BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA – uõbenik –

Autor Prof. dr KRSTO P. LIPOVAC, dipl. inæ. saobrañaja

Recenzent Prof. dr Milan VUJANIÑ, dipl. inæ. saobrañaja

V. d. glavnog i odgovornog urednika Milovan IVANOVIÑ

Urednik izdaça Slavica ÑIROVIÑ

Za izdavaåa Milovan IVANOVIÑ

Izdavaå Javno preduzeñe Sluæbeni list SRJ Beograd, Jovana Ristiña 1

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 656.1.08 (075.8) 656.1.053 (075.8) 351.811 (075.8) LIPOVAC, Krsto P. Bezbednost saobrañaja / Krsto P. Lipovac. – Beograd: Sluæbeni list SRJ, 2008 (Beograd: Grafiåki centar). – XXII, 398 str.: ilustr.; 24 cm Tiraæ 500. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str. 387-396 i uz svako poglavlje. – Registar. ISBN 978-86-355-0747-7 a) Drumski saobrañaj – Bezbednost b) Saobrañajne nesreñe c) Saobrañajna policija COBISS.SR-ID 145745932

Krsto P. Lipovac

BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA
– uõbenik –

BEOGRAD 2008.

SADRÆAJ
Strana

Predgovor prvom izdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XVII Skrañenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XIX 1. UVOD 1.1. Saobrañaj, ãtetne posledice saobrañaja, bezbednost saobrañaja . . . . . . . . 1.2. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Najznaåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1. Drumski saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu . 1.3.2. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu . . 1.3.3. Vodni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu . . . Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika, osim u sluåajevima: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.4. Vazduãni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu 1.3.5. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope . . . . . . . . . . . . 3 5 9 9 9 10 11 11 11 12 13 13 13 14 15 15 15 15 16 17 18 V

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

1.4. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.1. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.2. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 1.4.3. Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 1.4.4. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 1.5. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . 26 1.6. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 1.6.1. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama . 28 1.6.2. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 1.6.3. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 2. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.1. Pojam saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Meœunarodne organizacije i udruæenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.1. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.2. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.3. Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . 2.3.4. Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . 2.4. Predmet saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.5. Subjekti saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.1. Prevoz putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zakljuåivanje ugovora, osnovni sadræaji ugovora . . . . . . . . . . . . . . Prava i obaveze prevozioca i putnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.2. Prevoz robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Formalni i neformalni ugovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obaveze prevozioca i poãiljaoca, vrãenje utovara i istovara robe . Pojam i sadræaj tovarnog lista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prenosivi tovarni list . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VI 39 40 43 43 43 44 46 48 48 49 50 50 51 52 53 53 54 54 55 56 56

Sadræaj Strana

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.1. Nauka i saobrañajna nauka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.1. Predmet bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.2. Ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3. Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4. Nauåne metode i metodologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5. Metode bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.1. Metod merenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.2. Statistiåki metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.3. Metod ankete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.4. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) 3.5.5. Metod eksperimenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.6. Metod komparacije – uporeœivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.7. Case Study metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.8. Ekspertska metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.9. Mesto i uloga javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6. Teorije saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.1. Teorija sluåaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.2. Teorija zaraze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.3. Teorija sklonosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.4. Spell teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima . . . . . . . . . . . 3.7.2. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.3. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . 3.8. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.1. Pol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.2. Starost uåesnika u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 4.1.3. Sposobnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 VII 61 62 63 63 64 64 65 67 67 67 69 70 71 73 73 74 74 75 75 76 76 77 77 78 81 83 84 86 88 90 92 93 96 96 99

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

4.1.4. Znanja – obrazovaçe i obuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 4.1.5. Stavovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 4.1.6. Iskustvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 4.1.7. Ponaãanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 4.1.7.3. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama . . . 119 4.1.7.4. Nepoãtovanje prvenstva prolaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.7.5. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila . . . . . . . . . 120 4.1.8. Voænja pod uticajem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.9. Umor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10. Nekoriãñenje sistema zaãtite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.1. Upotreba sigurnosnih pojaseva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.2. Kacige za motocikliste i bicikliste . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.10.3. Zaãtita dece u vozilu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.11. Ostali elementi faktora åovek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2.1. Masa vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 4.2.2. Konstrukcija vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.2.3. Oprema vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.3. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.1.Vrsta puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.2. Trasa puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.3. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.4. Stanje kolovoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.5. Prepreke pored puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 4.4. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja . . . . . . . . . . . . . . 140 5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja . . . . . . . . . . . 142 5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . 143 5.2.1. Formiranje struånih stavova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise . . . 145 5.2.4. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 5.2.5. Donoãenje zakona i drugih propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 VIII

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Normativne definicije saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . . . . .Sadræaj Strana 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 5. . . .2. . 147 5. . . . . . . . . . . 147 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sprovoœenje zakona u praksi . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . .2. . .2. . . . . . . . . . . . . Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda . . . . . . .4. 181 6. . .2. . . . . . . . Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 6. Procesualistiåke definicije uviœaja . . . . . . . . . . . . . . . .2. . .3. . . . .5. . . . Serije dogaœaja . . . . . . . . . . . . . 146 5. . . . . . . . . . . . . .1. . . . . Opisni modeli . . . . . . . .1.4. . . . . . 174 6. . . . . . . . . . . . . . . . 175 6. . . . . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa . .6. . . . . Teorije saobrañajnih nezgoda . . Teorija sluåaja . . . . . . . . . . . . . . . . 176 6. . . . . .5.7. . . . . .2. . . 193 7. . . . . . . . . Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja . . . .6.6. . . . . .6. . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . 149 5. . . . . . . . . . . Teorija sklonosti . . . . . . .6. . . . . . . . . . 168 6. . . . . . . . .1. . 174 6. . . . . . . Spell teorija .1. . . . . . . . . 151 5. .4. . .5. Struktura i sadræaj pravnih akata . . . . . . . . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. . . . . . . . . . . . . . . . . Kljuåne oblasti primene zakona . . . . . . . . . . . . . . . . . . Modeli bezbednosti saobrañaja . . .5. . . .5. Pojam saobrañajne nezgode . . . . .3.2. . . . . 171 6. . . Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) .4. . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . .8. . 157 5. . . . . . . . . Prañenje saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . 159 Literatura . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . 176 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . 180 6. . . . . . . . . . . . 148 5. . . Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) . . . . . . . . . . . . .3. 175 6. . . . . .5. . .2. . Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 5. . . 177 6. . . . 170 6.3. . 171 6. . . . . . . . . . . Etiologija saobrañajnih nezgoda . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . 167 6. . . . . . . 149 5. . . . . . . . .2. . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . Primeri etioloãke analize nezgoda .1. . . . . . . . . . . . . . . . Kriminalistiåke definicije uviœaja . . . .7. . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6. . . . .1. 188 Literatura . . . . . . 193 IX . .5. . .1. . . Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Znaåaj definisanja kljuånih oblasti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 6. . . . . . . . . . . . . . Kljuåne oblasti u EU . . .4.5. . . . 173 6. .4. . Teorija zaraze . . . . . .2. . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . 193 7. . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . 189 7. . . . . . . . . . . . . . . . . .6. 168 6. . . . . . Istorijat . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . Kljuåne oblasti u naãim uslovima . . . . . . . . 155 5. . . . . . . . . Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 6. . . . . . Fenomenologija saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . .2. . . . . Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode . . . . . .1. 179 6. . . . .

. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima . .3. . . 228 8. . 227 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. .4. . . . . . . . . . . . . .4. .3. . . . . Zapisnik o uviœaju . 206 7. . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . 211 7. . . . . .6. .3. . . . . . . . . . . Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali . . . . . . . Naåelo usaglaãenosti . .2. . . . . . . . . . . . . . Tragovi kretanja vozila . . . . . . . . . . . . 224 8. 227 8. 201 7. . Podela tragova prema vrsti . . .1. . . .1. Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda . . Naåelo objektivnosti . . . . . . .1. Pojam tragova saobrañajne nezgode . . . . . .4.4. . . . . . . . . P.4. . Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje . . . . .4. . 203 7. . . . . . . . . . . . . . . 234 X . . . . . . . . . . . . . .1. 204 7. . . . . . . . . . . . 230 8. . . . . . . . . . . . Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda . . . 224 8. 231 8. . . . . . . . . . . . . . . 223 8. . . .5. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije . . . . . . . . . . .6. . . . .1. . . . . . .5. . . . . . . . 219 8. . . . . . . . 201 7.4. . . . . . 226 8. .5. . . . 208 7. . . . . . . . . . . . . . .2. .3. . . . . . .2. . . Obrada tragova saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . Zakonski osnov za vrãenje uviœaja . . . . . . Naåelo sveobuhvatnosti . . . . . . . . . . . . . 234 8. . . . . .3. . Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja . . . . . .2. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode . . . . . . .1. . Uviœaj kao sistem radnji . . . . . . . . . . . . . . 222 8. . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . 212 7. . . . . Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . .4.1. . . . . . . . . . . . 221 8. . . . . . . . . . .1. . . . .5. . 233 8. . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . 205 7.2. . Fotodokumentacija . .3. . . . . .1. . . . Podela tragova prema mestu nalaæenja . . .5. . . . . . . . . . .5. 220 8. . . . . . . 223 8. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada . . 207 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 7. . . Skica lica mesta . . .4. . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5.3. . . . . . . . . 213 7. . .Lipovac. . . . . . . . . . . . . . . . . 222 8. . . . Podela tragova prema veliåini . . . . . . Podela tragova sa aspekta merenja . . . . . . . . . . . . . . 209 7. . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . .3. . Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . . .7. . Saobrañajni znaåaj tragova . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . 200 7. . . . . . . . . ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . 215 Literatura . . . . . . Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . .8. . .6. . . . . . . . 220 8. . . . . . . . Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti . 211 7. . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . .4. . Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . . . . 194 7. . . . . . . . . Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali . .3. . . 213 7.6. . . . . . . . . . . . . . . . Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode . . . . . .3. . .2. . . . . . . Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 7. . . . Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . .3. . . . . . . . . . . . . 199 7.5. Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) . . . . . . . . . . . . . . .5. . . Kriminalistiåki znaåaj tragova . . . . . . . . . . . . . Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . .5. . . . . . . 216 8. . . . . .2. . Situacioni plan lica mesta . . .

. . . . . . . . . Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju . . . . . . . . . . Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10. . . 265 10. . . . . . . Krajnji poloæaj vozila. . . . . Upravni poslovi u oblasti vozaåa . . . 258 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . 308 Literatura . . . . . . . MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9. . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja . . . . . . Mesto i uloga oup u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja . . . . . . . 274 11. 306 12. . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti ispitivanja vozila i tehniåkih pregleda vozila . . . . . . . . . . . .1. . . .3. . . 265 10. . . . . . UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11. . . . . . . . . . . . 264 10. . . 253 9. . .3. . . 299 12. . . . . . . . . . . . . . .6. . . . . Neposredna kontrola vozila u saobrañaju . . . . .2. . . . . . 279 11. . . . . . . . 273 Literatura . . . .4. . . . . Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279 11. . . . . . .1. . . . . . . . . . . 297 12. . . .3. . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . Upravni poslovi u oblasti vozila . . . . . . . .1. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita . . . . . . . . 293 12. . . . . . . . . . . . Neposredna kontrola saobrañaja . . . . . . . . . Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja . 310 XI . . . . . 285 11. . . . . .1. . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . Otpali delovi i materijali sa vozila . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . 253 9. . . . . . . 291 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 10. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12.2. . .2. . . .1. . . . . . . . . . . . . . .1. . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . .Sadræaj Strana 8. . . . . . . . . . . . . . . . . lica i predmeta . 303 12. . . . . .1. . .1. . . . . . 249 Literatura . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza . . 256 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura . . .5. 290 11. . . . . . . . . . 259 10. . . . . . . . . .1. . . . . . .3. . . . . . . 250 9. . . . . 247 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307 12. . . 264 10. . . . . . . . . . . . . . . . . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . .4.1. . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .Lipovac. . 329 14. . Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti . . . 315 13. . . . . . . . PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13. . . . . . . . . . . . . . . Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . . . . . . . .7. . . . . 327 14. .3. . . . . . . . 328 14. . . . . . . . .2. . . . Odnosi sa struånom javnoãñu . . . . Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356 15. . . . . . Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja . . . . . .1. . . . Planiranje rada saobrañajne policije . . . . . . . . Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . .1. . . . . .2. . . . . . . . . .2. . . . . . . . 360 15. . . . . . . realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . P. . . Patrolna sluæba. . . . . . . . . . . . . . . . . . .8. . . . . . . . . . . .4. . . Druãtvene promene. . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342 Literatura . . . . . . . . . . . . 330 14.7. . 358 15. . . . . . .2. . . . . . . . .9. . 354 15. . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . vrste patrola . . Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju . . 336 14. . . .3. . 367 XII . . . . 333 14. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . . . . . . . Odreœivanje potrebnog broja policajaca . . . . .6. . . .1. . . . Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? . promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti . . . 322 14. . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . 345 15. . . 313 13. . Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa . . . . . . . . . . . . . 317 13. .3. . 338 14. . . . 339 14. . . . . . . . . . 318 Literatura . . . . . . . . . . Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja . . . 360 15. . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . 349 15. . . . 355 15. . Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14. . . . . . . . . . .3. . . 352 15. . .5. Raspodela ljudstva i drugih resursa . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316 13. Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . . . . . . . . . . . . 332 14. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima . .2. . . . . . 316 13. . . PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15. Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 13.10. . . . . . Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu . . . . . . . . .4. . . 362 Literatura . . . . . . . . Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti . . Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja . . . .3. .4. . . . . . . . . . . 316 13.3. . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16. . . . . . . . . . . . . . . . . Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373 Literatura . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Sadræaj Strana 16. . . . . . . . . Dosije sektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374 Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371 16. . . .4. . . . . . . . . 389 XIII . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372 16. . 371 16. . . . . . . . Mesto i uloga voœe sektora i komandira . . . . . . . . . 385 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . Poslovi i zadaci na sektoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 375 Najznaåajnije koriãñene internet adrese . . . . . . .

preventivno-propagandni poslovi. uz naglaãenu funkciju da pomognu izuåavaçe i shvataçe posebnog dela bezbednosti saobrañaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja. Opãti je utisak da je dostavÿeni rukopis napisan vrlo struåno. Prezentovani sadræaji su usklaœeni sa vaæeñim nastavnim planom i programom po kome se izuåava nastavni predmet Bezbednost saobrañaja na Kriminalistiåko-policijskoj akademiji. odnosno u åijoj realizaciji uåestvuje MUP. Kçiga daje moguñnost kreativnom pristupu u organizaciji nastave. znaåaj saobrañaja. Rukopis obuhvata vrlo raznovrsne sadræaje koji se odnose na pojam saobrañaja. inspekcijsko-tehniåki poslovi. upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. kombinovana sa preciznim definicijama kÿuånih pojmova. odnosi saobrañajne policije i javnosti.. Svi navedeni sadræaji dati su detaÿno. podataka..IZVOD IZ RECENZIJE . poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. opãte nauke o bezXV . U kçizi je prisutan sadræaj koji se odnosi na nauånu disciplinu bezbednost saobrañaja (opãti deo) i obim sadræaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja (posebni deo predmeta). faktore bezbednosti saobrañaja. U posebnom delu su izloæeni najvaæniji poslovi bezbednosti saobrañaja koji se realizuju u MUP-u. Analiza sadræaja u tekstu pokazuje visoku nauåno-struånu vrednost. Rukopis je zasnovan na najnovijim nauånim dostignuñima u bezbednosti saobrañaja. . åiçenica i definicija. Prikazani su mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. tako i u pojedinim delovima. sa mnoãtvom novih informacija. Sve navedeno studenatima ñe olakãati razumevaçe i uåeçe ovog gradiva. ali tako da uvaæava postojeñe staçe razvoja naãe nauåne misli i praktiåne aspekte bezbednosti saobrañaja u Srbiji. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja. Autor je u rukopisu vrlo uspeãno izbalansirao potrebu za osnovnim znaçima iz saobrañajnih nauka (posebno iz bezbednosti saobrañaja). uviœaj saobrañajnih nezgoda. U kçizi se koristi jasna nauåna terminologija. razvoj saobrañaja. saobrañajne nezgode.. kako u celini.. pojam i predmet saobrañajnog prava.

saob. XVI . Krsto Bezbednost saobrañaja bednosti i drugih policijskih nauka. Pred nama je rukopis koji predstavÿa odliånu osnovu za razumevaçe bezbednosti saobrañaja i posebno policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. Recenzent Prof. P. Iznoseñi materiju.inæ. autor je na mnogim primerima pokazao da u punoj meri podræava savremeni koncept bezbednosti saobrañaja. dr Milan Vujaniñ.Lipovac. dipl... ukÿuåujuñi i praktiåne aspekte vrãeça poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. U svemu navedenom åovek je najveñi potencijal unapreœeça bezbednosti saobrañaja .

Autor XVII . saobrañajnih fakulteta. Verujemo da ñe udæbenik opravdati svrhu. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. stavova i ponaãaça i da ñe doprineti donoãeçu i primeni novog Zakona o bezbednosti saobrañaja i prateñih propisa. viãih i visokih ãkola koje izuåavaju nastavno-nauånu oblast bezbednost saobrañaja. inspekcijsko-tehniåki poslovi. pomoñi unapreœeçu znaça. saobrañajne nezgode i uviœaj saobrañajnih nezgoda. na tehniåkim pregledima itd. razvoj saobrañaja. prvenstveno. i to: mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. saobrañajnim planerima na svim nivoima. upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. i to: pojam saobrañaja. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja. znaåaj saobrañaja. onima koji upravÿaju putnom mreæom.PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Udæbenik Bezbednost saobrañaja nameçen je. odnosi saobrañajne policije i javnosti. saobrañajnim inæeçerima. Prvi deo obuhvata najznaåajnije sadræaje koji su neophodni za razumevaçe materije bezbednosti saobrañaja. Pisaçu ovog izdaça znatno su doprineli studenti koji su u okviru nastave. poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. a posebno u okviru izrade seminarskih radova pomogli da se pojedine oblasti boÿe sagledaju i objasne. Na tome sam im veoma zahvalan. studentima Kriminalistiåko-policijske akademije. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. pojam i predmet saobrañajnog prava. preventivno-propagandni poslovi. Materija je podeÿena u dve makroceline: opãta bezbednost saobrañaja i posebni deo koji prvenstveno opisuje policijske poslove bezbednosti saobrañaja. pa ñe pisaçe drugog izdaça biti olakãano. faktori bezbednosti saobrañaja. Udæbenik bezbednost saobrañaja je vredna literatura nastavnicima i uåenicima sredçih saobrañajnih ãkola i brojnim pojedincima koji obavÿaju razliåite poslove bezbednosti saobrañaja: stareãinama policije. koji rade u obuci vozaåa. olakãati spremaçe ispita. radnicima osiguraça. U drugom delu detaÿnije su prikazani pojedini poslovi bezbednosti sobrañaja koji su u nadleænosti organa unutraãçih poslova. Oåekujemo sugestije za unapreœeçe sadræaja.

SKRAÑENICE ABS ADR AETR AIS AMSS AMSRS ANCAP APC ATP CARE CEMT CIBS CMR COV CSC CTI CVR Å-V-P-O E ECE UN ECMT EE EEE – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) – Evropski sporazum o Meœunarodnom prevozu opasne robe – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju Meœunarodne drumske prevoze – Skrañena skala povreda (Abbreviated Injury Scale) – Auto moto savez Srbije – Auto moto savez Republike Srpske – Australijski program za procenu novih vozila (Australian New Car Assessment Programme) – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – Baza podataka za zemlje ålanice EU – Konferencija evropskih ministara transporta (Conference of Ministares of Transport) – Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – Centar za obuku vozaåa – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – Komitet za unutraãnji transport – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – åovek–vozilo–put–okruæenje – Inæenjerstvo (Engineering) – Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija – Konferencija evropskih ministara transporta (Europian Conference of Ministry of Transport) – Inæenjerstvo–Obrazovanje (Engineering – Education) – Inæenjerstvo–Obrazovanje – Prinuda (Engineering – Education – Enforcement) XIX .

droge i saobrañajnu bezbednost ICD – Meœunarodna klasifikacija bolesti (International Clasification of Diseases) IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije IIS – Skala oãteñenja pri povredama (Injury Impairmant Scale) Ik – Indeks kontrole INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije IRF – Meœunarodna putna federacija (International Road Federation) IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) IRU – Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (International Road Union) IS – Informacioni sistem ISO – Meœunarodna organizacija za standardizaciju (International Standard Organization) ISS – Ukupni rezultat ozbiljnosti povreda – (Injury Severity Score) IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje JIS – Jedinstven informacioni sistem JNCAP – Japanski program za procenu novih vozila (Japaniese New Car Assessment Programme) KEMT – Konferencija evropskih ministara transporta KZ – Kriviåni zakonik (Kriviåni zakon) MUP – Ministarstvo unutraãnjih poslova NHTSA – Nacionalna administracija za bezbednost puteva u SAD (National Highway Traffic Safety Administration) NN vozilo (lice) – nepoznato vozilo (lice) XX EEEE . Krsto Bezbednost saobrañaja – Inæenjerstvo–Obrazovanje–Prinuda–Æivotna sredina (Engineering – Education – Enforcement–Environment) EU – Evropska unija (Europian Union) EuroNCAP – Evropski program za procenu novih vozila (Euro New Car Assessment Programme) FIA – Meœunarodna automobilska federacija FIM – Meœunarodna motociklisticka federacija FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila FTN – Fakultet tehniåkih nauka GIS – Geografski informacioni sistem IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol. P.Lipovac.

Skrañenice NRSC OECD OTA OUR OUP PGDS PR PRI PRU PSP PTT PUS QALY RP RPE RS SF SFRJ SN SN upitnik SPG SRJ SRS SRS SSSR SUP ÃSP TCT TRRL UITP UK UKBS UN USNCAP USRS USP VIN – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development) – Svetska turing i automobilska organizacija – Organizacija udruæenog rada – Organ unutraãnjih poslova – Proseåan godiãnji dnevni saobrañaj – Odnosi sa javnoãñu (Public Relations) – Meœunarodna organizacija za preventive – Jedinica za odnose sa javnoãñu (Public Relation Unit) – Poznavanje saobrañajnih propisa – Poãta-Telefon-Telegraf – Po uputstvu SUP-a – Godine prilagoœenog kvaliteta æivota (Quality Adjusted Life Years) – Privremena registracija – Izdavanje privremene registarske tablice – Republika Srbija – Saobrañajni fakultet – Savezna Federativna Republika Jugoslavija – Saobrañajna nezgoda – Obrazac za evidentiranje saobrañajnih nezgoda – Saobrañajne patrole graœana – Savezna Republika Jugoslavija – Dodatni sistem za odræavanje (Suplementary Restrain System) – Socijalistiåka Republika Srbija – Savez Sovjetskih Socijalistiåkih Republika – Sekretarijat Unutraãnjih Poslova (Policijska uprava) – Ãkolske saobrañajne patrole – Tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (Traffic Conflict Techniques) – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) – Meœunarodna unija za javni transport – Ujedinjeno Kraljevstvo (United Kingdom) – Unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja – Ujedinjene nacije (United Nations) – Ameriåki program za procenu novih vozila (US New Car Assessment Programme) – Ustavni sud Republike Srbije – Uprava saobrañajne policije – Meœunarodna oznaka vozila – ãasije (Vehicle Identification Number) XXI .

Krsto Bezbednost saobrañaja VRC WHO WP ZKP ZoBS ZoOBS ZoP ZUP – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) – Radni dokument (Working Paper) – Zakon (zakonik) o kriviånom postupku – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o prekrãajima – Zakon o upravnom postupku XXII .Lipovac. P.

3.1. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) 1. Saobrañaj. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva 1.6. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja .2. UVOD 1.1. ãtetne posledice saobrañaja. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja 1.4. bezbednost saobrañaja 1.5. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1.

Konaåno. stvari ili saopãtenja. sa pojavom prvih ljudskih naseobina (mlaœe kameno doba). Saobrañaj kao samostalna ljudska delatnost je nastao u okviru treñe velike podele rada. jer su se ljudi nastanjivali na duæe vreme oko mesta proizvodnje. prvoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojili su se zemljoradnja i stoåarstvo. U drugoj velikoj podeli rada izdvojila se grupa ljudi koji su se prvenstveno bavili zanatstvom i od toga æiveli.000 do oko 3. UVOD . Saobrañaj (1) je samostalna ljudska delatnost åiji je cilj promena poloæaja ljudi. S druge strane. od oko 50. saobrañaj i prodaju. Pojava zemljoradnje uveñala je potrebe za saobrañanjem.000 godina pre 2 Mlaœi paleolit. ÃTETNE POSLEDICE SAOBRAÑAJA. Saobrañajna delatnost je delatnost koja se sastoji u promeni mesta ljudi. od oko 10.000 godina pre naãe ere. 3 1. porasla su i rastojanja prevoza. grupa ljudi koji su samo saobrañali i od toga æiveli.000 do oko 10.1 Pronalazak vatre2 je omoguñio veñu pokretljivost ljudi i nomadski æivot i u hladnijim predelima. u treñoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojila se trgovina. åime se skreñe paænja na ekonomski smisao saobrañaja. Kasnije se iz trgovine izdvojio saobrañaj. 1 Mlaœe kameno doba (neolit). ãta znaåi saobrañati? Ma koliko navedena i druga sliåna pitanja izgledala nevaæna. Ãta je to saobrañajna delatnost. stvari ili saopãtenja. Saobrañajna delatnost je postala znaåajna za åoveka. Uveñane su koliåine dobara koje je trebalo prevesti: pored proizvoda lova i sakupljanja. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA Nastavni predmet bezbednost saobrañaja odnosi se na saobrañaj i saobrañajnu delatnost.1. znaåajnog broja ljudi.3 Danas se sve åeãñe govori o transportnoj (saobrañajnoj) industriji (privredi). 3U naãe ere.1. neophodno je dati adekvatne odgovore na ova pitanja kako bismo korektno izlagali smisao i znaåaj bezbednosti saobrañaja. Trgovina je obuhvatala kupovinu. tada se pojavila potreba da se svakodnevno promeni mesto znaåajne koliåine hrane. Saobrañaj nije isto ãto i saobrañajna delatnost i moæe se definisati na razliåite naåine. Zato se pojava saobrañajne delatnosti vezuje za mlaœe kameno dobaneolit. SAOBRAÑAJ. Naime. Pojavila se potreba za saobrañanjem – za saobrañajnom delatnoãñu. odnosno saopãtenja. a odgovori jednostavni. ãta je saobrañaj. sada se prevoze i proizvodi zemljoradnje. tj. Izdvojio se iz trgovine. tj. grupa ljudi koji su se bavili trgovinom i od toga æiveli. Za naãe potrebe istañiñemo nekoliko definicija saobrañaja.

Smisao saobrañaja se odnosi na uspeãno povezivanje ostalih funkcija. – nastradali u saobrañajnim nezgodama (lakãe i teæe povreœeni i poginuli). mora se saobrañati. nije moguña. Bez saobrañaja nije moguñe funkcionisanje i trajan opstanak æivotnog prostora. Meœutim. S druge strane. bez4 . a u vodnom saobrañaju to su brodovi. Saobrañajni put je deo prostora koji se. tj. rekreacija i saobrañaj). Zato teæimo uspostavljanju optimalne sigurnosti. gubici i troãkovi saobrañajnih nezgoda i – socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa izazvano saobrañajem. – zagaœivanje okoline bukom. za naãe potrebe najznaåajnija je sledeña definicija saobrañaja: Saobrañaj (3) je jedna od 4 egzistencijalne funkcije svakog æivotnog prostora (rad. daje odgovor na pitanje: Kako saobrañati. uz odræiv dalji razvoj saobrañaja. Saobrañajna sredstva su sva sredstva kojima se odvija saobrañaj.Lipovac. åamci i druga plovila. regionalni i lokalni putevi (drumski saobrañaj). prvenstveno. glavne i sporedne pruge (æelezniåki saobrañaj). Dakle. Pri tome. Potpuna sigurnost u saobrañaju. Saobrañaj nije sam sebi cilj. koristi za kretanje saobrañajnih sredstava. Meœutim. Bezbednost saobrañaja se bavi negativnim efektima saobrañaja. U ovoj definiciji sadræani su osnovni elementi saobrañaja: saobrañajni put. u definiciji saobrañaja pominju se i odreœeni uslovi – ograniåenja: uz ãto manje negativnih efekata. letelice i baloni. po visini i po ãirini i u kome je bezbednost plovidbe obezbeœena radio – navigacionim ureœajima. Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja se bavi izuåavanjem ãtetnih posledica saobrañaja i metodama njihovog smanjivanja. u æelezniåkom saobrañaju to su lokomotive i æelezniåka kola – vagoni. uz ãto manje negativnih efekata? Bezbednost saobrañaja je nerazdvojni deo definicije saobrañaja. Dakle. Vazduãni put predstavlja deo vazduãnog prostora koji je odreœen po pravcu pruæanja. jer je to egzistencijalna funkcija. frekvencije (radio saobrañaj i telekomunikacije). meœunarodni i domañi koridori (vazduãni saobrañaj). Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Saobrañaj (2) je organizovano kretanje saobrañajnih jedinica saobrañajnim putevima. izduvnim gasovima i otpadnim materijama. saobrañajna sredstva i organizovanost (ureœenost). a posebno saobrañajnim nezgodama. ãtetne posledice saobrañaja prete da omalovaæe i znatno umanje koristi od saobrañaja. saobrañaj je egzistencijalna funkcija. To su magistralni. Saobrañaj je mnogo doprineo ukupnom razvoju civilizacije i predstavlja jedan od vaænih elemenata ovog razvoja. U drumskom saobrañaju to su drumska prevozna sredstva – vozila. stanovanje. u vazduãnom saobrañaju to su avioni. – materijalne ãtete. Konaåno. åiji je cilj povezivanje ostalih funkcija. ne oåekuje se potpuna sigurnost. P. na danaãnjem nivou razvoja. UZ ÃTO MANJE NEGATIVNE EFEKTE. Kao najznaåajnije ãtetne posledice saobrañaja danas se istiåu: – iscrpÿivaçe prirodnih resursa.

mi ñemo se. tj. nivo razvoja saobrañaja umnogome odreœuje trenutni nivo i omoguñuje dalji razvoj druãtva. Kada su dominirali zahtevi za kratkim prevozima malih koliåina stvari i ljudi. javÿa se integralni (kombinovani) transport. Kada se pojavila potreba za efikasnim koriãñenjem razliåitih grana i vidova saobrañaja. na mala rastojanja. UVOD . Prvi suvozemni putevi bile su staze koje su utabale æivotinje. onda moæemo razlikovati dva pristupa. odnosno sa razvojem druãtva. Pasivna bezbednost saobrañaja se odnosi na smanjivanje ãtetnih posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile.). S druge strane. Pored noãenja tereta (od strane åoveka ili æivotinja). Nivo razvoja saobrañaja uvek je zavisio od nivoa tehnoloãkog i ukupnog razvoja druãtva i njemu se upodobljavao. cilj pasivne bezbednosti saobrañaja nije smanjenje broja nezgoda. znaåajniji prevozi su realizovani vuåenjem na raåvastoj grani (koja klizi). Pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja onda kada se dogodi saobrañajna nezgoda. svakodnevno prevoze unutar poseda na ma5 1. Mada se bezbednost saobrañaja bavi svim ãtetnim posledicama saobrañaja. splavovima i prvim åamcima (izdubljeno stablo) koji su iãli nizvodno ili su bili vuåeni i sl. ZNAÅAJ SAOBRAÑAJA ZA RAZVOJ DRUÃTVA Saobrañaj je nastao kao potreba åoveka i u tesnoj vezi je sa nivoom razvoja ljudskih potreba (posebno zahteva za saobrañajem). Ako se predmet bezbednosti saobrañaja svede na saobrañajne nezgode.2. Javlja se potreba da se znatno veñe koliåine tereta (sva proizvodnja. Ukoliko razvoj saobrañaja kasni za razvojem druãtva. smanjenje verovatnoñe da se desi nezgoda. svi robovi itd. Kombinovanim i sveobuhvatnim preduzimanjem mera aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja smanjuju se broj nezgoda i veliåina njihovih posledica. Dakle. ograniåiti i detaljnije izuåavati saobrañajne nezgode kao predmet bezbednosti saobrañaja. pojavila su se i transportna sredstva koja su ovo omoguñavala. Ovakve zahteve mogao je da zadovolji primitivan saobrañaj koji je koristio ljudski rad i delimiåno snagu pripitomljenih æivotinja. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva bednost saobrañaja daje odgovor na pitanje kako saobrañati uz ãto manje ãtetnih posledica. onda nivo saobrañaja postaje smetnja daljem razvoju druãtva. sva oruœa i alati. U prvobitnoj zajednici ljudi su imali potrebu da prevezu male koliåine tereta. veñ smanjenje ãansi da posledice nezgode budu veñe. S razvojem robovlasniãtva. na velikim rastojanjima. Aktivna bezbednost saobrañaja odnosi se na spreåavanje nastanka saobrañajnih nezgoda. u saobrañaju su dominirala saobrañajna sredstva koja su to omoguñavala.1. Nastankom zahtevi za prevozom velikih koliåina stvari i ljudi. Brojni su primeri koji ovo dokazuju.2. dva aspekta bezbednosti saobrañaja: aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja. 1. robovlasnici ukrupnjavaju svoje posede i jeftino kupuju robove. za poåetak. Merama aktivne bezbednosti saobrañaja postiæe se smanjenje broja saobrañajnih nezgoda.

Naime. P. Meœutim. 4 Ljudi su upuñeni da deo dobara (zemljoradnici i zanatlije) ili sva potrebna dobra (åinovnici. grade se putevi sa tvrdom podlogom i putna mreæa. ovi brodovi su plovili rekama i u priobalnom moru. Ovo dovodi do zatvaranja na svoje posede. do feudalca. 7 Najveñi deo dobara koji se proizvede – troãi se na feudu. Zadræava se naturalni karakter privrede. potreba) na velika rastojanja. kada su ljudi shvatili da su otpori klizanju nekoliko desetina puta veñi od otpora kotrljanju. omoguñuje se intenzivnije bavljenje umnim radom. kulture. oni su umesto jednostavnog i teãkog vuåenja grane. 6 Ovaj period se naziva mraåni srednji vek. omoguñio je konstrukciju taljiga (grana ili jednostavna drvena konstrukcija sa toåkom koji se okreñe).7 Na duæa rastojanja se prevozi samo deo proizvodnje sa feuda (1/10 do 1/3) i deo proizvodnje na posedu feudalca (rezultat kuluka). Usporen je razvoj umetnosti. veliki brodovi su pokretani ruåno – snagom robova. Jedan od najveñih pronalazaka u istoriji – pronalazak toåka. a posebno zbog potreba vojske. nauke i drugih oblasti duhovnog stvaralaãtva. ovo je bilo dovoljno i zadovoljavalo je tadaãnje potrebe. vojnici. Zauzvrat kmetovi se oduæuju svojim gospodarima tako ãto besplatno rade na njihovim imanjima (kuluk) ili daju deo (od jedne desetine do jedne treñine svih prihoda) svojih proizvoda (naturalna renta). Mada su brodovi nekad bili i veoma veliki. Tako se razbijaju i paråaju velike i snaæne dræavne zajednice. ali raste produktivnost rada (jer je kmet viãe zainteresovan za proizvodnju). do druge polovine 13. S obzirom na to da su robovi bili dostupni i jeftini. U okviru treñe velike druãtvene podele rada izdvaja se trgovina. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 lim i srednjim rastojanjima (sa jednog na drugi kraj poseda ili od udaljenih njiva do skladiãta ili mesta gde stanuju robovi. Obrazuju se prve velike dræave. Razvijaju se pismenost. tako da je trgovina u nekim regionima skoro zamrla. konstruisali toåak koji se okreñe i na njega stavili granu sa teretom. Formiranje organizovanih vojnih formacija i velike vojne aktivnosti stvaraju nove potrebe za saobrañanjem: za brzim prebacivanjem vojnih jedinica (vojnika. naoruæanja. U feudalizmu. Snaga vetra je koriãñena za odmor robova i kretanje u smeru vetra. Feudalci teæe da se osamostaljuju. Shvativãi da su otpori kretanju u vodi znatno manji. a znatno kasnije i zaprega. a samo manji deo se prevozi 6 . ljudi su sve viãe koristili vodni prevoz: konstruisali su bolje splavove. Mada dominira naturalna proizvodnja. trgovci.4 Vezivanjem znaåajnog fiziåkog rada za robove. veka. ali i potrebu za sigurnim i brzim prenosom saopãtenja i informacija. Osnovno prevozno sredstvo bili su tovarne æivotinje. suæavanja vidika i zastoja u razvoju nauke. Zbog nepoznavanja puåine i problema u orijentaciji.Lipovac. umetnost i nauka. Znatan deo brodskog prostora zauzimali su sami veslaåi i potrebna hrana i voda. 5 Feudalno doba se u Evropi vezuje za period od kraja 10. ali i zbog problema saobrañaja) daju komade zemlje kmetovima koji na ovim malim posedima i æive. odnosno robovlasnik). Drumarine. njihova korisna nosivost je bila mala. carine i druge daæbine pretvarale su se u pravu pljaåku trgovaca. Ovakvi zahtevi su se mogli zadovoljiti razvojem i primenom novih prevoznih sredstava. deo proizvoda namenjeni su razmeni.5 velikoposednici (zbog problema prañenja velikih poseda. umetnici) kupuju na træiãtu.6 Smanjene su koliåine dobara koje se prevoze. Zbog poveñanih zahteva za prevozom. hrane i dr. konstruisali åamce i velike brodove.

9 parnih lokomotiva.11 Oto mo8 U Evropi se kompas ãiroko primenjuje u 9 Francuz Kinjo je 1769. koja je stvorila nove zahteve za prevozima. specijalizovana i robna – namenjena træiãtu. deãavaju se velika geografska otkriña i razvijaju gradovi i trgovina. Pojavljuje se potreba za raznovrsnim prevozima (åestim prevozima. kafa. sirovina i proizvoda na jednom mestu. sirovina (pamuk. Veliki brodovi se ne grade. Industrijska proizvodnja postavlja. joã uvek se preteæni deo saobrañajne delatnosti obavljao u okviru drugih oblasti proizvodnje (zemljoradnje. zbog neuspeha njegovog eksperimenta. Poveñavaju se koliåine dobara koja se prevoze. u Londonu je organizovan javni gradski prevoz omnibusima na parni pogon koji su imali 14 i 22 sediãta. Meœutim. zapreæno vozilo.). konstruisao prvi parni parobrod koji je saobrañao na reci Hadson. Industrijska proizvodnja je masovna. serijska. Istorijski pronalasci koji su omoguñili industrijsku revoluciju. otkriñe novih maãina i njihova primena bili su uvod u industrijsku revoluciju i industrijsku proizvodnju.) i novih proizvoda sa novootkrivenih prostora (krompir.1. splavovi i åamci). Meœutim. putovanjima ljudi. parno vozilo za vuåu topova. omoguñuju i pravu revoluciju u razvoju saobrañaja. ali i rastojanja prevoza. Izmeœu 1833. do 18. jer su robovi skupi. vuna i sl. Saobrañajna delatnost ostaje u okviru zemljoradnje. prevozima velikih i malih koliåina itd. i 16. Poåinje proces druãtvene podele rada u kome se iz trgovine izdvaja saobrañaj kao samostalna oblast “proizvodnje”. prvim konstruktorom se smatra Dæordæ Stivenson koji je 1814. UVOD . vek) deãavaju se znaåajne promene u druãtvu i privredi: uvodi se manufakturna proizvodnja. vek) omoguñuje prekookeansku plovidbu. Porast nepoljoprivrednog (gradskog) stanovniãtva zahteva prevoz velikih koliåina hrane sa udaljenih podruåja.2. Parna maãina nalazi prvu primenu u konstrukciji parnih drumskih vozila. Koriste se prevozna sredstva iz ranijeg perioda (taljige. Tokom 15. a nema ni potrebe za ovakvim prevozima. puteva i organizacije prevoza. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva Manje koliåine dobara i manja rastojanja prevoza usporavaju razvoj prevoznih sredstava. a zatim i za drumski saobrañaj (preduzeña za prevoz poãte i putnika zapreænim vozilima – diliæansama). konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu. kukuruz. prenosom saopãtenja itd. Ovakvi zahtevi dovode do razvoja postojeñih sredstava prevoza. Manufakturna proizvodnja podrazumeva proizvodnju velikih koliåina istih proizvoda koji se ne mogu prodati u mestu proizvodnje niti u blizini i zahtevaju prevoz na velika rastojanja. Otkriñe kompasa8 i ustava – prevodnica (15. 7 1. 11 Amerikanac Fulton je 1807. Menja se i struktura prevoza: raste udeo prehrambenih proizvoda (za gradsko stanovniãtvo). Velika geografska otkriña zahtevaju razmenu (prevoz) izmeœu vrlo udaljenih delova sveta. konstruisao prvu parnu lokomotivu. Novi putevi se ne grade.).10 a zatim i parobroda. projektovao prvo 14. veku. kakao itd. veka pojavljuju se prva saobrañajna preduzeña za prevoz vodama (osnivaju ih vlasnici brodova i åamaca). prevozima na duga i kratka rastojanja. stari se ne odræavaju – veñ propadaju. i 1836. U vreme raœanja modernog sveta (15. Ovo zahteva i prevoz velikih koliåina sirovina sa veñih udaljenosti. 10 Englez Riåard Trevitik je 1804. do tada neviœene zahteve za prevozom ljudi i stvari i prenosom saopãtenja. Zahteva koncentraciju radne snage. zanatstva i trgovine. Serija tehniåkih pronalazaka. stoåarstva i zanatstva) i trgovine. Obnavljaju se suvozemni putevi.

brzih i sigurnih brodova i drugih prevoznih sredstava.14 Elektriåna struja i elektriåni motor odmah nalazi primenu u pokretanju drumskih vozila. veka. P. Optimalan razvoj omoguñuje se samo usklaœenim razvojem sa12 Grupa autora.). Ovo je omoguñeno razvojem novih. ali se Amerikanac Morze smatra pronalazaåem telegrafa. jer je 1837. metodom masovne proizvodnje. 14 Poruånik kraljeve garde. 1993. a zatim i u ostalim vidovima saobrañaja. a zatim i legendarni model T koji se (od 1908 do 1928) proizvodi u velikoj seriji od 15 miliona komada. Ovaj rekord je potukla legendarna “buba” – “folksvagen”. stavljaju se na toåkove. otkrili elektriåni telegraf. knjiga I. S druge strane. i nuklearna energija nalazi primenu u saobrañaju (za pogon velikih i brzih brodova i sl. aprila 1903. Evropu je napustilo oko 55 miliona ljudi (krenuli su ka Americi. Benc je proizveo 69 automobila. radio i televizija. razvija se integralni transport. moæe se uoåiti opãta zakonitost – meœuzavisnost: druãtveni razvoj odreœuje zahteve za saobrañajem i podstiåe stalni razvoj saobrañaja (jer saobrañaj nije sebi cilj. bio bi onemoguñen ili sputavan dalji razvoj druãtva. koncentracija stanovniãtva u gradovima zahtevala je razvoj javnog gradskog putniåkog prevoza (s druge strane saobrañaj je omoguñio razvoj gradova) itd.12 Danlop je izumio pneumatike i od 1890. Ukoliko bi razvoj saobrañaja kasnio. prenos informacija i telekomunikacije itd. U ovom periodu najveñi deo saobrañajne proizvodnje obavlja se u okviru saobrañajnih preduzeña. a zatim to radi i Gotlib Dajmler (Ãtutgart). a fabriåki ãofer je ostao åetrdeset i pet dana da bi obuåio prvog srpskog ãofera Sretena Kostiña. Australiji. i 1893. 16 Tokom 19. Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933.). Konaåno. Razvijeni saobrañaj omoguñuje do tada neviœene migracije stanovniãtva u udaljene kontinente. Africi. Na osnovu ovog kratkog istorijskog osvrta na razvoj druãtva i razvoj saobrañaja.Lipovac. a zatim i lokomotiva. Ali ovo je izazvalo i bolje povezivanje i saradnju izmeœu dalekih krajeva. 8 . konstruiãe åetvorotoåkaãa sa kojim prelazi 1. Beograd. Vojne potrebe osvajanja i åuvanja reda u dalekim kolonijama postavili su posebno visoke zahteve pred saobrañaj (s druge strane saobrañaj je omoguñio efikasne vojne operacije). veñ ima cilj da zadovolji odreœene druãtvene potrebe). sklapao automobil za samo 93 minuta. kupio je automobil u Beåu. Izmeœu 1885. Konaåno. vodovodi itd.16 ãto dodatno podstiåe razvoj trgovine i saobrañaja (veze sa zemljom porekla). U Srbiji se prvi automobil. unapredio ovaj izum i omoguñio njegovu praktiånu upotrebu. uspeãan razvoj saobrañaja omoguñuje i pospeãuje dalji razvoj druãtva. telegraf15 i telefon. Amerikanac Henri Ford 1896. 15 Nemci Gaus i Weber su 1833. pojavio 3. U skladu sa ekonomskim potrebama otkrivaju se i primenjuju: cevni transport (naftovodi. 13 Ford je 1912. saobrañaj koristi sva dostignuña u razvoju druãtva za svoj dalji razvoj. tek 1971. posle Napoleonovih ratova. Zelandu itd.500 km. Saobrañajni fakultet.). N. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 tori nalaze prvu primenu u konstrukciji motora za pokretanje prevoznih sredstava u drumskom. Nemac Karl Benc konstruãe prvi automobil sa unutraãnjim sagorevanjem.13 Tako je motorizovana Amerika. Kostiñ je kasnije bio ãofer kralja Petra Karaœorœeviña Prvog i osnivaå “Ãoferskog srpskog udruæenja”. æelezniåka pruga i saobrañaj. Boãko Raduloviñ. marke Niseldorf.

1. (kretao se brzinom 12 km/h). do 1836. Ovo vaæi kako za pojedine dræave ili çihove regione. Z. Vidovi saobrañaja su kopneni (suvozemni). 1972. Mada su elektriåna vozila brzo postigla zadovoljavajuñe brzine. Ekonomika saobrañaja. . broj motornih vozila u SFRJ je premaãio broj zapreænih vo18 U zila tek sedamdesetih godina 20. jezerima i kanalima.3. tako i za civilizaciju u celini. Savremeni koncept polazi od åinjenice da je saobrañajni sistem jedinstven. U vazduãni saobrañaj spadaju saobrañaj u vazduãnom prostoru i saobrañaj u kosmiåkom prostoru. Vidovi saobrañaja se dele na grane. vidove i grane saobrañaja.. Mada je vozilo na elektriåni pogon konstruisao Davidson 1842. Stari koncept saobrañaja pojedinaåno je razmatrao i favorizovao pojedine grane saobrañaja. a zatim i parni omnibus. razvijene su parne koåije. UVOD obrañaja. Oko 3. æelezniåki i cevni saobrañaj. Razvijati saobrañajni sistem znaåi koordinirano razvijati sve grane saobrañaja. tako da ukupni efekti budu optimalni.3. Zapreæno vozilo. vodni i vazduãni.250 godine pre naãe ere. Zato se pravim poåetkom razvoja danaãnjih drumskih vozila smatra åetvorotaktni motor kojeg je konstruisao Nemac Nicholaus Otto (OTO motori). Danas najrazvijenije dræave imaju i najrazvijeniji saobrañajni sistem i obratno. NAJZNAÅAJNIJE SPECIFIÅNOSTI (PREDNOSTI I NEDOSTACI) POJEDINIH GRANA SAOBRAÑAJA Saobrañajni sistem se moæe podeliti na podsisteme. te prema tome i zauzima svoje mesto u jedinstvenom (integralnom) saobrañajnom sistemu. veka. privrede i druãtva u celini. prvi pravi automobil na elektriåni pogon konstruisao je Truve 1881. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1. konstruisao prvi motocikl sa dizel motorom.18 Pronalazak diferencijala (1828) ubrzao je razvoj parnog drumskog vozila. u Mesopotamiji. odvijao redovni prevoz omnibusima na parni pogon. Londonu se od 1833. poåela je upotreba toåka i konstruisane su taljige (drvena konstrukcija sa osovinom na kojoj je toåak) i prva kolica sa toåkovima. U kopneni saobrañaj spadaju drumski. Svaka grana saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke. a sledeñe godine i 17 Jelinoviñ. jahaña i tovarna æivotinja bili su dominantni u drumskom saobrañaju do sredine 20.3. Drumski saobrañaj Istorijat drumskog saobrañaja Najstarija drumska prevozna sredstva bili su raåvasta grana i grana ispod koje su poturene oblice. U vodni saobrañaj spadaju saobrañaj morima i okeanima i saobrañaj rekama.1.17 Posle parnog drumskog vozila koje je konstruisao Francuz Kinjo. 1. ostao je nereãen problem najveñeg radijusa kretanja i velike mase akumulatora. a pojedine grane saobrañaja su njegovi podsistemi. 9 1. veka. Dajmler je 1885.

vozne jedinice se kreñu nezavisno. Specifiånosti drumskog saobrañaja Drumska vozila se kreñu hrapavim povrãinama. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 svoj prvi automobil na åetiri toåka. Od 1837. Poåetkom 20. U razvoju kamiona veña paænja je posveñivana snazi motora. a njihovi toåkovi su hrapavi. Ulice u centru Beograda su bile poploåane drvenim kockama sve do 1950. Saobrañajni fakultet. Najåeãñe Ne zahteva presedanje. + automobil najbolje prati i zadovoljava potrebe individualnog prevoza:19 korisnik je i prevoznik. Francuz Arman Peæo je prvi konstruisao motor sa rasporedom cilindara u obliku slova V i umnogome usavrãio ãasiju. U antiåkom vremenu grade se putevi sa tvrdom podlogom. do 1970. uvedeni su autobusi sa benzinskim motorom (umesto konjske vuåe). Od 1899. Beograd. 1888) i njegovo usavrãavanje (Miãelin. veka kolovoz se pravi od sitne kamene kocke (zalivene bitumenom). a Luj Reno usavrãava menjaå i koristi kardansko vratilo. Ford uspostavlja serijsku proizvodnju automobila. a manje brzini i udobnosti. + drumski saobrañaj je prilagodljiv korisniku u pogledu koliåine prevoza. Ãkotski inæenjer Dæon Mak Adam je pronaãao (poåetkom 19. P. U periodu od 1950. veka) makadam koji se i danas sreñe. a zatim i u vangradskom prevozu. Pronalazak pneumatika (Danlop. 1895) omoguñili su dalji razvoj automobila. Karl Benc istovremeno konstruiãe svoj prvi automobil (1885). Autobusi su prvo uvedeni u gradskom. Iz ovih osobina proistiåe niz prednosti i nedostataka drumskog saobrañaja: + drumski saobrañaj je pravi transport “od vrata do vrata”. Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. vremena polaska. ovome su doprineli i ekoloãki razlozi. goniå stoke. Znatno kasnije je zapoåeta izgradnja klasiåne kaldrme koja se postavljala direktno na zemlju. veñ. 10 . automobil je uvek u blizini i na raspolaganju. Veliki koeficijent prianjanja izaziva i velike otpore trenja (oko 27 puta veñe nego u vodnom saobrañaju i 3. puãtena prva trolejbuska linija.. jed19 Grupa autora. S druge strane. peãak itd.4 puta veñe nego u ãinskom saobrañaju). U Parizu je 1900.Lipovac. Pored poskupljenja goriva. 1993. a zatim i od asfalta i betona. u kombinaciji sa peãaåenjem. brzine kretanja itd. Prvi putevi u drumskom saobrañaju su bile utabane staze. Rimska dræava je posebno mnogo paænje posveñivala gradnji kvalitetnih puteva.). Ove razlike se danas smanjuju. mesta dopreme. u pogledu vozila (vrlo raznovrsna vozila u drumskom saobrañaju) i u pogledu korisnika (praktiåno svaki åovek moæe biti korisnik kao vozaå. putanje. trolejbuske linije su masovno zamenjivane autobuskim. u SAD se grade drveni putevi (poploåani krupnim drvenim kockama). biciklista. mesta polaska. zadovoljava Potrebe za putovanjem. + drumski saobrañaj je vrlo elastiåan prevoz u pogledu puteva (vrlo razuœena mreæa drumskih puteva). knjiga I. Posle naftne krize trolejbusi se ponovo vrañaju u upotrebu.

a na brzim prugama 160 ili 250 km/h. + pogodan je za neplanirane prevoze. te skrañuje ukupno vreme putovanja (od vrata do vrata) itd. – drumski saobrañaj viãe zagaœuje okolinu i traæi viãe povrãina (za parkiranje i za kretanje. zadovoljava sujetu. – iznenadne i neplanirane prevoze i – integralni transport. prohodnost i bezbednost drumskog saobrañaja. + jednostavno se kombinuje sa svim drugim granama saobrañaja.2. Prva ãinska vozila su se gradila po uzoru na drumska vozila. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja nostavan je prevoz manjih i srednjih prtljaga. pa i poslova bezbednosti drumskog saobrañaja. – drumski saobrañaj je najopasniji saobrañaj (najmanje bezbedan).20 åeãña zadræavanja. – veoma je sloæena organizacija drumskog saobrañaja. – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje i bezbednost drumskog saobrañaja. Tako je 1825. izgraœeno oko 400 km gvozdene pruge. poveñava pristupaånosti i mobilnost. pojedinaånim putanjama i u razliåita vremena). jer troãi viãe goriva i zahteva angaæovanje viãe ljudi (posada).. UVOD . Prva tramvajska pruga izgraœena je u Njujorku 1832. U Engleskoj je 1830. Onda su se poåela proizvoditi veña vozila i spajati u kompozicije. drumski saobrañaj ñe biti znaåajan podsistem saobrañajnog sistema koji ñe na sebe preuzeti: – kapilarne – disperzivne prevoze (prevoze malih koliåina tereta i malo putnika.3. Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu S obzirom na prednosti i nedostatke. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj Istorijat ãinskog saobrañaja Stari Egipñani su kao ãine koristili ælebove u kamenu. 11 1.1. a putanje su duæe. 1. – drumski prevoz je sporiji od ãinskog. to je simbol uspeãnosti (prestiæa). obezbeœuje odreœeni nivo intimnosti i privatnosti. – drumski prevoz je skuplji od ãinskog i vodnog. – konfiguracija terena znaåajno utiåe na troãkove. Prva rudarska kolica – preteåa æelezniåkog vagona pojavila su se u Alzasu 1550. Najmanje brzine na klasiå- nim prugama su 100 km/hat. jer je jednostavna organizacija pojedinaånih prevoza. Stivensonova parna lokomotiva vukla kompoziciju od 12 teretnih i 22 putniåka vagona sa 90 t robe i 450 putnika. poåeo organizovani æelezniåki prevoz koji je koristio 20 Maksimalna dozvoljena brzina na Evropskim putevima ne prelazi 130 km/h. na mala rastojanja. za odlaganje). zavidan nivo udobnosti. U Engleskoj je 1820. jer su manje brzine kretanja. Kasnije je uoåeno da je otpor kotrljanju po ãinama znatno manji nego otpor kotrljanju po drumu. i kretala su se drvenim ãinama.3.

U periodu od 1890.000 automobila i isto toliko vozaåa. Za prevoz automobilima trebalo bi oko 2. subjektima koji vrãe transport ili se staraju o infrastrukturi. a posebno pri jednovremenom prevozu velikih koliåina tereta i velikog broja putnika na veña rastojanja.22 + prosta je organizacija ãinskog saobrañaja i velike moguñnosti kontenerizacije. sa parnom vuåom. U Ãvajcarskoj je elektrificirana prva pruga 1897. u Francuskoj su ostvarene brzine od 380 km/h. na savremenim prugama preko 160 km/h. U Londonu je 1863. + jediniåna cena prevoza (din/toni ili din/putniku) je niska. jedna lokomotiva. 22 Ãansa da putnik u drumskom saobrañaju pogine je oko 30 puta veña nego u ãinskom prevozu. Uloga policije je mala i svodi se na obezbeœenje javnog reda i mira u stanicama i u vozovima (pratnja vozova). Na pruzi Tokio – Osaka (515 km) 1964. Postoji prostor da se bezbednost æeleznice dalje poveñava. konstruisao prvu elektriånu lokomotivu.000 t robe. Na osnovu ovih osnovnih osobina ãinskog prevoza mogu se izvesti njegove vaæne specifiånosti (prednosti i nedostaci): + ãinski prevoz je brz prevoz zato ãto su putevi krañi (blage krivine). Specifiånosti ãinskog saobrañaja Pri kretanju glatkih metalnih toåkova po metalnim ãinama javljaju se mali otpori trenja kotrljanja (znatno manji od otpora pri kretanju drumom). 1981. Danas se na klasiånim prugama ostvaruju brzine preko 100 km/h. jedan maãinovoœa i joã 5 ljudi. a 2007. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 iskljuåivo parne lokomotive. + ãinski prevoz je pouzdan i bezbedan.23 – ãinski prevoz je krut prevoz – nije elastiåan u pogledu puteva (vozi se samo prugama). do 1900. loã je odnos korisne koliåine prevoza (tereta) i ukupne koliåine (teret sa vagonima i lokomotivom).Lipovac. Ovo omoguñuje obrazovanje velikih kompozicija vagona koje vuåe jedno vuåno vozilo – lokomotiva. pa su skupi prevozi praznih vagona. Upravljanje se vrãi ãinama preko svih toåkova. Nadzor vrãe organi za saobrañaj. Cena prevoza malo zavisi od koliåine robe. + jednostavna je organizacija poslova bezbednosti saobrañaja u ãinskom prevozu. Veoma je skupa infrastruktura za ãinski prevoz. a na brzim prugama preko 250 km/h. otvorena prva linija metroa. Pariz i Berlin. sredstava (ãinama se kreñu samo standardizovane loko21 Primera radi. 12 . London.21 + priliåno je otporan na vremenske nepogode i klimatske uslove. 23 Najveñi deo poslova poverava se preduzeñima i dr. S druge strane. potrebno je 50 vagona. + manje zagaœuje okolinu od drumskog saobrañaja (jer je elektrificiran i automatizovan). P. Nemac Simens je 1879. elektriåne metroe dobijaju Budimpeãta. ostvarene su brzine od 250 km/h. brzina od 450 km/h. automatizacije i usavrãavanja. ako hoñemo da odjednom prevezemo sa jednog na drugo mesto 1. Za isti prevoz drumom trebalo bi 100 – 200 teretnih vozila i oko 200 vozaåa. a brzine kretanja vozila veñe nego na drumu.

24 Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu Navedene prednosti i nedostaci ãinskog prevoza. – uspostavljanje ãinskog prevoza i odræavanje infrastrukture su skupi. nije prilagoœen zahtevima pojedinaåno malih prevoza. biti u toku noñi preveæen do odrediãta. ulazak/izlazak putnika itd. Egipñani su pre 6. Ãinski prevoz je predodreœen za brze. UVOD . Savremene brze pruge su posebno skupe u izgradnji i odræavanju i mogu se opravdati samo na magistralnim pravcima sa stanicama na velikim rastojanjima. – nije prevoz od vrata do vrata.3. mesta stajanja. pa se mogu opravdati samo masovnim prevozima. koncentrovane (masovne) prevoze robe i putnika na velika rastojanja. veñ se pojedinaåni korisnici prilagoœavaju ãinskom prevozu (vreme polaska. Zbog brzine i pouzdanosti ãinski prevoz ñe biti sve znaåajniji za privredu. Ãinski prevoz nije predviœen za male koliåine tereta i putnika.3. a zatim i veñe brodove koji su vekovima vladali morima i rekama. niti prevozu od vrata do vrata. a najavljuje se njegovo proãirenje i na celu EU. Naime. – skup je prevoz praznog vozila.3.24 Brze pruge ñe ubrzati svetsku meœunarodnu podelu rada. Zatim je poåeo da vesla rukama. 13 1. ali ñe i procesi podele rada ubrzati dalji razvoj æeleznice i ojaåati ovakve pozicije ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu. Dubeñi stablo snizio je teæiãte i obezbedio stabilnost. praistorijski åovek je ovu ideju iskoristio i napravio splav i prvu laœu. Tako smo dobili åamce sa veslima. niti korisnika (vozno osoblje su samo profesionalci). odreœuju i njegovo buduñe mesto u saobrañajnom sistemu. u Nemaåkoj ñe svaki teret koji bude predat æeleznici veåeras. granom. a 24 Danas su razvijeni i realizovani koncepti noñnog skoka. Zato ñe se sve viãe kombinovati sa drumskim saobrañajem koji ñe preuzimati disperzovane prevoze na kratka rastojanja i neplanirane prevoze.). – nije prilagodljiv pojedinaånim potrebama korisnika. pa pravim veslima. – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja. udobne. veñ se mora kombinovati sa drumskim saobrañajem. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja motive i vagoni koji su vlasniãtvo dræave ili velikih preduzeña). putevi. Sliåan koncept primenjen je u SAD i Japanu.000 godina znali za jedro. Vodni saobrañaj Istorijat vodnog saobrañaja Gledajuñi stabla kako plivaju vodom i ptice ili æivotinje na stablima. niti za disperzovane (rasute) prevoze. – zaustavljanja u stanicama uveñavaju troãkove prevoza i znatno smanjuju brzine putovanja.1. 1.

brzina i bezbednost.7 kW u ãinskom prevozu.5 kW u drumskom prevozu ili 320 kW u vazduãnom saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 brodarstvo u antiåkim dræavama je omoguñavalo trgovinu i velike vojne pohode. i omoguñuje plovidbu brodova do 1. ovi kanali napuãteni ili su poveñavani. Od 1903. Åeliåni brodovi prevazilaze ograniåenja u veliåini i nosivosti25 i konaåno potiskuju jedrenjake.27 + vodni saobrañaj je pogodan za vrlo masovne prevoze. velike æelezniåke kompozicije oko 2. Suecki kanal. bez posebnog poveñavanja otpora trenja. konstruisao prvi savremeni åeliåni parobrod (sa mostovskom konstrukcijom i duplim dnom) koji je preplovio Atlantik za 13 dana i 3 sata. Veñi brodovi viãe uranjaju u vodu i stabilniji su. jer se tada smanjuju jediniåni troãkovi prevoza. Veñ u starom Egiptu. primenjuju se dizel motori na brodovima. Graœeni su i novi kanali. åak i kada cela povrãina uronjenog dela broda dodiruje vodu.350 t nosivosti. a najveñi i do 500. Trebalo je skoro 100 godina da se parobrodi oslobode jedrenjaka. duæine 160 km.000 t. 26 Veliki kamioni imaju nosivost 30 – 40 t. Kasnije su. 25 Dok su drveni brodovi dostizali 90 m duæinu i oko 5. veliki brodovi za reåni saobrañaj su od 1.Lipovac.000 km. standardni brodovi nose 20. sa dominacijom velikih brodova. veliki vagoni oko 80 t. Iz ovih osnovnih zakonitosti – osobina. 1. skoro da nema ograniåenja za veliåinu brodova. nosivost. P. Jedrenjaci su i dugo posle Fultonovog parobroda (1807) uspeãno konkurisali parobrodima. uporedo sa razvojem brodova poveñavali su se njihova veliåina. Ludvigov kanal Rajna – Majna – Dunav otvoren je 1846. jezera i reke.16 kW u pomorskom saobrañaju. kanal je uoåi drugog svetskog rata napuãten. i skrañuje put od istoåne do zapadne obale Amerike za oko 15.26 Veliki su otpori sredine pri kretanju broda kroz vodu i oni rastu proporcionalno kvadratu brzine. + vodni saobrañaj je pogodan za primenu mehanizacije i kontejnera. 27 Za prevoz jedne neto tone tereta treba angaæovati 0. Specifiånosti vodnog saobrañaja Mali su otpori trenja izmeœu vode i broda. 14 . + mali su troãkovi uspostavljanja saobrañaja i ne zavise od duæine plovnog puta (obiåno se svode na troãkove izgradnje luka i pristaniãta).000 t nosivost. Praktiåno. Panamski kanal je puãten u saobrañaj 1914. i skrañuje put do Indije za oko 10. Vodni putevi su prvo bile samo prirodne saobrañajnice: mora. Engleski inæenjer brodogradnje Brunel je 1838. proizlaze prednosti i nedostaci vodnog saobrañaja: + vodni saobrañaj obezbeœuje najjeftiniji prevoz pri malim brzinama.000 t.000 t. zbog ograniåenja za velike brodove i konkurencije æeleznice. posle Drugog svetskog rata i brodovi na nuklearni pogon. Kini i Mesopotamiji grade se kanali – veãtaåki plovni putevi kako bi se obezbedio kontinuitet vodnog saobrañaja. veliki avioni 30 – 50 t. otvoren je 1869.000 t. Prvi parobrod sa propelerom zaplovio je 1836. Dakle. 4. Novi. veñi kanal je puãten u saobrañaj 1992. Meœutim. snaga.000 km. åeliåni brodovi skoro da nemaju ova ograniåenja i veñi su i do stotinu puta. tako da su se parne maãine ugraœivale kao pomoñno sredstvo – dodatak jedrenjacima.

Kada se vosak istopio krila su se raspala i Ikar poginuo. odnosno 28 do 46 km/h. 29 Za prevoze kod kojih je vaæna brzina. vodostaj itd. – Povezivanje kada je cena vaænija od brzine. Zato vodni saobrañaj nije podesan za velike brzine. On je prouåavao oblik i naåin kretanja ptiåjih krila. Meœutim.28 jer otpori rastu sa kvadratom brzine. UVOD . – vodni saobrañaj je spor. – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja. magla. Mada se mogu poveñavati brzine broda. a zatim dao prve skice vazduhoplova.1.3.). – vodni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata. Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika. rude i sl. + pri povoljnim vremenskim prilikama vodni saobrañaj je bezbedan. 15 1. koristiñe se vazduãni saobrañaj. Princip letenja letelica teæih od vazduha ot28 Najsavremeniji brodovi se kreñu brzinama 15 do 25 åvorova. Vazduãni saobrañaj Istorijat vazduãnog saobrañaja Vekovna æelja åoveka da leti opevana je u mitu o Dedalu i Ikaru koji opisuje kako je Ikar poleteo sa krilima od ptiåjeg perja i voska. 29 Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu Uvaæavajuñi prednosti i nedostatke vodnog saobrañaja.).4. – Prevoz ogromnih koliåina jeftine i nekvarljive robe (peska. oluje. – vodni saobrañaj je ograniåen na prirodne plovne puteve (mora. – kada se prevoze putnici sa automobilima i prtljagom. to nije racionalno – preskupo je. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja + vodni saobrañaj je pogodan za kombinaciju sa ostalim vidovima saobrañaja (integralni transport). – ako je vodni put znatno krañi (pa i bræi) od kopnenog puta. – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje vodnog saobrañaja (led. moæe se definisati njegovo buduñe mesto i uloga u saobrañajnom sistemu: – Povezivanje ostrva i vodom razdvojenih regiona na kratkim rastojanjima. – turistiåkih putovanja åiji je cilj boravak (uæivanje) na brodu i sl. Leonardo da Vinåi je dao prve nauåne radove u oblasti aeronautike. nafte. vetrovi. jezera) i skupe veãtaåke kanale. – Rekreativni prevoz i sl. veñ se najåeãñe mora kombinovati sa æelezniåkim i drumskim saobrañajem.3. – Prevoz sirovina koje dozrevaju ili se doraœuju u toku prevoza.29 a vodni putevi postoje. reke. osim u sluåajevima: – kada ne postoje drugi vidovi prevoza. 1.

Vojne potrebe. 16 . 31 Na primer. Meœutim. Iz ovih osnovnih osobina proistiåu najvaænije prednosti i nedostaci vazduãnog saobrañaja: + najkrañe vreme prevoza. u Severnoj Karolini (SAD). na milijardu putniåkih kilometara preœenih avionom poginulo 2. U meœuvremenu je tehnika napredovala i sigurnost letenja poveñana. P.000 km/h. niti od duæine relacije. brzine. a posebno na duæim relacijama omoguñuju velike brzine (jer su mali otpori kretanju) i krañi putevi. godine. a serijska proizvodnja poåela tek u toku drugog svetskog rata (za potrebe ameriåke vojske). kretanje ne zavisi od konfiguracije i kvaliteta terena.Lipovac. krajem drugog svetskog rata. + letovi veñih i teæih aviona su rentabilni samo pri veñim brzinama. Vazduhoplov je izloæen sili gravitacije koju mora da savlada silom potiska i snagom svojih motora. Jugoslavija je ukljuåena u evropsku vazduhoplovnu mreæu 1923. Prvi let preko Atlantika ostvaren je 1927 (Relacija Njujork – Pariz od 5. Mada je Leonardo napravio prvu skicu helikoptera davne 1488. decembra 1903. Posle uspeha brañe Rajt razvoj letelica je bio izvestan: rasli su snaga motora. 17. Vazduãne laœe – diriæabli su konstruisani 1884. a na istu kilometraæu putniåkim automobilom poginulo je 16. prohodnosti terena. Znatno kasnije je doãlo do prve primene u privredi i za civilne potrebe. Prvi mlazni avion konstruisan je u Nemaåkoj. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 krio je Englez Dæordæ Kejli (1809). parnom maãinom i benzinskim motorom. 30 Pred Prvi svetski rat ostvarene su brzine 100 km/h. U meœuvremenu su bolji rezultati postignuti sa letelicama lakãim od vazduha.30 visine i dometi.5 putnika. niti odræavati.31 – troãkovi odræavanja u vazduhu srazmerni su masi vozila i vremenu provedenom u vazduhu (zato nije pogodan za spore prevoze teãkih tereta).5 sata). praktiåna primena ovih principa se desila znatno kasnije. pa su otpori kretanju najmanji. braña Vilbur i Orvel Rajt su napravili prva åetiri leta u trajanju 12–15 sekundi. veka preko 1. helikopter je poleteo tek 1907. Konaåno.5 puta viãe). Zato su vazduãni putevi krañi od svih drugih. ostvarivãi brzinu 9 – 11 km/h. Vrãeni su brojni eksperimenti da se letelice pokreñu ljudskom snagom. Dve godine kasnije (1785) sliåan balon je preleteo kanal Lamanã.). Braña Mongolfije su konstruisali prvi balon sa zagrejanim vazduhom (1783) koji je za 25 minuta preleteo 8 km. + mali su troãkovi uspostavljanja vazduãnog saobrañaja (posebno na duæim relacijama) i ne zavise od konfiguracije. u SAD je 1952. a posebno ratovi su dali najveñi podstrek razvoju vazduhoplovstva. pred Drugi svetski rat 400 km/h. Od pravih trasa se odstupa izuzetno zbog bezbednosti leta ili zabrane preletanja (gradova i sl.836 m. S obzirom na to da je vazduhoplov odvojen od podloge. + avionski saobrañaj je jedan od najbezbednijih grana saobrañaja. Prve jedrilice bez sopstvenog pogona konstruisane su poåetkom 19. savladana je za 33.25 putnika (oko 6. ali ih je posebno razvio nemaåki grof Cepelin. veka. Konaåno vazduhoplovi koriste prirodne puteve koje ne treba posebno graditi. Specifiånosti vazduãnog saobrañaja Vazduhoplovi se kreñu kroz najreœu sredinu – vazduh. a krajem 20. a ne oslanjajuñi se o podlogu.

Vazduãni saobrañaj 6.5 10. Nadalje ñe se saobrañajni sistem posmatrati kao jedna celina. 1994. Autobusi 3. – povezivanje udaljenih ostrva i planeta. U daljem razvoju saobrañaja trebalo bi imati navedene specifiånosti pojedinih grana.1). Putniåki automobil 5. Tabela 1. – povezivanje nerazvijenih oblasti teãke konfiguracije terena. a savremena tehniåko-tehnoloãka 32 Novakoviñ. Æeleznica – dizel vuåa 4. a posebno razlike u potroãnji energije (Tabela 1. V. Æeleznica – elektriåna vuåa 2.9 3. Relativni odnosi specifiåne potroãnje energije po vidovima transporta (kao reper je uzeta potroãnja kod æeleznice – elektriåne vuåe)32 Transprot 1. Beograd. bezbednost saobrañaja itd. 33 Zbog nedostatka prostora.3 3. – prevoz lako kvarljivih roba (kod kojih je brzina prevoza prioritet). UVOD . Ekonomski fakultet. veñ se mora kombinovati s drugim vidovima prevoza.5 4.1.8 Potroãnja po jednoj neto tona kilometru 1. padavine.7 Dakle. svaka grana saobrañaja ima svoje specifiånosti33 (prednosti i nedostatke) koje definiãu njeno mesto u saobrañajnom sistemu. oluje) znatno utiåu na pouzdanost (letovi se otkazuju) i bezbednost leta. – prevoz skupih roba i bogatih putnika (åije velike zarade. Ekonomika saobrañaja. kroz uãtedu u vremenu.1. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja – vreme putovanja je duæe na krañim relacijama (jer se vremenu kretanja dodaje i oko 1 – 2 sata potrebnih za dolazak do aerodroma i pripremu za let. a posebno sa drumskim saobrañajem. vetrovi. tako da prevoz mase vazduhoplova uveñava jediniåne troãkove prevoza po toni neto mase. zagaœivanje æivotne sredine. Reåni saobrañaj Potroãnja po jednom putnik kilometru 1. ovde nisu detaljnije obrazlagani cevni transport.0 3. i Boæiñ. – loã odnos bruto/neto mase. 349.3. Pomorski saobrañaj 7.9 1.5 22. S.0 12. brzinu prevoza. opravdavaju velike troãkove prevoza).. Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu Vazduãni saobrañaj ima veoma vaæno mesto u saobrañajnom sistemu.8 27. 17 1. prilagoœenost korisniku. a posebno sluæi za: – prevoz na vrlo velika rastojanja. niti prenos saopãtenja. – klima i loãe vremenske prilike (magla. str. – vazduãni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata.

kanala. vazduãnih koridora). 18 . U tom smislu se razvijaju koncepti æeleznice za velike brzine. 36 White Paper. Tako se na svakoj deonici puta koristi optimalno sredstvo (vid. razvoj turizma. str. 1994. jeftina i brza promena prevoznih sredstava i prelazak sa jedne na drugu granu saobrañaja. a prevoz se realizuje na principu slobodnog izbora saobrañajnog sredstva od strane korisnika. U tom smislu je napravljen istorijski iskorak ãezdesetih godina 20. 34 Novakoviñ. pa i druge evropske dræave sve viãe koordiniraju svoje saobrañajne politike. European Commission. Koordinirano se biraju optimalni magistralni pravci. jedinstveni standardi za saobrañajne puteve i saobrañajna sredstva. veka kada su prihvañeni standardi u proizvodnji paleta i kontejnera. Dræave i drugi subjekti (æelezniåke uprave i preduzeña) posveñuju posebnu paænju bræoj modernizaciji æelezniåkog saobrañaja kao osnove saobrañajnog sistema. Tako je omoguñena jednostavna. jedinstveni menadæment. do 2010. a ceo prevoz postaje jeftiniji. Ekonomski fakultet. 1. jedinstvena mreæa EURO CITY vozova visokog kvaliteta itd. a posebno evropske integracije (jedinstvene tarife. a ne pojedinih vidova i grana saobrañaja. Ovo bi trebalo da obezbedi ãto racionalnije tokove roba i putnika na nivou Evrope. jedinstvena razvojna politika. tako da se mogu definisati osnovni elementi saobrañajne politike koji su opãteprihvañeni u Evropi. cevovoda. bræi i bezbedniji.).35 obezbeœuje se zajedniåko finansiranje. 2001. Beograd. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 reãenja ñe sve viãe olakãavati kombinovanje razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu (integralni transport). P. Ekonomika saobrañaja. Usvojeni su zajedniåki evropski kriterijumi koji predviœaju da se velike brzine postiæu izgradnjom novih pruga (za brzine preko 250 km/h) ili rekonstrukcijom postojeñih (za brzine do 250 km/h).34 Zemlje EU. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope Evropska unija.000 km pruga. Dræave obezbeœuju druãtveno racionalnu koordinaciju i usmeravanje prevoza. dinamiåko planiranje izgradnje itd. ali i druge evropske zemlje usklaœuju svoje saobrañajne politike. jedinstveni marketing.. ekonomska komisija za Evropu je usvojila plan magistralne æelezniåke mreæe koji obuhvata 41. i Boæiñ. 35 Evropska S. Opãti cilj globalne saobrañajne politike je razvoj saobrañajnog sistema.000 na 20.000 u periodu od 2001. European Transport Policy for 2010. grana) prevoza. Saobrañaj je postao oblast u kojoj se najbræe ide na meœunarodne.5.3.Lipovac. a posebno u pogledu razvoja i unapreœenja evropskog saobrañajnog sistema (izgradnja magistralnih mreæa puteva. pruga. 329. nauke itd. a prevaziãli nedostaci. Koncept integralnog transporta podrazumeva integraciju transporta i proizvodnje. privrede. da podræi meœunarodnu robnu razmenu. V. kao i integraciju razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu kako bi se najbolje iskoristile prednosti pojedinih grana. U tom smislu je prihvañena politika i strategija razvoja saobrañaja u EU36 kojom se predviœa i smanjenje broja poginulih u saobrañaju sa 40. Time to Decide. Usvojen je i plan evropskih drumskih koridora itd.

za naãe potrebe. / 1935)37 automobil je koriãñen po analogiji sa konjskom zapregom. Bazama podataka o saobrañajnim nezgodama nije posveñivana nikakva paænja (nisu postojale). s obzirom na brojnost i tehniåke moguñnosti tadaãnjih automobila. popravkama. to menja njegovu verovatnoñu da uåestvuje u sledeñoj – on je “zaraæen”! 19 1. S obzirom na ruånu proizvodnju automobila. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Druãtvo nije uvek imalo iste probleme bezbednosti saobrañaja (po vrsti i obimu). Problemi bezbednosti saobrañaja su smatrani prolaznim “po sebi” i vezanim za fazu neprilagoœavanja ljudi vozilima i obratno. prva nezgoda je sluåajna. Samo najteæe nezgode su se evidentirale kao vrsta kriviånog dogaœaja (evidentiralo se samo ÃTA se dogodilo). ranije su shvatile prirodu i teæinu problema bezbednosti saobrañaja.4.000 stanovnika. Osobe koje koriste vozilo imale su tretman imuñnih vlasnika vozila. Tipiåne kontramere koje se vezuju za prvu fazu.4. 39 Ova teorija prihvata teoriju sluåaja za prvu nezgodu. UVOD 1.39 Nesavrãena vozila nisu izazivala veñe probleme bezbednosti saobrañaja u danaãnjem smislu. Ovi problemi nisu imali isti znaåaj. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) U prvoj fazi (trajala do 1925. 1. Kad neko ima prvu nezgodu. U teorijama saobrañajnih nezgoda prihvañena je teorija sluåaja.1. 38 Saobrañajne nezgode se dogaœaju sluåajno i verovatnoña da neko ima odreœen broj saobrañajnih nezgoda u posmatranom periodu je ista za sve vozaåe i odreœuje se prema Puasonovom zakonu raspodele. te ranije pristupile njegovom reãavanju. pre svega. Dakle. Sva paænja je usmeravana na probleme koji su se odnosili na pouzdanost u radu i potrebu za åestim stajanjima. Stepen motorizacije bio je ispod 25 motornih vozila na 1. Brzine su bile ograniåene na 6 – 10 km/h (u naseljima i za teretna vozila) ili oko 10 do 20 km/h (putniåki automobili na otvorenim putevima). Ovo se. nisu bili na isti naåin tretirani. Razvijene dræave su ranije imale problem. Åoveåanstvo je proãlo nekoliko faza u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. a saobrañajne nezgode evidentirane i prañene kao vrsta kriviånog dogaœaja. smatralo liånim problemom korisnika vozila. RAZVOJ TEORIJSKE MISLI O BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA (PRISTUPI REÃAVANJU PROBLEMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA) . izdvojiñemo åetiri osnovne faze razvoja teorijske misli i prakse bezbednosti saobrañaja. Ovo je razumljivo. niti su na isti naåin reãavani. Pojedinaåni (separatni) napori za spreåavanje nezgoda temeljili su se na metodu pokuãaja i pogreãaka. na pitanje “ÃTA?” (Ãta se to dogodilo?). odnosile su se na uspostavljanje tehniåkih zahteva u vezi vozila i na kontrolu ispu37 Razvijene zemlje su ranije ulazile u sve faze i bræe menjale stavove o bezbednosti saobrañaja. Mada se ove faze mogu razliåito definisati. ãto ih je svrstavalo u vrlo visoku klasu graœana. probleme ukljuåivanja motora itd. Åak ni u pravilima saobrañaja nisu pravljene znaåajnije razlike. on je bio veoma skup i tretiran kao izuzetna retkost i kuriozitet.4.38 koja je kasnije korigovana teorijom zaraze. s pravom.1. Istraæivanja saobrañajnih nezgoda svodila su se na pojedinaåne istrage organa gonjenja (policija i sudstvo) i odnosila su se.

U ovoj fazi niti se dovoljno ceni znaåaj saobrañaja.44 Ovo je prihvañeno kao zakonitost – nuæna posledica razvoja saobrañaja. Dakle. Dominira doktrina jednog “E” (Engineering). Osnovna ideja saobrañajnog projektovanja svodi se na prilagoœavanje åoveka da upravlja svim saobrañajnim situacijama. Naime. Ovu fazu karakteriãe i vrlo buran razvoj svih grana saobrañaja. 40 41 42 Dakle. Ovo je i bilo prihvatljivo. åak i u svetskim okvirima.4. Rezultat takvog pristupa bio je stalni porast broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica.41 Na treñu nezgodu sa smrtnim ishodom. niti se posebno istiåu problemi bezbednosti saobrañaja. 1896). problem bezbednosti saobrañaja je minimiziran i vezivao se za interese pojedinaca.000 stanovnika). izgradnja vrlo skupih i kvalitetnih puteva. kao najznaåajnije apsolutne pokazatelje bezbednosti saobrañaja. 1. a posebno u razvijenim zemljama.40 Druga saobrañajna nezgoda sa smrtnim ishodom dogodila se 62 godine kasnije (London.42 Prva faza je. Istragom je utvrœeno da se jedan neoprezni vozaå kretao preve- likom brzinom od åak 12 km/h. 41 U ovoj nezgodi poginuo je prvi peãak.Lipovac. Ovo dovodi do pravog buma (porasta) broja saobrañajnih nezgoda u svetu. a posebno u razvijenim zemljama. Prihvañeno je da ñe se saobrañajnim situacijama moñi uspeãno upravljati 40 Tada je u jednom autobusu kod Glazgova eksplodirao parni kotao i poginulo je 5 ljudi. 1834). Automobili su predmet divljenja okoline. Postavljeni su temelji doktrine “tri E” (Engineering – Education – Enforcement). u prvoj fazi. trajala do tridesetih godina 20. Naglo su rasli svi apsolutni43 i relativni pokazatelji (ne)bezbednosti saobrañaja. åoveåanstvo je åekalo samo dve godine (SAD. veka. prva evidentirana saobrañajna nezgoda sa poginulim licima dogodila se u Engleskoj (Glazgov. jer je broj nezgoda bio vrlo mali. Ograniåenja brzine od oko 20 km/h (koja su obuzdavala rast broja saobrañajnih nezgoda) sve viãe su zaostajala za tehniåkim moguñnostima vozila i postajala su neodræiva. Prvenstveno su isticane neposredne i lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda (nastradala lica i materijalna ãteta). P. 44 Posebno se misli na relativni broj nezgoda i broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika i broj registrovanih vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 njavanja ovih zahteva. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) Drugu fazu (od 1925/30 do 1965/70) karakteriãe masovna proizvodnja i nagli porast broja motornih vozila u svetu (od 25 do 250 motornih vozila na 1. a uspostavlja se i doktrina dva “E” (Engineering – Education). 43 Misli se na broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih. 42 U ovoj nezgodi prvi put je poginuo vozaå. 20 .2. 1898). u prvoj fazi su savladani problemi upravljanja vozilom (vozila su na viãem tehniåkom nivou i jednostavna su za upravljanje) i sada se paænja posveñuje kontroli i reãavanju saobrañajnih situacija. za veñinu razvijenih.

broj nastradalih na sto milion vozilo kilometara itd. ali na dobrovoljnoj osnovi. pa se nedovoljno ceni znaåaj bezbednosti saobrañaja. UVOD .4. Prvi vozaåi u Srbiji su morali da provedu 6 meseci u automobilskim garaæama da bi izaãli na vozaåki ispit. otkrivanju njenih uzroka i odgovoru na pitanje “ZAÃTO?”. Dalje se razvijaju teorija i praksa. pa i saobrañajnim nezgodama. ali se moguñnosti reãavanja i dalje vezuju za pojedinca (tumaåi se nedostatkom veãtina ili nepoãtovanjem pravnih i moralnih normi). 47 SAD kao saobrañajno najrazvijenija dræava prve su uãle u ovu fazu. osposobljavanju vozaåa45 i kontroli saobrañaja. U tom smislu poåinje se pridavati velika paænja projektovanju vozila i puta. zbog svojih psihofiziåkih osobina. broj nastradalih u nezgodama itd.46 Velika paænja se posveñuje otkrivanju i zaãtiti od vozaåa koji su skloni saobrañajnim nezgodama (recidivistima). ali nezavisno i izolovano. U reãavanje problema. skloni svim vrstama incidenata.1. koja zapoåinje ãezdesetih godina47 (od 1965/70. dok relativni pokazatelji (broj nezgoda na 100 hiljada stanovnika. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (saobrañaj ñe biti bezbedan). 1909) predviœaju se i osnovni uslovi za upravljanje automobilima. 45 U Prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilima (Pariz. ukljuåuju se inæenjeri (projektanti puta i vozila) i psiholozi (oblikovanje – prilagoœavanje liånosti).3. postoje grupe ljudi koji su. ako ljudi budu dobro obuåeni (Education) i ako policija natera sve korisnike puta da poãtuju pravila saobrañaja (Enforcement). do 1980/ 85) nastavlja se razvoj saobrañajnih potreba. Zatim slede razvijene zemlje Zapadne Evrope. Dakle. Oni se mogu otkriti i pre nego ãto uåestvuju u prvoj saobrañajnoj nezgodi. ako vozila i putevi budu dobro projektovani (Engineering). pored pravnika. 46 Sve viãe se problem bezbednosti saobrañaja priznaje kao znaåajan druãtveni problem (a ne samo problem pojedinca).000 stanovnika) i dalji razvoj saobrañaja. 21 1. Uspostavljaju se prve nacionalne baze podataka o saobrañajnim nezgodama. 46 Prema teoriji sklonosti. Dakle. ali i nagli porast broja nastradalih u njima (zbog veñih brzina). prvi put je zapoåeto ublaæavanje rasta pokazatelja bezbednosti saobrañaja. Sve viãe paænje se posveñuje struånoj analizi saobrañajne nezgode. Ovu fazu karakteriãu koordinirani napori da se smanje stradanja u saobrañaju. Japan i druge. u ovoj fazi sve viãe se istiåe znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva.4. porast broja vozila (od 250 do 500 motornih vozila na 1. Do izraæaja dolazi teorija sklonosti.) rastu progresivno (bræe od linearnog rasta). 1. ali se ne shvata ozbiljnost negativnih efekata u saobrañaju. Rezultat ukupnih napora bilo je ublaæavanje porasta broja saobrañajnih nezgoda. Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) 47 U treñoj fazi. Apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda.) rastu degresivno (sporije od linearnog rasta).

struånjaci saobrañajne medicine i primenjene statistike i matematike. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Sve ozbiljnije se pokuãava (i uspeva) upravljati saobrañajem na putevima. nego njihove pojedinaåne greãke. poginuli u saobrañajnim nezgodama itd. sigurnosni pojasevi. a posebno ulogu ljudskog faktora u nastanku saobrañajnih nezgoda. Shvatajuñi veliki raskorak izmeœu prirode åoveka i tehniåkih karakteristika vozila. teorijskih formulacija i modela koji koriste statistiåke analize. Nove mere su obiåno restriktivne i/ili skupe. Sve viãe paænje posveñuje se zagaœivanju æivotne sredine (bukom.) i nacionalne evidencije saobrañajnih nezgoda. projektanta vozila i psihologa). zakonsko ograniåavanje upotrebe alkohola za vozaåe itd. sve viãe se ukljuåuju saobrañajni inæenjeri. standardi u pogledu bezbednosti vozila. Usaglaãavaju se definicije osnovnih pojmova (saobrañajna nezgoda. Zapoåinje sistemski pristup u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. U reãavanje saobrañajnih problema (pored projektanta puta. sve viãe se nameñe potreba obazrivog i strpljivog koriãñenja vozila. Naime.48 Ovo povezivanje teorije i prakse je dovelo do toga da 48 Na primer. Korisnicima vozila se priznaje aktivna uloga u sistemu (vozaå). izduvnim gasovima i drugim otpadnim materijama). P. Nekoliko teorija pokuãava da opiãe uticaj ponaãanja åoveka na bezbednost saobrañaja. Ovako se struånjacima daju dobri argumenti za uvoœenje novih i menjanje postojeñih pravila saobrañaja. Meœutim. Kao tipiåne kontramere pojavljuju se kombinovani modeli i ãeme za smanjivanje rizika u saobrañaju. pojave se samo opisuju i definiãu kao problem. ovaj period karakteriãe fenomenoloãki pristup izuåavanju ãtetnih pojava u saobrañaju. Na osnovu empirijskih istraæivanja. Posebna paænja se posveñuje ljudskom faktoru.Lipovac. kacige. Aktiviraju se pojedinaåne institucije i zaduæuju za prañenje pojedinih segmenata bezbednosti saobrañaja. narasle su do te mere da su postale jedan od centralnih problema razvoja saobrañaja (pa i ukupnog druãtvenog razvoja). Izuåavaju se samo “spolja vidljiva obeleæja pojava”. razdvajanje motornog od ostalog saobrañaja. Obazrivo se uvode zaãtitne mere u saobrañaju. trebalo je oko 15 godina istraæivaåkog rada da bi zapoåelo uvoœenje obaveze da se u vozila ugraœuju sigurnosni pojasevi itd. ãto nailazi na otpor kod korisnika. U istraæivanjima se nameñe cost/benefit analiza s ciljem odgovora na pitanje “KAKO spreåiti nezgode?”. struåno se dolazi do najefikasnijih mera i modela zaãtite. Prvi rezultati postiæu se u multidisciplinarnom istraæivanju i analizi uzroka saobrañajnih nezgoda. Programirane akcije i napori polako dobijaju zaokruæenu formu i postaju sastavni deo saobrañajne politike. Kao osnovna ideja upravljanja odreœuje se smanjivanje – eliminisanje rizika iz saobrañajnog sistema. Ãtetne posledice saobrañaja. kao na primer: ograniåenja brzina. Otkriva se da su åeãñe zdruæene greãke vozaåa i drugih uåesnika. Kao uzrok nebezbednosti u saobrañaju prihvataju se problemi i nesavrãenost sistema åovek–vozilo–okruæenje. 22 .

51 1. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) U åetvrtoj fazi (od 1980/85) i dalje raste broj vozila (preko 500 motornih vozila na 1. Posledice saobrañajne nezgode se analiziraju integralno.0003P(N/P). tako da se ne ometa njegov razvoj. a posebno porast broja saobrañajnih nezgoda.). sve viãe se uvaæavaju nematerijalne posledice saobrañajnih nezgoda (bol. Uspostavljaju se meœunarodne 49 U teoriji se razvijaju modeli za prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica koji polaze od pretpostavke da apsolutni broj nezgoda i njihovih posledica neminovno raste.1. nauåna znanja su se. Bezbednost saobrañaja..49 Nastavlja se rast apsolutnih pokazatelja bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda.).) razvijaju teorije i modele bezbednosti saobrañaja. broj nastradalih na 100 milion vozilo kilometara itd. Struånjaci najraznovrsnijih profila (pored inæenjera. broj nastradalih itd. 1983. najåeãñe. Struånjaci. sa porastom broja registrovanih vozila itd. Saobrañaj i saobrañajni problemi postaju dominantni i prisutni u svim planovima. patnja.). engleski nauånici su uoåili (i prihvatili kao nuænost) da broj nezgoda sa smrtnim ishodom raste po sledeñoj zakonitosti: D=0. Kao konaåni cilj definiãe se upravljanje ukupnim transportnim sistemom.000 stanovnika). Izloæenost riziku se povezuje sa nebezbednoãñu u saobrañaju. a automobil kao potreba savremenog åoveka. vezivala za pojedinaåne mere i probleme. pa i veliki deo populacije prihvataju matematiåke modele o zakonitosti rasta broja nezgoda i njihovih posledica. dokazivalo i ovakvom trendu se teæilo. Uzima se u obzir rizik u saobrañaju. u ovoj fazi se posebno ceni znaåaj saobrañaja. teorije komunikacija itd.4. Dakle.4. 2 deo. Meœutim. socijalno zagaœivanje æivotne sredine itd. gubici i troãkovi). Mada su ovakvi napori dali dobre poåetne rezultate. sistemske analize. sa razvojem saobrañaja. Meœutim. 3.1/3 gde su: D – broj nezgoda sa smrtnim ishodom. sa naglaãenom potrebom za ujednaåavanjem definicija i baza. lekara i psihologa. 50 Dragaå. regulisanje saobrañaja i transportni sistem u celini. Saobrañajni fakultet. R. u saobrañajnoj i ukupnoj razvojnoj politici druãtva. str. a sve viãe se prihvata i znaåaj bezbednosti saobrañaja. 51 Na primer. nije sazrela svest o moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti. UVOD . P – broj stanovnika i N – broj registrovanih automobila Ovo se izuåavalo. Beograd. vrlo brzo se ispostavilo da njihov efekat nije trajan i beleæen je dalji rast ãtetnih posledica. Osobe koje upravljaju vozilom tretiraju se kao korisnici puta. sociologije. Pored materijalnih posledica (ãtete. ali se smanjuju relativni pokazatelji (broj nezgoda na milion vozila. 23 1. Obuzdavanje relativnih pokazatelja (uz obavezan porast apsolutnih pokazatelja)50 je prihvañeno kao zakonitost i cilj kome se teæilo.4. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja su primenjene mere sve viãe utemeljene na teoriji i istraæivanjima. sa porastom broja stanovnika. sve åeãñe su prisutni struånjaci primenjene tehnologije. a da se poboljãa bezbednost saobrañaja. Baze podataka se prikupljaju sistematski i viãedimenzionalno.

u sve saobrañajne. godine odnele oko 30 miliona æivota. danas ljudi na putovanja troãe od 60 do 90 minuta dnevno i ovaj *troãak* se ne razlikuje bitno u afriåkim selima i evropskim gradovima. materijalni. a oko 5 miliona je doæivotno onesposobljeno. 54 Road safety is no accident (Broãura povodom svetskog dana zdravlja posveñenog stradanjima u saobrañaju. uz voœenje raåuna o ceni i ukupnim transportnim troãkovima (vremenski gubici. u sudarima na putu poginulo je 1. oko 20 do 50 miliona je bilo povreœeno. problemi u protoånosti saobrañaja. na velika vrata. 7. International Federation of Red Cross and Red Crescent Societies. bezbednost saobrañaja postaje znaåajna stavka u dræavnim troãkovima (dræave trajno i povoljno reãavaju finansiranje bezbednosti saobrañaja).54 U toku 1990. a ne samo naknadno opisivati i tumaåiti.Lipovac. milioni su bili hospitalizovani danima. 2004. 1998.). popeti na treñe mesto. april 2004).53 U toku 2002. osnivaju se nacionalne. 55 World Disasters Report. Uspostavljaju se povoljniji ukupni odnosi izmeœu pojedinih grana saobrañaja (koje dræava nizom mera nameñe i odræava). Okuplja se. nauåni i struåni potencijal koji se profesionalno bavi problemima bezbednosti saobrañaja. Prihvañeno je da se problemi bezbednosti saobrañaja mogu i preduprediti. P. podaci su promovisani u Svetskom izveãtaju o katastrofama (World Disasters Report. do tada neviœen. pa i multinacionalne nauåno-istraæivaåke ustanove. vremenski i drugi gubici u saobrañaju mobiliãu na izgradnju i uåvrãñivanje stabilnih sistema zaãtite. 53 Ovi 24 .18 miliona ljudi. 52 Prema procenama MIT (Massachusetts Institute for Technology) i IIASA (International Institute for Ap- plied Systems Analysis). ali i u urbanistiåke. Oxford University Press Inc.55 Problemi bezbednosti saobrañaja nameñu se kao prioritet u ukupnoj saobrañajnoj politici (pa i ãire). Bezbednost saobrañaja uãla je. Ljudski. nedeljama ili mesecima. Ove ustanove. Poslovi bezbednosti saobrañaja su maksimalno decentralizovani i dolazi do izraæaja lokalno upravljanje. godine saobrañajne nezgode su se popele na deveto mesto na svetskoj listi uzroånika smrtnosti (prema izgubljenim godinama æivota).52 53 54 Procenjuje se da su saobrañajne nezgode do 1990. Procenjuje se da ñe se do 2020. Kontramere se preduzimaju na mreæi. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama: IRTAD (baza podataka za zemlje OECD).. 1998). WHO. Tvorci saobrañajne politike shvataju da saobrañajne nezgode prete da omalovaæe sve koristi koje druãtvo ima od saobrañaja. poremeñaji na saobrañajnoj mreæi i sl. New Delhi. International Federation of Red Cross and Crescent Societies. New York. ekonomske i druge planove. na osnovu neprekidnog i sveobuhvatnog prañenja stanja bezbednosti saobrañaja u dræavi i u svetu planiraju i predlaæu veoma ãiroke mere koje imaju cilj podizanje nivoa bezbednosti saobrañaja. CARE (baza podataka za zemlje ålanice EU) itd.

u teoriji. za 100% poveñan je broj registrovanih motornih vozila (sa 16 na 32 miliona). prihvañen je stav da se bezbednoãñu saobrañaja moæe upravljati. .200 54. 56 Dugo je.700 42. Istovremeno je broj teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama smanjen za oko 47 % (sa oko 92.nacionalni podaci.500 61.000 2010 20000 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 Izvori: .000 života evidentirani broj poginulih 80000 70000 55.400 49.900 70.56 U ovoj fazi sve viãe se istiåe i socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa kao znaåajna posledica saobrañajnih nezgoda i ukupnog saobrañaja. 25 1.6 hiljada teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama).800 34.400 55.400 41. sa procenom plana smanjnja do 2010. Ova istraæivanja i rezultati koji su postignuti nameñu potrebu da se iz temelja promeni stav o problemima bezbednosti saobrañaja. bio opãteprihvañen stav da razvoj saobrañaja dovodi do poveñavanja intenziteta saobrañajnih tokova. u odnosu na strateãki plan.500 56. a broj poginulih je smanjen za oko 57 % (sa oko 9.1 hiljadu). uz neprekidno smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (åak i apsolutnih vrednosti).CARE (EU baze podataka o saobraæajnim nezgodama).100 55. uz smanjivanje broja saobrañajnih nezgoda i svih negativnih posledica (u apsolutnim iznosima). do 2005.000 25.200 50000 50.1. UVOD .4 na 48. njegovog opisivanja i tretiranja kao viãe zakonitosti (Boæije davanje). u periodu od 1972. 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Slika 1. EU od 1990.000 cilj za 2010: spasiti 25.300 66.57 Na teritoriji SR Nemaåke.5 na 4. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Kao rezultat ovog novog pristupa reãavanju problema bezbednosti saobrañaja postiæu se neverovatni rezultati.4.1.900 43. Godišnji broj poginulih lica u saobraæajnim nezgodama. 70.600 59.300 60000 59. Umesto ranijeg prihvatanja problema. do 1993.100 40000 39. 57 Danas neki autori ovo istiåu kao najznaåajniju ãtetnu posledicu saobrañaja.300 46.700 30000 31.700 37. Sliåne rezultate postigle su i druge razvijene zemlje Zapada. koji se svode na dalji razvoj saobrañaja.800 50. U ovoj fazi menja se izneti stav i praktiåno pokazuje da je moguñe razvijati saobrañaj.200 27. Godiãnji broj poginulih na putevima Evropske unije. a za 90% poveñan je broj preœenih kilometara (sa 220 na 410 milijardi kilometara).000 46. a time i do porasta broja saobrañajnih nezgoda i svih njihovih posledica.000 36.500 29.

Dakle. Pri definisanju æeljenog stanja trebalo bi definisati vizije i ciljeve upravljanja. P. Pozitivni efekti ovih mera neñe se brzo uoåiti. OSNOVNI PREDUSLOVI ZA UPRAVLJANJE U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se nekim sistemom uspeãno upravljalo. a u zavisnosti 26 . Danas je u toku usklaœivanje ovih postupaka na nivou Evrope. U svetu su razvijeni i precizno definisani postupci istrage saobrañajnih nezgoda i prañenja postojeñeg stanja. kako bi se mogli sagledavati ciljevi i efekti upravljanja. – definisati æeljeno stanje i – odabrati upravljaåke mere kojima ñe se postojeñe stanje pribliæiti æeljenom.5. Ovo moæe podrazumevati redefinisanje osnovnih pojmova (pojam saobrañajne nezgode. da bi se upravljalo stanjem bezbednosti saobrañaja. kako bi se rezultati mogli uporeœivati i korektnije definisati æeljeno stanje. a napori za njihovo preduzimanje su veliki. da se u narednih 5 godina smanji broj poginulih za 40%. ako se ne preduzimaju nikakve mere). pojam nastradalih. tehniåki ispravna i bezbedna vozila itd. Pri definisanju postojeñeg stanja neophodno je uoåiti i osnovne tendencije u razvoju pojave. neophodno je dobro poznavati postojeñe stanje. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Dakle. U oblasti bezbednosti saobrañaja moæe se sliåno definisati pojam upravljanja. usaglaãavanje na nivou Evrope je preduslov za koriãñenje proverenih metodologija upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. Vizije se definiãu bez vremenskih rokova i bez konkretnih vrednosti (na primer. redefinisanje metodologije evidentiranja saobrañajnih nezgoda.). vizija su bezbedni putevi.). da se u narednih 10 godina smanji broj nezgoda sa nastradalim za 50% i sl. tj. pojam materijalne ãtete i dr. pa i ãire. Dakle. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA JE DRUÃTVENI FENOMEN KOJIM SE MOÆE UPRAVLJATI! 1. redefinisanje i striktno poãtovanje procedure uviœaja i razjaãnjavanja saobrañajnih nezgoda i sliåno. Veoma je vaæno da sve zemlje svoj postupak prilagode postupku koji se primenjuje u zemljama Evropske unije. prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. vremenski ograniåeni i obiåno definisani odreœenim vrednostima (na primer. bezbednost saobrañaja nije Bogom data i od nas nezavisna pojava. pod pretpostavkom da se nastavi postojeñi trend. neophodno je: – poznavati postojeñe stanje. Meœutim.Lipovac. postojeñe stanje podrazumeva i prognozu razvoja pojave na osnovu postojeñeg stanja (na primer. Æeljeno stanje u bezbednosti saobrañaja trebalo bi definisati za period od bar 5 godina. Ciljevi su precizniji.). realno definisati æeljeno stanje i preduzimati mere da se postojeñe stanje pribliæi æeljenom.

ostvare 50% manje poginulih i 40 % manje povreœenih nego 1985. nacionalni program podizanja nivoa bezbednosti saobrañaja koji je razvijen u TRRL (London). imaju 25% manje nastradalih nego u 1985. od opãtih prilika u zemlji i raspoloæenja da se ulaæe u ovu oblast. sagledati stanje bezbednosti saobrañaja. finansijske i svake druge podrãke. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja od postojeñeg stanja. donela konkretan Nacionalni izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja za period 1 do 2 godine i krenula sa njegovom realizacijom. tako da se njegovom realizacijom opravdaju uloæena sredstva i stekne samopouzdanje svih subjekata bezbednosti saobrañaja i druãtva u celini. iskustva razvijenih i naãe specifiånosti. Pri tome bi trebalo imati u vidu definisane ciljeve58 i odgovarajuñe efekte koji su postignuti u prvim fazama upravljanja. – definisanje uloge i izvora finansiranja nacionalnog tela za bezbednost saobrañaja – NRSC (National Road Safety Council). Vlada bi trebalo da. – razvoj zakonodavstva u ovoj oblasti (pravno utemeljenje NRSC). Svi subjekti bezbednosti saobrañaja bi donosili svoje programe i planove koji bi obuhvatali konkretizaciju mera i zadataka ãto im je postavila Vlada. odmah. formira struåni tim koji ñe. tako da u 2000. Prvi korak koji bi trebalo preduzeti u bezbednosti saobrañaja bio bi struåno osmiãljavanje i usvajanje strategije i programa bezbednosti saobrañaja. cilj Nizozemske je da u 2000. od dosadaãnjih rezultata u upravljanju. smanji ugroæenost stanovniãtva na 10 poginulih na 100 hiljada stanovnika godiãnje. cilj strategije u Australiji je da do 2001. – osnivanje drugih koordinacionih tela. – osmiãljavaçe programa hitnih. Primera radi. Veoma je vaæno da se æeljeno stanje definiãe ãto realnije. cilj Kanade je da u 2001. cilj Ãvedske je da neprekidno smanjuju broj nastradalih. pripremiti nacionalnu politiku i strategiju bezbednosti saobrañaja. u razvijenim zemljama. Strategiju bezbednosti saobrañaja (za period od 5 do 10 godina) bi trebalo da usvoji Parlament i zaduæi Vladu za sprovoœenje. Do optimalnih upravljaåkih mera moæemo doñi na osnovu sagledavanja i sveobuhvatne analize strategija i programa bezbednosti saobrañaja u razvijenim zemljama. Pri tome bi trebalo imati u vidu preporuke UN. Vlada bi. kratkoroånih mera. 58 Na primer. – formiranje radne grupe za istraæivanje i ocenu problema.1. – osnivanje NRSC i obezbeœenje tehniåke. u ãto krañem periodu. bude manje od 400 poginulih i 37 hiljada povreœenih u saobrañajnim nezgodama. kao i efekata njihove primene u nekim zemljama u razvoju i na osnovu sopstvenih istraæivanja i iskustava. imaju najbezbednije puteve u svetu. UVOD . – poboljãavanje prikupljanja baze podataka i – primena prioritetnih mera i razvoj petogodiãnjeg Programa. a koji su UN prihvatile kao preporuku. 27 1.5. u skladu sa usvojenom strategijom. obuhvata sledeñe faze: – analiza postojeñeg stanja i definisanje prirode i veliåine problema. a zatim da zadræe pozitivan trend i u 2010.

nerazvijeni i zemlje u razvoju prolaze kroz prve faze u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja.59 S druge strane. Dok je u Etiopiji zabeleæeno 192 poginula na 10. Zahvaljujuñi neprekidnim (i sve obimnijim) istraæivaçima u oblasti bezbednosti saobrañaja.000 vozila. a broj povreœenih smanjen za oko 39 % (sa 981 na 600 hiljada povreœenih). ostvareni su znaåajni pozitivni. beleæe se prva znaåajnija smanjenja broja nezgoda i nastradalih u njima. u Japanu je. prvi put posle neprekidnog porasta.6. 1990).3. u periodu od 1970. Istovremeno je poveñan broj motornih vozila u Japanu za oko 110 %. Krajem 20. praktiåni rezultati.2.1. praksa zemalja koje nisu shvatile ovaj zaokret i dalje je zaostajala. razvijene zemlje su uspele da promene trend u razvoju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. kao i doslednom sprovoœenju strategija bezbednosti saobrañaja. P. S druge strane. Smrtnost u saobrañajnim nezgodama seli se “na jug”. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama Na osnovu zvaniånih izveãtaja koje objavljuju Ujedinjene nacije. Sliåno je i s drugim razvijenim zemljama. Struktura nastradalih na “severu” i na “jugu” bitno se razlikuje. do 1995. ka zemljama u razvoju.60 kao i naconalnih izveãtaja61 mogu se pratiti efekti mera koje se preduzimaju u ovoj oblasti. do 1980. od 1960. 28 . a u razvijenim zemljama ovaj procenat je oko 6%.Lipovac. kojeg objavljuje IATSS (International Assocation of Traffic and Safety Sciences). smanjen broj saobrañajnih nezgoda za 34% (sa 718 na 476 hiljada saobrañajnih nezgoda) dok je broj poginulih smanjen za 48% (sa 17 na 9 hiljada). Na dijagramu 1 prikazan je broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u nekoliko dræava. uz tendenciju brzog rasta.9. prikazani su brojevi nastradalih u saobrañajnim nezgodama. poveñan broj vozaåa za oko 65 %. Posle trenda neprekidnog porasta broja nezgoda. u periodu od 1970. posle neprekidnog rasta broja saobrañajnih nezgoda do 1965. a u Tabeli 1. veka u saobrañajnim nezgodama na “jugu planete” ginulo je preko 70% svih poginulih u nezgodama. 61 Na primer: White Paper on Transportation Safety in Japan. Æeneva. Prema procenama londonske TRRL (Transport Road Research Laboratory. dat je pregled broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u odabranim zemljama.5 hiljada saobrañajnih nezgoda godiãnje). uz tendenciju daljeg porasta ovog procenta. 1. u Japanu i Australiji ova stopa iznosi samo 1. 60 Statistics of Road Accidents in Europe and North America. 59 Na primer. POSTIGNUTI REZULTATI I STANJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kao rezultat promene u shvatanju moguñnosti upravljanja i redefinisanja ciljeva upravljanja. poveñan broj preœenih kilometara za oko 50 % itd. Preko 90% poginule dece u saobrañaju poginulo je u nerazvijenim i zemljama u razvoju. U Danskoj je. U Tabeli 1. a zatim i ka nerazvijenim. zemlje u razvoju na saobrañajne nezgode troãile su oko 53 milijarde dolara (godiãnje). U zemljama u razvoju oko 15% svih poginulih u saobrañajnim nezgodama su deca. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 1. 1995.6. zabeleæeno smanjenje broja saobrañajnih nezgoda za oko 58 % (sa 20 na 8. Ovi pozitivni rezultati prvenstveno se vezuju za najrazvijenije zemlje.

390 154874 184302 183423 182294 15929 10337 12334 6790 11502 9155 7759 10175 Francuska 140232 141309 210754 228050 251192 241049 191096 162573 132.373 7. Naprotiv.812 7. dobro osmiãljenim sveobuhvatnim programima ovakav trend se moæe radikalno menjati.034 224.657 43. 1975. 1995.340 6.126 54826 62446 50.6. 2005.553 43472 5105 12537 54896 6561 16538 48817 18144 23729 9569 58883 9266 22662 57968 16636 28651 12644 62123 16047 24072 46643 52365 8784 49396 7848 54119 67803 15231 25649 36960 42348 44892 42.565 151 321 151 975 8.930 98 243 18.117 213.956 42. 1960.065 42.633 6. do 2005.761 229.336 242.770 24302 23834 63473 115295 V.043 Jugoslavija Srbija SAD 2905 9669 20220 35948 39137 47762 14579 41642 47567 13165 15604 10528 12749 13373 12752 911350 931100 1190240 1344970 1239152 2074257 2241000 1900000 1855000 29 1. 1965. UVOD Jednostavnom analizom ovih pokazatelja moæe se zakljuåiti da su razvijene zemlje.767 85. 1980.641 37.1.339 44. .207 6.626 15. 1970.2. 1990. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska 17163 19932 12221 19782 11439 39144 60200 1955. 44970 73255 51631 76968 49132 60376 46214 60758 46275 46338 38. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Tabela 1.029 22 891 21 706 7 865 58206 45110 48. 2000.946 8975 8801 31.635 8 194 38. 2004.159 81234 101507 83 586 101 729 15929 16975 15.223 Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska 17223 22396 26984 5920 5423 4128 278944 335509 316361 377610 337732 379235 327745 340043 388 003 382 949 339 310 14093 18289 15895 18233 21537 19609 22 798 23 001 15 514 156520 166093 173132 168383 163770 157786 161782 182. na svojim primerima. Ukupan broj nezgoda sa nastradalim licima u odabranim razvijenim zemljama u periodu od 1955. pokazale da se trend porasta broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica ne mora prihvatiti kao nuænost.949 121. Britanija 217000 271787 299229 267457 246286 257282 251424 265600 237.744 49. 1985.

do 2005. u periodu od 1955. Britanija Jugoslavija Srbija SAD 5752 1552 213 520 1501 902 992 1247 5226 556 8197 1926 310 641 1706 1036 1269 1552 6970 1044 605 498 8058 735 765 1010 1049 1208 1055 1955.3. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska V. Ukupan broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odabranim razvijenim zemljama. 1985. 1975.Lipovac. 1990. Kao osnovno dostignuñe upravljanja prihvatani su pozitivni trendovi u promeni relativnih pokazatelja (broj nezgoda i veliåina njihovih posledica u odnosu na broj registrova30 . 1980. P. sedamdesetih godina (dok se ovakvi – novi trendovi nisu ustalili). Naime. 1960. kao posledica rasta saobrañajnih potreba i stepena motorizacije. znaåe da se iz temelja menja stav o moguñnostima upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja. bilo je opãteprihvañeno da apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica) moraju da rastu. 1965. 1970. 1995. 2005. 1485 828 1918 1097 1829 1392 2238 1544 2203 2346 6061 827 910 1742 2396 5461 690 551 1361 1801 4364 772 541 1391 1 210 976 768 1089 2925 582 441 498 396 331 379 5318 5400 1658 5625 987 224 1247 4442 440 409 1976 1 449 1 470 3960 634 649 8295 12150 15034 12996 12384 10447 10289 8 892 8 079 8400 1704 7130 1438 402 1875 4903 808 908 5477 5342 4142 1448 7906 9 454 7 503 1737 2 412 2 037 6621 7 020 6 649 1376 1 334 1 082 332 2321 2711 1877 6948 5749 5777 772 954 6317 5402 3 765 3 580 4992 1790 * 999 1048 572 591 12480 14406 15753 19193 14870 13041 760 931 1060 9511 2321 539 2676 4487 1172 1243 6054 6366 4241 1225 8537 1997 362 2262 5017 848 1209 4100 6239 5042 1648 8990 10208 2479 423 920 2802 1313 1304 2564 7952 1737 3181 560 1417 4197 1307 1694 3978 7499 3684 3336 841 43443 36688 36399 47089 52627 44525 51091 43825 Ovakve promene trenda u apsolutnom broju saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Tabela 1. 2000.

2. Uzroci smrti stanovniãtva u zavisnosti od starosti (izvor: Swedish National Road Administration). odnosno ostvarena tendencija u prethodnom periodu. . a posebno u toku osamdesetih i devedesetih godina. UVOD nih vozila ili u odnosu na preœenu kilometraæu). 1.2.6. odnosno da u saobrañajnim nezgodama ginu mladi. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1. moæe se zakljuåiti da su saobrañajne nezgode najåeãñi uzrok smrti ljudi do 35 godine æivota. saobrañajne nezgode su najznaåajniji uzrok smrtnosti ljudi. Meœutim joã znaåajniji kriterijum za diferencijaciju je pogled na moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti.2. znaåajno menjaju hipotezu o moguñnosti upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja i na drukåiji naåin (znatno oãtrije) definiãu ciljeve ovog upravljanja. U najboljoj poziciji su one dræave koje su sedamdesetih godina uspele da ostvare prve trajne rezultate i uspostave pozitivne trendove u razvoju ove oblasti. Imajuñi ovo na umu. Danas je nivo bezbednosti sa31 1.6. Sa Slike 1. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja S obzirom na to da nisu svi odmah shvatili suãtinu novog pogleda na upravljanje stanjem bezbednosti saobrañaja. Dostignuti nivo bezbednosti saobrañaja je vaæan kriterijum za ovu diferencijaciju. u prethodnih tridesetak godina doãlo je do veoma znaåajne diferencijacije u svetu.1. Pozitivna iskustva razvijenih zemalja u toku sedamdesetih.

Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. ni prihvatile da je moguñe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. U naåelu je prihvañeno da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Turska.Lipovac. kao i tzv. uz nepromenjen trend razvoja saobrañaja. Danas se razlikuju tri grupe dræava sa aspekta stanja bezbednosti saobrañaja: – dræave koje nisu prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. ne razvijaju teoriju. nisu uspele ni da zapoånu upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. prihvataju da se moæe upravljati stanjem bezbednosti saobrañaja. ali nisu realizovale sistem upravljanja i – dræave koje su prihvatile moguñnost upravljanja i realizovale ovo upravljanje. Turska spada u prvu grupu dræava koje. U prvu grupu dræava spadaju nerazvijene dræave i neke zemlje u razvoju.3. – dræave koje. Ove dræave nemaju razvijenu teorijsku misao o bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 obrañaja u ovim dræavama znatno viãi. S obzirom na to da nisu. zemlje u tranziciji. Ujedinjene nacije mnogo rade na tome da privole vlade ovih dræava da prihvate preporuku definicije saobrañajne nezgode (i drugih pojmova) i da poånu evidentirati i pratiti makar i najteæe saobrañajne nezgode. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. ove dræave i ne pokuãavaju graditi sistem zaãtite. Slika 1. njihova velika prednost je uspostavljen stabilan i sveobuhvatan sistem druãtvene organizacije koji garantuje zadræavanje pozitivnih trendova u razvoju bezbednosti saobrañaja. Takoœe se ulaæu napori da se uspostavljanjem sistema prañenja stvore prvi preduslovi za upravljanje u skoroj buduñnosti. koje se nekontrolisano pogorãava sa naglim porastom stepena motorizacije. Rezultat ovakvog stanja je katastrofalno stanje bezbednosti saobrañaja u ovim zemljama. u naåelu. niti su zapoåele upravljanje. Æeneva. Prihvañene 32 . od 1960. åak i ne evidentiraju saobrañajne nezgode kao posebne dogaœaje. 1995). Neke nerazvijene zemlje. S druge strane. do sada. niti teorijske modele i procedure. P. U ovim dræavama razvija se teorijska misao ili se prenosi iz razvijenih zemalja. U drugu grupu spada veñina zemalja u razvoju.

Ne postoje ozbiljnije nauåne institucije koje bi se bavile razvojem teorije i modela. ove ustanove neprekidno. UVOD . åak i apsolutni broj saobrañajnih nezgoda. pa se broj nezgoda i njihovih posledica koleba. u duæem vremenskom intervalu beleæe se negativni trendovi: porast broja i posledica saobrañajnih nezgoda. SFRJ je spadala u drugu grupu dræava koje. Konaåno. Æeneva. Svako poboljãanje stanja u jednom periodu je sluåajno. nije suãtinski shvañen znaåaj evidencija. do 1990 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. ove dræave nisu razvile zaokruæen zaãtitni sistem. da se moæe smanjivati. od 1960.1. Vrlo snaæni nauåni instituti i ustanove okupljaju veliki broj nauånika iz razliåitih oblasti i usmeravaju njihov rad na razvoj teorije i modela bezbednosti saobrañaja. Danas se ove ustanove osnivaju i kao multinacionalne ili ujedinjeno i kordinirano deluju u regionima i na kontinentima. Ove dræave nemaju nacionalna tela za bezbednost saobrañaja ili ova tela nisu na odgovarajuñi naåin formirana i nemaju moguñnost stvarnog upravljanja stanjem. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. u treñu grupu spadaju dræave koje su prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. broj nastradalih i druge ãtetne posledice. Zaãtitni mehanizam bezbednosti saobrañaja ili nije ni formiran ili nije zapoåeo da funkcioniãe kao sistem. Po pravilu “uspeãan period” smenjuje manje uspeãan (ãto se tumaåi nekim spoljnjim faktorima i viãom silom) ili vrlo neuspeãan period. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja su odreœene (vrlo ãarolike) definicije saobrañajnih nezgoda i drugih pojmova i ovi se evidentiraju i prate.4. nedovoljno se koriste i åesto su predmet nestruånog i pristrasnog tumaåenja. u naåelu. Zato je stanje u bezbednosti saobrañaja u ovim dræavama vrlo promenljivo i ne moæe se reñi da one uspeãno upravljaju ovim stanjem. Slika 1. SFRJ. Ove zemlje. do sada. nisu uspele da trajno i kvalitetno upravljaju bezbednoãñu saobrañaja. struåno 33 1. prihvataju da se moæe upravljati i pokuãavaju da upravljaju bezbednoãñu saobrañaja. ali sa tendencijom rasta. Meœutim. Ipak. odnosno njihovom implementacijom. 1995). Zbog njihove snage i vitalnosti. ove nisu dostupne struånoj javnosti. struåno neprotumaåeno i ne garantuje stalnost.6. nepristrasno i vrlo sveobuhvatno prate stanje bezbednosti saobrañaja. Meœutim.

do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. na nauånim osnovama zasnovane. Ova tela imaju politiåki ugled (obiåno ih vode premijeri ili resorni ministri). struåni autoritet (okupljaju i finansiraju sve nauåne potencijale u dræavi i okruæenju) i stabilnu finansijsku moñ i nezavisnost od trenutne izvrãne vlasti (ogromna sredstva od kazni. taksi goriva i sl. upravlja bezbednoãñu saobrañaja. Naãa zemlja je bliæa drugoj nego treñoj grupi dræava. ispravnog pogleda na moguñnost upravljanja bezbednoãñu saobrañaja jesu dugotrajni pozitivni rezultati i trendovi u smanjenju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. do 1993. strategije i programe bezbednosti saobrañaja. Ove dræave redovno donose. sve viãe se bave implementacijom razultata istraæivanja i njihovim prañenjem. preispituje. broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 251 na 137 hiljada godiãnje. niti finansijski autoritet. Tako je od 1975. Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. usavrãava i popravlja rad svih subjekata bezbednosti saobrañaja. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja (saveti za bezbednost saobrañaja) nikad nisu bila shvañena. Iz godine u godinu objektivno se prati. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 vode neprekidne projekte u najrazliåitijim oblastima bezbednosti saobrañaja. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja formirana na svim nivoima imaju najznaåajniju ulogu u upravljanju stanjem bezbednosti saobrañaja. P. kao i potvrœene moguñnosti struåne prognoze i pouzdanih analiza “ÃTA AKO”. u duæem vremenskom periodu. niti realizovana na suãtinski korektan naåin. Slika 1. 1995). Francuska je dobar primer dræave koja je uspela da. Dræava nema prihvañenu politiku. vrlo vaæni subjekti pokuãavaju svojim ra34 . Zato nema prihvañene ni programe koji bi sistematizovali aktivnosti svih subjekata u ovoj oblasti. slivaju se u fondove bezbednosti saobrañaja). vrlo striktno ih sprovode i neprekidno preispituju i optimizuju. Krajnji rezultat ovakvog.Lipovac. od 1960. Stabilan zaãtitni mehanizam obuhvata najãire strukture i subjekte druãtva. Æeneva. niti strategiju bezbednosti saobrañaja. nemaju struåni. Pojedini. Francuska.5. Zaãtitni mehanizam nije zaæiveo kao sistem. Kod nas skoro da ne postoje nauåne ustanove koje se sistematski bave izuåavanjem problema bezbednosti saobrañaja. politiåki.

policija) i nadoknaditi pasivnost ostalih. Tako je od 1970. Primera radi u Francuskoj je. upravlja bezbednoãñu saobrañaja.5 hiljada godiãnje. izvesne su ogromne uãtede koje ñe samo za nekoliko godina isplatiti sva ulaganja u sistem upravljanja. ogroman broj nastradalih i iznos godiãnjih materijalnih troãkova. do 1993. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja Osmiãljavanje strategije bezbednosti saobrañaja i uspostavljanje prvih programa je skupo i premaãuje sva ranija pojedinaåna ulaganja. od 1960. ãteta i gubitaka obavezivali su da se neãto radikalnije preduzme. 1995). Koncept po kome nebezbedni uåesnici u saobrañaju finansiraju bezbednost saobrañaja human je. broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 20 na 8. Neizvesnost rezultata bila je faktor koji je posebno optereñivao one koji su se prvi odluåili za ovakva ulaganja. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1. zahvaljujuñi dosledno sprovoœenim programima bezbednosti saobrañaja.6.3. mnogo je lakãe opredeliti se za ulaganja u ovoj oblasti. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. ukoliko krene putem kojim idu razvijeni. Naime. Danska je dobar primer dræave koja je uspela da. .1. UVOD dom preuzeti ãire nadleænosti (na primer. u duæem vremenskom periodu. saobrañaj moæe sam finansirati reãavanje saobrañajnih problema. Danska. zaustavljen porast godiãnjeg broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. Meœutim. 1. Danas. Æeneva.6. Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. 35 1. kada su u svetu veñ testirani programi bezbednosti saobrañaja i dali zadovoljavajuñe rezultate. poãten i podræan od strane druãtvene zajednice. Naime. U svetu su posebno znaåajni sledeñi izvori: – kazne i sve takse koje su u vezi sa nebezbednim ponaãanjem su osnovni i najstabilniji izvor finansiranja bezbednosti saobrañaja. Izvori finansiranja su jedna od vaænih povoljnosti koja ide naruku realizaciji programa bezbednosti saobrañaja. a zatim je ovaj broj smanjen za oko 125 hiljada (godiãnje) u odnosu na vrednost pre 30 godina.6. ãto ne moæe trajno doprineti razvoju ove problematike.

str. Saobrañajni fakultet. 2000. S. Word Disasters Report. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 – cena pogonskog goriva je znatno optereñena potrebama saobrañaja62 i tako se posebno finansiraju troãkovi izgradnje i odræavanja puteva. 1999. European Commission. Beograd.. i Vujaniñ. Saobrañajni fakultet. Literatura Adamoviñ. Uvod u saobrañaj 2. knjiga 1. Automobilizam u Srbiji 1903-1933.. Najrazvijenije zemÿe iz cene goriva izdvajaju 30–35% u izgradçu i odræavaçe puteva. Grupa autora. Iz navedenih izvora mogu se vrlo brzo formirati snaæni fondovi koji ñe garantovati neprekidnu brigu. White Paper. International Federation of Red Cross and Crescent Societies. V. Oxford University Press. 1994. str. 368. 208. deo. M. str. P. Uvod u saobrañaj 1. 36 . i Boæiñ. Beograd. Adamoviñ. 62 U nekim sluåajevima prodajna cena goriva znatno premaãuje osnovnu cenu koãtanja. prañenje i razvoj zaãtitnog mehanizma bezbednosti saobrañaja. Time to decide. European transport policy for 2010. ali i ãire. Saobrañajni fakultet. 157. – dræave iz posebnih fondova (koji su obiåno stvarani u oblasti saobrañaja i u vezi saobrañaja) finansiraju i usmeravaju poslove bezbednosti saobrañaja. Beograd. Beograd. a posebno u unapreœeçe bezbednosti puteva. 1993. Ekonomski fakultet. Ekonomika saobrañaja. 1998.. Saobrañajni fakultet. Dragaå. 2001. – snaæna automobilska industrija finansira reãavanje problema u oblasti bezbednosti vozila. stvaranje. 239. M. R. 240. Beograd. Bezbednost saobrañaja 2.Lipovac. 356. str. 2005. Statistics of Road Accidents in Europe and North America. str.. M. str. 2002. Novakoviñ. Æeneva.

Izvori saobrañajnog prava 2.1. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2. Meœunarodne organizacije i udruæenja 2. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju .2.2. Predmet saobrañajnog prava 2.5. Subjekti saobrañajnog prava 2.4.6. Pojam saobrañajnog prava 2.3.

Ova definicija naglaãava nauåni aspekt saobrañajnog prava (nauåna oblast). te da se ono prepliñe sa mnogim drugim oblastima.. 1.e do 565. praktiåna definicija saobrañajnog prava. u graœanskom pravu. Za praksu je znaåajno zaokruæiti skup svih pravnih normi (izvora) koji usaglaãeno i u celini ureœuju odnose izmeœu subjekata u saobrañaju.. Pravni odnosi u saobrañaju se prouåavaju i u drugim granama prava: u privrednom pravu. Ovo je konkretnija definicija i naglaãava praktiånu vrednost saobrañajnog prava. Sa druge strane. Saobrañajno pravo predstavlja pravnu oblast (granu prava) koja reguliãe saobrañajne aktivnosti u druãtvu. primat meœunarodnih izvora prava.1 Saobrañajno pravo ima sliånosti sa klasiånim granama prava. .. Prva pisana pravila saobrañaja nastala su iz obiåaja i navika koje su vremenom izgradili uåesnici u saobrañaju. zakonitost itd. zadræava obeleæja grana prava iz kojih je izvedeno i uvaæava opãta pravna naåela (sadræaj pravne norme. ova definicija sugeriãe da nisu jasne granice saobrañajnog prava.2. godine n. privredno. godine p. Saobrañajno pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se reguliãu odnosi izmeœu subjekata u saobrañaju. saobrañajno pravo ima i znaåajne specifiånosti.. POJAM SAOBRAÑAJNOG PRAVA Saobrañajno pravo se moæe definisati na razliåite naåine. SAOBRAÑAJNO PRAVO .1.n. u meœunarodnom pravu. Ovo je najkonkretnija. u obligacionom pravu itd. ali ima i znaåajnih specifiånosti.e. 3. Za naãe potrebe izloæiñemo tri definicije saobrañajnog prava.) 39 2. ustavnost. kao i predmet kojim se bavi (saobrañaj).n. a posebno je bila æiva i izraæena zakonodavna aktivnost za vreme Rimske dræave od 761. u upravnom pravu. meœunarodno. godine p. koji je donet oko 2000. u zavisnosti od ciÿeva i potreba. Saobrañajno pravo je izvedeno iz klasiånih grana prava (upravno. godine p.e (Julije Cezar je 50. njegove ãire okvire i pripadnost (oblast pravnih nauka). 2.e uveo jednosmerni saobrañaj u Rimu.n. Saobrañaj i regulisanje saobrañaja su zajedniåki imenilac za sve segmente ove oblasti. Ovo je znaåajno i za policiju.). a naroåito za saobrañajnu policiju. koja ñe se starati o doslednom sprovoœenju ovih normi.. Saobrañaj je visoko normirana oblast druãtvenog æivota 1 Prva pisana pravila saobrañaja spominju se joã u Hamurabijevom zakoniku.) Meœutim. Saobrañajno pravo predstavlja oblast pravnih nauka koja izuåava optimalno regulisanje saobrañaja u druãtvu.

P. 2 2. do sada. sporazume. saobrañajno pravo ima i svoj specifiåan predmet (saobrañajna aktivnost). Meœunarodna organizacija za preventivu (PRI) je jedna od najznaåajnijih meãovitih organizacija koja radi na unapreœenju preventive u saobrañaju na putevima. ali i drugi dokumenti PRI predstavljaju odliåan vodiå za sve koji se bave bezbednoãñu saobrañaja. projekat E-puteva). veoma je razvijena meœunarodna saradnja. ali se u primeni uvek moraju uzimati u obzir nacionalni. Konaåno. kao i predstavnike SAD. dokumenata utiåe na politike dræava i vlada u ovoj oblasti. Danas okuplja predstavnike 47 dræava Evrope. u Æenevi i okuplja predstavnike veñine evropskih dræava/vlada. Neke meœunarodne organizacije okupljaju jednovremeno predstavnike dræava ili vlada i predstavnike nevladinih organizacija. predlaæe i podræava najznaåajnije meœunarodne projekte u saobrañaju (na primer. MEŒUNARODNE ORGANIZACIJE I UDRUÆENJA U ovoj oblasti deluje veliki broj meœunarodnih i nacionalnih strukovnih organizacija i udruæenja. a zatim putem preporuka. regionalni i lokalni faktori. Azije. Osnovan je 1947. U nizu vaænih dokumenata. rezolucija. Japana i Australije. PRI. standarde.2 Ova strategija. Afrike i Amerike. prati normativno regulisanje ove oblasti i aktuelne probleme. rezolucije. 1947) koji priprema meœunarodne konvencije. 40 . Komitet za unutraãnji transport (CTI) je organ ECE UN (osnovan u Æenevi. Nevladine organizacije okupljaju predstavnike privrednika. Daje doprinos nauåno-istraæivaåkom radu.2. a zatim se preuzimaju i dalje razraœuju u unutraãnjim izvorima. Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija (ECE UN) je regionalna organizacija UN i radi na realizaciji ciljeva UN u razliåitim oblastima. a u zavisnosti od toga kakav tretman je koja dræava dala tom udruæenju (meãovite organizacije). izveãtaja radnih grupa i dr. agencija i drugih nevladinih organizacija. Putem preporuka vladama i nevladinim organizacijama radi na unapreœivanju 2 International Road Safety Strategy. prvo nastaju norme meœunarodnog izvora prava. pripremio preko 500 rezolucija. posebno mesto zauzima Meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja na putevima koju je usvojio PRI i predloæio dræavama da rade na implementaciji. 3 Komitet je. Koordinira istraæivanja u oblasti saobrañaja. Kanade. 2000. pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja.3 preporuke i druge dokumente UN. naglaãen je primat normi meœunarodnog prava. primeni rezultata u praksi i ãirenju ideja bezbednosti saobrañaja ãirom sveta. Vladine meœunarodne organizacije okupljaju predstavnike dræava ili vlada. Paris. Konferencija evropskih ministara transporta (CEMT) je najznaåajnija vladina meœunarodna organizacija u oblasti svih vidova saobrañaja. a naroåito u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Meœunarodne organizacije mogu biti vladine i nevladine.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja (na meœunarodnom i na unutraãnjem planu).

podstiåe i inicira najznaåajnije istraæivaåke projekte. pored SAD. S obzirom na to da EU. Meœunarodne organizacije i udruæenja drumskog. 6 Srbija je primÿena u Savet Evrope kao naslednica dræavne zajednice SCG. Koordinira saradnju izmeœu prevoznika i ãtiti interese prevoznika . Meœunarodna organizacija policije (INTERPOL).svojih ålanova. podræava razliåite baze podataka. pa i u vezi saobrañaja. Za pojedine projekte postoje stalne i povremene radne grupe. Veoma je aktivno u pripremi i donoãenju propisa koji ureœuju prevoz.2. 41 2. Najznaåajniji normativni akti koje donose nacionalni parlamenti inicirani su iz Skupãtine EU. Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu (IAATM). odnosno bezbednosti saobrañaja. Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila (FISITA). puteve.5 Savet Evrope je jedna od najstarijih institucija koja okuplja predstavnike preko 45 dræava. a tesno saraœuje sa 70 drugih dræava. palete itd. za bezbednost pojedinih grana saobrañaja. Svetska zdravstvena organizacija (WHO). prevoznike. Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa (IDBRA). Meœunarodna organizacija ãefova policije (IFSO). Bavi se razliåitim pitanjima ekonomskog razvoja. za glavne meœunarodne puteve. za integralni transport itd. sedam radnih grupa stalno prouåava probleme drumskog saobrañaja: grupa za pravna pitanja. 5 Grupe i komisije za saobrañaj. na primer. Skupãtina EU je veoma znaåajna institucija koja okuplja predstavnike dræava – ålanica EU. za spreåavanje saobrañajnih nezgoda. droge i saobrañajnu bezbednost (ICADUS). vodnog i æelezniåkog saobrañaja. kontejnere. Posebne grupe i komisije obraœuju teme u vezi saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. Okuplja predstavnike 30 dræava. Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje (IVV) Meœunarodna putna 4 IRRD – International Road Research Documentation – predstavlja najznaåajniju bazu podataka o istraæi- vanjima u saobrañaju. SAOBRAÑAJNO PRAVO . Obe baze podræava OECD. Pored navedenih organizacija postoji i veliki broj drugih koje aktivno rade u pojedinim segmentima saobrañaja i daju doprinos daljem razvoju saobrañaja. pa i u oblasti saobrañaja (standardi za vozila. tako preuzima i primat u normativnom ureœenju ove oblasti. za meœunarodni prevoz putnika. Ovi standardi su obavezujuñi. Meœunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je vladina meœunarodna organizacija koja stalno usaglaãava i donosi meœunarodne standarde u razliåitim oblastima. Komitet ima tri potkomiteta za tri grane saobrañaja. Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (IRU) je nevladina organizacija koja okuplja predstavnike najznaåajnijih drumskih transportera i njihovih udruæenja.4 meœunarodnu razmenu znanja i podataka itd. poãtovanje ISO standarda åesto je uslov za uåeãñe u meœunarodnom saobrañaju. Meœu njima su: Svetska turing i automobilska organizacija (OTA). tj.6 Savet Evrope raspravlja teme iz razliåitih oblasti druãtvenog æivota. OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) je organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. Meœunarodni komitet za alkohol. za reæim u meœunarodnom drumskom prevozu. postaje lider u istraæivanjima u bezbednosti saobrañaja. a IRTAD (International Road Traffic and Accident Database) najznaåajniju meœunarodnu bazu podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. Tako. za konstrukciju vozila i za fiskalna pitanja.2. pa i bezbednosti saobrañaja.).

veku.). saobrañaj. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 federacija (IRF). a posebno bezbednost saobrañaja. S jedne strane. Rezultate ovih makroistraæivanja i sagledavanja pojedinih iskustava kasnije koriste svi. S druge strane. Danas se najveñe i najbogatije dræave udruæuju kako bi zajedniåki finansirale projekte bezbednosti saobrañaja. rezolucija itd. ne poznaje granice. – usaglaãavanje i stalno podizanje kriterijuma i tehniåkih normativa koje moraju da ispunjavaju vozila. P. Meœunarodna automobilska federacija (FIA). Delovanje meœunarodnih organizacija je sve znaåajnije: obuhvata sve viãe oblasti i ureœuje ih sve detaljnije. ali i u okruæenju. Zato je 1909. pa je oåigledan interes svih da unaprede saobrañaj u svojoj zemlji. SAD su ograniåile brzinu na 12 milja/h. sporazuma.Lipovac. – definisanje usaglaãenih uslova za obuku kandidata i polaganje vozaåkih ispita. Druga zemlja koja je uspostavila svoja pravila saobrañaja bila je SAD (1896). a s ciljem opãteg napretka i napretka svake zemlje pojedinaåno. – unapreœivanje i stalno usaglaãavanje minimalnih uslova koje bi trebalo da ispunjavaju putevi. protokola. – organizovanje i koordinacija nauånoistraæivaåkog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja. prva pravila saobrañaja su se pojavila u 17. i u tom periodu slabog meœunarodnog saobrañaja. Zatim je Rusija. – ujednaåavanje sistema kazni za saobrañajne prekrãaje. Rusija je najpre ograniåila brzinu na 13 km/hat. veoma znaåajno biti aktivan u ovim organizacijama. a posebno uslova za oduzimanje ili suspenziju vozaåkih dozvola. aktivno uåestvovati u radu i stalno unapreœivati nacionalno zakonodavstvo u ovoj oblasti i saobrañaj uopãte. Trebalo bi napomenuti da postoji veoma mali prostor za suverenitet u oblasti saobrañaja i da se on vremenom sve viãe suæava. saobrañajna pravila se uspostavljaju na osnovu veoma dugotrajnih i skupih istraæivanja i nauånih dostignuña u oblasti saobrañaja. poåetkom 20. 42 . primetna je potreba usaglaãavanja pravila. – unapreœenje meœunarodnog prevoza i prevoza opasanih materija itd. Na primer. Meœunarodna motociklistiåka federacija (FIM). danas. u Parizu odræana meœunarodna konferencija na kojoj je usvojena prva Meœunarodna konvencija o putovanju automobilima. u åemu posebnu ulogu imaju meœunarodne organizacije. Meœunarodna unija za javni transport (UITP). Ovom konvencijom prvi put su usaglaãena 7 Intersantno je naglasiti da je ograniåenje brzine bilo jedno od prvih uvedenih pravila. Zato je. pratiti njihov rad. Uspostavljanje i izmena saobrañajnih pravila je mnogo skupo i predstavlja privilegiju najbogatijih. veka inovirala i izmenila svoja pravila. a zatim je Rusija svoje ograniåenje podigla na 20 km/hat.7 Vrlo brzo je shvañeno da nema smisla uspostavljati posebna nacionalna pravila. Dakle. Posebni zadaci ovih meœunarodnih organizacija su: – usaglaãavanje i pripremanje svih meœunarodnih izvora prava (konvencija. u Rusiji. Velika je korist od delovanja navedenih i drugih meœunarodnih organizacija.

Tako se sve viãe smanjuju razlike izmeœu nacionalnih zakonodavstava i obezbeœuje stalno unapreœivanje i razvoj normativnog regulisanja saobrañaja. Kada se jednom prihvate. pomorsko pravo. 2. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava Unutraãnji izvori saobrañajnog prava su: ustav koji definiãe dræavno ureœenje i okvire normativnog regulisanja saobrañaja.3. saobrañajno pravo prati obeleæja grana saobrañaja. Meœunarodni izvori predstavljaju osnovu za unutraãnje izvore saobrañajnog prava. æelezniåko saobrañajno pravo. 2. . primenjivañe se odredbe meœunarodnog izvora. Srbija je bila potpisnica ove konvencije. Polaze od nauånih dostignuña.2. meœunarodni protokoli. ujednaåeni uslovi rada. mada u to vreme nije imala razvijen motorni saobrañaj. a zatim se sa njima usaglaãavaju nacionalna zakonodavstva. Za naãe potrebe najznaåajnije je drumsko saobrañajno pravo. PTT pravo i vazduhoplovno pravo. niti sankcije. Obiåno se usaglaãavaju i usvajaju meœunarodne konvencije i sporazumi na osnovu iskustava i najrazvijenije prakse. odluka i uredbi i sl.2. rezultata istraæivanja.3. Sve manje vode raåuna o razlikama izmeœu dræava. ali ne odreœuju subjekte–nosioce obaveza. rezolucije. zakoni koji reguliãu organizaciju saobrañaja. a posebno bezbednost saobrañaja. meœunarodni standardi. meœunarodni izvori saobrañajnog prava postaju deo unutraãnjeg prava. postojeñe prakse. Sa druge strane. serija pravilnika.3. nadleænosti i sankcija. Meœunarodni izvori su veoma åesto potpuni: obuhvataju sve osim organizacije. zakoni koji reguliãu poslovne odnose u saobrañaju. direktive i preporuke. bilateralni i multilateralni sporazumi. normativni akti organa lokalne samouprave (gradske – 43 2. zakoni koji reguliãu bezbednost saobrañaja. IZVORI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Izvori saobrañajnog prava se mogu podeliti na meœunarodne i unutraãnje izvore. sporazumi transportera. jednoznaåno tumaåenje poslovnih klauzula itd.1. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava sve viãe jednoobrazno reguliãu saobrañaj. Ukoliko se neki unutraãnji izvor saobrañajnog prava razlikuje od meœunarodnog izvora. pa se deli na: drumsko saobrañajno pravo. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava Meœunarodni izvori saobrañajnog prava su: meœunarodne konvencije (viãe nego kod drugih grana prava). Izvori saobrañajnog prava 2. odreœuju opãte uslove poslovanja. SAOBRAÑAJNO PRAVO pravila saobrañaja i usvojeni simbolni sistem saobrañajnih znakova koji i danas postoji.3. podzakonskih akata na nivou dræave. nivoa tehniåko-tehnoloãkog razvoja saobrañaja i razvoja meœunarodnih odnosa.

sudske odluke i uåenje najpoznatijih struånjaka meœunarodnog prava). 15. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava. Dodatak. Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava 2 Najvaæniji formalni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava su meœunarodni ugovori (meœunarodne konvencije. oktobar 1909). – Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington. koji se i danas primenjuju. organa i organizacija (a posebno onih koji obavljaju saobrañajne poslove u ãirem smislu).3. Klasiåni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava nastali su poåetkom proãlog veka. 1926). – Meœunarodna konvencija o slobodi tranzita (Barcelona. doktrina. decembra 1943). a zatim ubrzo posle toga donesu i svoje unutraãnje propise. automobile i one koje reguliãu ekonomske odnose u meœunarodnom drumskom saobrañaju (ugovori o prevozu). 1921).8 8 “Sluæbeni list FNRJ”. akti). 12/60. sporazumi. 44 . To nije bio razlog da te zemlje. 11.Lipovac. prate i u potpunosti uvaæavaju meœunarodne izvore koje je dræava ratifikovala. uzanse. Krsto Bezbednost saobrañaja opãtinske odluke. gde je spadala i Srbija. Najvaæniji izvori koji se odnose na puteve su: – Deklaracija o izgradnji velikih puteva za meœunarodni saobrañaj (Æeneva. primenjuju drugi izvori (meœunarodni obiåaji. U drumskom saobrañaju se u manjoj meri nego u drugim granama. vozaåe. akti preduzeña. 1949). 16. protokoli. mogli grupisati na one koji se odnose na puteve. Istorijski gledano. uredbe i sl.3. – Meœunarodna konvencija o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. za naãe potrebe. Usled naraslih potreba savremenog drumskog saobrañaja. Sve bi smo ih. opãta pravna naåela. pre nego ãto su se u nekim zemljama pojavili i automobili. precedenti i sliåno) koje je zakljuåila naãa zemÿa ili je istima naknadno pristupila i koje su ratifikovane (prihvañene u zakonskoj proceduri od strane nadleænog zakonodavnog organa naãe zemlje). ne pristupe meœunarodnim konvencijama tog vremena. 2. ugovori. ubrzo se pristupilo zakljuåivanju novih meœunarodnih ugovora. 1926). – Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju (Pariz. najvaæniji meœunarodni izvori drumkog saobrañajnog prava bili su: – Meœunarodna konvencija o putovanju automobilom (Pariz. – Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol o drumskoj signalizaciji (Æeneva. septembar 1950). P. br.

br. – Dopunski sporazum o putnim oznakama (1973) itd. saobrañaj na putu i na raskrsnici. 1. 1926). 16 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. 11 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. 10 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. 13 “Sluæbeni list SFRJ”.9 koja kao najvaænije odredbe. 6/78). preticanje. Izvori saobrañajnog prava 9 – Evropski sporazum o dopuni konvencije o saobrañaju na putevima otvorene za potpisivanje 8. 45 2. koju je Jugoslavija bila ratifikovala 1957 (“Sluæbeni list FNRJ” – dodatak. brzina vozila. br. godine – stupio na snagu 7. U vezi sa vozaåima i posadama vozila. stupio na snagu 5. pravila koja se primenjuju u saobrañaju na putevima (saobrañajna signalizacija. avgusta 1960). mart 1958)16 itd.14 – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – APC.10 – Protokol o drumskoj signalizaciji. 13. br. osvetljenje vozila). uslove koje treba da ispune automobili i prikolice da bi bile prihvañene u meœunarodnom saobrañaju (idetifikacija i ispravnost vozila). 15. br. Konvenciji je do kraja 1999. novembra 1968. 13/57). br. 13/57. 1968). jul 1970.3. 8. 1. 4/91.13 – Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila. br. 5/62. manevrisanje vozilima.12 – Meœunarodna konvencija o putnoj signalizaciji (Beå. . br. odredbe o vozaåima automobila (vaænost vozaåkih isprava) i uslove koje treba da ispune bicikli i mopedi da bi bili prihvañeni u meœunarodnom saobrañaju. 19. pristupilo 58 dræava.11 – Evropski sporazum o putnim oznakama (Æeneva. najvaæniji je Sporazum o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzjamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila (Æeneva. SAOBRAÑAJNO PRAVO Konvencija o saobrañaju na putevima (Beå. maj 1971. septembar 1949. 15 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. decembar 1957. zaustavljanje. 30/74. 12 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. juna 1979). 3/78. maja 1977. januara 1976). novembra 1968). decembra 1943) i Konvencija o drumskom saobrañaju (Æeneva. 9 Konvencija je stupila na snagu 21. ratifkovana i objavljena (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori br. u Beåu (Æeneva. 14 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. odredbe o peãacima i vozaåima. mimoilaæenje. zvuåna i svetlosna upozorenja. 8/59. Stupanjem na snagu ove konvencije prestale su da vaæe u odnosima izmeœu strana ugovornica: Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju i Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju (Pariz. zatim Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington. 20. br. 8/77. zakljuåeni su: – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavlja meœunarodne drumske prevoze – AETR (Æeneva. sadræi: definicije saobrañajnih termina.15 U odnosu na motorna vozila.2. stupio na snagu 10.

Uticaj institucija EU premaãuje granice EU.Lipovac. septembar 1970). koncentracijom i dobrom organizacijom nauåno-istraæivaåkog rada u svim oblastima (pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja). organa i organizacija koji se bave drumskim saobrañajem. – Sporazum o specijalnim vozilima pokvarljivih namirnica i njihovoj upotrebi za meœunarodni prevoz nekih od tih namirnica (15. Danas Evropska Unija igra posebnu ulogu u meœunarodnom regulisanju mnogih oblasti druãtvenog æivota. Sve viãe autora prihvata da se krajem proãlog veka formirala posebna grana prava – pravo EU. Dokumenti meœunaronih organizacija sve se manje razlikuju od dokumenata EU. Ovo se moæe objasniti velikom ekonomskom snagom zemalja ålanica EU. decembar 1972) itd. P. 2 2. Krsto Bezbednost saobrañaja Meœunarodni prevoz putnika i robe je pravno ureœen meœunarodnim izvorima: – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – CVR (1. finansira i koordinira najznaåajnija istraæivanja u saobrañaju (i bezbednosti saobrañaja) i rezultate ovih istraæivanja primenjuje u svojim pravnim normama i u praksi. velikim meœunarodnim uticajem EU. Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava su brojni i prema organima koji su ih doneli mogu se podeliti na: – zakone. septembar 1957). maj 1955).3. – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – CMR (19. – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – ATP (1. uredbe. mada formalno nisu ålanica EU. – akte organa lokalne samouprave i – akti preduzeña. najznaåajniji naãi nacionalni (unutraãnji) propisi su: – Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910). odluke i standarde nacionalnog znaåaja. Ovo je posebno znaåajno za male i ekonomski slabe dræave. pa i saobrañaja. pravilnike. kakva je naãa. – Evropski sporazum o meœunarodnom prevozu opasne robe – ADR (30. januar 1962). mart 1973). velikom i dobro organizovanom aktivnoãñu organa EU u ovoj oblasti. Zato nije sluåajno ãto veñina evropskih zemalja (ali i ãire) prate dokumente EU i svoje nacionalne izvore prava usaglaãavaju. Posmatrano kroz bliæu istoriju. teænjom evropskih zemalja ka sve åvrãñoj integraciji itd. – Uredba po kojoj ñe se izraœivati norme po kojima ñe se graditi pojedine vrste puteva (1912).4. EU inicira. 46 . – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – CSC (2.

21 – Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. Najznaåajniji nadleæni organi i institucije u oblasti bezbednosti drumskog saobrañaja su: republiåki organ nadleæan za poslove saobrañaja. razlikujemo: materijalno-pravne odredbe propisa (koje ureœuju naåin odvijanja saobrañajne aktivnosti) i formalno-pravne odredbe (kojima se ureœuju nadleænosti organa za sprovoœenje). 80/89. 50/88.22 Pored Zakona. – Uredba o zaãtiti javnih puteva i bezbednosti saobrañaja na njima (1929). 60/98 i 5/99. Materijalno-pravni propisi u oblasti drumskog saobrañaja su oni propisi kojima je ova oblast ureœena. br. – Uredba o saobrañaju na javnim putevima (1950). 21 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. 47 2. ali i sloæene poslove nadzora nad sprovoœenjem propisa. 22 “Sluæbeni list SRJ”. 26/95. donet je i veliki broj podzakonskih opãtih akata (pravilnika.2. br. lokalni organi vlasti i organi unutraãnje kontrole u preduzeñima. 46/91. 15/84. 48/94 i 42/98.19 – Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju (Republike Srbije). itd. 67/93 i 48/94. Sloæena organizacija bezbednosti saobrañaja i mnoãtvo subjekata zahteva i visok stepen koordinacije i saradnje. 24/ 94. – Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (1965). koja imaju za cilj njegovo bezbedno odvijanje. br. 53/93. 52/91.3. U vezi s aktuelnim (vaæeñim) unutraãnjim pravnim izvorima u oblasti drumskog saobrañaja. a u skladu sa ovlaãñenjima iz istih. 21/90 i “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. br. 53/82. 20 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. br. 46/95. 41/94 i 28/96.20 – Zakon o putevima (Republike Srbije). 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. 29/90. Ti propisi (izvori) su: – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (SFRJ). br. odnosno kojima su propisana pravila ponaãanja uåesnika u saobrañaju na putevima. Izvori saobrañajnog prava – Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1914). obrazaca i sliåno) kojima se detaljnije ureœuje naåin sprovoœenja pojedinih odredbi zakona. br. 28/91.18 – Zakon o meœunarodnom prevozu u drumskom saobrañaju. 34/92. – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (1974). Predmet regulisanja posebnih zakona u drumskom saobrañaju su: bezbednost saobrañaja. 63/88. – Naredba uprave grada Beograda o javnom saobrañaju (1924). 17 “Sluæbeni list SFRJ”. – Republiåki / pokrajinski zakoni o bezbednosti saobrañaja na putevima koji su doneti na osnovu proãirene nadleænosti ovih druãtveno-politiåkih zajednica posle donoãenja Ustava SFRJ od 1974. uputstava. 53/93. odluka. 5/86. 19 “Sluæbeni list SRJ”. 13/93. SAOBRAÑAJNO PRAVO . javni putevi i obavljanje prevoæenja. br. 67/93. republiåki organ nadleæan za unutraãnje poslove.17 – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (Republike Srbije). 18 “Sluæbeni glasnik SRS”.

. kao i ureœivanje odnosa policije i drugih subjekata.. Na primer. utvrœene su Zakonom o ministarstvima. 44/91 i 87/92. veñ oba23 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”.Lipovac.) – åije su duænosti i prava regulisani saobrañajnim upravnim pravom osobenim za pojedine grane saobrañaja. 2. mada nemaju direktnog udela u obavljanju saobrañaja (oãteñeni u saobrañajnoj nezgodi koji nisu uåestvovali u saobrañaju i sl. niti vrãe prevoz. stjuardese. kao fiziåka i pravna lica. Za nas je posebno znaåajno ureœivanje nadleænosti.4. Bezbednost saobrañaja predstavlja najkompleksniji predmet saobrañajnog prava. a naroåito vrlo sloæenih nadleænosti i ovlaãñenja u saobrañaju.5. poãiljaoca. SUBJEKTI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Kao najznaåajniji subjekti saobrañajnog prava mogu se istañi: – prevoznici – åije je karakteristiåno obeleæje da obavljaju prevoæenje u svojstvu preduzeña (za prevoz) ili kao graœani uz naknadu. 7/91. PREDMET SAOBRAÑAJNOG PRAVA 2 Kao predmet saobrañajnog prava mogu se definisati: – poslovni odnosi u saobrañaju – organizacija saobrañaja i – bezbednost saobrañaja. – treña lica – koja stupaju u pravne odnose povodom vrãenja saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja Nadleænosti organa unutraãnjih poslova. Saobrañajno pravo detaljno ureœuje odnose izmeœu svih uåesnika prevoza. – saobrañajno osoblje (vozaå. jer su meœusobno isprepletani. bezbednost saobrañaja ñe umnogome zavisiti od naåina kako smo uredili poslovne odnose u saobrañaju i organizaciju saobrañaja itd. putnika i primaoca. 2. Organizacija saobrañaja podrazumeva ureœivanje organizacije saobrañajne aktivnosti. organi i dr. – korisnici prevoza – u toj ulozi javljaju se graœani. odgovornosti i ovlaãñenja policije u bezbednosti saobrañaja. kondukter. Navedena tri predmeta saobrañajnog prava jako je teãko razdvajati.23 Zakonom o unutraãnjim poslovima i Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima. br. – subjekti koji vrãe usluge u oblasti saobrañaja koje nisu prevoæenje u osnovnom smislu – nisu saobrañajno osoblje. Poslovni odnosi u saobrañaju se odnose na poslove prevoza ljudi i prtljaga i poslove prevoza stvari. poãiljaoci. preduzeña. P. Podrazumeva optimalno ureœenje saobrañajne aktivnosti tako da se obezbedi odvijanje saobrañaja uz minimalne ãtetne posledice. 48 .). a posebno prava i obaveze prevoznika. (putnici. 8/91. primaoci).

. osiguranja. – organi i organizacije ovlaãñeni da upravljaju infrastrukturom – ovlaãñeni zakonom da upravljaju infrastrukturom – najåeãñe putevima (npr. – dræavni organi – koji imaju zakonska ovlaãñenja u vezi odvijanja saobrañaja. obavezama iz saobrañajnog prava. prevozu u drumskom saobrañaju (17). VÃUP. Ukoliko neka odredba nije u skladu sa Zakonom – primenjivañe se zakon. Obaveze u prevozu se ureœuju: – zakonom.6.6. privredna druãtva organizacije i organi sa odreœenim javnim ovlaãñenjima u saobrañaju (preduzeña za tehniåki pregled. (na primer. policija. koji plaña odreœenu naknadu za izvrãenu uslugu. javna preduzeña ili privredna druãtva. skladiãtenje. – preduzeña.). Mada je uloga policije u organizaciji poslova bezbednosti saobrañaja vrlo velika. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju vljaju poslove saobrañaja u ãirem smislu (poslovi ãpedicije. kontrole i upravljanja saobrañajem. predstavniåki i agencijski poslovi.2. organi za saobrañaj itd. 1994. registracija vozila itd.. agencijski poslovi itd. zdravstvene ustanove i sl. Prevoznik je duæan da izvrãi prevoz u skladu sa naåelima dobrog privrednika. auto-ãkole.). 2. koji je u obavezi da izvrãi prevoz i korisnika usluge. 213. poslovi osiguranja i sliåno).25 – posebnim ugovorima stranaka i – poslovnim obiåajima. Pruæanje usluga u okviru saobrañajne aktivnosti moæe da se posmatra u odnosu na saobrañajne poslove u uæem (prevoæenje ljudi i roba – tovara i prenos saopãtenja) i ãirem smislu (prateñi poslovi – ãpedicije. POSLOVI PREVOZA U DRUMSKOM SAOBRAÑAJU Uopãte o prevozu u drumskom saobrañaju. Dakle. zastupniãtvo.). Samo odgovorno i struåno obavljanje posla od strane svakog subjekta i koordinacija njihovog delovanja mogu stvoriti uslove za bezbedno odvijanje saobrañaja. Prevoz u drumskom saobrañaju se obavlja na osnovu Zakona o prevozu i Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. str. preduzeña za odræavanje puteva.. ona nije dovoljna. uzansama i drugo. Pruæanje usluga prevoza je posao zakljuåen izmeœu davaoca usluge (prevoznika). Ukoliko se odnosi izmeœu ugovornih strana ureœuju i posebnim ugovorom. niti moæe zameniti aktivnosti drugih subjekata. uz odreœene osobenosti koje su svojstvene saobrañaju kao privrednoj grani.). izdavanja isprava za saobrañaj.24 Ugovori o saobrañajnim poslovima su sliåni sa drugim graœansko – pravnim ugovorima. Bezbednost 25 Videti Zakon o ugovorima o saobrañaja. SAOBRAÑAJNO PRAVO . zastupniãtva. Zakonom je posebno predviœeno da se prevozilac ugovorima ne moæe: 24 Pantazijeviñ. S. brojni subjekti saobrañajnog prava vrãe odreœene poslove i zaduæeni su za pojedine aspekte odvijanja saobrañaja. direkcija. onda taj ugovor mora biti u skladu sa Zakonom. Ovim zakonima ureœeni su obligacioni i drugi odnosi u oblasti prevoza putnika i stvari u drumskom saobrañaju. 49 2.

– putnik . a izuzetno i samim ulaskom u vozilo. U linijskom prevozu ugovor se smatra zakljuåenim kupovinom karte.1. ceni i drugim elementima i o tome sklapaju poseban ugovor o prevozu. a za raåun drugog lica. – poãiljalac – lice koje. relaciji. 50 . mesto polaska. ne vode raåuna o moguñim ãtetnim posledicama. koja je sastavni deo vozila. a koje putnik sam åuva. relaciji i naknadi za prevoz. zavisno od toga da li je u pitanju linijski ili vanlinijski prevoz.Lipovac. Pored navedenih pojmova i izraza. – korisnik prevoza – lice koje na osnovu ugovora sa prevoziocem.6. 2. u svoje ime. – ruåni prtljag – stvari koje se mogu uneti u putniåki prostor vozila. – prtljag – stvari koje putnik ima pravo da nosi sa sobom (u prevozu putnika).lice koje na osnovu ugovora ima pravo da koristi prevoz. na osnovu ugovora. Zakon predviœa pojmove: imalac prava. zakljuåuje sa prevoziocem ugovor o prevozu lica. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 – osloboditi (delimiåno ili potpuno) odgovornosti koju Zakon propisuje. – osloboditi tereta dokazivanja koji je predviœen zakonom (prebacivati teret dokazivanja sa prevozioca) i – predvideti ograniåenja odgovornosti prevozioca koja bi bila povoljnija od onih koja Zakon predviœa. – naruåilac prevoza – lice koje. U prevozu u drumskom saobrañaju koriste se pojedini izrazi i pojmovi i to: – prevozilac – lice koje na osnovu ugovora prevozi lica i stvari u drumskom saobrañaju. – primalac je lice ovlaãñeno da u mestu opredeljenja. jer naglaãavaju kvalifikovanu odgovornost prevozioca za svaki prevoz i spreåavaju da on ucenjuje ili prevari korisnike usluge koji su zainteresovani za uslugu prevoza i pristali bi da. Forma ugovora je razliåita. – vozilo – svako vozilo koje se koristi u izvrãenju ugovora. na osnovu ugovora o prevozu lica ili po opãtim uslovima o prevozu putnika. Ova ograniåenja su veoma znaåajna. predaje stvari na prevoz. mesto utovara. odnosno zakljuåen je kada se obe strane sporazumeju o prevozu. trenutno. Prevoz putnika i prtljaga Zakljuåivanje ugovora. P. osnovni sadræaji ugovora Ugovor o prevozu putnika u drumskom saobrañaju je konsesualan. mesto opredeljenja. stiåe odreœena prava ili preuzima odreœene obaveze u vezi prevoza. mesto istovara itd. U slobodnom prevozu ugovorne strane se dogovaraju o prevozu. ukljuåujuñi i prikolicu. mesto ugovora. primi stvar predatu na prevoz.

putnik ima prvo da zahteva nastavak putovanja drugim saobrañajnim sredstvom. onda ñe mu se vratiti celokupan iznos prevoznine (bez moguñnosti zadræavanja troãkova). Ukoliko je izdata na ime ne moæe se prenositi na druga lica bez saglasnosti prevozioca. niti da ometa druge putnike. i to: ruåni prtljag (u putniåkom prostoru) bez posebne nadoknade. primereno vrsti i duæini putovanja. u vreme i na naåin kako je ugovoreno. Putnik se pojavljuje kao korisnik prevoza. Pri tome je obavezan da obezbedi uslove udobnosti i higijene. Prevozilac ima pravo da odbije prevoz putnika bez obaveze vrañanja prevoznine u sluåajevima kada je putnik oåigledno nesposoban za prevoz (zbog bolesti) ili ako ometa izvrãenje obaveza prema drugim putnicima ometa prevoz (nasilniåko ponaãanje. prevozilac je duæan da ga åuva ili poveri treñem licu na åuvanje (o troãku putnika). 51 2. Vozna karta moæe da bude izdata na ime ili na donosioca. uz posebnu nadoknadu. zbog zaãtite drugih putnika. Vozna karta je dokaz o zakljuåenju ugovora u linijskom prevozu. U vanlinijskom prevozu putnika. zadræati samo administrativne i dr. Ukoliko putnik boluje od zarazne bolesti. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju Prava i obaveze prevozioca i putnika Obaveza je prevozioca da ugovorne obaveze izvrãi relacijom. Ukoliko putnik iz bilo kog razloga ne preuzme prtljag. . sa odreœenim pravima i obavezama koji su utvrœeni ugovorom ili zakonom. povratak u mesto polaska ili povrañaj dela prevoznine. Za primljeni prtljag prevozilac je duæan da izda prtljaænu kartu. obiåno se zakljuåuje formalni ugovor i on sadræi elemente koji su delovi svakog ugovora. Predmet ugovora je prevoz putnika uz naknadu. On ne sme da naruãava javni red i mir u toku prevoza. Meœutim. Prevozilac ñe. Meœutim. a prtljag (u prostoru za prtljag) uz nadoknadu. Putnik je obavezan da plati naknadu za prevoz – prevozninu (voznu kartu i prtljaænu kartu). prevozilac moæe odbiti da ga prevozi. ukoliko prevoz kasni. Putnik ima pravo da odustane od prevoza.2. teãko pijanstvo i sl. U sluåaju prekida putovanja. a u odnosu na posebne uslove primenjuje se ugovor i zakon. pa putnik zato odustane od prevoza. Pored uobiåajenih uslova prevoza. a posebno ne sme da ometa prevozioca u izvrãenju obaveza prema drugim putnicima. SAOBRAÑAJNO PRAVO Ugovor o prevozu moæe da bude zakljuåen izmeœu prevozioca i putnika ili izmeœu prevozioca i naruåioca prevoza (kod vanlinijskog prevoza). moguñe je ugovoriti i posebne uslove. u ovom sluåaju.). Ukoliko ovo blagovremeno najavi prevoziocu (2 sata pre poåetka putovanja). U sluåaju neispunjenja uobiåajenih uslova prevoza primenjuje se zakon.6. prevozilac moæe ugovoriti prevoz ovih putnika. on ima pravo na povrañaj prevoznine. Prevozilac je duæan da preveze prtljag. troãkove (do 10%). tako ãto obezbedi posebne uslove zaãtite.

Prevozilac moæe da se oslobodi od obaveze naknade ãtete samo ako dokaæe da je ista priåinjena radnjom putnika ili usled viãe sile (radnjom koja se nije mogla izbeñi ili otkloniti).460 maraka po putniku i – za gubitak ili oãteñenje ruånog prtljaga. zakonodavac je predvideo tri razliåita sluåaja odgovornosti prevozioca: – po pravilu se primenjuje princip ograniåene odgovornosti (prevozilac nadoknaœuje iznose do zakonom odreœenih ograniåenja). Moguñe je. onda sud moæe odrediti i iznose naknada za ãtete veñe od zakonom ograniåenih. oãteñenja zdravlja ili povrede putnika koji su nastali u toku prevoza. pada na prevozioca. – za telesno oãteñenje. – ãtete usled zakaãnjenja ili prekida putovanja i – ãtete nastale usled oãteñenja ili gubitka prtljaga i drugih stvari koje su uz potvrdu predate na prevoz. – za zakaãnjenje ili prekid putovanja putnika. u SRJ su za ãtete nastale u toku prevoza bili utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara: – za smrt putnika. U tom sluåaju. Dakle. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga Ãtetni dogaœaji koji mogu nastati u prevozu putnika su: – ãtete usled smrti. Meœutim. ako prevozilac dokaæe da je ãteta nastala viãom silom ili greãkom putnika. naknada ãtete se plaña u zakonom propisanim iznosima. Na primer. teret dokazivanja je na putniku. Åak i ako bi se. Ukoliko dokaæe da ãtetu nije prouzrokovao namerno ili krajnjom nepaænjom. do 730 nemaåkih maraka. Ovaj put je teret dokazivanja na prevoziocu. do dvostrukog iznosa prevoznine. Teret dokazivanja odgovornosti. na zahtev putnika. do 182. Konaåno. Njegova odgovornost je objektivna i kvalifikovana. do 61. ulazio ili izlazio iz vozila. – za gubitak ili oãteñenje prtljaga. zavisno od stepena krivice prevozioca. on se moæe osloboditi od odgovornosti i naknade ãtete.Lipovac. takva odredba ne bi proizvodila pravno dejstvo. ugovorom.000 nemaåkih maraka. teret odgovornosti prebacio sa prevozioca na putnika. P. do 365 nemaåkih maraka po jednom prtljagu.000 nemaåkih maraka. Za priåinjenu ãtetu prevozilac odgovara po zakonu i po odredbama ugovora koje su u skladu sa zakonom. da se u prtljaænu kartu unese i veñi iznos od Zakonom predviœenog. u tom sluåaju prevozilac moæe promeniti cenu karte. dok se putnik nalazio u vozilu. u skladu sa zakonom. po putniku. U suprotnom. po putniku. naknada moæe biti i veña. odnosno 1. Ukoliko putnik dokaæe da je prevozilac izazvao ãtetu namerno ili krajnjom nepaænjom. Postoji ugovorna i vanugovorna odgovornost za priåinjenu ãtetu. 52 2 .

Najåeãñe se. ukoliko putnik ne dokaæe da je ãteta nastala krivicom prevozioca. pa prevozilac dokaæe da to nije mogao predvideti. 53 2.6. uobiåajeno se primenjuje (podrazumeva se) princip ograniåene odgovornosti . zakonodavac ãtiti putnika i bezbednost saobrañaja. Prevozilac ima najviãe moguñnosti da utiåe na bezbednost prevoza.6. 30 dana za gubitak ili oãteñenje prtljaga. prevozilac nadoknaœuje stvarne iznose ãteta koji mogu biti i veñi od zakonom propisanih ograniåenja i – u sluåaju dejstva viãe sile ili greãke putnika (prevozilac dokazuje da nije imao moguñnosti da ãtetu spreåi ili smanji) prevozilac se moæe potpuno osloboditi odgovornosti. Tako se ãtiti prevozilac – spreåava se uniãtavanje prevozioca zbog jedne velike ãtete koja mu se desila. Sa druge strane. on prisvoji ili dozvoli da nestane prtljag). prevozilac se smatra kvalifikovanim za poslove prevoza. u sluåaju da prevozilac krajnjom nepaænjom ili namerno izazove ãtetu (na primer. 15 dana za zakaãnjenje ili prekid putovanja. zakonodavac predviœa ekstremne sluåajeve kada se odstupa od podrazumevane odgovornosti. To znaåi da se ne saåinjava ugovor u posebnoj (pismenoj) formi. Naime. Ovaj ugovor je najåeãñe neformalan. Konaåno. Zakonom su odreœeni i rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete. Prvo. U ovom sluåaju sud moæe odrediti i naknade veñe od. Zato se smatra da je on uvek kriv (kriv je i kad nije kriv). Rokovi teku od dana saznanja. SAOBRAÑAJNO PRAVO . Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju – u sluåajevima namere ili krajnje nepaænje (dokazuje putnik). Prebacujuñi odgovornost na prevozioca.2. Zaãto su predviœena ova tri sluåaja naknada ãtete. osim kada on dokaæe suprotno. niti spreåiti. ukoliko putnik svojom greãkom izazove ãtetu ili ãteta nastane dejstvom viãe sile. Primera radi. u SRJ (Srbiji) su propisani sledeñi rokovi: 6 meseci za smrt ili telesno oãteñenje. Za ruåni prtljag prevozilac obiåno ne odgovara.zakonodavac je ograniåio iznose ãteta. otpremnica i sliåno). Ovako je onaj ko najviãe utiåe na prevoz i najviãe zainteresovan da taj prevoz bude bezbedan. zakonom predviœenih. na osnovu usmenog ugovora poãiljaoca i prevozioca. izdaje samo potvrda ili drugi dokument koji prati robu u prevozu (zakljuånica. Tako je obuhvañena i odgovornost putnika i ovaj stimulisan da pomogne bezbednom prevozu. 2.2. a iskljuåeni sluåajevi u kojima bi putnik ili prevozilac bili zainteresovani za stvaranje ãtete. Prevoz robe Formalni i neformalni ugovori Ugovor o prevozu stvari zakljuåuje se izmeœu poãiljaoca i prevozioca. onda se prevozilac moæe delimiåno ili åak potpuno osloboditi odgovornosti. Sa druge strane. ograniåenja (do stvarnih iznosa ãteta koje je dokazao putnik). onda se ne moæe pozivati na princip ograniåene odgovornosti.

u sluåaju ãtetnog dogaœaja lakãe regulisala naknada ãtete. br. vaæe i posebna. drugi za poãiljaoca i treñi prati robu do primaoca.). 26/95. 54 . a istovar primalac. U sluåaju izdavanja prenosivog tovarnog lista pravo raspolaganja robom u prevozu se moæe drukåije urediti. vrãenje utovara i istovara robe Obaveza prevozioca je da. da promeni primaoca. U ostalim sluåajevima u principu utovar vrãi poãiljalac. Tovarni list se zakljuåuje u tri primerka: prvi primerak za prevozioca. Na ugovore o prevozu u drumskom sobrañaju. Kada poãiljalac utovara robu. ugovorenim ili najpovoljnijim putem. podatke koje popunjava poãiljac robe i dopunske podatke. Utovar i istovar robe u linijskom prevozu vrãi prevozilac. o åemu ñe kasnije biti reåi. Zakljuåenje formalnog ugovora je u interesu prevozioca. Tovarni list je formalni ugovor o prevozu stvari koji se izdaje pri prijemu stvari na prevoz. da robu proda itd. Obaveze prevozioca i poãiljaoca. da promeni relaciju. ãto znaåi da ima sva prava nad robom (da traæi vrañanje robe. zakon je definisao i sluåajeve kada se mora ili moæe zakljuåiti poseban. ali se uglavnom koriste formulari koje je preporuåila Meœunarodna organizacija drumskih vozara (IRU). poãiljalac raspolaæe robom u toku prevoza. Dakle. Tovarni list sadræi tri grupe podataka: podatke koje popunjava prevozilac. osim u pomorskom. Po pravilu. P. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 Meœutim. Tovarni list se zakljuåuje u svim granama saobrañaja. Forma tovarnog lista nije posebno propisana. Vreme trajanja utovara i istovara je od znaåaja kod raåunanja vremena eventualnog zakaãnjenja. To je dokaz da je sklopljen ugovor o prevozu i da je stvar primljena na prevoz. izdavanjem tovarnog lista. preveze i preda primaocu robu koju je primio na prevoz. Obaveza poãiljaoca je da prevoziocu saopãti specifiåna svojstva stvari koja su znaåajna za prevoz (a prevozilac ne mora da ih poznaje) i da plati prevozninu.26 Prevoz robe i ostalih stvari ili tovara vrãi se uz naknadu. utvrœena Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. 26 Videti “Sluæbeni list SRJ”. smeãtaja tereta u vozilo i dr. kako bi se. gde se zakÿuåuje teretnica. prevozilac potvrœuje da je ugovor zakljuåen i da je robu primio na prevoz. a posebno kako bi dokazivao propuste poãiljaoca. da promeni krajnju destinaciju. ukoliko ugovorom nije drukåije predviœeno. onda je duæan da se pridræava uputstava prevozioca u pogledu naåina utovara. formalni ugovor o prevozu stvari – tovarni list. Pojam i sadræaj tovarnog lista Tovarni list je isprava o zakljuåenom ugovoru o prevozu i dokaz da su stvari primljene na prevoz u drumskom saobrañaju. pored opãtih pravila obligacionog prava.Lipovac.

– rok prevoza. Prenosivi tovarni list se izdaje na ime ili na donosioca. a na ostala dva primerka. Åesto se izdaje 55 2. uputstvo o rukovanju. posebnom izjavom (indosamentom). Na prvom primerku tovarnog lista se nalazi klauzula da se radi o prenosivom tovarnom listu. robom u prevozu ne raspolaæe poãiljac.). U tom sluåaju. poãiljalac sebi uskrañuje pravo da u toku prevoza menja delove glavne obaveze (relacija. – naåin utvrœivanja koliåine. prenosi na drugo lice (indosataru) zakonom odreœena prava raspolaganja stvarima. jer neka posebna svojstva stvari nisu bila poznata prevoziocu ili on nije bio duæan da zna za njih i – uvek kada to zahteva prevozilac ili poãiljalac. troãkovi. i to: – u meœunarodnom saobrañaju. – pouzeñe. – podaci o prevoziocu. kada poãiljalac daje posebno uputstvo o åuvanju i rukovanju stvarima. Prenosivi tovarni list Prenosivi tovarni list je vrsta tovarnog lista kojim poãiljalac (indosant. – pisak isprava koje se prilaæu. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju 1. – kod prevoza opasnih i drugih stvari za koje je posebnim propisom predviœeno da se mogu prevoziti samo pod posebnim uslovima. – roãkovi koje preuzima poãiljalac. koliåina. 3. primalac i dr. Dakle. – podaci o vozilu. Prevozilac bi trebalo da popunjava sledeñe podatke: – mesto i datum sastavljanja. Prenosiv je samo onaj tovarni list koji kao takav utvrde sporazumno poãiljalac i prevozilac. Zakon predviœa kada se izdaje tovarni list.2. napomena da je izdat prenosivi tovarni list. – odaci o stvarima (opis. Zato prenosivi tovarni list ima karakter hartije od vrednosti. Njime. – kod prevoza stvari sa specifiånim svojstvima. – podaci o poãiljaocu. veñ onaj ko donese prenosivi tovarni list. – uputstvo o osiguranju. Dopunski podaci su: – zabrana pretovara. uputstvo o carinjenju).6. zakon je predvideo koja prava raspolaganja stvarima u prevozu se mogu prenositi. Poãiljalac popunjava podatke koji se odnose na: – mesto i datum utovara. – podaci o primaocu. 2.prenosilac). SAOBRAÑAJNO PRAVO . posebna vrednost stvari.

i 2. O ovome odluåuje sud. P. White book. Zemun. do 1/3 prevoznine. Meœunarodni ugovori. kvarenje robe. Sluæbeni glasnik. Committee of Deputies. PRI. Primera radi.. Lisabon. åime se deo svojinskih prava nad stvarima prenosi na prevozioca..2003. prevozilac se ne moæe pozivati na zakonom ograniåene iznose. European Conference of Ministares of Transport. Global Road Safety Crisis. u SRJ su utvrœeni sledeñi limiti: – za gubitak ili oãteñenje stvari. – delimiåno ili potpuno oãteñenje stvari i – zakaãnjenje u prevozu. Literatura Pantazijeviñ. Dujkoviñ. Beograd. Dakle.). Bezbednost saobrañaja. Rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete su 60 dana za ãtetu u prevozu stvari (30 dana za zakaãnjenje). Tom 1. VÃUP. Krsto Bezbednost saobrañaja prenosivi tovarni list na prevozioca. U sluåaju da je ãteta nastala kao posledica namere ili krajnjeg nemara i nepaænje prevozioca (ãto dokazuje poãiljalac). niti izbeñi. iznosi nadoknada za ãtete u prevozu stvari su ograniåeni zakonom. K. 56 .. zakonom su utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara. Safety Strategies for Rural Roads in Europe – draft Recommedatrions. 29. CEMT (2002). Beograd.5. V. 1994. Za ãtete nastale u toku prevoza stvari. sam snosi odgovornost u sluåaju da ovo izazove ãtetni dogaœaj. Prevozilac moæe izbeñi odgovornost samo ako dokaæe da je ãteta nastala kao posledica svojstva stvari koja mu nisu bila poznata (poãiljalac ga nije upoznao sa specifiånim svojstvima) ili zbog viãe sile koju nije mogao predvideti. P. ukoliko poãiljalac u tovarni list ne unese podatke o specifiånim svojstvima stvari ili unese netaåne podatke o stvarima koje se prevoze. a teret dokazivanja je na prevoziocu. Predavaça iz bezbednosti saobrañaja. International Road Safety Strategy.Lipovac. Kçiga 6. do 18 nemaåkih maraka po bruto kilogramu. 2000.. VÃUP. bolest æivotinja koje se prevoze i sl. a posebno u sluåaju nepredviœenih problema u prevozu (dugo åekanje na carini. Todoroviñ. S. – za sluåaj zakaãnjenja u prevozu stvari. Sliåno kao u prevozu putnika. 2000. VÃUP. Tako se obezbeœuje lakãa manipulacija sa stvarima. Zemun. Predavaça iz bezbednosti saobrañaja. 57/309. Resolution adopted by the General Assembly. 2 Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe U prevozu stvari mogu nastati sledeñi ãtetni dogaœaji: – gubitak stvari. Saobrañaj i telekomunikacije (75 multilateralnih meœunarodnih konvencije). neprohodnost prvobitno ugovorenog puta. Lipovac.

pri. CEMT/CS(2000)7/PROV. 2000. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. ETSC. 2000. Brussels. World Disasters Report. Sluæbeni list FNRJ Sluæbeni list SFRJ Sluæbeni glasnik SR Srbije Sluæbeni glasnik Republike Srbije 57 2. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. 2002. ETSC. Centrres for Desease Control and Prevention. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. 1977. 2000. 2001. COM. Brussels. COM. Present and Future Road Safety Work in Ecmit. National Centre for Injury Prevention and Control. SAOBRAÑAJNO PRAVO . Past. 125 final. A Strategy for EU Transport Research. 125 final. WHO. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. 2000. Brussels. 2002.2. 2001. 2000. National Strategies for Advacing Child Predestrian Safety. Lisabon.6.

Nauåne metode i metodologija 3. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju . Nauka i saobrañajna nauka 3. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina 3.4.3.7.2. Teorije saobrañajnih nezgoda 3.5.8. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja 3.6. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja 3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.3.1. Metode bezbednosti saobrañaja 3.

do odreœenog istorijskog trenutka. Danas je najåeãña podela na prirodne. druãtvene nauke su deo istog sistema nauka koji se bavi prouåavanjem odnosa u ljudskom druãtvu. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Metode razvijene u jednoj nauånoj oblasti koriste se za reãavanje problema u drugim nauånim oblastima. Danas postaju sve znaåajnije dve osobine nauke: specijalizacija i interdisciplinarnost. NAUKA I SAOBRAÑAJNA NAUKA Da bi se uspeãno izuåavala bezbednost saobrañaja. Svaka nauka koristi dostignuña ostalih nauka i svoje rezultate ugraœuje u sveukupni fond znanja. 3.1. Sa porastom ljudskih znanja. Specijalizacija podrazumeva da se nauka sve viãe grana i 1 Adamoviñ. Pri tome ovo grananje bi trebalo shvatiti uslovno.. Uslovno izdvajanje nauka je rezultat potrebe da se odredi osnovni predmet istraæivanja i metode koje se preteæno koriste. Saobrañajni fakultet. javila se potreba za grananjem nauke. Znanja se mogu razliåito sistematizovati u nauåne oblasti i nauåne discipline. M. Pre se moæe reñi da je sistematizovanje znanja u pojedine nauke samo uslovno.3. a ne da se izoluje jedan deo znanja. Ova meœuzavisnost i preklapanje pojedinih nauånih oblasti i nauånih disciplina su sve izraæeniji. str. Konaåno . Nauka je skup svih znanja o odreœenoj temi. metode i praktiåne ciljeve. Prirodne nauke åine deo opãteg sistema nauka koji se bavi prouåavanjem prirodnih zakona i pojava. tehniåke i druãtvene nauke. predmet istraæivanja ili metode svojstvene jednoj nauci. nisu potpuno posebne. 61 3. Svaka nauka predstavlja samo deo sistematizovanih znanja. Nauka se stalno unapreœuje i razvija. Beograd. a ne celovit sistem. Tehniåke nauke su deo istog sistema koji se bavi prouåavanjem tehniåkih aspekata proizvodnog procesa. neophodno je ãto korektnije definisati ovu nauånu oblast. odrediti njen predmet. Doprinos nauci daju nauåni radnici. Uvod u saobrañaj 1. niti nezavisne jedna od druge. ali i svi drugi koji uopãtavaju svoja i tuœa iskustva. 1999. Nauka je jedinstven funkcionalan sistem objektivnih ljudskih saznanja.1 To je sistematizovan skup znanja o objektivnoj stvarnosti do koga se doãlo primenom priznatih nauånih metoda istraæivanja. Naime. ove nauke viãe ne predstavljaju celovit funkcionalan skup svih znanja.

eksploatacija i odræavanje saobrañajnih sredstava. veñ obuhvata segmente dve ili sve tri grupe nauka. druãtvene okvire. Posebno obuhvata delove nauka koji se odnose na prirodne zakone kretanja tela kroz razliåite sredine (delovi prirodnih nauka). Saobrañajna nauka (nauka o saobrañaju) predstavlja podsistem opãteg sistema nauka koji sistematizuje i dalje razvija sva znanja o saobrañaju i u vezi sa saobrañajem. treñe u prirodne. saobrañajna pedagogija. pa i na primeru saobrañajne nauke.2 ona je veoma razgranata i dalje se grana i razvija. Bezbednost saobrañaja pripada saobrañajnoj nauci. regulisanje saobrañaja. saobrañajna geografija. saobrañajna logistika. Danas se u okviru saobrañajne nauke izdvajaju nauåne discipline: tehnologija transporta. javni gradski prevoz. veñina nauånih disciplina saobrañajne nauke se ne moæe svrstati ni u jednu grupu. ekonomika saobrañaja. tehnologija i organizacija prevoza (tehniåke nauke). saobrañajna istorija.2. 2U pravom smislu reåi. a posebno porast znanja koja se odnose na saobrañaj uslovio je izdvajanje posebne – saobrañajne nauke. Takva je i bezbednost saobrañaja. Teãko je reñi da li saobrañajna nauka pripada prirodnim. tehniåkih i druãtvenih nauka. uslove i posledice saobrañajne aktivnosti (druãtvene nauke). ali i kao rezultat interdisciplinarnog pristupa izuåavanju ove pojave. porast opãtih znanja. 3. Interdisciplinarnost podrazumeva da se pojave i procesi moraju prouåavati svestrano: sa prirodnog. Mada je saobrañajna nauka veoma mlada. saobrañajna nauka je nastala tek posle Drugog svetskog rata. sa jedne i ãtetnih posledica saobrañaja. saobrañajna psihologija. druãtvenim ili tehniåkim naukama. planiranje saobrañaja. Saobrañajna nauka je nastala u procesu preraspodele predmeta izuåavanja starijih nauånih oblasti i disciplina. Izuåava i pokuãava otkriti zakonitosti nastanka ãtetnih posledica saobrañaja. 62 . s druge strane. upravljanje saobrañajnim procesima. bezbednost saobrañaja itd. Ona je nastala izdvajanjem. Dok se neke discipline saobrañajne nauke mogu svrstati u tehniåke nauke. Meœutim. organizacija prevoza. Razvoj saobrañaja. Ova dva procesa se mogu analizirati na mnogim primerima.Lipovac. druge se svrstavaju u druãtvene. saobrañajno pravo. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA KAO NAUÅNA DISCIPLINA Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja izuåava meœuzavisnost izmeœu saobrañajnog i drugih procesa u druãtvu. Nastala je kao potreba da se specijalizuju znanja koja se odnose na veoma vaæan predmet nauke (saobrañaj). spajanjem i meœusobnim proæimanjem delova prirodnih. tehniåkog i druãtvenog stanoviãta. teorija saobrañajnih tokova. P. s ciljem optimizacije saobrañajnog procesa i smanjivanja ãtetnih posledica. projektovanje saobrañaja. tehniåko-tehnoloãke uslove prevoza. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 specijalizuje.

kao retko koja druga nauåna disciplina. saobrañajne logistike. åine osnove nauåne discipline bezbednost saobrañaja. Bezbednost saobrañaja je posebno povezana sa drugim nauånim disciplinama koje pripadaju saobrañajnoj nauci. Znanja i dostignuña u vezi saobrañajnog procesa. na danaãnjem nivou razvoja. Ipak.1. ili ove discipline pripadaju bezbednosti saobrañaja. negativni psiholoãki uticaji saobrañaja na pojedinca. procesa sudara itd. 3. ali i druge discipline saobrañajne nauke. saobrañajne psihologije.3. poåeo ozbiljno izuåavati saobrañajne nezgode.3. postaju sve znaåajniji. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Do danas su najviãe istraæivani lako merljivi efekti saobrañajnih nezgoda. socijalno zagaœivanje sredine itd.3. predmet bezbednosti saobrañaja su sve ãtetne posledice saobrañaja. Otuda i åeste konfuzije da li bezbednost saobrañaja pripada regulisanju saobrañaja. Predmet bezbednosti saobrañaja U ãirem smislu. Ona uveliko koristi dostignuña ostalih nauånih disciplina saobrañajne nauke: organizacije saobrañaja. regulisanja saobrañaja. organizacija i eksploatacija saobrañaja. ni u pogledu predmeta izuåavanja. ekologije itd. psihologije liånosti. niti izolovana nauåna disciplina. menadæmenta i upravljanja. negativni socijalni uticaji saobrañaja. iscrpljivanje prirodnih resursa i zagaœivanje okoline (bukom. Sa druge strane. Znanja prirodnih nauka. organizaciji saobrañaja ili nekoj drugoj disciplini. saobrañajne nezgode su. a posebno znanja iz matematike. najznaåajniji negativni efekat saobrañaja i ima smisla posebno ih istraæivati. vremenom. znanja u vezi kretanja i zaustavljanja. Tu spadaju saobrañajne nezgode sa svim lako merljivim posledicama. principi rada razliåitih motora. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja nije nezavisna. izduvnim gasovima i otpadnim materijalima koji potiåu iz saobrañaja). U meœuvremenu su narasli i ostali negativni efekti i. neekonomske posledice saobrañajnih nezgoda sve viãe zaokupljaju paænju struåne. Shvatanje ove meœusobne meœuzavisnosti omoguñava da se pravilno sistematizuju bezbednost saobrañaja. statistike. PREDMET I CILJEVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3. 63 3. tehniåkih i druãtvenih nauka.3. dostignuña bezbednosti saobrañaja integriãu se i uveliko koriste u navedenim nauånim disciplinama. Bezbednost saobrañaja. mehanizacija i automatizacija saobrañajnih procesa. saobrañajnog prava itd. Ona se uveliko oslanja na dostignuña i znanja prirodnih. ni u pogledu metoda istraæivanja. ali i najãire javnosti. integralnog transporta. U uæem smislu. kao i znanja u vezi druãtvenog razvoja. integriãe i koristi znanja iz razliåitih nauka i nauånih disciplina. zauzimanje æivotnog prostora. Naime. åovek je pre svih drugih negativnih efekata. tehniåkog regulisanja saobrañaja se uvaæavaju u bezbednosti saobrañaja. predmet bezbednosti saobrañaja vezuje se samo za saobrañajne nezgode ili joã preciznije za lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda. Sa druge strane.

3. Tako se smanjuje broj saobrañajnih nezgoda. Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja Uslovno je moguñe razlikovati aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. ima smisla baviti se pitanjem kako se mogu smanjiti posledice te nezgode. a neki preteæno doprinose pasivnoj bezbednosti saobrañaja (konstrukcija i oprema vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja 3. ovo se postiæe na dva naåina: smanjivanjem broja saobrañajnih nezgoda i smanjivanjem posledica saobrañajnih nezgoda koje su se veñ dogodile. veñ. odnosno da smanjuje verovatnoñu (ãansu) nastanka saobrañajne nezgode. Dakle.2. dogodile. smanjiti teæinu stradanja i smanjiti materijalnu ãtetu u toj nezgodi. P. sa niskim rastinjem oko puta. a pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja tek kada se nezgode desi. 64 . kvalitetna obuka ljudi u ukazivanju prve pomoñi. nasloni za glavu itd. Na primer. odnosno kako smanjiti broj nastradalih. Ako se suzi predmet bezbednosti saobrañaja. ipak. onda se i cilj moæe suziti na smanjivanje broja i sveukupnih posledica saobrañajnih nezgoda.). Smanjivanjem ãansi nastanka svake nezgode pojedinaåno. sa posebnim trakama za prihvat vozila koja silaze sa puta itd.3. vazduãni jastuci. Aktivna bezbednost saobrañaja je deo nauåne discipline bezbednosti saobrañaja koji ima cilj da spreåava (prevenciju) ili smanjuje broj (redukciju) saobrañajnih nezgoda. desi saobrañajna nezgoda. uvek se moraju imati u vidu oba aspekta bezbednosti saobrañaja. dobrom obukom uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa i peãaka). i opraãtajuñih puteva (sa blagim kosinama nasipa. kada se. Na primer. oprema puta i ureœenje prostora oko puta. Pasivna bezbednost saobrañaja ima cilj da smanji broj i teæinu posledica saobrañajnih nezgoda koje su se. Meœutim. koncept samoobjaãnjavajuñih (obeleæja puta definiãu i objaãnjavaju oåekivanja u projektovanju.3. Aktivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj da spreåava saobrañajne nezgode. obuåenost i psihofiziåka sposobnost vozaåa itd. dobrim odræavanjem vozila i puta moæe se smanjiti ãansa da se neka nezgoda dogodi. stanje puta. skup mera i aktivnosti kojima se doprinosi smanjivanju verovatnoñe da se desi saobrañajna nezgoda pripada aktivnoj bezbednosti saobrañaja. Mada neki elementi preteæno doprinose aktivnoj (ispravnost vozila. Pasivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj smanjivanje posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile.Lipovac. Meœutim. Naime. Trebalo bi uoåiti da ciljevi aktivne bezbednosti saobrañaja su prisutni dok se nezgoda ne desi. U tom smislu se razlikuju ciljevi aktivne i ciljevi pasivne bezbednosti saobrañaja. doprinosi se i smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda. konstrukcija i upotreba sistema zaãtite na vozilu (sigurnosni pojasevi. 3 3. Ciljevi bezbednosti saobrañaja Opãti cilj bezbednosti saobrañaja je smanjivanje svih ãtetnih efekata uz neometano odvijanje saobrañaja. odræavanju i eksploataciji puteva).) smanjuju se posledice saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile.).

u razliåitim situacijama3 (na primer. a negativni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (na primer. pri sudaru) i – negativni uticaji na aktivnu. puta ili okoline u istom smeru deluje na sve faktore bezbednosti saobrañaja. åoveka. 65 3. metod analize. smanjuju smrtnost i teæinu povreda kod snaænih sudara).4.4 Metod je smiãljeno i plansko postupanje radi postizanja nekog cilja. 559. NAUÅNE METODE I METODOLOGIJA S obzirom na prethodno izloæeno. Ipak. 1980.). mogu se izdvojiti neke metode koje su najåeãñe ili su najznaåajnije u bezbednosti saobrañaja. Beograd. primer: upotreba mobilnih telefona u toku voænje poveñava verovatnoñu nezgode. ali poveñava broj obaranja peãaka). methodus – put i naåin istraæivanja) je postupak kojim se postiæe unapred postavljen cilj. str. Åeãñi su sluåajevi razliåitih. åak izazvati smrt suvozaåa. – pozitivni uticaji na aktivnu. M. 4 Vujaklija. u proseku. Metod (gråki methodos ili lat. Veoma retko neki element vozila. jasno je da bezbednost saobrañaja koristi vrlo raznovrsne nauåne metode koje su svojstvene prirodnim.4. metod sinteze. pa åak i suprotnih uticaja: – razliåiti – suprotni uticaji na aktivnu bezbednost saobrañaja. ali mogu poveñati posledice ili.3. ali pozitivno utiåu na pasivnu bezbednost jer. Leksikon stranih reåi i izraza. upotreba svetala danju smanjuje broj åeonih sudara. ali moæe povrediti lica u vozilu. Prosveta. 2. primer: vazduãni jastuci negativno utiåu na aktivnu bezbednost. Tu su metod apstrakcije. Ovi uticaji mogu biti veoma kompleksni i njihovo merenje je. Nauåne metode i metodologija obuka graœana u urgentnoj medicini itd. kod nekih manjih sudara – ako ovaj sedi nepravilno i ne koristi pojaseve). Neki uticaji se otkrivaju tek posle nekoliko godina prañenja i istraæivanja. tehniåkim i druãtvenim naukama. induktivni i deduktivni metod. metod eksperimenta i metod posmatranja. a pozitivni na pasivnu bezbednost saobrañaja (1. korektno je istañi da veñina elemenata utiåe i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. jer se mogu nepotrebno aktivirati pri prelasku preko udarne rupe ili pri slabim sudarima. ali posedovanje mobilnog telefona omoguñuje brzo obaveãtavanje i efikasno zbrinjavanje i spaãavanje povreœenih. Nauåni metod se moæe definisati kao sveu3 U ovom sluåaju se mere svi efekti i odluåuju dominantni uticaji. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . unutraãnje ogledalo u vozilu smanjuje verovatnoñu nastanka nekih saobrañajnih nezgoda. po pravilu.. – razliåiti – suprotni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (vazduãni jastuci smanjuju povrede i smrtnost kod snaænih åeonih sudara–pri upotrebi sigurnosnih pojaseva. veoma skupo. a nekad podrazumeva i metode pokuãaja i pogreãki. 3.

logia – nauka. Beograd. Meœutim. 5 Ignjatoviñ. Opãte nauåne metode istovetne su u svim naukama. Beograd. Metodologija. Predmet nauke se potpuno izdvaja tek njenim metodom.5 U uæem smislu to je misaoni ili praktiåni postupak koji omoguñuje da se doœe do znanja o predmetu istraæivanja... Peåujliñ. Metodologija definiãe i opisuje metode spoznaje. Beograd. metod posmatranja. 58. Izborom optimalnog metoda istraæivanja olakãava se istraæivanje. Savremena admi- nistracija. Bezbednost drumskog saobrañaja. bez primene metodologije i metoda. 8 Iniñ.6 Mogu se razlikovati opãte i posebne nauåne metode. Nomos. moglo bi biti sluåajno i ne bi imalo nauånu teæinu. 1981. nesistematskim radom. pravilno postavljanje i testiranje nauånih hipoteza i siguran put do spoznaje.. sinteza. bilo bi veoma opasno u nauånom smislu.8 Svaki metod koji se koristi u bezbednosti saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke. R. Koristiti ovako dobijene rezultate u daljem radu. efikasnost.Lipovac. Najåeãñi posebni nauåni metodi u bezbednosti saobrañaja su: statistiåki metod. Uvod u sociologiju. Pri tome se paralelno koriste kako opãte.. Beograd. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. tako i posebne nauåne metode. str. 66 .9 Samo dobrom kombinacijom metoda dolaze do izraæaja prednosti i nedostaci svakog od metoda. Dosledna primena opãtih i posebnih nauånih metoda omoguñava i olakãava nam da koristimo tuœe rezultate. citirao 7 Ãuãnjiñ. P. 126. U okviru ovog cilja se mogu razlikovati bar tri posebna cilja: – opisati pojavu (deskripcija). Tako se poveñava pouzdanost ukupnih rezultata istraæivanja. 2000. Metodologija treba da pomogne u izboru metoda istraæivanja. generalizacija. Nekad se do istih rezultata moglo doñi i drukåije. M. – klasifikovati (kategorizacija i tipologija) i – protumaåiti i utvrditi zakonitosti: uzroåno – poslediåne odnose i veze u okviru predmeta istraæivanja. tj. FTN. Åigoja ãtampa.. 9 Vujaniñ. str. naåinom na koji ona predmet saznaje. str. Œ. 13. str. M. apstrakcija. dedukcija. metod poreœenja (komparacije) i metod analogije. Metodologija bi trebalo da garantuje pouzdanost izlaznih rezultata itd. Zbornik radova. Metodologija (gråki methodos – put. Metodologija druãtvenih nauka. 3. itd. 1998.. opãte logiåke metode su: analiza. Kombinovana primena odgovarajuñih nauånih metoda treba da garantuje ãto jednostavnije (optimalno) postizanje cilja istraæivanja. indukcija. metod anketa i intervjua. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 kupnost nauånih i tehniåkih postupaka kojima se stiåu ili sistematizuju nova znanja o nekom predmetu istraæivanja. prednosti i nedostatke. Kriminologija. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. 1999.7 Na primer. metod eksperimenta. to ne bi bilo pouzdano. izuåava njihovu zasnovanost. M. ali i drugima da koriste rezultate naãih istraæivanja. str. 6 Lukiñ. vrednosti i oblasti primene. Œ. K. Novi Sad. Zato su vaæni metod i metodologija. znanje) je deo logike koji se bavi prouåavanjem nauånih metoda. Opãti cilj primene nauånih metoda je saznanje. 1997. i Lipovac. 88.

Saobrañajne nezgode. Primera radi. jer jedino metod garantuje optimalan put do spoznaje.5. 1964. saobrañajni protok. posebnu paænju zasluæuje merenje nivoa bezbednosti saobrañaja. standarda) koriste se relativna poreœenja nepoznatih veliåina. Mere se razliåite veliåine. Primena statistiåkog 10 Mils. broj nezgoda itd. ipak preovlaœuju pristalice drugog stava. Beograd. 3. 3.1. pantljika. U bezbednosti saobrañaja. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . a posebno konflikti u saobrañaju su pogodne za primenu statistiåkog metoda zbog svoje masovnosti (statistika se oslanja na zakone velikih brojeva) i numeriåkih obeleæja kojima se mogu opisivati (broj nastradalih. radijusi krivina itd.10 jer svaki je åovek svoj metodolog – drugi stav da je metod neophodan za savremeni nauåni rad. Zbog nedostatka opãteprihvañenih etalona – mera åesto se merenje vrãi tako ãto se uporeœuju nepoznate veliåine sa repernim veliåinama. Na primer. METODE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.) ili prava merenja (koliåina pojedinih otrova u izduvnim gasovima ili vazduhu.. Pri tome se koriste direktni i indirektni. Metod merenja Merenjima se uporeœuje nepoznata i poznata jednorodna veliåina.5. Metode bezbednosti saobrañaja Danas postoje dva opreåna stava o potrebi i znaåaju metodologije: – prvi da je metod nepotreban. lenjir). ali se poreœenjem utvrœuje da li je manja od duæine druge deonice. str. Socioloãka imaginacija.). R. merenje duæine se vrãi tako ãto se nepoznata duæina poredi sa poznatom duæinom – etalonom (metar. ãirine puta. apsolutni i relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja.2. brzine kretanja vozila. Izbor reperne vrednosti je jedno od osetljivih pitanja koje se mora reãiti pre ili u toku istraæivanja. veñ se treba osloniti na inteligenciju i slobodno miãljenje. 139. ne znamo duæinu deonice puta. Statistiåki metod Statistiåki metod je nezaobilazan metod u istraæivanjima bezbednosti saobrañaja i podrazumeva obradu uzoraka. 67 3.5. Pokazatelji se koriguju i ponderiãu u zavisnosti od konkretnih uslova i ciljeva istraæivanja itd. izloæiti najvaænije posebne nauåne metode koje se koriste u bezbednosti saobrañaja.5. Zato ñemo. u nastavku. Danas se koriste razliåiti metodi merenja bezbednosti saobrañaja.3. U nedostatku opãteprihvañene veliåine (etalona. Mada i prvi pristup ima vrlo uvaæene zagovornike. ali nema opãteprihvañenog metoda merenja. Meœutim.). Kao jednostavna merenja u bezbednosti saobrañaja moæemo navesti: merenja koja se svode na brojanja (broj nezgoda. primenjuje se metod merenja. broj nastradalih u nezgodama itd.

P. ovi podaci se unose u jedinstvenu automatsku bazu podataka o saobrañajnim nezgodama. Policijski izveãtaji bi trebalo da se dostavljaju organima nadleænim za puteve (radi taåne lokacije nezgode). evidentiraju i druge nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. policija popunjava statistiåki upitnik o saobrañajnoj nezgodi (policijski izveãtaj) koji obuhvata unapred odreœene podatke o mestu nezgode. niti uvezane u jedinstveni informacioni sistem. za analizu propusta itd (etioloãke i druge analize). Zato nije zaæivelo stvarno koriãñenje bolniåkih izveãtaja u operativne svrhe analize stanja bezbednosti saobrañaja. ali i centralnom statistiåkom birou (radi formiranja jedinstvene baze podataka). Dnevni policijski izveãtaji obuhvataju osnovne podatke i opis dogaœaja za sve saobrañajne nezgode koje su prijavljene MUP-u. Jedinstven informacioni sistem (JIS) MUPa je baza podataka o svim evidentiranim saobrañajnim nezgodama kod kojih je vrãen uviœaj. o vozilima. Policijski izveãtaji nisu sveobuhvatni. o vremenu. Niz vaænih podataka obiåno smatraju poslovnom tajnom. Meœutim. ovi uzorci nisu kvalitetni za detaljniju analizu okolnosti nastanka nezgode. zavise od naåina formiranja uzorka i njegovog kvaliteta. Meœutim. niti pokretan sudski postupak). da se odredi tip nezgode.Lipovac. a danas se. mogu se koristiti razliåite baze podataka. izveãtavaju o ukupnoj ãteti koju su isplatila.12 Zato se slabo koriste. ove evidencije nisu standardizovane. u Srbiji. a posebno taånost zakljuåaka. U prvom periodu bile su obuhvañene samo nezgode sa obeleæjima kriviånog dela. 68 . Ove baze pomaæu da se shvati dogaœaj. trebalo bi ga uvezati sa policijskim izveãtavanjima. Ranije su se podaci vodili samo ruåno. o putu. Evidencije osiguranja pruæaju dobre podatke o lakãim saobrañajnim nezgodama koje su raspravljala osiguranja (kada nije vrãen uviœaj. Sa druge strane. Ovako formiran uzorak nezgoda dopunjuje osnovni uzorak iz JISa. Uzorci su vrlo pouzdani za analizu spoljnjih obeleæja saobrañajne nezgode koja su se mogla pouzdano evidentirati neposredno posle nezgode (fenomenoloãka analiza). niti uvezane u jedinstvenu bazu podataka. ako ih uopãte i vode. brzina uåesnika u nezgodi. 11 Na primer. u naãim uslovima. Zakljuåci su bolji ako su uzorci veñi i bolje predstavljaju celinu (reprezentativni uzorci). za preciznu analizu mesta kontakta. 1996. bez obzira da li je vrãen uviœaj. Posle uvoœenja raåunara (osamdesetih godina 20-tog veka). da se precizno odredi mesto i vreme nezgode itd. ovako evidentiraju sve nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. o licima i o samoj nezgodi. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 metoda. Izveãtaji iz zdravstvenih ustanova pruæaju kvalitetnije podatke o povredama uåesnika u saobrañajnim nezgodama. Meœutim. Ovako se evidentiraju sve nezgode koje su bile prijavljene policiji. Posebno su korisni sluåajni i stratifikovani uzorci. ove evidencije nisu organizovane. u Srbiji se od 1.11 Ove baze podataka obuhvataju ona obeleæja saobrañajnih nezgoda koja su evidentirana u SN – upitniku. U buduñnosti bi trebalo unaprediti i automatizovati ovaj sistem izveãtavanja i usaglasiti ga sa meœunarodnim standardima. Neposredno posle saobrañajne nezgode. 12 Osiguranja samo godiãnje 1. Za potrebe istraæivanja bezbednosti saobrañaja. niti pouzdani u svim sadræajima.

Ako se na pitanja odgovara pismeno to su upitnici. Danas su i na meœunarodnom planu uspostavljene kvalitetne baze podataka. mehanizmu sudara. Skale procene podrazumevaju da se ispitanicima zada da ocene neku pojavu (na primer. niti uvezane. Reãeni sudski spisi predstavljaju posebnu bazu podataka na osnovu koje se formiraju specifiåni uzorci. Na primer. uoåavanje veliåine problema. propustima uåesnika nezgode i moguñnostima izbegavanja nezgoda. Pored baza koje se formiraju na osnovu sabiranja i korekcija nacionalnih baza podataka. EU. zatvorenog (ispitanici biraju jedan od ponuœenih odgovora) ili poluotvorenog tipa (ispitanici biraju meœu ponuœenim odgovorima ili daju slobodan odgovor. Najznaåajnija meœunarodna baza podataka koja obuhvata osnovne pokazatelje bezbednosti saobrañaja je IRTAD (International Road Traffic and Accident Database). Obradom navedenih uzoraka omoguñuje se shvatanje i analiza pojave. o posledicama i drugim finijim obeleæjima nezgoda. intervju. O znaåaju ovih baza govori i podatak da ih podræavaju OECD. analiza moguñnosti izbegavanja ovih nezgoda itd. Statistiåki metod se koristi i pri primeni ostalih metoda. pa se nedovoljno koriste. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . o sankcijama. tipizacija saobrañajnih nezgoda. enqueta) je nauåni metod koji se sastoji u ispitivanju okolnosti pojedinaånih sluåajeva. Za potrebe istraæivanja saobrañajnih nezgoda formiraju se posebni uzorci koji dopunjuju prve dve baze podataka. Upitnik je sistem pitanja åija je valjanost za konkretno istraæivanje ranije utvrœena. 3. Meœutim. Ovi uzorci su vrlo pogodni za analizu opãteprihvañenih (pravosnaænih) stavova o propustima. analiza propusta koji dovode do ovih nezgoda. automatizovane. Ove baze podataka nisu standardizovane. na skali od 1 do 5). UN. analiza prostorne i vremenske raspodele nezgoda. primena metoda ankete podrazumeva da anketni upitnici formiraju uzorke koji se statistiåki obraœuju. Pitanja u upitnicima mogu biti otvorenog (ispitanici daju slobodan odgovor). fr. ni ove baze nisu automatizovane. skale procene i testovi.3. Metod ankete Anketa (lat.5. brzinama. Pri tome se koriste sledeñe tehnike: upitnik. inlquastia. vaæno je napomenuti da postoje i posebne baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama.3. Metode bezbednosti saobrañaja Ekspertize saobrañajnih nezgoda pruæaju najdetaljnije podatke o saobrañajnoj nezgodi. Posebno je znaåajno da se ovako otkrivaju zakonitosti nastanka nezgode i omoguñuje nauåno definisanje mera u cilju smanjivanja broja i posledica nezgoda.5. a ako se pitanja postavljaju i odgovori daju usmeno to su intervjui. ako im ni jedan ponuœeni ne odgovara). CEMT i druge institucije. 69 3. a posebno o naåinu nastanka opasne situacije.

Nauåno posmatranje mora biti dobro osmiãljeno i unapred isplanirano. stavovi o najvaænijim okolnostima stradanja itd. struånjaci za planiranje. analiza saobrañajnih situacija i analiza saobrañajnih nezgoda. Metod anketa omoguñuje da sagledamo stavove odabranih delova populacije. peãaci i ostali) o shvatanju problema. nastavnika. ko pravi propuste i kako ih prevaziñi itd. ponaãanje uåesnika u saobrañaju. da se odaberu i obuåe anketari i odabere populacija koja ñe biti anketirana. subjektivni stavovi raznih subjekata. o merama koje bi oni (rado) prihvatili i o kontramerama koje ne bi prihvatali. o kontramerama koje predlaæu itd. sistematski i svrsishodno sprovedeno. koji pripadaju riziånim grupama. 3. – stavove vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju (uåesnika nezgoda. mesto i naåin posmatranja. Da bi nauåni metod ankete dao pravi efekat neophodno je da budu realno definisana oåekivanja od ankete. razlozi za uåestalost propusta. tuæioci i drugi pravnici. roditelja. sudije. Za vreme posmatanja posmatraå sistematski i po unapred utvrœenom planu registruje precizno definisane podatke i formira dokumentaciju. o kontramerama koje preduzimaju. vaspitaåa.) o problemima bezbednosti saobrañaja i kontramerama koje bi trebalo preduzeti. policajci koji vrãe uviœaje ili analiziraju i prate saobrañajne nezgode. Ova dokumentacija ñe posluæiti kao osnova za kasnije faze istraæivanja (prikupljanje. Veoma je korisno pre prihvatanja anketnog upitnika napraviti pilot (kratko) anketiranje kako bi se doradio upitnik i preciznije definisala oåekivanja.5. vozaåa. P.. Pre posmatranja znaåajno je odrediti vreme. a posebno: – stavove nastradalih o okolnostima njihovog stradanja. Na osnovu objektivne statistiåke metode nije moguñe ni projektovati optimalne kontramere. policije itd.Lipovac. 70 . Nauåno posmatranje posebno doprinosi procenjivanju bezbednosti u sluåajevima kada nema dovoljno drugih informacija. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) Ma koliko bili znaåajni objektivni uslovi stradanja u saobrañaju. mogu se ispravno vrãiti samo na osnovu posmatranja. predstavnici odgovornih subjekata itd. vozaåa koji åesto voze u opasnim zonama. sreœivanje i obrada podataka i njihovo nauåno tumaåenje). Posmatranje bi trebalo realizovati na mestima poveñane ugroæenosti. – stavove struånjaka najrazliåitijih profila (veãtaci i drugi saobrañajni struånjaci. u vreme stradanja i na naåin koji ne utiåe na ponaãanje posmatranih grupa. ostaju nepoznati subjektivni uzroci stradanja u saobrañaju. – stavove pojedinih kategorija ljudi o propustima i odgovornosti pojedinih subjekata (dece..4. o tome koje su to opasne situacije. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Ma koliko statistiåki metod omoguñavao objektivno sagledavanje pojave.). projektanti reæima saobrañaja.

Metod eksperimenta omoguñuje da se na neposredan naåin doœe do uzroåno-poslediånih odnosa i veza. Osnovni cilj ovih obimnih i veoma skupih testova je da se otkrije ãta moæe da pomogne. kod eksperimenta se veãtaåki – planirano deluje na stvaranje i promenu uslova. kako bi se projektovale ãto efikasnije kontramere. struåno se posmatra i prate vaæna obeleæja. 1998. 3. kako bi se bolje razumeli faktori koji dovode do pojedinih situacija. OECD. kao i u smanje13 Safety of Vulnerable Road Users.5. Najåeãñe se primenjuju sledeñe vrste prouåavanja ponaãanja:13 Dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) su nauåna posmatranja usmerena na konflikte u saobrañaju. Za razliku od nauånog posmatranja gde posmatraå nikako ne utiåe na razvoj pojave. stavovi i ponaãanje pojedinih uåesnika u saobrañaju. Sa posmatranjem se mogu kombinovati i ankete. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. Eksperiment se unapred dobro planira. a posmatranje je posebno znaåajno u mikroistraæivanjima. Mogu obuhvatati i razgovore sa uåesnicima konflikata. Unapred treba znati i realno sagledati sva ograniåenja ovog metoda. pri åemu se kontrolisano menjaju uslovi i okolnosti. Posebno mesto imaju eksperimenti sa vozilima.5. Metod eksperimenta Eksperiment je nauåni metod koji se sastoji u paæljivom posmatranju pojava i procesa.5. Danas se u razvijenim zemljama sa jakom automobilskom industrijom (prednjaåe SAD. realizuje se po utvrœenoj proceduri. EU. Pozitivne interakcije doprinose bezbednosti saobrañaja i obratno. ali i razgovore i ankete. Analiza ponaãanja (Behavioural analyses) je veoma znaåajan metod koji ima cilj da na osnovu poznavanja liånosti (znanja i stavova). a ãta ne. okruæenja i obeleæja saobrañajne situacije otkrije i protumaåi razliåite ãablone ponaãanja ljudi. str. da se organizuje periodiåno. Cilj je saznati stavove i dogaœaje koji su prethodili situaciji.3. u prevenciji saobrañajnih nezgoda (aktivna bezbednost saobrañaja). puta i okoline. 113. Studije interakcije (Interactional studies) su nauåna posmatranja usmerena na interakcije izmeœu uåesnika u saobrañaju meœusobno ili izmeœu uåesnika u saobrañaju i vozila. a zatim formira dokumentacija. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). Metode bezbednosti saobrañaja Posmatranje moæe da traje dugo. 71 3. da se vrãi neposredno ili uz pomoñ savremenih sredstava i opreme. Japan i Australija) formiraju snaæni nauåni instituti za testiranje vozila. konflikta ili druge saobrañajne situacije. Ove studije podrazumevaju nauåno posmatranje. Mada se ranije sa sumnjom gledalo na moguñnosti metoda eksperimenta u bezbednosti saobrañaja. Razgovori (Interviews) su deo temeljnih analiza i nauånog posmatranja. danas je to veoma znaåajan i åesto nezaobilazan nauåni metod u izuåavanju bezbednosti saobrañaja. Obavljaju se u vezi nezgode.

a najznaåajniji rezultati se objavljuju na Internetu. testovi prevrtanja vozila.000 $ na nekoliko desetina dolara. Testiranje vozila je doæivelo pravu ekspanziju kada je 1992. Naime. kao i obaranja peãaka. celom povrãinom ili delom povrãine. 20 Uprava za bezbednost drumskog saobrañaja u Novom Zelandu je ålan ANCAP. a na osnovu prañenja njihovog uåeãña u saobrañajnim nezgodama.14 otvoren Centar za istraæivanje vozila (VRC–Vehicle Research Center). Ove eksperimente prate sveobuhvatna snimanja i merenja.). osiguranike. Danas se najåeãñe realizuju åeoni sudari vozila i åeoni udari u prepreku (sa delimiånim i potpunim preklapanjem åeonih povrãina).16 – kako deluju pojedini sistemi zaãtite i koji su njihovi efekti. ipak. P. nasloni za glavu itd. testovi udara vozila u DUMY lutke (peãake) itd. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 nju broja i ozbiljnosti povreda u nezgodama koje se. bolju predstavu o tome: – kako putnici u motornim vozilima bivaju povreœeni u razliåitim saobrañajnim nezgodama. u Virdæiniji. udari u prepreke pri malim brzinama od 5 do 20 milja/hat itd. osiguranja veoma åesto plañaju ãtete koje su nastale pri malim brzinama. 72 . Danas su najznaåajniji sledeñi programi za procenu bezbednosnih performansi vozila koji obuhvataju i odgovarajuñe standarde u testovima (crash tests) sa vozilima: – Australijski program za procenu novih vozila (ANCAP)20 obezbeœuje informacije o performansi vozila u testovima frontalnih i boånih sudara. te da ãtete pri sudarnim brzinama od 5 milja/hat smanje sa 8. 19 Poslednjih godina u SAD su zapoåeti i eksperimenti udara u prepreku pri malim brzinama. boåni sudari i udari.Lipovac. u okviru Osiguravajuñeg instituta za bezbednost na putevima. 18 Realizuju se eksperimenti sa posebnim lutkama koje imitiraju peãake u sudarima. donosioce odluka. Posle objavljivanja nekih rezultata. 17 Na osnovu ovih testova usavrãavaju se sigurnosni pojasevi. – Japanski program za procenu novih i polovnih vozila (JNCAP). VRC je otvoren za televiziju i javnost. – Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila (USNCAP). Danas VRC predstavlja srediãte svih istraæivanja u vezi vozila na nivou Amerike.15 Prouåavanje rezultata kontrolisanih testova i realnih saobrañajnih nezgoda daje istraæivaåima. Postoji poseban australijski program za procenu starih vozila. boåni i udari odpozadi). Zato su vrlo zainteresovani da se proizvode takva vozila koja ñe kod sudara pri malim brzinama imati ãto manju ãtetu. ali i javnosti. prevrtanje vozila. vazduãni jastuci.. dese (pasivna bezbednost). Za razliku od ostalih istraæivaåkih centara.19 Danas se u okviru metoda eksperimenta vrãe testovi sudara dva automobila (åeoni punom povrãinom. 14 Osiguravajuñi institut za bezbednost saobrañaja – VRC – Vehicle 15 Insurance Institut for Highway Safety Vehicle Research Center. udari otpozadi itd. 16 Research Center. proizvoœaåi su bili prinuœeni da znaåajno promene konstrukciju branika i drugih elemenata. åeoni delom povrãine. testovi udara automobila u nepokretnu prepreku (frontalni i boåni udar pri razliåitim brzinama vozila. proizvoœaåe automobila i ostale. na osnovu kojih se realizuju opseæna istraæivanja i formira znaåajna dokumentacija.17 – kako vozila povreœuju peãake i druge uåesnike u saobrañaju18 i – kako i kolika ãteta nastaje na vozilima pri manjim sudarima. od 2000. ali i na svetskom nivou.

u ovim testovima proizvoœaåi istraæuju efekte svojih inæenjerskih mera i saznaju kako dalje razvijati vozila. 4. analizu odabranih primera nije moguñe zameniti drugim metodama. str. Metod komparacije – uporeœivanja S obzirom na probleme objektivnog merenja stanja bezbednosti saobrañaja. samo je jedan automobil dobio åetiri zvezdice. Tako je zatvoren ciklus koji stalno unapreœuje bezbednosna svojstva vozila. 2002. Ovaj metod bi trebalo redovno primenjivati posle primene kontramera. 73 3. u cilju sagledavanja efekata. No.Arlington. Metode bezbednosti saobrañaja – Evropski program za procenu novih i polovnih vozila (EuroNCAP). Vol. 3.6. kada se izvrãi 21 Na primer. Posebno je znaåajno objektivno istraæivati promaãaje kako se u buduñnosti ne bi pravile iste greãke. Na primer. Na osnovu testova iz navedenih programa i standarda koji ih prate. sve viãe uvaæavaju rezultate ovih testova i prema bezbednosnim svojstvima se odluåuju za kupovinu vozila. Zbir zvezdica definiãe bezbednost vozila. izmeœu pojedinih mikrolokacija. Case Study metoda Ma koliko bilo znaåajno analizirati reprezentativne uzorke. 2. åetiri zvezdice su postale norma koju ispunjava veñina vozila testiranih u EuroNCAP-u. a rezultate objavljivati.3. Uporeœuju se pokazatelji bezbednosti saobrañaja. SAD.5. Ovde se uporeœuje stanje na istom prostoru pre i posle preduzimanja nekih kontramera. Na priumer. kako bi rastao fond znanja o moguñnostima unapreœivanja bezbednosti saobrañaja. kod izbora vozila. 37.7.5. ugroæenost. Posebno je znaåajan metod komparacije kod ispitivanja efekata pojedinih sistema zaãtite. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .22 S druge strane. Zainteresovani kupci. Na osnovu javne promocije rezultata navedenih testova proizvoœaåi su naterani da stalno unapreœuju bezbednosna svojstva vozila kako bi odræali ãto bolju poziciju na træiãtu. svakom vozilu koje je podvrgnuto testovima dodeljuje se odreœen broj zvezdica. rezultati USNCAP testova. pri izboru vozila.21 Moñna osiguranja su zainteresovana da se kupuju ãto bezbednija vozila (jer ñe isplañivati manje iznose ãteta) i sve åeãñe su organizatori i pokrovitelji objektivnih testova. izmeœu pojedinih opãtina i konaåno. stavovi i ponaãanje pojedinih kategorija stanovniãtva itd. Analiza pre i posle je poseban primer primene metoda komparacije. Metod komparacije moæe. Uporeœivanja se vrãe izmeœu dræava (danas su nezaobilazna uporeœivanja sa EU i zemljama OECD). 3. delimiåno. na adresi www. kada je EuroNCAP testirao prve porodiåne automobile (1997). U toku 2002. izmeœu pojedinih regiona. Ovakvi testovi se publikuju u posebnim publikacijama i na Internetu.org mogu se nañi 22 Status Report. dopuniti metod eksperimenta i druge metode åija je primena ograniåena. vozaåa itd.5. u istraæivanjima je nezaobilazan metod poreœenja – komparacije.highwaysafety.

Poseban znaåaj imaju donosioci odluka (politiåka javnost. iskustva i drugih obeleæja eksperata trebalo bi vrãiti ponderisanje njihovih odgovora. Na osnovu profesije. objekte velike atrakcije i reæim saobrañaja. – dobiti kvalitetnu kritiku predloæenih reãenja od najãire javnosti i – pridobiti najãiru javnost da prihvati nova reãenja. Neophodno je u ceo proces ukljuåiti i politiåku javnost kako bismo istakli znaåaj bezbednosti saobrañaja. koji projektuju saobrañajnice. tuæioci i sudski veãtaci). otvorenim radio i TV emisijama. Ekspertska metoda Kod istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. ko je i kako mogao izbeñi saobrañajnu nezgodu i ko je i kako doprineo veliåini posledica. To se moæe postiñi konkursima. Svaka od nabrojanih i drugih nauånih metoda ima velike prednosti i znaåajne nedostatke – ograniåenja. Krsto Bezbednost saobrañaja tipizacija saobrañajnih nezgoda ili konflikata u saobrañaju. tribinama. Meœu ekspertima bi se morali nañi posebno oni koji obraœuju i analiziraju saobrañajne nezgode (struånjaci iz policije. Odabrane nauåne metode bi trebalo sistematski i planski primenjivati kako bi do izraæaja doãle prednosti ovih metoda. Tri su osnovna cilja koje treba postiñi: – saznati nove ideje iz najãire javnosti. kako bi se mogli reãavati.5. Da bi predloæene kontramere bile prihvañene. sudije. Veoma je znaåajno u istraæivaåke timove ukljuåivati eksperte sa bogatim iskustvom u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda. razgovorima itd. Eksperti mogu pomoñi u izboru optimalnih kontramera. uåestvovanjem istraæivaåa na sastancima u lokalnoj sredini. a prevaziãli se i nadoknadili svi nedostaci. Osnovni smisao je da se precizno definiãu problemi. veliku pomoñ mogu pruæiti eksperti. Tada ñe njihovi stavovi biti kvalitetniji.Lipovac. a posebno pri izboru optimalnih kontramera. 3 3.9. O tome se mora voditi raåuna pri planiranju istraæivanja. Mesto i uloga javnosti Nauånim istraæivanjima otkrivaju se odreœane zakonitosti i na osnovu toga projektuju odreœene kontramere. 3. anketama. javnim raspravama pre i posle sprovedenih kontramera.8. odabiru metoda i definisanju oåekivanja.5. promovisali ideje i kon74 . a posebno ako se prethodno upoznaju sa rezultatima istraæivanja. neophodno je u proces njihovog projektovanja ukljuåiti najãiru javnost. institucionalni i vaninstitucionalni centri moñi). P. Pri tome se posebno analizira: ko je i kako stvorio opasnu situaciju. neophodno je izvrãiti studiju odabranih primera (CASE STUDY).

stvorili povoljan ambijent za njihovo sprovoœenje i dalji rad u bezbednosti saobrañaja.. Teorija sluåaja Prva nauåna teorija koja je pokuãala dati zakonitost broja nezgoda koje ñe imati pojedini vozaåi zasnivala se na statistici.. tj.) i l – intenzitet saobrañajnih nezgoda (srednji broj nezgoda za sve vozaåe. Ova matematiåka teorija se oslanja na dostignuña u matematici i teoriji verovatnoñe. u posmatranom periodu).. Na ovu javnost se moæe delovati direktno i indirektno (delovanjem na glasaåe – najãiru javnost).. S obzirom na to da su saobrañajne nezgode retke (sa aspekta pojedinca za koga odreœujemo verovatnoñu da ima n-nezgoda). Cilj veñine teorija je da otkriju zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda. Puasonova raspodela verovatnoña odnosi se na retke dogaœaje.. odnosno na Puasonovoj raspodeli verovatnoña. broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña.6.za. u obilju razliåitih teorija posebno mesto zauzimaju: – teorija sluåaja.. 3.. n! n Pri tome su: N – Naziv sluåajne promenljive – broj saobrañajnih nezgoda koje ima posmatrani vozaå u posmatranom periodu. odnosno zakonitosti uåeãña pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa) u saobrañajnim nezgodama. 1. 3. – teorija zaraze. 75 3. verovatnoña da neki vozaå. 2. 2. .. Ma koliko ona imala znaåaj u istorijskom smislu. 3.1.. Dakle.23 Ova teorija polazi od vaæne pretpostavke da svi vozaåi imaju jednaku ãansu da imaju jednak broj nezgoda. 1. njeni dometi su 23 Puasonova raspodela verovatnoña je graniåni sluåaj binomne raspodele kada verovatnoña dogaœaja teæi nuli. ako su dogaœaji retki.n = 0. n – konkretna vrednost sluåajne promenljive (moæe da uzima vrednosti: 0.3. – teorija sklonosti i – spell teorija.e .. Teorije saobrañajnih nezgoda tramere. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .. 3 . Meœutim. odnosno da su im iste ãanse da uåestvuju u nezgodama.6.6. u posmatranom periodu (pri odreœenoj kilometraæi i intenzitetu voænje) uåestvuje (ili izazove) n-nezgoda ima Pusaonovu raspodelu i odreœuje se po obrascu: λ –λ P [ N = n ] = ----. TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Do danas su razvijene brojne teorije saobrañajnih nezgoda.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

bili mali. Naime, ovom teorijom se nisu mogle objasniti neke pojave, a posebno åinjenica da odreœene grupe vozaåa imaju znatno veñi deo nezgoda nego druge. Naime, u jednom preduzeñu za prevoz, na malu grupu vozaåa (20-30%) otpada najveñi broj saobrañajnih nezgoda (i preko 80%). Sa druge strane, postoji grupa vozaåa koja u celom svom radnom veku nema niti jedne nezgode. Ovo je redovno u preduzeñima za prevoz, ali se sliåna pojava moæe uoåiti i u ukupnoj populaciji vozaåa. Ova åinjenica je osporila polaznu pretpostavku teorije sluåaja – da svi vozaåi imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Zato teorija sluåaja nije naãla znaåajnije uporiãte i opravdanje u praksi i brzo je prevaziœena.

3.6.2. Teorija zaraze

3

Da bi protumaåili bitne razlike u broju nezgoda izmeœu pojedinih vozaåa, nauånici su unapredili teoriju sluåaja, tako ãto su uveli teoriju zaraze. Prema ovoj teoriji, samo prva nezgoda je sluåajna i svi imaju jednaku ãansu da uåestvuju u prvoj nezgodi. Posle prve nezgode menja se odnos pojedinca prema saobrañaju. Neki vozaåi postaju obazriviji i teãko mogu imati drugu nezgodu (opada im ãansa da imaju drugu nezgodu), a neki (åeãñe) postaju optereñeni prvom nezgodom i u sliånim situacijama neadekvatno reaguju, pa raste njihova ãansa da imaju naredne nezgode. Ova kategorija vozaåa se, posle prve nezgode, zarazi saobrañajnim nezgodama. Zato se ova teorija i zove teorija zaraze. Prvi rezultati primene teorije zaraze bili su ohrabrujuñi, jer je ova teorija protumaåila bitne razlike izmeœu uåeãña pojedinih grupa vozaåa u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, u nastavku se pokazalo da i ova teroija ne moæe protumaåiti neke vaæne pojave. Sa druge strane, ova teorija je podrazumevala da su na poåetku svi vozaåi isti – imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Tek kada neki vozaå uåestvuje u nezgodi ova teorija ga istiåe i posebno prouåava. Ovo nije bilo prihvatljivo za praksu.

3.6.3. Teorija sklonosti
Praktiåni zahtevi u vezi teorija saobrañajnih nezgoda kretali su se od zahteva za objaãnjenjem pojedinih pojava do uoåavanja zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda. Posebno se zahtevalo da teorija ponudi odgovor o bezbednosti pojedinih lica – vozaåa pre nego ãto ovi uåestvuju u nezgodama. Teorija sklonosti je prva nauåna teorija koja je ponudila moguñnost da oceni bezbednost pojedinih vozaåa i pre nego ãto uåestvuju u nezgodama. Ova teorija polazi od pretpostavke da su razliåiti ljudi razliåito skloni incidentima, a u zavisnosti od njihovih psihofiziåkih karakteristika. S druge strane, pretpostavilo se da lice koje je sklono jednoj vrsti incidenta – sklono je i ostalim incidentima, pa i saobrañajnim nezgodama. U tom smislu, ova teorija tvrdi da lica koja su sklona razliåitim incidentima – sklona su i saobrañajnim nezgodama. Na osnovu ove analogije, ova sklonost se moæe meriti i saopãtiti i pre prve saobrañajne nezgode. 76

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

Teorija sklonosti je protumaåila znaåajne praktiåne probleme i prvi put ponudila moguñnost da meri sklonost pojedinih lica ka saobrañajnim nezgodama, a na osnovu njihovog psihofiziåkog sklopa i drugih incidenata koje su imali u svome iskustvu. Na primer, na osnovu analize psihofiziåkih osobina liånosti ili na osnovu analize dosadaãnjih iskustava (nezavisno od saobrañaja), moguñe je odrediti sklonost vozaåa ka saobrañajnim nezgodama i izdvojiti ekstremno sklone, srednje sklone i one koji nisu skloni incidentima, pa ni saobrañajnim nezgodama. U skladu sa ovom teorijom elimisani su mnogi profesionalni vozaåi iz saobrañaja kao nebezbedni (veoma skloni saobrañajnim nezgoadama), a da nisu ni imali saobrañajnu nezgodu. Ipak, ova teorija je beleæila i brojne promaãaje u tumaåenju pojedinih pojava. Na primer, deãavalo se da vozaå koji je proglaãen ekstremno sklonim nezgodama u duæem periodu (posle preœene veñe kilometraæe) nije imao ni jednu nezgodu i obratno. Zato se pristupilo usavrãavanju i korigovanju ove teorije.

3.6.4. Spell teorija
Spell teorija polazi od pretpostavke da liånosti koje su sklone jednom incidentu – sklone su i ostalim, pa su sklone i saobrañajnim nezgodama. Meœutim, ova teorija, pored psihofiziåkih osobina liånosti, uzima u obzir objektivne okolnosti u kojima se nalazi lice. Ova teorija polazi od toga da odreœeno lice moæe biti veoma sklono incidentima (i saobrañajnim nezgodama) u jednim, a veoma bezbedno u drugim okolnostima. Na primer, jedno lice je veoma sklono incidentima noñu, drugo lice rano ujutro, a treñe u sumrak, po kiãi itd. U ovim objektivnim okolnostima lice je sklono i saobrañajnim nezgodama. Dakle, ova teorija, spaja i uvaæava subjektivne karakteristike liånosti i objektivne karakteristike situacije u kojoj lice vozi (uåestvuje u saobrañaju). Trebalo bi imati na umu da je ovo samo uproãñeni prikaz åetiri teorije ili åetiri pristupa tumaåenju pojave saobrañajnih nezgoda. Danas su razvijene ili se razvijaju brojne teorije saobrañajnih nezgoda, ali najveñi broj vodi poreklo od navedene åetiri teorije.

3.7. MERENJE NIVOA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Merenje se moæe definisati kao uporeœivanje nepoznate i poznate veliåine iste vrste.24 Kvalitetno merenje znaåajnih veliåina je uslov za razvoj neke nauåne oblasti. Pri tome su se prvo pojavljivale kakve-takve mere i metode merenja, a zatim su one usavrãavane i optimizirane. Sa razvojem nauke i tehnike, merenja postaju sve preciznija, ãto omoguñuje dalji razvoj. Jednostavno i precizno merenje ni24 Merenje – procenjivanje neke veliåine prema njenom odnosu sa nekom veliåinom iste vrste, uzetom kao

jedinica i referenca (Nova Larusova enciklopedija, JRJ, Zemun, 1998).

77

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

voa bezbednosti saobrañaja je vaæan preduslov za razvoj ove nauåne discipline, ali i za uspeh praktiånih mera i akcija u ovoj oblasti. Merenja u bezbednosti saobrañaja nisu razvijena, niti su uspostavljeni opãteprihvañeni standardi i etaloni merenja.25 Sa druge strane, merenja i kada nisu sasvim precizna, omoguñavaju sagledavanje i ocenjivanje stanja. Zato je bolje primenjivati neprecizna merenja, nego nemati nikakva. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja bi trebalo da omoguñi: – opisivanje i ocenjivanje postojeñeg stanja, – definisanje æeljenog stanja (vizija i ciljeva), – merenje efekata kontramera i – unapreœivanje bezbednosti saobrañaja.

3

Danas se, pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja, ocenjuju: – trenutno stanje bezbednosti saobrañaja i – uspostavljeni trend u bezbednosti saobrañaja. Pri tome je neophodno postojanje nekih repernih vrednosti i uporeœivanje sa njima. Najznaåajniji reperi su stvarni pokazatelji bezbednosti saobrañaja za odabrane zemlje. Mada se izbor repera moæe smatrati politiåkom odlukom, danas se, najåeãñe, poreœenja vrãe sa zemljama OECD.26 Ocena bezbednosti saobrañaja moæe se vrãiti na osnovu direktnih i indirektnih pokazatelja (merila) i drugim metodama.

3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja
Direktni pokazatelji se odnose na saobrañajne nezgode i njihove posledice, i to su: – apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj i struktura nezgoda), – apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj i struktura povreœenih, veliåina materijalne ãtete), – relativni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda u odnosu na preœenu kolometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.), – relativni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika, u odnosu na preœenu kilometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.). Najznaåajniji apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama su: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda,
25 Page,

Y., Statistiåki model za uporeœivanje mortaliteta na putevima u zemljama OECD, Accident Analysis and Prevention, Vol. 29, No 4, pp 371 – 385. 2001. 26 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

78

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

– broj saobrañajnih nezgoda (samo) sa materijalnom ãtetom, – broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim licima, – broj saobrañajnih nezgoda sa lakim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa teãkim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa poginulim licima i ponderisani broj saobrañajnih nezgoda.27 Ovo su pokazatelji koji se, prvenstveno odnose na aktivnu bezbednost saobrañaja, mada struktura nezgoda prema teæini posledica govori i o pasivnoj bezbednosti. Najznaåajniji problemi koji se odnose na primenu navedenih parametara odnose se na razlike u definicijama saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica, razlike u vrednosti i korektnosti njihovog evidentiranja. Definicije pojma saobrañajne nezgode joã uvek se razlikuju od dræave do dræave. U Konvenciji o drumskom saobrañaju (Beå, 1968) definisani su saobrañajna nezgoda, poginuli28 i drugi vaæni pojmovi. Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (IRTAD)29 prihvatila je sliåne definicije. Neke dræave – ålanice OECD su prihvatile ove definicije i po njima evidentiraju nezgode i broj poginulih (Australija, Belgija, Kanada, Åeãka Republika, Danska, Finska, Maœarska, Island, Irska, Luksemburg, Nizozemska, Novi Zeland, Norveãka, Ãvedska, Velika Britanija, SAD). Druge ålanice OECD nisu uskladile svoje evidencije sa pomenutim definicijama (Austrija, Nemaåka, Francuska, Gråka, Italija, Japan, Portugal, Ãpanija, Ãvajcarska), pa se njihovi podaci o nezgodama i poginulim koriguju korekcionim faktorima da bi se mogli uporeœivati sa drugim zemljama. Bivãa SFRJ je prihvatila navedene definicije, tako da su naãe evidencije usklaœene sa navedenim meœunarodnim bazama. Trebalo bi naglasiti da se obiåno koristi broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Meœutim, uvek postoji i znaåajna tamna brojka saobrañajnih nezgoda i tamna brojka njihovih posledica (koje su se desile, ali zbog raznih razloga nisu evidentirane). Mada je ova tamna brojka prisutna u svim zemljama, ona se bitno razlikuje od dræave do dræave. Znatan deo nezgoda se ne prijavljuje policiji, niti se prijavljuju sve povrede.30 Prema istraæivanjima OECD najmanje se prijavljuju nezgode u kojima nije uåestvovalo ni jedno motorno vozilo, u kojima je ærtva bilo dete, u kojima su nastale lakãe povrede ili samo materijalna ãteta, koje su se dogodile na lokalnim putevima.31 Sa najveñom pouzdanoãñu se evidentiraju smrtni sluåajevi. Pouzdanost, sveobuhvatnost i laka
27 Kada

se sve saobrañajne nezgode, na osnovu veliåine ukupnih posledica, svedu na nezgode sa materijalnom ãtetom, dobija se ponderisani broj saobrañajnih nezgoda. 28 Pod poginulim licima u saobrañajnim nezgodama smatra se svaka osoba koja je poginula odmah ili u roku 30 dana, usled saobrañajne nezgode. 29 IRTAD – International Road Traffic and Accident Database. 30 Prema izveãtaju KEMT, evidentira se oko 35 – 70 % nezgoda sa peãacima, oko 10-40 % nezgoda sa biciklistima i oko 50-75 % nezgoda sa automobilima (Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV). 31 Safety of Vulnerable Road Users, Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7), DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL, OECD, 1998.

79

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

3

pristupaånost podacima o broju poginulih u nezgodama su osnovni razlog zaãto se broju poginulih daje neproporcionalno veliki znaåaj u analizama bezbednosti saobrañaja. Tamna brojka posebno zavisi od organizovanosti zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja i spremnosti dræave i drugih subjekata da adekvatno reaguju u vezi saobrañajne nezgode. Ukoliko subjekti bezbednosti saobrañaja ne reaguju ili reaguju neefikasno, onda uåesnici nezgode neñe biti zainteresovani da se evidentira nezgoda, niti njene posledice. Posebno je opasna situacija u kojoj su najznaåajniji subjekti (uåesnici nezgode, policija i drugi dræavni organi) zainteresovani da ne evidentiraju nezgodu ili njene posledice.32 Mada u tamnoj brojci saobrañajnih nezgoda dominiraju lakãe nezgode, u nerazvijenim zemljama, postoje i nezgode sa najteæim posledicama koje se ne evidentiraju. Dræava bi trebalo da sistematski smanjuje broj nezgoda koje se ne evidentiraju, a posebno da iz ove tamne brojke eliminiãe nezgode sa najteæim posledicama. Ovo je veoma vaæna pretpostavka za uspeãno prañenje i ocenjivanje stanja, ali i za kvalitetno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. Apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda su: – veliåina materijalne ãtete, – broj nastradalih, – broj lakãe povreœenih, – broj teæe povreœenih i – broj poginulih u saobrañajnim nezgodama. Navedeni pokazatelji odnose se i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Veliåina materijalne ãtete je teãko uporediva izmeœu razliåitih dræava, ali i u razliåitim periodima jedne iste dræave. Posebna smetnja su inflacija, promena nacionalnih valuta i naåin evidentiranja materijalne ãtete. Obiåno se u bazama evidentira iznos materijalne ãtete koji se proceni na licu mesta, a koji je, najåeãñe, ograniåen na procenjenu ãtetu na vozilu. S obzirom na to da je ovo povrãna procena na samom poåetku procesa, svi subjekti su åesto zainteresovani za smanjivanje iznosa (kako bi smanjili odgovornost uåesnika). Stvarni iznosi ukupnih materijalnih posledica koji bi obuhvatili sve gubitke, ãtete i troãkove (oãteñenja na vozilu, na teretu, na putu, na objektima, vremenske i druge gubitke, sudske troãkove, druge materijalne i nematerijalne ãtete) nigde se ne evidentiraju. Stepen teæine povreda, najåeãñe naknadno, utvrœuje lekar. Na licu mesta se samo evidentiraju najznaåajnije povrede i prve (laiåke) procene njihove teæine. U vezi svake nezgode odmah se evidentiraju poginuli, ali je ostavljena moguñnost da se u roku 30 dana dodaju novi podaci, tj. preinaåe povreœeni u poginuli. Apsolutni pokazatelji se dobijaju jednostavno – neposrednim evidentiraçem i brojanjem. Ovi pokazatelji su nezamenljivi za fenomenoloãko opisivanje
32

Na primer, u naãoj zemlji se åesto ne evidentiraju nezgode sa materijalnom ãtetom, jer uåesnici nisu zainteresovani da o njima obaveãtavaju policiju, niti osiguranja, a zbog njihove neefikasnosti. S druge strane, znaåajan broj nezgoda sa velikom materijalnom ãtetom ili sa telesnim povredama se evidentira kao nezgode sa manjom materijalnom ãtetom, jer se tako pojednostavljuje procedura.

80

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

obima problema, kako bi se skrenula paænja javnosti na znaåaj bezbednosti saobrañaja, kako bi se uporeœivao ovaj sa drugim izvorima opasnosti itd. Meœutim, za stvarno merenje i uporeœivanje stanja bezbednosti saobrañaja korisniji su relativni pokazatelji. Relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja se dobijaju kao koliånik nekog od nabrojanih apsolutnih pokazatelja (o broju nezgoda ili njihovih posledica) i neke druge znaåajne veliåine (broj stanovnika, vroj vozaåa, broj vozila, broj preœenih kilometara, duæina deonice puta, broj tona kilometara, broj putnih kilometara itd.). Najåeãñe su koriãñeni sledeñi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja: – broj saobrañajnih nezgoda (svih nezgoda, nezgoda sa nastradalim licima ili ponderisani broj nezgoda) na 10.000 registrovanih vozaåa, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 km puta, – broj saobrañajnih nezgoda na 10.000 vozila, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 milion preœenih kilometara, – broj nastradalih na 100.000 stanovnika, – broj nastradalih na 10.000 registrovanih vozila, – broj nastradalih na 100 milion preœenih kilometara, – broj poginulih na 100.000 stanovnika (javni rizik), – broj poginulih na 10.000 registrovanih vozila (saobrañajni rizik) i – broj poginulih na 100 milion preœenih kilometara (dinamiåki saobrañajni rizik). Danas se, pri ocenjivanju stanja bezbednosti saobrañaja na nekom prostoru (u dræavi, u regionu), najviãe koriste poslednja tri pokazatelja,33 pa ñe o njima biti viãe reåi. Pri tome se ocenjuju trenutno stanje ovih parametara i uspostavljeni trend.

Javni rizik – trenutno stanje
Javni rizik predstavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 100.000 stanovnika i meri rizik svakog stanovnika da pogine u saobrañajnoj nezgodi. Na primer, 1995. u Australiji su zabeleæena 11,2 poginulih u saobrañajnim nezgodama (smrtna sluåaja) na 100.000 stanovnika.34 Prema ovom pokazatelju Australija se nalazila na devetom mestu od 23 analizirane zemlje ålanice OECD. Velika Britanija je imala najniæu stopu od 6,4 smrtna sluåaja na 100.000 stanovnika. Portugal sa 28,8 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika je zabeleæio najveñu stopu meœu OECD nacijama. Srednja vrednost za OECD dræave iznosi 11,6 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika. U Srbiji je 2001. poginulo oko 17 ljudi na 100.000 stanovnika.
33 Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV. str. 6. 34 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kan-

celarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

81

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Tabela 3.1. Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100.000 stanovnika Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. Danska Ukupan broj stanovnika (milion) 18.1 8 10.1 29.6 10.3 5.2 5.1 58.0 81.5 10.5 10.2 0.3 3.6 57.3 125.6 0 15.4 3.6 4.3 9.4 39.2 8.8 7.0 58.6 262.8 prosek 8,5 1273 Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12870 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41798 Smrtnost na 100.000 stanovnika 11.2 15.0 14.3 11.3 15.4 11.2 8.6 15.3 11.6 – 15.6 9.0 12.1 12.3 10.1 – 8.6 16.2 7.0 28.8 14.7 6.5 9.9 6.4 15.9 11.6 17

3

Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija, 2001.

82

6 u 1995. Australijski trend poboljãanja povoljniji je od srednje vrednosti OECD zemalja. onda nije korektno uporeœivati prostore samo po ovom kriterijumu. Javni rizik – uspostavljeni trend Na osnovu pokazatelja smrtnosti.000 stanovnika. u Zapadnoj Evropi (prosek je 454).000 stanovnika je dobar pokazatelj smrtnosti stanovniãtva i posebno je znaåajan za uporeœivanje razliåitih izvora opasnosti i uzroka smrtnosti (smrtnost zbog bolesti srca. Ova uporeœivanja se mogu vrãiti na istom prostoru. Meœutim. 35 Prema podacima KEMT. stepen motorizacije u Srbiji je manji nego u zemljama OECD. zbog moædanog udara. a 1995. 1970. Na primer. Ukoliko su bitne razlike u stepenu motorizacije35 (broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika) i mobilnosti stanovniãtva (broj putovanja i preœena kilometraæa). OECD i Australija. u toku 1998. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .3.1.4 smrtna sluåaja (poginula u saobrañajnim nezgodama) na 100. Smrtnost na 100. mogu se analizirati i trendovi u bezbednosti saobrañaja.). razliåiti prostori se mogu uporeœivati po ovom kriterijumu samo ako su njihovi stanovnici jednako izloæeni saobrañaju. Stanovnici Srbije se manje voze (prelaze manje kilometraæe) nego stanovnici zemalja OECD. pa je njihova izloæenost saobrañaju i saobrañajnim nezgodama bitno manja. bila su 30. doãlo je do pada na 11. na primer. ãto dovodi do opadanja smrtnosti. Tako. 83 3. stepen motorizacije je bio razliåit u SAD (757). zbog kancera.7.000 stanovnika u Australiji. Srednja vrednost za dræave ålanice OECD-a takoœe je opala sa 23. u zemljama centralne i istoåne Evrope (195) i centralnim nezavisnim dræavama koje su nastale raspadom SSSR (97). Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100. zbog nezgoda na radu itd.4 (1970) na 11.2. Slika 3. Japanu (547). Ovaj pokazatelj dobro skreñe paænju na znaåaj saobrañajnih nezgoda i stradanja u saobrañaju.

4 17.7 12.7 6.8 14.0 22.1 12.0 25.3 14.5 10. 13.2 11.5 16.8 23.0 11.3 13.5 18.0 11.9 14.8 – 18.6 14.5 7. Saobrañajni rizik pred36 Stepen motorizacije se moæe definisati kao broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika.7 20.8 – 24. 11.2 21. a posebno saobrañajni rizik.2.4 9.000 stanovnika – tendencije Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.6 – 15.7 10.5 17.1 13.4 11.4 15.3 – 15.0 – 24.1 1985.9 8.4 24.5 31.7 18.0 13.6 15.5 39.1 16.4 1975.7 16.7 25.7 – 13. Zato se koriste drugi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja.5 17.6 9.1 20.2 7.2 – 16.1 – 8.5 22.6 23.2 19. 22.2 23.6 16.1 11.9 20.9 9.3 26. Izraåunava se kao koliånik izmeœu broja registrovanih motornih vozila i broja stanovnika.5 9.7 9.5 13.5 10.2 18. 30.4 19.4 18.3 15.1 1990.6 16. 84 . Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.7 13.3 28.6 14.0 28.Lipovac.7 27.3 10.6 22. dve dræave) bitno razlikuju u stepenu motorizacije36 onda nije korektno njihovo stanje bezbednosti saobrañaja uporeœivati na osnovu pokazatelja javnog rizika. 26.7 9.5 19.0 21.5 10.0 1995.3 22.2 9.5 9.9 11.9 5.4 13.5 21.6 33.7 – 16.2 16.1 20.3 17.5 11.6 3 Saobrañajni rizik – trenutno stanje Ako se dva prostora (na primer.0 16.4 11.7 12.0 19.0 14.2 15.4 9.0 12.6 9.3 11.0 – 18.8 23. Smrtnost na 100.4 27.8 18.6 20.2 8.6 25. Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 3.8 32.0 14.0 19.6 13.9 14.9 31.0 28.3 22.5 24. 18.4 14.6 15.9 – 12.7 13.3 19.5 – 17.1 22.1 19.9 14.2 15.3 19.2 11. P.3 20.6 12.9 32.4 15.3 11.5 16.6 27.8 23.4 34.8 1980.

3 4.8 4. Tabela 3.3 5. Na primer.0 2.5 2.3 6.1 25.6 2.7 18. Srednja vrednost za OECD zemlje iznosila je 2.2 28.5 – 2.2 72. 1995.1 1.5 47.2 2. Australija je zabeleæila 1.0 1.0 3.8 2.4 2. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 592 441 8891 9454 – 1599 24 437 7033 12670 88 1334 581 305 2710 5751 572 692 3785 41798 Ukupan broj reg.7 0.000 registrovana vozila).8 1. Saobrañajni rizik uzima u obzir nivo motorizacije.0 smrtna sluåaja na 10.0 1.8 2.8 smrtnih sluåajeva na 10. Registrovana vozila.8 3.0 4.5 0. a Maœarska najveñi saobrañajni rizik meœu OECD nacijama (6.0 85 3.1 2.9 4.7 1. u Srbiji je bilo oko 8. U toku 2001.0 – 6.0 smrtnih sluåajeva na 10.7 2. 1995. vozila (milion) 11. vozila 1.3 35.000 registrovanih vozila).000 reg.1 poginulih na 10.5 3.000 registrovanih vozila.7.9 – Smrtnost na 10. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .1 1.1 2.3 1.4 4.000 registrovanih vozila i zauzela peto mesto meœu 23 posmatrane dræave OECD. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.1 2.3.6 2.000 registrovanih vozila.5 1.8 3.3.000 registrovanih vozila.1 17.8 3. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja stavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 10.3 smrtna sluåaja na 10.7 2.4 5. Ãvedska i Norveãka su imale najniæi (1.9 2.

Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3.Lipovac.3.000 registrovanih vozila. 1995. P. Smrtnost na 10. Obiåno se poredi sa zemljama OECD.2. Na primer. 86 . uspostavljeni trend je nepovoljniji. joã je znaåajnije analizirati uspostavljeni trend. sa trendovima u drugim referentnim prostorima. Mada je Australija imala stalno manji saobrañajni rizik (smrtnost na 10. Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Koliko god je vaæno tekuñe stanje saobrañajnog rizika. Slika 3.000 registrovanih vozila) nego ãto je prosek za zemlje OECD. pri oceni bezbednosti saobrañaja u nekoj zemlji mogu se uporeœivati trendovi smrtnosti u toj zemlji sa trendovima smrtnosti u drugim zemljama. Pri tome bi trebalo imati na umu i uporeœivati trendove u posmatranom prostoru.

4.8 5.4 3.8 1.7 10.3 1. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. 1.2 6.2 2.0 2.1 7.5 3.2 4. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Na primer.4 2.5 4.0 3.3 1.7 6.9 4.3 – 5.8 3.5 1975.1 9.1 1.2 1.8 2.7.8 (smrtnih sluåajeva na 10.4 4.7 2.9 3.9 4.0 – 8. do 1980).2 4.3 – 3. na 2.7 2.0 87 3.5 7.0 6.0 u 1995.8 4.6 2.2 11. 8.7 – 6. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.8 2. ali je imala loãiji trend smanjivanja (posebno u periodu od 1970.0 3. 1970 – 1995).7 5.5 3.5 12. Saobrañajni rizik (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odnosu na 10.2 4.2 1990.9 10.3 4.8 6.4 2.3 – 26. nego ãto je prosek u zemljama OECD.6 7.7 4.7 1.1 2.7 15.5 u 1970.4 1985.2 16.1 2.5 11.0 2.9 2.3.7 2.6 – 8.5 3.8 1.1 4.2 9.4 2.6 6.5 – 2. Dakle. u zemljama OECD (prosek) saobrañajni rizik se smanjio sa 10.2 4.2 3.4.3 2.6 1980.4 4.2 8.5 2.2 2. 3. U Australiji se saobrañajni rizik smanjio sa 8.2 – – 23.3 2.4 15.1 2.9 3.2 4.7 2.000 registrovanih motornih vozila) u zemljama OECD i Srbiji (period.5 2.4 4.5 2.0 1.8 2.5 2.7 6.7 4.9 18.3 – 9.4 25.0 7.7 – 9.3 2.2 11.2 6. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 2.8 3.0 – 3.4 – 4.9 5.2 2.6 3.8 1995.0 na 1.0 15.6 9.1 3.3 4.1 4.0 4. imala manji saobrañajni rizik.3 4.6 2.2 2.8 11.3 7. Tabela 3.000 registrovanih vozila).4 3.4 9.0 2.3 5.9 9.7 3.6 11.3 11.5 5.0 – 6.9 9.2 6.6 7.8 11. Australija je. 5.5 1.1 2.0 1.0 2. u ovom periodu.3 4. u istom periodu.0 – 4.0 3.

dva podruåja mogu imati sliåan stepen motorizacije. onda se nivo bezbednosti saobrañaja moæe ocenjivati pomoñu dinamiåkog saobrañajnog rizika.4). u zemljama OECD (za 13 zemalja 37 Mobilnost stanovniãtva se obiåno iskazuje kroz proseåan broj putovanja po stanovniku ili kroz preœeni put (kilometraæu) u nekom periodu (u toku godine). Ovo posebno vaæi za velike gradove. CEMT/CS (2002) 7/PROV. Dinamiåki saobrañajni rizik predstavlja broj poginulih lica na 100 miliona preœenih kilometara.1 Autobus 0. Preœena kilometraæa se moæe meriti direktno (na osnovu korektno utvrœenih kilometraæa u svakom vozilu prilikom redovnih tehniåkih pregleda).08 Automobil 0. Meœutim.37 Ako se mobilnost bitno razlikuje. ali da se stepeni koriãñenja vozila bitno razlikuju. Veliki broj zemalja (meœu kojima je i naãa) nema razraœenu metodologiju utvrœivanja preœene kilometraæe. saobrañajnom strategijom treba promovisati putovanje autobusom.08 a. 8. P.33 0.5. Krsto Bezbednost saobrañaja Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje Meœutim. Na primer. s obzirom na to da ovaj parametar najbolje odreœuje stanje bezbednosti saobrañaja. Dinamiåki saobrañajni rizik se koristi i za uporeœivanje rizika putovanja razliåitim vidovima saobrañaja (Tabela 3. pa i ne koristi ovaj parametar. Osnovni problem se odnosi na odreœivanje preœene kilometraæe u posmatranom periodu. /htr.04 0. postoji niz problema skopåanih sa odreœivanjem i primenom dinamiåkog saobrañajnog rizika. Dinamiåki saobrañajni rizik za razliåite naåine prevoza (PAST. Tabela 3. izraåunavati indirektno (na osnovu prodatih koliåina i proseånih potroãnji goriva). kada automobil izaziva i druge probleme./) 3 Vid / grana saobrañaja Drumski Æelezniåki Pomorski Vazduãni Dinamiåki saobrañajni rizik Naåin drumskog saobrañaja (br. 88 . PRESENT AND FUTURE ROAD SAFETY WORK IN ECMT.Lipovac. procenjivati na osnovu pilot istraæivanja (utvrœivanja preœene kilometraæe u reprezentativnih uzoraka vozila) itd. Zato je.3 Motocikl 16. poginulih na 100 miliona putnik kilometara) Ukupno 1. S obzirom na to da je rizik pogibije pri prevozu automobilom deset puta veñi nego pri prevozu autobusom. pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja voditi raåuna i o mobilnosti stanovniãtva. on se sve viãe koristi. Ovaj pokazatelj je najbolja mera rizika pogibije pri putovanju vozilom i najbolji pokazatelj bezbednosti saobrañaja.8a Peãaåenje 7. Ipak. na raåun putovanja automobilom. neophodno.0 0.5 Bicikl 6.

4 – 1.8 1.1 1.2 1.1 0. Australija je bila peta sa 1.6.3. godiãnje je bilo (u proseku) 1.8 – 1.7.3 1.3 –/- 89 3. u toku 1995.9 1.9 poginula na 100 milion kilometara).3 poginula na 100 milion vozilo kilometara.6 – – 1.9 – 1. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja su ovi podaci dostupni).1 – – – 1.2 – 1. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Zemlja Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.8 – – – 1.2 poginula na 100 milion kilometara itd. Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995. Tabela 3. Pri tome je Velika Britanija imala najniæu stopu (0. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija nema podataka Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12670 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41780 Ukupno preœenih kilometara (100 miliona) 1665 651 801 – – – 420 4967 6022 – – 19 319 – 7199 – 1112 – 288 – – – 607 4429 – Smrtnost na 100 miliona preœenih kilometara 1.

Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3. Na primer. veoma je znaåajno uoåiti trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku. Na primer.2 u istom periodu. To je neãto loãije od trenda srednjih vrednosti za ostale zemlje OECD. Trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku (broju poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja kretanja u bezbednosti saobrañaja. Australija je imala neãto nepovoljniji trend od proseka za OECD. Slika 3. P. srednja vrednost za OECD nacije je opala od 5. Posebno je korisno poreœenje sa zemljama OECD. Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Kao i kod ostalih parametara.Lipovac. Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995.4. U Australiji je ova smrtnost opala sa 4.6 (u 1970) na 1.5.3 (u 1995). 90 .4 na 1.

1 3.7 / 1995.6 – – – 2.9 – – – 6. 1.6 2.3 2. 4.4 – – 1.6 – 3. 2. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970. 3.8 2.1 3. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. 3.7 6.9 – 2.9 / 1985.4 1.8 – – – 1.4 10.2 – 1.8 – – 2.8 – – 1.7 1.9 – – – – – – 4.9 – 1.4 2.8 2.3 / 91 3.6 – – – – – – – 5.9 – 2.2 / 1990.1 4.8 – 2.1 1.3 1.0 – – 1.7 – 1.2 5. 1.6 8. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .1 – 9.4 – 1.6 1.1 3.0 – 2.8 – 1.7 3.7 – – – – – 3. Dinamiåki saobrañajni rizik (broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja bezbednosti saobrañaja. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Tabela 3.6 / 1980.8 3.4 – 1.3 1.9 1.1 2.7.5 2.1 – – – 1.5 – 2. U svim zemljama OECD ovaj parametar je stabilno opadao u periodu od 1970.3 – 1.4 – – 2.9 – – 2.0 – – – – – – 9.6 – – 1.3 – – – 3.3.8 – 1.9 – – – – – – – 3.8 – 1.7 – – 2.1 2.2 – – – 1.8 1.1 0.7.4 3.2 1.6 / 1975.0 5.7 – – – 1. do 1995.

mogu se uzimati u obzir svi nastradali koji su evidentirani (najveñi uzorci. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 km puta. od cilja istraæivanja. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 milion vozilo kilometara. P. ali i od raspoloæivih podataka. Kod broja nastradalih. za razliåite potrebe koriste se i drugi vaæni parametri. – broj nezgoda na 100.38 Sa druge strane. nezgode sa nastradalim ili samo sa poginulim licima (bolji i znaåajniji pokazatelj koji se ujednaåeno evidentira) ili ponderisani broj nezgoda (najbolji pokazatelj. Koji ñe parametri biti koriãñeni zavisi od problema koji se istraæuje. Pri proceni bezbednosti saobrañaja na odreœenoj deonici puta. mogu se koristiti sledeñi parametri: – broj poginulih putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. poginuli i teæe povreœeni (ujednaåenije i kvalitetnije evidentiranje) ili samo poginuli (najbolje evidentiranje. broj saobrañajnih nezgoda. 38 Transportni 3 rad se moæe izraæavati brojem putnik kilometara (u putniåkom saobrañaju) ili brojem tona kilometara (u teretnom saobrañaju). ovde su. lakãe i teæe povreœanih) putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. ali joã nije zaæiveo). mogu se koristiti pokazatelji koji uvaæavaju veliåinu voznog parka. Krsto Bezbednost saobrañaja Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima Pored gore objaãnjena tri opãta parametra bezbednosti saobrañaja. – veliåina materijalne ãtete u odnosu na 100 milion tona kilometara itd.39 Zato se obiåno koriste sledeñi parametri: – broj nezgoda na 100 km puta. Pri oceni bezbednosti saobrañaja u autotransportnim preduzeñima. – broj nezgoda na 100 milion vozilo kilometara. Kod broja nezgoda mogu se uzimati u obzir sve nezgode (najjednostavnije i najgrublje). pored ukupnog broja poginulih u saobrañajnim nezgodama (u kojima su uåestvovali autobusi i kamioni preduzeña). – ukupan broj poginulih u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. posebno znaåajni broj poginulih i povreœenih putnika. – broj nastradalih (poginulih. 39 Pod intenzitetom saobrañaja se najåeãñe podrazumeva PGDS (proseåan godiãnji dnevni saobrañaj) izraæen u proseånom broju vozila koja proœu putem u toku dana. broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña itd.000 vozila koja proœu putem. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. ali i najmanji uzorci). – broj saobrañajnih nezgoda u odnosu na 100 milion vozilo kilometara.Lipovac. 92 . trebalo bi voditi raåuna o duæini te deonice i o intenzitetu saobrañaja na deonici. Na primer.000 vozila koja proœu putem. preœenu kilometraæu i transportni rad. ali aæurnost i kvalitet evidentiranja se åesto razlikuje). – broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña u odnosu na 100 milion vozilo kilometara.

000 vozila koja proœu putem.3. putnika u putniåkim vozilima i putnika u autobusima. U tom smislu se razvijaju mnoge metode koje koriste indirektne parametre bezbednosti saobrañaja. Trebalo bi birati one parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na svim prilazima raskrsnici. Pri oceni bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama trebalo bi imati na umu geometriju raskrsnice i reæim saobrañaja na raskrsnici – prilaznim kracima (mogu se uporeœivati raskrsnice sliåne po geometriji i reæimu saobrañaja). vozaåa putniåkih vozila i biciklista. biciklista. – pokazatelji o potencijalnim saobrañajnim konfliktima. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100.000 vozila koja proœu putem itd.000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca) itd. kao na primer: – broj nezgoda na 100. – broj nezgoda koje su oni prouzrokovali. putnika. na 100. ostaje vaæno praktiåno pitanje: da li se moæe ocenjivati bezbednost saobrañaja i pre dogaœanja prve saobrañajne nezgode.000 kilometara.) mogu se koristiti pokazatelji koji uzimaju u obzir njihovu izloæenost saobrañaju (preœena kilometraæa). NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .7. vozaåa koji su obuåavani u jednoj autoãkoli u odnosu na ostale itd. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Pri oceni bezbednosti saobrañaja pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (vozaåa. – broj nastradalih u nezgodama u kojima su oni uåestvovali. na 100. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja su: – broj i teæina konflikata u saobrañaju (Traffic Conflict).000 kilometara itd. – broj nastradalih u nezgodama koje su oni prouzrokovali. profesionalnih vozaåa i vozaåa amatera.40 40 Na osnovu reæima saobrañaja i saobrañajne slike utvrœuju se broj i vrste moguñih konflikata izmeœu uåesnika u saobrañaju. suvozaåa. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. kao na primer: – broj nezgoda na 100. na 100. ugroæena mesta) trebalo bi koristiti parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na tom mestu. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja Mada prethodno opisani direktni pokazatelji dobro opisuju stanje bezbednosti saobrañaja. most i dr. vozaåa muãkaraca u odnosu na vozaåe æene. odnosno bez poznavanja podataka o nezgodama i njihovim posledicama.000 preœenih kilometara.7. prevoj. 3. kao na primer: – broj nezgoda na 100.000 kilometara.000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca). te ocenjuje bezbednost saobrañaja. 93 3.2. vozaåa Forda u odnosu na vozaåe Mercedesa. Pri oceni bezbednosti pojedinih taåki na putu (krivina.

Broj i teæina konflikata su najznaåajniji indirektni pokazatelj za ocenu bezbednosti saobrañaja. 2) potencijalni konflikti – putanje uåesnika se presecaju.41 – razliåita merila ponaãanja (behavioural measures) koja ukazuju na nivo bezbednosti saobrañaja (proseåna brzina. Blagovremeno reaguju i nema forsiranog koåenja. koji uåesnici ih åine. Ove situacije zovemo i zamalo nezgoda. a ãirina njegovu uåestalost. niti drugih naglih reakcija. S tim u vezi mere se vreme do sudara. ali preduzimaju radnju izbegavanja. procene i pribeleæe konflikte i njihove vaæne karakteristike. Visina odreœuje opasnost dogaœaja. Tehnika konflikata (TCT) je skup procedura kojima se identifikuju. pa se nezgoda jedva izbegla. ali postoji rano uoåavanje i blago reagovanje. ãta izaziva nezgode itd. Savremene objektivne metode insistiraju na merenju opasnosti konflikta. 3) blagi konflikti – Uåesnici idu prema sudaru. Situacije u saobrañaju (dogaœaji) se mogu prikazati kao nivoi na piramidi: na dnu piramide su bezopasne saobrañajne situacije (normalna voænja). rastojanja do taåke sudara itd. 94 . DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. Snimanje se vrãi dva do tri sata.Lipovac. u toku dva do pet dana. ako se njihovo kretanje ne promeni. broj pojedinih prekrãaja i sl. Ovo zahteva posmatraåe koji su obuåeni da prepoznaju. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). 1998. beleæe i analiziraju konflikti u saobrañaju na standardizovan naåin. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 – nivo izloæenosti saobrañaju (exposure to road traffic).42 Razvijena je posebna tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (TCT – Traffic Conflict Techniques) koja se zasniva na pretpostavci da se interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju moæe opisati kao kontinuum dogaœaja. stepen koriãñenja pojaseva. 1977. Na osnovu toga mogu se projektovati dobre kontramere i ispravljati greãke pre nastupanja posledica. Analiza vrste i teæine konflikata omoguñuje da saznamo koje vrste konflikata se deãavaju. odnosno da postoji veza izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. Oslo. brzine. Konflikt je situacija u kojoj se dva ili viãe uåesnika u saobrañaju pribliæavaju jedan drugom (u prostoru i vremenu). 4) ozbiljan konflikt – Uåesnici idu prema sudaru i kasno reaguju. – merila standarda i kvaliteta puteva i vozila i dr.). OECD. 42 Ova definicija je prihvañena na prvoj meœunarodnoj radionici o konfliktima u saobrañaju. tako da je sudar neizbeæan. 5) nezgoda – izbegavanje je zakasnilo i deãava se nezgoda sa posledicom. Mogu se definisati 5 nivoa na piramidi: 1) neometani prolazi – bezbedne saobrañajne situacije. Izvor: Safety of Vulnerable Road Users. Danas su razvijene subjektivne (åovek posmatra i kvalifikuje konflikt) i objektivne (konflikt se snima kamerom i kasnije analizira i kvalifikuje) metode primene konfliktne tehnike. P. str. U 41 Na osnovu izloæenosti pojedinim vidovima saobrañaja i njihovoj proseånoj opasnosti (riziku) ocenjuju se rizici u saobrañaju. a na vrhu saobrañajne nezgode. vreme posle prekoraåenja. 106.

Analiza nezgode se moæe vrãiti tek kada su nastale posledice. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 44 Hauer. Accident Analysis and Prevention. No 6. 106. OECD.000 puta åeãñi).). & Garder R. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). do saobrañajnih nezgoda. u proceni razliåitih reæima saobrañaja. 95 3.43 relativno kratkom vremenu moæe se dobiti kvalitetna analiza stanja. a analiza konflikata i pre posledica. str.3.7. 43 (Safety of Vulnerable Road Users. preko konflikata razliåite opasnosti. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. str.44 Brojni su pozitivni primeri primene konfliktne tehnike: u proceni efikasnosti kruænih raskrsnica. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Saobraæajne nezgode Ozbiljni konflikti zamalo nezgode” ” Slika 3. Dok je uzorak nezgoda mali. konfliktna tehnika omoguñuje da prouåimo ceo proces koji se zamalo nije zavrãio nezgodom. 1986. 471-481. 43 Konfliktna tehnika ima prednosti u odnosu na analizu direktnih parametara (saobrañajnih nezgoada). Piramida – interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju kao kontinuum dogaœaja od neometanih prolaza. Konfliktna tehnika otkriva åak i male promene u riziku. Vol.6. 1998. Dosadaãnja iskustva pokazuju da je validnost konfliktne tehnike dobra. u proceni efikasnosti razliåitih kontramera itd. E. ãto nije moguñe na osnovu analize nezgoda. Dok analiza nezgoda omoguñuje da shvatimo ãta se desilo u i posle kritiånog momenta. 18. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. u proceni kvaliteta lokacije peãaåkih prelaza i autobuskih stajaliãta. kao i analiza efekata kontramera (pre i posle analiza). uzorak konflikata je veliki (konflikti su 5..000 do 10.

– analiza postojanja sistemskih saobrañajnih mera. Analiza stanja bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju bi trebalo da obuhvati sledeñe sadræaje: Uvod Na samom poåetku bi trebalo definisati prostor istraæivanja. korektnost i objektivnost analize. a izveãtavati periodiåno u zavisnosti od problema (svake godine. – kvalitetna analiza strukturalnih i organizacionih uslova (funkcionisanje zaãtitnog sistema). Korektno je saopãtiti i najvaænija ograniåenja.3. svakih pet godina i sl. To bi trebalo da garantuje sveobuhvatnost.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 3. Struåne analize bi trebalo raditi permanentno. ANALIZA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NA PODRUÅJU Analizirati stanje bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju ili na nekoj deonici puta je veoma znaåajan zadatak u bezbednosti saobrañaja. Pri tome bi trebalo korektno odrediti domete sopstvenih analiza i ãto åeãñe analize poveravati nezavisnim struånim institucijama i istaknutim pojedincima – nauånim radnicima i istraæivaåima. uporeœujuñi i ocenjujuñi stanje bezbednosti saobrañaja ocenjuju se i dalje razvijaju mere i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja i smaçivanju stradanja u saobrañaju. ali i na izbor mera koje ñe se preduzimati.7. – anketna i druge metode ocenjivanja subjektivnih stavova o opasnostima u saobrañaju itd. P. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja se moæe uspeãno ocenjivati i na osnovu nekih metoda koje ne podrazumevaju striktno kvantifikovanje odreœenih parametara. Analiza karakteristika putne (uliåne) mreæe Put je veoma znaåajan faktor bezbednosti saobrañaja koji utiåe na stanje bezbednosti. stalno analizirajuñi. – analiza svesti graœana o problemima bezbednosti saobrañaja i moguñnostima upravljanja itd. metod. 3 3. vreme. Naime. U ove metode spadaju: – ekspertska i druge sliåne metode struåne procene stepena opasnosti.8. ciljeve i zadatke istraæivanja.). Da bi analize stanja bezbednosti saobrañaja dale oåekivane efekte. ali i da analize uåini uporedivim i korisnim pri kasnijim analizama. neophodno je da se definiãe osnovni sadræaj i metod ovih analiza. Na osnovu toga se mogu struåno projektovati i realizovati buduñe aktivnosti. Posebno su znaåajne karakteristike koje utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja (broj i ãirina sa96 . predmet. – analiza saobrañajnih zakona i njihove primene.

Mere koje ñe uticati na bezbednost saobrañaja moraju biti u skladu sa intenzitetima. a posebno poslova bezbednosti saobrañaja. suvozaåi. ekonomskom i politiåkom ambijentu koji utiåe i na moguñnost sprovoœenja i efikasnost pojedinih mera. poduæno i popreåno odvodnjavanje vode. broj nezgoda prema teæini posledica (nezgode sa poginulim. naåine regulisanja prvenstva prolaza. mogu presudno uticati na stanje bezbednosti saobrañaja. skup ograniåenja i zabrana) bitno utiåe na protoånost i bezbednost saobrañaja.). prema polu. prolasci kroz naseljena mesta. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju obrañajnih traka. zabrane parkiranja i zaustavljanja. Opãta analiza broja i strukture nastradalih u saobrañajnim nezgodama Stradanja ljudi su najznaåajnija posledica saobrañajnih nezgoda.). postojanje i geometrija raskrsnica. objekti na putu i oko puta. postojanje i ãirina razdelnih ostrva. Opãta analiza broja i strukture saobrañajnih nezgoda Saobrañajne nezgode su najznaåajniji pojavni oblik nebezbednosti u saobrañaju. struktorom. prema starosti. zabrane skretanja. ãirina i kvalitet bankine. Analiza vaænih elemenata okoline (ambijenta) Saobrañaj se odvija u druãtvenom. sa povreœenim i sa materijalnom ãtetom). ãto moæe ugroziti kvalitet predloæenih mera. prostornom i vremenskom raspodelom saobrañajnih tokova.3. prema vozaåkom iskustvu itd. Analiza karakteristika saobrañajnih tokova Bezbednost saobrañaja je jedno od obeleæja saobrañaja. postojanje i ureœenost autobuskih stajaliãta na putu. useci.). Pri tome bi trebalo posmatrati dovoljno dug period (minimalno 5 godina) za uoåavanje zakonitosti. preglednost na putu. 97 3. normativni ambijent. Ako bi se posmatrao neadekvatno dug period. aktivnost pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja.8. Zato su saobrañajne nezgode najvaæniji element predmeta istraæivanja i treba im posvetiti posebnu paænju. uzduæni i popreåni nagibi puta. berme ili trotoara. trebalo analizirati i strukturu nastradalih prema teæini posledica (poginuli. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Trebalo bi obratiti posebnu paænju na ograniåenja brzine. to bi moglo da umnogome uopãti analizu i da neaktuelni problemi odvuku paænju. vrsta i kvalitet kolovoznog zastora itd. Ureœenost okoline puta (nasipi. biciklisti. motociklisti. Zato bi pored broja. organizacija poslova saobrañaja. vaæni objekti oko puta. oãtre i opasne horizontalne i vertikalne krivine puta. putnici. Analiza reæima (tehniåkog regulisanja) saobrañaja i stanja signalizacije Uspostavljeni reæim saobrañaja (namena saobrañajnih povrãina. postojanje i stanje signalizacije itd. teãko povreœeni i lakãe povreœeni). prema kategoriji uåeãña u saobrañaju (vozaåi. ekonomski standard. ambijent oko puta itd. peãaci i dr. stanje privrede. U ovom delu bi trebalo analizirati ukupan broj saobrañajnih nezgoda.). druãtveni ambijent itd.

Na osnovu topografske analize se izdvajaju. boåni sudar. Za ova mesta poveñane ugroæenosti saobrañaja crtaju se posebni situacioni planovi sa detaljnijim prikazom saobrañajnih nezgoda po lokacijama. a linijski grafikoni za prikaz prostorne raspodele nezgoda na deonici puta (na saobrañajnom sektoru. Vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda Odgovor na pitanje: Kada se dogodila nezgoda? je znaåajan za bolje shvatanje uslova nastanka nezgode. Beograd. padanje iz vozila u pokretu. sudar pri voænji u istom smeru. odnosno za ulicu i kuñni broj u naseljima. uzrok nezgode i dr. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Prostorna distribucija raspodela saobrañajnih nezgoda Odgovoriti na pitanje: Gde se dogaœaju nezgode? je jedan od najvaænijih zadataka analize stanja bezbednosti saobrañaja.F. vrsta nezgode (geometrijski oblik simbola odreœuje vrstu nezgode) i posledice nezgode (boja ili ãrafura simbola odreœuje posledice). crne taåke koje predstavljaju mesta na putevima/ ulicama. udar u objekat na putu. V. 48 Jedinstven informacioni sistem MUP-a R. Moskva. 46 Vujaniñ. meseåna raspodela (radi uoåavanja sezonskih oscilacija i izrade godiãnjih planova rada). Na ovim46 prilozima se pregledno prikazuju mesto nezgode (na tom mestu se ucrtava odgovarajuñi simbol). 98 . U Srbiji bez pokrajina. dr. Inæenjerski priruånik iz drumskog i gradskog saobrañaja i transporta. ali i za planiranje aktivnosti na prevenciji buduñih nezgoda. 47 Mogu se izdvojiti i neke druge vaæne karakteristike nezgoda. meœusobni sudar drumskog i æelezniåkog vozila. 285. uåesnicima.. deonice puteva/ulica ili zone na kojima se åeãñe dogaœaju nezgode (na primer viãe od 5 nezgoda u toku godine). sudaru iz suprotnih smerova (18 – 23 %). sletanje sa kolovoza i udar u objekat. okolnosti). P. sletanje vozila sa puta. najviãe lica strada pri obaranju peãaka (22 – 30%). sudar pri uporednoj voænji. sletanju vozila sa puta (19-25%). 1982. udar u zaustavljeno ili parkirano vozilo. obaranje ili gaæenje peãaka. Znaåajne su godiãnja raspodela (distribucija) nezgoda (radi uoåavanja trenda razvoja pojave). 1999. prevrtanje vozila na putu. M. raskrsnice. Ovo se postiæe vezivanjem nezgoda za kilometarski stub (stacionaæu) na otvorenim putevima. u zavisnosti od ciljeva analize (vreme dogaœanja. Karte47 nezgoda su pogodne za makroanalizu na veñim povrãinama (podruåje grada). vremenom dogaœanja itd.). projekat saobrañajnih nezgoda. naåinom kretanja. i Doroænie usloviy i bezonasnosmi dviæeniy MSR. linijski grafikoni saobrañajnih nezgoda i situacioni planovi saobrañajnih nezgoda. dnevna raspodela po danima u toku godine ili po danima u toku sedmice (utiåe na planiranje sedmiånih rasporeda rada) i åasovna raspodela nezgoda u toku dana (utiåe na planiranje rada u toku dana). vrstama. Srbije. na opasnoj deonici itd. boå45 Babkov. tzv. ispadanje. Kao rezultat ove topografske analize dobijaju45 se karte saobrañajnih nezgoda. Trebalo bi svaku saobrañajnu nezgodu ãto preciznije spustiti na teren. Tipoloãka analiza saobrañajnih nezgoda Naãa statistika razlikuje 13 vrsta saobrañajnih nezgoda:48 sudar iz suprotnih smerova. posledicama. str.Lipovac. obaranje ili gaæenje stoke i ostale vrste nezgoda.. Saobrañajni fakultet.

trebalo bi struåno i sveobuhvatno predloæiti sistem buduñih mera i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. Beograd. ali i podruåja u zemljama OECD ili EU za koje su nam poznati podaci. one su veoma korisne.. 1997.Literatura nim sudarima (11 – 16 %) i u sudarima pri voænji u istom smeru (6 – 12%). Propuste bi trebalo vezati za pojedine uåesnike u saobrañaju. Mada je ova analiza veoma diskutabilna (mi ne znamo precizne okolnosti niti propuste pre okonåanja sudskih postupaka. a njihove efekte analizirati kako bi se moglo uåiti za buduñe planove. Uporedna analiza sa referentnim podruåjima Uvek bi trebalo raditi uporedne analize sa referentnim podruåjima. Saobrañajni fakultet. Miloãeviñ.. U narednim analizama ñe se izoãtravati kriterijumi i sve manje greãiti. Bezbednost saobrañaja 2. Literatura Dragaå. Predlog buduñih aktivnosti sa procenom troãkova i oåekivanih efekata Na osnovu sveukupne analize koja obuhvata veñinu ili sve nabrojane elemente. 99 3. S. Kriminologija. Beograd. str. Takoœe bi trebalo uoåiti i analizirati koji su to najåeãñi propusti koji doprinose nastanku ovih nezgoda. Kao referentna podruåja trebalo bi koristiti proseåne vrednosti u naãoj zemlji za podruåja sliånih saobrañajnih i drugih karakteristika. 1994. ova analiza je veoma znaåajna za projektovanje kontramera za spreåavanje buduñih nezgoda. str. ali i za druge subjekte bezbednosti saobrañaja. Fakultet tehniåkih nauka. Veoma je znaåajno objektivno i struåno analizirati najznaåajnije dosadaãnje mere i aktivnosti kako se ne bi ponavljale greãke. str. Za one koji donose odluke.. Analiza dosadaãnjih mera i aktivnosti U analiziranom periodu su realizovane aktivnosti razliåitih subjekata. R. i Vujaniñ M. M.. 2002. Beograd. bilo bi veoma korisno za pojedine predloæene mere proceniti troãkove i oåekivane efekte. U svim ostalim vrstama nezgoda strada 8 – 12 % svih nastradalih. Œ. str. Novi Sad. Bezbednost drumskog saobrañaja. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 356. Åak i kada su ove procene sasvim grube. Analiza najåeãñih okolnosti nastanka saobrañajnih nezgoda i najznaåajnijih propusta Na osnovu analize pojedinaånih nezgoda mogu se uoåiti najznaåajnije okolnosti koje prate veñinu saobrañajnih nezgoda na pojedinim lokacijama ili u pojedinim vremenima. 1998. Teorije saobrañajnih nezgoda. Nomos. Iniñ. a åesto ni tada). Ignjatoviñ. 218. deo. 481. Ove aktivnosti bi trebalo pedantno pratiti i evidentirati. 400. Saobrañajni fakultet.

. 285. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. Accident Analysis and Prevention. 2001. M. E. 1982.. No 6. Beograd. 471-481. 705-725. Teorija i praksa upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. Konferencija evropskih ministara transporta. Vol. Åigoja ãtampa. str. Ãuãnjiñ. Lipovac. Beograd. Hauer. Present and Future Road Safety Work in ECMT. Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije.. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Vujaniñ.. Izveãtaj iz 1995. i Lipovac K.Lipovac.F. 2002. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). 1999. Babkov. 315. Garder. No 6. Beograd. Sidnej. K. Nauåno-struåni skup Bezbednost dece u saobrañaju. Bezbednost. CEMT/CS (2002)7/PROV. 100 . Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta. Organizacija za ekonomsku kooperaciju i saradnju (OECD). & P. 1986. 1995. str. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. P. (Zbornik radova). Safety of Vulnerable Road Users. Moskva. 2000. Past. Metodologija. 18. 1998. str. str.. Doroænie usloviy i bezonasnosm dviæeniy MSR. Œ. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. V.

1.4. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.3. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja .2.4.

brzo zbrinjavanje povreœenih. FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK (Human) VOZILO (Vehicle) PRE SN (Pre – Crash) obuka. zdravstvena zaãtita.. opraãtajuñi putevi . 1 Ahmed. vrlo brzo se pokazalo praktiånijim da se iz faktora okruæenje izdvoji put kao poseban faktor. 34. 1980. 411-421.1. masa.. prve pomoñi . & R. Osnovna Hedonova matrica sistematizuje uticaje tri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. vozilo.. ponaãanje.. upotreba pojasa. Accident Analysis and Prevention. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . 2 William Haddon je osnivaå epidemiologije i kontrole povreda. Bio je direktor NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) i IIHS (Insurance Institute for Highway Safety). zaãtita od poæara. tehniåka ispravnost. konstrukcija . klima. hortikultura.. propisi. vazduãni jastuci . New York.... N. zaãtitni sistem. oprema puta. N... porodica.. saobrañajne nezgode su najåeãñi uzrok (26 – 77%) smrtnih sluåajeva usled nenamernih povreda (Ahmed. 3 Haddon. Tako je nastala proãirena Hedonova matrica.. 2002). pouzdanost .HEDONOVA MATRICA Prema istraæivanju koje je obuhvatilo 57 zemalja. pp 541 – 551. psihofiziåke obuka u pruæanju sposobnosti. W.1 Obilje razliåitih uticaja doprinosi nastanku saobrañajnih nezgoda i njihovoj teæini (veliåini posledica). samoobjaãnjavajuñi putevi . 95(5). noñ... okruæenje) pre. za vreme i posle saobrañajnih nezgoda. OKRUÆENJE (Enviranment) Mada je osnovna postavka Hedonove matrice dobra. stavovi. Ameriåki nauånik William Haddon2 je pokuãao da sistematizuje ove uticaje u matrici koja je po njemu i nazvana Hedonova matrica. kvalitet uviœaja . 103 4. Vol.3 Tabela 4. ZA VREME SN (Crash) POSLE SN (Post – Crash) obuka. barijere pored puta... & Andersson R. Brojni su pokuãaji da se ovi uticaji nekako sitematizuju. Andersson. No 4. oprema vozila. alkohol . opremljenost vozila. konstrukcija.. kolovozni zastor. sposobnosti. ureœenost okoline puta. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups.. kvalitet i odræavanje puta. Public Health Reports. Advances in the Epidemiology of Injuries as a Basis for Public Policy. kiãa. 2002.

obuka. opraãtajuñi putevi.. kolovozni zastor. klima. zdravstvena zaãtita ... zaãtita tehniåka ispravnost.. ima smisla korigovati Hedonovu matricu i analizirati uticaje svih faktora na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. OKRUÆENJE ureœenost okoline puta. 4 S obzirom na uspostavljene definicije aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja. put. puta. sposobnosti tehniåka ispravnost.... propisi. Korigovana Hedonova matrica sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek.. kolovozni zastor... P.2.. obuka. klima. vozilo. samoobjaãnjavajuñi putevi . konstrukcija.. opremljenost vozila. noñ. Proãirena Hedonova matrica izdvaja put kao poseban faktor i sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. konstrukcija .. konstrukcija. put... kiãa. za vreme i posle saobrañajnih nezgoda.. odræavanje puta..Lipovac. Tabela 4.. Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 4. ureœenost okoline puta. sposobnosti. propisi. kvalitet puta... FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK VOZILO PRE SN ZA VREME SN POSLE SN obuka u pruæanju prve pomoñi .3... izmenljiva signalizacija ... sposobnosti. hortikultura . porodica.. okruæenje) na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja.. zaãtita od poæara...... psihofiziåke stavovi. obuka u pruæanju prve pomoñi. vozila. kvalitet uviœaja. opremljenost vozila. psihofiziåke ponaãanje . odræavanje puta. sposobnosti . zaãtitni sistem. izmenljiva signalizacija . ponaãanje . pouzdanost . pouzdanost . zdravstvena zaãtia. oprema vozila.. UTICAJNI ELEMENTI – UTICAJI FAKTORI BEZBEDNOSTI AKTIVNA BEZBEDNOST PASIVNA BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA ÅOVEK obuka. kvalitet uviœaja . VOZILO PUT OKRUÆENJE 104 . masa . PUT oprema puta. brzo zbrinjavanje povreœenih. vozilo. oprema puta.. porodica. okruæenje) pre.. oprema od poæara. kvalitet.. opraãtajuñi putevi barijere pored puta. samoobjaãnjavajuñi putevi .. zaãtitni sistem . masa .. hortikultura. stavovi..

1. Prema istraæivanjima iz 2002. [CM(86)16].1. K. a posebno reœe prekoraåuju brzinu.4 Uticaj åoveka na bezbednost saobrañaja nije dovoljno istraæen. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.). K. Ipak. bolje shvataju opasnosti i manje su sklone rizicima. dosadaãnja istraæivanja su omoguñila da se neki uticaji preciznije objasne. Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji. ãto utiåe i na razliku u njihovom riziku uåeãña u saobrañajnim nezgodama.4.str. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Åovek je najznaåajniji faktor u konturi Å-V-P-O. Naime. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Œ. socio-demografska obeleæja. uticaji droga i lekova.1. – sposobnosti – znanje-obuka – stavovi – iskustvo – ponaãanje – voænja pod uticajem – umor ostali elementi (standard. u proseku. Æene. voze agresivno i voze pod uticajem alkohola. 287 – 292). Mnogo je elemenata åoveka koji na razliåite naåine utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. 2002 (Zbornik radova. moæemo zakÿuåiti da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama. VI simpozijum Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002. æene åine 3. 1997. Novi Sad. – starost.. puãenje) 4. prolaze na crveno. stavovi i ponaãanje åoveka. Meœu ovim elementima posebno se istiåu sposobnosti. æene su manje sklone traganju za uzbuœenjima u saobrañaju i riziånim situacijama u sa4 Resolution No 86 on ways of influencing human behaviour with a view to improving road safety. Ipak. Pol Muãkarci i æene se razlikuju po mnogim obeleæjima. åak i kada se ima u vidu smaçena izloæenost. Beograd. 5 Lipovac. oko 5.. 105 4. Buliñ. i Vemiñ. tj.. D. znanja. a posebno manje uåestvuju u najteæim nezgodama. (39.3 % poginulih. 6 Lipovac. ÅOVEK KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . obrazovanje. S druge strane. Saobrañajne nezgode u preticanju. Æene åine manje saobrañajnih prekrãaja. bolest. U nastavku ñe biti izneti neki od najvaænijih elemenata åoveka i njihov uticaj na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja: – pol.6 % teãko i 6. pa åak i izmere. Æene su manje izloæene saobrañaju.1. Na osnovu analize oko 125 hiljada saobrañajnih nezgoda u Srbiji. ishrana. retko ginu. godine6 meœu vozaåima je bilo oko 22 % æena (10 do 15 % na otvorenim putevima i 30 do 40 % u naseljima).5 zakljuåeno je da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama.7 % lakãe povreœenih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama.

2002. New York. No 6. 1978. i dr.8 0. stavove. Britanija N.6 0. on je oko 5 puta veñi nego za vozaåe od 40 – 49.0 1. Ova zavisnost je sliåna kod muãkaraca i æena. The Independentcontribution of Driver. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda na milion preœenih kilometara) u zavisnosti od starosti vozaåa ima oblik slova “U”. kako u apsolutnim vrednostima. Tabela 4.7 0.3 preko 70 prosek 1. P.3 1..1 2. Zeland Norveãka Ãvedska PROSEK 7 4 Godine starosti 21 – 25 1.6 0. Vol.4. 9 Bedard. Accident Analysis and Prevention.2 1.5 Rosenbloom. Institut za ekonomiku transporta.7 60 – 69 1. Wolf. Sensation Seeking and Detection of Risky Road Signals: a Development Perspective.6 1.7 3.1 3. Promena relativnog rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama prema godinama starosti. M. 2002).0 1. a ne neke razlike u sposobnostima i znanjima.0 3.8 0.2. No 4. tako da za vozaåe preko 80 g. T. 4.0 1.8 1.7 0. Mladi muãkarci imaju znatno veñi rizik nego mlade æene.7 0. Starost uåesnika u saobrañaju Razliåite starosne grupe imaju razliåita znanja.0 1.8 0. odreœeni su proseåni rizici od uåeãña u nezgodama sa nastradalim za pojedine starosne grupe (proseåan broj nezgoda za sve vozaåe uzet je kao 1.9 Na osnovu niza istraæivanja u razvijenim zemljama.0 1.0). pp 717 – 727.9 0.7 1. 2002.0 1.4 2. Wolf.0 1. Accident Analysis and Prevention.6 3.8 0. T.0 0.1 3. 8 Resolution No 37 on Driver traning [CM(78)17]. tako i u odnosu na vozaåe srednje starosti. i dr.7 0. sposobnosti.7 Izgleda da stavovi i ponaãanje odluåujuñe doprinose smanjenju rizika kod æena. Kod starijih vozaåa je obrnuto: starije æene imaju veñi rizik o odnosu na starije muãkarce. mladi (do 25 godina) i stariji (preko 65 godina) imaju poveñan rizik. ponaãanja. Izvor: Snravoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.0 1.2 3. ali postoje i dve razlike.7 0.0 1.5 3.5 2.1. pp 569 – 580. razliåitu izloæenost saobrañaju itd. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod mladih vozaåa je 3-4 puta veñi nego kod ostalih. CEMT.7 2.8 1.1 3.9 0.8 0.0 1. Obzor meronrijamië no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.5 1. Crash and Vehicle Characteristics to Driver Fatalities. Zemlja 19 – 20 Australija Kanada Danska Francuska V. g (Bedard. 1996.3 5. Rizik8 nezgode i smrtonosnih povreda raste i kod starijih vozaåa. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañaju (Rosenbloom. & Y. Vol.9 1.8 0. Oslo-Kopenhagen.8 40 – 59 0.6 0.4 3.9 5. 106 ..Lipovac. 2002). 34.0 1. Naime.8 26 – 39 0. & Y.8 0. 34. New York.2 3.8 1. M.4 1.

S. Zemun. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.4. “U” kriva opisuje ovu zavisnost. zdraviji. 11 Resolution No 46 on Measures to reduce the accident risk of young drivers. Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad).11 Mladi ljudi nisu dovoljno upoznati sa rizicima u saobrañaju. Cemt. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA .1. bræe reaguju. M. U osnovi njihovog rizika je njihovo neiskustvo. sklonost ka riziånom ponaãanju i poåetniåke greãke.. 107 4. [CM(85)18]. Mladi ljudi su sposobniji.1. bolje åuju itd. olako bi10 Pavloviñ. Starost bitno utiåe na rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. 2002. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Struktura vozaèa prema starosti 30 25 20 15 10 5 0 18 -23 24 -30 31 -40 41 -50 51 -60 -65 61 reko ip Procentualna vrednost Godine starosti vozaèa Slika 4. S druge strane. 1985.10 Objaãnjenje visokog rizika za mlade i stare ljude nemaju niåeg zajedniåkog. istiåuñi veliki rizik mladih i starih lica u odnosu na sredoveåne (Bedard. u saobrañaju najviãe ima sredoveånih vozaåa. i dr.).

Ovo posebno dolazi do izraæaja u uslovima oteæanog odvijanja saobrañaja i kod sloæenih situcija. Transaction Publishers. Capability) je. i Hansson G. Sposobnosti vozaåa slabe sa staroãñu. nepoãtovanje svetlosnih signala i saobrañajnih znakova. imaju veñe iskustvo (æivotno i saobrañajno). 17 Babiñ. sloæenim situacijama. Izgleda da posle ove starosne granice. pp 793 – 801. pijanstvo. u proseku ñe zadobiti manje povrede i åeãñe preæivati nego starija lica. M. Parsonson R. 1997. 1999.13 sporije reaguju. i dr. Neki autori smatraju (Rothe. 1997.. oslabljen im je vid (oãtrina vida. u boånim sudarima u SAD. New Brunswick and London. P. C. Mlaœi ljudi. 1997 str. Accident Analysis and Prevention. 16 Farmer. Vol. E. New York. biciklista itd.Lipovac. 952. stariji uåesnici imaju tri puta veñi rizik povreœivanja od mlaœih. 41 i 42. opãteg modela ponaãanja i nedovoljne obuke.3. ãto smanjuje udeo preticanja u ukupnom broju nezgoda kod najstarijih vozaåa.) i specijalne sposobnosti (upravljanje vozi12 Rothe. I. ovo znaåajnije utiåe na bezbednost preticanja nego poveñavanje njihovog iskustva. Vol. Braver i E. 1994) da se ovo moæe prevaziñi poveñavanjem prilika za edukaciju ili izgradnjom centara koji adolescentima pruæaju moguñnost da se “isprazne”. 29. 1994. 29..12 Stariji ljudi dobro poznaju rizike u saobrañaju. Beograd. Sposobnosti Sposobnost (engl. str. No 6. str.. Izgleda da shvatanje åoveka o slabljenju sposobnosti kasni za stvarnim slabljenjem. Medicinski leksikon. R.17 Razlikuju se opãte (govor..16 4. Na primer. (Evans. J. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. zbog svojih sposobnosti i boljeg zdravstvenog stanja.. Zato raste rizik od nezgoda u preticanju sve do 57 godine. 15 Ako se uzme u obzir smanjena izloæenost starijih vozaåa. stereovid. New York. periferni vid) itd. 14 Lipovac. opaæanje itd. 108 . 13 Isler. Saobrañajne nezgode u preticanju.14 nego kod ostalih nezgoda. onda je njihov rizik joã izraæeniji. Uticaj starosti na pasivnu bezbednost saobrañaja nije tako detaljno istraæivan. K.1. Beograd. Na primer. stariji vozaåi imaju veñi rizik da uåestvuju u saobrañajnim nezgodama pri preticanju. ali bioloãka starost umanjuje njihove psihofiziåke sposobnosti: smanjena im je moguñnost da okreñu glavu.15 Sliåna zavisnost rizika od starosti uoåena je i kod drugih kategorija uåesnika u saobrañaju: peãaka. 4. bræe nego ãto to oni smatraju. Accident Analysis and Prevention.P Obeleæja. S obzirom na sloæenost operacije preticanja. Beyond Traffic Safety. Mitter: Two-vehicle Side Impact Crashes: the Relationship of Vehicle and Crash Characteristics to Injury Severity. vozaåi postaju svesni smanjenih sposobnosti i zato su obazriviji u preticanju. Age Related Effects of Restricted Head Movements on the Useful Field of View of Drivers. P. ãto je u osnovi poveñanog rizika starih uåesnika u saobrañaju. Ovo proizlazi iz stavova.. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 raju riziåna ponaãanja (veñe brzine. No 1. (monografija). 1991). Zato se oni teãko snalaze u raskrsnicama i dr. izvrãna moguñnost da se neposredno izvedu telesne i mentalne aktivnosti (operacije) sa valjanim ishodom. agresivna voænja) i potcenjuju ove rizike. hodanje. pp 399–406.

Ono ãto ne oåekuje.. Nacionalni savez ãvedskih autoãkola. Univerzitet u Novom Sadu. åovek je neñe videti. Åovek selektivno opaæa. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Slika 4. åovek dobro i lako opaæa ono ãto oåekuje20 i ono ãto smatra opasnim (veliki rizik da ñe nastupiti posledice). str. 1997.19 U senzorne sposobnosti spadaju sposobnosti koje su u vezi sa åulima vida. 1999. jer je slika pala u æutu mrlju. Slika (svetlost) prolazi kroz zenicu oka. N. na mreænjaåi postoji tzv. JRJ. Mreænjaåa prekriva zadnji deo oka i sadræi ñelije koje pretvaraju svetlosne zrake u signale koji se prenose preko oånog æivca do mozga (svesti). adaptacija. periferni vid. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA lom itd. str.18 Za bezbednost saobrañaja su najznaåajnije senzorne. 284 – 295. åovek neñe primetiti ili mu treba viãe vremena za primeñivanje. Åovek vidi punom oãtrinom samo ako slika padne na malu povrãinu mreænjaåe.4. 1997). Ako slika padne na æutu mrlju.1. a znak iks ñe se opaæati perifernim vidom. Sad. Sposobnosti mogu biti prirodne (uroœene) ili steåene.). S druge strane. tada ñe se krug videti odliåno. u jednom trenutku ñe znak iks nestati. Zenica se poveñava noñu i u uslovima smanjene vidljivosti kako bi regulisala koliåinu propuãtene svetlosti. a to je samo 1-2 % onog ãto se nalazi u vidnom polju. Posebno su vaæni oãtrina vida. vidno polje. Bezbednost drumskog saobrañaja. 69. tj. 18 Nova Larusova enciklopedija u tri toma. sluha. psihomotorne i mentalne sposobnosti (Iniñ. Naime. Ostalo pokriva periferni vid. str. M. Fakultet tehniåkih nauka.2. M. mirisa i dodira. 20 Priruånik za vozaåku dozvolu (korkortsboken). dinamiåki vid itd. Preko 90% najznaåajnijih informacija za uåeãñe u saobrañaju prima se åulom vida. 19 Iniñ. Opaæanje je u direktnoj vezi sa oåekivanjem i paænjom. . slika i slova. Kada zaæmurite na levo oko i usmerite pogled (desno oko) na krug. Beograd. bira ãta ñe opaziti i na ãta ñe reagovati.1 %. Ako crteæ pribliæavate licu. 1994. Stokholm. 1701. Oãtrina vida je u vezi brzog i lakog prepoznavanja predmeta. æuta mrlja na kojoj nema nikakvih oånih ñelija. 109 4. U krajnjim delovima perifernog vida oãtrina vida je manja od 0.

1. a imaju loãu selekciju ãta je vaæno. 75 stepeni pri brzini 50 km/h. Åovek perifernim vidom opaæa. neiskusni vozaåi åesto gledaju blizu vozila. tako da su njihove slike uæe. Vidno polje deteta je uæe nego kod odrasle osobe. Treba imati u vidu da se ãirina vidnog polja smanjuje sa brzinom i biñe: 100 stepeni pri brzini 30 km/h.4. a samo 30 stepeni pri brzini 140 km/h (“efekat tunelskog vida”). Ranije se ovaj uticaj precenjivao. Npr.3. a srediãnjim prepoznaje. Predmeti se prvo uoåavaju perifernim vidom. 60 stepeni iznad i 70 stepeni ispod linije vida. 4 Slika 4. kao i da se pretraæivanje u vidnom polju vrãi sistematiånije.Lipovac. a ãta nije. P. Vidno polje se suæava i slabi periferni vid i pri malim koncentracijama alkohola u krvi. Izgleda da je za bezbedno uåeãñe u saobrañaju potreban odreœeni minimum znanja. pogled im duæe zastaje na predmetima. Iskustvo pomaæe da se viãe i bolje koristi periferni vid. a posebno minimum poznavanja 110 . Krsto Bezbednost saobrañaja Normalno vidno polje je ãirine oko 170 do 190 stepeni horizontalno. 4. a zatim se usmerava pogled (po potrebi okreñe glava) i predmet prepoznaje. Znanja – obrazovaçe i obuka Na bezbednost saobrañaja utiåu obim i struktura znanja uåesnika u saobrañaju. Veoma je vaæna koordinacija srediãnjeg i perifernog vida. o åemu se mora voditi raåuna pri njihovoj obuci. Deca i pri mirovanju imaju manji vidni ugao. 40 stepeni pri brzini 100 km/h.

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

saobrañajnih propisa.21 Istraæivanje pokazuje malu razliku u uåeãñu u nezgodama lica åije se znanje bitno razlikuje. Sve ukazuje da stavovi, veãtine i iskustvo imaju veñi uticaj na bezbednost saobrañaja nego nivo znanja. Meœutim, naãe istraæivanje znanja vozaåa koji su osuœeni zbog saobrañajnih nezgoda pokazalo je drastiåno nepoznavanje saobrañajnih propisa kod znatnog dela osuœenika.22 Izgleda da nedostatak minimuma znanja poveñava rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod svih kategorija uåesnika (vozaåa, biciklista, peãaka itd.). Smanenju rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama viãe doprinose kursevi za spreåavanje nezgoda (za vozaåe koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama), a posebno kursevi za smanjenje recidivizma23 (za vozaåe recidiviste), nego poveñavanje osnovne obuke. Kod peãaka i drugih uåesnika u saobrañaju najveñi uticaj imaju åesta i kratka uåenja prañena praktiånim veæbama u saobrañaju, interdisciplinarno uåenje i veæbanje (u okviru viãe nastavnih predmeta), aktuelne kampanje i studije primera. Poseban znaåaj ima obrazovaçe i obuka vozaåa. Zbog velikog meœunarodnog znaåaja i meœuuticaja, obuka vozaåa se sve viãe unificira u Evropi24 i u svetu. Postoje dva osnovna problema u vezi obuke vozaåa: prvo, ljudi se obuåavaju da poloæe vozaåki ispit, a ne da voze bezbedno i drugo, preovlaœuje stav da uåenje voænje prestaje nakon polaganja vozaåkog ispita. Na primer, istraæivanja u V. Britaniji su pokazala da vozaåi koji se obuåavaju u defanzivnoj voænji teæe polaæu ispit, ali reœe uåestvuju u nezgodama, u odnosu na one koji se obuåavaju tradicionalno.25 Dakle, struktura i nivo znanja utiåu na aktivnu (rizik od nezgode), ali i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Kvalitetnija obuka svih uåesnika u saobrañaju, a posebno vozaåa smanjuje teæinu nezgoda.26 S druge strane, napredna obuka urgentne medicine i redovno trenaæiranje profesionalaca koji stiæu meœu prvima na lice mesta (profesionalni vozaåi, policajci, vatrogasci i medicinsko osoblje) mogu bitno smanjiti posledice nezgoda.

4.1.5. Stavovi
Stavovi viãe nego znanja utiåu na bezbednost saobrañaja. U tom smislu su brojna zalaganja za izgradnju i ukorenjivanje ispravnih stavova o bezbednosti
21 Iniñ,

M., Bezbednost drumskog saobrañaja, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehniåkih nauka, Novi Sad, 1997, str. 340. 22 Ãkarin G., Karakteristike osuœenih lica za kriviåna dela iz bezbednosti saobrañaja (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2003. 23 Knighet, J. i Tippetts S., Accident Prevention Versus Recidivism Prevention Courses for Repeat Traffic Offenders, Accident Analysis and Prevention, New York, Vol. 29, No 1, pp 25 – 31. 1997. 24 Direktive EU u vezi obuke i polaganja vozaåkih ispita: Council Directive 91/439/EEC, 94/72/EEC, 96/ C110/05 (proposal), 96/427/EC, 96/439/EEC (proposal), 96/47/EC, 97/C 31/04 (proposal), 9/97 , 97/C 69/02, 97/26/EC, 97/26/CE, 2000/56/EC. 25 Vanke, J., Techniques for influencing driving the driver’s view, ecmt Expert Workshop on In-Car Technology, Delft, 1996. 26 Resolution No 45 on Measures to improve emergency assistance in road traffic, [CM(83)20], CEMT, 1983.

111

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

saobrañaja. Posebno su znaåajni stavovi o veliåini rizika u saobrañaju, o moguñnosti upravljanja bezbednoãñu saobrañaja, o liånoj i druãtvenoj odgovornosti za bezbednost saobrañaja, o znaåaju poãtovanja propisa, o opasnostima pojedinih radnji u saobrañaju itd. Stavovi se izgraœuju i ukorenjuju od roœenja. Presudnu ulogu u tome ima porodica, dobri uzori i najranija iskustva. Meœutim, veoma je vaæno sistematski i kontinuirano uticati na izgradnju pozitivnih stavova: u vrtiñima i predãkolskim ustanovama, u toku osnovne i srednje ãkole (nastava iz viãe nastavnih disciplina i vannastavne aktivnosti), radio i TV emisijama, kampanjama u bezbednosti saobrañaja itd. Znaåajno je da ovo delovanje ãto ranije poåne, da bude kontinuirano i prilagoœeno uzrastu, mentalitetu, vrsti i nivou obrazovanja i sl. U procesu izgradnje pozitivnih stavova o bezbednosti saobrañaja najteæe je eleminisati negativne uticaje, tj. spreåiti izgradnju negativnih stavova o saobrañaju i bezbednosti saobrañaja.27

4.1.6. Iskustvo
Ukupno æivotno, a posebno iskustvo u saobrañaju znaåajno utiåu na rizik saobrañajne nezgode. Ovo je prisutno kod svih kategorija uåesnika u saobrañaju, ali je najviãe istraæeno kod vozaåa i peãaka. Vozaåko iskustvo (vozaåki staæ) se moæe izraæavati na razliåite naåine: brojem preœenih kilometara, brojem sati voænje, brojem godina intenzivne voænje, obimom i vrstom voænje u razliåitim uslovima itd. Meœutim, najjednostavnije je prikupljati podatke o ukupnom (nominalnom) vozaåkom staæu, tj. o periodu od polaganja vozaåkog ispita. Ovaj nominalni vozaåki staæ se sastoji od mrtvog i stvarnog vozaåkog staæa. Mrtvi vozaåki staæ je period posedovanja vozaåke dozvole u kome vozaå ne vozi ili malo vozi. Stvarni vozaåki staæ je period u kome vozaå intenzivno i aktivno vozi. Prema obimnim istraæivanjima koja su sprovedena u Srbiji, uoåeno je da vozaåki staæ odluåujuñe doprinosi bezbednosti vozaåa.28 Prema nominalnom vozaåkom staæu, svi vozaåi su podeljeni u pet klasa: – neiskusni vozaåi (vozaåi poåetnici) sa vozaåkim staæom do 5 godina, – nedovoljno iskusni vozaåi (od 6 do 10 godina nominalnog vozaåkog staæa), – iskusni vozaåi (od 11 – 15 godina nominalnog vozaåkog staæa), – zreli vozaåi (od 16 – 20 godina), – vrlo iskusni vozaåi (21 – 25 godina) i – stari vozaåi (preko 25 godina poseduju vozaåku dozvolu). Uoåeno je da oko 42 % vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (do 5 godina vozaåkog staæa). Ako se ima u vidu smanjena izloæenost vozaåa – poåetnika, tj. veliki mrtvi vozaåki staæ u naãim uslovima, zakljuåujemo da preko 50 % svih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (sa manje od 5 godina nominalnog vozaåkog staæa).
27 O reklamama ... 28 Lipovac, K. i dr.,

4

Obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita u funkciji bezbednosti saobrañaja, (studija), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Beograd, 1997.

112

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæajnim nezgodama

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u SN (sve kategorije)

1-5

6-1

0

Vozaèki staž (godine)

-1 11

5

16

-20

21

-30

pre

ko

30

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u saobraæaju (magistralni put Užice–Zlatibor, 2002)
Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæaju
25% 19% 17% 17% 12% 10%

Vozaèki staž (godine)
1-5 6-1 0 -1 11 5 16 -20 21 -30
pre ko

30

Slika 4.4. Procenat vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama, a prema njihovom vozaåkom staæu29 i vozaåko iskustvo vozaåa u saobrañaju na magistralnom putu.30

Dakle, vozaåko iskustvo smanjuje rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, iskustvo moæe da smanjuje i posledice saobrañajnih nezgoda.
29 Isto. 30 Pavloviñ,

S., Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2002.

113

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4.1.7. Ponaãanje
Ponaãanje uåesnika u saobrañaju, a posebno poãtovanje propisa, najbitnije utiåu na bezbednost saobrañaja. Posebno su opasna sledeña ponaãanja u saobrañaju: – znaåajno prekoraåenje ograniåenja brzine, – nepoãtovanje svetlosnih signala (prolazak na crveno svetlo), – preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama, – nepoãtovanje prvenstva prolaza, – nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila, – nekoriãñenje zaãtitne opreme i – prelazak kolovoza van peãaåkog prelaza.

4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju
Brzina utiåe na vreme putovanja, troãkove prevoza, zagaœivanje vazduha, buku, izbor vida prevoza, klimu, rizik od nezgode, posledice nezgode, kvalitet æivota, zdravlje itd.

4

Na rizik od nezgode utiåu: ograniåenje brzine, proseåna brzina vozila, procenat vozila åija brzina je veña od ograniåene, procenat sporih vozila i disperzija brzina.31 Broj nezgoda se poveñava za 10% (lakãe nezgode) do 25% (nezgode sa poginulim), kada proseåna brzina poraste za 5 km/hat. Ovo poveñanje je 25 – 50 %, ako brzina poraste za 10 km/hat. U suprotnom, ako se proseåna brzina na putu smanjuje, smanjuje se i broj nezgoda (Slika 4.5).

nezgode sa poginulim nezgode sa povreðenim sve nezgode

Slika 4.5. Promena broja nezgoda sa promenom srednje brzine na putu. Ãvedski model kada je posmatrana srednja brzina bila 80 km/hat (Anderssen & Nilsson, 1997).
31 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads, Transport research, Fourth framework pro-

gramme road transport, Transport DG – 106, Final Report, December 1998.

114

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Rizik od nezgode razliåito se menja u razliåitim uslovima. Ako u naselju poraste srednja brzina za 10%, broj nezgoda raste za oko 21%. Smanjenje srednje brzine za oko 1 km/hat dovodi do smanjenja broja nezgoda za oko 2-3% (oko 4% na gradskim arterijama i oko 2 % na ulicama gde se vozila kreñu sporo). Velike proseåne brzina znaåi i velike sudarne brzine. Sa porastom sudarnih brzina rastu posledice nezgode, a posebno rizik smrtnosti. Velike sudarne brzine umanjuju koristi od sistema zaãtite. Na primer, rizik povreda vezanog putnika je 3 puta veñi pri sudarnoj brzini 50 km/h, nego pri brzini 30 km/h. Ove razlike su joã znaåajnije, ako se ne koriste sigurnosni pojasevi. Nepoãtovanje ograniåenja brzine je vrlo pouzdan pokazatelj sklonosti ka saobrañajnim nezgodama. Naime, vozaåi koji voze prebrzo, prave i druge saobrañajne prekrãaje, a svaki treñi vozaå koji je kaænjen zbog prekoraåenja brzine bio je uåesnik saobrañajne nezgode. Procenat vozaåa koji ne poãtuju ograniåenje brzine (prekoraåuju brzinu) znaåajno utiåe na broj nezgoda. Ako se procenat vozaåa koji voze prebrzo udvostruåi, broj nezgoda poraste za oko 10%. Ako njihova proseåna brzina poraste za 2 km/h, broj nezgoda poraste za preko 20%. Disperzija brzina (razlike izmeœu brzina vozila u saobrañaju) utiåe na broj konflikata brzina na putu, pa i na broj nezgoda. Ukoliko su brzine ujednaåene (male disperzije brzina) onda se dogaœa i manji broj nezgoda. Ako disperzija brzine raste, onda raste i broj konflikata brzina, raste broj potreba za preticanjem, raste broj ometanja i negativnih meœuuticaja, vozaåi se viãe zamaraju i nerviraju, åeãñe su opasne situacije, pa i nezgode. Treba imati na umu da porastu broja nezgoda doprinose vozila koja se kreñu bræe, a posebno vozila koja se kreñu sporije. Brza i spora vozila imaju i veñi rizik uåeãña u nezgodama. Sa porastom sudarnih brzina poveñava se teæina nezgode, a posebno pri obaranju peãaka. Na primer, ako je brzina udara u peãaka 30 km/h, onda ñe poginuti oko 10% peãaka, pri brzini 40 km/h poginuñe oko 20 %, pri 50 km/h gine oko 40% peãaka, a pri 60 km/hat gine oko 80%. Ako je peãak udaren vozilom koje se kreñe brzinom 80 km/hat i viãe, njegove ãanse da preæivi su zanemarljive (Passanen, 1991).
Uticaj sudarne brzine na smrtnost razlièitih SN
100 90
ÈEONI SUDARI

RIZIK SMRTNOG ISHODA (%)

80 70 60 50 40 30 20 10 0 0 10 20 30 40 50
OBARANJE PEŠAKA

BOÈNI SUDARI

60

70

80

90

100 110 120 130 UDARNA BRZINA (km/h)

Slika 4.6. Rizik od smrti peãaka najviãe zavisi od brzine vozila u trenutku sudara (Passanen, 1991).

115

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Nilsson je (1984) izveo matematiåki model32 za odreœivanje uticaja poveñavanja brzine na broj saobrañajnih nezgoda i njihove posledice (Tabela 4.5).
Broj saobrañajnih nezgoda (y) Nezgode sa poginulim y1=(v1/vo )4y
o

Broj povreœenih (z) Poginuli z1=(v1/vo )4y
o+(v1/vo)
8(z

o-yo)

Nezgode sa teãko povreœenim i oginulim y1=(v1/vo)3yo Sve saobrañajne nezgode sa povredama y1=(v1/vo )2y
o

Poginuli i teãko povreœeni z1=(v1/vo)3yo+(v1/vo)6(zo-yo) Svi povreœeni (ukljuåujuñi i smrtnosti) z1=(v1/vo)2yo+(v1/vo)4(zo-yo)

Primer 1. Ako je, pri poåetnoj srednjoj brzini od v0= 85km/h, bilo 100 saobrañajnih nezgoda sa poginulim i 110 poginulih, onda bi, posle porasta brzine na 90 km/h, trebalo oåekivati oko: y1= (90/85)4 x 100 = 1,0594 x 100 = 125,7 saobrañajnih nezgoda sa poginulim, tj. oåkivalo bi se poveñanje za 25,7 %. Pri tome bi trebalo oåekivati oko: z1= (90/85)4 x 100 + (90/85)8 x (110 – 100) = = 125,7+1,0598(110-100)=141,5 poginulih lica, tj. oåekivalo bi se poveñanje za (141,5 – 110)/110 x 100 % = 28,6 % Primer 2. Ako je, pri srednjoj brzini v0 = 100 km/h bilo y0 = 1.000 nezgoda sa teãkim povredama (ukljuåujuñi i poginule), a broj teãko povreœenih i poginulih bio 1.500, onda ñe sa smanjivanjem brzine na v1 = 90 km/h, smanjiti i broj ovih nezgoda i nastradalih. Novi oåekivani broj nezgoda sa povredama biñe oko: y1 = (90/100)2 x 100 = 0,92 x 100 = 810 (smanjenje za oko 19%) a novi broj povreœenih (ukljuåujuñi i poginule) biñe oko: z1 = (90/100)2 x 100 + 0,94(1500-1000) = = 810 + 0,94(1500-1000) = 1138 (smanjenje za oko 24,1%)

4

32

Road Safety Principles and Models: review of descriptive, predictive, risk and accident conseqvence models, OECD, 1997.

116

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo
Ukrãtanje u nivou izaziva veñi broj veoma opasnih konflikata u saobrañaju. Zato se ureœenju prvenstva prolaza posveñuje posebna paænja. Prvenstvo prolaza moæe biti ureœeno kao prvenstvo onoga koji se kreñe savremenim kolovozom (u odnosu na one koji dolaze zemljanim putem), znakom trougao, znakom STOP, semaforima ili znacima koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena lica koja neposredno reguliãu saobrañaj. Svetlosni signalni ureœaji (semafori) se postavljaju u raskrsnicama kada to zahtevaju razlozi protoånosti (poveñan broj vozila ili peãaka) ili bezbednosti saobrañaja (veñi broj nezgoda). Semafori bi trebalo da omoguñe bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova, tako ãto vremenski razdvajaju konfliktne tokove vozila i peãaka. Pri projektovanju plana tempiranja semafora spreåava se jednovremeno
33 Status Report, Vol 37, No. 5, May 4, 2002. (www.highwaysafety.org). 34 SARKOZY, N., Ministre de l’Intérieur, de la Sécurité Intérieure et des

Libertés Locales; Gilles de ROBIEN, Ministre de l’Equipement, des Transports, du Logement, du Tourisme et de la Mer; RN 20 La Ville-du-Bois, 27 octobre 2003;Dossier de presse. 35 Lipovac, K. i Neãiñ M., Automatsko prañenje i kontrola prekrãaja u bezbednosti saobrañaja, Nauånostruåni skup: Propisi U bezbednosti saobrañaja, Postojeñe stanje i problemi primene, Beograd, 2003 (Zbornik radova, str. 101 – 113).

117

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Za kontrolu brzina pored tradicionalnih metoda (radar, tahograf i sl.), danas se sve viãe koriste automatizovane savremene metode koje koriste radar sa fotoaparatom ili kamerom. Koriste se dva tipa ureœaja. Jedan tip ureœaja snima trenutne brzine vozila (koristeñi radar ili detektore instalirane u kolovoz), a drugi tip ureœaja snima proseånu brzinu na posmatranoj (opasnoj) deonici puta. Danas se u oko 75 zemalja koriste ureœaji za automatsku detekciju prekoraåenja brzine (Status Report, juni 19, 1999; www.highwaysafety.org). Time se smanjuju broj vozila koja prekoraåuju brzinu (za 40 do 80 %)33 i veliåina ovih prekoraåenja. Velika Britanija (preko 5000 instaliranih radara sa kamerama na putevima) i Holandija (preko 6000 ureœaja) prednjaåe u automatskoj kontroli brzina. U Francuskoj je krajem 2003. bilo instalirano 100 radara sa digitalnim kamerama koji su potpuno automatizovani (od kontrole na putu, preko identifikacije vozila i vlasnika, do pisanja reãenja i plañanja kazni). Do kraja 2005. planirano je da se uvede 1000 ovakvih ureœaja. Na pojedinim kritiånim deonicama (posebno u tunelima) procenat vozaåa koji prekoraåuju brzinu sveden je na 1%, posle uvoœenja ovih kamera. Na deonici puta u San Etjenu broj broj nezgoda sa nastradalim je smanjen sa 90 na 5 posle uvoœenja ovih ureœaja.34 Dakle, veliki potencijal za uticaj na brzine leæi u automatskoj kontroli brzina. Meœutim, neophodno je reãiti nekoliko problema, a posebno problem dokazivanja prekrãioca, tj. odgovornosti vlasnika vozila. Mada meœunarodne strategije bezbednosti saobrañaja, EU, KEMT i veñina razvijenih zemalja preporuåuju uvoœenje odgovornosti vlasnika vozila i njegovu obavezu da pomogne dokazivanje prekrãioca, ovo joã nije reãeno u naãem zakonu.35

P. ãtetom 547 (47 %) 610 (53 %) 1. koji se teãko izbegava. 118 . Oko 60% nezgoda na semaforizovanim prelazima37 desio se pri prelasku ulice u vreme kada je za peãake bilo ukljuåeno crveno svetlo. Tako na primer.7 SN sa nastradalim 122 (77 %) 37 (23%) 159 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 0.58 0. velika ulaganja da se raskrsnice i peãaåki prelazi semaforizuju i savremeno reguliãu (kako bi bili bezbedniji) daju suprotne efekte. i 72. 38 Vujaniñ. Prolazak bilo koga uåesnika (peãaka. str. 37 Obuhvañene su nezgode kod kojih je utvrœeno stanje semafora. pa su raskrsnice sa semaforima postale opasnije od nesemaforizovanih raskrsnica. nego na nesemaforizovanim raskrsnicama. Ovo najbolje ilustruju podaci o nezgodama na raskrsnicama u Beogradu (Tabela 4. saobrañaj se odvija tako ãto svi uåesnici oåekuju od drugih da poãtuju signalizaciju. Tabela 4.6).23 4 Na nesemaforizovanim raskrsnicama Ukupno U naãim uslovima je masovno nepoãtovanje svetlosnih signala.. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad). u Beogradu se.3 1.157 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 2. 1999. Bezbednost dece u saobrañaju u Beogradu (studija). jer stvara opasan konflikt sa drugim uåesnicima. M. godine oko 20 % svih nezgoda sa peãacima dogodilo na peãaåkim prelazima. sve dok svi uåesnici poãtuju znake na semaforima. godine (posmatrano je 692 raskrsnice na kojima su se dogaœale nezgode) Izvor: Statistiåki podaci MUP-a36 Broj raskrsnica Na semaforizovanim raskrsnicama 210 482 692 SN sa mat. U Beogradu se u periodu od 1997. Saobrañajni fakultet. Na semaforizovanim raskrsnicama se åeãñe dogaœaju nezgode i ove nezgode su opasnije.. zbog ponaãanja 36 Karaliñ. 71. Naime. B. Ovome bi trebalo pridodati da se i veliki broj nezgoda sa peãacima dogaœa na semaforizovanim peãaåkim prelazima. Lipovac. jer naruãava naåelo poverenja izmeœu uåesnika u saobrañaju.6 1. Beograd. Krsto Bezbednost saobrañaja kretanje konfliktnih tokova i obavezno ostavljaju zaãtitna vremena. K.. Institut Saobrañajnog fakulteta. 2002. i dr. Tako se garantuje bezbedno ukrãtanje i ulivanje saobrañajnih tokova. Nepoãtovanje svetlosnih saobrañajnih znakova je veoma opasno.38 Dakle. Beograd.Lipovac. na semaforizovanim raskrsnicama dogaœa dva puta viãe nezgoda sa materijalnom ãtetom i oko 7 puta viãe nezgoda sa nastradalim licima.08 0. u toku 2001.6. Saobrañajne nezgode koje su se dogodile na raskrsnicama u Beogradu. do 2002. a posebno vozila) na crveno je veoma opasan. Znatan broj ovih nezgoda dogodio se na semaforizovanim prelazima.

4 77. Uz odgovarajuñi publicitet (kampanje) poveñava se i subjektivni rizik. Tabela 4. May 4.8 88.7 Broj teãko povreœenih Broj lakãe povreœenih na 100 SN na 100 SN 52.1.4 Detaljna analiza velikog uzorka nezgoda u preticanju u Srbiji. ali je ovo poveñanje manje. Saobrañajne nezgode u preticanju. Pri tome dolazi do poveñanja broja udara u zadnji deo vozila. . 22. Naime. Imajuñi ovo u vidu. a ove nezgode su lakãe u odnosu na boåne sudare.7 10. str. Meœutim. 119 4.. nezgode pri preticanju su posebno åeste na putevima sa velikim disperzijama brzina (mnogo sporih vozila). K. 2002 (www.40 Ove nezgode su teæe od ostalih (tabela 4. 1997. Beograd. uz pomoñ savremenih ureœaja za automatsku detekciju i snimanje prolazaka na crveno svetlo. Vol 37.39 Istraæivanja u SAD. 34. pokazala je da se oko 91% ovih nezgoda dogaœa na preglednim deonicama.7. 40 Lipovac. postavljeni u vozilima ili u 39 Status Report.4 45.6 45. Teæina saobrañajnih nezgoda pri preticanju je veña nego teæina ostalih nezgoda. Evropi i Australiji ukazuju da se automatskim ureœajima moæe smanjiti broj nezgoda na semaforizovanim raskrsnicama za 25 do 30 %. U Srbiji se oko 7% nezgoda dogaœa pri preticanju.7). Ovo bi trebalo imati u vidu prilikom planiranja kontrole preticanja. Kontrola preticanja moæe se vrãiti tradicionalno (neposredno opaæanje policajaca na putu) ili uz pomoñ savremenih ureœaja sa kamerom. moæemo slobodno reñi da je nepoãtovanje crvenog svetla jedno od najznaåajnijih nebezbednih ponaãanja u saobrañaju. Ovi ureœaji mogu biti stacionirani na odabranim mestima.org).. znaåajno uveñava specifiåan objektivni rizik da ñe vozaå koji ne poãtuje semafor biti otkriven i kaænjen. Saobrañajne nezgode u preticanju. Viãa ãkola unutraãnjih 41 Lipovac.41 Broj poginulih na 100 SN SN pri preticanju Ostale SN Sve SN 12.highwaysafety. str.3. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. zbog velikog kapaciteta. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama Preticanje na mestima gde je to zabranjeno i u uslovima kada to nije bezbedno je veoma opasno. 42 Isto. No. U tom smislu su razvijene efikasne metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja. K.7 78.1.6 10.7. neposredno posle duæih zabrana42 i posle deonica sa smanjenom preglednoãñu (na poåetku preglednih deonica sa dozvoljenim preticanjem). automatizovano otkrivanje prolazaka na crveno svetlo. ãto dovodi do promene ponaãanja. gde je dozvoljeno preticanje. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uåesnika u saobrañaju. 5. poslova.4. 1997.

des Transports. 45 Rajalin.. Optimalni rezultati se postiæu kombinovanim radom patrole na zemÿi i snimanjem iz vazduha (helikoptera). Vol. 29. S. 4. str. Krsto Bezbednost saobrañaja helikopteru. nego vozaåi koji dræe bezbedno odstojanje u voænji. u Beogradu se oko 20% svih nezgoda dogaœa zbog neustupanja prvenstva prolaza. Nepoãtovanje prvenstva prolaza Nezaustavljanje pri nailasku na znak “stop” i nepoãtovanje prvenstva prolaza u raskrsnici je veoma znaåajan prekrãaj koji dovodi do velikog broja saobrañajnih nezgoda. Gilles de ROBIEN. Voænja isuviãe blizu vozila ispred sebe je veoma opasna. U uslovima gustog saobrañaja ovi procenti rastu na 58%. Dejstvom alkohola.. Na primer. ãto je veoma opasno. S. du Logement. a oko 6% vozaåa vozi na vrlo malom odstojanju od prednjeg vozila (manje od 1 sekund). 22. Kod æena nije uoåena ova korelacija. razvijene i savremene metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja. RN 20 La Ville-duBois. 120 . 44 Sarkozy. pp 723 – 729. Dossier de presse.5. Danas43 su pored tradicionalnih metoda. Voænja pod uticajem Dva su najvaænija. B. Beograd.1. ovakvi prekrãaji su veoma åesti. ali i poveñava rizik naletanja na vozilo otpozadi (ako prednje vozilo koåi. 2002.45 4 4. Ovako se ometa vozaå prednjeg vozila. du Tourisme et de la Mer. pogorãavaju se fizioloãke sposobnosti: slabi oãtrina vida. New York. 27 octobre 2003. slabi koordinacija i preciznost pokreta itd. a boåni sudari åine oko 16% nezgoda sa nastradalim licima. i 23. 4. pod dejstvom 43 Karaliñ. negativna uticaja alkohola na åoveka.Lipovac. a posebno ako forsirano koåi). Vozaåi–muãkarci koji voze na malom rastojanju (zbijeno) imaju 2 – 3 puta viãe saobrañajnih prekrãaja. Ministre de l’Intérieur. de la Sécurité Intérieure et des Libertés Locales.1. Close-following drivers on two-lane highways. Ipak. Saobrañajni fakultet. Hassel i H. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad).7.1.4. Ministre de l’Equipement.44 Na evropskim autoputevima zapoåela je automatska kontrola odstojanja izmeœu vozila i od nje se oåekuju znaåajni efekti na bezbednost saobrañaja. Korelacija je posebno izraæena kod mladih muãkaraca. P. N. Accident Analysis and Prevention. a posebno nezaustavljanja kod znaka “stop”. odnosno 14. Summall.8. S druge strane. produæava se vreme reakcije. No 6.7..5%. Na Francuskim putevima oko 25 % vozaåa dræi malo odstojanje (manje od 2 sekunde). Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila Oko 7 % svih nezgoda u Srbiji åine sudari vozila koja se kreñu u istom smeru.. ukljuåujuñi i nezgode sa najteæim posledicama. 1997.

Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja alkohola slabi paænja. poveñava se spremnost za rizik. D. 29. Oslo-Kopenhagen. tako ãto prvo raste (oko 60 – 70 minuta posle pijenja). broj poginulih u nezgodama bi se smanjio za 47 % (Evans. brzine pijenja itd. povezan sa teæim posledicama nezgoda (dva puta veñu smrtnost). No 6. a kod 1. Accident Analysis and Prevention. 1985. vrste i koliåine hrane. No 3. 1996..2 promila smanjuje se sposobnost da se noñu proceni rastojanje. po pravilu.5 promila znatnije slabe razumne koånice. Zato se radi utvrœivanja ranije koncentracije alkohola (u vreme nezgode) dva puta vadi krv (u razmaku od 60 minuta) ili se vade krv i urin. pp 817 – 827. Publikacija nemaåkog saveta za bezbednost saobrañaja.4 promila oko 40% vozaåa nije sposobno da upravlja vozilom. P.0 promil nijedan vozaå nije u stanju da udovolji zahtevima saobrañaja i vlada svojim vozilom. Vozaåi sa preko 1. kod 0.47 Posle 1–2 sata zavrãava se resorpcija. 1997.50 Alkohol poveñava rizik saobrañajne nezgode viãe nego bilo koji drugi poznati faktor rizika. 51 Waller. Vol. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . & MaromY. Uticaji alkohola zavise od koncentracije u krvi (mozgu). Kod koncentracije od 0. 2001. a zatim opada (15 do 20 sati posle pijenja). Istraæivanje u Norveãkoj (Glad. a posle 30 minuta skoro 70% konzumiranog alkohola.4. ali se ovi kreñu izmeœu 20 i 60! 49 Snravoånik no bezomasnosmi doroænogo dviæeniy. 29.. Institut za ekonomiku transporta. Ova dva uticaja se pojaåavaju.5 promila. Ferrante A.3 promila slabi procena rastojanja i danju. 121 4.. Obzor meronrijamë no bezonsanosmi doroænogo dviæeniy. 47 Isto. suæava se vidno polje i oteæava prilagoœavanje na svetlo-tamu. Vol.51 Najåeãñi pijani vozaåi su muãkarci. Accident Analysis and Prevention. i Assum 1989. Brzina eliminacije alkohola iz organizma zavisi od vrste piña. Sa 0.8 promila preko 75% vozaåa je bilo nesposobno.46 Za 10 do 15 minuta resorbuje se oko pola. i dr. nego meœu ostalim nezgodama. 1991). Zato su neke dræave ovu granicu proglasile apsolutnom nebezbednoãñu i predvidele obavezno hapãenje vozaåa u tim sluåajevima. 48 Razliåiti istraæivaåi su doãli do razliåitih odnosa. Kod 0.5 puta viãe nezgoda sa nastradalim.24 promila na sat. usporavaju se reakcije. 50 Rosman. Alkohol je. New York.1. Ako bi se iz saobrañaja iskljuåili svi vozaåi pod uticajem alkohola u SAD. Koliåina alkohola u krvi menja se vremenom.49 Meœu nezgodama sa pijanim vozaåima ima 3. za 20 min. New York. pp 211 – 220. starosti do 46 Alkohol am Steuer? NEIN DANKE! (Alkohol za volanom? Ne hvala!). dok droge (bez alkohola) nisu. opada koncentracija i slabi paænja. Rizik od uåeãña u saobrañajnim nezgodama i rizik od smrtnog stradanja rastu sa porastom koncentracije alkohola u krvi. poveñava se samouverenost.6 promila nesposobnih je bilo oko 60%. Kod 0.5 promil alkohola u krvi imaju od 20 do 60 puta veñi rizik48 da uåestvuju u nezgodi nego vozaåi do 0. Crash Characteristics and Injuries of Victims Impaired By Alcohol Versus Illicit Drugs.) je utvrdio da se alkohol razgraœuje brzinom od 0. Veñ kod 0.) su pokazala da pijani vozaåi imaju 40 puta veñi rizik nezgode sa povreœenim i oko 160 puta veñi rizik nezgode sa poginulim. slabi kritiånost i raste sklonost ka rizicima.1 do 0. oko 60 %. Ãvedski nauånik Widmark (1922. 1999. A linkage study of Western Australian drink driving arrests and road crash records.

Na primer. Accident Analysis and Prevention. Accident Analysis and Prevention.52 Danas se. stara lica i peãaci u zonama stajaliãta javnog prevoza. Najriziånije grupe peãaka u Francuskoj su peãaci pod uticajem alkohola (posebno noñu).57 52 Miller. Vol. Naime. Ako pijan vozaå vozi noñu.8 promila) rezultira nezgodom. Vol. Pijani peãaci.. Ove mere idu od edukacije.. ako je vozilo neispravno itd. sporom i paæljivom voænjom. on moæe obazrivim ponaãanjem. 53 Voas. H. zabrane kupovine alkohola za mlade (u mnogim dræavama SAD lica mlaœa od 18. 2002. a samo jedna od 375 voænji u pijanom stanju se otkrije i osudi (Miller. S druge strane. No 2. New York. razvijenim zemljama oko jedne treñine poginulih peãaka bili su pijani. pp 303–312. random breath testing activity). 2001. noñu i tokom vikenda. 55 Fontaine. i Erriksson A.54 vozaåi traktora i biciklisti su takoœe veoma riziåne grupe.55 Meœu poginulim pijanim peãacima posebno se istiåu mlaœi muãkarci.. oãtrih kazni. U N.). 2001 (783-791). 29. ako je pijan vozaå svestan rizika. AAP. Zelandu je procenjeno da svaka 90-ta voænja u pijanom stanju (preko 0. delimiåno. 1997. i Gourlet. Alkohol je povezan sa drugim faktorima rizika i oni se obiåno multipliciraju. i Blewden M. T. i Eriksson A. kao i u sluåaju ako je ovaj test pozitivan. 57 Ostrom. Smrtnost peãaka i alkohol. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 30 godina. Fatal Pedastrian Accident in France: A Typological Analysis. u uslovima smanjene vidljivosti. Troskovi nezgoda povezanih sa alkoholom: procena za Novi Zeland i mere koje se predla\u za meœunarodno koriscenje. AAP. No. P. Veliki broj ovih nezgoda se ne evidentira. 3. sluåajnih i dobro uoåljivih kontrola (highly visible. zaãtitne alkohol-brave se ugraœuju u vozila åiji vlasnici su uhvañeni u voænji pod uticajem alkohola. sve åeãñe primenjuju razne mere kako bi se smanjio broj pijanih vozaåa u saobrañaju. 56 Ostrom. Najåeãñe se ove nezgode deãavaju u dane vikenda (preko 65%) i noñu. M. Srednja koncentracija kod pijanih peãaka bila je 1. 29. 2001). Francuskoj i dr.: Evaluation of program to motivate impaired driving offenders to install ignition interlocks. a oko 67% ovih nezgoda su sletanja sa puta i druge nezgode sa jednim vozilom. Posebno su ugroæeni pijani peãaci pedesetih godina. 122 . T.Lipovac. zabrana upravljanja. Ovaj ureœaj spreåava vozaåa da ukljuåi vozilo pre testiranja na alkohol.. Accident Analysis and Prevention. zakonskih ograniåenja. åestih. postoje primeri vrlo iskusnih vozaåa koji su åesto vozili pijani. 34. Y. a nisu uåestvovali u nezgodama. elektronska prismotra i sl. 20 ili 21. New York. pp 449 – 455. Najveñe smanjenje povratniãtva se postiæe. pp 173 – 180. alkohol poveñava i rizik kod drugih uåesnika u saobrañaju. deca. rizici se mogu i viãestruko poveñati. No 6.53 ako je ova ugradnja alternativa klasiånim kaznama (zatvor. No 4. New York. No 2. ako se radi o mladom i neiskusnom vozaåu. Meœutim. 54 U Norveãkoj. Ova pojava se zove kompenzacija rizika u saobrañaju. da kompenzira negativan uticaj alkohola. i Blewden M.. Vol. godine ne mogu kupovati alkohol). Fatality Pedestrian and Alcohol. M. a posebno kod peãaka. i dr.56 Svaki åetvrti poginuli peãak-muãkarac u Ãvedskoj bio je pod uticajem alkohola. 19.6 promila (g/l). R. pa do tehniåkih sredstava koja se ugraœuju u vozilo. 2001.

Meœutim. odræavanje i koriãñenje se moraju vezivati za åoveka. nasloni za glavu i zaãtitne kacige za dvotoåkaãe. 4. Efekti upotrebe sigurnosnih pojaseva su oko 40% na prednjim sediãtima (za oko 40% smanjuje broj poginulih prilikom sudara vozila). optiåke iluzije. Razdraæljivost. slabi opaæanje i procene. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Danas su najznaåajniji sistemi zaãtite tehniåki usavrãeni i predstavljaju standardnu opremu na vozilima. Upotreba sigurnosnih pojaseva Pravilna upotreba sigurnosnih pojaseva je jedna od najvaænijih mera u bezbednosti saobrañaja. 1997. Pospanost.10. tromost. smanjena koncentracija i usporenost (u opaæanju.1. padanje glave.1. Upravljanje vozilom je veoma naporan posao koji zahteva stalnu paænju i koncentraciju. ali su neãto manji. reagovanju) su rani znaci umora koji veñ utiåu na rizik nastanka saobrañajne nezgode. Umor dovodi do åeãñih greãaka u voænji. vazduãni jastuci. sa obiljem stresnih situacija. Engineering handbook. 4.1. ali i doslednom kaznenom politikom. a ne za vozilo. 59 Highway design and traffic safety. .59 U najrazvijenijim dræa58 Za vozilo se moæe vezati postojanje sistema zaãtite. Sidney. odluåivanju. Zato danas ima smisla ovaj element viãe vezivati za åoveka. Na zadnjim sediãtima ovi efekti su nedovoljno istraæeni. Nekoriãñenje sistema zaãtite Da bi se poveñala pasivna bezbednost saobrañaja. Ali sama priprema. Posebno je opasno nagomilavanje umora.1.9. projektovani su i stalno se usavrãavaju razliåiti sistemi zaãtite. To je mera politike bezbednosti saobrañaja u skoro svim dræavama sveta. ometa precizne i koordinirane pokrete. 123 4.4. ãto stvara veoma opasne situacije. a da vozaåi nisu svesni opasnosti. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dok se stavovi menjaju prvenstveno edukacijom. Efekti vazduãnih jastuka su oko 20% na prednjim sediãtima. kratke pauze ne eleminiãu posledice umora.10. njegova usavrãenost i moguñnosti. Umor Umor izaziva slabljenje fizioloãkih i psiholoãkih funkcija åoveka. ali u kombinaciji sa sigurnosnim pojasevima efekti rastu na preko 45% (Evans).58 Najznaåajniji sistemi zaãtite su: sigurnosni pojasevi. produæava vreme reagovanja itd.1. bezvoljnost. vozaåi i drugi putnici nedovljno koriste ove sisteme. Mada se vozaåi posle duæe voænje prilagoœavaju na umor. a manje za vozilo. Ovo je posebno istraæivano kod vozaåa. san i “gubljenje filma” su kasni i veoma opasni znaci umora. shvatanju. ponaãanje (pa i voænja pod uticajem) se menja unapreœivanjem znanja i stavova.

29. su veoma ugroæena na prednjim sediãtima. Sigurnosni pojasevi ne mogu uspeãno zadræavati decu pri sudaru. Istraæivanja pokazuju da podstrekivaçe i nagraœivaçe pozitivno utiåu na stopu upotrebe sigurnosnog pojasa. Glase K. P. Ãvedska i dr. Australija. 759 – 777. pp 345 – 352. kampanjama u policiji i doslednom primenom u policijskim i drugim vozilima javnih sluæbi. Zaãtita dece u vozilu Deca. New York.Lipovac.). smanjivanjem izuzetaka. Accident Analysis and Prevention. Do danas je uåinjen i veliki napredak u upotrebi sigurnosnih pojaseva i na zadnjim sediãtima.3. Velika Britanija. Australija. Bijleveld F. obiåno na one koji su mlaœi od 18 godina. New York. Cilj ovih sistema je da ãto uspeãnije zadræe de60 Hagenzieker.. Accident Analysis and Prevention. Konaåno. 29. mada u nekim zemljama postoje izuzeci za vozaåe mopeda.1. Ovaj uticaj je veñi. a poveñane povrede vrata za 36% (ãto bi trebalo menjati boljom konstrukcijom lakãih kaciga). No 6. Kanda.10. Effects Of Incentive Programs to Stimulate Safety Belt USE: 61 Attewell.61 upotreba biciklistiåkih kaciga smanjuje smrtne povrede za 27%. a u zavisnosti od uzrasta deteta. Trajanje intervencije. u veñini evropskih zemalja zakoni za noãenje zaãtitnih kaciga stupili su na snagu 1970 – tih godina. Neke dræave imaju ograniåene zakone za noãenje zaãtitnih kaciga koji se odnose samo na neke motocikliste. a posebno ona mlaœa od 12 godina i niæa od 150 cm. Krsto Bezbednost saobrañaja vama (Nemaåka. Zato je najveñi broj dræava zabranio da ova kategorija putnika sedi napred. ako postoje dobri zakoni i ako se podstrekivanje vrãi odmah. ãirokim kampanjama i dobro vidljivom i publikovanom policijskom prinudom. Upotreba sigurnosnih pojaseva moæe se poveñati u preciznom definisanju obaveze upotrebe pojasa u zakonu. M. Bicycle helmet efficacy. Finska. posebna deåija sediãta..2. Kanada itd. verovatnoña da se dobije nagrada i vrednost nagrade nisu uticali na kratkoroåne efekte. & Fadden M. R. 1997. 4 4. No 4. podmetaåi i sl. pp str. i Davidse: R. Vol. U nekim zemljama SAD pri iznoãenju deteta iz porodiliãta neophodno je dokazati posedovanje testirane kolevke za prevoz deteta. Kacige za motocikliste i bicikliste Na osnovu istraæivanja u nekoliko zemalja.10.. definisanjem neupotrebe pojasa kao primarnog prekrãaja (zbog kojeg se moæe zaustaviti vozilo i kazniti prekrãioci). neke zemlje uvode obavezno noãenje kaciga za bicikliste.1. Zato neke dræave (SAD.60 4. Vol.). Pri tome su smanjene povreda glave za 40%. a mogu ih i povrediti. Imajuñi navedene i druge rezultate u vidu.. Ãvedska. a meta – analysis. 2001. 124 . A Meta-analysis.) procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva na prednjim sediãtima premaãuje 90%. Zakoni u tim zemljama se uglavnom odnose na sve vozaåe-motocikliste. I ostale zemlje ãirom sveta su uåinile isto. pri voænji dece zahtevaju posebne sisteme za zadræavanje dece u vozilu (kolevka..

ureœaji za koåenje. AAP. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA cu. Adolescent antecedents of high – risk driving behavior into young adulthood: substance use and parental influences.63 Agresivnost ljudi uveñava rizik od nezgode. 2002.1.4. Road Rage in Arizona: armed and dangerous. Naime. . No 5. Accident Analysis and Prevention. åak i u uslovima izgraœenih loãih stavova. a naroåito: toåak. ali i opãti standard (druãtva) pozitivno utiåu na sve faktore bezbednosti saobrañaja.64 Pogreãni stavovi i agresivno ponaãanje koji imaju korene u periodu pre obuke vozaåa.. adolescenata i kod onih koji su u vozilu imali vatreno oruæje (Miller. J. drugi vidovi ometanja uåesnika u saobrañaju) je posebno prisutna kod muãkaraca.11. pp 807 – 814.2. driver anger and aggressive driving. 2001 (649-658). sediãta sa naslonima za glavu. sigurnosni pojas. potreba za uzbuœenjima i avanturama dobro predviœaju riskantnu voænju. 62 Shope. 34. 125 4. 2002). J. i dr. a posebno kod vozaåa. ali u nekim dræavama je vrlo visok. Voÿnost plañaça se poveñava sa unapreœeçem svesti o znaåaju problema bezbednosti saobrañaja i jaåaçem svesti o moguñnosti da se upravÿa bezbednoãñu saobrañaja.. i ParkerD. AAP. agresivno ponaãanje se moæe suzbijati doslednom primenom dobrih zakona i kazni. S druge strane. Viãi standard pojedinca. 63 Lajunen. Agresivni ljudi su agresivni vozaåi. Voÿnost plañaça se odnosi na spremnost pojedinca i zajednice da ulaæu u bezbednost saobrañaja. vikanje. No 2.. izgradnja druãtvene odgovornosti i rana edukacija o liånoj odgovornosti u saobrañaju. nepristojni gestovi. agresivno prañenje drugih vozila. 2001). fiziåka agresivnost ljudi je direktno povezana sa agresivnoãñu u voænji (Lajunen. ne mogu se bitno izmeniti samo obukom. Agresivnost (psovanje. 4. Viãe efekata daje kombinacija primera koje daju odrasli. ureœaji za upravljanje. M. M. Parker. i dr. VOZILO KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Aktivnoj i pasivnoj bezbednosti vozila doprinose brojni elementi vozila. i dr.62 Æelja za ispitivanjem nepoznatog. Are aggressive people aggressive drivers? A study of the relationship between self – reported general aggressiveness. bez dodatnih povreda. 64 Miller. 2001 (243-255). spreåavanje prolaza drugim vozilima. Ostali elementi faktora åovek Danas je dokazano da nacionalni dohodak i voÿnost plañaça odluåujuñe utiåu na bezbednost saobrañaja. T. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.2. i D. Stepen upotrebe ovih sistema je razliåit. Puãenje i upotreba alkohola i droga u mlaœim uzrastima su pouzdan predviœajuñi faktor za buduñi veñi rizik od ozbiljnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda (Shope. i dr. No 6.). ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. T. New York. Vol.

800 kg i m2=900 kg i neka su njihove sudarne brzine bile jednake. ARS i dr.56 kada se odreœuju rizici od smrti). 1997.Lipovac. 1997. a k – koeficijent koji se odreœuje empirijski (k=2.800/900)3. (139-151). str. osnovni parametar koji odreœuje rizik od povreda je duæina vozila (Wood. 126 . Rizik od teæih povreda ñe biti oko: R2/R1=(1. 609-616.⋅ k R1 m2 4 gde su R1 i R2 rizici povreœivanja ili smrti lica u prvom i drugom vozilu. duæina vozila. 2.2. P.3 puta veñi nego vozaå i putnici u veñem vozilu.. karoserija. Vozaå i putnici u manjem vozilu ñe imati rizik od smrti oko: R2/R1=(1. Driver Injury and Fatality Risk In Two-car Crashes Versus Mass Ratio Inferred Using Newtonian Mechanics. Kod sudara vozila sliåne mase.). Kod sudara dva vozila vozaå i putnici u lakãem vozilu imaju veñi rizik od povreda i smrti. Neka su se sudarila vozila åije su mase m1=1. 66 Evans. Vol.6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu. dizajn i ureœenost unutraãnjosti vozila. Njihov rizik od povreda ñe biti oko: R2/R1=(1.5 – 3. brave na vratima. Masa vozila Masa vozila presudno utiåe na posledice saobrañajne nezgode. Safety and the car size effect: A Fundamental Explanation. vetrobransko i ostala stakla na vozilu. 26. 65 Wood. Accident Analysis and Prevention.. D. konstrukcija vozila. D.2 – 2.800/900)2. ostala oprema vozila (ABS. m1 i m2 mase ovih vozila. 1997). No.2 =4. rezervoar za gorivo itd. Evans (1994) je utvrdio da rizici od smrti direktno zavise od odnosa masa vozila:66 R2 m1 ----. dizajn i ureœenost spoljaãnjosti vozila.6 =6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu. 29. Krsto Bezbednost saobrañaja vazduãni jastuci. Osnovni parametri pasivne bezbednosti vozila su masa i konstruktivne moguñnosti apsorpcije energije pri sudaru. New York. Primer 3.800/900)2. stanje tehniåke ispravnosti vozila.6 kada se odreœuju rizici povreda i k=3. L. Vol.5 =11. masa vozila. 5.65 4. No.1. Accident Analysis and Prevention.= -----. kompaktnost i obezbeœenost putniåkog prostora.. branik. New York.

Oprema vozila Najznaåajnija oprema vozila su: – sigurnosni pojasevi. åak i pri snaænim sudarima. bez obzira na okretanje toåka upravljaåa). Nasloni za glavu imaju zadatak da spreåe nekontrolisano kretaçe glave unazad i prelom vratnih prãÿenova. vazduãni jastuk je potpuno ispraænjen. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. S druge strane. Aktiviranje vazduãnog jastuka za suvozaåa sledi oko 10 ms kasnije. Da bi se ovo postiglo nasloni bi trebalo da budu u visini glave.2. ãto åvrãñe priåvrãñeni za sediãte i ãto bliæe glavi. – vazduãni jastuci. gas kojim je napunjen vazduãni jastuk izlazi kroz otvore. Ova vrednost odgovara npr. – 5 – 10 ms poåetak pomeranja poloæaja tela putnika usled inercije masa. ako tokovi naiœu na razliåite podloge (desni toåkovi idu prljavim ili mokrim kolovozom. – ABS (Anti blokirajuñi sistem).2. poãto kod boånih kolizija postoji veoma kratka zona deformacije. 4. da blokira toåak. Da bi se omo127 4. a levi suvim i åistim). – nasloni za glavu. – 100 ms vozilo se zaustavlja. ãto stvara efekat priguãivanja (pretvaranje energije). Vazduãni jastuci i ureœaji za zatezanje pojasa predstavljaju dalji korak u razvoju. Boåni vazduãni jastuci se za samo 10 ms od poåetka kolizije potpuno otvaraju.4. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Savremena vozila se konstruiãu tako da se ãto bezbednije apsorbuje velika koliåina energije pri sudaru.2. Ovo poveñava rizik od zanoãenja vozila i gubljenja stabilnosti pri koåenju. kako bi se ublaæilo dejstvo sila koje sigurnosni pojasevi viãe ne mogu optimalno da pokriju i da bi se smanjio broj povreda prouzrokovanih sigurnosnim pojasom.2. – 60 ms glava i gornji deo tela putnika uranja u vazduãne jastuke. Kada blokiraju upravljaåki toåkovi nije moguñe upravljati vozilom (vozilo ñe nastaviti da se kreñe pravo. Konstrukcija vozila .3. Sudar vozila se po pravilu odvija u vremenu od oko 100 ms. – 40 – 50 ms vazduãni jastuk se otvara do svoje pune zapremine. onda ñe se realizovati razliåite sile koåeça na levim i desnim toåkovima (åak i ako su koånice ispravne). Kao ãto su pokazala brojna ispitivaça i analize saobrañajnih nezgoda sigurnosni pojas moæe da ãtiti samo do promene brzine od oko 25 km/h. pre svega pomoñu harmoniånog delovanja i graniånika zatezanja. trajanju jednog jedinog treptaja oka. Duæa vozila i vozila sa boÿom konstrukcijom ãtite vozaåe i putnike od povreda. Cilj klasiånog sistema za koåenje je da spreåi okretanje toåka. Aktiviranje vazduãnog jastuka odvija se u sledeñim vremenskim intervalima: – 0 ms sudar. – 110-150 ms gornji deo tela putnika se vraña u prethodni poloæaj.

68 Farmer. 1997) je pokazalo da vozila sa ABS åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama u kojima ginu vozaå i putnici u tim vozilima68 (posebno u nezgodama sa jednim vozilom). izaziva saobrañajnu nezgodu koja ukljuåuje samo njegovo vozilo. Fatal Crashes of Passinger Vehicles Before and After Adding Antilock Braking System. Jedno istraæivanje (Farmer. preko senzora na toåku. poveñanje broja saobrañajnih nezgoda sa jednim vozilom moæe biti uslovljeno i promenom ponaãanja vozaåa (tj. No 3. 128 . sprovodi ekstremne pokrete upravljaåa tokom paniåne situacije. jer. umesto da radi na kontrolisanju pokreta vozila. a poveñavaju pozitivni. ãto. Neadekvatno upravljanje vozilom sa ABS ograniåava se na pijane vozaåe i vozaåe koji nemaju iskustva niti obuku u upravljanju ovim vozilima. 2000. Boljom obukom i prilagoœavanjem vozaåa na ABS otklanjaju se negativni uticaji (Farmer. po pravilu.Lipovac. D. biciklisti). New York. & Hoffer. pp 333 – 341. Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja (NHTSA) je pokrenula opseæna istraæivanja kako bi se bolje sagledali uticaji ABS na bezbednost saobrañaja.). C. tj. Istraæivanje koje je organizovala NHTSA pokazala su da je put koåenja vozila sa ABS na ãljunkovitoj podlozi bio åak za 27% veñi nego kod vozila bez ABS. i dr. dovodi i do poveñavanja intenziteta usporenja. i dr. pp 745 – 757. pokuãavajuñi da izbegne saobrañajne nezgode u koje je ukljuåen veñi broj vozila. potcenjuje krivine. 70 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. No 6.69 S druge strane. Vol. Ovo se moæe tumaåiti tehniåkim prednostima ABS. P. Accident Analysis and Prevention. Ovi sistemi. 1997.: The Antilock System Anomaly: A Drinking Driver Problem. Moguñe je da vozaå. NHTSA. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 guñilo upravljanje vozilom koje forsirano koåi i spreåilo njegovo zanoãenje. veñ da omoguñi upravljanje i smanji zanoãenje pri forsiranom koåenju. Ovo moæe rezultirati time da vozaå. 34. NHTSA. 2001). Ovo skrañenje je bilo veñe kada je vozilo bilo optereñeno. G.. obezbedili da se i dalje okreñe. na primer. Na veñini ostalih podloga ABS je skratio put koåenja od 10 do 30%. odreœuju trenutak kada prestane okretanje toåka (trenutak blokiranja) i automatski koriguju (smanjuju) silu koåenja kako bi deblokirali toåak. 29. ABS u redovnim sluåajevima obezbeœuje i neãto veña usporenja. precenjuje moguñnosti upravÿaça zbog oslaçaça na ABS i sl. u poreœenju sa istim vozilima bez ABS. ABS nije uveden u upotrebu radi poveñavanja usporenja. uvedeni su razliåiti sistemi koji spreåavaju blokiranje toåka pri koåenju (ABS – Anti blokirajuñi sistem). S druge strane. C. na vlaænim podlogama i u krivinama. Ovako se sistem odræava na granici proklizavanja.70 67 A Comprehensive Light Vehicle Antilock Brake System Test Track Performance Evaluation. 69 Harless. a posebno ako je vozaå pod uticajem alkohola (Harless. “sleti” s puta.67 Nema dovoljno istraæivanja koja bi objasnila uticaj ABS na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. 2002. ali i neprilagoœenoãñu vozaåa i uticajima ABS na ponaãanje i subjektivni oseñaj sigurnosti. 2002). 2001. Accident Analysis and Prevention. Vol. New York. vozila sa ABS reœe uåestvuju u nezgodama u kojima ginu drugi (vozaåi i putnici iz drugog vozila. kompenzacija rizika) usled shvatanja i oslanjanja na koristi koje obezbeœuje ABS sistem (potcenjuje rizik velike brzine. peãaci.

8. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Prema istraæivanjima Hertz-a. 2000. NHTSA. godine o uticajima ABS na bezbednost u vezi s automobilima71 . OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Tabela 4. Hiltona. i Johnson-a Tipovi saobrañajne nezgode Sve saobrañajne nezgode Smrtonosne saobrañajne nezgode Sudari u kojima uåestvuje viãe vozila Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –18* –42* Obaranje peãake Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –10 –30* Nezgode u kojima uåestvuje samo jedno vozilo Prevrtanja Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Prednji udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Boåni udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –13 +2 +8 +7 +8 –17 +16 +40 +51 –14 –12 –11 –16 +63 +61 +69 +10 –38* +5 –40* 71 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program.2.4. 129 4.Nalazi studija iz 1998.

9.18 0. Tabela 4.18 0. godina (Elvik.16 0.66 1.44 0.95 0. strukturi i uåestalosti konflikata u saobrañaju itd.74 0.3. 1991) (Elvik. brzini kretanja. 1991) (Elvik.Vrsta puta Sa glediãta bezbednosti saobrañaja. onda su relativni rizici nastanka saobrañajnih nezgoda na pojedinim putevima dati u tabeli 4.31 0.80 Gradske ulice 1. 1989) (US Department of Transportation.26 Ruralni putevi 0.35 1.57 Prosek za sve puteve 1. Relativni rizik nezgoda na razliåitim putevima72 Zemlja Danska Norveãka Ãvedska Nemaåka Velika Britanija SAD PROSEK 72 Snrovoånik IZVOR: Brzi putevi istraæivaåi. strukturi uåesnika u saobrañaju.57 0. putevi se mogu klasifikovati u tri kategorije: – brzi putevi (autoputeve i puteve rezervisane za saobrañaj motornih vozila).00.96 0. Na osnovu istraæivanja u najrazvijenim zemljama odreœeni su rizici uåeãña u nezgodama na razliåitim putevima.00 1.00 1.00 no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. Oslo-Kopenhagen.00 1. 130 .32 1. 1989) 0. Krsto Bezbednost saobrañaja + Pokazuje porast odreœenog tipa saobrañajnih nezgoda za vozila opremljena sa ABS – Pokazuje smanjenje odreœenog tipa saobrañajne nezgode za vozila opremljena sa ABS 4. Institut ekonomiki transporta.1.9.00 1. Obzor meropriytië po bezopasnosti doroænogo dviæeniy.38 2.63 1.Lipovac. tehniåko-tehnoloãkim karakteristikama.3. 1996.93 0. 4 Navedene tri kategorije puteva se razlikuju po reæimu saobrañaja. P. 1989) (UK Department of Transport.00 1. PUT KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 4. Ako je proseåan rizik 1. – ostali otvoreni (ruralne) putevi i – gradske ulice.31 0.63 0.00 1. 1991) (Marburger i Stockner.07 1.

Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) Broj nezgoda raste sa porastom broja raskrsnica po kilometru puta. autoputevi su najbezbedniji putevi. 1993. Ovo je logiåno. 4. ãto dolazi do izraæaja i posle ovih deonica. Neki tipovi nezgoda (npr. ovaj rizik je 4 do 8 puta veñi. S druge strane. Ako se na putu smenjuju duge prave deonice i deonice sa oãtrim krivinama ili se smenjuju ravne deonice sa strmim deonicama proseåan broj nezgoda raste. Beograd. Stanje kolovoza Na mokrom i prÿavom kolovozu oteæano je upravÿaçe i koåeçe vozila.74 4. sa intenzivnijim saobrañajem (a posebno sa viãe vozila iz sporednih puteva) i veñim brzinama ispred raskrsnica. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dakle. nestrpljivosti i agresivnosti.3. Nezgode se koncentriãu na deonicama sa znatno oãtrijim krivinama u odnosu na prethodni pravac ili blagu krivinu. 131 4. Trasa puta Trasa puta veoma utiåe na bezbednost saobrañaja.4. raskrsnice zamaraju vozaåe. a posebno promene radijusi krivina i nagibi. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Rizik nezgode je veñi u raskrsnicma sa viãe prilaza.2. . stvaraju uslove za agresivnost i druge negativne pojave koje poveñavaju rizik nezgode i izmeœu raskrsnica. Naime. Najviãe nezgoda se dogaœa u vreme prvih kiãa posle duæeg suvog perioda. K. a na gradskim ulicama ãest puta veñi. Posle duæeg perioda sa loãom podlogom. nego na sliånim raskrsnicama sa tri prilaza. 21.3. jer svaka raskrsnica predstavlja veñi broj konflikata i opasnih situacija koji se mogu realizovati u nezgodu.73 Meœutim. a na krivinama sa 100 – 200 m. doprinose napetosti.3. 73 Isto. Na ostalim otvorenim putevima za meãoviti saobrañaj (ruralni putevi) rizik nezgode je tri.3.4. kao i na deonicama sa usponom posle duæih ravnih deonica. str. Posebno su opasne promena staçe kolovoza. Prilog modelovanju procesa bezbednog preticanja (doktorska disertacija). u odnosu na puteve sa ujednaåenim uslovima voænje.3. Negativan uticaj nagiba i oãtrih radijusa utiåe na bezbednost saobrañaja i na ostalim (pravim i ravnim) deonicama. U krivinama sa radijusom od 400 m rizik od nezgode je dva puta veñi nego na pravoj deonici. Brude (1986) je utvrdio da je rizik nezgode na raskrsnicama sa åetiri prilaza dva puta veñi. nepovoljni radijusi i nagibi dodatno zamaraju vozaåe. na rizik nezgode joã znaåajnije utiåu promene radijusa krivina i nagiba kolovoza. Saobrañajni fakultet. nezgode pri preticanju) se koncentriãu na pravcima posle serije oãtrih krivina i na ravnim deonicama posle duæih uspona. 74 Lipovac..

ako su oåekivane dobiti veñe od ãteta. pri silasku sa puta. 4. Izgradnja prepreka ima smisla. kao mera za smanjivanje brzina na raskrsnicama i drugim opasnim mestima. ove prepreke mogu doprineti nastanku nezgode. vegetacija i sl. analiziraju i postavljanje prepreka koje smanjuju preglednost. Predictive. Vol. Pariz.3.) koji utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja.75 Meœutim. a 50% ovih udara su udari u drvo pored puta. pa je i teæina ovih nezgoda maça. Tako se poveñava teæina saobrañajnih nezgoda. bermi i sl. Vol. No. vozila åesto udaraju u ove prepreke. Dakle. Fourth framework pro- gramme road transport. 77 Ogden. ovako se smanjuje broj nezgoda sa najteæim posledicama. niti na vozilo. Izgradnja prepreka koje smanjuju preglednost.5. Geometrijski dizajn puta i stanje povrãina za peãake (bankina. niti na put. Ogden (1997). December 1998. 3.84). No 3. Accident Analysis and Prevention. 29.. Najznaåajnije 75 OECD: 4 Road Safety Principles and Models: Review of Descriptive. pp 357 – 365. Effects of Paved Shoulders on Accident on Rural Highways. Naime. 76 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads. 34. vozaåi voze sporije. Krsto Bezbednost saobrañaja vozaåi prilagoœavaju svoje ponaãaçe i rizik nezgode opada. 1997. ove prepreke mogu negativno uticati na aktivnu bezbednost saobrañaja (raste ukupan broj nezgoda). Risk and Accident Consequence Models. U Nemaåkoj oko 43% smrtonosnih nezgoda sa uåeãñem jednog vozila (sletanje sa puta) dogaœa se pri udaru vozila u drvo. S druge strane. smanjuje broj nezgoda i do 41%. prepreke mogu imati i pozitivan uticaj na teæinu nezgoda. Accident Analysis and Prevention. P. pp 353-362. The 132 . Mada ovo moæe poveñati broj lakãih nezgoda. Transport research. Åeste prepreke zamaraju vozaåe i skreñu im paænju. Na bezbednost saobrañaja utiåu brojni elementi koji se ne odnose na åoveka. New York.76 Ovako se vozaåi primoravaju da smanje brzine u opasnim zonama.) najviãe utiåu na rizik od saobrañajne nezgode na otvorenim putevima. danas se.78 Izgraœenost i odræavaçe trotoara najviãe utiåu na rizik stradaça u naseÿima. New York.Lipovac. Prepreke pored puta Pored puta se åesto nalaze razliåite prepreke (stablo drveta. 78 Karlaftis.. Svaka åetvrta nezgoda u Ãvedskoj predstavlja udar u prepreku. & Golias. zidani objekti i sl. 2002. mora biti veoma detaljno i struåno analizirana. I. åvrsti objekti. Posebno su bila izraæena smanjenja udara odpozadi i sletanja sa puta. stubovi. ali pozitivno na pasivnu bezbednost (smanjuju se posledice nezgoda). Ako se radi o åvrstim preprekama (stabla drveta. Effects of Rural Geometry and Traffic Volumes on Rural Roadway Accident Rates. S druge strane. pa tako mogu poveñati rizik nastanka nezgode.). M. Final Report. Transport DG – 106. betonski i drugi stubovi.77 je pokazao da asfaltiranje bankina pored otvorenih puteva. prepreke utiåu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Zato se u zimskim mesecima dogaœa maçi broj nezgoda. Ako ometaju preglednost. K. Ove elemente pripisujemo okolini. 1997 (str.

. Posebno opada rizik od nezgoda sa povreœenim i poginulim. AAP. No 3. J. 2001. pp 373 – 385.. 649–658. koordinacija i kooperacija svih subjekata bezbednosti saobrañaja. 1997. a posebno nezgoda sa nastradalim. slab nadzor. 1989) su pokazala da neoåekivane sneæne padavine. 1993) su potvrdila ove stavove i pokazala da pojava grada najviãe utiåe na rizik nezgode. Naãa istraæivanja (Lipovac.). 79 Shope. Accident Analysis and Prevention. a posebno na rizik nezgoda mladih i neiskusnih vozaåa. Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe nezgoda imaju 22% veñu verovatnoñu da doæive bar jednu nezgodu. 81 Truls. 80 133 4. uslovi. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãanje kod mlaœih i odras- lih: korisñenje supstanci i roditeljski uticaji. deca roditeÿa koji su åeãñe åinili prekraãje i sama åesto åine prekrãaje i åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama. porodica.4.81 Neposredna kontrola brzo deluje. Ferguson. saobrañajni i dr. stavovi o bezbednosti saobrañaja. itd. i dr. kiãa ili sneg) raste rizik od nezgode. New York. Vol.4. doslednost kaæçavaça. ali su efekti ograniåeni u vremenu i prostoru. Negativni uticaji roditelja: Blagi stavovi prema konzumiraçu alkohola mladih. i dr. rad policije i sudstva. zakoni i drugi propisi. Accident Analysis and Prevention. dræavno ureœeçe. organizacija i kvalitet rada institucija bezbednosti saobrañaja. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. urbanistiåko planiraçe prostora. Skandinavska istraæivanja (Frdstroem i Bjornskau. nego ostali.. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uticaje na bezbednost saobrañaja imaju: standard (pojedinca i druãtva). poveñavaju rizik od uåeãña u ozbiljnim saobrañajnim prekrãajima i nezgodama (Shope. 2001. metroloãke prilike. S.80 POLICIJA–Uticaj neposredne kontrole na smanjivanje brzine U Norveãkoj je uoåeno da je redovna 9-toåasovna kontrola u toku 6 nedelja dovela do smanjenja proseåne brzine voænje za 0. Odnos roditeljskih vozaåkih dosijea sa vozaåkim dosijeima njihove dece.79 S druge strane. New York. te da su efekti trajali najviãe 8 nedelja. No 3. No 5. 29. prvi jesenji sneg i padavine posle duæih perioda bez padavina znaåajno poveñavaju rizik nezgoda. J. staçe zdravstvene zaãtite. V.. sistem obrazovaça i vaspitaça. DECA I RODITELJI Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe saobrañajnih prekrãaja imaju 38% veñu verovatnoñu da naåine prekrãaj. i dr.9 do 4. 29. i sl.8 km/h. pp 229 – 234. Increased Police Enforcement: Effects on Speed. Uåesnici u saobrañaju se privikavaju na loãe vremenske uslove i ovaj negativan uticaj slabi. K.4. Vol. OKOLINA KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NEPOVOLJNI VREMENSKI USLOVI U vreme padavina (grad. str.

kod mladih vozaåa. M.82 Meœutim. & Frith W. M. 29. Vol. rizik od nezgode raste. 34. 34. ako se vozilo zaustavi zbog drugog prekrãaja. Accident Analysis and Prevention. Vol. 2002). 34. Accident Analysis and Prevention. 2002). New York. u poreœenju sa sekundarnim zakonima. onda je moguñe naplatiti kaznu i za nekoriãñenje pojasa. The Effects of Standard Enforcement on Michigan Safety Belt Use. New York. a posebno ako ova osoba nema vozaåku dozvolu. broja nezgoda i broja poginulih u odnosu na vidljive kamere (Keal. Accident Analysis and Prevention. tinejdæer. M.. tako i na svim putevima (globalno). 2002)88 viãe je uticao na one grupe koje su manje koristile pojaseve (mladi vozaåi. P. Langley. pp 583 – 593. Seat belt use among african americans. No 6. Further results from a trial comparing a hidden speed camera programme with visible camera operation. 2002. Relativna efikasnost programa skrivenih kamera.86 a posebno kod nekih rasa/etniåkih grupa (npr. 1997. ali izaziva poveñavanje dugoroåno poveñanje izloæenosti (motorizacije i mobilnosti). Meilinger & Kriger P. No 4. & Langley J. How the Presence of Passengers Influences the Risk of Collision With Another Vehicle. T. pp 773 – 777. J. M.. nego u bogatim oblastima. 2001. 86 Prema sekundarnim zakonima nekoriãñenje sigurnosnog pojasa je prekrãaj za koji se vozilo ne moæe zaustaviti.Vivoda & Fordyce T. New York. P.. 84 Keall. 89 Vollrath.. Vol. No 3. 2002. Accident Analysis and Prevention. Britaniji je utvrœeno da je stopa poginulih u saobrañajnim nezgodama mnogo veña meœu stanovnicima siromaãnih oblasati. I. L.83 SKRIVENE KAMERE Skrivene kamere koje prati odgovarajuñi publicitet (kampanje). An Investigation Into the Relationships Between Area Social Characteristics and Road Accident Casualties.. muãkarci. u odreœanom opsegu. hispanics and whites.. ako je saputnik mlaœa osoba. pp 523 – 529. 29. i dr. 134 .Povey & Frith W. 34. pp 815 – 823. No 5.Lipovac.P. No 5. ZAKON I RASNA PRIPADNOST Primena primarnih zakona o pojasevima poveñava upotrebu sigurnosnih pojaseva. Povey. 4 82 Abdalla. 88 Eby.Williams & Farmer C. A Model of Traffic Crashes in New Zealand.84 i 2002).87 Prelazak na primarne zakone (Eby.. 2001. New York. Accident Analysis and Prevention. pa moæe negativno da utiåe na rizik nezgode (Scuffham. i dr. Suprotno tome. skrivene kamere dovode do åetvorostrukog poveñanja realizovanih kazni. Accident Analysis and Prevention.. primarni zakoni dozvoljavaju policiji da zaustavi vozaåe zbog nekoriãñenja pojasa i da naplate kaznu.89 Meœutim. Vol. New York. imaju veñe efekte na smanjivanje broja prekoraåenja brzine. pp 649 – 654. M. a posebno noñu (Vollrath. A. Meœutim. pp 277 – 2284. D. Vol. 85 Keal.. 83 Scufham. 34. L. kod Amerikanaca afriåkog porekla). Accident Analysis and Prevention. pp 673 – 687. Krsto Bezbednost saobrañaja STANDARD-pojedinca U V. New York. 2002. Vol. L.. Povey & Frith W. & J. 2002. 87 Wels.. putnici i Afroamerikanci). J. S druge strane. poveñanje prihoda.. New York.85 Ova smanjenja su znaåajna kako na konkretnoj deonici (lokalno). D. No 5.. 2002. Vol. povezano je sa kratkoroånim smanjivanjem rizika. i dr. No 6. nasuprot vidljivih kamera za smanjivanje brzine. PRISUSTVO SAPUTNIKA Prisustvo saputnika smanjuje rizik od nezgode.

godine.. i Parker D. No 4. Project funded by European Commission under the transport. 1999. NHTSA. Fusilier R. 19. Council Directive 96/C110/05 (proposal). 29. 29. Accident Analysis and Prevention. Police Enfocement Strategy to Reduce Traffic Casualties In Europe.. Direktive Evropske unije: Council Directive 91/439/EEC. New York. Contract Nº: RO-98-RS.. 1997. 34. Lipovac. & Donne X..3047. The ”Escape” Project. 135 4. februar 1996. Council Directive 94/72/EEC. J. godine i Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola (APC) od 01. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. K. 5.. Contract No RO-97-sc. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. godine. Safety and the Car Size Effect: A Fundamental Explanation. Da li su agresivni ljudi agresivni vozaåi? AAP. Lajunen. An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. D. Evropski sporazum o dopuni Konvencije o saobrañaju na putevima od 01. Vol. No. RTD programme of the 4th framework programme. Manuel de Premiers Secours Routiers.. 21. Council Directive 96/427/EC. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules.Literatura Ahmed. & Andersson R. (139-151). OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Literatura . decembar 1994. T. Miletiñ. i dr.. AAP. April 1999. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko rizicno ponaãanje kod mlaœih i odraslih: koriãñenje supstanci i roditeljski uticaji. 1999. maja 1971. N. Beograd. Jolis. GADGET. Saobrañajne nezgode u preticanju. Vol. Council Directive 96/439/EEC ( proposal). jul 1996. pp 541 – 551. European Transport Safety Council. Shope. 2000. 2001. jul 1991. 1999.2235. P. (649-658). June 2000. Wood. Deliverable 5. Pariz. 1997. 2002. B. Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila od 03. France-selection. 10.. No 2. (243-255). Kontrola i regulisanje saobrañaja. septembar 1996. Differences in Case-specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. 2. aprila 1975. No 5. Project funded by the European Commission under the Transport RTD Programme of the 4th framework programme. Beograd. Accident Analysis and Prevention. Michel A. juna 1976. 2001. Legal Measures and Enforcement..

Council Directive 97/26/CE. jun 1997. Council Directive 97/26/EC. Council Directive 97/C 31/04 (proposal). P. jun 1997. Krsto Bezbednost saobrañaja Council Directive 96/47/EC. 14. 2.Lipovac. 7.novembar 1996. 97/C 69/02. 6. septembar 2000. Common Position No 9/97 . 20. 4 136 . decembar 1996. Commission Directive 2000/56/EC. 23. jul 1996.

Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju 5. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji .2.3. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5.5.4. Kljuåne oblasti primene zakona 5.1.5. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja 5. Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja 5.

Danas se procenjuje da u promeni ponaãanja leæi najveñi potencijal uticaja na bezbednost saobrañaja (20 do 40% u EU). Propisi imaju veoma vaænu ulogu u promeni ponaãanja. Da bi se ovaj potencijal realizovao, neophodno je: da se donese dobar zakon i drugi propisi, da ljudi poãtuju propise i da budu kaænjeni oni koji ih ne poãtuju. Primena zakona ima razliåite kratkoroåne i dugoroåne ciljeve koji se realizuju u tri faze: 1. faza: PROMENA PONAÃANJA ZBOG POLICIJE To su trenutni efekti na terenu – na mestu i u vreme kontrole saobrañaja. Na primer, vozaåi ñe poãtovati crveno svetlo na semaforu (ili smanjivati brzinu) na datoj lokaciji u vreme kada shvate da postoji policijska kontrola. 2. faza: PROMENA STAVOVA To su kratkoroåni memorijski efekti koji se odnose na isto mesto ili na isti prekrãaj, a traju i posle policijske kontrole. Na primer, posle dugotrajne kontrole prolaska na crveno svetlo (ili kontrole brzine) na odreœenom mestu, vozaåi ñe poãtovati svetlosne signale (ili smanjivati brzinu) na tom mestu i u vreme kada nema policijske kontrole. Ovome posebno moæe da doprinese automatska kontrole saobrañaja. 3. faza: PROMENA MORALNIH – SOCIJALNIH NORMI To su dugoroåni efekti struåno projektovanih kampanja i dosledne primene zakona, a oslanjaju se na shvatanje opasnosti od pojednih saobrañajnih prekrãaja. Na primer, posle viãegodiãnje (ili viãedecenijske) dosledne primene zakona u vezi prolaska na crveno (ili kontrole brzine) i sveobuhvatnih kampanja koje struåno objaãnjavaju smisao prinude, veñina vozaåa prihvata da je nemoralno prolaziti na crveno ili drastiåno prekoraåivati brzinu. Tako se smanjuje broj onih koji åine taj prekrãaj na bilo kojem mestu i u bilo koje vreme. Sa druge strane, javnost se pridobija da pomogne i podræi policiju u otkrivanju i rasvetljavanju ovih prekrãaja. U Evropi je u toku proces usaglaãavanja propisa u bezbednosti saobrañaja. Posebno se prate i usaglaãavaju: – usvajanje zakona, – poãtovanje zakona (naroåito policijska praksa) i – efikasnost sudova. 139

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

5.1. PRIMENA ZAKONA I PROMENA PONAÃANJA U SAOBRAÑAJU

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Pri usvajanju novih zakona i pri izmeni postojeñih od dræava se oåekuje da propisima podræe minimum usaglaãenih struånih stavova. U tom smislu, postoji veliki broj preporuka Ujedinjenih Nacija, Rezolucija i drugih dokumenata KEMT, Direktiva EU, dokumenata OECD itd. Postoje brojne meœunarodne organizacije, komisije i druga tela koji neprekidno prate ovaj proces i pomaæu vladama i dr. institucijama u kreiranju nacionalnih propisa. Proces usaglaãavanja se ne zavrãava prañenjem usvajanja zakona i drugih propisa. Danas se sve otvorenije izuåava i preporuåuje usaglaãavanje policijske prakse. Oåekuje se da se ãirom Evrope, a posebno u EU ostvari ujednaåen nivo poãtovanja zakona u oblasti bezbednosti saobrañaja. U tom smislu je usvojena Evropska strategija policijske prinude, a u reformama policijskih organizacija uåestvuju meœunarodni eksperti.

5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja
Osnovni cilj primene propisa u saobrañaju je omoguñavanje neometanog odvijanja saobrañaja uz stalno smanjivanje rizika nastanka saobrañajnih nezgoda. Ma koliko ovi ciljevi bili razumni i opãteprihvañeni, teãko ih je ostvarivati u praksi. Naime, uåesnici u saobrañaju marginalizuju znaåaj rizika u saobrañaju. Verovatnoña saobrañajnih nezgoda je mala sa glediãta pojedinca koji treba da promeni svoje ponaãanje. On redovno precenjuje znaåaj svojih “odricanja” (smanjivanja brzine, poãtovanja svetala na semaforu, odricanja od alkohola, prelaska ulice na peãaåkom prelazu i sl.) u odnosu na “dobiti” u bezbednosti saobrañaja (statistiåko smanjivanje rizika nastanka nezgode). Rizik nastanka nezgode ne moæe bitno promeniti ponaãanje ljudi u saobrañaju. S obzirom na to da je rizik nezgode minoran za pojedinca, preostalo je da primenom zakona korigujemo njegovo ponaãanje u saobrañaju. Neophodno je da se poveña rizik zaustavljanja (Rzaust), odnosno kontrolisanja zaustavljenih uåesnika u saobrañaju (Rkont/zaust). Ako su ove kontrole struåne, to ñe uveñati i rizik otkrivanja saobrañajnih prekrãaja (Rotkr/kont). Poveñan rizik otkrivanja unapreœuje ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Kao rezultat ovakvog razmiãljanja, u svetu se sve viãe prihvata metod planiranih, sluåajnih kontrola vozaåa (npr. kontrole alkoholisanosti vozaåa i sl.) i vozila (npr. kontrola teretnih vozila). Meœutim, razni propusti u sankcionisanju omoguñavaju da jedan znatan broj prekrãilaca ne bude kaænjen za prekrãaje koje su uåinili. Ovo ñe zavisiti od zakonskih reãenja, od kvaliteta rada policije, sudova, ali i od mentaliteta, od druãtvenog okruæenja itd. Neophodno je stalno poveñavati rizik kaænjavanja prekrãilaca koji su otkriveni u prekrãaju (Rkaæ/otkr). Konaåno, rizik kaænjavanja (Rkaæ) se dobija kao proizvod rizika (verovatnoñe) zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja: Rkaæ = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr Na ponaãanje u saobrañaju utiåe i veliåina kazne za pojedine prekrãaje (Vk). Oåekivana kazna predstavlja srednju vrednost kazne (matematiåko oåekivanje 140

5

5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju

kazne) koju “plaña” uåesnik u saobrañaju za neki prekrãaj i dobija se kao proizvod rizika (verovatnoñe) kazne i vrednosti kazne: M(K) = Rkaæ · Vk M(K) = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr · Vk Ovako dobijena oåekivana vrednost kazne utiåe na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Ãto je veña oåekivana vrednost kazne veña je i verovatnoña da uåesnike u saobrañaju odvratimo od åinjenja pojedinih prekrãaja.

Sliåno se mogu analizirati i drugi prekrãaji, ali je znaåajno prihvatiti da svih pet elemenata utiåe na oåekivanu kaznu, a ova na promenu ponaãanja.

5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole
Opãti rizik kontrole predstavlja rizik da ñe bilo koji uåesnik u saobrañaju biti zaustavljen i kontrolisan. Moæe se izraåunavati kao broj zaustavljanja (kontrola) u odnosu na broj vozila, vozilo kilometara, vozaåa, peãaka i sl. Na primer, ako na nekom podruåju ima 2 miliona vozaåa, a godiãnje realizujemo 70.000 alkotestova, onda je opãti rizik kontrole na alkohol: ORkont-alk = 70.000/2.000.000 = 0,035 = 3,5%, odnosno oko 3,5 % vozaåa je alkotestirano u toku godine. Sa poveñavanjem broja kontrolisanih uåesnika u saobrañaju, poveñava se obim rada saobrañajne policije, ometa se saobrañaj, opada rejting policije i to javnost sve teæe prihvata. Opãti rizik ograniåava druãtvena zajednica, a na osnovu javne prihvatljivosti i saobrañajnih zahteva. Ciljani opãti rizik kontrole se moæe definisati i strategijom bezbednosti saobrañaja, odnosno strategijom policijske prinude u saobrañaju. Policija ne bi trebalo da premaãi ovako definisan opãti rizik zaustavljanja, jer, u protivnom, neñe imati podrãku javnosti. Specifiåan rizik kontrole je rizik (verovatnoña) da ñe poåinilac prekrãaja biti zaustavljen i kontrolisan. Specifiåan rizik kontrole se izraåunava kao od141

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Na primer, ako æelimo da smanjimo voænju pod uticajem alkohola, to se moæe postiñi poveñavanjem: – broja zaustavljenih vozila u saobrañaju (Rzaust), – broja alkotestiranih vozaåa meœu onima koje smo zaustavili (Rkont/zaust), – pouzdanosti alkotestiranja kvalitetom ureœaja, obukom i savesnoãñu policajaca (Rotkr/kont), – efikasnosti u procesu kaænjavanja, kako na licu mesta, u policijskoj organizaciji i u sudovima (Rkaæ/otkr) i – kazni za voænju u alkoholisanom stanju (Vk).

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

nos broja kontrolisanih i ukupnog broja prekrãilaca. Sliåno se moæe definisati i specifiåan rizik kaænjavanja (odnos broja kaænjenih i ukupnog broja pijanih vozaåa u saobrañaju). Na primer, ako je procenjen broj alkoholisanih vozaåa na nekom putu u vreme vikenda oko 500, broj zaustavljenih i kontrolisanih alkoholisanih vozaåa 80, a broj kaænjenih 60, onda je specifiåan rizik kontrole za ove prekrãioce, na tom putu, u vreme vikenda: SRkont-alk = 80/500 = 0,16 = 16 %, a specifiåan rizik kaænjavanja alkoholisanih vozaåa bio bi: SRkaæ-alk = 60/500 = 0,12 = 12 %, Dakle, oko 16% alkoholisanih vozaåa je kontrolisano, ali je samo 12% i kaænjeno za ovaj prekrãaj. Specifiåan rizik (posebno specifiåan rizik kaænjavanja) mnogo viãe utiåe na ponaãanje u saobrañaju, a nema druãtvenih ograniåenja za njegovo poveñavanje (moæe iñi i do 100%). Zato je znaåajno stalno poveñavati specifiåan rizik, ali tako da se ne prekoraåi opãti rizik. To se moæe postiñi samo vrlo struånim radom saobrañajne policije.

5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja
Krajem proãlog veka shvañena je razlika izmeœu objektivnog i subjektivnog rizika kontrole i kaænjavanja. Objektivni rizik se definiãe kao odnos (koliånik) broja kontrolisanih (kaænjenih) i broja uåesnika (opãti rizik) ili broja prekrãilaca (specifiåan rizik). Meœutim, ako uåesnici u saobrañaju nisu upoznati sa rizikom kontrole i kaænjavanja, oni neñe promeniti ponaãanje. Zato je neophodno ãto bolje informisati uåesnike u saobrañaju. Tako se poveñava njihov subjektivni rizik, tj. oseñaj da ñe biti zaustavljeni, kontrolisani, otkriveni u prekrãaju i kaænjeni. Pod subjektivnim rizikom podrazumevamo procenat onih uåesnika u saobrañaju koji misle da ñe biti zaustavljeni, odnosno kaænjeni u prekrãaju. Danas je opãte prihvañeno da samo subjektivni rizik menja ponaãanje u saobrañaju, a objektivni rizici samo sluæe da odræe i poveñaju subjektivne oseñaje rizika kaænjavanja. Subjektivni oseñaj rizika se moæe poveñavati poveñavanjem objektivnih rizika, dobro uoåljivom prinudom na putevima, metodama automatske kontrole (npr. kontrola brzine ili poãtovanja semafora), kampanjama u bezbednosti saobrañaja, informisanjem javnosti itd.

5

5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi
Sistem mera i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja treba da se kreñe u sledeñim okvirima: 142

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

U planiranju rada policije i u neposrednom radu trebalo bi teæiti da se poveñavaju subjektivni i specifiåan rizik, uz ograniåen opãti i objektivan rizik. To se moæe postiñi izborom metoda rada, planiranjem sluåajnih kontrola, automatskom kontrolom prekrãaja, kampanjama, dobro vidljivim i publikovanim radom policije i efikasnim sudstvom.

5.2. DONOÃENJE I PRIMENA PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Velika je uloga zakona u unapreœenju bezbednosti saobrañaja na putevima. Åesto se ova uloga pojednostavljuje i pod zakonom podrazumeva samo staranje o poãtovanju zakona, a nekad i samo policijska prinuda u neposrednoj kontroli saobrañaja (otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja). Meœutim, kada se pominje zakon1 (propisi), trebalo bi raspravljati o sledeñim vaænim poljima rada: 1) formiranje polaznih struånih stavova na kojima se temelje zakon i propisi u bezbednosti saobrañaja, 2) usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti, 3) oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise,
1 Lipovac,

K., Jovanoviñ, S. i Mladenoviñ, D., Proces donoãeça zakona ...

143

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

– smanjivati broj zaustavljanja i kontrola uåesnika koji nisu u prekrãaju (poãtovati ograniåen opãti rizik), – poveñati broj zaustavljanja i kontrole prekrãilaca (poveñati specifiåan rizik), – poveñati verovatnoñu otkrivanja prekrãaja pri kontroli prekrãioca (efikasnost i pouzdanost kontrole), – poveñati verovatnoñu da otkriveni prekrãioci budu kaænjeni, – poveñavati svest kod svih uåesnika u saobrañaju, a posebno kod prekrãioca da ñe prekrãaj biti otkriven i sankcionisan (poveñati subjektivan rizik), – predvideti kazne koje odgovaraju prekrãaju (ãtetama i riziku koji izaziva) i prekrãiocu, a koje ñe njega i druge uåesnike u saobrañaju odvrañati od åinjenja tog prekrãaja. Najvaæniji cilj sistema aktivnosti u saobrañaju mora biti poveñavanje subjektivnog rizika zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja. Tako se uveñava njihov subjektivni oseñaj za veliåinu kazne za prekrãaj i tako najviãe utiåe na promenu ponaãanja u saobrañaju. Meœutim, nije korektno “lagati” uåesnike u saobrañaju kako ñe za odreœeni prekrãaj platiti veñe kazne od zakonom predviœenih, jer se time ugroæava pravna sigurnost graœana i podstiåe korupcija u saobrañajnoj policiji. Ne mogu se postiñi dugotrajni efekti, ni ako se subjektivni rizik bitno razlikuje od objektivnog, a posebno ako je specifiåni objektivni rizik znatno manji od specifiånog subjektivnog rizika.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4) promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti, 5) donoãenje zakona i drugih propisa, 6) realizacija najãire kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti da prihvati i podræi odredbe zakona, 7) sprovoœenje zakona u praksi i 8) permanentno prañenje i unapreœivanje propisa. Mada se policija, prvenstveno, stara o poãtovanju zakona u saobrañaju, veoma je znaåajno da aktivno uåestvuje i u drugim poljima rada.

5.2.1. Formiranje struånih stavova
Formiranje struånih stavova na kojima ñe se temeljiti buduñi zakon i drugi propisi u bezbednosti saobrañaja je jedna od temeljnih aktivnosti od koje zavisi kvalitet i uspeãnost svih ostalih aktivnosti, a posebno uspeãnost primene zakona. Struåni stavovi se crpe iz nauånih dostignuña i praktiånih iskustava u svetu i u naãim uslovima. Naime, bezbednost saobrañaja je visoko standardizovana i normirana oblast u meœunarodnim razmerama. S druge strane, pogreãni struåni stavovi su se uvek plañali poveñanjem broja nezgoda i svih negativnih posledica. Kada se u bilo kom delu sveta pokaæe da su odreœeni stavovi prevaziœeni, vrlo brzo se menjaju u svim drugim nacionalnim zakonodavstvima. Na primer, prva upotreba sigurnosnih pojaseva beleæi se sedamdesetih godina. U narednih petnaestak godina veñina zemalja sveta je prihvatila ovo pravilo. Prve stepenovane vozaåke dozvole realizovane su u N. Zelandu 1987, a samo desetak godina kasnije ovaj sistem je zahvatio Englesku, Australiju, Kanadu i veñinu zemalja SAD. Kada su struånjaci u SAD utvrdili da ni veliki (USA size) vazduãni jastuci nisu dovoljno dobar sistem zaãtite, intenzivirali su kampanju poveñanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. Meœutim, procenjuje se da je oko 5.000 ljudi ginulo svake godine zbog neupotrebe sigurnosnih pojaseva. Kada su shvatili da dete na prednjem sediãtu moæe biti teãko povreœeno od vazduãnog jastuka, zabranili su da mlade i niske osobe sede napred, a proizvoœaåe obavezali da na svakom vozilu stave i upozorenje. Brojni eksperimenti i zablude (pogreãni struåni stavovi) su krvavo plañeni, a posebno u najrazvijenijim zemljama. Tako se uåilo i danas se uåi u bezbednosti saobrañaja. Danas je period prihvatanja novih znanja znatno krañi i za pojedine sisteme zaãtite i pravila saobrañaja kreñe se od 1 do 5 godina. Da bi se u zakon ugradili napredni struåni stavovi i savremena dostignuña, neophodno je da se stalno prate svetska iskustva, razvoj teorije i prakse. Ovome veoma doprinose meœunarodne organizacije. Danas se posebno istiåe doprinos OECD, UN, CEMT, PRI, Saveta Evrope, EU i dr. Naãa je zemlja mala i siromaãna da bi sama pravila znaåajne iskorake u teoriji i praksi bezbednosti saobrañaja. Utoliko je vaænije organizovano i kontinuirano pratiti svetska dostignuña i organizovati transfer znanja u oblasti bezbednosti saobrañaja. Tako se formira odreœena struåna elita u bezbednosti saobrañaja koja akumulira znanja i iskustva, proverava ih i promoviãe u naãim uslovima. Angaæovanje ove elite u svim fazama pri144

5

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

preme i prañenja sprovoœenja zakona je garancija kvaliteta zakonskih reãenja i stalnog razvoja bezbednosti saobrañaja u skladu sa svetskim dostignuñima.

5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti
Neophodno da se, u fazi formiranja struånih osnova za pripremu ili izmenu zakona, uspostave ãto åvrãñi kontakti sa najãirom struånom javnoãñu. Ovim se promoviãu i preispituju akumulirana struåna znanja i stavovi, kreiraju i koncentriãu nova saznanja, a posebno naãa iskustva u primeni zakona i sagledava spremnost za promene. Na nauåno-struånim skupovima se iznose i usaglaãavaju struåni stavovi i angaæuje ãira struåna javnost da promoviãe struåne stavove. Tako poåinje i priprema najãire javnosti da shvati, uvaæi i prihvati neophodnost promena propisa. Konaåno, sistematskim uobliåavanjem i organizovanom proverom struånih stavova vrãi se pritisak na politiåku javnost da podræi nova reãenja, ali joj se i pomaæe da ova reãenja obrazloæi i sprovede. Ovaj proces ñe biti olakãan, a uspeh izvesniji, ukoliko se maksimalno uvaæe svetska dostignuña, usaglaãeni stavovi u meœunarodnim organizacijama, iskustva najrazvijenijih, naãa praksa i ograniåenja, kao i tendencije u bezbednosti saobrañaja. Ukoliko bi izostalo angaæovanje najãire struåne javnosti u pripremi zakona, pretila bi opasnost da se u novi zakon uvrste struåno neprovereni stavovi i reãenja, da se previde neka vaæna reãenja koja omoguñuju realizaciju u naãim uslovima, da se nedovoljno uvaæi naãa praksa i ograniåenja itd. Ovakvi promaãaji bi mogli da razaspu energiju struånjaka (deo struåne javnosti ne podræava nova reãenja), te da u najãiroj javnosti stvaraju ambijent da nova reãenja nisu struåna, da nisu sprovodljiva, te da im se treba odupirati.

5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise
Kada su usaglaãeni struåni stavovi koji ñe biti osnova za novi zakon, neophodno je u timove eksperata za bezbednost saobrañaja ukljuåiti struånjake koji ñe pomoñi u oblikovanju struånih stavova u pravne norme. Jako je vaæno da eksperti koji poznaju pravni sistem zemlje, sistemske zakone i pravno okruæenje, a posebno probleme primene propisa u naãoj zemlji uvaæavaju usaglaãene struåne stavove i pravno okruæenje. Pravne norme moraju da se temelje na struånim stavovima, da budu u skladu sa ostalim propisima, te da omoguñe efikasno sprovoœenje u naãim uslovima. Nije dobro ako zakonska reãenja ne prate savremena dostignuña u bezbednosti saobrañaja, ako nisu usaglaãena sa meœunarodnim ugovorima i propisima u naãem okruæenju (posebno je znaåajno voditi raåuna da propisi budu usaglaãeni sa propisima EU), ako nisu usaglaãena sa naãim sistemskim zakonima ili ako ne budu uspostavljeni mehanizmi koji garantuju efikasnu primenu u naãoj praksi. 145

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

a ponudi izgovor za promenu ovih stavova. da je ono u skladu sa evropskim trendovima. razliåite politiåke snage ñe pokuãati da kritikom nekih novih reãenja dobiju politiåke poene. ako se najãira javnost bude oseñala ugroæenom sa novim reãenjima. Mada je politiåka javnost dala poverenje struånim timovima da pripremaju predlog zakona. ona moæe. S druge strane. Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti Najãira javnost treba da prihvati i podræi odredbe zakona. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti Dobra promocija stavova (kampanja) bi trebalo da garantuje da ñe najznaåajniji struåni stavovi biti ispoãtovani u zakonu i drugim propisima. to ñe ih koãtati: izgubiñe deo glasova na sledeñim izborima.2. Meœutim. veñ da se maksimalno ispoãtuje.6. U prethodnim fazama je bilo prostora za suprotstavljanje razliåitih struånih i politiåkih stavova o novim reãenjima. Tako bi se umanjio ili potpuno obezvredio rad struånih timova. P. 5.2. Tada je jednostavno i donoãenje novih propisa. S druge strane. Dakle.5.Lipovac. Ako znaåajan deo zakonodavnih tela ne podræi zakon.4. Ako ovo podrazumeva drastiåno menjanje stavova najãire javnosti. neophodno je stalno pruæati dobar izgovor za ove promene. da se uvaæe i opravdaju njeni raniji stavovi. 5 5. nije cilj da se javnost ponizi i utera u red. a posebno struåne javnosti. neophodno je da se nova reãenja promoviãu i zadobije podrãka najznaåajnijeg dela politiåke javnosti. onda ga neñe podræati. onda bi razliåiti politiåki faktori trebalo da prepoznaju svoj interes da podræe napredna reãenja u novom zakonu i drugim propisima. åak. Ovde je vaæna uloga politiåke. trebalo bi skoncentrisati sve argumente da se ubedi najãira javnost da ga podræi. da je to najbolje reãenje. Zato je vaæno da se promocija novih reãenja vrãi paralelno u politiåkoj i najãiroj javnosti. moæe se organizovati i spreåiti donoãenje novih zakona ili usporiti i omesti njihovo sprovoœenje. te da nema bolje alternative. Kada najãira javnost podræava nova reãenja. Ako politiåari donesu zakon suprotan volji najãire javnosti. zakoni ostaju da æive nezavisno od toga kako su i zaãto doneti. Ako glasaåi ne prepoznaju svoj interes da se usvoji zakon. U suprotnom.2. Donoãenje zakona i drugih propisa Zakone donose zakonodavna tela. Zato je kampanja veoma vaæna faza koju treba planirati i dobro organizovati. da je ono interes graœana. a u krajnjim sluåajevima da bitne odredbe novog zakona izmene ili åak spreåe njegovo donoãenje. Krsto Bezbednost saobrañaja 5. Od toga kako ñe javnost pri146 . U suprotnom. da stvara ambijent u kome se od politiåke javnosti oåekuje donoãenje i brza implementacija novih propisa. kada se usvoje. kada je zakon usvojen. on neñe biti izglasan. Ako je koordinirana priprema. politiåka javnost mora da vodi raåuna o najãiroj javnosti (o glasaåima).

Paæljivo uvoœenje i prañenje primene novih zakona i drugih propisa mora biti struåno vo147 5. sa unapred poznatim i objavljenim ciljevima. poãtovanje zabrane upravljanja vozilom itd. Sprovoœenje zakona u praksi Pod sprovoœenjem zakona treba podrazumevati nekoliko veoma znaåajnih aktivnosti: otkrivanje saobrañajnih prekrãaja na licu mesta. Najbolja zakonska reãenja neñe dati nikakvih efekata. moæe da pomogne ili odmogne doslednom sprovoœenju zakona. Da bi se obezbedila primena propisa. 5. sa poznatim metodama i struåno verifikovanim i javnosti predstavljenim rezultatima. odnosno o njihovim interesima koji nisu uvek isti. neophodno je da policijsku prinudu uvek prate i podræavaju dobro osmiãljene i struåno sprovedene kampanje usmerene prema ciljnim grupama iz najãire javnosti. Ovo nikako ne doprinosi sprovoœenju zakona.2. 5. dokumentovanje i obrada prekrãaja. Naprotiv. vlasti i graœana itd. Da bi se zakon sprovodio. Politiåka javnost svojim primerom – moralnim odnosom prema zakonskim obavezama podræava ili ne podræava propise u bezbednosti saobrañaja. ako se ne budu sprovodila. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja hvatiti nova reãenja u zakonu. S druge strane.2. Sa druge strane. Bezbednost saobrañaja je oblast u kojoj politiåka javnost åesto ne pokazuje dovoljno spremnosti da svojim primerom podræi propise.7.2.8. sankcionisanje prekrãaja i prañenje realizacije kazne (naplate novåanog iznosa kazne. a posebno oblikovanje i podrãku policijskoj prinudi. a posebno kako ñe se sprovoditi ovi propisi. a posebno za primenu represije u predizbornom periodu. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa Praksa je najbolja provera ispravnosti pojedinih zakonskih reãenja. neophodna je jasna podrãka struåne. uspostavljen je loã ambijent u kome je normalno da se mogu krãiti propisi u bezbednosti saobrañaja od strane politiåke javnosti kojoj se odmah pridruæuju i policajci i drugi povlaãñeni slojevi stanovniãtva. zavisi kako ñe se donositi podzakonski akti. Ovo se obezbeœuje u prethodnim fazama. a nekad i remeti odnose policije i javnosti. politiåke i najãire javnosti. veñ se policijska prinuda definiãe kao deo ãirokih kampanja bezbednosti saobrañaja. politiåkoj i najãiroj javnosti. korisnici puta i drugi graœani na osnovu sprovoœenja zakona ocenjuju valjanost tog zakona.). Ovo je najznaåajnija i najteæa aktivnost u vezi realizacije zakona i podrazumeva dugotrajan. ukljuåujuñi i primenu razumne prinude. politiåka javnost uticajem na izvrãnu vlast. Pri tome bi trebalo uvek voditi raåuna o struånoj. dosledan i dobro koordiniran rad viãe subjekata. Treba imati u vidu da politiåka javnost neñe biti preterano zainteresovana za sprovoœenje propisa. Tako se stvara ambijent da cilj policijske prinude nije samo prikupljanje novca za dræavni budæet.5. a posebno na policiju. pokretanje odgovarajuñeg postupka.

4 Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. ali i u uticaju na ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju.2235. RTD programme of the 4th framework programme. Contract Nº: RO-98-RS. trebalo bi uåvrãñivati sva dobra reãenja. a posebno u primeni zakona: u stopi otkrivanja nepoãtovanja zakona. Da bi evropski sistem zakonskih mera bio efikasan i uspeãan. Nije realno oåekivati da uskoro svako pravilo bude identiåno u svim evropskim zemljama. neophodno je vrãiti stalno usaglaãavanje. June 2000. postoji veliki prostor za unapreœivanje svih karika u lancu usvajanja i sprovoœenja zakona. sigurnosni pojasevi i mladi vozaåi) i dao preporuke za unapreœivanje propisa u navedenim oblastima. ãirom kontinenta. Ovo je doprinelo da su znaåajne razlike u zakonskim odredbama. RTD programme of the 4th framework programme. Gadget WP 5. Tako se obezbeœuju nepristrasni struåni stavovi o pojedinim zakonskim reãenjima i o zakonu u celini. 3 Review of Enforcement Support Systems in EU Countries. a biti spreman da se loãa reãenja vrlo brzo unaprede ili promene. Zakljuåeno je da. The “Escape” Project. Radni paket 5 (WP 5) je posebno analizirao primenu zakona u åetiri kljuåne oblasti (alkohol. S obzirom na to da su struånjaci iz policije uåestvovali u svim fazama pripreme i donoãenja propisa. Na osnovu struånih i nezavisnih analiza. u brzini otkrivanja prekrãaja. RTD programme of the 4th framework programme. Danas u Evropi postoji velika razliåitost sistema nacionalnih zakona i sistema primene ovih zakona. Na osnovu prvih iskustava u primeni zakona. prañeçe poãtovanja zakona3 (policijska praksa) i efikasnost sudskih odluka4 (sudska praksa). u posledicama za prekrãioce. brzina. Ovo se tumaåi razliåitim istorijskim uslovima nastanka normi i njihove primene. a posebno standardizovati norme koje reguliãu ponaãanje vozaåa u bitnim sferama. 5. razlikama u ekonomskom i druãtvenom razvoju itd. veoma je znaåajno da se propisi koji se odnose na odreœene kljuåne oblasti usaglase i obezbedi ista primena ãirom Evrope. P. EVROPSKI PROCESI U PRIMENI PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Evropska komisija za transport vrlo intenzivno prati stanje propisa i primene propisa u bezbednosti saobrañaja u evropskim zemljama. Project funded by European Commission under the transport. Contract No RO-97-sc. Deliverable 5. U tom smislu je realizovano opseæno istraæivanje2 koje je obuhvatilo evropski kontinent. a imalo je cilj da se analiziraju razliåiti zakonski sistemi u Evropi: usvajanje zakona. Project funded by European Commission under the transport. Contract Nº: RO-98-RS. The ”Escape” Project.Lipovac. U ovoj fazi je veoma znaåajna uloga i doprinos policije koja svakodnevno primenjuje zakon i vrlo brzo uoåava manjkavosti i nedostatke.3047. razliåitim tradicijama. Krsto Bezbednost saobrañaja œeno i stalno proveravano od strane nezavisnih eksperata. May 2000. Project funded by European Commission under the transport. April 1999.3. oni shvataju znaåaj i suãtinu svih reãenja. Meœutim. Istraæivanja pokazuju da su zakoni 2 Legal 5 Measures and Enforcement.3047. Working paper 4 (WP3). oni ñe biti spremni da uoåe probleme i predloæe preispitivanje nekih reãenja. 148 .

samo u Finskoj. Dobro odabrani prioriteti obezbeœuju veñu efikasnost pri manjem ulaganju. Evropske zemlje nisu zadovoljne primenom zakona. Sporo usvajanje i primena savremenih zakonskih reãenja umnogome je umanjilo pozitivne efekte. Saobrañajni zakoni i njihova primena odreœuju objektivan rizik da se otkrije saobrañajni prekrãaj.1. doslednost primene zakona informisanost i propaganda (kampanje) odreœuju subjektivan rizik. a posebno policije i dr. Zato oni smatraju da norme koje reguliãu ponaãanje u saobrañaju ugroæavaju njihove interese i ometaju ih da zadovolje neke svoje potrebe. puta i saobrañaja bi plañali pojedini subjekti. . Autoriteti koji donose i sprovode zakon ne vide interes da se ozbiljno bave aktivnostim koje ne odgovaraju potrebama i æeljama korisnika puteva (glasaåa). upotrebu alkohola. Pri odreœivanju prioriteta u bezbednosti saobrañaja. Unapreœivanje bezbednosti saobrañaja je åesto u konfliktu sa komercijalnim potrebama proizvoœaåa vozila. Troãkovi nebezbednosti plañaju se solidarno i prihvataju kao nuæda (opãti porezi i takse). koriãñenje sigurnosnih pojaseva i drugih sistema zaãtite imali kljuånu ulogu u smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda u zemljama EU. Mada je policija nosilac primene prinude.5.000 æivota.4. neophodno je stalno isticati prioritete delovanja. publicitet i edukacija. Subjektivan rizik dominantno utiåe na stavove i ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju. dræavnih organa. konkretnih problema bezbednosti saobrañaja u naãoj zemlji (prioriteti treba da budu najznaåajniji problemi bezbednosti saobrañaja) i od moguñnosti promovisanja i prihvatanja pojedinih mera. jer stvara veoma nizak nivo detekcije saobrañajnih prekrãaja i nizak subjektivan rizik. velika veñina vozaåa smatra da je njihov rizik od uåeãña u nezgodama praktiåno jednak nuli.5 Meœutim. za primenu zakona su veoma znaåajni i drugi faktori: informisanost. 5 Procenjuje se da je sporo usvajanje i sprovoœenje opãtih brzinskih ograniåenja. vozaåevo shvatanje moguñnosti da ñe biti uhvañen u krãenju propisa. stanje puteva i vozila. u poslednje tri decenije. putara. a posebno u manje razvijenim zemljama. koãtalo oko 5. niti u politiåkoj javnosti Evrope. zakoni i sudska praksa. Zapreñena kazna. kao i pri sprovoœenju zakona. tj. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA koji reguliãu brzinu. stavovi prema bezbednosti saobrañaja nisu povoljni u najãiroj. a unapreœivanje bezbednosti vozila. trebalo bi polaziti od: definisanih prioriteta u Evropi. veoma je znaåajno posvetiti posebnu paænju donoãenju i primeni zakona. Znaåaj definisanja kljuånih oblasti Da bi se ostvarili ãto bolji efekti u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja.4. Naime.4. Imajuñi navedeno u vidu. 149 5. KLJUÅNE OBLASTI PRIMENE ZAKONA 5. Kljuåne oblasti primene zakona 5. pa i ãire javnosti. manje rasipanje energije. bolju podrãku svih javnosti i bolje usmeravanje rada pojedinih subjekata. druãtvenoekonomsko okruæenje.

preporuåila kodeks dobre prakse za nacionalne 6 Recommendations/conclusions 5 Adopted at the Council of Ministers. Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road 8 Mastar Modernising and Maintenance. Budimpeãta. Mada je uvoœenje opãtih ograniåenja brzine bilo odgovor na krizu goriva. obuke vozaåa. kampanja (podrãka kampanjama bezbednosti saobrañaja. smanjen je nivo najveñih brzina. sedamdesetih godina proãlog veka. – Managing Speeds of Traffic on European Roads. smanjene su varijacije brzina.Lipovac. – da se promoviãu kursevi za obnovu znanja. – da se poveña efektivnost kontrole (usavrãavanjem opreme. Pored aktivnosti u vezi puteva. da se smanji vreme od prekrãaja do primene kazne i da se uvede alternativno kaænjavanje (kursevi i seminari). – da se razvije sudska saradnja izmeœu dræava na nivou Evrope u cilju efikasnog sprovoœenja zakona u svim regionima. fokusirala rad na usaglaãavanje i uvoœenje opãtih ograniåenja brzine i na procedure sprovoœenja ovih ograniåenja. 1998.7 Evropska Unija je realizovala i znaåajan projekat upravljanje brzinama. maj 1996. P. koji je brzine svrstao meœu najznaåajnije teme bezbednosti saobrañaja. KEMT preporuåuje dræavama: – da na putu sprovode adekvatan broj kontrola brzine kako bi se poveñala svest vozaåa da mogu biti uoåeni u prekrãaju u bilo kom trenutku. decembar 1998. informisanosti vozaåa. Serock (Poland).8 Meœunarodna organizacija za bezbednost saobrañaja (PRI) je 2000. dalo je veoma dobre rezultate u upravljanju brzinama (smanjene su proseåne brzine u Evropi.) i odluåujuñe doprinelo neprekidnom smanjivanju smrtnosti na putevima najrazvijenijih zemalja. predviœene su i aktivnosti u pogledu zakona (usvajanja i sprovoœenja). U tom smislu KEMT je preporuåila usklaœivanje opãtih ograniåenja brzine na evropskom nivou (50 km/h u naseljima i 120 km/h na ostalim putevima). 150 .) promovisala je postupke u vezi sa smanjivanjem brzine voænje u Evropi. infrastrukturi i vozaåima. a izbegavanje reklama åije poruke nisu u skladu sa ciljevima bezbednosti saobrañaja).2. godine usvojila preporuke/zakljuåke6 u kojima se ponaãanje vozaåa odreœuje kao glavna determinanta bezbednosti saobrañaja na putevima i preporuåuje sprovoœenje akcija prema vozilu. Kljuåne oblasti u EU Veñina evropskih zemalja je. za prevenciju saobrañajnih prekrãaja i prevenciju saobrañajnih nezgoda. 7 ECMT Actions on Speed Moderation.4. opreme u vozilu (na kontrolnoj tabli). 1998. Final Report. spreåavanjem prekrãioca da izbegnu kaznu i zabranom koriãñenja ureœaja koji otkrivaju ili ometaju kontrolu brzine) – da se unaprede sankcije za prekoraåenje brzina (da se kazne prilagode ozbiÿnoãñu prekrãaja. posebno su smanjene brzine odreœenih kategorija vozila itd. Treña konferencija o bezbednosti saobrañaja (Fouvez. 29/30. Krsto Bezbednost saobrañaja 5. Konferencija Evropskih Ministara Transporta (KEMT) je 1996.

Project funded by European Commission under the transport. potiåu od 1900.12 Nakon prvih pozitivnih rezultata. Za svaki od navedenih prioriteta predviœeni su: akcije. 1903.11 . 9 National Strategic Road Safety Plans. 151 5. a imajuñi u vidu stanje bezbednosti saobrañaja na naãim putevima. Brisel. veñ zbog smanjivanja potroãnje goriva. kao kljuåne oblasti trebalo bi izdvojiti: brzinu.3. – podræati automatsku kontrolu brzine (sa najavom na opasnim mestima i bez najave na ostalim deonicama). potencijal smanjivanja smrtnosti i cena po izbegnutoj smrti. brzinu. godine usvojila svoje prioritete u bezbednosti saobrañaja na putevima. Na osnovu toga procenjeni su: troãkovi sprovoœenja. Kljuåne oblasti u naãim uslovima U skladu sa evropskim tendencijama. 12 U toku 1899. 11 Legal Measures and Enforcement. 2000. sigurnosne pojaseve (sisteme zaãtite). maj 2000. Konaåno. (2) projektovanje sigurnije prednje strane automobila zbog peãaka i biciklista. EU je. Granice dozvoljenih brzina su rasle. interes za industrijskim razvojem i poveñanjem mobilnosti preovladao je nad brigom za bezbednost saobrañaja. (7) konstrukcija opraãtajuñih puteva i okoline i (8) menadæment crnim taåkama na putu. (3) upotreba sigurnosnih pojaseva i deåijih sediãta. alkohol. Danas se kao najznaåajnije zakonske mere u oblasti brzine preporuåuju: – uspostaviti evropska ograniåenja brzine kretanja (posebno ograniåenje u naselju na 50 km/h i ograniåenje u zonama smirenog saobrañaja na 30 km/h). EU je marta 2000. ali ne zbog bezbednosti saobrañaja. Code of Good Practice. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA strateãke planove bezbednosti saobrañaja9 u kome se kao prioritet istiåu uticaji na brzine. u Francuskoj je uvedeno ograniåenje od 20 km/h (u naseljima) i 30 km/h (na otvorenim putevima).10 U ovom dokumentu je istaknuto osam prioriteta: (1) razvoj EuroNCAP testova i informisanje potroãaåa na nivou EU. Commission of the European Communities. COM(2000) 125 final. PRI. 10 Priorities in EU Road Safety. Tada se izvode prvi eksperimenti sa automatskom kontrolom brzine.4. mlade vozaåe i prolazak na crveno.4. u Norveãkoj su uvedena ograniåenja na 15 i 25 km/h itd. kao prioritete u primeni zakona izdvojila: alkohol.5. April 1999. Gadget WP 5. RTD programme of the 4th framework programme. (5) smanjivanje voænje pod uticajem alkohola. u Danskoj su uvedena ograniåenja na 15 i 30 km/h 1912. Kljuåne oblasti primene zakona 5. Kriza goriva (1973) je aktuelizovala opãta ograniåenja brzine. polje rada i glavne pretpostavke. a sprovoœenje zakona slabilo. Contract No RO-97-sc. upotrebu sigurnosnih pojaseva i mlade vozaåe. a) Brzina Prva opãta brzinska ograniåenja u Evropi koja su podstaknuta brigom o bezbednosti saobrañaja.2235. (4) uvoœenje limitatora brzine. (6) upotreba svetala u toku dana.

a posebno: 13 Danas 14 5 se u Evropi.. – podræati upotrebu limitera brzine kao alternativu za oãtre kazne (kod vozaåa koji su uhvañeni u bezobzirnoj – brzoj voænji).14 Evropa suoåena sa ovakvim stanjem. leåenje. KEMT i EU su podræali ujednaåavanje limita za vozaåe – amatere na 0. a posebno za teãka pijanstva i za recidiviste.5 promila alkohola u krvi. Prema istraæivanjima u skandinavskim zemljama. a posebno predvideti fiksne kazne na licu mesta koje su bolje ujednaåene sa Evropom. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski).). 152 . pohaœanje kurseva itd.5 promila alkohola u krvi.2 promila (velike novåane kazne. obaveznu kaznu zatvora za recidiviste. za iste prekrãaje. privremeno oduzimanje vozaåke dozvole. Ovaj rizik je åak 550 puta veñi kod vozaåa sa preko 1. P. Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. – posebnu paænju posvetiti bezobzirnoj voænji velikom brzinom: prekoraåenja veña od 30 i 50 km/h bi trebalo poistovetiti sa upotrebom smrtonosnog oruœa i predvideti vrlo oãtre i efikasne sankcije (vrlo velike novåane kazne. U naãem novom Zakonu bi trebalo predvideti razliåite mehanizme koji ñe smanjiti voænje pod uticajem alkohola. GIS. bitno je izmenila svoj pogled na aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. kazne razlikuju i do deset puta. podræali sluåajne kontrole u saobrañaju i zaoãtravanje kazni.). kazna zatvora. zabrane upravljanja vozilom (za recidiviste). Road Traffic Safety Handbook. pa do oduzimanja vozaåke dozvole i kazne zatvora. Posebno su opasni vozaåi sa veñim koliåinama alkohola u krvi. obavezno pohaœanje kurseva o bezbednosti saobrañaja. o prevenciji prekrãaja i prevenciji saobrañajnih nezgoda.Lipovac. rizik uåeãña u nezgodi sa smrtnim ishodom je oko 160 puta veñi za pijanog. 1996.). Predlaæe se dalje pooãtravanje kazni i uvoœenje efikasnih policijskih procedura. obaveznu privremenu zabranu upravljanja vozilom. – podræati opremanje infrastrukture i vozila savremenim ureœajima za merenje i limitiranje brzina (tahografi. uz moguñnost da zavrãi putovanje) i za teãka pijanstva (obavezno hapãenje. do 1. a posebno istakla znaåaj kampanja i efikasnih policijskih akcija. detektori brzine i sl. – ohrabriti upotrebu limitera brzine kod ostalih vozila. – zaoãtriti sankcije za prekoraåenja brzine. pametne kartice.13 promenljive novåane kazne koje izriåe sudija za prekrãaje. autobusi i sl. Krsto Bezbednost saobrañaja – zahtevati obaveznu upotrebu limitera brzine kod odreœenih kategorija vozila (teretna vozila. a izuzetno privremeno ili trajno oduzimanje vozaåke dozvole) i – predvideti automatsku kontrolu brzine i odgovornost vlasnika vozila (obavezu da otkrije identitet vozaåa). oduzimanje vozaåke dozvole. b) Alkohol Alkohol je identifikovan kao najopasniji faktor poveñanja rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama i faktor poveñanja teæine nezgoda. Oslo – Kopenhagen. Pri tome se sve viãe uvode razliåite procedure za lakãa pijanstva npr. o rizicima velikih brzina i sl. nego za treznog vozaåa. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.

sigurnosni pojasevi su najznaåajniji sistem zaãtite za vozaåa i putnike u vozilu. moguñnost hapãenja na licu mesta. – predvideti sluåajne kontrole u saobrañaju i uskladiti obim kontrole sa dobrim primerima u svetu. preko 1.2 miliona testova).5. Joã 1960. 153 5. proverama zdravstvenog stanja (bolesti zavisnosti) i proverama struånosti (ponovni ispit pred posebnom komisijom).2 %.15 – podræati efikasniju primenu zakona na licu mesta. Posebno negativan uticaj imala je policija i dræavni organi koji nisu podræavali uvoœenje pojaseva. Mada policije upotrebu pojaseva na nivou 80 – 95 % na otvorenim putevima i 70 – 85 % u naseljima. Dobrovoljna upotreba sigurnosnih pojaseva. a posebno predvideti velike novåane kazne. Finska je uspela da smanji procenat pijanih vozaåa u saobrañaju. privremenu zabranu upravljanja vozilom. ovo se u struånim krugovima smatra izuzetno velikom stopom nepoãtovanja zakona. Zbog sekundarnog prekrãaja vozila se ne zaustavljaju. u EU bilo spaãeno oko 7. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – predvideti dugotrajne kampanje u vezi ãtetnosti alkohola za sve uåesnike u saobrañaju. niti tretman sekundarnog prekrãaja nisu doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva. ali ako se zaustave (zbog neåeg drugog) ovaj prekrãaj moæe biti sankcionisan. a posebno za vozaåe. Oni snose veliku odgovornost za makar 100 smrtnih sluåajeva svake godine koji su mogli biti izbegnuti da smo dosledno sprovodili adekvatne mere i u prethodnom periodu obezbedili upotrebu sigurnosnih pojaseva u veñem obimu.4.16 Dosledna policijska prinuda. 15 Na primer. testira oko 40 % svih vozaåa (1. pod razliåitim izgovorima (mada je ova obaveza predviœena u Zakonu). To je dalo slabe efekte. uz moguñnost privremenog oduzimanja kljuåeva i vozila.0 %. kazne zatvora. za razliku od evropskog proseka oko 3. godine zapoåete su kampanje i ugradnja sigurnosnih pojaseva u vozilima u Evropi. Naãa zemlja je dosta vremena izgubila. a neupotreba pojaseva promovisana kao primarni prekrãaj. prañena dugotrajnim i dobro organizovanim kampanjama najviãe su doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva u vozilima. Tako su postignuti znaåajniji efekti (upotreba pojaseva je porasla na preko 90% u nekim dræavama SAD). smatraju zadovoljavajuñom. zabranu upravljanja vozilom dok se vozaå ne podvrgne posebnom lekarskom tretmanu. a hapãenje teãko pijanih vozaåa (npr. u Francuskoj se testira oko 25 % vozaåa svake godine itd. Ovim i drugim merama. U SAD je nevezivanje sigurnosnog pojasa bilo sekundarni prekrãaj u veñini dræava.000 æivota godiãnje. u Finskoj se svake godine. Veñina dræava je narednih godina promenila zakon i nekoriãñenje pojaseva proglasila primarnim prekrãajem. zbog neshvatanja znaåaja sigurnosnih pojaseva. u sluåajnim kontrolama. – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom (korektivnom obukom). Tek kada su pojasevi postali obavezni. posebnim kursevima ili novom vozaåkom ispitu. iskljuåivanje svih pijanih vozaåa iz saobrañaja.2 promila alkohola u krvi). 16 Primarni prekrãaj je onaj zbog kojeg policajac moæe da zaustavi vozilo i kazni vozaåa ili putnika. postignuti su znaåajniji efekti. . Kljuåne oblasti primene zakona v) Sigurnosni pojasevi Na danaãnjem nivou razvoja. Procenjuje se da bi podizanjem upotrebe pojaseva na 100 %. na 0. pa je savezna federacija stimulisala sve dræave (1997) da ovaj prekrãaj prebace u primarni. – pooãtriti sankcije.

proces dobijanja vozaåke dozvole.). kampanje. a nezgode u kojima uåestvuju su najteæe. njihov udeo meœu vozaåima uåesnicima u nezgodama prelazi 30 %. uslovi osiguranja. Brzo su uoåene velike moguñnosti doprinosa bezbednosti saobrañaja. g) Mladi vozaåi Mladi vozaåi (posebno muãkarci do 24 godine starosti) imaju najviãi rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Ovo je aktuelni problem u svim zemljama. P. Krsto Bezbednost saobrañaja U Zakonu bi trebalo predvideti: – obaveznu ugradnju sigurnosnih pojaseva na svim sediãtima u sve putniåke automobile. – koriãñenje novih tehnologija u vozilima kojima upravljaju vozaåi poåetnici (limiteri brzina. Sa uvoœenjem peãaåkih semafora (Manåester 1929) i semafora sa tri svetla (Manåester 1930) oåekivalo se da semaforizovane raskrsnice budu sasvim bezbedne (jer vremenski razdvajaju konfliktne tokove). Razvijene zemlje su razvile metode automatske kontrole prolazaka na crveno svetlo. – uvoœenje stepenovanih vozaåkih dozvola ili probnih vozaåkih dozvola – uvoœenje ograniåenja za vozaåe – poåetnike (zabrana voænje u noñnim satima. Mada mladi vozaåi u EU åine 3 do 5 % svih vozaåa u saobrañaju. – prekrãaj nekoriãñenja pojaseva tretirati kao primarni prekrãaj.). Zbog neefikasne primene zakona u ovoj oblasti. Pariz 1923. a posebno kampanja koje ñe podræavati policijske aktivnosti. selektivna kontrola i nadzor od strane roditelja i policije i sl. – podræati sprovoœenje dugotrajnih kampanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. – posebno obavezati policiju i sve dræavne åinovnike da upotrebljavaju sigurnosne pojaseve. Mada ova kontrola zahteva instaliranje i odræavanje 154 5 . Nepoãtovanje crvenog svetla na semaforu je jedna od najopasnijih prekrãaja u saobrañaju (drastiåno se naruãava naåelo poverenja). kao i u nove autobuse. Da bi se unapredilo ponaãanje novih. alkohol-brave koje zahtevaju alkotestiranje pre ukljuåivanja motora i sl. prolazak na crveno dovodi do vrlo velikog broja saobrañajnih nezgoda na ulicama. a posebno u onim koje nemaju dobro kordiniran rad policije i sudova. – predvideti periodiåna snimanja i preispitivanja primene zakona u ovoj oblasti. obavezno prisustvo iskusnog vozaåa. Njujork 1918. u Zakonu bi trebalo predvideti: – oãtrije sankcije za vozaåe – poåetnike. edukacija. – integrisane aktivnosti na unapreœenju bezbednosti vozaåa poåetnika (usvajanje i primena zakona. zabrana voænje mladih putnika i sl.). a posebno mladih vozaåa.Lipovac. laka i srednja teretna vozila. kombi vozila. – obaveznu upotrebu sigurnosnih pojaseva u svim vozilima i na svim sediãtima gde su ugraœeni. Moskva 1930 itd.). d) Nepoãtovanje svetlosnih signala – semafora (prolazak na crveno) Prve semaforizovane raskrsnice pojavile su se da olakãaju rad policajaca na optereñenim raskrsnicama (London 1868.

Zato je kod nas veoma oteæano otkrivanje i dokazivanje ovih prekrãaja. Da bi se smanjio broj nepoãtovanja semafora. 155 5. otkrivanje i dokumentovanje ovih prekrãaja.17 Zato je vaæno ovaj prekrãaj svrstati meœu prioritete u primeni Zakona. U Æenevi su usvojeni meœunarodna Konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol 17 Na primer. troãkovi otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja itd. Uredbu o izgradnji puteva (1910). automatsku kontrolu i primenu savremenih tehnologija u vozilu i na infrastrukturi. ãto semaforizovane raskrsnice åini åak nebezbednijim u odnosu na ostale. intenzivirana je meœunarodna saradnja. . Posle Drugog svetskog rata.5. slaba podrãka javnosti. zabranu upravljanja. u Beogradu se preko 75 % svih nezgoda u raskrsnicama dogaœa na semaforizovanim raskrsnicama.5. neophodno je Zakonom: – podræati efikasan nadzor. Ovom Konvencijom usaglaãena su pravila saobrañaja i prvi saobrañajni znakovi. Ove metode su primenjivane i u naãim uslovima. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. Istorijat Srbija je bila jedna od prvih dvadesetak zemalja koje su potpisale prvu meœunarodnu Konvenciju o putovanjima automobilima (Pariz. pa do kazne zatvora) i njihovo efikasno i brzo sprovoœenje.5. ukÿuåujuñi i video nadzor.5. – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom – pohaœanjem struånih seminara i proverama zdravstvenog stanja. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA skupe opreme (posebnih kamera). U praksi se javljaju razliåiti problemi: identifikacija i nalaæenje vozaåa. veñ su pozitivni uticaji i na poãtovanje semafora na drugim raskrsnicama. ona je vrlo efikasna. NORMATIVNO UREŒENJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U SRBIJI 5. kao i njihovu eksploataciju. a u Beogradu je doneta Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1924). visoki troãkovi nabavke i odræavanja ureœaja. u naãim uslovima.1. Srbija je. 1926) i meœunarodne Konvencije o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. Uticaj primene automatske kontrole nije vezan samo za konkretnu raskrsnicu. Srbija je izmenila i unapredila svoje propise u bezbednosti saobrañaja (1928). nedovoljno prihvatanje na sudu. – predvidi oãtre sankcije za nepoãtovanje svetlosnih signala na semaforu (visoke novåane kazne. – urediti efikasan nadzor. ali su danas skoro izbaåene iz naãe prakse. 1903). oduzimanje vozaåke dozvole do okonåanja sudskog postupka. na osnovu obaveza iz ove Konvencije. usvojila Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910). tako da prekrãioci finansiraju nabavku i odræavanje savremenih ureœaja. Na osnovu meœunarodne Konvencije o automobilskom saobrañaju (Pariz. 1926).

maja 1977. 6/1978. a Savezno izvrãno veñe (savezna vlada) i drugi savezni organi doneli su prateñe propise. a stupila na snagu 21. Na saveznom nivou doneti su i drugi vaæni zakoni. Na osnovu ovih konvencija. usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. Republike i pokrajine su. Skupãtina SFRJ je donela Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. struåni zahtevi bezbednosti saobrañaja su uslovili da se na saveznom nivou neke vaæne oblasti urede veoma detaljno. a zatim i Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja (1965). Zato se normativni akti na saveznom nivou smatraju najznaåajnijim normativnim aktima u bezbednosti saobrañaja. novembra 1968. P. U tom smislu sve republiåke i dve pokrajinske skupãtine i drugi organi doneli su Zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima i prateñe propise. Jugoslavija je ratifikovala ovu Konvenciju 1978. U meœuvremenu je donet novi Ustav SFRJ (1974). Tih sedamdesetih godina proãlog veka bila je dominantna politiåka volja da se savezna dræava decentralizuje i ãto veñi broj vaænih atributa dræavnosti i vlasti prenese na nivo republika i pokrajina. na celoj teritoriji Republike Srbije primenjuje se Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima RS. Republike i pokrajine su donele svoje zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima kojima su uredile nadleænosti. kao na primer: Zakon o prevozu opasnih materija. u Æenevi je usvojena Konvencija o saobrañaju na putevima18 i Konvencija o signalizaciji na putevima (Æeneva. kao i materiju koja nije bila deljiva. odreœeno je i kako ñe se urediti oblast bezbednosti saobrañaja. Takoœe su donele i druge znaåajne zakone. u skladu sa saveznim Zakonom. 1968). u Jugoslaviji (FNRJ) je usvojena Uredba o javnom saobrañaju na putevima (1950). Zakon o prevozu u meœunarodnom drumskom saobrañaju. Zakon o standardizaciji. saobrañajni znakovi i sl. Zakon o saobrañajnoj inspekciji. Polazeñi od ovakvog opredeljenja. U skladu sa ovakvim politiåkim opredeljenjem. 1949). stavila van snage Zakone o bezbednosti saobrañaja koje su donele pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju itd. Predviœeno je da ñe se na saveznom nivou urediti bezbednost vazduãne plovidbe i OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. Ipak.). Ovakva politiåka volja je pretoåena u odredbe Ustava SFRJ (1974) i Ustava tadaãnjih republika i pokrajina. 8. kao na primer: Zakon o putevima. saveznim Ustavom i svojim ustavima. a da ñe republike i pokrajine urediti bezbednost saobrañaja na putevima. Tako je savezna dræava normativno uredila OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. godine. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 o drumskom saobrañaju (Æeneva.Lipovac. 18 Convention on Road Traffic. Konaåno. Osnove bezbednosti saobrañaja na putevima prvenstveno su obuhvatile sve preuzete meœunarodne obaveze SFRJ u ovoj oblasti. Od 1993. Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. iz 1974. upotpunile normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja na putevima. 156 . u saveznom Ustavu SFRJ. Zakon o merilima i mernim jedinicama. Republika Srbija je u sklopu ustavnih promena iz 1990. br. ovlaãñenja i druge detalje bezbednosti saobrañaja na putevima. pa åak i u potpunosti (pravila saobrañaja.

ureœivanje materije bezbednosti saobrañaja na putevima u celini pripada republikama ålanicama Dræavne zajednice Srbije i Crne Gore. Meœutim. tako da sada vaæe zakoni i podzakonski akti. donosi i izvrãava savezne zakone. Ovo znaåajno utiåe na sve segmente bezbednosti saobrañaja na putevima. Prema Ustavnoj povelji.2003. br. br. . 13/93-284. Ove zakone prate brojni podza19 . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa Danas je bezbednost saobrañaja ureœena na åetiri nivoa: – Na saveznom nivou ureœene su osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. stav 1. “Sluæbeni list SRJ”. br. U meœuvremenu su se desile veoma krupne druãtveno-ekonomske promene i stvoreno potpuno drukåije pravno okruæenje. 157 5. 26/1995. 20 “Sluæbeni list SFRJ”.5. Zakon o meœunarodnom prevozu. .. 11/91. br. SRJ. 29/90. 5) bezbednosti u svim vrstama saobrañaja. Posle otcepÿeça. u posmatranom periodu.. 80/89. 28/96-5. u potpunosti. a najznaåajniji normativni akti su: Ustav SFRJ. Ovi propisi su viãe puta menjani u nekim detaljima. obezbeœuje ustavno-sudsku i sudsku zaãtitu u oblastima.20 Zakon o prevozu opasnih materija. taåka 5). (Ustav SRJ. koji su doneti saglasno Ustavu SFRJ iz 1974. a republike ålanice su ureœivale bezbednost saobrañaja. zakoni.2. proãla kroz tri vrlo razliåite koncepcije ureœivanja bezbednosti saobrañaja na putevima: – prema prvoj koncpeciji.19 Bez obzira na nekoliko ustavnih zakona koji su odreœivali rokove za implementaciju. 63/88. prepuãta dræavama Srbiji i Crnoj Gori. preko svojih organa.. u Srbiji nisu donoãeni novi propisi. 41/94-573. naãa zemlja je. ålan 77. druge propise i opãte akte. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. Zakoni o ratifikaciji meœunarodnih konvencija i sporazuma iz oblasti bezbednosti saobrañaja. veñ ovu oblast. do danaãnjih dana. OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima ureœivala je savezna dræava. 50/88. ovakvo reãenje nije nikada zaæivelo u praksi. godine je predvideo da se bezbednost saobrañaja u celini uredi na saveznom nivou. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Ustav SRJ iz 1992. 21 “Sluæbeni list SRJ”.. odnosno pitanjima: . 34/92. – druga koncepcija je podrazumevala potpuno razvlaãñivanje republika i prebacivanje svih nadleænosti na saveznu dræavu i – poslednja koncepcija ne prepoznaje nikakve nadleænosti Dræavne zajednice u bezbednosti saobrañaja. Odluka SUS 78/1-89 – “Sluæbeni list SRJ”. utvrœuje politiku. ãto sve viãe oteæava primenu propisa i usloænjava stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. od 4.5. a u Srbiji se i daÿe primeçuju Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima..5.. Dakle.2. Crna Gora je donela svoj Zakon o bezbednosti saobrañaja. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju21 i dr. nikad nisu sistematski preispitani i prilagoœeni promenama u druãtvu i novom pravnom ambijentu. Meœutim. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima.

11) Pravilnik o evidenciji o javnim putevima i objektima na çima. Republiåki Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima donet je 1982. odluka o kategorizaciji ulica. a zatim Srbija definisana kao sa22 1) Pravilnik o saobrañajnim znakovima na putevima. akt o nagraœivanju. odluke o odræavanju ulica i lokalnih puteva. meœu kojima su najznaåajniji 12 pravilnika i jedna odluka za sprovoœenje ZoOBS.24 – Na lokalnom nivou (opãtine i gradovi) ureœeni su reæim i tehniåko regulisanje saobrañaja na ulicama i lokalnim putevima. interni akt o unutraãnjoj kontroli saobrañaja itd. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. 8) Pravilnik o naåinu obeleæavaça vozila kojim se prevoze deca. 5/86. ukupnim masama i osovinskom optereñeçu vozila i osnovnim uslovima koje moraju da ispuçavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. U kasnijem periodu su vrãene izmene visine iznosa novåanih kazni i druge manje znaåajne izmene. 39/84. statut preduzeña. 7) Pravilnik o posebnom znaku za oznaåavaçe vozila kojim upravÿa lice kome su oãteñeni ekstremiteti bitni za upravÿaçe vozilom. Ovim zakonima ureœeni su osnovni instituti zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. 15/84. nije bitno menjan. Zakon o putevima.22 – Republiåki propisi ureœuju bezbednost saobrañaja. 21/90. br.23 Zakon o policiji. u okruæenju su se desile bitne promene: raspala se dræava SFRJ. Materijalne odredbe Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (iz 1974). pri åemu su ureœena i odreœena pitanja koja su. viãe puta su menjane i dopunjavane. – Na nivou preduzeña i ustanova ureœena su pitanja bezbednosti saobrañaja iz njihovog delokruga rada. a najznaåajniji normativni akti su: Ustavi republika. Zato se. 158 . 10) Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi izvan naseÿa i çihovi elementi moraju da ispuçavaju sa glediãta bezbednosti saobrañaja. odmorima vozaåa i naåinu rada udvojenih posada na vozilima. 2) Pravilnik o znacima koje uåesnicima u saobrañaju na putevima daju ovlaãñena lica. odluka o pariranju itd. 3) Pravilnik o dimenzijama. 28/91. do danas. S druge strane. 24 Ova odluka je objavÿena u “Sluæbenom listu SFRJ”. preuzeta zakljuåenim meœunarodnim konvencijama i drugim meœunarodnim aktima koje je naãa zemlja potpisala. u praksi. Dakle.Lipovac. a najznaåajniji normativni akti su: akt o osnivanju. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 konski akti. 6) Pravilnik o zdravstvenim uslovima koje moraju ispuçavati vozaåi motornih vozila. a najznaåajniji normativni akti su: odluka o utvrœivanju reæima saobrañaja. 5) Pravilnik o obrascu vozaåke dozvole. kada je uraœen preåiãñen tekst Zakona. 4) Pravilnik o registraciji motornih i prikÿuånih vozila. Odluka US RS IU broj 30/94 – 25/97509. 12) Pravilnik o posebnim uslovima za upravÿaçe odreœenim kategorijama motornih vozila oruæanih snaga SFRJ i Odluka o utvrœivaçu magistralnih puteva. P. akt o sistematizaciji radnih mesta. u obimu koji utiåe na bezbednost upravÿaça vozilom. Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. odluka o javnom gradskom (lokalnom) prevozu. smatra da je danas na snazi Zakon iz 1988. i. kao o tehniåkim podacima za te puteve. Meœu podzakonskim aktima posebno su znaåajni 14 republiåkih pravilnika i Odluka o utvrœivanju magistralnih puteva. 53/82. 23 “Sluæbeni glasnik SR Srbije”. 9) Pravilnik o ukupnom trajaçu vremena upravÿaça vozilom. uspostavljena je nova dræavna zajednica. br. a posebno 1988. odluka o utvrœivanju lokalnih puteva. kao obaveze. osnovu normativnog sistema materije bezbednosti saobrañaja na putevima u Republici Srbiji åine: Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima SFRJ i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima SRS. Zakon o saobrañajnoj inspekciji i drugi znaåajni zakoni.

odræavanje ulica i lokalnih puteva i druge vaæne komunalne poslove (parkiranje. uredili pojedine segmente bezbednosti saobrañaja. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. s tim u vezi. odræavanjem puteva i tehniåkim pregledima vozila. Putevi. prava i obaveze pojedinih subjekata. 7. 7. Ove i druge promene su imale uticaja na stanje sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. 12. Prelazne i zavrãne odredbe. prevozom. Kaznene odredbe. pripremÿen je Nacrt novog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima. ali do kraja 2007. 6. 4. zaokruæili sistem pravnih normi u oblasti bezbednosti saobrañaja. Posebne mere za bezbednost saobrañaja. Saobrañaj. Vozaåi. Saobrañajno-tehniåke mere. 10. 10. Prelazne i zavrãne odredbe.26 25 1. 8. na lokalnom nivou. 5. Ovlaãñenja za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona. Vozila. Osnovne odredbe. umesto OUR uvedena preduzeña. 8. Ovo je oblikovano u 11 poglavlja saveznog ZoOBS-a25 i 12 poglavlja republiåkog ZoBS-a. U toku 2006. u okviru svojih nadleænosti i u skladu sa svojim poslovnim i drugim interesima. Struktura i sadræaj pravnih akata Strukturalo – sadræinski savezni i republiåki zakon ureœuju sva bitna pitanja u vezi uslova i obaveza koje imaju pojedini subjekti i uåesnici u saobrañaju na putevima. 26 1. 3. ovaj zakon nije usvojen. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. Posebne mere bezbednosti. Mada veñina njihovih internih akata tretira problematiku koja je od znaåaja za bezbednost saobrañaja. 5. 4. 2. transformisale su se druãtveno politiåke organizacije u politiåke partije. Posebno su znaåajni normativni akti preduzeña koja se bave obukom vozaåa i polaganjem vozaåkog ispita. svojim odlukama. uredili reæim saobrañaja.5. Finansiranje bezbednosti saobrañaja. ureœenje povrãina. Taj sistem se sastoji od sledeñih instituta ili celina: – pravila saobrañaja i druge regulacione mere sa stanoviãta bezbednosti i protoånosti i. Kaznene odredbe.5. naroåito u oblasti obuke vozaåa. 11. unutraãnju kontrolu bezbednosti saobrañaja itd. tehniåkih pregleda vozila. promenjen je druãtveno-ekonomski sistem. Uvodne odredbe. 2. 9. 6. Savet za bezbednost saobrañaja. 9. . Posebno su. vozaåa i vozilo i – mere i sankcije radi obezbeœivanja utvrœenog sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima.5. Na osnovu ovlaãñenja iz ovih zakona doneti su mnogobrojni podzakonski akti na saveznom i republiåkom nivou. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA mostalna dræava. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. reklame na ulicama i sl. sistemski su izmenjeni mehanizmi druãtvene kontrole.3. nestale su samoupravne intersne zajednice. Preduzeña i ustanove su. Oba ova zakona su normativno definisala i uredila zaokruæen sistem zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. Vozila. Lokalna samouprava (gradovi i opãtine) su. – osnovni uslovi za bezbedno i nesmetano uåeãñe u saobrañaju u odnosu na put.). Vozaåi. uvedene privatizacija i ravnopravan tretman svih vidova svojine i sl. Unutraãnja kontrola. 11. Pravila saobrañaja. tehniåko regulisanje bezbednosti saobrañaja. Saobrañajni znakovi. posebno mesto zauzima Pravilnik o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja u ovim preduzeñima. 159 5. 3.

Saobrañajni znakovi) nabrojani su najvaæniji saobrañajni znakovi i predviœeni osnovni uslovi koje oni moraju ispunjavati. Predviœena je obaveza voœenja evidencija o javnim putevima i objektima na njima. saobrañaj tramvaja i drugih vozila na ãinama. U drugom poglavlju (2. kretanje peãaka. Predviœena je i obaveza da se poãtuju zahtevi bezbednosti saobrañaja u procesima: projektovanja. zvuåne i svetlosne znake upozorenja. oznake na kolovozu. presecanje kolone peãaka. zaustavljanje i parkiranje. Naime. preticanje i obilaæenje. saobrañaj na auto-putu i putu rezervisanom za motorna vozila. Osnovne odredbe) odreœen je predmet ovog Zakona. P. U ovom poglavlju su ureœena pravila koja se odnose na: opãte odredbe (koje definiãu opãte obaveze i naåela bezbednosti saobrañaja). vozila pod pratnjom. a naãa zemlja je prihvatajuñi pojedine konvencije prihvatila i obavezu da ova pravila uredi svojim zakonom. kao i redovno brojanje saobrañaja na puteivma po jedinstvenoj metodologiji. saobrañaj u tunelu. a na osnovu sistema saobrañajnih znakova koji je usaglaãen na meœunarodnom nivou. svetlosni saobrañajni znakovi i svetlosne oznake. Ovo je grupisano u sedam celina: opãte odredbe. vozila sa pravom prvenstva prolaza. Izgled i znaåenje svakog saobrañajnog znaka pojedinaåno predviœeni su u posebnom saveznom pravilniku. 160 5 . saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. U åetvrtom poglavlju (4. putevi rezervisani za saobrañaj motornih vozila. radnje vozilom u saobrañaju. Treñe poglavlje (3. znakovi izriåitih naredbi i znakovi obaveãtenja. finansiranja i odræavanja puteva. bicikla sa motorom i motocikla. brzinu. i teret na vozilu.Lipovac. a posebno autoputevi. prvenstvo prolaza. izgradnje. saobrañaj na raskrsnici. Krsto Bezbednost saobrañaja a) Struktura i sadræaj saveznog ZoOBS-a Na saveznom nivou su ureœene osnove bezbednosti saobrañaja. obeleæavanje prelaza puta preko æelezniåke pruge. obaveza vozaåa prema peãacima. obeleæavanje radova i prepreka na putu i znaci koje daju ovlaãñena lica. odstojanje izmeœu vozila. staraju o bezbednosti saobrañaja. upotrebu svetala u saobrañaju. saobrañaj na prelazu puta preko æelezniåke pruge. kretanje vozila po putu. Zato su pravila saobrañaja uãla u osnove bezbednosti saobrañaja. opremanja i odræavanja. Putevi) predviœeni su osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi. osnovni principi i naåela bezbednosti saobrañaja i definisani najvaæniji pojmovi koji ñe biti koriãñeni. skretanje. u okviru svojih nadleænosti. vuåenje vozila. Pravila saobrañaja) je jedan od najznaåajnijih i najobimnijih delova ZoOBS-a (od 27. saobrañaj bicikla. U posebnom saveznom pravilniku detaljno su utvrœeni osnovni uslovi koje putevi moraju ispunjavati sa glediãta bezbednosti saobrañaja. magistralni i regionalni putevi. kao i nadleænosti u sporovoœenju pojedinih odredaba. mimoilaæenje. pravila saobrañaja su priliåno detaljno definisana na meœunarodnom nivou. odnosno sve osnovne odredbe u vezi bezbednosti saobrañaja. Posebno su detaljno odreœene obaveze u vezi staranja. opãte obaveze najvaænijih subjekata da se. do 128 ålana). Znakovi opasnosti. U republiåkom Zakonu o putevima ovo je do kraja konkretizovano. U prvom poglavlju (1.

sticanje prava na upravljanje motornim vozilom. tretirani vozaåi motornih vozila. 31. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . U desetom poglavlju (10. ovlaãñenih lica i organizacije za odræavanje puteva) u sluåaju saobrañajne nezgode u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta (nezgode sa obeleæjima kriviånog dela). kontrolni zdravstveni pregled. privremeno iskljuåivanje iz saobrañaja i rad sa recidivistima). a da su republike uredile uslove koji se odnose na vozaåe ostalih vozila (traktora. radnih maãina. Ovlaãñenje za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona) predviœena su ovlaãñenja pojedinih saveznih funkcionera da donesu podzakonske akte i detaljnije urede naåin sprovoœenja ZoOBS-a. privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole i skidanje registarskih tablica) i na red voænje u linijskom saobrañaju (obustavljanje saobrañaja na liniji. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji U petom poglavlju (5. prestanak vaæenja nekih starih propisa i dinamika stupanja na snagu pojedinih odredbi ZoOBS-a. registracija motornih i prikljuånih vozila i tehniåki pregled motornih i prikljuånih vozila. U sedmom poglavlju ZoOBS-a (7. Posebne mere bezbednosti) obuhvata posebne mere bezbednosti koje se odnose na vozaåa (provera trenutnog psihofiziåkog stanja. 161 5. osposobljavanje vozaåa motornih vozila. vozaåa koji naiœu ili se zateknu. Prelazne i zavrãne odredbe) predviœena je dinamika usaglaãavanja postojeñih normativnih akata. Ãesto poglavlje (6. da se ometanje protoånosti svede na minimum i ãto pre normalizuje saobrañaj u zoni mesta nezgode. ali i u republiåkom ZoBS-u. Deveto poglavlje ZoOBS-a (9.5. U poslednjem delu ZoOBS-a (11. a posebno uslove za upravljanje vozilima. upisivanje mere bezbednosti ili zaãtitne mere u vozaåku dozvolu. Duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda) predviœene su duænosti pojedinih subjekata (uåesnika nezgode. kao i registraciju ostalih vozila na motorni pogon. zaãtitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom i kazne zatvora u sluåaju nepoãtovanja pojedinih odredbi ZoOBS-a. Vozaåi) normira osnovne uslove koji se odnose na vozaåe. analiza krvi ili urina. Treba istañi da su na saveznom nivou. lica koja naiœu ili se zateknu. primena tehniåkih sredstava. ako red voænje ne odgovara minimalnom vremenu voænje). (ål. Republike su uredile detalje registracije motornih i prikljuånih vozila. da se obezbedi kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja radi analize konkretne nezgode (i zadovoljavanja pojedinaånih interesa uåesnika).). Kaznene odredbe) utvrdilo je novåane kazne. motokultivatora i sl. Osnovni ciljevi koji su se æeleli postiñi detaljnim ureœivanjem ovih duænosti su: da se spreåe nova stradanja u saobrañaju. struåni pregled.) i detaljnije uredile osposobljavanje kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita. Vozila) predviœene su opãte odredbe (koje se odnose na vozila). na vozilo (kontrola vozila.5. Osmi deo ZoOBS-a (8. upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. prvenstveno. da se obezbedi kvalitetno evidentiranje nezgode u cilju prañenja i shvatanja problematike bezbednosti saobrañaja. zdravstvenih ustanova. iskljuåivanje vozila iz saobrañaja. Treba istañi da su duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda predviœene u Konvenciji o saobrañaju na putevima iz 1968. zdravstvene preglede vozaåa i trajanje upravljanja motornim vozilom. da se obezbedi spaãavanje nastradalih i smanjivanje posledica nezgode.

5/86. 15/84. registracija i tehniåki pregledi). 53/82. zaustavljanje i parkiranje. 162 . kretanje peãaka. Posebno je znaåajno istañi da su rapublike. kao i mnoga druga pitanja koja nisu bila uãla u osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. probne voænje i sportske i druge priredbe na putu). naåin sprovoœenja zakona. uredile ovlaãñenja. dozvola za vozaåe traktora i potvrda o poznavanju saobrañajnih propisa). 3) duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Srbije27 ima 12 poglavlja: 1) uvodne odredbe. koje su doneli funkcioneri koji rukovode ministarstvima nadleænim za saobrañaj. bicikla sa motorom i motocikla. u skladu sa politiåkom voljom iz perioda donoãenja ovih zakona. vozaåka dozvola. vuåenje vozila. podzakonskim aktima nisu obuhvañeni i razraœivani: postupak iskljuåenja vozaåa ili vozila iz saobrañaja. 2) saobrañaj (ukljuåivanje vozila u saobrañaj i promena naåina i pravca kretanja. rad na unapreœivanju vozaåa recidivista itd. saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. 5) vozilo (ispitivanje vozila. 6) saobrañajno-tehniåke mere. unutraãnje poslove. Primera radi. vozaåki ispit. 4) vozaåi (uslovi za upravljanje vozilima. Meœu podzakonskim aktima preovlaœuju pravilnici. Posebno se oseña nedostatak uputstava i drugih podzakon27 “Sluæbeni 5 glasnik SR Srbije”. Ovo je stvorilo brojne nejasnoñe i nepreciznosti u primeni pojedinih mera i ovlaãñenja. saobrañaj traktora koji vuku zapreæno vozilo. osposobljavanje kandidata za vozaåe.Lipovac. naizmeniåno propuãtanje vozila. 21/90 i 26/91. Nisu donoãena odgovarajuña uputstva. br. 7) posebne mere za bezbednost saobrañaja. nadleænosti. privremeno oduzimanje registarskih tablica. ispitivanje vozila. 11) kaznene odredbe i 12) prelazne i zavrãne odredbe. zdravlje. Krsto Bezbednost saobrañaja b) Struktura i sadræaj republiåkog ZoBS-a Republike su detaljnije razradile pojedine odredbe iz saveznog ZoOBS-a i uredile niz pitanja koja nisu bila ureœena na saveznom nivou. prevoz lica i tereta motornim i prikljuånim vozilima. prevoz lica traktorima i prikljuånim vozilima koje vuku traktori. saobrañaj bicikla. P. 9) savet za bezbednost saobrañaja. saobrañaj radnih maãina i motokultivatora. 10) finansiranje bezbednosti saobrañaja. 8) unutraãnja kontrola. kao tehnoloãki pravni akti koji bi podræali i precizirali naåin sprovoœenja pojedinih mera i instituta bezbednosti saobrañaja. Na primer. prosvetu i privredu.

Project funded by European Commission under the transport. RTD programme of the 4th framework programme. 2235. New Brunswick and London. “Sluæbeni list SFRJ”. Beyond Traffic Safety. Code of Good Practice.3047. The ”Escape” Project. Contract Nº: RO-98-RS. Project funded by European Commission under the transport. 1994. National Strategic Road Safety Plans. Literatura Rothe. Legal Measures and Enforcement. WP 5 Contract No RO-97-sc.Literatura skih akata koji se odnose na primenu mera i ovlaãñenja od strane policije u kontroli saobrañaja. nastalim druãtvenim promenama. razvojem bezbednosti saobrañaja i drugih nauånih disciplina. maj 2000. Gadget WP 5. December 1998. Treba imati na umu da je veliki broj odredbi vaæeñih propisa prevaziœen. unapreœivanjem ostalih vaænih propisa (standarda. 63/80. June 2000.3047. Review of Enforcement Support Systems in EU Countries. Legal Measures and Enforcement. Project funded by European Commission under the transport.2235. Contract Nº: RO-98-RS. Working paper 4 (WP3). Final Report. br. Transaction Publishers. 50/88. br. Gadget. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. Commission of the European Communities. 1997. 29/30. April 1999. Master – Managing Speeds of Traffic on European Roads. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .). 17/74. 53/ 82. Brisel. Serock (Poland). RTD programme of the 4th framework programme. Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road Modernising and Maintenance. 1998. razvojem automobilske industrije. Budimpeãta. Recommendations/Conclusions Adopted at the Council of Ministers. Priorities in EU Road Safety. The “Escape” Project. RTD programme of the 4th framework programme. 163 5. April 1999. Deliverable 5. May 2000. propisa o metroloãkim uslovima i sl.. RTD programme of the 4th framework programme.21/90. 2000. 15/84. ECMT Actions on Speed Moderation. “Sluæbeni glasnik RS”. European Transport Safety Council. P. A Strategic Road Safety Plan for European Union. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. maj 1996. Contract No RO-97-sc. PRI. COM(2000) 125 final. Project funded by European Commission under the transport. inæenjerskim dostignuñima u oblasti izgradnje i odræavanja puteva.

a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (Sluæbeni list SFRJ – Meœunarodni ugovori. Road Traffic Safety Handbook. Krsto Bezbednost saobrañaja Mastar – Managing Speeds of Traffic on European Roads. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. Convention on Road Traffic. 8. a stupila na snagu 21. Final Report. 5 164 . P. Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.Lipovac. decembar 1998. Oslo – Kopenhagen. broj 6/1978. maja 1977. 1996. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski). novembra 1968.

SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6. Etiologija saobrañajnih nezgoda 6.4.6.5. Pojam saobrañajne nezgode 6.1.2.7.3. Teorije saobrañajnih nezgoda 6. Fenomenologija saobrañajnih nezgoda 6. Prañenje saobrañajnih nezgoda .6. Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda 6. Modeli bezbednosti saobrañaja 6.

Fenomenologija saobrañajnih nezgoda izuåava saobrañajne nezgode kao pojave (fenomen). tip nezgode (åeoni sudar. Ne izuåavaju se. svojstvo u saobrañaju. Razlikuju se dva pristupa izuåavanju saobrañajnih nezgoda: fenomenoloãki i etioloãki pristup. na konkretnom mestu. marka.) itd. bez dubljeg izuåavanja uzroka. broja i strukture nastradalih. prostorne raspodele nezgoda. registraciona oznaka i sl. Tako se eliminiãe konkretan izvor opasnosti (konflikt vozila koja skreñu levo i onih koja im dolaze u susret).). Na primer. vreme nezgode. Fenomenologija posmatra i analizira statistiåki uzorak saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile u nekom prostoru i vremenu. Oslanja se na statistiåke i druge jednostavne metode i zato je primerena policiji. silazak sa puta itd. udar u prepreku na putu. lako vidljiva obeleæja lica – uåesnika u nezgodi (pol. vremenske raspodele nezgoda. tip. FENOMENOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Najvaæniji pojavni oblik nebezbednosti su saobrañajne nezgode. obeleæja vozila (vrsta. Na osno167 6. na osnovu fenomenoloãkog saznanja da se na jednoj raskrsnici dogaœaju nezgode pri skretanju ulevo. nalaæe se zabrana levih skretanja ili uvoœenje semafora sa razdvojenim fazama. Treba imati u vidu da su ova dva pristupa izuåavanju razliåiti. otklanjanje izvora opasnosti. Izuåavaju se samo “spolja” vidljiva obeleæja nezgode (koja se odmah vide i bez posebne struåne analize): broj i struktura nezgoda. Fenomenologija je vrlo konkretna i omoguñava shvatanje i reãavanje konkretnih problema u saobrañaju. tj. starost.). niti doprinos pojedinih faktora u nastanku nezgode. ali vrlo isprepletani i meœusobno se dopunjuju. trenda u razvoju pojave.1. sloæenih meœusobnih odnosa koji su doveli do saobrañajne nezgode. Ne meri se karakter. meteoroloãki uslovi. Fenomenologija je veoma znaåajna za shvatanje problema i konkretnih izvora opasnosti. Fenomenologija posmatra saobrañajnu nezgodu kao “crnu kutiju”. Fenomenologija je nauka o pojavama. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . odnosno koji su izazvali nezgodu. Zato je neophodno da im se posveti posebna paænja. a posebno za definisanje broja i strukture nezgoda. starost.6. mesto nezgode. vrsta i lokacija povreda i sl. obaranje peãaka. niti se shvataju odnosi u sistemu åovek-vozilo-put-okruæenje (Å-VP-O) koji su doprineli stvaranju opasnosti.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

vu fenomenoloãkih saznanja da se na nekoj deonici puta, u ranim jutarnjim satima, dogaœa veñi broj nezgoda - silaska sa puta i da su posledice ovih nezgoda vrlo teãke, poveñava se broj patrola na terenu i preduzima pojaåana kontrola brzine u ranim jutarnjim satima. Tako se smanjuju izvori opasnosti (velike brzine), na konkretnom mestu i u dato vreme (rani jutarnji sati).

6.2. ETIOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Etiologija je nauka o uzrocima. Etiologija saobrañajnih nezgoda izuåava uzroke saobrañajnih nezgoda. Ona “otvara crnu kutiju” i prouåava status saobrañajne nezgode. Izuåava odnose u sistemu Å-V-P-O koji su doveli do saobrañajne nezgode. Cilj etiologije nije samo spreåavanje rizika u konkretnom prostoru i vremenu, veñ shvatanje zakonitosti koja dovodi do rizika i smanjivanje rizika nastanka nezgode u bilo kom sliånom prostoru i u bilo kom vremenu. Etiologija posmatra nezgodu kao lanac dogaœaja i pokuãava odgovoriti na pitanje koji je u lancu dogaœaja i koliko doprineo nastanku nezgode. Saobrañajna nezgoda se moæe definisati kao “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu” (Baker, Rivers idr.).

6.2.1. Serije dogaœaja
Istraæivaå mora biti dobro upoznat sa razliåitim dogaœajima iz serije koja åini saobrañajnu nezgodu.

6
Slika 6.1. Serija dogaœaja na licu mesta

168

6.2. Etiologija saobrañajnih nezgoda

Svaka saobrañajna jedinica (vozila ili peãaci) umeãana u nezgodu ima svoje serije dogaœaja. Sve serije dogaœaja moraju biti istraæene posebno. Samo tako se mogu sagledati sve okolnosti nastanka nezgode i shvatiti zakonitosti koje dovode do pojedinih tipova nezgoda. Veoma je bitno da se tokom åitavog procesa stalno otkriva i sledi zajedniåka nit. Ova zajedniåka nit se pronalazi u obliku dominantnih tipova saobrañajnih nezgoda, zajedniåkih dogaœaja u seriji, hipoteza, uzroka saobrañajnih nezgoda i mera. 169

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Serije dogaœaja mogu biti podeljene u dve kategorije : 1. Serije dogaœaja pre mesta nezgode. Dogaœaji koji vode do pozicije iz koje je vozaå mogao da percipira opasnost mogu se podeliti na dogaœaje pre putovanja i dogaœaje u toku putovanja (do taåke moguñe percepcije opasnosti). 1.1. Dogaœaji pre putovanja. Generalno se ti dogaœaji javljaju pre i ukÿuåujuñi situacije koje su postojale pre nego ãto je putovanje zapoåeto. Ovi dogaœaji se odnose na uåesnike u nezgodi, a posebno na vozaåa: sposobnosti vozaåa, obuka vozaåa, iskustvo vozaåa, psihomotorne karakteristike vozaåa, inteligencija, navike, zdravstveno stanje, starost, bolesti, povreda, invaliditet, zamor, posao, hobi, stil æivota, dogaœaj koji izaziva emocionalnu uznemirenost, stres, depresiju ili preokupaciju, neispavanost, konzumacija alkohola ili droge, obaveze, kaãnjenje, æurba itd. Meœutim, neki dogaœaji pre putovanja odnose se na vozilo: tehniåka neispravnost, zaprljanost vetrobranskih stakala, slab pritisak u pneumaticima, opremljenost vozila, kvalitet farova, optereñenost itd. 1.2. Dogaœaji u toku putovanja su dogaœaji ili situacije koji se javljaju od poåetka putovanja pa sve do taåke moguñe percepcije, ukljuåuju faktore koji su u vezi sa vozaåem (stajanje zbog odmora, jela ili piña, fizioloãke potrebe, umor, pospanost, bolest, dejstvo alkohola, droga ili lekova, odvrañanje paænje na druge sadræaje, interakcija sa drugim uåesnicima saobrañaja itd.), vozilom (oslabio pritisak u pneumaticima, kvarovi u toku voænje, zamagljivanje prozora, neispravni brisaåi, nepodeãena ogledala itd.), putem (mokar ili zaleœen kolovoz, udarne rupe, prljavãtine, odron na putu itd.) ili okolinom (sunåano vreme, temperatura okoline, zaslepljivanje vozaåa, iznenadni grad, magla ili sneg, smanjena preglednost ili vidljivost itd.). 2. Serije dogaœaja na licu mesta ukljuåuje sve dogaœaje koji su se desili posle pozicije u kojoj je vozaå mogao da percipira opasnost, i to: dogaœaje od percepcije opasnosti do nezgode - prvog kontakta (koåenje, skretanje, ukljuåivanje pokazivaåa pravca, ukljuåivanje stop svetala i sl.), dogaœaje u toku nezgode (kontakt, prevrtanje, povrede, ispadanje putnika iz vozila, kretanje posle sudara, pa sve do krajnjih pozicija i stabilizacije situacije) i posle nezgode (odlazak sa lica mesta, ukazivanje pomoñi, obaveãtavanje, dolazak spasilaåkih ekipa, leåenje, uviœaj, obezbeœenje lica mesta, normalizacija saobrañaja na putu, leåenje, suœenje itd.)

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

6.2.2. Primeri etioloãke analize nezgoda
Saobrañajna nezgoda 1 Milan se obiåno budi u 5,40. Tako uspeva da se spremi i stigne na voz u 6,25. To jutro je prispao i propustio voz. Zato je odluåio da ode na posao automobilom. Uzeo je kljuåeve i utråao u vozilo. Kiãa je tek poåinjala da pada. Tada je primetio da mu je nestalo teånosti za pranje stakla. Brisaåi su umrljali staklo, ali veñ se razdanilo i priliåno dobro se moglo videti. Mada obiåno koristi pojaseve, ovaj put nije imao vremena da ih veæe. Na radiju je åuo da je guæva u saobrañaju na putu kojim je trebalo da proœe. Odluåio je da vozi drugim putem, za koji mu je priåao kolega sa posla. Prvi put je iãao tim putem. Zazvonio je mobilni telefon. Supruga se poæalila da je, opet, zaboravio za roœendan njihove kñerke. Pogreãno je procenio jednu oãtru krivinu na putu. Povrãina puta je bila mokra. Izgubio je kontrolu i udario u banderu pored puta. U bolnicu je primljen sa vrlo ozbiljnim povredama, opasnim po æivot. Preminuo je posle 14 dana. Saobrañajna nezgoda 2 Nikola je bio na æurci na kojoj je popio veñu koliåinu alkohola. Nakon æurke povezao je devojku i nekoliko prijatelja kuñi. Devojka ga je preklinjala da ne vozi pijan, a posebno zato ãto je noñ. To ga je podstaklo da ih impresionira svojom voænjom i pokaæe da mu alkohol ne smeta. Rekao im je da nema nikakvih problema poãto mu je vozilo novo, a ovaj put veoma dobro poznaje. Put je bio suv i nije bilo guæve. Nikola nije koristio pojas, a spreåio je i devojku da ga veæe (“Pa zar ti u mene sumnjaã”). Åinilo mu se da potpuno kontroliãe vozilo. Prijatelji su bili podeljeni: jedan se plaãio, a ostali su bili pripiti i vrlo raspoloæeni. U jednoj oãtroj krivini Nikola je izgubio kontrolu nad vozilom. Vozilo je sletelo sa puta i udarilo u banderu pored puta. Nikola je poginuo na licu mesta, a njegova devojka je preminula u bolnici posle 22 dana. Dva putnika su zadobila teãke telesne povrede, a najbolji Nikolin prijatelj je ostao trajno paralizovan i vezan za invalidska kolica.

6

Saobrañajna nezgoda 3 Miladin je vodio bitku sa godinama. Njegov vid je iz dana u dan slabio. Posebno je imao poteãkoña sa vidom u mraku i tokom kiãnih dana. Noñna voænja ga je sve viãe zamarala, pa je izbegavao da vozi noñu. Kada je vozio noñu, radio je to veoma paæljivo. Svojom sporom voænjom sve åeãñe je ometao i nervirao ostale vozaåe. Posle jedne veåernje predstave vrañao se sa suprugom kuñi. Vozio je vrlo sporo, jer je padala kiãa. On uvek koristi pojaseve, a i njegovi saputnici. U susret je dolazilo mnogo vozila åiji farovi su ga zaslepljivali i zamarali. Njihova kuña je bila veoma blizu. Iznenada, posle mimoilaæenja sa nekoliko vozila, uãao je u jednu oãtru krivinu i sleteo sa puta. Udario je u banderu pored puta. Niko nije zadobio ozbiljnije povrede. 170

6.3. Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda

Analizom ove tri nezgode moæe se uoåiti da su one razliåite: – svaka saobrañajna nezgoda je rezultat jedinstvenog lanca dogaœaja, – prisutni su razliåiti faktori koji doprinose dogaœajima koji su doveli do saobrañajne nezgode i – teãko je za bilo koju od ovih nezgoda definisati samo jedan uzrok. Meœutim, postoje i sliånosti izmeœu ovih saobrañajnih nezgoda: – sve tri su nastale na istoj lokaciji - u oãtroj krivini, – u svakom sluåaju vozilo je udarilo u banderu pored puta, sa smrtonosnim posledicama u dva od tri sluåaja, – u dva od tri sluåaja vozaå, ni putnici nisu koristili pojaseve, – u dva od tri sluåaja brzina voænje je bila suviãe velika; – povrãina puta je bila mokra u dve od tri saobrañajne nezgode; – dve od tri saobrañajne nezgode su se desile noñu. Svaka od navedenih nezgoda je analizirana. Shvañene su okolnosti nastanka nezgoda, struåno definisani propusti koji su doveli do stvaranja opasnosti, propusti koji su spreåili da se izbegne nezgoda i propusti koji su uveñali teæinu nezgode. Na osnovu ovakvih dubinskih analiza saobrañajnih nezgoda odreœuje se ãta je zajedniåko za grupe nezgoda i shvataju zakonitosti koje dovode do nastanka nezgode. Kada se shvate zakonitosti, priroda i naåin delovanja pojedinih uzroka, mogu se struåno planirati mere i aktivnosti koje ñe smanjiti rizike u saobrañaju. Dakle, cilj etiologije saobrañajnih nezgoda vezuje se za otklanjanje opasnosti na jednom mestu (tako ãto ñe se otklanjati pojedini dogaœaji koji su bili zajedniåki u seriji dogaœaja), smanjivanje rizika nastanka pojedinih tipova nezgoda, odnosno smanjivanje opãteg rizika uåeãña u saobrañaju.

Za shvatanje prirode opasnosti u saobrañaju i za uspeãno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja neophodno je uvaæavati fenomenoloãki i etioloãki pristup istraæivanju saobrañajnih nezgoda. Fenomenologija bræe i lakãe daje prve rezultate, ali ne garantuje da su predloæene mere optimalne. Ne garantuje ni da ñe se predloæene mere moñi uopãtavati i da ñe biti efikasne na drugoj lokaciji itd. Meœutim, fenomenologija daje pravce daljeg rada i stvara dobru osnovu za etioloãki pristup istraæivanju. Etiologija pokuãava da opasnosti objasni multidisciplinarno, koristeñi viãe nauånih disciplina. Rezultati etioloãkog pristupa su sporiji, ali pouzdaniji i mogu se uopãtavati.

6.4. POJAM SAOBRAÑAJNE NEZGODE
Definicija nezgode ima nauåno-teorijski i praktiåni znaåaj. U nauåno-teorijskom smislu znaåajno je definisati saobrañajnu nezgodu, jer se tako odreœuju predmet i dometi istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. U praktiånom smislu, de171

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

6.3. DOMETI FENOMENOLOGIJE I ETIOLOGIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

finicija saobrañajne nezgode odreœuje koji dogaœaji ñe se evidentirati, kako ñe se obraœivati, kakvu ñe odgovornost povlaåiti itd. Neke dræave joã uvek nemaju definiciju, pa i ne evidentiraju saobrañajne nezgode. Druge dræave evidentiraju samo nezgode sa najozbiljnijim posledicama itd.

6.4.1. Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda
U pokuãaju da sagledaju probleme stradanja u saobrañaju, UN su se, sredinom proãlog veka, susrele sa problemom evidentiranja nezgoda. Najveñi broj nerazvijenih dræava nije imao nikakvu definiciju saobrañajne nezgode, nisu ih evidentirali kao poseban dogaœaj, nisu im poklanjali posebnu paænju. Kao rezultat dobili su neverovatan porast broja nastradalih u saobrañaju. Komitet UN za unutraãnji transport dao je (1956) sledeñu preporuku definicije saobrañajne nezgode: Saobrañajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koja je zapoåeta na takvom mestu, u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno i u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu. Prema preporuci UN obeleæja saobrañajne nezgode su: – mesto – mesto otvoreno za javni saobrañaj ili je zapoåeta na takvom mestu, – posledice – povreœena ili poginula lica, – uåesnici – vozilo (bilo koje) i – stanje uåesnika nezgode – u pokretu. Treba uoåiti da ova definicija ne obuhvata nezgode sa samo materijalnom ãtetom. To je razumljivo ako se ima u vidu vreme donoãenja ove preporuke. Osnovni cilj je bio da se ãto veñi broj dræava privoli da zapoåne evidentirati makar nezgode sa nastradalim licima. Zato je u preporuku uãlo ono ãto je bilo prihvatljivo za sve dræave. S druge strane, obuhvañene su nezgode sa svim vozilima u pokretu (a ne samo sa motornim vozilima), ãto je bilo vrlo napredno. Napredno je bilo i opredeljenje da se obuhvate sve nezgode na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koje su zapoåete na takvom mestu. Najveñi deo dræava prihvatio je preporuku, a znatan broj ju je prevaziãao i danas evidentira i nezgode sa materijalnom ãtetom. Postoje nerazvijene dræave koje nisu u potpunosti prihvatile ovu preporuku, nisu je uopãte uvrstile u domañe propise ili nisu prihvatile sva vaæna obeleæja (suzile su pojam saobrañajne nezgode). Neke dræave su prihvatile preporuku u svojim propisima, ali je nisu u praksi sprovele. Ipak, ova preporuka je bila prava prekretnica u evidentiranju saobrañajnih nezgoda u svetu i u shvatanju problema bezbednosti saobrañaja. 172

6

6.4. Pojam saobrañajne nezgode

6.4.2. Normativne definicije saobrañajne nezgode
Danas se razlikuju dve grupe definicija nezgode: normativne i nauåne definicije. Normativne definicije su one koje su zapisane u zakonu, standardu ili drugim podzakonskim aktima. Normativne definicije su veoma znaåajne, jer odreœuju ãta ñe se evidentirati, ko ñe i kako obraœivati ove dogaœaje itd. Normativne definicije odreœuju i procedure u vezi ovih dogaœaja, a imaju i uticaj na struåno tumaåenje problema bezbednosti saobrañaja. Meœutim, treba imati u vidu da su normativne definicije vezane za konkretan pravni akt koji se moæe menjati. Zato su ove definicije ograniåene u vremenu (vaæe dok se ne promeni propis) i prostoru (vaæe samo u granicama dræave). Mada je intenzivan proces usaglaãavanja svih vaænih definicija, joã uvek se definicije nezgode razlikuju od dræave do dræave. U nastavku su date neke normativne definicije saobrañajnih nezgoda: – To je dogaœaj, pri kome je nenamerno izazvana povreda ili materijalna ãteta koji se direktno ili indirektno mogu pripisati kretanju vozila ili njegovog tereta (Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja SAD). – To je åinjenica koja se dogodila na putevima ili mestima otvorenim za javni saobrañaj, u kojoj su uåestvovali vozila ili æivotinje u kretanju ili mirovanju i koja je proizvela povrede (sa ili bez smrtnog ishoda) lica ili materijalnu ãtetu (Italija). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na javnom putu ili nekategorizovanom putu koji je dat na koriãñenje za drumski saobrañaj, u kojoj je uåestvovalo makar jedno vozilo koje se kretalo i ako je u njoj jedna ili viãe osoba poginulo, povreœeno, ili je izazvana materjalna ãteta (Zakon o bezbednosti drumskog saobrañaja u Sloveniji). – To je iznenadni i nepredviœeni dogaœaj koji menja stanje vozila i/i onoga ãto se nalazi u njemu (Jugoslovenski standard). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na putu u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana metarijalna ãteta. (Srbija, Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima, ålan 10, taåka 58). Treba uoåiti da se obeleæja saobrañajne nezgode razlikuju izmeœu dræava. Na primer, obeleæja saobrañajne nezgode u Srbiji su: – mesto dogaœaja (“na putu”),1
1 Put

je svaki javni put i nekategorisani put na kojima se vrãi saobrañaj. Javni put je povrãina od opãteg znaåaja za saobrañaj koju svako moæe slobodno da koristi pod uslovima odreœenim zakonom i koju je nadleæan organ proglasio za javni put, kao i ulice u naselju. Nekategorisani put je povrãina koja se koristi za saobrañaj po ma kom osnovu i koja je dostupna veñem broju raznih korisnika (seoski, poljski i ãumski putevi, putevi na nasipima za odbranu od poplava, prostori oko benzinskih pumpi, parkiraliãta i sl.).

173

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

– uåesnici (“vozila”), – stanje uåesnika (“u pokretu”) i – posledice (“jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana materijalna ãteta”). Prema definiciji u ZoOBS-u nisu obeleæja saobrañajne nezgode: krivica, uzrok nezgode, radnja izvrãenja, izvrãilac, iznenadnost, namera itd.. Nauånici Webser, Rivers i Baker se zalaæu za sledeñu definiciju: Saobrañajna nezgoda je “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu”. U toku je proces usaglaãavanja normativnih definicija i razlike izmeœu dræava se vremenom smanjuju. Izgleda da sve normativne definicije (neke bræe, a neke sporije) teæe sledeñoj definiciji: Saobrañajna nezgoda je dogaœaj na putu ili drugom mestu otvorenom za saobrañaj ili koji je zapoået na takvom mestu, u kome je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kome je jedno ili viãe lica povreœeno ili je nastala materijalna ãteta. (Nauåna definicija saobrañajne nezgode).

6.5. TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Teorije nezgoda su rezultat nastojanja da se dogaœanja nezgoda objasne kao objektivna zbivanja, po nekoj zakonitosti. Cilj teorija nezgoda je otkrivanje zakonitost uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Teoretiåari ocenjuju teoriju nezgoda “zakasnelim” u odnosu na aktuelne probleme. Stavovi na koje nailazimo u literaturi su sledeñi: – da se nezgode javljaju sluåajno – Teorija sluåaja – da se javljaju kao zaraze – Teorija zaraze – da su neki ljudi zbog svojih psihofiziåkih i drugih svojstava liånosti skloniji nezgodama od ostalih – Teorija sklonosti nezgodama – da svojstva liånosti, uz nepovoljne faktore sredine dovode do nastanka nezgoda – Spell teorija itd.

6

6.5.1. Teorija sluåaja
Ovo je prva nauåna teorija i vezuje se za uspeãan razvoj teorije verovatnoñe i matematiåke statistike. Kada je verifikovana Pusonova raspodela verovatnoña, uoåeno je da ona dobro opisuje retke dogaœaje. S obzirom na to da su nezgode retki dogaœaji (za pojedinca), broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña. Verovatnoña da neko ima n saobrañajnih nezgoda u nekom vremenu t (ili pri nekoj preœenoj kilometraæi) izraåunava se po obrascu: P(N(t)=n) = an/n · e-a, 174

odreœena je njihova sklonost ka akcidentima. Teorije saobrañajnih nezgoda gde su: P(N(t) = n) – verovatnoña da broj nezgoda u periodu t bude jednak n.5. sklon je i svakoj drugoj.5. Ova sklonost zavisi od liånosti i moæe se odrediti. Dakle. prema teoriji zaraze. pa i ideju o zarazi. U nastavku je uoåeno da su razliåiti ljudi razliåito skloni svim akcidentima. Teorija sklonosti Teorija zaraze je pokuãala da spoljaãnjim uticajem (zarazom) protumaåi åinjenicu da postoji grupa vozaåa koji imaju viãe nezgoda. karakteristike liånosti (koje se mogu odrediti) definiãu sklonost ka akcidentima.3. pa i saobrañajnim nezgodama. ako znamo svojstva liånosti. svi imaju istu ãansu da uåestvuju u jednoj nezgodi. Dakle. Vrlo brzo je uoåeno da postoji velika grupa vozaåa koji su imali samo jednu nezgodu. praktiåna istraæivanja su bacila senku i na ovu teoriju. pa i sklonost ka saobrañajnim nezgodama. Ljudi se razliåito ponaãaju posle prve nezgode i ãansa za uåeãñe u novim nezgodama zavisi od njih samih. pa i da imaju n nezgoda u nekom periodu t. Dakle. meœu vozaåima postoje oni koji su posle kratkog perioda voænje imali viãe nezgoda. Posle ove nezgode oni u duæem periodu voænje nisu imali nezgoda – nisu se zarazili. ali onaj ko jednom uåestvuje u nezgodi ima veñi rizik da ñe uåestvovati u narednim nezgodama nego oni vozaåi koji nisu imali nezgodu. Na osnovu testiranja vozaåa. Ovo se uklapalo u opãte rezultate istraæivanja u matematici i teoriji verovatnoñe.2. a – intenzitet nezgoda. a na osnovu toga i 175 6. Meœutim. nasuprot veñoj grupi koja nije imala ni jednu nezgodu. nemaju svi ljudi istu ãansu da uåestvuju u nezgodama. Konaåno. 6. odnosno srednji rizik uåeãña u nezgodama u vreme t.5. prva praktiåna istraæivanja su opovrgla teoriju sluåaja. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . e – osnova prirodnog logaritma. Dakle. pogreãno je sav uticaj pripisivati okolini i spoÿaãnjem svetu – zarazi. Teorija sklonosti je dala prve znaåajne praktiåne rezultate. a u zavisnosti od njihovog psihofiziåkog profila i obeleæja. Meœutim. Teorija sklonosti je odbacila ideju da se nezgode dogaœaju sluåajno. Naime. ali i oni koji ni posle duæih perioda nisu uåestvovali u nezgodama. tako da njihov rizik uåeãña u novim nezgodama raste.6. Zagovornici teorije sluåaja su smatrali da svi ljudi imaju jednake ãanse da uåestvuju u nezgodama. 6. onaj ko je sklon jednoj vrsti akcidenata. Teorija zaraze Meœutim. prva nezgoda menja njihov rizik ponovnog uåestvovanja u nezgodama – dovodi do zaraze. Nauånici iz krugova psihologa su postavili hipotezu da svaki åovek ima neku sklonost ka nezgodama. Teorija zaraze polazi od teorije sluåaja i prihvata da svi ljudi imaju istu ãansu da doæive prvu saobrañajnu nezgodu.

Krsto Bezbednost saobrañaja sklonost ka nezgodama.Lipovac. unapred. na rizik uåeãña u nezgodama utiåe sklonost koja zavisi od psihofiziåkih karakteristika liånosti (subjektivni faktor). Ovakva teorija je pomogla da se objasne praktiåni primeri u kojima su neki vozaåi åeãñe uåestvovali u nezgodama i obratno. Prema teoriji oæiljaka. Na primer. Prevoznici su imali veliku korist od ovakvog pristupa. ali je bezbedan u drugim uslovima. Moæe se priåati i o jednoj podteoriji teorije sklonosti.6. Prema spell teoriji. saobrañajnih i drugih okolnosti (objektivni faktor). 176 . MODELI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Danas je u zemljama OECD prisutno pet pristupa (modela) bezbednosti saobrañaja: 1) Opisni (deskriptivni) modeli. pomogla je vozaåima u preciznijem definisanju njihove sklonosti ka nezgodama u konkretnim uslovima. vozaå odreœenih psihofiziåkih osobina nije bezbedan u noñnim uslovima. a poslodavac to nije uvaæio. pre prve nezgode. Ovo nije mogla da objasni teorija sklonosti. ni posle duæeg perioda. Detaljnija sagledavanja ovog problema dovela su do Spell teorije. pa su ti vozaåi u vrlo kratkom periodu uåestvovali u desetak i viãe nezgoda. Kada struånjak analizira svaki oæiljak (akcident) on moæe da definiãe sklonost ka novim akcidentima kao svojstvo liånosti. Na osnovu toga je moguñe i dati stav o sklonosti ka nezgodama. P. a to je teorija oæiljaka. 2) Modeli predviœanja (Analitiåki makromodeli). ali i od vremenskih. 6. U naãoj praksi su poznati primeri kada su psiholozi za nekog vozaåa ukazali da je sklon nezgodama. 4) Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode i 5) Modeli koji se oslaçaju na prañeçe indikatora bezbednosti saobrañaja. Postojale su i grupe ljudi za koje je odreœena vrlo mala sklonost ka nezgodama. Nauånici su uspeli da za svakog vozaåa. oæiljci su dobar pokazatelj sklonosti liånosti ka akcidentima. 6 6. 3) Modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli). nisu uåestvovali u nezgodama.5. Spell teorija U praksi su uoåeni sluåajevi kada je za nekog vozaåa utvrœena vrlo velika sklonost ka nezgodama.4. S druge strane. drugi vozaå je sklon nezgodama u vreme kiãe ili kada je mnogo vozila na putu itd. odrede da li je i koliko sklon nezgodama. a oni su u kratkom periodu imali viãe nezgoda. umesto ranijeg generalnog odbacivanja kao loãih vozaåa (u svim uslovima). Tako su mogli struåno da odaberu najbezbednije ili odbace najnebezbednije vozaåe u grupi koju su testirali. a oni.

Opisni modeli Opisni modeli pokuãavaju da opiãu stanje i probleme bezbednosti saobrañaja pomoñu tri dimenzije: izloæenost. rizik od nezgode i posledice nezgode. Broj i teæina konflikata u saobrañaju je odliåna mera izloæenosti. Nepotpuno i nekvalitetno izveãtavanje je najvidljivije kod materijalne ãtete.1. Indikatori bezbednosti u saobrañaju su drugi. broj åasova provedenih u saobrañaju. broj vozila u saobrañaju ili broj drugih korisnika puta.6. treba ih procenjivati. broj konflikata. Modeli bezbednosti saobrañaja 6. povreœenih i poginulih lica u ovim nezgodama. Da bi se procenio broj nezgoda na osnovu registrovanih konflikata. greãke ñe se smanjivati. da bi mogli da shvatimo. i indirektne procene izloæenosti (npr. Prednost ovog metoda je ta da se podaci mogu prikupiti veoma brzo. broj preœenih vozilo kilometara. zatim kod nezgoda. neophodno je ustanoviti znaåaj i karakter aktivnosti koje stvaraju te probleme – a to je izloæenost.5 sekundi je vrlo opasan – teãki konflikt). Njena mana je da je valjanost manja od one za saobrañajne nezgode. bez obzira ãto se pri tom gubi na preciznosti. Vremenom (posle nekoliko procena). Ipak. baã kao i indirektna procena broja nezgoda. Merenje izloæenosti se vrãi retko i nesistematiåno.6. pregled navike putovanja (na uzorku stanovnika ). Teæina konflikta se moæe odreœivati kao vreme do sudara (npr. indikatori bezbednosti saobrañaja itd. bolniåki i izveãtaji osiguravajuñih kompanija. potroãnja goriva). broj putovanja. Svaki ima svoje prednosti i mane. koristi se odnos izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. Mana im je ãto im je valjanost slabija nego kod tehnike konflikta. Ovaj metod se zasniva na definisanju nezgoda “za dlaku”(konflikata). Obiåno se prati broj nezgoda. Prvi zadatak u bezbednosti saobrañaja je opis trenutnog stanja i odreœivanje znaåaja problema. Osnovni izvori podataka o nezgodama i posledicama ovih nezgoda su policijski. stopa vozaåa koji voze pod uticajem alkohola itd. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . Mere nezgoda i izloæenosti mogu se izraziti na mnogo razliåitih naåina. To mogu biti procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva. Postoji nekoliko naåina da se izmeri izloæenost: Brojanje saobrañaja (protok vozila). Indikatori bezbednosti saobrañaja se lakãe prikupljaju nego podaci o konfliktu. Ako ove veliåine nisu na raspolaganju. Izloæenost se moæe odreœivati na razliåite naåine: broj stanovnika. manje od 0. broj registrovanih vozila. Ni jedan nije potpun.6. Oni obiåno imaju veze sa ponaãanjem korisnika drumskog saobrañaja. Ovi izveãtaji i podaci se meœusobno dobro dopunjavaju i trebalo bi ih kombinovati. Rizik je otuda termin koji se mora 177 6. åak indirektniji metod za opisivanje ili prouåivanje stanja bezbednosti saobrañaja. poredimo i rangiramo probleme bezbednosti saobrañaja. kod povreœenih i na kraju kod poginulih u nezgodama. ãto znaåi da se konflikti mogu smatrati kao merenje izloæenosti. Rizik je odnos izmeœu nezgoda i izloæenosti. merenje lokalne izloæenosti (na uzorku mesta). procenat i veliåina prekoraåenja brzine.

rizik uåeãña u sn = 55 sn sa nastradalim / 100 milion km posledice . Dinamiåki rizik (broj pog.1 pog/100. Krsto Bezbednost saobrañaja paæljivo koristiti. Rizik uèešæa u SN (sn/km) 6 178 Oèekivani godišnji broj poginulih (pog/god) Slika 6.000. u skladu sa naåinom merenja izloæenosti.000 km/god * 1.2.1 pog/100 mil. P. posebno u onim sluåajevima kada se vrãe poreœenja. = 60. Na osnovu ovakvog pristupa. odnosno proizvod: (izloæenost saobrañaju) x (rizik nezgode) x (teæina nezgode).ooo km =660 pog/god. km Oåekivani broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u toku godine bi bio oko: Broj poginulih / god.Lipovac. km) x (2 pog/100 sn sa nastradalim) = 1. na 100 miliona km) objedinjuje rizik uåeãña u nezgodama (broj nezgoda na 100 milion kilometara) i posledice nezgoda (broj poginulih na 100 nezgoda). za Ãvedsku je pribliæno: izloæenost = 6 miliardi km/godiãnje.teæina nezgoda = 2 pog/100 sn sa nastradalim dinamiåki rizik = (rizik uåeãña u sn) x (posledice) = (55 sn sa nastradalim / 100 mil. . problem bezbednosti saobrañaja (npr.000. Problem bezbednosti u saobrañaju se moæe odrediti kao zapremina kvadra.ooo. broj poginulih) moæe se izraåunavati po sledeñem obrascu: – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (dinamiåki rizik) – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (rizik uåeãñe u s/n) x (posledice) Na primer.

boljom primenom zakona. strategijom stepenovanih vozaåkih dozvola. dugotrajnim i dobro osmiãljenim kampanjama. programima unapreœivanja ponaãanja vozaåa. Za eliminisanje efekata prva åetiri faktora moguñe je koristiti mnogobrojne statistiåke metode i ekonometrijske modele. 2. . 3) transportni (infrastruktura). Pomoñu ovih metoda åesto je moguñe oceniti i efikasnost odreœene protivmere. efikasno obezbeœenje mesta nezgode. ali je znaåajnija preraspodela izloæenosti u korist bezbednijih vidova putovanja. da bi ovakav pristup dao æeljene rezultate trebalo bi reãiti veliki problem koji se tiåe kvaliteta evidentiranja i izveãtavanja. ali su oskudni podaci o izloæenosti. niskim rastinjem pored puta itd. Pri projektovanju kontramera. opreme. sistemom kazni. kursevima defanzivne voænje itd. 4) prikupljanje podataka (taånost izveãtavanja o nezgodama). Smanjivati posledice nezgoda koje su se veñ dogodile: Ovo se moæe postiñi u samom sudaru (upotrebom sigurnonih pojaseva.6. preraspodela sa individualnog na javni prevoz.). efikasno transportovanje povreœenih. boljim zakonima. sa noñnog na dnevni saobrañaj. Dok se podaci o nezgodama i njihovim posledicama registruju u kontinuitetu i åuvaju. Smanjvati rizik nastanka saobrañajnih nezgoda: Ovo se moæe postiñi boljom obukom vozaåa.6. ali i pri zbrinjavanju i leåenju povreœenih posle nezgode (dobra obuka za ukazivanje prve pomoñi. 2) druãtveno-ekonomski (nezaposlenost). Meœutim. deåijih sediãta i druge zaãtitne opreme. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ovakav pristup olakãava identifikaciju problema bezbednosti saobrañaja. podaci o izloæenosti se procenjuju ili nasumiåno odreœuju za neki dan u godini ili za neku deonicu puta i sl.6. Na njih se moæe gledati kao na za179 6. ugradnjom vazduãnih jastuka i dr. boljom konstrukcijom vozila. Modeli bezbednosti saobrañaja 6. otklanjanjem nedostataka na putu i na vozilima. Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) Postoji bar ãest faktora koji nezavisno utiåu na uåestalost nezgoda: 1) spoljaãnji (npr. 5) åista sluåajnost i 6) intervencija protivmerama. sa saobrañaja po loãim na saobrañaj u dobrim vremenskim uslovima. Naime. prañenjem novih vozaåa.). uklanjanjem barijera pored puteva. Na primer. sa saobrañaja na sporednim putevima na saobrañaj na autoputevima itd. vremenske prilike). obiåno se evidentiraju nezgode i njihove posledice. zaãtitnih kaciga. uoåavaju se tri pravca delovanja: 1. efikasna i struåna medicinska nega povreœenih itd. sa drumskog na æelezniåki saobrañaj.2. 3. obezbeœenje kretanja spasilaåkih ekipa. Optimizirati izloæenost saobrañaju: Ovo moæe da znaåi smanjivanje izloæenosti. edukacijom dece. ali i projektovanje kontramera.

Posebno je znaåajna intervencija protivmerama. Njegova svrha je da razume i predvidi ponaãanje uåesnika u saobrañaju. To bi se moglo okarakterisati kao pristup “od vrha ka dnu”. Taj pristup bi se mogao nazvati “od dna ka vrhu”. medicina. Nekad ovi modeli sadræe veliki broj promenljivih. P. Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) Analitiåki makromodeli objaãnjavaju kako se faktori nezgode mogu analizirati uz pomoñ ekonometrijskih modela na opãtem nivou. Zato se nikada ne moæe predvideti gde.3. puta i okruæenja odredi rizik pojedinaånog uåestvovanja u nezgodama. Za razvoj analitiåkih mikromodela znaåajne su razliåite nauåne discipline: psihologija. Meœutim. kada i ko ñe izazvati nezgodu. Za sada nema dovoljno iskustava da bi se uopãtili zakljuåci o dejstvu pojedinih protivmera. Meœutim. treba biti vrlo obazriv u smislu uopãtavanja rezultata. pa ih je teãko interpretirati. te da na osnovu tog ponaãanja. Mogu se razlikovati modeli koji se odnose na ljudski faktor i tehniåki modeli.Lipovac. Za ocenu parametara koriste se dva metoda: metod najmanjih kvadrata ili metod maksimalne verodostojnosti. Saobrañajne nezgode su sluåajni dogaœaji i deãavaju se kao nenamerni rezultat ljudskog ponaãanja. Postoje dva naåina za ocenu efikasnosti protivmera koje se koriste kod saobrañajne nezgode: – modeli predviœanja (popreåni presek/niz vremenskih intervala) i – ocene efikasnosti (prouåavanje pre/posle). u skladu sa stanjem vozila. biomehanika. treba imati u vidu da poslednja dva faktora mogu veoma bitno uticati na pojavu i umanjiti kvalitet zakljuåaka. Zato se najbolji rezultati dobijaju kombinovanom primenom oba modela. Oba modela imaju svoje prednosti i mane. vreme reagovanja ili karakteristike liånosti. Modeli ljudskog faktora su manje sofisticirani i teæi za istraæivanje. fizika itd. Drugi naåin za analizu faktora rizika koji stoje iza jedne saobrañajne nezgode je kada se radi na individualnom nivou – tj. 180 6 . za analizu veñeg uzorka ima smisla koristiti statistiku i statistiåke modele. Prvi modeli faktora rizika daju vezu izmeœu uåestvovanja u nezgodi i razliåitih ustaljenijih individualnih promenljivih kao ãto su: oãtrina vida. ali su mnogo vaæniji. koje je åesto veoma teãko.6. Neki od ovih modela omoguñavaju nam da razlikujemo dobre od loãih (nezgodama sklonih) vozaåa. pa i nemoguñe izvesti. sociologija. na nivou odnosa vozaå – vozilo – put – okruæenje kod jedne nezgode. Krsto Bezbednost saobrañaja menu za kontrolisane eksperimente. 6. Analitiåki mikromodeli nam omoguñavaju da identifikujemo i kvantifikujemo faktore rizika. Posebno se koriste linearni regresioni model i modeli predviœanja koji se zasnivaju na linearnoj regresiji. Meœutim. ergonomija.

Abbreviated Injury Scale (skrañena skala povreda) je meœunarodno priznata i vrlo rasprostranjena za merenje ozbiljnosti povreda. Precizno gledano. raskrsnice. raspodela brzina. put (geometrija puta.). Ovi modeli se koriste kada uåesnik u saobrañaju ima problem u opaæanju. postojanje trotoara. distribucija praznina). 6. troãkovi smanjene produktivnosti na radu. njegova veliåina. rad koånica. povrãina. Modeli riziånog ponaãanja fokusiraju se na to kako uåesnici u drumskom saobrañaju procenjuju i kako tretiraju subjektivni rizik. ljudski troãkovi. stabilnost. ãirina. S druge strane. Posledice nezgoda su i ekonomski problem i mogu se kvantifikovati (svesti na jednu jedinicu – novac) kao ãtete. troãkovi rehabilitacije.6. troãkovi i gubici (medicinski troãkovi. model riziånog ponaãanja o kome se åesto diskutuje u istraæivanju bezbednosti u saobrañaju je Vajldov model usklaœenosti rizika. koånice. prepreke itd. – infrastrukturni modeli bave se vozaåevim ponaãanjem i rizikom od nezgode kao funkcijom karakteristika puta (geometrija. AIS2 – skrañena skala povreda) ili preko vremena provedenog u bolnici ili na bolovanju. administrativni troãkovi itd.6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . Vozilo (npr. brzina i distribucija brzine. posledice nezgoda predstavljaju problem bezbednosti saobrañaja. kao ãto su veliåina. To je model koji povezuje opaæanje rizika sa prihvatanjem rizika. 2 AIS . Zasnivaju se na Razmunsenovom hijerarhijskom modelu koji pravi razliku izmeœu greãaka zasnovanih na znanju. homogenost. gustina saobrañaja i sl. prihvatanju ili kontrolisanju rizika.4.). ponaãanju i veãtini. – modeli saobrañaja bave se ponaãanjem vozaåa i stopom nezgoda kao funkcijom karakteristika saobrañaja (obim. 181 6. stabilnost). Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode Posledice koje nastaju posle saobrañajne nezgode mogu se razliåito predstaviti. Modeli bezbednosti saobrañaja Modeli akcije (delovanja) su glavna grupa modela ponaãanja. najznaåajnije posledice nezgoda su zdravstveni problem koji se moæe meriti preko ozbiljnosti posledica za svakog povreœenog (npr. materijalne ãtete. a posebno materijalne posledice.) mogu se smatrati kao situacioni stimulansi za vozaåevo ponaãanje. Na primer.6. eksperimenata ili simulacija (na individualnom nivou). Postoje dva naåina za prouåavanje posledica saobrañajnih nezgoda: – koriãñenjem statistiåkih metoda (na sveobuhvatnom nivou) i – prouåavanjem datog sluåaja. Modeli tehniåkog rizika prouåavaju ponaãanje uåesnika u saobrañaju i rizike u specifiånim situacijama: – automobilski modeli bave se uåeãñem u nezgodi i vozaåevim ponaãanjem kao funkcijom karakteristika jednog vozila. ureœenost raskrsnica) i sam saobrañaj (obim. povrede i pogibije lica. povrãina kolovoza.

P. p.765-772. 6 IIS . Nenj York. åine se pokuãaji da se sve posledice nezgode svedu na: – troãkove. U ekonomskom smislu. – masa motornog vozila (smrtni rizik u sudaru vozila åije su mase 900kg i 1800kg je deset puta veñi za vozaåa lakãeg vozila). – broj nezgoda sa nastradalim (sa lakãe.).Quality Adjusted Life Years (godine prilagoœenog kvaliteta æivota) odreœuje posledice nezgode kao broj godina u kojima se menja kvalitet æivota nastradalog. Sa glediãta bezbednosti saobrañaja trebalo bi pratiti pokazatelje: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda.). voænja unazad. koriãñenje zaãtitne opreme (pojaseva. J.Injury Impairment Scale (skala oãteñenja pri povredama) rangira oãteñenja od 0 (kratkotrajna) do 6 (trajno prekida neku funkciju organizma) 7 QALY .International Classification of Diseases (Meœunarodna klasifikacija bolesti) pokazuje lokaciju i tip povrede. Vol. Accident analysis and prevention. The expected 6 loss of life quality from traffic injuries requiring hospitalisation.Lipovac. – zdravstveni problem. a najteæe povrede i smrtni ishod u åetvrtoj brzini). treba uoåiti da postoje razliåiti naåini da se opiãe nivo povreda:3 – meœunarodna klasifikacija bolesti (ICD). 5 ISS . odnosno teæe povreœenim) licima i – broj nezgoda sa materijalnom ãtetom (bez povreœenih lica). stanje pored puta. – gubitke i 3 Guria. – ekonomski problem itd. Kada posledice nezgoda analiziramo kao zdravstveni problem. 25. 182 . Krsto Bezbednost saobrañaja Mnogo je faktora koji utiåu na posledice nezgode: – tip i starost uåesnika u saobrañajnoj nezgodi (lica i vozila). obilaæenje. – tip manevra vezanog za nezgodu (preticanje. model i tip motornog vozila. starost. ali ne i ozbiljnost povrede. kaciga i sl. 4 ICD . – zbir ozbiljnosti povrede (ISS).Injury Severity Score (ukupan rezultat ozbiljnosti povrede) se odreœuje u situacijama kada su prisutne viãestruke povrede.6 – godine promenjenog kvaliteta æivota (QALY)7 itd. Na osnovu analize ICD moguñe je za pojedine tipove nezgoda odrediti najugroæenije delove tela i tipiåne vrste povreda. Posledice saobrañajnih nezgoda mogu se posmatrati kao: – problem saobrañaja i bezbednosti saobrañaja.1993. – konzumiranje droge i alkohola i – ostali faktori kao ãto su kvalitet puta. No 6. – broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda. skretanje itd.5 – skala oãteñenja pri povredama (IIS). ozbiljne povrede nastaju u treñoj.C. – stepen prenosa koji odreœuje opseg stvarne brzine (u drugoj brzini nastaju materijalna ãteta a nekad lakãe povrede..4 – skrañena skala povreda (AIS).

5. Mada se vrãe napori u cilju usaglaãavanja. – izveãtavanje o saobrañajnim nezgodama i povredama u zvaniånoj statistici nije kompletno. Nisu svi oni jednako znaåajni.). 8 COST 313: Socio-Economic Cost OF Road Accidents. Modeli bezbednosti saobrañaja – ãtete od saobrañajnih nezgoda (ekonomska kvantifikacija posledica nezgode). Transport Safety Performance Indicators. obaranje bicikla i motocikla itd.6.6. gubici u proizvodnji (bolovanja i smanjivanje uåinka) oãteñenja imovine. Posebno se istiåu uticaji: – naåin uåeãña u saobrañaju (putnici u putniåkom vozilu su ugroæeniji oko 10 do 20 puta nego putnici u autobusu ili tramvaju. lokalni put) i stanje okruæenja puta (barijere pored puta. – masa vozila.). – brzine uåesnika u nezgodi. Znaåaj indikatora se moæe oceniti na osnovu jaåine veze sa deãavanjem saobrañajne nezgode ili povrede. a biciklisti su najugroæeniji). odnosno da li u velikoj meri doprinose saobrañajnoj nezgodi i da li se na njih moæe uticati merama i programima bezbednosti saobrañaja. nasipi. – vrsta puta (autoput.9 Ovde se pod indikatorima bezbednosti saobrañaja podrazumeva svaka mera (indikator) koja je u vezi sa nastankom saobrañajne nezgode ili povrede. troãkovi zastoja u saobrañaju i sl. useci i sl.6. Commission of the European Communities. Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja Danas se veoma velika paænja posveñuje moguñnosti definisanja stanja i problema bezbednosti saobrañaja na osnovu prañenja odreœenih indikatora. Directorate-General XIII.8 Najznaåajniji elementi koji se uzimaju u obzir su: medicinski troãkovi leåenja. – vrsta saobrañajne nezgode (åeoni sudari imaju najteæe posledice. Postoji veliki broj indikatora bezbednosti saobrañaja. peãaci su ugroæeniji od putnika. nezgode u preticanju. a zatim obaranje peãaka. To znaåi da promene broja saobrañajnih nezoda mogu biti posledica promene spremnosti prijavljivanja saobrañajnih nezgoda policiji. Broj saobrañajnih nezgoda i povreda nije najbolji pokazatelj nivoa bezbednosti saobrañaja: – broj nezgoda i nastradalih lica je posledica sluåajnog kolebanja. ãto znaåi da kratkoroåne promene zabeleæenih brojeva ne reflektuju obavezno i promene u dugoroåno oåekivanom broju. 9 European Transport Safety Council. Brussels 2001. EC Transport Research. 183 6. Modeli posledica saobrañajnih nazgoda mere znaåaj pojedinih faktora koji utiåu na veliåinu posledica nezgoda. danas metode procene socio-ekonomskih troãkova veoma variraju izmeœu razliåitih dræava. troãkovi rehabilitacije. – starost povreœenih lica itd. 6. Luxembourg. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . 1994. administrativni troãkovi.

pa da tek tada shvatimo da postoji opasnost. lakãe projektuju efektivne kontramere. Da bi se razvile efektivne mere za smanjenje broja saobrañajnih nezgoda i broja nastradalih lica. – indikatori koji se odnose na puteve. ali da ne doœe do saobrañajne nezgode. – nije moralno åekati da se dogodi dovoljan broj nezgoda. kao i da ih objavljuju. Ovde od koristi mogu biti indikatori bezbednosti saobrañaja. Suãtinski elementi sistema menadæmenta bezbednosti Svi indikatori bezbednosti saobrañaja mogu se svrstati u sledeñe grupe: – indikatori koji se odnose na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. EU se zalaæe da sve dræave ålanice i kandidati prihvate i standardizuju prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja. 6 184 Slika 6.). protokoli merenja i sl. Krsto Bezbednost saobrañaja – broj saobrañajnih nezgoda ne govori niãta o procesu i posledicama saobrañajnih nezgoda. – indikatori koji se odnose na zbrinjavanje povreœenih u nezgodama. Veoma je znaåajno da ove podatke sakupljaju nezavisna tela najmanje jednom godiãnje. – indikatori koji se odnose na vozila. veliåina i vreme uzimanja uzorka. imaju kvalitetnije i sadræajnije programe i imaju bolje pokazatelje bezbednosti saobrañaja. Dræave koje su ovo zapoåele.3. .Lipovac. a posebno sakupljanje podataka i metod posmatranja (uåestalost sakupljanja uzorka. P. neophodno je razumeti proces koji dovodi do saobrañajnih nezgoda. Moguñe je da uslovi budu veoma riziåni.

ako je potrebno. deåjim zaãtitnim sistemima. . Pokazatelji performansi bezbednosti na putevima za najbolju praksu (preporuka Evropskog saveta za bezbednost saobrañaja10 Kategorija Ponaãanje Opis Brzina Indikator Detalji % iznad zakonskog 1) Reprezentativno prañenje brzina ograniåenja mora se sprovesti ãirom zemlje. Kako bi se omoguñila meœunarodna poreœenja. % iznad ograniåenja 2) Za prañenje voænje pod dejstvom alkohola potrebna je metodologija pomoñu koje policija sprovodi sluåajna testiranja u stratifikovanom uzorku. putnicima koji se nalaze na zadnjim sediãtima. 185 6. Brussels 2001.6. Modeli bezbednosti saobrañaja Tabela 6. Moraju se usaglasiti protokoli za sakupljanje podataka. kategorija puteva. Preporuåuju se godiãnja odreœivanja. kao i sa ciljevima politike. i to koriãñenjem stratifikovanog uzorka: razliåite klase vozila i kategorije puteva.6. Transport Safety Performance Indicators. Ponaãanje u vezi sa voænjom pod dejstvom alkohola se mora uporediti sa zakonima u vezi sa konzumiranjem alkohola. ako je potrebno. periodi odreœivanja. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Sigurnosni pojasevi % korisnika automobila 3) Podaci o koriãñenju sigurnosnog pojasa moraju se razlikovati.1. Stvarne brzine se moraju uporediti sa postojeñim ograniåenjima brzina i ciljevima politike. kako bi se sakupili podaci na evropskom nivou. Alkohol Vozila Pasivna bezbednost EuroNCAP 4) EuroNCAP testovi osobina vozila prilikom saobrañajnih nezgoda i kombinacija rangiranja pomoñu zvezdica u EuroNCAP i sastav flote vozila u zemlji ukazuju na kvalitet pasivne bezbednosti u zemlji.). kada je reå o: vozaåima. moraju se uskladiti postojeñi protokoli za sakupljanje podataka (uåesnici u saobrañaju. Opservacije moraju pruæiti reprezentativnu sliku ãirom zemlje. 10 European Transport Safety Council. putnicima koji se nalaze na prednjim sediãtima. kada je reå o razliåitim kategorijama puteva i razliåitim klasama vozila. itd.

jer se vodiåi i standardi razlikuju meœu zemljama. moraju stiñi na lice mesta u odreœenom (zakonski utvrœenom) vremenskom periodu. Ovaj pokazatelj bi trebalo razviti. ãto ukazuje na performanse (usaglaãavanje) sistema menadæmenta traumama. mora se razviti pokazatelj performansi za odreœivanje kvaliteta bezbednosti drumske mreæe. kada su u pitanju teãke povrede. ãto zavisi od dostupnosti specijalizovanih trauma centara. kao komponente politike bezbednosti puteva. Krsto Bezbednost saobrañaja Kategorija Put Opis Kvalitet projekta puteva Indikator Detalji % puteva koji 5) Mnoge zemlje imaju vodiåe za zadovoljavaju projekat puteva. Mora se obaviti poreœenje izmeœu ovog 'cilja' i stvarnog vremena stizanja. Ovaj pokazatelj ima za cilj ocenjivanje kvaliteta postojeñe drumske mreæe. meœunarodna poreœenja nisu smislena. Po definiciji. P. Preporuåuje se razvoj pokazatelja performansi za kvalitet medicinskog tretmana. Naravno. u pogledu postojeñih vodiåa i standarda. % puteva koji se uklapaju u hijararhiju drumske mreæe 6) Prihvatanjem filozofije koja se odnosi na 'funkcionalnu hijerarhiju puteva'. Preporuåuje se razvoj ovakvog pokazatelja. dobija se vreme zakone stizanja. . veñ i kada se radi o drugim naåinima transporta i drugim vrstama saobrañajnih nezgoda. Hitne sluæbe. Od interesa je odreœivanje stvarnog kvaliteta bezbednosti i poreœenje tog kvaliteta sa samo-uvedenim 'referencama'. Kvalitet drumske mreæe Menadæment Vreme traume stizanja % koji zadovoljava 7) Kombinacijom vremena pozivanja i ciljeve ili propise/ vremena odgovora. posebno kvalifikovani lekari.Lipovac. ne samo kada je u pitanju drumski transport. 6 186 Kvalitet % koji zadovoljava 8) Kada su u pitanju saobrañajne medicinskog ciljeve ili propise/ nezgode u kojima postoji opasnost da tretmana zakone ñe doñi do smrtnosti (pravovremeno) visokokvalitetno medicinsko zbrinjavanje veoma je znaåajno. kada je reå o standarde projekta razliåitim kategorijama puteva. ovde se moraju uzeti u obzir razliåite kategorije puteva.

proporcija vozaåa koji voze pod dejstvom alkohola. Modeli bezbednosti saobrañaja Danas se sve viãe koriste mere ponaãanja: procenti koriãñenja sigurnosnih pojaseva.6. Indikatori bezbednosti puteva u Ãvedskoj i napredak u njihovom realizovanju do kraja 1998 (Vagverket. u poreœenju sa 1994.6. Tabela 6. godinom godini Nisu obavljena merenja Reforma politike Vrednovanje bezbednosti na putevima Pokazatelj Procenat populacije +30% koji drumske saobrañajne nezgode smatraju javnim zdravstvenim problemom Procenat onih iznad –27% BAC zakonskog ograniåenja prilikom policijskih provera Procenat ukupnog broja preœenih kilometara vozila koja prekoraåuju dozvoljenu brzinu voænje –35% Voænja pod dejstvom alkohola –40% Prebrza voænja Nema promene Ostali prekrãaji Procenat vozila koja –50% se kreñu na isuviãe malom rastojanju od drugog vozila Proporcija ulica koje ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Proporcija ruralnih puteva koji ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Smanjenje Nema promene Bezbednije okruæenje urbanog saobrañaja Bezbednije okruæenje ruralnog saobrañaja Koriãñenje zaãtitnih ureœaja u automobilima Nema promene Smanjenje Nema promene Procenat korisnika 95% automobila koji koriste bezbednosne ureœaje Nema promene 187 6. Rezultati postignuti do u poreœenju sa situacijom u 1994. godinu. godine. 1998. koji prekoraåuju dozvoljeno ograniåenje brzine voænje ili koji ne poãtuju semafore (“prolaze na crveno”). 1999) Cilj za 2000. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . zaãtitnih kaciga.2.

veliåina materijalne ãtete i sl. godine.Lipovac. ali i da se planiraju efektivne mere bezbednosti saobrañaja. znanje u vezi sa prvom pomoñi Krañe vreme Nema promene reagovanja. odnosno nezgode kod kojih je policija izlazila na lice mesta. Najznaåajnije evidencije o nezgodama vode: – policija: policajci popunjavaju poseban SN upitnik koji sadræi sve najznaåajnije podatke o saobrañajnoj nezgodi i njenim posledicama. u poreœenju situacijom u 1994. PRAÑENJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Saobrañajne nezgode sa ozbiljnijim posledicama se evidentiraju i prate. Rezultati postignuti do u poreœenju sa 1998. odnosno pre nego ãto se struåno analizira nezgoda i shvate sve okolnosti njenog nastanka. policija evidentira nezgode odmah posle dogaœaja. godinom godini Nema promene Indeks ponaãanja u +12% sluåaju saobrañajne nezgode Procenat peãaka i biciklista koji koriste reflektivne ureœaje 60% Nisu obavljena merenja Koriãñenje biciklistiåkih zaãtitnih kaciga Procenat biciklista 80% koji koriste zaãtitne kacige 18% je nosilo zaãtitne kacige u 1998. treba imati u vidu sledeña ograniåenja: policija evidentira nezgode o kojima je obaveãtena.). 6. Mada se ovi podaci utvrœuju od strane struånih lica (lekara) treba imati u vidu sledeña ograniåenja: lekari se bave spaãavanjem i evidentiraju prvenstveno podatke koji su znaåajni za leåenje i oporavak povreœenih. policija nije struåna za precizno odreœivanje uzroka. Mada su policijske evidencije jedinstvene. sa 1994. P. Krsto Bezbednost saobrañaja Reforma politike Bezbedniji automobili Vidljivost u saobrañaju Pokazatelj Cilj za 2000.7. – zdravstvene ustanove: za svako lice koje je primljeno na leåenje evidentiraju se svi podaci koji mogu biti znaåajni za shvatanje povrede. okolnosti. Naime. poboljãano znanje u vezi sa prvom pomoñi Prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja omoguñava da se shvate i precizno definiãu problemi bezbednosti saobrañaja. niti posledica nezgode (vrsta i stepen povreda. ne postoji 188 6 . godinu. najsveobuhvatnije i najpreciznije. godini Hitne medicinske Proseåno vreme sluæbe reagovanja od alarmiranja do tretmana. za leåenje i analizu uzroka smrti i sl. odnos izmeœu postojeñih i æeljenih vrednosti indikatora odreœuje ãta bi trebalo predvideti u programima bezbednosti saobrañaja i koje mere treba preduzimati.

Prañenje saobrañajnih nezgoda Literatura Ercoli. Posebno su znaåajni podaci koji ñe posluæiti da se proceni osnov za isplatu i visina ãtete. a uviœaj vrãe lokalno nadleæni organi (izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. a posebno nezgode sa nastradalim licima. trebalo bi imati u vidu ograniåenja: osiguranja evidentiraju nezgode i posledice za svoje potrebe. nema jedinstvene baze podataka (veñ svako osiguranje vodi svoje evidencije). niti organi koji upravljaju putevima (direkcije za puteve i nadleæni organi za saobrañaj) ne vode posebne evidencije o nezgodama. trebalo bi imati u vidu ograniåenja: znatan broj nezgoda se ne analizira na sudovima. L (1991). odnosno izveãtaj o obezbeœeçu lica mesta). – uviœajna dokumentacija o saobrañajnoj nezgodi itd. – putari: naãa preduzeña za odræavanje puteva. U naãoj zemlji ovaj nadzor ne funkcioniãe. Traffic safety and the driver (Page 154-155). niti jednostavan pristup ovoj bazi. ne postoji jedinstvena baza podataka. – osiguranja: za svaku nezgodu kod koje se pojavljuje zahtev za isplatom ãtete. O svakoj nezgodi se vodi sudski proces. niti standardizovane. Mada su ove evidencije najkvalitetnije. Pri tome se moæe razlikovati nekoliko razliåitih izveãtaja i evidencija: – hitni izveãtaji o nezgodi koji podnose policajci koji prvi izaœu na lice mesta. osiguranja imaju interes da procenjuju u svoju korist. Paris: Onser. i Negri. ove evidencije nisu usaglaãene. sud vodi raåuna da ne napravi greãku. New York. a posebno da ne osudi nekoga ko nije kriv za nezgodu (zato se okolnosti nastanka nezgode åesto utvrœuju povoljnije za okrivljenog). koji izlazi na lice mesta i evidentira najvaænije podatke o nezgodi. Policija je obiåno prvi organ koji se redovno obaveãtava o nezgodi. SAOBRAÑAJNE NEZGODE jedinstvena baza podataka. osiguranja evidentiraju podatke koji su znaåajni za isplatu ãtete. A proposal for the stadarization of road accident reports.6. – dnevni izveãtaji o kriviånim delima. evaluation of local safety measures. Evaluation 85.7. koji prati odgovarajuña dokumentacija. – evidencija obeleæja nezgoda na statistiåkim upitnicima (SN upitnik) koji se unose u jedinstven informacioni sistem MUP-a . – evidencija nezgoda kod kojih saobrañajna policija vrãi samo obezbeœenje lica mesta. L (1985). ne postoje standardi evidentiranja u sudovima. 189 6. Van Nostrand Reinhold. – nezavisna tela i komisije za nadzor (Traffic Safety Audit) treba da budu najvaæniji redovni korisnik podataka o nezgodama kako bi nezavisno od putara. Mada se ovi pokazatelji utvrœuju struåno. nisu uvedeni standardi evidentiranja tako da se zadovolje zahtevi bezbednosti saobrañaja itd. policije i drugih dræavnih organa vrãili analizu i procenu bezbednosti puta. . – sudstvo: u sudovima se vrlo struåno i sveobuhvatno analizira veliki broj nezgoda. L. mada bi ove evidencije trebalo da pomognu u definisanju opasnih mesta na putevima i otklanjanju opasnosti. Evans.

p. Assen. Commission of the European Communities. G (1994). An introduction to probability theory and its applications. Thulin. van Gorkum. A (1995).. 190 . Eds. F.C. A. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden.12 strn. 1996/09 Nicholson. 1994. Sudari i kamioni ukljuåeni u njima: Studije pojedinih sluåajeva.S. Odeljenje za planiranje saobrañaja i inæinjering. Septembar 1995. Analiza nesreña i prevencija 18(1). H. OECD/IRTAD (1995). Tehnika saobrañajnih konflikata. i Nilsson. Hautzinger. Hakkert A.Lipovac. R. New York. Da li su nesreñe raspodeljene otrovom? Statistiåki test. Bulletin 70. Seminar. Jednogodiãnje istraæivanje. Tassaux-Becker (1993). P. Rosman. Finska. Vol. P.1994. Stein. Procena oåekivanog broja nesreña.. Hyden. OECD. New York. Institut za sigurnost na autoputu. i Yiik Diew Wong (1993). Dve proste tehnike za odreœivanje vaænosti mera smanjenja nesreña. F (1991). (1973). Procesi poenti i njihovo statistiåko izvoœenje zakljuåaka. The real number of road traffic accident counts inPravi broj saobrañajnih nesreña u Holandiji. H. D. R. Drugo izdanje. EIB. Saobrañajni inæinjering izdanje 36 br. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju. Duxbury Press.11-13. S i Jones.765-772. The extent and some implications of incomplete accident reporting. Drugo izdanje. Belmond. OECD Istraga o putnom saobrañaju (1990). Vol 5. A. The expected loss of life ljuality from traffic injuries requiring hospitalisation. Analize podatakai zaãtita 26(2) 215-222. Meœunarodni saobrañaj i baza podataka o nezgodama.. 25. Harris. Osiguranje automobila i spreåavanje nesreña na putu. Hauer. No 6. 2-11 Rothengather. EC Transport Research. Induced Exposure. Durholt. T. Cost 313: Socio-economic cost of road accidents. Marcel Dekker. Guria.L. (1987). Luxembourg. H.M (1966).S i Hauer. Putni saobrañaj. I. E (1988). S (1990). C (1987). Accident analysis and prevention. Analize nesreña i prevencija 25 (1) 91-97. Izloæenost. Haght. Paris.W Knuiman (1994). Accident analysis an prevention. Analize nesreña i prevencija 22 (4) 371-378. J. VTI izveãtaj broj 390 A. Lund institut tehnologije. E (1986). 45-48. Road user behavior: Theory and research. Michaels. i M. J. and Bruin. Rice. Volume I Çiley. H. Hornstein. rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ljudi. Helsinki. A. Krsto Bezbednost saobrañaja 6 Feller. Berichte der Bundersanstalt fur strabennjesen BAST. NJ (1957). Poreœenja bolniåkih i policijskih podataka o povreœenim. Matematiåke statistike i analize podataka. Karr. Directorate-General XIII.1993.

Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda 7.2. Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7.1. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije 7. Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7.8.7. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda 7. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima .6.3.5. Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda 7. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7.7.4. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7.

Beo- grad. kriminalistiåke definicije uviœaja i specifiåna definicija uviœaja kao sistema radnji. uviœaj predstavlja istraænu. 7.1. da se temelji na åulnom opaæanju.. ali ima i eksplicitnih definicija. Kriminalistiåke definicije su najåeãñe implicitne.. Æarkoviñ M. Kriminalistiåke definicije uviœaja Kriminalisti smatraju da procesualistiåke definicije nisu obuhvatile suãtinu uviœaja. i Banoviñ B. 321-336. 1996.1. Meœutim. Ove definicije prihvataju da je uviœaj procesna radnja. One se temelje na Zakonu o kriviånom postupku i prepriåavaju njegove odredbe. str. ovi autori istiåu da je uviœaj istovremeno i kriminalistiåka radnja. Lipovac K. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .. Prema ovom pristupu. Procesualistiåke definicije uviœaja Ovo su najstarije i najåeãñe definicije uviœaja. Prilog definisanju pojma uviœaja. da je u skladu sa ZKP i da je zapisnik o uviœaju jedini vaæan dokument sa uviœaja. M. POJAM I ZAKONSKI OSNOV VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Postoje razliåiti pristupi definisanju pojma uviœaja:1 procesualistiåke definicije uviœaja. Bezbednost 3. 193 7. a to su struåni poslovi na uviœaju.. Uviœaj se ne iscrpljuje u neposrednom åulnom opaæanju.1.7.2. 7.1. istiåu znaåaj misaone aktivnosti organa koji vrãi uviœaj i navode da su struåni poslovi koji se vrãe na uviœaju vaæan deo 1 Ãkuliñ. koje se registruju u zapisniku o uviœaju. odnosno procesnu radnju koja se preduzima u skladu sa ZKP i sastoji se u neposrednom åulnom opaæanju kakvih åinjenica vaænih za razjaãnjenje kriviånog dela.

1. P. pre formalnog pokretanja postupka. Dakle. Dakle. – na uviœaju se struåno obraœuju (a ne samo opaæaju) predmeti.) i druge vaæne okolnosti (karakteristike puta. samo istraæna. 7. meteoroloãke prilike. a da ZKP odreœuje samo formu uviœaja. veñ moæe biti i posredno. osnovna obeleæja uviœaja su: – uviœaj je sistem radnji (a ne samo procesna.3. Formalno pravno.4 Kriviåni zakonik je definisao sledeña kriviåna dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja: 2 Veñina 7 saobrañajnih nezgoda kod kojih se vrãi uviœaj i nisu kriviåna dela. Zakonski osnov za vrãenje uviœaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda vrãi se neposredno posle nezgode. koje je protivpravno i koje je skrivljeno (ålan 14. opaæaju.3 ZoOBS i u internim aktima MUPa. – na uviœaju se opaæa (to nije samo neposredno åulno opaæanje. ZKP. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima itd. 194 . 7. uz pomoñ razliåitih pomagala). ). samo saobrañajna itd. Krsto Bezbednost saobrañaja uviœaja. koje je protivpravno i koje je skrivljeno.Lipovac. Zakonom o prekrãajima. struåno obraœuju i u uviœajnoj dokumentaciji registruju i fiksiraju predmeti. tragovi i druge okolnosti znaåajne za razjaãnjenje saobrañajne nezgode. veñ su prekrãaji.2 Zakonom o upravnom postupku. ali se moæe vrãiti u toku istrage i na glavnom pretresu. vremena. samo kriminalistiåka. savremenom pristupu. uviœaj saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånog dela je predviœen u Kriviånom Zakoniku. – sprovodi se u skladu sa odredbama zakona (u skladu sa ZKP. a ne za kriviåno delo (najveñi broj nezgoda nisu kriviåna dela). kriminalistiåke definicije istiåu da kriminalistiåke radnje predstavljaju suãtinu i sadræaj uviœaja. Kriviåni zakonik je definisao kriviåno delo kao ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo. – uviœaj se vezuje za saobrañajnu nezgodu. 3 Ålan 238. Zakoniku o kriviånom postupku. – registruje se i fiksira ono ãto je znaåajno (a ne sve). i to u uviœajnoj dokumentaciji (a ne samo u zapisniku o uviœaju). tragovi (trag koåenja i sl. Prema ovom. 4 Kriviåno delo je ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo. alkoholisanost vozaåa i sl.4.). uviœaj saobrañajnih nezgoda je sistem radnji kojima se u skladu sa odredbama zakona.). Uviœaj kao sistem radnji Uvaæavajuñi dualnost uviœaja (procesni i kriminalistiåki segment) izdvojena je posebna sistemska definicija uviœaja koja najbolje odreœuje smisao i formu uviœaja saobrañajnih nezgoda. KZ).1.

290. – otmica vazduhoplova. ovog ålana izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom obavezno je.8 – teãka dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja. (3) Ako je usled dela iz ål. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda – ugroæavanje javnog saobrañaja. postavljanjem prepreka na saobrañajnicama ili drugi sliåan naåin tako ugrozi javni saobrañaj da time dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. (2) Ako je usled dela iz ål. (3) Ako je delo iz st. 291. i 2. st. st. – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja nasiljem. 1. st. stav 3. uticaja alkohola ili drugih razloga nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom ili da vozilo nije ispravno i time izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (ålan 290. st. (3) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila smrt povreœenog lica. i 295. trolejbuski. 1. 289. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. kazniñe se novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera. koje nesavesnim vrãenjem svoje duænosti izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. 289. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od ãest meseci do pet godina. – nesavesno vrãenje nadzora nad javnim saobrañajem. (4) Ako je usled dela iz ål.9 5 (1) Uåesnik u saobrañaju na putevima koji se ne pridræava saobrañajnih propisa i time tako ugrozi javni saobrañaj da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. (ålan 289. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. stav 2. stav 3. KZ) 7 (1) Sluæbeno ili odgovorno lice kojem je poveren nadzor nad stanjem i odræavanjem saobrañajnica i objekata na njima. ili kojem je povereno rukovoœenje voænjom. (ålan 296. i 2. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. davanjem pogreãnih znakova ili signala. kazniñe se zatvorom do tri godine. 291. ovog ålana uåinjeno iz nehata. 1. i 2. (ålan 295. (2) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila teãka telesna povreda povreœenog lica. i 2. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. do 4. 289. brodski. 1. – piratstvo. stav 1. 291.5 – ugroæavanje saobrañaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom. i 295. KZ) 8 (1) Vozaå motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoñi lice koje je tim prevoznim sredstvom povreœeno ili åiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao. sredstava. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. autobuski saobrañaj ili saobrañaj æiåarom tako da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. (2) Ako je delo iz stava 1.1. KZ) 195 7.7 – nepruæanje pomoñi licu povreœenom u saobrañajnoj nezgodi. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do åetiri godine. 290. stav 3. prevoznim sredstvima ili javnim saobrañajem ili nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. (2) Ko se ne pridræava saobrañajnih propisa i time ugrozi æelezniåki.7. i 2. st. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera.6 – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja. (2) Kaznom iz stava 1. KZ) 6 (1) Ko uniãtenjem. stav 3. ovog ålana kazniñe se i odgovorno lice koje izda nalog za voænju ili dopusti voænju. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. 1. 1. uklanjanjem ili teæim oãteñenjem saobrañajnih ureœaja. 290. i 2. (ålan 297. stav 1. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. stav 3. znakova ili ureœaja za signalizaciju ili zaãtitnih i odbojnih ograda koji sluæe bezbednosti javnog saobrañaja na putevima. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. iako zna da vozaå zbog umora. (5) U sluåajevima iz st. 291. st. kazniñe se zatvorom do tri godine. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . ovog ålana uåinjeno iz nehata. stav 2. i 295. 290. ovog ålana uåinjeno iz nehata. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. KZ) 9 (1) Ako je usled dela iz ål. tramvajski. 289. i 2. (3) Ako je delo iz stava 1. stav 2. broda i drugog prevoznog sredstva. i 295. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. 1. pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku ãtetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara. 1.

rekonstrukcija dogaœaja ñe se.11 U Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima definisani su osnovni pojmovi12 kao ãto su: vozilo. saobrañajna nezgoda itd. (1) Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. br. 7 Uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje. vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. savezni ZoOBS se odnosi. peãak. koja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao. po potrebi. Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. izvrãiti potrebna merenja i snimanja. Ako su u iskazima pojedinih svedoka ili okrivljenih radnje ili situacije razliåito prikazane. koje ñe. 70/2001. (2) Rekonstrukcija se ne sme obaviti na naåin kojim se vreœa javni red i moral ili se dovodi u opasnost æivot ili zdravlje ljudi. 12 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. definiãe znaåenje 58 izraza koji se koriste u ovom i drugim zakonima. teãke telesne povrede ili smrt lica. put. saobrañajne ili druge struke. po potrebi. ponovo izvesti pojedini dokazi. 196 . posebno izvrãiti sa svakim od njih. uåesnik u saobrañaju. Sa druge strane. na nezgode sa obeleæjima kriviånog dela prema Kriviånom zakoniku.. “Sluæbeni glasnik RS”. u ålanu 10.Lipovac. Ålan 112. Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. 58/2004). (1) Radi proveravanja izvedenih dokaza ili utvrœivanja åinjenica koje su od znaåaja za razjaãnjene stvari. br. 58/2004) 11 “. ovlaãñena lica. “Sluæbeni glasnik RS”. vozaå koji je uåestvovao u nezgodi. Rekonstrukcija dogaœaja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao. ako imovinska ãteta prelazi iznos od 200. januar 2006. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi.” Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. br..000 dinara (01. (3) Prilikom rekonstrukcije mogu se. saobrañajne ili druge struke. prema Kriviånom zakoniku saobrañajna nezgoda ñe biti tretirana kao kriviåno delo.. 68/2002. (2) Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. Zakonik o kriviånom postupku (ZKP)10 je predvideo da uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje (ålan 110). po pravilu. vozaå. koje ñe. izvrãiti potrebna merenja i snimanja. u posebnom poglavlju. Dakle. ZoOBS je predvideo osnovne duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda u kojima ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle. lekar) i institucija (nadleæni organ koji je obaveãten o nezgodi. preduzeti i pronalaæenje.) ili su nastale lake telesne povrede. br. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. 70/2001.. po potrebi. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. Ålan 111. nad10 Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. 68/2002. ZoOBS je predvideo duænosti pojedinaca (lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. P. Ålan 110. prvenstveno. preduzeti i pronalaæenje. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. organ koji vodi postupak moæe odrediti rekonstrukciju dogaœaja.

Ako lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi umre od zadobijenih povreda ili ako postoji opravdana sumça da je kod vozaåa usled povrede doãlo do smaçeça psihiåke ili fiziåke sposobnosti za upravÿaçe vozilom na motorni pogon ili tramvajem. Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1. Vozaå je duæan da postupi po odredbi stava 1. Ålan 159. Ako je zdravstveno preduzeñe obaveãteno o saobrañajnoj nezgodi ili je primilo na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi. prisutni vozaå.. Ålan 157. opojne droge i lekove na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebÿavati pre i za vreme voæçe. Ovlaãñena lica duæna su da izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta i da saåine zapisnik o uviœaju. ovog ålana nije prisutan vlasnik. Ålan 154. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 152. Lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica duæno je da ukaæe pomoñ licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi. organizacija za odræavanje puteva ili druga ovlaãñena organizacija).. osim ako se nezgoda dogodila na mestu na kome se moæe oåekivati brzi dolazak vozila hitne pomoñi ili ako vozaå zakÿuåi da se nestruånim i neodgovarajuñim naåinom prevoza staçe povreœenog lica moæe pogorãati. Ålan 156. duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova. odnosno korisniku drugog vozila dostavi svoje ime i prezime i adresu stana. zdravstveno preduzeñe. Lice koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta ne sme uzimati alkoholna piña. Nadleæni organ koji je obaveãten o saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko lice bilo povreœeno duæan je da o tome odmah obavesti najbliæe zdravstveno preduzeñe. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj duæno je da organizuje popis imovine koja na mestu dogaœaja ostaje iza lica koje je u saobrañajnoj nezgodi poginulo ili teæe povreœeno. Ålan 158. i 3. Ålan 155. duæan je da odsutnom vlasniku. Ako u saobrañajnoj nezgodi ima poginulih lica. 2. zdravstveno preduzeñe duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova. Ålan 153. U sluåajevima iz st. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da se neposrednim uåesnicima nezgode uzmu krv i urin radi utvrœivaça da li su pod uticajem alkohola. 197 7. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da im se uzme krv ili krv i urin radi analize. pod uslovom da preduzimaçe tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode.. ovog ålana i pre dolaska ovlaãñenog lica.13 13 “. da obavesti organizaciju koja uklaça vozila i stvari sa puta ili zainteresovano lice i pruæi pomoñ radi zaãtite imovine ako na mestu dogaœaja nema lica koje tu imovinu moæe preuzeti. 3) da o saobrañajnoj nezgodi obavesti najbliæi nadleæni organ i da se vrati na mesto saobrañajne nezgode i saåeka dolazak sluæbenog lica koje vrãi uviœaj. Vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode duæan je da na zahtev ovlaãñenog lica preveze lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi do najbliæeg zdravstvenog preduzeña. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica ili je nastala samo veña materijalna ãteta podvrgnuñe neposredne uåesnike nezgode ispitivaçu pomoñu odgovarajuñih sredstava i aparata ili ñe ih uputiti na struåni pregled radi proveravaça da li imaju alkohola u organizmu. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda leæni organ unutraãnjih poslova.. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. Vozaå koji je vozilom uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica. ovog ålana lekar moæe odluåiti da se krv ili krv i urin ne uzimaju ako bi zbog toga nastupile ãtetne posledice po zdravÿe uåesnika u saobrañajnoj nezgodi..7. Ako se tim ispitivaçem utvrdi da neposredni uåesnici saobrañajne nezgode imaju alkohola u organizmu. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi ili ako mu je samom potrebna lekarska pomoñ. 2) da preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja i da nastoji da se ne meça staçe na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi. kao i drugo lice koje je neposredno uåestvovalo u takvoj nezgodi imaju pravo da traæe liåne podatke i adresu od lica koja su bila prisutna kad se nezgoda dogodila. V. dok se ne izvrãi uviœaj.1.

“Sluæbeni glasnik SRS”. 11/91 . P. Nadleæni organ unutraãçih poslova duæan je da izaœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je nastala maça materijalna ãteta ako to zahteva jedan od uåesnika saobrañajne nezgode. Ako vozaå u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta na drugom vozilu.. predviœen je u Zakonu o prekrãajima. Zakon o prekrãajima je definisao uslove prekrãajne odgovornosti. odnosno korisnik vozila nije u staçu da postupi prema stavu 1. stvari ili drugi materijal rasut po putu odmah ukloni sa kolovoza. Posle saobrañajne nezgode u kojoj je prouzrokovana samo maça materijalna ãteta. nije u moguñnosti da dâ liåne podatke i podatke o osiguraçu vozila. 18 Ålan 156..14 ZoOBS15 i ZoBS16 i u internim aktima MUP-a. Ako je vozilo zbog saobrañajne nezgode ili neispravnosti onesposobÿeno za daÿe kretaçe na putu. ovog ålana. stvari ili drugog materijala bude onemoguñeno kretaçe drugim uåesnicima u saobrañaju. duæan je da o toj nezgodi obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova i da tom organu da svoje liåne podatke i podatke o oãteñenom vozilu.. teret.19 Ålan 160. vozaå ili vlasnik. vozaåi su duæni da odmah uklone vozila sa kolovoza i da razmene liåne podatke i popune i potpiãu Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. a zbog onesposobÿenosti vozila ili prepreka na kolovozu stvorenih od tereta. Svaki uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta. ostane na mestu saobrañajne nezgode i saåeka dolazak organa ovlaãñenog za vrãeçe uviœaja. (ålan 209. sistem sankcija.. 44/89. odnosno korisnik vozila duæan je da vozilo. teret.. stvari ili drugog rasutog materijala sa kolovoza i da osigura prohodnost puta. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u nezgodi ili ako mu je samom potrebna pomoñ ili radi obaveãtavaça nadleænih organa o nezgodi. 28/91 . ZoP je predvideo i kada ñe se vrãiti uviœaj povodom uåinjenih prekrãaja. nadleæni organ unutraãçih poslova preduzeñe druge odgovarajuñe mere da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja.. Zakona o prekrãajima. Ako organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija ne postupi po odredbi stava 3. “Sluæbeni glasnik SRS”. Organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija duæna je da na zahtev ovlaãñenog lica hitno preduzme sve potrebne mere za uklaçaçe i åuvaçe vozila sa teretom. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 71. “Sluæbeni list SFRJ”. 7 198 . ZoP je definisao prekrãaj kao povredu javnog poretka utvrœenu zakonom ili drugim propisima za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere. ålan 156). . Sudija koji vodi prekrãajni postupak. prekrãajni postupak.br. Ako vozaå ili vlasnik.. postupak izvrãenja reãenja o prekrãaju i organizaciju i rad organa za prekrãaje.. Uviœaj se moæe obaviti i uz sudelovanje veãtaka. ovog ålana.. 53/82. 15 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. ali je detaljnije predvideo duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjem prekrãaja. br... br.18 ZoBS je ponovio neke duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. odrediñe koja ñe se lica pozvati da prisustvuju uviœaju. 19 “ . 44/89).Lipovac. “ (Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima) 14 Zakon o prekrãajima. 50/88. stvari ili drugi rasuti materijal sa kolovoza. uslove za propisivanje i primenu prekrãajnih sankcija.17 ZoOBS je odredio i duænosti vozaåa uåesnika u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja materijalna ãteta kao i duænosti OUP-a u ovim sluåajevima. “Sluæbeni glasnik SRS”. br.. duæan je da: 1. 17 Ako je za utvrœivanje ili razjaãnjavanje kakve vaæne åinjenice potrebno liåno i neposredno opaæanje sudije koji vodi prekrãajni postupak. 16 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. ovlaãñeno lice koje se zatekne na mestu nezgode ili neispravnosti vozila zatraæiñe od organizacije za odræavaçe puteva ili druge ovlaãñene organizacije da na sigurno mesto ukloni vozilo. (ZoOBS. izvrãiñe se uviœaj.. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja i postupanje pojedinih subjekata u ovim sluåajevima. III. zbog odsutnosti vozaåa drugog vozila.

. Organizacija udruæenog rada u oblasti zdravstva kada primi na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi i u sluåaju kada povreœeno lice umre u zdravstvenoj organizaciji od zadobijenih povreda.. duæna je da opãtinski organ za unutraãçe poslove nadleæan po mestu nastanka saobrañajne nezgode u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta. registraciji. preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone opasnosti od nastajaça nove saobrañajne nezgode na istom mestu. Ålan 74.”.. kao i prikupljanju obaveãtenja u vezi sa kriviånim delom. ovog ålana. pronalaæenja i obezbeœenja tragova i predmeta. odmah sa kolovoza uklone vozilo i druge predmete koji su usled saobrañajne nezgode ostali na kolovozu. odnosno sopstvenik vozila osiguran od odgovornosti za ãtetu priåiçenu treñim licima. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. Ako uåesnik iz stava 1. duæni su da: 1. da se ne meça staçe na mestu nezgode. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. 3. odnosno organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva. januara tekuñe godine za proteklu godinu.. pronalasku uåinioca..2. Ålan 72. prekrãaja ili drugog dogaœaja povodom kojeg je potrebno neposrednim opaæanjem utvrditi ili razjasniti åinjenice. ålan 65). ZNAÅAJ UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Uviœaj saobrañajne nezgode treba da omoguñi: 1) analizu konkretne saobrañajne nezgode u cilju zadovoljenja pojedinaånih interesa i 2) analizu stanja bezbednosti saobrañaja u cilju shvatanja postojeñeg stanja i projektovanja optimalnih upravljaåkih mera.7. prikupljanja obaveãtenja itd. Zajednica osiguraça imovine i lica kod koje je korisnik. odnosno korisniku drugog vozila. to je duæno da uåini svako drugo lice koje se zatekne ili naiœe na mestu nezgode. uredio i osnovna ovlaãñenja policije u vezi obezbeœenja i pregleda mesta dogaœaja.000 dinara. ovog ålana. nije u moguñnosti da o saobrañajnoj nezgodi obavesti organ unutraãçih poslova. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 2. Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1. Ålan 75. prisutni vozaå. ovog ålana nije prisutan vlasnik.” (Zakon o policiji.. jedan drugome pokaæu isprave o identitetu. ovlaãñeno je da obezbedi mesto dogaœaja do dolaska sluæbenog lica odgovarajuñeg organa. a ako je bilo povreœenih lica najbliæu organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva. 20 “. dostavi svoje ime i prezime i adresu stana. Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda Zakon o policiji je pored ostalih pitanja organizacije i rada policije. Kad ovlaãñeno sluæbeno lice sazna za izvrãenje kriviånog dela. pregleda mesto dogaœaja radi pronalaæenja ili obezbeœenja tragova i predmeta koji mogu posluæiti kao dokaz..20 7. dostavÿa najkasnije do 15. duæna je da o tome odmah obavesti organ unutraãçih poslova opãtine na åijoj teritoriji je çeno sediãte. Ålan 73. Organi unutraãçih poslova duæni su da odmah po saznaçu izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta. Neposredni uåesnici u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo materijalna ãteta maça od 10. pronalaska uåinioca. Zajednica osiguraça je duæna da izveãtaje iz stava 1. duæan je da odsutnom vlasniku. 199 7. o saobrañajnoj nezgodi odmah obavesti najbliæi organ unutraãçih poslova. osiguraçu vozila i o pravu na upravÿaçe vozilom. 2. prekrãajem ili dogaœajem. i da se åuvaju postojeñi tragovi pod uslovom da se na taj naåin ne ugroæava bezbednost saobrañaja. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. . obaveãtava o broju saobrañajnih nezgoda i visini priåiçene materijalne ãtete.2.

Ova dva aspekta su vrlo razliåiti. odnosno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. 7. uviœaj je deo jedinstvenog sudskog procesa i samo tako ga treba tretirati. P. da fiksira zateåeno stanje i saåini uviœajnu dokumentaciju koju ñe dostaviti sudu. a konaåne stavove (reãenja i presude) nepreciznim. Svako izolovano posmatranje uviœaja. 200 . Saobrañajna nezgoda åesto menja æivote ljudi i oni su veoma osetljivi na moguñnost utvrœivanja istine u vezi nezgode. Sud ñe. (ãto pre) ode na lice mesta. Cilj ovog procesa je precizno i pouzdano utvrœivanje svih vaænih okolnosti nastanka nezgode. a nekad i pogreãnim. O nezgodi odluåuje sud. Ipak. te da zbog toga ne mogu efikasno ostvariti svoja prava. Naime. bilo bi znaåajno znati i ove åinjenice. u æivotu njegove porodice.Lipovac. neophodno je da struåna i objektivna (uviœajna) ekipa. a posebno pojeftinjenje uviœaja (na raåun kvaliteta fiksiranja lica mesta) dovodi do znaåajnog poskupljenja sudskog procesa. A za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i za projektovanje kontramera. Dakle. åesto poskupljuju sudske postupke za nekoliko desetina hiljada dinara (nekoliko stotina ili hiljada maraka). Nezgoda se analizira tako ãto se analiziraju njene posledice. 21 U 7 naãoj praksi su åesti primeri smanjivanja broja fotografija ili vrãenja uviœaja bez fotografisanja.1. greãke se åine i kad ometemo utvrœivanje odgovornosti krivaca za nezgodu. brojne vaæne åinjenice u vezi uslova koji su prethodili nezgodi i u vezi same nezgode nikada se ne utvrde u sudskom procesu.2. Sa druge strane. – propusta koji su u vezi sa moguñnoãñu izbegavanja nezgode i – propusta koji su u vezi sa veliåinom posledica nezgode. Treba imati u vidu da je uåestvovanje u nezgodi znaåajan dogaœaj u æivotu pojedinca.21 åini sudski proces neefikasnim. analizirati nezgodu i utvrditi sve vaæne åinjenice u vezi nastanka nezgode. uviœaj treba da omoguñi i pravilno evidentiranje. pa krivce ne moæemo adekvatno da kaznimo. Ove uãtede od nekoliko stotina dinara (desetak nemaåkih maraka). polazeñi od uviœajne dokumentacije. Teãko je uåesnicima nezgode objasniti da rutina i nesavesnost radnika na uviœaju mogu dovesti do nekvalitetne dokumentacije. Posebno se vodi raåuna da se presuda temelji samo na åinjenicama koje su nesumnjivo dokazane. Da bi sud stekao uvid u posledice nezgode. Mada je najveña greãka da neko ko nije kriv odgovara za nezgodu. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajne nezgode je osnova sudskog procesa i treba da omoguñi efikasan sudski proces. pa i ãire zajednice. a posebno propusta koji su doprineli nastanku nezgode i njenih posledica: – propusta koji su u vezi sa stvaranjem opasne situacije. Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode Kvalitetno vrãenje uviœaja bi trebalo da obezbedi efikasan sudski proces u vezi saobrañajne nezgode. u sudskom procesu se utvrœuju okolnosti nastanka saobrañajne nezgode s ciljem donoãenja praviåne presude ili reãenja o toj nezgodi.

Pri tome najveñu struånu pomoñ pruæa mu. imamo moguñnost i da ih reãimo. Zato kaæemo da je kvalitetan uviœaj osnovni preduslov za upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. – specifiånosñu i kompleksnoãñu struånih znanja neophodnih za kvalitetnu analizu dela. 201 7. Oåevici nisu ob22 Pieter van Vollenhoven. Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja Do sada je u razvijenom svetu dosta paænje posveñivano analizi i rekonstrukciji saobrañajne nezgode za potrebe sudskog procesa. – specifiånosti izvrãioca. U dosadaãnjoj naãoj praksi o ovim specifiånostima se nije vodilo dovoljno raåuna. Society's Duty. 2001. European Transport Safety Council. U suprotnom. Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7. – obimu posledica. i to tako da se rezultati ove istrage ne bi smeli koristiti u sudske svrhe. 3rd Eu- ropean Transport Safety Lecture. Oni o posledicama nezgode mogu saznati posredno – preko oåevidaca (uåesnici u nezgodi i svedoci). Oni analiziraju nezgodu i odluåuju o krivici. SPECIFIÅNOSTI UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U ODNOSU NA OSTALE UVIŒAJE Meœu brojnim oblicima kriminaliteta saobrañajne nezgode se izdvajaju po: – uåestalosti. moæemo se iscrpljivati reãavajuñi probleme koji i ne postoje. 7. Danas se sve viãe istiåe znaåaj upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. Indepedent Accident Invegastion: Every Citizen's Right. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Kvalitetni uviœaji saobrañajnih nezgoda. ne vodeñi raåuna da se time ukupni sudski proces znaåajno poskupljuje. Nedopustivo se vrãe improvizacije i “pojeftinjenja” uviœaja.2. U tom smislu su razvijene metode analize. – specifiånim ciljevima uviœaja i – specifiånim struånim poslovima koji se obavljaju na uviœaju.3. odnosno sudija.22 Procenjuje se da ñe samo tako da se sazna istina o saobrañajnoj nezgodi neophodna za shvatanje problema i projektovanje kontramera. omoguñuje shvatanje problema i njegovo reãavanje. ali i metode vrãenja uviœaja. Ko i kako analizira saobrañajnu nezgodu? Saobrañajnu nezgodu analizira i razmatra sud.7.2. niti su bili na licu mesta neposredno posle nezgode (nisu videli posledice nezgode). obezbeœuju shvatanje uzroka koji su doveli do nezgode. saobrañajno-tehniåki veãtak. a nisu videli kako se nezgoda dogodila. Ukoliko se problemi nazovu pravim imenom.3. Evropski savet za bezbednost saobrañaja podræava uvoœenje nezavisne istrage saobrañajne nezgode. Struåna analiza svih nezgoda na nekom prostoru. po pravilu.

tako da oni steknu utisak “kao da su bili na licu mesta”. prostorno-vremenska analiza. objektivno i sveobuhvatno “snimi” sve vaæne posledice saobrañajne nezgode. lice mesta (a posebno tragovi i predmeti nezgode) mora se veoma kvalitetno fiksirati na uviœaju. izlazi uviœajna ekipa. pogreãne procene brzina. zaobiñi da kaæu istinu.23 niti su struåni. bar. uåesnici u saobrañaju. pogreãne procene rastojanja itd. Da bi ovi proraåuni bili kvalitetni i pouzdani. Uviœaji saobrañajnih nezgoda su najåeãñi uviœaji koje vrãe OUP-i. odreœivanje meœusobnog poloæaja i brzina neposredno pre sudara. po pravilu. Osnovno pitanje koje se postavlja u vezi ãtete kod ostalih dela (KO?) je u vezi pouzdanog odreœivanja poåinioca. posle njegovog otkrivanja obavezno se vrañamo i najviãe bavimo pitanjem: Kako se dogodila saobrañajna nezgoda? Dakle. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. mnogo je izraæeniji saobrañajni nego kriminalistiåki znaåaj uviœaja. Pri tome se do vaænih informacija dolazi: – neposrednim. veñ poãteni graœani. uåesnici saobrañajnih nezgoda. Kako se vrãi saobrañajno-tehniåka analiza nezgode? U osnovi analize saobrañajne nezgode su saobrañajno-tehniåki proraåuni. analiza moguñnosti izbegavanja sudara itd). Krsto Bezbednost saobrañaja 7 jektivni.24 Zato sud ne bi trebalo da se oslanja samo na njihove iskaze prilikom odluåivanja o nezgodi. Posledice saobrañajnih nezgoda (merene brojem poginulih. Ko su uåesnici saobrañajnih nezgoda? Dok su izvrãioci ostalih kriviånih dela kriminalci. crtanje skica i situacionih planova lica mesta saobrañajne 23 Svedoci saobrañajne nezgode su zainteresovani za istinu samo u onoj meri u kojoj je ona u skladu sa njihovim interesima. po pravilu. nisu kriminalci. u manje od 10% saobrañajnih nezgoda uåesnici se udaljavaju sa lica mesta. U suprotnom. oni ñe. – struånim znanjima i – izjavama (subjektivnim stavovima) svedoka. Meœutim. po pravilu. odreœivanje mesta sudara. 24 U praksi su åeste iluzije boje vozila. P. kao i onih sauåesnika koji su svojim åinjenjem ili neåinjenjem mogli da spreåe ili smanje posledice. Da bi se prevaziãli problemi objektivnosti i struånosti. na osnovu tragova nezgode (odreœivanje brzina uåesnika nezgode. da bi se veoma brzo sami prijavili policiji. Naime. na lice mesta saobrañajne nezgode sa znaåajnijim posledicama. åulnim opaæanjem. Koji je znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda? Svaki uviœaj se vrãi u vezi sa nekom ãtetom. brojem povreœenih ili veliåinom materijalne ãtete) prevazilaze posledice svih ostalih dela.Lipovac. Kod saobrañajnih nezgoda najåeãñe je osnovno pitanje: Kako se i pod kojim uslovima dogodila saobrañajna nezgoda? Åak i ako se radi o nepoznatom (NN) vozilu ili licu. Poseban znaåaj imaju merenja na licu mesta. analiza postupanja po saobrañajnim znakovima. kod saobrañajnih nezgoda osnovni cilj uviœaja se premeãta sa pitanja ko? (kriminalistiåki znaåaj) na pitanje – kako? (saobrañajni znaåaj). najveñim delom je ostvaren cilj uviœaja. Kad se otkriju ovi uåesnici. te da ih uspeãno “prenese” onima koji ñe odluåivati o nezgodi (sud). odreœivanje poloæaja i brzina u trenucima reagovanja. reñi neistinu ili. 202 . Uviœajna ekipa ima osnovni zadatak da struåno. Meœu njima veliki broj se udalji zbog straha i nesnalaæenja.

7. saobrañajnu psihologiju. opravdavaju nastojanja da uviœaje saobrañajnih nezgoda vrãe specijalizovane ekipe. – merenje usporenja vozila ili koeficijenta prianjanja. 203 . Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda nezgode. – vanredni tehniåki pregled vozila. Ove radnje se kod uviœaja povodom nekih drugih dela (na primer.) uopãte ne vrãe ili imaju mnogo manji znaåaj. uticaj elemenata puta na nastanak saobrañajnih nezgoda. kod kraœa. Naime. funkcionisanje sklopova vozila i njihov uticaj na bezbednost saobrañaja. uticaj psihofiziåkog stanja lica na bezbednost saobrañaja. steknu i niz specifiånih znanja o saobrañaju. posebno obuåene i opremljene za ove poslove. – merenje konkretne vidljivosti. 25 Dakle. odnosno na osnovu uviœajne dokumentacije u kojoj su fiksirane ove posledice i drugi elementi zateåenog stanja. – izuzimanje sijalica. Kvalitetno fiksiranje lica mesta ima odluåujuñi uticaj na kvalitet i efikasnost sudskog procesa. Fiksiranje lica mesta saobrañajne nezgode je osnovni zadatak uviœajne ekipe. Stavovi o nezgodi se donose prvenstveno na osnovu posledica te nezgode. – zdravstveni pregled lica – uåesnika nezgode. propise u bezbednosti saobrañaja. ove i druge specifiånosti zahtevaju da radnici na uviœaju saobrañajnih nezgoda pored opãtih znanja o uviœaju. METODE FIKSIRANJA LICA MESTA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. pronevera i sl. niti je bio na uviœaju. – merenje konkretne preglednosti i sl. o propisima u bezbednosti saobrañaja i o uviœaju saobrañajnih nezgoda. veãtaci i drugi) nije bio na licu mesta kada se nezgoda dogodila. Sve su ovo veoma vaæne specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda o kojima bi se moralo voditi raåuna u praksi. specijalizovani za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. a koji su zavrãili posebnu obuku za vrãenje uviœaja i obradu tragova saobrañajnih nezgoda (kriminalistiåko-tehniåki kurs ili poseban kurs za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda).4. a radi kasnije analize.). a posebno konkretne probleme bezbednosti saobrañaja na datom putu i sl. opãte faktore bezbednosti saobrañaja.4. U ovim ekipama znaåajno mesto imaju saobrañajni policajci. nekad je neophodno na licu mesta obaviti odreœene posebne radnje koje nisu znaåajne kod ostalih uviœaja: – izuzimanje tahografskih uloæaka i tahografa. onaj ko analizira nezgodu i o njoj odluåuje (sudija. Naime.25 7. – merenje nagiba kolovoza (ili nagiba terena). primenu ureœaja u operativnoj kontroli saobrañaja. reå je o struånjacima koji poseduju niz opãtih znanja i veãtina iz saobrañaja (dobro poznaju bezbednost saobrañaja. Nabrojane specifiånosti. a posebno brojnost i specifiånost postupanja na licu mesta. Da bi se zadovoljili oãtri zahtevi saobrañajno-tehniåke analize nezgode. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Fiksirati lice mesta saobrañajne nezgode znaåi trajno saåuvati vaæna obeleæja tog lica mesta.

Ukoliko æelimo da prenesemo izgled nekoga ili neåega koristimo se fotografijama. savetovanje: “Kriminalistiåke znanosti – doprinos humanizaciji i efikasnosti suzbijanja kriminaliteta”.26 26 Lipovac. Pri fiksiranju lica mesta saobrañajne nezgode koriste se sledeñe metode: 1) metod izuzimanja. o uåesnicima i sl.Lipovac. K. analiza nezgode ñe se vrãiti naknadno (i po nekoliko godina posle nezgode) na drugom mestu – u sudu (i po nekoliko desetina kilometara od mesta nezgode). ako æelimo da verno i sveobuhvatno prikaæemo sva obeleæja nekog predmeta koristimo izuzimanje (ponesemo paråe torte ili bocu piña koje smo pili). Naime.5. dobijamo razliåite elemente uviœajne dokumentacije. 7. 3) skicu lica mesta.). P.. 4) situacioni plan lica mesta i 5) ostale priloge. Uviœajna ekipa bi trebalo da ãto sveobuhvatno fiksira zateåeno stanje. tako da fiksira sve ãto je vaæno. koristimo verbalni metod (nabrajanje podataka o dogaœaju. ali da se ne bavi detaljima koji su nevaæni i nepotrebno bi optereñivali uviœaj i uviœajnu dokumentaciju. Sa druge strane. Specifiånosti elemenata uviœajne dokumentacije kod saobrañajnih nezgoda. Od ekipe na uviœaju se oåekuje da naœe pravu meru. a ako æelimo da prenesemo situacije (poloæaj. 204 . Ovde se javlja niz problema. Konaåno. Od uviœajne ekipe se oåekuje da kvalitetno fiksira ãto veñu koliåinu informacija. Trebalo bi imati u vidu da se ove metode koriste u svakodnevnim komunikacijama izmeœu ljudi. tako da svi uåesnici sudskog procesa imaju utisak kao da su bili na licu mesta. maj 1991. velika koliåina informacija optereñuje uviœaj. U nameri da nekome prenesemo naãa iskustva i dogaœaje (na primer “bio sam na svadbi”). veliåine i raspored predmeta i objekata) crtamo crteæe. i to: 1) zapisnik o uviœaju saobrañajnih nezgoda. 3) grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i 4) verbalni metod. ELEMENTI UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE I NJIHOVE SPECIFIÅNOSTI 26 7 Primenom nabrojanih metoda fiksiranja na uviœaju. Krsto Bezbednost saobrañaja Treba imati na umu da su uviœaj i analiza nezgode vremenski i prostorno razdvojeni. 2) metod fotografisanja i videosnimanja. meœu kojima se istiåu problemi u vezi sa koliåinom informacija. 2) fotodokumentaciju sa uviœaja. Zagreb.

mulaæiranje itd.). preduzete radnje na uviœaju itd. opisni i zavrãni. podatke o licima uåesnicima nezgode (ukljuåujuñi i podatke o putnicima u vozilima). dimenzije i druga vaæna obeleæja).5. a posebno: opãti izgled lica mesta. jer se jedini pominje u Zakonu. Mada u tehniåkom smislu ovo nije najpogodniji metod fiksiranja lica mesta.uåesnicima nezgode. jer se jedino pominje u zakonu. Zapisnik o uviœaju je procesno najznaåajniji element uviœajne dokumentacije. raspored tragova i predmeta. sluæbenih beleãki. geometriju raskrsnice. raznih izveãtaja i sl. o mestu i vremenu. o sastavu uviœajne ekipe itd. o svedocima. izuzimanje. o radnjama pre i posle uviœaja. Najvaæniji nedostaci verbalnog metoda su: – ovaj metod nije oåigledan i mora biti potkrepljen ostalim dokazima. Primenom ovog metoda dolazimo do zapisnika o uviœaju. U zavrãnom delu zapisnika o uviœaju unose se podaci o naloæenim radnjama koje ñe uslediti posle uviœaja (vozilo upuñeno na vanredni tehniåki pregled. Verbalni metod ima niz prednosti. znaåajnim radnjama koje su realizovane pre poåetka uviœaja i sl. naœena vozila. U uvodnom delu zapisnika trebalo bi navesti pravni osnov za vrãenje uviœaja i najvaænije podatke o: nezgodi. skiciranje. lica. podatke o oãteñenjima vozila i objekata.). poloæaj.5. naåinu obezbeœenja lica mesta. zapisnik ima najveñu procesnu vrednost.7. ime. podatke o putu i vremenu. podatke o povredama uåesnika u nezgodi. o meteoroloãkim prilikama. podatke o vozilima . – zapisnik o uviœaju razdvaja vaæno od nevaænog. o uåesnicima. i to: – ovaj metod se najlakãe primenjuje na licu mesta. primenjene postupke fiksiranja (fotografisanje. Zapisnik o uviœaju Verbalni metod se bazira na moguñnostima da se reåima (verbalno) prikaæe zateåeno stanje na licu mesta. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7. U opisnom delu bi trebalo ãto sveobuhvatnije opisati sve vaæne elemente zateåenog stanja na licu mesta. organu i uviœajnoj ekipi. mestu i vremenu uviœaja (nezgode).27 Zapisnik o uviœaju bi trebalo da ima tri dela: uvodni. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . izgled saobrañajne povrãine.1. prezime i potpisi zapisniåara i rukovodioca uviœaja. 205 7. – zapisnik ima najveñu procesnu vrednost. – verbalni metod je uvek subjektivan i mnogo zavisi od obuåenosti i iskustva lica na uviœaju. 27 Sastavljanje i sadræaj zapisnika o uviœaju odreœeni su u Zakonu o kriviånom postupku (za saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånih dela) i Zakonom o prekrãajima (za nezgode sa obeleæjima prekrãaja). – ovim metodom se ne mogu jasno i pregledno prikazati svi elementi zateåenog stanja. meteoroloãkim prilikama. – jednostavno prikazuje niz opãtih podataka (o nezgodi. leãeve i druge predmete i tragove na licu mesta (opis. – zapisnik o uviœaju povezuje sve elemente dokumentacije u jednu celinu itd.). o radnjama na uviœaju. dat nalog za obdukciju leãa i sl. podaci o vremenu zavrãetka uviœaja. elemente krivina. a posebno oãteñenja vozila.

Fotografija je sveobuhvatna. meœusobni poloæaj predmeta i tragova nezgode. te ih je nezgodno koristiti u delu shvatanja situacije. Sadræaj fotodokumentacije je subjektivan i zavisi od obuåenosti i iskustva ekipe za uviœaj. nepravilnih tragova i predmeta i sl. Pri pisanju zapisnika o uviœaju. najobjektivniji i najoåigledniji metod fiksiranja tragova/predmeta nezgode.2. Ovaj nedostatak se moæe prevaziñi samo dobrom obuåenoãñu ekipa za uviœaj. ovo se ne moæe prihvatiti kao razlog za neprimenjivanje metoda fotografisanja. izgled vozila i objekata (posebno oãteñeça na njima). imajuñi u vidu ukupne ãtete. – poreklo i naåin nastanka traga.5. Razmerna fotografija pruæa moguñnost odreœivanja vaænih duæina na licu mesta. U odnosu na ostale metode fotografisanje je skupo i nepraktiåno (zahteva opremu. 7. meœusobnog poloæaja tragova. posle izuzimanja. Fotodokumentacija Fotodokumentacija je ureœeni skup unapred odreœenih grupa fotografija. fotografisanje ima i niz nedostataka. – bitne veliåine i druga obeleæja traga i – detaljan opis izgleda i poloæaja karakteristiånih detalja na tragu. opãteg izgleda lica mesta. Naime. P. koje sistematiåno prikazuju izgled najznaåajnijih elemenata zateåenog stanja. Fotografisanje je. posebnu paænju trebalo bi posvetiti opisivanju tragova i predmeta saobrañajne nezgode. izgled predmeta i tragova nezgode. geometrije saobrañajnice i sl. Krsto Bezbednost saobrañaja – verbalni prikazi nepregledno saopãtavaju male koliåine informacija. Zapisnik o uviœaju se radi kod svakog uviœaja saobrañajnih nezgoda. gubitke i troãkove u vezi nezgode. Pri tome je potrebno evidentirati sva vaæna obeleæja predmeta/traga. obuåena lica i vreme). Meœutim. tj. na njoj ñe se nañi sve ãto je optiåki vidljivo ispred objektiva. bez obzira da li mi to smatramo vaænim. Pri tome se objektivnost odnosi na sadræaj fotografije. 206 7 . i to: – vrstu i izgled traga. – poloæaj traga. a posebno troãkove sudskog procesa. Meœutim. subjektivno se bira ãta ñe se snimiti i pod kojim uglom. izgled leãeva (posebno spolja vidljivih povreda) i izgled detalja na tragovima i predmetima. bliæi izgled lica mesta. Stereofotogrametrija i analitiåka fotogrametrija omoguñavaju crtanje situacionih planova na osnovu fotografija i odreœivanje dimenzija sa fotografije.Lipovac. Fotografija jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija. Obiåno u fotodokumentaciju ulaze sledeñe grupe fotografija: ãiri (opãti) izgled lica mesta. a ãto je posebno vaæno pri fiksiranju oãteñenja vozila. ali ne i na sadræaj fotodokumentacije.

207 7. åiji je cilj senzacija ili informisanje o dogaœaju. Ma koliko skica bila tehniåki nekorektan i. åesto. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .5. a skica ostaje u MUP-u ili se åak smatra privatnom stvari policajca koji je crtao. – jednostavno i pregledno prikazuje izvorne rezultate svih merenja koja su vrãena na licu mesta. Primena video kamera ne iskljuåuje i fotografisanje na licu mesta. osim nestruånim radom i javaãlukom u radu. a nedostatke prevaziñi. Danas se kod teãkih saobrañajnih nezgoda sve åeãñe koriste video kamere. Poseban znaåaj imaju primena digitalne fotografije. Velika je zabluda da zapisnik moæe zameniti fotodokumentaciju. Skica se crta kod svakog uviœaja saobrañajne nezgode i trebalo bi je uvek dostavljati sudu. fotografisanje je nezamenjiv metod fiksiranja i trebalo bi ga primenjivati pri svakom uviœaju. u vreme uviœaja. 7. ona je nezamenljiva i ima mnogo veñu vrednost od situacionog plana. grafiåki prikaz zateåenog stanja na licu mesta. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti Fotografija je optereñena nizom nevaænih detalja. Ova. predmeta i saobrañajne povrãine. Skica lica mesta Kao rezultat primene grafiåkog metoda dobijaju se skice i situacioni planovi. Problem i opasnosti od fotomontaæe postali su posebno znaåajni sa razvojem raåunara.3. a zatim se kotira SVE ÃTA JE MERENO. – razdvaja vaæno od nevaænog. Skice se. a ne moæe se objaãnjavati niåim. pa se neki vaæni detalji ne mogu jasno uoåiti. i to onako KAKO JE MERENO. Zbog nabrojanih prednosti. U skicu se ucrtavaju svi vaæni elementi zateåenog stanja. U tom smislu policija je u nekim mestima veñ tehniåki opremljena i struåno osposobljena. digitalnih video kamera i multimedijskih uviœajnih dokumentacija. – sa skice se vidi kako su odreœene veliåine merene. – jednostavno prikazuje meœusobni poloæaj tragova. – sa skice se vidi ãta je mereno na licu mesta. Ovaj nedostatak se prevazilazi radom u sluæbenim prostorijama i åuvanjem negativa. po pravilu. a ne i pruæanje dokaza za analizu dogaœaja. a) SKICA je jednostavan. pogreãna praksa åesto pravi probleme u analizi nezgode. Ovo bi trebalo razlikovati od TV snimanja. loã crteæ.28 Skica ima velike prednosti u odnosu na ostale elemente uviœajne dokumentacije: – jednostavno i brzo se crta.7. 28 Joã uvek postoje sluåajevi da se sudu dostavlja samo situacioni plan. slobodoruåni. Ovaj nedostatak se prevazilazi markiranjem slabo vidljivih tragova i dobrim izborom ugla snimanja. izraœuju na licu mesta saobrañajne nezgode. – jednostavno prikazuje geometriju saobrañajne povrãine. Niz vrlo vaænih postupaka pri analizi nezgode ne moæe se korektno sprovesti bez fotografija.5.

30 Zato na osnovu situacionog plana ne moæemo pouzdano utvrditi kako je vrãeno merenje na licu mesta. Zbog svojih prednosti skicu bi trebalo uvek raditi i prilagati uz uviœajnu dokumentaciju. P. advokatima. Ovi crteæi se rade u prostorijama. ne znaåi da to nije mereno na licu mesta.5. 7 29 Tako se dodatno rastereñuju situacioni planovi. jer se crta slobodoruåno. koje su vaæne za analizu nezgode. Na situacionom planu se kotiraju samo najvaænije mere. 208 . (ovo prevazilazi fotodokumentacija). – vrlo jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija o saobrañajnoj situaciji. – nije verna. crteæ verno (proporcionalno) prikazuje zateåeno stanje. na osnovu ovih planova ne moæe se utvrditi da li je neka duæina merena na licu mesta ili nije. 32 Odabrane su najvaænije mere i diskretno kotirane. tako da ne optereñuju crteæ.30 Dakle. Skica ima i niz nedostataka: – ne daje opãte podatke o saobrañajnoj nezgodi (ovo se prevazilazi zapisnikom o uviœaju). – crteæ je kvalitetan i prilagoœen korisnicima. – tehniåki nivo skice je vrlo nizak. na situacionom planu se kotiraju samo one mere koje ñe biti koriãñene za analizu nezgode. verno prikazuje zateåeno stanje na licu mesta. – skica nekad nije univerzalna. – crteæ je rastereñen od svih kota koje nisu neophodne.31 Posebno se vodi raåuna da crteæ bude pregledan i prihvatljiv tehniåki neobrazovanim licima (sudijama.je CRTEÆ U RAZMERI koji tehniåki korektno. a na osnovu skica i beleãki sa lica mesta. Meœutim.32 – zbog poãtovanja razmere. i to: – kvalitetno razdvaja vaæno od nevaænog. niti mere koje omoguñavaju rekonstrukciju nezgode. Ovakav crteæ ima velike prednosti.Lipovac. pre merenja (ovo se prevazilazi dobrom obukom i iskustvom). tj.29 i to onako kako ñe biti koriãñene u analizi. izgled kolovoza i sl. ali ne i mere koje sluæe za crtanje crteæa u razmeri (crteæ je veñ nacrtan). nije jasna ãirem krugu korisnika (ovo se prevazilazi dobrom obukom i izradom situacionih planova). 7. uz pomoñ pribora za crtanje. Situacioni plan lica mesta b) SITUACIONI PLAN. Åinjenica da neka duæina nije kotirana na situacionom planu.).4. izgled oãteñenja vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja – jednostavno prikazuje razliåite alternative itd. ne prikazuje izgled lica mesta. – najjednostavnije prikazuje geometriju saobrañajnice i meœusobni raspored svih tragova i predmeta saobrañajne nezgode. 31 Rekonstrukciju saobrañajne nezgode je lakãe vrãiti na osnovu kvalitetne skice lica mesta. strankama i sl. tuæiocima. jer skica sadræi izvorne podatke o svim merama sa lica mesta. ãto sudovi posebno cene.

pa u sudskom procesu ceo metod pada u vodu. ãto je i najvaænija prednost ovog metoda. mora da dokaæe da izuzeti predmet/trag potiåe sa lica mesta. Kada se izuzme neki predmet. 209 7.7. Situacioni plan ima i niz nedostataka: – crtanje ovih crteæa je sporo i sloæeno. izdvoje. Izuzimanje omoguñava sve dalje analize izuzetog predmeta i svih tragova na njemu. – ovi crteæi se crtaju posredno.5. a po moguñnosti i kod ostalih nezgoda. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti – jednostavno prikazuje alternative i verzije dogaœaja. tj. dobrom organizacijom. niti kako je ãta mereno (prevazilazi se skicom).5. izuzimanje ima i velike nedostatke u odnosu na ostale metode: Primena ove metode nije praktiåna iz viãe razloga. 7. O znaåaju situacionog plana najbolje govori åinjenica da se saobrañajnotehniåko veãtaåenje temelji i najviãe oslanja na situacioni plan. – situacioni plan ne daje niz opãtih podataka o nezgodi (prevazilazi se zapisnikom o uviœaju). S obzirom na prednosti i nedostatke moæe se odrediti i obim primene skica i situacionih planova: – skicu bi trebalo uvek crtati i dostavljati u uviœajnim dokumentacijama i – situacione planove bi trebalo crtati kod svih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. na osnovu skice i beleãki (prevazilazi se obaveznim dostavljanjem i skica lica mesta). po pravilu. fiksirani svi tragovi na predmetu i obeleæja tog predmeta. pa se ne zna ãta je na licu mesta mereno. Meœutim. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . time su. bez obzira da li ih smatramo vaænim ili ne. – situacioni plan ne prikazuje izgled (prevazilazi se fotodokumentacijom) itd. pa se teãko u praksi organizuje (prevazilazi se dobrom obukom.33 Izuzimanje na licu mesta nekad zahteva posebnu struånost i uåeãñe struånih lica u ekipi za uviœaj. 33 Åesto se o ovome ne vodi raåuna. a nekad i kvalitetnim skicama koje zamenjuju planove). Izuzimanje je najoåigledniji i najsveobuhvaatniji metod fiksiranja. Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode podrazumeva da se ovi na licu mesta struåno obrade. Skice bi trebalo da budu posebno kvalitetne u sluåajevima kada se ne crtaju situacioni planovi. Postupak na licu mesta je specifiåan i mora da potvrdi oåiglednost.5. jer ne moæemo da dokaæemo da je trag / predmet izuzet na licu mesta. spakuju i saåuvaju. tako da se mogu koristiti pri kasnijim veãtaåenjima i analizi nezgode. – na crteæu nije sve kotirano.

oãteñenja kolovoza i sl. tragovi krvi. Mulaæiranje (izlivanje) tragova primenjuje se izuzetno na reljefne tragove. Naime. granåice. po pravilu. kao ostali elementi dokumentacije. Konaåno. – pronaœe i detaljno analizira reljefni trag. – na trag se paæljivo (åaãom ili kaãikom) nalije prvi sloj gipsane kaãe.). na ostalim povrãinama i na nepomiånim objektima (tragovi koåenja.). pneumatik. brojni tragovi i predmeti se ne mogu izuzeti. – kad prvi sloj malo oåvrsne stavlja se armatura (ãtapiñi. æica i sl. odnosno pneumatika.Lipovac. moæe se izlivati negativ traga i ovaj odlivak izuzimati umesto traga. Posebno se åesto mulaæiraju tragovi voænje. tahograf i sl. – posle stvrdnjavanja (10-15 min. ne moæe spakovati u fasciklu A4 formata. – ako je trag plitak ovaj segment se ogradi limenom trakom ili sliånim priruånim sredstvima visine 3-4 cm. Najåeãñe se pri mulaæiranju koristi gipsana kaãa.) mulaæ se digne i oåisti mlazom vazduha ili vode i – konaåno. Ovako zapakovan predmet/trag se nekad åuva na drugom mestu (odvojeno od ostale dokumentacije). klizanja. grudvice zemlje i sl. veñ se mora posebno pakovati i åuvati ãto je vrlo nepraktiåno. koåioni cilindar. – napravi se æitka gipsana kasa. ljuspice boje i sl. sklopovi vozila (farovi. Cilj mulaæiranja je da se dobije negativ traga. Nekad se reljefni tragovi mogu izlivati. Mulaæiranje ima veliki znaåaj pri traganju za NN vozilom. Pri tome se: – utvrdi potreba za mulaæiranjem. – povrãina mulaæa se zaravna i na njoj napiãu podaci o nezgodi. – ovaj segment traga se dobro oåisti od stranih materijala (granåice. Ne mogu se izuzeti svi vaæni tragovi. voænje. U praksi se najåeãñe izuzimaju tahografski uloãci. tj. – preko armature izliva se drugi. spona. izuzet predmet se. a oåekuje se dalja analiza (veãtaåenje) traga – predmeta. mulaæ se pakuje i åuva tako da se spreåi lomljenje i uniãtavanje karakteristiånih detalja na mulaæu. Naime. – na tragu pronaœe segment sa dobro izraæenim karakteristiånim detaljima (individualnim karakteristikama). Nabrojane prednosti i nedostaci odreœuju obim primene ove metode. Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode koristi se samo onda kada se ostalim metodama ne mogu sveobuhvatno fiksirati vaæni tragovi na tom predmetu. a posebno na tragove obuñe i tragove voænje sa dobro otisnutim (utisnutim) ãarama obuñe. deblji sloj gipsane kaãe. komadi razbijenog stakla. P. otpali delovi sa vozila (komad migavca.). Kasnije ñe veãtak moñi detaljno i uporedo analizirati mulaæ traga sa lica mesta i mulaæ pneumatika osumnjiåenog vozi210 . pa je nepraktiåno njegovo koriãñenje pri razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajne nezgode. ãto predstavlja pozitiv ãara pneumatika.). Krsto Bezbednost saobrañaja 7 Pakovanje i åuvanje je sledeñi problem kod primene ove metode. oãteñenja objekata.) itd. mulaæom se praktiåno izuzima negativ traga. Ovaj proces se zove mulaæiranje traga. jer su fiksirani na kolovozu. delovi odeñe i obuñe peãaka.

moæe porediti sa izuzimanjem predmeta. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . po oåiglednosti. Mulaæiranje je vrlo oåigledan metod fiksiranja i nekad se. Ovo se postiæe fotografisanjem traga koji se mulaæira. ali ne i da je uåestvovalo u nezgodi. Naåelo objektivnosti Prema ovom naåelu osnovni sadræaj svih elemenata uviœajne dokumentacije su åinjenice.). 7. menja se njihov tretman. vrlo je vaæno na licu mesta dokazati da mulaæ potiåe sa lica mesta. dobijaju teæinu åinjenica. u rastopljenom asfaltu. 211 7. u blatu. Dakle. naœu zajedno to se mora jasno naglasiti i nedvosmisleno razdvojiti. ali se mora naglasiti åiji su to stavovi i razdvojiti ih od åinjenica. Ako se ipak.1. ovako se moæe vrãiti i identifikacija vozila. odnosno objektivno utvrœene stvari. Ova analiza obezbeœuje eliminaciju.7. valja naglasiti da se mulaæiranjem dokazuje da je vozilo proãlo putem. u praksi su vrlo åesti primeri nekorektne dokumentacije sa uviœaja koja ne zadovoljava ova osnovna naåela. Misli se na ono ãto je ovlaãñeno lice utvrdilo opaæanjem i/ili na osnovu nesumnjivih struånih znanja. u pesku i sl. Zato se na licu mesta mora voditi raåuna i o drugim dokazima. veãtak i drugi stvore objektivnu podlogu za analizu saobrañajne nezgode. onda ovi subjektivni elementi moraju biti nedvosmisleno razdvojeni od åinjenica. trag voænje u snegu. Ukoliko se subjektivni stavovi ne razdvoje od åinjenica.34 i to: 1) naåelo OBJEKTIVNOSTI 2) naåelo USAGLAÃENOSTI 3) naåelo SVEOBUHVATNOSTI 7. prisustvom svedoka. opisom u zapisniku o uviœaju i sl. TEHNIÅKA NAÅELA IZRADE UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE Za naãe potrebe mogu se izdvojiti tri osnovna naåela koja bi trebalo poãtovati pri izradi svake uviœajne dokumentacije. Meœutim. ne mogu se na istom mestu navoditi stavovi ili iskazi svedoka i utvrœene åinjenice. ako se trag ne moæe izuzeti (na primer. Mulaæiranje dolazi do izraæaja.6. 34 Naæalost. ako je znaåajno da se u uviœajnoj dokumentaciji registruje i neãto ãto nije objektivno (stavovi svedoka ili stavovi ovlaãñenih lica). To je preduslov da sud. a ako su na tragu naœeni i dobro mulaæirani karakteristiåni detalji (individualne karakteristike). Konaåno.6. Sa druge strane. tj. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije la ili sam pneumatik. Ovde bi trebalo napomenuti da su i subjektivni stavovi åesto od velike pomoñi. a nekad dovode u pitanje verodostojnost ostalih åinjenica.6.

ukoliko nije drugaåije naglaãeno. ista orijentirna prava itd. Zato bi svakom uviœaju trebalo pristupiti savesno i struåno. a ne da se naknadno (na zahtev suda) “usaglaãava” ili proizvoljno prihvata jedan od dva suprotna stava i sl.35 Da se u praksi ne bi pravile ovakve i sliåne greãke mora se stalno imati u vidu da sadræaj uviœajne dokumentacije sud. Krsto Bezbednost saobrañaja U praksi su vrlo åeste greãke u vezi sa naåelom objektivnosti. fotodokumentacija. u situacionom planu ili na razmernoj fotografiji. Ovo oteæava ili onemoguñuje korektnu analizu saobrañajne nezgode. skici i situacionom planu se odreœuju mesto sudara. naåin kretanja pre nezgode. P. 36 Ovo podrazumeva i usaglaãavanje koje je sastavni deo zajedniåkog rada na uviœaju. Naåelo usaglaãenosti Ovo naåelo se moæe rasålaniti na pojedinaånu usaglaãenost i meœusobnu usaglaãenost. usaglaãenost izmeœu skice i zapisnika). 35 Na 7 primer. Najåeãña i najopasnija greãka jeste unoãenje i nerazdvajanje u zapisniku o uviœaju: – åinjenica koje je ekipa åulnim opaæanjem utvrdila – stavova koje su ekipi preneli svedoci i uåesnici nezgode – stavova do kojih je ekipa doãla zakljuåivanjem.) ne sme biti kontradiktornih tvrdnji. Drugi bitan propust u praksi jeste odvojen rad ålanova ekipe i odvojeno (a ne zajedniåko) pravljenje delova dokumentacije. u zapisniku. Pojedinaåna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost sadræaja pojedinih delova uviœajne dokumentacije (na primer. Zato je vrlo praktiåno pri pisanju zapisnika kao podsetnik koristiti kotiranu skicu i beleãke sa lica mesta. 212 . Meœusobna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost izmeœu delova uviœajne dokumentacije (na primer. uzroånik nezgode itd. veãtak i dr. Prema naåelu pojedinaåne usaglaãenosti u okviru pojedinih sadræaja dokumentacije (zapisnik.) razliåitih delova uviœajne dokumentacije. a na osnovu svojih sluåajnih (sumnjivih) znanja i saznanja na licu mesta. Eventualne sluåajne greãke ili propuste morali bi otkloniti ålanovi uviœajne ekipe zajedno. Jedan od najznaåajnijih suãtinskih elementa usaglaãenosti jeste usaglaãenost mera u razliåitim sadræajima (u zapisniku i u skici). situacioni plan i dr. ista orijentirna i fiksirna taåka. Ove mere moraju biti usaglaãene sa merama u skici. ali i terminoloãku i svaku drugu usaglaãenost (iste oznake tragova.36 tako da konaåna dokumentacija bude suãtinski i terminoloãki usaglaãena. Naåelo meœusobne usaglaãenosti podrazumeva suãtinsku. neznanjem ili nesavesnim radom.2. suãtinska i terminoloãka usaglaãenost svih sadræaja zapisnika o uviœaju).Lipovac. Nepoãtovanje naåela usaglaãenosti najåeãñe je izazvano nemarnoãñu. I pored toga u praksi ima bezbroj primera nepoãtovanja ovog naåela. 7.6. prihvataju kao åinjenice. a bez obrazloæenja ovakvih stavova. ãto bi nam garantovalo pojedinaånu usaglaãenost. U zapisniku o uviœaju obavezno se unose sve vaæne mere na osnovu kojih fiksiramo lice mesta. a s druge strane skrnavi ugled sluæbe koja vrãi uviœaj.

vrlo su retke uviœajne dokumentacije koje bi zadovoljile naåelo sveobuhvatnosti. broj potrebnih fotografija. a ne retko donose se i pogreãni stavovi. ako u njemu nema podataka o uåesnicima. Primera radi. oko krivice i iznosa ãtete i na osnovu toga jedan drugom isplatiti ãtetu37 ili 37 Najbolje bi bilo odmah naplatiti procenjenu ãtetu. u praksi. zapisnik neñe biti pojedinaåno sveobuhvatan. mogu se grubo razlikovati tri sluåaja. Na primer. ako zapisnik ne prikazuje sva merenja sa lica mesta on moæe biti pojedinaåno sveobuhvatan. U ovim situacijama uåesnici nezgode se mogu sporazumeti. Naåelo sveobuhvatnosti Ovo naåelo se moæe dovesti u vezu sa prethodna dva. i to: – sloæiti oko uslova nastanka nezgode. te da se u dokumentaciji nalazi sve ãto je znaåajno za analizu nezgode. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . vrlo oteæana ili åak onemoguñena precizna i pouzdana analiza saobrañajne nezgode. jer se to oåekuje od zapisnika. jer onaj ko treba da plati ãtetu moæe kasnije da poriåe krivicu (osnov za naplatu) i visinu ãtete. Sveobuhvatnost u celini podrazumeva da su primenjene sve metode fiksiranja (uraœeni svi elementi uviœajne dokumentacije). jer se od zapisnika i ne oåekuje da prikaæe ãta je i kako mereno (ovo ñe prikazati skica lica mesta). 213 7. trajanje uviœaja.7. 7. ako u dokumentaciji nema skice. vrstu i broj ostalih priloga itd. Zadovoljenje ovog naåela zahteva struånost i iskustvo ålanova uviœajne ekipe. PRAKTIÅNA POSTUPANJA U RAZMATRANJU I RAZJAÃNJAVANJU SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Ma koliko bilo nezahvalno opisivati vrlo raznovrsne sluåajeve u praksi.7. Pojedinaåna sveobuhvatnost podrazumeva da svaki element uviœajne dokumentacije (pojedinaåno) obuhvati sve ono ãto se od njega oåekuje. Sa druge strane. Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7. ako nije prikazan izgled lica mesta itd. Naåelo sveobuhvatnosti bi trebalo. razmeru i sadræaj situacionog plana. Naæalost.3. odreœivati sastav uviœajne ekipe. (1) Kod saobrañajnih nezgoda sa malom materijalnom ãtetom Zakon ne predviœa obavezu obaveãtavanja OUP-a o saobrañajnoj nezgodi. Sliåno je i ako u. nije zadovoljeno naåelo sveobuhvatnosti u celini. makar jednom elementu dokumentacije. obim i sadræaj zapisnika. ako nema podataka o tome ãta je i kako mereno. a podrazumeva da se u uviœajnoj dokumentaciji mora nañi sve ono ãto sudu ili veãtaku moæe biti od znaåaja. u praksi. Zato je. Razlikujemo pojedinaånu sveobuhvatnost i sveobuhvatnost u celini. a moglo se utvrditi na licu mesta saobrañajne nezgode.7.6. Slobodno moæemo reñi: ãto je uviœajna dokumentacija tanja deblji su sudski spisi u vezi te saobrañajne nezgode ili ãto uviœaj traje krañe duæe traje sudski proces. nema podataka o putu i vremenu.

). OUP-a (ili oãteñena stranka) podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. skicu. 214 . Ovlaãñeno sluæbeno lice izlazi na lice mesta. analizira i obraœuje tragove itd. fotodokumentaciju. samo na zahtev suda ili neke strane u sporu. ako ovlaãñeno lice izlazi na lice mesta i vrãi uviœaj. Zakon je predvideo da OUP vrãi uviœaj. kod saobrañajnih nezgoda sa elementima kriviånog dela (gde ima poginulih. postupi po zahtevu oãteñene stranke. analizirati da li oãteñenja odgovaraju izjavama uåesnika. u procesu razmatranja oãteñenja na vozilima. Naime. sve åeãñe se vrãi i fotografisanje lica mesta koje obuhvata snimanje minimalnog broja fotografija. Osiguranje je duæno da na osnovu saglasnosti uåesnika i popunjenog Evropskog izveãtaja o nezgodi38 (ili drugog izveãtaja) razmatra nezgodu. onda bi trebalo da radi i uviœajnu dokumentaciju (piãe zapisnik o uviœaju. Zahtev prati delimiåna ili potpuna uviœajna dokumentacija. Ako je obaveãten o nezgodi. a na osnovu zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. izraœuje situacioni plan lica mesta. fotografiãe. OUP-a evidentira podatke. Ovako se nepotrebno ometa saobrañaj (jer uåesnici obavezno åekaju policiju i åesto ne pomeraju vozila sa kolovoza). (3) Konaåno. po pravilu. crta skicu lica mesta i sl. Tada se analizira prekrãajna odgovornost uåinioca nepropisne radnje. Sa razvojem digitalne fotografije. ne radi. osiguranja pod razliåitim izgovorima osporavaju sve izveãtaje koje su potpisali uåesnici nezgode i zahtevaju obavezan izlazak policije i saåinjavanje odgovarajuñe dokumentacije. proceni ãtetu i izvrãi isplatu. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 – sloæiti oko uslova nastanka nezgode i na osnovu toga popuniti i potpisati Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi koji ñe predati u osiguranje. u naãoj praksi se åesto zadovoljavamo pisanjem sluæbenih beleãki u ovakvim sluåajevima. a fotografije da se rade naknadno. Naæalost. Osiguranja ñe. Ovakve saobrañajne nezgode raspravlja sud (sudsko veñe) u kriviånom postupku. a ekipa OUP-a mu pruæa struånu pomoñ (obezbeœuje lica mesta. kod nezgoda u kojima se uåesnici nisu sporazumeli oko naåina nastanka nezgode (krivice). Uviœaje vrãi istraæni sudija. skicira. U ovim situacijama bi trebalo obavezno izraœivati kompletnu uviœajnu dokumentaciju (zapisnik o uviœaju. Meœutim. vrãi uviœaj. teãko povreœenih ili je prouzrokovana materijalna ãteta veña od zakonom predviœenog iznosa) predviœena je kriviåna odgovornost uåinioca kriviånog dela. U nekim sredinama se na licu mesta fotografiãe (klasiånim fotoaparatima) i razvijaju negativi. da li postoji zakonski osnov za isplatu ãtete i koliki je iznos ãtete. odnosno obaveãtenja o nezgodi. U ovim sluåajevima se redovno radi skica lica mesta sa izvornim merama. Fotodokumentacija se. Ukoliko se radi o nezgo38 Kod nas je ukinuta praksa popunjavanja Evropskog izveãtaja koji je predviœen meœunarodnom konvencijom o saobrañaju. P. Ovakve nezgode raspravlja sudija za prekrãaje.Lipovac. prijavljuje prekrãaj i uåinioca prekrãaja organu unutraãnjih poslova. situacioni plan i ostale priloge). Umesto Evropskog izveãtaja mogu se koristiti i drugaåiji formulari koje odreœuju osiguranja. (2) Kod saobrañajnih nezgoda sa znaåajnom materijalnom ãtetom.). policiji nameñu veñe obaveze i usporava proces razjaãnjavanja nezgode. kao i u drugim sluåajevima kad jedan od uåesnika to traæi.

baã zbog ove “uãtede”. u uviœaju redovno uåestvuje i kriminalistiåki tehniåar koji radi i izveãtaj o kriminalistiåko-tehniåkom pregledu lica mesta. zbog åega bi ga trebalo redovno primenjivati. 40 Ovo se ne moæe niåim pravdati (osim æeljom da se sakrije nekvalitet uviœaja).40 kao jedini izvorni dokument iz koga bi se pregledno moglo videti ãta je i kako mereno na licu mesta. u naãoj praksi veoma su åesti primeri nekorektnog i nekompletnog fiksiranja zateåenog stanja. Svaki od elemenata uviœajne dokumentacije ima vaænih prednosti. a nisu retki sluåajevi da se nezgoda. “zbog cene”. kako bi se nadoknadio ovaj nedostatak.39 Na primer. 7. 39 Posebno je neprihvatljivo da se izostavljanje pojedinih elemenata dokumentacije prihvata kao pravilo. neshvatljivo je da se u dokumentaciji ne dostavljaju skice lica mesta. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . PROBLEMI VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U NAÃIM USLOVIMA Na osnovu ovakvog pregleda jasno je da uviœaj saobrañajnih nezgoda ima niz karakteristika “klasiånog” uviœaja. kompletiranja uviœajne dokumentacije. Treba imati na umu to da. onda ñe ostali elementi dokumentacije (posebno zapisnik) biti detaljniji. Naprotiv.8. Na primer. tj.8. a da se ne obezbedi nikakav dokaz da predmet potiåe sa lica mesta (ãto se kasnije vrlo lako obara u sudskom procesu). ako se fotografisanje izostavlja. nisu retki sluåajevi da se na licu mesta primeni metod izuzimanja. fotografisanje je nezamenljiv metod fiksiranja zateåenog stanja i trebalo bi ga uvek primenjivati. jer se skice uvek crtaju na licu mesta. Posebno se ne moæe pravdati nekorektno i nestruåno primenjivanje pojedinih metoda fiksiranja tragova. Ove specifiånosti se ogledaju i u redovnosti primene svih metoda fiksiranja tragova. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima dama sa nepoznatim uåiniocima. Takoœe su åesti sluåajevi da se ekipa na uviœaju zadovolji fiksiranjem samo malog broja “vaænih” tragova.7. radniku na uviœaju moraju biti jasne prednosti fotografije i naåini da se nedostatak fotografija delimiåno nadoknadi. Na licu mesta se åesto ne primenjuje fotografski metod. moæe se prihvatiti da se. Najåeãñe se “uãteda” u ceni fotografija sa lica mesta viãestruko plaña u sudskom procesu. ali i niz vrlo znaåajnih specifiånosti. a posebno tragova i predmeta saobrañajne nezgode. Sa druge strane. u taåno odreœenim situacijama. redovno rade negativi. svaki element dokumentacije ima i niz nedostataka i zato nije dovoljan za kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja. Izuzetno. Samo svi elementi dokumentacije zajedno obezbeœuju kvalitetno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. a pozitivi samo po potrebi (na zahtev sudije za prekrãaje). ne moæe pouzdano i korektno analizirati. Posebno je neprihvatljivo da ovo postane pravilo i da se podrazumeva da fotografije nisu potrebne. Naæalost. ãto svakako smanjuje pouzdanost i kvalitet kasnijih analiza. Åesti su primeri da se pojedine metode fiksiranja izostavljaju. zbog cene i nepraktiånosti postupka. 215 7. Naime.

Medicinska kriminalistika.. 1990.W. International Congress. samo ako neñe znaåajnije poskupiti sudski proces. Thomas. Kippenheim. Polje. III deo. Road Transport VII – 33. Vodineliñ. Beograd. Kriminalistiåka tehnika. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Society of Automotive Engineers. Beograd. R. Verlag INFORMATION Ambs Gmbh. Zemun. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 2003. Uãtede na uviœaju su prihvatljive. Rivers. Mitroviñ. Gorkiñ. Rivers. 1963. 1995. Burg. Baker. 2000 (208 p). i Todoriñ U. Harmonization of European Accident Investigation Sistems. Beograd. R. Illinois. Dragaå. Unfallversuche. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje. i Lindenmann H. Smith. Tumbas. Saobrañajna kriminalistika. i Aranœeloviñ M. H. S. Zemun. Transport Research Apas... R. H. p321-336. Policijska akademija. Beograd. Primenjena kriminalistiåka tehnika. Lipovac. Beograd. i Rau H.Lipovac. V. 1994.. M. Verlag Information Ambs Gmbh.W. Beograd. Publisher.. Burg. Detroit. Traffic Accident Investigator's Manual for Police. Zemun. V. 1996. Lipovac K.. Vujaniñ M... Traffic Accident Investigators’ Manual. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Lipovac. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. Bezbednost 3... Maksimoviñ. Level 3. 1996. i dr. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Nicholas S. Savremena administracija. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova. 1981.. Æarkoviñ M. Prilog definisanju pojma uviœaja. (312 p). 1994.. Ãkuliñ. Saobrañajni fakultet. K. S. i Banoviñ B. 216 7 . Thomas. 2001 (364 p). 1994. R. 1997. Maksimoviñ. R. P. Kriminalistiåka tehnika.. Michigan. Evenston.. M. M. 1998. Brisel.. Handbuch der Verkehrsunfall-rekonstruktion. Beograd. Zemun. (262 p). Uviœaj saobrañajnih nezgoda – elementi saobrañajne trasologije. Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Cena uviœaja je samo jedan (mali) deo cene sudskog procesa.. Osnovni kurs za policajce. Gregory C. Lesson # GP15: Traffic Accident Management (pisani materijali za nastavu). 1996. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook. Kippenheim. Privredna ãtampa.. Bezbednost drumskog saobrañaja. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. K.. Zemun. 1981. 1991.. 2000. Literatura Aranœeloviñ. K.. Kriminalistiåka fotografija (praktikum). Charles C. Zemun. P.. 1986. Lipovac. uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda je sastavni deo sudskog procesa i tako bi ga trebalo i tretirati. OEBS. Rolly Kinney J...

8.2.1. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda 8.3.4. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode 8. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 8.5. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada . ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8. Pojam tragova saobrañajne nezgode 8.

promene æivotnih ciljeva itd. promene raspoloæenja itd. vrlo opasna greãka: pod tragovima saobrañajnih nezgoda nekad se podrazumevaju samo identifikacioni tragovi (posledice saobrañajne nezgode na osnovu kojih se mogu identifikovati lica ili vozila koji su uåestvovali u nezgodi). Saobrañajna trasologija je deo trasologije koji se bavi prouåavanjem tragova saobrañajnih nezgoda. Dakle. promena ponaãanja. tragovi zanoãenja. 219 8. POJAM TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Trasologija je nauka koja prouåava tragove. na put i putne objekte (promena poloæaja. za potrebe jednog kursa o uviœajima. Za naãe potrebe je sasvim adekvatna uæa definicija traga saobrañajne nezgode: Pod tragovima saobrañajne nezgode podrazumevamo sve posledice (promene) saobrañajne nezgode koje se mogu registrovati – fiksirati. povrede. i to: naåinom nastanka. Naime. Ovo je neprihvatljivo ãiroka definicija. Ove promene se odnose na vozilo (oãteñenja.). nastaju vrlo razliåite promene. Konaåno. u najopãtijem smislu. u svakoj saobrañajnoj nezgodi. Sve nabrojane i druge promene nastale su kao posledica saobrañajne nezgode i zavise od okolnosti pod kojima se nezgoda dogodila. promene na odeñi i obuñi. posledica nezgode je i promena raspoloæenja uåesnika i sl. na lica i æivotinje (povrede. Ova zavisnost se koristi u istraæivanju saobrañajnih nezgoda. a na osnovu nastalih promena (na osnovu analize tragova saobrañajne nezgode).8. te moguñnostima analize saobrañajnih nezgoda na osnovu tragova. u naãoj praksi je prisutna jedna.1. ali su vrlo vaæni za analizu uslova nastanka nezgode (npr. kao i na okruæenje (promene meœuljudskih odnosa. Ãta je to trag saobrañajne nezgode? Pod tragovima saobrañajnih nezgoda. Suãtina analize saobrañajne nezgode obiåno se svodi na otkrivanje okolnosti pod kojima se dogodila nezgoda. tragovi koåenja. Ovo je vrlo opasna greãka koja dovodi do zanemarivanja grupe vrlo vaænih tragova saobrañajne nezgode na osnovu kojih se ne moæe vrãiti nikakva identifikacija. promena poloæaja i druge promene na vozilu). ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . klizanja itd.). podrazumevaju se sve promene – posledice te saobrañajne nezgode. oãteñenja i druge promene na objektima i putu i drugim povrãinama). metodama istraæivanja i obrade ovih tragova.). objekta.

Razliåiti tragovi. Kriminalistiåki znaåaj tragova Kriminalistiåki znaåaj traga se odnosi na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrdi ãta se dogodilo i ko je u tome uåestvovao. Prema tome ãta se na osnovu traga moæe zakljuåiti o nezgodi. a preæiveli putnik tvrdi da je saputnik (pokojnik) vozio u vreme nezgode i sliåno. U tom sluåaju imamo 8 220 . Za naãe potrebe ograniåiñemo se samo na prouåavanje tragova u funkciji njihove kvalitetne obrade. ubistvu) koje se pokuãava prikriti saobrañajnom nezgodom. ovaj aspekt znaåaja se odnosi na pitanja ÃTA? i KO? Prvi korak na uviœaju odnosi se na utvrœivanje da li se radi o saobrañajnoj nezgodi ili nekom drugom delu (npr. neophodno je u uviœajnoj dokumentaciji struåno i sveobuhvatno fiksirati sve tragove zateåene na licu mesta. Zakljuåke o tome kako se nezgoda dogodila donose na osnovu analize tragova – posledica te nezgode. razlikujemo kriminalistiåki (kriminalistiåko–tehniåki) i saobrañajni (saobrañajno–tehniåki) znaåaj tragova. U sluåajevima kada nije poznato koje vozilo ili lice je uåestvovalo u nezgodi. poloæaj. Tek kada se. ZNAÅAJ TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Nezgodu analiziraju i o njoj odluåuju lica koja nisu bila na licu mesta nezgode. odnosno od kojeg vozila ili lica potiåe neki trag. imaju razliåit znaåaj. O kriminalistiåkom znaåaju tragova moramo stalno razmiãljati. veãtaåenje pojedinih tragova i sliåno. Da bi se ovakve analize mogle korektno sprovesti. razdvojiti i pojedinaåno objasniti ova dva aspekta znaåaja tragova saobrañajne nezgode.2. Vrsta. Dakle. sa uslovima koji su prethodili saobrañajnoj nezgodi. u razliåitim situacijama. intenzitet. åesti su sluåajevi da pogine saputnik (lice iz vozila). a koji su u vezi sa saobrañajnom nezgodom. 8.Lipovac.1. analiza tragova. ako se na osnovu tog traga moæe pouzdanije i viãe zakljuåiti o vaænim elementima saobrañajne nezgode. veñ se oni meœusobno prepliñu. uslovno. jer uvek postoji moguñnost da neãto “oåigledno” i “jasno” naknadno moramo dokazivati. Analiza saobrañajne nezgode (razmatranje i razjaãnjavanje) svodi se na detaljnu analizu svih tragova i na struåno povezivanje karakteristika tragova sa uslovima pod kojima se dogodila nezgoda. tj. Izmeœu ova dva znaåaja ne moæe se povuñi jasna granica.2. struåno i pouzdano utvrdi da se radi o saobrañajnoj nezgodi. obrada tragova na licu mesta. Na primer. 8. moæemo nastaviti sa vrãenjem uviœaja. karakteristike tragova. vrãi se eliminacija i/ili identifikacija lica i vozila koja su uåestvovala u nezgodi. izgled i druga svojstva tragova u direktnoj su vezi sa saobrañajnom nezgodom. oblik. Ipak ñemo na ovom mestu. a niti su videla kako se nezgoda dogodila. Krsto Bezbednost saobrañaja Tragovi saobrañajnih nezgoda se mogu prouåavati sa viãe aspekata: proces i uslovi nastanka tragova. na osnovu analize tragova. Znaåaj traga je veñi. P.

nekad nije poznato od koga vozila potiåe odreœeni trag. – komadi delova otpali sa vozila (komadi razbijenog migavca.2.). Ovo se najåeãñe postiæe kriminalistiåko-tehniåkim veãtaåenjima. 8. Ovo se redovno dogaœa (nije poznato poreklo traga) u sluåajevima pomeranja vozila posle nezgode. mesto sudara. povrãina i oblika na spornom i nespornom uzorku. Eliminacija svih vozila/lica koja sigurno nisu uåestvovala u nezgodi olakãava i usmerava dalje pretraæivanje i dokazivanje. Saobrañajni znaåaj tragova Saobrañajni znaåaj traga odnosi se na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrde bitne okolnosti pod kojima se dogodila saobrañajna nezgoda (brzine uåesnika. autobusa i drugih vozila åiji su toåkovi znatno ãiri od 12 cm. obuñe. utvrœujemo da odreœeno vozilo/lice ili klasa vozila. Meœutim.1 Identifikacija je proces u toku kojeg primenom nauånih metoda utvrœujemo da je odreœeno vozilo/lice uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi.2. 2 Pri tome su vaæna tri odvojena postupka: postupak na licu mesta koji bi trebalo nedvosmisleno da dokaæe da sporni uzorak (predmet ili trag) potiåu sa lica mesta. vlakana i sliåno. Identifikacija se vrãi na osnovu uklapanja sluåajno nastalih (neponovljivih) linija. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode posla sa nepoznatim licem koje je upravljalo vozilom. kriminalistiåki znaåaj posebno dolazi do izraæaja u sluåajevima kada je lice ili vozilo napustilo lice mesta ili se pomerilo posle nezgode. Za mehanoskopska uklapanja posebno su pogodni: – veñe ljuspe boje sa vozila. 221 8.8. elementi prostorno-vremenske analize itd. u daljem radu ñemo eliminisati vozila koja na sebi nemaju zelene boje. Ako su na licu mesta ostali tragovi koåenja ãirine 12. niti od teretnih vozila. nedvosmisleno utvrdi da li tragovi i predmeti naœeni na licu mesta (sporni uzorak) potiåu od osumnjiåenih vozila/lica (nesporni uzorak). komad ukrasne lajsne. Ovaj proces je veoma vaæan i nezaobilazan u toku otkrivanja nepoznatog vozila/lica. 1 Na primer. analiza i obrada osumnjiåenog vozila/lica koji bi trebalo da pouzdano dokaæu da nesporni uzorak potiåe sa osumnjiåenog vozila/lica i sam postupak veãtaåenja kojim se dokazuje da sporni i nesporni uzorak potiåu od iste celine. pravci kretanja. åiji je cilj da se. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . usporenja vozila. kao i zelena vozila koja nisu oãteñena (nije im otpala boja). onda oni ne potiåu od vozila koja imaju ãiroke pneumatike.00 cm. U cilju otkrivanja nepoznatog vozila ili nepoznatog lica vrãe se eliminacija i identifikacija. Ako su na licu mesta naœene ljuspice zelene boje. ako su na licu mesta naœeni otpali delovi okvira fara vozila marke “Mercedes” onda ovi delovi ne potiåu od ostalih tipova (marki) vozila. smerovi kretanja. – delovi odeñe. primenom proverenih nauånih metoda.2. komad razbijene plastike sa pozicionih svetala i sliåno). odnosno lica nisu uåestvovali u nezgodi. Sa druge strane.2 Mehanoskopsko uklapanje je jedna od najjednostavnijih i najpouzdanijih metoda identifikacije kod saobrañajnih nezgoda. Na terenu ñe se u operativnoj kontroli zaustavljati i detaljnije proveravati vozila marke “Mercedes”. Eliminacija je proces u toku koga. primenom proverenih nauåno-tehniåkih metoda. Pretraga i operativna kontrola ñe se usmeriti ka vozilima åiji pneumatici su pribliæno ãiroki 12 cm.

ali za analizu nezgode i dokazivanje njegove odgovornosti presudan je saobrañajni znaåaj tragova. Åesto i sastav uviœajne ekipe zavisi od toga da li je bilo povreda lica (sudija izlazi samo ako ima povreœenih. Ovo je veoma znaåajna specifiånost uviœaja saobrañajnih nezgoda. samo ako ima teãko povreœenih lica ili ako ima poginulih). nezgoda ima obeleæje kriviånog dela. Otkriti nepoznatog uåesnika saobrañajne nezgode je tek prvi korak u sudskom procesu. te da se njegovim otkrivanjem zavrãava uloga policije. U supotnom. P. neñe se moñi korektno i pouzdano analizirati nezgoda. Ma kako. Ma koliko on bio vaæan.3. ali i odreœuje procedura njihove obrade (uviœaja) i sudskog procesa (kriviåno delo razmatra sudsko veñe. Ovo je jedna od najznaåajnijih specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda. moæe da povlaåi kriviånu odgovornost.Lipovac. Povrede lica su svakako najznaåajnije posledice nezgoda. o kojoj se nekad ne vodi dovoljno raåuna. nikad se ne sme zaboravljati ni saobrañajni znaåaj tragova.3. U zavisnosti od prisustva i vrste povreda lica (lakãe ili teãke) vrãi se klasifikacija saobrañajnih nezgoda. Ako je doãlo do povreœivanja lica ili ima poginulih. KLASIFIKACIJE TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Mada postoje brojni kriterijumi za podelu tragova. moramo imati u vidu da smo tek omoguñili voœenje sudskog procesa. 8. Naime. a saobrañajni znaåaj se odnosi na pitanje KAKO? (kako se dogodila saobrañajna nezgoda?). pogreãan je stav da se posao policije iskljuåivo odnosi na traganje za nepoznatim poåiniocem. Naime. bio izraæen kriminalistiåki znaåaj. – oãteñenja vozila. Podela tragova prema vrsti Sve tragove saobrañajnih nezgoda prema vrsti moæemo podeliti na: – povrede lica i æivotinja. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle. ali i jedna od najåeãñih greãaka na terenu. nemamo valjane elemente za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode. objekata i predmeta i – ostali tragovi nezgoda.1. 8. a prekrãaj razmatra sudija za prekrãaje). nekad se na terenu (pri uviœaju saobrañajnih nezgoda sa NN uåiniocem) potpuno posvetimo kriminalistiåkom znaåaju (kako bi se otkrio uåinilac nezgode). a pravi krivci nekaænjeni. tj. u nekim situacijama. Kad otkrijemo uåinioca. Ako nije bilo registrova- 8 222 . kriminalistiåki znaåaj tragova odnosi se na pitanje ÃTA? (ãta se dogodilo: nezgoda ili klasiåno ubistvo koje se æeli prikriti nezgodom) KO? (ko je uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi?). a zanemarimo saobrañajni znaåaj. ovde ñemo navesti one podele koje su najznaåajnije za kvalitetno vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. pa ovakvi predmeti ostaju nereãeni.

8. 223 8. o åemu ñe kasnije biti viãe reåi. dok se o mikrotragovima ne vodi dovoljno raåuna. povrede imaju i kriminalistiåko – tehniåki i saobrañajno – tehniåki znaåaj. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . pretraæuju posebnim metodama i uz pomoñ posebnih pomagala. Oãteñenja mogu biti posebno znaåajna za odreœivanje odgovornosti pojedinih uåesnika nezgode. objekata i predmeta su sledeña znaåajna posledica nezgode.3. 8. Meœutim. niti rekonstruisati. Mikrotragovi imaju poseban znaåaj u sluåaju: – kada se sumnja da se nezgodom pokuãava skriti klasiåno ubistvo. dele na: – mikrotragove i – makrotragove. a veoma su vaæni za analizu nezgode. Oãteñenja vozila. prema veliåini. otpale materijale i delove. Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali Prema fazi u kojoj su tragovi nastali. – tragove nastale u fazi nezgode i – tragove nastale posle nezgode. odnosno veliåine stvarne ãtete prouzrokovane saobrañajnom nezgodom. Podela tragova prema veliåini Tragovi se. Mikrotragovi su tragovi koji se zbog svoje veliåine ne mogu uoåiti golim okom.3. tako da se mogu uoåiti golim okom. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda nih povreda. a makrotragovima se ne moæe iskljuåiti ni jedna verzija. oãteñenja imaju i ogroman kriminalistiåkotehniåki i saobrañajno-tehniåki znaåaj. tragovi obraœuju samo kada su vidljivi. Osiguravajuñi zavodi su posebno zainteresovani za kvalitetno dokumentovanje ovih tragova. Zato se niz vrlo jednostavnih situacija ne moæe korektno analizirati. u sluåaju potrebe.3. 8. – saobrañajnih nezgoda sa nepoznatim uåiniocima i – kad su iskazi svedoka protivreåni. Pored ovog procesnog znaåaja. – izmene makrotragova (fingiranih situacija). Makrotragovi su dovoljne veliåine. nezgoda se tretira kao prekrãaj. Najåeãñe se na licu mesta saobrañajne nezgode zadovoljavamo obradom makrotragova.3. Zato se mesta na kojima oåekujemo mikrotragove. naæalost. U praksi se. Ovde se.2. pre svega. Pored povreda i oãteñenja u nezgodama nastaju i vrlo razliåiti tragovi koji se ne mogu podvesti pod ove dve grupe. tragovi saobrañajne nezgode se dele na: – tragove nastale pre saobrañajne nezgode. ostale tragove na saobrañajnim povrãinama i sliåno. misli na tragove kretanja vozila.

Krsto Bezbednost saobrañaja Pored toga ãto su pojedini tragovi karakteristiåni za odreœenu fazu nezgode. nastaju sledeñi tipiåni tragovi: – tipiåni tragovi na vozilu: oãteñenja prednjeg branika. 8 224 . on bi morao taåno znati koje tragove i gde da traæi. U tom smislu ova podela olakãava traæenje pojedinih tragova na licu mesta. materijali i delovi otpali sa vozila posle mesta sudara.Lipovac. predmeti i delovi odeñe i obuñe peãaka itd. – tragove na vozilima i objektima i – tragove na licima i leãevima.4. zatim spolja vidljivi tragovi na licima i leãevima. P. na objektima i povrãinama izvan kolovoza mogu da se obraœuju i posle delimiånog ili potpunog uspostavljanja saobrañaja). Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali Za naãe potrebe moæda je najznaåajnija podela tragova prema saobrañajnoj situaciji na: – tipiåne i – netipiåne tragove saobrañajne nezgode. u zoni mesta sudara i posle mesta sudara). Naime. 8. postoje situacije kada je hitnost najvaænije obeleæje uviœaja saobrañajne nezgode. oãteñenja prednje åeone maske vozila. a posebno rukovodioci uviœaja. oãteñenja prednjeg poklopca sa ili bez otpalih ljuspica boje. Na primer.3.3. Podela tragova prema mestu nalaæenja Prema tome gde se tragovi nalaze. oni su najåeãñe vezani i za odreœenu lokaciju (ispred mesta sudara. Tipiåni su svi tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip saobrañajne nezgode. 8. trag œona obuñe peãaka na mestu sudara. Ova podela je znaåajna za odreœivanje redosleda pretraæivanja na licu mesta saobrañajne nezgode. a pri velikim brzinama i oãteñenja krova vozila i delovi kose i krvi na åeonoj ivici krova. tragovi koåenja na obodu pneumatika itd. bez ugroæavanja kvaliteta uviœaja (prvo se obraœuju tragovi na kolovozu ili delovima kolovoza. Ålanovi uviœajne ekipe. Da bi ovo bilo uspeãno moraju se poznavati mehanizmi razliåitih tipova nezgoda. oãteñenja vetrobranskog stakla. – tipiåni tragovi na kolovozu: tragovi koåenja iza toåkova vozila. a tragovi na vozilima. moraju biti struåni da za svaku nezgodu odrede tipiåne tragove. Kad rukovodilac uviœaja shvati o kakvoj se nezgodi radi.. pa je vrlo vaæno definisati redosled obrade tragova. Ovo omoguñava brzo uspostavljanje odreœenih saobrañajnih tokova ili njihovu normalizaciju. kod obaranja peãaka. razlikujemo: – tragove na kolovozu..5. – tragove na povrãinama van kolovoza.

oãteñenja vetrobranskog stakla ispred suvozaåa (åeãñe nastaju nego kod vozaåa). – na suvozaåu: povrede ruku. Trebalo bi napomenuti da se nalaæenje i istraæivanje opisanih tragova radi uporedo. oãteñenja i lomljenje unutraãnjeg ogledala. krvni podlivi i serijski prelomi rebara. “gasa” ili spojnice.. õemper.) itd. tragove œona na podlozi – podmetaåima ispod nogu vozaåa. majicu i sl. tako da se stalno traæe odgovarajuñi tragovi veñ naœenim tragovima (parovi tragova).8. kruæni krvni podliv od volana.). tragove krvi i tkiva na polomljenom ogledalu. dlake i tragovi krvi na vetrobranskom staklu ispred vozaåa. krvni podlivi u pravcu pruæanja pojasa itd. na mestu vozaåa: oãteñenja volana u vidu deformacija. znaåajno je obratiti paænju na tipiåne tragove koji se mogu nañi: – u vozilu. nasloni za ruke i sl. prelomi kostiju ruku. – tipiåni tragovi na telu peãaka: krvni podlivi ili prelomi kostiju u predelu potkolenice.). oãteñenja.. tragovi œona obuñe vozaåa na papuåicama koånice. obuña vozaåa izmeœu papuåica itd. tragovi œona na podlozi sipod nogu suvozaåa.. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda Moæemo razlikovati tri vrste tipiånih tragova: – pravi tipiåni tragovi. povrede skoånih zglobova nogu (uganuña i sl. U situacijama kada sumnjamo ko je upravljao vozilom.3. . – na vozaåu: krvni podliv u pravcu pruæanja pojasa. prelomi kostiju ãaka kojima je dræao volan ili ruåicu menjaåa. ruåica vrata. oãteñenja i tragovi vlakana na pojasu suvozaåa. prelomi lobanje itd. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE – tipiåni tragovi na odeñi i obuñi peãaka: obrisi na œonu obuñe koja je kontaktirala sa podlogom u trenutku sudara. prelomi potkolenice i povrede stopala od papuåica. na mestu suvozaåa: oãteñenja kasete i delova ispred suvozaåa. povrede glave i åela od ogledala. povrede lobanje od udara u vetrobransko staklo. tragovi u vidu ãara sa papuåica na œonu obuñe itd. preneti materijali sa vetrobranskog stakla na leœa (na kaput. – u vozilu. 225 8. butne kosti i karlice. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na kontrolnoj tabli. povrede glave od udara u ogledalo i u vetrobransko staklo. pocepane pantalone u predelu potkolenice. oãteñenja kasete i delova ispred vozaåa.. prelom i krvni podlivi potkolenica i nadkolenica. krvni podlivi i prelomi rebara. oãteñenja i tragovi vlakana odeñe na pojasu vozaåa.. oãteñenja isturenih delova vrata suvozaåa (ruåica za otvaranje stakla. tragovi krvi na mestu suvozaåa itd. u predelu butne kosti i karlice. krvni podlivi i rane u vidu rascepa na glavi. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na ruåici menjaåa. preneti materijali i delovi sa vozila na pantalone u zoni potkolenice. – laæni tipiåni tragovi i – tipiåni tragovi koji nedostaju.

Posebno je vaæno kvalitetno obraditi i laæne tipiåne tragove. Taåkasti tragovi su svi tragovi saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne za analizu nezgode i ne moraju da se mere na licu mesta. Åesto je analiza tipiånih i netipiånih tragova presudna za analizu nezgode. Makoliko se netipiåni tragovi ne uklapali u naãu misaonu rekonstrukciju dogaœaja. a kasnije i u sudskom postupku.Lipovac. Tipiåni tragovi koji nedostaju su tipiåni tragovi za odreœenu verziju saobrañajne nezgode koje na licu mesta ne nalazimo. Laæni tipiåni tragovi mogu pogreãno usmeriti rad na uviœaju. 8.3. Krsto Bezbednost saobrañaja Pravi tipiåni tragovi su oni tragovi koji su tipiåni za datu saobrañajnu nezgodu i potiåu od te nezgode. krivolinijske i kombinovane). kako bi se na licu mesta dokazalo i dokumentovalo da ih nema. kako bi se kasnije (u sudskom postupku) moglo dokazati da oni ne potiåu od konkretne nezgode). da su ovi tragovi uniãteni ili da data verzija nije taåna. trebalo bi ih korektno obraditi na licu mesta. Da bi se ovo izbeglo neophodno je. – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove (ukljuåujuñi i laæne tragove). – koncentrisane tragove. Podela tragova sa aspekta merenja Sa aspekta merenja. na licu: – nañi sve tragove. Ovi tragovi mogu nastati: – pre konkretne nezgode (u nekoj drugoj nezgodi ili saobrañajnoj situaciji) ili – posle konkretne nezgode (fingiranjem tragova i situacije). Najåeãñe su ovo 8 226 . ako je ova verzija taåna. Laæni tipiåni tragovi su tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip nezgode. – linijske tragove (pravolinijske. Ovim tragovima se mora posvetiti znaåajna paænja. Nenalaæenje ovih tragova znaåi: da nismo detaljno pretraæili lice mesta. a nalaze se na licu mesta. Netipiåni su oni tragovi koje ne oåekujemo za dati tip nezgode. sve tragove nezgode moæemo podeliti na: – taåkaste tragove. P. – povrãinske tragove i – zapreminske tragove. – netipiåni po poloæaju i – netipiåni po intenzitetu.6. Postojanje ovih tragova åesto dovodi u sumnju izjave svedoka ili potvrœuje druge alternative. Tragovi mogu biti: – netipiåni po vrsti. a koji bi morali ostati. ali nisu nastali u konkretnoj nezgodi.

Obrada tragova saobrañajnih nezgoda mali tragovi. traæe na osnovu misaone rekonstrukcije dogaœaja. ali postoje i veliki tragovi (predmeti) saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne. Linijski tragovi su oni tragovi åija je jedna dimenzija (duæina) izraæena (bitno veña) u odnosu na drugu (ãirinu). Pronalaæenje tragova je u direktnoj vezi sa shvatanjem uslova i naåina kako se dogodila saobrañajna nezgoda. napraviti korektnu misaonu rekonstrukciju saobrañajne nezgode. Ovu misaonu rekonstrukciju bi trebalo na licu mesta. akumulator itd. 227 8. Kada struåno lice shvati ãta se desilo. da bi se kvalitetno i efikasno pronaãli svi vaæni tragovi saobrañajne nezgode.1. 8.4. Pretraæivanje celog prostora bez jasnih oåekivanja samo bi nepotrebno oduzelo vreme. Oni to mogu uåiniti direktno – pokazujuñi tragove ili indirektno – objaãnjavajuñi kako se nezgoda dogodila. Ostali ålanovi ekipe. Meœutim. To je najåeãñe kriminalistiåki tehniåar ili saobrañajni policajac. Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Gde se traæe i koji tragovi saobrañajne nezgode? Pronalaæenje tragova je. pomaæu tako ãto sugeriãu na postojanje tragova i ukazuju na njihovu vaænost za analizu nezgode. a ne bi garantovalo otkrivanje svih vaænih tragova. na prvi pogled.). Povrãinski tragovi su tragovi saobrañajne nezgode rasuti na veñoj povrãini åiji poloæaj. OBRADA TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 8. prvenstveno. torba koja je ispala peãaku. Na osnovu åega se traæe tragovi? Tragovi se. Meœutim. neophodno je shvatiti saobrañajnu situaciju. trebalo bi da taåno zna gde i koje tragove oåekuje na licu mesta (tipiåni tragovi saobrañajne nezgode). odnosno na osnovu shvatanja saobrañajne situacije.4. lokva teånosti åije dimenzije nisu vaæne. na neke znaåajne tragove mogu ukazati uåesnici i svedoci nezgode. Koncentrisani tragovi su svi tragovi koji su koncentrisani na manjim povrãinama i åija je veliåina bitna. pa ñe se obraœivati kao taåkasti tragovi (npr. Zapreminski tragovi su tragovi koji imaju znaåajnu i treñu dimenziju (dubinu ili visinu).4. neprekidno usaglaãavati i menjati u zavisnosti od toga da li postoje tipiåni tragovi za tu situaciju ili ih nema. Kada se shvati saobrañajna situacija. trebalo bi pouzdano odgovoriti na pitanje: “koje tragove i gde da traæimo?”. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE .8. Ko traæi tragove saobrañajne nezgode? Tragove saobrañajne nezgode pronalazi i obraœuje ålan uviœajne ekipe koji je nesumnjivo osposobljen za ovaj posao. prvi korak u njihovoj obradi. tj. a posebno rukovodilac uviœaja. oblik i pravac pruæanja su vaæni (najåeãñe pravac pruæanja ovih tragova pomaæe veãtaku da utvrdi pravac kretanja vozila neposredno pre sudara).

ne daju niãta novo. oni se opredeljuju i za tragove kojima se dokumentuju najznaåajniji elementi zateåenog stanja. Na primer. Meœutim. Neki drugi tragovi koji bi ovu okolnost takoœe dokumentovali. promene ili uniãtavanja. na licu mesta se nalazi i po nekoliko stotina raznih tragova. U takvim sluåajevima rukovodilac uviœaja se moæe opredeliti da ove druge tragove zanemari i ne fiksira. te ga obraditi na naåin da se ove informacije i kvalitetno prenesu. a izdvajaju i obraœuju neki drugi. trag se mulaæira itd. Ako su na tragu voænje dobro uoåljive ãare. one se fotografiãu razmerno u cilju eliminacije onih pneumatika åije se ãare razlikuju.Lipovac. Naime. Kakav je odnos izmeœu obezbeœenja tragova i obezbeœenja lica mesta? Obezbeœenje tragova je samo jedan element obezbeœenja lica mesta. Naime. Ovo pomaæe u odreœivanju tipiånih i netipiånih tragova saobrañajne nezgode. Pri tome rukovodilac uviœaja stalno uporedo analizira izjave i naœene tragove na licu mesta. U drugoj situaciji (ako nema pouzdanijih tragova). Konaåno. pa i saobrañajne nezgode. rukovodilac uviœaja shvata saobrañajnu situaciju i mehanizam nastanka tragova. Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Ãta se podrazumeva pod pojmom obezbeœenje tragova SN? Obezbeœenje tragova podrazumeva spreåavanje njihovog pomeranja.2. Ako se radi o NN vozilu meri se i ãirina ovih tragova. Kada su rukovodilac uviœaja i struånjak za obradu tragova odredili ãta ñe biti znaåajno za sveobuhvatnu i pouzdanu analizu nezgode. kod traga voænje odreœuje se njegov poloæaj kako bi se utvrdila putanja vozila. niti su pouzdaniji. Kod traga koåenja meri se i njegova duæina kako bi se izraåunavale brzine kretanja vozila. Trebalo bi posebno ceniti delove izjave koji nisu u skladu sa tragovima i ovo kvalitetno fiksirati. trebalo bi poznavati i pravilno ceniti njihov znaåaj. Krsto Bezbednost saobrañaja Koje tragove bi trebalo traæiti i obraœivati? Na licu mesta bi trebalo nañi i analizirati sve tragove saobrañajne nezgode. Shvatajuñi izjave. u uviœajnoj dokumentaciji se fiksiraju samo oni tragovi koji su znaåajni za analizu saobrañajne nezgode.4. Znaåaj izjava uåesnika i oåevidaca? Na licu mesta bi redovno trebalo uzeti izjave uåesnika ili svedoka nezgode. Tako se zanemaruje veliki broj tragova koji ne pruæaju nikakve nove informacije o nezgodi. 8. ako se na reljefnom tragu voænje nalaze i neki karakteristiåni detalji. Posebno je vaæno spreåiti one promene koje bi umanjile znaåaj traga ili bi mogle doprineti nekorektnim analizama traga. Ne postoji drugo pravilo po kome se aproksimiraju jedni tragovi. za svaki trag bi trebalo znati koje vaæne informacije pruæa u procesu razmatranja i rasvetljavanja nezgode. Osnovni sadræaji obezbeœenja lica mesta odnose se na spreåavanje novih saobrañajnih 8 228 . Tragove bi trebalo obraditi tako da se zadovolji njihov znaåaj. Nekad se jedan vaæan element – okolnost pouzdano i precizno dokumentuje jednim ili sa viãe tragova. P. isti tragovi ñe biti vrlo znaåajni i biñe sveobuhvatno fiksirani. Kako bi trebalo obraœivati odabrane – znaåajne tragove? Za kvalitetnu obradu tragova. kako bi se vrãila eliminacija onih koji nisu ostavili takav trag.

pa i obezbeœenja tragova. uåesnici u nezgodi su duæni da obezbede lice mesta. Naime. kao i za obezbeœenje i obradu tragova).). papira (sa natpisom) i drvenih kolaca. rampama i drugim preprekama. na obezbeœenje lica (uåesnika i svedoka nezgode).) da se nekontrolisano pribliæe tragovima i predmetima nezgode.. uåesnici nezgode i sl. od poæara i sl. a posebno pripadnici saobrañajne policije (koji su osposobljeni za obezbeœenje lica mesta. ona preuzima poslove obezbeœenja lica mesta. . na obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode. Za neke tragove ovo znaåi do njihovog fotografisanja. kupama. parkiranjem sluæbenog vozila itd. o åemu se izjaãnjava rukovodilac procesa. Meœutim. O ovome ñe biti detaljno obaveãten rukovodilac uviœaja. Kada poåinje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode poåinje odmah posle saobrañajne nezgode. 229 8.8.) i na regulisanje (obezbeœenje) saobrañaja u zoni mesta nezgode. razapinjanjem posebnih traka (sa jasnim porukama o prisustvu policije) koje ograniåavaju zonu u kojoj se oåekuju tragovi. kada se vozila i neki predmeti moraju pomerati (zbog oslobaœanja povreœenih ili zbog uspostavljanja saobrañaja). (ålan 148. Posle ograniåavanja lica mesta saobrañajne nezgode.4. pod uslovom da preduzimanje tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja . Do kada traje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgoda traje dok se ne zavrãi njihova obrada i analiza. Ova njihova obaveza je posebno istaknuta kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela.. Ovo mogu vrãiti pripadnici prve policijske patrole koja je izaãla na lice mesta. na obezbeœenje vozila i tereta (od kraœe. njih bi trebalo markirati pre pomeranja.. U nedostatku adekvatnih sredstava mogu se koristiti i priruåna sredstva u vidu kanapa. za neke tragove do njihovog merenja i opisa u zapisnik o uviœaju. struånjak za obradu tragova dobro ñe markirati sve znaåajne tragove kako bi ih ålanovi uviœajne ekipe lako videli i åuvali. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE nezgoda. Posebno je vaæno naglasiti znaåaj obezbeœenja izuzetih predmeta sa lica mesta koji ñe biti naknadno analizirani. a posebno da spreåe nove saobrañajne nezgode i da obezbede tragove i predmete nezgode. Postupak obezbeœenja tragova od strane radnika policije? Prvo bi trebalo spreåiti nesluæbena lica (lica koja naiœu ili se zateknu na mestu nezgode. Posle dolaska ekipe za vrãenje uviœaja policijska patrola ñe izvestiti o obezbeœenju lica mesta i obezbeœenje i obradu tragova i predmeta saobrañajne nezgode preuzeñe rukovodilac uviœaja.3 Po dolasku patrole policije na lice mesta. U nekim sluåajevima. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 3 Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode .. “stop-policija” i sl. Ovo se moæe postiñi posebnim saobrañajnim znakovima (“uviœaj u toku”. za tragove koji ñe biti izuzeti zbog nekih dodatnih ispitivanja i analiza obezbeœenje se nastavlja do okonåanja ovih analiza. O ovome se takoœe stara rukovodilac uviœaja i o tome izdaje precizna nareœenja. 2) da preduzme sve ãto je u njegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijanje saobrañaja i da nastoji da se ne menja stanje na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi. Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima).

Struånjaci koji koriste tragove u analizi nezgode ceniñe svaki od naåinjenih propusta. 3) ako preti opasnost da ñe se neki trag (predmet) sluåajno pomeriti ili rasuti (na primer. trag ili detalj na njima) uåinio markantnim (dobro uoåljivim). 4) ako se markiranjem olakãava merenje tragova (na primer. P. odnose se povreœena lica. Ovo je vrlo vaæan postupak na licu mesta. pomeraju se predmeti koji su pripadali povreœenim i sl. 6) da u grupi dobro vidljivih tragova istakne (skrene paænju na) vaæan trag predmet (na primer. poloæaj tragova stakla.3. sluåajno se mogu ãutnuti delovi otpali sa vozila. merenje zone rasutih komadiña vetrobranskog stakla je lakãe – ako se kvalitetno markira zona ovog traga i sl. ako se na fotografiji dobro vide lokva ulja i lokva krvi. oni ñe svoj postupak u manjoj ili veñoj meri prilagoœavati situaciji.4. 7) ako preti opasnost da se neki trag ili vaæan detalj na tragu neñe dobro videti na fotografiji (na primer. crepom. ljuspica boje i drugih sitnih tragova ne bi se mogao odrediti sa fotografije.). åesto se pomeraju vozila. 5) ako oåekujemo fotogrametrijsko koriãñenje fotografija. 8. Mada bi trebalo smanjiti uåestalost ovih propusta. ako ih nismo markirali i sl. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãta raditi u sluåaju propusta u obezbeœenju? Nisu retki sluåajevi da se naprave i znaåajni propusti u obezbeœenju tragova i predmeta saobrañajne nezgode. merenje traga koåenja je olakãano – ako se kvalitetno odrede i markiraju poåetak i zavrãetak traga.). kamenom ili na neki drugi naåin iscrtavamo linije pored vaænih tragova i predmeta saobrañajne nezgo- 8 230 . 2) ako postoji potreba da se neki trag (ili predmet) pomeri pre zavrãetka uviœaja (na primer. Kako se vrãi markiranje? Markiranje se vrãi tako ãto kredom. znaåajno je da se ovi propusti na odgovarajuñi naåin registruju. Zaãto se vrãi markiranje? (U kojim situacijama se vrãi markiranje?) Markiranje se vrãi da bi se neki deo zateåenog stanja (predmet. Vrlo je opasno naåinjene propuste kriti. da bi obezbedili ãto preciznije odreœivanje pojedinih taåaka na tragu (proces digitalizacije). Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta je markiranje? Markiranje tragova je postupak iscrtavanja neisprekidanih (punih) ili isprekidanih linija pored tragova i/ili predmeta na licu mesta. vlaæan trag voænje ñe se isuãiti i nestati). ako ga ne markiramo. a nekad navode i na pogreãne zakljuåke. U zavisnosti od konkretnih uslova. staklo i drugi materijali otpali sa vozila i sl. ciglom. a mi æelimo da istaknemo lokvu krvi).). taåan poloæaj poåetka traga koåenja ne bi se video. a posebno u sledeñim situacijama: 1) ako preti opasnost da se trag uniãti za vreme vrãenja uviœaja (na primer. jer se tako sud i veãtaci dovode u zabludu.).Lipovac. rasuti zemlja.

kao i zbog otklanjanja eventualnih greãaka pri markiranju. Zato ñe se veãtaci åeãñe rukovoditi markiranim granicama tragova.). one prate pravac pruæanja linijskih tragova. . pa detaljno fotografisati lice mesta nezgode. Kad se vrãi markiranje? Markiranje se najåeãñe vrãi na licu mesta.4 Markirne linije ne smeju zaklanjati druge tragove (predmete). Ako se markiranje vrãi na licu mesta. 231 8. onda se markiranje vrãi posebnim trakama i strelicama koje upuñuju na vaæan trag (predmet). onda se markirna linija prekida. vaæan trag i pored njega ucrtava liniju kontrastne boje (najbolje crnim ili belim tuãem) ili strelicom upuñuje na mali trag ili detalj na tragu. nego onim koje oni odrede na fotografijama. – slovne (alfabetske) oznake (A. Ovo je posebno vaæno zbog verodostojnosti sadræaja fotografija. Tako se mogu markirati povrede lica. A1.. 1d.8. pa se one i analiziraju. 4 Trebalo bi voditi raåuna da se pri analizi fotografija åesto dobro vide samo markirne linije. B C. Dakle. pa se na fotografiji ne mogu precizno identifikovati. Ove linije mogu biti isprekidane i neisprekidane. U naãoj praksi najåeãñe se koriste brojåane oznake. . tragova stakla i sliåno.2.4...4. Ukoliko markiranje na licu mesta nije bilo praktiåno. Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta se podrazumeva pod oznaåavanjem tragova? Oznaåavanje tragova je postupak pridodavanja odgovarajuñih oznaka – simbola svakom tragu pojedinaåno. onda bi trebalo obezbediti makar jednu fotografiju na kojoj se vide tragovi pre markiranja. b c. leãevima... Obrada tragova saobrañajnih nezgoda de. – markirne linije ne prate pravac pruæanja traga. odnosno detalji na ovim tragovima. Sa druge strane na licu mesta je lakãe i pouzdanije odrediti granice tragova nego na fotografijama. Ovo se postiæe tako ãto lice koje je bilo na uviœaju i analiziralo tragove.). – markirne linije zaklanjaju neke vaæne tragove nezgode. Pri markiranju poloæaja predmeta.. markiranje se moæe izvrãiti i na fotografijama. Tragovi na licima. a.. Ako na pravcu pruæanja markirne linije postoji neki trag. na fotografiji paæljivo nalazi nemarkiran. vozilima i objektima takoœe se markiraju na jedan od ova dva naåina. 8. . Ove oznake mogu biti: – brojåane (numeriåke) oznake (1.4. 3. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE .. oãteñenja predmeta. odnosno oblik predmeta ili zone koncentrisanog i povrãinskog traga. Najåeãñe greãke pri markiranju su: – vaæni tragovi nisu markirani. a izuzetno i drugi tragovi (predmeti). praktiåan postupak na licu mesta bio bi: fotografisati raspored i izgled tragova (2-3 fotografije).) i – kombinovane slovno-brojåane (alfanumeriåke) oznake (1A. odnosno oblik zone traga. zbog moguñnosti dodatnih analiza tragova. travnatim i drugim povrãinama (nije moguñe ispisivanje linija). markirati tragove. Ukoliko se tragovi nalaze na makadamu. . koncentrisanih i povrãinskih tragova markirne linije bi trebalo da prate oblik traga (predmeta). zemljanim. Ovo je posebno izraæeno kod odreœivanja granica tragova koåenja.

Na licu mesta tragovi se oznaåavaju tako ãto se pored vaænog traga (predmeta) postavi odgovarajuña oznaka. – povezuju se i usaglaãavaju razliåiti elementi uviœajne dokumentacije. crepom i sl. To se postiæe tako ãto se pored traga crnim ili belim tuãem ispiãe njegova oznaka. a zatim oznaåavati i detaljno fotografisati. i to: na jednoj strani crna oznaka na beloj podlozi. a na drugoj strani bela oznaka na crnoj podlozi. Ukoliko iz bilo kojih razloga vaæan trag nije oznaåen na licu mesta. po pravilu. 5) oznaåe se nepostojeñi detalji (pravci kretanja vozila i peãaka. plastike i sliånih materijala. tragovi na objektima i sliåno). 2) sledeñe oznake se pridodaju leãevima ili povreœenim. 3) oznaåe se linijski tragovi. Ove oznake su obavezni deo nesesera za uviœaj. Ovakav naåin oznaåavanja bi trebalo samo izuzetno primenjivati. a izuzetno i naknadno – na fotografijama. oznaåavaju na licu mesta. Na stranicama piramide takoœe su naizmeniåno ispisane oznake: crna na beloj podlozi i bela oznaka na crnoj podlozi. – istiåu se vaæni detalji na fotografijama. tako da se dobro vide na fotografijama. oznaåava sledeñim redosledom: 1) prve oznake se pridodaju vozilima. Ako na licu mesta nemamo ni priruåne oznake. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. Ove oznake se mogu pomerati pri fotografisanju. Kako pri oznaåavanju biti dosledan? Pri odreœivanju redosleda oznaka trebalo bi poãtovati neku logiku. on se moæe oznaåiti na fotografijama. poloæaj vozila pre pomeranja. onda se neke ili sve oznake mogu ispisati kredom (ciglom. – olakãava se koriãñenje uviœajne dokumentacije. P. ako se radi o sitnim tragovima koje bi oznake zaklonile. Mogu biti u vidu ploåice koja se postavlja na postolje ili u vidu piramide (najåeãñe åetvorostraniåne).Lipovac.). vaæna oãteñenja vozila. poloæaj svedoka i sl. jednostavno se mogu napraviti priruåne oznake od kartona. Obiåno se. Izuzetno. 8 232 . Kad i kako se vrãi oznaåavanje tragova? Tragovi se. – olakãava se kompletiranje uviœajne dokumentacije. Krsto Bezbednost saobrañaja Zaãto se tragovi oznaåavaju? Oznaåavanje tragova i predmeta je obavezan i veoma znaåajan postupak kojim se postiæu sledeñi vaæni efekti: – olakãava se rad na uviœaju. Oznaåavanje tragova se. 4) oznaåe se ostali postojeñi tragovi i detalji (ostali tragovi na kolovozu. vrãi pre fotografisanja. Na obe strane ploåice ispisane su oznake. Ploåica (piramida) se okreñe u zavisnosti od pozadine i vidljivosti. moæe se prvo napraviti snimak tragova. – rastereñuju se svi elementi uviœajne dokumentacije. Ukoliko nemamo odgovarajuñe oznake (nemamo neseser ili su u neseseru oãteñene oznake).). po pravilu. tako da se bolje vide i ne zaklanjaju tragove. Trebalo bi voditi raåuna da oznake budu dovoljno velike.

– oznake se koriste samo u nekim delovima dokumentacije (skica. po potrebi. tako da se pojednostavi koriãñenje dokumentacije. Oznake u svim elementima dokumentacije trebalo bi da budu usaglaãene. Na primer. Oznaåavanje na licu mesta trebalo bi koristiti i pri kompletiranju uviœajne dokumentacije.8.5. izmeriti i kotirati znaåajne veliåine (odrediti poloæaj i dimenzije traga) i. ucrtati. 233 8. – fotografisanje i videosnimanje. Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode Kao ãto je istaknuto osnovni cilj uviœaja je struåno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. u vezi oznaåavanja. oni se mogu oznaåiti oznakama koje imaju neãto zajedniåko. Koje su najåeãñe greãke u vezi oznaåavanja tragova? Na licu mesta se åesto prave greãke. izuzeti predmet koji nosi trag ili mulaæirati trag. Kao najåeãñe i najznaåajnije mogu se istañi sledeñe: – uopãte se ne vrãi oznaåavanje na licu mesta. odnosno detalja na njemu). a u drugim se ne navode (zapisnik). – ne razlikuju se pojmovi markiranje i oznaåavanje. snimiti (fotografisati izgled traga. 2zd (trag koåenja zadnjeg desnog toåka vozila 2). – oznake na licu mesta nisu usaglaãene sa oznakama u dokumentaciji i – nisu usagleãene oznake u razliåitim elementima uviœajne dokumentacije. U zavisnosti od znaåaja traga. Ako æelimo da naglasimo grupnu pripadnost viãe tragova.4. a najvaæniji element zateåenog stanja su tragovi i predmeti saobrañajne nezgode. Dakle. 2l (trag koåenja levih toåkova vozila 2) i sliåno.4. praktiåno je za tragove koåenja koristiti oznake: 2pd (trag koåenja prednjeg desnog toåka vozila 2). Obrada tragova saobrañajnih nezgoda Tragove i predmete saobrañajne nezgode bi trebalo oznaåavati pojedinaåno. Pri tome bi takoœe trebalo pratiti neku logiku. – vrãi se delimiåno oznaåavanje (oznaåavaju se samo neki tragovi). veña ili manja paænja ñe se posvetiti jednom ili drugima metodama fiksiranja traga. – grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i – opisni (verbalni) metod. 8. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Osnovne metode registrovanja i fiksiranja tragova saobrañajne nezgode su: – izuzimanje (mulaæiranje – izlivanje). plan). pri obradi traga trebalo bi ga opisati (u zapisniku o uviœaju).

– taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove. promene na tragu nastale pri sudaru. NAJZNAÅAJNIJI TRAGOVI SAOBRAÑAJNE NEZGODE: ZNAÅAJ I OBRADA Na licu mesta saobrañajne nezgode nalaze se tragovi kao i kod ostalih dela. 8 234 . postoje i neki tragovi koji su specifiåni za uviœaj saobrañajne nezgode. P.Lipovac. koji se ne nalaze kod ostalih uviœaja (tragovi koåenja. – kako izgledaju i kako se raspoznaju tragovi. pa i njihov naåin obrade bitno su drukåiji kod uviœaja saobrañajnih nezgoda nego kod ostalih uviœaja (tragovi na toåkovima. tj. krajnji poloæaj predmeta i tragova itd. a) Tragovi voænje (bez proklizavanja) Ovi tragovi nastaju ako se toåkovi okreñu bez proklizavanja. neophodno je znati: – kako i kada nastaju ovi tragovi. Krsto Bezbednost saobrañaja 8. Na ovom mestu ñemo izdvojiti neke specifiåne tragove saobrañajnih nezgoda i njihovu obradu detaljno analizirati. – koji je znaåaj tragova i – kako se tragovi obraœuju (u skladu sa njihovim znaåajem). 8. d) tragovi klizanja i e) tragovi grebanja. Da bi se ovo moglo struåno uraditi. Meœutim. Tragovi voænje (bez proklizavanja) mogu biti utisnuti ili otisnuti. Pri tome ñemo posebnu paænju posvetiti onim tragovima koji zahtevaju specifiåan postupak obrade. c) tragovi zanoãenja. Prema vrsti kretanja i uslovima u kojima su nastali.5. Pored toga znaåaj nekih tragova. tragovi kretanja mogu biti: a) tragovi voænje.). b) tragovi koåenja. ako nisu forsirano koåeni. odnosno koji su najåeãñi ili najznaåajniji za analizu nezgode. Zato postoji potreba da se posebna paænja posveti nekim tragovima saobrañajnih nezgoda. tj. oãteñenja vozila. svakako.5. Na licu mesta bi trebalo: – efikasno i brzo nañi sve tragove. Tragovi kretanja vozila Tragovi kretanja vozila su.1. najåeãñi i najznaåajniji tragovi koji se mogu nañi na kolovozu i drugim povrãinama. tahografski zapis itd). niti ekstremno ubrzavani.

– skicirati trag.. – oznaåiti trag voæçe. – izmeriti trag. pre svega. Otisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju mokrog ili prljavog pneumatika po suvom i åistom kolovozu. – odreœivanja razmaka izmeœu toåkova. Meœutim. Na Slici 8.8. mulaæirati trag. – odreœivanja meœuosovinskog razmaka. – fotografisati trag. i to. – markirati trag. Nekad tragovi voænje mogu omoguñiti i identifikaciju vozila koje je uåestvovalo u nezgodi. upoznañemo se sa nekim elementima procesa koåeça. . ako je slabo vidÿiv ili moæe biti uniãten. Obrada tragova voænje sastoji se u sledeñem: – pronañi trag voæçe i utvrditi od kog vozila (toåka) potiåe. Saobrañajni znaåaj tragova voænje sastoji se u sledeñem: – samo postojanje traga voænje ukazuje na naåin kretanja vozila (vozilo nije forsirano koåeno.) predstavlja trag voænje. niti je ekstremno ubrzavano). – poloæaj traga voænje odreœuje putanju vozila i – poloæaj i izgled traga voænje odreœuju smer kretanja vozila itd. povaljana trava i sl. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Utisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju po mekim povrãinama (mekãim od pneumatika): po zemlji.5. dijagrami brzine i usporeça pri forsiranom koåeçu. po prljavãtinama uz ivice kolovoza i sliåno. – odreœivanja tipa pneumatika i – odreœivanja obima pneumatika. na nekim tragovima voænje ãare nisu uopãte uoåljive. Ma koliko vozaåi ovaj proces doæivÿavaju kao trenutan. i to na osnovu: – odreœivanja ãirine pneumatika. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada b) Tragovi koåeça Da bismo lakãe razumeli nastajaçe i znaåaj tragova koåeça. Na njima mogu biti bolje ili slabije izraæene ãare pneumatika. po rastopljenom asfaltu. prikazane su faze procesa forsiranog koåeça. Kriminalistiåki znaåaj tragova voænje. Pri tome se delovi materijala sa pneumatika prenose na podlogu (i obratno) i oni fiziåki predstavljaju trag voænje. proces koåeça traje po nekoliko sekundi. Tragovi voænje omoguñuju eliminaciju vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. Ova promena na povrãini podloge (utisak. na osnovu: – odreœivanja individualnih karakteristika na pneumatiku i – uporedne analize prljavãtina (materijala) na tragu voænje i na pneumatiku.2. – odreœivanja tipa ãara na pneumatiku. 235 8. Pri tome se ãara pneumatika utiskuje u mekãu podlogu ili se samo remeti forma podloge (bez uoåljivih ãara) kao u travi i sl. a na Slici 8. dolaze do izraæaja pri traganju za vozilom koje je uåestvovalo u nezgodi.1. po snegu. – opisati trag u zapisniku o uviœaju i – po potrebi.

5 U trenutku To stvorena je opasna situacija zbog koje ñe vozaå forsirano koåiti. Zemun. Faze forsiranog koåeça vozila (a) i dijagram usporeça vozila pri ovom koåeçu. str. P. 8 236 .Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja À RASTOJANJA VREMENSKI MOMENT Prepreka postaje vidljiva PROCES (VREME) OPAŽANJE V0 PSIHIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA PUT OPAŽANJA I ODLUÈIVANJA Ukupni zaustavni put vozila (S?) Vozaè vidi objekat Vozaè prepoznaje objekat Vozaè odluèuje da koèi SHVATANJE RASUÐIVANJE t1 PUT FIZIÈKOG REAGOVANJA VOZAÈA FIZIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA Vozaè diže nogu sa akceleratora ODZIV MIŠIÆA PREMEŠTANJE NOGE Vozaè stavlja nogu na pedalu koènice PUT ODZIVA MEHANIZMA ZA KOÈENJE PUT KOÈENJA (vidljiv trag) REAGOVANJE SISTEMA ZA KOÈENJE ODZIV SISTEMA ZAKOÈENJE t2 Obloge naležu na doboš ili diskove t3 Postizanje punog koèenja EFEKTIVNO KOÈENJE PUNO KOÈENJE Vozilo se zaustavilo tk  b0 b(t) [m/s ] 2 Trenutak proklizavanja T2 T3 0 T0 t1 T1 tk t2 t3 Realna funkcija usporenja Òzaust Ò[s] Slika 8. a u trenutku T2 zapoåiçe koåeçe toåka (koåione obloge dodiruju doboã). K.. Beograd. 72. 2000. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije. Do trenutka T3 obloge sve viãe 5 Lipovac.1. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. U trenutku T1 noga vozaåa dodiruje koånicu.

Ovo vreme zavisi od vrste i podeãenosti koåionog sistema i kod ispravnih koåionih ureœaja varira od 0. U trenutku T3 prekida se okretaçe toåka (toåak blokira). ovde se misli na usporavaçe okretaça toåka usled pritiska koåionih obloga na doboã toåka. usporeçe kratko opada (jer je treçe kretaça maçe od treça mirovaça). ablenduje. odluåuje da preduzme odreœene mere (svira. na kontaktu toåka sa podlogom dolazi do potpunog proklizavaça.. U toku ovih vremena vozilo prelazi odgovarajuñe puteve kao na slici.5 do 1. obraœuje informaciju o opasnoj situaciji. ako je situacija opasnija i prostija. Kod mehaniåkih koånica vreme porasta usporeça je zanemarÿivo. vozaåi pod uticajem droga i lekova.8. bo (m/h2). skreñe.25 sekundi.2 sekunde. diæe nogu sa “gasa” i premeãta je na koånicu. U toku ovog perioda sila koåeça se prenosi sa papuåice koånice do glavnog koåionog cilindra na toåku. tj.7 sekundi. Ovo usporavaçe je posebno znaåajno. a pod dejstvom sila koåeça. – vreme odziva koåionog sistema (t2). 237 8.15 do 0. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 6 Od trenutka podizaça noge sa papuåice “gasa” vozilo se usporava zbog sila otpora kretaçu.. Vreme intenzivnog koåeça (tk) je period od ostvarivaça najveñeg usporeça – potpunog blokiraça toåka (T3) do zaustavÿaça vozila (Tz). Dakle. Od trenutka proklizavaça. Vreme odziva koåionog sistema (t2) je period od dodirivaça papuåice koånice (T1) do trenutka kad se koåeçem poåiçe usporavati6 okretaçe toåka (T2). koåi i sliåno). ukupno vreme koåeça moæemo razloæiti na: – vreme reagovaça vozaåa (t1). a kod pneumatskih koånica od 0. odnosno do koåionih diskova ili doboãa. Vreme reagovaça vozaåa zavisi od vozaåa i od vrste opasne situacije: – sporije reaguju stariji vozaåi. Vreme reagovaça vozaåa (t1) je vremenski period od trenutka stvaraça opasne situacije (To) do trenutka dodirivaça koånice (T1). slabije obuåeni vozaåi (vozaåi u prvim godinama vozaåkog staæa). Meœutim. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE pritiskaju doboã i toåak se sve sporije okreñe.5. – vreme porasta usporeça (t3) i – vreme intenzivnog koåeça (tk).15 do 0. Ovo vreme zavisi od: – vrste koåionog sistema. Kod hidrauliånih koånica ovo vreme varira od 0.5 sekundi. Ovo vreme zavisi od: – realizovanog usporeça (b0) i – brzine vozila (v0). – optereñenosti vozila. . alkoholisani vozaåi. – staça kolovoznog zastora itd. ako se vozilo kreñe na uzbrdici. Vreme porasta usporeça (t3) je vreme od poåetka usporavaça vozila (T2) do trenutka kad usporeçe dostigne najveñu vrednost (T3). Vreme reagovaça vozaåa varira (u zavisnosti od nabrojanih åinilaca) od 0. prenosi komandu do nogu i ruku. U toku ovog vremena vozaå opaæa opasnu situaciju. – isti vozaåi bræe reaguju.3 do 0. umorni vozaåi. da bi se stabilizovalo oko neke sredçe vrednosti realizovanog usporeça.

Meœutim. Na kolovozu ostaju tragovi sagorele gume. Trag koåeça okreñuñim toåkom je maçe zacrçen trag na podlozi. odnosno crçi tragovi na kolovozu. 7 Vreme koåeça: V1 t k = ----b0 gde su: tk – vreme intenzivnog koåeça (s) v1 – brzina vozila na poåetku intenzivnog koåeça. proklizavaçe je maçe. po pravilu. dolazi do proklizavaça pneumatika. a popreåne ãare na ovom tragu su izduæene. To su traogvi koåeça blokiranim toåkom. Pri forsiranom koåeçu. pa ostaju jasnija zacrçeça na taåki dodira pneumatika i kolovoza. zagreva se i topi. ako se mogu uoåiti.8 Trag koåeça predçeg toåka putniåkog vozila (ili nenapumpanog pneumatika). Na kontaktu pneumatika sa kolovozom guma tare o podlogu. ako je veña brzina vozila.7 Tragovi koåeça nastaju pri forsiranom koåeçu vozila. tj. tako da ovaj kriterijum nije pouzdan i ne bi samo po çemu trebalo odreœivati poreklo tragova koåeça. a tragovi na podlozi i na pneumatiku slabije uoåÿivi. To su tragovi koåeça okreñuñim toåkom (nastaju u fazi porasta usporeça). U drugoj fazi. Krsto Bezbednost saobrañaja Vreme intenzivnog koåeça je duæe. Trag koåeça blokiranim toåkom je crçi i na çemu se mogu uoåiti samo uzduæne ãare. mogu potpuno izostati zacrçeça kolovoza. u trenutku T3 (m/h) i b0 – realizovano usporeçe vozila (m/h2). odnosno do blokiraça pneumatika. najsigurniji kriterijum za utvrœivaçe porekla tragova jeste poloæaj traga u odnosu na toåkove. nastali u toku koåeça okreñuñim toåkom. 8 Tragovi na gazeñem sloju pneumatika se lako uniãtavaju. optereñeçe vozila. proklizavaçe je potpuno. Naime. jer ove tragove prekriju prÿavãtine sa podloge. a posebno odstupaça pritiska u pneumatiku od predviœenog. Ako je kolovoz prekriven zemÿom ili peskom. kada toåak prestane da se okreñe (blokira). a na obodu pneumatika izraæeno zacrçeçe i uzduæni tragoviobrisi. P. Ukoliko se vozilo zaustavilo na kraju tragova koåeça i nije pomerano. Na doçoj povrãini gazeñeg sloja pneumatika (koja je dodirivala podlogu u vazi kad je toåak bio blokiran) lako se nalazi izraæeno zacrçeçe i mesta na kojima je guma oãteñena ili åak otpala. a sredina traga je slabije zacrçena ili åak neuoåÿiva. Trag koåeça na savremenom kolovozu pribliæno odgovara ãirini pneumatika. mogu bitno izmeniti tragove koåeça.Lipovac. loãi pneumatici i sliåno). Na obodu pneumatika lako se uoåavaju mestimiåna zacrçeça i uzduæni obrisi. ako se vozilo nastavi kretati. ako je realizovano usporeçe maçe (neispravni koåioni ureœaji. klizav kolovoz. Trag koåeça zadçih toåkova putniåkog vozila (ili prenapumpanih pneumatika) ima izraæenu sredinu traga. Tragovi potiåu od onih toåkova ispod kojih se zavrãavaju i u åijem pravcu se pruæaju. ostaju tragovi na pneumatiku i na podlozi. ima izraæene spoÿaãçe ivice. odnosno. Ukoliko se u ãarama pneumatika ili na kolovozu nalaze kamenåiñi. a ivice slabije izraæene ili åak nevidÿive. a da skidaçe materijala (prÿavãtina) bude prañeno tragovima grebaça. 8 238 . U prvoj fazi. dok toåak ne blokira (do trenutka T3). onda ovi tragovi mogu biti prañeni tankim i kratkim tragovima grebaça. kad sila koåeça premaãi graniånu silu priaçaça pneumatika i podloge.

pa ih na licu mesta ne moæemo da naœemo. – Ako je vozilo pomereno. onda je vozilo samo prikoåeno. Zato je duæina slabije zacrçenog traga u fazi otkoåivaça kraña od duæine traga iz faze zakoåivaça. onda se tragovi koåeça nalaze iza vozila koje je koåilo. a na zavrãetku trag se oãtro prekida. pretvara u rad sila koåeça. . Konaåno.8. – Konaåno smer kretaça se moæe odrediti i na osnovu samo jednog traga koåeça. moæe se odrediti da li se vozilo zaustavilo ili samo prikoåilo (pa nastavilo kretaçe). 239 8. – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça i drugih tragova i predmeta.5. moæe se na licu mesta odrediti smer kretaça vozila. Ovaj kriterijum je korektan i ukoliko vozilo nije stalo na kraju tragova koåeça. Na poåetku traga koåeça zacrçeçe je postepeno. pa åak ni da vozilo nije forsirano koåeno. pa nastavilo voæçu. gde su: b – realizovano usporeçe koje odreœuje veãtak. onda se smer kretaça moæe odrediti i na osnovu meœusobnog poloæaja tragova koåeça. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Saobrañajni znaåaj tragova koåeça je ogroman i sastoji se u sledeñem: – ako smo na licu mesta naãli tragove koåeça i utvrdili da potiåu od datog vozila to znaåi da je to vozilo bilo forsirano koåeno. Ovaj kriterijum ne mora biti vaÿan. vreme otkoåivaça je krañe od vremena zakoåivaça. Meœutim. – Na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja zavrãetaka tragova koåeça. a s – ukupna duæina najduæeg traga koåeça. onda se vozilo koåeçem zaustavilo i – ako se trag koåeça zavrãava postepeno i smaknuti. åeste su situacije kad vozilo ostavi slabo uoåÿive tragove koåeça. Vozila sa ABS i pri forsiranom koåeçu ne ostavÿaju lako uoåÿive tragove. 10 Kinetiåka energija se. u procesu koåeça. ako vozilo nije stalo.9 – na osnovu poloæaja traga koåeça lako se odreœuje poloæaj vozila u svim trenucima posle zapoåiçaça koåeça (putaça vozila). Naime. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 9 Vozila se veoma åesto zaustavÿaju neforsiranim koåeçem. Poåeci tragova koåeça levog i desnog toåka iste osovine nisu u istoj visini (veñ su smaknuti). ali postoje tragovi koåeça levih i desnih toåkova (iste osovine). i to: – Ako vozilo nije pomerano posle nezgode (zatekli smo vozilo i tragove koåeça). veãtak moæe zakÿuåiti kako je vozaå reagovao koåeçem (naglo – refleksno ili leæerno – polako). pa se jednostavno pokazuje da je brzina izgubÿena pri koåeçu pribliæno jednaka: v = 2bs. pa ne ostavÿaju nikakve tragove. – na osnovu duæine tragova koåeça saobrañajno-tehniåki veãtak moæe izraåunati brzinu vozila neposredno pre zapoåiçaça koåeça i u svim pozicijama posle toga. i to: – ako se tragovi koåeça zavrãavaju oãtro i u istoj visini (ravno).10 – na osnovu pruæaça traga koåeça moæe se odrediti pravac kretaça vozila i neposredno pre koåeça. ako nismo naãli tragove koåeça to ne znaåi da vozilo nije bilo koåeno. – Na osnovu izgleda poåetka traga koåeça. a zavrãeci tragova su u istoj visini.

– odrediti poreklo svakog traga koåeça. gde ñe se. – komada gume koji su otpali u toku koåeça i – analize drugih materijala koji su otpali sa pneumatika u toku koåeça. detaÿna analiza tragova koåeça moæe pomoñi identifikaciji vozila. Tragovi koåeça imaju i veliki kriminalistiåki znaåaj.). – meœuosovinski razmak i – vrsta i raspored uzduænih ãara pneumatika. na licu mesta se samo sumça. po potrebi. pa upuñuje na vanredni tehniåki pregled. eventualno. – detaÿno pregledati svaki trag koåeça i eventualno. – legendom objasniti oznake. to moæe znaåiti da taj toåak nije blokirao. nañi karakteristiåne. – razmak izmeœu toåkova na istoj osovini. duæinu i. to moæe biti izazvano slabijim koåeçem jednog toåka. Da bi se zadovoÿio veliki znaåaj tragova koåeça. – oznaåiti svaki trag pojedinaåno. – odrediti i markirati zavrãetak svakog traga pojedinaåno. na licu mesta ñemo posumçati. Na osnovu detaÿne analize tragova koåeça moæe se izvrãiti eliminacija tipova vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. posumçañemo da toåkovi ne koåe jednovremeno i – ako tragovi koåeça skreñu i prelaze u tragove koåeça sa zanoãeçem. Krsto Bezbednost saobrañaja – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça moæe se osnovano posumçati u ispravnost sistema za koåeçe. Pri tome bi trebalo proveriti ima li tragova na obodu pneumatika. – fotografije bi trebalo da prikaæu. tj. a na vanrednom tehniåkom pregledu dokazati i dokumentovati neispravnost. posumçañemo da je razlika sila koåeça na istoj osovini nedopuãteno velika itd.Lipovac. na licu mesta trebalo bi: – pronañi sve tragove koåeça na obodu pneumatika i na kolovozu. posumçañemo12 da ovaj toåak nije bio koåen. P. – markirati tragove koåeça (po potrebi). – ãirina pneumatika.13 – ako neki trag koåeça poåiçe znatno pre drugoga. Izuzetno. da je slabije koåio i sliåno. ãirinu traga). S ciÿem eliminacije na osnovu tragova koåeça moæe se dovoÿno precizno odrediti: – broj pneumatika na osovini. 11 Ako se trag pruæa luåno. poloæaj i veliåine tragove koåeça. a posebno one koji nastaju pri sudaru. – odrediti i markirati poåetak svakog traga pojedinaåno. 12 Dakle. i to na osnovu: – individualnih karakteristika pneumatika (vrste i rasporeda oãteñeça ãara pneumatika. – u zapisniku o uviœaju opisati izgled. – izmeriti tragove koåeça (odrediti poloæaj. 8 240 . – skicirati tragove koåeça. 13 Nekad je lakãe nañi tragove koåeça na obodu pneumatika nego na kolovozu. Ako nekog traga koåeça nema. utvrditi i dokumentovati neispravnost. ukleãtenog kamena u odgovarajuñe ãare pneumatika i sl. detaÿe (promene) na tragu.11 – ako nema traga koåeça od nekog toåka. Meœutim.

Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 4.5.35 E) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA AUTOBUSA F) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN PUTNIÈKOG VOZILA 5.45 7.65 4. 2000. str. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije.90 3.58 . Viãa ãkola unutraãnjih poslova..05 7. Ucrtavaçe tragova koåeça i mereçe çihove duænine. 241 8. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 0.30 5.13 7.45 5. Beograd. K.55 5.15 6.31 0.35 1.8.2. Zemun.55 A) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA ZADNJIH TOÈKOVA B) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA 6.14 14 Lipovac.00 3.35 5.13 1.60 3.25 8.50 C) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE MOGU RAZDVOJITI D) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE NE MOGU RAZDVOJITI 6. 92.29 0.90 1.49 6.95 0.60 G) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN TERETNOG VOZILA ILI AUTOBUSA Slika 8.

anti blokirajuñi sistemi (ABS). led. veñ su zacrçeça ravnomerno rasporeœena po obodu pneumatika (posledica koåeça okreñuñim toåkom). siñi ñe sa puta. Zato bi tragove kretaça trebalo posebno detaÿno 8 242 . uz desnu ivicu kolovoza ima prÿavãtina i sliåno). Podatak o tome da li vozilo ima ABS mora se evidentirati u uviœajnoj dokumentaciji ili bar evidentirati taånu marku. Opisane karakteristiåne detaÿe bi trebalo obraœivati sliåno drugim vaænim tragovima saobrañajne nezgode. proklizavaçe pneumatika se svodi na minimum. Åim doœe do proklizavaça na jednom toåku ABS smaçuje sve sile koåeça tako da se toåak odblokira (nastavi se okretaçe toåka). grubo moæemo reñi da je zadatak ABS da dozira sile koåeça tako da se odræavaju na granici proklizavaça. Na obodu pneumatika ne moæe se uoåiti jedna taåka zacrçeça (jer nema potpunog proklizavaça). Mada postoje razliåite varijante ABS. tj. Danas se radi na optimiziraçu opreme i metodologije za lakãe uoåavaçe tragova koåeça vozila sa ABS. c) Karakteristiåni detaÿi na tragovima koåeça Kad pronaœemo tragove koåeça. S obzirom da ABS spreåava blokiraçe toåkova. prÿavãtine i sliåno) kao i pri koåeçu u krivini. bez obzira ãto vozaaå snaæno pritiska papuåicu koånice. onda ñe se tragovi boÿe uoåavati na onoj strani koja obezbeœuje loãije priaçaçe (na primer. – prelazak traga koåeça u trag zanoãeça i – kombinacija prethodno navedenih detaÿa. Tako se ostvaruje najefikasnije bezbedno koåeçe u datim uslovima. pa se smaçuje i treçe pneumatika i kolovoza. Zato vozila sa ABS ostavÿaju tragove koåeça koji nisu lako uoåÿivi. O ovom se mora voditi raåuna prilikom traæeça tragova koåeça. i to: – kratki prekid (slabÿeçe) traga. zbog åega moæe doñi do zanoãeça vozila. Kada su upravÿaåki toåkovi blokirani oteæano je ili. – nagle promene pravca pruæaça traga. Posebno ñe se lako uoåiti na obodu onog pneumatika koji je ranije proklizao. a vozilo ostaje stabilno i upravÿivo. on ñe bræe proklizati i realizovañe se razliåite sile koåeça.Lipovac. Ako toåkovi blokiraju u krivini vozilo ñe nastaviti da se kreñe tangencijalno. Krsto Bezbednost saobrañaja Pri koåeçu klasiånim koånicama dolazi do blokiraça toåkova. Najznaåajniji su oni karakteristiåni detaÿi koji su nastali u trenutku sudara ili neposredno posle sudara. trebalo bi ih detaÿno analizirati kako bi na çima naãli neke promene – karakteristiåne detaÿe. Tragovi koåeça vozila sa ABS se lakãe uoåavaju na obodu pneumatika nego na podlozi. tip i godinu proizvodçe vozila. a åesto se ne mogu ni uoåiti golim okom. Tragovi koåeça sa ABS su svetliji i isprekidani. Ukoliko kolovozni zastor nije ravnomernog kvaliteta. tzv. Ako jedan toåak naiœe na klizav kolovoz. Da bi se ove nebezbedne situacije (nemoguñnost upravÿaça pri koåeçu i zanoãeçe vozila pri koåeçu) spreåile danas se sve åeãñe ugraœuju. voda. spreåava se potpuno proklizavaçe. – kratko zadebÿaçe ili zacrçeçe traga. onemoguñeno upravÿaçe vozilom. P. Vozila sa ABS ostaju stabilna i upravÿiva i pri koåeçu na klizavom kolovozu (sneg. åak.

åime se ugroæavaju i ostali delovi saobrañajno-tehniåke analize. zacrçeçe i zadebÿaçe traga). Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada analizirati u pretpostavÿenoj zoni mesta sudara. koji mogu zahvatiti ceo obim pneumatika (åisto zanoãeçe) ili samo deo obima (zanoãeçe sa koåeçem). Na pneumatiku su uoåÿive popreåne ãare – obrisi. Sliåni popreåni obrisi mogu se nañi i na tragovima zanoãeça na podlozi.8. kako bi ih sobrañajno-tehniåki veãtak mogao struåno analizirati i uklopiti u svoj nalaz. d) Tragovi zanoãeça Tragovi zanoãeça nastaju kad boåne sile koje deluju na vozilo premaãe maksimalnu boånu silu priaçaça. Vaæno je naglasiti da struåno i sveobuhvatno tumaåeçe i koriãñeçe ovih tragova mogu da vrãe samo saobrañajno-tehniåki veãtaci. koji su po prirodi isti kao i tragovi koåeça. Karakteristiåni detaÿi koji ukazuju na mesto sudara mogu da nastanu i na drugim tragovima kretaça. U naãoj praksi se ne posveñuje dovoÿno paæçe obradi karakteristiånih detaÿa. U nekim situacijama tragovi zanoãeça prethode prevrtaçu vozila. Kada smo pronaãli traæene detaÿe na tragovima. U ovim situacijama boåno treçe je veliko i pri zanoãeçu dolazi do topÿeça gume. Naime. niti ovlaãñeni da odreœuju mesto sudara. jakog boånog vetra i sliåno. pristupamo çihovoj obradi. Raspoznavaçe tragova zanoãeça je sasvim jednostavno: – tragovi zanoãeça su vezani za zanoãeçe vozila (zato ñe se ovi tragovi potraæiti u svim situacijama kad je doãlo do zanoãeça vozila). ãto åesto onemoguñuje precizno utvrœivaçe mesta i mehanizma sudara. Zato je osnovni zadatak ekipe na licu mesta da struåno i sveobuhvatno obradi ove tragove. ako se vozilo kreñe velikom brzinom (centrifugalna sila dovodi do zanoãeça). za razliku od koåeça. Kriminalistiåki tehniåari i drugi ålanovi uviœajne ekipe nisu struåno osposobÿeni. Na podlozi (kolovozu) ostaju izraæena zacrçeça – tragovi zanoãeça. u krivini ili raskrsnici). a posebno na tragovima voæçe. – u pravcu pri nejednakom koåeçu na levim i desnim toåkovima (razlika sila koåeça stvara momenat koji izaziva zanoãeçe) i – pri dejstvu drugih boånih sila prilikom sudara. U ovako odreœenoj zoni sudara trebalo bi tragati za karakteristiånim detaÿima. Do zanoãeça vozila dolazi: – pri skretaçu (na primer. slabÿeçe. 243 8. kad se vozilo kreñe unapred (samo translatorno). Tragovi zanoãeça ostaju na pneumatiku i na podlozi. a druge ñemo lakãe otkriti paæÿivim posmatraçem duæ traga sa veñeg rastojaça (nagla skretaça traga) ili kombinacijom ovih postupaka. na osnovu ostalih tragova saobrañajne nezgode (otpali delovi i metarijali sa vozila ili prepreke) moæe se grubo odrediti oåekivana ãira zona mesta sudara. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE .5. Neki detaÿi se mogu nañi posmatraçem iz neposredne blizine (prekid. Pri tome se vozilo kreñe boåno i unapred (translatorno i rotaciono kretaçe) ili samo boåno (rotaciono kretaçe oko jedne fiksirane taåke).

izmeriti merodavni segment krivine ili putaçe vozila. 2) otkriti i dokumentovati uzrok zanoãeça: – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog blata na kolovozu. Kako je do zanoãeça doãlo zbog velike brzine. presudan za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode i sastoji se u sledeñem: – postojaçe tragova zanoãeça ukazuje na naåin kretaça vozila: dakle. vozilo uputiti na vanredni tehniåki pregled. kvalitet kolovoza i kvalitet pneumatika). dubinometrom i ãormetrom izmeriti odgovarajuñe karakteristike). – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog neispravnih koånica. onda poåetak tragova zanoãeça precizno odreœuje mesto sudara. Krsto Bezbednost saobrañaja – tragovi zanoãeça su uvek krivolinijski. Obrada tragova zanoãeça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova i sastoji se u sledeñem: 1) pronañi tragove zanoãeça i utvrditi çihovo poreklo. 15 Naime. – ãirina tragova zanoãeça se meça duæ tragova. 4) legendom pojasniti oznake – napisati vrstu i poreklo svakog traga pojedinaåno. u zapisniku opisati i na crteæu ucrtati. veãtak moæe izraåunati graniånu brzinu (vgr) na boåno zanoãeçe u datim uslovima (za dati radijus krivine. – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u krivini saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti najmaçu brzinu vozila u krivini. Na licu mesta bi trebalo nañi i dokumentovati uzrok zanoãeça vozila – neispravne koånice. Ako posumça da je do zanoãeça doãlo zbog realizacije razliåitih sila koåeça na toåkovima. doãlo je do zanoãeça. u nekim situacijama. – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog oãtre krivine. Znaåaj tragova zanoãeça je. – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. – ãare pneumatika na tragu su deformisane i pruæaju se ukoso ili popreåno. putaçu pre prevrtaça i put koåeça. boåni nagib kolovoza.Lipovac. – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. – tragovi zanoãeça od razliåitih toåkova nikad se ne preklapaju. ovaj detaÿ fotografisati. 3) oznaåiti i markirati svaki trag zanoãeça (sliåno tragovima koåeça). Posebno je vaæno detaÿno pretraæiti potencijalnu zonu sudara. klizav kolovoz. a pre svega oãteñeça vozila. 8 244 . a vozilo ñemo uputiti na vanredni tehniåki pregled. kvalitetno ñemo fiksirati staçe podloge (fotografisati i opisati) i staçe pneumatika. – na osnovu poloæaja tragova zanoãeça. detaÿno obraditi tragove sudara. ako se posumça da je zanoãeçe izazvano loãim staçem pneumatika posebno detaÿno fiksirati staçe pneumatika (fotografisati. putaçu vozila u skretaçu. P. brzina vozila (vo) bila je veña od odreœene graniåne brzine(vgr). sudar i sliåno. odreœuje se poloæaj vozila u razliåitim fazama zanoãeça (putaça vozila). Tragovi zanoãeça mogu biti i znatno ispred mesta prevrtaça vozila ili sudara sa drugim vozilima.15 – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u pravcu pouzdano se moæe posumçati u ispravnost koåionih ureœaja. opisati.

Rastojaçe izmeœu tragova klizaça meça se duæ tragova. Naime. pa je malo zagrevaçe i sagorevaçe gume. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 5) fotografisati tragove zanoãeça i vaæne detaÿe na ovim tragovima. Veoma åesto tragovi klizaça su teãko uoåÿivi. – tragovi klizaça razliåitih toåkova su razdvojeni. dolazi do smaçene upravÿivosti vozila (a nekad i do nekontrolisanog kreatça vozila). ako je trag zanoãeça dug. Ako je do zanoãeça doãlo u toku koåeça. – popreåne ãare pneumatika su retko kad jasno uoåÿive. çihovo rastojaçe je promenÿivo. Posebno bi trebalo posvetiti paæçu uzroku zanoãeça. pa ih neñemo nañi na pneumaticima. 6) skicirati tragove zanoãeça.5. pa je teãko odrediti koji je trag od koga toåka. U svakom od ovih sluåajeva. pa se ne bi mogao precizno ucrtati na osnovu dve taåke. onda je znaåajno izmeriti i duæinu traga. Ovi tragovi se ãematski crtaju u vidu kosih linija duæ pravca kretaça vozila. Ako se radi o tragu koåeça sa zanoãeçem. Znaåaj tragova klizaça moæe biti veliki: 245 8. ni na podlozi. 7) izmeriti tragove zanoãeça: mereçe se obiåno svodi na odreœivaçe poloæaja poåetka i zavrãetka traga. – pri ubrzavaçu i – pri naglom skretaçu. – pravac pruæaça tragova klizaça åesto se meça. – veoma åesto se ovi tragovi prepliñu. tj. u situacijama kada su sile priaçaça male. pa se na osnovu toga ne moæe pouzdano odrediti razmak izmeœu toåkova. – tragovi klizaça su åesto isprekidani. tj. a ako su uoåÿive one su ukoãene. i to: – pri koåeçu. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . navesti ãta nas je navelo da zakÿuåimo o uzroku i ãta smo preduzeli da ovaj uzrok dokumentujemo. odreœivañe se i poloæaj nekoliko taåaka na tragu. ne vide se celom duæinom. zbog klizavog kolovoza sile treça pri kontaktu pneumatika i podloge su male. e) Tragovi klizaça Tragovi klizaça nastaju na klizavom kolovozu. Izuzetno. 8) opisati tragove u zapisniku: u zapisniku bi trebalo detaÿno opisati izgled i poloæaj tragova zanoãeça. Pri raspoznavaçu trebalo bi voditi raåuna o sledeñem: – tragovi klizaça su svetliji od tragova koåeça ili tragova zanoãeça. Kose linije na tragu prikazuju kose obrise na tragu zanoãeça. pri klizaçu.8. Ako je toåak blokiran popreåne ãare se ocrtavaju pod oãtrim uglom. onda kaæemo da su ostali tragovi koåeça sa zanoãeçem i ove tragove prikazujemo tako ãto nacrtamo jednu liniju (trag koåeça). a nekad se ovaj pravac ne moæe ni odrediti pouzdano. a zatim popreåno iscrtavamo crtice (tragovi zanoãeça) duæ ove linije.

P. – pri snaænim sudarima vozila. – pravac pruæaça traga klizaça odreœuje putaçu vozila u razliåitim fazama klizaça. objekte i sliåno. U zoni tragova grebaça åesto se nalaze tragovi boje. 8 246 . Na uviœaju bi trebalo odrediti i dokumentaovati uzroke klizaça. – pri udaru metalnih delova vozila u ograde. na vozilu i objektu itd. doãlo je do nekontrolisanog kretaça.). koji mestimiåno prekidaju tragove grebaça. Obrada tragova klizaça je sliåna obradi tragova zanoãeça. – pravac pruæaça traga grebaça odreœuje pravac kretaça vozila. kad se doçi delovi vozila deformiãu. Mereçe ovih tragova je isto kao i mereçe drugih linijskih tragova. Ovaj trag je prañen vijugavim tragovima gume – masnicama. iviåçake.Lipovac. kvalitetno fiksirati staçe podloge. – pri pucaçu pneumatika. tragovi zemÿe i tragovi gume (kojima su obloæeni metalni delovi vozila). tj. – na osnovu poåetka prvog traga klizaça odreœuje se poloæaj vozila u trenutku smaçivaça – gubÿeça upravÿivosti. s tim ãto duæina tragova klizaça nije znaåajna. pa se ne meri pojedinaåno. jednostavno odreœuju odgovarajuñi parovi tragova grebaça. na vozilu i kolovozu. tj. da metalni delovi toåka dodirnu kolovoz. – ako je grebaçe posledica sudara. – ako trag grebaça potiåe od naplatka toåka. onda poåetak traga grebaça odreœuje poloæaj vozila u trenutku sudara. Krsto Bezbednost saobrañaja – samo postojaçe tragova klizaça odreœuje naåin kretaça vozila. Na licu mesta se najåeãñe. odnosno çihovo poreklo. spuãtaju i grebu po kolovozu. f) Tragovi grebaça Ovde se misli na tragove koji nastaju kada se dve åvrste podloge kreñu jedna u odnosu na drugu. Ako je ostao trag klizaça onda je vozilo klizalo. s tim ãto se tragovi klizaça crtaju kao isprekidane linije (zato ãto su tragovi klizaça slabo vidÿivi i åesto isprekidani). Trebalo bi napomenuti da tragovi grebaça nastaju na obe povrãine (na oba vozila. onda se pouzdano moæe odrediti da li je do pucaça pneumatika doãlo pre sudara ili je pucaçe pneumatika posledica sudara. – pri boånim i drugim sudarima vozila kada se pneumatik oãteti ili tako deformiãe. kad naplatak pneumatika grebe kolovoz. kad metalne povrãine jednog vozila grebu åvrste delove drugog vozila. Znaåaj tragova grebaça je veliki i sastoji se u sledeñem: – trag grebaça na kolovozu ili drugim objektima odreœuje naåin kretaça vozila (vozilo je iz nekog razloga metalnim delovima dodirnulo kolovoz ili neki åvrst objekat). Najznaåajniji su tragovi grebaça koji nastaju u sledeñim situacijama: – pri prevrtaçu vozila kad metalni delovi vozila kontaktiraju sa åvrstom podlogom. pri sudarima vozila.

i to: mesta prevrtaça vozila.8. – pri kretaçu posle sudara. a posebno pri sudarima åesto dolazi do otpadaça razliåitih delova i materijala sa vozila kao ãto su: komadi migavca. Tragovi grebaça kod sudara u krivini odreœuju poloæaj vozila u trenutku sudara. Pri tome bi za svaki trag grebaça trebalo otkriti od koga vozila i od koga dela potiåe.5. poloæaj. motora i sliåno. a zatim pronañi odgovarajuñe tragove grebaça na kolovozu. – fotografisati tragove grebaça (u parovima). ÿuspice boje i gita. Predmeti padaju na podlogu po pravilima kosog ili horizontalnog hica uz maçi ili veñi otpor vazduha. Tako se jednostavno odreœuje mehanizam sudara. u praksi su åesti primeri da se na licu mesta ne otkrije poreklo tragova grebaça. delovi spoÿçih ogledala. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Pri kretaçu vozila. – pri sudaru. praktiåno je prvo pronañi tragove grebaçe na vozilima. – pri prevrtaçu i – pri zaustavÿaçu vozila. ãto je u nekim situacijama veoma vaæno. kolovoza ili prepreke. ãto åesto umaçuje çihov znaåaj: – oznaåiti i markirati tragove grebaça. Na osnovu detaÿne analize izgleda tragova grebaça na vozilima. Ovo je vrlo jednostavno otkriti i dokumentovati na licu mesta. staklo. led. – legendom taåno objasniti poreklo svakog traga grebaça (od koga vozila i od koga dela vozila potiåe). odnosno mehanizam saobrañajne nezgode. a åesto. Naæalost.5. komadi razbijenog stakla. Obrada tragova grebaça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova: – pronañi tragove grebaça na oåekivanim mestima. delovi ukrasnih lajsni. mogu se taåno odrediti mesta gde se mogu pojaviti tragovi grebaça. – izmeriti tragove grebaça (odrediti poloæaj poåetka i zavrãetka traga). – skicirati tragove grebaça (crtaju se kao neisprekidane linije). 8. 247 . Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada – na osnovu uporedne analize parova tragova grebaça utvrœuje se koji delovi vozila su kontaktirali pojedine delove drugog vozila. – u zapisniku detaÿno opisati izgled. odnosno koje vozilo je i koliko bilo preãlo na kolovoznu traku za suprotan smer. Pri tome nastaju tragovi na vozilu i tragovi na podlozi. Otpali delovi i materijali sa vozila 8. – otkriti poreklo tragova grebaça. oãteñeni delovi vozila. Kad je na licu mesta struåno rekonstruisana nezgoda. moæe se utvrditi smer relativnog kretaça vozila. veliåinu i poreklo tragova grebaça. zemÿa. mesta snaænih sudara vozila. mesta obaraça bicikla. Da bi se ova pretraga olakãala.2. mesta eksplozije pneumatika. sneg i sliåno. Ovi delovi i materijali otpadaju: – pri kretaçu pre sudara. nemoguñe dokazivati naknadno.

od vrste sudara. – na osnovu vrste i veliåine tragova moæe se oceniti vrsta. Kretanje vozila i ljudi. Poreklo ovih tragova mora se utvrditi na licu mesta. neki materijali (delovi) se neñe videti na fotografijama. Zato bi ih trebalo redovno markirati pre fotografisanja. a vozila se nisu pomerala posle nezgode. od oblika i mase predmeta. ako se naœu ÿuspice crvene boje uz levi trag koåeça traæimo crvena vozila koja imaju oãteñeça u levom delu sa otpalim ÿuspicama crvene boje i sliåno. Legendom bi trebalo potpuno odrediti vrstu i poreklo ovih tragova. 8 248 . Pri tome bi trebalo uporedo nalaziti i analizirati odgovarajuñe tragove na vozilu i na podlozi (na primer. kiãa. sakriti ili uniãtiti ove tragove.). – na osnovu struåno izuzetih delova i materijala otpalih sa vozila. Ovaj odbaåaj zavisi od visine sa koje pada predmet. ako nisu markirani.Lipovac. lokacija i intenzitet oãteñeça vozila. Znaåaj ovih tragova je viãestruk: – na osnovu poloæaja otpalih delova i materijala sa vozila saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti mesto sudara i sudarne brzine. Ako se razliåiti materijali prostiru na istoj povrãini i ne mogu se razdvojiti. sneg. na podlozi bi trebalo traæiti odgovarajuñe ÿuspice boje i sl. Naime. kriminalistiåko-tehniåki veãtak moæe vrãiti eliminaciju i identifikaciju vozila koja su uåestvovala u nezgodi. na osnovu postojaça ovih tragova jednostavno se usmerava pretraga na terenu (brza i jednostavna eliminacija). pa åak i vetar mogu lako pomeriti. na licu mesta se lako i pouzdano moæe utvrditi sa kojeg dela vozila je otpala boja.17 od toga da li je bilo prepreka odletaçu ovih predmeta. Ako su razliåiti materijali razdvojeni na kolovozu. – kod nezgoda sa NN vozilom. onda se na kolovozu traæi isti takav deo/materijal. Sa druge strane. Krsto Bezbednost saobrañaja Nalaæeçe i raspoznavaçe ovih tragova vrlo je prosto. Na primer. uporedo sa analizom ostalih tragova. Nekad je znaåajno u legendu uneti i gabaritne dimenzije otpalih materijala sa vozila (ka16 Pod sudarnim brzinama podrazumevaju se brzine vozila neposredno 17 Zato bi ove åiçenice trebalo utvrœivati i dokumentovati na uviœaju. oznaåavamo ih i obraœujemo pojedinaåno.16 Pri tome bi trebalo imati u vidu da veãtak analizira odbaåaj ovih tragova. Na ovaj naåin se odreœuje i poreklo svakog traga pojedinaåno. od atmosferskih prilika i sliåno. ako se pri pregledu vozila uoåi da je sa odreœenog mesta otpao odreœeni deo ili materijal. ako se prvo detaÿno pregledaju vozila ili se pregled vozila i kolovoza obavÿa uporedo. jer su podloæni pomeranju i uniãtavanju. P. sneg i sliåno. a psoebno ako je lice mesta bilo struåno obezbeœeno. Nalaæeçe ovih tragova je jednostavnije. onda ih oznaåavamo i obraœujemo grupno. ako je oãteñen blatobran i otpala boja na mestu oãteñeça. pre sudara. zemÿa. Ovi tragovi se oznaåavaju pojedinaåno ili grupno. Markiranje ovih tragova trebalo bi vrãiti u svakoj situaciji. Naime.

Ukoliko na licu mesta korektno utvrdimo krajnji poloæaj ovih predmeta i dokumentujemo ostale vaæne okolnosti (vrstu. izuzeti sve materijale i delove za vozila koji su podobni za identifikaciju NN-vozila. naåin kretanja vozila posle sudara i tako dalje. obavezno se vrãi. lica i predmeta Posebno vaænu posledicu nezgode predstavljaju krajnji poloæaji vozila. meriñemo ih kao povrãinske tragove. u vezi je sa mehanizmom sudara. Krajnji poloæaj vozila zavisi od mesta sudara. odnosno odgovarajuñim merenjima. vrste sudara. Naime. trebalo bi napomenuti. Posebno je znaåajno.8. sudarnim brzinama. izgled.3. Ovo podrazumeva koriãñenje razmernika (razmerna fotografija). sudarnu brzinu. krupniji komadi stakla fara). koje je nosio peãak ili biciklista. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada ko bi se skrenula paænja na znaåaj ovih tragova. 249 8. 8. lica i predmeta fiksira se skiciranjem. Izuzimanje materijala i delova otpalih sa vozila. a åesto zahteva posebne tehniåke uslove i/ili pripremu pre fotografisanja. brzine vozila u trenutku sudara. U nekim situacijama meriñemo i dimenzije otpalih delova sa vozila (kako bi ih ãto kvalitetnije ucrtali u planu ili da bi skrenuli paænju na njihov znaåaj). Fotografisanje materijala i delova otpalih sa vozila trebalo bi da obezbedi kvalitetno prikazivanje izgleda i dimenzija ovih tragova i njihovog poloæaja u odnosu na saobrañajnu povrãinu i druge tragove. oblik i veliåinu predmeta). okvira fara. ako vozilo nije poznato ili je sporno poreklo traga. ali pravac pruæanja traga nije vaæan ili nije poznat. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . oblikom i teæinom predmeta i tako dalje. ako su ovi tragovi rasuti na veñoj povrãini. Skiciranje ovih tragova svodi se na njihovo slobodoruåno crtanje i kotiranje pribliæno u njihovom obliku i dimenzijama. a posebno mehanizam sudara. da su za mehanoskopska uklapanja najbolji polomljeni komadi delova sa vozila. poloæaj i veliåinu ovih tragova. Merenje materijala i delova otpalih sa vozila zavisi od njihove veliåine i koncentracije. znaåajan je i pravac njihovog pruæanja (po njemu se moæe odrediti pravac kretanja vozila). mestom sudara. Ako su dimenzije traga znaåajne. ukrasnih lajsni. pomoñi ñemo veãtaku da korektno analizira nezgodu. ako oåekujemo da se preostali deo nalazi na vozilu (komadi migavca. poreklo. lica i predmeta na mesta nezgode. odnosno na silinu sudara ili druge vaæne okolnosti). Zato ñe korektno fiksiranje krajnjeg poloæaja vozila pomoñi veãtaku da pouzdano utvrdi mesto sudara.5. merimo ga kao koncentrisan trag.5. Krajnji poloæaj vozila. U tom smislu. U zapisniku o uviœaju detaljno bi trebalo opisati vrstu. Krajnji poloæaj predmeta koji su otpali sa vozila. Krajnji poloæaj vozila. naåina kretanja vozila posle sudara i drugih okolnosti. ako naœemo izolovan deo vozila ili komad materijala sa vozila merimo ga kao taåkasti trag. Pri tome bi trebalo utvrditi da li su neki predmet i tragovi pomerani pre naãeg dolaska na lice mesta i ovo jasno saopãtiti u zapisniku o uviœaju. Konaåno.

Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion. Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti. 1994. 1981. Fotografski i video snimci u sudskoj praksi. uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. Zemun. R. 1989. Grupa autora. Privredna ãtampa. Gregory Smith C.. svezak 1.. Burg. Beograd. Evenston.. V. tragovi.. Gorkiñ. Zagreb.. Zemun. 1963. Lipovac. Photogrammetry and Accident Reconstrunction.. V.Lipovac. i Ristiñ Æ. Beograd. Vjeãtaåenje u cestovnom prometu. K. Bezbednost drumskog saobrañaja. 1981... veãtaåenje.. 8 250 . 1994. Metodologija fotografisanja oãteñenja vozila. Rotim. Saobrañajni fakultet. Beograd. Obrada daobrañajne nezgode.. 1986. Savremena administracija. III deo. 1995... Traffic Acident Investigator’s Manual for Police. V. Illinois.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Informator. Saobrañajna kriminalistika. Åoviñ. Vujaniñ M. Vodineliñ. Tumbas. i dr. Verlag Information Ambs Gmbh. Mitroviñ. Aranœeloviñ M.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 1987. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije. uviœaj. F. S. Zagreb. i Todoriñ U.. i Lindenmann H. Kippenheim. K. Beograd.. Elementi sigurnosti cestovnog prometa. 1994. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. S.. Aranœelovac... i Aranœeloviñ M. Society of Automotive Engineers. H. M. otkrivanje nn – Uåinilaca... P. Beograd. Beograd. Lipovac.. Detroit. 1996. Zbornik radova sa åetrvrtog seminara iz fotogrametrije. Gavriloviñ. Beograd. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova. Rolly Kinney. Beograd. Sluæbeni list SFRJ. 1994. Beograd. ekspertize prometnih nezgoda. J.. P.. Dragaå. Zemun. International Congress. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Verlag INFORMATION Ambs Gmbh.. Kriminalistiåka tehnika. Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja Literatura Baker. Maksimoviñ. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Graœevinski fakultet. 1990. Kippenheim. 2000. Beograd. Burg. Zemun. 1981. K. Unfallversuche. Zemun. Michigan. Kriminalistiåka tehnika.. Nicholas S. 2000. i Rau H. H. Lipovac.. Kriminalistika taktika. Krivokapiñ. 1996. Policijska akademija. 1996. R. Jugoslovensko savetovanje o veãtaåenju saobrañajnih nezgoda. Medicinska kriminalistika.. K. i Æarkoviñ M. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje.

4.2. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9. Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja 9.9.3. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 9. Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a .1. Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana 9.

Svaki od ovih elemenata ima veoma vaænu ulogu i znaåajan je za uspeãno funkcionisanje zaãtitnog sistema. 253 9. FTN.1 Zato je bezbednost saobrañaja u funkciji zaãtite prava graœana.2. privredni subjekti. S obzirom na to da se u saobrañaju deãava najveñi broj nasilnih smrti. Bezbednost drumskog saobrañaja. struåne organizacije. N. Ovo ne moæe da realizuje ni jedan subjekt samostalno. politiåke partije i organi1 Iniñ. Æivot savremenog åoveka je najviãe ugroæen u saobrañaju. najveñi broj povreœivanja ljudi i ogromne materijalne ãtete. Jedno od osnovnih prava åoveka je pravo na æivot. koji obuhvata niz vrlo znaåajnih elemenata (subjekata).1. prava na bezbednost i prava na zdravu æivotnu sredinu. umanjivanje ovih ãtetnih posledica je vaæan segment ukupne bezbednosti dræave. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI . U tom smislu. ZAÃTITNI SISTEM U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se moglo uspeãno upravljati bezbednoãñu saobrañaja. troãkovi i gubici. a posebno u funkciji zaãtite prava na æivot. veoma su znaåajni za bezbednost dræave. M. dræavni organi (izvrãni organi vlasti). Sad. obrazovne institucije i odgovarajuñi sistem obrazovanja. U saobrañaju kao legalno dozvoljenoj delatnosti viãe stradaju ljudi nego u svim ilegalnim (nedozvoljenim) delatnostima zajedno. zdravlja ljudi i na zaãtitu njihove imovine. 1997. Ovde se posebno misli na zaãtitu æivota. 9. prava na slobodu. svi poslovi i aktivnosti kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja.9. veñ je neophodno uspostaviti i stalno jaåati zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. neophodno je koordinirano sprovoditi niz vrlo opseænih mera i aktivnosti. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U FUNKCIJI BEZBEDNOSTI DRÆAVE I OSTVARIVANJA PRAVA I SLOBODA GRAŒANA Svaka dræava se brine o razliåitim aspektima bezbednosti svojih graœana. Najznaåajniji elementi zaãtitnog sistema su: skupãtine (zakonodavni organi)..

kao i podrãku meœunarodnih organizacija koje u programu imaju i unapreœivanje bezbednosti saobrañaja.Lipovac. o naåinima i moguñnostima smanjivanja ãtetnih posledica saobrañaja. Ove ustanove treba da daju odluåujuñi doprinos u kreiranju i unapreœivanju svesti o znaåaju bezbednosti saobrañaja. Posebno je znaåajan rad vlade koja bi trebalo da neprekidno prati stanje bezbednosti saobrañaja. gradsko veñe. S obzirom na to da su nevladine organizacije u dobroj vezi sa struånom javnoãñu i da prate meœunarnodna iskustva. Politiåke partije i organizacije mogu u okviru svojih programa da izloæe i koncepte unapreœivanja bezbednosti saobrañaja za koje ñe se zalagati. nevladine organizacije. osiguranja. organi prosvete i obrazovanja. autoãkole itd. njihov rad moæe umnogome pomoñi unapreœivanju rada u bezbednosti saobrañaja. nauåno-obrazovne ustanove. Skupãtine (republiåka. Nevladine organizacije su slobodna i åesto vrlo kritiåki nastrojena udruæenja graœana koji koriste razliåite naåine da podstiåu aktivnosti u pojedinim segmentima druãtvenog æivota. izvrãni odbori gradova. fakulteti. veãtina i ponaãanja uåesnika u saobrañaju. priprema i donosi akcione planove za sprovoœenje strategija. Privreda bi trebalo da prepozna svoj interes u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja.). Nevladine organizacije åesto imaju odliånu saradnju sa sliånim organizacijama iz drugih zemalja. prirodni pomagaåi i ostali subjekti. na konkretne probleme i moguñnosti njihovog reãavanja.) realizuju mere iz svoje nadleænosti. organi unutraãnjih poslova. organizuje sve aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. Naime. osnovne ãkole. dugoroåni i kratkoroåni ciljevi). ovo je znaåajan segment æivota za koji su graœani vrlo zainteresovani i oåekuju od partija da ga u svojim programima obrade i dosledno sprovode. utvrœuju odgovornosti i obaveze izvrãnih organa i drugih subjekata. Izvrãni organi (vlada. autoãkole i sl. prevoznici. srednje ãkole. pravosuœe (organi sudske vlasti). Skupãtine utvrœuju koncept. na pojedine aktivnosti koje vlast realizuje. podstiåe i pomaæe rad drugih subjekata i sl. putari. Postoji direktno zainteresovana privreda (proizvoœaåi vozila. donose strategiju bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 9 zacije. stavova. ali i drugih subjekata. priprema i predlaæe skupãtini strategije bezbednosti saobrañaja. zdravstvene ustanove. meœunarodne organizacije i institucije. Nevladine organizacije treba da kritiåki sagledavaju i javnosti saopãavaju drukåije poglede na stanje bezbednosti saobrañaja (od zvaniånih stavova). 254 . na propuste.) su jedan od najznaåajnijih subjekata koji doprinosi unapreœenju znanja. organi za saobrañaj. kljuåne oblasti rada i upravljaåke mere. U ovim telima se analiziraju izveãtaji o stanju i tendencijama u bezbednosti saobrañaja. P. pokrajinska. tehniåki pregledi vozila. gradska i opãtinska) ureœuju normativno-pravni ambijent u kome funkcioniãe zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. utvrœuje se æeljeno stanje (vizije. i sl. ali i ostatak privrede ima veliki interes u smanjivanju ukupnih ãtetnih posledica saobrañaja (jer sve posledice na razne naåine plaña privreda). Obrazovno-vaspitne ustanove (deåije predãkolske ustanove. viãe ãkole.

EU i sl.9. za razvoj domañih znanja. zdravstvene ustanove efikasnim radom na zbrinjavanju i leåenju povreœenih u saobrañajnim nezgodama. prenose se iskustva iz najrazvijenijih zemalja i stalno unapreœuje nacionalni zaãtitni sistem. Zdravstvene ustanove pomaæu u selekciji vozaåa.2. mogu doprineti unapreœivanju zaãtitnog mehanizma. Struåne organizacije pomaæu svim drugim subjektima u domenu svoga delovanja. Pravosuœe (sudije za prekrãaje. osiguranja bi trebalo da pomaæu sve druge subjekte bezbednosti saobrañaja. Nauåne ustanove su odgovorne za efikasan transfer znanja i iskustava. struåne asocijacije i sl. politiåka. ali i sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja u zemlji. odreœuje vizije. ulaganjem u razvoj nauke. Struåna javnost treba da neprekidno obezbeœuje struåno i nepristrasno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. za neprekidno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. u preventivne aktivnosti. razvija naãa znanja i praksu. vrãi transfer znanja i iskustava. finansijska. svojim efikasnim i struånim radom. osiguranja imaju najveñu i najoåigledniju korist od unapreœivanja bezbednosti saobrañaja (manje isplate za nastale ãtete u nezgodama). tuæilaãtva. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI Struåne organizacije i udruæenja okupljaju subjekte koji su vrlo zainteresovani za stanje bezbednosti saobrañaja ili za pojedine segmente ove oblasti. vaspitno-popravne ustanove). da prati savremena nauåna dostignuña. za projektovanje mera i njihovo prañenje. Sa druge strane. na obostranu korist. Posebno su znaåajne struåna. Preko ovih vladinih. Meœunarodne organizacije pomaæu u uporeœivanju i preuzimanju najbolje prakse u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. mogu se uoåiti vozaåi åije zdravlje je bitno oslabilo tako da viãe ne mogu da voze itd. Osiguranja su znaåajan subjekt koji ima vaæne poluge uticaja na ponaãanje uåesnika u saobrañaju.). razvoj i testiranje modela bezbednosti saobrañaja. Naime. osiguranja motiviãu vozaåe da unapreœuju svoje ponaãanje. ciljeve i naåine upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. a posebno na vozaåe. a posebno da ne åine saobrañajne prekrãaje itd. sudovi. Nauåne organizacije moraju neprekidno odræavati komunikaciju sa svetom. ali i meœunarodne organizacije koje okupljaju privrednike. meãovitih i nevladinih organizacija ujednaåava se praksa. Kroz redovno leåenje. Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja Treba uoåiti veliku ulogu javnosti u bezbednosti saobrañaja. Doslednim sprovoœenjem savremenih koncepata osiguranja i naknade ãtete. mogu bitno smanjiti posledice nezgoda na putevima. 255 9. Struåna javnost ima veliku odgovornost da stalno podstiåe struåne rasprave o bezbednosti saobrañaja. a posebno u stalnom prañenju zdravstvenog statusa vozaåa profesionalaca. menjanju stavova i unapreœivanju ponaãanja u saobrañaju. medijska i najãira javnost. da unapreœuje stavove i razvija svest o znaåaju bezbednosti saobrañaja. Ove organizacije okupljaju struånu javnost i treba da budu glavni u kreiranju mera i zahteva pred pojedine odgovorne subjekte u bezbednosti saobrañaja. a posebno iskorenjivanju najopasnijih pojava u saobrañaju. Sa druge strane. Posebno su znaåajne organizacije sa velikom politiåkom teæinom (UN. .

medija i delom politiåkih i drugih lidera. politiåka javnost je nosilac i pokrovitelj najvaænijih aktivnosti u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. na osnovu stavova struåne javnosti. izgraœuje ispravne stavove i shvata znaåaj pojedinih aktivnosti. Konaåno. P. ali ima i drugaåijih procesa kada najãira javnost traæi od struåne i politiåke javnosti da preduzme neke mere i aktivnosti. Krsto Bezbednost saobrañaja Politiåka javnost ima podrãku graœana koja je verifikovana na demokratskim izborima. Sa druge strane. Naime. ali i podstiåe druga ulaganja u bezbednost saobrañaja. Svrha policijskog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja je zaãtita organizovanog funkcionisanja drumskog saobrañaja i zaãtita graœana i materijalnih 256 . MESTO I ULOGA OUP U ZAÃTITNOM SISTEMU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 9 OUP imaju znaåajnu funkciju u bezbednosti saobrañaja. pod uticajem struånjaka. najãira javnost ih prihvata. mediji pomaæu struånjacima da proverene struåne stavove saopãte drugim javnostima i tako pokrenu druãtvene i druge aktivnosti. odnosno da pomognu privrednim subjektima da prepoznaju svoj interes i direktno ulaæu u bezbednost saobrañaja. OUP u znatnoj meri participira u poslovima zaãtite graœana i njihove bezbednosti uopãte. Najrazvijenije zemlje (posebno SAD) ulaæu napore da obezbede ãto direktniju vezu izmeœu privrede i subjekata bezbednosti saobrañaja. U jednom trenutku politiåka javnost nameñe reãenja. pa i u zaãtiti graœana u saobrañaju i u bezbednosti saobrañaja. Politiåka javnost najbolje moæe izbalansirati ulaganja i sve aktivnosti u bezbednost saobrañaja sa ostalim druãtvenim potrebama.Lipovac. Struåna javnost treba da pomaæe politiåkoj javnosti da donese adekvatne odluke. a s ciljem smanjivanja izdataka i poveñavanja profita. unapreœuje svoju svest o znaåaju teme. obezbeœuje ili unapreœuje finansiranje poslova bezbednosti saobrañaja. 9. ali i ka politiåkoj i drugim javnostima. ova javnost najbolje predstavlja interese graœana.3. Neprekidni meœuuticaji ovih javnosti stalno menjaju njihove uloge i meœusobno usaglaãavaju stavove i interese. Proces usaglaãavanja navedenih i drugih javnosti je presudno vaæan za dobro funkcionisanje zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja. Zainteresovana finansijska javnost. U razvijenim zamljama dræava je prepoznala znaåaj teme i svojim odlukama obezbeœuje osnove finansiranja. u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima i odgovornostima. a na osnovu struånih stavova koje saopãtavaju mediji. Medijska javnost. obezbeœuje komunikacione kanale ka najãiroj javnosti. najãira javnost. najbolje moæe da izbalansira njihove potrebe i utvrdi prioritete. Najãira javnost podræava strategiju i plan koje donosi politiåka javnost na osnovu struånih stavova. Na osnovu takve podrãke. Struåna javnost pomaæe finansijskoj javnosti da se opredeli za ulaganja u bezbednost saobrañaja. U nekim sluåajevima najãira javnost moæe i da zahteva sprovoœenje odreœenih aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. Obezbeœujuñi promociju ideja i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. na osnovu stavova struåne javnosti i podrãke politiåke javnosti.

2 To se postiæe primenom mera zaãtite bezbednosti i sprovoœenjem preventivnih aktivnosti. – iniciranje i pomoñ unapreœenju administrativno-regulativnog ureœenja bezbednosti saobrañaja.3. nevladine i druge organizacije. predviœanje i podrãka u organizovanju bezbednosne zaãtite. lokalna samouprava. institucije u oblasti obrazovanja i nauke i osiguravajuñe kompanije. analitiåko prañenje. uloga OUP u oblasti bezbednosti saobrañaja je vrlo specifiåna i realizuje se kroz vrãenje vrlo razliåitih poslova bezbednosti saobrañaja. – posebni programi bezbednosne zaãtite u saobrañaju. struåne organizacije i institucije u oblasti saobrañaja. – policijsko obezbeœivanje saobrañaja u posebnim prilikama.9. – saobrañajno inæenjerstvo – analitiåko prañenje. – iniciranje administrativno-regulativnog uticaja na unapreœenje bezbednosti saobrañaja. – podrãka bazama podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. u skladu sa evropskim standardima. – podrãka drugim organizacionim jedinicama MUP-a i – upravljanje i stalno unapreœivanje organizovanosti saobrañajne policije. – podrãka i uåeãñe u sprovoœenju programa prevencije bezbednosti saobrañaja i u ostvarivanju posebnih programa zaãtite riziånih grupa i ranjivih uåesnika u saobrañaju. saobrañajna privreda i industija vozila. Najvaænije usluge saobrañajne policije su: – obezbeœenje i poboljãanje protoka saobrañaja. saobrañajne policije (dokument MUP-a). saobrañajnim prekrãajima i saobrañajnim nezgodama. Beograd. uåesnici u saobrañaju. – saobrañajno inæenjerstvo – podrãka bazama podataka. Osim ulo- . 257 9. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI vrednosti u procesu prevoæenja. – prañenje sticanja prava uåeãña vozaåa i bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju.3 Dakle. – otkrivanje delikata u saobrañaju i sprovoœenje saobrañajno-policijskih procedura. – podrãka i doprinos optimalnoj obuåenosti vozaåa i unapreœenju bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. predviœanje. – prevencija i unapreœenje bezbednosti saobrañaja. dræavna administracija. Zadaci saobrañajne policije su: – saobrañajno-policijski nadzor nad obavljanjem saobrañaja. – obezbeœenje poãtovanja utvrœenog reæima saobrañaja. Najvaæniji korisnici usluga saobrañajne policije su: graœani. – uåeãñe u izvrãavanju zadataka drugih organizacionih jedinica Ministarstva i – organizacija i menadæment saobrañajno-policijskih poslova. vozaåima. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 2 Reforma 3 Isto. uz podrãku jedinstvene baze podataka o vozilima. otkrivanje i obrada delikata u saobrañaju i saobrañajnih nezgoda. 2003. planiranje i uåeãñe u organizovanju bezbednosne zaãtite.

struånim organizacijama u oblasti saobrañaja. lakãe ñe i efikasnije funkcionisati i OUP. ma koliko bila velika uloga OUP-a. slabi ugled saobrañajne policije i podrãka graœana u izvrãavanju poslova. Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. Radnici milicije duæni su da uåesnicima u saobrañaju pruæaju odgovarajuñu pomoñ. Ukoliko ceo zaãtitni sistem dobro funkcioniãe. nadgledanja i nadzora u bezbednosti saobrañaja. 258 . OUP moæe doprineti podsticanju i koordinaciji rada ostalih subjekata. OUP ima vrlo znaåajnu funkciju pomaganja. Samo kao deo zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja. na obuci i pri vrãenju saobrañaja vojnih jedinica i vozila na putevima. ZoBS) predviœeno je: Ålan 3. Mnogo se gubi ako se OUP-u dodeljuju poslovi koji mu ne pripadaju. 9 Ålan 4. kao i kontrolu nad vozaåima i vozilima na putevima vrãe radnici milicije. U vrãenju poslova iz stava 1. 9.4. Meœutim. koordinacije..Lipovac. U Uvodnim odredbama republiåkog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima (ål. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U NADLEÆNOSTI OUP-a Zakonom su ureœena ovlaãñenja i odgovornost OUPa u oblasti bezbednosti saobrañaja. regulisanje saobrañaja izuzetno mogu da vrãe i vojni organi u obimu kojim se osigurava bezbednost ostalih uåesnika u saobrañaju. tada slabi efikasnost OUP-a u izvrãavanju ostalih poslova (koji samo njemu pripadaju). preduzimaju i predlaæu mere kojima se omoguñuje uspeãno ostvarivanje prava i interesa organizacija udruæenog rada. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. drugih organizacija i graœana u oblasti saobrañaja na putevima. ovog ålana. S druge strane. nikada ne treba zaboraviti da je OUP samo jedan od subjekata bezbednosti saobrañaja. Kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima. OUP moæe biti uspeãan i efikasan. Krsto Bezbednost saobrañaja ge neposrednog izvrãioca pojedinih poslova. P. Naime. organi unutraãnjih poslova.. 3 i 4. udruæenjima graœana i graœanima i prihvataju njihovu inicijativu za reãavanje pitanja bezbednosti saobrañaja na putevima. U rejonima vojnih objekata. slabi zainteresovanost ostalih subjekata da preuzmu svoj deo posla (i odgovornosti). u okviru svog delokruga. saraœuju sa organima druãtveno-politiåkih zajednica.

1992. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova).. za potrebe ovog izlaganja. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima. K... 257–262). Beograd. Lipovac. 2000. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. Odnosi policije sa javnoãñu. 259 9.. Federal Office of Road Safety. Beograd.. Bezbednost drumskog saobrañaja.. moguñe je uoåiti sledeñe grupe struånih poslova bezbednosti saobrañaja koje obavlja OUP: 1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja 2) upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 3) prañenje i unapreœenje propisa u bezbednosti saobrañaja 4) obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda 5) inspekcijsko-tehniåki poslovi bezbednosti saobrañaja 6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja i 7) ostali poslovi bezbednosti saobrañaja. 1991. Ipak. Fakultet tehniåkih nauka u Novom Sadu. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. 2001. Federal Office of Road Safety. Elliott. i Vukaãinoviñ M. Iniñ. Budva. Kampanje u bezbednosti saobrañaja. Lipovac. 1989. Social Marketing: How to Say what Needs to be Said. Keãetoviñ. B. K. Minnesota Institute of Public Health. 2002. B. Kriminalistiåka metodika. Odnos saobrañajne policije i javnosti. 2000. Novi Sad. VÃUP. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis.. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. K. Defendologija. neka iskustva razvijenih zemalja.. M. (Zbornik radova. Elliott. Banja Luka. Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa. i Keãetoviñ Æ. 2000. 2002. 10 p. No 8-9. Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veãtaåki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobrañaja. 1998. Novi Sad. Lipovac.Literatura Literatura Boãkoviñ. jer su svi oni deo jedne celine – nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti saobrañaja. M. Kambera. na osnovu naãe prakse. Novi Sad. . 249-258). Ovi poslovi ñe biti detaljnije pojaãnjeni u daljem izlaganju. Neãiñ M. K. i Banoviñ. VÃUP. Jaker. 2001.. Lipovac. G. Kambera. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI U ovim odredbama Zakona odreœen je delokrug rada OUPa u bezbednosti saobrañaja.. Jaker. veku. G.. M. Æ. 6p (Zbornik radova. Minnesota Institute of Public Health.

. B. 3–6). Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – Svetska iskustva. P. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. 2002. Beograd. Simonoviñ. 2001. Fakultet organizacionih nauka. Novi Sad. Komitet ministara Saveta Evrope.. 1997. Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore. Milosavljeviñ. (Zbornik radova. Beograd. K. Medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju “Zaãtitimo decu u saobrañaju”.. i Lipovac K. CIBS. (dokument MUP-a). (Zbornik radova. medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju. Vujaniñ. M. K. K. Beograd. Beograd. Pantazijeviñ. Produæite liniju æivota – Veæite pojas (istraæivanje – plan kampanje). M. i Vukaãinoviñ M. Lipovac. CIBS (Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja) i Automoto savez Republike Srpske. Kako smanjiti stradanje dece peãaka u Beogradu. 9 260 . Beograd. S. 1998. S. 2001. Bezbednost 2. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju.. K. Strazburg. CIBS. Krsto Bezbednost saobrañaja Lipovac. Savetovanje: Kontrola i regulisanje saobrañaja (Zbornik radova). Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas. Beograd i Banja Luka. Kontrola i regulisanje saobrañaja. 6 p. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. Makroistraæivanje stradanja peãaka u Beogradu.Lipovac. i dr. Beograd. Marketing of Traffic Safety. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2004. M. Saobrañajni fakultet. veku.. B. 7. Me- dijska kampanja poveñavanja upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji.. Ljudska prava.. Paris.. Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåitelje. Beograd. USA. Miletiñ. OECD. 2003. CIBS. Lipovac. Projektovanje modela inoviranja znanja u saobrañaju (magistarski rad). Beograd. VÃUP.. Beograd.. 2000. 2001. Vujaniñ. Buliñ Œ. Upotreba sigurnosnih pojaseva u republici Srbiji. i dr. B.. Traffic Safety Reference Guide. i dr. 287–292). 2003. Vujaniñ. Bezbednost saobrañaja... Lipovac. 2000 (Zbornik radova. N. Etika milicije u regulisanju i kontroli saobrañaja. Policijska akademija.. Lipovac. B.. Beograd. 6 p.. i Vemiñ D. 1982. Sad. Beograd. 6p (Zbornik radova. Muræan.. i Peãiñ D. 1996. 2003. Lipovac. (Zbornik radova. Nauka o policiji. Æ. 2001. 2000. i Vukaãinoviñ M. Reforma saobrañajne policije. Zaãtitimo decu u saobrañaju. Beograd. Evropski kodeks policijske etike. K. 59 – 65) Miliniñ. Beograd. Lipovac. Pantazijeviñ. 2003. 8 p. Beograd.. 2001. Policijska akademija. 1-6). National Highway traffic safety administration. 1999. Sistemski pristup smanjivanju stradanja dece u saobrañaju. K. 1993. Plato. 1–8). 2004. K. Preporuka (2001) 10. Vujaniñ. M.

2. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10.1. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja .10. Neposredna kontrola saobrañaja 10.

jesu: 1) bezbednosna zaãtita æivota. 1 . u smislu ovog zakona. Policajci svojim neposrednim prisustvom na putu samo dopunjuju proces kontrole saobrañaja. 6) regulisanje. ålan 10). prekrãaja i drugih delikata (u daljem tekstu: kriviåna dela i prekrãaji). 3) spreåavanje. Ipak.” Poslovi neposredne kontrole i interventnog regulisanja se preklapaju i neprekidno smenjuju.1 Zakon o ministarstvima2 u delokrugu rada Ministarstva unutraãnjih poslova odreœuje i “poslove dræavne uprave koji se odnose na: .. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . Policijski poslovi..... mogu se uslovno razdvojiti i pojedinaåno objasniti. On je odgovoran da u celini upravlja saobrañajem.” (Zakon o policiji. Saobrañaj se stalno prilagoœava korisnicima i obratno: korisnici se prilagoœavaju stanju i moguñnostima saobrañajnog sistema. 2 Zakon o ministarstvima. 2) bezbednosna zaãtita imovine. s ciÿem nadzora. regulisanje i kontrolu saobrañaja na putevima . sloboda i liånog integriteta lica.. pruæanje pomoñi u sluåaju opasnosti i pruæanje druge bezbednosne pomoñi onima kojima je neophodna. 263 10.”. . kontrola.. bezbednost. Poæeljno je da to budu posebno obuåeni policajci (pripadnici saobrañajne policije). Veoma je sloæen mehanizam kontrole saobrañaja s ciÿem uspeãnog i bezbednog odvijanja saobrañaja u svim uslovima. 4) otkrivanje i hvatanje izvrãilaca kriviånih dela i prekrãaja i drugih lica za kojima se traga i njihovo privoœenje nadleænim organima. kontrola.. U Zakonu o policiji kao jedan od policijskih poslova odreœen je i posao: “regulisanje. Organ za saobrañaj prati i kontroliãe saobrañaj. drugi vidovi borbe protiv kriminala i otklanjanje njegovih organizovanih i drugih oblika. ali zakonodavac je ostavio moguñnost da ovo rade i drugi uniformisani pripadnici policije (policijski sluæbenici). Da li je vaæno i zaãto se naglaãava “neposredna” (kontrola) i “interventno” (regulisanje)? Treba imati na umu da kontrolu i regulisanje saobrañaja vrãi organ za saobrañaj. Zato ima smisla termin “neposredna” kontrola u smislu dopune kontrole koju vrãi organ za saobrañaj. pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima. ålan 3. 5) odræavanje javnog reda. pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima”. otkrivanja i dokumentovanja prekrãaja i sl. otkrivanje i rasvetljavanje kriviånih dela. kao i podrãka vladavini prava. prava.Poslove neposredne kontrole i interventnog regulisanja saobrañaja vrãe uniformisani pripadnici policije.

10 10. putnike i druge uåesnike u saobrañaju. odnosno upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. ali moæe da obuhvati i peãake. 2) kontrolu trenutnog stanja tehniåke ispravnosti vozila (posedovanje opreme i ispravno funkcionisanje svih sklopova vozila): vizuelna kontrola. Tada bi organ za saobrañaj trebalo da preuzme svoj deo odgovornosti i unapredi regulisanje saobrañaja tako da saobrañaj moæe da se bezbedno odvija i bez policije. NEPOSREDNA KONTROLA SAOBRAÑAJA Neposredna kontrola saobrañaja se odnosi na uåesnike u saobrañaju. 10. vozila i put. otkrivanje i dokumentovanje saobrañajnih prekrãaja. poãtovanje ograniåenja (koriãñenje obaveznih pomagala) itd. sravnjivanje podataka iz saobrañajne dozvole sa obeleæjima vozila itd. uniformisani pripadnici policije suspenduju reæim saobrañaja i oni preuzimaju regulisanje saobrañaja. Osnovni zadaci neposredne kontrole saobrañaja su: nadzor nad poãtovanjem propisa (posebno nad poãtovanjem reæima saobrañaja). 264 .2. Samo izuzetno (interventno). lekova i dr. Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju Najznaåajnija je neposredna kontrola vozaåa.1. Neposredna kontrola vozaåa u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozaåa u saobrañaju: identifikacija vozaåa.1. Ovo se dogaœa veoma retko i zato ima smisla koristiti termin “neposredno” ili “interventno” regulisanje. Neposredna kontrola vozila u saobrañaju Neposredna kontrola vozila u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozila u saobrañaju: identifikacija vozila.Lipovac. saobrañajnim znakovima. upotreba droga. posedovanje vaæeñe saobrañajne dozvole. 10. onda je to znak loãeg reæima saobrañaja i neuspeha u upravljanju saobrañajem. psihoaktivnih materija. posedovanje vaæeñe vozaåke dozvole za odgovarajuñu kategoriju. Saobrañaj je regulisan reæimom saobrañaja. voænja pre sticanja prava na upravljanje. pravilima saobrañaja. 3) kontrolu ponaãanja vozaåa (poãtovanja propisa) u saobrañaju.1. kontrola primenom tehniåkih sredstava na licu mesta. poãtovanje mera bezbednosti i zaãtitnih mera (voænja za vreme zabrane upravljanja). 2) kontrolu trenutnog psihofiziåkog stanja vozaåa: alkoholisanost. Krsto Bezbednost saobrañaja Organ za saobrañaj je nadleæan da neprekidno reguliãe (ureœuje) saobrañaj i bez prisustva policajaca. Ukoliko ovo regulisanje saobrañaja postane pravilo. P. umor i bolest. semaforima i drugom opremom.1.

prljavãtine i druge prepreke koje ugroæavaju prohodnost i bezbednost saobrañaja). 2) kontrola saobrañajne signalizacije: postojanje predviœenih saobrañajnih znakova. f) iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja.4 10. ZoBS) 265 10.3. Ako na javnom putu nedostaje saobrañajni znak ili ako je takav znak nepravilno postavljen ili ako je suviãan. vlasniãtvo tereta. odnosno Republiåki sekretarijat za unutraãnje poslove. g) iskljuåenje vozila iz saobrañaja. e) pokretanje prekrãajnog postupka.1. stav 2 ovog zakona doneñe reãenje kojim ñe narediti preduzimanje mera potrebnih za uspostavljanje uslova za bezbedan saobrañaj na putu. 3) kontrola opreme puta i objekata na putu: stanje tunela. Neposredna kontrola saobrañaja 3) kontrolu tereta: poreklo. bankina. 3 “Nadzor nad saobrañajnim znakovima na putevima u pogledu bezbednosti saobrañaja vrãi opãtinski organ unutraãnjih poslova. stanje i vidljivost horizontalne i vertikalne signalizacije. treba objasniti najvaænija postupanja saobrañajnih policijaca u neposrednoj kontroli saobrañaja: a) nadzor nad odvijanjem saobrañaja. potpornih zidova.3 a posebno u sluåajevima kada je neposredno ugroæena bezbednost saobrañaja (tada OUP nalaæe preduzimanje hitnih mera o kojima obaveãtava organ za saobrañaj). ograda. ZoBS). NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . ovog ålana narediñe svojim reãenjem organizaciji ili organu koji postavlja saobrañajne znakove da takav znak postavi. smerokaza i dr.1. c) opomena uåesnika u saobrañaju.” (ålan 156.4. funkcionisanje semafora itd. OUP iz ålana 154. Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije Neposredna kontrola puta obuhvata: 1) kontrolu stanja putnih povrãina: kolovoza. Treba imati na umu da organ za saobrañaj upravlja putevima i vrãi kontrolu stanja puta. pravilan raspored tereta na vozilu. (udarne rupe na kolovozu. d) novåana kazna na licu mesta. 4 “Ako organizacija udruæenog rada ili organ koji se stara o odræavanju puteva ne odræava put na naåin odreœen propisima o putevima i time dovede u neposrednu opasnost uåesnike u saobrañaju.” (ålan 155. odnosno ukloni ili zameni. Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja Da bi se sagledali poslovi neposredne kontrole saobrañaja. 10. bermi itd.10. odroni. ili ako je dotrajao. propusta za vodu. na putevima na kojima ovaj organ vrãi kontrolu i regulisanje saobrañaja. organ iz stava 1. b) rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta.1. trotoara. h) otkrivaçe i prijavÿivaçe privrednog prestupa i i) otkrivaçe i prijavÿivaçe kriviånog dela. Policija dopunjuje ovu funkciju i pomaæe organu za saobrañaj (izveãtava o uoåenim problemima i zahteva preduzimanje mera). poãtovanje ograniåenja u pogledu mase i drugih dimenzija.

b) Rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta... graœani i drugi subjekti. “ (Zakon o prekrãajima. upotreba mobilnog telefona za vreme voænje) ili je lice uåinilo lakãi saobrañajni prekrãaj za koji je predviœena novåana kazna na licu mesta i policajac. naplatiñe na mestu izvrãenja prekrãaja novåanu kaznu uåiniocu koga zatekne u vrãenju prekrãaja. ako su ispunjeni sledeñi uslovi:7 5 Na primer.. nadzor nad odvijanjem saobrañaja vezuje za policiju. policajcima se daje pravo da sami vrãe izbor koga ñe kontrolisati i – rutinska kontrola je ograniåena i strogo kontrolisana: stareãina odreœuje uåestalost. Ovo nije ispravno. Neposrednim prisustvom u saobrañaju. voænja pre sticanja prava i sl. uniformisani policajac poveñava stepen poãtovanja propisa i uoåava probleme odvijanja saobrañaja. – rutinska kontrola se vrãi masovno i niåim nije ograniåena: da bi se zahvatilo ãto viãe prekrãaja (posebno voænja pod uticajem alkohola. ovaj nadzor mogu da vrãe organi za saobrañaj. u EU su preporuåeni standardi uåestalosti kontrole za pojedine prekrãaje: svaki mesec bi trebalo kontrolisati bzinu svakog drugog ili treñeg vozaåa (broj kontrola kreñe se od treñine do polovine broja vozaåa). ali moæe biti opasna (npr. Kvalitetan i struåan nadzor nad odvijanjem saobrañaja omoguñuje struåno sagledavanje svih problema u sprovoœenju reæima saobrañaja i uoåavanje saobrañajnih prekrãaja. 266 . ålan 290).. Na nadzor otpada najviãe vremena u neposrednoj kontroli saobrañaja. Mada se. u skladu sa politikom OUPa (koju definiãe stareãina).) c) Opomena uåesnika u saobrañaju se moæe izricati ako je lice uåinilo greãku koja nije sankcionisana. Kad je propisom o prekrãaju predviœeno. drugi dræavni organi. Nadzor nad odvijanjem saobrañaja moæe biti neposredan ili automatski – uz podrãku tehniåkih ureœaja za nadzor (video kamere. Dakle. 6 Mada je zakon definiãe kao “Naplata novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja”. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 a) Nadzor nad odvijanjem saobrañaja je najznaåajniji posao saobrañajnog policajca i obavlja se neprekidno. ali je vrlo rasprostranjeno. godiãnje bi trebalo kontrolisati svakog 12 do 15 vozaåa da li koristi sigurnosni pojas itd. godiãnje bi trebalo kontrolisati alkoholisanost svakog 8 do 10 vozaåa (broj rutinskih kontrola alkohola jednak je od jedne desetine do jedne osmine vozaåa). O naplañenoj novåanoj kazni izdaje se potvrda u kojoj se oznaåava koji je prekrãaj uåinjen i kolika je novåana kazna izreåena i naplañena. vozila ili deonica puta. åesto se koristi izraz “mandatna kazna”.Lipovac. Pravilan i struåan nadzor je osnova neposredne kontrole saobrañaja. u naãim uslovima. svako peto teretno vozilo i sl. odnosno pravilo sluåajnog izbora na osnovu politike i strategije bezbednosti saobrañaja5 (svako treñe crveno vozilo. 7 “ .). To je kontrola sluåajno odabranih vozaåa. izbor se vrãi pre nego ãto se uoåi neki prekrãaj. proceni da ñe se efekti postiñi i opomenom. javni i privatni sektor. ovlaãñeno lice u organu uprave nadleænom za izvrãenje propisa koji je prekrãajem povreœen. d) Novåana kazna na licu mesta6 se moæe izreñi. fotoaparati kojima se snimaju odreœeni prekrãaji i druge okolnosti u saobrañaju). P. jer omoguñava uoåavanje saobrañajnh prekrãaja i dalja postupanja. Danas se razlikuju tri pristupa sluåajnoj kontroli: – potpuno se zabranjuje rutinska kontrola da se ne bi ometao saobrañaj i nepotrebno umanjivala pravna sigurnost graœana (policajci mogu kontrolisati samo kada su uoåili prekrãaj).

predoåiti licu da je uåinilo prekrãaj. veñ ñe se saåiniti Sluæbena beleãka o uåinjenom prekrãaju. 10 “. kao i da . neñe se izricati novåana kazna na licu mesta. – policajac je uoåio prekrãaj. Na reãenje o prekrãaju organa uprave donetom shodno odredbama ovog zakona. Na izvrãenje novåane kazne primenjuju se odredbe ovog zakona o zameni novåane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu. popuniti Potvrdu o naplañenoj novåanoj kazni i predati je uåiniocu prekrãaja i omoguñiti bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj. – lice je dovoljno staro (starije od 16 godina)8 i – lice pristane da plati kaznu. postupak je zavrãen. ako je prekrãaj uåinjen kao posledica propusta duænog staranja o maloletniku. popunjava se Zapisnik. moæe se izjaviti æalba Viãem prekrãajnom sudu. ovog zakona. Uåinilac prekrãaja ñe se u pozivu posebno pouåiti o pravu na odbranu iz ålana 85. Ako uåinilac prekrãaja u roku za æalbu ne plati novåanu kaznu.. utvrditi da je lice uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœena novåana kazna na licu mesta i da su se stekli svi uslovi za naplatu novåane kazne na licu mesta. da se prekrãajni postupak moæe okonåati i bez njegovog uåeãña. 9 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. ålan 240. preko organa uprave koji je doneo reãenje. u roku od osam dana od dana dostavljanja reãenja.10 Ako lice ne plati kaznu na licu mesta. odnosno staralac maloletnika.. Na odluku Viãeg prekrãajnog suda.9 Pri tome neophodno je sprovesti pravilan postupak: bezbedno zaustaviti vozilo (uåesnika u saobrañaju). reãenje o prekrãaju dostavlja se na izvrãenje prekrãajnom sudu nadleænom po mestu prebivaliãta kaænjenog. Neposredna kontrola saobrañaja 8 Maloletnom uåiniocu prekrãaja koji je navrãio 16 godina uruåuje se Zapisnik na isti naåin kao i punoletnom licu. niti izjavi æalbu. odnosno moæe ga dokazati. da uloæi æalbu i vodi postupak pred sudijom za prekrãaje). sa zabeleãkom da izreåena novåana kazna nije plañena. Na Pozivu se nalazi i obaveãtenje da lice moæe imati branioca. “ (Zakon o prekrãajima. Ako lice plati novåanu kaznu na licu mesta ili plati novåanu kaznu u predviœenom roku (8 dana). naplatiti novåanu kaznu u zakonom predviœenom iznosu (ako lice pristane)..10. usvojilac. Ako lice nije navrãilo 14 godina (dete) ili nije navrãilo 16 godina (mlaœi maloletnik). saopãtiti predviœenu kaznu i njegova prava (da plati kaznu na licu mesta. Ako novåana kazna iz ålana 290.1. Zakon je predvideo i postupanje u sluåaju neplañanja kazne. æalba nije dozvoljena.11 licu se izdaje Zapisnik sa Pozivom da novåanu kaznu plati u roku 8 dana (na raåun) ili da doœe u OUP radi voœenja prekrãajnog postupka. 11 Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju – vozila.. da vodi prekrãajni postupak pred ovlaãñenim licem u OUP-u. ne bude naplañena na licu mesta ovlaãñeno lice odmah ñe uåiniocu prekrãaja uruåiti poziv da istu plati u roku od osam dana ili da odreœenog dana i åasa pristupi u organ uprave radi voœenja prekrãajnog postupka. ovog ålana ne moæe biti krañi od osam dana. ovog zakona. Kada je uåinilac prekrãaja lice mlaœe od 16 godina. da plati isti iznos u roku od 8 dana. Rok za dolazak po pozivu za voœenje prekrãajnog postupka iz stava 1. 267 10. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœeno kaænjavanje na licu mesta. ålan 291). onda ñe se novåanom kaznom propisanom za uåinjeni prekrãaj kazniti roditelj. izvrãiti opãtu kontrolu (vozaåa i vozila).

prekid postupka. dokumentacija se dostavlja drugostepenom organu – veñu za prekrãaje koji vodi postupak i donosi reãenje u drugostepenom postupku. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo.14 Kada utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje prekrãajnog postupka. Uz Zahtev se prilaæu izvodi iz sluæbenih evidencija i drugi dokazi. odluke skupãtine opãtine. Vlada Republike Srbije. saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. odbacivanje Zahteva ili kaænjavanje). organizaciona jedinica MUP-a åiji radnik je uoåio prekrãaj podnosi SUP-u (sluæbenom licu odreœenom za voœenje prekrãajnog postupka) Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka (Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju ima ulogu Zahteva). Prekrãajne sankcije su kazne 12 Na poleœini Naloga policajac piãe izveãtaj o preduzetim aktivnostima u toku 13 Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac smene. Beograd. niti se pojavi u OUPu. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 ñe Zapisnik posle isteka roka za plañanje kazne postati Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. MUP. Nakon zavrãenog sluæbenog zadatka (posle patrolne sluæbe). Agencija za unapreœenje dræavne uprave. 2004. Ukoliko lice odbije da primi Zapisnik. a u zakonima o bezbednosti saobrañaja i drugim zakonima precizno su opisani delikti i sankcije.15 U Zakonu o prekrãajima dati su okviri za prekrãajne kazne i zaãtitne mere. na koje lice moæe uloæiti Æalbu. 268 .Lipovac. izrade zakona. Policajac ñe ponuditi kontrolisanom licu da potpiãe i uruåiti mu Zapisnik. sluæbeno lice donosi Zakljuåak kojim se prekrãajni postupak pokreñe. policajac ñe Zapisnik ostaviti ispod brisaåa (ili na drugi naåin) i ovo konstatovati u nastavku Zapisnika. Sudija za prekrãaje sprovodi postupak i donosi Reãenje za prinudno izvrãenje (naplata novåane kazne ili zamena zatvorom).13 Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. Nakon saåinjavanja Zapisnika policajac ñe omoguñiti kontrolisanom licu uvid u sadræaj i davanje primedbi koje ñe policajac ãto vernije uneti u Zapisnik ili nastavak Zapisnika. Prekrãajni postupak u OUP-u (prvostepeni postupak) vodi sluæbeno lice u OUP-u i donosi Reãenje o prekrãaju (odustajanje od postupka. MUP – USP. Skupãtine grada Beograda i skupãtine grada) za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere. kao i za prekrãajni postupak. 14 Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na 15 Metodologija licu mesta. 2002. e) Prekrãaji su povrede javnog poretka utvrœene zakonom (saveznim ili republiåkim) ili drugim propisima (uredbe. reãenje postaje pravosnaæno i prekrãilac je duæan da uplati novåanu kaznu na raåun. 2004. Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. Ukoliko lice uloæi Æalbu. P. Ako se lice ne æali. pravosnaæno i izvrãno reãenje o izreåenoj kazni i Beleãka (da lice nije platilo kaznu u propisanom roku) dostavljaju se prvostepenom organu za prekrãaje – sudiji za prekrãaje (po mestu prebivaliãta prekrãioca). policajac ñe stareãini (ili licu koje stareãina ovlasti) predati Nalog za izvrãenje sluæbenog zadatka12 i Zapisnike o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju koje je saåinio tokom smene.

odnosno lice). predoåava licu. ide na doobuku itd. utvrœuje da je lice uåinilo prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka. primenjuje zaãtitne mere na licu mesta. Kazne zatvora mogu se propisati samo zakonom. f) Iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja je posebna mera bezbednosti saobrañaja koja ima funkciju direktne zaãtite saobrañaja. odnosno ako je. OUP obraœuje Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka i stareãina ovaj Zahtev podnosi sudiji za prekrãaje koji vodi prekrãajni postupaki donosi Reãenje. s obzirom na trenutno psiho-fiziåko stanje (alkoholisan. zapreñenu kaznu i njegova prava. upisuju se mere u vozaåku dozvolu. o ranijim kaznama. Kada Reãenje postane pravosnaæno i izvrãno. Policajac stareãini podnosi Zapisnik o kontroli i ostale dokaze (dokaz o prekrãaju. o znaåaju prekrãaja itd. umoran. – policajac je uoåio ovaj prekrãaj. saopãtava predviœeni postupak (kod sudije za prekrãaje).vozila. a za lice od 16 godina kazne.). ide u zatvor. lice plaña izreåenu kaznu. obavezno leåenje alkoholiåara i narkomana i udaljenje stranaca sa dræavne teritorije) zakonom ili uredbom. Neposredna kontrola saobrañaja (novåana kazna i kazna zatvora). Stareãina analizira dokumentaciju i ceni osnovanost.10. upuñivanje na vanredni tehniåki pregled i sl. i to: ako lice upravlja vozilom pre sticanja prava na upravljanje. zabrana pravnom licu da vrãi odreœene delatnosti. ako lice ne koristi pomagala koja su navedena u vozaåkoj dozvoli. ako su ispunjeni sledeñi uslovi: – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka kod sudije za prekrãaje. Prekrãajni postupak se pokreñe. Stareãina moæe doneti Zakljuåak o ispravci Zapisnika o kontroli.16 Pri tome policajac sprovodi sledeñi postupak: bezbedno zaustavlja uåesnika u saobrañaju (vozilo. o prekrãiocu. nepodoban da upravlja vozilom.1. 269 10. tereta i vozaåa). zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene poslove.). vrãi opãtu kontrolu (vozila. saopãtava licu da da je uåinilo prekrãaj. izdaje odgovarajuñu potvrdu i omoguñuje bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj. opomena. saåinjava Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju . O æalbi reãava drugostepeni organ (veñe za prekrãaje). Uåinilac prekrãaja. zaãtitne mere i vaspitne mere. a novåane kazne i zaãtitne mere (oduzimanje predmeta. odnosno bolestan). zabrana upravljanja vozilom na motorni pogon. ako upravlja vozilom za vreme trajanja izreåene mere bezbednosti ili zaãtitne mere zabrane upravljanja tom kategorijom vozila. zabrana vrãenja odreœenih delatnosti. pod dejstvom droge ili psihoaktivnih lekova. S obzirom na znaåaj ovog ovlaãñe16 Mada je u Zakonu predviœeno da se za lice od 14 godina mogu izreñi vaspitne mere. ako su predviœene Zakonom (iskljuåenje vozila ili vozaåa iz saobrañaja. odnosno OUP moæe dokazati prekrãaj. vozaå. Prekrãaji su propisani za pravna i fiziåka lica. Ovu meru sprovodi policajac kada osnovano posumnja da lice nije sposobno da upravlja vozilom. odnosno OUP (stranke u postupku) mogu da uloæe æalbu na Reãenje. sprovodi se izvrãni postupak: ovo reãenje se unosi u dosije vozaåa. – lice je dovoljno staro da bude prekrãajno odgovorno. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . u praksi se najåeãñe podrazumeva minimalna starost od 18 godina. po Zakonu.

utvrditi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. stav 3. i 3. Ovlaãñeno lice koje je oduzelo vozaåku dozvolu po odredbama st. stav 2. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. ovog ålana duæan je da vozaåu vrati dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta. ili koji pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin i iz st. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. 1. Policajac kompletira Prekrãajnu prijavu i druge znaåajne podneske (dokaz o prekrãaju. kao i prema vozaåu iz ålana 190. uzeti podatke o vozaåu (podaci za prekrãajnu prijavu). U zavisnosti od razloga za isk17 “Ovlaãñeno 10 lice ñe na licu mesta privremeno oduzeti vozaåku dozvolu i iskljuåiti iz saobrañaja vozaåa koga zatekne da upravlja vozilom ili da pokuãava da upravlja vozilom ako je oåigledno da je vozaå u takvom psihofiziåkom stanju (umor. 4. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 188. izveãtaj o ranijim kaznama. Stareãina analizira osnovanost i podnosi Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. 1. u roku tri dana. dan i åas njenog oduzimanja i naåin njenog vrañanja. dejstvo opojnih droga ili lekova na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme voænje) da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom. ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. ovog zakona koji neprekidno upravlja vozilom duæe od pet åasova. izvrãiti opãtu kontrolu vozila. 2. narediti vozaåu da odmah prekine upravljati vozilom. Ako vozaå ne preuzme oduzetu vozaåku dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. 2. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 164. Zakonom je precizno definisan postupak iskljuåenja vozaåa iz saobrañaja:17 bezbedno zaustaviti vozilo. dozvola se ãalje u nadleæni OUP koji vodi vozaåa u evidenciji (odlaæe se u dosije vozaåa). ovog zakona za koga utvrdi da u organizmu ima alkohola ili da pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. a vozaåka dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. Organ åiji je radnik oduzeo vozaåku dozvolu prema odredbama st. ovog zakona. Krsto Bezbednost saobrañaja nja. ovog zakona koji odbije da se podvrgne ispitivanju. 4. ovog zakona. P. 5. Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja i vozaåa koga zatekne da upravlja motornim vozilom a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili da upravlja vozilom u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. bolest. dokumente o znaåaju tog prekrãaja za bezbednost saobrañaja). Vozaåu se. Ako lice. i 6. g) Iskljuåenje vozila iz saobrañaja je vrlo posebna mera bezbednosti i ima funkciju direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. ovog ålana prema vozaåu ili vozaåu instruktoru iz ålana 209. Pravosnaæno i izvrãno Reãenje se ulaæe u dosije vozaåa. u naznaåenom roku (najviãe 24 sata). broj oduzete vozaåke dozvole. ovog ålana i prema vozaåu instruktoru koga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. 5. kao i prema vozaåu za koga utvrdi da je pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. vraña vozaåka dozvola na mestu koje je navedeno u potvrdi o oduzimanju vozaåke dozvole. Organ za prekrãaje (sudija za prekrãaje) donosi Reãenje o prekrãaju. vozaåka dozvola ñe se dostaviti organu u åijoj se evidenciji vodi.Lipovac. OUP aktivno uåestvuje u prekrãajnom postupku (kao stranka). izdati potvrdu o oduzimanju vozaåke dozvole i narediti vozaåu da na bezbednom mestu parkira vozilo (ako nema drugih vozaåa) i uveriti se da ñe vozaå da poãtuje naredbu (pod pretnjom privoœenja).” (Ålan 212. odnosno koji upravlja vozilom duæe od osam åasova. dokaz o prekrãiocu. ZoOBS) 270 . stav 3. odnosno struånom pregledu na koji je upuñen. ovog zakona koji vozilom u toku 24 åasa preœe viãe od 500 km. ne preuzme vozaåku dozvolu. 1. kao i kad ga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. vozaåa i tereta. odnosno koji u toku 24 åasa upravlja vozilom duæe od osam åasova. stav 2. koja sadræi: ime i prezime vozaåa. Uåinilac prekrãaja i OUP imaju moguñnost Æalbe. privremeno oduzeti vozaåku dozvolu. i 6.

ime i prezime vlasnika. odnosno nedovoljno obezbeœen. Posebne mere bezbednosti) 20 “Kad ovlaãñeno lice prilikom vrãenja uviœaja opravdano posumnja da su na vozilu koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni za bezbednost saobrañaja. narediñe vozaåu da iskljuåi vozilo iz saobrañaja i obezbedi ga na bezbednom mestu.” (ålan 218. Neposredna kontrola saobrañaja 18 “Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost. ureœaji za zaustavljanje ili ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. ili na kome je teret nepravilno smeãten. ovog ålana. pismeno nareœenje. ovog ålana duæno je da izda potvrdu koja sadræi podatke iz ålana 217. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA ljuåenje vozila iz saobrañaja. narediñe vozaåu da prekine saobrañaj i otkloni neipsravnost. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna. Organ åiji je radnik privremeno oduzeo saobrañajnu dozvolu prema odredbama ovog ålana duæan je da vozaåu vrati tu dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. iskljuåiñe to vozilo iz saobrañaja i privremeno ñe oduzeti registarske tablice. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije. 271 10. odnosno masu ili osovinsko optereñenje. a registarske tablice da dostavi organu kod koga se vozilo vodi u evidenciji.18 Ukoliko policajac osnovano posumnja da su neispravni ureœaji za upravljanje. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno. U sluåajevima da policajac uoåi: tehniåku neispravnost vozila koja ugroæava i ometa druge uåesnike u saobrañaju. Posebne mere bezbednosti) 21 “Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja vozilo koje nije registrovano ili koje nema propisane registarske tablice. odnosno nareœenje da vozaå skine i preda registarske tablice. narediti vozaåu da skine registarske tablice i izdati Potvrdu o privremenom oduzimanju saobrañajne dozvole i registarskih tablica. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja tako ãto ñe oduzeti saobrañajnu dozvolu. da nema propisane registarske tablice (ima strane tablice koje nisu u skladu sa meœunarodnom konvencijom). stav 4. Ovlaãñeno lice koje je privremeno oduzelo saobrañajnu dozvolu ili registarske tablice po odredbama ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. Ukoliko vozaå ne otkloni neispravnost. naziv organa koji je izdao saobrañajnu dozvolu. privremeno oduzeti saobrañajnu dozvolu. koja sadræi: naziv i sediãte organa åiji je radnik oduzeo saobrañajnu dozvolu i registarske tablice. Posebne mere bezbednosti) 19 “Na tehniåki pregled uputiñe se motorno ili prikljuåno vozilo koje je iskljuåeno iz saobrañaja zbog tehniåke neispravnosti ureœaja za upravljanje ili ureœaja za zaustavljanje. ovog ålana moæe se ukljuåiti u saobrañaj posle tehniåkog pregleda na kome je utvrœeno da su otklonjena oãteñenja i nedostaci zbog kojih je vozilo iskljuåeno iz saobrañaja. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz saobrañaja vozaåu ñe. vrstu i registarski broj vozila. ovog zakona. odnosno da upotrebi zimsku opremu. ZoOBS. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. ovog ålana . a za prekrãaje iz stava 1. Vozilo iz stava 1.1. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu.19 odnosno ako su u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni bitni ureœaji na vozilu. ime i prezime vlasnika. Zakonom su predviœen naåin iskljuåenja: usmeno nareœenje. ZoOBS. Ukoliko policajac utvrdi da vozilo nije registrovano (registracija je istekla duæe od 30 dana). vozilo koje je u saobrañajnoj nezgodi toliko oãteñeno da se opravdano moæe zakljuåiti da su na njemu oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni sa stanoviãta bezbednosti saobrañaja. ZoOBS.i registarske tablice. kao i ako se osnovano posumnja da je na vozilu neispravan ureœaj za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno. nepravilno razmeãten teret na vozilu ili vangabaritni teret bez odgovarajuñe dozvole.20 iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja i uputiti ga na vanredni tehniåki pregled.” (ålan 216. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz stava 1.10. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. odnosno da su istekle probne tablice.21 . privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole. na licu mesta.” (ålan 219.

Posebne mere bezbednosti) 22 “Ako radnik organa unutraãnjih poslova.” (ålan 259. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. ovog ålana. Ako vozaå ne preuzme oduzetu saobrañajnu dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. Posebne mere za bezbednost saobrañaja) 23 Metodologija izrade zakona. Propis koji utvrœuje privredni prestup sadræi obeleæja privrednog prestupa i kaznu. U svim sluåajevima kada policajac iskljuåije vozilo iz saobrañaja. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna. Beograd. 2002. vreme. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. odnosno iskljuåenje vozila iz saobrañaja vrlo znaåajno ovlaãñenje koje zadire u prava graœana (sloboda kretanja. vozilo koje se u zimskim uslovima kreñe putem bez propisane zimske opreme. saobrañajna dozvola dostaviñe se organu u åijoj se evidenciji vozilo vodi. 10 272 . naåin i vreme vrañanja saobrañajne dozvole i peåat i potpis ovlaãñenog lica. odnosno naredi skidanje registarskih tablica i izda odgovarajuñu potvrdu. privremeno oduzme saobrañajnu dozvolu. a saobrañajna dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. a vozaåu ñe izdati potvrdu o izdatom nareœenju. uz strogo poãtovanje Zakona. radnik organa unutraãnjih poslova koji vrãi poslove kontrole i regulisanja saobrañaja.23 Privredni prestupi mogu biti odreœeni zakonom i uredbama. vozilo koje nije registrovano po vaæeñim propisima ili je oznaåeno stranim registarskim tablicama na kojima brojevi i oznake nisu u skladu sa meœunarodnim ugovorima koje je Jugoslavija ratifikovala. odnosno putem koji nije naveden u Potvrdi o probnoj voænji. odnosno da upotrebi zimsku opremu. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost. Treba naglasiti da je iskljuåenje vozaåa. Za privredni preime i prezime vozaåa i njegovu adresu. Krsto Bezbednost saobrañaja Ako policajac utvrdi da se vozilo kreñe putem gde je zabranjeno kretanje te vrste vozila. U praksi ima mnogo problema u primeni ovih ovlaãñenja. vozaåa i tereta.22 narediñe da se vozilo iskljuåi iz saobrañaja i o tome izdati potvrdu vozaåu. vrãeñi poslove kontrole i regulisanje saobrañaja. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. razlog oduzimanja. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj i da vozilo ukloni sa kolovoza. (ålan 217. utvrdi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozila iz saobrañaja. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. upiãe sve podatke za prekrãajnu prijavu. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije.Lipovac. zatekne u saobrañaju: 1. Vlada Republike Srbije. ili na kome je teret nepravilno smeãten. izvrãi opãtu kontrolu vozila. zaustaviñe vozilo i narediñe vozaåu da skine registarske tablice i da mu ih preda. ili se kreñe po isteku vaæenja potvrde o izdavanju probnih tablica. Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. a posebno ako se dosledno ne sprovodi Zakon. odnosno raspolaganje svojim stvarima) i treba ga primenjivati vrlo obazrivo. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. vozilo koje se kreñe putem na kome je trajno ili u odreœeno vreme zabranjen saobrañaj vozila one kategorije u koju to vozilo spada ili vozilo koje je oznaåeno probnim tablicama. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. naredi vozaåu da prekine saobrañaj vozilom. 2. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj na tom putu. put i mesto oduzimanja. odnosno masu ili osovinsko optereñenje. h) Privredni prestup je druãtveno ãtetna povreda propisa o privrednom i finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili jemogla da prouzrokuje teæe posledice i koja je propisom nadleænog organa odreœena kao privredni prestup. neophodno je da to uradi po Zakonom predviœenom postupku: da bezbedno zaustavi vozilo. a kreñe se putem koji nije naveden u potvrdi. P. ovog ålana. odnosno nedovoljno obezbeœen. datum. a vozaåu ñe izdati potvrdu o oduzimanju registarskih tablica sa napomenom da preduzme sve mere radi registracije vozila u skladu sa propisima. ZoOBS. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno. 3. ZoBS.

mesto (npr. saobrañajnim znakovima i drugom opremom i ureœajima koji omoguñuju optimalno koriãñenje saobrañajnih povrãina (detektori. novåana kazna i oduzimanje predmeta. senzori. izmenljiva signalizacija itd. ograniåenja i zabrana kojima se ureœuje naåin odvijanja saobrañaja i naåin koriãñenja saobrañajnih povrãina. Za privredne prstupe propisane su samo novåane kazne i zaãtitne mere (javno objavljivanje presude. i) Kriviåno delo je druãtveno opasno delo koje je zakonom odreœeno kao kriviåno delo i åija su obeleæja odreœena zakonom. sredstva izvrãenja (npr. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja se vrãi poloæajem tela. drzak naåin).2.24 Biñe kriviånog dela je skup posebnih elemenata (obeleæja) kriviånog dela. OUP podnosi Kriviånu prijavu koju razmatra javni tuæilac i odluåuje o pokretanju kriviånog postupka. zabrana pravnom licu da se bavi odreœenom privrednom delatnoãñu i zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene duænosti). Pri tome se pod reæimom saobrañaja podrazumeva skup pravila. vreme izvrãenja (npr. ãkolska saobrañajna patrola. u skladu sa meœunarodnim sporazumima. . od strane ovlaãñenog lica. opasno oruœe – vozilo). kamere. Elementi biña kriviånog dela mogu biti objektivni: naåin izvrãenja (npr. Za kriviåna dela propisani su kazna zatvora. liånom svojstvu (npr. Sudsko veñe sprovodi kriviåni postupak i donosi presudu. Kriviåni postupak se sprovodi kada policajac osnovano posumnja da je uåesnik u saobrañaju uåinio kriviåno delo. na nepreglednom putu). oduzimanje predmeta.10. Saobrañaj se reguliãe opãtim pravilima saobrañaja koja su utvrœena u meœunarodnim konvencijama i Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. Pod neposrednim (interventnim) regulisanjem saobrañaja podrazumeva se propisno izdavanje nareœenja uåesnicima u saobrañaju. 273 10. NEPOSREDNO (INTERVENTNO) REGULISANJE SAOBRAÑAJA Regulisanje saobrañaja predstavlja sistem mera kojima se upravlja odvijanjem saobrañaja. vreme smanjene vidljivosti). Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja 10. sa24 Isto. postavljanje i poãtovanje reæima saobrañaja. vozaå motornog vozila) i subjektivni: namera ili nehat. automatski brojaåi. vojnik. Najåeãñe je reå o teãkim saobrañajnim nezgodama sa obeleæjima kriviånih dela. zakonom i podzakonskim aktima (ojima su propisani znaci koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena sluæbena lica).2. S obzirom da se podrazumeva prisustvo ovlaãñenog lica (policajac.). a opãtinski/gradski organ za ulice i lokalne puteve). Na osnovu dokaza. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA stup moæe biti odgovorno domañe ili strano pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu. zvuånim i svetlosnim znacima i pokretima ruku. Opisano regulisanje saobrañaja vrãi nadleæni organ za saobrañaj (republiåko ministarstvo za magistralne i regionalne puteve. a posebno obezbeœuje projektovanje.

). i dr.). pa je opravdano koristiti obeleæje “interventno”. u svim situacijama koje su predvidive).. Odnosi policije sa javnoãñu... Deliverable 3 – WP 2. 2000.). 2000. VÃUP. opasni i vangabaritni tereti i sl. TRL. The Escape Project. Strazburg.. SWOV Institute for Road Safety Research. opravdan je termin “neposredno”. Literatura Goldenbeld. D. The Impact of Enforcement on Accidents. 2002. Weston Paul. Banja Luka. Nauka o policiji. – da se omoguñi bezbedno odstupanje od reæima saobrañaja (kratko . Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. B. Monash university. – da se omoguñi bezbedna promena reæima saobrañaja (u periodu uvoœenja novog reæima dok ga uåesnici u saobrañaju ne prihvate). – da se omoguñi kretanje ranjivih uåesnika u saobrañaju (deca. – da se omoguñi bezbedno ulivanje vozila u saobrañaj. odræavanje puta i sl. 2000.. Miletiñ. Preporuka (2001) 10. Æ. 1987. Beograd. 1999. Beograd. – da se omoguñi bezbedno kretanje odreœenih kategorija vozila (vozila pod pratnjom. Milosavljeviñ. hendikepirana lica i sl. 53. Lipovac... April 1994. Kontrola i regulisanje saobrañaja.Lipovac. 1997. Deliverable 5.) i situacije (uviœaj saobrañajne nezgode. The Escape Project. Pantazijeviñ. Federal Office of Road Safety. P. Evropski kodeks policijske etike.. Sa druge strane. VÃUP. Defendologija. stara lica. da se omoguñi ili pospeãi protoånost saobrañaja. Beograd. D. Technical Research Centre of Finland (VTT). Technical Research Centre of Finland (VTT). K. B. C. S. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañajna patrola graœana ili radnici preduzeña za puteve). Policijska akademija. 2000. 274 10 . Policijska akademija. 2001. Odnos saobrañajne policije i javnosti. No 8-9. Report No. Traffic law Enforcement: A Rewiev of the Literature. bez ovlaãñenog lica. Zaidel.M. – da se omoguñi bezbedna kontrola saobrañaja itd. Keãetoviñ. Grime Geoffrey. London. radovi na putu i sl. Bezbednost saobrañaja. Kada se i zbog åega sprovodi interventno regulisanje saobrañaja? Najåeãñe se interventno regulisanje saobrañaja sprovodi u sledeñim sluåajevima: – u raskrsnicama da bi se omoguñilo bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova. Handbook of Road Safety Research. ovo regulisanje se sprovodi samo izuzetno (jer saobrañaj mora biti regulisan pravilima saobrañaja i tehniåkim sredstvima. – da se obezbede odreœene zone (zone ãkola. Beograd.dok postoje razlozi za odstupanje). The Police Traffic Control Function Zaal. Komitet ministara saveta Evrope.

Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. br. Agencija za unapreœenje dræavne uprave.Literatura 275 10. Zakona . 13/93-284. Zakona . Reforma saobrañajne policije. “Sluæbeni glasnik SRS”. . 80/89. Zakona . Zakona . 63/ 88. Videti ål.“Sluæbeni list SRJ”. 2004. National Highway traffic safety administration. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. 33. Vidieti ål. br. 2002. br. 53/82. Vidieti ål. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA Traffic safety reference guide. Metodologija izrade zakona. br. br.53/93-2467. “Sluæbeni glasnik RS”. USA. br. “Sluæbeni glasnik RS”. 15/84. 41/94-573. 34/92. 2003. Beograd.“Sluæbeni list SRJ”. 2004. Vidieti ål. Zakon o policiji. Zakona . 19/04 i 84/04. Vlada RS. 101/05. Zakon o prekrãajima. 29/90.48/94-1497.67/933111.“Sluæbeni list SRJ”. “Sluæbeni glasnik RS”. Zakona . Vidieti ål. Zakon o ministarstvima. Vidieti ål. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. 1. 50/88. 101/05. br. 5.USP. 2. MUP . Vidieti Odluku US RS IU broj 30/94 25/97-509. MUP. Vidi: odluku SUS IU broj 78/1-89 . 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. br. “Sluæbeni list SFRJ”. br. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. 2003. 21/90 i 28/91.“Sluæbeni list SRJ”. 24/94-297. MUP. 5/86. 6. 28/96-5. 28. Zakon o bezbednosti saobrañaja. br.

UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11.1. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11.2. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja .11.

. Izuzetno od odredbe stava 1. O registrovanim vozilima vodi se evidencija.1 Prema ZoBS-u.1. ne moraju biti registrovani: 1) lake prikolice. 279 11.. registruju se i traktori. kao i motorna i prikljuåna vozila koja se kreñu od mesta u kome su preuzeta neregistrovana do mesta u kome ñe biti registrovana .pod uslovom da su oznaåena posebnim tablicama za privremeno oznaåavanje takvih vozila u saobrañaju na putu (probne tablice).. Zakonom o opãtem upravnom postupku propisan je naåin pokretanja. Motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana. – inspekcijsko tehniåki upravni poslovi i – ostali upravni poslovi. za naãe potrebe ñemo definisati i izdvojiti posebnu grupu upravno-pravnih poslova. Pod upravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevañemo one poslova koji se odnose na sprovoœenje nekih upravnih postupaka na zahtev stranke.1. . motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana. Za naãe potrebe se mogu razlikovati sledeñe grupa upravnih poslova bezbednosti saobrañaja: – upravni poslovi u oblasti vozila. UPRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada se najveñi broj poslova svodi na neku primenu prava. 11. radne 1 “. – upravni poslovi u oblasti vozaåa. Kad upravlja vozilom koje je oznaåeno probnim tablicama..1. 2) motorna i prikljuåna vozila koja su prepravljena ili popravljena i kojima se vrãi probna voænja radi ispitivanja i prikazivanja njihovih svojstava ili koja se kreñu od sediãta preduzeña u kome su proizvedena do skladiãta. ovog ålana. ålan 195).11. Za vozila iz taåke 2.” (ZoOBS. Uslovno se mogu razlikovati upravni i pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. Upravni poslovi u oblasti vozila Prema ZoOBS. vozaå mora kod sebe da ima vaæeñu potvrdu i duæan je da je pokaæe na zahtev ovlaãñenog lica. voœenja i okonåanja upravnog postupka. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . ovog ålana izdaje se potvrda o koriãñenju probnih tablica. odnosno po sluæbenoj duænosti.

– promena tehniåkih podataka o vozilu. 3 Ovo je upravna. radne maãine. zapreæna vozila i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori. – izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije (PoUputstvuSupa). 280 . kao i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori. – izdavanje treñe tablice za lake prikolice. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 maãine.. procesna kontrola. internim aktima MUP-a (npr. samo ako su registrovana. “ (ZoBS..Lipovac. – upisivanje osnovnih podataka o vozilu u ruåni registar. motokultivatori. – registracija vangabaritnih vozila.). – izdavanje naloga za ispitivanje vozila. – unoãenje podataka o vozilu u informacioni sistem (IS) MUP-a. – odjava vozila. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS). vozila pod hipotekom i sl. Zakonom o opãtem upravnom postupku. – popunjavanje obrasca saobrañajne dozvole. Uputstvo o ukucavanju broja motora i ãasije) itd. – zamena registarskih tablica (zbog gubitka ili nestanka). ovog ålana izdaje s potvrda o registraciji i registarske tablice. motokultivatori. 2“ . – registracija vozila sa drugih registracionih podruåja. – provera vozila preko Interpola i u zemlji (evidencije ukradenih vozila). zapreæna vozila. – izdavanje privremene registarske tablice (RPE). – pridruæivanje registarske oznake vozilu. – izdavanje tablica sa oznakom *PROBA*. Prva registracija motornih i prikljuånih vozila obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka. U saobrañaju na putevima mogu uåestvovati traktori.. – provera da li ima zakonskih smetnji da se vozilo registruje (kradena vozila. – privremena registracija vozila (RP)..2 Upravni poslovi u oblasti vozila su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS). Pravilnikom o registraciji motornih i prikljuånih vozila. – promena vlasnika vozila. bicikli sa motorom. ålan 132). Za registrovano vozilo iz stava 1.3 Svaki od navedenih struånih poslova je znaåajan i podrazumeva sprovoœeçe precizno ureœene procedure koja se sastoji od viãe struånih poslova OUPa. Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozila su: – prva registracija motornih i prikljuånih vozila i vozila na motorni pogon. – izdavanje duplikata saobrañajnih dozvola i – upravni postupak poniãtenja registracije. Registarska tablica sadræi naziv opãtine i registarski broj vozila. – produæenje vaæenja registracije vozila. bicikli sa motorom. – izdavanje uverenja o vozilima. – registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava. P. – registracija motocikla.

za svako vozilo se formira dosije vozila u kome su originalni pisani podnesci u vezi registracije vozila. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . porez na dodatnu vrednost. odnosno opãtina) i naknadama koãtanja (izrada saobrañane dozvole. Ostala vozila na motorni pogon (traktori koji se koriste iskljuåivo u poljoprivredi. – izdavanje saobrañajne dozvole i – izdavanje registarskih tablica. Dakle. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – formiranje dosijea vozila. 3) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list4 u kome ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). registarskih tablica i drugo) i 6) dokaz o istovetnosti6 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. Stranka pokreñe ovaj proces. Za produæenje registracije vozila podnose se sledeñi pisani podnesci: 1) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list7 u kome je ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). odnosno ãasije. Prvih pet dokumenata se ulaæe u posebnu fasciklu-dosije vozila i predstavljaju osnovne sadræaje dosijea vozila. dokazi o plañenim daæbinama. dokazi o ispunjavanju uslova bezbednosti saobrañaja itd. 4 Registracioni list ima funkciju i 5 Neke dræave su propisale da se 6 Ovaj zahteva u ovom upravnom postupku. u ovaj dosije mogu dodavati dopunski sadræaji – novi dokumenti o vozilu (raåun o kupovini novog motora. 4) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). opãte bezbednosti ili poãtovanja propisa. naknada za puteve. radne maãine. stara saobrañajna dozvola. dokaz se donosi na uvid. pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza.1. komunalna taksa i druge daæbina5 koje je propisala Republika. odnosno vlasniåka knjiæica za polovna vozila). kazni za sa- obrañajne prekrãaje i dr. tako ãto podnosi sledeñe pisane podneska: 1) dokaz o poreklu vozila (raåun za novo vozilo. Dakle. Produæenje vaæenja registracije vozila je upravni postupak koji se realizuje svake godine za motorna i prikljuåna vozila. zapreæna vozila i bicikl sa motorom) se registruju trajno i podleæu ponovnoj registraciji samo prilikom promene vlasnika. 5) dokaz o plañenim daæbinama (carine. kada stranka (vlasnik vozila) podnese zahtev za prvu registraciju vozila u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj u pogledu bezbednosti saobrañaja. Kasnije se.). 281 11. odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica).). 2) dokaz o vlasniãtvu (raåun od ovlaãñenog distributera na ime lica na koje se vozilo registruje ili kupoprodajni ugovor za polovna vozila. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. dokazi o promeni identifikacionih oznaka ili tehniåkih podataka o vozilu. reãenje o nasledstvu i sl. 7 Registracioni list ima funkciju i zahteva u ovom upravnom postupku. motokultivatori.11.

odnosno opãtina) i 4) dokaz o istovetnosti9 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. – ako je vozilo uniãteno. doœe do havarije vitalnih delova vozila ili se promene obeleæja vozila (blok motora. Pored zahteva za promenu vlasnika vozila. deo ãasije na kome se nalazi utisnuta oznaka ãasije. Pri produæenju vaæenja registracije proveravaju se pisani podnesci i aæuriraju sadræaji dosijea vozila. 8 Neke dræave su propisale da se pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. kupoprodajni ugovori. a ako se radi o promeni motora ili ãasije vozila. 2) dokaz o vlasniãtvu vozila (kupoprodajni ugovor ili drugi dokument). nalaz i miãljenje veãtaka i sl.Lipovac. Ukoliko se vozilo znaåajno oãteti. izdaje se nova saobrañajna dozvola novom vlasniku vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 2) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). podnosi se i dokaz o poreklu i vlasniãtvu tog dela vozila. P. 3) dokaz o plañenim daæbinama (naknada za puteve. komunalna taksa i druge daæbine8 koje je propisala Republika.) i naknadama koãtanja (saobrañajna dozvola. Odjava motornih i prikljuånih vozila vrãi se u sledeñim sluåajevima: – kada se vozilo otuœi i menja registraciono podruåje. Stara saobrañajna dozvola se ulaæe u dosije vozila. vlasnik vozila je duæen da podnese zahtev za promenu tehniåkih podataka o vozilu. odnosno nosilac prava raspolaganja promeni stalno mesto prebivaliãta (fiziåka lica). Uz ovaj zahtev prilaæu se dokazi o promeni tehniåkih podataka. Svi znaåajni dokazi (raåuni. vlasnik vozila podnosi i sledeñe dokaze: 1) dokaz o poreklu vozila (stara saobrañajna dozvola). vlasnik vozila je duæan da tu promenu prijavi nadleænom organu u roku 15 dana (kao i svaku drugu promenu podataka u saobrañajnoj dozvoli).). 3) dokaz o plañenim daæbinama (porez na promet i sl. – kada vlasnik vozila. Promena vlasnika vozila. promena nosivosti vozila ili broja mesta za putnike i sl. jer se veñ nalaze u dosijeu vozila koji je formiran pri prvoj registraciji. promena boje vozila.) ulaæu se u dosije vozila. osim ako se menja registraciono podruåje ili ako je vozilo bilo odjavljeno po bilo kom osnovu. kazni za saobrañajne prekrãaje i dr. odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica). odnosno sediãte (pravna lica) – preseli se u drugo registarsko podruåje. – ako je vozilo nestalo. Promena tehniåkih podataka o vozilu. Dokazi o poreklu vozila i vlasniãtvu nad vozilom nisu neophodni. Prilikom otuœenja ili kupovine vozila. Registarske oznake i registarske tablice ostaju iste. 9 Ovaj dokaz se donosi na uvid. OUP analizira sve dokaze po potrebi sprovodi neophodna veãtaåenja i na osnovu sveobuhvatne analize utvrœuje identitet vozila i izdaje novu saobrañajnu dozvolu. 282 . a po potrebi i registarske tablice).

Stare registarske oznake se ne mogu ponovo izdavati pre isteka dve godine od dana prijavljivanja.1. a stara dozvola se ulaæe u dosije vozila. Ukoliko je vaæila ranija registracija. Privremena registracija (RP) se odnosi na registraciju motornih i prikljuånih vozila åiji su vlasnici stranci koji privremeno borave u naãoj zemlji. odnosno saobrañajne dozvola istekla duæe od 30 dana i sl. Nadleæni organ upisuje u saobrañajnu dozvolu da je vozilo odjavljeno. vlasnik plaña sve daæbine i prilaæe dokaze o osiguranju i tehniåkoj ispravnosti. OUP izdaje nove registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. a zatim podnosi zahtev za registraciju vozila. Ukoliko doœe do gubitka. Privremena registracija vozila. Uz registarske tablice izdaje se i potvrda o privremenoj registraciji vozila. Vlasnik vozila podnosi zahtev za izdavanje drugih registarskih tablica sa drugom (novom) registarskom oznakom. Na registarskoj tablici se upsuje i godina u kojoj istiåe privremena registracija. Izdavanje privremene registarske tablice (RPE) odnosi se na vozila koja se odvoze iz naãe zemlje. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – ako je vozilu istekla registracija. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . i da su registarske tablice vrañene i vraña saobrañajnu dozvolu vlasniku. Registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava se vrãi pod posebnim uslovima i za njih se vodi posebna evidencija. niti naknade za puteve i druge naknade (veñ su uplañene). Meœutim. uz zahtev podnosi dokaz da je uplatio naknadu za registarske tablice i saobrañajnu dozvolu.11. Uz tablice RPE se izdaje i Potvrda koja vaæi najduæe 15 dana. vlasnik vozila je duæan da to prijavi nadleænom organu. odnosno nosiocu prava raspolaganja. Ukoliko je stara registracija istekla. Ovo je posebno znaåajno zbog åinjenice da se registarske tablice åesto otuœuju radi prevoza poåinilaca kriviånih dela. Uz zahtev za privremenom registracijom. da preda registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Zamena registarskih tablica u sluåaju gubitka ili nestanka. oãteñenja ili nestanka jedne ili obe registarske tablice. Uz zahtev za izdavanje privremene registarske teblice (RPE) prilaæe se i izvozna deklaracija od strane carine. na osnovu vaæeñe putne isprave. vlasnik vozila prilaæe i Reãenje carine o privremenom uvozu (za uvezena vozila) i dokaz o odobrenom privremenom boravku. onda vlasnik ne plaña osiguranje. Uz nove registarske tablice izdaje se i nova saobrañajna dozvola. Vlasnik vozila odjavljuje vozilo u prethodnom registarskom podruåju (vraña registarske tablice i u saobrañajnu dozvolu se konstatuje da je vozilo odjavljeno). odnosno produæenje privremene registracije vrãi se svake godine. Registracija motornih i prikljuånih vozila koja dolaze sa drugih registarskih podruåja za vozila koja su kupljena. posle zavrãenog boravka stranog dræavljanina iz zemlje i za vozila kupljena u Srbiji koja ñe se registrovati u drugoj zemlji. a staru saobrañajnu dozvolu zadræava u dosijeu vozila. ali su prethodno bila registrovana na drugom registarskom podruåju ili se vlasnik vozila doseli sa drugog registarskog podruåja. neophodno je promeniti registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Vlasnik vozila je duæan da u roku 15 dana da podnese zahtev za odjavu. 283 11.

Za lake prikolice se ne izdaje saobrañajna dozvola. prepravljana ili nije ni postojala. Registracija vangabaritnih vozila se odnosi na motorna i prikljuåna vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove u pogledu dimenzija (duæina. Registracija motocikla vrãi se pod istim uslovima kao i registracija vozila. sa svim dokazima koji mogu pomoñi u identifikaciji. a ispred oznake upisuje se oznaka PUS (Po Uputstvu SUP-a). mase (najveña dozvoljena masa prelazi 40 tona) i osovinskih optereñenja. P. Oznake ukucavaju posebno ovlaãñeni servisi. U Potvrdu se upisuju podaci o periodu vaæenja (do 15 dana). niti posebna potvrda. Tablice sa oznakom “PROBA” su od kartona i posle upotrebe se ne vrañaju. Nadleæni organ moæe poveriti zainteresovanom preduzeñu da. u njegovo ime. izdaje tablice sa oznakom “PROBA”. vozila koja se kreñu od mesta proizvodnje do mesta prodaje (skladiãta) ili od mesta prodaje do mesta stanovanja vlasnika. o putu kojim ñe se kretati vozilo (deonice) i vremenu kada ñe se ovaj prevoz realizovati. Kada je izvrãena pouzdana identifikacija vozila. Izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije je veoma vaæan upravni posao i odnosi se na vozila kod kojih je oznaka motora ili ãasije uniãtena. a na osnovu nalaza veãtaka ili struånog lica. Za ova vozila se izdaju posebne registarske tablice crvene boje sa belim slovima i brojevima. Vlasnik vozila OUP-u podnosi zahtev za izdavanje naloga za ukucavanje broja motora. Izdavanje treñih tablica za lake prikolice. stareãina SUP-a izdaje nalog za ukucavanje posebnog broja (oznake). Treba naglasiti da ovakve registarske tablice ne oslobaœaju ova vozila od procedura koje se odnose na svaki vangabaritni prevoz (zahtev za odobrenje). To su prepravljana ili popravljana vozila koja idu na probnu voænju radi ispitivanja njihovih bezbednosnih i drugih svojstava. s tim ãto se za motocikle izdaje jedna registarska tablica åetvrtastog oblika (koja stoji na zadnjoj strani moticikla). tako da se ove oznake uvek razlikuju od meœunarodnih oznaka vozila (VIN). a treba da uåestvuju u saobrañaju na putu. OUP vrãi identifikaciju vozila. Vozila sa oznakom proba podleæu posebnom obaveznom – dnevnom osiguranju. odnosno ãasije. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Izdavanje tablica sa oznakom “PROBA” odnosi se na motorna i prikljuåna vozila koja joã nisu registrovana. ãirina. oãteñena. O izdatim nalozima vodi se posebna evidencija. Uz tablice sa oznakom “PROBA” izdaje se Potvrda o koriãñenju probnih tablica na period koji se raåuna u danima i ne moæe biti duæi od 15 dana. Da bi se mogle koristiti u javnom saobrañaju lake prikolice (do 750 kg) se registruju i za njih se izdaje jedna registarska tablica sa ponovljenom registarskom oznakom vuånog vozila (treña tablica). vozilo ne moæe biti registrovano u redovnom postupku. 284 . S obzirom na to da se na tehniåkom pregledu ne moæe struåno i pouzdano utvrditi identifikacija vozila.Lipovac. o vozaåima koji ñe upravljati vozilom u tom periodu. veñ ih korisnik uniãtava. veñ se u saobrañajnu dozvolu vuånog vozila upisuje da je izdata treña tablica. visina). Kada se ova åinjenica utvrdi na redovnom tehniåkom pregledu vozila (u procesu identifikacije vozila) upisuje se u registracionom listu.

na osnovu dosijea vozila.1. Protiv reãenja koja su doneta u prvostepenom postupku moæe se uloæiti æalba drugostepenom organu – Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. Najåeãñe se izdaju uverenja o vlasniãtvu vozila. neophodno je da se izvrãi pojedinaåno ispitivanje vozila (tzv. poziva se vlasnik vozila radi davanja izjave u vezi nabavke vozila i drugih spornih okolnosti. Na novoj saobrañajnoj dozvoli se upisuje “DUPLIKAT”.1. o poreklu vozila. a na osnovu dosijea vozila i evidencija koje vodi OUP. 11 Ovako su bili definisani uslovi u prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilom åiji pot- pisnik je bila i Srbija. Na primer. pristupa se proveri (po potrebi i veãtaåenju). Pravilnikom o vozaåkoj dozvoli itd.2. Izdavanje uverenja o vozilima vrãi se na zahtev vlasnika vozila ili drugog zainteresovanog lica. ukoliko se naknadno utvrdi da su dokazi o poreklu ili vlasniãtvu vozila bili neispravni. starosni. struåni i uslov lepog ponaãanja. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. Upravni poslovi u oblasti vozaåa Upravni poslovi u oblasti vozaåa su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS).10 U izjavi se navode podaci o vozilu za koje se traæi duplikat saobrañajne dozvole. na zahtev stranke (izjava). Ispitivanje vozila vrãe posebno ovlaãñene organizacije (najåeãñe nauåni instituti i fakulteti). u kome se od vlasnika moæe oduzeti i vozilo. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS). mesto. Po sluæbenoj duænosti se donosi Reãenje i poniãtenju registracije i od vlasnika oduzima saobrañajna dozvola i registarske tablice.11 Prema ZoOBS ovi uslovi su konkreti10 Duplikat saobrañajne dozvole moæe izdati samo organ kod koga se vodi dosije vozila. o registraciji. 285 11.11. Da bi lice upravljalo vozilima u saobrañaju treba da ispunjava zdravstveni. vreme i naåin nestanka saobrañajne dozvole. o broju motora i broju ãasije. “atest”). Protiv izvrãioca kriviånih dela pokreñe se poseban kriviåni postupak. a na osnovu saznanja da je registracija vozila izvrãena i vozilo registrovano na osnovu neispravne (falsifikovane) dokumentacije. o osiguranju itd. . Na osnovu sagledavanja svih dokaza utvrœuje se da li su se stekli uslovi za poniãtavanje registracije. Ukoliko nalaz veãtaka ukazuje da je reå o falsifikatu. Pri registraciji vozila prilaæe se i dokaz o ispitivanju vozila koji se ulaæe u dosije vozila. Izdavanje duplikata saobrañajne dozvole se vrãi u sluåajevima gubitka saobrañjne dozvole. Zakonom o opãtem upravnom postupku. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Izdavanje naloga za ispitivanje vozila se odnosi na vozila koja se opravljaju ili prepravljaju ili za vozila koja se pojedinaåno izraœuju (najåeãñe se lake prikolice izraœuju u zanatskim radnjama ili liåno). o prvoj registraciji. Pariz. Upravni postupak poniãtenja registracije se vrãi po sluæbenoj duænosti. 1909. S obzirom na to da ova vozila nemaju potvrdu o ispunjavanju bezbednosnih i drugih uslova za uåeãñe u saobrañaju.

“ (ZoOBS. – prijava/odjava vozaåa (zbog promene prebivaliãta). – izdavanje duplikata vozaåke dozvole. stav 1.12 Upravne poslove izdavanja vozaåkih dozvola i evidencije vozaåa vrãi OUP. 2) da je navrãilo 18 godina æivota. Pravo na upravljanje motornim vozilima kategorije D moæe da stekne vozaå koji ima pravo da upravlja motornim vozilom kategorije C: 1) ako je upravljao motornim vozilima kategorije C najmanje dve godine. – izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora. 286 . – izdavanje instruktorskih dozvola. – upisivanje osnovnih podataka o vozaåu u ruånu evidenciju. Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozaåa su: – izdavanje novih vozaåkih dozvola. Pravo na upravljanje motornim vozilom moæe da stekne lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom. – unoãenje podataka o vozaåu u jedinstveni informacioni sistem MUP-a. Izuzetno od odredbe taåke 2. 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilom. Izdavanje nove vozaåke dozvole obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka. – produæenje vaænosti vozaåke dozvole... – izdavanje uverenja i – donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita..Lipovac. 2) da je navrãilo 18 godina. 2) ako je upravljao motornim vozilima kategorije B i C ukupno najmanje 3 godine. – izdavanje potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP). 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje motornim vozilima odreœene kategorije. tako da pravo na upravljanje motornim vozilima moæe steñi lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom.. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 zovani. – upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled. Svaki od nabrojanih struånih poslova je sloæen i podrazumeva sprovoœenje propisanih procedura. 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje vozilim odreœene kategorije i 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilima. – provera da li je licu zabranjeno izdavanje vozaåke dozvole (evidencije o zaãtitnim merama i merama bezbednosti). ålan 171). a pravo na upravljanje motociklima sa motorom åija zapremina ne prelazi 125 cm3 – lice koje je navrãilo 16 godina. – zamena inostranih vozaåkih dozvola za nacionalnu vozaåku dozvolu. P. – pridruæivanje oznake – broja vozaåu. – formiranje dosijea vozaåa i 12 ”. pravo na upravljanje autobusima i trolejbusima moæe da stekne lice koje je navrãilo 21 godinu. – popunjavanje obrasca vozaåke dozvole. – oduzimanje vozaåkih dozvola (zbog zdravstvenih razloga). ovog ålana. – upisivanje novopoloæenih kategorija.

Prilikom izdavanja naãe nacionalne vozaåke dozvole. odnosno uslovno sposobno da upravlja vozilom). u dosije vozaåa se stavljaju i drugi vaæni pisani podnesci i dokumenti u vezi vozaåa.) i 5) dve istovetne fotografije. 3) dokaz da je lice boravilo duæe od 6 meseci u zemlji åiju dozvolu poseduje (gde je polagalo vozaåki ispit). Zamena inostranih vozaåkih dozvola se vrãi na zahtev lica (naãih graœana ili stranaca) koja su poloæila vozaåki ispit u nekoj stranoj zemlji. 2) dokaz o struånosti (potvrdu o zavrãenoj obuci i uverenje o poloæenom ispitu). 5) dve istovetne fotografije. poseduju inostranu vozaåku dozvolu i æele da je zamene naãom nacionalnom dozvolom. Prva åetiri pisana podneska i jedna fotografija su osnovni sadræaji dosijea vozaåa koji se formira u postupku izdavanja nove (prve) vozaåke dozvole. odnosno meœunarodne obaveze. 14 Prema Zakonu i meœunarodnim ugovorima lice moæe imati samo jednu nacionalnu vozaåku dozvolu. u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj. pravosnaæna reãenja i presude za dela u saobrañaju. uporeœivanjem uslova koji se zahtevaju i vozaåkih ispita u zemlji gde je vozaå polagao i uslova u naãoj zemlji ocenjuje se ispunjenost uslova za izdavanje naãe nacionalne vozaåke dozvole.11.1. 287 11. 6) dokaz o ispunjavanju starosnog uslova (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument na uvid). Ovi podnesci predstavljaju dopunske sadræaje dosijea vozaåa: nalaz i miãljenje lekara sa kontrolnog zdravstvenog pregleda. Pri tome se ima na umu i princip reciprociteta.13 2) overen prepis inostrane vozaåke dozvole. Pored ovih sadræaja. 4) dokaz o uplati propisanih daæbina (obrazac vozaåke dozvole. administrativne i druge takse i sl. inostrana dozvola se zadræava i ulaæe u dosije vozaåa. Na osnovu inostrane vozaåke dozvole. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .14 13 Inostrana vozaåka dozvola je osnov za dobijanje nacionalne vozaåke dozvole. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – izdavanje vozaåke dozvole Dakle. kada stranka (lice koje je poloæilo vozaåki ispit) podnese zahtev za izdavanje vozaåke dozvole. 3) dokaz o ispunjavanju zdravstvenih uslova (lekarsko uverenje u kome je navedeno da je lice sposobno. Uz zahtev za zamenu inostrane vozaåke dozvole prilaæu se i sledeñi dokumenti: 1) inostrana vozaåka dozvola. 6) dokaz o uplañenoj naknadi troãkova vozaåke dozvole i o uplañenim daæbinama (takse) i 7) liåna karta (na uvid). novo lekarsko uverenje itd. Stranka u ovom procesu podnosi sledeñe pisane podneske: 1) zahtev za izdavanje vozaåke dozvole. 4) vaæeñe lekarsko uverenje.

lekarsko uverenje i sl. jer na njenoj treñoj strani nisu svrstane kategorije vozila. a po potrebi i dve fotografije i drugi prilozi (dokazi o uplañenim daæbinama i naknadama. Za redovno produæenje vaæenja vozaåke dozvole podnosi se zahtev. 3) da ima odgovarajuñu struånu spremu (specijalizacija saobrañajne struke – peti stepen za vozaåa instruktora).). Vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 10 godina. Ovaj rok se moæe smanjiti na osnovu lekarskog uverenja (ne krañe od jedne godine). zadræavajuñi vozaåku dozvolu (original). Lica starija od 65 godina. Zahtev se odlaæe i ova åinjenica se upisuje i u dosije vozaåa. 4) da ima 3 godine vozaåku dozvolu za upravljanje onom kategorijom vozila za koju se izdaje instruktorska dozvola i 5) da za poslednjih 5 godina nije pravosnaæno osuœivana za kriviåna dela ugroæavanja bezbednosti saobrañaja. Izdavanje duplikata vozaåke dozvole se vrãi ukoliko vozaå izgubi ili mu nestane vozaåka dozvola. odnosno rokom koji je odreœen lekarskim uverenjem. zahtevaju izdavanje duplikata i tako izbegavaju mere zabrane upravljanja vozilom (zaãtitne mere ili mere bezbednosti). Izdavanje povrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP) vrãi se na osnovu poloæenog testa o poznavanju saobrañajnih propisa. 288 . Zahtev i uverenje o novopoloæenoj kategoriji se ulaæe u dosije vozaåa. Instruktorska dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. a u vozaåku dozvolu se upisuje (overava) nova kategorija. pri svakom produæenju vaænosti vozaåke dozvole prilaæu i lekarsko uverenje.). Vozaå prilaæe i izjavu o okolnostima nestanka.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Upisivanje novopoloæenih kategorija u vozaåku dozvolu vrãi se kada vozaå (koji ima vozaåku dozvolu i za kojeg je formiran dosije vozaåa) naknadno poloæi neku drugu kategoriju. uz zahtev. skrati program obavezne obuke za vozaåa. a nakon toga se produæava. Vozaå. Ova potvrda daje pravo na upravljanje biciklom sa motorom. 2) da je navrãila 23 godine starosti. to se unosi u evidencije vozaåa. Danas veliki broj kandidata za vozaåe polaæe PSP test i koristi moguñnost da. Licima koja su navrãila 65 godina vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. odnosno gubitka vozaåke dozvole. na osnovu Potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa. P. Izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora se vrãi na osnovu uverenja o poloæenom ispitu za vozaåe traktora. Ova dovzloa se razlikuje od vozaåke dozvole. Treba napomenuti da vozaåi veoma åesto. prilaæe vozaåku dozvolu i dokaz o novopoloæenoj kategoriji. Izdavanje instruktorske dozvole vrãi OUP na zahtev stranke koja prilaæe dokaze o ispunjavanju sledeñih uslova: 1) da je poloæila ispit za vozaåa instruktora. radnom maãinom i motokultivatorom. Produæenje vaænosti vozaåke dozvole se vrãi na zahtev stranke kojoj je istekla vaænost vozaåke dozvole. Na vozaåkoj dozvoli koja se izdaje upisuje se DUPLIKAT i broj duplikata (prvi. Zato je neophodno bolje uvezivanje upravnih poslova i poslova neposredne kontrole saobrañaja. drugi itd.

tj. tuæilaãtva i drugi subjekti koji saznaju o promeni zdravstvenog statusa vozaåa. Na osnovu toga poziva vozaåa da doœe u OUP i donese vozaåku dozvolu. pronalazi vozaåa u evidenciji i proverava njegov dosije vozaåa. pa se smatra da mera ne teåe. 289 11. upisuje se mera u vozaåku dozvolu.16 Upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled se vrãi u sluåajevima kada se osnovano posumnja da je bitno promenjen zdravstveni status vozaåa (nije viãe duãevno i telesno sposoban da upravlja vozilom). Sa druge strane. osuœenim licima moæe da istekne mera bezbednosti dok se nalaze u zatvoru. a novi sekretarijat ñe od prethodnog sekretarijata zatraæiti dosije vozaåa i vozaåa upisati u svoju evidenciju vozaåa. samo za upravljanje vozilima koja su posebno prilagoœena vozaåima koji nemaju ekstremitete i sl. Na osnovu prikupljenih informacija. Kada nadleæni OUP dobije ovakva saznanja. Kada vozaå koji je upuñen na kontrolni lekarski pregled. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Prijava i odjava vozaåa zbog promene prebivaliãta se vrãi na zahtev vozaåa kada promeni prebivaliãte – preseli se van sekretarijata u kome se vodi u evidenciji vozaåa.11. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Kada OUP dobije pravosnaæno reãenje ili presudu (dokument o izricanju mere). pronañiñe vozaåa u evidenciji i u dosije vozaåa uloæiti ovakvu informaciju (obaveãtenje). dok se ne podvrgne kontrolnom zdravstvenom pregledu.1. vojni organi. a reãenje/presudu ulaæe u dosije vozaåa.) ili 15 U praksi se javlja problem kada vozaå izbegava da mu se u vozaåku dozvolu upãe zaãtitna mera. O izvrãenim merama vodi se evidencija. o åemu se izdaje potvrda. na osnovu pravosnaænih sudskih odluka. Treba naglasiti da zaãtitne mere (zabrana upravljanja u periodu od tri do 12 meseci) izriåe sudija za prekrãaje i one traju od dana upisa u vozaåku dozvolu. Vozaåu se privremeno oduzima vozaåka dozvola. donese lekarsko uverenje. nadleæni organ donosi reãenje u skladu sa nalazom i miãljenjem lekarske komisije: – vozaåu se vraña vozaåka dozvola i u dosije vozaåa odlaæe lekarsko uverenje da je vozaå i dalje sposoban za upravljanje vozilima svih kategorija koje su upisane u vozaåku dozvolu ili – u vozaåku dozvolu se upisuju napomene – ograniåenja za upravljanje vozilom (npr. preduzeñe. Kada vozaå pristupi. Vozaå je duæan da se prijavi u novom mestu prebivaliãta. Izvrãenje zaãtitnih mera i mera bezbednosti se vrãi po sluæbenoj duænosti. sudovi. OUP ñe doneti Reãenje o upuñivanju vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled kod ovlaãñene zdravstvene ustanove. 16 Ovo dovodi do apsurda da poåinioci najteæih kriviånih dela i prekrãaja upravljaju vozilom dok traje sidski proces.15 S druge strane. nije izvrãena. Zdravstvene ustanove. Oduzimanje vozaåke dozvole zbog zdravstvenih razloga vrãi se na osnovu saznanja da je vozaå koji se vodi u evidenciji oboleo od bolesti koja je nespojiva sa upravljanjem motornim i prikljuånim vozilom za koju ima upisanu kategoriju u vozaåku dozvolu. a vozaåa pozvati da doœe i donese vozaåku dozvolu. mere bezbednosti izriåu redovni sudovi i one teku od pravosnaænosti presude. duæni su da to prijave organu kod koga se vozaå vodi u evidenciji. na komisiju lekara specijalista za konkretnu bolest.

a izdaje se nova vozaåka dozvola sa preostalim kategorijama. vrãi se na zahtev vozaåa. 11 11. Izdavanje uverenja na osnovu dosijea i evidencija vozaåa. Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Najznaåajniji inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja su: – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju tehniåkih pregleda vozila. Protiv lica i drugih koji su umeãani u sluåaj pokreñe se odgovarajuñi postupak pred sudom. reãenja o vangabaritnim prevozima i sl. P. Na osnovu utvrœenih åinjenica donosi se Reãenje. a u dosije vozaåa odlaæe lekarski nalaz i miãljenje.3. 290 . reãenje i lekarsko uverenje se odlaæu u dosije vozaåa. Reãenje i poniãtena vozaåka dozvola. za C i D kategoriju vozila). – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju centara za obuku vozaåa. otvaranje centara za obuku vozaåa.) ili po sluæbenoj duænosti (donoãenje reãenja o zabrani rada. Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje svim kategorijama. – izdavanje raznih reãenja i naloga u vezi puteva. Donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita vrãi se po sluæbenoj duænosti kada se doœe do saznanja da je vozaåka dozvola izdata na osnovu neispravnih dokaza i falsifikovanih dokumenata (npr. – nalaganje mera za otklanjanje propusta u vrãenju unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS) i – davanje saglasnosti. Najåeãñe se izdaju uverenja o verodostojnosti vozaåke dozvole. lice nije boravilo duæe od 6 meseci u mestu gde je polagalo ispit ili komisija nije bila formirana u skladu sa zakonom). o nekaænjavanju vozaåa. falsifikovana inostrana vozaåka dozvola na osnovu koje je izdata naãa nacionalna vozaåka dozvola) ili je ispit poloæen na nedozvoljen naåin (npr. onda se stara vozaåka dozvola poniãtava (upiãe se poniãteno). odnosno o oduzimanju ovlaãñenja za rad). Sprovode se na osnovu zahteva stranke (otvaranje tehniåkih pregleda. C ili D). poziva se lice da donese vozaåku dozvolu koja se poniãtava i odlaæe u dosije vozila (zajedno sa reãenjem i dokazima o neispravnosti). Poniãtena vozaåka dozvola. poniãtava se stara vozaåka dozvola i izdaje nova vozaåka dozvola u koju se upisuju samo kategorije za koje je vozaå sposoban ili – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje svim kategorijama vozila koja su bila upisana u vozaåku dozvolu. o poloæenim kategorijama. odnosno miãljenja o prevozu vangabaritnih tereta. poniãtava se vozaåka dozvola.Lipovac.1. o tome da je lice imalo vozaåku dozvolu itd. Ovo su upravni poslovi koji su u vezi sa nadzorom nad radom pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. vozaåu ñe se oduzeti i poniãtiti vozaåka dozvola. Krsto Bezbednost saobrañaja – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje onom kategorijom za koju je lekarska komisija konstatovala nesposobnost (npr. Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje odreœenim kategorijama vozila (npr.

katalozi i druga neophodna struåna literatura). uredbi. drugih zakona. – nastavnih sredstava i druge opreme (postojanje ãema vozila.11. – opreme (postojanje propisane opreme. Prema Zakonu o bezbednosti saobrañaja na putevima. grafoskopa i sl. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11.2. nastavnika teorijske nastave i dr. izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni uslovi. – vozila (dovoljan broj tehniåki ispravnih vozila prilagoœenih za obuku). PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada svi poslovi bezbednosti saobrañaja podrazumevaju primenu prava. O izvrãenom uvidu se saåinjava Zapisnik u kome se unose svi znaåajni nalazi. OUP-u se podnose dokazi o ispunjavanju propisanih uslova i zahtev da ovlaãñeno lice utvrdi ispunjenost uslova. . – objekata (odgovarajuñe uåionice i prateñe prostorije). Moæemo razlikovati sledeñe poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja: – uåeãñe u pripremi nacrta zakona i drugih propisa koje donosi Skupãtina. struånjaka propisanih struånih profila). dokumentacija o pregledanim vozilima.2. a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih struånjaka propisanih struånih profila i njihova struånost za vrãenje poslova tehniåkog pregleda). Na osnovu ovog zahteva. panoa saobrañajnih znakova. ovlaãñeno lice iz OUP-a. – objekata (odgovarajuñih dimenzija koje obezbeœuju prolazak i pregled vozila za koja se izdaje ovlaãñenje). neophodno je podneti zahtev OUP-u. njena ispravnost i dokumentacija o opremi. a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih instruktora. obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita se vrãe u ovlaãñenim centrima za obuku vozaåa (COV). 291 11. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Za svako preduzeñe koje je registrovano za tehniåke preglede vozila. dokumentacija o obuci i vozaåkim ispitima). struånjaci iz OUP-a su ålanovi radnih grupa koje pripremaju Zakon o bezbednosti saobrañaja.) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast. za naãe potrebe ñemo pod pravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevati: a) poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja i b) poslove neposredne primene prava u obradi i rasvetljavanju saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda. odnosno Vlada. Pravilnik o unutraãnjoj kontroli. ovlaãñeno lice OUPa treba da izaœe na lice mesta i proveri da li ispunjava sve propisane uslove za obavljanje tehniåkih pregleda vozila. a posebno o baædarenju) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast. Ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni svi propisani uslovi za vrãenje ove delatnosti. Da bi jedan COV dobio ovlaãñenje. Na osnovu ovog zapisnika donosi se Reãenje kojim se utvrœuje ispunjavanje uslova za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. Na primer.

Ovlaãñeno sluæbeno lice OUP-a (saobrañajni policajac) uoåava i sankcioniãe soabrañajne prekrãaje za koje je predviœeno plañanje novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja. – pomoñ organima lokalne samouprave u pripremi i donoãenju propisa iz svoje nadleænosti. ako prekrãilac uloæi æalbu postupak se vodi pred drugostepenim organom – sudijom za prekrãaje. preduzeña za prevoz su obavezna da donesu interni akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja. Oni mogu naloæiti da se ovaj i drugi interni akti usaglase sa zahtevima bezbednosti saobrañaja. u saradnji sa predstavnicima autoãkola i drugim struånim subjektima. Na primer. saobrañajna policija prati primenu propisa u bezbednosti saobrañaja i predlaæe izmene i dopune ovih propisa.). Ministarstvo nadleæno za poslove saobrañaja priprema pravilnike koji ureœuju oblast projektovanja. priprema odgovarajuñe predloge. a OUP se pojavljuje kao stranka u postupku. Sa druge strane. u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima. policajac izveãtava stareãinu i podnosi dokaze o prekrãaju. da li se i kako sprovodi. vrãe nadzor da li je ovaj akt u saglasnosti sa zakonom. Na primer. – pomoñ drugim subjektima u pripremi i donoãenju podzakonskih akata. Ministar unutraãnjih poslova je ovlaãñen da donosi pravilnike koji ureœuju obuku i polaganje vozaåkih ispita. Na primer. u prekrãiocu i o znaåaju tog prekrãaja za bezbenost 292 . u OUP-u se formira predmet sa svim dokazima (dokazi o prekrãaju. odnosno Ministar unutraãnjih poslova. – priprema i donoãenje podzakonskih akata za koje je ovlaãñeno Ministarstvo unutraãnjih poslova. onda se u OUP-u vodi prvostepeni prekrãajni postupak. sa tri godine iskustva i poloæenim pravosudnim ispitom) u sluæbenim prostorijama OUP-a. Ovaj postupak vodi ovlaãñeno sluæbeno lice (diplomirani pravnik. U OUP-u se prati da li je prekrãilac u zakonskom roku platio kaznu na raåun ili je pristupio u OUP i platio kaznu. odnosno gradska odluka i sl. Konaåno. Ovlaãñena lica iz OUP-a pomaæu preduzeñima da donesu ãto kvalitetniji akt. Saobrañajna policija. Ukoliko prekrãilac ne plati kaznu na licu mesta. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 odluka i sl. Kada lice naåini prekrãaj za koji je zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. a saobrañajna policija uåestvuje u pripremi predloga. prati njegovu realizaciju i stalno predlaæe unapreœenje ovih propisa (opãtinska. opãtinski (gradski) organ nadleæan za poslove saobrañaja predlaæe lokalnoj skupãtini reæim saobrañaja. Na primer. – pomoñ preduzeñima i ustanovama da donose propise iz svoje nadleænosti. ali saobrañajna policija prati sprovoœenje ovih propisa i pomaæe u pripremi ãto kvalitetnijih propisa.Lipovac. izgradnje i odræavanja puteva. prati njihovo sprovoœenje i stalno predlaæe izmene i dopune. P. Obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja su poslovi kojima se neposrednom primenom prava dokazuju i sankcioniãu saobrañajni prekrãaji i druga dela u saobrañaju. Ukoliko prekrãilac nije platio kaznu.

Zakon o prekrãajima. Zakon o ministarstvima. br.“Sluæbeni list SRJ”. 79/05. 28. . formira predmet i podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. 6. 19/04 i 84/04.“Sluæbeni list SRJ”. 50/88. Vidieti: Odluku US RS IU br. ima pravo da traæi izvoœenje dokaza. Zakon o bezbednosti saobrañaja. OUP pokreñe prekrãajni postupak i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. “Sluæbeni list SFRJ”. odnosno javnom tuæiocu. pravo æalbe itd. br. 15/84. 24/94-297. br. 33/97. “Sluæbeni glasnik RS”. br. 101/05. 2. Vidi: ål. Zakona – 53/93-2467. 34/92. “Sluæbeni glasnik RS” br. OUP uåestvuje u vrãenju uviœaja. “Sluæbeni glasnik SRS”. Videti: ålan 33. u OUP-u vode se propisane evidencije. Videti: Odluku SUS IU broj 78/1-89 . 293 11. 29/90. 53/82. Vidi: ål. kompletira uviœajnu dokumentaciju i predaje je istraænom sudiji. Zakon o opãtem upravnom postupku. Zakona – 48/94-1497. “Sluæbeni glasnik RS” br. 28/96-5. 101/05. Zakona – 67/93-3111. OUP vrãi uviœaj i kompletira uviœajnu dokumentaciju. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. 41/94-573. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. 21/90 i 28/91. Vidi: ål. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. Videti: ålan 5. 80/89. 30/94 – 25/97509. Zakon o dræavnoj upravi. Videti: ålan 1. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. 63/ 88. Zakon o policiji. “Sluæbeni list SRJ”. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja. br. 13/93-284. O svim navedenim prekrãajima i kriviånim delima. br. “Sluæbeni glasnik RS” br. Zakona . 5/86.Literatura Literatura Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA saobrañaja). prati proces i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku.

4.6.12. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12.3.1.5. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti tehniåkih pregleda vozila 12. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12. Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja 12. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12.2. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza .

Zakon o dræavnoj upravi (“Sluæbeni glasnik RS”. br. a da se zakonom to moæe poveriti organima teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. odnosno pokreñu razliåiti postupci. Zakon o policiji uredio je organizaciju rada. Za bolje shvatanje nadzora (posebno moguñnosti i ograniåenja u nadzoru) vaæne su i odredbe: – Zakona o privrednim druãtvima (kojim je propisan naåin osnivanja. nameñe Zakon o opãtem upravnom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. Na osnovu nadzora mogu se pokrenuti razliåiti postupci. kao osnovni zakon kojim je ureœen postupak vrãenja nadzora. 79/05) bliæe je odredio ãta se podrazumeva pod inspekcijskim nadzorom. 53/82) je odredio nadleænosti i upravne mere koje Ministarstvo unutraãnjih poslova moæe preduzimati u vrãenju nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. pa su za nadzor znaåajne i pojedine odredbe Zakonika o kriviånom postupku. Ovo se ostvaruje neposrednim uvidom i uporeœivanjem stvarnog stanja i ponaãanja nadziranog subjekta sa propisanim stanjem i obavezama. Osnovni elementi nadzora su: metod vrãenja. obaveze i odgovornosti policijskih sluæbenika koji obavljaju poslove inspekcijskog nadzora. – Zakona o privrednom registru (kojim je odreœeno da se privredna druãtva i njihovi ogranci moraju upisati u registar kod Agencije za privredne registre). promene statusa. Zakonom o dræavnoj upravi odreœeno je da inspekcijski nadzor vrãe organi dræavne uprave. S toga se. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. INSPEKCIJSKI NADZOR – PRAVNI OSNOV I OPÃTA RAZMATRANJA Ustavom Republike Srbije odreœeno je da dræavni organi uprave vrãe upravni nadzor nad primenom zakona. izriåu se zakonom odreœene mere.1.12. br. predmet nadzora i izricanje upravnih mera nakon utvrœenog stanja. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . br. U zavisnosti od rezultata nadzora. Cilj inspekcijskog nadzora je da se ispita sprovoœenje zakona i drugih propisa. Inspekcijski nadzor je upravna delatnost. 297 12. 33/97). prestanak druãtva). Zakona o privrednim prestupima i Zakon o prekrãajima.

kao i obavljanje odreœenih privrednih delatnosti. 3) pregledanje poslovnih prostorija. saradnja sa drugim organima i organizacijama. pruæanje pomoñi neukoj stranci. 6) obaveãtavanje drugog organa. ãto je znaåajno kod vrãenja nadzora iz odreœenih oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima). zaãtita prava graœana i javnog interesa. 298 .1 Postupak inspekcijskog nadzora se uvek pokreñe po sluæbenoj duænosti. postrojenja. istraæno naåelo i naåelo kombinovanja pismenosti i usmenosti u voœenju postupka) u vrãenju nadzora treba primenjivati i posebna naåela kao ãto su: obaveãtavanje o dolasku u preduzeñe. objekata.Lipovac. ekonomiånost postupka. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadleæan. åuvanje sluæbene i poslovne tajne. 4) uzimanje uzoraka robe i drugih predmeta. ako nisu u skladu sa ustavom i zakonom i 8) preduzimanje drugih mera i radnji za koje je zakonom ili drugim propisom ovlaãñen. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 – Zakona o steåaju (zbog posledica koje nastupaju nakon otvaranja steåaja) i – Zakona o druãtvenim organizacijama i udruæenjima graœana (kojima je ureœen naåin osnivanja. efikasnost. javnost. sluæbenost. ureœaja. registrovanja i prestanak rada ovih organizacija. Najvaænije propisane upravne mere koje inspektor (ovlaãñeno lice u nadzoru) moæe preduzeti su: 1) donoãenje reãenja o nalaganju izvrãenja mera i radnji (uz odreœivanje rokova za izvrãenje). ocena dokaza. koja vrãi poslove dræavne uprave. organizacije. 3) podnoãenje prijave nadleænom organu za uåinjeno kriviåno delo ili privredni prestup i podnoãenje zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. 2) izricanje mandatne kazne. 5) donoãenje mera obezbeœenja u sluåaju opasnosti za æivot i zdravlje ljudi ili za druge javne interese. odnosno za obustavljanje od izvrãenja opãteg akta preduzeña ustanove ili druge organizacije. P. sasluãanje stranke. radi naknadnih analiza i 5) nareœivanje merenja koja obavljaju struåne organizacije.. Pored opãtih naåela (zakonitost. bez obzira na to da li graœani to zahtevaju podnoãenjem prijave zbog nezakonitog 1 Kovaåeviñ. odnosno poniãtenja ili ukidanje propisa ili drugog opãteg akta organa. upotreba jezika i pisma. predmeta i robe. pravosnaænost reãenja. materijalna istina. P. 7) pokretanje kod ovlaãñenog organa postupka za obustavljanje od izvrãenja. 4) izdavanje privremenih nareœenja. 2) sasluãavanje i uzimanje izjava od odgovornih i zainteresovanih lica. u skladu sa zakonom. pismeno fiksiranje toka inspekcijskog postupka. pravo na æalbu. samostalnost u radu. evidencije i druge dokumentacije. Najvaænija ovlaãñenja ovlaãñenog lica u nadzoru su: 1) pregled opãtih i pojedinaånih akta. odnosno zabrana.

prezime. prebivaliãte ili boraviãte. Ta prva radnja po pravilu je odlazak kod subjekta åiji se rad æeli kontrolisati. okolnostima i prikupljenim dokazima. Prethodni postupak je postupak utvrœivanja pravnih åiçenica i prikupljanja dokaza bitnih za sprovoœenje postupka izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera. prituæbe i drugog sliånog akta. . Sasluãanje lica – svedoka – Svedok u upravnom postupku moæe biti svako fiziåko lice sposobno da uoåi åinjenice o kojoj treba da svedoåi i koje je u stanju da to svoje opaæanje saopãti. Stranka ima pravo da prisustvuje pregledu. veñ se smatra da je postupak pokrenut preduzimanjem bilo koje radnje s ciljem sprovoœenja postupka. INSPEKCIJSKI NADZOR – SADRÆAJ I PROCEDURA Najznaåajnije radnje u postupku nadzora su: 1. izjave stranaka. zanimanje. Po pravilu. godine æivota i braåno stanje). da se na to izjasni i da dâ svoje predloge. ne donosi se formalna odluka o pokretanju postupka. Obezbeœivanje dokaza – Pri dokazivanju se mogu koristiti isprave. Upoznavanje se vrãi. iskazi svedoka. Upravni postupak inspekcijskog nadzora moæe se podeliti u dva dela: na prethodni postupak i postupak izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera i radnji. Upoznavanje i omoguñavanje izjaãnjenja o utvrœenom åinjeniånom stanju – Prema Zakonu o opãtem upravnom postupku mora se omoguñiti da se stranka upozna sa svim utvrœenim åinjenicama. odnosno ne pruæi drugu traæenu pomoñ. U zavisnosti od rezultata prethodnog postupka. obezbeœivanje dokaza se moæe sprovesti u svakoj fazi postupka. 2. Neposredni uvid i primena pravila opãteg upravnog postupka o uviœaju – Ovde se primenjuju pravila opãteg upravnog postupka koja se odnose na uviœaj. omoguñavanjem uvida u spise predmeta. 3. Svedoka treba prethodno upozoriti da je duæan da govori istinu. nalazi i miãljenja veãtaka i uviœaj.12. od strane ovlaãñenog lica.2. Ovo se moæe vrãiti po sluæbenoj duænosti ili po zahtevu stranke. nadzor se moæe okonåati: 1) izricanjem zakonom propisanih upravnih mera. Od svedoka se uzimaju liåni podaci (ime. U protivnom. ne stavi na uvid potrebna dokumenta i predmete. 4.2. prostorije i zemljiãta duæan je da dopusti da se izvrãi pregled. mesto roœenja. Ako postoji potreba. uåeãñem u izvoœenju do299 12. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12. Pregled poslovne prostorije i stvari vrãi se na licu mesta. pa i pre nego ãto je postupak pokrenut. moæe se podneti prijava za prekrãaj protiv pravnog i odgovornog lica u pravnom licu koji ne omoguñi vrãenje nadzora. Svedoci se sasluãavaju pojedinaåno i bez prisustva svedoka koji ñe se docnije sasluãati. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ponaãanja. 2) preduzimanjem drugih mera i radnji ili 3) konstatacijom i obaveãtenjem da nema utvrœenih povreda zakona. Vlasnik – dræalac stvari. da ne sme niãta preñutati i da za svoj iskaz moæe biti zaklet i predoåiñe mu se posledice davanja laænog iskaza. Svedok je duæan da se odazove pozivu (moæe uskratiti svedoåenje iz razloga koje predviœa Zakon o opãtem upravnom postku).

posebnim propisima moæe se predvideti da se reãenju moæe dati i drugi naziv. Mesta koja su precrtana do zakljuåenja zapisnika moraju ostati åitljiva i overena potpisom sluæbenog lica koje rukovodi radnjom postupka. a koje su od znaåaja za reãavanje u upravnoj stvari. obrazloæenje. kao i zapisniåar – ako ga je bilo. Izuzetno. kao i datih izjava. naziv organa sa brojem i datumom reãenja. organ nadleæan za reãavanje donosi Reãenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka. svakog dana ñe se uneti (u isti zapisnik) ono ãto je tog dana uraœeno i to ñe se propisno potpisati. zapisnik treba da se ograniåi na vaæne åinjenice koje se tiåu predmeta nadzora. to su: zapisnik i zabeleãka u spisu. a. Izjave stranaka. Pri tom. punomoñnika ili predstavnika. Na kraju zapisnika ñe se navesti da je zapisnik proåitan i da nisu stavljene nikakve primedbe ili. P. davanjem izjave na zapisnik ili putem pisane izjave. dispozitiv (izreku). kada se sprovode vaænije radnje ili uzimaju vaænije izjave stranaka ili treñih lica. a na kraju ñe ga overiti sluæbeno lice koje je rukovodilo radnjom. veãtaka i drugih lica koja uåestvuju u postupku.Lipovac. U veñ potpisanom zapisniku ne sme se niãta dodavati niti menjati. Ukoliko ovo ne bi bilo uraœeno. mesto i vreme nadzora (dan i åas). Zapisnik se sastavlja o usmenoj raspravi. fotografije i drugi prilozi. Pismeno reãenje sadræi: uvod. Zapisnik treba da sadræi tok i sadræaj izvrãenih radnji u postupku. potpis sluæbenog lica i peåat organa. skice. U zapisnik se unosi: naziv organa koji vrãi nadzor. to bi se smatralo bitnom povredom postupka. ako jesu. Izuzetno. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. 300 . po potrebi i njihovim reåima.. uputstvo o pravnom sredstvu. Na osnovu åinjenica utvrœenih u postupku. imena sluæbenih lica. Ako se radnja ne moæe zavrãiti istog dana. Ako neko lice neñe da potpiãe zapisnik ili se udalji pre zakljuåenja zapisnika. to ñe se konstatovati u zapisniku i navesti razlog zbog kojeg je potpis uskrañen. prisutnih stranaka i njihovih zastupnika. oni ñe se oznaåiti rednim brojevima. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 kaza. P. Ta lica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stave svoje primedbe. zbog åega se poniãtava reãenje. Svaki list ñe na kraju overiti svojim potpisom sluæbeno lice koje rukovodi radnjom postupka i lice åija je izjava upisana na tom listu. 5. predmet u kome se vrãi nadzor. Zapisniku se mogu prikljuåiti planovi. Pisanje zapisnika i reãenja – Zakon o opãtem upravnom postupku propisuje dve forme fiksiranja radnji koje se sprovode tokom upravnog postupka. reãenje se moæe doneti i usmeno. Ako se zapisnik sastoji od viãe listova. upisuju se u zapisnik ãto taånije. svedoka. Reãenje se donosi pismeno. U sluåajevima predviœenim za2 Kovaåeviñ. U zapisnik se upisuju i svi zakljuåci koji se u toku izvrãenja radnje donesu. Zapisnik se vodi uredno i u njemu se ne sme niãta brisati. svako ñe se od njih potpisati ispod onog dela zapisnika u kome je upisana njegova izjava.2 Pre zakljuåenja zapisnik se åita licima koja uåestvuju u postupku. u sluåajevima predviœenim zakonom. Zatim ñe zapisnik potpisati lice koje je uåestvovalo u radnji. crteæi. Zapisnik se vodi u toku vrãenja sluæbene radnje. Eventualne dopune se unose u dodatak zapisniku. ukratko ñe se upisati sadræaj primedbi. Ako zapisnik sadræi sasluãanje viãe lica.

obrazloæenje sadræi i pozivanje na propis koji to predviœa. Rokovi se raåunaju na dane. Kad je podnesak upuñen poãtom preporuåeno ili telegrafski. veñ se za poåetak roka uzima prvi naredni dan. meseca. to mora biti navedeno u dispozitivu. reãenje ne mora sadræavati neke od navedenih delova. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Ako dostavljaå u odreœenom radnom vremenu ne naœe lice odreœeno za primanje pismena. Ako je propisano da æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja. predaju pismena moæe izvrãiti bilo kom licu zaposlenom u dræavnom organu. Ako æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja.2. dostavljanje se vrãi predajom pismena licu koje su oni ovlastili. odnosno telefaksom. odnosno licu odreœenom za primanje pismena. po potrebi i razloge koji su bili odluåujuñi pri oceni dokaza. ovog ålana koje se zatekne u njihovim prostorijama. 301 12. odnosno u koji pada dogaœaj od kog treba raåunati trajanje roka. Raåunanje rokova – Rokovi se odreœuju zakonom. Podnesak je podnesen u roku. Poåetak i tok rokova ne spreåavaju nedelje i dani dræavnih praznika. mesece i godine. odnosno po godinama zavrãava se istekom onog dana. Kad je rok odreœen po danima. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura konom ili drugim propisom. Reãenje se mora dostaviti stranci u originalu ili u overenom prepisu. odnosno danu u koji pada dogaœaj od kog se raåuna trajanje roka. koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno. 6. u dispozitivu ñe se odrediti i rok u kome se ta radnja mora izvrãiti. drugim propisom ili ih odreœuje sluæbeno lice koje vodi postupak. odnosno dan prijema telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upuñen. Ako se reãenjem nalaæe izvrãenje neke radnje. odnosno godine. dan u koji je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno. preduzeñima i drugim pravnim licima vrãi se predajom pismena sluæbenom licu. pravne propise i razloge koji upuñuju na reãenje kakvo je dato u dispozitivu. Dispozitivom (izrekom) se reãava o predmetu postupka u celini i o pojedinaånim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno reãeno. preduzeñu ili drugom pravnom licu iz stava 1. rok se zavrãava poslednjeg dana tog meseca. Obrazloæenje reãenja sadræi: kratko izlaganje zahteva stranaka. ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomoñnika (ako ga ima) i kratko oznaåenje predmeta postupka. moæe se podeliti i na viãe taåaka. U obrazloæenju reãenja moraju se obrazloæiti i zakljuåci protiv kojih nije dopuãtena posebna æalba. odnosno odredili. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu. 7. a mogu se raåunati i na åasove.12. Uvod reãenja sadræi: naziv organa koji donosi reãenje. umesto potpisa i peåata moæe da sadræi faksimil. grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica. Ako se reãenje obraœuje mehanografski. rok istiåe istekom prvog narednog radnog dana. ako za pojedine sluåajeve nije drukåije propisano. a ako je potrebno. Dispozitiv treba da bude kratak i odreœen. Ako u postupku uåestvuju organizacija. ako je pre nego ãto rok istekne stigao organu kome je trebalo da bude predat. Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan dræavnog praznika. utvrœeno åinjeniåno stanje. Zavrãetak roka moæe se oznaåiti i odreœenim kalendarskim danom. propis o nadleænosti tog organa. dan predaje poãti. naselje. Rok koji je odreœen po mesecima. ne uraåunava se u rok. Dostavljanje pismena pravnim licima – Dostavljanje dræavnim organima. ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi. razloge zbog kojih nije uvaæen koji od zahteva stranaka.

ako je to zakonom predviœeno. Kad je æalba propisno izjavljena. U oblasti inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. ako zakonom nije drukåije odreœeno. kad su zakonom ovlaãñeni. 302 . moæe stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. Nedopuãtenu. neblagovremenu ili od neovlaãñenog lica izjavljenu æalbu prvostepeni organ odbaciñe svojim zakljuåkom. Protiv novog reãenja stranka ima pravo na æalbu. U toku roka za æalbu reãenje se ne moæe izvrãiti. iz nadleænosti OUP-a.Lipovac. U poslednjem sluåaju moæe se traæiti odgovarajuñe obezbeœenje od stranke u åijem se interesu sprovodi izvrãenje i ovim obezbeœenjem usloviti izvrãenje. javni pravobranilac i drugi dræavni organi. on je odmah ãalje prvostepenom organu. Izjavljivanje æalbe – Protiv reãenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na æalbu. mogu izjaviti æalbu protiv reãenja kojim je povreœen zakon u korist fiziåkog ili pravnog lica. ako je æaliocu morala biti data moguñnost da uåestvuje u postupku koji je prethodio donoãenju reãenja. ali je u æalbi opravdao to propuãtanje. odnosno Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. Za reãavanje u drugom stepenu nadleæan je organ odreœen zakonom. Postupanje po æalbi – Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je æalba osnovana. Æalba se neposredno predaje ili ãalje poãtom organu koji je doneo prvostepeno reãenje. Blagovremenost ove æalbe prvostepeni organ ceni prema danu kad je predata. reãenje se moæe izvrãiti u æalbenom roku. ako je reå o preduzimanju hitnih mera ili ako bi usled odlaganja izvrãenja bila nanesena nekoj stranci ãteta koja se ne bi mogla popraviti. a da je to moglo biti od uticaja na reãavanje upravne stvari. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. nadleæno je Ministarstvo unutraãnjih poslova. kao i poãto je æalba iz– javljena. Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe povodom æalbe da je sprovedeni postupak bio nepotpun. reãenje se ne moæe izvrãiti sve dok se reãenje koje je doneseno po æalbi ne dostavi stranci. Izuzetno. on moæe postupak dopuniti. odnosno javni tuæilac. a nije potrebno sprovoditi nov posebni ispitni postupak. organ koji je doneo prvostepeno reãenje moæe. Dræavni. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 8. a ta mu moguñnost nije bila data ili mu je bila data. a na ãtetu javnog interesa. u granicama zahteva stranke. Prema rezultatu dopunjenog postupka. upravnu stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. a u skladu sa Zakonom o policiji. Protiv novog reãenja stranka ima pravo æalbe. 9. Organ koji je doneo prvostepeno reãenje dopuniñe postupak i onda kad æalilac iznese u æalbi åinjenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja za drukåije reãenje upravne stvari. Prvostepeni organ ispituje da li je æalba dopuãtena. a on je propustio da je koristi. Æalba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja reãenja. Ako je æalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu. odnosno poslata drugostepenom organu. P.

izgraœuju ispravni stavovi i unapreœuju veãtine znaåajne za bezbedno uåestvovanje u saobrañaju. sistematizuju se i unapreœuju znanja. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kad organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je podneta æalba dopuãtena. uåe osnovne veãtine za upravljanje vozilom i uveæbava pravilno ponaãanje u saobrañaju i III – posle polaganja vozaåkog ispita. u procesu osposobljavanja kandidata za vozaåe.3. duæan je. znanja i ukorenjuje navika (ne)pravilnog ponaãanja u saobrañaju. OUP danas vrãi inspekcijsko-tehniåke poslove u oblasti: 1) osposobljavanja vozaåa i polaganje vozaåkih ispita. II – u autoãkoli. broj 53/82) bliæe odreœuje poslove koje vrãe organi dræavne uprave nadleæni za unutraãnje poslove.3 U skladu sa ovim ovlaãñenjima. Apatin. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. a najdocnije u roku od 15 dana od dana prijema æalbe. odnosno Ministarstvo unutraãnjih poslova. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12. Prvostepeni organ je duæan da. dostaviti æalbu organu nadleænom za reãavanje po æalbi. predviœeno je to da OUP vrãi nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzima druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI OSPOSOBLJAVANJA VOZAÅA I POLAGANJA VOZAÅKIH ISPITA Prema savremenoj teoriji i praksi.. 3) odræavanja puteva i tehniåkog ureœenja saobrañaja i 4) prevoza (vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja u oblasti javnog prevoza i prevoza za sopstvene potrebe). Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. a nije novim reãenjem zamenio reãenje koje se æalbom pobija. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. 303 12. ålan 3). ispravljaju se nepravilna i opasna ponaãanja.3. kroz uåeãñe u saobrañaju. Tako. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. priloæi sve spise koji se odnose na predmet. bez odlaganja. u predãkolskim ustanovama. 2002. uz æalbu. 4 Lipovac. u procesu saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja (u porodici. 2) tehniåkih pregleda vozila. 3 “Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. K. nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa. . osposobljavanje vozaåa realizuje se u tri faze:4 I – pre dolaska u autoãkolu. uveæbavaju i ukorenjuju ispravna ponaãanja.12. Zbornik radova (181-194). u osnovnim i srednjim ãkolama). ispravljaju neispravni i ukorenjuju ispravni stavovi. u uvodnim odredbama ZoBS-a.” (ZoBS. stiåu se najvaæniji stavovi.

doobuka. Osposobljavanje kandidata za vozaåe vrãe Centri za obuku vozaåa (COV) koje mogu organizovati privredna druãtva i druga pravna lica. 53/82. 3) instruktore i nastavnike teorijske nastave. 5) praktiånu nastavu i polaganje praktiånog dela ispita. Obuku kandidata za vozaåe u Srbiji reguliãu sledeñi propisi: – ZoOBS – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni list SFRJ”. 2/83). COV organizuju i polaganje vozaåkih ispita.Lipovac. vaspitanje i unapreœivanje vozaåa i 14) organizacija poslova obuke i unapreœivanja vozaåa...). 63/80. 11) sistem kazni. br. 8) poseban tretman kandidata koji ne poloæe ispit iz tri pokuãaja. 50/88. 6) doobuku kandidata koji su pali na ispitu. br. 12 304 . 2) minimalne uslove za rad autoãkola. Krsto Bezbednost saobrañaja Savremeni sistem obuke obuhvata sledeñe elemente: 1) saobrañajno obrazovanje i vaspitanje pre dolaska u autoãkolu. OUP ima tri znaåajna ovlaãñenja u vezi osposobljavanja kandidata za vozaåe i polaganja vozaåkih ispita: a) proverava da li centar za obuku vozaåa ispuçava uslove za rad. P. br. 2/83). 7) doobuku vozaåa. 13) naknadno (neprekidno) saobrañajno obrazovanje. 2/83) i – Pravilnik o naåinu obeleæavanja vozila na kojima se vrãi obuåavanje kandidata za vozaåe (“Sluæbeni glasnik SRS”. 2/83). br.). 9) sistem vozaåkih dozvola. oduzimanje vozaåke dozvole i ponovna obuka). – Pravilnik o nastavnom planu i programu COV i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”. – Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (CoV) (“Sluæbeni glasnik SRS”. 12) rad sa vozaåima recidivistima (prañenje. . selekciju kandidata za vozaåe. Centri za obuku vozaåa su duæni da vrãe obuku i organizuju polaganje vozaåkih ispita u skladu s propisima. – ZoBS – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. 10) obuku za viãu kategoriju.. – Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”. b) vrãi nadzor nad radom centara za obuku vozaåa i c) uåestvuje u radu komisije na vozaåkom ispitu. . 4) teorijsku nastavu i polaganje teorijskog dela ispita. 80/89. br. br..

5 Uprava saobrañajne policije u sediãtu MUP-a daje saglasnost i overava nastavni plan i program. dokaze da raspolaæe poligonom. – da li mesto (naselje) ispunjava uslove (koje utvrœuje MUP). odnosno Policijska uprava donosi REÃENJE o zabrani rada COV. ålan iz COV i ålan iz MUP-a (kojeg reãenjem odreœuje naåelnik SUP-a). uåilima. poãtovanje propisa i savestan rad). COV moæe poåeti sa radom od momenta uruåenja reãenja o ispunjavanju propisanih uslova. Predmet vrãenja nadzora u oblasti osposobljavanja vozaåa je poãtovanje propisa u vezi: a) ispunjenosti uslova za rad centara za obuku vozaåa (pri osnivanju i u toku rada COV) i b) izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu. vozila na motorni pogon. 2/83) vrãi se pre poåetka rada COV. – saåinjava se ZAPISNIK o izvrãenom nadzoru.5 saglasnost MUP-a na nastavni plan i program. Provera da li su ispunjeni uslovi koji su propisani Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima i Pravilnikom o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (“Sluæbeni glasnik SRS”. – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u ispunjenost uslova. br. Policijska uprava donosi REÃENJE o (ne)ispunjavanju propisanih uslova. 305 12. – da li vozilo ispunjava uslove.3. poãtovanje nastavnog plana i programa. a na osnovu miãljenja ministarstva nadleænog za poslove prosvete i ministarstva zdravlja. Meœutim. ãemama. c) OUP uåestvuje u radu ispitne komisije na vozaåkom ispitu6 i provera ispunjavanja uslova. i to: – da li kandidat ispunjava uslove da pristupi ispitu. sredstva. b) Nadzor nad radom COV: – ovlaãñeno lice iz OUPa ostvaruje neposredni UVID u stanje (ispunjavanje uslova koji su zahtevani na poåetku rada. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita a) Provera ispunjenosti uslova za rad COV (pre nego ãto COV poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi ZAHTEV za utvrœivanje uslova (uz zahtev prilaæe reãenje Agencije za privredne registre. a na osnovu zahteva.12. vozilima. struåni kadar za teoretsku i praktiånu nastavu. – na osnovu neposrednog uvida ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom uvidu. akt o osnivanju. prostorijama. pri svakom kasnijem nadzoru trebalo bi proveriti da li COV i dalje ispunjava ove uslove. 6 COV imenuje komisiju od tri ålana: predsednik (koji je iz COV). vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja. Policijska uprava donosi REÃENJE kojim se nalaæe sprovoœenje odreœenih mera. dokaz da zapoãljava instruktore i akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja). ureœaji i uåila. Proveravaju se: opãti uslovi za izvoœenje nastave. – da li komisija ispunjava uslove (predsednik i dva ålana). overen nastavni plan i program.

ukupnim masama. 23/84) i propisi o merilima i merenjima. Proverava se da li COV ima overen nastavni plan program. 23/84). ZoBS.4. – ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. odnosno da li realizuje nastavu prema ovom dokumentu. Pravilnik o dimenzijama. 7 12 Vasiljeviñ. Vrnjaåka Banja. fonometar (za merenje buke). valjci (za merenje sila koåenja). br. 2/83). ZoBS i Pravilnika o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”. nagazna ploåa i uglomer (za kontrolu ureœaja za upravljanje). br.8 struåni kadar. P. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. MUP donosi reãenje kojim se ovlaãñuje preduzeñe ili drugo pravno lice da vrãi tehniåki pregled vozila. ãtoperica i katalog boja. b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom. 8 U neophodnu opremu spadaju: kanal sa dizalicom. a) Proverava ispunjenost uslova za rad (pre nego ãto tehniåki pregled poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva ZAHTEV za utvrœivanje uslova (neophodni su odgovarajuñi objekat. br. saobrañajni policajci dopunjavaju i pomaæu nadzor nad radom COV i tako smanjuju moguñnost vozaåa instruktora da nesavesno obavljaju obuku kandidata za vozaåe. br. U procesu neposredne kontrole saobrañaja. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ISPITIVANJA VOZILA I TEHNIÅKIH PREGLEDA VOZILA Uslove i naåin vrãenja tehniåkih pregleda vozila utvrœuju ZoOBS. – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u stanje. Pri uåeãñu u vozaåkim ispitima proverava se poãtovanje ZoOBS. regloskop (za kontrolu farova). kao i reãenje o oduzimanju ovlaãñenja. propisana oprema. tehniåka dokumentacija i evidencije). o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. OUP ima dva razliåita ovlaãñenja u oblasti tehniåkih pregleda vozila: a) proverava ispunjenost uslova za rad. ZoBS i Pravilnika o polaganju vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”. J. Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila (“Sluæbeni glasnik SRS”. pantljika. Krsto Bezbednost saobrañaja Provera izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu vrãi se na osnovu ZoOBS.. merna letva. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima.7 12. 306 . Nadzor nad njihovim radom vrãe mesno nadleæni OUP-ovi (po mestu gde se nalazi tehniåki pregled vozila).Lipovac. 2005. seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse. Privredna druãtva i druga pravna lica koja su ovlaãñena da vrãe tehniåke preglede vozila su duæna da vrãe tehniåke preglede u skladu sa propisima. 2 /83). ureœaji za kontrolu izduvnih gasova (za OTO i dizel motore). dubinometar (za merenje dubine ãara na pneumaticima).

Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12. . OUP vrãi i nadzor na putevima sa glediãta bezbednosti saobrañaja. odnosno posebna preduzeña ili direkcije za puteve.5. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA MUP donosi REÃENJE kojim se preduzeñe ovlaãñuje da vrãi tehniåke preglede vozila ili kojim se odbija zahtev. svakodnevno prati stanje puteva. Lokalnim putevima. podnoãenje prijave za privredni prestup ili prijave za prekrãaj (ako ovlaãñeno lice utvrdi da se ne vode uredno propisane evidencije). odnosno posebno osnovano javno preduzeñe za puteve (Javno preduzeñe “Putevi Srbije”).12. – da li se u preduzeñu pravilno i uredno vode sve evidencije (registar pregleda vozila i zapisnici o tehniåkim pregledima). na osnovu neposredne kontrole saobrañaja. samoinicijativno ili na predlog policijske uprave.5. a posebno nadzor nad stanjem puteva i saobrañajne signalizacije sa glediãta bezbednosti saobrañaja. O uoåenim nedostacima OUP obaveãtava organ za saobrañaj koji nalaæe preduzeñu koje gradi ili odræava put (sa kojim je organ za saobrañaj sklopio ugovor) da otkloni nedostatke. odnosno magistralnim i regionalnim putevima) upravlja republiåki organ za saobrañaj. opremljena i ovlaãñena. b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom preduzeña i drugih pravnih lica ovlaãñenih za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. Reãenje se moæe odnositi na sva vozila ili na odreœene kategorije vozila.9 Posebne mere koje se mogu izreñi su: oduzimanje ovlaãñenja za rad (ako se u nadzoru utvrdi da viãe nisu ispunjeni uslovi za rad u pogledu ureœaja i opreme. Prijava za privredni prestup se podnosi opãtinskom javnom tuæiocu po mestu izvrãenja privrednog prestupa. ukoliko se uoåe nedostaci koji neposredno ugro9 Reãenje o oduzimanju ovlaãñenja za rad donosi Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. OUP. (Dræavnim putevima I i II reda. Meœutim. s ciÿem provere: – da li pravno lice (i dalje) ispunjava uslove za rad. – da li su ispravni svi ureœaji i oprema. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ODRÆAVANJA PUTEVA I TEHNIÅKOG REGULISANJA SAOBRAÑAJA Upravÿaçe putevima izgradçe i odræavanje puteva i tehniåko ureœenje saobrañaja su u nadleænosti organa za saobrañaj. vrãe nadzor nad stanjem puteva i nad odræavanjem puteva. rekonstrukciju i odræavanje puteva preduzeñima koja su za to osposobljena. na osnovu kojega se moæe doneti REÃENJE o oduzimanju ovlaãñenja za vrãenje tehniåkih pregleda. S obzirom na to da je OUP nadleæan za bezbednost saobrañaja. Organi za saobrañaj (direkcije). nekategorisanim putevima i ulicama u naselju upravljaju lokalni organi za saobrañaj. Ovi organi (organizacije) poveravaju izgradnju. odnosno da se pregled ne vrãi savesno i na propisan naåin). 307 12. – struånosti zaposlenih radnika (ovo moæe obuhvatati testiranje i praktiåan rad) i – da li pravno lice i svi zaposleni vrãe tehniåke preglede pravilno i savesno. O nadzoru se saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu.

Samoupravne interesne zajednice. Preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji vrãe javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe.. ZoOBS). ZoBS). OUP je ovlaãñen da preduzme posebne mere bezbednosti: naloæi ograniåenje brzine (ålan 153. uslova za obuåavanje kandidata za vozaåa vozila na motorni pogon i vozaåa koji polaæu vozaåki ispit... veoma je znaåajan i inspekcijski nadzor nad unutraãnjom kontrolom saobrañaja. 2) koji vrãe javni PREVOZ i prevoz za sopstvene potrebe. ograniåi ili obustavi saobrañaj (ålan 154. 10 ”. Osim nadzora u okviru neposredne kontrole saobrañaja. 12. nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj (ålan 8. ZoBS). 3) koji ãkoluju ili OBUÅAVAJU kandidate za vozaåe i 4) kod kojih se polaæu vozaåki ISPITI10 (ålan 8. ZoBS). organizacija i opremanje posebnih prostora za iskljuåenje vozila itd. 308 . INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI PREVOZA Prevoz je privredna delatnost koju obavljaju preduzeña kako za potrebe træiãta. 10 12 Savezni ZoOBS je odredio KO je duæan da organizuje i trajno vrãi poslove unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS).” (ZoOBS ålan 8). Nadzor nad prevozom vrãe organi za saobrañaj. ovog ålana duæne su da se staraju o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova i posebnih ureœaja za odgovarajuñe osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza. nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœivanjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima. Posebno je znaåajna uloga OUP-a u vezi stvaranja uslova za bezbedno odvijanje saobrañaja u oteæanim zimskim uslovima (usaglaãavanje planova rada zimske sluæbe. preduzeña i druge organizacije i organi koji se staraju o javnim putevima i odræavaju ih duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem javnih puteva i objekata na njima. Krsto Bezbednost saobrañaja æavaju bezbednost saobrañaja. ZoBS).. preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji ãkoluju ili obuåavaju kandidate za vozaåe vozila na motorni pogon i organizacije kod kojih se polaæu vozaåki ispiti duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa ili vozaåa instruktora. odnosno donese reãenje da se postavi. ZoOBS) o åemu OUP vrãi nadzor. U tom smislu su istaknuti subjekti: 1) koji se staraju o javnim PUTEVIMA i odræavaju javne puteve.6. tako i za sopstvene potrebe. u vreme turistiåkih sezona. ukloni ili zameni saobrañajni znak (ålan 156. uåestvovanje u radu posebnih ãtabova i koordinacija subjekata. sportskih i sliånih dogaœaja.). naloæi preduzeñu ili organu da preduzme mere s ciÿem uspostavljanja uslova za bezbedan saobrañaj (ålan 155. nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i nad ispunjavanjem uslova predviœenih drugim propisima od kojih zavisi bezbednost saobrañaja na putevima. Organizacije i zajednice iz stava 1. Preduzeña za puteve su duæna da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem puteva i objekata na njima. odnosno nad bezbednoãñu prevoza. P. a OUP vrãi nadzor nad vrãenjem unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS)..Lipovac.

nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i dr. dnevni i povremeni). Republiåki ZoBS je predvideo i najvaænije poslove UKBS koji se odnose na: – zdravstvene uslove za vozaåe. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Ovo obezbeœuje 11 Saåinjava Zapisnik kojim se nalaæu mere ili donosi posebno reãenje. – psihofiziåko stanje vozaåa. UKBS je mera generalne prevencije koja bi trebalo da zahvati sva vozila. – staranje o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova. 309 12. analizu i spreåavanje saobrañajnih nezgoda i saobrañajnih prekrãaja. uslova predviœenih zakonom (ZoOBS. kontrola i evidentiranje tah. vozaåa instruktora.12. Ovlaãñeno lice saåinjava Zapisnik o izvrãenom pregledu i nalazima. periodiåni. UKBS ima veliki znaåaj za bezbednost saobrañaja i za rad OUPa. Prema republiåkom ZoBS. OUP nalaæe mere11 i pokreñe postupak pred nadleænim organom. UKBS obavezuje najznaåajnije subjekte da se trajno staraju o bezbednosti saobrañaja. – koriãñenje tahografa. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza UKBS se odnosi na: – kontrolu nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima. svaki pravoz. svakog kandidata za vozaåe. – radno vreme vozaåa. ålan 8). vanredni. – saobrañajno-vaspitni i preventivni rad itd. uloæaka. ålan 164).6. svakog vozaåa koji je zaposlen kod prevoznika. novog vozaåa i svaku deonicu puta. Dakle. naåin vrãenja kontrole. 2) da li akt sadræi sve poslove predviœene ZoBS. svakog instruktora. ureœaja za osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza i – kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. naåin voœenja evidencija i odgovornost radnika koji obavljaju poslove UKBS (ZoBS. – posedanje vozila. odnosno da utvrde KAKO ñe se vrãiti UKBS. – optereñenje vozila. – tehniåke preglede vozila (redovni. Inspekcijski nadzor u preduzeñu za prevoz (i drugim preduzeñima koja su duæna da vrãe UKBS) posebno obuhvata provere: 1) da li postoji opãti akt (pravilnik) o UKBS. 3) da li se i kako realizuju zadaci UKBS i 4) da li se uredno vode propisane evidencije. – evidencije. – proveru poznavanja propisa za vozaåe. delokrug. ovlaãñenja. – redove voænje i naåin nagraœivanja. subjekti koji organizuju i trajno vrãe UKBS su duæni da svojim opãtim aktima propiãu: organizaciju.

2/83.Lipovac. 79/05. “Sluæbeni glasnik RS”. 101/05. br. 19/04 i 84/04. br. 23/84. 101/05. 2005. seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse. ãto smanjuje ometanja saobrañaja i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. Pravilnik o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode. 34/92. Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita. br. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. Beograd. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. “Sluæbeni glasnik SRS”. “Sluæbeni glasnik SRS”.. Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa.. Pravilnik o dimenzijama. vozaåi i prevoz. Videti Odluku US RS IU br. Zakon o opãtem upravnom postupku. ovako se rastereñuje neposredna kontrola saobrañaja (policija ne mora åesto da kontroliãe prevoznike na putu. br. br. P. “Sluæbeni list SRJ”. “Sluæbeni glasnik SRS”. Zakona – 53/93-2467. br. br. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. “Sluæbeni glasnik SRS”. P. 80/89. posvetiti drugim izvorima opasnosti. 28/96-5. vozila. Vrnjaåka Banja. 15/84. “Sluæbeni glasnik SRS”. u kontroli na putu. “Sluæbeni glasnik SRS”. 24/94-297.. Videti ålan 1. br. Vasiljeviñ. Vidieti ålan 33. br. 53/82. Vidieti ålan 28. Zakon o dræavnoj upravi. K. “Sluæbeni glasnik RS”. 78/ 1-89 – “Sluæbeni list SRJ”. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa. br. Zakon o bezbednosti saobrañaja. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. Tako se proãiruje krug zainteresovanih subjekata i podruãtvljava funkcija bezbednosti saobrañaja. Zakon o prekrãajima. 30/94 – 25/97-509. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. 2002. Videti ålan 5. Literatura Kovaåeviñ. Apatin. niti vozila za obuku). J. 2003. MUP. 50/88. 2/83. MUP – USP. Zakon o ministarstvima. Videti ålan 2. Zakon o policiji. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. br. br. “Sluæbeni glasnik RS”. br. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. 63/88. Zakona – 48/94-1497. 33/97. ukupnim masama. Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. (dokument MUP-a). Policija se moæe. Videti ålan 6. Krsto Bezbednost saobrañaja sistematiåno i sveobuhvatno delovanje. S druge strane. br. 23/84. 310 12 . br. Zbornik radova (181-194). Zakona – 67/933111. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. 2004. br. Ovako se obezbeœuju bolji i bezbedniji putevi. Lipovac. “Sluæbeni glasnik RS”. br. ali ne ugroæava bezbednost saobrañaja. Videti Odluku SUS IU br. 13/93-284. 41/94-573. 2004. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. 2/83. 29/90. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. Reforma saobrañajne policije. 21/90 i 28/91. “Sluæbeni list SFRJ”. 5/86.

6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13.3. Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja 13. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja .4. Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja 13. PREVENTIVNOPROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13.13. Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja 13.7. Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja 13.1.2.5. Realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama 13.

vrãi znaåajne upravne poslove u bezbednosti saobrañaja i vodi baze podataka o nekim znaåajnim obeleæjima bezbednosti saobrañaja (o vozaåima. 13. postoje i poslovi koji se u osnovi vezuju za preventivu u bezbednosti saobrañaja. 3) pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja. o radu centara za obuku vozaåa. 7) pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja i 8) ostali preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja. SNIMANJE I PRAÑENJE OBELEÆJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Snimanje i prañenje znaåajnih obeleæja bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajno za prevenciju saobrañajnih nezgoda i unapreœenje bezbednosti saobrañaja.1. 313 13. Na primer. o saobrañajnim nezgodama. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . nadzire rad nekoliko vaænih subjekata u bezbednosti saobrañaja. u okviru svoga redovnog posla. o vozilima. OUP. o tehniåkim pregledima.). neposredna kontrola saobrañaja. o saobrañajnim prekrãajima. kontroliãe saobrañaj. otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja utiåe preventivno i doprinosi unapreœivanju stavova i ponaãanja u saobrañaju. Najznaåajniji preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja iz nadleænosti OUP-a su: 1) snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja. 6) uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju. 2) informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja. o vozaåkim ispitima itd. 5) realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama. Meœutim. 4) uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja.Svi poslovi koje vrãi OUP imaju i preventivno-propagandni smisao.

Mada projektanti puta posebnu paænju posveñuju upravljanju brzinama na putu. poãtovanje ograniåenja brzine. S druge strane. nego prañenje nezgoda na putu. Stvarne brzine na putu svakodnevno mere i prate pripadnici policije. Danas su razvijene nove tehnologije neprekidnog snimanja i prañenja brzina uz pomoñ raåunara i posebne opreme koja se ugraœuje u putnu infrastrukturu (detektori) ili postavlja pored puta (laseri i dr. tako da izmerene brzine ne odgovaraju stvarnim. Sa masovnijom upotrebom ovih brojaåa omoguñiñe se neprekidno. S obzirom na uticaj na bezbednost saobrañaja. odnosno droga. prelazak peãaka van obeleæenog peãaåkog prelaza. a posebno: poãtovanje prava prvenstva. kvalitetno merenje stvarnih brzina i uspostavljanje veoma vaæne baze podataka o brzinama. Saobrañajni prekrãaj je potencijalno opasan (stvara rizik ili poveñava posledice nezgode) i zato se poveñavanjem stepena poãtovanja propisa poveñava i bezbednost saobrañaja. S tim u vezi znaåajno je pratiti poãtovanje propisa. procenat sporih vozila i disperziju brzina. OUP ima znaåajna uloga u snimanju i prañenju sledeñih obeleæja bezbednosti saobrañaja: – brzina vozila na putu. Krsto Bezbednost saobrañaja S obzirom na ova i druga ovlaãñenja. snimanje i prañenje brzina ñe preuzimati organi za saobrañaj. treba imati na umu da prisustvo policije na putu bitno utiåe na brzine vozila. na osnovu stepena poãtovanja propisa se mogu donositi zakljuåci o stanju bezbednosti saobrañaja na putu. 314 13 . Ne ulazeñi u motive (ne)poãtovanja propisa. Sa masovnijom upotrebom ove tehnologije. procenat prekoraåenja. veliåinu prekoraåenja. Meœutim. – konflikata u saobrañaju. a posebno: srednju vrednost. poãtovanje zabrane parkiranja. ali i mere brzinu vozila neprekidno u toku 24 sata. vozaåi u toj zoni smanjuju brzine. tek poznavanje stvarnih brzina na putu moæe pomoñi u shvatanju opasnosti na tom putu. odnosno preduzeñe koje upravlja putem. æeljenim brzinama koje se uspostavljaju kada ode patrola. Brzina vozila na putu je sluåajna promenljiva koja bitno utiåe na rizik nastanka i teæinu nezgode. poãtovanje reæima saobrañaja itd. stepen upotrebe sigurnosnih pojaseva. Naime. – saobrañajnih prekrãaja i – saobrañajnih nezgoda. stepen poãtovanja svetlosnih signala. P. humaniji. – stepena poãtovaça propisa u saobrañaju. Zato se bolji podaci o brzinama dobijaju nezavisnim merenjima koja nisu vezana za zaustavljanje i kaænjavanje (merenje bez vidno prisutnih patrola policije). ovo je jednostavniji. trebalo bi snimati i pratiti raspodelu brzina na pojedinim opasnim deonicama puta (kao raspodelu sluåajne promenljive). procenat vozaåa koji voze pod uticajem alkohola. ali i o problemima bezbednosti saobrañaja i merama koje treba preduzimati. Brojaåi saobrañaja novije generacije (koji postoje na naãim putevima) razvrstavaju i broje vozila na putu (po kategorijama).Lipovac. senzori). – stepena prihvataça propisa. Stepen poãtovanja propisa (odnos broja uåesnika koji poãtuju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) bitno determiniãe nivo bezbednosti saobrañaja na putu. a nekad i pouzdaniji naåin prañenja stanja bezbednosti saobrañaja.

Broj i struktura saobrañajnih prekrãaja u vremenu i prostoru znaåajni su pokazatelji poãtovanja propisa i problema bezbednosti saobrañaja. dræavnim organima i drugim subjektima. Cilj primene propisa nije samo poãtovanje. Lakãe je upravljati bezbednoãñu saobrañaja. a posebno: – dostavljanje informacija AMSS. Broj i strukture konflikata u saobrañaju su dobra mera opasnosti na putu. Prañenje nezgoda i njihovih posledica omoguñuje da shvatamo probleme bezbednosti saobrañaja i projektujemo optimalne kontramere. sedmiåne. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . u toku rada. polugodiãnje. Pri tome treba imati na umu da saobrañajni prekrãaji koje su otkrili i sankcionisali policajci nisu najbolji pokazatelj stvarnog stanja. meseåne. zvaniåne informacije i drugi oblici informisanja). – periodiåne (dnevne. zbog uticaja prisustva policije. uoåava veliki broj konflikata i shvata probleme bezbednosti saobrañaja. veñ i prihvatanje propisa.000 do 100. lako i brzo prikuplja veliki uzorak konflikata. saradnja sa medijima.2.000 hiljada puta åeãñe nego saobrañajne nezgode. zavisnosti od naåina i intenziteta kontrole itd. Svaki saobrañajni policajac. Broj i strukture saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica su najvaæniji pokazatelji bezbednosti saobrañaja. Postoje objektivne (mere teæinu konflikta pomoñu vremena ili puta koji su preostali do sudara) i subjektivne (struånjak svrstava konflikte prema svojoj proceni) metode konfliktne tehnike. nauånim i struånim institucijama. Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja Stepen prihvatanja propisa (odnos broja uåesnika koji odobravaju i prihvataju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) veoma je znaåajan za odræiv razvoj saobrañaja. INFORMISANJE GRAŒANA O STANJU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja veoma doprinosi shvatanju problema.13. tako ãto se prate konflikti na putu. 315 13. – publikovanje statistiåkih podataka u vidu struånih radova. izveãtaja i biltena. Posebno je vaæno pratiti najznaåajnije prekrãaje (kljuåne oblasti rada koje su utvrœene u strategijama i planovima bezbednosti saobrañaja). unapreœivanju stavova graœana o bezbednosti saobrañaja i unapreœenju ponaãanja u saobrañaju. konflikti se dogaœaju od 10. na osnovu kojega se analiziraju problemi i opasnosti na putu i projektuju mere s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. ako je veñi stepen prihvatanja propisa. U zavisnosti od teæine. Konfliktna tehnika je poseban nauåni metod prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. vozilima i saobrañajnim nezgodama. 13. OUP vodi veoma znaåajne evidencije o vozaåima. godiãnje) informacije o stanju bezbednosti saobrañaja (konferencije za javnost.2. Znaåajno je stalno unapreœivanje kvaliteta ovih evidencija i njihova otvorenost za sve korisnike. Ovako se bezbedno.

struånih udruæenja. istraæivanja. regionalne i lokalne strategije bezbednosti saobrañaja. UÅEÃÑE U PRIPREMI STRATEGIJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Uåeãñe OUP-a u pripremi i realizaciji strategija bezbednosti saobrañaja je od presudne vaænosti za kreiranje kvalitetnih dokumenata i za njihovo sprovoœenje u praksi. projekata itd. da uåestvuje u kreiranju i podræi sprovoœenje: nacionalne. 13.Lipovac. nevladinih i drugih organizacija koje se bave bezbednoãñu saobrañaja itd. – usmeravanje aktivnosti drugih subjekata itd. razvoju i unapreœivanju strategija bezbednosti saobrañaja. P. REALIZACIJA POSEBNIH PROGRAMA SA RIZIÅNIM I NAJUGROÆENIJIM GRUPAMA Realizacija posebnih programa sa najugroæenijim i riziånim grupama ima cilj da se skromna sredstva i energija usmere na najznaåajnije ciljne grupe bezbednosti saobrañaja. tako ãto ñe: 316 . tehniåkih pregleda. Ovo se najefikasnije radi kreiranjem i sprovoœenjem posebne strategije saobrañajno-policijske prinude.5. 13 13. OUP moæe odluåujuñe doprineti koordinaciji i usaglaãavanju.4. odræavanja puteva.). realizaciji i prañenju. Posebno su znaåajni: – pomoñ u radu subjekata u oblasti obuke vozaåa. kao i strategije bezbednosti saobrañaja za pojedine subjekte. POMOÑ I PODRÃKA DRUGIM SUBJEKTIMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja treba da doprinese njihovom radu i unapreœenju pojedinih aspekata bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja – pomoñ struånjacima i drugim zainteresovanim u struånom sagledavanju stanja bezbednosti saobrañaja (pomoñ i uåeãñe u izradi studija. prevoza. U skladu sa najboljim meœunarodnim iskustvima.3. na evropskom ili regionalnom nivou. OUP treba da stalno inicira donoãenje. Posebno je znaåajno da OUP prati i analizira meœunarodne strategije (programe) i strategijske planove i preporuke (kodeks dobre prakse) u bezbednosti saobrañaja na globalnom. 13. polaganja vozaåkih ispita. OUP moæe mnogo doprineti iniciranju i realizaciji ovih programa. – zajedniåke aktivnosti MUP-a i drugih subjekata u oblasti bezbednosti saobrañaja. – uåeãñe MUP-a u realizaciji redovnih aktivnosti drugih subjekata kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja.

Dobar uzor policajca kada u saobrañaju uåestvuje kao peãak ili kao vozaå. Nama je interesantan saobrañajni.6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13. – uåestvovati u pripremi programa rada sa riziånim grupama. tj. – raditi sa najugroæenim grupama (samostalno ili u saradnji sa drugim subjektima). niti nadoknaditi nikakvom drugom aktivnoãñu. . specijalni recidivizam. a posebno kada koristi sluæbena vozila. ne moæe se zameniti. pri uåeãñu u saobrañaju najviãe doprinosi saobrañajnom obrazovaçu i vaspitaçu graœana. promocije i uåvrãñivanja ispravnih stavova i ponaãanja u saobrañaju..6. 3 Saobrañajni policajac je najvaæniji uåitelj bezbednosti saobrañaja. hendikepirana lica. viãestruki poåinioci saobrañajnih prekrãaja. 317 13. pozoriãne predstave. igre. pratiti efekte i unapreœivati ove programe. tribine za roditelje i vaspitaåe .). – pratiti rizik uåeãña u saobrañaju ovih i drugih grupa uåesnika.2 – stalno pratiti rizik uåeãña u saobrañaju za uoåene riziåne grupe i pojedince. – identifikovati riziåne grupe uåesnika u saobrañaju (mladi vozaåi. ponavljanje saobrañajnih prekrãaja. – uåestvovati u pripremi programa rada sa ovim grupama. peãaci. – planirati mere i raditi sa drugim subjektima s ciÿem zaãtite najugroæenijih grupa uåesnika u saobrañaju itd. Zato se jedan od najvaænijih zadataka policije odnosi na jaåaçe svesti o bezbednosti saobrañaja i unapreœeçe ponaãaça svakog policijskog sluæbenika. a posebno stareãina. veoma znaåajno ovlaãñenje OUP-a koje se ostvaruje u razliåitim oblicima: – dosledno poãtovaçe propisa od strane policijskih sluæbenika. viãestruki uåesnici u saobrañajnim nezgodama). dvotoåkaãi). deca. podsticanje i usmeravanje saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja u predãkolskim ustanovama (predavanje. – uåestvovati u realizaciji. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – omoguñiti identifikaciju ranjivih uåesnika u saobrañaju (Vulnerable road users) i drugih najugroæenijih grupa (stara lica.3 – pomoñ. Specijalni recidivizam je ponavljanje prekrãaja iz iste oblasti.. – identifikovati opasna ponaãanja u saobrañaju i posebno pratiti opãti1 i specijalni recidivizam. filmovi. – struåan rad u neposrednoj kontroli saobrañaja predstavlja neprekidan i nezamenljiv proces edukacije s ciÿem jednostavnog sticanja i koncentracije najvaænijih znanja. 1 Opãti 2 recidivizam je pojava da jedna osoba ponavlja prekrãaje iz razliåitih oblasti. UÅEÃÑE U SAOBRAÑAJNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju zakonom je utvrœeno.13.

a sve s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. Organizacijom i radom ÃSP7 i SPG8 unapreœuje se saobrañajno obrazovanje i vaspitanje. 8 SPG – Saobrañajne patrole graœana.).Lipovac. 6 Pripadnici patrola imaju posebne uniforme ili oznake. 7 ÃSP– Ãkolske saobrañajne patrole. a prema propisu koji donosi MUP. saobrañajnih projekata okruæenja ãkola i obdaniãta. 4 OUP uåestvuje u obuci i organizuje proveru znanja pripradnika patrole. ãiri se mreæa partnera i olakãava rad saobrañajne policije. veãtina i ponaãanja u saobrañaju. stavova. 13. 5 Ove patrole rade samo u prisustvu uniformisanog pripadnika policije. Kampanja u bezbednosti saobrañaja je sistem aktivnosti åiji je opãti cilj promovisanje bezbednijeg koriãñenja puteva. Konkretni ciljevi kampanja u bezbednosti saobrañaja odnose se na promenu znanja. veãtina i ponaãanja u saobrañaju. vrãi proveru njihovog znanja i donosi reãenje o radu patrola. osim u ãkolskom dvoriãtu i ispred ãkole. obezbeœuje se bolje prihvatanje rada saobrañajne policije i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. pomoñ u organizaciji takmiåenja i sl. Ãkolske saobrañajne patrole i saobrañajne patrole graœana organizuje OUP. stavova. OUP uåestvuje u obuåavanju pripadnika ovih patrola.7. ålan 163). prvi roditeljski sastanak. POMOÑ I UÅEÃÑE U KAMPANJAMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kampanja se definiãe kao koordinirani sistem mera i aktivnosti unapred odreœenog trajanja. elaborata saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja. Algoritam kampanje u bezbednosti saobrañaja obuhvata sledeñe poslove: 1) analiza stanja i definisanje problema bezbednosti saobrañaja. roditelja i drugih da stalno rade na unapreœivanju znanja. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – saobrañajno obrazovanje i vaspitanje u osnovnim ãkolama – rad sa uåenicima. odnosno preduzeña. uåeãñe u obuci.4 legitimnosti5 i uniformisanosti6 (ZoBS. na zahtev obrazovno vaspitnih ustanova (osnovnih ãkola). 318 . – upoznavanje sa konkretnim problemima bezbednosti saobrañaja i podsticanje vaspitaåa. uåitelja. 2) izbor i analiza ciljnih grupa. organa uprave i graœana. OUP se stara da budu ispunjeni uslovi u pogledu: struånosti. – pomoñ u izradi i aæuriranju elaborata bezbednosti saobrañaja. koje propisuje MUP. unapreœuje se ponaãanje dece u saobrañaju i ukorenjuju ispravne navike. u izradi i realizaciji ãkolskih strategija bezbednosti saobrañaja i uspostavljanju mreæe partnera. kojima se deluje na odreœene grupe ljudi radi ispunjenja unapred definisanog zadatka. sa njihovim roditeljima i uåiteljima (prvi ãkolski åas. P.

5) period (vreme) izvoœenja kampanje.13. 6) odreœivanje uloge mas-medija. finansijska. 13) definisanje eksperimentalne i kontrolne grupe. 15) koordinirana realizacija svih aktivnosti u kampanji i 16) prañenje i razvoj kampanje. trajanja i troãkova kampanje. normativna. – pomogne u pripremi dinamiåkog plana kampanje. ciljnih grupa i ciljeva kampanje. 7) planiranje ostalih aktivnosti. 14) definisanje kriterijuma za prañenje kampanje. zabludama i metodama izvoœenja. OUP bi trebalo da: – pomogne pri definisanju problema BS. – uåestvuje u prañenju ponaãanja kontrolne i ekperimentalne grupe u saobrañaju. Danas se kampanjama u bezbednosti saobrañaja posveñuje sve veña paænja. problemima.7. 10) odreœivanje sadræaja poruke. 8) planiranje aktivnosti koje ñe se nastaviti i posle kampanje. 12) planiranje prateñih istraæivanja. – pomaæe u sagledavanju efekata kampanje. 2) ciljna grupa. – pruæi policijsku podrãku kampanji. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja Osnovni elementi kampanje u bezbednosti saobrañaja su: 1) cilj kampanje. Na osnovu dosadaãnjih iskustava moæe se mnogo nauåiti o kampanjama. 9) odreœivanje oåekivanih rezultata (brojåano). ali i za uspeãnu realizaciju policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. 3) poruka (kratka. . 4) sredstvo prenoãenja poruke. – omoguñi prañenje i dalji razvoj kampanje i – sprovodi mere i aktivnosti posle kampanje. Uåeãñe OUP-a u kampanjama bezbednosti saobrañaja je presudno za uspeh kampanja. jasna. medijska i policijska). PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3) odreœivanje ciljeva i zadataka kampanje (menjamo. 6) eksperimentalna i kontrolna grupa i 7) podrãka kampanji (struåna. stavove i ponaãanje). Barry Elliot navodi sledeñe najåeãñe zablude i probleme u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja: 319 13. 11) odreœivanje poåetka. jednoznaåna). korigujemo. 4) analiza dosadaãnjih istraæivanja i kampanja. utemeljujemo i uåvrãñujemo znanje. 5) izbor optimalne strategije kampanje. politiåka.

S ciÿem uåenja. ponaãanje policije. biciklista i dr. mogu biti dobar i prihvatljiv izgovor). umesto da prinuda bude deo sveobuhvatne kampanje (Struka i druãtvo su planirali i prihvatili. Policija moæe sve. novi nauåni i struåni stavovi. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – traæenje problema u ciljnoj grupi (Ãta nije u redu sa ovim ljudima? Zaãto me ne razumeju?) umesto u metodama i naåinu izvoœenja kampanje (Ãta nije u redu sa nama? Ãta nismo dobro razumeli kod ciljne grupe ljudi?. umesto koordiniranog delovanja kampanja i policijske prinude (Optimalno je ako je policijska prinuda deo dobro osmiãljene kampanje. – poveñavanje upotrebe zaãtitne kacige. ponaãanje autoriteta iz oblasti sporta. mediji podræavaju i utiåu na najãiru javnost. Najåeãñe i najznaåajnije kampanje u bezbednosti saobrañaja usmerene su na: – poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva. P. – unapreœivanje zaãtite ranjivih uåesnika u saobrañaju itd. treba istañi sledeñe kampanje: PRODUÆITE LINIJU ÆIVOTA – VEÆITE POJAS (CIBS. dobra je i kampanja). – neoprezno poniæavanje ålanova ciljne grupe (Promeni ponaãanje! To ãto radiã nije dobro. Kad je poruka dobra uspeñe kampanja). – subjektivna ocena kvaliteta poruke i kampanje (Poruka je odliåna – baã mi se sviœa.. – smanjivanje voænje pod uticajem alkohola. a mediji treba samo da publikuju i objasne. – poveñavanje upotrebe sistema zaãtite dece u vozilu.).. – pridavanje prevelikog znaåaja poruci i reklami (Poruka je sve. glume. U naãim uslovima postoje mala. Policija je odluåila i sprovodi.Lipovac. umesto da se stalno nudi izgovor za promenu ponaãanja (novo znanje. ciljnih grupa). umesto objektivnog sagledavanja efekata kampanje (Dobra je samo ona kampanja koja postiæe unapred definisane ciljeve kampanje. 2000). Dakle. a policijska prinuda bez dobre kampanje moæe da blamira i iscrpljuje policiju bez veñih trajnih efekata na ponaãanje ljudi). umesto efektima poruke i celini kampanje (Nije vaæna poruka – vaæno je ãta ljudi rade sa porukom! Reklama je samo deo kampanje). a policija shvata i podræava – sluæi saobrañajnoj struci i druãtvu). Kaznama se sve reãava). – pokuãaj da se kampanja podredi policijskoj prinudi i da kampanja bude samo podrãka prinudi (Policija je planirala. – poveñanje poãtovanja ograniåenja brzine. B. umetnosti. ako su efekti kampanje mali – kampanja je loãa). a druãtvo i struka treba da samo shvate i poãtuju). sankcije i sl. Kampanja je projektovana u Centru za istraæivanja u bezbednosti sa320 . Kampanja bez prinude je åisto bacanje para. tj. – preveliko naglaãavanje znaåaja kampanje (Kampanja je åudo – ona moæe sve) ili znaåaja policijske prinude (Policijska prinuda je åudo. ali znaåajna iskustva u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja. – unapreœivanje ponaãanja (dece. mladih vozaåa. Luka.

Broj poginulih lica u Srbiji (bez pokrajine Kosovo i Metohija) je smanjen za treñinu: sa 1275 poginulih u toku 2001. zbog nedostatka odgovarajuñe kampanje meœu pripadnicima MUP-a. a zatim i poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu ostalim vozaåima i suvozaåima sa oko 3% na preko 80%. u Upravi saobrañajne policije Beograd. unapreœeno saobrañajno obrazovanje u osnovnim ãkolama. a zatim na 166 (2003). uz pomoñ AMSS i MUP-a. pa su efekti opali na ispod 20% u nekim regionima. posebno su smanjena ekstremna prekoraåenja brzine. na 170 (2002). saobrañajne policije i medija. poveñan je ugled saobrañajne policije i smanjen broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih lica. a naruåilac je bio AMS RS (Banja Luke. unapreœeno ponaãanje vozaåa i peãaka u saobrañaju itd. S druge strane. ali su ostvareni i ãiri efekti u bezbednosti saobrañaja. na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu i na Vojnoj akademiji (saobrañajni smer) u okviru redovne nastave sa studentima prvi put je realizovan nagradni konkurs za najbolje kampanje u bezbednosti saobrañaja. Ipak. U projektantskom smislu ovo je jedna od najboljih kampanja u naãim uslovima. Na osnovu jasne podrãke struåne. ZAÃTITIMO DECU U SAOBRAÑAJU (CIBS. Jednovremeno je otpoåela represija unutar policije s ciÿem unapreœivanja ponaãanja policajaca. Broj poginulih lica smanjen je sa 258 (2001). 2001/2003). a efekti su vremenom slabili tako da su u toku 2004. Pilot istraæivanje i projekat kampanje pripremio je CIBS. Istraæivanja u nekim mestima su pokazala da su svi policajci koristili sigurnosne pojaseve (100%). Efekat je bilo poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu pripadnicima policije sa ispod 1% na preko 90%. Na osnovu ove kampanje smanjen je broj nastradale dece u saobrañaju za preko 40%. Beograd. Na osnovu terenskih istraæivanja koja su vrãena ãirom Srbije. Sedam najboljih kampanja su odabrane i. SPASITE 200 ÆIVOTA U SRBIJI – VEÆITE POJAS (CIBS. su ãtampani flajeci (leci) 321 13. Kampanja je zadobila odliånu podrãku gradske vlasti. u nastavku je slabila politiåka i policijska podrãka kampanji. Na osnovu pilot projekta kampanje realizovane su podkampanje u Sekretarijatu za saobrañaj Beograda. na 847 u toku 2002. zbog loãe medijske i finansijske podrãke. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja obrañaja (CIBS) na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu. porastao je ugled saobrañajne policije. a posebno uniformisanih pripadnika policije. saobrañajna policija je ostala usamljena. a zatim i u upravi grada. u periodu od 3 meseca poveñana je upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srpskoj sa 3% na preko 60% (na prednjim sediãtima). U toku 2003.7. policiji. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Osnova za ovu kampanju bilo je makroistraæivanje stradanja dece u saobrañaju u Beogradu i serija struånih skupova o zaãtiti dece u saobrañaju. a zatim u republiåkoj vladi. politiåke i najãire javnosti zapoåela je kampanja okrenuta ka najãiroj javnosti. Mada je kampanja bila dobro prihvañena u medijima i najãiroj javnosti. a procenat vozaåa i suvozaåa koji koriste sigurnosne pojaseve je premaãio 95% (2002). Ova kampanja je imala i druge znaåajne efekte: unapreœeno je ponaãanje vozaåa. ali nije u celini realizovana zbog ãirih druãtvenopolitiåkih problema. poraslo je nerazumevanje izmeœu saobrañajne policije i ostalih delova MUP-a. Beograd. realizovana je podkampanja u medijima. 2001/2003).13. procenjeni na ispod 60%. Ipak. 2000).

i Sopory. 1995. ne dozvoli da alkohol upravlja tobom – budi trezan i oprezan. Rogers. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. Social Development. – saåekaj zeleno – bolje izgubiti trenutak u æivotu. and the Environment. 1989. Elliott and Shanahan Research. – postoji veliki potencijal u primeni druãtvenog marketinga u bezbednosti saobrañaja. umesto kampanja). – umesto realizacije samo delova kampanja treba teæiti struånim. – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h manje – stotine æivota viãe. tako da se moæe iz proãlosti uåiti. E.. sama prinuda daje trenutne efekte. P. T. Social Marketing. Odabrane kampanje su u skladu sa odabranim kljuånim oblastima u bezbednosti saobrañaja imale sledeñe naslove: – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h viãe – stotine æivota manje. Efikasna kampanja za bezbednost puteva: Praktiåni priruånik.Lipovac. – ne veæi sebi omåu oko vrata – veæi pojas.. – kampanju mora pratiti prinuda (sama kampanja je bacanje para. A. Elliot. Na osnovu dosadaãnje prakse i iskustava moæemo zakljuåiti: – velika su svetska i mala naãa iskustva u realizaciji kampanja u bezbednosti saobrañaja. Elliot. Minister of Transport. Backer. Gosche. San Francisko. H. razvijati i struåno i nepristrasno analizirati. B.. Australia. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and Some Meta-Analysis Accidents. New Zealand. Literatura Andreasen. moæe biti opasna i ugroziti odnos saobrañajne policije i javnosti). Media Questions and Answers on 2010. a ne sebe. Roads and Traffic Authority. P. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 koji su bili osnova mini kampanja u toku 2004. Early & Often. Josscy-Bass. nego æivot u trenutku... sveobuhvatnim kampanjama u skladu sa najboljom praksom i svetskim preporukama u ovoj oblasti (kampanje. Designing Health Communication Campaigns. – budi oprezan: poãtovanje saobrañajnih propisa – preduslov je za bezbednu voænju. B. – sahrani alkohol. – kampanje treba pratiti.. 1992..M. a rezultate publikovati. – ukljuåite svetla – otvorite oåi i sebi i drugima. i 2005. 322 .

R. CEMT.. New York. R. Centre for social marketing. S. . I. A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing. 1998. McGraw–Hill. Macpherson. Media Choice. Traffic Engineering and Management.Y. i Taylor. Percy L. Advertising and Promotion Management Edition. The Desing and Evaluation of Road Safety Publicity Campaigns... 3. 2002. M. L. i Lewis T.Literatura 323 13. Pre-testing and Evaluation by Dutch Road Safety Association Veilig Verkeer Nederland prepared for the International Conference in Rome 13th – 16th October 1971. Marketing Bulletin. MacFadyn. 6-8. Traffic Safety Reference Guide. 1999. New Zealand Drink-driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising. i Donovan. Social Marketing-a Synopsis by the Centre for Social Marketing.. New Zealand. Nordic Road and Transport Research..E. i Hastings. Safety of Vulnerable Road Users. pp. Stead... 1999. 1995. K. Centre for social marketing. T. 2002.W. T. No. Rossiter. Seat Belt Usage and Japanese and Danish Road. National Highway Traffic Safety Administration. Ogden. G. J. S. 1999. Report on Various Aspects of road Safety Campaigns. 1999. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Epstein.

Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti 14. Odnosi sa struånom javnoãñu 14.10.6.1. Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu 14. Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? 14. promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti 14.7. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti 14.3.5.4. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti 14. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu 14. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14.14. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima 14.9.8. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti . Druãtvene promene.2.

Promene u opãtem poloæaju i ulozi policije izazivaju i promene policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. pa i policije kod svih zemalja. PROMENE POLICIJSKE FUNKCIJE I ODNOSI POLICIJE I JAVNOSTI Druãtvo. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. Meœutim. odnosno poreskim obveznicima koji plañaju uslugu policije. Kanada. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . str. Zeland. jeftinijem radu i optimalnom koriãñenju sredstava koja druãtvo (privreda) izdvaja za pojedine usluge. za unapreœenje ovih odnosa neophodno je da svaki policajac postane svestan znaåaja dobrih odnosa policije i javnosti.”1 Promene u druãtvu zahtevaju i promene u policijskoj funkciji. Teæi se efikasnijem. smanjujuñi sopstvenu kontrolnu ulogu. Privræenost vladaru i vladajuñoj oligarhiji zamenjuje se privræenoãñu graœaninu.) i zemljama u tranziciji. D. izolovana i tajanstvena institucija koja ima prvenstveno kontrolnu funkciju i koje se graœani plaãe. DRUÃTVENE PROMENE. Policija postaje servis graœana.1. prema svojim potrebama. 2003. u zavisnosti od preovlaœujuñih stavova. Sa promenama u druãtvu moæe se menjati i odnos prema policiji. okrenut i otvoren ka graœanima. ciljeve i zadatke rada (saobrañajne) policije. reforma. N. svrhu.. a posebno u najrazvijenijim (SAD. nepristra1 Kavran. Takoœe je neophodno da se neprekidno. Danas se intenzivno menjaju javne uprave. 52. odreœuje ulogu. Javna uprava. u radu policije i u odnosu policije i javnosti. efikasnost. Savremene druãtvene teorije sve viãe vide policiju kao servis graœana koji je efikasan i efektivan. a proãirujuñi servisne funkcije. Policija sve ñeãñe æeli da poboljãa svoje odnose sa javnoãñu. V. Britanija.14. Beograd. zemlje EU itd. trening. pa i promene odnosa saobrañajne policije i javnosti. 327 14. Prema tradicionalnom pristupu policija je zatvorena. “Javna uprava sve viãe postaje struktura koja upravlja i olakãava proces druãtvenog i ekonomskog razvoja.

zloupotrebljavaju ovlaãñenja. najãira javnost. Stav javnosti prema saobrañajnoj policiji åesto je optereñen loãim nasleœem.2. razumevanja i saradnje. Treba naglasiti da je to strateãki vaæna komunikacija i da njen znaåaj prevazilazi pojedinca. o nedoslednosti i nepraviånosti u primeni ovlaãñenja itd. Odgovornost saobrañajne policije prema javnosti. Saobrañajna policija se åesto dovodi u neposrednu uzroåno-posledniånu vezu sa uslovima i stradanjima u saobrañaju. samo je ne vide oni koji bi trebalo da je spreåavaju i smanjuju). stvaraju konfliktne situacije. Posebno loã efekat daje nezainteresovanost stareãina u saobrañajnoj policiji da vide i shvate probleme graœana (uåesnika u saobrañaju). Krsto Bezbednost saobrañaja 14 sno. oteæavaju sticanje i odræavanje poverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. na obostranu korist. Od ove komunikacije zavisi uspeãnost pruæanja usluga za koje su graœani veoma zainteresovani. bez sagledavanja delovanja drugih subjekata i njihove odgovornosti. odnosno prema graœanima proistiåe iz svrhe rada i poverenih joj ovlaãñenja.PR) se moæe definisati kao strateãka komunikacija saobrañajne policije i njenih javnosti u cilju otklanjanja nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja. nepotpunim poznavanjem policijske nadleænosti i obima ovlaãñenja u organizaciji bezbednosti saobrañaja. Javni su i ciljevi rada. Saobrañajna policija direktno ili posredno utiåe na postupanja uåesnika u saobrañaju i smanjenje rizika nebezbednosti. politiåka javnost. posebno doprinose pojedinci (policijski sluæbenici) koji svojom neprofesionalnoãñu krãe osnovne principe rada. Nepotpuno informisanje o primerima neprofesionalnog odnosa prema graœanima. Stvaranju nepoverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. o nekorektnim odnosima policajaca prema graœanima. P. mediji. procedure i ovlaãñenja koja primenjuje.Lipovac. institucionalizovana i vaninstitucionalna javnost itd. POJAM I ZNAÅAJ ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti (public relations . pa åak i najviãe rukovodioce. Treba uvaæiti da ima viãe javnosti sa kojima mora da se gaje dobri odnosi (struåna javnost. propisi koje sprovodi. 14. o zloupotrebi ovlaãñenja i preduzetim merama na spreåavanju ovakvog ponaãanja. Izraæeni su nepoverenje i netrpeljivost u pogledu primene ovlaãñenja koja zadiru u prava i interese pojedinaca. da se stalno sagledavaju oåekivanja javnosti i ide u susret ovim oåekivanjima. 328 . Ovo je dugoroåni cilj i niko ne sme da ga remeti. Usluge koje saobrañajna policija pruæa korisnicima su javne. da se suoåe sa istinom o korupciji (svi vide korupciju. ãtiteñi ljudske æivote i materijalne vrednosti u njemu. sistematski i organizovano istraæuju i analiziraju stavovi javnosti o radu policije.). kao i pojedinci podloæni korupciji. o neefikasnom radu pojedinaca.

U ovom procesu svi dobijaju. smanjivanja rizika povreœivanja i pogibija u saobrañaju i smanjivanja materijalnih ãteta. policijski odnosi s javnoãñu unekoliko su drugaåiji od odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. a neefikasnu. Saobrañajna policija je nezadovoljna. Ovo je rezultat istorijskog nasleœa kome se obiåno duguju negativne predstave o policiji. Zato saobrañajna policija ima manje ljudi. Saobrañajna policija ulaæe sve veñi napor.14. Saobrañajna policija je zatvorena i postavlja se kao vrhovni kontrolor i naredbodavac u saobrañaju. oni plañaju uslugu. zbog uloge 329 14. Preterana policijska prinuda. Javnost shvata da saobrañajna policija vrãi veoma vaæan servis u cilju omoguñavanja odvijanja saobrañaja. gubitaka i troãkova. bez druãtvene podrãke. jer saobrañajnu policiju doæivljavaju kao nametnutu. 2. Policija se mora potruditi da bolje shvati graœane. Zato su i policija i njene javnosti upuñeni da izgraœuju odnose poverenja. Graœani nisu zadovoljni.3. a nekad je ugroæena i protoånost. Ovo umanjuje ugled saobrañajne policije. U ovom ambijentu niko nije zadovoljan. a daje veñe pozitivne efekte u bezbednosti saobrañaja. Graœani dobijaju jeftiniju i kvalitetniju uslugu.3. preskupu. policija poveñava kontrolnu funkciju i prinudu. jer se iscrpljuje. Meœutim. Stanje bezbednosti saobrañaja je loãe. Nije dobro stalno nastojanje policije da nju razumeju graœani. U praksi se mogu desiti dve krajnjosti: 1. SPECIFIÅNOSTI ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Analiza odnosa saobrañajne policije i javnosti je sliåna analizi odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. a ukupni efekti u bezbednosti saobrañaja su mali. bolje su zaãtiñeni u saobrañaju. a nisu zadovoljni njenim radom i nisu bezbedni u saobrañaju. veruje da vaænu funkciju obavlja savesno i efikasno. Loãi odnosi saobrañajne policije i javnosti oteæavaju rad saobrañajne policije i ugroæavaju bezbednost saobrañaja. Uåesnici u saobrañaju uspostavljaju åvrst front protiv saobrañajne policije. U centru paænje moraju biti graœani i njihovi problemi. a posebno uåesnici u saobrañaju prihvataju saobrañajnu policiju kao svoju. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Javnost prepoznaje korist od saobrañajne policije. u otkrivanju i dokumentovanju saobrañajnih prekrãaja itd. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti Konaåno. Policija lakãe i efikasnije vrãi svoju funkciju. jer su oni naruåioci usluge. Graœani. Graœani plañaju sve veñe troãkove rada saobrañajne policije. angaæuje sve viãe potencijala. cilj dobrih odnosa sa javnostima nije nikakva prevara. jer ne razumeju njenu funkciju i nemaju poverenje u njen rad. a njen rad nema podrãku i ne daje oåekivane efikte. 14. Policija je samo servis graœana koji mora pruæati onakvu uslugu i na onaj naåin kako to æele korisnici usluge – graœani. åak i kada to nije druãtveno prihvañeno. manje se eksponira i ometa saobrañaj. Graœani pomaæu saobrañajnoj policiji u obavljanju nadzora nad odvijanjem saobrañaja. sve viãe ometa saobrañaj. Dobri odnosi saobrañajne policije i javnosti olakãavaju rad saobrañajne policije i unapreœuju bezbednost saobrañaja. U nameri da samostalno (izolovano) unapredi bezbednost saobrañaja. da ih stalno prate i unapreœuju.

izdvajanje odnosa saobrañajne policije i javnosti ima smisla zbog znaåaja poverenih joj poslova u saobrañaju na zaãtiti bezbednosti ljudi i imovine i zbog obima i uåestalosti kontakata sa graœanima. Situacije u kojima policija dolazi u kontakt sa graœanima u velikom broju sluåajeva su neprijatne za graœane i potencijalno konfliktne.Lipovac. javnost je i te kako zainteresovana. kao i åinjenici da je ona uvek simbol dræave i politiåkog sistema. protiv koga mogu biti pripadnici rasnih. oruæanih listova. odreœenih druãtvenih klasa i slojeva. Prvi cilj uspostavljanja dobrih odnosa policije i javnosti je pridobijanje graœana kao partnera u borbi protiv kriminala i u obezbeœivanju stabilnog javnog reda i mira. policija mora ulagati dodatne napore da ovakvo stanje prevaziœe i uspostavi ãto bolje odnose sa javnoãñu. ali i da pridobije javnost kao aktivnog saradnika u vrãenju policijske funkcije. Zainteresovanost javnosti. 14. P. Ukupna druãtvena stabilnost i niska konfliktnost su osnovni preduslov za uspostavljanje odnosa meœusobnog poverenja. Kontrola saobrañaja i prinuda koju primenjuje saobrañajna policija. kako bi mogla lakãe da obavlja svoje poslove. Osim toga policija kao najvidljiviji. U celini odnosa policije i javnosti. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 koju je imala u revolucionarnim i drugim znaåajnim dogaœajima u proãlosti. vozaåkih i saobrañajnih dozvola. Ona je pozvana da usmerava i daje naredbe obiånim graœanima ili da ograniåava slobodu njihovog delovanja. najbrojniji i najskuplji deo represivnog mehanizma svake dræave predstavlja i opomenu “tamnoj strani” ljudske prirode. u pograniånim i poslovima u vezi sa strancima. liånih karata. Otklanjanje nepoverenja javnosti u policijsku sluæbu i razvijanje svesti o suãtini policijske funkcije su preduslovi za uæivanje niza ljudskih prava i sloboda. ZAÃTO JE VAÆAN ODNOS SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI? Odnosi sa javnoãñu (Public relations-PR) predstavlja strateãku komunikaciju jedne organizacije i njenih javnosti (ciljnih grupa) radi uklanjanja meœusobnog nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja i saradnje na obostranu ko330 . u poslovima zaãtite od poæara i ostalim administrativno policijskim poslovima iz domena javne bezbednosti (izdavanje putnih isprava. obavezuje saobrañajnu policiju u izgradnji strategije i taktike uspostavljanja dobrih odnosa sa istom. na odreœeni naåin direktno ili indirektno tangiraju veñinu uåesnika u saobrañaju. etniåkih i drugih manjina. Zbog svih ovih åinjenica. uverenja i potvrda i dr.). pre svega zbog krajnjih efekata zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. prioritetno su znaåajni karakteristike policijskog delovanja. Za rad saobrañajne policije. Policija treba da razvija ovakav pristup u neposrednoj kontroli i regulisanju saobrañaja. ali i realno druãtveno i politiåko okruæenje.4. Za uspostavljanje dobrih meœusobnih odnosa policije i javnosti. Sve ovo stvara uslove da odnos javnosti prema policiji åesto bude apriori negativan.

zasniva odnose sa graœanima u celini (opãta javnost) segmentiranim grupama po odreœenim bezbednosnim pojavama i kriterijumima (maloletnici. uspostavljanjem uzajamno dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti: – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za zaãtitu bezbednosti u saobrañaju. Ovakav pristup i organizacija treba da omoguñe delotvornije izvrãavanje poslova i zadataka saobrañajne policije. ovlaãñenja propisana. Odnos policije i javnosti. njihovim organizacijama. oåekuje pomoñ u spreåavanju i otkrivanju saobrañajnih prekrãaja i njihovih uåinilaca. vozaåi. peãaci. Zadaci saobrañajne policije u organizaciji bezbednosti saobrañaja su javni. Iz fundamentalnog prava svakog graœanina da bude obaveãten o radu organa dræavne uprave proistiåu obaveze Ministarstva unutraãnjih poslova da obaveãtava javnost o svom radu i radu specijalizovanih sluæbi.). (institucionalizovana javnost) i faktorima koji oblikuju javno mnjenje (sredstva mas medija). a aktivnost tangira veñinu uåesnika u saobrañaju. To bi dovelo do nekoliko pozitivnih efekata: graœani mogu uoåiti mnogo viãe prekrãaja nego saobrañajna policija. dodatno se motiviãu i aktiviraju drugi odgovorni subjekti bezbednosti saobrañaja. – poveñava se efektivnost saobrañajne policije. – graœani aktivno doprinose bezbednosti saobrañaja – poãtuju propise. shvati da saobrañajna policija ãtiti njihove æivote i imovinu. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI .14. Nesaglasnost sa graœanima uvek bi trebalo reãavati po principu nisu graœani stvoreni zbog policije. uåesnici u saobrañaju poãtuju propise i onda kada nema saobrañajne policije na putu (jer nailaze na osudu ostalih graœana koji mogu i prijaviti uoåeni prekrãaj). Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? rist.2 Veñina policijskih organizacija. Aktivno ukljuåivanje graœana. da veñina graœana posebno uåesnika u saobrañaju. ukoliko veñina uåesnika u saobrañaju ima negativan stav prema radu saobrañajne policije. 331 14. ona ne moæe pretendovati na simpatije i odobrenja njenog rada od strane svih graœana. njen metodoloãko-taktiåki nastup javan i poznat. prekomerna brzina i sl. Zemun. efikasnost i efektivnost njenog postupanja biñe minimizirani. mas mediji podstiåu i podræavaju angaæovanje graœana. Meœutim. Dakle. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Æ. Ovo se moæe smatrati krajnjim ciljem dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti. åak. kao i svih organizacija i institucija itd. efektivni doprinosi svih subjekata bezbednosti saobrañaja i puna podrãka mas-medija najãiri su front borbe protiv nebezbednosti. (projekat). na nauånim osnovama. 1997. udruæenjima. 2 Keãetoviñ.4. Iz ovog proistiåe zajedniåki cilj. otkrivaju one koji to ne åine.. Polazeñi od åinjenice da prekrãioci propisa u saobrañaju ugroæavaju bezbednost graœana i materijalne vrednosti u saobrañaju. Ma koliko zadaci saobrañajne policije bili u osnovi javni i humani. saobrañajna policija. veñ policija zbog graœana. preduzeñima i asocijacijama.

izgraœuju posmatranjem njenog rada ili prenoãenjem impresija onih koji su uåestvovali u direktnom kontaktu. policiju i dræavu u celini doæivljavaju kao svoju. – brojåanom poveñanju pripadnika saobrañajne policije. – slabljenju liåne i kolektivne odgovornosti za aktivnosti i propuste. svoj stav o saobrañajnoj policiji. – slabljenju efektivnosti u radu. Da bi veñina graœana prihvatila saobrañajnu policiju “kao svoju”. – masovnom uskrañivanju aktivne saradnje sa policijom. Lica sa kojima nije ostvaren direktan kontakt. – sumnji i stalnom proveravanju postupanja saobrañajne policije od strane struåne javnosti. – podozrivom prihvatanju efekata i vrednosti rada saobrañajne policije od subjekata bezbednosti u saobrañaju. – unapreœuje se zaãtita liånih prava i sloboda graœana. istraæivati i prilagoœavati. – prihvatanju i uåvrãñivanju stava da je prinuda nepotrebna. zabrana kretanja odreœenom saobrañajnicom i sl. Krsto Bezbednost saobrañaja – konkretizuje se odgovornost drugih organizacija i institucija u oblasti bezbednosti saobrañaja. 14 Negativan stav javnosti prema saobrañajnoj policiji doprinosi: – stvaranju fronta protiv saobrañajne policije. sankcionisa332 . ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE SA OPÃTOM JAVNOÃÑU Saobrañajna policija dolazi u direktan ili indirektan kontakt sa veñinom graœana. trebalo bi ostvarene komunikacije stalno pratiti. ãto upotpunjava njihov stav o saobrañajnoj policiji. u Srbiji. ostvari oko 6 miliona direktnih kontakata sa graœanima. mogu se definisati razliåite ciljne grupe. Konflikti izmeœu graœana i saobrañajne policije.5. – unapreœuje se organizacija zaãtite bezbednosti u saobrañaju. – saobrañajna policija stiåe javno poãtovanje. – graœani saobrañajnu policiju. – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za sopstvene propuste. – smanjuju se troãkovi funkcionisanja saobrañajne policije. – niæem nivou zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. Sa veñim brojem graœana – uåesnika u saobrañaju ostvaruje se viãe kontakata razliåitog sadræaja. Godiãnje se.). posebno se mogu oåekivati pri sprovoœenju mera direktne zaãtite saobrañaja (iskljuåivanje vozaåa i vozila iz saobrañaja. Zavisno od karaktera i sadræaja kontakta. 14. P.Lipovac. – jaåa odnos poverenja javnosti prema drugim funkcionalnim linijama rada Ministarstva unutraãnjih poslova.

Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima nju otkrivenih prekrãaja. 333 14. graœani su trpeli odreœene posledice.4 3 Lipovac. a posebno negativnih reakcija javnosti. mogu doprineti upotpunjavanju objektivne slike o saobrañajnoj policiji. Bezbednost. 2002. Kontakt sa potencijalno manjim stepenom konfliktnosti. Sagledavanje obima i sadræaja ostvarenih kontakata sa graœanima.6. neispunjavanju zahteva u upravnom postupku. oko 170 hiljada iskljuåenja vozila iz saobrañaja. Pripadnici saobrañajne policije kroz poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. odnosno uniformisanosti. preduzetih mera prinude. ostvaruje se sa oko 500 hiljada uåesnika u saobrañaju..7 miliona saobrañajnih prekrãaja ( za oko 1. odnosno stav javnog mnjenja o radu saobrañajne policije. nekompletna oprema i sl. putnika ili peãaka. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja.3 Godiãnje se sankcioniãe oko 1.14. Neposrednu kontrolu i interventno regulisanje saobrañaja policija ostvaruje primenom propisanih ovlaãñenja. u svojstvu vozaåa. U oko 400 hiljada sluåajeva primenjuju se odreœeni vidovi prinude: oko 125 hiljada privremenih iskljuåivanja vozaåa iz saobrañaja. funkcionalnim oznakama i obeleæjima i znacima koje u kontroli i interventno regulisanju daje uåesnicima u saobrañaju. Graœani ostvaruju direktan kontakt sa saobrañajnom policijom. funkciji u druãtvu. Rizik konflikata raste ukoliko saobrañajna policija nema profesionalni pristup u svakom pojedinaånom sluåaju. zbog åega je åesto bila prisutna apstraktna. 4 Prekoraåenje dozvoljene brzine kretanja do 10 km/h. B. ovi i drugi graœani ostvaruju i indirektan kontakt posmatranjem aktivnosti saobrañajne policije ili prepriåavanjem onih koji su imali direktan kontakt. znakova i naredbi. oko 80 hiljada vozila se upuñuje na vanredni tehniåki pregled i oko 30 hiljada ostalih sluåajeva. K. po vizuelnom identitetu. Ovako se formira pojedinaåni stav. NEKE KARAKTERISTIKE SADRÆAJA RADA SAOBRAÑAJNE POLICIJE ZNAÅAJNE ZA ODNOSE SA GRAŒANIMA Saobrañajna policija identifikuje se u javnosti. i Miliniñ. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . obrazovanju. Beograd. statusu. opomenutih zbog uåinjenih lakãih prekrãaja. zdravstvenom stanju itd.2 miliona prekrãaja izvrãiocima se izreknu novåane kazne na licu mesta i za oko 500 hiljada prekrãaja podnesu se zahtevi za pokretanje prekrãajnog postupka). 14. socijalnom poreklu.6. starosti. ostvaruju kontakt sa velikim brojem graœana koji se razlikuju po kulturi. No 3. Sa druge strane. Primenom navedenih policijskih ovlaãñenja. ali i konkretna opasnost od konflikata na relaciji saobrañajni policajac – uåesnik u saobrañaju.

Saobrañajna policija izvrãi oko 2. impresije o radu saobrañajne policije grade se na osnovu trenutne efikasnosti i efektivnosti. a vozaåima pro334 . Graœani saobrañajnu policiju dobro prihvataju. doprinosi uspostavljanju i odræavanju dobrih odnosa sa javnoãñu. Tako se direktno uskrañuju interesi vozaåa.500 nadzora nad radom preduzeña koja se bave prevozom. u kontroli i regulisanju saobrañaja da ãtiti bezbednost graœana i imovine. Sprovoœenjem ovih mera reœe se ostvaruju pojedinaåna komunikacija sa graœanima. te se vezuju za njenu kolektivnu struånost i sposobnost. postupanjem po problematici javnog reda i mira. Upravno-pravni poslovi iz nadleænosti saobrañajne policije. godiãnje se ostvaruje direktan kontakt sa oko 400 hiljada vozaåa i oko 1. U obavljanju ovih poslova moguñi su konflikti zbog: manjkavosti podnesaka. prema kojima se ne preduzimaju nikakve mere. najåeãñe tangiraju graœane kroz primenu prava i izradu propisa. ali i moguñnost konflikata razliåitog intenziteta. policija pospeãuje ili omoguñuje protok saobrañaja. veñ i od drugih delikata u saobrañaju. otkrivanjem delikata iz nadleænosti inspekcijskih sluæbi i sl. neefikasnosti sluæbe itd. Bez obzira na to ãto dati znakovi i naredbe obavezuju i suãtinski predstavljaju prinudu za uåesnike u saobrañaju. saobrañajna policija stupa u kontakte sa kandidatima i njihovim instruktorima. nedoslednosti u primeni propisa. loãe komunikacije. To pruæa moguñnost uspostavljanja sadræajnih komunikacija sa javnostima. pronalaæenjem lica za kojima se traga. ne samo od saobrañajnih. postoji oko 800 hiljada potencijalnih konflikata sa uåesnicima u saobrañaju. U postupku izdavanja javnih isprava.000 nadzora nad radom centara za tehniåke preglede i oko 1. uspostavljanje dobre komunikacije.Lipovac.8 miliona vlasnika motornih vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Procenjuje se da u rutinskoj kontroli. zbog neprimerenog ponaãanja pojedinaca. Åinjenica da saobrañajna policija godiãnje otkrije oko 8.000 izvrãilaca kriviånih dela i “nesaobrañajnih” prekrãaja doprinosi oseñaju sigurnosti graœana i pozitivno utiåe na njihov stav prema policiji. Interventnim regulisanjem saobrañaja. oko 3. nerazumljivo dugog åekanja u redu. Pri realizaciji oko 150 hiljada vozaåkih ispita.500 nadzora nad radom centara za obuku vozaåa. P. Upisivanje zaãtitnih mera ili mera bezbednosti (zabrane upravljanja motornim vozilom). ako vide da ona obezbeœuje brz i bezbedan protok saobrañaja i obratno. Znatan broj ovih kontakata optereñen je sukobom interesa da se poloæi vozaåki ispit i policijske zaãtite utvrœenih kriterijuma u pogledu potrebnih znanja i veãtina. otkrivanjem i pronalaæenjem predmeta kriviånih dela. neaæurnosti. Sve ove nadzore prati preduzimanje konkretnih preventivnih i represivnih mera. Zakonito. tako da su konfliktne situacije manje izraæene. uz poãtovanje dostojanstva liånosti. Policijska ovlaãñenja obavezuju saobrañajnu policiju. saobrañajna policija vrãi prema reãenju sudije za prekrãaje ili prema presudi suda. odbijanja zahteva. odnosno porodicama kandidata i autoãkolama. Ovo se realizuje spreåavanjem i otkrivanjem uåinilaca kriviånih dela. struåno i aæurno obavljanje ovih poslova.

Otuda proistiåe njena obaveza obaveãtavanja graœana o bezbednosnim pojavama i dogaœajima u saobrañaju. nezadovoljstvo radom i postupanjem saobrañajne policije pismeno je izrazilo 348 graœana. Danas nije dovoljno istraæeno: kakav je stav opãte javnosti prema javnom liku saobrañajne policije. Saobrañajna policija profesionalno prati i analizira stanje bezbednosti u saobrañaju i aæurira baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. dok u 287 sluåajeva nisu utvrœeni propusti. niti u kom delu njenog rada je zadovoljna. Pozitivan stav opãte javnosti prema saobrañajnoj policiji posebno naruãavaju pojedinci – pripadnici saobrañajne policije.14. javno mnjenje se ukljuåuje u prevenciju bezbednosti saobrañaja i upotpunjuje stav o saobrañajnoj policiji. U ekstremnim sluåajevima osnovane sumnje na postojanje zloupotrebe. Usluæni kontakti sa graœanima znaåajno doprinose stvaranju poverenja graœana prema saobrañajnoj policiji. jer u njoj vidi svoju zaãtitu. prenoãenje poruka roœacima i prijateljima itd. 335 14. Preventivno-propagandna delatnost saobrañajne policije stvara povoljnije uslove zaãtite bezbednosti u saobrañaju. jer razgraœuje svaki oblik zatvorenosti. Sa druge strane. veñina ostalih graœana odobrava ovu meru i zahteva od policije da bude dosledna i efikasna. Poåinioci zloupotrebe se udaljuju iz Ministarstva i protiv njih preduzimaju zakonom propisane mere. – pruæanje pomoñi i usluga graœanima (u vezi saobrañajnih nezgoda.) i – pomoñ odreœenim kategorijama nezaãtiñenih uåesnika u saobrañaju (deci. rasporedu ulica. u toku 2000.6. reãavanje problema tehniåke neispravnosti vozila na putu. Istraæivani su samo pisani ili usmeno izneti konkretni negativni stavovi (prigovori). reakcija policije je pozitivna. kako javnost doæivljava saobrañajnu policiju. izolacije ili samoizolacije. sankcionisanju navedenih zloupotreba i korektnom izveãtavanju javnosti o svakom pojedinaånom sluåaju. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . za uåeãñe u saobrañaju u loãim vremenskim uslovima.). objektima. U 61 sluåaju utvrœeno je neprofesionalno i nezakonito postupanje saobrañajne policije. To je osnov dobre interakcije saobrañajne policije sa okruæenjem. pravilima saobrañaja. Veoma je vaæno da policija prepozna svoj veliki interes u otkrivanju ovakvih pojedinaca. Ovo izaziva konflikte. a “tretirani” vozaåi doæivljavaju policiju kao neposrednog protivnika. Na osnovu struånog informisanja i propagande. Na primer. udaljenosti. institucijama. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima fesionalcima spreåava obavljanje njihovog zanimanja. a posebno: – pruæanje razliåitih obaveãtenja graœanima (o putevima. koji zloupotrebljavaju sluæbeni poloæaj. pomoñ u reãavanju razliåitih problema. uslovima za uåeãñe u saobrañaju itd. starim i hendikepiranim osobama) i dr. ãta joj najviãe zamera.

nauåno – obrazovnim institucijama. Povremenim saopãtenjima. ne obezbeœuje stalnu komunkaciju i odgovor na upite graœana. voænja pod dejstvom alkohola. nepoãtovanje obaveze vozaåa prema peãacima. akcijama pojaåane kontrole saobrañaja. ona moæe da se vrati kao bumerang i negativno utiåe na odnos javnosti prema policiji. Meœutim. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. tj. Pripadnici saobrañajne policije bi trebalo da uåestvuju u televizijskim i radio emisijama. ne obuhvata aktuelne sadræaje i interesovanja graœana. na tematskim konferencijama. ako je prezentacija policije neaæurna. javnost se informiãe o problemima u saobrañaju sa edukativnim porukama i uputstvima vezanim za pojedine situacije (nepropisna brzina.mup. peticije. obuke vozaåa. ODNOSI SA INSTITUCIONALIZOVANOM JAVNOÃÑU Odnos saobrañajne policije prema institucionalizovanoj javnosti.sr. radio. Veoma je znaåajno da saobrañajna policija. Graœani æele da dobiju struåne informacije i pomoñ u vezi registracije vozila. U tom smislu bi trebalo obezbediti moguñnosti da graœani javno kritikuju rad policije. sa tekuñim aktuelnim informacijama o bezbednosti u saobrañaju i aktivnosti saobrañajne policije. dræavnim organima. P. Na sajtu bi trebalo da se daju aæurni podaci o broju saobrañajnih nezgoda.). znaåajno je otvaranje Ministarstva prema masmedijima. ali i negativnih primera. tehniåke neispravnosti vozila.Lipovac. nepoãtovanje saobrañajne signalizacije. 14 Na redovnim konferencijama za javnost daju se informacije o obeleæjima i pokazateljima bezbednosti u saobrañaju. blagovremeno daje saopãtenja preko masovnih medija. U protivnom. a u vezi sa problematikom bezbednosti saobrañaja. u riziånim situacijama u saobrañaju ili povodom odreœenih problema. da podnose predstavke.7. posledicama i strukturi nastradalih lica. zapreñenim kaznama i dr.gov. trebalo bi blagovremeno upoznavati javnost sa konkretnim sadræajima koji utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja. O interesovanju javnosti za ove informacije govori broj posetilaca kojeg treba svakodnevno pratiti. da odgovara na sve podneske graœana i da ih stalno analizira. uglavnom se vezuje za odnose sa masovnim medijima. ãtampa) predstavljaju glavni izvor uticaja na javno mnjenje. aktivnosti saobrañajne policije i eventualnim zloupotrebama njenih pripadnika. tako da se o bezbednosti saobrañaja i saobrañajnoj policiji govori otvoreno i ãto åeãñe. nepropisno kretanje peãaka i sl. vaæno je da se neko odgovorno i aæurno bavi ovom komunikacijom. kao i u intervjuima (neposrednim. ukazati na nadleænost i obaveze. 336 . kao i na sadræaje i efekte preduzetih mera saobrañajne policije uz prezentiranje pozitivnih. Uz redovne oblike i sadræaje upoznavanja javnosti. pohvale i predloge. telefonskim i intervjuima u pisanoj formi).yu). Internet prezentacije su posebno znaåajno sredstvo za obrañanje odreœenim ciljnim grupama koje su veoma vaæne za oblikovanje stavova javnosti o policiji (www. U procesu uspostavljanja poverenja sa javnoãñu. nevladinim i drugim organizacijama. U okviru prezentacije policije trebalo bi posebnu paænju posvetiti javnosti rada i pravima graœana. Masovni mediji (televizija.

Saobrañajna policija podstiåe organizovano sprovoœenje drugih aktivnosti koje doprinose bezbednosti saobrañaja i shvatanju rada saobrañajne policije (takmiåenja “bezbedno u saobrañaju”. S obzirom na to da saobrañajna policija uåestvuje u prekrãajnom/kriviånom procesu. pisanje.. Rad sa decom se posebno intenzivira na poåetku i pri zavrãetku ãkolske godine. Obuka dece realizuje se kroz igru. uz korektnu saradnju sa saobrañajnom policijom. koji u toku sudskih procesa sagledavaju kvalitet i korektnost rada saobrañajne policije. Kvalitet rada saobrañajne policije. Ipak. ali se kroz ove komunikacije moæe doprineti uspostavljanju poverenja graœana prema policiji. podnesaka. snaæno utiåe na javni lik saobrañajne policije i treba joj posveñivati posebnu paænju. crtanje. kojom je obuhvañeno 62. gledanje filmova.907 uåenika. prilagoœena predavanja i praktiånu obuku bezbednog kretanja u saobrañaju.). a posebno u vezi saobrañajnih nezgoda. odnosno preko zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. Primera radi. istiåu one segmente bezbednosti saobrañaja u kojima su postignuti najloãiji rezultati i åesto nedovoljno uvaæavaju probleme koje nameñe okruæenje. a posebno neoptereñeni dnevno politiåkim interesima. odbacivanju ili zahtevanju dodatnih provera i dokaza. Aktivnost saobrañajne policije na saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju graœana. Time se obezbeœuje ugled policije kod jednog vaænog dela javnosti. Saradnja sa ãkolama i predãkolskim ustanovama odnosi se na pripremu dece za bezbednije uåeãñe u saobrañaju.392 sata obuke. instruktorima za obuku vozaåa i roditeljima. preko uviœaja saobrañajnih nezgoda. potenciraju probleme i loãe sprovedene aktivnosti. izveãtaja i dr. uåestalosti i obima izuzetno je vaæna komunikacija saobrañajne policije sa organima pravosuœa. analiziraju i kritiåki prate razliåite aspekte bezbednosti saobrañaja. u Srbiji. Zbog svrhe. Po pravilu su kritiåki nastrojeni prema radu saobrañajne policije. mogu presudno doprineti unapreœenju stavova o bezbednosti saobrañaja i statusu saobrañajne policije u druãtvu. posebno dece i omladine. uåiteljima. godine. priznavanje i izdavanje vozaåke dozvole. Ova komunikacija ostvaruje se putem pismena. 337 14. Navedene aktivnosti realizuju se zajedno sa vaspitaåima. Tako se uspostavljaju dobri odnosi sa decom i roditeljima kojima se afirmiãe javni lik saobrañajne policije. u preko 900 ãkola i predãkolskih ustanova.14. U izvrãavanju upravno–pravnih poslova u vezi ostvarivanja odreœenih prava graœana na obuku. “ãta znaã o saobrañaju”. ãkolske saobrañajne patrole. neoptereñeni trenutnim stanjem i interesima. potvrœuje se kroz odluke pravosudnih organa o prihvatanju podnetih pismena. Nevladine organizacije koje se bave bezbednoãñu saobrañaja su nezaobilazni i nezamenljivi subjekti koji veoma åesto. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu Znaåajna je saradnja policije sa drugim dræavnim organima. saobrañajne patrole graœana itd. kriviånih prijava. polaganje vozaåkog ispita. saobrañajna policija ostvaruje kontakt sa nadleænim sudskim organima. saobrañajna policija je realizovala 1. ali se obezbeœuje i koordiniran nastup pred graœanima i formira stav javnosti prema dræavi kao celini. registracije vozila i sl.7. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . bitno utiåe na kvalitet i efikasnost ovih procesa. uloga ovih organizacija je nezamenljiva i. njen rad u vezi saobrañajnih prekrãaja. u septembru 2001.

aæurnim bazama podataka. definisanjem i sprovoœenjem jasnih standarda u oblasti obuke. Zato dobra saradnja i komunikacija sa struånom javnoãñu. omoguñuje stalno struåno vrednovanje i dalji razvoj metoda rada saobrañajne policije. a pojedinaåne konflikte veãto prevazilazi i ne dozvoli da oni optereñuju odnose saobrañajne policije i javnosti. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. principijelnim odnosom. Uspostavÿeni kontakti. pre svega u cilju maksimalnog doprinosa bezbednosti saobrañaja. Veoma je znaåajno da policija otvoreno nastupa prema ovoj javnosti. obrazovne i struåne institucije i organizacije. Saobrañajna policija bi trebalo da svojom infrastrukturom. Ovde postoji i znaåajan prostor za unapreœenje odnosa saobrañajne policije i struåne javnosti. Zakonom utemeljena tela za bezbednost saobrañaja (republiåki. struåna udruæenja. struånim kadrovima i prisustvom na terenu podræava aktivnosti ovih tela. AMSS ima uspostavljenu infrastrukturu i odnose sa javnoãñu (redovne konferencije za medije.8. komisije i druga tela) trebalo bi da budu nosioci i glavni koordinatori aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. prostor u radio i TV emisijama. gradski i opãtinski saveti za bezbednosti saobrañaja. a za saobrañajnu policiju prihvatanje struånih znanja. na obostranu korist. koordinarno se informiãe opãta javnost o saobrañajnim uslovima na putu i obeleæjima bezbednosti saobrañaja. ustanove i asocijacije. koji odstupaju od opãtih interesa.Lipovac. ali i pojedinaåno sa licima koja se obuåavaju za vozaåe. saobrañajna policija treba da prihvata na konstruktivan naåin.) koje bi trebalo da podræi saobrañajna policija. ali i da dobije njihovu pomoñ i podrãku u svom radu. Saobrañajna policija ima poseban interes da uspostavi dobre odnose sa ovom javnoãñu. pomaæe saobrañajnoj policiji u izgradnji njenog struånog autoriteta. za ove organizacije znaåi transfer. ODNOSI SA STRUÅNOM JAVNOÃÑU Nauåne. Preko tela za bezbednost saobrañaja policiji se pruæa moguñnost da utiåe na rad ostalih subjekata. na struånim osnovama zas338 14 . teorijskih i praktiånih modela bezbednosti saobrañaja. Daljim razvojem ove saradnje moæe se doprineti unapreœenju odnosa saobrañajne policije i javnosti. U centrima za obuku vozaåa saobrañajna policija uspostavlja odnose sa organizacijom. od zahteva kvalitetne obuke i propisanog polaganja vozaåkog ispita. ponekad su optereñeni izraæenim interesima pojedinaca u procesu obuke i polaganju vozaåkih ispita. u procesu uspostavljanja dobrih. da otklanja sve nepravilnosti. mogu se opredeliti kao struåna javnost. koje u svom delokrugu rada daju struåni doprinos poboljãanju bezbednosti saobrañaja. P. Saradnja sa nauåno. Ovo doprinosi unapreœenju rada saobrañajne policije. Ovo se moæe postiñi samo struånim i savesnim radom. a posebno sa sluæbom informacija i pomoñi vozaåima. prostor u novinama i sl. Zahteve i kritiku struåne javnosti. Saradnjom sa Auto-moto savezom. obrazovnim i struånim institucijama.

Osnovni cilj nije kaænjavanje graœana i namicanje prihoda u dræavnu kasu. Svako ovlaãñenje saobrañajnog policajca je odmereno i u skladu je sa potencijalnom opasnoãñu koju izaziva pojedini prekrãaj. 8-4. naåelo stalnosti. Baça Luka. saobrañajna policija mora poãtovati liåna prava graœana. spreåavanje saobrañajnih nezgoda. nepotizma i drugih zloupotreba poloæaja.14. U svakodnevnom radu saobrañajni policajci ovaj cilj stalno moraju imati na umu i moraju ga prenositi i na uåesnike u saobrañaju. ceneñi znaåaj pojedinih prekrãaja za bezbednost saobrañaja. Ovo naåelo je temeljno za definisanje svrhe. vrlo precizno definisao ko. Naåelo humanosti podrazumeva dve stvari: – osnovni smisao rada saobrañajne policije je human (zaãtita æivota i zdravlja ljudi i zaãtita materijalnih dobara) i – svaki pojedinaåan odnos saobrañajne policije i graœana proæet je humanoãñu. K.5 Naåelo vladavine prava podrazumeva da. od vitalnog je znaåaja za ostvarivanje njene funkcije. kada i kako primenjuje pojedina ovlaãñenja. osnovni razlog za iskljuåenje pijanog vozaåa iz saobrañaja. je zaãtita njega samog. a posebno mera direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. saobrañajnoj policiji se pruæa moguñnost bolje integracije u zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. br. odnosno za njeno funkcionisanje radi zaãtite bezbednosti u drumskom saobrañaju. 339 14. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti novanih. Odnos saobrañajne policije i javnosti. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . u primeni ovlaãñenja i izvrãavanju poverenih zadataka. 14. veñ omoguñavanje nesmetanog odvijanja saobrañaja. od kojih su najvaæniji naåelo vladavine prava. ukljuåujuñi ljudska prava i slobode. naåelo zakonitosti.9.. odnosa.9. putnika u njegovom vozilu i drugih uåesnika u saobrañaju. saobrañajni policajac spaãava æivote uåesnika u saobrañaju i njihova (i druga) materijalna dobra. Detendologija. profesionalnim odnosom prema svakom uåesniku u saobrañaju i stalnim unapreœivanjem stanja bezbednosti saobrañaja. Zakonodavac je. Sa druge strane. Preko institucionalizovane javnosti. naåelo sluæbenosti. Primenom ovlaãñenja. moralnosti i naåelo kulturnog odnosa i korektnosti. ali i pridræavanje izvesnih opãtih naåela. OSNOVNA NAÅELA U ODNOSU SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti gradi se svakodnevnim struånim radom. Primera radi. Kreiranje pozitivne slike saobrañajne policije u sredstvima javnog medija i drugim institucionalizovanim oblicima javnosti. 5 Lipovac. naåelo humanosti. 2000. Ovo posebno podrazumeva odsustvo korupcije. ciljeva i odgovornosti saobrañajne policije. zaãtita æivota i imovine ljudi. moæe da pridobije naklonost i pomoñ javnosti u ostvarivanju osnovnog cilja – zaãtite bezbednosti lica i imovine u saobrañaju.

Posebno nije dozvoljeno sluæbeni odnos uspostavljati radi ostvarivanja liånih koristi i privatnih odnosa. odnosno o åoveku koji ima jedne moralne standarde za sebe i druge za sve ostale ljude. na ãtetu kvaliteta rada. sluæbeni odnos se ne sme koristiti za uspostavljanje privatnih odnosa. Poãtujuñi saobrañajne propise saobrañajni policajac uåi druge i skreñe paænju na smisao i znaåaj saobrañajnih propisa. jer bi u suprotnom bilo reåi o homo duplexu. saobrañajni policajac nikako nije ravnopravan sa uåesnicima u saobrañaju. Zakon je predvideo uslove i postupak primene pojedinih ovlaãñenja. Uåesnici u saobrañaju su upoznati sa ovim ovlaãñenjima policije (kroz opãte saobrañajno obrazovanje. unapred je definisano kada i kako saobrañajni policajac moæe primeniti koja ovlaãñenja. nacionalna pripadnost. a posebno mu ne daje pravo da vreœa dostojanstvo liånosti. – socijalni status. Dakle. Saobrañajni policajac je duæan da se stalno poziva na zakon i da graœaninu (usmeno i/ili pismeno) saopãtava zakonski osnov za primenu konkretnog ovlaãñenja. poãtovati dostojanstvo graœanina i na ljudski naåin se odnositi prema njemu. Naåelo moralnosti podrazumeva da pripadnik saobrañajne policije mora i sam biti moralan åovek. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Svaki kontakt pripadnika saobrañajne policije i uåesnika u saobrañaju mora da bude proæet idejom humanosti.). Posebno ne sme da se poziva na podrãku dræave pri nezakonitom i nestruånom radu. P. ali i njihov smisao i stvarnu intenciju zakonodavca (ne samo formu. profesija i druge karakteristike liånosti. voziti ispravno vozilo u skladu sa propisima i sl. odnosno sveãñu da su åovek i ljudski æivot najveñe vrednosti.Lipovac. kacigu i druge sisteme zaãtite. Saobrañajni policajac je duæan. niti nedoliåno ponaãanje graœanina ne sme bitno menjati odnos saobrañajnog policajca prema graœaninu. zakonima i podzakonskim aktima. Ovo je veoma vaæno zbog ukupne pravne sigurnosti graœanina. Saobrañajni policajac je predstavnik dræave. Posebno je vaæno da saobrañajni policajac uvek poãtuje saobrañajne i druge propise. Nije moralno da policajac opominje. S druge strane. Prema ovom naåelu. a posebno obuka vozaåa). Draæava svim raspoloæivim instrumentima ãtiti saobrañajnog policajca u primeni zakonskih ovlaãñenja. Meœutim. – oåekivani – buduñi privatni odnosi. Åinjenje prekrãaja. niti kaænjava vozaåa za nepoãtovanje propisa koje ni on sam ne poãtuje. Da bi struåno radili svoj posao. u svakom kontaktu. pripadnici saobrañajne policije moraju poznavati odredbe svih zakona koje primenjuju. Naåelo zakonitosti podrazumeva rad u skladu sa Ustavom. Policajac javno primenjuje ovlaãñenja. na ishod sluæbenog posla ne smeju uticati: – predhodno uspostavljeni odnosi sa graœanima. mora i sam koristiti sigurnosni pojas. Nepotkupljivost i principijelnost naroåito su 340 . veñ i “duh zakona”). saobrañajni policajac u primeni ovlaãñenja ne sme da istiåe ovu svoju ogromnu nadmoñ. U tom smislu. Saobrañajni policajac mora liånim stavom i ponaãanjem sluæiti graœanima za primer (npr. Naåelo sluæbenosti podrazumeva da saobrañajni policajac uspostavlja sluæbeni odnos povodom sluæbenog posla i u tim okvirima treba da se zadræi.

da bude unapred upoznat sa zapreñenim sankcijama i da snosi posledice prekrãaja. Saobrañajnog policajca bi trebalo da doæivljava samo kao lice koje primenjuje pravo. bar sa formalno-pravne strane. i u ovim situacijama graœani prema kojima se primenjuju ovlaãñenja. Naåelo stalnosti govori o potrebi stalnog rada na odnosima javnosti prema policiji. Uspeh komunikacije umnogome zavisi od naåina komunikacije. Sa druge strane. Pozitivan odnos javnosti prema saobrañajnoj policiji gradi se dugo i teãko. Odgovarajuñim reãenjima bi trebalo u potpunosti zaãtititi pripadnike saobrañajne policije koji svoja ovlaãñenja primenjuju u skladu sa zakonom. kao i upoznavanje sa njima svih uåesnika u saobrañaju su osnovni preduslovi za uspostavljanje dobrih odnosa saobrañajnog policajca i javnosti. policije uopãte i druãtva u celini. Rukovodeñi kadar mora stalno istraæivati javno mçeçe. u skladu sa zakonom. Policajac je duæan da. u skladu sa zakonom. za sve situacije u saobrañaju. Zakon bi trebalo da. da se graœani u kontaktima sa saobrañajnom policijom ne oseñaju ugroæenim ili bespomoñnim. Naåelo korektnosti i kulturnog odnosa je u osnovi svakog odnosa izmeœu ljudi. Samo saobrañajna policije åiji pripadnici su pojedinaåno moralni i u javnosti poãtovani ljudi moæe zadobiti poverenje javnosti. zakon i podzakonski akt bi trebalo da predvide jednostavno otkrivanje i eliminisanje svih zloupotreba od strane saobrañajne policije. Komunikacija saobrañajnog policajca i graœana je sliåna svakoj drugoj komunikaciji. Meœutim. pri njihovom osnovnom osposobljavanju i pri kasnijem usavrãavanju. Precizno utvrœivanje ovlaãñenja saobrañajne policije.9. Naåelo zaãtite i sigurnosti se odnosi na saobrañajnog policajca i na graœanina. Ovo je posebno vaæno u odnosima saobrañajne policije i javnosti. ovaj odnos se veoma lako ruãi i kvari. makar toliko je vaæan naåin komuniciranja. Ovo se moæe ostvariti stalnim isticanjem smisla ovlaãñenja (zaãtita æivota i dobara) i zakona (policajac je duæan i ovlaãñen da primenjuje zakon). Svaki prekrãilac saobrañajnih propisa bi trebalo da bude zaãtiñen kao liånost. primeni predviœena ovlaãñenja koja podrazumevaju i represiju ili prinudu. Odnosi sa javnoãñu i javni lik sluæbe saobrañajni policajci moraju stalno imati u vidu. ali ima i znaåajnih specifiånosti. Navedena naåela su samo pokuãaj da se definiãu smernice i osnovni standardi za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. Ove pretpostavke omoguñuju. moraju biti zadovoljni. uslova i sredstava za njihovu primenu u pozitivnom zakonodavstvu. Sa druge strane. 341 14. Ovo je interes svakog saobrañajnog policajca. åak i ukoliko su naåinili prekrãaj saobrañajnih propisa. predvidi vrstu i naåin primene ovlaãñenja. kroz analizu konkretnih primera stalno razvijaju veãtinu uspeãne komunikacije. a posebno ostali graœani. Koliko-god efikasnost posla zavisi od struånosti saobrañajnog policajca. Kulturi i lakoj komunikativnosti policajca mora se posveñivati paænja pri izboru saobrañajnih policajaca. Saobrañajni policajci su duæni da o ovome stalno vode raåuna i da. kako na duænosti. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti vaæna moralna naåela kojih treba da se dræe saobrañajni policajci. tako da to bude efikasno i jednostavno.14. tako i u privatnom æivotu. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . pre svega u interesu bezbednosti saobrañaja. analizirati ga i brzo izvlaåiti pouke i reagovati.

po potrebi se izviniti i nadoknaditi nastalu ãtetu). greãke se dogaœaju – treba ih priznati i javno saopãtiti. podræavaju ih i kada nisu u pravu. moralnosti i drugim vrlinama kandidata. – Policija mora biti spremna da izrazito negativne primere (zloupotreba. pa makar i po cenu da pojedince rasporedi na druga radna mesta ili suspenduje itd. Naime. a stareãine da ih stalno podseñaju s ciljem ãto doslednijeg poãtovanja tih naåela. – Saobrañajni policajci moraju da budu upoznati sa osnovnim naåelima. uvaæavati graœanina. P. temperamentu.Lipovac. Mnogo greãe stareãine koje nekritiåki povlaœuju svojim radnicima. analizirati loãe primere. – U procesu redovnog struånog usavrãavanja razvijati veãtine dobre komunikacije. isticati i nagraœivati dobre primere itd. Krsto Bezbednost saobrañaja 14.). moguñe je poboljãati i proãiriti postojeñi skup mera i aktivnosti u cilju unapreœenja i poboljãanja odnosa saobrañajne policije i javnosti.) eliminiãe. – U struånom usavrãavanju buduñih saobrañajnih policajaca posveñivati posebnu paænju kulturi komuniciranja i odnosu saobrañajne policije prema javnosti. a) U prvu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Dobra selekcija buduñih saobrañajnih policajaca pri kojoj se vodi raåuna o izgledu. 14 Mogu se razlikovati dve grupe mera i aktivnosti koje doprinose pozitivnom odnosu javnosti prema saobrañajnoj policiji. Iskustva saobrañajnih policija u razvijenim zemljama. – Pravedno i pravovremeno postupati po svim prigovorima graœana (obaviti korektan razgovor. sa visokim nivoom zaãtite bezbednosti u saobrañaju ukazuju na kontinuitet stalne paænje i odræavanja dobrih odnosa sa javnoãñu. – U svakodnevnom radu posebnu paænju posveñivati dobroj komunikaciji (kritiåki sagledavati iskustva. i to: a) mere koje se tiåu pojedinaånog odnosa svakog saobrañajnog policajca prema graœaninu i b) mere koje se tiåu odnosa institucije (policije) prema javnosti. a na ãtetu graœana. istraæuje i razvija. UNAPREŒENJE ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Saobrañajna policija. destimulisati ili åak kaænjavati greãke. odnose sa javnoãñu treba stalno da prati. poniæavanje liånosti i sl. kulturi. 342 . lopovluk. U naãim uslovima.10. Ovako se nanosi nenadoknadiva ãteta odnosu saobrañajne policije i javnosti. Ovo ispravlja negativne stavove i moæe ih pretvoriti u izrazito pozitivne u veñini sluåajeva. – U procesu kontrole nad radom saobrañajnih policajaca otkrivati i sankcionisati primere koji negativno utiåu na odnos saobrañajne policije i javnosti.

– Saobrañajna policija bi trebalo da dobro osmisli i. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . a za aæuriranje bi trebalo zaduæiti Portparola MUPa. Tako ñe javnosti stalno skretati paænju da saobrañajna policija ãtiti graœane i graœanima odgovara za svoj posao. policiji ili saobrañajnoj policiji koji bi mogli poremetiti uspostavljene odnose sa javnoãñu). pri stanicama saobrañajne policije deluju posebna odeljenja koja se bave preven- cijom. – Redovne konferencije za ãtampu. a i rad ostalih pripadnika saobrañajne policije usmeravaju ka prevenciji. redovna saradnja sa novinama i åasopisima trebalo bi da omoguñi upoznavanje najãire javnosti sa problemima bezbednosti saobrañaja. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti b) U drugu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Uspostavljanje i osmiãljen rad organizacione jedinice MUP-a koja bi se bavila odnosima sa javnoãñu (public relations units) moæe mnogo doprineti razvoju ovih odnosa. a ne da se rad svede na represiju. odnosno po jednog odgovornog radnika iz svake linije rada. Nezavisni struånjaci bi trebalo da organizuju redovne (godiãnje ili ãestomeseåne) i vanredne ankete (posle nekih dogaœaja u dræavi. postavlja razliåita obaveãteça (panoe sa fotografijama sa uviœaja. Ovu prezentaciju bi trebalo dobro osmisliti i profesionalno pripremiti. otvoriti moguñnosti dvosmerne komunikacije i objaãnjavanja svakog postupka saobrañajne policije i td. rad ãkolskih saobrañajnih patrola i saobrañajnih patrola graœana. za sugestije itd. Ova odeljenja zapoãljavaju znaåajan broj ljudi. – Internet prezentacija MUP-a je obavezan deo uspeãnih odnosa policije i javnosti. ali bi se otvorio i prostor za zanimljivosti. 343 14. predlaæu mere i aktivnosti.. na istaknutim mestima.10. sa preduzetim merama i postignutim rezultatima. – Policija bi trebalo da organizuje nepristrasno kontinuirano istraæivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. realizuje preventivno – propagandni rad u bezbednosti saobrañaja. za prigovore. za savete. – Policija bi trebalo da. Ovim istraæivanjima i osmiãljavanjem aktivnosti trebalo bi da se bave najviãi rukovodioci policije i posebna organizaciona jedinica MUPa (portparol MUPa). analiziraju i predoåavaju rezultate. Posebno bi trebalo razvijati i uvaæavati kritiåki odnos prema radu policije.14. Trebalo bi teæiti da preteæni deo posla sobrañajne policije bude prevencija. u skladu sa zakonom. primetili da se rukovodstvo ozbiljno bavi ovim odnosom i saznali kako pojedini incidenti utiåu na ove odnose. Portparol MUP-a i predstavnici saobrañajne policije treba da iznose podatke o bezbednosti saobrañaja i struåno ih tumaåe.6 Posebno je vaæan rad sa najmlaœima (u predãkolskim ustanovama). dobra saradnja sa radio i TV stanicama koje se bave bezbednoãñu saobrañaja. najznaåajnije izvode iz analiza 6 U razvijenim zemljama. Saobrañajna policija bi redovno aæurirala podatke o stanju i problemima bezbednosti saobrañaja. za kritiåka miãljenja. Sa osnovnim rezultatima bi trebalo da bude upoznat svaki saobrañajni policajac. Tako bi saobrañajni policajci shvatili znaåaj odnosa sa javnoãñu.

Postoji veliki prostor za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. Odnosi saobrañajne policije i javnosti moraju se izgraœivati na temeljima obostrane potrebe. podacima o ukupnim posledicama i uzrocima nezgode. Trebalo bi zadobiti podrãku najãire javnosti za navedeni program. a posebno deci. u narednom periodu iskoristiti. Saobrañajna policija bi trebalo da aktivno saraœuje sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja (auto-ãkole. primera radi.7 Saobrañajna policija. sigurnije i efektnije obavÿaçe poslova. prave se video spotovi i sl. nauåne i struåne ustanove. Zato javnost treba upoznati sa potrebom strateãkog pristupa i donoãenja nacionalnog programa bezbednosti saobrañaja sa jasno definisanim ciljevima. 7 Negde ova upozorenja i zastraãivanja imaju zaista drastiåan oblik. privrede. Na ovo ukazuju i iskustva zemalja koje su proãle kroz sliåne procese razvoja. obavezama i odgovornosti svih åinilaca bezbednosti saobrañaja. sa sveæim mrljama krvi. nizak nivo saobrañajne kulture i socio-ekonomske uslove æivljenja. tehniåki pregledi. prevoznici. U nekim zemljama se primenjuju i mere zastraãivanja tako ãto se teãko oãteñena vozila izlaæu kraj puta uz naznaku broja mrtvih i ranjenih. sadræajima. primenom ovlaãñenja i sredstava prinude. uz aktivnu podrãku sredstava mas medija. nevladine organizacije itd. struåno tumaåi i objaãnjava graœanima izmene i dopune saobrañajnih propisa. Za ovo je potrebno aktivno uåeãñe policije i dræavnih organa. koji bi trebalo. jer se tako udaljava javnost od policije. Smatra se da se tako najupeåatljivije i najefikasnije upozorava uåesnik u saobrañaju na opasnosti koje mu prete. uz bilbord sa imenima uåesnika. imajuñi u vidu postojeñe stanje saobrañajnog sistema. za prosperitet saobrañajne policije i zbog bezbednosti saobrañaja. organizacijom. Nerealno je oåekivati brzo uspostavljanje odnosa punog poverenja. istog dana izlaæu na najprometnijim raskrsnicama. P. Ova saradnja se ne sme svesti na inspekcijsko tehniåki nadzor.) i da im pomaæe u radu. razliåitih organizacija i udruæenja. policija se mora prilagoœavati javnosti i zahtevima transformacije policijske organizacije i naåina rada. Oåekivanja da saobrañajna policija samostalno. U cilju unapreœivanja odnosa sa javnoãñu. 344 . reãi problem bezbednosti saobrañaja nisu realna. u svakoj prilici. graœana. Tako se. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 stanja bezbednosti saobrañaja i sliåno) radi upozoravanja uåesnika u saobrañaju. u Tokiju vozila koja su slupana u najteæim saobrañajnim nezgodama. za dobrobit graœana. Saobrañajna policija bi trebalo da uåestvuje u raznim manifestacijama i proslavama. merama. preduzeña za puteve. ta da se otvori graœanima. Suãtinski je vaæno da svaki pripadnik saobrañajne policije shvati da mu dobri odnosi sa javnoãñu omoguñuju bolje. umnoæavaju se veliki bilbordi æivih boja koji upozoravaju na opasnost.Lipovac.

(seminarski rad). 2006. Preporuka (2001) 10. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Policijska sluæba i odnosi izmeœu policije i javnosti. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Pantazijeviñ. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici. 2006. Novi Sad. 1994. Beograd. A. Police Verbal Responses From Public Image. Rutgers University Press. Trening. 2001. Peåar. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. SSUP. No 8-9. 112 Cox.. Banja Luka.A Comparative International Analysis. V. Problems. Izbor. Articles About Traffic Police Corruption. Minnesota Institute of Public Health. Beograd. Nauka o policiji.. Efikasnost. J..393).. 345 14. Allyn & Bacon. Strazburg. Komitet ministara saveta Evrope. Cvetkoviñ. Reforma.. Lipovac. Milosavljeviñ.. April 1995. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. G. Beograd. Lipovac. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. i Skalar. Keãetoviñ. Odnos saobrañajne policije i javnosti. Jaker. i Miliniñ. i Keãetoviñ. Odnos policije i javnosti (projekat). (seminarski rad). 1985. 1996. Defendologija. No3. Zbornik radova (383 . Beograd. New Brunswick. S. 1997. 1997. 2002. Patterns of Policing . B. Bezbednost. 1973. J. Perspectives. Skopljak. M.. Kavran. Bezbednost saobrañaja. Milicionarski odnosi sa javnoãñu.Literatura Literatura Bayley. K.. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. Æ.. D. S. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Beograd. D. 2002. K. 1998. K. 3/1980. 2003. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 1998. Woodhull. 4... 2000. Boston. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja.. B.. 2001. p.V. Javna uprava.. Æ. Lipovac. Policijska akademija. V. Evropski kodeks policijske etike. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. Traffic Safety Reference Guide. The Police Journal. H. National Highway Traffic Safety Administration. Police: Practicies.

Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije .3.15. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15. Patrolna sluæba.2. vrste patrola 15.4. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15.1. Odreœivanje potrebnog broja policajaca 15.

jedan ili viãe policajaca mogu da prate stanje semafora na prilazima raskrsnici. Obiåno pokrivaju manji prostor u blizini kritiånih raskrsnica. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . u zavisnosti od toga da li se vrañaju istim putem i kakve aktivnosti realizuju. Ako patrolni reon nije u blizini stanice policije. a da treñi policajac kontroliãe saobrañaj. biciklom. Patrolna sluæba je osnovna udarna snaga policije. motociklom. PATROLNA SLUÆBA. 2000. 1 Leonard and More. a drugi policajci da zaustavljaju vozila posle raskrsnice itd. Patrolna delatnost je osnovni naåin organizovanja rada saobrañajne policije s ciljem da se obezbedi plansko prisustvo uniformisanih pripadnika policije na putu i u saobrañaju. Beograd. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 349 15. B. Moæe se oåekivati da jedna patrola pokrije duæinu ulica od 5 do 20 km. Police Science Series.2 Patrola obiåno ima jednog ili dva policajca u svom sastavu. Kontrola i regulisanje saobrañaja.1.. nepropisnim kretanjem peãaka itd. a izuzetno i viãe ljudi koji su organizovani u jedan tim. Police organization and management. 3 Na primer. 2 Miletiñ.15.3 123 Peãaåke patrole su veoma åeste u naseljima. New York. kod regulisanja i kontrole saobrañaja u zoni sloæenih raskrsnica mogu dva policajca da jednovremeno koordinirano reguliãu saobrañaj. a patrolni policajac predstavlja prvu liniju odbrane od kriminala i kriminalaca. Za prevoz pripadnika peãaåkih patrola mogu se koristiti vozila javnog prevoza ili se policajci mogu prevoziti svojim vozilima do patrolnog reona (u tom sluåaju bi trebalo planirati da se patrola zavrãava na mestu gde je i zapoåeta). Peãaåke patrole mogu da doœu do izraæaja u uslovima saobrañajnih guævi.1 Patrolna delatnost se moæe vrãiti peãice. kod organizovane kontrole poãtovanja svetala na semaforu. onda se odreœuje posebna autopatrola koja odvozi i dovozi policajce iz peãaåke patrole u stanicu. putniåkim vozilom i helikopterom. mesta sa åestim nepravilnim parkiranjem. Peãaåke patrole mogu odliåno da obavljaju i poslove spreåavanja i otkrivanja kriminala. 1999. VRSTE PATROLA Osnovna delatnost stanice policije (saobrañajno policijske ispostave) organizuje se i odvija kroz rad patrolne sluæbe. nepoãtovanjem reæima saobrañaja. odnosno zaãtite javnog reda i mira.

efikasna je i vrlo ekonomiåna (nema potroãnje goriva). ne zagaœuje okolinu izduvnim gasovima. brz saobrañaj motornih vozila na uskim putevima bez izgraœenih biciklistiåkih staza itd. pa su ove patrole pogodne i za autoputeve i druge brze saobrañajnice. padavine. u kontroli peãaåkog saobrañaja.). Ovo veoma åesto ugroæava zdravlje policajaca na motociklima. Mada je potroãnja goriva manja nego kod putniåkih vozila. Stareãina odreœuje i voœu patrole koji je.Lipovac. a onda mokri nastavljaju voænju. Ipak. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Biciklistiåka saobrañajna patrola ima velike prednosti u odnosu na ostale vidove patroliranja. u naãim uslovima. spora vozila na putu. u kontroli parkiranja i poãtovanja reæima saobrañaja. u uslovima gustog saobrañaja bræa je i efikasnija od autopatrola). kontroli i regulisanju saobrañaja u mestu. uslovi smanjene vidljivosti. uåestvuju dva policajca: voœa patrole i pratilac. Savremeni motocikli omoguñavaju kretanje vrlo velikim brzinama. stariji i iskusniji saobrañajni 4 Zato su åeste situacije da se u parkovima i drugim zonama u kojima je zabranjen saobrañaj motornih vozila mogu sresti samo policijska vozila. u stambenim oblastima. gust saobrañaj. Biciklistiåke patrole mogu da “veæu” nekoliko bliskih raskrsnica. Naime. rad u biciklistiåkoj patroli je zdrav za policajce. Motociklistiåke patrole su veoma vaæan naåin patroliranja. priliåno je nezavisna i samostalna (ne zahteva poseban prevoz do patrolnog reona). U letnjim uslovima kada je veoma toplo i sparno policajci u motociklistiåkim patrolama su priliåno ugroæeni. u zavisnosti od vremena posveñenog nadzoru. Ove patrole nisu poæeljne u uslovima ugroæene bezbednosti biciklista (noñ. u peãaåkim zonama. zastoji na putu. Biciklistiåka patrola moæe uspeãno da pokriva od 10 do 50 km puta. U toku jedne smene. Stareãina odreœuje sastav patrole. u kontroli saobrañaja na raskrsnicama i odabranim zonama i sl. Konaåno. a posebno u uæem gradskom jezgru. odnosno ulica. blokade puteva i sl. Vrlo su povoljne u uslovima saobrañajnih guævi. pri kretanju oni koriste teãke koæne skafandere ili drugu odeñu i kacige. (ne pravi buku.4 U najrazvijenijim zemljama biciklistiåke patrole su veoma popularne i ãiroko prihvañene u svim uslovima. ekoloãki je prihvatljiva u svim uslovima. Automobilske patrole su najåeãñe u naãim uslovima. pa se u tim uslovima slabije koriste. po pravilu. u parkovima i u posebno zaãtiñenim – ekoloãkim zonama. 350 . motociklistiåka patrola moæe da preœe od 100 do 300 km. a posebno u uslovima sve oãtrijih zahteva za zaãtitom æivotne sredine. Kada stanu da kontroliãu sobrañaj vrlo brzo se oznoje. P. Nezamenljive su u uslovima oteæanog pristupa (uske ulice. Ova patrola je vrlo pokretljiva (bræa je od peãaåke patrole. opasnih mesta ili mesta sa izraæenim problemima protoånosti. jer obezbeœuje redovne fiziåke aktivnosti. po pravilu. kako bi se zaãtitili od vetra pri velikim brzinama. Motociklistiåke patrole nisu pogodne zimi i u vreme padavina. savremeni motocikli i neophodna oprema su priliåno skupi. a doprinosi i åeãñem krãenju zakona od strane drugih uåenika u saobrañaju. biciklistiåke patrole su nepravedno zapostavljene kao staromodne i nepraktiåne. U njima. ne ugroæava peãaåki saobrañaj). Ovo nepoãtovanje zakona i opãteprihvañenih normi ponaãanja negativno utiåe na ugled policije.

toku pijaånog dana itd. za prevoz povreœenih u najopremljenije zdravstvene ustanove i sl. u vreme turistiåke sezone. 1999. Beograd.). specijalizovane. radi nadzora. Po pravilu se koriste u uslovima vrlo intenzivnih saobrañajnih tokova na magistralnim putevima.). Zbog ekonomske krize. kombinovane (meãovite). PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Kontrola i regulisanje saobrañaja.. da se obezbedi moguñnost kvalitetnog videosnimanja saobrañajnih prekrãaja. danas su helikopterske patrole svedene na minimum. One nisu vezane za pojedine reone ili sektore. kao i za brz dolazak na lice mesta saobrañajnih nezgoda. 5 Miletiñ. B. demonstracija. Helikopterske patrole imaju najveñu preventivnu ulogu i najznaåajnije doprinose poãtovanju propisa na putevima koje pokrivaju. S druge strane. u bolnicu ili u prostorije radi treænjenja.). Automobilska patrola moæe da preœe od 100 do 300 km u toku smene. otkrivanja i snimanja odreœenih vrsta prekrãaja (posebno nepropisna preticanja. helikopterske patrole su veoma skupe. ugroæeni uåesnici u saobrañaju i sl. Zato je neophodno da se njihov rad dobro isplanira. da se obezbedi neprekidna komunikacija sa patrolama na zemlji koje ostvaruju neposredan kontakt sa uåesnicima u saobrañaju (vrãe neposrednu kontrolu saobrañaja. u toku godine (u vreme dræavnih i verskih praznika. a posebno za vreme smena turista i sl. za blagovremeno i uredno izveãtavanje. u toku sedmice (u dane vikenda. povremene.). prañenja. Specijalizovane saobrañajne patrole se formiraju radi izvrãavanja posebnih zadataka kontrole saobrañaja. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. deo naselja ili deonica puta) i za ustaljeni raspored smena. U zavisnosti od naåina rada. uzimaju podatke o vozilima i licima radi kompletiranja Zahteva za pokretanje prekãajnog postupka itd. sportskih i drugih priredbi itd. Helikopterske patrole se koriste vrlo selektivno s ciÿem dopunjavanja ostalih patrola. Povremene saobrañajne patrole rade povremeno i po potrebi: u jednom periodu u toku dana (ujutro i u vreme saobrañajnih guævi). Pratilac ravnopravno uåestvuje u izvrãavanju zadataka i pomaæe voœi patrole koji rukovodi poslovima.) ili po potrebi (u vreme vaãera. za materijalno tehniåka sredstva. Vozilo se koristi za zaklon od vremenskih nepogoda i moæe nositi kompletnu opremu. vrste patrola policajac. velika prekoraåenja brzine i sl.15. lica koja patrola privodi kod sudije za prekrãaje. Helikopteri su vrlo pogodni u uslovima saobrañajnih zastoja i blokada. Pogodne su i za vreme padavina i loãih vremenskih uslova. Autopatrole se obiåno koriste na otvorenim putevima. U vozilu se mogu prevoziti i druga lica: ålanovi peãaåke patrole ili drugi policajci. saobrañajne patrole mogu biti: redovne. Helikopterske patrole su imale izuzetne rezultate u letnjim turistiåkim sezonama kada su vrlo kvalitetno pokrivale najznaåajnije putne pravce u zemlji.1. Patrolna sluæba. mobilne i stacionarne. Voœa patrole je odgovoran za izvrãavanje zadataka. 351 15.5 5 Redovne saobrañajne patrole su najåeãñi oblik vrãenja patrolne delatnosti i obiåno se vezuju za odreœeni sektor ili reon (naselje.

kontrola tereta. veñ mogu biti angaæovane na celom podruåju koje pokriva organ unutraãnjih poslova (stanica policije ili policijske uprave) ili na podruåju Republike. poreska policija. ODREŒIVANJE POTREBNOG BROJA POLICAJACA Jedno od prvih pitanja sa kojim se susreñe zajednica je odreœivanje broja policajaca i broja saobrañajnih policajaca (odnosno broja policajaca koji ñe prvenstveno raditi na neposrednoj kontroli i interventnom regulisanju saobrañaja). policija opãte nadleænosti. Mobilne saobrañajne patrole su sliåne redovnim patrolama. saobrañajna inspekcija itd.).) ili drugih subjekata koji. voænja ukradenih vozila. ovo treba shvatiti uslovno i samo kao grubi okvir. 352 .). protivpoæarna policija. U meœuvremenu se komplikovala policijska funkcija u druãtvu i rastao broj i obim zadataka policije. Najåeãñe se lociraju na prilazima gradovima. Police Organization and Management. grad ili åak celu dræavu (helikopterske patrole). New York. Stacionarne patrole su obiåno smeãtene u posebno ureœenim mestima – punktovima na putevima. kontrolu preticanja) za vrãenje uviœaja itd. vojska. kontrolu tahografa. kontrola saobrañaja i sl. ãumska uprava. Police Science Series. 15.Lipovac. u blizini graniånih prelaza. sudije za prekrãaje itd. prañenje odreœenih kategorija vozila. na prilazima odreœenim zonama i vaænim objektima. 6 Leonard and More. voænja u pijanom stanju. Mada je ranije postojalo pravilo:6 “jedan policajac na hiljadu stanovnika”. celo naselje. kontrolu prolazaka na crveno. predstavnika drugih dræavnih organa (carina. Obiåno su to kombinovane patrole sa veoma ãirokim zadacima u oblasti bezbednosti (zaãtita javnog reda i mira. imale vrlo pozitivne efekte na spreåavanje kriviånih dela i na ukupnu bezbednost. P. kontrolu tereta. Ove patrole pomaæu redovnim patrolama. blokade puta. obavljaju neke uskostruåne poslove na putu (lekari. 2000. Stacionarne patrole su. ali njihovi izveãtaji mogu sluæiti i za kontrolu pri utvrœivanju stanja na pojedinim sektorima i pri ocenjivanju kvaliteta rada redovnih patrola. Specijalizovane patrole su vrlo korisne da umanje negativan uticaj lokalnih odnosa i veza policije i pojedinih uåesnika u saobrañaju. Posebno su znaåajne za prevenciju i otkrivanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja: voænja pre sticanja prava na upravljanje vozilom. u proãlosti. Kombinovane (meãovite) patrole su sastavljene od saobrañajnih policajaca i policajaca drugih linija rada (kriminalistiåka policija. ali nemaju odreœen reon na kome deluju. posebno obuåene i opremljene za otkrivanje i dokumentovanje pojedinih prekrãaja (za kontrolu brzine.2. zajedno sa policijom. voænja za vreme zabrane i sl. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 veñ deluju na ãirem prostoru koji zahvata viãe sektora. ali i veliko preventivno dejstvo na bezbednost saobrañaja. Ove patrole mogu biti specijalizovane. pograniåna policija). voænja neregistrovanih vozila.

Odreœivanje potrebnog broja policajaca Naime.000 do 250. na osnovu dosadaãnje prakse u SAD.000 stanovnika i 2.85 ⋅ ---. 8 Moguñe je uz ogroman broj policajaca ostvariti skoro 100% bezbednost graœana. kao i da potreban broj policajaca nije fiksna.000 stanovnika. vrsta zadataka koji su povereni policiji. u zavisnosti od globalne podele nadleænosti i ovlaãñenja. 2000.15 ⋅ ---sp np gde su: Ik – indeks kontrole. cilj policijske organizacije je efikasna i efektna realizacija zadataka koje pred policiju postavlja druãtvena zajednica. Police Organization and Management. obuåenost i opremljenost policajaca i policijskih jedinica.15. 9 Leonard and More.000 stanovnika Meœu ovim policajcima se odreœuje potreban broj saobrañajnih policajaca (funkcionalna raspodela). agresivni vozaåi i dr.+ 0.9 policajaca/1000 stanovnika za gradove od 10. rasprostranjenost korupcije. zahtevanim nivoom bezbednosti8 itd. 78 Ispravnije je reñi da ne postoji opãta formula za odreœivanje potrebnog broja policajaca. prostitutke. ubice. karakteristike putne mreæe. moral policajaca. zdravlje i sposobnosti policajaca.7 do 1. organizacija i uspeãnost preventivnog delovanja ostalih subjekata zaãtite. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Na Kongresu o saobrañaju i vezama Jugoslavije (Beograd. 1. nivo ekonomskog i druãtvenog razvoja. niti opãteprihvañena veliåina.9 a u zavisnosti od veliåine grada: 2. 1972) predloæeno je koriãñenje indeksa kontrole saobrañaja: s n I k = 0. 353 15. problematiåni ålanovi zajednice koje ñe u buduñnosti goniti policija danas se nalaze u ãkolskim klupama. Zato se svaki policijski stareãina suoåava sa problemom optimalne potroãnje raspoloæivog novca i drugih resursa. 7 Provalnici.2. Ipak. Za uspeãnu realizaciju ovih zadataka znaåajni su: broj policajaca. organizacija policijske sluæbe i svake policijske jedinice. obim i struktura saobrañaja. odnos policije i javnosti. bezbednosna kultura u druãtvu. zakonska reãenja. kradljivci vozila.8 policajaca/1000 stanovnika za gradove od preko 250.5 policjaca/1000 stanovnika za gradove do 10. Ali ovo bi bilo veoma skupo i besmisleno. veza izmeœu napredovanja u karijeri i efikasnosti rada. Police Science Series. zainteresovanost policajaca za uspeh policijske sluæbe. upravljanje policijskom sluæbom i svakim pojedinaånim zadatkom.7 prostorne i demografske karakteristike prostora koji pokrivamo. kvalitet i uspeãnost obrazovno-vaspitnog sistema. zavisnici od droge. Leonard i More navode neke okvire za odreœivanje broja policajaca sa punim radnim vremenom u odnosu na 1000 stanovnika. n – broj nezgoda sa nastradalim licima na posmatranoj deonici puta u poslednjih pet godina. New York.

0). reon ili podruåje) bolje pokrivena saobrañajnom policijom nego prosek. 48. 15.15 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje regulisanju saobrañaja. P. Ukoliko je indeks kontrole jednak jedinici (Ik = 1. – preko 80 radnika – komandir. – raspodelu u prostoru (prostorna raspodela). s – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na posmatrnoj deonici puta.. a u zavisnosti od veliåine prostora i obima problematike koju pokriva stanica. zamenik i dva pomoñnika komandira. D. i to: – raspodelu prema funkcijama (funkcionalna raspodela). str. – od 50 do 80 radnika – komandir.0). tri i viãe pomoñnika komandira. prvenstveno. 2003. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). onda je posmatrana deonica ravnomerno pokrivena patrolama i ne treba menjati broj policajaca koji su angaæovani na toj deonici. – od 30 do 50 radnika – komandir. onda je posmatrana deonica (sektor.10 Na ovo treba dodati i voœe sektora (koji rade i rukovode aktivnostima na sektoru). Za uspeãno i efikasno rukovoœenje radom saobrañajne policije. zamenik i pomoñnik komandira. pa bi trebalo deo saobrañajne policije prebaciti na ostala podruåja. osposobljenih i motivisanih stareãina. nophodno je obezbediti dovoljan broj kvalitetnih. Preporuåuje se da broj stareãina u policijskoj stanici odreœuje. 10 Jankoviñ. zamenik.3. Ako je indeks kontrole manji od jedan (Ik < 1. dobro odabranih. na osnovu broja radnika. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 np – proseåan broj nezgoda sa nastradalim licima na sliånim deonicama u regionu ili na teritoriji stanice u poslednjih pet godina.85 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje kontroli saobrañaja i 0. 0. Ako je indeks kontrole veñi od jedan (Ik > 1. RASPODELA LJUDSTVA I DRUGIH RESURSA Kada je odreœen broj policajaca neophodno je struåno vrãiti raspodele ljudstva i resursa. sp – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na sliånim deonicama puta u regionu ili na teritoriji stanice. odnosno broj saobrañajnih policajaca na toj deonici. i to: – do 30 radnika – komandir i zamenik komandira. onda je posmatrana deonica slabije pokrivena od proseka. pa bi trebalo poveñati broj patrola.0). Saobrañajni fakultet. 354 .Lipovac. Beograd. – raspodela prema vremenu (vremenska raspodela).

S druge strane. obrada i rasvetljavanje saobrañajnih nezgoda. voœenje evidencija i sl. 24 sata odmora. Pored saobrañaja tu su i poslovi: kriminala. za prekrãaje za koje ñe biti pokrenut prekrãajni postupak pred sudijom za prekrãaje. treba planirati dovoljno ljudi za deæurnu sluæbu.1. moæe se odnositi na dva problema: a) raspodela adekvatnog broja policajaca (resursa) na saobrañajne poslove u stanici opãte nadleænosti i b) raspodela ljudskih i drugih resursa u okviru stanice saobrañajne policije. ãto podrazumeva makar jednog policajca u toku 24 sata. Pri raspodeli ljudstva u stanici saobrañajne policije osim patrolne sluæbe. kablovskih i drugih savremenih komunikacionih tehnologija (policija je uvek dostupna. obradu i rasvetÿavanje saobrañajnih prekrãaja. ne mogu se odvojiti od stanice opãte nadleænosti. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . administraciju. treba imati u vidu da je saobrañaj samo jedan od poslova koje vrãi stanica policije. a da se noñu angaæuju samo po potrebi (pasivno deæurstvo). tj. a posebno manjih naselja (otvaranjem malih. U naãim uslovima organizuje se neprekidno deæurstvo u stanici policije. neophodno je pripremiti potrebne dokaze. a u nekim se odvaja 5% do 15% policajaca za poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. operativnih jedinica koje su dobro prihvañene i imaju odliånu podrãku graœana u manjim mestima). U nekim stanicama se ne odvajaju posebne snage za saobrañaj (veñ svi policajci imaju nadleænosti i zaduæenja u vezi saobrañaja). 12 sati rada (dan). tj. podrãku policijskim poslovima. Za prekrãaje za koje se vodi prekrãajni postupak u OUP-u moraju se pripremiti i obraditi dokazi neophodni za pravilno rasvetljavanje i efikasno donoãenje praviånog reãenja. javnog reda i mira. Svaki saobrañajni prekrãaj koji uoåi saobrañajni policajac treba evidentirati i obraditi. kompletirati zahtev za pokretanje postupka i pratiti prekrãajni postupak. Policijski poslovi podrazumevaju da ih prati odgovarajuña administracija: pisanje izveãtaja o pojedinim poslovima. Ovo je veoma olakãano ãirenjem mobilne i fiksne telefonije.15. priprema pisanih podnesaka i njihova obrada. Pri tome treba imati na umu da poslovi bezbednosti saobrañaja nisu iskljuåiva nadleænost saobrañajne policije. ovako se umanjuju troãkovi rada jedinice policije i omoguñuje bolja pokrivenost terena. rukovoœenje itd. Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa Definisanje funkcionalne raspodele. administracija. Konaåno. posebne zadatke. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15.11 Deæurni policajci mogu da rade u smenama po osam sati. Prekrãaji za koje je naplañena mandatna kazna samo se evidentiraju. 12 sati rada (noñ) i 48 sati odmora. tehniåka podrãka. preventivnog rada u ãkolama. 355 15. preventivno-propagandne poslove i rukovoœenje.3. ostali poslovi bezbednosti (spreåavanje i otkrivanje kriminala. nasilja u porodici.3. Interneta. zaduæivanje i razduæivanje policajaca. zaãtita javnog reda i mira) ñe biti uvek prisutni u radu saobrañajnih policajaca. ali ne deæura u prostorijama). Sa druge strane. Kod raspodele policajaca u okviru policijske stanice opãte nadleænosti. ali su åeãñe organizovani po sistemu “12-24-12-48”. Po okonåanju postupka policija realizuje neke mere kao ãto je unoãenje mere zabrane upravlja11 U svetu se sve åeãñe prihvata moguñnost da stanica policije radi samo u toku dana.

13 Nema opãteg pravila. odnosno tuæiocu. Patrolni reon je deo prostora kome je dodeljena jedna ili viãe patrola (jedan ili dva policajca) koja se smatra odgovornom za oåuvanje reda i poãtovanje zakona (javni red i mir). Saradnja sa medijima. deo ljudi odsustvuje sa posla zbog bolovanja i drugih razloga (slobodni dani). Za posebne zadatke kao ãto su obezbeœenje. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 nja vozilom i sliåno. Broj rukovodilaca zavisi od veliåine stanice. do poveñavanja optereñenja i stresa. pratnja tereta.2. stareãina stanice saobrañajne policije moæe raåunati da svakodnevno ima oko 50% do 60% policajaca na raspolaganju za patrole. Svaki sektor bi trebalo da ima po jednog rukovodioca sektora. zaãtitu æivota i imovine. poveñavaju efikasnost patrolne sluæbe. P. do nezadovoljstva. Kod saobrañajnih nezgoda policija kompletira uviœajnu dokumentaciju. Minimalno vreme koje se planira za struånu obuku i usavrãavanje je veñe kod policajaca poåetnika i kod stareãina. U proseku. Zato je vaæno posebne zadatke ãto åeãñe planirati tako da podræavaju patrolnu sluæbu.Lipovac. 12 Zakonom su odreœeni trajanje godiãnjih odmora. Svako potcenjivanje ostalih poslova u stanici policije i nerealno oåekivanje da ñe skoro svi policajci biti na raspolaganju za patrole dovodi do problema u efikasnosti i efektivnosti rada. rad sa recidivistima i drugim riziånim grupama uåesnika u saobrañaju su veoma vaæni za ukupnu uspeãnost policijske sluæbe u bezbednosti saobrañaja. loãeg planiranja. 15. Treba imati na umu to da realizacija svakog posebnog zadatka slabi patrolnu sluæbu. pomaæe istraænom sudiji. U ovo vreme se ne raåuna osnovna obuka za saobrañajnog policajca. Preventivno propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja su veoma vaæni poslovi u kojima uåestvuju i uniformisani pripadnici policije. prikuplja neophodne dokaze. neophodno je planirati dovoljno ljudi i drugih resursa. obavlja niz istraænih radnji (obavlja sluæbene razgovore. broja i vrste saobrañajnih sektora. jer se za ove zadatke odvajaju resursi iz patrolne sluæbe. loãe realizacije i netaånih izveãtaja. ne bi trebalo da oni budu razdvojeni i nezavisni od policijskih patrola. saradnja sa ãkolama.12 struåne obuke i usavrãavanja. veñ je bolje da se menjaju tako da imaju stalni kontakt sa terenom. nalaæe veãtaåenja i sl. Stareãine takoœe predstavljaju deo ljudstva. Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa Prostor koji pokriva jedna stanica policije je podeljen na sektore i patrolne reone (oblasti).3. neophodno je planirati odreœeni broj policajaca za ove poslove. 356 . Meœutim. za prevenciju kriminala. minimalno 15 radnih dana u prvom delu) i vreme koriãñenja (od poåetka tekuñe do polovine naredne godine). odnosno sa patrolnom sluæbom åine nerazdvojnu celinu. rad sa ranjivim uåesnicima u saobrañaju. ali se smatra da bi svaki policajac trebalo svake godine da provede makar 5 dana na struånoj obuci i usavrãavanju. Mada ovi policajci moraju biti i posebno obuåeni. akcija pojaåane kontrole i sl. Ovi poslovi znaåajno pomaæu i podræavaju patrolnu sluæbu.13 Konaåno. Na godiãnjem nivou treba planirati odsustvovanja ljudi zbog godiãnjih odmora. nalaæe sprovoœenje mera. raspodela ovog perioda (npr.

Naime. 6) pokrivanje celokupne teritorije i svih puteva u skladu sa potrebama za policijskom uslugom. ali u okviru opãte strategije i taktike policijske sluæbe.3. polazi se od osnovnog principa da bi patrolni policajci trebalo da budu rasporeœeni po reonima 357 15.). zatim prema duæini putne mreæe (ukupna duæina putne mreæe se podeli na jendake patrolne reone). S druge strane. Pri formiranju patrolnih reona i planiranju patrola trebalo bi postiñi sledeñe: 1) decentralizovati ukupan problem na manje celine. broj opasnih deonica i “crnih” taåaka na putu. saobrañajni prekrãaji i saobrañajne nezgode. 2) kod svih uåesnika u saobrañaju. U poåetku je raspodela policajaca vrãena prema veliåini prostora (tako da se cela povrãina grada ili staniånog reona podeli na reone jednake veliåine). a posebno kod poåinilaca saobrañajnih prekrãaja ostvariti utisak da se saobrañajni policajac moæe pojaviti uvek i na svakom mestu. Policajac u patroli prva je linija druãtva u borbi protiv kriminala. Uvek se mora ostaviti dovoljno prostora za intuiciju i akumulirano iskustvo stareãine. Svi ostali poslovi stanice policije treba da budu u najveñoj meri podreœeni ovim zadacima. obima saobrañaja. jer se pri tome mora voditi raåuna o velikom broju faktora i njihovom razliåitom znaåaju u datim uslovima. struktura saobrañajnh prekrãaja i drugih dela. a posebno ako sve ili neke policajce preopteretimo radnim zadacima. Danas se pri podeli na patrolne reone uzimaju u obzir i drugi faktori: broj saobrañajnih prekrãaja. rastu zahtevi da promene sluæbu (da idu iz saobrañaja u druge linije rada. broj raskrsnica. obima problematike bezbednosti saobrañaja i sl. 3) pribliæno jednako optereñenje patrola na razliåitim reonima u pogledu veliåine oblasti (duæine putne mreæe. onda policajci postaju nezadovoljni i neefikasni. On je pojedinaåno odgovoran za stanje na svom patrolnom reonu. vrsta i vremenska neravnomernost saobrañaja itd. kao i da je efektivna patrolna sluæba temelj policijske organizacije. raste sklonost ka korupciji i drugim nezakonitim poslovima. Ukoliko se loãe planira raspodela policajaca na patrolne reone. a posebno na pozive graœana i uåesnika u saobrañaju. 5) obezbediti moguñnost brze i efikasne pomoñi svakom policajcu i u svakom vremenu od strane drugih policajaca na terenu. gustina uliåne mreæe. da idu u administraciju i sl. Raspodela ljudstva i drugih resursa odnosno za bezbedno odvijanje saobrañaja. Tu dolazi do izraæaja decentralizacija policijske funkcije. åeãñi su zastoji u saobrañaju. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI .). æale se na neravnopravan poloæaj. na pojedinim reonima javlja se sve viãe problema u odvijanju saobrañaja. Neki policijski autoriteti smatraju da ne postoji egzaktan metod odreœivanja patrolnih reona. 4) obezbediti jednako vreme reagovanja na nebezbedne pojave. Pri tome se polazi od stava da je uspeãan rad na patrolnom reonu osnova uspeha rada policijske stanice. prema veliåini saobrañaja (pri podeli na patrolne reone vodi se raåuna o veliåini saobrañaja) itd. poåinju izbegavati radne obaveze. pojedinaåna inicijativa.15.

Tako se odreœuje radno optereñenje svakog patrolnog reona. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 proporcionalno problematici i veliåini posla koji treba da obavljaju. Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa Intenzitet saobrañaja. nepravilno kretanje peãaka i sl. 15. nepoãtovanje zabrana i ograniåenja i sl. – strukturu saobrañajnih nezgoda prema vrsti i – strukturu greãaka koje najåeãñe doprinose nastanku saobrañajnih nezgoda. odnosno svakog policajca.3. voænje tehniåki neispravnih i neregistrovanih vozila.3. Zato je neophodno voditi dobre baze podataka o stanju bezbednosti (saobrañaja) i periodiåno (na period ne duæi od 5 godina) preispitivati granice patronih reona. za pojedine puteve. slabije pokrivene oblasti. – vremensku raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. voænje pre sticanja prava na upravljanje.). Ukoliko se primanje zarada moæe vezati za neki pe358 . ali opada saobrañaj u veñim gradovima. Treba imati na umu to da uspostavljanje novih granica patronih reona moæe doprineti i “migraciji” kriminala u druge. Na osnovu neprekidnog i sistematskog prañenja mogu se uoåiti meseåna neravnomernost u toku godine. Ukoliko se slabo i nesistemski prate navedena obeleæja bezbednosti saobrañaja. Zato je neophodno neprekidno prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja: prekoraåenja brzine. onda bi trebalo prostornu raspodelu aktivnosti vrãiti na osnovu struåne analize saobrañajnih nezgoda na mreæi puteva i ulica. nepoãtovanja reæima saobrañaja (prolasci na crveno svetlo. neravnomernost po danima u toku sedmice i åasovna neravnomernost u toku dana. Na osnovu analize (ãestomeseånih i godiãnjih) izveãtaja odreœuje se srednji broj poslova po kategorijama i duæina vremena koja je potrebna za obavljanje pojedinih poslova. Prostorna raspodela poslova na patrolnom reonu ili sektoru se vrãi na osnovu analize obima i strukture problematike bezbednosti saobrañaja. Pri tome bi trebalo imati na umu: – trend saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica u dræavi. U letnjim mesecima (vreme godiãnjih odmora) situacija je obrnuta: raste saobrañaj na otvorenim putevima (posebno na nekim magistralnim putnim pravcima). raste saobrañaj u turistiåkim centrima. Na primer. U vreme praznika rastu intenziteti saobrañaja na pojedinim putnim pravcima. pa åak i za pojedine deonice puteva ili smerove saobrañaja na istoj deonici. ali je manji saobrañaj na otvorenim putevima.Lipovac. niti problematika bezbednosti nisu konstantni u toku vremena. Pomenute neravnomernosti su razliåite za pojedine oblasti. neravnomernost po danima u toku meseca. Brojni su primeri da je uspostavljanje patronih reona ili sektore doprinelo miru i bezbednosti u tim oblastima. u regionu i na posmatranom staniånom podruåju. voænje pod uticajem alkohola. P. u zimskim mesecima veñi je saobrañaj u gradskoj oblasti. – prostornu raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica.

prema industrijskim i administrativnim centrima. S druge strane. Na primer. Vremenska neravnomernost u broju i strukturi saobrañajnih prekrãaja i drugih delikata u saobrañaju su sledeñi vaæan ulazni podatak o kome se mora voditi raåuna pri rasporeœivanju patrola na terenu i odreœivanju njihovih zadataka. a u popodnevnim satima je obratno. Sa druge strane. U dane vikenda raste saobrañaj na otvorenim putevima. 359 15. broj nezgoda naletanja na vozilo ispred je proporcionalan broju prekrãaja nedræanja potrebnog odstojanja izmeœu vozila i sl. nema najopasnijih saobrañajnih prekrãaja. u razliåitim uslovima i pri razliåitim intenzitetima saobrañaja menja se struktura saobrañajnih prekrãaja. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ. nepravilno se zaustavljaju i parkiraju i sl. Broj saobrañajnih nezgoda nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja.) vozaåi i drugi uåesnici u saobrañaju åesto åine vrlo opasne prekrãaje: znaåajno prekoraåuju ograniåenu brzinu. jer nema uslova za preticanje. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice). jer je to fiziåki teãko i oåigledno opasno izvesti i sl. U ranim veåernjim satima pojaåavaju se tokovi prema rekreativnim i drugim centrima atrakcije. Ova opãta pravila se moraju. nema nepropisnih preticanja. Istraæivanja pokazuju da se pre moæe tvrditi da je broj nezgoda proporcionalan broju odreœenih prekrãaja u saobrañaju. Konaåno. proveravati redovnim i povremenim analizama intenziteta i strukture saobrañaja. a na kraju vikenda u smeru ka gradovima. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja.). za svaki konkretan sluåaj. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja. nema znaåajnijih prekoraåenja brzine. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ. Suprotno tome. jer je saobrañaj veoma gust. nepravilno se kreñu kolovozom. ne poãtuju svetlosne signale na semaforu. ne poãtuju znak “stop”. broj i struktura sobrañajnih nezgoda su najvaæniji ulazni podatak pri odreœivanju konaånog rasporeda patrola. voze pod uticajem alkohola. voze za vreme zabrane. Na primer. a smanjuje se u veñim gradovima. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . voze pre sticanja prava na upravljanje vozilom. a posebno nema nekih vrsta saobrañajnih prekrãaja (npr. a u kasnim veåernjim i noñnim satima pojaåava se saobrañaj prema mestima stanovanja. prav i pregledan put i sl. otvoreni putevi sa iznenadnim preprekama i sl. Na poåetku vikenda raste saobrañaj u smeru od velikih gradova. nego intenzitetu saobrañaja. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice). broj nezgoda zbog prekoraåenja brzine je proporcionalan broju prekrãaja u vezi brzine. prelaze kolovoz van obeleæenog peãaåkog prelaza. Raspodela ljudstva i drugih resursa riod u toku meseca (poåetak meseca) onda rastu intenziteti saobrañaja u tim periodima meseca. u nekim saobrañajnim uslovima. Suprotno tome. peãaci ne prelaze kolovoz na mestima van obeleæenog peãaåkog prelaza. U jutarnjim satima intenzivni su saobrañajni tokovi prema gradovima. u nekim saobrañajnim uslovima. malo vozila na putu.15. nema saobrañajnih nezgoda ili nema nezgoda sa nastradalim licima (zbog malih brzina i drugih okolnosti).) dogaœa se neproporcionalno veliki broj najteæih saobrañajnih nezgoda.3. Broj saobrañajnih prekrãaja nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja.

Konaåno. a na osnovu izveãtaja visoke ekspertske grupe za politiku evropske bezbednosti na putevima. Naprotiv ona je deo nacionalnog sistema zaãtite koji se usaglaãava i usmerava na globalnom nivou. propise. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Patrolna sluæba se najåeãñe planira u tri smene od po osam sati ili u åetiri smene od po ãest sati. zbog jednostavnosti planiranja. pomaganje povreœenima u nezgodama. smene ne moraju da poåinju u isto vreme. putevi. propisi. P. od 8 do 16 sati. Ipak.4. finansiranje. PLANIRANJE RADA I RUKOVOŒENJE RADOM STANICE SAOBRAÑAJNE POLICIJE 15. Smene se mogu preklapati. najåeãñe postoji ustaljen ãablon planiranja patrolne sluæbe u tri konsantne smene. 2000. 14 Na primer. tako da u periodu najveñeg oåekivanog posla na teren izaœu dve smene. od 16 do 24 sata i od 0 (24) do 8 sati.14 a ubacivanjem posebnih patrola u razliåitim vremenima. Dokument obuhvata nekoliko vaænih poglavlja: – osnove (osnovni problemi i pravci delovanja). 15. promene ponaãanja. 360 . razvoj metodologije planiranja. zadacima i prihvañenim naåinom rada. vozila. – mere s ciÿem pomoñi zemljama u razvoju (obuka osoblja. Ona deluje u skladu sa zahtevima druãtva i u skladu sa druãtvenim vizijama.15 Ovaj dokument je pripremila meœunarodna organizacija za preventivu na putevima (PRI)16 koja okuplja preko 50 dræava. Lisabon.Lipovac. puteve. Veoma je vaæno shvatiti da saobrañajna policija ne moæe i ne sme delovati izolovano. 15 International Road Safety Strategy. uspostavljanje partnerskih projekata) i – nadgledanje delotvornosti preventivnih akcija. Bolje je da uåesnici u saobrañaju uvek i na svakom mestu oåekuju patrolu.4. PRI. poveñava se kontrola u pojedinim periodima i ostavlja utisak stalnog prisustva. kazne.1. White book. ciljevima. Danas se na globalnom nivou razmatraju problemi bezbednosti saobrañaja i donose odgovarajuñi dokumenti meœu kojima je posebno vaæna meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja (International Road Safety Strategy). prañenje efekata preduzetih mera. zaãtitu æivotne sredine i kvalitet æivota). U naãim uslovima prva smena åesto poåinje od 6 sati. kako prekrãioci ne bi mogli da shvate sistem planiranja i utvrde pravilo kada je put nepokriven patrolama. – mere (koje su sistematizovane na ponaãanje. organizaciju pomoñi povreœenima. Planiranje rada saobrañajne policije Saobrañajna policija je jedan od subjekata u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja. 16 PRI – La Prevention Routiere Internationale.

Strategije bezbednosti saobrañaja. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. 2000. European Transport Safety Council (ETSC). 19 ETSC – European Transport Safety Council. na osnovu svih nabrojanih dokumenata definiãe se nacionalna strategija policijske prinude i godiãnji planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja. K. jer se u njima definiãu i kljuåne oblasti rada u bezbednosti saobrañaja u planiranom periodu (npr. 1997. Australija veñ tradicionalno donosi nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI .. 17 National 18 White Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. Brisel. Strazburg. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije PRI je usvojila i Kodeks dobre prakse za izradu nacionalnih strateãkih planova bezbednosti saobrañaja. godine. Vrnjaåka Banja. Znaåajne meœunarodne organizacije su usvojile svoje strateãke dokumente o bezbednosti saobrañaja. 2001. problem.17 Na nivou velikih regiona vrãi se strateãko planiranje saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. Brussels. 25 The National Road Safety Strategy 2001 – 2010. zadatke u bezbednosti saobrañaja. Svaka dræava bi trebalo da donese nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja.15. Evropska komisija.20 a EU je usvojila i Prioritete EU u bezbednosti saobrañaja21 i druge dokumente. CEMT/CS(2002)7/PROV. Npr. 1999. vizije. 2000.26 Poslednja dva dokumenta su najvaæniji okvir za planiranje rada saobrañajne policije. Evropska unija je definisala svoju saobrañajnu politiku do 201018 u kojoj je ocenila sadaãnje stanje transporta u EU i definisala oko 60 mera koje ñe se sprovesti do 2010. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Na osnovu nacionalne strategije donose se nacionalni planovi bezbednosti saobrañaja (obiåno na godiãnjem nivou) koji definiãu zadatke pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. 361 15.4. Melburn. 2001. u Evropi je prihvañen Evropski kodeks policijskog rada23 i Evropska strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja24 u kome su dati okviri i standardi rada policije u saobrañaju. Lisabon. 2005. Konaåno. 26 Lipovac. Komitet ministara saveta Evrope. 21 Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Paper.25 Nacionalne strategije definiãu stanje. Zbog izuzetnog znaåaja rada policije u bezbednosti saobrañaja. 23 Evropski kodeks policijske etike. PRI. Na primer. KEMT (Konferencija evropskih ministara transporta) je donela dokument “Proãlost. 20 A Strategic Road Safety Plan for the European Union. Npr. Brisel. Australian Transport Council. 24 Police Enforcement Strategies To Reduce Traffic Casualties in Europe. Present and Future Road Safety Work in Ecmt. brzina. Evropski savet za bezbednost saobrañaja (ETSC)19 je pripremio Strateãki plan bezbednosti saobrañaja za EU. 2000. ETSC. Npr. sadaãnjost i buduñnost bezbednosti saobrañaja”22 i druge strateãke dokumente. na meœunarodnom planu se usaglaãavaju i strategije policijske prinude u bezbednosti saobrañaja. sigurnosni pojasevi i prolasci na crveno). ciljeve (dugoroåne i kratkoroåne). COM(2000) 125 final. Preporuke. principe i strateãke mere bezbednosti saobrañaja koje ñe se sprovoditi u narednom periodu. alkohol. European Transport Policy For 2010: time to Decide. 2002. 22 Past.

– saradnja sa drugim jedinicama OUP-a itd. 362 . Planovi rada se prave na osnovu nacionalnih i regionalnih strateãkih dokumenata zajednice (dræava. – nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice. – prijem patrola po povratku sa sluæbe. Utvrœivanje planova rada. Ovi planovi rada bi trebalo da obuhvate kratak prikaz najvaænijih obeleæja postojeñeg stanja indikatora bezbednosti saobrañaja i saobrañajnih nezgoda. Neophodno je u planovima predivdeti i kvantifikovati indikatore kojima ñe se meriti uspeh u realizaciji planova (broj radnih sati. okvir koji je definisala zajednica i viãe organizacione jedinice. – instruktivno-kontrolna delatnost. procenat otkrivenih pijanih vozaåa u saobrañaju. broj odsustvovanja sa posla. Konkretni planovi rada policije se moraju temeljiti na struånim analizama stanja bezbednosti saobrañaja. ciljeve. Vrnjaåka Banja. nacionalni planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja. procenat vozaåa koji voze pre sticanja prava i broj otkrivenih u saobrañaju itd. a zatim kljuåne oblasti rada. broj akcija pojaåane kontrole. planovi rada viãih organizacionih jedinica). a zatim da svoje aktivnosti dobro uklopi u rad ostalih subjekata. Krsto Bezbednost saobrañaja 15. procenat uåeãña pijanih vozaåa u saobrañaju. – izdavanje pismenih nareœenja patrolama (priprema naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka). ali moraju biti usaglaãeni i sa strategijama i planovima lokalne zajednice.2. broj kontrola na putu. – struåno osposobljavanje i usvrãavanje radnika stanice.4. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Policija ima velike moguñnosti i obavezu da pomogne lokalnoj zajednici da prati stanje bezbednosti saobrañaja. periodiåni i meseåni planovi) i prañenje njihove realizacije. srednja brzina na putu. 2005.Lipovac. Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije obuhvata: – utvrœivanje planova rada (godiãnji. – izrada dnevnih rasporeda sluæbe. B. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. broj prekoraåenja brzine. – otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). – saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja.. 27 15 Miliniñ. P.27 Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije ñe biti olakãano ako se pripremaju i realizuju planovi rada od godiãnjeg do meseånog nivoa. region) i planova policijskog rada na viãem nivou (strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja.). zadatke i mere koje ñe se preduzimati u posmatranom periodu. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije. da podræi i pomogne strateãko planiranje aktivnosti svih subjekata na lokalnom nivou.

U nalogu bi trebalo ãto preciznije naloæiti izvrãenje zadataka po vremenu i mestu izvrãenja (npr.00 do 6. Stareãina vodi raåuna da zadaci u Nalogu budu u skladu sa svim strateãkim i planskim dokumentima i da budu ãto konkretniji... Ovaj nalog predstavlja konkretizaciju svih planova i rasporeda. u sluæbenim prostorijama. Na isprañaju patrole stareãina neposredno sagledava stanje svakog policajca i njegovu spremnost da izvrãi predviœene zadatke: liåni izgled... belo....). Mada je Nalog veoma konkretan. spremnost i motivisanost za izvrãenje konkretnih zadataka.00 sati. Stareãina usmeno obrazlaæe i pojaãnjava svaki zadatak. odnosno njihovi zamenici.. nekad se koriste prostorije deæurne sluæbe. rutinski zaustavljati i kontrolisati svako peto.. jasno je da rukovoœenje stanicom mogu vrãiti samo iskusni i veoma struåni komandiri. Ne treba dnevne rasporede praviti po inerciji (prepisivati iz dana u dan). Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Izrada dnevnih rasporeda sluæbe.. u pravcu neposredno ispred oãtre krivine ..25 vrãiti nadzor u pokretu nad odvijanjem saobrañaja. pojaãnjava najvaænije probleme na terenu (aktuelni problemi u saobrañaju. garaæa i sl. neophodno je da stareãina neposredno isprati svaku patrolu. . pripremljenost patrole za izvrãenje zadataka (da li imaju potrebne obrasce... a posebno o stanju indikatora i parametara bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju. Na osnovu meseånih planova i dnevnih rasporeda sluæbe. domonstracije. pojaãnjava aktuelne dogaœaje znaåajne za izvrãenje zadataka: åita aktuelne depeãe.. i kontrolisati nepropisna preticanja – navesti u izveãtaju rezultate kontrole .. i zaustavljati sva vozila koja voze preko 95 km/h – dobro vidljiva kontrola – saåiniti poseban izveãtaj o ekstremnim prekoraåenjima brzine. ... putniåko vozilo. Isprañaj patrole se vrãi oko 30 minuta pre poåetka patrolne sluæbe.. obuåenost. blokade. a posebno kontrolu upotrebe sigurnosnih pojaseva i zaustavljanja na znak “Stop” .30 patrolno vozilo zaustaviti posle deonice – skrivena kontrola – .. polazak patrole iz stanice u 6.45 do 8.4. od 6.. u periodu od 11.30 do 12.15 vrãiti kontrolu saobrañaja u mestu. Neke stanice imaju posebnu prostoriju za isprañaj patrola. od 7. Stareãina u dnevnim rasporedima sluæbe konkretizuje zadatke saobrañajne policije za posmatrani dan. umor.. Pripremu ovih zadataka treba shvatiti veoma ozbiljno i uvek je raditi u saradnji sa voœom sektora. U dnevnom rasporedu se precizno definiãe vreme i prostor rada svake patrole i odreœuju pojedinaåna zaduæenja policajaca. stareãina daje pismene zadatke svakoj patroli u vidu Naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka (patrolni list). odnosno pomoñnikom komandira.). Otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). Saobrañajni policajci se staraju da dosledno sprovode postavljene zadatke.. urednost. vrãiti merenje brzine vozila koja dolaze iz pravca . ne ulazeñi dublje u osnove iz kojih su ovi zadaci proizaãli. saobrañajne nezgode i drugi zastoji) i nareœuje postupanja saobrañajne 363 15.. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . a posebno obratiti paænju na prekrãaje ekstremnog prekoraåenja brzine . veñ voditi raåuna o viãim planovima i konkretnim uslovima. u raskrsnici ulica . S obzirom na oåekivani stepen konkretizacije zadataka u nalogu.15. stanje liåne opreme i naoruæanja. u mestu .... da li su shvatili zadatke i sl. a ostala vozila zaustavljati samo u prekrãaju . ãtrajkovi. Izdavanje pismenih nareœenja patrolama. Na isprañaju se sagledava i ispravnost vozila i opreme u vozilu.

a drugi organ vrãi uviœaj. izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi). usmenim izveãtavanjem o radu kada stareãina izaœe na lice mesta (radi kontrole ili pomoñi i organizovanja sloæenijih zadataka) i pri predaji sluæbe (posle patrolne sluæbe). Kontrolna delatnost se odvija: 28 Izveãtaj o nezgodi popunjava patrola. Nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice je veoma znaåajna funkcija rukovoœenja. stareãina se upoznaje sa radom patrola kroz usmene kontakte putem radio veze. S druge strane. da bi sagledavao naåin izvrãenja zadataka koje je naloæio. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 policije. Na osnovu sugestija stareãine. Stareãina koristi razne metode da ostvari ãto bolji uvid u rad svoje jedinice i svakog pojedinca u jedinici. Usmeno izveãtavanje se ostvaruje radio vezom u toku izvrãavanja pojedinih zadataka. patrola kompletira ostale pisane podneske i izveãtaje. Instruktivno-kontrolna delatnost. stareãina odobrava izlazak na teren. broj i struktura uoåenih prekrãaja. tako se uvaæava najvaæniji posao saobrañajne policije – patrolna delatnost. P. reãenja o prekrãajima. Ovo je i dobra prilika da stareãina shvati koliko su bili realni njegovi planovi i postavljeni radni zadaci. Na osnovu struånog i neprekidnog prañenja stanja u stanici. prigovora na rad. pisanih podnesaka. izveãtaja deæurne sluæbe. stareãina upravlja stanicom. preduzete mere u vezi otkrivenih prekrãaja i ostale vaæne aktivnosti. Konaåno. da bi pratio kvalitet rada i posveñenost policajaca svom poslu. staniånih evidencija i drugih dokumenata u stanici. Ostali pisani izveãtaji (npr.28 sluæbene beleãke. Posebno korisne informacije dobija na osnovu izveãtaja patrola o patrolnoj delatnosti. rada administracije. izveãtaj o upotrebi sredstava prinude. prijemom patrola i razgovorom o aktivnostima na terenu. Patrola kompletira pisani izveãtaj na poleœini naloga i usmeno pojaãnjava stareãini najvaænije aktivnosti. zapisnici o kontroli uåesnika u saobrañaju. izveãtaja o kontrolnoj delatnosti i neposrednog uvida u izvrãavanje pojedinih zadataka. ali je neophodno i da neposredno izlazi na patrolne reone i liåno se uveri u naåin rada policajaca na terenu.Lipovac. odnosno da bi ove zadatke u buduñnosti bolje prilagoœavao konkretnim moguñnostima policajaca. Prijem patrola po povratku sa sluæbe treba da vrãi stareãina. Tek kada je uveren da je svaki policajac shvatio zadatke i da ih moæe uspeãno izvrãiti. U toku sluæbe. odnosno lice koje on ovlasti. Ovako se zaokruæuje proces planiranja i prañenja rada patrole. stareãina se na najbolji naåin upoznaje sa stanjem i najvaænijim problemima sa kojima se susreñe patrola u svom radu. prijave. Pismeni izveãtaj na poleœini naloga je osnovni vid izveãtavanja o radu patrole i u njega se unose najznaåajnije aktivnosti patrole: broj kontrola. Izveãtavanje o radu patrole vrãi se pismeno i usmeno. ako ona obezbeœuje lice mesta. 364 . Prijem sluæbe je veoma znaåajan da bi stareãina uspeãno pratio i dobro shvatao stanje i probleme sa terena. obaveãtenja i drugi pisani dokumenti su najåeãñi pisani oblici izveãtavanja o radu patrole. Svaka patrola se posle patrolne sluæbe vraña u stanicu i predaje sluæbu stareãini (najbolje je da sluæbu preda stareãini koji je patrolu ispratio u sluæbu).

zajedno sa ostalim stareãinama treba da sagledava potrebe i organizuje struåno usavrãavanje polica365 15. ukazuje na propuste i daje konkretna nareœenja koja mogu podrazumevati i neposrednu demonstraciju ispravnog postupanja). a posebno: vrãi selekciju i upuñivanje policajaca na osnovni saobrañajni kurs.4. Obuka policajaca je neraskidivo vezana za njihov rad i tako bi je trebalo i planirati: u godiãnjim planovima rada bi trebalo za svakog policajca predvideti vreme neophodno za obuku (pohaœanje kurseva i seminara u trening centrima. odlazak u druge jedinice. Stareãina jedinice saobrañajne policije. planira i organizuje stuåno usavrãavanje saobrañajnih policajaca u okviru redovne nastave u jedinici. ostali vidovi obuke u stanici i sl. – naposredno na terenu uz znanje patrole (stareãina dolazi na mesto rada patrole. Stareãina prati struånost policajaca u stanici i planira njihovo usavrãavanje. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . – neposredno na terenu. a posebno sluæbene izveãtaje koji ukazuju na nepropisan i nesavestan rad). bira i stimuliãe policajce – mentore da kvalitetno realizuju praktiånu obuku u stanici. prati i stimuliãe obuku na kursevima i seminarima. seminari i struåna predavanja u stanici.). Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije – u stanici (stareãina uz pomoñ deæurne sluæbe neprekidno nadzire rad patrola na terenu. a svojim prisustvom i struånoãñu uliva poverenje meœu policajcima. Kontrolna delatnost na terenu i rad sa patrolom imaju elemente i instruktivne delatnosti. a neãto åeãñe sa patrolom koju åine neiskusni ili policajci na åiji rad se graœani åeãñe æale. a u liånim kontaktima radio vezom ili na drugi naåin sagledava rad pojedinih patrola i naåin realizacije nekih zadataka). Kontrolna delatnost se sprovodi na osnovu naloga (patrolnog lista). provere znanja. poduåiti ih kako da rade u konkretnim uslovima. usmerava i koordinira rad patrola i deæurne sluæbe. rad sa policajcima – mentorima u stanici. – posredno na osnovu prituæbi i prigovora graœana i ostalih saznanja (stareãina ne sme da ignoriãe nijedan prigovor. prati rad. prima izveãtaj. a izveãtaji o kontrolnoj delatnosti treba da pomognu u prañenju i usmeravanju rada policajaca. Zato se podrazumeva da je komandir bio iskusan saobrañajni policajac koji ima veliki ugled meœu policajcima i koji im moæe pomoñi. kada stareãina ostvaruje uvid u rad policajaca. rukovodi praktiånim delovima obuke saobrañajnih policajaca u stanici. Struåno osposobljavanje i usavrãavanje pripadnika policije je jedan od osnovnih uslova za struåan i efikasan rad saobrañajne policije. U toku godine stareãina bi trebalo da makar jednom izaœe i radi sa svakom patrolom (instruktivno-kontrolna delatnost). o problemima i slabostima koje uoåava). bez znanja patrole (stareãina sa mesta na kome ga ne uoåava patrola prati rad patrole i stiåe odliåan utisak o kvalitetu rada. Veoma je korisno da se instruktivno-kontrolna delatnost realizuje u vreme izvrãenja sloæenih zadataka. Posebno je znaåajno da komandir stanice planira obuku svih stareãina i da stalno radi na svom ostruåavanju i struånom razvoju.15. sagledava obrazovne potrebe i upuñuje saobrañajne policajce na specijalistiåke kurseve i seminare. – posredno na osnovu izveãtaja i pisanih podnesaka. niti usmenu primedbu na rad svojih policajaca.

Lipovac. obuåavanju i u realizaciji svake naãe aktivnosti. o ponaãanju uåesnika u saobrañaju. Saobrañajna policija je odgovorna za struåno i aæurno voœenje baza podataka o saobrañajnim nezgodama. prolasci na crveno. P. U buduñnosti bi trebalo razviti snimanje i uspostaviti prañenje najvaænijih indikatora bezbednosti saobrañaja (brzine vozila. voænja pod uticajem alkohola. Prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije je osnov za uspeãan rad i planiranje rada policije. kada. U svakoj stanici saobrañajne policije trebalo bi da se svakodnevno aæuriraju karte saobrañajnih nezgoda na kojima se jednostavno i pregledno prikazuje koje nezgode. tako ãto ñe ga prilagoœavati aktuelnim problemima i izvorima opasnosti. ali i druge izvore podataka o saobrañajnim obeleæjima (podatke o putevima. nezaustavljanja na znak “Stop”. za reãavanje pojedinih dela u saobrañaju. Konaåno. Saobrañajna policija moæe da podstakne druge subjekte da preuzmu svoj deo odgovornosti. Tada ñe graœani bolje prihvatati saobrañajnu policiju i pomagati joj u radu. Sa druge strane. a rezultati rada bolji. prañenje najåeãñih i najopasnijih greãaka u saobrañaju. Veoma kvalitetne analize stanja mogu se dobiti i od nauånih i struånih ustanova koje koriste baze podataka o nezgodma. Tako ñemo zadobiti bolju podrãku zajednice.). o ranijim istraæivanjima i sl. Saobrañajna policija je samo deo jedinstvenog zaãtitnog sistema i to treba stalno isticati i uvaæavati. prañenje vrsta nezgoda na putnoj mreæi. Posebno su vaæni prañenje prostorne i vremenske raspodele saobrañajnih nezgoda. danas se svako kriviåno delo realizuje i u saobrañaju i uz pomoñ vozila. a posebno za rasvetljavanje nezgoda sa nepoznatim uåiniocima. da pomogne i olakãa rad drugih subjekata i svoj rad stavi u funkciju zaãtitnog sistema. Saobrañajna policija ima brojne kontakte sa graœanima. ali i moguñnost rutinske kontrole koja se moæe odliåno iskoristiti za rad na rasvetljavanju brojnih kriviånih dela. nadzor nad odvija366 . Ako uspeãno saraœuje sa ostalim subjektima. Ovakve karte mogu pomoñi u planiranju i usmeravanju rada. neophodna je saradnja saobrañajne policije sa drugim linijama rada. o saobrañaju. stareãina ñe usmeriti rad na otkrivanje prekrãaja prekoraåenja brzina ili prolaska na crveno itd. Saradnja sa drugim linijama rada je veoma vaæan zadatak saobrañajne policije. Mnogi zadaci iz nadleænosti OUP-a. dobiti podrãku u opremanju. ako analize ukazuju da vrlo velike brzine åesto doprinose nastanku nezgoda. Stareãina bi trebalo da na osnovu uporedne analize stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije stalno unapreœuje rad policije. Naime. da pomogne koordinaciju rada viãe subjekata. mogu se uspeãno reãiti u okviru rada saobrañajne policije. Saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajna za efikasan i efektan rad saobrañajne policije. a posebno u suzbijanju kriminala i otkrivanju izvrãioca kriviånih dela. voænja neispravnih vozila itd. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 jaca opãte nadleænosti (koji nisu zavrãili osnovni saobrañajni kurs) koji se ukÿuåuju u kontrolu i regulisanje saobrañaja. da su åeste nezgode u semaforizovanim raskrsnicama. Na primer. onda ñe rad saobrañajne policije biti bolje podræan i uvaæavan. sa kojim posledicama i gde se dogaœaju.). Ove baze podataka pruæaju ogromne moguñnosti za struåno sagledavanje stanja bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju i trebalo bi ih maksimalno koristiti.

Strazburg. Canberra: Federal Office of Road Safety.. Komitet ministara saveta Evrope. Preporuke. Evropski kodeks policijske etike. Vrnjaåka Banja. jednovremeno i koordinirano u svakoj stanici saobrañajne policije. 2005. 2000. 1997. G. M. voænja pre sticanja prava. PRI. Beograd. ETSC. 2000. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. smanjuje broj saobrañajnih policajaca i poveñava specifiåan subjektivni rizik kaænjavanja pojedinih prekrãioca (nepropisna parkiranja i zaustavljanja. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.). Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. Police Science Series.. Miliniñ. Policing in Central ind Eastern Europe. otkrivanje i sankcionisanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja mogu uspeãno vrãiti i pripadnici policije opãte nadleænosti. Leonard and More. COM(2000) 125 final. ali i realizaciju i koordinaciju navedenih poslova rukovoœenja stanicom. 2005. D. 2000. National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. Literatura Armour. Traffic law Enforcement. 2004. Zaal. CEMT/CS(2002) 7/ PROV.. Lipovac. Vrnjaåka Banja. Strategije bezbednosti saobrañaja. B. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Svi nabrojani poslovi se realizuju neprekidno. struåni skup bezbednost saobrañaja na putevima. International Road Safety Strategy. 2001. a Review of the Literature. Australian Road Research. Kontrola i regulisanje saobrañaja. M. Tako se obezbeœuje bolja pokrivenost teritorije. 2002. bolja iskoriãñenost ljudstva i tehnike. B. White book. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). 1994. 1984. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Ljubljana. K. nepoãtovanje reæima saobrañaja itd. Saobrañajni fakultet. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Lisabon. Monash University. Facultz of Crminal Justice. B. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. Miletiñ. 2003. Meãko.. D. Jankoviñ. Police Organization and Management.. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement. zavisni i meœusobno uslovljeni. 53. Mada su pojedinaåno objaãnjeni. Lisabon. Uspeãan rad patrole na terenu podrazumeva uspeãan rad svakog policajca u patroli. ovi poslovi su meœusobno isprepletani. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice. i Dobovãek. Present and Future Road Safety Work in ECMT. 367 15. Brussels.Literatura njem saobrañaja.. voænja neregistrovanih vozila... Past. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Pagon. Pri. Report No. 2000. New York. 1999.. Brisel. Beograd.

London. Evropska komisija. Melburn. Brisel. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe. P. Australian Transport Council. Home Office. Road Policing and Traffic. European Transport Policy for 2010: Time to Decide.Lipovac. European Transport Safety Council (ETSC). The National Road Safety Strategy 2001 – 2010. HMIC (Her Majesty’s Inspector of Constabulary) Thematic Inspection Report. 1999. White Paper. 2001. 368 . 2000. 1998.

Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada 16.2. Mesto i uloga voœe sektora i komandira 16. Poslovi i zadaci na sektoru 16.4.3.16. SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16.1. Dosije sektora .

1 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru (1. Organizaciju i naåin realizacije sektorskog rada u Srbiji je propisan posebnim. POSLOVI I ZADACI NA SEKTORU Najznaåajniji poslovi i zadaci koji se realizuju na sektoru su: – zaãtita bezbednosti i ustavnog poretka. internim aktom – Uputstvom. Naåelnik SUP-a donosi i Odluku kojom se utvrœuju patrolni i pozorniåki rejoni na sektoru. organizuje se po sektorima. Sektor predstavlja prirodnu i bezbednosnu celinu. koordinacija. zadaci i naåin vrãenja poslova na sektoru i naåin voœenja evidencija. ORGANIZACIJA I NAÅIN REALIZACIJE SEKTORSKOG RADA Da bi se unapredio i uåinio ãto efikasnijim rad policije na terenu.2. kojeg donosi ministar unutraãnjih poslova. ali tako da se obezbedi jedinstveno obavljanje unutraãnjih poslova na sektoru (planiranje. Treba razlikovati dve situacije – dve vrste sektora i sektorskog rada: a) bezbednosni sektor na kome se poslovi bezbednosti saobrañaja realizuju u sklopu ostalih poslova i b) saobrañajni sektor na kome se osnovni sadræaj poslova odnosi na bezbednost saobrañaja. 16. obimu problematike i broju angaæovanih ljudi razlikuju se sektor prve kategorije i sektor.7. Poslovi i zadaci na sektoru obavljaju se po linijskom principu. pa i rad po pitanju bezbednosti saobrañaja.1.1997). SAOBRAÑAJA . SEKTORSKI RAD U BEZBED. Naåelnik SUP-a predlaæe (Ministru) podelu podruåja na sektore. Prema veliåini sektora. usmeravanje.16. 371 16. a moæe da obuhvata podruåje jedne ili viãe mesnih zajednica ili deonice puteva.1 Ovim aktom su ureœeni organizacija. kontrola i odgovornost).

– vrãenje kontrole vozaåa. putne isprave. – liåne karte. Voœa sektora prati stanje na sektoru. – vrãenje nadzora i pruæanje struåne pomoñi organima. centri za obuku vozaåa. prebivaliãte i boraviãte graœana i drugo. – kontrola kretanja i boravka stranaca. kategorije. – obezbeœenje zborova i drugih okupljanja graœana. vozila i drugih uåesnika u saobrañaju. – zaãtita od poæara. odnosno 5 radnika na sektoru). planira i neposredno rukovodi poslovima na sektoru.3. na radnim sastancima sa stareãinama analizira stanje na sektoru. uåesnicima u saobrañaju. MESTO I ULOGA VOŒE SEKTORA I KOMANDIRA Patrolna i pozorniåka delatnost. liåne i imovinske sigurnosti graœana. – obezbeœenje lica mesta i vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. posebno realizuju i sledeñi poslovi i zadaci bezbednosti saobrañaja: – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja na sektoru.Lipovac. On. – regulisanje saobrañaja i pruæanje pomoñi vozaåima i dr. – odræavanje javnog reda i mira. organizacijama i preduzeñima kojima je zakonom povereno vrãenje odreœenih poslova u vezi bezbednosti saobrañaja (tehniåki pregledi. preduzeña za odræavanje puteva i dr. Na sektoru se angaæuje stalan tim koga åine voœa sektora i odreœeni broj policajaca (najmanje 7 radnika na sektoru 1.). na osnovu dobrog poznavanja stanja na sektoru. – kontrola prelaæenja preko dræavne granice. voœa sektora je policajac koji 372 . i neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja su osnovni vidovi delovanja na sektoru. 16. – nabavljanje. S druge strane. P. – spreåavanje vrãenja i otkrivanje kriviånih dela i prekrãaja iz oblasti bezbednosti saobrañaja. predlaæe nagraœivanje i kaænjavanje radnika na sektoru. dræanje i noãenje oruæja i municije. pored nabrojanih. – obezbeœenje odreœenih liånosti i objekata i – bezbednost saobrañaja na putevima. Na saobrañajnom sektoru se. daje predloge. prati i ocenjuje rad policajaca na sektoru. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 – zaãtita æivota. uåestvuje u planiranju sluæbe i u pripremi zadataka patrolama. AMSA. Radnici na sektoru o svim bezbednosnim pojavama obaveãtavaju voœu sektora. Posebno je vaæno da voœa sektora bude stalno angaæovan na istom sektoru. – vrãenje nadzora i obezbeœenje vrãenja vanrednog prevoza na putevima. – uoåavanje opasnosti na putevima i preduzimanje mera za njihovo otklanjanje. izveãtava stareãinu o stanju i problemima na sektoru.

– kontroliãe voœenje dosijea sektora. – obezbeœuje ustaljenost voœa sektora i radnika na sektoru i – obezbeœuje jedinstveno vrãenje poslova na sektoru. usmeravanje i kontrola rada na sektoru vrãi se na nivou SUP-a i stanice (odgovoran je komandir). skica podruåja sektora. struåno usmerava. pregled objekata interesantnih sa aspekta bezbednosti saobrañaja. preko analize postojeñeg stanja i bezbednosnih procena. koordinira i kontroliãe rad na sektoru. – planira. pregled objekata od posebnog znaåaja itd. Ovo podrazumeva da se u liku voœe sektora stapaju funkcije odliånog policajca koji radi na sektoru i neposrednog rukovodioca.4. spisak pripadnika policije koji obavljaju poslove na sektoru. 16. SEKTORSKI RAD U BEZBED. 373 16. Dosije sektora neposredno vrãi poslove na sektoru (zajedno s drugim policajcima). Na nivou policijske uprave. komandir (rukovodeñi radnik): – predlaæe podelu staniånog podruåja na sektore. stanice i sektora vodi se dosije koji sadræi potrebne podatke od znaåaja za vrãenje poslova bezbednosti na posmatranom podruåju. priprema i organizuje radne sastanke sa voœama sektora i odgovarajuñim linijama rada. DOSIJE SEKTORA Dosije sektora sadræi propisane sadræaje poåev od odluke o utvrœivanju sektora.4. U tom smislu. – predlaæe broj radnika na sektorima. organizovanje. SAOBRAÑAJA . pregled vaænijih transportnih preduzeña. organizuje. Meœutim. – planira. ovo treba shvatiti samo kao okvir i minimum sadræaja. Planiranje. a posebno u delu koji se odnosi na struåno 2 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. neposredno prati rad i pruæa struånu pomoñ ostalim policajcima na sektoru (posebno kod sloæenih poslova). pregled preduzeña koja raspolaæu dizalicama. dosije pozorniåkog reona. U Uputstvu2 su utvrœeni najvaæniji sadræaji dosijea saobrañajnog sektora: odluka o utvrœivanju sektora. Imajuñi na umu osnovnu nameru da dosije omoguñi ãto kvalitetnije prañenje stanja i planiranje aktivnosti na sektoru. pregled servisa i radnji za popravku vozila. vrãi uviœaje najteæih saobrañajnih nezgoda. Voœa sektora je odgovoran za stanje bezbednosti saobrañaja i uredno voœenje evidencija na sektoru.16. pregled vaænijih putnih objekata na sektoru. podelu sektora na patrolne i pozorniåke reone. On je spona izmeœu stareãine i policajaca – neposrednih izvrãilaca poslova. bezbednosna procena. pregled lica pod pojaåanim nadzorom i lokalnom kontrolom. treba unaprediti sadræaje dosijea. pregled preduzeña za odræavanje puteva sa punktovima zimske sluæbe. pregled preduzeña za ãlepanje i uklanjanje vozila. a posebno za voœenje dosijea sektora. do nekih konkretnih podataka o licima i objektima koji su znaåajni za vrãenje poslova na sektoru.

Kod svake nezgode bi trebalo da se evidentiraju i najvaæniji propusti i okolnosti koji su prethodili nezgodi. I. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 prañenje i procenu stanja na sektoru. Dosije saobrañajno sektora PS Lapovo (seminarski rad). Leonard and More. o vaænim obeleæjima bezbednosti saobrañaja i o saobrañajnim nezgodama. New York. Dosije sektora se vodi ruåno. vol. Police Organization and Management. 2006. 31-43. D. Police Science Series. Strazburg. 1999. Zaal. p. Preporuke.. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). Jankoviñ. Milijeviñ. Petroviñ. 2001. Beograd. D. neravnomernost i struktura saobrañaja). Literatura Clarke. 374 . Beograd. Report No. Canberra: Federal Office of Road Safety. U dosijeu bi trebalo aæurirati podatke o saobrañaju (PGDS. 31. 1999.. 2006. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. B.. 1997. Rakiñ. prostorna i vremenska raspodela nezgoda itd. 53. Miletiñ. Tako se omoguñuje struåno usmeravanje rada na sektoru. Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. V. Dosije sektora: Zrenjanin (seminarski rad). o putu i putnim objektima. D. Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe.. S. a Review of the Literature. Brisel. Beograd. pojedinaåni dijagrami svake nezgode (ili makar svake nezgode sa nastradalim licima). 2000. o saobrañajnim prekrãajima. MUP RS.Lipovac. odnosno na sistemu za automatsku obradu podataka. Accident Analysis and Prevention. Saobrañajni fakultet. Beograd. o radovima na putu. Stefanoviñ. Monash University. Traffic Law Enforcement. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Kontrola i regulisanje saobrañaja. 1994. European Transport Safety Council (ETSC). 2006. Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru... Komitet ministara saveta Evrope. Beograd.p. G. 2003. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). 2006. Beograd. Posebno je vaæno da se u dosijeu sektora naœu kvalitetni podaci o saobrañajnim nezgodama. karte nezgoda na putu. Evropski kodeks policijske etike. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Loznica (seminarski rad). P.

34. 309. 27. 65. 165. 24. 97. 132. 144. 127. 35. 44. 17. 80 Australijski program za procenu novih vozila – ANCAP (Australian New Car Assessment Programme) 72 automobili 15. 343. 41. 336. 129. 42. 61. 257. 74. 48. 151. 197. 42. 33. 4. 334 auto-moto savez 260. 27. 190. 59. 339. 21. 244. 70. 80. 304. 265 bezbednosni sektor 371 bezbednost saobrañaja 1. 109. 189. 316. 308. 132. 65. 115. 123. 371. 313. 147. 78. 239. 393 375 . 242 aktivna bezbednost saobrañaja 5. 254. 64. 334. 292. 128. 253. 45. 69. 22. 5. 372. 329. 98. 337. 79. 338. 110. 305. 173. 314 C Case Study (studije sluåaja) 73. 314. 96. 391. 71. 372 bezbedno odstojanje 120 biciklistiåka saobrañajna patrola 350 brzina vozila 45. 306. 69. 366. 394 bankina 97. 3. 71. 145. 338. 351 autoãkola 93. 80.INDEKS A ABS – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) 127. 132 algoritam kampanje 318 Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja – NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) 128 Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila – USNCAP (US New Car Assessment Programme) 72 anketa 66. 79. 128. 53. 47. 156. 291. 258. 159. 64. 314. 158. 393 autotransportna preduzeña 92 B baze podataka 19. 162. 335. 43. 256. 74 centar za obuku vozaåa 290. 105. 157. 358 apsolutni pokazatelji 21. 23. 20. 185. 24. 390. 313. 171. 303. 391 analiza ponaãanja (Behavioural analyses) 71 analize saobrañajnih nezgoda 70. 303. 108. 68. 139. 352. 270. 63. 93. 132. 111. 338. 338. 265. 310. 23. 104. 131. 104. 265 berme 97. 310. 96. 307. 114. 26. 304. 128. 238. 30. 201. 120. 79. 150. 219. 71. 394 automobilske patrole 350. 62. 105. 358. 19.

72. 54. 171 Euro City vozovi 18 evidencije osiguranja 68 Evropski program za procenu novih i polovnih vozila – EuroNCAP (Euro New Car Assessment Programme) 73 F faktori bezbednosti saobrañaja 96. 171 finansijska javnost 256 FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila 41 fiksiranje lica mesta 191. 207. 298. 273. 128. 268. 269. 270. 212. P. 248. 88. 204. 71. 240. 144. 105. 215. 208. 214 fotografisanje 204. 287. 355. 199. 207. 209. 9. 41. 281. 235. 168. 211. 206. 205. 236. 355 G grafiåki metod 204. 211. 133 fenomenologija 165. 206. 89. 215. 167. 352 hitni izveãtaji o nezgodi 189 I IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu 41 ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol. 299. 374 druãtvene podele rada 6. 48 H helikopterske patrole 351. 229. 301. 91 dnevni policijski izveãtaji 68 dokaz 51. 354. 151. 239 funkcionalna raspodela 353. 305. 120.Lipovac. 101. 288. 200. 73. 238. 248 etiologija 165. 234. 7. droge i saobrañajnu bezbednost 41 376 . 284. 130. 203. 235. 249 forsirano koåeçe 94. 173. 10. 291. 7 drumski saobrañaj 4. 221. 180 ekspertize saobrañajnih nezgoda 69 ekspertska metoda 74 elementi kampanje 319 eliminacija 211. 90. 11. 205 fotodokumentacija 204. 385 dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) 71 E efekat tunelskog vida 110 eksperimentalna i kontrolna grupa 319 eksperiment 16. 214. Krsto Bezbednost saobrañaja D deåija sediãta 124 direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja 78 dinamiåki saobrañajni rizik 81. 282. 356 doobuka vozaåa 304 dosije sektora 373. 125. 290. 207. 233 godine promenjenog kvaliteta æivota – QALY (Quality Adjusted Life Years) 182 grane saobrañaja 9. 283. 337. 232. 228. 196. 220.

144. 306 isprañaj patrole 362. 153. 355. 145. 328. 327. 75. 204. 221. 363. 362. 150. 318. 153. 204. 264. 358. 186. 357 ispitivanje vozila 162. 159. 259. 309 instruktivno-kontrolna delatnost 362. 142. 322. 365 intenzitet saobrañaja 93. 213. 146. 299. 364 izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja 27 izvrãni organi 253. 366 industrijska revolucija 7 instruktorska dozvola 286. 261. 272. 254 J Japanski program za procenu novih i polovnih vozila – JNCAP (Japaniese New Car Assessment Programme) 72 javni putevi 47. 139. 304. 145. 74. 330. 147. 123. 61. 190 iskljuåenje vozila 265. 254. 143. 298. 249 izbegavanje nezgode 200 izloæenost saobrañaju 94 izveãtaji iz zdravstvenih ustanova 68 izveãtavanje 177. 255. 147. 179 izuzimanje tragova 203. 179. 310. 125. 42. 266. 154. 286 K kazne 34. 178. 113. 310. 72. 161. 318. 117. 351. 149. 383 INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije 41. 63. 352. 338. 319. 322. 141. 333. 342. 143. 152. 97. 320. 188. 270. 308. 243 377 . 297. 219. 316. 336. 142. 273. 198. 321. 149. 184. 320. 280 interventno regulisanje 259. 248. 106. 124. 288 Internet 72. 179.Indeks IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa 41 identifikacija 117. 195. 187. 272. 158. 146. 249. 339. 177. 295. 112. 208. 140. 205. 185. 332. 261. 343. 254. 141. 313. 275. 263. 340. 315. 111. 215. 342. 209. 139. 292. 333. 155. 150. 187. 233. 179. 169. 83 JIS – jedinstveni informacioni sistem 68. 206. 285. 306. 344. 155. 281. 307. 358 IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) 41 IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) 24. 160. 339 iskustvo 27. 108. 74. 325. 269. 124. 265. 364. 265. 337. 128. 69. 329. 268. 110. 77. 152. 320. 188. 31. 267. 308. 341. 334. 269. 335. 343. 320. 183. 372 inspekcijsko tehniåki upravni poslovi 279 inspekcijski nadzor 295. 256. 333. 311. 350 kampanje 112. 79. 284. 179. 333 iskljuåenje vozaåa 162. 292. 73. 155. 107. 35. 220. 200. 123. 331. 147. 363 IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje 41 izloæenost saobrañaju 83. 269. 206. 317 identifikacioni tragovi 219 IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije 41 indikatori bezbednosti saobrañaja 176. 144. 270. 273. 95. 105. 255. 322 karakteristiåni detaÿi 242. 308. 211. 81. 124. 264. 336. 270. 158. 309 javnosti 33. 162. 274. 280. 320. 143. 259. 360 kacige 22. 353 javni rizik 81. 122. 321. 272. 210. 182. 183. 344. 93.

496. 188. 207. 184. 205. 222. 108. 167. 187. 196. 94. 161. 333. 209. 73. 249 metodologija 26. 195. 42. 208. 254. 165. 269. 335. 94. 361 meœunarodni izvori 43. 178. 220. 94. 288. 361 merenja 67. 286. 315. 373 koncentrisani tragovi 226. 203. 243. 270. 231. 149. 194 kriminalistiåki znaåaj 202. 244. 308. 182. 264 kontrola vozila 161. 73. 177. 150. 366 L laæni tipiåni tragovi 226 linijski tragovi 227. 235. 362 koncentracija alkohola 110. 315 kriminalistiåke definicije 193. 207. 363. 338 kontejner 14. 360 Meœunarodna organizacija za standardizaciju – ISO (International Standard Organization) 41 Meœunarodna putna federacija – IRF (International Road Federation) 41 meœunarodne organizacije 37. 74. 315. 95. 150. 177. 22. 211. 122 Korigovana Hedonova matrica 104 kompas 7 komandir 354. 365. 95. 99. 18. 314. 93. 151. 289 konflikti u saobrañaju 67. 67. 148. 361. 71. 180 modeli posledica 183 378 . 361 konferencije za javnost 336 konflikti 67.Lipovac. 75. 22. 140. 255. 334. 369. 118. 206. 179. 181. 78. 179. 315. 66. 65. 33. 289. 254. 240 kriviåno delo 194. 249 Meœunarodna automobilska federacija – FIA 42 Meœunarodna motociklistiåka federacija – FIM 42 Meœunarodna unija za javni transport – UITP 42 Meœunarodna klasifikacija bolesti – ICD (International Clasification of Diseases) 182 Meœunarodna organizacija za preventivu – PRI) 40. 201. 227. 332. 202. 144. 176. 77. 222. 200. 232 M makrotragovi 223 markiranje tragova 230 medijska javnost 256 mehanoskopsko uklapanje 221. 264 kontrola ponaãanja vozaåa 264 kontrola prava uåeãña 264 kontrola trenutnog psihofiziåkog stanja 264 kontrolna grupa 319 kontrolni zdravstveni pregled 161. 149. 41. 226. 70. 23. 46 kontramere 19. 213. 242. 93. 315 kontrola stanja puta 265 kontrola uåesnika 143. 298. 221. 334. 78. 255. 184. 59. 44 Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz – IRU (International Road Union) 41 mera bezbednosti 159. 95. 100. 74. 264. 188. P. 372. 273. Krsto Bezbednost saobrañaja kljuåne oblasti 137. 330. 213. 177. 130. 40. 71. 32. 215 mikrotragovi 223 modeli 8. 328. konfliktna tehnika 94. 154. 116. 298 mesto sudara 221. 180. 185. 183. 117. 249 koncepti integralnog transporta 18 Konferencija evropskih ministara transporta – CEMT (Conference of Ministares of Transport) 40. 117. 338 modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli) 176. 360 metod eksperimenta 71 metod komparacije 73 metod merenja 67 metode fiksiranja 191. 248. 229.

73. 363. 307 osiguranje 49. 214. 99. 256. 306. 161. 255. 66. 352 organ za saobrañaj 263. 284. 154. 228. 313. 77. 222. 267. 64. 161. 273. 94. 234. 197. 322. 305. 271. 358. 325. 314 normativne definicije 173. 333 NRSC – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) 383 O oåekivana vrednost kazne 140. 321. 226. 80. 183. 232. 153. 266. 41. 313. 28. 258. 86. 329. 155. 67. 311. 265. 283. 232. 189. 257 nadleæni organi 47. 363. 228 nivo bezbednosti saobrañaja 59. 210. 364. 132. 144. 140. 133. 237 opãti rizik kontrole 141 opisni (deskriptivni) model 176. 309. 292. 303. 80. 80. 66. 78. 162. 78. 79. 298. 261. 295. 106. 158. 198. 196. 206. 205. 283 obeleæja bezbednosti saobrañaja 28. 341. 265. 258. 100. 282. 306. 328. 316. 116. 174 novåana kazna 152. 176 motociklistiåke patrole 350 mulaæiranje 205. 26. 344 OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Cooperation and Development) 24. 307. 289 nadzor 47. 56. 259. 307. 92. 63. 87. 90. 351. 195. 317 najãira javnost 74. 154. 74. 354. 84. 233 opomena 265. 266. 255. 257. 273. 72. 273. 67. 219. 93. 255 nastradali 4. 318. 200. 362. 347. 200 opasne situacije 69. 303. 121. 69. 73. 224. 123. 208. 265 nasloni za glavu 64. 331. 197. 273. 310. 339. 211. 327. 334. 53. 302. 117. 71 negativni efekti 63 nematerijalne posledice 23 neposredne kontrole 133. 82. 142. 180 modeli bezbednosti saobrañaja 165.Indeks modeli predviœanja (analitiåki makro modeli) 176. 83. 292. 177. 183. 266. 189. 74 nauåne ustanove 34. 264. 330 organ unutraãnjih poslova 48. 266. 344. 350. 263. 272. 338. 115. 155. 285 Osnovna Hedonova matrica 103 osnovna naåela 211. 88. 176 ograniåena odgovornost 52. 288. 161. 179. 79. 229. 359. 54. 342 osposobljavanje 21. 118. 313. 265. 97. 374 nauka 6. 330. 365 OTA – Svetska turing i automobilska organizacija 41 oznaåavanje tragova 231. 88. 53 okolnost nastanka saobrañajnih nezgoda 68. 33. 214. 308. 214. 189. 189. 18. 372 neposredni uvid 299. 184. 373 najugroæenije grupe 311. 265. 182. 71. 99. 99. 341. 343. 265. 320. 233 N naåin fiksiranja 233 naknada ãtete 52. 59. 299. 195. 131. 254. 254. 210. 284. 264. 29. 39. 295. 342. 300. 225. 298. 366. 70. 305. 325. 255. 339. 308. 70. 141 oãteñenja 52. 283. 236. 116. 81. 23. 65. 275. 62. 68. 219. 328 nareœenja 229. 231. 133. 336. 80. 167. 223. 271. 85. 310. 65. 305. 269. 190. 297. 143 obrazovno-vaspitne ustanove 254 odnos saobrañajne policije i javnosti 310. 125. 304. 167. 303.372. 95. 338. 146. 123. 314. 255 nauåno posmatranje 70. 35. 183. 56. 21. 94. 254. 91. 89. 233 379 . 263. 195. 230 objektivni rizik 119. 268. 281. 41. 344 nezavisna tela i komisije za nadzor 189 netipiåni tragovi 224. 329. 81. 75. 127 nauåne metode 59. 172. 55. 53. 67. 168. 306 nevladine organizacije 40. 61. 290. 374 obezbeœenje tragova 199. 337. 120.

269. 254. 328. 357. 185 patrole 120. 256. 137. 160 public relations-PR 328. 347. 79. 227. 355 prenosivi tovarni list 54.Lipovac. 133. 115. 265. 13. 274. 116. 195. 189. 153. 282. 255. 338. 199. 292. 321 pokazatelj bezbednosti saobrañaja 20. 349. 333. 264. 181. 285 poruke 150. 360. 342. 321. 65. 29. 127. 359. 161. 298. 28. 353. 141. 362. 176. 354. 253. 292. 231. 357. 79. 337. 339. 169. 183. 335. 122. 351. 188. 52. 46. 311. 354. 56 prepreke pored puta 132 preventivno-propagandni poslovi 259. 319. 114. 214. 92. 367. 91. 328 politiåke partije 159. 50. 70. 116. 173. 285. 197. 55. 132. 11. 9. 372. 333. 106. 354. 327. 299. 249. 318. 141. 178. 356. 268. 330. 203. 78. 150. 51. 189. 185. 337 prekrãajni postupak 198. 65. 222. 273. 249 povrede 52. 16. 356. 319. 352. 35. 181. 183. 183. 229. 352. 336 posledice nezgode 5. 51. 328. 20. 144. 292. 336. 111. 53. 94. 141. 335. 365. 41 pasivna bezbednost saobrañaja 5. 185. 183. 97. 222. 186. 125. 144. 149. 334. 126. 182. 169. 80. 360 peãaåke patrole 349 planiranje rada 98. 183. 68. 93. 320. 307 procesualistiåka definicija 193 pronalasci 3. 340. 7. 182. 159 pravosuœe 254. 319. 78. 256. 94. 107. 220. 366. 314. 149. 373 povrãinski tragovi 226. 55. 254 ponaãanje 22. 344. 93. 355. 103. 272. 115. 264. 93. 205. 179. 219. 97. 221 prvenstvo prolaza 97. 128. 80. 339. 349. 266. 273. 106. 154. 123. 350. 360. 357 politiåka javnost 74. 333. 98. 125. 21. 343. 18. 293. 188. 53. 80. 68. 148. 95. 10 prostorna distribucija saobrañajnih nezgoda 98 prostorna raspodela 69. 33. 373 policija 19. 120. 315. 202. 364. 124. 187. 310. 48. 315. 118. 145. 337. 207. 343. 321. 355. 223. 374 prostorno-vremenske analize 202. 72. 69. 125. 17. 361. 363. 132. 342. 9. 360. 366 poniãteçe registracije 280. 167. 168. 56 prevozilac 49. 145. 104. 127. 366 policijska funkcija 319. 113. 185. 327. P. 317. 200. 126. 30. 357. 142. 108. 220. 333. 146. 339 380 . 188. 126. 162. 63. 52. 103. 199. 341. 321. 188. 313. 123. 360. 30. 189. 315. 343. 128. 21. 104. 71. 365. 126. 174. 56 prikÿuåni putevi 131 privreda 3. 367. 340. 225. 147. 181. 12. 219. 79. 170. 51. 364. 358. 84. 143. 154. 257. 347. 362. 314 posledice saobrañajnih nezgoda 5. 108. 328. 330. 111. 325. 356. 54. 350. 69. 153. 177. 315 postojeñe staçe 26. 168. 320. 139. 6. 317. 219. 320. 358. 353. 372 patrolne sluæbe 268. 226 pravne norme 39. 167. 88. 23. 356. 344 privredni prestup 265. 54. 184. 25. 327. 56. 363. 352. 105. 46. Krsto Bezbednost saobrañaja P paleta 18. 73. 49. 267. 356. 327. 114. 351. 149. 306. 343 putar 149. 201. 18. 231 pravi tipiåni tragovi 225. 7. 35. 344. 267. 6. 254. 273. 26. 179. 105. 337. 108. 80. 23. 227. 265. 366 podrãka kampaçama 150. 297. 188. 332. 182. 318. 117. 336 policajac 70. 184. 67. 53. 255. 98. 170. 207. 177. 64. 223. 15. 198. 64. 196. 119. 321. 147. 27. 180. 272. 255. 206. 347. 41. 355. 73. 140. 50. 153. 154. 119. 263. 254 putnik 7. 313. 270. 352. 355 prevoz putnika i prtÿaga 50. 329. 184. 298. 90. 264. 79. 13. 97. 34. 229. 52 prevoz robe 13. 80.

41. 165. 258. 19. 333. 336. 132. 49. 298. 97. 25. 351 saobrañajni prekrãaji 42. 18. 24. 206. 282. 23. 18. 162. 283. 222. 232. 178 rizik od nezgode 108. 134. 79. 362. 82. 162. 331. 344 saobrañajni znaåaj 202. 195. 372 relativni pokazateÿ 20. 34. 5. 356 rizik kaæçavaça 140. 274. 364. 263. 367 rizik nastanka saobrañajnih nezgoda 123. 283. 223. 129. 130. 134. 40. 329. 266. 314. 69. 281. 59. 221. 115. 157. 11. 198. 356. 111. 63. 216. 307. 284. 142. 222. 220. 201. 94. 269. 203. 149. 168. 177. 372. 191. 271. 30. 133. 366. 71. 177. 63. 314 rizik nezgode 121. 152. 210. 132. 131. 334. 86. 53. 194. 88. 317. 20. 271. 352. 255. 291. 259. 337. 174 381 . 127. 285 registracija motornih i prikljuånih vozila 161. 51. 354. 22. 282. 154. 227. 18 saobrañajni rizik 81. 84. 264. 374 saobrañajni put 4. 257. 76. 95. 229. 43. 143 rokovi 26. 366 sasluãanje lica 299. 222. 31. 309. 261. 15. 91 saobrañajni sektor 356. 33. 78. 56. 184. 13. 317. 131. 133. 301 rukovoœeçe 195. 172. 105.Indeks R raspodela ljudstva 347. 74. 226. 291. 202. 359. 280. 87. 62. 221. 118. 255. 104. 67. 81. 352. 257. 161. 373 saobrañajni sistem 9. 44. 140. 48. 207. 272. 267. 315. 75. 149. 274. 111. 168. 139. 335. 208. 22. 317. 355 raspored sluæbe 362. 63 saobrañajno-policijska prinuda 316 saobrañajno-tehniåka analiza nezgode 202. 304. 247. 83. 283 regulisaçe saobrañaja 23. 244 saradça 338. 62 saobrañajna trasologija 217. 150. 313. 67. 85. 21. 339. 183. 356 registarske tablice 161. 231. 111. 43. 243. 46. 233. 178. 26. 263. 120. 91. 355. 169. 128. 314. 161. 175. 293. 167. 257. 180. 63 saobrañajna patrola 350. 84 republiåki propisi 158 riziåne grupe 70. 281. 230. 35. 359. 366. 126. 29. 215. 373. 363 razgovori (Interviews) 71 reãeçe o upravnoj stvari 300 recidivisti 21. 89. 273. 347. 114. 65. 364. 219. 334. 259. 125. 39. 330 saobrañajna nauka 59. 133. 174. 309. 150. 17. 351. 266. 140. 181 rizik otkrivaça saobrañajnih prekrãaja 140 rizik zaustavÿaça 140. 280. 92. 134. 171. 116. 243. 162. 115. 352 saobrañajna signalizacija 265. 193. 350. 363. 99. 85. 23. 62. 39. 224. 132. 374 saobrañajne patrole 337. 28. 235. 239 saobrañajno policijske ispostave 349 saobrañajno pravo 37. 228. 203. 313. 213. 355. 214. 147. 72. 173. 355. 171. 68. 171. 273. 81. 282. 351. 103. 367. 119. 179. 80. 343. 106. 62. 182. 307 saobrañajna sredstva 4. 281. 315. 125. 367 rutinska (sluåajna) kontrola 265. 372. 217. 48. 357. 196. 371. 90. 242. 61. 179. 313. 121. 108. 292. 7 saobrañajna dozvola 264. 5. 271. 64. 219 saobrañajne nezgode 4. 360. 354. 144 serija dogaœaja 168. 21. 70. 120. 321. 285. 122. 362. 181. 133. 105. 272. 93. 200. 363. 32. 197. 358. 152. 176. 169. 280. 355. 141. 366 S saobrañajna delatnost 3. 78. 77. 170. 330. 337. 316. 159. 199. 300 Savet Evrope 41. 123. 229. 354. 107. 140. 259. 212. 98.

88 stepen poãtovaça propisa 266. 258. 315 strategija bezbednosti saobrañaja 27. 293. 161. 123. 209. 318. 215 skiciraçe 204. 149. 159. 291. 177. 297 stanice policije 347. 362. P. 354. 97. 145. 81. 318. 315. 169. 4. 73. 362. 366. 70. 108. 36. 149. 112. 99. 176 382 . 303. 201. 125. 215. 125. 295 tela za bezbednost saobrañaja 27. 150. 105. 153. 314. 144. 142 spell teorija 75. 292. 356. 335. 148. 115. 334. 249 tamna brojka saobrañajnih nezgoda 79. 115. 364. 360 sistemski pristup 22 situacioni plan lica mesta 202. 227. 27. 213. 306. 397 stavovi 70. 12 ãtetne posledice saobrañaja 1. 154. 179. 142. 254. 179. 77. 148. 83. 23. 315. 25. 258. 119. 332. 123. 352. 205. 233. 295. 64. 309. 32. 98. 34. 33. 146. 175. 254.Lipovac. 35. 80 teæina nezgoda 103. 174. 141. 88. 32. 254. 3. 352. 316. 255. 249 skrañena skala povreda (AIS) 181. 159. 78. 271. 213. 367 sudija za prekrãaje 152. 34. 255. 104. 171. 358. 32. 321. 40. 266. 56 ÃSP – ãkolska saobrañajna patrola 273. 334. 124. 264. 366. 255. 63 specifiåan rizik kaæçavaça 142. 49 subjektivni rizik 119. 269. 268. 355. 97. 291. 343 T taåkasti tragovi 226. 338 teorija sklonosti 21. 127. 290. 344. 162. 214. 199. 121. 149. 307. 254. 355 sudstvo 19. 146. 214. 104. 338 struåne organizacije 253. 177. 337. 284. 149. 357. 313. 267. 313. 84. 328. 339. 205. 363 sistem kazni 42. 214 skala oãteñeça pri povredama (IIS) 182 skica lica mesta 204. 76. 32. 158. 328. 316. 255. 200. 207. 105. 153. 77. 74. 149. 313. 182 skupãtina 156. 311. 151. 353 sprovoœeçe zakona 144. 304 sistem radnji 193. 203. 185. 73. 329. 372. 65. 333. 144. 68. 361 struåna javnost 33. 181. Krsto Bezbednost saobrañaja sigurnosni pojas 22. 178. 349. 123. 320. 93. 313. 212. 367. 344 subjekti saobrañajnog prava 37. 75. 351. 132. 363. 33. 203. 206. 96. 103. 311. 115. 314 tehniåki pregled vozila 159. 360. 269. 69. 372 tehniåko regulisaçe 63. 148. 30. 111. 365. 48. 133. 109. 151. 176 sposobnost 64. 24. 373 stanje kolovoza 131 statistiåke analize 22 statistiåki metod 66. 316. 35. 144. 340. 255. 106. 257. 268. 211. 145. 373 stanje bezbednosti saobrañaja 1. 222. 314. 28. 143. 120. 143. 204. 253. 24. 314 stepen prihvatanja propisa 314. 181 statistike drumskih saobrañajnih nezgoda u Evropi i Severnoj Americi (Statistics of Road Accidents in Europe and North America) 28. 111. 311. 147. 189 svrha policijskog rada 256 Ã ãinski saobrañaj 10. 34. 80. 303. 71. 84. 289. 117. 143 specifiåan rizik kontrole 141. 316. 270. 167. 320. 292 Skupãtina EU 41 socijalno zagaœivaçe 4. 208. 335 stepen motorizacije 19. 244. 331. 64. 134. 151. 133. 174. 360. 143. 256. 152. 103. 187. 33. 320. 361. 174. 157. 67. 162. 73. 63 ãtetni dogaœaji 52. 209. 298 studije interakcije (Interactional studies) 71 subjekti bezbednosti saobrañaja 27. 11. 145. 213. 106. 207. 194 sistem za zadræavaçe 124 sistem zaãtite 24.

103. 358. 240. 179 verbalni metod 204. 372. 215. 127. 243. 234. 304. 213. 246. 199. 40. 373 uviœajna dokumentacija 189. 194. 244. 174.Indeks teorija sluåaja 19. 226. 352. 235. 292. 246. 242. 338 vozna karta 51 VRC – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) 72 vreme prevoza 16 vreme intenzivnog koåeça 237. 247 tragovi klizaça 210. 373 vozaåi poåetnici 112. 154 vozaåka dozvola 42. 28 U uåesnik saobrañajne nezgode 115. 233 videosnimaça 204. 205. 198. 231. 212. 249. 191. 290 vazduãni jastuk 64. 154. 255. 169. 208. 290 usluge saobrañajne policije 257 usporenje 128. 232. 374 vrsta puta 130. 208. 103. 211. 242. 305. 239. 269. 304. 205. 152. 126. 196. 304 tipiåni tragovi 224. 220. 234. 56 tragovi grebaça 234. 222. 234. 304 unutraãnji izvor 40. 372. 237. 230. 343. 144. 175 teorija zaraze 19. 284 umor 105. 254 upravni poslovi 259. 241. 234 tragovi voæçe 210. 159. 240. 229. 334. 238 ustavi – prevodnice 7 uviœaj 26. 175 teorijska nastava 291. 167. 366 upravljaåke mere 26. 214. 245. 242. 112. 385 unapreœivaçe vozaåa 162. 303. 203. 243. 286. 203. 201. 200. 70. 233. 46 uporedna analiza 99. 214. 76. 222 UKBS – unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja 159. 223. 234. 288. 227. 337 vozaåki ispit 111. 233. 246 trasa puta 131 TRRL – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) 27. 219. 226. 264. 123. 211. 243 tragovi zanoãeça 234. 305. 284 vangabaritni teret 271. 179. 224. 244. 308. 299. 369. 243 tragovi saobrañajne nezgode 217. 235. 69. 290. 287. 232. 233. 308 ukucavanje broja motora i ãasije 280. 293. 279. 226 tipoloãka analiza 98 tovarni list 54. 287. 274. 238. 27. 68. 162. 233. 209. 199. 65. 242. 76. 337. 221. 351 voœa sektora 354. 210. 144. 306. 112. 228 tipiåni tragovi koji nedostaju 225. 43. 337. 235. 123. 207. 238 vreme koåeça 237 vreme odziva koåionog sistema 237 vreme porasta usporeça 237 vreme reagovaça vozaåa 237 vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda 98 vremenska raspodela 69. 169. 212. 227. 216. 75. 213. 104. 155. 363. 193. 286. 289. 225. 286. 183 383 . 363 UN – Ujedinjene nacije (United Nations) 27. 189. 174. 230. 203. 277. 172. 227. 356 V vangabaritna vozila 280. 75. 228. 288. 228. 162. 238. 245 tragovi kretaça 223. 44. 245. 274. 209. 220. 264. 246 tragovi koåeça 194. 247. 226. 153. 204. 291. 215. 235. 161. 55. 270. 234. 207. 205. 230. 97. 204. 313. 290. 285. 224. 134. 354. 194. 303. 280. 202. 200. 202. 293. 153. 191. 235. 219. 366. 144. 236.

256. 366 zbir ozbiÿnosti povrede – ISS (Injury Severity Score) 182 zdravstvene ustanove 49. 268. 289. 245 zapisnik o kontroli 269 zapisnik o uviœaju 193. 258. 268. 104. 289. 212. 161. 269. 244. 161. P. 80. 255. 285. 240. 156. 286. 254 384 . 185. 27. 351 zdravstveni uslovi 287. 245. 360. 285. 163. 156. 235. 103. 246 Æ æalbe 267. 78. 188. 303 æeljeno stanje 26. 251. 304 zamena inostranih vozaåkih dozvola 287 zanoãenje 127. 33. 254. 220. 309 znaåaj tragova 217. 233. 240. 96. 255. 211. 273. 298. 293. 23. 331 zagaœivaçe 4. 214. 221. 334 zaãtitni sistem 23. 301. 254. 57 William Haddon 103 Z zadaci saobrañajne policije 257. 22. 205.Lipovac. 204. 209. 264. 244. 243. 208. 292. Krsto Bezbednost saobrañaja W WHO – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) 24. 114 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Republike Srbije 47. 17. 227 zaãtitne mere 22. 158. 68. 173. 206. 194. 339. 249 zapreminski tragovi 226. 41. 280. 228. 128. 302. 196. 229. 198. 234. 235. 157. 362. 162 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima 47. 63. 240. 253. 288. 270. 269. 273. 239. 242.

3. broj 1.int/en/ www. www. Naziv organizacije Ekonomska komisija UN za Evropu Svetska zdravstvena organizacija Evropska konferencija ministara transporta Evropski savet za bezbednost saobrañaja Svetska organizacija za puteve Laboratorija za istraæivanje transporta Institut za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja (Holandija) AVV centar za istraæivanje transporta (Holandija) Odbor za bezbednost saobrañaja (Holandija) Izvorni naziv The United Nations Economic Commission for Europe World health organization The European Conference of Ministers of Transport European Transport Safety Council Woorld road association Transport Research Laboratory Institute for road safety research AVV Transport Research Center Dutch transport safety board National road safety council France National road safety research center ERF European Union Road Federation Internet adresa www.org/ www. Nacionalni centar za istraæivanje u bezbednosti sobrañaja (Francuska) 12. 9.rvtv.nl/ www.who.cemt.swov. www.gouv.uk/ www.htm www.fr/ 10. 5.be/ www.equipement. www.fr/ cnsr/index.securiteroutiere .nl/ 8.NAJZNAÅAJNIJE KORIÃÑENE INTERNET ADRESE Red.org/ 4. 6.nl/ www.be 385 .trl. Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja 11.rws-avv.unece.org 2.erf.etsc.co. 7.inrets. Evropska federacija za puteve www.piarc.

Evropska opservatorija za bezbednost saobrañaja 25.bast. Agencija za licenciranje vozaåa i vozila (V.gov.uk/ www. Finska administracija za puteve 19.co.edu/ index.aaafoundation.at/ www.dvla. org/ www. Osiguravajuñi institut za bezbednost autoputeva (SAD) European Road Safety Observatory Global road safety partnership AAA Fondation for traffic safety Institute of road traffic education Highway Safety Research Center Insurance Institute for Highway Safety www. Krsto Bezbednost saobrañaja 13.thinkroadsafety . Britanija) 20.rospa.pacts.co. Laboratroija za istraæivanje Transport research transporta (London) laboratory 24.org/ 386 .se/ Safety The Swedish National Road Administration Road and Transport Research Institute Kancelarija za bezbednost saobrañaja (Austrija) Office of road safety Finnish Road Administration Royal Society for the Prevention of Accidents Parliamentary Advisory Council for Transport Safety Government’s THINK! Road Safety Scheme Driver and Vehicle Licensing Agency (DVLA) www.uk/ www.uk/ 23. Britanija) 21. Nacionalno udruæenje za bezbednost saobrañaja (Ãvedska) 15.hsrc. Centar za istraæivanja bezbednosti autoputeva (SAD) 29.trl.ntf.fi/ www.eu/ www.vv.se/ www.grsproadsafety. AAA Fondacija za bezbednost saobrañaja 27. Ãvedska administracija za puteve 16. Globalna mreæa partnera u bezbednosti saobrañaja 26.cfm www. Kraljevsko udruæenje za prevenciju nezgoda (V.gov. Institut za obrazovanje u drumskom saobrañaja 28. Institut za istraæivanje puteva i transporta (Ãvedska) 18.org.de National Society for Road www. Britanija) Bundesanstalt für Straßenwesen www.kfv.erso.unc.tiehallinto. P.se/ www. Statistiåki zavod odeljenje za bezbednost saobrañaja (Nemaåka) 14.uk/ www.com www. Institut za istraæivaçe puteva i transporta (Ãvedska) 17.Lipovac. Dræavno MISLI! Ãema bezbednosti saobrañaja (V. Britanija) 22. Parlamentarni savet za bezbednost saobrañaja (V.iihs.uk/ www.irte.vti. org www.

Federal Highway Administration FIA Foundation National highway traffic safety administration Australian road research bord the French national institute for transport and safety research Canadian Automobile Association (CAA) Land transport New Zealand VTT Technical Research Centre of Finland www.govt. Odbor za istraæivanje puteva (Australija) 38. Nacionalna administracija za bezbednost saobrañaja (SAD) 37. Odeljenje za transport (V. Odbor za istraæivanja transporta (SAD) 33.gov www. Britanija) National Safety Council National Crash Analysis Center Transportation Research Board National Highway Traffic Safety Administration's FARS Query System US Department of transportation. VTT Tehniåki istraæivaåki centar u Finskoj 42.nhtsa.fars.nhtsa.g ov/Main/index.fiafoundation. Evropski program za ocenjivanje novih vozila 47. Francuski institut za istraæivanje transporta i bezbednosti 39.org/ gulliver.nz/ www.Najznaåajnije koriãñene internet adrese 30.dot.euroncap.fi/ Department for transport www.fr/ www.ncac. Nacionalni centar za analizu sudara (SAD) 32. Uprava za transport SAD. Nacionalni savet za bezbednost (SAD) 31.com.org/ default.vtt.aspx www.gwu.ca/ www.trb.fr/ www.gov.asp 43. Nacionalna statistika o saobrañajnim nezgodama FARS (SAD) 34. Kanadsko udruæenje automobilista 40.org/ www.trb.inrets. Federalna putna administracija 35.preventionrouti ere.org/ www. Odbor za istraæivanja u transportu (SAD) 46. Svetsko udruæenje za puteve 45.dot. Sajt EU o transportu World Road Association Transportation Research Board EUro New car assessment www.europa. Meœunarodno udruæenje automobilista 36.dft.edu/ gulliver.piarc.fhwa.com/ programme www.de ec.asso.uk/pgr/ roads/ www.c om/ www.dekra. Meœunarodni provajder usluga u bezbednosti saobrañaja 48.nsc. Udruæenje za preventivu na Association Prévention putevima (Francuska) Routière 44.arrb.caa. Drumski saobrañaj u Novom Zelandu 41.eu/ transport/ 387 .au/ www.gov/ www.ltsa.

.

Kippenheim. H. Josscy-Bass. i Banoviñ. Perspectives. i dr.. M. Beograd. 1999. Patterns of Policing – A Comparative International Analysis. deo. Accident Analysis and Prevention. Aranœeloviñ. R. Burg. H. M. New Brunswick. 1987.. 34. 1996. 112. Designing Health Communication Campaigns.. 2001. Bezbednost saobrañaja 2. & Andersson. Kippenheim. Beograd. Illinois. 31-43. R.. D.p. pp 541 – 551. i Rau. M. P. Verlag Information Ambs Gmbh. Kriminalistiåka fotografija (praktikum). 31. Rutgers University Press. E.LITERATURA Adamoviñ. Uvod u saobrañaj 1. 1985. Adamoviñ. p. 1995. Uvod u saobrañaj 2. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. Traffic Accident Investigator's Manual for Police.. S.. Verlag Information Ambs Gmbh.. No 4. Zemun. M. Bayley. San Francisko. Accident Analysis and Prevention.. Rogers. Unfallversuche. Clarke.. Cvetkoviñ. 389 . Viãa ãkola unutraãçih poslova. A. 2002. M. 2000. N. 1996. Cox. Andreasen. Backer. Boãkoviñ.. 2000. 1984. T. Ahmed. i Vujaniñ. Saobrañajni fakultet. i Lindenmann. Saobrañajni fakultet. Kriminalistiåka metodika. Problems.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Informator. Åoviñ. S. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-Based Country Groups. vol. New York. Baker. p. vol. Allyn & Bacon. M... Social Development. H. Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files. M. Vjeãtaåeçe u cestovnom prometu.. V. Burg. Beograd.. Dragaå. Beograd. 2002. articles About Traffic Police Corruption. H. 1963. M. H. Armour. 2006. and the Environment. VÃUP. Zagreb. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement... Australian Road Research. Evenston. D. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion. M.. 1992. (seminarski rad). i Sopory. Boston. Police: Practicies. Saobrañajni fakultet.. 1981.

Medicinska kriminalistika. Beograd. 1986. Deliverable 5. Technical Research Centre of Finland (VTT). Iniñ.. 1991... The Extent and some Implications of Incomplete Accident Reporting. New Zealand. 1988.. Ercoli L. Hauer E. New York. Bezbednost drumskog saobrañaja.. Kriminologija. 1987. 1973. Kambera. Hyden. veãtaåeçe. 2000. 1997. Minnesota Institute of Public Health. C. Saobrañajni fakultet. Accident Analysis and Prevention. tehnika saobrañajnih konflikta. 25. Berichte der Bundersanstalt fur strabenwesen BAST. Volume I Wiley. The Escape Project. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis.. S.. Paris. Hakkert A. No 1.765-772. Induced Exposure. 18. uviœaj. Hauer. Odeÿeçe za planiraçe saobrañaja i inæiçering. E.. vol. i dr.. E. Elliot. otkrivaçe NN – uåinilaca. Beograd. Accident Analysis and Prevention. Nomos.S i Hauer. Krsto Bezbednost saobrañaja Dragaå. Igçatoviñ. tragovi. Gosche. A Proposal for the Stadarization of Road Accident Reports. Lund institut tehnologije. Bezbednost drumskog saobrañaja. Beograd. 1981. Guria. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. 1985.M. Road User Behavior: Theory and Research. Goldenbeld.1993. Federal Office of Road Safety. The Expected Loss of Life Quality from Traffic Injuries Requiring Hospitalisation. Gavriloviñ.C. i Negri. Handbook of Road Safety Research. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden. P. Evaluation of Local Safety Measures. New York. Media Questions and Answers on 2010. Evaluation 85. Grime. Accident Analysis and Prevention. 1990. An Introduction to Probability Theory and its Applications.. Œ. M. Obrada saobrañajne nezgode.. Fakultet tehniåkih nauka. P. 1986.. P. TRL. Sluæbeni list SFRJ. Elliott.. H. No 6.. Harris S. 2000. 1998. S. Van Nostrand Reinhold. Gorkiñ.. B.Lipovac. J.. B. & Garder. H. New York. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. Elliott. Jaker. C. Geoffrey. vol 18. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. L. W. vol. Beograd.. No 6. 1981. 22. Haght F. Novi Sad.. Evans L. Accident Analysis and Prevention. Bulletin 70. Estimation Number of Accident. 390 . A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing. Feller. i dr. Federal Office of Road Safety. vol. Minister of Transport. No 2. Privredna ãtampa. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju. p. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and some Meta-Analysis Accidents. T. vol 5. The Real Number of Road Traffic Accident Counts in Neatherland. III deo. B. Hautzinger.. 1987. 1999. New York. London. R. Epstein. A. Kambera... 1989. Accident Analysis and Prevention. G. New York. 1994.. 1992. 1957. Social Marketing: How to say What Needs to be Said. uviœaj i veãtaåeçe saobrañajnih nezgoda... Traffic Safety and the Driver.

Viãa ãkola unutraãçih poslova. 1996. Lipovac. K. 1999. Michel. Metodologija fotografisaça oãteñeça vozila (priruånik). Viãa ãkola unutraãçih poslova.. T. No 8-9.. Lipovac. Lipovac. 2001. Lajunen. Æ. 2000. Lipovac.. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima.Literatura Jaker. P. 1997.. efikasnost. Beograd. Novi Sad. 22. 1997. reforma. M.. 2000. No 2. Pariz. Lipovac.. G. 2002. D. New York. Zemun. 2001. Uviœaj saobrañajnih nezgoda . K. Æ... Zemun. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji. Leonard and More. Lipovac.. trening. Beograd. Beograd. Odnos saobrañajne policije i javnostI. Vujaniñ. i Aranœeloviñ. Beograd.. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. i dr. Jankoviñ..elementi saobrañajne trasologije (udæbenik). Police Organization and Management. Saobrañajne nezgode u preticaçu (monografija). Viãa ãkola unutraãçih poslova. D. Odnos policije i javnosti (projekat). D.. R. 1998. Viãa ãkola unutraãçih poslova. znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima. 2001. New York. 2003. M. Baça Luka. Lipovac. Æ. K. Medijska kampaça poveñavaça upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji. i Keãetoviñ. K. Œ. K. br.. 4. Bezbednost. 2000. Novi Sad. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova).. Police Science Series. Minnesota Institute of Public Health. Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas. X.. 1994. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. K.. Javna uprava. i Vemiñ. K.. 2003... i Ristiñ. K. K. 1996. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – izrada skica i situacionih planova (udæbenik). K. Kovaåeviñ. Lipovac. i Parker. Buliñ.. 6.. Lipovac. D.. Beograd. vol. Kampaçe u bezbednosti saobrañaja. Kavran.. Lipovac. France-selection. Aranœeloviñ. A. Viãa ãkola unutraãçih poslova. P. CIBS. Da li su agresivni Ÿudi i agresivni vozaåi? Accident Analysis and Prevention. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisaçe (udæbenik).. Teorija i praksa upravÿaça bezbednoãñu saobrañaja. Manuel de Premiers Secours Routiers. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija sao391 . Aranœelovac. Keãetoviñ. Kriminalistika taktika. M. Vujaniñ. Zemun. veku (Zbornik radova).. Saobrañajni fakultet. Krivokapiñ. Jolis. 2001. 2001. V. Defendologija. Lipovac. & Donne. K.. Zemun. i Æarkoviñ... M. M. Fusilier.. Jugoslovensko savetovaçe o veãtaåeçu saobrañajnih nezgoda.

Beograd. 1999 – 2003). i Jovanoviñ. Struåni skup Bezbednost SAOBRAÑAJA NA PUTEVIMA. 2002. M.. Lipovac. N. i dr. D. Lipovac. 2008 – 2012. (projekat). 392 .. Kako i gde preñi ulicu. K. seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse (Zbornik radova). M. Lipovac. slikovnica za decu. Budva. Viãa ãkola unutraãçih poslova. veku (Zbornik radova). Baça Luka. Beograd. P. Kako smaçiti stradaçe dece peãaka u Beogradu. K. 2003. Deset lekcija koje æivot znaåe. Sad. Neãiñ. 7.. Krsto Bezbednost saobrañaja brañajnih nezgoda na putevima – Bezbednost saobrañaja u 21. 2006. Lipovac. neka iskustva razvijenih zemaÿa. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. Nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Saobrañaj za novi milenij (Zbornik radova). Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa.. 2006. K. 2003. i dr.. Lipovac. Apatin. 2005. CIBS – Saobrañajni fakultet.. K. (studija). Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda. ''Model 5''. Strategije bezbednosti saobrañaja... Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa (Zbornik radova). K. Lipovac..... Iniñ. Lipovac. K. Fakultet tehniåkih nauka. K. 2006.Lipovac. Lipovac. u odnosu na rizik stradaça u naseÿima – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji – Prva konferencija Novi horizonti saobrañaja i komunikacija 2007 (Zbornik radova). Lipovac. K. Lipovac. Analiza bezbednosti saobrañaja u Srbiji sa posebnim osvrtom na prostornu raspodelu rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama. M.. Beograd. Lipovac. 2007. i dr... (studija). Viãa ãkola unutraãçih poslova.. K. Mapiraçe opãteg rizika stradaça u saobrañaju. Lipovac.. K. Analiza bezbednosti saobrañaja na magistralnom putu M-1 (Beograd – granica sa Makedonijom. K. D. 2007. Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåiteÿe (Zbornik radova). Miloãeviñ. i dr. Makroistraæivaçe stradaça peãaka u Beogradu. Beograd. Lipovac. M.. i Vukaãinoviñ. Lipovac. K. Sistemski pristup smaçivaçu stradaça dece u saobrañaju. Beograd. AMS Republike Srpske i Grafomark. 2002. 2007.. Novi Sad. ''Model 5''. Strategija bezbjednosti saobrañaja na putevima Republike Srpske.. K.. (studija). priruånik za peãake (priruånik). 2006. 2006. M. 2007. bojanka za decu. 2004. Zemun. Beograd. i dr. Studija bezbednosti saobrañaja sa detaÿnom analizom ugroæenih mikrolokacija i predlogom mera na koridoru x. Lipovac. i Peãiñ. 2002.. 2003. Novi Sad. K. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). i Vukaãinoviñ. Baça Luka. Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore (Zbornik radova). K.. Lipovac. Saobrañajni fakultet. K. (studija).. Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa (Zbornik radova).. Deset lekcija koje æivot znaåe. Poloæaj i razvoj policijskog ãkolstva Srbije. M. Vrçaåka Baça. i Vukaãinoviñ. Tesliñ. Beograd.

1995.. L. vol.Literatura Lipovac. Saobrañajni fakultet. Milijeviñ. Ekonomika saobrañaja.. Tumbas. Pogledi na strategijsko planiraçe policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. Miliniñ. Ekonomski fakultet. Saobrañajni fakultet. Stead. 2007. Y. Beograd. V. International Congress. R.. B. 1994. i Baãiñ. Jovanoviñ D. 393 . Saobrañajni fakultet. Nauka o policiji.... S. Ÿubÿana. Beograd. M. K.. Accident Analysis and Prevention. Ugroæenost dece i starih u saobrañaju – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji. B. Policing in Central and Eastern Europe. Miletiñ. Nicholson. Kriminalistiåka tehnika. 1996. Beograd. 1998. Mitroviñ. Aktivnosti lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja – istraæivaçe putem ankete. 1994. Michigan. Beograd. D. Policijska akademija. Nicholas S. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. i Wong. seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse. Maksimoviñ. 2007. Meãko. Plato. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). B.Y. Milosavÿeviñ. 2007. Australia. 2007.. B. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice. Beograd. New York. Social Marketing. 1990. V.. 1994. Facultz of Crminal Justice. M... Pagon.. Detroit. 2005. nauåno-struånom skup (Zbornik radova). Miliniñ. Smith. i Hastings. J. Beograd. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. A Synopsis by the Centre for Social Marketing. S. Zemun. T.. 1993. Rehabilitacija i rekonstrukcija puteva. S. Kinney.. i Boæiñ. Primeçena kriminalistiåka tehnika. Da li su nezgode raspodeÿene otrovom? Statistiåki test. G. Saobrañajni fakultet.. Utvrœivaçe opasnih mesta na putevima u funkciji procesa rehabilitacije puteva. i Todoriñ. No 1.. Beograd. S. 2000. T. 1999. Teorije saobrañajnih nezgoda. B. Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja (Zbornik radova). Beograd. Beograd. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Beograd. i Dobovãek. i Kukiñ. MacFadyn.. Ogden. Marketing Bulletin.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 25.. 1998. U. 1999. Society of Automotive Engineers. Policijska akademija. G. Zlatibor.. 2004. Macpherson..W. C. Maksimoviñ. i Lewis.. K. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. Muræan. Ÿudska prava.. Traffic Engineering and Management. Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja. 2006. 1991. Lipovac. Zemun.. Monash University. S. Miloãeviñ. Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda (priruånik). Fakultet organizacionih nauka. A. D... Lipovac K. New Zealand Drink-Driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising. New Zealand. (Zbornik radova). Lipovac. R. Centre for Social Marketing. Vrçaåka Baça. R. 1997. Novakoviñ. Æ. D. Kontrola i regulisaçe saobrañaja. Beograd. Clayton. i dr. i Taylor. Beograd. Kriminalistiåka tehnika. Projektovaçe modela inoviraça znaça u saobrañaju (magistarski rad). i Jovanoviñ. Viãa ãkola unutraãçih poslova. G.. K.. i dr. Beograd. K.

i dr. Publisher. Harmonization of European Accident Investigation Systems. Bezbednost saobrañaja. R.R. 1995. Milicionarski odnosi sa javnoãñu.. 2006. Brisel. McGraw... Viãa ãkola unutraãçih poslova. Beograd. Accident Analysis and Prevention..W. Putni saobrañaj. 1994.. 2000. Beograd.. rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ÿudi.. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici. 2001... Zagreb.. (seminarski rad). No 2. 1997. I. J. VTI izveãtaj broj 390 A. Saobrañajna kriminalistika. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Loznica. Analize podataka i zaãtita. New Brunswick and London. Peåar.. Rice J. J. G. B.. Pantazijeviñ. Savetovaçe: Kontrola i regulisaçe saobrañaja (Zbornik radova). Advertising and Promotion Management Edition. I. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Bezbednost saobrañaja. V. S. J. Elementi sigurnosti cestovnog prometa. Beyond Traffic Safety. S. Vasiÿeviñ. (seminarski rad). Paul. Thulin H. Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy. 1989. Traffic Accident Investigators’ Manual. 1994. Level 3. Road Transport VII – 33.. 1996. Beograd. S. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. vol. Belmond... i Donovan. Simonoviñ. Beograd. Rivers. Poreœeça bolniåkih i policijskih podataka o povreœenim. vol. Rothe. seminar-savetovaçe-razmena najboÿe policijske prakse. Weston. Rivers. P. Transport Research Apas. 1973. i Nilsson. ekspertize prometnih nezgoda. M. 2006. No 5. Policijska akademija.. Beograd.L. Sudari i kamioni ukÿuåeni u çima: studije pojedinih sluåajeva.1994. J. Savremena administracija.. i Knuiman. Dosije sektora: Zreçanin. 1986. 394 . Viãa ãkola unutraãçih poslova.. 1994. 1998.Hill. V. 2006. Rossiter. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 22. Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti. izloæenost. Beograd. 1995. Vrçaåka Baça. Beograd. Duxbury Press. R.W..Lipovac. Matematiåke statistike i analize podataka. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Etika milicije u regulisaçu i kontroli saobrañaja.. Thomas. Dosije saobrañajnog sektora PS Lapovo. Thomas. A. SSUP. F. 2005.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 1987. i Jones. svezak 1. Bezbednost 2. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook.. 26. Rotim. New York. Beograd. Beograd. Krsto Bezbednost saobrañaja Pantazijeviñ. Petroviñ. i Skalar. (seminarski rad). 2001. Stein H.S. P. P. J. Accident analysis and prevention. Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – svetska iskustva. S. Stefanoviñ. Pantazijeviñ. (seminarski rad). Institut za sigurnost na autoputu. The Police Traffic Control Function Rakiñ. Shope. Percy L. Rosman D. Vodineliñ.. New York. Charles C. Drugo izdaçe. V. Skopÿak. G. New York. 2006.W. R. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãaçe kod mlaœih i odraslih: koriãñeçe supstanci i roditeÿski uticaji. Transaction Publishers. 1982.

1997. The Police Journal. 29.. i Banoviñ. Deliverable 5. K.Literatura Vujaniñ. 395 . Automobilizam u Srbiji 1903-1933. The Impact of Enforcement on Accidents. Fotografski i video snimci u sudskoj praksi. 2002. Prilog definisaçu pojma uviœaja. juna 1976.