BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA – uõbenik –

Autor Prof. dr KRSTO P. LIPOVAC, dipl. inæ. saobrañaja

Recenzent Prof. dr Milan VUJANIÑ, dipl. inæ. saobrañaja

V. d. glavnog i odgovornog urednika Milovan IVANOVIÑ

Urednik izdaça Slavica ÑIROVIÑ

Za izdavaåa Milovan IVANOVIÑ

Izdavaå Javno preduzeñe Sluæbeni list SRJ Beograd, Jovana Ristiña 1

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 656.1.08 (075.8) 656.1.053 (075.8) 351.811 (075.8) LIPOVAC, Krsto P. Bezbednost saobrañaja / Krsto P. Lipovac. – Beograd: Sluæbeni list SRJ, 2008 (Beograd: Grafiåki centar). – XXII, 398 str.: ilustr.; 24 cm Tiraæ 500. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str. 387-396 i uz svako poglavlje. – Registar. ISBN 978-86-355-0747-7 a) Drumski saobrañaj – Bezbednost b) Saobrañajne nesreñe c) Saobrañajna policija COBISS.SR-ID 145745932

Krsto P. Lipovac

BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA
– uõbenik –

BEOGRAD 2008.

SADRÆAJ
Strana

Predgovor prvom izdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XVII Skrañenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XIX 1. UVOD 1.1. Saobrañaj, ãtetne posledice saobrañaja, bezbednost saobrañaja . . . . . . . . 1.2. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Najznaåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1. Drumski saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu . 1.3.2. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu . . 1.3.3. Vodni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu . . . Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika, osim u sluåajevima: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.4. Vazduãni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu 1.3.5. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope . . . . . . . . . . . . 3 5 9 9 9 10 11 11 11 12 13 13 13 14 15 15 15 15 16 17 18 V

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

1.4. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.1. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.2. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 1.4.3. Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 1.4.4. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 1.5. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . 26 1.6. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 1.6.1. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama . 28 1.6.2. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 1.6.3. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 2. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.1. Pojam saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Meœunarodne organizacije i udruæenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.1. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.2. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.3. Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . 2.3.4. Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . 2.4. Predmet saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.5. Subjekti saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.1. Prevoz putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zakljuåivanje ugovora, osnovni sadræaji ugovora . . . . . . . . . . . . . . Prava i obaveze prevozioca i putnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.2. Prevoz robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Formalni i neformalni ugovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obaveze prevozioca i poãiljaoca, vrãenje utovara i istovara robe . Pojam i sadræaj tovarnog lista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prenosivi tovarni list . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VI 39 40 43 43 43 44 46 48 48 49 50 50 51 52 53 53 54 54 55 56 56

Sadræaj Strana

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.1. Nauka i saobrañajna nauka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.1. Predmet bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.2. Ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3. Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4. Nauåne metode i metodologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5. Metode bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.1. Metod merenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.2. Statistiåki metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.3. Metod ankete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.4. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) 3.5.5. Metod eksperimenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.6. Metod komparacije – uporeœivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.7. Case Study metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.8. Ekspertska metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.9. Mesto i uloga javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6. Teorije saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.1. Teorija sluåaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.2. Teorija zaraze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.3. Teorija sklonosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.4. Spell teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima . . . . . . . . . . . 3.7.2. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.3. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . 3.8. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.1. Pol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.2. Starost uåesnika u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 4.1.3. Sposobnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 VII 61 62 63 63 64 64 65 67 67 67 69 70 71 73 73 74 74 75 75 76 76 77 77 78 81 83 84 86 88 90 92 93 96 96 99

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

4.1.4. Znanja – obrazovaçe i obuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 4.1.5. Stavovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 4.1.6. Iskustvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 4.1.7. Ponaãanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 4.1.7.3. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama . . . 119 4.1.7.4. Nepoãtovanje prvenstva prolaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.7.5. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila . . . . . . . . . 120 4.1.8. Voænja pod uticajem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.9. Umor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10. Nekoriãñenje sistema zaãtite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.1. Upotreba sigurnosnih pojaseva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.2. Kacige za motocikliste i bicikliste . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.10.3. Zaãtita dece u vozilu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.11. Ostali elementi faktora åovek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2.1. Masa vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 4.2.2. Konstrukcija vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.2.3. Oprema vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.3. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.1.Vrsta puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.2. Trasa puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.3. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.4. Stanje kolovoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.5. Prepreke pored puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 4.4. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja . . . . . . . . . . . . . . 140 5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja . . . . . . . . . . . 142 5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . 143 5.2.1. Formiranje struånih stavova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise . . . 145 5.2.4. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 5.2.5. Donoãenje zakona i drugih propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 VIII

. . 175 6. . . . . . . . 155 5. . 181 6. . . . . . . . . . . . . 193 IX . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . .4. . . .2. . . .4. Znaåaj definisanja kljuånih oblasti . . . . . . . . 155 5. . . Teorija sklonosti . . . . 193 7. . 173 6.4. . . . . . . . . Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 5. . . . . . . . Prañenje saobrañajnih nezgoda . . . . 189 7. . 180 6. . . Teorije saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . Modeli bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . 183 6. . .2. . . . . . . . . . . . . . . .6. . . 149 5. . . . . . . . . .3. . . . . . . .1. . . . . . . . . . . Procesualistiåke definicije uviœaja . . . 176 6. .5. . . . . . Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) . . . . 174 6.3. . . . . . 176 6.2. . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . Primeri etioloãke analize nezgoda .2. . . . . . Pojam saobrañajne nezgode . . . . . . . . 170 6. . . . . . . . Etiologija saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . .1. . 172 6. Spell teorija . . . . . . . . . . . . . . . .6. . . . .5. . . . Kljuåne oblasti u naãim uslovima . .1. . . . . . . . . . . . . . . . Sprovoœenje zakona u praksi . . . . . . . . . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. 174 6. . . 147 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 Literatura . . Struktura i sadræaj pravnih akata . . . . . . . . . . .1. Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda . Istorijat .2. . . . . . . . . . . . .6. 168 6.6.5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6. . . . . Kljuåne oblasti primene zakona . . 150 5. . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Teorija sluåaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa . . . . . . . . . . . . . 163 6. . . . 157 5. . . . . . . . SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6. . . . Opisni modeli . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . Fenomenologija saobrañajnih nezgoda .1.1. . . .7. . . . . 193 7. . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda .4. . . Serije dogaœaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Normativne definicije saobrañajne nezgode . . . . . . . . . .Sadræaj Strana 5. . . . . . . 146 5. . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . 175 6. . . . . Teorija zaraze . . . . . . Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa . . . . . . . . . .8. . . . . . . . . 151 5. . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . .7. . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . Kriminalistiåke definicije uviœaja . . . . . . . . . . . . . UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. . . . . . . . . . . . . 179 6. . . . . . . . . . .4. . . . . . .1. . . . . . . . . .5. . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5.1.2. . . .5. . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . 168 6. . . 149 5. . . . . . . .3. . . . . 167 6. . . . . . . . . . . Kljuåne oblasti u EU . . . . . 171 6. . . . . . . .5. Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 6. . . . Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) . . Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 5. . . . .4. . .2. . . . . . . . 159 Literatura . . .6. . . . .2. . . . . . . . . . . .2. . . . . .2. . . . . . . . . . 171 6. . . .

. . . . . . . . . . . 220 8. . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . 213 7. . 230 8. . . . . . . 209 7. . Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada . . . . . . . . . . . .5. .2.3. .2. . . Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali .3. . . 234 8. . . . . . . . . . . .4. Podela tragova prema veliåini . . . . . . . Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 7. . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . . Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) . Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode .6. . . . . . . . . .2. . . . . Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja . . Zakonski osnov za vrãenje uviœaja . . .3. . . 223 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4.2. . . . . . . . . . . . .7. . . . . . . . . Obrada tragova saobrañajnih nezgoda . . . 203 7. . . . . . 222 8. . 204 7. . . 227 8. . . . . . . Fotodokumentacija . . . . . . Skica lica mesta . . . . .2. . . . . . . . . . . . . .2. . .5. . .2. 224 8. . .1. . . Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . . .2. . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . .5. . . . . . . . . 233 8. . . . . . . . . . . . . . 194 7. . . . . . . . . . . .5. . . . Situacioni plan lica mesta . . ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8. . . Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje . . . . . . . Znaåaj tragova saobrañajne nezgode . . . . . . P.4. . . . . . . . . . Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Naåelo sveobuhvatnosti . .1. . 199 7. . . . . . . . .4. . . . . . . . . . Podela tragova prema mestu nalaæenja . . . . . . . . . . . . . . . . . Naåelo objektivnosti . . . . . . . . . . . . Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . 234 X . . Naåelo usaglaãenosti . . . . . .2.3. .6. . . . . . . . . . . . . .1. Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . .3. . . Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . . . . . 220 8. . 222 8. . . . . . . 215 Literatura .2. . . . . . . .3. . . .3. . . . . . . 231 8. . . . . . . . 200 7. . . . . 226 8. . . . . . . . . . . 207 7. . . . . . . . .6. . . .4. . . . . .1. . . . . . . . . . . 201 7. . . . . Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode .6. . . . Uviœaj kao sistem radnji . .5. . 221 8. . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . .3. . . . . . . 228 8. .5.5. . . . . . . . . . . 223 8. . . . 219 8. . Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda . . . . . .8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda . .4.3. .5. . . . . . . . 213 7. . . . . .6. . . . . . . . . . 227 8. .3.Lipovac. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni znaåaj tragova . . . . . . . . . . . Tragovi kretanja vozila . . . . . . . . . . . Zapisnik o uviœaju . . . . . 206 7. . . . . . . . Kriminalistiåki znaåaj tragova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212 7. . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5.1. . 205 7. . . . Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda . Pojam tragova saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . Podela tragova prema vrsti . . Podela tragova sa aspekta merenja . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . .2. . . . . . . .3. 211 7. . 211 7. . . .4. . . . . . . . . . . 216 8. . . . . . . . 224 8. 194 7. . .5. . . . . . . . . . . . . 201 7.1. . . .4. . . . . . . . . . . . 208 7. . . . . . . . .

. . . . Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju . . .3. . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . .1. . . . Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja . .1. . . . 258 Literatura . . . 264 10. . . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja . . . . . . Neposredna kontrola saobrañaja . . 303 12. . . . . 247 8. . . . . . . . . . . . . . 265 10. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Krajnji poloæaj vozila. . . . . . . 290 11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mesto i uloga oup u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja . . .4. . . . . . 264 10. . . . . . . . . . . . 297 12. . 293 12. . . INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja . .3. . . . . . . . . . . . .Sadræaj Strana 8.1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9. . . . . . . . . . . . 256 9. . .3. . . . . . . .2. . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana . . . . . . . . 279 11. . . . . . . . . . . . 250 9.6. .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 Literatura . . . Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije . . . . . .1. . . . . . . . . . UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11. . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308 Literatura . . . . . . . . . . . . . 274 11. .2. . 249 Literatura . . . . . . . 310 XI . . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1.2. 253 9. . . . . Upravni poslovi u oblasti vozila . . . . . . . . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . 285 11. . . . . Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Upravni poslovi u oblasti vozaåa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . 307 12. 279 11. . . . . . . . 265 10. . . . . . . . . . . . .3. . .1. . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura . . . . . . . 299 12. . . . . . . . . . . . . . . . 291 Literatura . . . . . . . . . . . . 306 12. . . . . .5. . . . . . . . Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja . . . . . Neposredna kontrola vozila u saobrañaju . . . . . . . . .2. . . . . . . . 259 10. . . . .4. . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti ispitivanja vozila i tehniåkih pregleda vozila . . . . . . . . lica i predmeta . . . . . . . . . . 253 9. . . . Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja . . . . . 264 10. . . . . . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita . . . . . . . . . .2. . . . . Otpali delovi i materijali sa vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . .5. .

. . . . . . . 358 15. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja . 333 14. . . . . . . . . . . . . Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360 15. . . . . . . . 352 15. . . . . . . . . . . . . .2. . 332 14. . . Raspodela ljudstva i drugih resursa . . .6. . . . . . . . . . . . . . Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja . . . . . . 336 14. . . . . . Druãtvene promene. . . .2. vrste patrola . .9. . . . . . 317 13. . . . . . . . . . . . . . . . 313 13. . . . . . . . . . . . .7. . . . . . . . Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa . promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti . . . . PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . .5. . . . . . . . . . . . 316 13. . . . . .3.1. . . Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti . . . Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima . . . . . . .4. . .3. . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . .2.4. . . . Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? . 318 Literatura . 328 14. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338 14. . .1. . . . . . . . . . . . 339 14. . . 355 15. . . . . . . . . . . . . . 329 14. . . . . . . . . . 315 13. . . . . Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu . . . . . . . . .3. . . . . . . 327 14. realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama . .2. . Patrolna sluæba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . 349 15. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7. . . . Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . . . . . . . . . . . . Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti . . Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa . . . . . . . . . . . . . 360 15.10. . . 322 14. . . . . . Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 13. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354 15. Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . . ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14. . . P. . . . . . . . . . . . . 367 XII . . . . . . . . 345 15. 330 14. . . . . . .6. . Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15. . . . . . . . . . 316 13. . . . . . . . . . . Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa . . . . . . .8. . Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju .1. . . Odreœivanje potrebnog broja policajaca . . . . . .3. . . . . . . . Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . .4. . .4. . . . 356 15. .3. Planiranje rada saobrañajne policije . . . . . 316 13. . . Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu . . . 362 Literatura . . .2. 342 Literatura . Odnosi sa struånom javnoãñu . . . . . . . . . . . . . . . . . Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja .5. . . . . . . . . .4. . . . . .Lipovac.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada . . . . . . . . . . . . . . . . . 385 Literatura . . . . . . . . . . 389 XIII . . . . . . . . . . 375 Najznaåajnije koriãñene internet adrese . 373 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371 16. . . . . . . . . . 371 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poslovi i zadaci na sektoru . . . . . . . . . . . . .Sadræaj Strana 16. . . . . . . . . . . . . . . . 374 Indeks . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . Mesto i uloga voœe sektora i komandira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dosije sektora . . . .1. . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372 16. . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16. . . . . . . . . . . . . . .

inspekcijsko-tehniåki poslovi.. åiçenica i definicija. Prikazani su mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. znaåaj saobrañaja.. uz naglaãenu funkciju da pomognu izuåavaçe i shvataçe posebnog dela bezbednosti saobrañaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja. upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. sa mnoãtvom novih informacija. tako i u pojedinim delovima. uviœaj saobrañajnih nezgoda. poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. faktore bezbednosti saobrañaja. U kçizi je prisutan sadræaj koji se odnosi na nauånu disciplinu bezbednost saobrañaja (opãti deo) i obim sadræaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja (posebni deo predmeta). opãte nauke o bezXV . Rukopis obuhvata vrlo raznovrsne sadræaje koji se odnose na pojam saobrañaja. Kçiga daje moguñnost kreativnom pristupu u organizaciji nastave. Svi navedeni sadræaji dati su detaÿno. U posebnom delu su izloæeni najvaæniji poslovi bezbednosti saobrañaja koji se realizuju u MUP-u. podataka. ali tako da uvaæava postojeñe staçe razvoja naãe nauåne misli i praktiåne aspekte bezbednosti saobrañaja u Srbiji.. pojam i predmet saobrañajnog prava. preventivno-propagandni poslovi. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. odnosno u åijoj realizaciji uåestvuje MUP. kako u celini.IZVOD IZ RECENZIJE . odnosi saobrañajne policije i javnosti. Sve navedeno studenatima ñe olakãati razumevaçe i uåeçe ovog gradiva. Rukopis je zasnovan na najnovijim nauånim dostignuñima u bezbednosti saobrañaja. . saobrañajne nezgode. Autor je u rukopisu vrlo uspeãno izbalansirao potrebu za osnovnim znaçima iz saobrañajnih nauka (posebno iz bezbednosti saobrañaja). kombinovana sa preciznim definicijama kÿuånih pojmova. Prezentovani sadræaji su usklaœeni sa vaæeñim nastavnim planom i programom po kome se izuåava nastavni predmet Bezbednost saobrañaja na Kriminalistiåko-policijskoj akademiji. Opãti je utisak da je dostavÿeni rukopis napisan vrlo struåno. razvoj saobrañaja. Analiza sadræaja u tekstu pokazuje visoku nauåno-struånu vrednost. U kçizi se koristi jasna nauåna terminologija..

Recenzent Prof.inæ. U svemu navedenom åovek je najveñi potencijal unapreœeça bezbednosti saobrañaja . XVI . autor je na mnogim primerima pokazao da u punoj meri podræava savremeni koncept bezbednosti saobrañaja. ukÿuåujuñi i praktiåne aspekte vrãeça poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. P. dr Milan Vujaniñ.Lipovac. Iznoseñi materiju. saob. Krsto Bezbednost saobrañaja bednosti i drugih policijskih nauka. dipl... Pred nama je rukopis koji predstavÿa odliånu osnovu za razumevaçe bezbednosti saobrañaja i posebno policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja.

na tehniåkim pregledima itd. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. stavova i ponaãaça i da ñe doprineti donoãeçu i primeni novog Zakona o bezbednosti saobrañaja i prateñih propisa. preventivno-propagandni poslovi. studentima Kriminalistiåko-policijske akademije. Pisaçu ovog izdaça znatno su doprineli studenti koji su u okviru nastave. inspekcijsko-tehniåki poslovi. saobrañajnih fakulteta. saobrañajnim inæeçerima. Udæbenik bezbednost saobrañaja je vredna literatura nastavnicima i uåenicima sredçih saobrañajnih ãkola i brojnim pojedincima koji obavÿaju razliåite poslove bezbednosti saobrañaja: stareãinama policije. pomoñi unapreœeçu znaça. Na tome sam im veoma zahvalan. pojam i predmet saobrañajnog prava. Autor XVII . radnicima osiguraça. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. razvoj saobrañaja. upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. Materija je podeÿena u dve makroceline: opãta bezbednost saobrañaja i posebni deo koji prvenstveno opisuje policijske poslove bezbednosti saobrañaja. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja. koji rade u obuci vozaåa. onima koji upravÿaju putnom mreæom. poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. i to: pojam saobrañaja. prvenstveno. pa ñe pisaçe drugog izdaça biti olakãano. Prvi deo obuhvata najznaåajnije sadræaje koji su neophodni za razumevaçe materije bezbednosti saobrañaja. faktori bezbednosti saobrañaja. viãih i visokih ãkola koje izuåavaju nastavno-nauånu oblast bezbednost saobrañaja. znaåaj saobrañaja. U drugom delu detaÿnije su prikazani pojedini poslovi bezbednosti sobrañaja koji su u nadleænosti organa unutraãçih poslova. a posebno u okviru izrade seminarskih radova pomogli da se pojedine oblasti boÿe sagledaju i objasne. Oåekujemo sugestije za unapreœeçe sadræaja. olakãati spremaçe ispita. odnosi saobrañajne policije i javnosti.PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Udæbenik Bezbednost saobrañaja nameçen je. saobrañajnim planerima na svim nivoima. saobrañajne nezgode i uviœaj saobrañajnih nezgoda. i to: mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. Verujemo da ñe udæbenik opravdati svrhu.

SKRAÑENICE ABS ADR AETR AIS AMSS AMSRS ANCAP APC ATP CARE CEMT CIBS CMR COV CSC CTI CVR Å-V-P-O E ECE UN ECMT EE EEE – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) – Evropski sporazum o Meœunarodnom prevozu opasne robe – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju Meœunarodne drumske prevoze – Skrañena skala povreda (Abbreviated Injury Scale) – Auto moto savez Srbije – Auto moto savez Republike Srpske – Australijski program za procenu novih vozila (Australian New Car Assessment Programme) – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – Baza podataka za zemlje ålanice EU – Konferencija evropskih ministara transporta (Conference of Ministares of Transport) – Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – Centar za obuku vozaåa – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – Komitet za unutraãnji transport – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – åovek–vozilo–put–okruæenje – Inæenjerstvo (Engineering) – Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija – Konferencija evropskih ministara transporta (Europian Conference of Ministry of Transport) – Inæenjerstvo–Obrazovanje (Engineering – Education) – Inæenjerstvo–Obrazovanje – Prinuda (Engineering – Education – Enforcement) XIX .

Krsto Bezbednost saobrañaja – Inæenjerstvo–Obrazovanje–Prinuda–Æivotna sredina (Engineering – Education – Enforcement–Environment) EU – Evropska unija (Europian Union) EuroNCAP – Evropski program za procenu novih vozila (Euro New Car Assessment Programme) FIA – Meœunarodna automobilska federacija FIM – Meœunarodna motociklisticka federacija FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila FTN – Fakultet tehniåkih nauka GIS – Geografski informacioni sistem IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol.Lipovac. droge i saobrañajnu bezbednost ICD – Meœunarodna klasifikacija bolesti (International Clasification of Diseases) IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije IIS – Skala oãteñenja pri povredama (Injury Impairmant Scale) Ik – Indeks kontrole INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije IRF – Meœunarodna putna federacija (International Road Federation) IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) IRU – Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (International Road Union) IS – Informacioni sistem ISO – Meœunarodna organizacija za standardizaciju (International Standard Organization) ISS – Ukupni rezultat ozbiljnosti povreda – (Injury Severity Score) IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje JIS – Jedinstven informacioni sistem JNCAP – Japanski program za procenu novih vozila (Japaniese New Car Assessment Programme) KEMT – Konferencija evropskih ministara transporta KZ – Kriviåni zakonik (Kriviåni zakon) MUP – Ministarstvo unutraãnjih poslova NHTSA – Nacionalna administracija za bezbednost puteva u SAD (National Highway Traffic Safety Administration) NN vozilo (lice) – nepoznato vozilo (lice) XX EEEE . P.

Skrañenice NRSC OECD OTA OUR OUP PGDS PR PRI PRU PSP PTT PUS QALY RP RPE RS SF SFRJ SN SN upitnik SPG SRJ SRS SRS SSSR SUP ÃSP TCT TRRL UITP UK UKBS UN USNCAP USRS USP VIN – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development) – Svetska turing i automobilska organizacija – Organizacija udruæenog rada – Organ unutraãnjih poslova – Proseåan godiãnji dnevni saobrañaj – Odnosi sa javnoãñu (Public Relations) – Meœunarodna organizacija za preventive – Jedinica za odnose sa javnoãñu (Public Relation Unit) – Poznavanje saobrañajnih propisa – Poãta-Telefon-Telegraf – Po uputstvu SUP-a – Godine prilagoœenog kvaliteta æivota (Quality Adjusted Life Years) – Privremena registracija – Izdavanje privremene registarske tablice – Republika Srbija – Saobrañajni fakultet – Savezna Federativna Republika Jugoslavija – Saobrañajna nezgoda – Obrazac za evidentiranje saobrañajnih nezgoda – Saobrañajne patrole graœana – Savezna Republika Jugoslavija – Dodatni sistem za odræavanje (Suplementary Restrain System) – Socijalistiåka Republika Srbija – Savez Sovjetskih Socijalistiåkih Republika – Sekretarijat Unutraãnjih Poslova (Policijska uprava) – Ãkolske saobrañajne patrole – Tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (Traffic Conflict Techniques) – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) – Meœunarodna unija za javni transport – Ujedinjeno Kraljevstvo (United Kingdom) – Unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja – Ujedinjene nacije (United Nations) – Ameriåki program za procenu novih vozila (US New Car Assessment Programme) – Ustavni sud Republike Srbije – Uprava saobrañajne policije – Meœunarodna oznaka vozila – ãasije (Vehicle Identification Number) XXI .

P.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja VRC WHO WP ZKP ZoBS ZoOBS ZoP ZUP – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) – Radni dokument (Working Paper) – Zakon (zakonik) o kriviånom postupku – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o prekrãajima – Zakon o upravnom postupku XXII .

ãtetne posledice saobrañaja. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja 1.5.2.4. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) 1. Saobrañaj.1. bezbednost saobrañaja 1.3.1. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja . Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1.6. UVOD 1. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva 1.

Naime. Trgovina je obuhvatala kupovinu. S druge strane. znaåajnog broja ljudi. Konaåno. saobrañaj i prodaju. odnosno saopãtenja. SAOBRAÑAJ. ãta je saobrañaj. Ãta je to saobrañajna delatnost.1 Pronalazak vatre2 je omoguñio veñu pokretljivost ljudi i nomadski æivot i u hladnijim predelima. Izdvojio se iz trgovine.000 do oko 3. sada se prevoze i proizvodi zemljoradnje. tada se pojavila potreba da se svakodnevno promeni mesto znaåajne koliåine hrane.000 do oko 10. Saobrañaj kao samostalna ljudska delatnost je nastao u okviru treñe velike podele rada. Saobrañaj nije isto ãto i saobrañajna delatnost i moæe se definisati na razliåite naåine. ÃTETNE POSLEDICE SAOBRAÑAJA. prvoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojili su se zemljoradnja i stoåarstvo. u treñoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojila se trgovina. neophodno je dati adekvatne odgovore na ova pitanja kako bismo korektno izlagali smisao i znaåaj bezbednosti saobrañaja. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA Nastavni predmet bezbednost saobrañaja odnosi se na saobrañaj i saobrañajnu delatnost.000 godina pre naãe ere. Zato se pojava saobrañajne delatnosti vezuje za mlaœe kameno dobaneolit. Saobrañajna delatnost je delatnost koja se sastoji u promeni mesta ljudi. stvari ili saopãtenja. Saobrañajna delatnost je postala znaåajna za åoveka. ãta znaåi saobrañati? Ma koliko navedena i druga sliåna pitanja izgledala nevaæna. åime se skreñe paænja na ekonomski smisao saobrañaja.1. od oko 10. jer su se ljudi nastanjivali na duæe vreme oko mesta proizvodnje.000 godina pre 2 Mlaœi paleolit. 3U naãe ere. U drugoj velikoj podeli rada izdvojila se grupa ljudi koji su se prvenstveno bavili zanatstvom i od toga æiveli. a odgovori jednostavni. stvari ili saopãtenja.1. 3 1. tj. grupa ljudi koji su samo saobrañali i od toga æiveli. UVOD . Kasnije se iz trgovine izdvojio saobrañaj. grupa ljudi koji su se bavili trgovinom i od toga æiveli. 1 Mlaœe kameno doba (neolit). Pojava zemljoradnje uveñala je potrebe za saobrañanjem.3 Danas se sve åeãñe govori o transportnoj (saobrañajnoj) industriji (privredi). Uveñane su koliåine dobara koje je trebalo prevesti: pored proizvoda lova i sakupljanja. Pojavila se potreba za saobrañanjem – za saobrañajnom delatnoãñu. Saobrañaj (1) je samostalna ljudska delatnost åiji je cilj promena poloæaja ljudi. sa pojavom prvih ljudskih naseobina (mlaœe kameno doba). Za naãe potrebe istañiñemo nekoliko definicija saobrañaja. od oko 50. porasla su i rastojanja prevoza. tj.

na danaãnjem nivou razvoja. u vazduãnom saobrañaju to su avioni. saobrañajna sredstva i organizovanost (ureœenost). Bez saobrañaja nije moguñe funkcionisanje i trajan opstanak æivotnog prostora. Saobrañajna sredstva su sva sredstva kojima se odvija saobrañaj. ãtetne posledice saobrañaja prete da omalovaæe i znatno umanje koristi od saobrañaja. u æelezniåkom saobrañaju to su lokomotive i æelezniåka kola – vagoni. gubici i troãkovi saobrañajnih nezgoda i – socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa izazvano saobrañajem. za naãe potrebe najznaåajnija je sledeña definicija saobrañaja: Saobrañaj (3) je jedna od 4 egzistencijalne funkcije svakog æivotnog prostora (rad. P. a posebno saobrañajnim nezgodama. Konaåno. Saobrañaj je mnogo doprineo ukupnom razvoju civilizacije i predstavlja jedan od vaænih elemenata ovog razvoja. ne oåekuje se potpuna sigurnost. jer je to egzistencijalna funkcija. – zagaœivanje okoline bukom. meœunarodni i domañi koridori (vazduãni saobrañaj). Dakle. Dakle. mora se saobrañati. S druge strane. – materijalne ãtete. tj. Saobrañajni put je deo prostora koji se. letelice i baloni. U drumskom saobrañaju to su drumska prevozna sredstva – vozila. izduvnim gasovima i otpadnim materijama. u definiciji saobrañaja pominju se i odreœeni uslovi – ograniåenja: uz ãto manje negativnih efekata. Vazduãni put predstavlja deo vazduãnog prostora koji je odreœen po pravcu pruæanja. Kao najznaåajnije ãtetne posledice saobrañaja danas se istiåu: – iscrpÿivaçe prirodnih resursa. Meœutim. Meœutim. Smisao saobrañaja se odnosi na uspeãno povezivanje ostalih funkcija. daje odgovor na pitanje: Kako saobrañati. Saobrañaj nije sam sebi cilj. Potpuna sigurnost u saobrañaju. prvenstveno. frekvencije (radio saobrañaj i telekomunikacije). regionalni i lokalni putevi (drumski saobrañaj). a u vodnom saobrañaju to su brodovi. bez4 . po visini i po ãirini i u kome je bezbednost plovidbe obezbeœena radio – navigacionim ureœajima. rekreacija i saobrañaj). åiji je cilj povezivanje ostalih funkcija. UZ ÃTO MANJE NEGATIVNE EFEKTE. uz ãto manje negativnih efekata? Bezbednost saobrañaja je nerazdvojni deo definicije saobrañaja. åamci i druga plovila. To su magistralni.Lipovac. saobrañaj je egzistencijalna funkcija. – nastradali u saobrañajnim nezgodama (lakãe i teæe povreœeni i poginuli). stanovanje. Bezbednost saobrañaja se bavi negativnim efektima saobrañaja. Zato teæimo uspostavljanju optimalne sigurnosti. koristi za kretanje saobrañajnih sredstava. glavne i sporedne pruge (æelezniåki saobrañaj). Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja se bavi izuåavanjem ãtetnih posledica saobrañaja i metodama njihovog smanjivanja. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Saobrañaj (2) je organizovano kretanje saobrañajnih jedinica saobrañajnim putevima. nije moguña. Pri tome. uz odræiv dalji razvoj saobrañaja. U ovoj definiciji sadræani su osnovni elementi saobrañaja: saobrañajni put.

Javlja se potreba da se znatno veñe koliåine tereta (sva proizvodnja. splavovima i prvim åamcima (izdubljeno stablo) koji su iãli nizvodno ili su bili vuåeni i sl. Aktivna bezbednost saobrañaja odnosi se na spreåavanje nastanka saobrañajnih nezgoda. Pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja onda kada se dogodi saobrañajna nezgoda.1. ograniåiti i detaljnije izuåavati saobrañajne nezgode kao predmet bezbednosti saobrañaja. tj. Ukoliko razvoj saobrañaja kasni za razvojem druãtva. javÿa se integralni (kombinovani) transport. Nastankom zahtevi za prevozom velikih koliåina stvari i ljudi. Merama aktivne bezbednosti saobrañaja postiæe se smanjenje broja saobrañajnih nezgoda.). robovlasnici ukrupnjavaju svoje posede i jeftino kupuju robove. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva bednost saobrañaja daje odgovor na pitanje kako saobrañati uz ãto manje ãtetnih posledica. odnosno sa razvojem druãtva. Ako se predmet bezbednosti saobrañaja svede na saobrañajne nezgode. Brojni su primeri koji ovo dokazuju. nivo razvoja saobrañaja umnogome odreœuje trenutni nivo i omoguñuje dalji razvoj druãtva. Pasivna bezbednost saobrañaja se odnosi na smanjivanje ãtetnih posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. sva oruœa i alati. cilj pasivne bezbednosti saobrañaja nije smanjenje broja nezgoda. onda nivo saobrañaja postaje smetnja daljem razvoju druãtva. Kada su dominirali zahtevi za kratkim prevozima malih koliåina stvari i ljudi. onda moæemo razlikovati dva pristupa. Kada se pojavila potreba za efikasnim koriãñenjem razliåitih grana i vidova saobrañaja. UVOD . pojavila su se i transportna sredstva koja su ovo omoguñavala.2. mi ñemo se. Mada se bezbednost saobrañaja bavi svim ãtetnim posledicama saobrañaja. svi robovi itd. na velikim rastojanjima. Prvi suvozemni putevi bile su staze koje su utabale æivotinje. smanjenje verovatnoñe da se desi nezgoda. veñ smanjenje ãansi da posledice nezgode budu veñe. U prvobitnoj zajednici ljudi su imali potrebu da prevezu male koliåine tereta. Pored noãenja tereta (od strane åoveka ili æivotinja). Kombinovanim i sveobuhvatnim preduzimanjem mera aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja smanjuju se broj nezgoda i veliåina njihovih posledica. Dakle.2. u saobrañaju su dominirala saobrañajna sredstva koja su to omoguñavala. S druge strane. za poåetak. 1. Nivo razvoja saobrañaja uvek je zavisio od nivoa tehnoloãkog i ukupnog razvoja druãtva i njemu se upodobljavao. na mala rastojanja. dva aspekta bezbednosti saobrañaja: aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja. ZNAÅAJ SAOBRAÑAJA ZA RAZVOJ DRUÃTVA Saobrañaj je nastao kao potreba åoveka i u tesnoj vezi je sa nivoom razvoja ljudskih potreba (posebno zahteva za saobrañajem). svakodnevno prevoze unutar poseda na ma5 1. znaåajniji prevozi su realizovani vuåenjem na raåvastoj grani (koja klizi). S razvojem robovlasniãtva. Ovakve zahteve mogao je da zadovolji primitivan saobrañaj koji je koristio ljudski rad i delimiåno snagu pripitomljenih æivotinja.

do druge polovine 13. 5 Feudalno doba se u Evropi vezuje za period od kraja 10. oni su umesto jednostavnog i teãkog vuåenja grane. ali i zbog problema saobrañaja) daju komade zemlje kmetovima koji na ovim malim posedima i æive. kada su ljudi shvatili da su otpori klizanju nekoliko desetina puta veñi od otpora kotrljanju. do feudalca. deo proizvoda namenjeni su razmeni. potreba) na velika rastojanja. Snaga vetra je koriãñena za odmor robova i kretanje u smeru vetra. omoguñuje se intenzivnije bavljenje umnim radom. konstruisali toåak koji se okreñe i na njega stavili granu sa teretom. U feudalizmu. Zbog nepoznavanja puåine i problema u orijentaciji. kulture. ovo je bilo dovoljno i zadovoljavalo je tadaãnje potrebe. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 lim i srednjim rastojanjima (sa jednog na drugi kraj poseda ili od udaljenih njiva do skladiãta ili mesta gde stanuju robovi. naoruæanja. Tako se razbijaju i paråaju velike i snaæne dræavne zajednice. umetnost i nauka. odnosno robovlasnik).Lipovac. Osnovno prevozno sredstvo bili su tovarne æivotinje. tako da je trgovina u nekim regionima skoro zamrla. Formiranje organizovanih vojnih formacija i velike vojne aktivnosti stvaraju nove potrebe za saobrañanjem: za brzim prebacivanjem vojnih jedinica (vojnika. Mada su brodovi nekad bili i veoma veliki. Zauzvrat kmetovi se oduæuju svojim gospodarima tako ãto besplatno rade na njihovim imanjima (kuluk) ili daju deo (od jedne desetine do jedne treñine svih prihoda) svojih proizvoda (naturalna renta). U okviru treñe velike druãtvene podele rada izdvaja se trgovina. Shvativãi da su otpori kretanju u vodi znatno manji. Zbog poveñanih zahteva za prevozom.5 velikoposednici (zbog problema prañenja velikih poseda. hrane i dr. Drumarine. veka. omoguñio je konstrukciju taljiga (grana ili jednostavna drvena konstrukcija sa toåkom koji se okreñe). suæavanja vidika i zastoja u razvoju nauke. njihova korisna nosivost je bila mala. trgovci. carine i druge daæbine pretvarale su se u pravu pljaåku trgovaca. ali raste produktivnost rada (jer je kmet viãe zainteresovan za proizvodnju). grade se putevi sa tvrdom podlogom i putna mreæa. Ovo dovodi do zatvaranja na svoje posede. vojnici. a samo manji deo se prevozi 6 . konstruisali åamce i velike brodove. Meœutim. ali i potrebu za sigurnim i brzim prenosom saopãtenja i informacija. a posebno zbog potreba vojske. ovi brodovi su plovili rekama i u priobalnom moru. nauke i drugih oblasti duhovnog stvaralaãtva.4 Vezivanjem znaåajnog fiziåkog rada za robove. Ovakvi zahtevi su se mogli zadovoljiti razvojem i primenom novih prevoznih sredstava. umetnici) kupuju na træiãtu. Razvijaju se pismenost. Feudalci teæe da se osamostaljuju.7 Na duæa rastojanja se prevozi samo deo proizvodnje sa feuda (1/10 do 1/3) i deo proizvodnje na posedu feudalca (rezultat kuluka). Zadræava se naturalni karakter privrede. Znatan deo brodskog prostora zauzimali su sami veslaåi i potrebna hrana i voda. a znatno kasnije i zaprega. veliki brodovi su pokretani ruåno – snagom robova. Usporen je razvoj umetnosti. 7 Najveñi deo dobara koji se proizvede – troãi se na feudu. Obrazuju se prve velike dræave. S obzirom na to da su robovi bili dostupni i jeftini. ljudi su sve viãe koristili vodni prevoz: konstruisali su bolje splavove.6 Smanjene su koliåine dobara koje se prevoze. 6 Ovaj period se naziva mraåni srednji vek. Jedan od najveñih pronalazaka u istoriji – pronalazak toåka. P. 4 Ljudi su upuñeni da deo dobara (zemljoradnici i zanatlije) ili sva potrebna dobra (åinovnici. Naime. Mada dominira naturalna proizvodnja.

splavovi i åamci). Meœutim. koja je stvorila nove zahteve za prevozima. sirovina (pamuk. prvim konstruktorom se smatra Dæordæ Stivenson koji je 1814. puteva i organizacije prevoza.2. konstruisao prvu parnu lokomotivu. Obnavljaju se suvozemni putevi. i 16. stari se ne odræavaju – veñ propadaju.1. Meœutim. 11 Amerikanac Fulton je 1807. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva Manje koliåine dobara i manja rastojanja prevoza usporavaju razvoj prevoznih sredstava. Ovo zahteva i prevoz velikih koliåina sirovina sa veñih udaljenosti. kafa. vuna i sl. kukuruz. vek) deãavaju se znaåajne promene u druãtvu i privredi: uvodi se manufakturna proizvodnja. 10 Englez Riåard Trevitik je 1804. UVOD .). jer su robovi skupi.9 parnih lokomotiva. do 18. deãavaju se velika geografska otkriña i razvijaju gradovi i trgovina. Istorijski pronalasci koji su omoguñili industrijsku revoluciju. Zahteva koncentraciju radne snage. Parna maãina nalazi prvu primenu u konstrukciji parnih drumskih vozila. zbog neuspeha njegovog eksperimenta. putovanjima ljudi. vek) omoguñuje prekookeansku plovidbu. Industrijska proizvodnja postavlja. prevozima velikih i malih koliåina itd. Pojavljuje se potreba za raznovrsnim prevozima (åestim prevozima. Poåinje proces druãtvene podele rada u kome se iz trgovine izdvaja saobrañaj kao samostalna oblast “proizvodnje”. serijska. sirovina i proizvoda na jednom mestu. do tada neviœene zahteve za prevozom ljudi i stvari i prenosom saopãtenja.11 Oto mo8 U Evropi se kompas ãiroko primenjuje u 9 Francuz Kinjo je 1769. a nema ni potrebe za ovakvim prevozima. i 1836. omoguñuju i pravu revoluciju u razvoju saobrañaja. konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu. a zatim i za drumski saobrañaj (preduzeña za prevoz poãte i putnika zapreænim vozilima – diliæansama). Veliki brodovi se ne grade. Tokom 15. Koriste se prevozna sredstva iz ranijeg perioda (taljige. Poveñavaju se koliåine dobara koja se prevoze. zapreæno vozilo. konstruisao prvi parni parobrod koji je saobrañao na reci Hadson. Otkriñe kompasa8 i ustava – prevodnica (15. parno vozilo za vuåu topova. Novi putevi se ne grade. u Londonu je organizovan javni gradski prevoz omnibusima na parni pogon koji su imali 14 i 22 sediãta. Izmeœu 1833. prenosom saopãtenja itd. U vreme raœanja modernog sveta (15. ali i rastojanja prevoza. Saobrañajna delatnost ostaje u okviru zemljoradnje.10 a zatim i parobroda. projektovao prvo 14. joã uvek se preteæni deo saobrañajne delatnosti obavljao u okviru drugih oblasti proizvodnje (zemljoradnje. specijalizovana i robna – namenjena træiãtu. otkriñe novih maãina i njihova primena bili su uvod u industrijsku revoluciju i industrijsku proizvodnju.) i novih proizvoda sa novootkrivenih prostora (krompir. Ovakvi zahtevi dovode do razvoja postojeñih sredstava prevoza. Serija tehniåkih pronalazaka. 7 1. Velika geografska otkriña zahtevaju razmenu (prevoz) izmeœu vrlo udaljenih delova sveta. Manufakturna proizvodnja podrazumeva proizvodnju velikih koliåina istih proizvoda koji se ne mogu prodati u mestu proizvodnje niti u blizini i zahtevaju prevoz na velika rastojanja. zanatstva i trgovine. kakao itd. prevozima na duga i kratka rastojanja. Menja se i struktura prevoza: raste udeo prehrambenih proizvoda (za gradsko stanovniãtvo). Industrijska proizvodnja je masovna. Porast nepoljoprivrednog (gradskog) stanovniãtva zahteva prevoz velikih koliåina hrane sa udaljenih podruåja. veka pojavljuju se prva saobrañajna preduzeña za prevoz vodama (osnivaju ih vlasnici brodova i åamaca). stoåarstva i zanatstva) i trgovine.). veku.

Benc je proizveo 69 automobila. marke Niseldorf. radio i televizija. Izmeœu 1885. a fabriåki ãofer je ostao åetrdeset i pet dana da bi obuåio prvog srpskog ãofera Sretena Kostiña. Ukoliko bi razvoj saobrañaja kasnio.Lipovac.500 km. veka. Beograd. veñ ima cilj da zadovolji odreœene druãtvene potrebe). Krsto Bezbednost saobrañaja 1 tori nalaze prvu primenu u konstrukciji motora za pokretanje prevoznih sredstava u drumskom. Ali ovo je izazvalo i bolje povezivanje i saradnju izmeœu dalekih krajeva. vodovodi itd.14 Elektriåna struja i elektriåni motor odmah nalazi primenu u pokretanju drumskih vozila. N.). metodom masovne proizvodnje.). stavljaju se na toåkove. Australiji. konstruiãe åetvorotoåkaãa sa kojim prelazi 1. Na osnovu ovog kratkog istorijskog osvrta na razvoj druãtva i razvoj saobrañaja. Nemac Karl Benc konstruãe prvi automobil sa unutraãnjim sagorevanjem. Optimalan razvoj omoguñuje se samo usklaœenim razvojem sa12 Grupa autora. aprila 1903. i 1893. Amerikanac Henri Ford 1896. saobrañaj koristi sva dostignuña u razvoju druãtva za svoj dalji razvoj. tek 1971. Evropu je napustilo oko 55 miliona ljudi (krenuli su ka Americi. Africi. moæe se uoåiti opãta zakonitost – meœuzavisnost: druãtveni razvoj odreœuje zahteve za saobrañajem i podstiåe stalni razvoj saobrañaja (jer saobrañaj nije sebi cilj. razvija se integralni transport. jer je 1837. U skladu sa ekonomskim potrebama otkrivaju se i primenjuju: cevni transport (naftovodi. P. sklapao automobil za samo 93 minuta. kupio je automobil u Beåu. bio bi onemoguñen ili sputavan dalji razvoj druãtva. æelezniåka pruga i saobrañaj. ali se Amerikanac Morze smatra pronalazaåem telegrafa. Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. prenos informacija i telekomunikacije itd. knjiga I.13 Tako je motorizovana Amerika. 15 Nemci Gaus i Weber su 1833. Zelandu itd. 16 Tokom 19. Boãko Raduloviñ. Konaåno. telegraf15 i telefon. 13 Ford je 1912.). a zatim i u ostalim vidovima saobrañaja. a zatim i lokomotiva. U Srbiji se prvi automobil. Kostiñ je kasnije bio ãofer kralja Petra Karaœorœeviña Prvog i osnivaå “Ãoferskog srpskog udruæenja”. brzih i sigurnih brodova i drugih prevoznih sredstava.12 Danlop je izumio pneumatike i od 1890. a zatim to radi i Gotlib Dajmler (Ãtutgart). Konaåno. posle Napoleonovih ratova. unapredio ovaj izum i omoguñio njegovu praktiånu upotrebu. Ovo je omoguñeno razvojem novih. Saobrañajni fakultet. otkrili elektriåni telegraf. U ovom periodu najveñi deo saobrañajne proizvodnje obavlja se u okviru saobrañajnih preduzeña. 14 Poruånik kraljeve garde.16 ãto dodatno podstiåe razvoj trgovine i saobrañaja (veze sa zemljom porekla). koncentracija stanovniãtva u gradovima zahtevala je razvoj javnog gradskog putniåkog prevoza (s druge strane saobrañaj je omoguñio razvoj gradova) itd. Vojne potrebe osvajanja i åuvanja reda u dalekim kolonijama postavili su posebno visoke zahteve pred saobrañaj (s druge strane saobrañaj je omoguñio efikasne vojne operacije). i nuklearna energija nalazi primenu u saobrañaju (za pogon velikih i brzih brodova i sl. Razvijeni saobrañaj omoguñuje do tada neviœene migracije stanovniãtva u udaljene kontinente. uspeãan razvoj saobrañaja omoguñuje i pospeãuje dalji razvoj druãtva. 1993. pojavio 3. 8 . a zatim i legendarni model T koji se (od 1908 do 1928) proizvodi u velikoj seriji od 15 miliona komada. S druge strane. Ovaj rekord je potukla legendarna “buba” – “folksvagen”.

tako da ukupni efekti budu optimalni.3. Vidovi saobrañaja se dele na grane. U vazduãni saobrañaj spadaju saobrañaj u vazduãnom prostoru i saobrañaj u kosmiåkom prostoru. a sledeñe godine i 17 Jelinoviñ. tako i za civilizaciju u celini. Drumski saobrañaj Istorijat drumskog saobrañaja Najstarija drumska prevozna sredstva bili su raåvasta grana i grana ispod koje su poturene oblice. vodni i vazduãni. u Mesopotamiji. veka. 1972. Ovo vaæi kako za pojedine dræave ili çihove regione. Dajmler je 1885.18 Pronalazak diferencijala (1828) ubrzao je razvoj parnog drumskog vozila.1.250 godine pre naãe ere. a zatim i parni omnibus. vidove i grane saobrañaja. privrede i druãtva u celini. te prema tome i zauzima svoje mesto u jedinstvenom (integralnom) saobrañajnom sistemu. a pojedine grane saobrañaja su njegovi podsistemi. 9 1. Z. 1.3. razvijene su parne koåije. æelezniåki i cevni saobrañaj. Mada su elektriåna vozila brzo postigla zadovoljavajuñe brzine. broj motornih vozila u SFRJ je premaãio broj zapreænih vo18 U zila tek sedamdesetih godina 20. jezerima i kanalima. do 1836. Ekonomika saobrañaja. veka. Mada je vozilo na elektriåni pogon konstruisao Davidson 1842. UVOD obrañaja. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1. jahaña i tovarna æivotinja bili su dominantni u drumskom saobrañaju do sredine 20.17 Posle parnog drumskog vozila koje je konstruisao Francuz Kinjo. Londonu se od 1833. NAJZNAÅAJNIJE SPECIFIÅNOSTI (PREDNOSTI I NEDOSTACI) POJEDINIH GRANA SAOBRAÑAJA Saobrañajni sistem se moæe podeliti na podsisteme. Oko 3. poåela je upotreba toåka i konstruisane su taljige (drvena konstrukcija sa osovinom na kojoj je toåak) i prva kolica sa toåkovima. odvijao redovni prevoz omnibusima na parni pogon. Vidovi saobrañaja su kopneni (suvozemni). U kopneni saobrañaj spadaju drumski.1. Zapreæno vozilo. Svaka grana saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke. Savremeni koncept polazi od åinjenice da je saobrañajni sistem jedinstven. Stari koncept saobrañaja pojedinaåno je razmatrao i favorizovao pojedine grane saobrañaja..3. . Danas najrazvijenije dræave imaju i najrazvijeniji saobrañajni sistem i obratno. (kretao se brzinom 12 km/h). U vodni saobrañaj spadaju saobrañaj morima i okeanima i saobrañaj rekama. prvi pravi automobil na elektriåni pogon konstruisao je Truve 1881. Razvijati saobrañajni sistem znaåi koordinirano razvijati sve grane saobrañaja. Zato se pravim poåetkom razvoja danaãnjih drumskih vozila smatra åetvorotaktni motor kojeg je konstruisao Nemac Nicholaus Otto (OTO motori). konstruisao prvi motocikl sa dizel motorom. ostao je nereãen problem najveñeg radijusa kretanja i velike mase akumulatora.

Saobrañajni fakultet. Francuz Arman Peæo je prvi konstruisao motor sa rasporedom cilindara u obliku slova V i umnogome usavrãio ãasiju. Ulice u centru Beograda su bile poploåane drvenim kockama sve do 1950. Pronalazak pneumatika (Danlop. + drumski saobrañaj je prilagodljiv korisniku u pogledu koliåine prevoza. Veliki koeficijent prianjanja izaziva i velike otpore trenja (oko 27 puta veñe nego u vodnom saobrañaju i 3. brzine kretanja itd. peãak itd. putanje. veñ. U razvoju kamiona veña paænja je posveñivana snazi motora. Najåeãñe Ne zahteva presedanje. 1895) omoguñili su dalji razvoj automobila.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 svoj prvi automobil na åetiri toåka. Pored poskupljenja goriva. puãtena prva trolejbuska linija. a njihovi toåkovi su hrapavi. biciklista. U Parizu je 1900. Beograd. Znatno kasnije je zapoåeta izgradnja klasiåne kaldrme koja se postavljala direktno na zemlju. a zatim i od asfalta i betona. Iz ovih osobina proistiåe niz prednosti i nedostataka drumskog saobrañaja: + drumski saobrañaj je pravi transport “od vrata do vrata”. Karl Benc istovremeno konstruiãe svoj prvi automobil (1885). uvedeni su autobusi sa benzinskim motorom (umesto konjske vuåe).. a manje brzini i udobnosti. Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. 1993. veka kolovoz se pravi od sitne kamene kocke (zalivene bitumenom). 10 . do 1970. trolejbuske linije su masovno zamenjivane autobuskim. Ford uspostavlja serijsku proizvodnju automobila. mesta polaska. S druge strane. ovome su doprineli i ekoloãki razlozi. Autobusi su prvo uvedeni u gradskom.). veka) makadam koji se i danas sreñe. a zatim i u vangradskom prevozu. P. Posle naftne krize trolejbusi se ponovo vrañaju u upotrebu. Specifiånosti drumskog saobrañaja Drumska vozila se kreñu hrapavim povrãinama. goniå stoke. U antiåkom vremenu grade se putevi sa tvrdom podlogom. mesta dopreme. Ove razlike se danas smanjuju. Poåetkom 20. jed19 Grupa autora. vozne jedinice se kreñu nezavisno. U periodu od 1950. Prvi putevi u drumskom saobrañaju su bile utabane staze. Od 1899. u SAD se grade drveni putevi (poploåani krupnim drvenim kockama). 1888) i njegovo usavrãavanje (Miãelin. automobil je uvek u blizini i na raspolaganju.4 puta veñe nego u ãinskom saobrañaju). knjiga I. + drumski saobrañaj je vrlo elastiåan prevoz u pogledu puteva (vrlo razuœena mreæa drumskih puteva). u pogledu vozila (vrlo raznovrsna vozila u drumskom saobrañaju) i u pogledu korisnika (praktiåno svaki åovek moæe biti korisnik kao vozaå. + automobil najbolje prati i zadovoljava potrebe individualnog prevoza:19 korisnik je i prevoznik. Ãkotski inæenjer Dæon Mak Adam je pronaãao (poåetkom 19. zadovoljava Potrebe za putovanjem. a Luj Reno usavrãava menjaå i koristi kardansko vratilo. Od 1837. vremena polaska. Rimska dræava je posebno mnogo paænje posveñivala gradnji kvalitetnih puteva. u kombinaciji sa peãaåenjem.

Prva tramvajska pruga izgraœena je u Njujorku 1832. Kasnije je uoåeno da je otpor kotrljanju po ãinama znatno manji nego otpor kotrljanju po drumu. prohodnost i bezbednost drumskog saobrañaja.20 åeãña zadræavanja. UVOD . pa i poslova bezbednosti drumskog saobrañaja. pojedinaånim putanjama i u razliåita vremena). to je simbol uspeãnosti (prestiæa).3. 1. – veoma je sloæena organizacija drumskog saobrañaja. a na brzim prugama 160 ili 250 km/h. – iznenadne i neplanirane prevoze i – integralni transport. te skrañuje ukupno vreme putovanja (od vrata do vrata) itd. – drumski saobrañaj viãe zagaœuje okolinu i traæi viãe povrãina (za parkiranje i za kretanje.3. – drumski prevoz je sporiji od ãinskog. zadovoljava sujetu. Prva rudarska kolica – preteåa æelezniåkog vagona pojavila su se u Alzasu 1550. Najmanje brzine na klasiå- nim prugama su 100 km/hat. obezbeœuje odreœeni nivo intimnosti i privatnosti. Tako je 1825. 11 1.2. U Engleskoj je 1820. poveñava pristupaånosti i mobilnost. poåeo organizovani æelezniåki prevoz koji je koristio 20 Maksimalna dozvoljena brzina na Evropskim putevima ne prelazi 130 km/h. Onda su se poåela proizvoditi veña vozila i spajati u kompozicije. izgraœeno oko 400 km gvozdene pruge. – konfiguracija terena znaåajno utiåe na troãkove. jer je jednostavna organizacija pojedinaånih prevoza. + pogodan je za neplanirane prevoze. jer troãi viãe goriva i zahteva angaæovanje viãe ljudi (posada). na mala rastojanja. Prva ãinska vozila su se gradila po uzoru na drumska vozila. Stivensonova parna lokomotiva vukla kompoziciju od 12 teretnih i 22 putniåka vagona sa 90 t robe i 450 putnika. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja nostavan je prevoz manjih i srednjih prtljaga.. – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje i bezbednost drumskog saobrañaja. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj Istorijat ãinskog saobrañaja Stari Egipñani su kao ãine koristili ælebove u kamenu. + jednostavno se kombinuje sa svim drugim granama saobrañaja. jer su manje brzine kretanja. i kretala su se drvenim ãinama. – drumski prevoz je skuplji od ãinskog i vodnog. zavidan nivo udobnosti.1. U Engleskoj je 1830. – drumski saobrañaj je najopasniji saobrañaj (najmanje bezbedan). drumski saobrañaj ñe biti znaåajan podsistem saobrañajnog sistema koji ñe na sebe preuzeti: – kapilarne – disperzivne prevoze (prevoze malih koliåina tereta i malo putnika. Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu S obzirom na prednosti i nedostatke. a putanje su duæe. za odlaganje).

elektriåne metroe dobijaju Budimpeãta. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 iskljuåivo parne lokomotive.22 + prosta je organizacija ãinskog saobrañaja i velike moguñnosti kontenerizacije. Za isti prevoz drumom trebalo bi 100 – 200 teretnih vozila i oko 200 vozaåa. ostvarene su brzine od 250 km/h.000 automobila i isto toliko vozaåa.21 + priliåno je otporan na vremenske nepogode i klimatske uslove. Pariz i Berlin. Upravljanje se vrãi ãinama preko svih toåkova. a posebno pri jednovremenom prevozu velikih koliåina tereta i velikog broja putnika na veña rastojanja. Cena prevoza malo zavisi od koliåine robe. U Londonu je 1863. a 2007. pa su skupi prevozi praznih vagona. jedan maãinovoœa i joã 5 ljudi. potrebno je 50 vagona. konstruisao prvu elektriånu lokomotivu.23 – ãinski prevoz je krut prevoz – nije elastiåan u pogledu puteva (vozi se samo prugama). Uloga policije je mala i svodi se na obezbeœenje javnog reda i mira u stanicama i u vozovima (pratnja vozova). otvorena prva linija metroa. loã je odnos korisne koliåine prevoza (tereta) i ukupne koliåine (teret sa vagonima i lokomotivom). 22 Ãansa da putnik u drumskom saobrañaju pogine je oko 30 puta veña nego u ãinskom prevozu. 12 . ako hoñemo da odjednom prevezemo sa jednog na drugo mesto 1. Na pruzi Tokio – Osaka (515 km) 1964. P.000 t robe. Nadzor vrãe organi za saobrañaj. subjektima koji vrãe transport ili se staraju o infrastrukturi. Na osnovu ovih osnovnih osobina ãinskog prevoza mogu se izvesti njegove vaæne specifiånosti (prednosti i nedostaci): + ãinski prevoz je brz prevoz zato ãto su putevi krañi (blage krivine). Za prevoz automobilima trebalo bi oko 2. Postoji prostor da se bezbednost æeleznice dalje poveñava. a na brzim prugama preko 250 km/h. a brzine kretanja vozila veñe nego na drumu. + manje zagaœuje okolinu od drumskog saobrañaja (jer je elektrificiran i automatizovan). Nemac Simens je 1879. U periodu od 1890. 1981. jedna lokomotiva. brzina od 450 km/h. + ãinski prevoz je pouzdan i bezbedan. sredstava (ãinama se kreñu samo standardizovane loko21 Primera radi. u Francuskoj su ostvarene brzine od 380 km/h. na savremenim prugama preko 160 km/h. 23 Najveñi deo poslova poverava se preduzeñima i dr. London. do 1900. Specifiånosti ãinskog saobrañaja Pri kretanju glatkih metalnih toåkova po metalnim ãinama javljaju se mali otpori trenja kotrljanja (znatno manji od otpora pri kretanju drumom). Danas se na klasiånim prugama ostvaruju brzine preko 100 km/h. automatizacije i usavrãavanja.Lipovac. + jediniåna cena prevoza (din/toni ili din/putniku) je niska. U Ãvajcarskoj je elektrificirana prva pruga 1897. Veoma je skupa infrastruktura za ãinski prevoz. sa parnom vuåom. Ovo omoguñuje obrazovanje velikih kompozicija vagona koje vuåe jedno vuåno vozilo – lokomotiva. + jednostavna je organizacija poslova bezbednosti saobrañaja u ãinskom prevozu. S druge strane.

putevi. Tako smo dobili åamce sa veslima. pa pravim veslima. veñ se mora kombinovati sa drumskim saobrañajem. Egipñani su pre 6. niti prevozu od vrata do vrata. Dubeñi stablo snizio je teæiãte i obezbedio stabilnost. Ãinski prevoz nije predviœen za male koliåine tereta i putnika.000 godina znali za jedro. Naime. ali ñe i procesi podele rada ubrzati dalji razvoj æeleznice i ojaåati ovakve pozicije ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu. niti za disperzovane (rasute) prevoze. Savremene brze pruge su posebno skupe u izgradnji i odræavanju i mogu se opravdati samo na magistralnim pravcima sa stanicama na velikim rastojanjima. Zbog brzine i pouzdanosti ãinski prevoz ñe biti sve znaåajniji za privredu. Zato ñe se sve viãe kombinovati sa drumskim saobrañajem koji ñe preuzimati disperzovane prevoze na kratka rastojanja i neplanirane prevoze. praistorijski åovek je ovu ideju iskoristio i napravio splav i prvu laœu. ulazak/izlazak putnika itd. udobne. 13 1. – uspostavljanje ãinskog prevoza i odræavanje infrastrukture su skupi. Ãinski prevoz je predodreœen za brze. a 24 Danas su razvijeni i realizovani koncepti noñnog skoka. – nije prevoz od vrata do vrata. 1. granom. a najavljuje se njegovo proãirenje i na celu EU. biti u toku noñi preveæen do odrediãta.3.1. – zaustavljanja u stanicama uveñavaju troãkove prevoza i znatno smanjuju brzine putovanja. 24 Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu Navedene prednosti i nedostaci ãinskog prevoza. koncentrovane (masovne) prevoze robe i putnika na velika rastojanja. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja motive i vagoni koji su vlasniãtvo dræave ili velikih preduzeña). – skup je prevoz praznog vozila.24 Brze pruge ñe ubrzati svetsku meœunarodnu podelu rada. nije prilagoœen zahtevima pojedinaåno malih prevoza. niti korisnika (vozno osoblje su samo profesionalci). – nije prilagodljiv pojedinaånim potrebama korisnika. – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja. a zatim i veñe brodove koji su vekovima vladali morima i rekama.). UVOD . u Nemaåkoj ñe svaki teret koji bude predat æeleznici veåeras. Zatim je poåeo da vesla rukama. mesta stajanja.3. Vodni saobrañaj Istorijat vodnog saobrañaja Gledajuñi stabla kako plivaju vodom i ptice ili æivotinje na stablima. odreœuju i njegovo buduñe mesto u saobrañajnom sistemu. pa se mogu opravdati samo masovnim prevozima.3. veñ se pojedinaåni korisnici prilagoœavaju ãinskom prevozu (vreme polaska. Sliåan koncept primenjen je u SAD i Japanu.

veñi kanal je puãten u saobrañaj 1992.000 km. Kini i Mesopotamiji grade se kanali – veãtaåki plovni putevi kako bi se obezbedio kontinuitet vodnog saobrañaja.350 t nosivosti. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 brodarstvo u antiåkim dræavama je omoguñavalo trgovinu i velike vojne pohode.000 t. ovi kanali napuãteni ili su poveñavani. duæine 160 km.27 + vodni saobrañaj je pogodan za vrlo masovne prevoze. + mali su troãkovi uspostavljanja saobrañaja i ne zavise od duæine plovnog puta (obiåno se svode na troãkove izgradnje luka i pristaniãta). 27 Za prevoz jedne neto tone tereta treba angaæovati 0. veliki vagoni oko 80 t. standardni brodovi nose 20. Veñ u starom Egiptu. Novi. konstruisao prvi savremeni åeliåni parobrod (sa mostovskom konstrukcijom i duplim dnom) koji je preplovio Atlantik za 13 dana i 3 sata.000 t. Engleski inæenjer brodogradnje Brunel je 1838. Praktiåno.5 kW u drumskom prevozu ili 320 kW u vazduãnom saobrañaju. zbog ograniåenja za velike brodove i konkurencije æeleznice.000 t. Veñi brodovi viãe uranjaju u vodu i stabilniji su.000 t nosivost. nosivost. Trebalo je skoro 100 godina da se parobrodi oslobode jedrenjaka.26 Veliki su otpori sredine pri kretanju broda kroz vodu i oni rastu proporcionalno kvadratu brzine. sa dominacijom velikih brodova. Panamski kanal je puãten u saobrañaj 1914. uporedo sa razvojem brodova poveñavali su se njihova veliåina. veliki avioni 30 – 50 t. Graœeni su i novi kanali. åak i kada cela povrãina uronjenog dela broda dodiruje vodu. otvoren je 1869. Jedrenjaci su i dugo posle Fultonovog parobroda (1807) uspeãno konkurisali parobrodima. Vodni putevi su prvo bile samo prirodne saobrañajnice: mora. Specifiånosti vodnog saobrañaja Mali su otpori trenja izmeœu vode i broda. 25 Dok su drveni brodovi dostizali 90 m duæinu i oko 5. snaga. Iz ovih osnovnih zakonitosti – osobina.16 kW u pomorskom saobrañaju. åeliåni brodovi skoro da nemaju ova ograniåenja i veñi su i do stotinu puta. tako da su se parne maãine ugraœivale kao pomoñno sredstvo – dodatak jedrenjacima. brzina i bezbednost. 4. a najveñi i do 500. i skrañuje put do Indije za oko 10. Kasnije su. P. i skrañuje put od istoåne do zapadne obale Amerike za oko 15. 1.000 t. jer se tada smanjuju jediniåni troãkovi prevoza. skoro da nema ograniåenja za veliåinu brodova. Prvi parobrod sa propelerom zaplovio je 1836. Ludvigov kanal Rajna – Majna – Dunav otvoren je 1846. proizlaze prednosti i nedostaci vodnog saobrañaja: + vodni saobrañaj obezbeœuje najjeftiniji prevoz pri malim brzinama. Åeliåni brodovi prevazilaze ograniåenja u veliåini i nosivosti25 i konaåno potiskuju jedrenjake.Lipovac. primenjuju se dizel motori na brodovima.000 km. kanal je uoåi drugog svetskog rata napuãten. Meœutim. jezera i reke. veliki brodovi za reåni saobrañaj su od 1. 26 Veliki kamioni imaju nosivost 30 – 40 t. Od 1903. 14 . posle Drugog svetskog rata i brodovi na nuklearni pogon. bez posebnog poveñavanja otpora trenja.7 kW u ãinskom prevozu. i omoguñuje plovidbu brodova do 1. Dakle. velike æelezniåke kompozicije oko 2. + vodni saobrañaj je pogodan za primenu mehanizacije i kontejnera. Suecki kanal.

koristiñe se vazduãni saobrañaj. 1. – turistiåkih putovanja åiji je cilj boravak (uæivanje) na brodu i sl.29 a vodni putevi postoje. jezera) i skupe veãtaåke kanale. a zatim dao prve skice vazduhoplova.4. – ako je vodni put znatno krañi (pa i bræi) od kopnenog puta. rude i sl. Meœutim.). Mada se mogu poveñavati brzine broda. nafte. – Prevoz ogromnih koliåina jeftine i nekvarljive robe (peska. oluje.1. Kada se vosak istopio krila su se raspala i Ikar poginuo. 29 Za prevoze kod kojih je vaæna brzina. Leonardo da Vinåi je dao prve nauåne radove u oblasti aeronautike. Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika.28 jer otpori rastu sa kvadratom brzine.3. – Povezivanje kada je cena vaænija od brzine. Princip letenja letelica teæih od vazduha ot28 Najsavremeniji brodovi se kreñu brzinama 15 do 25 åvorova. – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje vodnog saobrañaja (led. – Rekreativni prevoz i sl. – kada se prevoze putnici sa automobilima i prtljagom. odnosno 28 do 46 km/h. vodostaj itd. Zato vodni saobrañaj nije podesan za velike brzine. – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja.). veñ se najåeãñe mora kombinovati sa æelezniåkim i drumskim saobrañajem. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja + vodni saobrañaj je pogodan za kombinaciju sa ostalim vidovima saobrañaja (integralni transport). 29 Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu Uvaæavajuñi prednosti i nedostatke vodnog saobrañaja. + pri povoljnim vremenskim prilikama vodni saobrañaj je bezbedan. to nije racionalno – preskupo je.3. Vazduãni saobrañaj Istorijat vazduãnog saobrañaja Vekovna æelja åoveka da leti opevana je u mitu o Dedalu i Ikaru koji opisuje kako je Ikar poleteo sa krilima od ptiåjeg perja i voska. osim u sluåajevima: – kada ne postoje drugi vidovi prevoza. UVOD . – vodni saobrañaj je spor. magla. reke. moæe se definisati njegovo buduñe mesto i uloga u saobrañajnom sistemu: – Povezivanje ostrva i vodom razdvojenih regiona na kratkim rastojanjima. – Prevoz sirovina koje dozrevaju ili se doraœuju u toku prevoza. – vodni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata. – vodni saobrañaj je ograniåen na prirodne plovne puteve (mora. 15 1. vetrovi. On je prouåavao oblik i naåin kretanja ptiåjih krila.

31 – troãkovi odræavanja u vazduhu srazmerni su masi vozila i vremenu provedenom u vazduhu (zato nije pogodan za spore prevoze teãkih tereta). 16 . P. Posle uspeha brañe Rajt razvoj letelica je bio izvestan: rasli su snaga motora. u SAD je 1952. 30 Pred Prvi svetski rat ostvarene su brzine 100 km/h. a krajem 20. krajem drugog svetskog rata. niti od duæine relacije. Prvi mlazni avion konstruisan je u Nemaåkoj. savladana je za 33. Vrãeni su brojni eksperimenti da se letelice pokreñu ljudskom snagom. ali ih je posebno razvio nemaåki grof Cepelin. Od pravih trasa se odstupa izuzetno zbog bezbednosti leta ili zabrane preletanja (gradova i sl. godine. na milijardu putniåkih kilometara preœenih avionom poginulo 2. Vojne potrebe. parnom maãinom i benzinskim motorom. U meœuvremenu je tehnika napredovala i sigurnost letenja poveñana. ostvarivãi brzinu 9 – 11 km/h. Dve godine kasnije (1785) sliåan balon je preleteo kanal Lamanã. decembra 1903. praktiåna primena ovih principa se desila znatno kasnije. Iz ovih osnovnih osobina proistiåu najvaænije prednosti i nedostaci vazduãnog saobrañaja: + najkrañe vreme prevoza. a posebno ratovi su dali najveñi podstrek razvoju vazduhoplovstva. Prve jedrilice bez sopstvenog pogona konstruisane su poåetkom 19. U meœuvremenu su bolji rezultati postignuti sa letelicama lakãim od vazduha.836 m.000 km/h. Specifiånosti vazduãnog saobrañaja Vazduhoplovi se kreñu kroz najreœu sredinu – vazduh.). braña Vilbur i Orvel Rajt su napravili prva åetiri leta u trajanju 12–15 sekundi. Jugoslavija je ukljuåena u evropsku vazduhoplovnu mreæu 1923. Vazduhoplov je izloæen sili gravitacije koju mora da savlada silom potiska i snagom svojih motora. S obzirom na to da je vazduhoplov odvojen od podloge. 31 Na primer. a ne oslanjajuñi se o podlogu. Meœutim. Prvi let preko Atlantika ostvaren je 1927 (Relacija Njujork – Pariz od 5. Mada je Leonardo napravio prvu skicu helikoptera davne 1488. 17. prohodnosti terena. veka preko 1. + mali su troãkovi uspostavljanja vazduãnog saobrañaja (posebno na duæim relacijama) i ne zavise od konfiguracije. Zato su vazduãni putevi krañi od svih drugih. Konaåno. Znatno kasnije je doãlo do prve primene u privredi i za civilne potrebe.30 visine i dometi.5 putnika. pred Drugi svetski rat 400 km/h.25 putnika (oko 6. Braña Mongolfije su konstruisali prvi balon sa zagrejanim vazduhom (1783) koji je za 25 minuta preleteo 8 km. helikopter je poleteo tek 1907. Konaåno vazduhoplovi koriste prirodne puteve koje ne treba posebno graditi. veka. a posebno na duæim relacijama omoguñuju velike brzine (jer su mali otpori kretanju) i krañi putevi.5 sata). Vazduãne laœe – diriæabli su konstruisani 1884. a na istu kilometraæu putniåkim automobilom poginulo je 16. brzine. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 krio je Englez Dæordæ Kejli (1809). pa su otpori kretanju najmanji. + letovi veñih i teæih aviona su rentabilni samo pri veñim brzinama.5 puta viãe). a serijska proizvodnja poåela tek u toku drugog svetskog rata (za potrebe ameriåke vojske). kretanje ne zavisi od konfiguracije i kvaliteta terena. niti odræavati. + avionski saobrañaj je jedan od najbezbednijih grana saobrañaja.Lipovac. u Severnoj Karolini (SAD).

Autobusi 3. Reåni saobrañaj Potroãnja po jednom putnik kilometru 1.9 3. S. – klima i loãe vremenske prilike (magla.5 10. 1994. prilagoœenost korisniku.. Beograd. – vazduãni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata. oluje) znatno utiåu na pouzdanost (letovi se otkazuju) i bezbednost leta. veñ se mora kombinovati s drugim vidovima prevoza. 33 Zbog nedostatka prostora.3. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja – vreme putovanja je duæe na krañim relacijama (jer se vremenu kretanja dodaje i oko 1 – 2 sata potrebnih za dolazak do aerodroma i pripremu za let. U daljem razvoju saobrañaja trebalo bi imati navedene specifiånosti pojedinih grana. Tabela 1. Putniåki automobil 5. Ekonomika saobrañaja. svaka grana saobrañaja ima svoje specifiånosti33 (prednosti i nedostatke) koje definiãu njeno mesto u saobrañajnom sistemu. 349. i Boæiñ. zagaœivanje æivotne sredine. padavine. Relativni odnosi specifiåne potroãnje energije po vidovima transporta (kao reper je uzeta potroãnja kod æeleznice – elektriåne vuåe)32 Transprot 1. 17 1. vetrovi. niti prenos saopãtenja. Ekonomski fakultet. – povezivanje udaljenih ostrva i planeta. – prevoz skupih roba i bogatih putnika (åije velike zarade. – prevoz lako kvarljivih roba (kod kojih je brzina prevoza prioritet). a posebno sluæi za: – prevoz na vrlo velika rastojanja. UVOD . opravdavaju velike troãkove prevoza).1. a savremena tehniåko-tehnoloãka 32 Novakoviñ.1. Nadalje ñe se saobrañajni sistem posmatrati kao jedna celina. bezbednost saobrañaja itd.3 3.9 1. – povezivanje nerazvijenih oblasti teãke konfiguracije terena.8 27.0 12. a posebno sa drumskim saobrañajem.1). Æeleznica – dizel vuåa 4. ovde nisu detaljnije obrazlagani cevni transport. Æeleznica – elektriåna vuåa 2. str.7 Dakle.0 3. Vazduãni saobrañaj 6.8 Potroãnja po jednoj neto tona kilometru 1. Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu Vazduãni saobrañaj ima veoma vaæno mesto u saobrañajnom sistemu.5 4. a posebno razlike u potroãnji energije (Tabela 1. brzinu prevoza. tako da prevoz mase vazduhoplova uveñava jediniåne troãkove prevoza po toni neto mase. V. kroz uãtedu u vremenu. – loã odnos bruto/neto mase.5 22. Pomorski saobrañaj 7.

U tom smislu je napravljen istorijski iskorak ãezdesetih godina 20. Opãti cilj globalne saobrañajne politike je razvoj saobrañajnog sistema. kao i integraciju razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu kako bi se najbolje iskoristile prednosti pojedinih grana. Beograd. Dræave obezbeœuju druãtveno racionalnu koordinaciju i usmeravanje prevoza. Dræave i drugi subjekti (æelezniåke uprave i preduzeña) posveñuju posebnu paænju bræoj modernizaciji æelezniåkog saobrañaja kao osnove saobrañajnog sistema. a posebno u pogledu razvoja i unapreœenja evropskog saobrañajnog sistema (izgradnja magistralnih mreæa puteva. European Transport Policy for 2010. P.Lipovac.000 km pruga. str. Koordinirano se biraju optimalni magistralni pravci. Tako se na svakoj deonici puta koristi optimalno sredstvo (vid. 34 Novakoviñ. pruga. tako da se mogu definisati osnovni elementi saobrañajne politike koji su opãteprihvañeni u Evropi. jedinstveni menadæment. jedinstveni marketing. European Commission. bræi i bezbedniji. 35 Evropska S. Koncept integralnog transporta podrazumeva integraciju transporta i proizvodnje. veka kada su prihvañeni standardi u proizvodnji paleta i kontejnera.34 Zemlje EU. da podræi meœunarodnu robnu razmenu. U tom smislu je prihvañena politika i strategija razvoja saobrañaja u EU36 kojom se predviœa i smanjenje broja poginulih u saobrañaju sa 40. jeftina i brza promena prevoznih sredstava i prelazak sa jedne na drugu granu saobrañaja. jedinstvena mreæa EURO CITY vozova visokog kvaliteta itd. U tom smislu se razvijaju koncepti æeleznice za velike brzine. jedinstvena razvojna politika. Time to Decide. dinamiåko planiranje izgradnje itd. a prevoz se realizuje na principu slobodnog izbora saobrañajnog sredstva od strane korisnika. Ekonomika saobrañaja. privrede.35 obezbeœuje se zajedniåko finansiranje. grana) prevoza.5. Usvojeni su zajedniåki evropski kriterijumi koji predviœaju da se velike brzine postiæu izgradnjom novih pruga (za brzine preko 250 km/h) ili rekonstrukcijom postojeñih (za brzine do 250 km/h). Saobrañaj je postao oblast u kojoj se najbræe ide na meœunarodne. 1.000 u periodu od 2001.). a posebno evropske integracije (jedinstvene tarife. a ceo prevoz postaje jeftiniji. vazduãnih koridora).. V. Usvojen je i plan evropskih drumskih koridora itd. 329. 36 White Paper.3. Ekonomski fakultet. Tako je omoguñena jednostavna. cevovoda.000 na 20. Ovo bi trebalo da obezbedi ãto racionalnije tokove roba i putnika na nivou Evrope. kanala. nauke itd. ali i druge evropske zemlje usklaœuju svoje saobrañajne politike. 1994. 18 . pa i druge evropske dræave sve viãe koordiniraju svoje saobrañajne politike. ekonomska komisija za Evropu je usvojila plan magistralne æelezniåke mreæe koji obuhvata 41. do 2010. razvoj turizma. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope Evropska unija. 2001. jedinstveni standardi za saobrañajne puteve i saobrañajna sredstva. i Boæiñ. a ne pojedinih vidova i grana saobrañaja. a prevaziãli nedostaci. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 reãenja ñe sve viãe olakãavati kombinovanje razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu (integralni transport).

ranije su shvatile prirodu i teæinu problema bezbednosti saobrañaja. Problemi bezbednosti saobrañaja su smatrani prolaznim “po sebi” i vezanim za fazu neprilagoœavanja ljudi vozilima i obratno.1. Stepen motorizacije bio je ispod 25 motornih vozila na 1. / 1935)37 automobil je koriãñen po analogiji sa konjskom zapregom. U teorijama saobrañajnih nezgoda prihvañena je teorija sluåaja. ãto ih je svrstavalo u vrlo visoku klasu graœana. Bazama podataka o saobrañajnim nezgodama nije posveñivana nikakva paænja (nisu postojale). Ovi problemi nisu imali isti znaåaj.4.4. to menja njegovu verovatnoñu da uåestvuje u sledeñoj – on je “zaraæen”! 19 1. za naãe potrebe. nisu bili na isti naåin tretirani. RAZVOJ TEORIJSKE MISLI O BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA (PRISTUPI REÃAVANJU PROBLEMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA) . S obzirom na ruånu proizvodnju automobila. odnosile su se na uspostavljanje tehniåkih zahteva u vezi vozila i na kontrolu ispu37 Razvijene zemlje su ranije ulazile u sve faze i bræe menjale stavove o bezbednosti saobrañaja. probleme ukljuåivanja motora itd. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) U prvoj fazi (trajala do 1925. niti su na isti naåin reãavani. Tipiåne kontramere koje se vezuju za prvu fazu. Ovo je razumljivo. s obzirom na brojnost i tehniåke moguñnosti tadaãnjih automobila. Samo najteæe nezgode su se evidentirale kao vrsta kriviånog dogaœaja (evidentiralo se samo ÃTA se dogodilo). pre svega. Istraæivanja saobrañajnih nezgoda svodila su se na pojedinaåne istrage organa gonjenja (policija i sudstvo) i odnosila su se. te ranije pristupile njegovom reãavanju. Dakle. Mada se ove faze mogu razliåito definisati. 39 Ova teorija prihvata teoriju sluåaja za prvu nezgodu. Ovo se. 38 Saobrañajne nezgode se dogaœaju sluåajno i verovatnoña da neko ima odreœen broj saobrañajnih nezgoda u posmatranom periodu je ista za sve vozaåe i odreœuje se prema Puasonovom zakonu raspodele.000 stanovnika. Åoveåanstvo je proãlo nekoliko faza u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. Åak ni u pravilima saobrañaja nisu pravljene znaåajnije razlike. prva nezgoda je sluåajna.1.4. Kad neko ima prvu nezgodu. on je bio veoma skup i tretiran kao izuzetna retkost i kuriozitet. na pitanje “ÃTA?” (Ãta se to dogodilo?). Pojedinaåni (separatni) napori za spreåavanje nezgoda temeljili su se na metodu pokuãaja i pogreãaka. 1. Razvijene dræave su ranije imale problem. izdvojiñemo åetiri osnovne faze razvoja teorijske misli i prakse bezbednosti saobrañaja. popravkama. Brzine su bile ograniåene na 6 – 10 km/h (u naseljima i za teretna vozila) ili oko 10 do 20 km/h (putniåki automobili na otvorenim putevima). Osobe koje koriste vozilo imale su tretman imuñnih vlasnika vozila. smatralo liånim problemom korisnika vozila. UVOD 1. s pravom.39 Nesavrãena vozila nisu izazivala veñe probleme bezbednosti saobrañaja u danaãnjem smislu.38 koja je kasnije korigovana teorijom zaraze. Sva paænja je usmeravana na probleme koji su se odnosili na pouzdanost u radu i potrebu za åestim stajanjima. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Druãtvo nije uvek imalo iste probleme bezbednosti saobrañaja (po vrsti i obimu). a saobrañajne nezgode evidentirane i prañene kao vrsta kriviånog dogaœaja.

1898). Ograniåenja brzine od oko 20 km/h (koja su obuzdavala rast broja saobrañajnih nezgoda) sve viãe su zaostajala za tehniåkim moguñnostima vozila i postajala su neodræiva.41 Na treñu nezgodu sa smrtnim ishodom. Ovo je i bilo prihvatljivo. izgradnja vrlo skupih i kvalitetnih puteva. prva evidentirana saobrañajna nezgoda sa poginulim licima dogodila se u Engleskoj (Glazgov. Dominira doktrina jednog “E” (Engineering). u prvoj fazi su savladani problemi upravljanja vozilom (vozila su na viãem tehniåkom nivou i jednostavna su za upravljanje) i sada se paænja posveñuje kontroli i reãavanju saobrañajnih situacija. åoveåanstvo je åekalo samo dve godine (SAD. za veñinu razvijenih. Prvenstveno su isticane neposredne i lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda (nastradala lica i materijalna ãteta). 40 41 42 Dakle. 1834). Postavljeni su temelji doktrine “tri E” (Engineering – Education – Enforcement). Automobili su predmet divljenja okoline. a posebno u razvijenim zemljama. U ovoj fazi niti se dovoljno ceni znaåaj saobrañaja. Rezultat takvog pristupa bio je stalni porast broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. 1896). 20 .42 Prva faza je. jer je broj nezgoda bio vrlo mali. Prihvañeno je da ñe se saobrañajnim situacijama moñi uspeãno upravljati 40 Tada je u jednom autobusu kod Glazgova eksplodirao parni kotao i poginulo je 5 ljudi. Ovo dovodi do pravog buma (porasta) broja saobrañajnih nezgoda u svetu. 44 Posebno se misli na relativni broj nezgoda i broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika i broj registrovanih vozila. a posebno u razvijenim zemljama. trajala do tridesetih godina 20. Naime. 41 U ovoj nezgodi poginuo je prvi peãak. 1. 42 U ovoj nezgodi prvi put je poginuo vozaå. a uspostavlja se i doktrina dva “E” (Engineering – Education). Ovu fazu karakteriãe i vrlo buran razvoj svih grana saobrañaja. veka. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) Drugu fazu (od 1925/30 do 1965/70) karakteriãe masovna proizvodnja i nagli porast broja motornih vozila u svetu (od 25 do 250 motornih vozila na 1. P.44 Ovo je prihvañeno kao zakonitost – nuæna posledica razvoja saobrañaja.4. åak i u svetskim okvirima. niti se posebno istiåu problemi bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 njavanja ovih zahteva. Osnovna ideja saobrañajnog projektovanja svodi se na prilagoœavanje åoveka da upravlja svim saobrañajnim situacijama.40 Druga saobrañajna nezgoda sa smrtnim ishodom dogodila se 62 godine kasnije (London. Dakle.2. Naglo su rasli svi apsolutni43 i relativni pokazatelji (ne)bezbednosti saobrañaja.Lipovac.000 stanovnika). u prvoj fazi. Istragom je utvrœeno da se jedan neoprezni vozaå kretao preve- likom brzinom od åak 12 km/h. 43 Misli se na broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih. problem bezbednosti saobrañaja je minimiziran i vezivao se za interese pojedinaca. kao najznaåajnije apsolutne pokazatelje bezbednosti saobrañaja.

45 U Prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilima (Pariz. 46 Prema teoriji sklonosti.46 Velika paænja se posveñuje otkrivanju i zaãtiti od vozaåa koji su skloni saobrañajnim nezgodama (recidivistima). Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) 47 U treñoj fazi. 47 SAD kao saobrañajno najrazvijenija dræava prve su uãle u ovu fazu. pa se nedovoljno ceni znaåaj bezbednosti saobrañaja. Sve viãe paænje se posveñuje struånoj analizi saobrañajne nezgode. osposobljavanju vozaåa45 i kontroli saobrañaja. dok relativni pokazatelji (broj nezgoda na 100 hiljada stanovnika. ako ljudi budu dobro obuåeni (Education) i ako policija natera sve korisnike puta da poãtuju pravila saobrañaja (Enforcement). ali na dobrovoljnoj osnovi. skloni svim vrstama incidenata. broj nastradalih na sto milion vozilo kilometara itd. zbog svojih psihofiziåkih osobina. otkrivanju njenih uzroka i odgovoru na pitanje “ZAÃTO?”. Rezultat ukupnih napora bilo je ublaæavanje porasta broja saobrañajnih nezgoda. Apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda. ukljuåuju se inæenjeri (projektanti puta i vozila) i psiholozi (oblikovanje – prilagoœavanje liånosti). ali se moguñnosti reãavanja i dalje vezuju za pojedinca (tumaåi se nedostatkom veãtina ili nepoãtovanjem pravnih i moralnih normi).) rastu degresivno (sporije od linearnog rasta). ali i nagli porast broja nastradalih u njima (zbog veñih brzina). Prvi vozaåi u Srbiji su morali da provedu 6 meseci u automobilskim garaæama da bi izaãli na vozaåki ispit. Dalje se razvijaju teorija i praksa. Uspostavljaju se prve nacionalne baze podataka o saobrañajnim nezgodama.) rastu progresivno (bræe od linearnog rasta). porast broja vozila (od 250 do 500 motornih vozila na 1. U tom smislu poåinje se pridavati velika paænja projektovanju vozila i puta. 1909) predviœaju se i osnovni uslovi za upravljanje automobilima. ako vozila i putevi budu dobro projektovani (Engineering).4. Dakle. Ovu fazu karakteriãu koordinirani napori da se smanje stradanja u saobrañaju. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (saobrañaj ñe biti bezbedan). U reãavanje problema. 46 Sve viãe se problem bezbednosti saobrañaja priznaje kao znaåajan druãtveni problem (a ne samo problem pojedinca).1. prvi put je zapoåeto ublaæavanje rasta pokazatelja bezbednosti saobrañaja.000 stanovnika) i dalji razvoj saobrañaja. Oni se mogu otkriti i pre nego ãto uåestvuju u prvoj saobrañajnoj nezgodi. UVOD .4.3. ali nezavisno i izolovano. u ovoj fazi sve viãe se istiåe znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva. pored pravnika. 21 1. ali se ne shvata ozbiljnost negativnih efekata u saobrañaju. pa i saobrañajnim nezgodama. do 1980/ 85) nastavlja se razvoj saobrañajnih potreba. Japan i druge. Do izraæaja dolazi teorija sklonosti. postoje grupe ljudi koji su. Dakle. koja zapoåinje ãezdesetih godina47 (od 1965/70. 1. Zatim slede razvijene zemlje Zapadne Evrope. broj nastradalih u nezgodama itd.

standardi u pogledu bezbednosti vozila. teorijskih formulacija i modela koji koriste statistiåke analize. struånjaci saobrañajne medicine i primenjene statistike i matematike. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Sve ozbiljnije se pokuãava (i uspeva) upravljati saobrañajem na putevima. U istraæivanjima se nameñe cost/benefit analiza s ciljem odgovora na pitanje “KAKO spreåiti nezgode?”. Usaglaãavaju se definicije osnovnih pojmova (saobrañajna nezgoda. razdvajanje motornog od ostalog saobrañaja. P. kao na primer: ograniåenja brzina. Otkriva se da su åeãñe zdruæene greãke vozaåa i drugih uåesnika. Posebna paænja se posveñuje ljudskom faktoru. Obazrivo se uvode zaãtitne mere u saobrañaju. Na osnovu empirijskih istraæivanja. sve viãe se ukljuåuju saobrañajni inæenjeri. struåno se dolazi do najefikasnijih mera i modela zaãtite. kacige.Lipovac. Aktiviraju se pojedinaåne institucije i zaduæuju za prañenje pojedinih segmenata bezbednosti saobrañaja. ovaj period karakteriãe fenomenoloãki pristup izuåavanju ãtetnih pojava u saobrañaju. Izuåavaju se samo “spolja vidljiva obeleæja pojava”. Meœutim. Naime. sve viãe se nameñe potreba obazrivog i strpljivog koriãñenja vozila. zakonsko ograniåavanje upotrebe alkohola za vozaåe itd. Shvatajuñi veliki raskorak izmeœu prirode åoveka i tehniåkih karakteristika vozila.) i nacionalne evidencije saobrañajnih nezgoda. narasle su do te mere da su postale jedan od centralnih problema razvoja saobrañaja (pa i ukupnog druãtvenog razvoja). Kao uzrok nebezbednosti u saobrañaju prihvataju se problemi i nesavrãenost sistema åovek–vozilo–okruæenje. Kao tipiåne kontramere pojavljuju se kombinovani modeli i ãeme za smanjivanje rizika u saobrañaju. nego njihove pojedinaåne greãke. Ovako se struånjacima daju dobri argumenti za uvoœenje novih i menjanje postojeñih pravila saobrañaja. Korisnicima vozila se priznaje aktivna uloga u sistemu (vozaå). projektanta vozila i psihologa). Nove mere su obiåno restriktivne i/ili skupe. Kao osnovna ideja upravljanja odreœuje se smanjivanje – eliminisanje rizika iz saobrañajnog sistema. a posebno ulogu ljudskog faktora u nastanku saobrañajnih nezgoda.48 Ovo povezivanje teorije i prakse je dovelo do toga da 48 Na primer. pojave se samo opisuju i definiãu kao problem. U reãavanje saobrañajnih problema (pored projektanta puta. izduvnim gasovima i drugim otpadnim materijama). Ãtetne posledice saobrañaja. trebalo je oko 15 godina istraæivaåkog rada da bi zapoåelo uvoœenje obaveze da se u vozila ugraœuju sigurnosni pojasevi itd. Programirane akcije i napori polako dobijaju zaokruæenu formu i postaju sastavni deo saobrañajne politike. Prvi rezultati postiæu se u multidisciplinarnom istraæivanju i analizi uzroka saobrañajnih nezgoda. poginuli u saobrañajnim nezgodama itd. Nekoliko teorija pokuãava da opiãe uticaj ponaãanja åoveka na bezbednost saobrañaja. ãto nailazi na otpor kod korisnika. Zapoåinje sistemski pristup u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. sigurnosni pojasevi. 22 . Sve viãe paænje posveñuje se zagaœivanju æivotne sredine (bukom.

u saobrañajnoj i ukupnoj razvojnoj politici druãtva. patnja. ali se smanjuju relativni pokazatelji (broj nezgoda na milion vozila. a automobil kao potreba savremenog åoveka. pa i veliki deo populacije prihvataju matematiåke modele o zakonitosti rasta broja nezgoda i njihovih posledica. sistemske analize. R. 23 1. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja su primenjene mere sve viãe utemeljene na teoriji i istraæivanjima.1/3 gde su: D – broj nezgoda sa smrtnim ishodom.4. a sve viãe se prihvata i znaåaj bezbednosti saobrañaja. str. sociologije.000 stanovnika). Uspostavljaju se meœunarodne 49 U teoriji se razvijaju modeli za prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica koji polaze od pretpostavke da apsolutni broj nezgoda i njihovih posledica neminovno raste. 2 deo.1. Kao konaåni cilj definiãe se upravljanje ukupnim transportnim sistemom. Bezbednost saobrañaja.4. Obuzdavanje relativnih pokazatelja (uz obavezan porast apsolutnih pokazatelja)50 je prihvañeno kao zakonitost i cilj kome se teæilo.49 Nastavlja se rast apsolutnih pokazatelja bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda. Meœutim.) razvijaju teorije i modele bezbednosti saobrañaja.). Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) U åetvrtoj fazi (od 1980/85) i dalje raste broj vozila (preko 500 motornih vozila na 1. Struånjaci najraznovrsnijih profila (pored inæenjera. dokazivalo i ovakvom trendu se teæilo. socijalno zagaœivanje æivotne sredine itd. 3. u ovoj fazi se posebno ceni znaåaj saobrañaja. nije sazrela svest o moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti. UVOD . vezivala za pojedinaåne mere i probleme. sa naglaãenom potrebom za ujednaåavanjem definicija i baza. Uzima se u obzir rizik u saobrañaju. broj nastradalih na 100 milion vozilo kilometara itd.).0003P(N/P). nauåna znanja su se. Posledice saobrañajne nezgode se analiziraju integralno. engleski nauånici su uoåili (i prihvatili kao nuænost) da broj nezgoda sa smrtnim ishodom raste po sledeñoj zakonitosti: D=0. sa razvojem saobrañaja.51 1. P – broj stanovnika i N – broj registrovanih automobila Ovo se izuåavalo. vrlo brzo se ispostavilo da njihov efekat nije trajan i beleæen je dalji rast ãtetnih posledica. Dakle. 1983. Baze podataka se prikupljaju sistematski i viãedimenzionalno. lekara i psihologa. sa porastom broja registrovanih vozila itd. Osobe koje upravljaju vozilom tretiraju se kao korisnici puta. broj nastradalih itd. Pored materijalnih posledica (ãtete. regulisanje saobrañaja i transportni sistem u celini. Saobrañajni fakultet. sve viãe se uvaæavaju nematerijalne posledice saobrañajnih nezgoda (bol. Beograd.4. gubici i troãkovi). Izloæenost riziku se povezuje sa nebezbednoãñu u saobrañaju.. Struånjaci. Mada su ovakvi napori dali dobre poåetne rezultate. najåeãñe. a da se poboljãa bezbednost saobrañaja. 50 Dragaå. a posebno porast broja saobrañajnih nezgoda. teorije komunikacija itd. 51 Na primer. sa porastom broja stanovnika. Meœutim. Saobrañaj i saobrañajni problemi postaju dominantni i prisutni u svim planovima.). sve åeãñe su prisutni struånjaci primenjene tehnologije. tako da se ne ometa njegov razvoj.

Kontramere se preduzimaju na mreæi. na osnovu neprekidnog i sveobuhvatnog prañenja stanja bezbednosti saobrañaja u dræavi i u svetu planiraju i predlaæu veoma ãiroke mere koje imaju cilj podizanje nivoa bezbednosti saobrañaja. International Federation of Red Cross and Crescent Societies. godine saobrañajne nezgode su se popele na deveto mesto na svetskoj listi uzroånika smrtnosti (prema izgubljenim godinama æivota). Krsto Bezbednost saobrañaja 1 baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama: IRTAD (baza podataka za zemlje OECD). Prihvañeno je da se problemi bezbednosti saobrañaja mogu i preduprediti. danas ljudi na putovanja troãe od 60 do 90 minuta dnevno i ovaj *troãak* se ne razlikuje bitno u afriåkim selima i evropskim gradovima.18 miliona ljudi. ekonomske i druge planove. P.53 U toku 2002. bezbednost saobrañaja postaje znaåajna stavka u dræavnim troãkovima (dræave trajno i povoljno reãavaju finansiranje bezbednosti saobrañaja). Bezbednost saobrañaja uãla je. Poslovi bezbednosti saobrañaja su maksimalno decentralizovani i dolazi do izraæaja lokalno upravljanje. 52 Prema procenama MIT (Massachusetts Institute for Technology) i IIASA (International Institute for Ap- plied Systems Analysis). poremeñaji na saobrañajnoj mreæi i sl. popeti na treñe mesto.52 53 54 Procenjuje se da su saobrañajne nezgode do 1990. podaci su promovisani u Svetskom izveãtaju o katastrofama (World Disasters Report. materijalni. u sve saobrañajne. New York. vremenski i drugi gubici u saobrañaju mobiliãu na izgradnju i uåvrãñivanje stabilnih sistema zaãtite. nauåni i struåni potencijal koji se profesionalno bavi problemima bezbednosti saobrañaja. 53 Ovi 24 . milioni su bili hospitalizovani danima. do tada neviœen.54 U toku 1990. CARE (baza podataka za zemlje ålanice EU) itd. na velika vrata. pa i multinacionalne nauåno-istraæivaåke ustanove. a ne samo naknadno opisivati i tumaåiti. 7. uz voœenje raåuna o ceni i ukupnim transportnim troãkovima (vremenski gubici. 1998. Uspostavljaju se povoljniji ukupni odnosi izmeœu pojedinih grana saobrañaja (koje dræava nizom mera nameñe i odræava).Lipovac. nedeljama ili mesecima. Procenjuje se da ñe se do 2020. International Federation of Red Cross and Red Crescent Societies. Tvorci saobrañajne politike shvataju da saobrañajne nezgode prete da omalovaæe sve koristi koje druãtvo ima od saobrañaja. 54 Road safety is no accident (Broãura povodom svetskog dana zdravlja posveñenog stradanjima u saobrañaju. 55 World Disasters Report. u sudarima na putu poginulo je 1. april 2004). a oko 5 miliona je doæivotno onesposobljeno.). Oxford University Press Inc.55 Problemi bezbednosti saobrañaja nameñu se kao prioritet u ukupnoj saobrañajnoj politici (pa i ãire). New Delhi.. osnivaju se nacionalne. WHO. oko 20 do 50 miliona je bilo povreœeno. Okuplja se. Ljudski. Ove ustanove. godine odnele oko 30 miliona æivota. problemi u protoånosti saobrañaja. 2004. ali i u urbanistiåke. 1998).

4. u periodu od 1972. njegovog opisivanja i tretiranja kao viãe zakonitosti (Boæije davanje).000 46.57 Na teritoriji SR Nemaåke. 56 Dugo je. bio opãteprihvañen stav da razvoj saobrañaja dovodi do poveñavanja intenziteta saobrañajnih tokova.300 66. koji se svode na dalji razvoj saobrañaja. a broj poginulih je smanjen za oko 57 % (sa oko 9. Sliåne rezultate postigle su i druge razvijene zemlje Zapada.400 49. 57 Danas neki autori ovo istiåu kao najznaåajniju ãtetnu posledicu saobrañaja. u odnosu na strateãki plan.000 cilj za 2010: spasiti 25.CARE (EU baze podataka o saobraæajnim nezgodama).5 na 4.500 61. u teoriji. Godišnji broj poginulih lica u saobraæajnim nezgodama. uz neprekidno smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (åak i apsolutnih vrednosti).000 života evidentirani broj poginulih 80000 70000 55.1. do 2005. za 100% poveñan je broj registrovanih motornih vozila (sa 16 na 32 miliona).200 50000 50. 70. 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Slika 1.56 U ovoj fazi sve viãe se istiåe i socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa kao znaåajna posledica saobrañajnih nezgoda i ukupnog saobrañaja. 25 1.200 27.1. U ovoj fazi menja se izneti stav i praktiåno pokazuje da je moguñe razvijati saobrañaj.900 70. a time i do porasta broja saobrañajnih nezgoda i svih njihovih posledica.700 30000 31.900 43. Istovremeno je broj teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama smanjen za oko 47 % (sa oko 92.500 29.700 37.200 54. sa procenom plana smanjnja do 2010.nacionalni podaci.100 55.6 hiljada teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama).4 na 48.000 2010 20000 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 Izvori: .800 50.400 41. a za 90% poveñan je broj preœenih kilometara (sa 220 na 410 milijardi kilometara).500 56.300 46.100 40000 39.700 42.1 hiljadu). . Godiãnji broj poginulih na putevima Evropske unije. Ova istraæivanja i rezultati koji su postignuti nameñu potrebu da se iz temelja promeni stav o problemima bezbednosti saobrañaja. Umesto ranijeg prihvatanja problema. uz smanjivanje broja saobrañajnih nezgoda i svih negativnih posledica (u apsolutnim iznosima).300 60000 59. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Kao rezultat ovog novog pristupa reãavanju problema bezbednosti saobrañaja postiæu se neverovatni rezultati. do 1993. UVOD .000 36. prihvañen je stav da se bezbednoãñu saobrañaja moæe upravljati.000 25.400 55.800 34. EU od 1990.600 59.

). pod pretpostavkom da se nastavi postojeñi trend. da se u narednih 10 godina smanji broj nezgoda sa nastradalim za 50% i sl. OSNOVNI PREDUSLOVI ZA UPRAVLJANJE U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se nekim sistemom uspeãno upravljalo. da bi se upravljalo stanjem bezbednosti saobrañaja. Ciljevi su precizniji. Pozitivni efekti ovih mera neñe se brzo uoåiti. Vizije se definiãu bez vremenskih rokova i bez konkretnih vrednosti (na primer. prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Æeljeno stanje u bezbednosti saobrañaja trebalo bi definisati za period od bar 5 godina. ako se ne preduzimaju nikakve mere). U oblasti bezbednosti saobrañaja moæe se sliåno definisati pojam upravljanja. redefinisanje i striktno poãtovanje procedure uviœaja i razjaãnjavanja saobrañajnih nezgoda i sliåno. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Dakle. pa i ãire. vizija su bezbedni putevi. Pri definisanju postojeñeg stanja neophodno je uoåiti i osnovne tendencije u razvoju pojave. Ovo moæe podrazumevati redefinisanje osnovnih pojmova (pojam saobrañajne nezgode. Pri definisanju æeljenog stanja trebalo bi definisati vizije i ciljeve upravljanja.). tehniåki ispravna i bezbedna vozila itd. kako bi se mogli sagledavati ciljevi i efekti upravljanja. realno definisati æeljeno stanje i preduzimati mere da se postojeñe stanje pribliæi æeljenom. U svetu su razvijeni i precizno definisani postupci istrage saobrañajnih nezgoda i prañenja postojeñeg stanja. a napori za njihovo preduzimanje su veliki. – definisati æeljeno stanje i – odabrati upravljaåke mere kojima ñe se postojeñe stanje pribliæiti æeljenom. pojam nastradalih. tj. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA JE DRUÃTVENI FENOMEN KOJIM SE MOÆE UPRAVLJATI! 1. Danas je u toku usklaœivanje ovih postupaka na nivou Evrope. a u zavisnosti 26 . bezbednost saobrañaja nije Bogom data i od nas nezavisna pojava. P. Meœutim. usaglaãavanje na nivou Evrope je preduslov za koriãñenje proverenih metodologija upravljanja bezbednoãñu saobrañaja.Lipovac. neophodno je dobro poznavati postojeñe stanje. vremenski ograniåeni i obiåno definisani odreœenim vrednostima (na primer.5. postojeñe stanje podrazumeva i prognozu razvoja pojave na osnovu postojeñeg stanja (na primer. Veoma je vaæno da sve zemlje svoj postupak prilagode postupku koji se primenjuje u zemljama Evropske unije. neophodno je: – poznavati postojeñe stanje. Dakle. Dakle.). redefinisanje metodologije evidentiranja saobrañajnih nezgoda. kako bi se rezultati mogli uporeœivati i korektnije definisati æeljeno stanje. da se u narednih 5 godina smanji broj poginulih za 40%. pojam materijalne ãtete i dr.

u ãto krañem periodu. a zatim da zadræe pozitivan trend i u 2010. sagledati stanje bezbednosti saobrañaja. cilj Kanade je da u 2001. Primera radi. Svi subjekti bezbednosti saobrañaja bi donosili svoje programe i planove koji bi obuhvatali konkretizaciju mera i zadataka ãto im je postavila Vlada. u razvijenim zemljama. bude manje od 400 poginulih i 37 hiljada povreœenih u saobrañajnim nezgodama. Vlada bi. obuhvata sledeñe faze: – analiza postojeñeg stanja i definisanje prirode i veliåine problema. donela konkretan Nacionalni izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja za period 1 do 2 godine i krenula sa njegovom realizacijom. nacionalni program podizanja nivoa bezbednosti saobrañaja koji je razvijen u TRRL (London). odmah. 58 Na primer. – osnivanje NRSC i obezbeœenje tehniåke. cilj strategije u Australiji je da do 2001. od opãtih prilika u zemlji i raspoloæenja da se ulaæe u ovu oblast. UVOD . Pri tome bi trebalo imati u vidu preporuke UN. – osmiãljavaçe programa hitnih. Strategiju bezbednosti saobrañaja (za period od 5 do 10 godina) bi trebalo da usvoji Parlament i zaduæi Vladu za sprovoœenje. kao i efekata njihove primene u nekim zemljama u razvoju i na osnovu sopstvenih istraæivanja i iskustava. – definisanje uloge i izvora finansiranja nacionalnog tela za bezbednost saobrañaja – NRSC (National Road Safety Council). ostvare 50% manje poginulih i 40 % manje povreœenih nego 1985. cilj Ãvedske je da neprekidno smanjuju broj nastradalih. Vlada bi trebalo da. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja od postojeñeg stanja. – poboljãavanje prikupljanja baze podataka i – primena prioritetnih mera i razvoj petogodiãnjeg Programa. kratkoroånih mera. imaju najbezbednije puteve u svetu. tako da u 2000. 27 1. finansijske i svake druge podrãke. iskustva razvijenih i naãe specifiånosti. Do optimalnih upravljaåkih mera moæemo doñi na osnovu sagledavanja i sveobuhvatne analize strategija i programa bezbednosti saobrañaja u razvijenim zemljama. od dosadaãnjih rezultata u upravljanju. cilj Nizozemske je da u 2000. a koji su UN prihvatile kao preporuku. – formiranje radne grupe za istraæivanje i ocenu problema.1. Prvi korak koji bi trebalo preduzeti u bezbednosti saobrañaja bio bi struåno osmiãljavanje i usvajanje strategije i programa bezbednosti saobrañaja. formira struåni tim koji ñe.5. pripremiti nacionalnu politiku i strategiju bezbednosti saobrañaja. – osnivanje drugih koordinacionih tela. tako da se njegovom realizacijom opravdaju uloæena sredstva i stekne samopouzdanje svih subjekata bezbednosti saobrañaja i druãtva u celini. imaju 25% manje nastradalih nego u 1985. u skladu sa usvojenom strategijom. Veoma je vaæno da se æeljeno stanje definiãe ãto realnije. Pri tome bi trebalo imati u vidu definisane ciljeve58 i odgovarajuñe efekte koji su postignuti u prvim fazama upravljanja. – razvoj zakonodavstva u ovoj oblasti (pravno utemeljenje NRSC). smanji ugroæenost stanovniãtva na 10 poginulih na 100 hiljada stanovnika godiãnje.

zemlje u razvoju na saobrañajne nezgode troãile su oko 53 milijarde dolara (godiãnje). 59 Na primer. kao i doslednom sprovoœenju strategija bezbednosti saobrañaja. Istovremeno je poveñan broj motornih vozila u Japanu za oko 110 %. u periodu od 1970. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 1. smanjen broj saobrañajnih nezgoda za 34% (sa 718 na 476 hiljada saobrañajnih nezgoda) dok je broj poginulih smanjen za 48% (sa 17 na 9 hiljada). Struktura nastradalih na “severu” i na “jugu” bitno se razlikuje. 28 . do 1980. a zatim i ka nerazvijenim. Zahvaljujuñi neprekidnim (i sve obimnijim) istraæivaçima u oblasti bezbednosti saobrañaja.000 vozila. P.3. poveñan broj vozaåa za oko 65 %.5 hiljada saobrañajnih nezgoda godiãnje). uz tendenciju brzog rasta. U zemljama u razvoju oko 15% svih poginulih u saobrañajnim nezgodama su deca. beleæe se prva znaåajnija smanjenja broja nezgoda i nastradalih u njima. prvi put posle neprekidnog porasta. razvijene zemlje su uspele da promene trend u razvoju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. 61 Na primer: White Paper on Transportation Safety in Japan. Dok je u Etiopiji zabeleæeno 192 poginula na 10.59 S druge strane. Sliåno je i s drugim razvijenim zemljama.60 kao i naconalnih izveãtaja61 mogu se pratiti efekti mera koje se preduzimaju u ovoj oblasti. praktiåni rezultati. uz tendenciju daljeg porasta ovog procenta. a u Tabeli 1. posle neprekidnog rasta broja saobrañajnih nezgoda do 1965.6. u Japanu je. prikazani su brojevi nastradalih u saobrañajnim nezgodama. Posle trenda neprekidnog porasta broja nezgoda. Prema procenama londonske TRRL (Transport Road Research Laboratory.Lipovac.1. u periodu od 1970. nerazvijeni i zemlje u razvoju prolaze kroz prve faze u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. U Tabeli 1. ka zemljama u razvoju. a u razvijenim zemljama ovaj procenat je oko 6%. 60 Statistics of Road Accidents in Europe and North America. od 1960.6. Na dijagramu 1 prikazan je broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u nekoliko dræava. 1995. poveñan broj preœenih kilometara za oko 50 % itd. praksa zemalja koje nisu shvatile ovaj zaokret i dalje je zaostajala. Preko 90% poginule dece u saobrañaju poginulo je u nerazvijenim i zemljama u razvoju. kojeg objavljuje IATSS (International Assocation of Traffic and Safety Sciences).2. dat je pregled broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u odabranim zemljama. U Danskoj je. u Japanu i Australiji ova stopa iznosi samo 1. Ovi pozitivni rezultati prvenstveno se vezuju za najrazvijenije zemlje. Smrtnost u saobrañajnim nezgodama seli se “na jug”. veka u saobrañajnim nezgodama na “jugu planete” ginulo je preko 70% svih poginulih u nezgodama. Krajem 20. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama Na osnovu zvaniånih izveãtaja koje objavljuju Ujedinjene nacije. POSTIGNUTI REZULTATI I STANJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kao rezultat promene u shvatanju moguñnosti upravljanja i redefinisanja ciljeva upravljanja. zabeleæeno smanjenje broja saobrañajnih nezgoda za oko 58 % (sa 20 na 8. 1990). 1. do 1995. Æeneva. S druge strane. ostvareni su znaåajni pozitivni.9. a broj povreœenih smanjen za oko 39 % (sa 981 na 600 hiljada povreœenih).

Ukupan broj nezgoda sa nastradalim licima u odabranim razvijenim zemljama u periodu od 1955. na svojim primerima. Naprotiv.029 22 891 21 706 7 865 58206 45110 48. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Tabela 1.223 Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska 17223 22396 26984 5920 5423 4128 278944 335509 316361 377610 337732 379235 327745 340043 388 003 382 949 339 310 14093 18289 15895 18233 21537 19609 22 798 23 001 15 514 156520 166093 173132 168383 163770 157786 161782 182. 1990. 1985. .117 213.2.034 224.657 43.339 44. 1975.390 154874 184302 183423 182294 15929 10337 12334 6790 11502 9155 7759 10175 Francuska 140232 141309 210754 228050 251192 241049 191096 162573 132. dobro osmiãljenim sveobuhvatnim programima ovakav trend se moæe radikalno menjati. 1960. do 2005. UVOD Jednostavnom analizom ovih pokazatelja moæe se zakljuåiti da su razvijene zemlje.626 15. 2005.641 37.744 49. 2004.373 7.6.565 151 321 151 975 8.159 81234 101507 83 586 101 729 15929 16975 15.126 54826 62446 50.767 85. 1980. 1995.635 8 194 38.946 8975 8801 31.336 242. 1970. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska 17163 19932 12221 19782 11439 39144 60200 1955.812 7.553 43472 5105 12537 54896 6561 16538 48817 18144 23729 9569 58883 9266 22662 57968 16636 28651 12644 62123 16047 24072 46643 52365 8784 49396 7848 54119 67803 15231 25649 36960 42348 44892 42.956 42. Britanija 217000 271787 299229 267457 246286 257282 251424 265600 237.065 42.1. 2000.633 6. 1965.770 24302 23834 63473 115295 V. pokazale da se trend porasta broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica ne mora prihvatiti kao nuænost.207 6.043 Jugoslavija Srbija SAD 2905 9669 20220 35948 39137 47762 14579 41642 47567 13165 15604 10528 12749 13373 12752 911350 931100 1190240 1344970 1239152 2074257 2241000 1900000 1855000 29 1. 44970 73255 51631 76968 49132 60376 46214 60758 46275 46338 38.930 98 243 18.340 6.949 121.761 229.

Britanija Jugoslavija Srbija SAD 5752 1552 213 520 1501 902 992 1247 5226 556 8197 1926 310 641 1706 1036 1269 1552 6970 1044 605 498 8058 735 765 1010 1049 1208 1055 1955. Kao osnovno dostignuñe upravljanja prihvatani su pozitivni trendovi u promeni relativnih pokazatelja (broj nezgoda i veliåina njihovih posledica u odnosu na broj registrova30 .3. Naime. 1485 828 1918 1097 1829 1392 2238 1544 2203 2346 6061 827 910 1742 2396 5461 690 551 1361 1801 4364 772 541 1391 1 210 976 768 1089 2925 582 441 498 396 331 379 5318 5400 1658 5625 987 224 1247 4442 440 409 1976 1 449 1 470 3960 634 649 8295 12150 15034 12996 12384 10447 10289 8 892 8 079 8400 1704 7130 1438 402 1875 4903 808 908 5477 5342 4142 1448 7906 9 454 7 503 1737 2 412 2 037 6621 7 020 6 649 1376 1 334 1 082 332 2321 2711 1877 6948 5749 5777 772 954 6317 5402 3 765 3 580 4992 1790 * 999 1048 572 591 12480 14406 15753 19193 14870 13041 760 931 1060 9511 2321 539 2676 4487 1172 1243 6054 6366 4241 1225 8537 1997 362 2262 5017 848 1209 4100 6239 5042 1648 8990 10208 2479 423 920 2802 1313 1304 2564 7952 1737 3181 560 1417 4197 1307 1694 3978 7499 3684 3336 841 43443 36688 36399 47089 52627 44525 51091 43825 Ovakve promene trenda u apsolutnom broju saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. P. 2005. znaåe da se iz temelja menja stav o moguñnostima upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja. 1975. 1995. 2000. 1980. 1970. sedamdesetih godina (dok se ovakvi – novi trendovi nisu ustalili). u periodu od 1955. kao posledica rasta saobrañajnih potreba i stepena motorizacije. do 2005.Lipovac. Ukupan broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odabranim razvijenim zemljama. bilo je opãteprihvañeno da apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica) moraju da rastu. 1985. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska V. 1960. 1990. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Tabela 1. 1965.

1. saobrañajne nezgode su najznaåajniji uzrok smrtnosti ljudi. Pozitivna iskustva razvijenih zemalja u toku sedamdesetih. odnosno da u saobrañajnim nezgodama ginu mladi. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1.6. znaåajno menjaju hipotezu o moguñnosti upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja i na drukåiji naåin (znatno oãtrije) definiãu ciljeve ovog upravljanja. a posebno u toku osamdesetih i devedesetih godina. U najboljoj poziciji su one dræave koje su sedamdesetih godina uspele da ostvare prve trajne rezultate i uspostave pozitivne trendove u razvoju ove oblasti. Danas je nivo bezbednosti sa31 1. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja S obzirom na to da nisu svi odmah shvatili suãtinu novog pogleda na upravljanje stanjem bezbednosti saobrañaja. UVOD nih vozila ili u odnosu na preœenu kilometraæu). Imajuñi ovo na umu. Sa Slike 1. 1. moæe se zakljuåiti da su saobrañajne nezgode najåeãñi uzrok smrti ljudi do 35 godine æivota. odnosno ostvarena tendencija u prethodnom periodu. u prethodnih tridesetak godina doãlo je do veoma znaåajne diferencijacije u svetu. Dostignuti nivo bezbednosti saobrañaja je vaæan kriterijum za ovu diferencijaciju. .6. Meœutim joã znaåajniji kriterijum za diferencijaciju je pogled na moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti.2.2.2. Uzroci smrti stanovniãtva u zavisnosti od starosti (izvor: Swedish National Road Administration).

njihova velika prednost je uspostavljen stabilan i sveobuhvatan sistem druãtvene organizacije koji garantuje zadræavanje pozitivnih trendova u razvoju bezbednosti saobrañaja. Ujedinjene nacije mnogo rade na tome da privole vlade ovih dræava da prihvate preporuku definicije saobrañajne nezgode (i drugih pojmova) i da poånu evidentirati i pratiti makar i najteæe saobrañajne nezgode. U drugu grupu spada veñina zemalja u razvoju. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. Turska. niti teorijske modele i procedure. S obzirom na to da nisu. Slika 1. Prihvañene 32 .3. ali nisu realizovale sistem upravljanja i – dræave koje su prihvatile moguñnost upravljanja i realizovale ovo upravljanje. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 obrañaja u ovim dræavama znatno viãi. kao i tzv. ove dræave i ne pokuãavaju graditi sistem zaãtite. P. ne razvijaju teoriju. koje se nekontrolisano pogorãava sa naglim porastom stepena motorizacije. 1995). Rezultat ovakvog stanja je katastrofalno stanje bezbednosti saobrañaja u ovim zemljama.Lipovac. U prvu grupu dræava spadaju nerazvijene dræave i neke zemlje u razvoju. nisu uspele ni da zapoånu upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. S druge strane. Neke nerazvijene zemlje. U ovim dræavama razvija se teorijska misao ili se prenosi iz razvijenih zemalja. Danas se razlikuju tri grupe dræava sa aspekta stanja bezbednosti saobrañaja: – dræave koje nisu prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. od 1960. niti su zapoåele upravljanje. uz nepromenjen trend razvoja saobrañaja. u naåelu. prihvataju da se moæe upravljati stanjem bezbednosti saobrañaja. – dræave koje. do sada. åak i ne evidentiraju saobrañajne nezgode kao posebne dogaœaje. Takoœe se ulaæu napori da se uspostavljanjem sistema prañenja stvore prvi preduslovi za upravljanje u skoroj buduñnosti. ni prihvatile da je moguñe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. U naåelu je prihvañeno da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Ove dræave nemaju razvijenu teorijsku misao o bezbednosti saobrañaja. Æeneva. Turska spada u prvu grupu dræava koje. zemlje u tranziciji.

Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja su odreœene (vrlo ãarolike) definicije saobrañajnih nezgoda i drugih pojmova i ovi se evidentiraju i prate. do sada.1. Ne postoje ozbiljnije nauåne institucije koje bi se bavile razvojem teorije i modela. Konaåno.4. Vrlo snaæni nauåni instituti i ustanove okupljaju veliki broj nauånika iz razliåitih oblasti i usmeravaju njihov rad na razvoj teorije i modela bezbednosti saobrañaja. odnosno njihovom implementacijom. Æeneva. Zbog njihove snage i vitalnosti. struåno neprotumaåeno i ne garantuje stalnost. Ipak. ove ustanove neprekidno. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. broj nastradalih i druge ãtetne posledice. od 1960. pa se broj nezgoda i njihovih posledica koleba. u naåelu. nedovoljno se koriste i åesto su predmet nestruånog i pristrasnog tumaåenja. UVOD .6. Meœutim. nepristrasno i vrlo sveobuhvatno prate stanje bezbednosti saobrañaja. nisu uspele da trajno i kvalitetno upravljaju bezbednoãñu saobrañaja. ove nisu dostupne struånoj javnosti. Ove zemlje. 1995). åak i apsolutni broj saobrañajnih nezgoda. SFRJ. SFRJ je spadala u drugu grupu dræava koje. Danas se ove ustanove osnivaju i kao multinacionalne ili ujedinjeno i kordinirano deluju u regionima i na kontinentima. Po pravilu “uspeãan period” smenjuje manje uspeãan (ãto se tumaåi nekim spoljnjim faktorima i viãom silom) ili vrlo neuspeãan period. prihvataju da se moæe upravljati i pokuãavaju da upravljaju bezbednoãñu saobrañaja. do 1990 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. nije suãtinski shvañen znaåaj evidencija. u treñu grupu spadaju dræave koje su prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Zaãtitni mehanizam bezbednosti saobrañaja ili nije ni formiran ili nije zapoåeo da funkcioniãe kao sistem. struåno 33 1. Ove dræave nemaju nacionalna tela za bezbednost saobrañaja ili ova tela nisu na odgovarajuñi naåin formirana i nemaju moguñnost stvarnog upravljanja stanjem. Meœutim. Slika 1. Svako poboljãanje stanja u jednom periodu je sluåajno. u duæem vremenskom intervalu beleæe se negativni trendovi: porast broja i posledica saobrañajnih nezgoda. ali sa tendencijom rasta. da se moæe smanjivati. ove dræave nisu razvile zaokruæen zaãtitni sistem. Zato je stanje u bezbednosti saobrañaja u ovim dræavama vrlo promenljivo i ne moæe se reñi da one uspeãno upravljaju ovim stanjem.

broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 251 na 137 hiljada godiãnje. strategije i programe bezbednosti saobrañaja. struåni autoritet (okupljaju i finansiraju sve nauåne potencijale u dræavi i okruæenju) i stabilnu finansijsku moñ i nezavisnost od trenutne izvrãne vlasti (ogromna sredstva od kazni. u duæem vremenskom periodu. Ova tela imaju politiåki ugled (obiåno ih vode premijeri ili resorni ministri). Slika 1. nemaju struåni. slivaju se u fondove bezbednosti saobrañaja). Zaãtitni mehanizam nije zaæiveo kao sistem. Dræava nema prihvañenu politiku. Stabilan zaãtitni mehanizam obuhvata najãire strukture i subjekte druãtva. Krajnji rezultat ovakvog. do 1993. niti realizovana na suãtinski korektan naåin. vrlo vaæni subjekti pokuãavaju svojim ra34 . Pojedini.5. vrlo striktno ih sprovode i neprekidno preispituju i optimizuju. sve viãe se bave implementacijom razultata istraæivanja i njihovim prañenjem. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja (saveti za bezbednost saobrañaja) nikad nisu bila shvañena. P. niti finansijski autoritet. na nauånim osnovama zasnovane. Kod nas skoro da ne postoje nauåne ustanove koje se sistematski bave izuåavanjem problema bezbednosti saobrañaja. Tako je od 1975. Ove dræave redovno donose. Iz godine u godinu objektivno se prati. ispravnog pogleda na moguñnost upravljanja bezbednoãñu saobrañaja jesu dugotrajni pozitivni rezultati i trendovi u smanjenju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. taksi goriva i sl. Naãa zemlja je bliæa drugoj nego treñoj grupi dræava. 1995). Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. Francuska. politiåki. kao i potvrœene moguñnosti struåne prognoze i pouzdanih analiza “ÃTA AKO”. Zato nema prihvañene ni programe koji bi sistematizovali aktivnosti svih subjekata u ovoj oblasti. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja formirana na svim nivoima imaju najznaåajniju ulogu u upravljanju stanjem bezbednosti saobrañaja. Francuska je dobar primer dræave koja je uspela da. preispituje. niti strategiju bezbednosti saobrañaja. upravlja bezbednoãñu saobrañaja. od 1960. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 vode neprekidne projekte u najrazliåitijim oblastima bezbednosti saobrañaja.Lipovac. usavrãava i popravlja rad svih subjekata bezbednosti saobrañaja. Æeneva.

kada su u svetu veñ testirani programi bezbednosti saobrañaja i dali zadovoljavajuñe rezultate. od 1960. 35 1. U svetu su posebno znaåajni sledeñi izvori: – kazne i sve takse koje su u vezi sa nebezbednim ponaãanjem su osnovni i najstabilniji izvor finansiranja bezbednosti saobrañaja. Meœutim. Æeneva. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja Osmiãljavanje strategije bezbednosti saobrañaja i uspostavljanje prvih programa je skupo i premaãuje sva ranija pojedinaåna ulaganja.6. u duæem vremenskom periodu. 1. do 1993.5 hiljada godiãnje. ãteta i gubitaka obavezivali su da se neãto radikalnije preduzme. Danska. Neizvesnost rezultata bila je faktor koji je posebno optereñivao one koji su se prvi odluåili za ovakva ulaganja. Tako je od 1970. Danas.6. Danska je dobar primer dræave koja je uspela da. Primera radi u Francuskoj je. ukoliko krene putem kojim idu razvijeni. Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. a zatim je ovaj broj smanjen za oko 125 hiljada (godiãnje) u odnosu na vrednost pre 30 godina.1. saobrañaj moæe sam finansirati reãavanje saobrañajnih problema. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Koncept po kome nebezbedni uåesnici u saobrañaju finansiraju bezbednost saobrañaja human je. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1. Izvori finansiranja su jedna od vaænih povoljnosti koja ide naruku realizaciji programa bezbednosti saobrañaja. policija) i nadoknaditi pasivnost ostalih.6. zaustavljen porast godiãnjeg broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim.3. . broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 20 na 8. UVOD dom preuzeti ãire nadleænosti (na primer. ogroman broj nastradalih i iznos godiãnjih materijalnih troãkova. Naime. upravlja bezbednoãñu saobrañaja. ãto ne moæe trajno doprineti razvoju ove problematike. poãten i podræan od strane druãtvene zajednice. 1995). izvesne su ogromne uãtede koje ñe samo za nekoliko godina isplatiti sva ulaganja u sistem upravljanja. zahvaljujuñi dosledno sprovoœenim programima bezbednosti saobrañaja. mnogo je lakãe opredeliti se za ulaganja u ovoj oblasti. Naime.

Beograd. 1999. M. str. Novakoviñ. Dragaå. 1998. Saobrañajni fakultet. 36 . Æeneva. deo. 157. 239. S. 240. Iz navedenih izvora mogu se vrlo brzo formirati snaæni fondovi koji ñe garantovati neprekidnu brigu.. White Paper. Beograd. – snaæna automobilska industrija finansira reãavanje problema u oblasti bezbednosti vozila. Saobrañajni fakultet. str. Literatura Adamoviñ. Najrazvijenije zemÿe iz cene goriva izdvajaju 30–35% u izgradçu i odræavaçe puteva.. Saobrañajni fakultet. Statistics of Road Accidents in Europe and North America. – dræave iz posebnih fondova (koji su obiåno stvarani u oblasti saobrañaja i u vezi saobrañaja) finansiraju i usmeravaju poslove bezbednosti saobrañaja. 2000. Beograd. European Commission. 62 U nekim sluåajevima prodajna cena goriva znatno premaãuje osnovnu cenu koãtanja. Uvod u saobrañaj 1. 1993. str. 2002. Beograd. 2001. str. str. str. Oxford University Press. Ekonomika saobrañaja. 208. M. International Federation of Red Cross and Crescent Societies. European transport policy for 2010. Beograd.. 2005. i Vujaniñ. P. Grupa autora. Automobilizam u Srbiji 1903-1933. 356. Saobrañajni fakultet. Bezbednost saobrañaja 2. V. M. Ekonomski fakultet. Adamoviñ. 368.. Time to decide. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 – cena pogonskog goriva je znatno optereñena potrebama saobrañaja62 i tako se posebno finansiraju troãkovi izgradnje i odræavanja puteva. ali i ãire. i Boæiñ. stvaranje. prañenje i razvoj zaãtitnog mehanizma bezbednosti saobrañaja. 1994.Lipovac. Word Disasters Report. Uvod u saobrañaj 2. R. a posebno u unapreœeçe bezbednosti puteva. knjiga 1.

1. Subjekti saobrañajnog prava 2.4.5.2. Predmet saobrañajnog prava 2. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju . Pojam saobrañajnog prava 2.2.3. Meœunarodne organizacije i udruæenja 2. Izvori saobrañajnog prava 2. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.6.

u meœunarodnom pravu. primat meœunarodnih izvora prava. SAOBRAÑAJNO PRAVO .e do 565.... ova definicija sugeriãe da nisu jasne granice saobrañajnog prava.) Meœutim.). Saobrañajno pravo predstavlja oblast pravnih nauka koja izuåava optimalno regulisanje saobrañaja u druãtvu.n. Ovo je konkretnija definicija i naglaãava praktiånu vrednost saobrañajnog prava.n. 1. zakonitost itd.e. Saobrañajno pravo je izvedeno iz klasiånih grana prava (upravno. Prva pisana pravila saobrañaja nastala su iz obiåaja i navika koje su vremenom izgradili uåesnici u saobrañaju. meœunarodno. Saobrañaj i regulisanje saobrañaja su zajedniåki imenilac za sve segmente ove oblasti. ali ima i znaåajnih specifiånosti. zadræava obeleæja grana prava iz kojih je izvedeno i uvaæava opãta pravna naåela (sadræaj pravne norme.1. njegove ãire okvire i pripadnost (oblast pravnih nauka).2. godine p. 2. 3. te da se ono prepliñe sa mnogim drugim oblastima.e uveo jednosmerni saobrañaj u Rimu.1 Saobrañajno pravo ima sliånosti sa klasiånim granama prava. saobrañajno pravo ima i znaåajne specifiånosti. koji je donet oko 2000. privredno.n. Saobrañajno pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se reguliãu odnosi izmeœu subjekata u saobrañaju.. u zavisnosti od ciÿeva i potreba. .e (Julije Cezar je 50. kao i predmet kojim se bavi (saobrañaj). u graœanskom pravu. koja ñe se starati o doslednom sprovoœenju ovih normi. a posebno je bila æiva i izraæena zakonodavna aktivnost za vreme Rimske dræave od 761. POJAM SAOBRAÑAJNOG PRAVA Saobrañajno pravo se moæe definisati na razliåite naåine. u upravnom pravu. praktiåna definicija saobrañajnog prava. Saobrañajno pravo predstavlja pravnu oblast (granu prava) koja reguliãe saobrañajne aktivnosti u druãtvu. Ovo je najkonkretnija. a naroåito za saobrañajnu policiju. u obligacionom pravu itd. Pravni odnosi u saobrañaju se prouåavaju i u drugim granama prava: u privrednom pravu. godine p. Saobrañaj je visoko normirana oblast druãtvenog æivota 1 Prva pisana pravila saobrañaja spominju se joã u Hamurabijevom zakoniku.) 39 2. Ova definicija naglaãava nauåni aspekt saobrañajnog prava (nauåna oblast). Za naãe potrebe izloæiñemo tri definicije saobrañajnog prava. ustavnost. Ovo je znaåajno i za policiju.. Sa druge strane. Za praksu je znaåajno zaokruæiti skup svih pravnih normi (izvora) koji usaglaãeno i u celini ureœuju odnose izmeœu subjekata u saobrañaju. godine p. godine n.

ali i drugi dokumenti PRI predstavljaju odliåan vodiå za sve koji se bave bezbednoãñu saobrañaja. Nevladine organizacije okupljaju predstavnike privrednika. standarde. agencija i drugih nevladinih organizacija. rezolucije. Neke meœunarodne organizacije okupljaju jednovremeno predstavnike dræava ili vlada i predstavnike nevladinih organizacija. 1947) koji priprema meœunarodne konvencije. PRI. 2000. pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja. u Æenevi i okuplja predstavnike veñine evropskih dræava/vlada. Komitet za unutraãnji transport (CTI) je organ ECE UN (osnovan u Æenevi. pripremio preko 500 rezolucija. Afrike i Amerike.2. predlaæe i podræava najznaåajnije meœunarodne projekte u saobrañaju (na primer. Azije. a u zavisnosti od toga kakav tretman je koja dræava dala tom udruæenju (meãovite organizacije). Meœunarodna organizacija za preventivu (PRI) je jedna od najznaåajnijih meãovitih organizacija koja radi na unapreœenju preventive u saobrañaju na putevima. naglaãen je primat normi meœunarodnog prava. Danas okuplja predstavnike 47 dræava Evrope. saobrañajno pravo ima i svoj specifiåan predmet (saobrañajna aktivnost). a zatim putem preporuka. 40 . sporazume.2 Ova strategija. U nizu vaænih dokumenata. P. prati normativno regulisanje ove oblasti i aktuelne probleme. prvo nastaju norme meœunarodnog izvora prava. a zatim se preuzimaju i dalje razraœuju u unutraãnjim izvorima. kao i predstavnike SAD. Daje doprinos nauåno-istraæivaåkom radu. do sada.Lipovac. veoma je razvijena meœunarodna saradnja. primeni rezultata u praksi i ãirenju ideja bezbednosti saobrañaja ãirom sveta. Krsto Bezbednost saobrañaja (na meœunarodnom i na unutraãnjem planu). dokumenata utiåe na politike dræava i vlada u ovoj oblasti. rezolucija. projekat E-puteva). Japana i Australije. Kanade. Konferencija evropskih ministara transporta (CEMT) je najznaåajnija vladina meœunarodna organizacija u oblasti svih vidova saobrañaja. Koordinira istraæivanja u oblasti saobrañaja. regionalni i lokalni faktori. Vladine meœunarodne organizacije okupljaju predstavnike dræava ili vlada. Meœunarodne organizacije mogu biti vladine i nevladine. posebno mesto zauzima Meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja na putevima koju je usvojio PRI i predloæio dræavama da rade na implementaciji. izveãtaja radnih grupa i dr. 3 Komitet je. a naroåito u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju. ali se u primeni uvek moraju uzimati u obzir nacionalni. Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija (ECE UN) je regionalna organizacija UN i radi na realizaciji ciljeva UN u razliåitim oblastima. Konaåno. Osnovan je 1947. Putem preporuka vladama i nevladinim organizacijama radi na unapreœivanju 2 International Road Safety Strategy. Paris.3 preporuke i druge dokumente UN. 2 2. MEŒUNARODNE ORGANIZACIJE I UDRUÆENJA U ovoj oblasti deluje veliki broj meœunarodnih i nacionalnih strukovnih organizacija i udruæenja.

Komitet ima tri potkomiteta za tri grane saobrañaja. Posebne grupe i komisije obraœuju teme u vezi saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. Ovi standardi su obavezujuñi. Svetska zdravstvena organizacija (WHO). Meœunarodni komitet za alkohol. Meœunarodna organizacija policije (INTERPOL). postaje lider u istraæivanjima u bezbednosti saobrañaja. Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (IRU) je nevladina organizacija koja okuplja predstavnike najznaåajnijih drumskih transportera i njihovih udruæenja. prevoznike. Skupãtina EU je veoma znaåajna institucija koja okuplja predstavnike dræava – ålanica EU.6 Savet Evrope raspravlja teme iz razliåitih oblasti druãtvenog æivota. Koordinira saradnju izmeœu prevoznika i ãtiti interese prevoznika . sedam radnih grupa stalno prouåava probleme drumskog saobrañaja: grupa za pravna pitanja. puteve. 6 Srbija je primÿena u Savet Evrope kao naslednica dræavne zajednice SCG. Bavi se razliåitim pitanjima ekonomskog razvoja.5 Savet Evrope je jedna od najstarijih institucija koja okuplja predstavnike preko 45 dræava. Meœunarodna organizacija ãefova policije (IFSO). S obzirom na to da EU. Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu (IAATM). Najznaåajniji normativni akti koje donose nacionalni parlamenti inicirani su iz Skupãtine EU. poãtovanje ISO standarda åesto je uslov za uåeãñe u meœunarodnom saobrañaju. Meœunarodne organizacije i udruæenja drumskog. Meœu njima su: Svetska turing i automobilska organizacija (OTA). Pored navedenih organizacija postoji i veliki broj drugih koje aktivno rade u pojedinim segmentima saobrañaja i daju doprinos daljem razvoju saobrañaja. Tako. tako preuzima i primat u normativnom ureœenju ove oblasti. za konstrukciju vozila i za fiskalna pitanja.). Okuplja predstavnike 30 dræava. Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa (IDBRA). droge i saobrañajnu bezbednost (ICADUS). a IRTAD (International Road Traffic and Accident Database) najznaåajniju meœunarodnu bazu podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. Za pojedine projekte postoje stalne i povremene radne grupe. 41 2. a tesno saraœuje sa 70 drugih dræava. podræava razliåite baze podataka. podstiåe i inicira najznaåajnije istraæivaåke projekte. Meœunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je vladina meœunarodna organizacija koja stalno usaglaãava i donosi meœunarodne standarde u razliåitim oblastima. OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) je organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. za integralni transport itd. za spreåavanje saobrañajnih nezgoda.svojih ålanova. za glavne meœunarodne puteve. pored SAD.4 meœunarodnu razmenu znanja i podataka itd. odnosno bezbednosti saobrañaja.2. pa i u vezi saobrañaja. za meœunarodni prevoz putnika. vodnog i æelezniåkog saobrañaja. kontejnere. pa i bezbednosti saobrañaja.2. Obe baze podræava OECD. pa i u oblasti saobrañaja (standardi za vozila. SAOBRAÑAJNO PRAVO . tj. palete itd. Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje (IVV) Meœunarodna putna 4 IRRD – International Road Research Documentation – predstavlja najznaåajniju bazu podataka o istraæi- vanjima u saobrañaju. Veoma je aktivno u pripremi i donoãenju propisa koji ureœuju prevoz. Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila (FISITA). 5 Grupe i komisije za saobrañaj. na primer. za reæim u meœunarodnom drumskom prevozu. za bezbednost pojedinih grana saobrañaja.

protokola. Zato je 1909. – unapreœivanje i stalno usaglaãavanje minimalnih uslova koje bi trebalo da ispunjavaju putevi. – usaglaãavanje i stalno podizanje kriterijuma i tehniåkih normativa koje moraju da ispunjavaju vozila. Meœunarodna unija za javni transport (UITP).). u åemu posebnu ulogu imaju meœunarodne organizacije. Rusija je najpre ograniåila brzinu na 13 km/hat.Lipovac. Rezultate ovih makroistraæivanja i sagledavanja pojedinih iskustava kasnije koriste svi. Danas se najveñe i najbogatije dræave udruæuju kako bi zajedniåki finansirale projekte bezbednosti saobrañaja. a posebno uslova za oduzimanje ili suspenziju vozaåkih dozvola. Posebni zadaci ovih meœunarodnih organizacija su: – usaglaãavanje i pripremanje svih meœunarodnih izvora prava (konvencija. rezolucija itd. a s ciljem opãteg napretka i napretka svake zemlje pojedinaåno. a zatim je Rusija svoje ograniåenje podigla na 20 km/hat. P. primetna je potreba usaglaãavanja pravila. danas. Meœunarodna automobilska federacija (FIA). Dakle. a posebno bezbednost saobrañaja. u Parizu odræana meœunarodna konferencija na kojoj je usvojena prva Meœunarodna konvencija o putovanju automobilima. S druge strane. ne poznaje granice. poåetkom 20. S jedne strane. 42 . Druga zemlja koja je uspostavila svoja pravila saobrañaja bila je SAD (1896). veoma znaåajno biti aktivan u ovim organizacijama. Na primer. Meœunarodna motociklistiåka federacija (FIM). aktivno uåestvovati u radu i stalno unapreœivati nacionalno zakonodavstvo u ovoj oblasti i saobrañaj uopãte. Velika je korist od delovanja navedenih i drugih meœunarodnih organizacija. saobrañajna pravila se uspostavljaju na osnovu veoma dugotrajnih i skupih istraæivanja i nauånih dostignuña u oblasti saobrañaja. Delovanje meœunarodnih organizacija je sve znaåajnije: obuhvata sve viãe oblasti i ureœuje ih sve detaljnije. ali i u okruæenju. Uspostavljanje i izmena saobrañajnih pravila je mnogo skupo i predstavlja privilegiju najbogatijih. prva pravila saobrañaja su se pojavila u 17. veka inovirala i izmenila svoja pravila. Zato je. Zatim je Rusija. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 federacija (IRF). – ujednaåavanje sistema kazni za saobrañajne prekrãaje. veku. sporazuma. pratiti njihov rad. Ovom konvencijom prvi put su usaglaãena 7 Intersantno je naglasiti da je ograniåenje brzine bilo jedno od prvih uvedenih pravila. u Rusiji.7 Vrlo brzo je shvañeno da nema smisla uspostavljati posebna nacionalna pravila. – definisanje usaglaãenih uslova za obuku kandidata i polaganje vozaåkih ispita. SAD su ograniåile brzinu na 12 milja/h. – unapreœenje meœunarodnog prevoza i prevoza opasanih materija itd. – organizovanje i koordinacija nauånoistraæivaåkog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja. Trebalo bi napomenuti da postoji veoma mali prostor za suverenitet u oblasti saobrañaja i da se on vremenom sve viãe suæava. saobrañaj. pa je oåigledan interes svih da unaprede saobrañaj u svojoj zemlji. i u tom periodu slabog meœunarodnog saobrañaja.

2. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava Meœunarodni izvori saobrañajnog prava su: meœunarodne konvencije (viãe nego kod drugih grana prava). odluka i uredbi i sl. Meœunarodni izvori su veoma åesto potpuni: obuhvataju sve osim organizacije.3.3. podzakonskih akata na nivou dræave. a zatim se sa njima usaglaãavaju nacionalna zakonodavstva. normativni akti organa lokalne samouprave (gradske – 43 2.3. æelezniåko saobrañajno pravo. 2. 2. serija pravilnika. rezolucije. Tako se sve viãe smanjuju razlike izmeœu nacionalnih zakonodavstava i obezbeœuje stalno unapreœivanje i razvoj normativnog regulisanja saobrañaja. rezultata istraæivanja. Obiåno se usaglaãavaju i usvajaju meœunarodne konvencije i sporazumi na osnovu iskustava i najrazvijenije prakse. . Srbija je bila potpisnica ove konvencije. saobrañajno pravo prati obeleæja grana saobrañaja. jednoznaåno tumaåenje poslovnih klauzula itd. zakoni koji reguliãu organizaciju saobrañaja. zakoni koji reguliãu poslovne odnose u saobrañaju. odreœuju opãte uslove poslovanja. Ukoliko se neki unutraãnji izvor saobrañajnog prava razlikuje od meœunarodnog izvora. SAOBRAÑAJNO PRAVO pravila saobrañaja i usvojeni simbolni sistem saobrañajnih znakova koji i danas postoji.1. meœunarodni izvori saobrañajnog prava postaju deo unutraãnjeg prava. Sve manje vode raåuna o razlikama izmeœu dræava. ujednaåeni uslovi rada. nivoa tehniåko-tehnoloãkog razvoja saobrañaja i razvoja meœunarodnih odnosa. Izvori saobrañajnog prava 2. pomorsko pravo. nadleænosti i sankcija. sporazumi transportera. ali ne odreœuju subjekte–nosioce obaveza. Meœunarodni izvori predstavljaju osnovu za unutraãnje izvore saobrañajnog prava. direktive i preporuke. primenjivañe se odredbe meœunarodnog izvora. postojeñe prakse. meœunarodni standardi.2. a posebno bezbednost saobrañaja. Za naãe potrebe najznaåajnije je drumsko saobrañajno pravo. IZVORI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Izvori saobrañajnog prava se mogu podeliti na meœunarodne i unutraãnje izvore. Sa druge strane. zakoni koji reguliãu bezbednost saobrañaja. PTT pravo i vazduhoplovno pravo.3. Polaze od nauånih dostignuña. bilateralni i multilateralni sporazumi. niti sankcije. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava sve viãe jednoobrazno reguliãu saobrañaj. pa se deli na: drumsko saobrañajno pravo. Kada se jednom prihvate. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava Unutraãnji izvori saobrañajnog prava su: ustav koji definiãe dræavno ureœenje i okvire normativnog regulisanja saobrañaja. mada u to vreme nije imala razvijen motorni saobrañaj. meœunarodni protokoli.

akti preduzeña. opãta pravna naåela. organa i organizacija (a posebno onih koji obavljaju saobrañajne poslove u ãirem smislu). Krsto Bezbednost saobrañaja opãtinske odluke. Najvaæniji izvori koji se odnose na puteve su: – Deklaracija o izgradnji velikih puteva za meœunarodni saobrañaj (Æeneva. br.Lipovac. pre nego ãto su se u nekim zemljama pojavili i automobili. primenjuju drugi izvori (meœunarodni obiåaji. protokoli. vozaåe. 1926). Dodatak. Klasiåni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava nastali su poåetkom proãlog veka. sudske odluke i uåenje najpoznatijih struånjaka meœunarodnog prava). 2. akti). 12/60. U drumskom saobrañaju se u manjoj meri nego u drugim granama.3. prate i u potpunosti uvaæavaju meœunarodne izvore koje je dræava ratifikovala. Usled naraslih potreba savremenog drumskog saobrañaja. uredbe i sl.3. To nije bio razlog da te zemlje. oktobar 1909). P. doktrina. Istorijski gledano. najvaæniji meœunarodni izvori drumkog saobrañajnog prava bili su: – Meœunarodna konvencija o putovanju automobilom (Pariz. 15. 11. 1926). ugovori. uzanse. 16. 1949). gde je spadala i Srbija. a zatim ubrzo posle toga donesu i svoje unutraãnje propise. Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava 2 Najvaæniji formalni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava su meœunarodni ugovori (meœunarodne konvencije. ne pristupe meœunarodnim konvencijama tog vremena. ubrzo se pristupilo zakljuåivanju novih meœunarodnih ugovora. 44 . decembra 1943).8 8 “Sluæbeni list FNRJ”. – Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol o drumskoj signalizaciji (Æeneva. 1921). automobile i one koje reguliãu ekonomske odnose u meœunarodnom drumskom saobrañaju (ugovori o prevozu). Unutraãnji izvori saobrañajnog prava. – Meœunarodna konvencija o slobodi tranzita (Barcelona. – Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington. koji se i danas primenjuju. Sve bi smo ih. – Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju (Pariz. precedenti i sliåno) koje je zakljuåila naãa zemÿa ili je istima naknadno pristupila i koje su ratifikovane (prihvañene u zakonskoj proceduri od strane nadleænog zakonodavnog organa naãe zemlje). mogli grupisati na one koji se odnose na puteve. sporazumi. za naãe potrebe. – Meœunarodna konvencija o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. septembar 1950).

br. pravila koja se primenjuju u saobrañaju na putevima (saobrañajna signalizacija. maj 1971. 19. odredbe o vozaåima automobila (vaænost vozaåkih isprava) i uslove koje treba da ispune bicikli i mopedi da bi bili prihvañeni u meœunarodnom saobrañaju. – Dopunski sporazum o putnim oznakama (1973) itd.14 – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – APC. novembra 1968. manevrisanje vozilima. decembra 1943) i Konvencija o drumskom saobrañaju (Æeneva. Izvori saobrañajnog prava 9 – Evropski sporazum o dopuni konvencije o saobrañaju na putevima otvorene za potpisivanje 8. ratifkovana i objavljena (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori br. brzina vozila. koju je Jugoslavija bila ratifikovala 1957 (“Sluæbeni list FNRJ” – dodatak. 14 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. 15. 30/74. br. 11 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. 13/57). 8. 15 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. 16 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. januara 1976). odredbe o peãacima i vozaåima. 1968). 9 Konvencija je stupila na snagu 21. najvaæniji je Sporazum o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzjamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila (Æeneva. Konvenciji je do kraja 1999. 10 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. preticanje. 13. 5/62. 1926). jul 1970. 8/77. br. osvetljenje vozila). 1. Stupanjem na snagu ove konvencije prestale su da vaæe u odnosima izmeœu strana ugovornica: Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju i Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju (Pariz.2.13 – Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila.15 U odnosu na motorna vozila. zatim Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington. novembra 1968). stupio na snagu 5. stupio na snagu 10. 1. zaustavljanje. juna 1979). 3/78. 8/59. br. sadræi: definicije saobrañajnih termina.11 – Evropski sporazum o putnim oznakama (Æeneva. saobrañaj na putu i na raskrsnici. br. 12 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak.3. 4/91. decembar 1957. u Beåu (Æeneva.10 – Protokol o drumskoj signalizaciji. mart 1958)16 itd. .12 – Meœunarodna konvencija o putnoj signalizaciji (Beå. 13/57. 13 “Sluæbeni list SFRJ”. br. mimoilaæenje. br. zakljuåeni su: – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavlja meœunarodne drumske prevoze – AETR (Æeneva. 6/78). SAOBRAÑAJNO PRAVO Konvencija o saobrañaju na putevima (Beå. uslove koje treba da ispune automobili i prikolice da bi bile prihvañene u meœunarodnom saobrañaju (idetifikacija i ispravnost vozila). br. U vezi sa vozaåima i posadama vozila. septembar 1949. maja 1977. avgusta 1960).9 koja kao najvaænije odredbe. pristupilo 58 dræava. 20. zvuåna i svetlosna upozorenja. 45 2. godine – stupio na snagu 7.

Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava su brojni i prema organima koji su ih doneli mogu se podeliti na: – zakone. Zato nije sluåajno ãto veñina evropskih zemalja (ali i ãire) prate dokumente EU i svoje nacionalne izvore prava usaglaãavaju. Ovo se moæe objasniti velikom ekonomskom snagom zemalja ålanica EU. organa i organizacija koji se bave drumskim saobrañajem. – Sporazum o specijalnim vozilima pokvarljivih namirnica i njihovoj upotrebi za meœunarodni prevoz nekih od tih namirnica (15. Danas Evropska Unija igra posebnu ulogu u meœunarodnom regulisanju mnogih oblasti druãtvenog æivota.3. – akte organa lokalne samouprave i – akti preduzeña. Posmatrano kroz bliæu istoriju. uredbe. P. – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – CSC (2.4. septembar 1957). Sve viãe autora prihvata da se krajem proãlog veka formirala posebna grana prava – pravo EU. Krsto Bezbednost saobrañaja Meœunarodni prevoz putnika i robe je pravno ureœen meœunarodnim izvorima: – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – CVR (1. – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – CMR (19. – Uredba po kojoj ñe se izraœivati norme po kojima ñe se graditi pojedine vrste puteva (1912). septembar 1970). – Evropski sporazum o meœunarodnom prevozu opasne robe – ADR (30. maj 1955). koncentracijom i dobrom organizacijom nauåno-istraæivaåkog rada u svim oblastima (pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja). velikom i dobro organizovanom aktivnoãñu organa EU u ovoj oblasti. decembar 1972) itd. EU inicira. pa i saobrañaja. 46 . Uticaj institucija EU premaãuje granice EU. mada formalno nisu ålanica EU. kakva je naãa. finansira i koordinira najznaåajnija istraæivanja u saobrañaju (i bezbednosti saobrañaja) i rezultate ovih istraæivanja primenjuje u svojim pravnim normama i u praksi. – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – ATP (1. najznaåajniji naãi nacionalni (unutraãnji) propisi su: – Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910). januar 1962). Ovo je posebno znaåajno za male i ekonomski slabe dræave. mart 1973). velikim meœunarodnim uticajem EU. 2 2. pravilnike. odluke i standarde nacionalnog znaåaja. Dokumenti meœunaronih organizacija sve se manje razlikuju od dokumenata EU.Lipovac. teænjom evropskih zemalja ka sve åvrãñoj integraciji itd.

uputstava. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. 80/89. 67/93 i 48/94. 21/90 i “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”.22 Pored Zakona. 46/91.17 – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (Republike Srbije). 48/94 i 42/98. br. 41/94 i 28/96. Predmet regulisanja posebnih zakona u drumskom saobrañaju su: bezbednost saobrañaja. – Naredba uprave grada Beograda o javnom saobrañaju (1924). – Uredba o saobrañaju na javnim putevima (1950). a u skladu sa ovlaãñenjima iz istih. 67/93. donet je i veliki broj podzakonskih opãtih akata (pravilnika. br. Najznaåajniji nadleæni organi i institucije u oblasti bezbednosti drumskog saobrañaja su: republiåki organ nadleæan za poslove saobrañaja. 53/93. br. republiåki organ nadleæan za unutraãnje poslove. 46/95. lokalni organi vlasti i organi unutraãnje kontrole u preduzeñima.18 – Zakon o meœunarodnom prevozu u drumskom saobrañaju. 63/88. 28/91. SAOBRAÑAJNO PRAVO . 13/93. 20 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. Izvori saobrañajnog prava – Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1914). 47 2. itd.20 – Zakon o putevima (Republike Srbije). 53/82. 29/90. – Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (1965). 18 “Sluæbeni glasnik SRS”. 15/84. 34/92. 52/91.2. razlikujemo: materijalno-pravne odredbe propisa (koje ureœuju naåin odvijanja saobrañajne aktivnosti) i formalno-pravne odredbe (kojima se ureœuju nadleænosti organa za sprovoœenje).21 – Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. br. javni putevi i obavljanje prevoæenja. – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (1974). – Uredba o zaãtiti javnih puteva i bezbednosti saobrañaja na njima (1929). Materijalno-pravni propisi u oblasti drumskog saobrañaja su oni propisi kojima je ova oblast ureœena. odnosno kojima su propisana pravila ponaãanja uåesnika u saobrañaju na putevima. 22 “Sluæbeni list SRJ”.19 – Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju (Republike Srbije). odluka. br. U vezi s aktuelnim (vaæeñim) unutraãnjim pravnim izvorima u oblasti drumskog saobrañaja. obrazaca i sliåno) kojima se detaljnije ureœuje naåin sprovoœenja pojedinih odredbi zakona. koja imaju za cilj njegovo bezbedno odvijanje. 5/86. br. 26/95. Sloæena organizacija bezbednosti saobrañaja i mnoãtvo subjekata zahteva i visok stepen koordinacije i saradnje. br. 53/93. 50/88. 21 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. 60/98 i 5/99. 24/ 94. – Republiåki / pokrajinski zakoni o bezbednosti saobrañaja na putevima koji su doneti na osnovu proãirene nadleænosti ovih druãtveno-politiåkih zajednica posle donoãenja Ustava SFRJ od 1974. 19 “Sluæbeni list SRJ”. Ti propisi (izvori) su: – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (SFRJ). ali i sloæene poslove nadzora nad sprovoœenjem propisa.3. br. 17 “Sluæbeni list SFRJ”.

Bezbednost saobrañaja predstavlja najkompleksniji predmet saobrañajnog prava. organi i dr. putnika i primaoca. odgovornosti i ovlaãñenja policije u bezbednosti saobrañaja. – treña lica – koja stupaju u pravne odnose povodom vrãenja saobrañaja. P. poãiljaoca.. Navedena tri predmeta saobrañajnog prava jako je teãko razdvajati. a naroåito vrlo sloæenih nadleænosti i ovlaãñenja u saobrañaju.). 2. (putnici. jer su meœusobno isprepletani. Organizacija saobrañaja podrazumeva ureœivanje organizacije saobrañajne aktivnosti. bezbednost saobrañaja ñe umnogome zavisiti od naåina kako smo uredili poslovne odnose u saobrañaju i organizaciju saobrañaja itd. kao fiziåka i pravna lica.23 Zakonom o unutraãnjim poslovima i Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima. Za nas je posebno znaåajno ureœivanje nadleænosti. – korisnici prevoza – u toj ulozi javljaju se graœani. a posebno prava i obaveze prevoznika. kao i ureœivanje odnosa policije i drugih subjekata. – saobrañajno osoblje (vozaå.) – åije su duænosti i prava regulisani saobrañajnim upravnim pravom osobenim za pojedine grane saobrañaja. primaoci). 7/91. utvrœene su Zakonom o ministarstvima. preduzeña. 2.Lipovac. Podrazumeva optimalno ureœenje saobrañajne aktivnosti tako da se obezbedi odvijanje saobrañaja uz minimalne ãtetne posledice.. Krsto Bezbednost saobrañaja Nadleænosti organa unutraãnjih poslova. PREDMET SAOBRAÑAJNOG PRAVA 2 Kao predmet saobrañajnog prava mogu se definisati: – poslovni odnosi u saobrañaju – organizacija saobrañaja i – bezbednost saobrañaja. poãiljaoci. niti vrãe prevoz. – subjekti koji vrãe usluge u oblasti saobrañaja koje nisu prevoæenje u osnovnom smislu – nisu saobrañajno osoblje. Poslovni odnosi u saobrañaju se odnose na poslove prevoza ljudi i prtljaga i poslove prevoza stvari. stjuardese. Saobrañajno pravo detaljno ureœuje odnose izmeœu svih uåesnika prevoza. SUBJEKTI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Kao najznaåajniji subjekti saobrañajnog prava mogu se istañi: – prevoznici – åije je karakteristiåno obeleæje da obavljaju prevoæenje u svojstvu preduzeña (za prevoz) ili kao graœani uz naknadu. kondukter. 44/91 i 87/92. 48 . Na primer.5. mada nemaju direktnog udela u obavljanju saobrañaja (oãteñeni u saobrañajnoj nezgodi koji nisu uåestvovali u saobrañaju i sl.4. veñ oba23 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. 8/91. br.

Prevoz u drumskom saobrañaju se obavlja na osnovu Zakona o prevozu i Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. skladiãtenje. osiguranja. – preduzeña. javna preduzeña ili privredna druãtva. Zakonom je posebno predviœeno da se prevozilac ugovorima ne moæe: 24 Pantazijeviñ. SAOBRAÑAJNO PRAVO . – dræavni organi – koji imaju zakonska ovlaãñenja u vezi odvijanja saobrañaja. auto-ãkole.6. prevozu u drumskom saobrañaju (17).6.. 213. direkcija. koji plaña odreœenu naknadu za izvrãenu uslugu. Pruæanje usluga prevoza je posao zakljuåen izmeœu davaoca usluge (prevoznika). Prevoznik je duæan da izvrãi prevoz u skladu sa naåelima dobrog privrednika. Samo odgovorno i struåno obavljanje posla od strane svakog subjekta i koordinacija njihovog delovanja mogu stvoriti uslove za bezbedno odvijanje saobrañaja. (na primer. uzansama i drugo. – organi i organizacije ovlaãñeni da upravljaju infrastrukturom – ovlaãñeni zakonom da upravljaju infrastrukturom – najåeãñe putevima (npr. Dakle. predstavniåki i agencijski poslovi.). S. niti moæe zameniti aktivnosti drugih subjekata..). Obaveze u prevozu se ureœuju: – zakonom. preduzeña za odræavanje puteva. Ukoliko se odnosi izmeœu ugovornih strana ureœuju i posebnim ugovorom. 2. zastupniãtvo.24 Ugovori o saobrañajnim poslovima su sliåni sa drugim graœansko – pravnim ugovorima.. policija. koji je u obavezi da izvrãi prevoz i korisnika usluge. poslovi osiguranja i sliåno). privredna druãtva organizacije i organi sa odreœenim javnim ovlaãñenjima u saobrañaju (preduzeña za tehniåki pregled. uz odreœene osobenosti koje su svojstvene saobrañaju kao privrednoj grani. zdravstvene ustanove i sl. agencijski poslovi itd. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju vljaju poslove saobrañaja u ãirem smislu (poslovi ãpedicije. Bezbednost 25 Videti Zakon o ugovorima o saobrañaja. zastupniãtva. str. onda taj ugovor mora biti u skladu sa Zakonom. Ukoliko neka odredba nije u skladu sa Zakonom – primenjivañe se zakon.2. organi za saobrañaj itd. Pruæanje usluga u okviru saobrañajne aktivnosti moæe da se posmatra u odnosu na saobrañajne poslove u uæem (prevoæenje ljudi i roba – tovara i prenos saopãtenja) i ãirem smislu (prateñi poslovi – ãpedicije. obavezama iz saobrañajnog prava. ona nije dovoljna.). VÃUP. kontrole i upravljanja saobrañajem. 1994. brojni subjekti saobrañajnog prava vrãe odreœene poslove i zaduæeni su za pojedine aspekte odvijanja saobrañaja. 49 2. registracija vozila itd. izdavanja isprava za saobrañaj.25 – posebnim ugovorima stranaka i – poslovnim obiåajima. Mada je uloga policije u organizaciji poslova bezbednosti saobrañaja vrlo velika. Ovim zakonima ureœeni su obligacioni i drugi odnosi u oblasti prevoza putnika i stvari u drumskom saobrañaju.). POSLOVI PREVOZA U DRUMSKOM SAOBRAÑAJU Uopãte o prevozu u drumskom saobrañaju.

na osnovu ugovora. a izuzetno i samim ulaskom u vozilo.6. ukljuåujuñi i prikolicu. trenutno. mesto opredeljenja. mesto ugovora. mesto polaska. P. – ruåni prtljag – stvari koje se mogu uneti u putniåki prostor vozila.Lipovac. zavisno od toga da li je u pitanju linijski ili vanlinijski prevoz. U prevozu u drumskom saobrañaju koriste se pojedini izrazi i pojmovi i to: – prevozilac – lice koje na osnovu ugovora prevozi lica i stvari u drumskom saobrañaju. zakljuåuje sa prevoziocem ugovor o prevozu lica. U slobodnom prevozu ugovorne strane se dogovaraju o prevozu. – poãiljalac – lice koje. ne vode raåuna o moguñim ãtetnim posledicama. – naruåilac prevoza – lice koje. predaje stvari na prevoz. – vozilo – svako vozilo koje se koristi u izvrãenju ugovora. U linijskom prevozu ugovor se smatra zakljuåenim kupovinom karte.lice koje na osnovu ugovora ima pravo da koristi prevoz. osnovni sadræaji ugovora Ugovor o prevozu putnika u drumskom saobrañaju je konsesualan. mesto istovara itd. 2. – prtljag – stvari koje putnik ima pravo da nosi sa sobom (u prevozu putnika). Krsto Bezbednost saobrañaja 2 – osloboditi (delimiåno ili potpuno) odgovornosti koju Zakon propisuje. – putnik . Ova ograniåenja su veoma znaåajna. ceni i drugim elementima i o tome sklapaju poseban ugovor o prevozu. mesto utovara. stiåe odreœena prava ili preuzima odreœene obaveze u vezi prevoza. relaciji i naknadi za prevoz. primi stvar predatu na prevoz.1. relaciji. – osloboditi tereta dokazivanja koji je predviœen zakonom (prebacivati teret dokazivanja sa prevozioca) i – predvideti ograniåenja odgovornosti prevozioca koja bi bila povoljnija od onih koja Zakon predviœa. jer naglaãavaju kvalifikovanu odgovornost prevozioca za svaki prevoz i spreåavaju da on ucenjuje ili prevari korisnike usluge koji su zainteresovani za uslugu prevoza i pristali bi da. Prevoz putnika i prtljaga Zakljuåivanje ugovora. – primalac je lice ovlaãñeno da u mestu opredeljenja. a za raåun drugog lica. Pored navedenih pojmova i izraza. odnosno zakljuåen je kada se obe strane sporazumeju o prevozu. – korisnik prevoza – lice koje na osnovu ugovora sa prevoziocem. na osnovu ugovora o prevozu lica ili po opãtim uslovima o prevozu putnika. u svoje ime. Zakon predviœa pojmove: imalac prava. a koje putnik sam åuva. 50 . Forma ugovora je razliåita. koja je sastavni deo vozila.

U sluåaju prekida putovanja. On ne sme da naruãava javni red i mir u toku prevoza. U vanlinijskom prevozu putnika. prevozilac moæe ugovoriti prevoz ovih putnika. ukoliko prevoz kasni. Prevozilac je duæan da preveze prtljag. Prevozilac ima pravo da odbije prevoz putnika bez obaveze vrañanja prevoznine u sluåajevima kada je putnik oåigledno nesposoban za prevoz (zbog bolesti) ili ako ometa izvrãenje obaveza prema drugim putnicima ometa prevoz (nasilniåko ponaãanje. Vozna karta moæe da bude izdata na ime ili na donosioca. Ukoliko ovo blagovremeno najavi prevoziocu (2 sata pre poåetka putovanja). 51 2. u ovom sluåaju.6. obiåno se zakljuåuje formalni ugovor i on sadræi elemente koji su delovi svakog ugovora. a posebno ne sme da ometa prevozioca u izvrãenju obaveza prema drugim putnicima. on ima pravo na povrañaj prevoznine. povratak u mesto polaska ili povrañaj dela prevoznine. Ukoliko putnik boluje od zarazne bolesti. a prtljag (u prostoru za prtljag) uz nadoknadu. Putnik ima pravo da odustane od prevoza. Putnik se pojavljuje kao korisnik prevoza. a u odnosu na posebne uslove primenjuje se ugovor i zakon.). Ukoliko je izdata na ime ne moæe se prenositi na druga lica bez saglasnosti prevozioca. Prevozilac ñe. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju Prava i obaveze prevozioca i putnika Obaveza je prevozioca da ugovorne obaveze izvrãi relacijom. sa odreœenim pravima i obavezama koji su utvrœeni ugovorom ili zakonom. moguñe je ugovoriti i posebne uslove. Pri tome je obavezan da obezbedi uslove udobnosti i higijene. niti da ometa druge putnike. i to: ruåni prtljag (u putniåkom prostoru) bez posebne nadoknade. prevozilac je duæan da ga åuva ili poveri treñem licu na åuvanje (o troãku putnika). zbog zaãtite drugih putnika. SAOBRAÑAJNO PRAVO Ugovor o prevozu moæe da bude zakljuåen izmeœu prevozioca i putnika ili izmeœu prevozioca i naruåioca prevoza (kod vanlinijskog prevoza). tako ãto obezbedi posebne uslove zaãtite. Predmet ugovora je prevoz putnika uz naknadu. Meœutim. Pored uobiåajenih uslova prevoza.2. Za primljeni prtljag prevozilac je duæan da izda prtljaænu kartu. onda ñe mu se vratiti celokupan iznos prevoznine (bez moguñnosti zadræavanja troãkova). Putnik je obavezan da plati naknadu za prevoz – prevozninu (voznu kartu i prtljaænu kartu). U sluåaju neispunjenja uobiåajenih uslova prevoza primenjuje se zakon. prevozilac moæe odbiti da ga prevozi. Meœutim. zadræati samo administrativne i dr. . pa putnik zato odustane od prevoza. Ukoliko putnik iz bilo kog razloga ne preuzme prtljag. primereno vrsti i duæini putovanja. Vozna karta je dokaz o zakljuåenju ugovora u linijskom prevozu. uz posebnu nadoknadu. teãko pijanstvo i sl. u vreme i na naåin kako je ugovoreno. putnik ima prvo da zahteva nastavak putovanja drugim saobrañajnim sredstvom. troãkove (do 10%).

P. 52 2 . onda sud moæe odrediti i iznose naknada za ãtete veñe od zakonom ograniåenih. odnosno 1. do dvostrukog iznosa prevoznine. teret odgovornosti prebacio sa prevozioca na putnika. takva odredba ne bi proizvodila pravno dejstvo. – za telesno oãteñenje. do 182. teret dokazivanja je na putniku. dok se putnik nalazio u vozilu. po putniku. zakonodavac je predvideo tri razliåita sluåaja odgovornosti prevozioca: – po pravilu se primenjuje princip ograniåene odgovornosti (prevozilac nadoknaœuje iznose do zakonom odreœenih ograniåenja). Prevozilac moæe da se oslobodi od obaveze naknade ãtete samo ako dokaæe da je ista priåinjena radnjom putnika ili usled viãe sile (radnjom koja se nije mogla izbeñi ili otkloniti). Njegova odgovornost je objektivna i kvalifikovana. Teret dokazivanja odgovornosti. Meœutim. oãteñenja zdravlja ili povrede putnika koji su nastali u toku prevoza. do 61. – za zakaãnjenje ili prekid putovanja putnika.Lipovac. on se moæe osloboditi od odgovornosti i naknade ãtete. ako prevozilac dokaæe da je ãteta nastala viãom silom ili greãkom putnika. ulazio ili izlazio iz vozila. u SRJ su za ãtete nastale u toku prevoza bili utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara: – za smrt putnika. u tom sluåaju prevozilac moæe promeniti cenu karte. Moguñe je. Konaåno.460 maraka po putniku i – za gubitak ili oãteñenje ruånog prtljaga. U tom sluåaju. Ukoliko putnik dokaæe da je prevozilac izazvao ãtetu namerno ili krajnjom nepaænjom. ugovorom. Ukoliko dokaæe da ãtetu nije prouzrokovao namerno ili krajnjom nepaænjom. do 730 nemaåkih maraka. zavisno od stepena krivice prevozioca. Ovaj put je teret dokazivanja na prevoziocu. Za priåinjenu ãtetu prevozilac odgovara po zakonu i po odredbama ugovora koje su u skladu sa zakonom. Dakle. – ãtete usled zakaãnjenja ili prekida putovanja i – ãtete nastale usled oãteñenja ili gubitka prtljaga i drugih stvari koje su uz potvrdu predate na prevoz. Åak i ako bi se. naknada ãtete se plaña u zakonom propisanim iznosima. – za gubitak ili oãteñenje prtljaga. do 365 nemaåkih maraka po jednom prtljagu. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga Ãtetni dogaœaji koji mogu nastati u prevozu putnika su: – ãtete usled smrti. Na primer. U suprotnom. po putniku. na zahtev putnika. Postoji ugovorna i vanugovorna odgovornost za priåinjenu ãtetu.000 nemaåkih maraka. u skladu sa zakonom. da se u prtljaænu kartu unese i veñi iznos od Zakonom predviœenog. naknada moæe biti i veña.000 nemaåkih maraka. pada na prevozioca.

Ovako je onaj ko najviãe utiåe na prevoz i najviãe zainteresovan da taj prevoz bude bezbedan. SAOBRAÑAJNO PRAVO . u SRJ (Srbiji) su propisani sledeñi rokovi: 6 meseci za smrt ili telesno oãteñenje. Sa druge strane.6. onda se ne moæe pozivati na princip ograniåene odgovornosti. Za ruåni prtljag prevozilac obiåno ne odgovara. Ovaj ugovor je najåeãñe neformalan. ukoliko putnik ne dokaæe da je ãteta nastala krivicom prevozioca. na osnovu usmenog ugovora poãiljaoca i prevozioca. niti spreåiti.2. zakonodavac ãtiti putnika i bezbednost saobrañaja. Rokovi teku od dana saznanja.zakonodavac je ograniåio iznose ãteta. uobiåajeno se primenjuje (podrazumeva se) princip ograniåene odgovornosti . Tako se ãtiti prevozilac – spreåava se uniãtavanje prevozioca zbog jedne velike ãtete koja mu se desila. Prvo. prevozilac nadoknaœuje stvarne iznose ãteta koji mogu biti i veñi od zakonom propisanih ograniåenja i – u sluåaju dejstva viãe sile ili greãke putnika (prevozilac dokazuje da nije imao moguñnosti da ãtetu spreåi ili smanji) prevozilac se moæe potpuno osloboditi odgovornosti. Prevoz robe Formalni i neformalni ugovori Ugovor o prevozu stvari zakljuåuje se izmeœu poãiljaoca i prevozioca.2. Najåeãñe se. prevozilac se smatra kvalifikovanim za poslove prevoza. onda se prevozilac moæe delimiåno ili åak potpuno osloboditi odgovornosti. Prevozilac ima najviãe moguñnosti da utiåe na bezbednost prevoza. on prisvoji ili dozvoli da nestane prtljag). otpremnica i sliåno). Tako je obuhvañena i odgovornost putnika i ovaj stimulisan da pomogne bezbednom prevozu. zakonom predviœenih. pa prevozilac dokaæe da to nije mogao predvideti. Naime.6. To znaåi da se ne saåinjava ugovor u posebnoj (pismenoj) formi. Prebacujuñi odgovornost na prevozioca. Primera radi. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju – u sluåajevima namere ili krajnje nepaænje (dokazuje putnik). izdaje samo potvrda ili drugi dokument koji prati robu u prevozu (zakljuånica. zakonodavac predviœa ekstremne sluåajeve kada se odstupa od podrazumevane odgovornosti. Zaãto su predviœena ova tri sluåaja naknada ãtete. 15 dana za zakaãnjenje ili prekid putovanja. ukoliko putnik svojom greãkom izazove ãtetu ili ãteta nastane dejstvom viãe sile. a iskljuåeni sluåajevi u kojima bi putnik ili prevozilac bili zainteresovani za stvaranje ãtete. 53 2. u sluåaju da prevozilac krajnjom nepaænjom ili namerno izazove ãtetu (na primer. ograniåenja (do stvarnih iznosa ãteta koje je dokazao putnik). Sa druge strane. 30 dana za gubitak ili oãteñenje prtljaga. Zato se smatra da je on uvek kriv (kriv je i kad nije kriv). osim kada on dokaæe suprotno. Konaåno. U ovom sluåaju sud moæe odrediti i naknade veñe od. 2. Zakonom su odreœeni i rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete.

da robu proda itd. a istovar primalac. kako bi se. U ostalim sluåajevima u principu utovar vrãi poãiljalac. da promeni krajnju destinaciju. poãiljalac raspolaæe robom u toku prevoza. Tovarni list se zakljuåuje u tri primerka: prvi primerak za prevozioca. podatke koje popunjava poãiljac robe i dopunske podatke. zakon je definisao i sluåajeve kada se mora ili moæe zakljuåiti poseban. P. Utovar i istovar robe u linijskom prevozu vrãi prevozilac. u sluåaju ãtetnog dogaœaja lakãe regulisala naknada ãtete. 26/95. Tovarni list se zakljuåuje u svim granama saobrañaja. o åemu ñe kasnije biti reåi. a posebno kako bi dokazivao propuste poãiljaoca. Tovarni list sadræi tri grupe podataka: podatke koje popunjava prevozilac. Forma tovarnog lista nije posebno propisana.). gde se zakÿuåuje teretnica. Obaveze prevozioca i poãiljaoca. ãto znaåi da ima sva prava nad robom (da traæi vrañanje robe. Po pravilu. Kada poãiljalac utovara robu. Obaveza poãiljaoca je da prevoziocu saopãti specifiåna svojstva stvari koja su znaåajna za prevoz (a prevozilac ne mora da ih poznaje) i da plati prevozninu.26 Prevoz robe i ostalih stvari ili tovara vrãi se uz naknadu. U sluåaju izdavanja prenosivog tovarnog lista pravo raspolaganja robom u prevozu se moæe drukåije urediti. Na ugovore o prevozu u drumskom sobrañaju. ali se uglavnom koriste formulari koje je preporuåila Meœunarodna organizacija drumskih vozara (IRU). da promeni relaciju. vrãenje utovara i istovara robe Obaveza prevozioca je da. prevozilac potvrœuje da je ugovor zakljuåen i da je robu primio na prevoz. Tovarni list je formalni ugovor o prevozu stvari koji se izdaje pri prijemu stvari na prevoz. Zakljuåenje formalnog ugovora je u interesu prevozioca. Pojam i sadræaj tovarnog lista Tovarni list je isprava o zakljuåenom ugovoru o prevozu i dokaz da su stvari primljene na prevoz u drumskom saobrañaju. da promeni primaoca. Vreme trajanja utovara i istovara je od znaåaja kod raåunanja vremena eventualnog zakaãnjenja. To je dokaz da je sklopljen ugovor o prevozu i da je stvar primljena na prevoz. pored opãtih pravila obligacionog prava. smeãtaja tereta u vozilo i dr. 54 . onda je duæan da se pridræava uputstava prevozioca u pogledu naåina utovara. preveze i preda primaocu robu koju je primio na prevoz. drugi za poãiljaoca i treñi prati robu do primaoca. formalni ugovor o prevozu stvari – tovarni list. Dakle. br. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 Meœutim. ukoliko ugovorom nije drukåije predviœeno. osim u pomorskom. ugovorenim ili najpovoljnijim putem. vaæe i posebna. utvrœena Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju.Lipovac. izdavanjem tovarnog lista. 26 Videti “Sluæbeni list SRJ”.

posebnom izjavom (indosamentom). – pisak isprava koje se prilaæu. Prenosiv je samo onaj tovarni list koji kao takav utvrde sporazumno poãiljalac i prevozilac. jer neka posebna svojstva stvari nisu bila poznata prevoziocu ili on nije bio duæan da zna za njih i – uvek kada to zahteva prevozilac ili poãiljalac.prenosilac). Prenosivi tovarni list Prenosivi tovarni list je vrsta tovarnog lista kojim poãiljalac (indosant. Njime. SAOBRAÑAJNO PRAVO . uputstvo o rukovanju. – podaci o prevoziocu. – pouzeñe. – podaci o poãiljaocu. – odaci o stvarima (opis. prenosi na drugo lice (indosataru) zakonom odreœena prava raspolaganja stvarima. Poãiljalac popunjava podatke koji se odnose na: – mesto i datum utovara. posebna vrednost stvari. Zakon predviœa kada se izdaje tovarni list. Prevozilac bi trebalo da popunjava sledeñe podatke: – mesto i datum sastavljanja. U tom sluåaju. Na prvom primerku tovarnog lista se nalazi klauzula da se radi o prenosivom tovarnom listu. Åesto se izdaje 55 2. veñ onaj ko donese prenosivi tovarni list. Dakle.2. – uputstvo o osiguranju. – roãkovi koje preuzima poãiljalac. troãkovi.6. koliåina. – podaci o primaocu. napomena da je izdat prenosivi tovarni list. robom u prevozu ne raspolaæe poãiljac. Prenosivi tovarni list se izdaje na ime ili na donosioca. – rok prevoza. primalac i dr. zakon je predvideo koja prava raspolaganja stvarima u prevozu se mogu prenositi. uputstvo o carinjenju). – naåin utvrœivanja koliåine. – podaci o vozilu.). Dopunski podaci su: – zabrana pretovara. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju 1. poãiljalac sebi uskrañuje pravo da u toku prevoza menja delove glavne obaveze (relacija. kada poãiljalac daje posebno uputstvo o åuvanju i rukovanju stvarima. i to: – u meœunarodnom saobrañaju. 3. – kod prevoza stvari sa specifiånim svojstvima. 2. – kod prevoza opasnih i drugih stvari za koje je posebnim propisom predviœeno da se mogu prevoziti samo pod posebnim uslovima. a na ostala dva primerka. Zato prenosivi tovarni list ima karakter hartije od vrednosti.

Predavaça iz bezbednosti saobrañaja. Bezbednost saobrañaja.. iznosi nadoknada za ãtete u prevozu stvari su ograniåeni zakonom. Prevozilac moæe izbeñi odgovornost samo ako dokaæe da je ãteta nastala kao posledica svojstva stvari koja mu nisu bila poznata (poãiljalac ga nije upoznao sa specifiånim svojstvima) ili zbog viãe sile koju nije mogao predvideti. Za ãtete nastale u toku prevoza stvari. CEMT (2002). 29. bolest æivotinja koje se prevoze i sl. 2000. i 2. S.Lipovac. International Road Safety Strategy. – za sluåaj zakaãnjenja u prevozu stvari. P. Safety Strategies for Rural Roads in Europe – draft Recommedatrions. O ovome odluåuje sud. kvarenje robe. VÃUP. Zemun. Lipovac. 57/309.2003.. åime se deo svojinskih prava nad stvarima prenosi na prevozioca. V. VÃUP. Todoroviñ. do 18 nemaåkih maraka po bruto kilogramu. ukoliko poãiljalac u tovarni list ne unese podatke o specifiånim svojstvima stvari ili unese netaåne podatke o stvarima koje se prevoze. Zemun. Meœunarodni ugovori. P. Sliåno kao u prevozu putnika.). Committee of Deputies. Saobrañaj i telekomunikacije (75 multilateralnih meœunarodnih konvencije). Beograd. U sluåaju da je ãteta nastala kao posledica namere ili krajnjeg nemara i nepaænje prevozioca (ãto dokazuje poãiljalac). Tako se obezbeœuje lakãa manipulacija sa stvarima. Literatura Pantazijeviñ. Global Road Safety Crisis. zakonom su utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara. Sluæbeni glasnik. u SRJ su utvrœeni sledeñi limiti: – za gubitak ili oãteñenje stvari. 56 . European Conference of Ministares of Transport. Dujkoviñ.. VÃUP. Resolution adopted by the General Assembly. Primera radi. prevozilac se ne moæe pozivati na zakonom ograniåene iznose. sam snosi odgovornost u sluåaju da ovo izazove ãtetni dogaœaj. Beograd. White book. Krsto Bezbednost saobrañaja prenosivi tovarni list na prevozioca. Lisabon. do 1/3 prevoznine. a posebno u sluåaju nepredviœenih problema u prevozu (dugo åekanje na carini. PRI. a teret dokazivanja je na prevoziocu. – delimiåno ili potpuno oãteñenje stvari i – zakaãnjenje u prevozu. Kçiga 6.. Rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete su 60 dana za ãtetu u prevozu stvari (30 dana za zakaãnjenje). Tom 1. K.5. 2 Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe U prevozu stvari mogu nastati sledeñi ãtetni dogaœaji: – gubitak stvari. Dakle. niti izbeñi. neprohodnost prvobitno ugovorenog puta. Predavaça iz bezbednosti saobrañaja. 2000. 1994.

World Disasters Report. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. Brussels. 2002. SAOBRAÑAJNO PRAVO . ETSC. WHO. 125 final. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Present and Future Road Safety Work in Ecmit. National Strategies for Advacing Child Predestrian Safety. A Strategy for EU Transport Research. 2000. 2002. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Brussels. 2000. Sluæbeni list FNRJ Sluæbeni list SFRJ Sluæbeni glasnik SR Srbije Sluæbeni glasnik Republike Srbije 57 2. ETSC. 1977. Brussels. Past. COM.2. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. pri. 2001. 2000. 125 final. 2000. CEMT/CS(2000)7/PROV. 2001. 2000. Lisabon. National Centre for Injury Prevention and Control. COM. Centrres for Desease Control and Prevention.6.

5. Metode bezbednosti saobrañaja 3.1.4. Nauka i saobrañajna nauka 3. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja 3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.3.3.6.8. Nauåne metode i metodologija 3. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju . Teorije saobrañajnih nezgoda 3.7. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina 3.2. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja 3.

1. Znanja se mogu razliåito sistematizovati u nauåne oblasti i nauåne discipline. Nauka je skup svih znanja o odreœenoj temi. NAUKA I SAOBRAÑAJNA NAUKA Da bi se uspeãno izuåavala bezbednost saobrañaja. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Ova meœuzavisnost i preklapanje pojedinih nauånih oblasti i nauånih disciplina su sve izraæeniji. M. Saobrañajni fakultet. Danas postaju sve znaåajnije dve osobine nauke: specijalizacija i interdisciplinarnost. neophodno je ãto korektnije definisati ovu nauånu oblast. Beograd. odrediti njen predmet. Svaka nauka koristi dostignuña ostalih nauka i svoje rezultate ugraœuje u sveukupni fond znanja. Specijalizacija podrazumeva da se nauka sve viãe grana i 1 Adamoviñ. predmet istraæivanja ili metode svojstvene jednoj nauci. tehniåke i druãtvene nauke. Prirodne nauke åine deo opãteg sistema nauka koji se bavi prouåavanjem prirodnih zakona i pojava. do odreœenog istorijskog trenutka. ali i svi drugi koji uopãtavaju svoja i tuœa iskustva. str. niti nezavisne jedna od druge. nisu potpuno posebne.. 1999. druãtvene nauke su deo istog sistema nauka koji se bavi prouåavanjem odnosa u ljudskom druãtvu. Pre se moæe reñi da je sistematizovanje znanja u pojedine nauke samo uslovno. Pri tome ovo grananje bi trebalo shvatiti uslovno. Danas je najåeãña podela na prirodne. Uvod u saobrañaj 1. Konaåno . Doprinos nauci daju nauåni radnici. Svaka nauka predstavlja samo deo sistematizovanih znanja. Uslovno izdvajanje nauka je rezultat potrebe da se odredi osnovni predmet istraæivanja i metode koje se preteæno koriste. Sa porastom ljudskih znanja. Tehniåke nauke su deo istog sistema koji se bavi prouåavanjem tehniåkih aspekata proizvodnog procesa. ove nauke viãe ne predstavljaju celovit funkcionalan skup svih znanja. Naime. Metode razvijene u jednoj nauånoj oblasti koriste se za reãavanje problema u drugim nauånim oblastima. javila se potreba za grananjem nauke.1 To je sistematizovan skup znanja o objektivnoj stvarnosti do koga se doãlo primenom priznatih nauånih metoda istraæivanja. a ne da se izoluje jedan deo znanja. 3.3. a ne celovit sistem. Nauka se stalno unapreœuje i razvija. 61 3. metode i praktiåne ciljeve. Nauka je jedinstven funkcionalan sistem objektivnih ljudskih saznanja.

Saobrañajna nauka je nastala u procesu preraspodele predmeta izuåavanja starijih nauånih oblasti i disciplina. 3. saobrañajno pravo. tehnologija i organizacija prevoza (tehniåke nauke). Mada je saobrañajna nauka veoma mlada. planiranje saobrañaja. ekonomika saobrañaja. porast opãtih znanja. druãtvene okvire. s druge strane. Izuåava i pokuãava otkriti zakonitosti nastanka ãtetnih posledica saobrañaja. saobrañajna istorija. veñ obuhvata segmente dve ili sve tri grupe nauka. javni gradski prevoz. druge se svrstavaju u druãtvene. druãtvenim ili tehniåkim naukama. 2U pravom smislu reåi. Ona je nastala izdvajanjem. Razvoj saobrañaja. bezbednost saobrañaja itd. Teãko je reñi da li saobrañajna nauka pripada prirodnim. ali i kao rezultat interdisciplinarnog pristupa izuåavanju ove pojave. Dok se neke discipline saobrañajne nauke mogu svrstati u tehniåke nauke. treñe u prirodne. Nastala je kao potreba da se specijalizuju znanja koja se odnose na veoma vaæan predmet nauke (saobrañaj). Krsto Bezbednost saobrañaja 3 specijalizuje.2 ona je veoma razgranata i dalje se grana i razvija. eksploatacija i odræavanje saobrañajnih sredstava. P. saobrañajna logistika. organizacija prevoza. saobrañajna geografija. teorija saobrañajnih tokova. tehniåkog i druãtvenog stanoviãta. a posebno porast znanja koja se odnose na saobrañaj uslovio je izdvajanje posebne – saobrañajne nauke. 62 . spajanjem i meœusobnim proæimanjem delova prirodnih. tehniåko-tehnoloãke uslove prevoza. sa jedne i ãtetnih posledica saobrañaja. projektovanje saobrañaja. Meœutim. Interdisciplinarnost podrazumeva da se pojave i procesi moraju prouåavati svestrano: sa prirodnog. upravljanje saobrañajnim procesima.Lipovac. saobrañajna psihologija. Ova dva procesa se mogu analizirati na mnogim primerima. saobrañajna nauka je nastala tek posle Drugog svetskog rata. Bezbednost saobrañaja pripada saobrañajnoj nauci. Saobrañajna nauka (nauka o saobrañaju) predstavlja podsistem opãteg sistema nauka koji sistematizuje i dalje razvija sva znanja o saobrañaju i u vezi sa saobrañajem. regulisanje saobrañaja. pa i na primeru saobrañajne nauke. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA KAO NAUÅNA DISCIPLINA Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja izuåava meœuzavisnost izmeœu saobrañajnog i drugih procesa u druãtvu. saobrañajna pedagogija. Danas se u okviru saobrañajne nauke izdvajaju nauåne discipline: tehnologija transporta. veñina nauånih disciplina saobrañajne nauke se ne moæe svrstati ni u jednu grupu.2. tehniåkih i druãtvenih nauka. Posebno obuhvata delove nauka koji se odnose na prirodne zakone kretanja tela kroz razliåite sredine (delovi prirodnih nauka). uslove i posledice saobrañajne aktivnosti (druãtvene nauke). Takva je i bezbednost saobrañaja. s ciljem optimizacije saobrañajnog procesa i smanjivanja ãtetnih posledica.

3. znanja u vezi kretanja i zaustavljanja. Sa druge strane. organizaciji saobrañaja ili nekoj drugoj disciplini. statistike. niti izolovana nauåna disciplina. Bezbednost saobrañaja. Znanja i dostignuña u vezi saobrañajnog procesa. predmet bezbednosti saobrañaja vezuje se samo za saobrañajne nezgode ili joã preciznije za lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda. regulisanja saobrañaja. Do danas su najviãe istraæivani lako merljivi efekti saobrañajnih nezgoda. ili ove discipline pripadaju bezbednosti saobrañaja. a posebno znanja iz matematike. Ona se uveliko oslanja na dostignuña i znanja prirodnih. 63 3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . poåeo ozbiljno izuåavati saobrañajne nezgode. negativni socijalni uticaji saobrañaja. kao i znanja u vezi druãtvenog razvoja. predmet bezbednosti saobrañaja su sve ãtetne posledice saobrañaja. integralnog transporta. saobrañajnog prava itd. negativni psiholoãki uticaji saobrañaja na pojedinca. Predmet bezbednosti saobrañaja U ãirem smislu. Sa druge strane. kao retko koja druga nauåna disciplina. integriãe i koristi znanja iz razliåitih nauka i nauånih disciplina. socijalno zagaœivanje sredine itd. procesa sudara itd. menadæmenta i upravljanja. U meœuvremenu su narasli i ostali negativni efekti i. ni u pogledu predmeta izuåavanja. ni u pogledu metoda istraæivanja. postaju sve znaåajniji. Ipak. principi rada razliåitih motora. Bezbednost saobrañaja je posebno povezana sa drugim nauånim disciplinama koje pripadaju saobrañajnoj nauci. Znanja prirodnih nauka. åine osnove nauåne discipline bezbednost saobrañaja. najznaåajniji negativni efekat saobrañaja i ima smisla posebno ih istraæivati. Tu spadaju saobrañajne nezgode sa svim lako merljivim posledicama. saobrañajne psihologije. PREDMET I CILJEVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3. saobrañajne logistike. Naime. organizacija i eksploatacija saobrañaja. Shvatanje ove meœusobne meœuzavisnosti omoguñava da se pravilno sistematizuju bezbednost saobrañaja. iscrpljivanje prirodnih resursa i zagaœivanje okoline (bukom. psihologije liånosti. ekologije itd. Otuda i åeste konfuzije da li bezbednost saobrañaja pripada regulisanju saobrañaja. dostignuña bezbednosti saobrañaja integriãu se i uveliko koriste u navedenim nauånim disciplinama.3. saobrañajne nezgode su. zauzimanje æivotnog prostora. vremenom. tehniåkih i druãtvenih nauka. 3. ali i najãire javnosti. U uæem smislu. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja nije nezavisna. Ona uveliko koristi dostignuña ostalih nauånih disciplina saobrañajne nauke: organizacije saobrañaja. ali i druge discipline saobrañajne nauke. na danaãnjem nivou razvoja. tehniåkog regulisanja saobrañaja se uvaæavaju u bezbednosti saobrañaja. izduvnim gasovima i otpadnim materijalima koji potiåu iz saobrañaja).3.3.1. åovek je pre svih drugih negativnih efekata. mehanizacija i automatizacija saobrañajnih procesa. neekonomske posledice saobrañajnih nezgoda sve viãe zaokupljaju paænju struåne.

odræavanju i eksploataciji puteva). dobrom obukom uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa i peãaka).3. vazduãni jastuci. ovo se postiæe na dva naåina: smanjivanjem broja saobrañajnih nezgoda i smanjivanjem posledica saobrañajnih nezgoda koje su se veñ dogodile. uvek se moraju imati u vidu oba aspekta bezbednosti saobrañaja. Na primer. a pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja tek kada se nezgode desi. sa niskim rastinjem oko puta. 3 3. sa posebnim trakama za prihvat vozila koja silaze sa puta itd. i opraãtajuñih puteva (sa blagim kosinama nasipa. koncept samoobjaãnjavajuñih (obeleæja puta definiãu i objaãnjavaju oåekivanja u projektovanju. doprinosi se i smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda. dogodile. ima smisla baviti se pitanjem kako se mogu smanjiti posledice te nezgode. stanje puta. Pasivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj smanjivanje posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile.Lipovac. kada se. Meœutim. 64 . veñ. P. nasloni za glavu itd. konstrukcija i upotreba sistema zaãtite na vozilu (sigurnosni pojasevi. desi saobrañajna nezgoda.). odnosno da smanjuje verovatnoñu (ãansu) nastanka saobrañajne nezgode. odnosno kako smanjiti broj nastradalih. onda se i cilj moæe suziti na smanjivanje broja i sveukupnih posledica saobrañajnih nezgoda. Na primer. Meœutim. kvalitetna obuka ljudi u ukazivanju prve pomoñi.3. skup mera i aktivnosti kojima se doprinosi smanjivanju verovatnoñe da se desi saobrañajna nezgoda pripada aktivnoj bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 3. Ako se suzi predmet bezbednosti saobrañaja. Trebalo bi uoåiti da ciljevi aktivne bezbednosti saobrañaja su prisutni dok se nezgoda ne desi.2. Tako se smanjuje broj saobrañajnih nezgoda. Pasivna bezbednost saobrañaja ima cilj da smanji broj i teæinu posledica saobrañajnih nezgoda koje su se. obuåenost i psihofiziåka sposobnost vozaåa itd. Smanjivanjem ãansi nastanka svake nezgode pojedinaåno. a neki preteæno doprinose pasivnoj bezbednosti saobrañaja (konstrukcija i oprema vozila.). oprema puta i ureœenje prostora oko puta.) smanjuju se posledice saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. Naime. Dakle. Mada neki elementi preteæno doprinose aktivnoj (ispravnost vozila. smanjiti teæinu stradanja i smanjiti materijalnu ãtetu u toj nezgodi. Aktivna bezbednost saobrañaja je deo nauåne discipline bezbednosti saobrañaja koji ima cilj da spreåava (prevenciju) ili smanjuje broj (redukciju) saobrañajnih nezgoda. Ciljevi bezbednosti saobrañaja Opãti cilj bezbednosti saobrañaja je smanjivanje svih ãtetnih efekata uz neometano odvijanje saobrañaja. Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja Uslovno je moguñe razlikovati aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. U tom smislu se razlikuju ciljevi aktivne i ciljevi pasivne bezbednosti saobrañaja. ipak. Aktivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj da spreåava saobrañajne nezgode.3. dobrim odræavanjem vozila i puta moæe se smanjiti ãansa da se neka nezgoda dogodi.

u razliåitim situacijama3 (na primer. str. a pozitivni na pasivnu bezbednost saobrañaja (1. 4 Vujaklija. tehniåkim i druãtvenim naukama. u proseku. metod eksperimenta i metod posmatranja. NAUÅNE METODE I METODOLOGIJA S obzirom na prethodno izloæeno. Ipak. 3. puta ili okoline u istom smeru deluje na sve faktore bezbednosti saobrañaja.4. 1980. Beograd. smanjuju smrtnost i teæinu povreda kod snaænih sudara). åak izazvati smrt suvozaåa. Åeãñi su sluåajevi razliåitih. Nauåne metode i metodologija obuka graœana u urgentnoj medicini itd. Leksikon stranih reåi i izraza. 2. Prosveta. unutraãnje ogledalo u vozilu smanjuje verovatnoñu nastanka nekih saobrañajnih nezgoda. Nauåni metod se moæe definisati kao sveu3 U ovom sluåaju se mere svi efekti i odluåuju dominantni uticaji. ali posedovanje mobilnog telefona omoguñuje brzo obaveãtavanje i efikasno zbrinjavanje i spaãavanje povreœenih. po pravilu. Metod (gråki methodos ili lat. – pozitivni uticaji na aktivnu. a negativni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (na primer.4 Metod je smiãljeno i plansko postupanje radi postizanja nekog cilja. ali moæe povrediti lica u vozilu. mogu se izdvojiti neke metode koje su najåeãñe ili su najznaåajnije u bezbednosti saobrañaja. induktivni i deduktivni metod. M. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . åoveka.). Ovi uticaji mogu biti veoma kompleksni i njihovo merenje je. primer: upotreba mobilnih telefona u toku voænje poveñava verovatnoñu nezgode. Neki uticaji se otkrivaju tek posle nekoliko godina prañenja i istraæivanja. ali poveñava broj obaranja peãaka). ali pozitivno utiåu na pasivnu bezbednost jer. kod nekih manjih sudara – ako ovaj sedi nepravilno i ne koristi pojaseve). Tu su metod apstrakcije. upotreba svetala danju smanjuje broj åeonih sudara. pa åak i suprotnih uticaja: – razliåiti – suprotni uticaji na aktivnu bezbednost saobrañaja. jer se mogu nepotrebno aktivirati pri prelasku preko udarne rupe ili pri slabim sudarima. metod sinteze. veoma skupo. metod analize. ali mogu poveñati posledice ili. primer: vazduãni jastuci negativno utiåu na aktivnu bezbednost.4. jasno je da bezbednost saobrañaja koristi vrlo raznovrsne nauåne metode koje su svojstvene prirodnim. 65 3. a nekad podrazumeva i metode pokuãaja i pogreãki. Veoma retko neki element vozila. pri sudaru) i – negativni uticaji na aktivnu. methodus – put i naåin istraæivanja) je postupak kojim se postiæe unapred postavljen cilj.. korektno je istañi da veñina elemenata utiåe i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. – razliåiti – suprotni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (vazduãni jastuci smanjuju povrede i smrtnost kod snaænih åeonih sudara–pri upotrebi sigurnosnih pojaseva.3. 559.

. Kriminologija. 1999. Metodologija definiãe i opisuje metode spoznaje. Beograd. Metodologija. Opãti cilj primene nauånih metoda je saznanje. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 kupnost nauånih i tehniåkih postupaka kojima se stiåu ili sistematizuju nova znanja o nekom predmetu istraæivanja.. str. Beograd. Metodologija druãtvenih nauka. str. opãte logiåke metode su: analiza. Zato su vaæni metod i metodologija. indukcija. nesistematskim radom. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. 9 Vujaniñ. Tako se poveñava pouzdanost ukupnih rezultata istraæivanja. znanje) je deo logike koji se bavi prouåavanjem nauånih metoda. str. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju.. to ne bi bilo pouzdano. Dosledna primena opãtih i posebnih nauånih metoda omoguñava i olakãava nam da koristimo tuœe rezultate.7 Na primer.5 U uæem smislu to je misaoni ili praktiåni postupak koji omoguñuje da se doœe do znanja o predmetu istraæivanja. 1997.Lipovac. Opãte nauåne metode istovetne su u svim naukama. 8 Iniñ. M. Najåeãñi posebni nauåni metodi u bezbednosti saobrañaja su: statistiåki metod. Predmet nauke se potpuno izdvaja tek njenim metodom. Åigoja ãtampa. Koristiti ovako dobijene rezultate u daljem radu. Beograd. Pri tome se paralelno koriste kako opãte. Izborom optimalnog metoda istraæivanja olakãava se istraæivanje. Nekad se do istih rezultata moglo doñi i drukåije. ali i drugima da koriste rezultate naãih istraæivanja. bilo bi veoma opasno u nauånom smislu. itd. 126. efikasnost. Metodologija (gråki methodos – put.. Œ. tako i posebne nauåne metode.9 Samo dobrom kombinacijom metoda dolaze do izraæaja prednosti i nedostaci svakog od metoda. str. metod eksperimenta. logia – nauka. dedukcija. i Lipovac. – klasifikovati (kategorizacija i tipologija) i – protumaåiti i utvrditi zakonitosti: uzroåno – poslediåne odnose i veze u okviru predmeta istraæivanja. 13. 2000. FTN. metod anketa i intervjua. Nomos. str. Meœutim. P. vrednosti i oblasti primene. Beograd. 6 Lukiñ. citirao 7 Ãuãnjiñ. U okviru ovog cilja se mogu razlikovati bar tri posebna cilja: – opisati pojavu (deskripcija). Peåujliñ. sinteza. Œ. metod poreœenja (komparacije) i metod analogije. naåinom na koji ona predmet saznaje. Kombinovana primena odgovarajuñih nauånih metoda treba da garantuje ãto jednostavnije (optimalno) postizanje cilja istraæivanja. 1981. 88. pravilno postavljanje i testiranje nauånih hipoteza i siguran put do spoznaje. Zbornik radova. M.6 Mogu se razlikovati opãte i posebne nauåne metode. bez primene metodologije i metoda. Bezbednost drumskog saobrañaja. Metodologija treba da pomogne u izboru metoda istraæivanja. tj. M. generalizacija. 1998. metod posmatranja.8 Svaki metod koji se koristi u bezbednosti saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke. Savremena admi- nistracija.. izuåava njihovu zasnovanost. 58. moglo bi biti sluåajno i ne bi imalo nauånu teæinu.. prednosti i nedostatke. Uvod u sociologiju. 5 Ignjatoviñ. Metodologija bi trebalo da garantuje pouzdanost izlaznih rezultata itd. K. 3. 66 . R. Novi Sad. apstrakcija.

Primera radi. 3. Mada i prvi pristup ima vrlo uvaæene zagovornike. Socioloãka imaginacija.5. a posebno konflikti u saobrañaju su pogodne za primenu statistiåkog metoda zbog svoje masovnosti (statistika se oslanja na zakone velikih brojeva) i numeriåkih obeleæja kojima se mogu opisivati (broj nastradalih. Na primer. 67 3. METODE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3. Saobrañajne nezgode. brzine kretanja vozila. ipak preovlaœuju pristalice drugog stava. ali nema opãteprihvañenog metoda merenja. Zato ñemo.5. posebnu paænju zasluæuje merenje nivoa bezbednosti saobrañaja.. jer jedino metod garantuje optimalan put do spoznaje. Beograd. Danas se koriste razliåiti metodi merenja bezbednosti saobrañaja. standarda) koriste se relativna poreœenja nepoznatih veliåina. apsolutni i relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja. lenjir). Meœutim. Pokazatelji se koriguju i ponderiãu u zavisnosti od konkretnih uslova i ciljeva istraæivanja itd. U nedostatku opãteprihvañene veliåine (etalona. primenjuje se metod merenja. Metod merenja Merenjima se uporeœuje nepoznata i poznata jednorodna veliåina. ali se poreœenjem utvrœuje da li je manja od duæine druge deonice. U bezbednosti saobrañaja. Izbor reperne vrednosti je jedno od osetljivih pitanja koje se mora reãiti pre ili u toku istraæivanja. 1964.) ili prava merenja (koliåina pojedinih otrova u izduvnim gasovima ili vazduhu. Kao jednostavna merenja u bezbednosti saobrañaja moæemo navesti: merenja koja se svode na brojanja (broj nezgoda. saobrañajni protok. Primena statistiåkog 10 Mils. broj nastradalih u nezgodama itd.2. str. Zbog nedostatka opãteprihvañenih etalona – mera åesto se merenje vrãi tako ãto se uporeœuju nepoznate veliåine sa repernim veliåinama. Pri tome se koriste direktni i indirektni. veñ se treba osloniti na inteligenciju i slobodno miãljenje. u nastavku.5. Metode bezbednosti saobrañaja Danas postoje dva opreåna stava o potrebi i znaåaju metodologije: – prvi da je metod nepotreban. broj nezgoda itd. ãirine puta.). NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . izloæiti najvaænije posebne nauåne metode koje se koriste u bezbednosti saobrañaja.). 139. ne znamo duæinu deonice puta. pantljika.10 jer svaki je åovek svoj metodolog – drugi stav da je metod neophodan za savremeni nauåni rad. merenje duæine se vrãi tako ãto se nepoznata duæina poredi sa poznatom duæinom – etalonom (metar. Mere se razliåite veliåine.1. Statistiåki metod Statistiåki metod je nezaobilazan metod u istraæivanjima bezbednosti saobrañaja i podrazumeva obradu uzoraka. 3. radijusi krivina itd.3.5. R.

Zakljuåci su bolji ako su uzorci veñi i bolje predstavljaju celinu (reprezentativni uzorci). Meœutim. 1996. za preciznu analizu mesta kontakta. Posebno su korisni sluåajni i stratifikovani uzorci. niti uvezane u jedinstveni informacioni sistem. Ovako formiran uzorak nezgoda dopunjuje osnovni uzorak iz JISa. o vremenu.11 Ove baze podataka obuhvataju ona obeleæja saobrañajnih nezgoda koja su evidentirana u SN – upitniku. 11 Na primer. evidentiraju i druge nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 metoda. niti uvezane u jedinstvenu bazu podataka. izveãtavaju o ukupnoj ãteti koju su isplatila. ovi podaci se unose u jedinstvenu automatsku bazu podataka o saobrañajnim nezgodama. Policijski izveãtaji bi trebalo da se dostavljaju organima nadleænim za puteve (radi taåne lokacije nezgode). Za potrebe istraæivanja bezbednosti saobrañaja. P. Ove baze pomaæu da se shvati dogaœaj. ove evidencije nisu organizovane.Lipovac. bez obzira da li je vrãen uviœaj. a danas se. Policijski izveãtaji nisu sveobuhvatni. u naãim uslovima. Evidencije osiguranja pruæaju dobre podatke o lakãim saobrañajnim nezgodama koje su raspravljala osiguranja (kada nije vrãen uviœaj. za analizu propusta itd (etioloãke i druge analize). o vozilima. Meœutim. ovi uzorci nisu kvalitetni za detaljniju analizu okolnosti nastanka nezgode. Posle uvoœenja raåunara (osamdesetih godina 20-tog veka). ako ih uopãte i vode. policija popunjava statistiåki upitnik o saobrañajnoj nezgodi (policijski izveãtaj) koji obuhvata unapred odreœene podatke o mestu nezgode. Niz vaænih podataka obiåno smatraju poslovnom tajnom. Sa druge strane. brzina uåesnika u nezgodi. Neposredno posle saobrañajne nezgode. Ovako se evidentiraju sve nezgode koje su bile prijavljene policiji. Meœutim. U buduñnosti bi trebalo unaprediti i automatizovati ovaj sistem izveãtavanja i usaglasiti ga sa meœunarodnim standardima. niti pokretan sudski postupak). trebalo bi ga uvezati sa policijskim izveãtavanjima. u Srbiji se od 1. da se precizno odredi mesto i vreme nezgode itd. Izveãtaji iz zdravstvenih ustanova pruæaju kvalitetnije podatke o povredama uåesnika u saobrañajnim nezgodama. u Srbiji. da se odredi tip nezgode. ove evidencije nisu standardizovane. Ranije su se podaci vodili samo ruåno. 68 . o putu. o licima i o samoj nezgodi. zavise od naåina formiranja uzorka i njegovog kvaliteta. Uzorci su vrlo pouzdani za analizu spoljnjih obeleæja saobrañajne nezgode koja su se mogla pouzdano evidentirati neposredno posle nezgode (fenomenoloãka analiza). U prvom periodu bile su obuhvañene samo nezgode sa obeleæjima kriviånog dela. a posebno taånost zakljuåaka.12 Zato se slabo koriste. ali i centralnom statistiåkom birou (radi formiranja jedinstvene baze podataka). niti pouzdani u svim sadræajima. Jedinstven informacioni sistem (JIS) MUPa je baza podataka o svim evidentiranim saobrañajnim nezgodama kod kojih je vrãen uviœaj. Zato nije zaæivelo stvarno koriãñenje bolniåkih izveãtaja u operativne svrhe analize stanja bezbednosti saobrañaja. 12 Osiguranja samo godiãnje 1. ovako evidentiraju sve nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. mogu se koristiti razliåite baze podataka. Dnevni policijski izveãtaji obuhvataju osnovne podatke i opis dogaœaja za sve saobrañajne nezgode koje su prijavljene MUP-u.

analiza propusta koji dovode do ovih nezgoda. Statistiåki metod se koristi i pri primeni ostalih metoda. Ovi uzorci su vrlo pogodni za analizu opãteprihvañenih (pravosnaænih) stavova o propustima. o posledicama i drugim finijim obeleæjima nezgoda. Ove baze podataka nisu standardizovane. UN. inlquastia. tipizacija saobrañajnih nezgoda.5. Na primer. mehanizmu sudara. Danas su i na meœunarodnom planu uspostavljene kvalitetne baze podataka. ako im ni jedan ponuœeni ne odgovara). EU. Metod ankete Anketa (lat. analiza moguñnosti izbegavanja ovih nezgoda itd.5. Pored baza koje se formiraju na osnovu sabiranja i korekcija nacionalnih baza podataka. 3. Reãeni sudski spisi predstavljaju posebnu bazu podataka na osnovu koje se formiraju specifiåni uzorci. a ako se pitanja postavljaju i odgovori daju usmeno to su intervjui. Ako se na pitanja odgovara pismeno to su upitnici. Meœutim. ni ove baze nisu automatizovane. Posebno je znaåajno da se ovako otkrivaju zakonitosti nastanka nezgode i omoguñuje nauåno definisanje mera u cilju smanjivanja broja i posledica nezgoda. vaæno je napomenuti da postoje i posebne baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. Skale procene podrazumevaju da se ispitanicima zada da ocene neku pojavu (na primer. automatizovane. pa se nedovoljno koriste. Pri tome se koriste sledeñe tehnike: upitnik. analiza prostorne i vremenske raspodele nezgoda. o sankcijama. niti uvezane. enqueta) je nauåni metod koji se sastoji u ispitivanju okolnosti pojedinaånih sluåajeva. a posebno o naåinu nastanka opasne situacije. propustima uåesnika nezgode i moguñnostima izbegavanja nezgoda. CEMT i druge institucije. O znaåaju ovih baza govori i podatak da ih podræavaju OECD. brzinama. skale procene i testovi. fr.3. Obradom navedenih uzoraka omoguñuje se shvatanje i analiza pojave.3. Pitanja u upitnicima mogu biti otvorenog (ispitanici daju slobodan odgovor). zatvorenog (ispitanici biraju jedan od ponuœenih odgovora) ili poluotvorenog tipa (ispitanici biraju meœu ponuœenim odgovorima ili daju slobodan odgovor. Za potrebe istraæivanja saobrañajnih nezgoda formiraju se posebni uzorci koji dopunjuju prve dve baze podataka. Metode bezbednosti saobrañaja Ekspertize saobrañajnih nezgoda pruæaju najdetaljnije podatke o saobrañajnoj nezgodi. uoåavanje veliåine problema. intervju. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Najznaåajnija meœunarodna baza podataka koja obuhvata osnovne pokazatelje bezbednosti saobrañaja je IRTAD (International Road Traffic and Accident Database). Upitnik je sistem pitanja åija je valjanost za konkretno istraæivanje ranije utvrœena. primena metoda ankete podrazumeva da anketni upitnici formiraju uzorke koji se statistiåki obraœuju. 69 3. na skali od 1 do 5).

u vreme stradanja i na naåin koji ne utiåe na ponaãanje posmatranih grupa. o kontramerama koje predlaæu itd. 70 . mesto i naåin posmatranja. sistematski i svrsishodno sprovedeno. vaspitaåa. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) Ma koliko bili znaåajni objektivni uslovi stradanja u saobrañaju. Za vreme posmatanja posmatraå sistematski i po unapred utvrœenom planu registruje precizno definisane podatke i formira dokumentaciju. tuæioci i drugi pravnici. roditelja. policajci koji vrãe uviœaje ili analiziraju i prate saobrañajne nezgode. o tome koje su to opasne situacije. a posebno: – stavove nastradalih o okolnostima njihovog stradanja. peãaci i ostali) o shvatanju problema. – stavove vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju (uåesnika nezgoda. Metod anketa omoguñuje da sagledamo stavove odabranih delova populacije.Lipovac.4. Da bi nauåni metod ankete dao pravi efekat neophodno je da budu realno definisana oåekivanja od ankete. struånjaci za planiranje.. policije itd.). koji pripadaju riziånim grupama. vozaåa. Nauåno posmatranje posebno doprinosi procenjivanju bezbednosti u sluåajevima kada nema dovoljno drugih informacija. ponaãanje uåesnika u saobrañaju. analiza saobrañajnih situacija i analiza saobrañajnih nezgoda. sudije. nastavnika. o kontramerama koje preduzimaju. Ova dokumentacija ñe posluæiti kao osnova za kasnije faze istraæivanja (prikupljanje. 3.5. ko pravi propuste i kako ih prevaziñi itd. vozaåa koji åesto voze u opasnim zonama. Veoma je korisno pre prihvatanja anketnog upitnika napraviti pilot (kratko) anketiranje kako bi se doradio upitnik i preciznije definisala oåekivanja. stavovi o najvaænijim okolnostima stradanja itd. o merama koje bi oni (rado) prihvatili i o kontramerama koje ne bi prihvatali. predstavnici odgovornih subjekata itd. – stavove pojedinih kategorija ljudi o propustima i odgovornosti pojedinih subjekata (dece. Pre posmatranja znaåajno je odrediti vreme. mogu se ispravno vrãiti samo na osnovu posmatranja.. Nauåno posmatranje mora biti dobro osmiãljeno i unapred isplanirano. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Ma koliko statistiåki metod omoguñavao objektivno sagledavanje pojave. Na osnovu objektivne statistiåke metode nije moguñe ni projektovati optimalne kontramere. razlozi za uåestalost propusta. – stavove struånjaka najrazliåitijih profila (veãtaci i drugi saobrañajni struånjaci. da se odaberu i obuåe anketari i odabere populacija koja ñe biti anketirana. Posmatranje bi trebalo realizovati na mestima poveñane ugroæenosti. subjektivni stavovi raznih subjekata.) o problemima bezbednosti saobrañaja i kontramerama koje bi trebalo preduzeti. sreœivanje i obrada podataka i njihovo nauåno tumaåenje). ostaju nepoznati subjektivni uzroci stradanja u saobrañaju. projektanti reæima saobrañaja. P.

a zatim formira dokumentacija. 113. Metode bezbednosti saobrañaja Posmatranje moæe da traje dugo. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Eksperiment se unapred dobro planira. 71 3. Osnovni cilj ovih obimnih i veoma skupih testova je da se otkrije ãta moæe da pomogne. kod eksperimenta se veãtaåki – planirano deluje na stvaranje i promenu uslova. kako bi se bolje razumeli faktori koji dovode do pojedinih situacija. danas je to veoma znaåajan i åesto nezaobilazan nauåni metod u izuåavanju bezbednosti saobrañaja. a ãta ne.5. pri åemu se kontrolisano menjaju uslovi i okolnosti. Sa posmatranjem se mogu kombinovati i ankete. puta i okoline. da se organizuje periodiåno. Najåeãñe se primenjuju sledeñe vrste prouåavanja ponaãanja:13 Dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) su nauåna posmatranja usmerena na konflikte u saobrañaju.3. stavovi i ponaãanje pojedinih uåesnika u saobrañaju. Japan i Australija) formiraju snaæni nauåni instituti za testiranje vozila. Studije interakcije (Interactional studies) su nauåna posmatranja usmerena na interakcije izmeœu uåesnika u saobrañaju meœusobno ili izmeœu uåesnika u saobrañaju i vozila. realizuje se po utvrœenoj proceduri. da se vrãi neposredno ili uz pomoñ savremenih sredstava i opreme. Unapred treba znati i realno sagledati sva ograniåenja ovog metoda.5.5. Ove studije podrazumevaju nauåno posmatranje. Razgovori (Interviews) su deo temeljnih analiza i nauånog posmatranja. kao i u smanje13 Safety of Vulnerable Road Users. ali i razgovore i ankete. Pozitivne interakcije doprinose bezbednosti saobrañaja i obratno. konflikta ili druge saobrañajne situacije. kako bi se projektovale ãto efikasnije kontramere. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). Metod eksperimenta Eksperiment je nauåni metod koji se sastoji u paæljivom posmatranju pojava i procesa. a posmatranje je posebno znaåajno u mikroistraæivanjima. Za razliku od nauånog posmatranja gde posmatraå nikako ne utiåe na razvoj pojave. Analiza ponaãanja (Behavioural analyses) je veoma znaåajan metod koji ima cilj da na osnovu poznavanja liånosti (znanja i stavova). str. okruæenja i obeleæja saobrañajne situacije otkrije i protumaåi razliåite ãablone ponaãanja ljudi. Metod eksperimenta omoguñuje da se na neposredan naåin doœe do uzroåno-poslediånih odnosa i veza. EU. Obavljaju se u vezi nezgode. Cilj je saznati stavove i dogaœaje koji su prethodili situaciji. OECD. Mogu obuhvatati i razgovore sa uåesnicima konflikata. struåno se posmatra i prate vaæna obeleæja. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. Danas se u razvijenim zemljama sa jakom automobilskom industrijom (prednjaåe SAD. Posebno mesto imaju eksperimenti sa vozilima. Mada se ranije sa sumnjom gledalo na moguñnosti metoda eksperimenta u bezbednosti saobrañaja. 3. u prevenciji saobrañajnih nezgoda (aktivna bezbednost saobrañaja). 1998.

udari u prepreke pri malim brzinama od 5 do 20 milja/hat itd.Lipovac. 72 . a najznaåajniji rezultati se objavljuju na Internetu. prevrtanje vozila. Danas se najåeãñe realizuju åeoni sudari vozila i åeoni udari u prepreku (sa delimiånim i potpunim preklapanjem åeonih povrãina).17 – kako vozila povreœuju peãake i druge uåesnike u saobrañaju18 i – kako i kolika ãteta nastaje na vozilima pri manjim sudarima. P. åeoni delom povrãine. nasloni za glavu itd. Posle objavljivanja nekih rezultata. – Japanski program za procenu novih i polovnih vozila (JNCAP). osiguranike. u okviru Osiguravajuñeg instituta za bezbednost na putevima. testovi udara automobila u nepokretnu prepreku (frontalni i boåni udar pri razliåitim brzinama vozila.16 – kako deluju pojedini sistemi zaãtite i koji su njihovi efekti. donosioce odluka.14 otvoren Centar za istraæivanje vozila (VRC–Vehicle Research Center). 19 Poslednjih godina u SAD su zapoåeti i eksperimenti udara u prepreku pri malim brzinama. od 2000. boåni i udari odpozadi). Zato su vrlo zainteresovani da se proizvode takva vozila koja ñe kod sudara pri malim brzinama imati ãto manju ãtetu. – Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila (USNCAP). testovi udara vozila u DUMY lutke (peãake) itd. kao i obaranja peãaka. bolju predstavu o tome: – kako putnici u motornim vozilima bivaju povreœeni u razliåitim saobrañajnim nezgodama. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 nju broja i ozbiljnosti povreda u nezgodama koje se. a na osnovu prañenja njihovog uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Testiranje vozila je doæivelo pravu ekspanziju kada je 1992. Postoji poseban australijski program za procenu starih vozila. dese (pasivna bezbednost).). 20 Uprava za bezbednost drumskog saobrañaja u Novom Zelandu je ålan ANCAP. 14 Osiguravajuñi institut za bezbednost saobrañaja – VRC – Vehicle 15 Insurance Institut for Highway Safety Vehicle Research Center. ali i javnosti. Za razliku od ostalih istraæivaåkih centara. ali i na svetskom nivou..15 Prouåavanje rezultata kontrolisanih testova i realnih saobrañajnih nezgoda daje istraæivaåima. celom povrãinom ili delom povrãine. boåni sudari i udari. 17 Na osnovu ovih testova usavrãavaju se sigurnosni pojasevi. Danas VRC predstavlja srediãte svih istraæivanja u vezi vozila na nivou Amerike. proizvoœaåi su bili prinuœeni da znaåajno promene konstrukciju branika i drugih elemenata. te da ãtete pri sudarnim brzinama od 5 milja/hat smanje sa 8. testovi prevrtanja vozila. na osnovu kojih se realizuju opseæna istraæivanja i formira znaåajna dokumentacija. 16 Research Center. udari otpozadi itd. vazduãni jastuci. VRC je otvoren za televiziju i javnost.19 Danas se u okviru metoda eksperimenta vrãe testovi sudara dva automobila (åeoni punom povrãinom. Ove eksperimente prate sveobuhvatna snimanja i merenja. osiguranja veoma åesto plañaju ãtete koje su nastale pri malim brzinama.000 $ na nekoliko desetina dolara. 18 Realizuju se eksperimenti sa posebnim lutkama koje imitiraju peãake u sudarima. proizvoœaåe automobila i ostale. Naime. ipak. Danas su najznaåajniji sledeñi programi za procenu bezbednosnih performansi vozila koji obuhvataju i odgovarajuñe standarde u testovima (crash tests) sa vozilima: – Australijski program za procenu novih vozila (ANCAP)20 obezbeœuje informacije o performansi vozila u testovima frontalnih i boånih sudara. u Virdæiniji.

Na osnovu javne promocije rezultata navedenih testova proizvoœaåi su naterani da stalno unapreœuju bezbednosna svojstva vozila kako bi odræali ãto bolju poziciju na træiãtu. åetiri zvezdice su postale norma koju ispunjava veñina vozila testiranih u EuroNCAP-u.6.org mogu se nañi 22 Status Report. Metod komparacije moæe. kada je EuroNCAP testirao prve porodiåne automobile (1997). ugroæenost. izmeœu pojedinih mikrolokacija.22 S druge strane. analizu odabranih primera nije moguñe zameniti drugim metodama.highwaysafety. u istraæivanjima je nezaobilazan metod poreœenja – komparacije. na adresi www. 2002. 73 3. rezultati USNCAP testova. kod izbora vozila. svakom vozilu koje je podvrgnuto testovima dodeljuje se odreœen broj zvezdica. No.21 Moñna osiguranja su zainteresovana da se kupuju ãto bezbednija vozila (jer ñe isplañivati manje iznose ãteta) i sve åeãñe su organizatori i pokrovitelji objektivnih testova. vozaåa itd. Uporeœuju se pokazatelji bezbednosti saobrañaja. 4. Ovde se uporeœuje stanje na istom prostoru pre i posle preduzimanja nekih kontramera. Vol. a rezultate objavljivati. stavovi i ponaãanje pojedinih kategorija stanovniãtva itd.Arlington. Na osnovu testova iz navedenih programa i standarda koji ih prate. 37. 2. Zainteresovani kupci. Uporeœivanja se vrãe izmeœu dræava (danas su nezaobilazna uporeœivanja sa EU i zemljama OECD). Na primer. delimiåno. Analiza pre i posle je poseban primer primene metoda komparacije. str. Case Study metoda Ma koliko bilo znaåajno analizirati reprezentativne uzorke.3. Zbir zvezdica definiãe bezbednost vozila. Posebno je znaåajan metod komparacije kod ispitivanja efekata pojedinih sistema zaãtite.5. 3. samo je jedan automobil dobio åetiri zvezdice. SAD. izmeœu pojedinih opãtina i konaåno. Ovaj metod bi trebalo redovno primenjivati posle primene kontramera. Metod komparacije – uporeœivanja S obzirom na probleme objektivnog merenja stanja bezbednosti saobrañaja. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 3. izmeœu pojedinih regiona. dopuniti metod eksperimenta i druge metode åija je primena ograniåena. u cilju sagledavanja efekata.7. Na priumer. Tako je zatvoren ciklus koji stalno unapreœuje bezbednosna svojstva vozila.5.5. kada se izvrãi 21 Na primer. sve viãe uvaæavaju rezultate ovih testova i prema bezbednosnim svojstvima se odluåuju za kupovinu vozila. u ovim testovima proizvoœaåi istraæuju efekte svojih inæenjerskih mera i saznaju kako dalje razvijati vozila. Ovakvi testovi se publikuju u posebnim publikacijama i na Internetu. pri izboru vozila. Metode bezbednosti saobrañaja – Evropski program za procenu novih i polovnih vozila (EuroNCAP). kako bi rastao fond znanja o moguñnostima unapreœivanja bezbednosti saobrañaja. Posebno je znaåajno objektivno istraæivati promaãaje kako se u buduñnosti ne bi pravile iste greãke. U toku 2002.

Lipovac. neophodno je izvrãiti studiju odabranih primera (CASE STUDY).5. otvorenim radio i TV emisijama. Svaka od nabrojanih i drugih nauånih metoda ima velike prednosti i znaåajne nedostatke – ograniåenja. javnim raspravama pre i posle sprovedenih kontramera. 3 3. Krsto Bezbednost saobrañaja tipizacija saobrañajnih nezgoda ili konflikata u saobrañaju.5. Eksperti mogu pomoñi u izboru optimalnih kontramera. Pri tome se posebno analizira: ko je i kako stvorio opasnu situaciju. ko je i kako mogao izbeñi saobrañajnu nezgodu i ko je i kako doprineo veliåini posledica. odabiru metoda i definisanju oåekivanja. Meœu ekspertima bi se morali nañi posebno oni koji obraœuju i analiziraju saobrañajne nezgode (struånjaci iz policije. Mesto i uloga javnosti Nauånim istraæivanjima otkrivaju se odreœane zakonitosti i na osnovu toga projektuju odreœene kontramere. Odabrane nauåne metode bi trebalo sistematski i planski primenjivati kako bi do izraæaja doãle prednosti ovih metoda. uåestvovanjem istraæivaåa na sastancima u lokalnoj sredini. koji projektuju saobrañajnice. a posebno ako se prethodno upoznaju sa rezultatima istraæivanja. institucionalni i vaninstitucionalni centri moñi). Na osnovu profesije. Veoma je znaåajno u istraæivaåke timove ukljuåivati eksperte sa bogatim iskustvom u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda. anketama. a prevaziãli se i nadoknadili svi nedostaci. kako bi se mogli reãavati. Da bi predloæene kontramere bile prihvañene. Tri su osnovna cilja koje treba postiñi: – saznati nove ideje iz najãire javnosti. a posebno pri izboru optimalnih kontramera. Tada ñe njihovi stavovi biti kvalitetniji. promovisali ideje i kon74 . neophodno je u proces njihovog projektovanja ukljuåiti najãiru javnost. 3. Neophodno je u ceo proces ukljuåiti i politiåku javnost kako bismo istakli znaåaj bezbednosti saobrañaja. sudije. O tome se mora voditi raåuna pri planiranju istraæivanja. To se moæe postiñi konkursima. razgovorima itd. Ekspertska metoda Kod istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. – dobiti kvalitetnu kritiku predloæenih reãenja od najãire javnosti i – pridobiti najãiru javnost da prihvati nova reãenja.9. tribinama. veliku pomoñ mogu pruæiti eksperti.8. iskustva i drugih obeleæja eksperata trebalo bi vrãiti ponderisanje njihovih odgovora. P. tuæioci i sudski veãtaci). Poseban znaåaj imaju donosioci odluka (politiåka javnost. Osnovni smisao je da se precizno definiãu problemi. objekte velike atrakcije i reæim saobrañaja.

23 Ova teorija polazi od vaæne pretpostavke da svi vozaåi imaju jednaku ãansu da imaju jednak broj nezgoda. njeni dometi su 23 Puasonova raspodela verovatnoña je graniåni sluåaj binomne raspodele kada verovatnoña dogaœaja teæi nuli. .1. Puasonova raspodela verovatnoña odnosi se na retke dogaœaje. n! n Pri tome su: N – Naziv sluåajne promenljive – broj saobrañajnih nezgoda koje ima posmatrani vozaå u posmatranom periodu. Meœutim. odnosno na Puasonovoj raspodeli verovatnoña. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .. Na ovu javnost se moæe delovati direktno i indirektno (delovanjem na glasaåe – najãiru javnost). 2..e . 2.. 1. Ova matematiåka teorija se oslanja na dostignuña u matematici i teoriji verovatnoñe. u obilju razliåitih teorija posebno mesto zauzimaju: – teorija sluåaja. Ma koliko ona imala znaåaj u istorijskom smislu. u posmatranom periodu (pri odreœenoj kilometraæi i intenzitetu voænje) uåestvuje (ili izazove) n-nezgoda ima Pusaonovu raspodelu i odreœuje se po obrascu: λ –λ P [ N = n ] = ----. Teorija sluåaja Prva nauåna teorija koja je pokuãala dati zakonitost broja nezgoda koje ñe imati pojedini vozaåi zasnivala se na statistici.. Cilj veñine teorija je da otkriju zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda.6.6. 3. Dakle.... stvorili povoljan ambijent za njihovo sprovoœenje i dalji rad u bezbednosti saobrañaja. odnosno zakonitosti uåeãña pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa) u saobrañajnim nezgodama. TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Do danas su razvijene brojne teorije saobrañajnih nezgoda. 3 .) i l – intenzitet saobrañajnih nezgoda (srednji broj nezgoda za sve vozaåe. – teorija zaraze. ako su dogaœaji retki.6.3.. tj. 3. odnosno da su im iste ãanse da uåestvuju u nezgodama.. 1.za. S obzirom na to da su saobrañajne nezgode retke (sa aspekta pojedinca za koga odreœujemo verovatnoñu da ima n-nezgoda).. 75 3. 3. verovatnoña da neki vozaå. u posmatranom periodu). Teorije saobrañajnih nezgoda tramere. – teorija sklonosti i – spell teorija. broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña.. n – konkretna vrednost sluåajne promenljive (moæe da uzima vrednosti: 0.n = 0.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

bili mali. Naime, ovom teorijom se nisu mogle objasniti neke pojave, a posebno åinjenica da odreœene grupe vozaåa imaju znatno veñi deo nezgoda nego druge. Naime, u jednom preduzeñu za prevoz, na malu grupu vozaåa (20-30%) otpada najveñi broj saobrañajnih nezgoda (i preko 80%). Sa druge strane, postoji grupa vozaåa koja u celom svom radnom veku nema niti jedne nezgode. Ovo je redovno u preduzeñima za prevoz, ali se sliåna pojava moæe uoåiti i u ukupnoj populaciji vozaåa. Ova åinjenica je osporila polaznu pretpostavku teorije sluåaja – da svi vozaåi imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Zato teorija sluåaja nije naãla znaåajnije uporiãte i opravdanje u praksi i brzo je prevaziœena.

3.6.2. Teorija zaraze

3

Da bi protumaåili bitne razlike u broju nezgoda izmeœu pojedinih vozaåa, nauånici su unapredili teoriju sluåaja, tako ãto su uveli teoriju zaraze. Prema ovoj teoriji, samo prva nezgoda je sluåajna i svi imaju jednaku ãansu da uåestvuju u prvoj nezgodi. Posle prve nezgode menja se odnos pojedinca prema saobrañaju. Neki vozaåi postaju obazriviji i teãko mogu imati drugu nezgodu (opada im ãansa da imaju drugu nezgodu), a neki (åeãñe) postaju optereñeni prvom nezgodom i u sliånim situacijama neadekvatno reaguju, pa raste njihova ãansa da imaju naredne nezgode. Ova kategorija vozaåa se, posle prve nezgode, zarazi saobrañajnim nezgodama. Zato se ova teorija i zove teorija zaraze. Prvi rezultati primene teorije zaraze bili su ohrabrujuñi, jer je ova teorija protumaåila bitne razlike izmeœu uåeãña pojedinih grupa vozaåa u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, u nastavku se pokazalo da i ova teroija ne moæe protumaåiti neke vaæne pojave. Sa druge strane, ova teorija je podrazumevala da su na poåetku svi vozaåi isti – imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Tek kada neki vozaå uåestvuje u nezgodi ova teorija ga istiåe i posebno prouåava. Ovo nije bilo prihvatljivo za praksu.

3.6.3. Teorija sklonosti
Praktiåni zahtevi u vezi teorija saobrañajnih nezgoda kretali su se od zahteva za objaãnjenjem pojedinih pojava do uoåavanja zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda. Posebno se zahtevalo da teorija ponudi odgovor o bezbednosti pojedinih lica – vozaåa pre nego ãto ovi uåestvuju u nezgodama. Teorija sklonosti je prva nauåna teorija koja je ponudila moguñnost da oceni bezbednost pojedinih vozaåa i pre nego ãto uåestvuju u nezgodama. Ova teorija polazi od pretpostavke da su razliåiti ljudi razliåito skloni incidentima, a u zavisnosti od njihovih psihofiziåkih karakteristika. S druge strane, pretpostavilo se da lice koje je sklono jednoj vrsti incidenta – sklono je i ostalim incidentima, pa i saobrañajnim nezgodama. U tom smislu, ova teorija tvrdi da lica koja su sklona razliåitim incidentima – sklona su i saobrañajnim nezgodama. Na osnovu ove analogije, ova sklonost se moæe meriti i saopãtiti i pre prve saobrañajne nezgode. 76

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

Teorija sklonosti je protumaåila znaåajne praktiåne probleme i prvi put ponudila moguñnost da meri sklonost pojedinih lica ka saobrañajnim nezgodama, a na osnovu njihovog psihofiziåkog sklopa i drugih incidenata koje su imali u svome iskustvu. Na primer, na osnovu analize psihofiziåkih osobina liånosti ili na osnovu analize dosadaãnjih iskustava (nezavisno od saobrañaja), moguñe je odrediti sklonost vozaåa ka saobrañajnim nezgodama i izdvojiti ekstremno sklone, srednje sklone i one koji nisu skloni incidentima, pa ni saobrañajnim nezgodama. U skladu sa ovom teorijom elimisani su mnogi profesionalni vozaåi iz saobrañaja kao nebezbedni (veoma skloni saobrañajnim nezgoadama), a da nisu ni imali saobrañajnu nezgodu. Ipak, ova teorija je beleæila i brojne promaãaje u tumaåenju pojedinih pojava. Na primer, deãavalo se da vozaå koji je proglaãen ekstremno sklonim nezgodama u duæem periodu (posle preœene veñe kilometraæe) nije imao ni jednu nezgodu i obratno. Zato se pristupilo usavrãavanju i korigovanju ove teorije.

3.6.4. Spell teorija
Spell teorija polazi od pretpostavke da liånosti koje su sklone jednom incidentu – sklone su i ostalim, pa su sklone i saobrañajnim nezgodama. Meœutim, ova teorija, pored psihofiziåkih osobina liånosti, uzima u obzir objektivne okolnosti u kojima se nalazi lice. Ova teorija polazi od toga da odreœeno lice moæe biti veoma sklono incidentima (i saobrañajnim nezgodama) u jednim, a veoma bezbedno u drugim okolnostima. Na primer, jedno lice je veoma sklono incidentima noñu, drugo lice rano ujutro, a treñe u sumrak, po kiãi itd. U ovim objektivnim okolnostima lice je sklono i saobrañajnim nezgodama. Dakle, ova teorija, spaja i uvaæava subjektivne karakteristike liånosti i objektivne karakteristike situacije u kojoj lice vozi (uåestvuje u saobrañaju). Trebalo bi imati na umu da je ovo samo uproãñeni prikaz åetiri teorije ili åetiri pristupa tumaåenju pojave saobrañajnih nezgoda. Danas su razvijene ili se razvijaju brojne teorije saobrañajnih nezgoda, ali najveñi broj vodi poreklo od navedene åetiri teorije.

3.7. MERENJE NIVOA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Merenje se moæe definisati kao uporeœivanje nepoznate i poznate veliåine iste vrste.24 Kvalitetno merenje znaåajnih veliåina je uslov za razvoj neke nauåne oblasti. Pri tome su se prvo pojavljivale kakve-takve mere i metode merenja, a zatim su one usavrãavane i optimizirane. Sa razvojem nauke i tehnike, merenja postaju sve preciznija, ãto omoguñuje dalji razvoj. Jednostavno i precizno merenje ni24 Merenje – procenjivanje neke veliåine prema njenom odnosu sa nekom veliåinom iste vrste, uzetom kao

jedinica i referenca (Nova Larusova enciklopedija, JRJ, Zemun, 1998).

77

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

voa bezbednosti saobrañaja je vaæan preduslov za razvoj ove nauåne discipline, ali i za uspeh praktiånih mera i akcija u ovoj oblasti. Merenja u bezbednosti saobrañaja nisu razvijena, niti su uspostavljeni opãteprihvañeni standardi i etaloni merenja.25 Sa druge strane, merenja i kada nisu sasvim precizna, omoguñavaju sagledavanje i ocenjivanje stanja. Zato je bolje primenjivati neprecizna merenja, nego nemati nikakva. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja bi trebalo da omoguñi: – opisivanje i ocenjivanje postojeñeg stanja, – definisanje æeljenog stanja (vizija i ciljeva), – merenje efekata kontramera i – unapreœivanje bezbednosti saobrañaja.

3

Danas se, pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja, ocenjuju: – trenutno stanje bezbednosti saobrañaja i – uspostavljeni trend u bezbednosti saobrañaja. Pri tome je neophodno postojanje nekih repernih vrednosti i uporeœivanje sa njima. Najznaåajniji reperi su stvarni pokazatelji bezbednosti saobrañaja za odabrane zemlje. Mada se izbor repera moæe smatrati politiåkom odlukom, danas se, najåeãñe, poreœenja vrãe sa zemljama OECD.26 Ocena bezbednosti saobrañaja moæe se vrãiti na osnovu direktnih i indirektnih pokazatelja (merila) i drugim metodama.

3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja
Direktni pokazatelji se odnose na saobrañajne nezgode i njihove posledice, i to su: – apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj i struktura nezgoda), – apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj i struktura povreœenih, veliåina materijalne ãtete), – relativni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda u odnosu na preœenu kolometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.), – relativni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika, u odnosu na preœenu kilometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.). Najznaåajniji apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama su: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda,
25 Page,

Y., Statistiåki model za uporeœivanje mortaliteta na putevima u zemljama OECD, Accident Analysis and Prevention, Vol. 29, No 4, pp 371 – 385. 2001. 26 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

78

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

– broj saobrañajnih nezgoda (samo) sa materijalnom ãtetom, – broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim licima, – broj saobrañajnih nezgoda sa lakim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa teãkim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa poginulim licima i ponderisani broj saobrañajnih nezgoda.27 Ovo su pokazatelji koji se, prvenstveno odnose na aktivnu bezbednost saobrañaja, mada struktura nezgoda prema teæini posledica govori i o pasivnoj bezbednosti. Najznaåajniji problemi koji se odnose na primenu navedenih parametara odnose se na razlike u definicijama saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica, razlike u vrednosti i korektnosti njihovog evidentiranja. Definicije pojma saobrañajne nezgode joã uvek se razlikuju od dræave do dræave. U Konvenciji o drumskom saobrañaju (Beå, 1968) definisani su saobrañajna nezgoda, poginuli28 i drugi vaæni pojmovi. Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (IRTAD)29 prihvatila je sliåne definicije. Neke dræave – ålanice OECD su prihvatile ove definicije i po njima evidentiraju nezgode i broj poginulih (Australija, Belgija, Kanada, Åeãka Republika, Danska, Finska, Maœarska, Island, Irska, Luksemburg, Nizozemska, Novi Zeland, Norveãka, Ãvedska, Velika Britanija, SAD). Druge ålanice OECD nisu uskladile svoje evidencije sa pomenutim definicijama (Austrija, Nemaåka, Francuska, Gråka, Italija, Japan, Portugal, Ãpanija, Ãvajcarska), pa se njihovi podaci o nezgodama i poginulim koriguju korekcionim faktorima da bi se mogli uporeœivati sa drugim zemljama. Bivãa SFRJ je prihvatila navedene definicije, tako da su naãe evidencije usklaœene sa navedenim meœunarodnim bazama. Trebalo bi naglasiti da se obiåno koristi broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Meœutim, uvek postoji i znaåajna tamna brojka saobrañajnih nezgoda i tamna brojka njihovih posledica (koje su se desile, ali zbog raznih razloga nisu evidentirane). Mada je ova tamna brojka prisutna u svim zemljama, ona se bitno razlikuje od dræave do dræave. Znatan deo nezgoda se ne prijavljuje policiji, niti se prijavljuju sve povrede.30 Prema istraæivanjima OECD najmanje se prijavljuju nezgode u kojima nije uåestvovalo ni jedno motorno vozilo, u kojima je ærtva bilo dete, u kojima su nastale lakãe povrede ili samo materijalna ãteta, koje su se dogodile na lokalnim putevima.31 Sa najveñom pouzdanoãñu se evidentiraju smrtni sluåajevi. Pouzdanost, sveobuhvatnost i laka
27 Kada

se sve saobrañajne nezgode, na osnovu veliåine ukupnih posledica, svedu na nezgode sa materijalnom ãtetom, dobija se ponderisani broj saobrañajnih nezgoda. 28 Pod poginulim licima u saobrañajnim nezgodama smatra se svaka osoba koja je poginula odmah ili u roku 30 dana, usled saobrañajne nezgode. 29 IRTAD – International Road Traffic and Accident Database. 30 Prema izveãtaju KEMT, evidentira se oko 35 – 70 % nezgoda sa peãacima, oko 10-40 % nezgoda sa biciklistima i oko 50-75 % nezgoda sa automobilima (Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV). 31 Safety of Vulnerable Road Users, Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7), DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL, OECD, 1998.

79

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

3

pristupaånost podacima o broju poginulih u nezgodama su osnovni razlog zaãto se broju poginulih daje neproporcionalno veliki znaåaj u analizama bezbednosti saobrañaja. Tamna brojka posebno zavisi od organizovanosti zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja i spremnosti dræave i drugih subjekata da adekvatno reaguju u vezi saobrañajne nezgode. Ukoliko subjekti bezbednosti saobrañaja ne reaguju ili reaguju neefikasno, onda uåesnici nezgode neñe biti zainteresovani da se evidentira nezgoda, niti njene posledice. Posebno je opasna situacija u kojoj su najznaåajniji subjekti (uåesnici nezgode, policija i drugi dræavni organi) zainteresovani da ne evidentiraju nezgodu ili njene posledice.32 Mada u tamnoj brojci saobrañajnih nezgoda dominiraju lakãe nezgode, u nerazvijenim zemljama, postoje i nezgode sa najteæim posledicama koje se ne evidentiraju. Dræava bi trebalo da sistematski smanjuje broj nezgoda koje se ne evidentiraju, a posebno da iz ove tamne brojke eliminiãe nezgode sa najteæim posledicama. Ovo je veoma vaæna pretpostavka za uspeãno prañenje i ocenjivanje stanja, ali i za kvalitetno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. Apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda su: – veliåina materijalne ãtete, – broj nastradalih, – broj lakãe povreœenih, – broj teæe povreœenih i – broj poginulih u saobrañajnim nezgodama. Navedeni pokazatelji odnose se i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Veliåina materijalne ãtete je teãko uporediva izmeœu razliåitih dræava, ali i u razliåitim periodima jedne iste dræave. Posebna smetnja su inflacija, promena nacionalnih valuta i naåin evidentiranja materijalne ãtete. Obiåno se u bazama evidentira iznos materijalne ãtete koji se proceni na licu mesta, a koji je, najåeãñe, ograniåen na procenjenu ãtetu na vozilu. S obzirom na to da je ovo povrãna procena na samom poåetku procesa, svi subjekti su åesto zainteresovani za smanjivanje iznosa (kako bi smanjili odgovornost uåesnika). Stvarni iznosi ukupnih materijalnih posledica koji bi obuhvatili sve gubitke, ãtete i troãkove (oãteñenja na vozilu, na teretu, na putu, na objektima, vremenske i druge gubitke, sudske troãkove, druge materijalne i nematerijalne ãtete) nigde se ne evidentiraju. Stepen teæine povreda, najåeãñe naknadno, utvrœuje lekar. Na licu mesta se samo evidentiraju najznaåajnije povrede i prve (laiåke) procene njihove teæine. U vezi svake nezgode odmah se evidentiraju poginuli, ali je ostavljena moguñnost da se u roku 30 dana dodaju novi podaci, tj. preinaåe povreœeni u poginuli. Apsolutni pokazatelji se dobijaju jednostavno – neposrednim evidentiraçem i brojanjem. Ovi pokazatelji su nezamenljivi za fenomenoloãko opisivanje
32

Na primer, u naãoj zemlji se åesto ne evidentiraju nezgode sa materijalnom ãtetom, jer uåesnici nisu zainteresovani da o njima obaveãtavaju policiju, niti osiguranja, a zbog njihove neefikasnosti. S druge strane, znaåajan broj nezgoda sa velikom materijalnom ãtetom ili sa telesnim povredama se evidentira kao nezgode sa manjom materijalnom ãtetom, jer se tako pojednostavljuje procedura.

80

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

obima problema, kako bi se skrenula paænja javnosti na znaåaj bezbednosti saobrañaja, kako bi se uporeœivao ovaj sa drugim izvorima opasnosti itd. Meœutim, za stvarno merenje i uporeœivanje stanja bezbednosti saobrañaja korisniji su relativni pokazatelji. Relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja se dobijaju kao koliånik nekog od nabrojanih apsolutnih pokazatelja (o broju nezgoda ili njihovih posledica) i neke druge znaåajne veliåine (broj stanovnika, vroj vozaåa, broj vozila, broj preœenih kilometara, duæina deonice puta, broj tona kilometara, broj putnih kilometara itd.). Najåeãñe su koriãñeni sledeñi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja: – broj saobrañajnih nezgoda (svih nezgoda, nezgoda sa nastradalim licima ili ponderisani broj nezgoda) na 10.000 registrovanih vozaåa, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 km puta, – broj saobrañajnih nezgoda na 10.000 vozila, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 milion preœenih kilometara, – broj nastradalih na 100.000 stanovnika, – broj nastradalih na 10.000 registrovanih vozila, – broj nastradalih na 100 milion preœenih kilometara, – broj poginulih na 100.000 stanovnika (javni rizik), – broj poginulih na 10.000 registrovanih vozila (saobrañajni rizik) i – broj poginulih na 100 milion preœenih kilometara (dinamiåki saobrañajni rizik). Danas se, pri ocenjivanju stanja bezbednosti saobrañaja na nekom prostoru (u dræavi, u regionu), najviãe koriste poslednja tri pokazatelja,33 pa ñe o njima biti viãe reåi. Pri tome se ocenjuju trenutno stanje ovih parametara i uspostavljeni trend.

Javni rizik – trenutno stanje
Javni rizik predstavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 100.000 stanovnika i meri rizik svakog stanovnika da pogine u saobrañajnoj nezgodi. Na primer, 1995. u Australiji su zabeleæena 11,2 poginulih u saobrañajnim nezgodama (smrtna sluåaja) na 100.000 stanovnika.34 Prema ovom pokazatelju Australija se nalazila na devetom mestu od 23 analizirane zemlje ålanice OECD. Velika Britanija je imala najniæu stopu od 6,4 smrtna sluåaja na 100.000 stanovnika. Portugal sa 28,8 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika je zabeleæio najveñu stopu meœu OECD nacijama. Srednja vrednost za OECD dræave iznosi 11,6 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika. U Srbiji je 2001. poginulo oko 17 ljudi na 100.000 stanovnika.
33 Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV. str. 6. 34 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kan-

celarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

81

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Tabela 3.1. Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100.000 stanovnika Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. Danska Ukupan broj stanovnika (milion) 18.1 8 10.1 29.6 10.3 5.2 5.1 58.0 81.5 10.5 10.2 0.3 3.6 57.3 125.6 0 15.4 3.6 4.3 9.4 39.2 8.8 7.0 58.6 262.8 prosek 8,5 1273 Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12870 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41798 Smrtnost na 100.000 stanovnika 11.2 15.0 14.3 11.3 15.4 11.2 8.6 15.3 11.6 – 15.6 9.0 12.1 12.3 10.1 – 8.6 16.2 7.0 28.8 14.7 6.5 9.9 6.4 15.9 11.6 17

3

Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija, 2001.

82

Meœutim.2. u zemljama centralne i istoåne Evrope (195) i centralnim nezavisnim dræavama koje su nastale raspadom SSSR (97). Ova uporeœivanja se mogu vrãiti na istom prostoru. u Zapadnoj Evropi (prosek je 454).000 stanovnika. zbog moædanog udara.000 stanovnika je dobar pokazatelj smrtnosti stanovniãtva i posebno je znaåajan za uporeœivanje razliåitih izvora opasnosti i uzroka smrtnosti (smrtnost zbog bolesti srca. pa je njihova izloæenost saobrañaju i saobrañajnim nezgodama bitno manja. na primer.000 stanovnika u Australiji.). Australijski trend poboljãanja povoljniji je od srednje vrednosti OECD zemalja. zbog nezgoda na radu itd. 35 Prema podacima KEMT. OECD i Australija.4 (1970) na 11. 1970.3. u toku 1998.4 smrtna sluåaja (poginula u saobrañajnim nezgodama) na 100. Ovaj pokazatelj dobro skreñe paænju na znaåaj saobrañajnih nezgoda i stradanja u saobrañaju. Srednja vrednost za dræave ålanice OECD-a takoœe je opala sa 23. Javni rizik – uspostavljeni trend Na osnovu pokazatelja smrtnosti. Tako. ãto dovodi do opadanja smrtnosti. zbog kancera. razliåiti prostori se mogu uporeœivati po ovom kriterijumu samo ako su njihovi stanovnici jednako izloæeni saobrañaju.6 u 1995. stepen motorizacije je bio razliåit u SAD (757). mogu se analizirati i trendovi u bezbednosti saobrañaja.7. Ukoliko su bitne razlike u stepenu motorizacije35 (broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika) i mobilnosti stanovniãtva (broj putovanja i preœena kilometraæa).1. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100. a 1995. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Japanu (547). Slika 3. Smrtnost na 100. 83 3. Na primer. onda nije korektno uporeœivati prostore samo po ovom kriterijumu. bila su 30. stepen motorizacije u Srbiji je manji nego u zemljama OECD. Stanovnici Srbije se manje voze (prelaze manje kilometraæe) nego stanovnici zemalja OECD. doãlo je do pada na 11.

8 – 24.5 21.4 34.9 14. 13. 11.3 26. Saobrañajni rizik pred36 Stepen motorizacije se moæe definisati kao broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika.0 13.5 – 17.7 18.0 28.2 23.4 18.0 11. 30.1 13.1 16.5 10.7 20.3 11.4 17.3 20.3 19.1 20.5 9. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970. Izraåunava se kao koliånik izmeœu broja registrovanih motornih vozila i broja stanovnika.2 – 16.5 19.8 14.4 24.2 9.0 21.8 23.7 27.9 31.1 11.3 – 15. 18.7 13.7 – 13.4 15.2 11.2 21.3 11.7 12. 22.7 6.6 22.9 14.0 11.0 19.7 10.0 – 24.5 10.9 11.4 9.3 17.2 11.5 13.7 – 16.3 13.0 19.6 16.4 9.4 11.0 16.7 9.2 15.3 22.1 12.8 32.6 9.0 22.9 9.7 25.0 14.5 11. dve dræave) bitno razlikuju u stepenu motorizacije36 onda nije korektno njihovo stanje bezbednosti saobrañaja uporeœivati na osnovu pokazatelja javnog rizika. Smrtnost na 100.5 16.7 16.3 15.3 10.3 14.6 15.4 1975.6 15.5 9.8 – 18. a posebno saobrañajni rizik.5 18.2 8.5 16.Lipovac.9 32.6 9.5 17.0 1995.6 23.1 20.5 39.9 8.1 – 8.7 13.9 – 12.0 12.0 – 18.5 24.2 18.6 14.2 7.2.6 13.0 14.1 22. 26.0 25.4 14.000 stanovnika – tendencije Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.4 13.6 16.6 20.8 23. Zato se koriste drugi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja.3 28.5 31.8 18.5 22.8 23.4 15.8 1980.0 28.4 11.3 19.6 12.2 19.9 20.2 15.6 – 15.5 7.7 9. Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 3. 84 .7 12. P.4 27.6 14.1 19.3 22.5 10.1 1990.6 33.2 16.6 3 Saobrañajni rizik – trenutno stanje Ako se dva prostora (na primer.9 14.1 1985.6 25.9 5.5 17.6 27.4 19.

5 2.0 – 6.3 smrtna sluåaja na 10.3 1.1 2.5 3. U toku 2001.2 2.6 2. 1995.3 6.8 4. Ãvedska i Norveãka su imale najniæi (1.3. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 592 441 8891 9454 – 1599 24 437 7033 12670 88 1334 581 305 2710 5751 572 692 3785 41798 Ukupan broj reg. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja stavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 10.7 1.9 2. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.1 1.6 2.9 4.3 4.000 registrovanih vozila.0 smrtnih sluåajeva na 10. Registrovana vozila. 1995.3 5.0 1.8 2.3.000 registrovanih vozila. u Srbiji je bilo oko 8.1 2.0 4.000 registrovanih vozila).5 1. Saobrañajni rizik uzima u obzir nivo motorizacije.8 2.0 3.3 35.5 0.8 smrtnih sluåajeva na 10.1 25.000 registrovana vozila).000 registrovanih vozila.5 – 2.5 47.8 3. Tabela 3.2 72. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .4 4.1 poginulih na 10.0 2.7 2.1 2.4 5. vozila (milion) 11.7 18. Na primer.4 2. a Maœarska najveñi saobrañajni rizik meœu OECD nacijama (6.0 1.000 registrovanih vozila i zauzela peto mesto meœu 23 posmatrane dræave OECD. vozila 1.7 2.1 1.8 1.1 17.8 3.2 28.7. Srednja vrednost za OECD zemlje iznosila je 2.7 0.8 3.0 smrtna sluåaja na 10.0 85 3. Australija je zabeleæila 1.9 – Smrtnost na 10.000 reg.

2. Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Koliko god je vaæno tekuñe stanje saobrañajnog rizika. P. 86 . Na primer.Lipovac. Pri tome bi trebalo imati na umu i uporeœivati trendove u posmatranom prostoru.000 registrovanih vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3. sa trendovima u drugim referentnim prostorima. Obiåno se poredi sa zemljama OECD. 1995.000 registrovanih vozila) nego ãto je prosek za zemlje OECD. Slika 3. pri oceni bezbednosti saobrañaja u nekoj zemlji mogu se uporeœivati trendovi smrtnosti u toj zemlji sa trendovima smrtnosti u drugim zemljama. Mada je Australija imala stalno manji saobrañajni rizik (smrtnost na 10.3. Smrtnost na 10. joã je znaåajnije analizirati uspostavljeni trend. uspostavljeni trend je nepovoljniji.

0 2.8 4.3 2.3 4. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Na primer.4 1985.3 2.0 – 6.8 3.2 4.8 2.0 – 8.9 3.5 3.7 – 9.4 2.1 2.2 4.2 3.0 1.1 9.0 87 3. na 2.9 9.5 11.3 4.8 11.3 2.7.8 1995.2 6.4 4. 8.2 1.8 11.4 4.3 4.7 2.7 1.4 9.3 11. Tabela 3.6 1980.2 11.4 2.0 na 1.9 5. U Australiji se saobrañajni rizik smanjio sa 8.5 – 2.7 15. do 1980).2 2.6 – 8. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.0 3.4.2 2.2 2.0 15.8 5.4 3.9 10.2 8.9 18.000 registrovanih vozila). u istom periodu.5 2.1 4.5 4. 2.7 6.4 2.9 4.0 – 3.2 4. u ovom periodu.6 2.5 7.9 4.3 1.0 3. Saobrañajni rizik (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odnosu na 10.1 2.5 3.2 1990.5 1975.6 7.7 6.5 3.3 – 5.8 2.0 3. Dakle.7 4.7 2.8 1. ali je imala loãiji trend smanjivanja (posebno u periodu od 1970.6 2.4 15.4 25.0 6.4 4.7 – 6.5 2.8 3.1 7.2 4.7 4. 1970 – 1995).000 registrovanih motornih vozila) u zemljama OECD i Srbiji (period.9 2.3 – 9. nego ãto je prosek u zemljama OECD.1 1.0 u 1995.3 – 26.7 2.3 4.1 3.0 2.2 11.9 3. Australija je.3 7.3 5. 1. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . imala manji saobrañajni rizik.8 1.7 5.8 2.5 u 1970.2 – – 23.5 2.0 – 4.5 1.6 9.2 6.5 12.2 2. 4.4 – 4.6 7.7 10.7 3.0 2.6 11.7 2.5 2.6 6.3 1.6 3.2 16. 5.5 5.4 3.1 2.1 2.2 9.0 1.0 7.8 (smrtnih sluåajeva na 10. u zemljama OECD (prosek) saobrañajni rizik se smanjio sa 10.9 9.2 4.2 6.1 4.0 4.3.0 2.3 – 3.8 6. 3.

/htr.04 0. Dinamiåki saobrañajni rizik predstavlja broj poginulih lica na 100 miliona preœenih kilometara. Meœutim. PRESENT AND FUTURE ROAD SAFETY WORK IN ECMT. Na primer.3 Motocikl 16.08 a.4). on se sve viãe koristi.5. 8.37 Ako se mobilnost bitno razlikuje. Zato je. Dinamiåki saobrañajni rizik za razliåite naåine prevoza (PAST. s obzirom na to da ovaj parametar najbolje odreœuje stanje bezbednosti saobrañaja. procenjivati na osnovu pilot istraæivanja (utvrœivanja preœene kilometraæe u reprezentativnih uzoraka vozila) itd. Ovaj pokazatelj je najbolja mera rizika pogibije pri putovanju vozilom i najbolji pokazatelj bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje Meœutim. neophodno.Lipovac. onda se nivo bezbednosti saobrañaja moæe ocenjivati pomoñu dinamiåkog saobrañajnog rizika. Preœena kilometraæa se moæe meriti direktno (na osnovu korektno utvrœenih kilometraæa u svakom vozilu prilikom redovnih tehniåkih pregleda). P.1 Autobus 0. Veliki broj zemalja (meœu kojima je i naãa) nema razraœenu metodologiju utvrœivanja preœene kilometraæe.0 0. kada automobil izaziva i druge probleme. Osnovni problem se odnosi na odreœivanje preœene kilometraæe u posmatranom periodu. Dinamiåki saobrañajni rizik se koristi i za uporeœivanje rizika putovanja razliåitim vidovima saobrañaja (Tabela 3. poginulih na 100 miliona putnik kilometara) Ukupno 1. saobrañajnom strategijom treba promovisati putovanje autobusom. 88 . Tabela 3.08 Automobil 0./) 3 Vid / grana saobrañaja Drumski Æelezniåki Pomorski Vazduãni Dinamiåki saobrañajni rizik Naåin drumskog saobrañaja (br.33 0. dva podruåja mogu imati sliåan stepen motorizacije.8a Peãaåenje 7. Ipak. ali da se stepeni koriãñenja vozila bitno razlikuju. pa i ne koristi ovaj parametar. izraåunavati indirektno (na osnovu prodatih koliåina i proseånih potroãnji goriva). na raåun putovanja automobilom.5 Bicikl 6. CEMT/CS (2002) 7/PROV. u zemljama OECD (za 13 zemalja 37 Mobilnost stanovniãtva se obiåno iskazuje kroz proseåan broj putovanja po stanovniku ili kroz preœeni put (kilometraæu) u nekom periodu (u toku godine). pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja voditi raåuna i o mobilnosti stanovniãtva. postoji niz problema skopåanih sa odreœivanjem i primenom dinamiåkog saobrañajnog rizika. S obzirom na to da je rizik pogibije pri prevozu automobilom deset puta veñi nego pri prevozu autobusom. Ovo posebno vaæi za velike gradove.

8 – – – 1.1 1.7.3 1.8 1.2 1.6 – – 1.9 – 1. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .1 – – – 1. Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995.3 –/- 89 3.6.1 0. Pri tome je Velika Britanija imala najniæu stopu (0. godiãnje je bilo (u proseku) 1. Tabela 3. Zemlja Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.3.3 poginula na 100 milion vozilo kilometara.8 – 1. u toku 1995.2 poginula na 100 milion kilometara itd. Australija je bila peta sa 1.9 poginula na 100 milion kilometara).9 1. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja su ovi podaci dostupni). Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija nema podataka Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12670 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41780 Ukupno preœenih kilometara (100 miliona) 1665 651 801 – – – 420 4967 6022 – – 19 319 – 7199 – 1112 – 288 – – – 607 4429 – Smrtnost na 100 miliona preœenih kilometara 1.4 – 1.2 – 1.

5. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3.3 (u 1995). srednja vrednost za OECD nacije je opala od 5. Na primer. Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995. 90 .4 na 1. Posebno je korisno poreœenje sa zemljama OECD. Trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku (broju poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja kretanja u bezbednosti saobrañaja. Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Kao i kod ostalih parametara. Australija je imala neãto nepovoljniji trend od proseka za OECD.6 (u 1970) na 1. Na primer.4. To je neãto loãije od trenda srednjih vrednosti za ostale zemlje OECD.2 u istom periodu. veoma je znaåajno uoåiti trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku. U Australiji je ova smrtnost opala sa 4.Lipovac. P. Slika 3.

8 – 2. 4.6 1.5 2.4 3. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.1 4.8 – 1. 1.0 5.1 3.9 – – – – – – – 3. U svim zemljama OECD ovaj parametar je stabilno opadao u periodu od 1970.2 5.2 – 1.9 / 1985.9 1.3.6 – – 1.1 2.9 – 2.8 1.4 1.3 2.7 – – – 1.8 – – 2.8 – – – 1.4 10.0 – – 1.7 – – 2.6 / 1975.8 2. 3.1 – 9. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Tabela 3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .8 – – 1.0 – – – – – – 9. Dinamiåki saobrañajni rizik (broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja bezbednosti saobrañaja.3 / 91 3.1 – – – 1.1 2.3 1.1 3.9 – 2.6 – – – 2.3 1. 1.7. 3.8 – 1.9 – 1.1 0.7 6.7 3.1 1.6 – 3.7 – 1.9 – – – 6.9 – – 2.5 – 2.8 3. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.4 – 1.7 – – – – – 3.2 / 1990.4 – – 2.6 – – – – – – – 5. do 1995.7.2 – – – 1.4 2.6 / 1980.9 – – – – – – 4.8 – 1.2 1. 2.3 – – – 3.7 / 1995.1 3.3 – 1.0 – 2.8 2.6 2.4 – 1.7 1.6 8.4 – – 1.

– ukupan broj poginulih u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. broj saobrañajnih nezgoda. P. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 km puta. za razliåite potrebe koriste se i drugi vaæni parametri. 38 Transportni 3 rad se moæe izraæavati brojem putnik kilometara (u putniåkom saobrañaju) ili brojem tona kilometara (u teretnom saobrañaju). mogu se koristiti sledeñi parametri: – broj poginulih putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara.000 vozila koja proœu putem. – broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. – veliåina materijalne ãtete u odnosu na 100 milion tona kilometara itd. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 milion vozilo kilometara. Pri oceni bezbednosti saobrañaja u autotransportnim preduzeñima. 92 . ali joã nije zaæiveo). preœenu kilometraæu i transportni rad. lakãe i teæe povreœanih) putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. ovde su. – broj nezgoda na 100 milion vozilo kilometara.39 Zato se obiåno koriste sledeñi parametri: – broj nezgoda na 100 km puta. ali aæurnost i kvalitet evidentiranja se åesto razlikuje). posebno znaåajni broj poginulih i povreœenih putnika.38 Sa druge strane. broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña itd. ali i od raspoloæivih podataka. Na primer. od cilja istraæivanja. – broj saobrañajnih nezgoda u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. Koji ñe parametri biti koriãñeni zavisi od problema koji se istraæuje. – broj nastradalih (poginulih. nezgode sa nastradalim ili samo sa poginulim licima (bolji i znaåajniji pokazatelj koji se ujednaåeno evidentira) ili ponderisani broj nezgoda (najbolji pokazatelj. mogu se koristiti pokazatelji koji uvaæavaju veliåinu voznog parka. trebalo bi voditi raåuna o duæini te deonice i o intenzitetu saobrañaja na deonici.Lipovac. ali i najmanji uzorci). 39 Pod intenzitetom saobrañaja se najåeãñe podrazumeva PGDS (proseåan godiãnji dnevni saobrañaj) izraæen u proseånom broju vozila koja proœu putem u toku dana. poginuli i teæe povreœeni (ujednaåenije i kvalitetnije evidentiranje) ili samo poginuli (najbolje evidentiranje. Krsto Bezbednost saobrañaja Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima Pored gore objaãnjena tri opãta parametra bezbednosti saobrañaja. mogu se uzimati u obzir svi nastradali koji su evidentirani (najveñi uzorci. pored ukupnog broja poginulih u saobrañajnim nezgodama (u kojima su uåestvovali autobusi i kamioni preduzeña). Kod broja nastradalih. Kod broja nezgoda mogu se uzimati u obzir sve nezgode (najjednostavnije i najgrublje). – broj nezgoda na 100. Pri proceni bezbednosti saobrañaja na odreœenoj deonici puta. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100.000 vozila koja proœu putem.

000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca) itd. kao na primer: – broj nezgoda na 100. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. U tom smislu se razvijaju mnoge metode koje koriste indirektne parametre bezbednosti saobrañaja. – broj nastradalih u nezgodama u kojima su oni uåestvovali. na 100. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Pri oceni bezbednosti saobrañaja pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (vozaåa.7. odnosno bez poznavanja podataka o nezgodama i njihovim posledicama. – broj nastradalih u nezgodama koje su oni prouzrokovali. biciklista. Trebalo bi birati one parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na svim prilazima raskrsnici. kao na primer: – broj nezgoda na 100.000 kilometara. kao na primer: – broj nezgoda na 100.000 kilometara. vozaåa putniåkih vozila i biciklista. putnika.3.000 vozila koja proœu putem itd. – pokazatelji o potencijalnim saobrañajnim konfliktima.) mogu se koristiti pokazatelji koji uzimaju u obzir njihovu izloæenost saobrañaju (preœena kilometraæa).000 vozila koja proœu putem. te ocenjuje bezbednost saobrañaja. na 100. 3. ostaje vaæno praktiåno pitanje: da li se moæe ocenjivati bezbednost saobrañaja i pre dogaœanja prve saobrañajne nezgode. Pri oceni bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama trebalo bi imati na umu geometriju raskrsnice i reæim saobrañaja na raskrsnici – prilaznim kracima (mogu se uporeœivati raskrsnice sliåne po geometriji i reæimu saobrañaja). vozaåa koji su obuåavani u jednoj autoãkoli u odnosu na ostale itd. – broj nezgoda koje su oni prouzrokovali.40 40 Na osnovu reæima saobrañaja i saobrañajne slike utvrœuju se broj i vrste moguñih konflikata izmeœu uåesnika u saobrañaju. 93 3.000 preœenih kilometara. most i dr. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja Mada prethodno opisani direktni pokazatelji dobro opisuju stanje bezbednosti saobrañaja. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . ugroæena mesta) trebalo bi koristiti parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na tom mestu. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja su: – broj i teæina konflikata u saobrañaju (Traffic Conflict). – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100.000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca). vozaåa Forda u odnosu na vozaåe Mercedesa. Pri oceni bezbednosti pojedinih taåki na putu (krivina.7. vozaåa muãkaraca u odnosu na vozaåe æene.2. putnika u putniåkim vozilima i putnika u autobusima. profesionalnih vozaåa i vozaåa amatera. prevoj. na 100. suvozaåa.000 kilometara itd.

U 41 Na osnovu izloæenosti pojedinim vidovima saobrañaja i njihovoj proseånoj opasnosti (riziku) ocenjuju se rizici u saobrañaju. stepen koriãñenja pojaseva. Snimanje se vrãi dva do tri sata. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 – nivo izloæenosti saobrañaju (exposure to road traffic). ãta izaziva nezgode itd. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). broj pojedinih prekrãaja i sl. niti drugih naglih reakcija. 94 . ako se njihovo kretanje ne promeni. ali postoji rano uoåavanje i blago reagovanje. Tehnika konflikata (TCT) je skup procedura kojima se identifikuju. Na osnovu toga mogu se projektovati dobre kontramere i ispravljati greãke pre nastupanja posledica. procene i pribeleæe konflikte i njihove vaæne karakteristike. 2) potencijalni konflikti – putanje uåesnika se presecaju. tako da je sudar neizbeæan.). Konflikt je situacija u kojoj se dva ili viãe uåesnika u saobrañaju pribliæavaju jedan drugom (u prostoru i vremenu). ali preduzimaju radnju izbegavanja. Blagovremeno reaguju i nema forsiranog koåenja.41 – razliåita merila ponaãanja (behavioural measures) koja ukazuju na nivo bezbednosti saobrañaja (proseåna brzina. str. Oslo. Izvor: Safety of Vulnerable Road Users. koji uåesnici ih åine. a ãirina njegovu uåestalost.Lipovac. 106. 42 Ova definicija je prihvañena na prvoj meœunarodnoj radionici o konfliktima u saobrañaju. OECD. Broj i teæina konflikata su najznaåajniji indirektni pokazatelj za ocenu bezbednosti saobrañaja. – merila standarda i kvaliteta puteva i vozila i dr. a na vrhu saobrañajne nezgode. 3) blagi konflikti – Uåesnici idu prema sudaru. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. 5) nezgoda – izbegavanje je zakasnilo i deãava se nezgoda sa posledicom. Analiza vrste i teæine konflikata omoguñuje da saznamo koje vrste konflikata se deãavaju. odnosno da postoji veza izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. rastojanja do taåke sudara itd. pa se nezgoda jedva izbegla. Ovo zahteva posmatraåe koji su obuåeni da prepoznaju. Visina odreœuje opasnost dogaœaja. S tim u vezi mere se vreme do sudara. beleæe i analiziraju konflikti u saobrañaju na standardizovan naåin. 1998.42 Razvijena je posebna tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (TCT – Traffic Conflict Techniques) koja se zasniva na pretpostavci da se interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju moæe opisati kao kontinuum dogaœaja. Savremene objektivne metode insistiraju na merenju opasnosti konflikta. u toku dva do pet dana. Danas su razvijene subjektivne (åovek posmatra i kvalifikuje konflikt) i objektivne (konflikt se snima kamerom i kasnije analizira i kvalifikuje) metode primene konfliktne tehnike. Situacije u saobrañaju (dogaœaji) se mogu prikazati kao nivoi na piramidi: na dnu piramide su bezopasne saobrañajne situacije (normalna voænja). vreme posle prekoraåenja. Ove situacije zovemo i zamalo nezgoda. Mogu se definisati 5 nivoa na piramidi: 1) neometani prolazi – bezbedne saobrañajne situacije. 4) ozbiljan konflikt – Uåesnici idu prema sudaru i kasno reaguju. brzine. P. 1977.

95 3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .). str. Vol.7. u proceni kvaliteta lokacije peãaåkih prelaza i autobuskih stajaliãta. 106.43 relativno kratkom vremenu moæe se dobiti kvalitetna analiza stanja. & Garder R. Accident Analysis and Prevention. a analiza konflikata i pre posledica. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). kao i analiza efekata kontramera (pre i posle analiza). Dok analiza nezgoda omoguñuje da shvatimo ãta se desilo u i posle kritiånog momenta.3. Dosadaãnja iskustva pokazuju da je validnost konfliktne tehnike dobra. 471-481. u proceni razliåitih reæima saobrañaja. 44 Hauer. do saobrañajnih nezgoda. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL.000 do 10. 43 (Safety of Vulnerable Road Users. uzorak konflikata je veliki (konflikti su 5. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Saobraæajne nezgode Ozbiljni konflikti zamalo nezgode” ” Slika 3. 1986. E. str.6. 18. preko konflikata razliåite opasnosti. 1998. konfliktna tehnika omoguñuje da prouåimo ceo proces koji se zamalo nije zavrãio nezgodom. Konfliktna tehnika otkriva åak i male promene u riziku. Analiza nezgode se moæe vrãiti tek kada su nastale posledice. OECD. ãto nije moguñe na osnovu analize nezgoda. Dok je uzorak nezgoda mali.000 puta åeãñi). No 6. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. 43 Konfliktna tehnika ima prednosti u odnosu na analizu direktnih parametara (saobrañajnih nezgoada). Piramida – interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju kao kontinuum dogaœaja od neometanih prolaza.44 Brojni su pozitivni primeri primene konfliktne tehnike: u proceni efikasnosti kruænih raskrsnica. u proceni efikasnosti razliåitih kontramera itd..

a izveãtavati periodiåno u zavisnosti od problema (svake godine.7. ali i na izbor mera koje ñe se preduzimati. svakih pet godina i sl. U ove metode spadaju: – ekspertska i druge sliåne metode struåne procene stepena opasnosti. – anketna i druge metode ocenjivanja subjektivnih stavova o opasnostima u saobrañaju itd.). Na osnovu toga se mogu struåno projektovati i realizovati buduñe aktivnosti. Analiza karakteristika putne (uliåne) mreæe Put je veoma znaåajan faktor bezbednosti saobrañaja koji utiåe na stanje bezbednosti. – kvalitetna analiza strukturalnih i organizacionih uslova (funkcionisanje zaãtitnog sistema). Krsto Bezbednost saobrañaja 3.Lipovac. ciljeve i zadatke istraæivanja. Pri tome bi trebalo korektno odrediti domete sopstvenih analiza i ãto åeãñe analize poveravati nezavisnim struånim institucijama i istaknutim pojedincima – nauånim radnicima i istraæivaåima. ali i da analize uåini uporedivim i korisnim pri kasnijim analizama. korektnost i objektivnost analize. predmet. metod. vreme. – analiza postojanja sistemskih saobrañajnih mera. To bi trebalo da garantuje sveobuhvatnost. stalno analizirajuñi. – analiza svesti graœana o problemima bezbednosti saobrañaja i moguñnostima upravljanja itd. Da bi analize stanja bezbednosti saobrañaja dale oåekivane efekte. P. ANALIZA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NA PODRUÅJU Analizirati stanje bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju ili na nekoj deonici puta je veoma znaåajan zadatak u bezbednosti saobrañaja.8. 3 3. Analiza stanja bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju bi trebalo da obuhvati sledeñe sadræaje: Uvod Na samom poåetku bi trebalo definisati prostor istraæivanja. Posebno su znaåajne karakteristike koje utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja (broj i ãirina sa96 . – analiza saobrañajnih zakona i njihove primene.3. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja se moæe uspeãno ocenjivati i na osnovu nekih metoda koje ne podrazumevaju striktno kvantifikovanje odreœenih parametara. Korektno je saopãtiti i najvaænija ograniåenja. uporeœujuñi i ocenjujuñi stanje bezbednosti saobrañaja ocenjuju se i dalje razvijaju mere i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja i smaçivanju stradanja u saobrañaju. neophodno je da se definiãe osnovni sadræaj i metod ovih analiza. Naime. Struåne analize bi trebalo raditi permanentno.

skup ograniåenja i zabrana) bitno utiåe na protoånost i bezbednost saobrañaja. ambijent oko puta itd. Trebalo bi obratiti posebnu paænju na ograniåenja brzine. putnici. peãaci i dr. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Zato bi pored broja. naåine regulisanja prvenstva prolaza. vaæni objekti oko puta. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju obrañajnih traka. teãko povreœeni i lakãe povreœeni). suvozaåi. a posebno poslova bezbednosti saobrañaja. postojanje i ãirina razdelnih ostrva. sa povreœenim i sa materijalnom ãtetom).8.3.). normativni ambijent. biciklisti. U ovom delu bi trebalo analizirati ukupan broj saobrañajnih nezgoda. ãirina i kvalitet bankine. trebalo analizirati i strukturu nastradalih prema teæini posledica (poginuli. Pri tome bi trebalo posmatrati dovoljno dug period (minimalno 5 godina) za uoåavanje zakonitosti. ekonomski standard.). berme ili trotoara. preglednost na putu. postojanje i geometrija raskrsnica. to bi moglo da umnogome uopãti analizu i da neaktuelni problemi odvuku paænju. oãtre i opasne horizontalne i vertikalne krivine puta. prostornom i vremenskom raspodelom saobrañajnih tokova. Analiza reæima (tehniåkog regulisanja) saobrañaja i stanja signalizacije Uspostavljeni reæim saobrañaja (namena saobrañajnih povrãina. ãto moæe ugroziti kvalitet predloæenih mera. mogu presudno uticati na stanje bezbednosti saobrañaja. 97 3. Ako bi se posmatrao neadekvatno dug period. organizacija poslova saobrañaja. Opãta analiza broja i strukture saobrañajnih nezgoda Saobrañajne nezgode su najznaåajniji pojavni oblik nebezbednosti u saobrañaju. zabrane parkiranja i zaustavljanja. postojanje i ureœenost autobuskih stajaliãta na putu. useci.). prema polu. Analiza karakteristika saobrañajnih tokova Bezbednost saobrañaja je jedno od obeleæja saobrañaja. Analiza vaænih elemenata okoline (ambijenta) Saobrañaj se odvija u druãtvenom. Zato su saobrañajne nezgode najvaæniji element predmeta istraæivanja i treba im posvetiti posebnu paænju. prolasci kroz naseljena mesta. prema kategoriji uåeãña u saobrañaju (vozaåi. stanje privrede. aktivnost pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. struktorom. zabrane skretanja. postojanje i stanje signalizacije itd. vrsta i kvalitet kolovoznog zastora itd. prema vozaåkom iskustvu itd. Opãta analiza broja i strukture nastradalih u saobrañajnim nezgodama Stradanja ljudi su najznaåajnija posledica saobrañajnih nezgoda. ekonomskom i politiåkom ambijentu koji utiåe i na moguñnost sprovoœenja i efikasnost pojedinih mera.). motociklisti. uzduæni i popreåni nagibi puta. Mere koje ñe uticati na bezbednost saobrañaja moraju biti u skladu sa intenzitetima. prema starosti. poduæno i popreåno odvodnjavanje vode. druãtveni ambijent itd. Ureœenost okoline puta (nasipi. broj nezgoda prema teæini posledica (nezgode sa poginulim. objekti na putu i oko puta.

ali i za planiranje aktivnosti na prevenciji buduñih nezgoda. i Doroænie usloviy i bezonasnosmi dviæeniy MSR. Kao rezultat ove topografske analize dobijaju45 se karte saobrañajnih nezgoda. Karte47 nezgoda su pogodne za makroanalizu na veñim povrãinama (podruåje grada). Vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda Odgovor na pitanje: Kada se dogodila nezgoda? je znaåajan za bolje shvatanje uslova nastanka nezgode. na opasnoj deonici itd. Ovo se postiæe vezivanjem nezgoda za kilometarski stub (stacionaæu) na otvorenim putevima.). odnosno za ulicu i kuñni broj u naseljima. uåesnicima.F. deonice puteva/ulica ili zone na kojima se åeãñe dogaœaju nezgode (na primer viãe od 5 nezgoda u toku godine). vrsta nezgode (geometrijski oblik simbola odreœuje vrstu nezgode) i posledice nezgode (boja ili ãrafura simbola odreœuje posledice). Za ova mesta poveñane ugroæenosti saobrañaja crtaju se posebni situacioni planovi sa detaljnijim prikazom saobrañajnih nezgoda po lokacijama. linijski grafikoni saobrañajnih nezgoda i situacioni planovi saobrañajnih nezgoda. u zavisnosti od ciljeva analize (vreme dogaœanja.. V. 46 Vujaniñ. Moskva. dr. tzv. okolnosti).Lipovac. posledicama. prevrtanje vozila na putu. Saobrañajni fakultet. 1999. najviãe lica strada pri obaranju peãaka (22 – 30%). Znaåajne su godiãnja raspodela (distribucija) nezgoda (radi uoåavanja trenda razvoja pojave). meseåna raspodela (radi uoåavanja sezonskih oscilacija i izrade godiãnjih planova rada). sletanju vozila sa puta (19-25%). 1982. Trebalo bi svaku saobrañajnu nezgodu ãto preciznije spustiti na teren. Inæenjerski priruånik iz drumskog i gradskog saobrañaja i transporta. sletanje sa kolovoza i udar u objekat. sudaru iz suprotnih smerova (18 – 23 %). a linijski grafikoni za prikaz prostorne raspodele nezgoda na deonici puta (na saobrañajnom sektoru. boåni sudar. Srbije. dnevna raspodela po danima u toku godine ili po danima u toku sedmice (utiåe na planiranje sedmiånih rasporeda rada) i åasovna raspodela nezgoda u toku dana (utiåe na planiranje rada u toku dana). str. ispadanje. naåinom kretanja. 47 Mogu se izdvojiti i neke druge vaæne karakteristike nezgoda. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Prostorna distribucija raspodela saobrañajnih nezgoda Odgovoriti na pitanje: Gde se dogaœaju nezgode? je jedan od najvaænijih zadataka analize stanja bezbednosti saobrañaja. Beograd. obaranje ili gaæenje stoke i ostale vrste nezgoda. padanje iz vozila u pokretu. 98 . obaranje ili gaæenje peãaka. udar u objekat na putu. 48 Jedinstven informacioni sistem MUP-a R.. sudar pri voænji u istom smeru. sudar pri uporednoj voænji. crne taåke koje predstavljaju mesta na putevima/ ulicama. M. U Srbiji bez pokrajina. projekat saobrañajnih nezgoda. vremenom dogaœanja itd. Na osnovu topografske analize se izdvajaju. udar u zaustavljeno ili parkirano vozilo. uzrok nezgode i dr. P. vrstama. meœusobni sudar drumskog i æelezniåkog vozila. Tipoloãka analiza saobrañajnih nezgoda Naãa statistika razlikuje 13 vrsta saobrañajnih nezgoda:48 sudar iz suprotnih smerova. boå45 Babkov. 285. sletanje vozila sa puta. Na ovim46 prilozima se pregledno prikazuju mesto nezgode (na tom mestu se ucrtava odgovarajuñi simbol). raskrsnice.

one su veoma korisne.. str. 1998. Kriminologija. Kao referentna podruåja trebalo bi koristiti proseåne vrednosti u naãoj zemlji za podruåja sliånih saobrañajnih i drugih karakteristika. ova analiza je veoma znaåajna za projektovanje kontramera za spreåavanje buduñih nezgoda. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Œ. Ove aktivnosti bi trebalo pedantno pratiti i evidentirati. Propuste bi trebalo vezati za pojedine uåesnike u saobrañaju. Za one koji donose odluke. Beograd. Saobrañajni fakultet. Predlog buduñih aktivnosti sa procenom troãkova i oåekivanih efekata Na osnovu sveukupne analize koja obuhvata veñinu ili sve nabrojane elemente. Saobrañajni fakultet. a åesto ni tada). 218. Ignjatoviñ. Miloãeviñ. i Vujaniñ M. 2002. Mada je ova analiza veoma diskutabilna (mi ne znamo precizne okolnosti niti propuste pre okonåanja sudskih postupaka. 99 3. ali i za druge subjekte bezbednosti saobrañaja. ali i podruåja u zemljama OECD ili EU za koje su nam poznati podaci. str.. str. 1997. bilo bi veoma korisno za pojedine predloæene mere proceniti troãkove i oåekivane efekte. Teorije saobrañajnih nezgoda. U narednim analizama ñe se izoãtravati kriterijumi i sve manje greãiti. str. Fakultet tehniåkih nauka. Novi Sad. 356. Analiza dosadaãnjih mera i aktivnosti U analiziranom periodu su realizovane aktivnosti razliåitih subjekata. Uporedna analiza sa referentnim podruåjima Uvek bi trebalo raditi uporedne analize sa referentnim podruåjima.Literatura nim sudarima (11 – 16 %) i u sudarima pri voænji u istom smeru (6 – 12%). R. Veoma je znaåajno objektivno i struåno analizirati najznaåajnije dosadaãnje mere i aktivnosti kako se ne bi ponavljale greãke. Analiza najåeãñih okolnosti nastanka saobrañajnih nezgoda i najznaåajnijih propusta Na osnovu analize pojedinaånih nezgoda mogu se uoåiti najznaåajnije okolnosti koje prate veñinu saobrañajnih nezgoda na pojedinim lokacijama ili u pojedinim vremenima. Nomos. Beograd.. 1994. 481. a njihove efekte analizirati kako bi se moglo uåiti za buduñe planove. 400. deo. trebalo bi struåno i sveobuhvatno predloæiti sistem buduñih mera i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. Beograd. Takoœe bi trebalo uoåiti i analizirati koji su to najåeãñi propusti koji doprinose nastanku ovih nezgoda. Bezbednost saobrañaja 2. Iniñ. S. U svim ostalim vrstama nezgoda strada 8 – 12 % svih nastradalih. Literatura Dragaå. M. Bezbednost drumskog saobrañaja. Åak i kada su ove procene sasvim grube..

Past. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. M. 2002. Safety of Vulnerable Road Users. Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta. P. E. 285. No 6. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). Beograd. 471-481.Lipovac. Vol. Åigoja ãtampa. Konferencija evropskih ministara transporta. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Vujaniñ. Present and Future Road Safety Work in ECMT.. V. No 6. str. 1998. 1995. Moskva. Hauer. Izveãtaj iz 1995.F. Teorija i praksa upravljanja bezbednoãñu saobrañaja.. Babkov.. Organizacija za ekonomsku kooperaciju i saradnju (OECD). CEMT/CS (2002)7/PROV. 2001. Ãuãnjiñ. 1999. 1982. Sidnej. & P. Nauåno-struåni skup Bezbednost dece u saobrañaju. 1986. 315. Garder... Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije. 100 . (Zbornik radova). str. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. Bezbednost. Œ. Beograd. Lipovac. Metodologija. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. Doroænie usloviy i bezonasnosm dviæeniy MSR. i Lipovac K. Accident Analysis and Prevention. Beograd. str. 705-725. str. 2000. 18. K.

2.3.1. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja .4. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.4. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.

Ameriåki nauånik William Haddon2 je pokuãao da sistematizuje ove uticaje u matrici koja je po njemu i nazvana Hedonova matrica.. zaãtitni sistem. OKRUÆENJE (Enviranment) Mada je osnovna postavka Hedonove matrice dobra... Bio je direktor NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) i IIHS (Insurance Institute for Highway Safety). kolovozni zastor. 1 Ahmed. Osnovna Hedonova matrica sistematizuje uticaje tri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek.1. oprema vozila. 1980. okruæenje) pre. Brojni su pokuãaji da se ovi uticaji nekako sitematizuju.. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . konstrukcija . Vol. pouzdanost . za vreme i posle saobrañajnih nezgoda. zaãtita od poæara. ponaãanje. alkohol . konstrukcija. Andersson. zdravstvena zaãtita. saobrañajne nezgode su najåeãñi uzrok (26 – 77%) smrtnih sluåajeva usled nenamernih povreda (Ahmed. porodica.HEDONOVA MATRICA Prema istraæivanju koje je obuhvatilo 57 zemalja. 34. ureœenost okoline puta. Public Health Reports.. oprema puta.. masa. psihofiziåke obuka u pruæanju sposobnosti. & R. 2002). & Andersson R.. N. 2 William Haddon je osnivaå epidemiologije i kontrole povreda..1 Obilje razliåitih uticaja doprinosi nastanku saobrañajnih nezgoda i njihovoj teæini (veliåini posledica). 2002. FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK (Human) VOZILO (Vehicle) PRE SN (Pre – Crash) obuka. upotreba pojasa. propisi. W. sposobnosti... 103 4. Tako je nastala proãirena Hedonova matrica. vazduãni jastuci ... opraãtajuñi putevi . Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. N... ZA VREME SN (Crash) POSLE SN (Post – Crash) obuka. Accident Analysis and Prevention. 411-421.. hortikultura. kiãa. vozilo. kvalitet i odræavanje puta. stavovi. No 4.3 Tabela 4. tehniåka ispravnost. 3 Haddon. noñ.. Advances in the Epidemiology of Injuries as a Basis for Public Policy. opremljenost vozila.. samoobjaãnjavajuñi putevi . New York. klima. prve pomoñi .. vrlo brzo se pokazalo praktiånijim da se iz faktora okruæenje izdvoji put kao poseban faktor. barijere pored puta. kvalitet uviœaja . 95(5). brzo zbrinjavanje povreœenih. pp 541 – 551.

P. hortikultura . klima. kolovozni zastor.... UTICAJNI ELEMENTI – UTICAJI FAKTORI BEZBEDNOSTI AKTIVNA BEZBEDNOST PASIVNA BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA ÅOVEK obuka. kolovozni zastor.. konstrukcija... okruæenje) pre.. propisi. psihofiziåke stavovi. puta.. samoobjaãnjavajuñi putevi .... sposobnosti . obuka u pruæanju prve pomoñi..... opremljenost vozila. ponaãanje . konstrukcija . pouzdanost . masa .. zaãtita od poæara. za vreme i posle saobrañajnih nezgoda. ureœenost okoline puta.Lipovac. porodica... vozila. Tabela 4. odræavanje puta. izmenljiva signalizacija . obuka. kvalitet uviœaja . hortikultura. ima smisla korigovati Hedonovu matricu i analizirati uticaje svih faktora na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. sposobnosti tehniåka ispravnost... opraãtajuñi putevi. okruæenje) na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja.. psihofiziåke ponaãanje . 4 S obzirom na uspostavljene definicije aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja. stavovi. klima.. zaãtitni sistem . brzo zbrinjavanje povreœenih. opremljenost vozila.. OKRUÆENJE ureœenost okoline puta. zdravstvena zaãtita .2. vozilo. FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK VOZILO PRE SN ZA VREME SN POSLE SN obuka u pruæanju prve pomoñi . masa . porodica... pouzdanost . Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 4... Korigovana Hedonova matrica sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. kvalitet uviœaja. put. opraãtajuñi putevi barijere pored puta. odræavanje puta. obuka.. zaãtitni sistem. oprema od poæara. samoobjaãnjavajuñi putevi . oprema vozila. zdravstvena zaãtia..3. konstrukcija. sposobnosti.. sposobnosti. izmenljiva signalizacija . vozilo. zaãtita tehniåka ispravnost... kvalitet puta.. PUT oprema puta. propisi. VOZILO PUT OKRUÆENJE 104 .. oprema puta. kvalitet.. noñ. put. Proãirena Hedonova matrica izdvaja put kao poseban faktor i sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek.... kiãa.

Meœu ovim elementima posebno se istiåu sposobnosti. Beograd. Viãa ãkola unutraãnjih poslova..4. bolest. Æene. Na osnovu analize oko 125 hiljada saobrañajnih nezgoda u Srbiji. 105 4. Ipak. U nastavku ñe biti izneti neki od najvaænijih elemenata åoveka i njihov uticaj na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja: – pol. Buliñ. Saobrañajne nezgode u preticanju. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. socio-demografska obeleæja. æene åine 3.str. Æene su manje izloæene saobrañaju.1. 287 – 292).3 % poginulih.). voze agresivno i voze pod uticajem alkohola. 5 Lipovac. K.1. i Vemiñ. ishrana. Œ. stavovi i ponaãanje åoveka. znanja. åak i kada se ima u vidu smaçena izloæenost. Æene åine manje saobrañajnih prekrãaja.1. dosadaãnja istraæivanja su omoguñila da se neki uticaji preciznije objasne. a posebno manje uåestvuju u najteæim nezgodama. 2002 (Zbornik radova. – sposobnosti – znanje-obuka – stavovi – iskustvo – ponaãanje – voænja pod uticajem – umor ostali elementi (standard.. [CM(86)16]. retko ginu. puãenje) 4. VI simpozijum Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002. ãto utiåe i na razliku u njihovom riziku uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Prema istraæivanjima iz 2002. K. (39. tj. Mnogo je elemenata åoveka koji na razliåite naåine utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. Naime. prolaze na crveno. 6 Lipovac.. obrazovanje. uticaji droga i lekova. Pol Muãkarci i æene se razlikuju po mnogim obeleæjima. godine6 meœu vozaåima je bilo oko 22 % æena (10 do 15 % na otvorenim putevima i 30 do 40 % u naseljima).6 % teãko i 6. Ipak.7 % lakãe povreœenih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama. S druge strane. æene su manje sklone traganju za uzbuœenjima u saobrañaju i riziånim situacijama u sa4 Resolution No 86 on ways of influencing human behaviour with a view to improving road safety. Novi Sad. D. oko 5. bolje shvataju opasnosti i manje su sklone rizicima.1.4 Uticaj åoveka na bezbednost saobrañaja nije dovoljno istraæen. moæemo zakÿuåiti da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama. – starost. u proseku. 1997. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Åovek je najznaåajniji faktor u konturi Å-V-P-O. pa åak i izmere. ÅOVEK KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji.5 zakljuåeno je da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama. a posebno reœe prekoraåuju brzinu.

9 0.0 1.0 3. Crash and Vehicle Characteristics to Driver Fatalities.8 26 – 39 0. Sensation Seeking and Detection of Risky Road Signals: a Development Perspective. razliåitu izloæenost saobrañaju itd. Vol. g (Bedard.3 1.8 0..5 2. sposobnosti.8 1.0 1.0 1.5 3.6 0. 2002. i dr. T.1 2. Starost uåesnika u saobrañaju Razliåite starosne grupe imaju razliåita znanja.9 5. T. 2002). Wolf.5 Rosenbloom.6 1.1 3. Wolf. Izvor: Snravoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. Obzor meronrijamië no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.7 Izgleda da stavovi i ponaãanje odluåujuñe doprinose smanjenju rizika kod æena. P. Accident Analysis and Prevention.7 2. & Y. pp 569 – 580. Zemlja 19 – 20 Australija Kanada Danska Francuska V.8 40 – 59 0.. Rizik8 nezgode i smrtonosnih povreda raste i kod starijih vozaåa. tako i u odnosu na vozaåe srednje starosti. pp 717 – 727. Mladi muãkarci imaju znatno veñi rizik nego mlade æene. & Y.6 0.0 1. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod mladih vozaåa je 3-4 puta veñi nego kod ostalih. 1996.4 1. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañaju (Rosenbloom.0 1.4 3.7 1. 34.0 1.0 1. ali postoje i dve razlike.4.2 3. Naime.2 1.0 0.7 0.2 3.9 1.Lipovac. New York. 1978.3 preko 70 prosek 1. No 6. tako da za vozaåe preko 80 g. Accident Analysis and Prevention.1 3.8 0. Kod starijih vozaåa je obrnuto: starije æene imaju veñi rizik o odnosu na starije muãkarce.5 1. Tabela 4.3 5. M. stavove.1. Zeland Norveãka Ãvedska PROSEK 7 4 Godine starosti 21 – 25 1. Institut za ekonomiku transporta. 4. CEMT. kako u apsolutnim vrednostima.2. Britanija N.0 1.8 0. on je oko 5 puta veñi nego za vozaåe od 40 – 49.0). i dr. M.7 0.9 Na osnovu niza istraæivanja u razvijenim zemljama.8 1.0 1. Promena relativnog rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama prema godinama starosti. Ova zavisnost je sliåna kod muãkaraca i æena. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda na milion preœenih kilometara) u zavisnosti od starosti vozaåa ima oblik slova “U”.7 0. 2002). New York. ponaãanja.8 0. 8 Resolution No 37 on Driver traning [CM(78)17]. Oslo-Kopenhagen. a ne neke razlike u sposobnostima i znanjima.7 3.7 60 – 69 1.9 0.0 1.0 1. 106 . mladi (do 25 godina) i stariji (preko 65 godina) imaju poveñan rizik.8 1. 2002.7 0. odreœeni su proseåni rizici od uåeãña u nezgodama sa nastradalim za pojedine starosne grupe (proseåan broj nezgoda za sve vozaåe uzet je kao 1. 34.6 0. 9 Bedard.7 0.8 0. The Independentcontribution of Driver.8 0.6 3. Vol. No 4.4 2.1 3.8 0.

bræe reaguju. istiåuñi veliki rizik mladih i starih lica u odnosu na sredoveåne (Bedard.4. Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad). OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA .). S. [CM(85)18]. S druge strane. zdraviji. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Struktura vozaèa prema starosti 30 25 20 15 10 5 0 18 -23 24 -30 31 -40 41 -50 51 -60 -65 61 reko ip Procentualna vrednost Godine starosti vozaèa Slika 4.1. 11 Resolution No 46 on Measures to reduce the accident risk of young drivers.11 Mladi ljudi nisu dovoljno upoznati sa rizicima u saobrañaju.1.. U osnovi njihovog rizika je njihovo neiskustvo. Mladi ljudi su sposobniji. “U” kriva opisuje ovu zavisnost. sklonost ka riziånom ponaãanju i poåetniåke greãke. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Starost bitno utiåe na rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. bolje åuju itd. u saobrañaju najviãe ima sredoveånih vozaåa. 1985. 107 4. Cemt. 2002. olako bi10 Pavloviñ. Zemun.10 Objaãnjenje visokog rizika za mlade i stare ljude nemaju niåeg zajedniåkog. i dr. M.

Beyond Traffic Safety.. Accident Analysis and Prevention. str. New Brunswick and London. Zato se oni teãko snalaze u raskrsnicama i dr. Capability) je. i Hansson G. C. (monografija).Lipovac. 1991). Braver i E.17 Razlikuju se opãte (govor. periferni vid) itd. sloæenim situacijama. izvrãna moguñnost da se neposredno izvedu telesne i mentalne aktivnosti (operacije) sa valjanim ishodom. Accident Analysis and Prevention. P. Ovo posebno dolazi do izraæaja u uslovima oteæanog odvijanja saobrañaja i kod sloæenih situcija. 1997. u proseku ñe zadobiti manje povrede i åeãñe preæivati nego starija lica. No 1. 1997 str. stariji vozaåi imaju veñi rizik da uåestvuju u saobrañajnim nezgodama pri preticanju. Zato raste rizik od nezgoda u preticanju sve do 57 godine. vozaåi postaju svesni smanjenih sposobnosti i zato su obazriviji u preticanju. nepoãtovanje svetlosnih signala i saobrañajnih znakova. 29. Uticaj starosti na pasivnu bezbednost saobrañaja nije tako detaljno istraæivan. Mitter: Two-vehicle Side Impact Crashes: the Relationship of Vehicle and Crash Characteristics to Injury Severity. 108 . (Evans.15 Sliåna zavisnost rizika od starosti uoåena je i kod drugih kategorija uåesnika u saobrañaju: peãaka. bræe nego ãto to oni smatraju. Medicinski leksikon. Age Related Effects of Restricted Head Movements on the Useful Field of View of Drivers. Neki autori smatraju (Rothe. 13 Isler. Viãa ãkola unutraãnjih poslova..16 4.. Parsonson R. Ovo proizlazi iz stavova.) i specijalne sposobnosti (upravljanje vozi12 Rothe. ãto je u osnovi poveñanog rizika starih uåesnika u saobrañaju. New York. ovo znaåajnije utiåe na bezbednost preticanja nego poveñavanje njihovog iskustva. ãto smanjuje udeo preticanja u ukupnom broju nezgoda kod najstarijih vozaåa.. u boånim sudarima u SAD. pijanstvo. 16 Farmer. 952. hodanje. Na primer. agresivna voænja) i potcenjuju ove rizike. M.1.13 sporije reaguju. stereovid. pp 399–406.P Obeleæja. Sposobnosti vozaåa slabe sa staroãñu. Beograd. Vol. opãteg modela ponaãanja i nedovoljne obuke.. 15 Ako se uzme u obzir smanjena izloæenost starijih vozaåa. ali bioloãka starost umanjuje njihove psihofiziåke sposobnosti: smanjena im je moguñnost da okreñu glavu. 1994) da se ovo moæe prevaziñi poveñavanjem prilika za edukaciju ili izgradnjom centara koji adolescentima pruæaju moguñnost da se “isprazne”. R. 1997. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 raju riziåna ponaãanja (veñe brzine. J. 41 i 42. 17 Babiñ. str. 14 Lipovac.3. Mlaœi ljudi. K. zbog svojih sposobnosti i boljeg zdravstvenog stanja. 1994. New York. 4.. biciklista itd. i dr.14 nego kod ostalih nezgoda. stariji uåesnici imaju tri puta veñi rizik povreœivanja od mlaœih. Izgleda da posle ove starosne granice. No 6. 29. pp 793 – 801. Na primer. Sposobnosti Sposobnost (engl. Beograd. Vol. onda je njihov rizik joã izraæeniji. Saobrañajne nezgode u preticanju. Transaction Publishers. P.12 Stariji ljudi dobro poznaju rizike u saobrañaju. oslabljen im je vid (oãtrina vida. I. E. Izgleda da shvatanje åoveka o slabljenju sposobnosti kasni za stvarnim slabljenjem. opaæanje itd. S obzirom na sloæenost operacije preticanja. imaju veñe iskustvo (æivotno i saobrañajno). 1999.

1997). Sad. sluha. Slika (svetlost) prolazi kroz zenicu oka. N. Stokholm. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA lom itd.2. adaptacija. åovek je neñe videti. slika i slova. str.). 284 – 295.1. S druge strane. a znak iks ñe se opaæati perifernim vidom. . M. 109 4. vidno polje. U krajnjim delovima perifernog vida oãtrina vida je manja od 0. bira ãta ñe opaziti i na ãta ñe reagovati. Naime. Preko 90% najznaåajnijih informacija za uåeãñe u saobrañaju prima se åulom vida. Sposobnosti mogu biti prirodne (uroœene) ili steåene. tj. Univerzitet u Novom Sadu. jer je slika pala u æutu mrlju. Åovek selektivno opaæa. Posebno su vaæni oãtrina vida. åovek neñe primetiti ili mu treba viãe vremena za primeñivanje. na mreænjaåi postoji tzv. 20 Priruånik za vozaåku dozvolu (korkortsboken).19 U senzorne sposobnosti spadaju sposobnosti koje su u vezi sa åulima vida. 1994.18 Za bezbednost saobrañaja su najznaåajnije senzorne. Ako slika padne na æutu mrlju. dinamiåki vid itd. Zenica se poveñava noñu i u uslovima smanjene vidljivosti kako bi regulisala koliåinu propuãtene svetlosti. a to je samo 1-2 % onog ãto se nalazi u vidnom polju. æuta mrlja na kojoj nema nikakvih oånih ñelija. Kada zaæmurite na levo oko i usmerite pogled (desno oko) na krug. Åovek vidi punom oãtrinom samo ako slika padne na malu povrãinu mreænjaåe. JRJ. M. 69. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Slika 4. tada ñe se krug videti odliåno. str. str. 1701. u jednom trenutku ñe znak iks nestati. periferni vid. Mreænjaåa prekriva zadnji deo oka i sadræi ñelije koje pretvaraju svetlosne zrake u signale koji se prenose preko oånog æivca do mozga (svesti). mirisa i dodira. Opaæanje je u direktnoj vezi sa oåekivanjem i paænjom. Ako crteæ pribliæavate licu. Oãtrina vida je u vezi brzog i lakog prepoznavanja predmeta.1 %. Nacionalni savez ãvedskih autoãkola. 19 Iniñ. Ostalo pokriva periferni vid.4. psihomotorne i mentalne sposobnosti (Iniñ. 1997. 18 Nova Larusova enciklopedija u tri toma. åovek dobro i lako opaæa ono ãto oåekuje20 i ono ãto smatra opasnim (veliki rizik da ñe nastupiti posledice). Ono ãto ne oåekuje. Fakultet tehniåkih nauka.. Bezbednost drumskog saobrañaja. Beograd. 1999.

a posebno minimum poznavanja 110 . Vidno polje se suæava i slabi periferni vid i pri malim koncentracijama alkohola u krvi. a srediãnjim prepoznaje. Izgleda da je za bezbedno uåeãñe u saobrañaju potreban odreœeni minimum znanja. Deca i pri mirovanju imaju manji vidni ugao.1. 4. Iskustvo pomaæe da se viãe i bolje koristi periferni vid. kao i da se pretraæivanje u vidnom polju vrãi sistematiånije. Ranije se ovaj uticaj precenjivao. o åemu se mora voditi raåuna pri njihovoj obuci. Treba imati u vidu da se ãirina vidnog polja smanjuje sa brzinom i biñe: 100 stepeni pri brzini 30 km/h. a zatim se usmerava pogled (po potrebi okreñe glava) i predmet prepoznaje.3.4. 60 stepeni iznad i 70 stepeni ispod linije vida. 75 stepeni pri brzini 50 km/h. Veoma je vaæna koordinacija srediãnjeg i perifernog vida. Npr. Åovek perifernim vidom opaæa. P. Predmeti se prvo uoåavaju perifernim vidom. a ãta nije. 40 stepeni pri brzini 100 km/h. Znanja – obrazovaçe i obuka Na bezbednost saobrañaja utiåu obim i struktura znanja uåesnika u saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja Normalno vidno polje je ãirine oko 170 do 190 stepeni horizontalno. neiskusni vozaåi åesto gledaju blizu vozila. Vidno polje deteta je uæe nego kod odrasle osobe. pogled im duæe zastaje na predmetima.Lipovac. 4 Slika 4. a imaju loãu selekciju ãta je vaæno. tako da su njihove slike uæe. a samo 30 stepeni pri brzini 140 km/h (“efekat tunelskog vida”).

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

saobrañajnih propisa.21 Istraæivanje pokazuje malu razliku u uåeãñu u nezgodama lica åije se znanje bitno razlikuje. Sve ukazuje da stavovi, veãtine i iskustvo imaju veñi uticaj na bezbednost saobrañaja nego nivo znanja. Meœutim, naãe istraæivanje znanja vozaåa koji su osuœeni zbog saobrañajnih nezgoda pokazalo je drastiåno nepoznavanje saobrañajnih propisa kod znatnog dela osuœenika.22 Izgleda da nedostatak minimuma znanja poveñava rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod svih kategorija uåesnika (vozaåa, biciklista, peãaka itd.). Smanenju rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama viãe doprinose kursevi za spreåavanje nezgoda (za vozaåe koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama), a posebno kursevi za smanjenje recidivizma23 (za vozaåe recidiviste), nego poveñavanje osnovne obuke. Kod peãaka i drugih uåesnika u saobrañaju najveñi uticaj imaju åesta i kratka uåenja prañena praktiånim veæbama u saobrañaju, interdisciplinarno uåenje i veæbanje (u okviru viãe nastavnih predmeta), aktuelne kampanje i studije primera. Poseban znaåaj ima obrazovaçe i obuka vozaåa. Zbog velikog meœunarodnog znaåaja i meœuuticaja, obuka vozaåa se sve viãe unificira u Evropi24 i u svetu. Postoje dva osnovna problema u vezi obuke vozaåa: prvo, ljudi se obuåavaju da poloæe vozaåki ispit, a ne da voze bezbedno i drugo, preovlaœuje stav da uåenje voænje prestaje nakon polaganja vozaåkog ispita. Na primer, istraæivanja u V. Britaniji su pokazala da vozaåi koji se obuåavaju u defanzivnoj voænji teæe polaæu ispit, ali reœe uåestvuju u nezgodama, u odnosu na one koji se obuåavaju tradicionalno.25 Dakle, struktura i nivo znanja utiåu na aktivnu (rizik od nezgode), ali i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Kvalitetnija obuka svih uåesnika u saobrañaju, a posebno vozaåa smanjuje teæinu nezgoda.26 S druge strane, napredna obuka urgentne medicine i redovno trenaæiranje profesionalaca koji stiæu meœu prvima na lice mesta (profesionalni vozaåi, policajci, vatrogasci i medicinsko osoblje) mogu bitno smanjiti posledice nezgoda.

4.1.5. Stavovi
Stavovi viãe nego znanja utiåu na bezbednost saobrañaja. U tom smislu su brojna zalaganja za izgradnju i ukorenjivanje ispravnih stavova o bezbednosti
21 Iniñ,

M., Bezbednost drumskog saobrañaja, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehniåkih nauka, Novi Sad, 1997, str. 340. 22 Ãkarin G., Karakteristike osuœenih lica za kriviåna dela iz bezbednosti saobrañaja (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2003. 23 Knighet, J. i Tippetts S., Accident Prevention Versus Recidivism Prevention Courses for Repeat Traffic Offenders, Accident Analysis and Prevention, New York, Vol. 29, No 1, pp 25 – 31. 1997. 24 Direktive EU u vezi obuke i polaganja vozaåkih ispita: Council Directive 91/439/EEC, 94/72/EEC, 96/ C110/05 (proposal), 96/427/EC, 96/439/EEC (proposal), 96/47/EC, 97/C 31/04 (proposal), 9/97 , 97/C 69/02, 97/26/EC, 97/26/CE, 2000/56/EC. 25 Vanke, J., Techniques for influencing driving the driver’s view, ecmt Expert Workshop on In-Car Technology, Delft, 1996. 26 Resolution No 45 on Measures to improve emergency assistance in road traffic, [CM(83)20], CEMT, 1983.

111

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

saobrañaja. Posebno su znaåajni stavovi o veliåini rizika u saobrañaju, o moguñnosti upravljanja bezbednoãñu saobrañaja, o liånoj i druãtvenoj odgovornosti za bezbednost saobrañaja, o znaåaju poãtovanja propisa, o opasnostima pojedinih radnji u saobrañaju itd. Stavovi se izgraœuju i ukorenjuju od roœenja. Presudnu ulogu u tome ima porodica, dobri uzori i najranija iskustva. Meœutim, veoma je vaæno sistematski i kontinuirano uticati na izgradnju pozitivnih stavova: u vrtiñima i predãkolskim ustanovama, u toku osnovne i srednje ãkole (nastava iz viãe nastavnih disciplina i vannastavne aktivnosti), radio i TV emisijama, kampanjama u bezbednosti saobrañaja itd. Znaåajno je da ovo delovanje ãto ranije poåne, da bude kontinuirano i prilagoœeno uzrastu, mentalitetu, vrsti i nivou obrazovanja i sl. U procesu izgradnje pozitivnih stavova o bezbednosti saobrañaja najteæe je eleminisati negativne uticaje, tj. spreåiti izgradnju negativnih stavova o saobrañaju i bezbednosti saobrañaja.27

4.1.6. Iskustvo
Ukupno æivotno, a posebno iskustvo u saobrañaju znaåajno utiåu na rizik saobrañajne nezgode. Ovo je prisutno kod svih kategorija uåesnika u saobrañaju, ali je najviãe istraæeno kod vozaåa i peãaka. Vozaåko iskustvo (vozaåki staæ) se moæe izraæavati na razliåite naåine: brojem preœenih kilometara, brojem sati voænje, brojem godina intenzivne voænje, obimom i vrstom voænje u razliåitim uslovima itd. Meœutim, najjednostavnije je prikupljati podatke o ukupnom (nominalnom) vozaåkom staæu, tj. o periodu od polaganja vozaåkog ispita. Ovaj nominalni vozaåki staæ se sastoji od mrtvog i stvarnog vozaåkog staæa. Mrtvi vozaåki staæ je period posedovanja vozaåke dozvole u kome vozaå ne vozi ili malo vozi. Stvarni vozaåki staæ je period u kome vozaå intenzivno i aktivno vozi. Prema obimnim istraæivanjima koja su sprovedena u Srbiji, uoåeno je da vozaåki staæ odluåujuñe doprinosi bezbednosti vozaåa.28 Prema nominalnom vozaåkom staæu, svi vozaåi su podeljeni u pet klasa: – neiskusni vozaåi (vozaåi poåetnici) sa vozaåkim staæom do 5 godina, – nedovoljno iskusni vozaåi (od 6 do 10 godina nominalnog vozaåkog staæa), – iskusni vozaåi (od 11 – 15 godina nominalnog vozaåkog staæa), – zreli vozaåi (od 16 – 20 godina), – vrlo iskusni vozaåi (21 – 25 godina) i – stari vozaåi (preko 25 godina poseduju vozaåku dozvolu). Uoåeno je da oko 42 % vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (do 5 godina vozaåkog staæa). Ako se ima u vidu smanjena izloæenost vozaåa – poåetnika, tj. veliki mrtvi vozaåki staæ u naãim uslovima, zakljuåujemo da preko 50 % svih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (sa manje od 5 godina nominalnog vozaåkog staæa).
27 O reklamama ... 28 Lipovac, K. i dr.,

4

Obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita u funkciji bezbednosti saobrañaja, (studija), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Beograd, 1997.

112

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæajnim nezgodama

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u SN (sve kategorije)

1-5

6-1

0

Vozaèki staž (godine)

-1 11

5

16

-20

21

-30

pre

ko

30

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u saobraæaju (magistralni put Užice–Zlatibor, 2002)
Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæaju
25% 19% 17% 17% 12% 10%

Vozaèki staž (godine)
1-5 6-1 0 -1 11 5 16 -20 21 -30
pre ko

30

Slika 4.4. Procenat vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama, a prema njihovom vozaåkom staæu29 i vozaåko iskustvo vozaåa u saobrañaju na magistralnom putu.30

Dakle, vozaåko iskustvo smanjuje rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, iskustvo moæe da smanjuje i posledice saobrañajnih nezgoda.
29 Isto. 30 Pavloviñ,

S., Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2002.

113

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4.1.7. Ponaãanje
Ponaãanje uåesnika u saobrañaju, a posebno poãtovanje propisa, najbitnije utiåu na bezbednost saobrañaja. Posebno su opasna sledeña ponaãanja u saobrañaju: – znaåajno prekoraåenje ograniåenja brzine, – nepoãtovanje svetlosnih signala (prolazak na crveno svetlo), – preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama, – nepoãtovanje prvenstva prolaza, – nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila, – nekoriãñenje zaãtitne opreme i – prelazak kolovoza van peãaåkog prelaza.

4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju
Brzina utiåe na vreme putovanja, troãkove prevoza, zagaœivanje vazduha, buku, izbor vida prevoza, klimu, rizik od nezgode, posledice nezgode, kvalitet æivota, zdravlje itd.

4

Na rizik od nezgode utiåu: ograniåenje brzine, proseåna brzina vozila, procenat vozila åija brzina je veña od ograniåene, procenat sporih vozila i disperzija brzina.31 Broj nezgoda se poveñava za 10% (lakãe nezgode) do 25% (nezgode sa poginulim), kada proseåna brzina poraste za 5 km/hat. Ovo poveñanje je 25 – 50 %, ako brzina poraste za 10 km/hat. U suprotnom, ako se proseåna brzina na putu smanjuje, smanjuje se i broj nezgoda (Slika 4.5).

nezgode sa poginulim nezgode sa povreðenim sve nezgode

Slika 4.5. Promena broja nezgoda sa promenom srednje brzine na putu. Ãvedski model kada je posmatrana srednja brzina bila 80 km/hat (Anderssen & Nilsson, 1997).
31 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads, Transport research, Fourth framework pro-

gramme road transport, Transport DG – 106, Final Report, December 1998.

114

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Rizik od nezgode razliåito se menja u razliåitim uslovima. Ako u naselju poraste srednja brzina za 10%, broj nezgoda raste za oko 21%. Smanjenje srednje brzine za oko 1 km/hat dovodi do smanjenja broja nezgoda za oko 2-3% (oko 4% na gradskim arterijama i oko 2 % na ulicama gde se vozila kreñu sporo). Velike proseåne brzina znaåi i velike sudarne brzine. Sa porastom sudarnih brzina rastu posledice nezgode, a posebno rizik smrtnosti. Velike sudarne brzine umanjuju koristi od sistema zaãtite. Na primer, rizik povreda vezanog putnika je 3 puta veñi pri sudarnoj brzini 50 km/h, nego pri brzini 30 km/h. Ove razlike su joã znaåajnije, ako se ne koriste sigurnosni pojasevi. Nepoãtovanje ograniåenja brzine je vrlo pouzdan pokazatelj sklonosti ka saobrañajnim nezgodama. Naime, vozaåi koji voze prebrzo, prave i druge saobrañajne prekrãaje, a svaki treñi vozaå koji je kaænjen zbog prekoraåenja brzine bio je uåesnik saobrañajne nezgode. Procenat vozaåa koji ne poãtuju ograniåenje brzine (prekoraåuju brzinu) znaåajno utiåe na broj nezgoda. Ako se procenat vozaåa koji voze prebrzo udvostruåi, broj nezgoda poraste za oko 10%. Ako njihova proseåna brzina poraste za 2 km/h, broj nezgoda poraste za preko 20%. Disperzija brzina (razlike izmeœu brzina vozila u saobrañaju) utiåe na broj konflikata brzina na putu, pa i na broj nezgoda. Ukoliko su brzine ujednaåene (male disperzije brzina) onda se dogaœa i manji broj nezgoda. Ako disperzija brzine raste, onda raste i broj konflikata brzina, raste broj potreba za preticanjem, raste broj ometanja i negativnih meœuuticaja, vozaåi se viãe zamaraju i nerviraju, åeãñe su opasne situacije, pa i nezgode. Treba imati na umu da porastu broja nezgoda doprinose vozila koja se kreñu bræe, a posebno vozila koja se kreñu sporije. Brza i spora vozila imaju i veñi rizik uåeãña u nezgodama. Sa porastom sudarnih brzina poveñava se teæina nezgode, a posebno pri obaranju peãaka. Na primer, ako je brzina udara u peãaka 30 km/h, onda ñe poginuti oko 10% peãaka, pri brzini 40 km/h poginuñe oko 20 %, pri 50 km/h gine oko 40% peãaka, a pri 60 km/hat gine oko 80%. Ako je peãak udaren vozilom koje se kreñe brzinom 80 km/hat i viãe, njegove ãanse da preæivi su zanemarljive (Passanen, 1991).
Uticaj sudarne brzine na smrtnost razlièitih SN
100 90
ÈEONI SUDARI

RIZIK SMRTNOG ISHODA (%)

80 70 60 50 40 30 20 10 0 0 10 20 30 40 50
OBARANJE PEŠAKA

BOÈNI SUDARI

60

70

80

90

100 110 120 130 UDARNA BRZINA (km/h)

Slika 4.6. Rizik od smrti peãaka najviãe zavisi od brzine vozila u trenutku sudara (Passanen, 1991).

115

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Nilsson je (1984) izveo matematiåki model32 za odreœivanje uticaja poveñavanja brzine na broj saobrañajnih nezgoda i njihove posledice (Tabela 4.5).
Broj saobrañajnih nezgoda (y) Nezgode sa poginulim y1=(v1/vo )4y
o

Broj povreœenih (z) Poginuli z1=(v1/vo )4y
o+(v1/vo)
8(z

o-yo)

Nezgode sa teãko povreœenim i oginulim y1=(v1/vo)3yo Sve saobrañajne nezgode sa povredama y1=(v1/vo )2y
o

Poginuli i teãko povreœeni z1=(v1/vo)3yo+(v1/vo)6(zo-yo) Svi povreœeni (ukljuåujuñi i smrtnosti) z1=(v1/vo)2yo+(v1/vo)4(zo-yo)

Primer 1. Ako je, pri poåetnoj srednjoj brzini od v0= 85km/h, bilo 100 saobrañajnih nezgoda sa poginulim i 110 poginulih, onda bi, posle porasta brzine na 90 km/h, trebalo oåekivati oko: y1= (90/85)4 x 100 = 1,0594 x 100 = 125,7 saobrañajnih nezgoda sa poginulim, tj. oåkivalo bi se poveñanje za 25,7 %. Pri tome bi trebalo oåekivati oko: z1= (90/85)4 x 100 + (90/85)8 x (110 – 100) = = 125,7+1,0598(110-100)=141,5 poginulih lica, tj. oåekivalo bi se poveñanje za (141,5 – 110)/110 x 100 % = 28,6 % Primer 2. Ako je, pri srednjoj brzini v0 = 100 km/h bilo y0 = 1.000 nezgoda sa teãkim povredama (ukljuåujuñi i poginule), a broj teãko povreœenih i poginulih bio 1.500, onda ñe sa smanjivanjem brzine na v1 = 90 km/h, smanjiti i broj ovih nezgoda i nastradalih. Novi oåekivani broj nezgoda sa povredama biñe oko: y1 = (90/100)2 x 100 = 0,92 x 100 = 810 (smanjenje za oko 19%) a novi broj povreœenih (ukljuåujuñi i poginule) biñe oko: z1 = (90/100)2 x 100 + 0,94(1500-1000) = = 810 + 0,94(1500-1000) = 1138 (smanjenje za oko 24,1%)

4

32

Road Safety Principles and Models: review of descriptive, predictive, risk and accident conseqvence models, OECD, 1997.

116

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo
Ukrãtanje u nivou izaziva veñi broj veoma opasnih konflikata u saobrañaju. Zato se ureœenju prvenstva prolaza posveñuje posebna paænja. Prvenstvo prolaza moæe biti ureœeno kao prvenstvo onoga koji se kreñe savremenim kolovozom (u odnosu na one koji dolaze zemljanim putem), znakom trougao, znakom STOP, semaforima ili znacima koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena lica koja neposredno reguliãu saobrañaj. Svetlosni signalni ureœaji (semafori) se postavljaju u raskrsnicama kada to zahtevaju razlozi protoånosti (poveñan broj vozila ili peãaka) ili bezbednosti saobrañaja (veñi broj nezgoda). Semafori bi trebalo da omoguñe bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova, tako ãto vremenski razdvajaju konfliktne tokove vozila i peãaka. Pri projektovanju plana tempiranja semafora spreåava se jednovremeno
33 Status Report, Vol 37, No. 5, May 4, 2002. (www.highwaysafety.org). 34 SARKOZY, N., Ministre de l’Intérieur, de la Sécurité Intérieure et des

Libertés Locales; Gilles de ROBIEN, Ministre de l’Equipement, des Transports, du Logement, du Tourisme et de la Mer; RN 20 La Ville-du-Bois, 27 octobre 2003;Dossier de presse. 35 Lipovac, K. i Neãiñ M., Automatsko prañenje i kontrola prekrãaja u bezbednosti saobrañaja, Nauånostruåni skup: Propisi U bezbednosti saobrañaja, Postojeñe stanje i problemi primene, Beograd, 2003 (Zbornik radova, str. 101 – 113).

117

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Za kontrolu brzina pored tradicionalnih metoda (radar, tahograf i sl.), danas se sve viãe koriste automatizovane savremene metode koje koriste radar sa fotoaparatom ili kamerom. Koriste se dva tipa ureœaja. Jedan tip ureœaja snima trenutne brzine vozila (koristeñi radar ili detektore instalirane u kolovoz), a drugi tip ureœaja snima proseånu brzinu na posmatranoj (opasnoj) deonici puta. Danas se u oko 75 zemalja koriste ureœaji za automatsku detekciju prekoraåenja brzine (Status Report, juni 19, 1999; www.highwaysafety.org). Time se smanjuju broj vozila koja prekoraåuju brzinu (za 40 do 80 %)33 i veliåina ovih prekoraåenja. Velika Britanija (preko 5000 instaliranih radara sa kamerama na putevima) i Holandija (preko 6000 ureœaja) prednjaåe u automatskoj kontroli brzina. U Francuskoj je krajem 2003. bilo instalirano 100 radara sa digitalnim kamerama koji su potpuno automatizovani (od kontrole na putu, preko identifikacije vozila i vlasnika, do pisanja reãenja i plañanja kazni). Do kraja 2005. planirano je da se uvede 1000 ovakvih ureœaja. Na pojedinim kritiånim deonicama (posebno u tunelima) procenat vozaåa koji prekoraåuju brzinu sveden je na 1%, posle uvoœenja ovih kamera. Na deonici puta u San Etjenu broj broj nezgoda sa nastradalim je smanjen sa 90 na 5 posle uvoœenja ovih ureœaja.34 Dakle, veliki potencijal za uticaj na brzine leæi u automatskoj kontroli brzina. Meœutim, neophodno je reãiti nekoliko problema, a posebno problem dokazivanja prekrãioca, tj. odgovornosti vlasnika vozila. Mada meœunarodne strategije bezbednosti saobrañaja, EU, KEMT i veñina razvijenih zemalja preporuåuju uvoœenje odgovornosti vlasnika vozila i njegovu obavezu da pomogne dokazivanje prekrãioca, ovo joã nije reãeno u naãem zakonu.35

a posebno vozila) na crveno je veoma opasan. Ovome bi trebalo pridodati da se i veliki broj nezgoda sa peãacima dogaœa na semaforizovanim peãaåkim prelazima. K. Beograd. do 2002.. Bezbednost dece u saobrañaju u Beogradu (studija). Krsto Bezbednost saobrañaja kretanje konfliktnih tokova i obavezno ostavljaju zaãtitna vremena.. B.Lipovac. 2002. godine (posmatrano je 692 raskrsnice na kojima su se dogaœale nezgode) Izvor: Statistiåki podaci MUP-a36 Broj raskrsnica Na semaforizovanim raskrsnicama 210 482 692 SN sa mat. Lipovac. sve dok svi uåesnici poãtuju znake na semaforima. u toku 2001. Ovo najbolje ilustruju podaci o nezgodama na raskrsnicama u Beogradu (Tabela 4. Institut Saobrañajnog fakulteta. Naime. Oko 60% nezgoda na semaforizovanim prelazima37 desio se pri prelasku ulice u vreme kada je za peãake bilo ukljuåeno crveno svetlo. P. Beograd. U Beogradu se u periodu od 1997.6 1. Prolazak bilo koga uåesnika (peãaka.157 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 2. godine oko 20 % svih nezgoda sa peãacima dogodilo na peãaåkim prelazima. jer stvara opasan konflikt sa drugim uåesnicima. 37 Obuhvañene su nezgode kod kojih je utvrœeno stanje semafora. 118 . 71.3 1.6.6). pa su raskrsnice sa semaforima postale opasnije od nesemaforizovanih raskrsnica. Na semaforizovanim raskrsnicama se åeãñe dogaœaju nezgode i ove nezgode su opasnije. na semaforizovanim raskrsnicama dogaœa dva puta viãe nezgoda sa materijalnom ãtetom i oko 7 puta viãe nezgoda sa nastradalim licima. 1999.38 Dakle. Saobrañajni fakultet. velika ulaganja da se raskrsnice i peãaåki prelazi semaforizuju i savremeno reguliãu (kako bi bili bezbedniji) daju suprotne efekte. 38 Vujaniñ.08 0. zbog ponaãanja 36 Karaliñ. Tako na primer. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad). saobrañaj se odvija tako ãto svi uåesnici oåekuju od drugih da poãtuju signalizaciju.7 SN sa nastradalim 122 (77 %) 37 (23%) 159 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 0.. str. Nepoãtovanje svetlosnih saobrañajnih znakova je veoma opasno.58 0.23 4 Na nesemaforizovanim raskrsnicama Ukupno U naãim uslovima je masovno nepoãtovanje svetlosnih signala. ãtetom 547 (47 %) 610 (53 %) 1. nego na nesemaforizovanim raskrsnicama. Saobrañajne nezgode koje su se dogodile na raskrsnicama u Beogradu. Tabela 4. i 72. M. i dr. Znatan broj ovih nezgoda dogodio se na semaforizovanim prelazima. u Beogradu se. koji se teãko izbegava. jer naruãava naåelo poverenja izmeœu uåesnika u saobrañaju. Tako se garantuje bezbedno ukrãtanje i ulivanje saobrañajnih tokova.

uz pomoñ savremenih ureœaja za automatsku detekciju i snimanje prolazaka na crveno svetlo. Ovi ureœaji mogu biti stacionirani na odabranim mestima.7 Broj teãko povreœenih Broj lakãe povreœenih na 100 SN na 100 SN 52. 34.4. 119 4.. 5. Naime.6 45. Vol 37. Tabela 4. Viãa ãkola unutraãnjih 41 Lipovac. poslova. Saobrañajne nezgode u preticanju. May 4. K.3. U tom smislu su razvijene efikasne metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja. pokazala je da se oko 91% ovih nezgoda dogaœa na preglednim deonicama. str. postavljeni u vozilima ili u 39 Status Report.1.41 Broj poginulih na 100 SN SN pri preticanju Ostale SN Sve SN 12. Uz odgovarajuñi publicitet (kampanje) poveñava se i subjektivni rizik. neposredno posle duæih zabrana42 i posle deonica sa smanjenom preglednoãñu (na poåetku preglednih deonica sa dozvoljenim preticanjem).7 10.4 45. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uåesnika u saobrañaju..6 10.7.highwaysafety.4 77. Imajuñi ovo u vidu. U Srbiji se oko 7% nezgoda dogaœa pri preticanju. ali je ovo poveñanje manje. 2002 (www. 1997.7). ãto dovodi do promene ponaãanja. automatizovano otkrivanje prolazaka na crveno svetlo. Evropi i Australiji ukazuju da se automatskim ureœajima moæe smanjiti broj nezgoda na semaforizovanim raskrsnicama za 25 do 30 %.40 Ove nezgode su teæe od ostalih (tabela 4. Meœutim. 22. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. moæemo slobodno reñi da je nepoãtovanje crvenog svetla jedno od najznaåajnijih nebezbednih ponaãanja u saobrañaju. Teæina saobrañajnih nezgoda pri preticanju je veña nego teæina ostalih nezgoda.4 Detaljna analiza velikog uzorka nezgoda u preticanju u Srbiji. 1997. 42 Isto.1.7 78. Beograd. znaåajno uveñava specifiåan objektivni rizik da ñe vozaå koji ne poãtuje semafor biti otkriven i kaænjen. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama Preticanje na mestima gde je to zabranjeno i u uslovima kada to nije bezbedno je veoma opasno. zbog velikog kapaciteta. Ovo bi trebalo imati u vidu prilikom planiranja kontrole preticanja. K. nezgode pri preticanju su posebno åeste na putevima sa velikim disperzijama brzina (mnogo sporih vozila). Pri tome dolazi do poveñanja broja udara u zadnji deo vozila. 40 Lipovac. a ove nezgode su lakãe u odnosu na boåne sudare.org).8 88. Saobrañajne nezgode u preticanju. No. .7. str. Kontrola preticanja moæe se vrãiti tradicionalno (neposredno opaæanje policajaca na putu) ili uz pomoñ savremenih ureœaja sa kamerom.39 Istraæivanja u SAD. gde je dozvoljeno preticanje.

. Close-following drivers on two-lane highways. 1997. S. Dossier de presse. a boåni sudari åine oko 16% nezgoda sa nastradalim licima. slabi koordinacija i preciznost pokreta itd. du Logement. Beograd. Optimalni rezultati se postiæu kombinovanim radom patrole na zemÿi i snimanjem iz vazduha (helikoptera). Korelacija je posebno izraæena kod mladih muãkaraca. Danas43 su pored tradicionalnih metoda. U uslovima gustog saobrañaja ovi procenti rastu na 58%. 120 ..7. ali i poveñava rizik naletanja na vozilo otpozadi (ako prednje vozilo koåi. nego vozaåi koji dræe bezbedno odstojanje u voænji. negativna uticaja alkohola na åoveka.5%. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila Oko 7 % svih nezgoda u Srbiji åine sudari vozila koja se kreñu u istom smeru.45 4 4. pod dejstvom 43 Karaliñ. ãto je veoma opasno. Ipak. razvijene i savremene metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja. No 6. odnosno 14. RN 20 La Ville-duBois. Summall.1. B. a posebno ako forsirano koåi).8.1. ukljuåujuñi i nezgode sa najteæim posledicama. Ministre de l’Intérieur. a oko 6% vozaåa vozi na vrlo malom odstojanju od prednjeg vozila (manje od 1 sekund). Voænja pod uticajem Dva su najvaænija. Na primer. 4. Nepoãtovanje prvenstva prolaza Nezaustavljanje pri nailasku na znak “stop” i nepoãtovanje prvenstva prolaza u raskrsnici je veoma znaåajan prekrãaj koji dovodi do velikog broja saobrañajnih nezgoda. Vol..4. du Tourisme et de la Mer. a posebno nezaustavljanja kod znaka “stop”. Gilles de ROBIEN. pogorãavaju se fizioloãke sposobnosti: slabi oãtrina vida. produæava se vreme reakcije.1. Saobrañajni fakultet. Voænja isuviãe blizu vozila ispred sebe je veoma opasna. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad). pp 723 – 729.5. New York. 22. ovakvi prekrãaji su veoma åesti. 2002. de la Sécurité Intérieure et des Libertés Locales. Ovako se ometa vozaå prednjeg vozila. Kod æena nije uoåena ova korelacija. 4. S. Ministre de l’Equipement. 27 octobre 2003. Vozaåi–muãkarci koji voze na malom rastojanju (zbijeno) imaju 2 – 3 puta viãe saobrañajnih prekrãaja. Na Francuskim putevima oko 25 % vozaåa dræi malo odstojanje (manje od 2 sekunde). Accident Analysis and Prevention. Dejstvom alkohola. P.7. 45 Rajalin. Hassel i H. Krsto Bezbednost saobrañaja helikopteru.. N. S druge strane. str. des Transports.Lipovac.44 Na evropskim autoputevima zapoåela je automatska kontrola odstojanja izmeœu vozila i od nje se oåekuju znaåajni efekti na bezbednost saobrañaja. 44 Sarkozy. i 23. 29. u Beogradu se oko 20% svih nezgoda dogaœa zbog neustupanja prvenstva prolaza.

48 Razliåiti istraæivaåi su doãli do razliåitih odnosa. pp 211 – 220. 1997. Oslo-Kopenhagen. 29.0 promil nijedan vozaå nije u stanju da udovolji zahtevima saobrañaja i vlada svojim vozilom. 51 Waller. Vozaåi sa preko 1. 1991).1. 1985. Istraæivanje u Norveãkoj (Glad.6 promila nesposobnih je bilo oko 60%. i dr. brzine pijenja itd. vrste i koliåine hrane. & MaromY.8 promila preko 75% vozaåa je bilo nesposobno. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . P. poveñava se samouverenost. Zato se radi utvrœivanja ranije koncentracije alkohola (u vreme nezgode) dva puta vadi krv (u razmaku od 60 minuta) ili se vade krv i urin. Kod koncentracije od 0. Ako bi se iz saobrañaja iskljuåili svi vozaåi pod uticajem alkohola u SAD. oko 60 %. Accident Analysis and Prevention. Accident Analysis and Prevention.. 121 4. 50 Rosman. No 3. Alkohol je. Brzina eliminacije alkohola iz organizma zavisi od vrste piña.) je utvrdio da se alkohol razgraœuje brzinom od 0. nego meœu ostalim nezgodama. Vol.. Sa 0. Obzor meronrijamë no bezonsanosmi doroænogo dviæeniy. 1999.47 Posle 1–2 sata zavrãava se resorpcija.) su pokazala da pijani vozaåi imaju 40 puta veñi rizik nezgode sa povreœenim i oko 160 puta veñi rizik nezgode sa poginulim. D. po pravilu. 47 Isto. a posle 30 minuta skoro 70% konzumiranog alkohola. No 6. New York.5 promila. Ova dva uticaja se pojaåavaju. povezan sa teæim posledicama nezgoda (dva puta veñu smrtnost).24 promila na sat. ali se ovi kreñu izmeœu 20 i 60! 49 Snravoånik no bezomasnosmi doroænogo dviæeniy.4 promila oko 40% vozaåa nije sposobno da upravlja vozilom.46 Za 10 do 15 minuta resorbuje se oko pola. New York. Publikacija nemaåkog saveta za bezbednost saobrañaja. za 20 min. a kod 1.3 promila slabi procena rastojanja i danju. dok droge (bez alkohola) nisu.4. Crash Characteristics and Injuries of Victims Impaired By Alcohol Versus Illicit Drugs.50 Alkohol poveñava rizik saobrañajne nezgode viãe nego bilo koji drugi poznati faktor rizika. suæava se vidno polje i oteæava prilagoœavanje na svetlo-tamu.1 do 0. Ãvedski nauånik Widmark (1922. pp 817 – 827. tako ãto prvo raste (oko 60 – 70 minuta posle pijenja). A linkage study of Western Australian drink driving arrests and road crash records.51 Najåeãñi pijani vozaåi su muãkarci. Institut za ekonomiku transporta. 2001. Uticaji alkohola zavise od koncentracije u krvi (mozgu). i Assum 1989.5 puta viãe nezgoda sa nastradalim. Zato su neke dræave ovu granicu proglasile apsolutnom nebezbednoãñu i predvidele obavezno hapãenje vozaåa u tim sluåajevima.2 promila smanjuje se sposobnost da se noñu proceni rastojanje. Kod 0. Koliåina alkohola u krvi menja se vremenom. kod 0. slabi kritiånost i raste sklonost ka rizicima. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja alkohola slabi paænja. poveñava se spremnost za rizik. 29. usporavaju se reakcije. Veñ kod 0.. opada koncentracija i slabi paænja. starosti do 46 Alkohol am Steuer? NEIN DANKE! (Alkohol za volanom? Ne hvala!). Rizik od uåeãña u saobrañajnim nezgodama i rizik od smrtnog stradanja rastu sa porastom koncentracije alkohola u krvi. Kod 0.5 promil alkohola u krvi imaju od 20 do 60 puta veñi rizik48 da uåestvuju u nezgodi nego vozaåi do 0. Vol. broj poginulih u nezgodama bi se smanjio za 47 % (Evans. 1996.49 Meœu nezgodama sa pijanim vozaåima ima 3. a zatim opada (15 do 20 sati posle pijenja).5 promila znatnije slabe razumne koånice. Ferrante A.

Meœutim. R. ako je pijan vozaå svestan rizika. i Blewden M. H. 55 Fontaine. åestih. zakonskih ograniåenja. pp 173 – 180.Lipovac. 2002. T. alkohol poveñava i rizik kod drugih uåesnika u saobrañaju. U N.54 vozaåi traktora i biciklisti su takoœe veoma riziåne grupe. Naime. a samo jedna od 375 voænji u pijanom stanju se otkrije i osudi (Miller. 2001. Ovaj ureœaj spreåava vozaåa da ukljuåi vozilo pre testiranja na alkohol. elektronska prismotra i sl. pp 449 – 455. ako je vozilo neispravno itd. No 6. rizici se mogu i viãestruko poveñati.).. 2001. godine ne mogu kupovati alkohol). zabrane kupovine alkohola za mlade (u mnogim dræavama SAD lica mlaœa od 18. 19. Troskovi nezgoda povezanih sa alkoholom: procena za Novi Zeland i mere koje se predla\u za meœunarodno koriscenje.55 Meœu poginulim pijanim peãacima posebno se istiåu mlaœi muãkarci. Najriziånije grupe peãaka u Francuskoj su peãaci pod uticajem alkohola (posebno noñu). 20 ili 21. Ako pijan vozaå vozi noñu. i dr. 122 . Accident Analysis and Prevention. a posebno kod peãaka. Accident Analysis and Prevention. a nisu uåestvovali u nezgodama. M.53 ako je ova ugradnja alternativa klasiånim kaznama (zatvor.: Evaluation of program to motivate impaired driving offenders to install ignition interlocks. pp 303–312. i Gourlet. i Erriksson A. Accident Analysis and Prevention. New York. Ova pojava se zove kompenzacija rizika u saobrañaju. 2001). 56 Ostrom. postoje primeri vrlo iskusnih vozaåa koji su åesto vozili pijani. Alkohol je povezan sa drugim faktorima rizika i oni se obiåno multipliciraju.57 52 Miller. 54 U Norveãkoj. New York. 3. No 2. kao i u sluåaju ako je ovaj test pozitivan. T. 57 Ostrom. 2001 (783-791). Najveñe smanjenje povratniãtva se postiæe. sve åeãñe primenjuju razne mere kako bi se smanjio broj pijanih vozaåa u saobrañaju. Francuskoj i dr. Najåeãñe se ove nezgode deãavaju u dane vikenda (preko 65%) i noñu. razvijenim zemljama oko jedne treñine poginulih peãaka bili su pijani. zabrana upravljanja.6 promila (g/l). No 2.52 Danas se. Vol. 34. Na primer. 1997. on moæe obazrivim ponaãanjem. Vol. S druge strane. AAP. stara lica i peãaci u zonama stajaliãta javnog prevoza. delimiåno. Posebno su ugroæeni pijani peãaci pedesetih godina. Veliki broj ovih nezgoda se ne evidentira. 53 Voas. i Blewden M. random breath testing activity). Vol.. Ove mere idu od edukacije. pa do tehniåkih sredstava koja se ugraœuju u vozilo.. Y.. u uslovima smanjene vidljivosti. noñu i tokom vikenda. 29.56 Svaki åetvrti poginuli peãak-muãkarac u Ãvedskoj bio je pod uticajem alkohola. sporom i paæljivom voænjom. Fatal Pedastrian Accident in France: A Typological Analysis. Fatality Pedestrian and Alcohol. New York. Smrtnost peãaka i alkohol. da kompenzira negativan uticaj alkohola. AAP..8 promila) rezultira nezgodom. zaãtitne alkohol-brave se ugraœuju u vozila åiji vlasnici su uhvañeni u voænji pod uticajem alkohola. M. a oko 67% ovih nezgoda su sletanja sa puta i druge nezgode sa jednim vozilom. No 4. i Eriksson A. oãtrih kazni. Zelandu je procenjeno da svaka 90-ta voænja u pijanom stanju (preko 0. 29. ako se radi o mladom i neiskusnom vozaåu. Pijani peãaci. No. P. sluåajnih i dobro uoåljivih kontrola (highly visible. Srednja koncentracija kod pijanih peãaka bila je 1. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 30 godina. deca.

produæava vreme reagovanja itd. Mada se vozaåi posle duæe voænje prilagoœavaju na umor. 4. a manje za vozilo. To je mera politike bezbednosti saobrañaja u skoro svim dræavama sveta.1.10.59 U najrazvijenijim dræa58 Za vozilo se moæe vezati postojanje sistema zaãtite. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. smanjena koncentracija i usporenost (u opaæanju. vazduãni jastuci. kratke pauze ne eleminiãu posledice umora. 123 4. ali su neãto manji. nasloni za glavu i zaãtitne kacige za dvotoåkaãe. ponaãanje (pa i voænja pod uticajem) se menja unapreœivanjem znanja i stavova. ãto stvara veoma opasne situacije. vozaåi i drugi putnici nedovljno koriste ove sisteme. Razdraæljivost. a da vozaåi nisu svesni opasnosti. . Ovo je posebno istraæivano kod vozaåa.9. 4. 1997. Pospanost. Efekti vazduãnih jastuka su oko 20% na prednjim sediãtima. Upotreba sigurnosnih pojaseva Pravilna upotreba sigurnosnih pojaseva je jedna od najvaænijih mera u bezbednosti saobrañaja.1.10. ometa precizne i koordinirane pokrete. Efekti upotrebe sigurnosnih pojaseva su oko 40% na prednjim sediãtima (za oko 40% smanjuje broj poginulih prilikom sudara vozila).4. tromost. Zato danas ima smisla ovaj element viãe vezivati za åoveka. Danas su najznaåajniji sistemi zaãtite tehniåki usavrãeni i predstavljaju standardnu opremu na vozilima. slabi opaæanje i procene. Sidney. san i “gubljenje filma” su kasni i veoma opasni znaci umora. optiåke iluzije. projektovani su i stalno se usavrãavaju razliåiti sistemi zaãtite. Nekoriãñenje sistema zaãtite Da bi se poveñala pasivna bezbednost saobrañaja. Na zadnjim sediãtima ovi efekti su nedovoljno istraæeni. odluåivanju. shvatanju.1. njegova usavrãenost i moguñnosti. Umor Umor izaziva slabljenje fizioloãkih i psiholoãkih funkcija åoveka. 59 Highway design and traffic safety. sa obiljem stresnih situacija.1.58 Najznaåajniji sistemi zaãtite su: sigurnosni pojasevi. a ne za vozilo. Ali sama priprema. Engineering handbook. bezvoljnost. Upravljanje vozilom je veoma naporan posao koji zahteva stalnu paænju i koncentraciju. Posebno je opasno nagomilavanje umora. Umor dovodi do åeãñih greãaka u voænji. Meœutim. odræavanje i koriãñenje se moraju vezivati za åoveka. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dok se stavovi menjaju prvenstveno edukacijom. ali i doslednom kaznenom politikom. ali u kombinaciji sa sigurnosnim pojasevima efekti rastu na preko 45% (Evans).1. padanje glave. reagovanju) su rani znaci umora koji veñ utiåu na rizik nastanka saobrañajne nezgode.

No 4. 124 . Effects Of Incentive Programs to Stimulate Safety Belt USE: 61 Attewell. mada u nekim zemljama postoje izuzeci za vozaåe mopeda. u veñini evropskih zemalja zakoni za noãenje zaãtitnih kaciga stupili su na snagu 1970 – tih godina. Imajuñi navedene i druge rezultate u vidu.2. Sigurnosni pojasevi ne mogu uspeãno zadræavati decu pri sudaru. Accident Analysis and Prevention. Ãvedska. Do danas je uåinjen i veliki napredak u upotrebi sigurnosnih pojaseva i na zadnjim sediãtima. P. Istraæivanja pokazuju da podstrekivaçe i nagraœivaçe pozitivno utiåu na stopu upotrebe sigurnosnog pojasa..Lipovac.61 upotreba biciklistiåkih kaciga smanjuje smrtne povrede za 27%. Krsto Bezbednost saobrañaja vama (Nemaåka.1. obiåno na one koji su mlaœi od 18 godina. pp 345 – 352..3. Kanada itd. Pri tome su smanjene povreda glave za 40%. Upotreba sigurnosnih pojaseva moæe se poveñati u preciznom definisanju obaveze upotrebe pojasa u zakonu..1.). Trajanje intervencije. Bijleveld F. Finska. smanjivanjem izuzetaka. Kanda. a posebno ona mlaœa od 12 godina i niæa od 150 cm. Ovaj uticaj je veñi. Glase K. No 6. & Fadden M. Neke dræave imaju ograniåene zakone za noãenje zaãtitnih kaciga koji se odnose samo na neke motocikliste. su veoma ugroæena na prednjim sediãtima. verovatnoña da se dobije nagrada i vrednost nagrade nisu uticali na kratkoroåne efekte. 2001. pp str. Zato neke dræave (SAD.60 4. pri voænji dece zahtevaju posebne sisteme za zadræavanje dece u vozilu (kolevka. Vol. Bicycle helmet efficacy. 29. Velika Britanija. Zaãtita dece u vozilu Deca. I ostale zemlje ãirom sveta su uåinile isto.10. podmetaåi i sl. a u zavisnosti od uzrasta deteta. ãirokim kampanjama i dobro vidljivom i publikovanom policijskom prinudom.. Australija.. Konaåno. Accident Analysis and Prevention. M. i Davidse: R. A Meta-analysis. U nekim zemljama SAD pri iznoãenju deteta iz porodiliãta neophodno je dokazati posedovanje testirane kolevke za prevoz deteta. New York.10. posebna deåija sediãta. definisanjem neupotrebe pojasa kao primarnog prekrãaja (zbog kojeg se moæe zaustaviti vozilo i kazniti prekrãioci). R. Zato je najveñi broj dræava zabranio da ova kategorija putnika sedi napred. a poveñane povrede vrata za 36% (ãto bi trebalo menjati boljom konstrukcijom lakãih kaciga).). ako postoje dobri zakoni i ako se podstrekivanje vrãi odmah. Australija.) procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva na prednjim sediãtima premaãuje 90%. 4 4. 29. Vol. 1997. Zakoni u tim zemljama se uglavnom odnose na sve vozaåe-motocikliste. Kacige za motocikliste i bicikliste Na osnovu istraæivanja u nekoliko zemalja. Cilj ovih sistema je da ãto uspeãnije zadræe de60 Hagenzieker. kampanjama u policiji i doslednom primenom u policijskim i drugim vozilima javnih sluæbi. a mogu ih i povrediti. New York. 759 – 777. neke zemlje uvode obavezno noãenje kaciga za bicikliste. Ãvedska i dr. a meta – analysis.

64 Pogreãni stavovi i agresivno ponaãanje koji imaju korene u periodu pre obuke vozaåa. Voÿnost plañaça se poveñava sa unapreœeçem svesti o znaåaju problema bezbednosti saobrañaja i jaåaçem svesti o moguñnosti da se upravÿa bezbednoãñu saobrañaja. No 2. sediãta sa naslonima za glavu. vikanje. potreba za uzbuœenjima i avanturama dobro predviœaju riskantnu voænju.). Ostali elementi faktora åovek Danas je dokazano da nacionalni dohodak i voÿnost plañaça odluåujuñe utiåu na bezbednost saobrañaja... Viãi standard pojedinca. i dr. . izgradnja druãtvene odgovornosti i rana edukacija o liånoj odgovornosti u saobrañaju. 2002. M. i dr. VOZILO KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Aktivnoj i pasivnoj bezbednosti vozila doprinose brojni elementi vozila. S druge strane. No 6. Agresivnost (psovanje. 63 Lajunen. No 5. i dr. drugi vidovi ometanja uåesnika u saobrañaju) je posebno prisutna kod muãkaraca. 2002). New York. Viãe efekata daje kombinacija primera koje daju odrasli. spreåavanje prolaza drugim vozilima. M. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA cu. AAP. Are aggressive people aggressive drivers? A study of the relationship between self – reported general aggressiveness.2.63 Agresivnost ljudi uveñava rizik od nezgode. i dr. driver anger and aggressive driving. adolescenata i kod onih koji su u vozilu imali vatreno oruæje (Miller. J.2. ali i opãti standard (druãtva) pozitivno utiåu na sve faktore bezbednosti saobrañaja. 2001). 64 Miller.62 Æelja za ispitivanjem nepoznatog. Agresivni ljudi su agresivni vozaåi. T. AAP. T. i D. Road Rage in Arizona: armed and dangerous. bez dodatnih povreda. Adolescent antecedents of high – risk driving behavior into young adulthood: substance use and parental influences. nepristojni gestovi. Voÿnost plañaça se odnosi na spremnost pojedinca i zajednice da ulaæu u bezbednost saobrañaja. 62 Shope. ali u nekim dræavama je vrlo visok. a posebno kod vozaåa. J. agresivno ponaãanje se moæe suzbijati doslednom primenom dobrih zakona i kazni. 2001 (243-255). Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. ureœaji za upravljanje.. agresivno prañenje drugih vozila. Vol. a naroåito: toåak. i ParkerD.4. ne mogu se bitno izmeniti samo obukom.11. Puãenje i upotreba alkohola i droga u mlaœim uzrastima su pouzdan predviœajuñi faktor za buduñi veñi rizik od ozbiljnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda (Shope. pp 807 – 814. 125 4. Naime. Accident Analysis and Prevention. ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. 34. Parker. ureœaji za koåenje. åak i u uslovima izgraœenih loãih stavova. fiziåka agresivnost ljudi je direktno povezana sa agresivnoãñu u voænji (Lajunen. Stepen upotrebe ovih sistema je razliåit. 2001 (649-658). 4.1. sigurnosni pojas.

26. m1 i m2 mase ovih vozila.56 kada se odreœuju rizici od smrti). Vol.3 puta veñi nego vozaå i putnici u veñem vozilu.2 =4. L. 126 .. Vozaå i putnici u manjem vozilu ñe imati rizik od smrti oko: R2/R1=(1.).65 4. P. branik.800/900)2. 609-616.2 – 2. Primer 3. D. New York. konstrukcija vozila.800 kg i m2=900 kg i neka su njihove sudarne brzine bile jednake. karoserija. Accident Analysis and Prevention. Krsto Bezbednost saobrañaja vazduãni jastuci. Kod sudara vozila sliåne mase. ostala oprema vozila (ABS. vetrobransko i ostala stakla na vozilu. stanje tehniåke ispravnosti vozila. 65 Wood. Neka su se sudarila vozila åije su mase m1=1.1. New York.5 – 3. Njihov rizik od povreda ñe biti oko: R2/R1=(1. Accident Analysis and Prevention. Osnovni parametri pasivne bezbednosti vozila su masa i konstruktivne moguñnosti apsorpcije energije pri sudaru. osnovni parametar koji odreœuje rizik od povreda je duæina vozila (Wood. 1997. Safety and the car size effect: A Fundamental Explanation.5 =11. D. 29.2. Rizik od teæih povreda ñe biti oko: R2/R1=(1. masa vozila.. Evans (1994) je utvrdio da rizici od smrti direktno zavise od odnosa masa vozila:66 R2 m1 ----.800/900)3. duæina vozila.. ARS i dr. 1997.6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu. dizajn i ureœenost unutraãnjosti vozila.800/900)2. 2.6 =6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu.⋅ k R1 m2 4 gde su R1 i R2 rizici povreœivanja ili smrti lica u prvom i drugom vozilu. Kod sudara dva vozila vozaå i putnici u lakãem vozilu imaju veñi rizik od povreda i smrti.6 kada se odreœuju rizici povreda i k=3. str. (139-151). Masa vozila Masa vozila presudno utiåe na posledice saobrañajne nezgode. No. Driver Injury and Fatality Risk In Two-car Crashes Versus Mass Ratio Inferred Using Newtonian Mechanics. rezervoar za gorivo itd. 5. No. 66 Evans. brave na vratima. kompaktnost i obezbeœenost putniåkog prostora.Lipovac. dizajn i ureœenost spoljaãnjosti vozila. 1997). Vol. a k – koeficijent koji se odreœuje empirijski (k=2.= -----.

Aktiviranje vazduãnog jastuka odvija se u sledeñim vremenskim intervalima: – 0 ms sudar.2.4. pre svega pomoñu harmoniånog delovanja i graniånika zatezanja. kako bi se ublaæilo dejstvo sila koje sigurnosni pojasevi viãe ne mogu optimalno da pokriju i da bi se smanjio broj povreda prouzrokovanih sigurnosnim pojasom. poãto kod boånih kolizija postoji veoma kratka zona deformacije.2.3. gas kojim je napunjen vazduãni jastuk izlazi kroz otvore. a levi suvim i åistim). Kao ãto su pokazala brojna ispitivaça i analize saobrañajnih nezgoda sigurnosni pojas moæe da ãtiti samo do promene brzine od oko 25 km/h. Konstrukcija vozila . – ABS (Anti blokirajuñi sistem). 4. ãto åvrãñe priåvrãñeni za sediãte i ãto bliæe glavi. Ovo poveñava rizik od zanoãenja vozila i gubljenja stabilnosti pri koåenju. Nasloni za glavu imaju zadatak da spreåe nekontrolisano kretaçe glave unazad i prelom vratnih prãÿenova. Duæa vozila i vozila sa boÿom konstrukcijom ãtite vozaåe i putnike od povreda. Da bi se omo127 4. – vazduãni jastuci. Oprema vozila Najznaåajnija oprema vozila su: – sigurnosni pojasevi. – nasloni za glavu. ãto stvara efekat priguãivanja (pretvaranje energije). – 5 – 10 ms poåetak pomeranja poloæaja tela putnika usled inercije masa. Vazduãni jastuci i ureœaji za zatezanje pojasa predstavljaju dalji korak u razvoju. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Savremena vozila se konstruiãu tako da se ãto bezbednije apsorbuje velika koliåina energije pri sudaru. ako tokovi naiœu na razliåite podloge (desni toåkovi idu prljavim ili mokrim kolovozom. åak i pri snaænim sudarima. onda ñe se realizovati razliåite sile koåeça na levim i desnim toåkovima (åak i ako su koånice ispravne). Sudar vozila se po pravilu odvija u vremenu od oko 100 ms. da blokira toåak.2. Da bi se ovo postiglo nasloni bi trebalo da budu u visini glave. bez obzira na okretanje toåka upravljaåa). Ova vrednost odgovara npr. Cilj klasiånog sistema za koåenje je da spreåi okretanje toåka. S druge strane. – 110-150 ms gornji deo tela putnika se vraña u prethodni poloæaj. Kada blokiraju upravljaåki toåkovi nije moguñe upravljati vozilom (vozilo ñe nastaviti da se kreñe pravo. trajanju jednog jedinog treptaja oka. vazduãni jastuk je potpuno ispraænjen. – 60 ms glava i gornji deo tela putnika uranja u vazduãne jastuke. Aktiviranje vazduãnog jastuka za suvozaåa sledi oko 10 ms kasnije. – 100 ms vozilo se zaustavlja. Boåni vazduãni jastuci se za samo 10 ms od poåetka kolizije potpuno otvaraju.2. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. – 40 – 50 ms vazduãni jastuk se otvara do svoje pune zapremine.

umesto da radi na kontrolisanju pokreta vozila.67 Nema dovoljno istraæivanja koja bi objasnila uticaj ABS na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. kompenzacija rizika) usled shvatanja i oslanjanja na koristi koje obezbeœuje ABS sistem (potcenjuje rizik velike brzine. New York. tj. 34. Jedno istraæivanje (Farmer. izaziva saobrañajnu nezgodu koja ukljuåuje samo njegovo vozilo. Boljom obukom i prilagoœavanjem vozaåa na ABS otklanjaju se negativni uticaji (Farmer. NHTSA. 2001). i dr. po pravilu. obezbedili da se i dalje okreñe.. P. peãaci. i dr. 70 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. a poveñavaju pozitivni. No 3. jer. D. dovodi i do poveñavanja intenziteta usporenja. pokuãavajuñi da izbegne saobrañajne nezgode u koje je ukljuåen veñi broj vozila. 69 Harless. 2002). sprovodi ekstremne pokrete upravljaåa tokom paniåne situacije. 1997) je pokazalo da vozila sa ABS åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama u kojima ginu vozaå i putnici u tim vozilima68 (posebno u nezgodama sa jednim vozilom). ABS nije uveden u upotrebu radi poveñavanja usporenja. uvedeni su razliåiti sistemi koji spreåavaju blokiranje toåka pri koåenju (ABS – Anti blokirajuñi sistem). Ovo se moæe tumaåiti tehniåkim prednostima ABS. 2000. poveñanje broja saobrañajnih nezgoda sa jednim vozilom moæe biti uslovljeno i promenom ponaãanja vozaåa (tj. Accident Analysis and Prevention. 2001. ali i neprilagoœenoãñu vozaåa i uticajima ABS na ponaãanje i subjektivni oseñaj sigurnosti.). ABS u redovnim sluåajevima obezbeœuje i neãto veña usporenja. No 6. “sleti” s puta. Ovi sistemi. 128 . u poreœenju sa istim vozilima bez ABS. ãto. precenjuje moguñnosti upravÿaça zbog oslaçaça na ABS i sl. na primer. New York. Istraæivanje koje je organizovala NHTSA pokazala su da je put koåenja vozila sa ABS na ãljunkovitoj podlozi bio åak za 27% veñi nego kod vozila bez ABS. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 guñilo upravljanje vozilom koje forsirano koåi i spreåilo njegovo zanoãenje. C. potcenjuje krivine. G. Fatal Crashes of Passinger Vehicles Before and After Adding Antilock Braking System. 29. Vol. S druge strane. Ovako se sistem odræava na granici proklizavanja. Vol. vozila sa ABS reœe uåestvuju u nezgodama u kojima ginu drugi (vozaåi i putnici iz drugog vozila. na vlaænim podlogama i u krivinama. preko senzora na toåku. biciklisti). C.Lipovac.70 67 A Comprehensive Light Vehicle Antilock Brake System Test Track Performance Evaluation. pp 745 – 757. Ovo skrañenje je bilo veñe kada je vozilo bilo optereñeno. Ovo moæe rezultirati time da vozaå. pp 333 – 341. Accident Analysis and Prevention. 1997. Na veñini ostalih podloga ABS je skratio put koåenja od 10 do 30%. & Hoffer. Neadekvatno upravljanje vozilom sa ABS ograniåava se na pijane vozaåe i vozaåe koji nemaju iskustva niti obuku u upravljanju ovim vozilima. odreœuju trenutak kada prestane okretanje toåka (trenutak blokiranja) i automatski koriguju (smanjuju) silu koåenja kako bi deblokirali toåak. 68 Farmer. a posebno ako je vozaå pod uticajem alkohola (Harless.: The Antilock System Anomaly: A Drinking Driver Problem. Moguñe je da vozaå. veñ da omoguñi upravljanje i smanji zanoãenje pri forsiranom koåenju. Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja (NHTSA) je pokrenula opseæna istraæivanja kako bi se bolje sagledali uticaji ABS na bezbednost saobrañaja. NHTSA.69 S druge strane. 2002.

4.Nalazi studija iz 1998. 129 4. godine o uticajima ABS na bezbednost u vezi s automobilima71 . NHTSA.8. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Prema istraæivanjima Hertz-a.2. Hiltona. i Johnson-a Tipovi saobrañajne nezgode Sve saobrañajne nezgode Smrtonosne saobrañajne nezgode Sudari u kojima uåestvuje viãe vozila Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –18* –42* Obaranje peãake Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –10 –30* Nezgode u kojima uåestvuje samo jedno vozilo Prevrtanja Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Prednji udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Boåni udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –13 +2 +8 +7 +8 –17 +16 +40 +51 –14 –12 –11 –16 +63 +61 +69 +10 –38* +5 –40* 71 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Tabela 4. 2000.

95 0.80 Gradske ulice 1. 1996. 1989) (UK Department of Transport. Tabela 4. 130 .57 Prosek za sve puteve 1.18 0.16 0.31 0. onda su relativni rizici nastanka saobrañajnih nezgoda na pojedinim putevima dati u tabeli 4.3.00 no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.18 0.Vrsta puta Sa glediãta bezbednosti saobrañaja.00 1.63 0. putevi se mogu klasifikovati u tri kategorije: – brzi putevi (autoputeve i puteve rezervisane za saobrañaj motornih vozila). PUT KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 4.00 1.9.00.00 1. Na osnovu istraæivanja u najrazvijenim zemljama odreœeni su rizici uåeãña u nezgodama na razliåitim putevima. tehniåko-tehnoloãkim karakteristikama. 1989) (US Department of Transportation. strukturi i uåestalosti konflikata u saobrañaju itd.44 0.9.Lipovac.00 1.3. brzini kretanja.00 1.35 1. 1991) (Elvik. Institut ekonomiki transporta.38 2. 4 Navedene tri kategorije puteva se razlikuju po reæimu saobrañaja. 1989) 0. Obzor meropriytië po bezopasnosti doroænogo dviæeniy.96 0.63 1.00 1.32 1. P. 1991) (Elvik. Relativni rizik nezgoda na razliåitim putevima72 Zemlja Danska Norveãka Ãvedska Nemaåka Velika Britanija SAD PROSEK 72 Snrovoånik IZVOR: Brzi putevi istraæivaåi. strukturi uåesnika u saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja + Pokazuje porast odreœenog tipa saobrañajnih nezgoda za vozila opremljena sa ABS – Pokazuje smanjenje odreœenog tipa saobrañajne nezgode za vozila opremljena sa ABS 4. 1991) (Marburger i Stockner.26 Ruralni putevi 0.74 0. godina (Elvik.93 0.57 0. Ako je proseåan rizik 1. – ostali otvoreni (ruralne) putevi i – gradske ulice.66 1.1. Oslo-Kopenhagen.31 0.07 1.

3.4.. Neki tipovi nezgoda (npr. sa intenzivnijim saobrañajem (a posebno sa viãe vozila iz sporednih puteva) i veñim brzinama ispred raskrsnica. nego na sliånim raskrsnicama sa tri prilaza. autoputevi su najbezbedniji putevi. ovaj rizik je 4 do 8 puta veñi. 4. S druge strane. u odnosu na puteve sa ujednaåenim uslovima voænje.73 Meœutim. Nezgode se koncentriãu na deonicama sa znatno oãtrijim krivinama u odnosu na prethodni pravac ili blagu krivinu. ãto dolazi do izraæaja i posle ovih deonica. Naime. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) Broj nezgoda raste sa porastom broja raskrsnica po kilometru puta. nestrpljivosti i agresivnosti. Rizik nezgode je veñi u raskrsnicma sa viãe prilaza. jer svaka raskrsnica predstavlja veñi broj konflikata i opasnih situacija koji se mogu realizovati u nezgodu. stvaraju uslove za agresivnost i druge negativne pojave koje poveñavaju rizik nezgode i izmeœu raskrsnica. doprinose napetosti. Brude (1986) je utvrdio da je rizik nezgode na raskrsnicama sa åetiri prilaza dva puta veñi. Beograd. U krivinama sa radijusom od 400 m rizik od nezgode je dva puta veñi nego na pravoj deonici. 131 4. Posebno su opasne promena staçe kolovoza. nepovoljni radijusi i nagibi dodatno zamaraju vozaåe. Ovo je logiåno.3. na rizik nezgode joã znaåajnije utiåu promene radijusa krivina i nagiba kolovoza. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dakle. K. a na gradskim ulicama ãest puta veñi. . a na krivinama sa 100 – 200 m. Posle duæeg perioda sa loãom podlogom.2.3. nezgode pri preticanju) se koncentriãu na pravcima posle serije oãtrih krivina i na ravnim deonicama posle duæih uspona. 74 Lipovac.4. Ako se na putu smenjuju duge prave deonice i deonice sa oãtrim krivinama ili se smenjuju ravne deonice sa strmim deonicama proseåan broj nezgoda raste. Trasa puta Trasa puta veoma utiåe na bezbednost saobrañaja. Stanje kolovoza Na mokrom i prÿavom kolovozu oteæano je upravÿaçe i koåeçe vozila.3. kao i na deonicama sa usponom posle duæih ravnih deonica. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Na ostalim otvorenim putevima za meãoviti saobrañaj (ruralni putevi) rizik nezgode je tri. 21. 73 Isto. a posebno promene radijusi krivina i nagibi. Negativan uticaj nagiba i oãtrih radijusa utiåe na bezbednost saobrañaja i na ostalim (pravim i ravnim) deonicama. Prilog modelovanju procesa bezbednog preticanja (doktorska disertacija). raskrsnice zamaraju vozaåe. str.74 4. Saobrañajni fakultet. Najviãe nezgoda se dogaœa u vreme prvih kiãa posle duæeg suvog perioda. 1993.3.

& Golias. Geometrijski dizajn puta i stanje povrãina za peãake (bankina. Effects of Rural Geometry and Traffic Volumes on Rural Roadway Accident Rates. No. New York. a 50% ovih udara su udari u drvo pored puta. Svaka åetvrta nezgoda u Ãvedskoj predstavlja udar u prepreku.. December 1998.77 je pokazao da asfaltiranje bankina pored otvorenih puteva. Najznaåajnije 75 OECD: 4 Road Safety Principles and Models: Review of Descriptive. S druge strane. vozila åesto udaraju u ove prepreke. prepreke utiåu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. S druge strane.5. 77 Ogden. smanjuje broj nezgoda i do 41%. ako su oåekivane dobiti veñe od ãteta. 34. U Nemaåkoj oko 43% smrtonosnih nezgoda sa uåeãñem jednog vozila (sletanje sa puta) dogaœa se pri udaru vozila u drvo. Izgradnja prepreka ima smisla. 1997 (str.75 Meœutim. Mada ovo moæe poveñati broj lakãih nezgoda. mora biti veoma detaljno i struåno analizirana. 78 Karlaftis. ove prepreke mogu negativno uticati na aktivnu bezbednost saobrañaja (raste ukupan broj nezgoda). No 3. Transport research. Åeste prepreke zamaraju vozaåe i skreñu im paænju. prepreke mogu imati i pozitivan uticaj na teæinu nezgoda. Dakle. Izgradnja prepreka koje smanjuju preglednost. The 132 . stubovi. Accident Analysis and Prevention. Krsto Bezbednost saobrañaja vozaåi prilagoœavaju svoje ponaãaçe i rizik nezgode opada. Tako se poveñava teæina saobrañajnih nezgoda.76 Ovako se vozaåi primoravaju da smanje brzine u opasnim zonama. ovako se smanjuje broj nezgoda sa najteæim posledicama. ove prepreke mogu doprineti nastanku nezgode.84).3. 29. pp 357 – 365. Ako ometaju preglednost. niti na vozilo. analiziraju i postavljanje prepreka koje smanjuju preglednost. danas se.. Naime. vozaåi voze sporije. bermi i sl. Transport DG – 106. kao mera za smanjivanje brzina na raskrsnicama i drugim opasnim mestima. Ove elemente pripisujemo okolini. Pariz. Prepreke pored puta Pored puta se åesto nalaze razliåite prepreke (stablo drveta. Fourth framework pro- gramme road transport. 3. P. I.Lipovac. K. Posebno su bila izraæena smanjenja udara odpozadi i sletanja sa puta. 4. 76 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads.) najviãe utiåu na rizik od saobrañajne nezgode na otvorenim putevima. vegetacija i sl. Zato se u zimskim mesecima dogaœa maçi broj nezgoda. åvrsti objekti. Vol. ali pozitivno na pasivnu bezbednost (smanjuju se posledice nezgoda). Vol. Na bezbednost saobrañaja utiåu brojni elementi koji se ne odnose na åoveka. Ogden (1997). Final Report. zidani objekti i sl. Predictive. pa je i teæina ovih nezgoda maça. 1997. Ako se radi o åvrstim preprekama (stabla drveta. niti na put. pri silasku sa puta. M.78 Izgraœenost i odræavaçe trotoara najviãe utiåu na rizik stradaça u naseÿima. pp 353-362. Risk and Accident Consequence Models. pa tako mogu poveñati rizik nastanka nezgode. betonski i drugi stubovi.). 2002.) koji utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. New York. Effects of Paved Shoulders on Accident on Rural Highways. Accident Analysis and Prevention.

doslednost kaæçavaça.9 do 4. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãanje kod mlaœih i odras- lih: korisñenje supstanci i roditeljski uticaji. Odnos roditeljskih vozaåkih dosijea sa vozaåkim dosijeima njihove dece..4.4. DECA I RODITELJI Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe saobrañajnih prekrãaja imaju 38% veñu verovatnoñu da naåine prekrãaj. 29. 29. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. S. OKOLINA KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NEPOVOLJNI VREMENSKI USLOVI U vreme padavina (grad. metroloãke prilike. koordinacija i kooperacija svih subjekata bezbednosti saobrañaja. ali su efekti ograniåeni u vremenu i prostoru. 649–658. New York. 2001. 1989) su pokazala da neoåekivane sneæne padavine. New York. 1997. Posebno opada rizik od nezgoda sa povreœenim i poginulim. Vol. saobrañajni i dr. a posebno nezgoda sa nastradalim. slab nadzor. No 3. uslovi. Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe nezgoda imaju 22% veñu verovatnoñu da doæive bar jednu nezgodu.79 S druge strane. sistem obrazovaça i vaspitaça. Negativni uticaji roditelja: Blagi stavovi prema konzumiraçu alkohola mladih. te da su efekti trajali najviãe 8 nedelja. Naãa istraæivanja (Lipovac. i sl. i dr. AAP. . deca roditeÿa koji su åeãñe åinili prekraãje i sama åesto åine prekrãaje i åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama. poveñavaju rizik od uåeãña u ozbiljnim saobrañajnim prekrãajima i nezgodama (Shope. porodica. 79 Shope. V.8 km/h. dræavno ureœeçe. Accident Analysis and Prevention. nego ostali. 80 133 4.80 POLICIJA–Uticaj neposredne kontrole na smanjivanje brzine U Norveãkoj je uoåeno da je redovna 9-toåasovna kontrola u toku 6 nedelja dovela do smanjenja proseåne brzine voænje za 0. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uticaje na bezbednost saobrañaja imaju: standard (pojedinca i druãtva).81 Neposredna kontrola brzo deluje. Uåesnici u saobrañaju se privikavaju na loãe vremenske uslove i ovaj negativan uticaj slabi. i dr. No 5.). Skandinavska istraæivanja (Frdstroem i Bjornskau. staçe zdravstvene zaãtite.4. organizacija i kvalitet rada institucija bezbednosti saobrañaja. J. J. No 3. pp 229 – 234. Accident Analysis and Prevention. urbanistiåko planiraçe prostora. str. kiãa ili sneg) raste rizik od nezgode.. Increased Police Enforcement: Effects on Speed. 2001. 1993) su potvrdila ove stavove i pokazala da pojava grada najviãe utiåe na rizik nezgode. i dr. itd.. stavovi o bezbednosti saobrañaja. rad policije i sudstva. prvi jesenji sneg i padavine posle duæih perioda bez padavina znaåajno poveñavaju rizik nezgoda. 81 Truls. Ferguson. Vol. pp 373 – 385. zakoni i drugi propisi. a posebno na rizik nezgoda mladih i neiskusnih vozaåa. K.

No 4. & Langley J. rizik od nezgode raste. Britaniji je utvrœeno da je stopa poginulih u saobrañajnim nezgodama mnogo veña meœu stanovnicima siromaãnih oblasati. No 3.Vivoda & Fordyce T. 84 Keall. New York.87 Prelazak na primarne zakone (Eby. nasuprot vidljivih kamera za smanjivanje brzine. primarni zakoni dozvoljavaju policiji da zaustavi vozaåe zbog nekoriãñenja pojasa i da naplate kaznu. 29. Vol. hispanics and whites. Accident Analysis and Prevention. pp 815 – 823. 2002. 2001. 85 Keal.89 Meœutim. P. L. No 5. 34. Meilinger & Kriger P.83 SKRIVENE KAMERE Skrivene kamere koje prati odgovarajuñi publicitet (kampanje). Meœutim. New York... L.Povey & Frith W. & J. pp 277 – 2284.Williams & Farmer C. 87 Wels. Suprotno tome. Krsto Bezbednost saobrañaja STANDARD-pojedinca U V. kod Amerikanaca afriåkog porekla). Seat belt use among african americans. J. ZAKON I RASNA PRIPADNOST Primena primarnih zakona o pojasevima poveñava upotrebu sigurnosnih pojaseva.P. No 6. 2002). ako je saputnik mlaœa osoba. P. 2002. T. 83 Scufham. A Model of Traffic Crashes in New Zealand. pp 583 – 593.. Further results from a trial comparing a hidden speed camera programme with visible camera operation. New York. 88 Eby. & Frith W. 34. i dr. M.. pp 649 – 654. 2002)88 viãe je uticao na one grupe koje su manje koristile pojaseve (mladi vozaåi. pp 673 – 687. Relativna efikasnost programa skrivenih kamera. A. New York. M. 34.. ako se vozilo zaustavi zbog drugog prekrãaja. putnici i Afroamerikanci). Vol.. i dr. ali izaziva poveñavanje dugoroåno poveñanje izloæenosti (motorizacije i mobilnosti). Vol.. New York. Accident Analysis and Prevention. nego u bogatim oblastima. S druge strane..84 i 2002).82 Meœutim.. How the Presence of Passengers Influences the Risk of Collision With Another Vehicle. i dr. 29. 2002. Accident Analysis and Prevention. Vol. D. Vol. Accident Analysis and Prevention. Povey. No 5. L.. imaju veñe efekte na smanjivanje broja prekoraåenja brzine. 86 Prema sekundarnim zakonima nekoriãñenje sigurnosnog pojasa je prekrãaj za koji se vozilo ne moæe zaustaviti. tako i na svim putevima (globalno). Povey & Frith W. 2002. poveñanje prihoda. An Investigation Into the Relationships Between Area Social Characteristics and Road Accident Casualties. 89 Vollrath. povezano je sa kratkoroånim smanjivanjem rizika. pa moæe negativno da utiåe na rizik nezgode (Scuffham. 34. a posebno noñu (Vollrath. Accident Analysis and Prevention.86 a posebno kod nekih rasa/etniåkih grupa (npr. kod mladih vozaåa. M. pp 523 – 529. tinejdæer. Vol.85 Ova smanjenja su znaåajna kako na konkretnoj deonici (lokalno).. 2002. Vol. 4 82 Abdalla. u poreœenju sa sekundarnim zakonima. New York. PRISUSTVO SAPUTNIKA Prisustvo saputnika smanjuje rizik od nezgode. 34.Lipovac. Accident Analysis and Prevention. M.. a posebno ako ova osoba nema vozaåku dozvolu. J. D. Accident Analysis and Prevention. I. broja nezgoda i broja poginulih u odnosu na vidljive kamere (Keal. u odreœanom opsegu. 2002). No 6. No 5. New York.. 2001. M. The Effects of Standard Enforcement on Michigan Safety Belt Use. Langley. pp 773 – 777. 1997. 134 . onda je moguñe naplatiti kaznu i za nekoriãñenje pojasa. skrivene kamere dovode do åetvorostrukog poveñanja realizovanih kazni. muãkarci.

Lajunen.... Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko rizicno ponaãanje kod mlaœih i odraslih: koriãñenje supstanci i roditeljski uticaji. Manuel de Premiers Secours Routiers. European Transport Safety Council. Evropski sporazum o dopuni Konvencije o saobrañaju na putevima od 01. Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila od 03. Michel A. Vol. i dr. Beograd.. i Parker D. 1997. B. Miletiñ. No. The ”Escape” Project. New York. 1999.Literatura Ahmed. P. Wood. 2000. Safety and the Car Size Effect: A Fundamental Explanation. An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. No 5. 2002. D. aprila 1975. februar 1996. Da li su agresivni ljudi agresivni vozaåi? AAP. maja 1971. Contract Nº: RO-98-RS. 2001. Shope. 21. T. Accident Analysis and Prevention. Lipovac. 2. (243-255). (649-658). juna 1976.. 29. 1999.2235. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Beograd. 135 4.. Contract No RO-97-sc. godine. Legal Measures and Enforcement. Council Directive 96/427/EC. 2001. Pariz. NHTSA. jul 1991. Deliverable 5. 1997. 34. France-selection. N. Project funded by European Commission under the transport. Police Enfocement Strategy to Reduce Traffic Casualties In Europe.. Direktive Evropske unije: Council Directive 91/439/EEC. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Differences in Case-specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups.3047. Council Directive 96/C110/05 (proposal). (139-151). K. pp 541 – 551. Fusilier R. godine i Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola (APC) od 01. 5. 10. April 1999. decembar 1994. No 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Literatura . 1999. Project funded by the European Commission under the Transport RTD Programme of the 4th framework programme.. 29. Saobrañajne nezgode u preticanju.. J. jul 1996. RTD programme of the 4th framework programme. godine. Vol. AAP. Council Directive 96/439/EEC ( proposal). GADGET. & Andersson R. Accident Analysis and Prevention. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. June 2000. & Donne X. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. No 2. 19. Jolis. septembar 1996. Council Directive 94/72/EEC.

decembar 1996.novembar 1996. jun 1997. 6. 97/C 69/02. 23. Council Directive 97/C 31/04 (proposal). 4 136 . jul 1996. Commission Directive 2000/56/EC. 7. jun 1997. 20. 14. 2. Krsto Bezbednost saobrañaja Council Directive 96/47/EC. Council Directive 97/26/EC.Lipovac. Common Position No 9/97 . P. Council Directive 97/26/CE. septembar 2000.

3.5. Kljuåne oblasti primene zakona 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5.2.4.5. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji .1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju 5. Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja 5. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja 5.

Danas se procenjuje da u promeni ponaãanja leæi najveñi potencijal uticaja na bezbednost saobrañaja (20 do 40% u EU). Propisi imaju veoma vaænu ulogu u promeni ponaãanja. Da bi se ovaj potencijal realizovao, neophodno je: da se donese dobar zakon i drugi propisi, da ljudi poãtuju propise i da budu kaænjeni oni koji ih ne poãtuju. Primena zakona ima razliåite kratkoroåne i dugoroåne ciljeve koji se realizuju u tri faze: 1. faza: PROMENA PONAÃANJA ZBOG POLICIJE To su trenutni efekti na terenu – na mestu i u vreme kontrole saobrañaja. Na primer, vozaåi ñe poãtovati crveno svetlo na semaforu (ili smanjivati brzinu) na datoj lokaciji u vreme kada shvate da postoji policijska kontrola. 2. faza: PROMENA STAVOVA To su kratkoroåni memorijski efekti koji se odnose na isto mesto ili na isti prekrãaj, a traju i posle policijske kontrole. Na primer, posle dugotrajne kontrole prolaska na crveno svetlo (ili kontrole brzine) na odreœenom mestu, vozaåi ñe poãtovati svetlosne signale (ili smanjivati brzinu) na tom mestu i u vreme kada nema policijske kontrole. Ovome posebno moæe da doprinese automatska kontrole saobrañaja. 3. faza: PROMENA MORALNIH – SOCIJALNIH NORMI To su dugoroåni efekti struåno projektovanih kampanja i dosledne primene zakona, a oslanjaju se na shvatanje opasnosti od pojednih saobrañajnih prekrãaja. Na primer, posle viãegodiãnje (ili viãedecenijske) dosledne primene zakona u vezi prolaska na crveno (ili kontrole brzine) i sveobuhvatnih kampanja koje struåno objaãnjavaju smisao prinude, veñina vozaåa prihvata da je nemoralno prolaziti na crveno ili drastiåno prekoraåivati brzinu. Tako se smanjuje broj onih koji åine taj prekrãaj na bilo kojem mestu i u bilo koje vreme. Sa druge strane, javnost se pridobija da pomogne i podræi policiju u otkrivanju i rasvetljavanju ovih prekrãaja. U Evropi je u toku proces usaglaãavanja propisa u bezbednosti saobrañaja. Posebno se prate i usaglaãavaju: – usvajanje zakona, – poãtovanje zakona (naroåito policijska praksa) i – efikasnost sudova. 139

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

5.1. PRIMENA ZAKONA I PROMENA PONAÃANJA U SAOBRAÑAJU

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Pri usvajanju novih zakona i pri izmeni postojeñih od dræava se oåekuje da propisima podræe minimum usaglaãenih struånih stavova. U tom smislu, postoji veliki broj preporuka Ujedinjenih Nacija, Rezolucija i drugih dokumenata KEMT, Direktiva EU, dokumenata OECD itd. Postoje brojne meœunarodne organizacije, komisije i druga tela koji neprekidno prate ovaj proces i pomaæu vladama i dr. institucijama u kreiranju nacionalnih propisa. Proces usaglaãavanja se ne zavrãava prañenjem usvajanja zakona i drugih propisa. Danas se sve otvorenije izuåava i preporuåuje usaglaãavanje policijske prakse. Oåekuje se da se ãirom Evrope, a posebno u EU ostvari ujednaåen nivo poãtovanja zakona u oblasti bezbednosti saobrañaja. U tom smislu je usvojena Evropska strategija policijske prinude, a u reformama policijskih organizacija uåestvuju meœunarodni eksperti.

5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja
Osnovni cilj primene propisa u saobrañaju je omoguñavanje neometanog odvijanja saobrañaja uz stalno smanjivanje rizika nastanka saobrañajnih nezgoda. Ma koliko ovi ciljevi bili razumni i opãteprihvañeni, teãko ih je ostvarivati u praksi. Naime, uåesnici u saobrañaju marginalizuju znaåaj rizika u saobrañaju. Verovatnoña saobrañajnih nezgoda je mala sa glediãta pojedinca koji treba da promeni svoje ponaãanje. On redovno precenjuje znaåaj svojih “odricanja” (smanjivanja brzine, poãtovanja svetala na semaforu, odricanja od alkohola, prelaska ulice na peãaåkom prelazu i sl.) u odnosu na “dobiti” u bezbednosti saobrañaja (statistiåko smanjivanje rizika nastanka nezgode). Rizik nastanka nezgode ne moæe bitno promeniti ponaãanje ljudi u saobrañaju. S obzirom na to da je rizik nezgode minoran za pojedinca, preostalo je da primenom zakona korigujemo njegovo ponaãanje u saobrañaju. Neophodno je da se poveña rizik zaustavljanja (Rzaust), odnosno kontrolisanja zaustavljenih uåesnika u saobrañaju (Rkont/zaust). Ako su ove kontrole struåne, to ñe uveñati i rizik otkrivanja saobrañajnih prekrãaja (Rotkr/kont). Poveñan rizik otkrivanja unapreœuje ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Kao rezultat ovakvog razmiãljanja, u svetu se sve viãe prihvata metod planiranih, sluåajnih kontrola vozaåa (npr. kontrole alkoholisanosti vozaåa i sl.) i vozila (npr. kontrola teretnih vozila). Meœutim, razni propusti u sankcionisanju omoguñavaju da jedan znatan broj prekrãilaca ne bude kaænjen za prekrãaje koje su uåinili. Ovo ñe zavisiti od zakonskih reãenja, od kvaliteta rada policije, sudova, ali i od mentaliteta, od druãtvenog okruæenja itd. Neophodno je stalno poveñavati rizik kaænjavanja prekrãilaca koji su otkriveni u prekrãaju (Rkaæ/otkr). Konaåno, rizik kaænjavanja (Rkaæ) se dobija kao proizvod rizika (verovatnoñe) zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja: Rkaæ = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr Na ponaãanje u saobrañaju utiåe i veliåina kazne za pojedine prekrãaje (Vk). Oåekivana kazna predstavlja srednju vrednost kazne (matematiåko oåekivanje 140

5

5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju

kazne) koju “plaña” uåesnik u saobrañaju za neki prekrãaj i dobija se kao proizvod rizika (verovatnoñe) kazne i vrednosti kazne: M(K) = Rkaæ · Vk M(K) = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr · Vk Ovako dobijena oåekivana vrednost kazne utiåe na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Ãto je veña oåekivana vrednost kazne veña je i verovatnoña da uåesnike u saobrañaju odvratimo od åinjenja pojedinih prekrãaja.

Sliåno se mogu analizirati i drugi prekrãaji, ali je znaåajno prihvatiti da svih pet elemenata utiåe na oåekivanu kaznu, a ova na promenu ponaãanja.

5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole
Opãti rizik kontrole predstavlja rizik da ñe bilo koji uåesnik u saobrañaju biti zaustavljen i kontrolisan. Moæe se izraåunavati kao broj zaustavljanja (kontrola) u odnosu na broj vozila, vozilo kilometara, vozaåa, peãaka i sl. Na primer, ako na nekom podruåju ima 2 miliona vozaåa, a godiãnje realizujemo 70.000 alkotestova, onda je opãti rizik kontrole na alkohol: ORkont-alk = 70.000/2.000.000 = 0,035 = 3,5%, odnosno oko 3,5 % vozaåa je alkotestirano u toku godine. Sa poveñavanjem broja kontrolisanih uåesnika u saobrañaju, poveñava se obim rada saobrañajne policije, ometa se saobrañaj, opada rejting policije i to javnost sve teæe prihvata. Opãti rizik ograniåava druãtvena zajednica, a na osnovu javne prihvatljivosti i saobrañajnih zahteva. Ciljani opãti rizik kontrole se moæe definisati i strategijom bezbednosti saobrañaja, odnosno strategijom policijske prinude u saobrañaju. Policija ne bi trebalo da premaãi ovako definisan opãti rizik zaustavljanja, jer, u protivnom, neñe imati podrãku javnosti. Specifiåan rizik kontrole je rizik (verovatnoña) da ñe poåinilac prekrãaja biti zaustavljen i kontrolisan. Specifiåan rizik kontrole se izraåunava kao od141

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Na primer, ako æelimo da smanjimo voænju pod uticajem alkohola, to se moæe postiñi poveñavanjem: – broja zaustavljenih vozila u saobrañaju (Rzaust), – broja alkotestiranih vozaåa meœu onima koje smo zaustavili (Rkont/zaust), – pouzdanosti alkotestiranja kvalitetom ureœaja, obukom i savesnoãñu policajaca (Rotkr/kont), – efikasnosti u procesu kaænjavanja, kako na licu mesta, u policijskoj organizaciji i u sudovima (Rkaæ/otkr) i – kazni za voænju u alkoholisanom stanju (Vk).

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

nos broja kontrolisanih i ukupnog broja prekrãilaca. Sliåno se moæe definisati i specifiåan rizik kaænjavanja (odnos broja kaænjenih i ukupnog broja pijanih vozaåa u saobrañaju). Na primer, ako je procenjen broj alkoholisanih vozaåa na nekom putu u vreme vikenda oko 500, broj zaustavljenih i kontrolisanih alkoholisanih vozaåa 80, a broj kaænjenih 60, onda je specifiåan rizik kontrole za ove prekrãioce, na tom putu, u vreme vikenda: SRkont-alk = 80/500 = 0,16 = 16 %, a specifiåan rizik kaænjavanja alkoholisanih vozaåa bio bi: SRkaæ-alk = 60/500 = 0,12 = 12 %, Dakle, oko 16% alkoholisanih vozaåa je kontrolisano, ali je samo 12% i kaænjeno za ovaj prekrãaj. Specifiåan rizik (posebno specifiåan rizik kaænjavanja) mnogo viãe utiåe na ponaãanje u saobrañaju, a nema druãtvenih ograniåenja za njegovo poveñavanje (moæe iñi i do 100%). Zato je znaåajno stalno poveñavati specifiåan rizik, ali tako da se ne prekoraåi opãti rizik. To se moæe postiñi samo vrlo struånim radom saobrañajne policije.

5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja
Krajem proãlog veka shvañena je razlika izmeœu objektivnog i subjektivnog rizika kontrole i kaænjavanja. Objektivni rizik se definiãe kao odnos (koliånik) broja kontrolisanih (kaænjenih) i broja uåesnika (opãti rizik) ili broja prekrãilaca (specifiåan rizik). Meœutim, ako uåesnici u saobrañaju nisu upoznati sa rizikom kontrole i kaænjavanja, oni neñe promeniti ponaãanje. Zato je neophodno ãto bolje informisati uåesnike u saobrañaju. Tako se poveñava njihov subjektivni rizik, tj. oseñaj da ñe biti zaustavljeni, kontrolisani, otkriveni u prekrãaju i kaænjeni. Pod subjektivnim rizikom podrazumevamo procenat onih uåesnika u saobrañaju koji misle da ñe biti zaustavljeni, odnosno kaænjeni u prekrãaju. Danas je opãte prihvañeno da samo subjektivni rizik menja ponaãanje u saobrañaju, a objektivni rizici samo sluæe da odræe i poveñaju subjektivne oseñaje rizika kaænjavanja. Subjektivni oseñaj rizika se moæe poveñavati poveñavanjem objektivnih rizika, dobro uoåljivom prinudom na putevima, metodama automatske kontrole (npr. kontrola brzine ili poãtovanja semafora), kampanjama u bezbednosti saobrañaja, informisanjem javnosti itd.

5

5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi
Sistem mera i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja treba da se kreñe u sledeñim okvirima: 142

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

U planiranju rada policije i u neposrednom radu trebalo bi teæiti da se poveñavaju subjektivni i specifiåan rizik, uz ograniåen opãti i objektivan rizik. To se moæe postiñi izborom metoda rada, planiranjem sluåajnih kontrola, automatskom kontrolom prekrãaja, kampanjama, dobro vidljivim i publikovanim radom policije i efikasnim sudstvom.

5.2. DONOÃENJE I PRIMENA PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Velika je uloga zakona u unapreœenju bezbednosti saobrañaja na putevima. Åesto se ova uloga pojednostavljuje i pod zakonom podrazumeva samo staranje o poãtovanju zakona, a nekad i samo policijska prinuda u neposrednoj kontroli saobrañaja (otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja). Meœutim, kada se pominje zakon1 (propisi), trebalo bi raspravljati o sledeñim vaænim poljima rada: 1) formiranje polaznih struånih stavova na kojima se temelje zakon i propisi u bezbednosti saobrañaja, 2) usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti, 3) oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise,
1 Lipovac,

K., Jovanoviñ, S. i Mladenoviñ, D., Proces donoãeça zakona ...

143

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

– smanjivati broj zaustavljanja i kontrola uåesnika koji nisu u prekrãaju (poãtovati ograniåen opãti rizik), – poveñati broj zaustavljanja i kontrole prekrãilaca (poveñati specifiåan rizik), – poveñati verovatnoñu otkrivanja prekrãaja pri kontroli prekrãioca (efikasnost i pouzdanost kontrole), – poveñati verovatnoñu da otkriveni prekrãioci budu kaænjeni, – poveñavati svest kod svih uåesnika u saobrañaju, a posebno kod prekrãioca da ñe prekrãaj biti otkriven i sankcionisan (poveñati subjektivan rizik), – predvideti kazne koje odgovaraju prekrãaju (ãtetama i riziku koji izaziva) i prekrãiocu, a koje ñe njega i druge uåesnike u saobrañaju odvrañati od åinjenja tog prekrãaja. Najvaæniji cilj sistema aktivnosti u saobrañaju mora biti poveñavanje subjektivnog rizika zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja. Tako se uveñava njihov subjektivni oseñaj za veliåinu kazne za prekrãaj i tako najviãe utiåe na promenu ponaãanja u saobrañaju. Meœutim, nije korektno “lagati” uåesnike u saobrañaju kako ñe za odreœeni prekrãaj platiti veñe kazne od zakonom predviœenih, jer se time ugroæava pravna sigurnost graœana i podstiåe korupcija u saobrañajnoj policiji. Ne mogu se postiñi dugotrajni efekti, ni ako se subjektivni rizik bitno razlikuje od objektivnog, a posebno ako je specifiåni objektivni rizik znatno manji od specifiånog subjektivnog rizika.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4) promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti, 5) donoãenje zakona i drugih propisa, 6) realizacija najãire kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti da prihvati i podræi odredbe zakona, 7) sprovoœenje zakona u praksi i 8) permanentno prañenje i unapreœivanje propisa. Mada se policija, prvenstveno, stara o poãtovanju zakona u saobrañaju, veoma je znaåajno da aktivno uåestvuje i u drugim poljima rada.

5.2.1. Formiranje struånih stavova
Formiranje struånih stavova na kojima ñe se temeljiti buduñi zakon i drugi propisi u bezbednosti saobrañaja je jedna od temeljnih aktivnosti od koje zavisi kvalitet i uspeãnost svih ostalih aktivnosti, a posebno uspeãnost primene zakona. Struåni stavovi se crpe iz nauånih dostignuña i praktiånih iskustava u svetu i u naãim uslovima. Naime, bezbednost saobrañaja je visoko standardizovana i normirana oblast u meœunarodnim razmerama. S druge strane, pogreãni struåni stavovi su se uvek plañali poveñanjem broja nezgoda i svih negativnih posledica. Kada se u bilo kom delu sveta pokaæe da su odreœeni stavovi prevaziœeni, vrlo brzo se menjaju u svim drugim nacionalnim zakonodavstvima. Na primer, prva upotreba sigurnosnih pojaseva beleæi se sedamdesetih godina. U narednih petnaestak godina veñina zemalja sveta je prihvatila ovo pravilo. Prve stepenovane vozaåke dozvole realizovane su u N. Zelandu 1987, a samo desetak godina kasnije ovaj sistem je zahvatio Englesku, Australiju, Kanadu i veñinu zemalja SAD. Kada su struånjaci u SAD utvrdili da ni veliki (USA size) vazduãni jastuci nisu dovoljno dobar sistem zaãtite, intenzivirali su kampanju poveñanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. Meœutim, procenjuje se da je oko 5.000 ljudi ginulo svake godine zbog neupotrebe sigurnosnih pojaseva. Kada su shvatili da dete na prednjem sediãtu moæe biti teãko povreœeno od vazduãnog jastuka, zabranili su da mlade i niske osobe sede napred, a proizvoœaåe obavezali da na svakom vozilu stave i upozorenje. Brojni eksperimenti i zablude (pogreãni struåni stavovi) su krvavo plañeni, a posebno u najrazvijenijim zemljama. Tako se uåilo i danas se uåi u bezbednosti saobrañaja. Danas je period prihvatanja novih znanja znatno krañi i za pojedine sisteme zaãtite i pravila saobrañaja kreñe se od 1 do 5 godina. Da bi se u zakon ugradili napredni struåni stavovi i savremena dostignuña, neophodno je da se stalno prate svetska iskustva, razvoj teorije i prakse. Ovome veoma doprinose meœunarodne organizacije. Danas se posebno istiåe doprinos OECD, UN, CEMT, PRI, Saveta Evrope, EU i dr. Naãa je zemlja mala i siromaãna da bi sama pravila znaåajne iskorake u teoriji i praksi bezbednosti saobrañaja. Utoliko je vaænije organizovano i kontinuirano pratiti svetska dostignuña i organizovati transfer znanja u oblasti bezbednosti saobrañaja. Tako se formira odreœena struåna elita u bezbednosti saobrañaja koja akumulira znanja i iskustva, proverava ih i promoviãe u naãim uslovima. Angaæovanje ove elite u svim fazama pri144

5

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

preme i prañenja sprovoœenja zakona je garancija kvaliteta zakonskih reãenja i stalnog razvoja bezbednosti saobrañaja u skladu sa svetskim dostignuñima.

5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti
Neophodno da se, u fazi formiranja struånih osnova za pripremu ili izmenu zakona, uspostave ãto åvrãñi kontakti sa najãirom struånom javnoãñu. Ovim se promoviãu i preispituju akumulirana struåna znanja i stavovi, kreiraju i koncentriãu nova saznanja, a posebno naãa iskustva u primeni zakona i sagledava spremnost za promene. Na nauåno-struånim skupovima se iznose i usaglaãavaju struåni stavovi i angaæuje ãira struåna javnost da promoviãe struåne stavove. Tako poåinje i priprema najãire javnosti da shvati, uvaæi i prihvati neophodnost promena propisa. Konaåno, sistematskim uobliåavanjem i organizovanom proverom struånih stavova vrãi se pritisak na politiåku javnost da podræi nova reãenja, ali joj se i pomaæe da ova reãenja obrazloæi i sprovede. Ovaj proces ñe biti olakãan, a uspeh izvesniji, ukoliko se maksimalno uvaæe svetska dostignuña, usaglaãeni stavovi u meœunarodnim organizacijama, iskustva najrazvijenijih, naãa praksa i ograniåenja, kao i tendencije u bezbednosti saobrañaja. Ukoliko bi izostalo angaæovanje najãire struåne javnosti u pripremi zakona, pretila bi opasnost da se u novi zakon uvrste struåno neprovereni stavovi i reãenja, da se previde neka vaæna reãenja koja omoguñuju realizaciju u naãim uslovima, da se nedovoljno uvaæi naãa praksa i ograniåenja itd. Ovakvi promaãaji bi mogli da razaspu energiju struånjaka (deo struåne javnosti ne podræava nova reãenja), te da u najãiroj javnosti stvaraju ambijent da nova reãenja nisu struåna, da nisu sprovodljiva, te da im se treba odupirati.

5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise
Kada su usaglaãeni struåni stavovi koji ñe biti osnova za novi zakon, neophodno je u timove eksperata za bezbednost saobrañaja ukljuåiti struånjake koji ñe pomoñi u oblikovanju struånih stavova u pravne norme. Jako je vaæno da eksperti koji poznaju pravni sistem zemlje, sistemske zakone i pravno okruæenje, a posebno probleme primene propisa u naãoj zemlji uvaæavaju usaglaãene struåne stavove i pravno okruæenje. Pravne norme moraju da se temelje na struånim stavovima, da budu u skladu sa ostalim propisima, te da omoguñe efikasno sprovoœenje u naãim uslovima. Nije dobro ako zakonska reãenja ne prate savremena dostignuña u bezbednosti saobrañaja, ako nisu usaglaãena sa meœunarodnim ugovorima i propisima u naãem okruæenju (posebno je znaåajno voditi raåuna da propisi budu usaglaãeni sa propisima EU), ako nisu usaglaãena sa naãim sistemskim zakonima ili ako ne budu uspostavljeni mehanizmi koji garantuju efikasnu primenu u naãoj praksi. 145

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

da je to najbolje reãenje. neophodno je da se nova reãenja promoviãu i zadobije podrãka najznaåajnijeg dela politiåke javnosti.6. a posebno struåne javnosti. trebalo bi skoncentrisati sve argumente da se ubedi najãira javnost da ga podræi. S druge strane. da je ono interes graœana. Dakle. S druge strane.4. 5 5. kada se usvoje. veñ da se maksimalno ispoãtuje. onda bi razliåiti politiåki faktori trebalo da prepoznaju svoj interes da podræe napredna reãenja u novom zakonu i drugim propisima. U prethodnim fazama je bilo prostora za suprotstavljanje razliåitih struånih i politiåkih stavova o novim reãenjima. Zato je vaæno da se promocija novih reãenja vrãi paralelno u politiåkoj i najãiroj javnosti.2. Mada je politiåka javnost dala poverenje struånim timovima da pripremaju predlog zakona. da se uvaæe i opravdaju njeni raniji stavovi.5. Ako znaåajan deo zakonodavnih tela ne podræi zakon. da stvara ambijent u kome se od politiåke javnosti oåekuje donoãenje i brza implementacija novih propisa. Ovde je vaæna uloga politiåke. ako se najãira javnost bude oseñala ugroæenom sa novim reãenjima. Kada najãira javnost podræava nova reãenja.Lipovac. razliåite politiåke snage ñe pokuãati da kritikom nekih novih reãenja dobiju politiåke poene. Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti Najãira javnost treba da prihvati i podræi odredbe zakona. politiåka javnost mora da vodi raåuna o najãiroj javnosti (o glasaåima). a ponudi izgovor za promenu ovih stavova. on neñe biti izglasan. to ñe ih koãtati: izgubiñe deo glasova na sledeñim izborima. moæe se organizovati i spreåiti donoãenje novih zakona ili usporiti i omesti njihovo sprovoœenje. Zato je kampanja veoma vaæna faza koju treba planirati i dobro organizovati. Tada je jednostavno i donoãenje novih propisa. Ako glasaåi ne prepoznaju svoj interes da se usvoji zakon. a u krajnjim sluåajevima da bitne odredbe novog zakona izmene ili åak spreåe njegovo donoãenje. kada je zakon usvojen. P. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti Dobra promocija stavova (kampanja) bi trebalo da garantuje da ñe najznaåajniji struåni stavovi biti ispoãtovani u zakonu i drugim propisima. neophodno je stalno pruæati dobar izgovor za ove promene.2. Od toga kako ñe javnost pri146 . åak. Ako politiåari donesu zakon suprotan volji najãire javnosti. Ako ovo podrazumeva drastiåno menjanje stavova najãire javnosti. 5. Donoãenje zakona i drugih propisa Zakone donose zakonodavna tela. ona moæe. Tako bi se umanjio ili potpuno obezvredio rad struånih timova. zakoni ostaju da æive nezavisno od toga kako su i zaãto doneti. nije cilj da se javnost ponizi i utera u red. Krsto Bezbednost saobrañaja 5.2. da je ono u skladu sa evropskim trendovima. onda ga neñe podræati. U suprotnom. te da nema bolje alternative. Ako je koordinirana priprema. U suprotnom. Meœutim.

2.2.).2. Tako se stvara ambijent da cilj policijske prinude nije samo prikupljanje novca za dræavni budæet. sa poznatim metodama i struåno verifikovanim i javnosti predstavljenim rezultatima. Da bi se zakon sprovodio. Pri tome bi trebalo uvek voditi raåuna o struånoj. Politiåka javnost svojim primerom – moralnim odnosom prema zakonskim obavezama podræava ili ne podræava propise u bezbednosti saobrañaja. Treba imati u vidu da politiåka javnost neñe biti preterano zainteresovana za sprovoœenje propisa. a posebno kako ñe se sprovoditi ovi propisi. Ovo je najznaåajnija i najteæa aktivnost u vezi realizacije zakona i podrazumeva dugotrajan. dosledan i dobro koordiniran rad viãe subjekata. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja hvatiti nova reãenja u zakonu. Naprotiv. a posebno na policiju. Sa druge strane. korisnici puta i drugi graœani na osnovu sprovoœenja zakona ocenjuju valjanost tog zakona. pokretanje odgovarajuñeg postupka. politiåkoj i najãiroj javnosti. neophodno je da policijsku prinudu uvek prate i podræavaju dobro osmiãljene i struåno sprovedene kampanje usmerene prema ciljnim grupama iz najãire javnosti. Da bi se obezbedila primena propisa. Sprovoœenje zakona u praksi Pod sprovoœenjem zakona treba podrazumevati nekoliko veoma znaåajnih aktivnosti: otkrivanje saobrañajnih prekrãaja na licu mesta. politiåka javnost uticajem na izvrãnu vlast. sankcionisanje prekrãaja i prañenje realizacije kazne (naplate novåanog iznosa kazne. a nekad i remeti odnose policije i javnosti.8. Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa Praksa je najbolja provera ispravnosti pojedinih zakonskih reãenja. ako se ne budu sprovodila. vlasti i graœana itd. 5. a posebno za primenu represije u predizbornom periodu. moæe da pomogne ili odmogne doslednom sprovoœenju zakona. Bezbednost saobrañaja je oblast u kojoj politiåka javnost åesto ne pokazuje dovoljno spremnosti da svojim primerom podræi propise. S druge strane. zavisi kako ñe se donositi podzakonski akti. Najbolja zakonska reãenja neñe dati nikakvih efekata. ukljuåujuñi i primenu razumne prinude. odnosno o njihovim interesima koji nisu uvek isti. 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . a posebno oblikovanje i podrãku policijskoj prinudi. Ovo nikako ne doprinosi sprovoœenju zakona. dokumentovanje i obrada prekrãaja. veñ se policijska prinuda definiãe kao deo ãirokih kampanja bezbednosti saobrañaja. politiåke i najãire javnosti.5. Paæljivo uvoœenje i prañenje primene novih zakona i drugih propisa mora biti struåno vo147 5. Ovo se obezbeœuje u prethodnim fazama. uspostavljen je loã ambijent u kome je normalno da se mogu krãiti propisi u bezbednosti saobrañaja od strane politiåke javnosti kojoj se odmah pridruæuju i policajci i drugi povlaãñeni slojevi stanovniãtva. poãtovanje zabrane upravljanja vozilom itd. neophodna je jasna podrãka struåne. sa unapred poznatim i objavljenim ciljevima.7.

a imalo je cilj da se analiziraju razliåiti zakonski sistemi u Evropi: usvajanje zakona. Ovo se tumaåi razliåitim istorijskim uslovima nastanka normi i njihove primene. EVROPSKI PROCESI U PRIMENI PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Evropska komisija za transport vrlo intenzivno prati stanje propisa i primene propisa u bezbednosti saobrañaja u evropskim zemljama. ãirom kontinenta. Krsto Bezbednost saobrañaja œeno i stalno proveravano od strane nezavisnih eksperata. postoji veliki prostor za unapreœivanje svih karika u lancu usvajanja i sprovoœenja zakona. a posebno standardizovati norme koje reguliãu ponaãanje vozaåa u bitnim sferama. Project funded by European Commission under the transport. brzina.Lipovac. The ”Escape” Project. S obzirom na to da su struånjaci iz policije uåestvovali u svim fazama pripreme i donoãenja propisa. April 1999. sigurnosni pojasevi i mladi vozaåi) i dao preporuke za unapreœivanje propisa u navedenim oblastima. Contract Nº: RO-98-RS. 148 . prañeçe poãtovanja zakona3 (policijska praksa) i efikasnost sudskih odluka4 (sudska praksa). 5. Contract No RO-97-sc. Na osnovu prvih iskustava u primeni zakona. May 2000. neophodno je vrãiti stalno usaglaãavanje. Istraæivanja pokazuju da su zakoni 2 Legal 5 Measures and Enforcement. Radni paket 5 (WP 5) je posebno analizirao primenu zakona u åetiri kljuåne oblasti (alkohol. trebalo bi uåvrãñivati sva dobra reãenja. Zakljuåeno je da. The “Escape” Project. Gadget WP 5. U tom smislu je realizovano opseæno istraæivanje2 koje je obuhvatilo evropski kontinent. veoma je znaåajno da se propisi koji se odnose na odreœene kljuåne oblasti usaglase i obezbedi ista primena ãirom Evrope. Meœutim. Deliverable 5.2235. June 2000. Working paper 4 (WP3). oni shvataju znaåaj i suãtinu svih reãenja. razlikama u ekonomskom i druãtvenom razvoju itd. u posledicama za prekrãioce. u brzini otkrivanja prekrãaja.3047. Danas u Evropi postoji velika razliåitost sistema nacionalnih zakona i sistema primene ovih zakona.3. Nije realno oåekivati da uskoro svako pravilo bude identiåno u svim evropskim zemljama. Tako se obezbeœuju nepristrasni struåni stavovi o pojedinim zakonskim reãenjima i o zakonu u celini.3047. Na osnovu struånih i nezavisnih analiza. RTD programme of the 4th framework programme. Project funded by European Commission under the transport. 4 Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. RTD programme of the 4th framework programme. ali i u uticaju na ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju. Da bi evropski sistem zakonskih mera bio efikasan i uspeãan. RTD programme of the 4th framework programme. a posebno u primeni zakona: u stopi otkrivanja nepoãtovanja zakona. P. oni ñe biti spremni da uoåe probleme i predloæe preispitivanje nekih reãenja. a biti spreman da se loãa reãenja vrlo brzo unaprede ili promene. 3 Review of Enforcement Support Systems in EU Countries. razliåitim tradicijama. Contract Nº: RO-98-RS. U ovoj fazi je veoma znaåajna uloga i doprinos policije koja svakodnevno primenjuje zakon i vrlo brzo uoåava manjkavosti i nedostatke. Ovo je doprinelo da su znaåajne razlike u zakonskim odredbama. Project funded by European Commission under the transport.

putara. Sporo usvajanje i primena savremenih zakonskih reãenja umnogome je umanjilo pozitivne efekte. jer stvara veoma nizak nivo detekcije saobrañajnih prekrãaja i nizak subjektivan rizik. 149 5. Subjektivan rizik dominantno utiåe na stavove i ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju. Unapreœivanje bezbednosti saobrañaja je åesto u konfliktu sa komercijalnim potrebama proizvoœaåa vozila. pa i ãire javnosti. Znaåaj definisanja kljuånih oblasti Da bi se ostvarili ãto bolji efekti u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja.4. zakoni i sudska praksa. a posebno u manje razvijenim zemljama. upotrebu alkohola. Saobrañajni zakoni i njihova primena odreœuju objektivan rizik da se otkrije saobrañajni prekrãaj. bolju podrãku svih javnosti i bolje usmeravanje rada pojedinih subjekata. 5 Procenjuje se da je sporo usvajanje i sprovoœenje opãtih brzinskih ograniåenja.5. trebalo bi polaziti od: definisanih prioriteta u Evropi. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA koji reguliãu brzinu. . samo u Finskoj. konkretnih problema bezbednosti saobrañaja u naãoj zemlji (prioriteti treba da budu najznaåajniji problemi bezbednosti saobrañaja) i od moguñnosti promovisanja i prihvatanja pojedinih mera. niti u politiåkoj javnosti Evrope. koriãñenje sigurnosnih pojaseva i drugih sistema zaãtite imali kljuånu ulogu u smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda u zemljama EU. Pri odreœivanju prioriteta u bezbednosti saobrañaja. koãtalo oko 5. a unapreœivanje bezbednosti vozila. Naime. Autoriteti koji donose i sprovode zakon ne vide interes da se ozbiljno bave aktivnostim koje ne odgovaraju potrebama i æeljama korisnika puteva (glasaåa). tj. neophodno je stalno isticati prioritete delovanja. puta i saobrañaja bi plañali pojedini subjekti.000 æivota. publicitet i edukacija. Evropske zemlje nisu zadovoljne primenom zakona. druãtvenoekonomsko okruæenje. Zato oni smatraju da norme koje reguliãu ponaãanje u saobrañaju ugroæavaju njihove interese i ometaju ih da zadovolje neke svoje potrebe. Kljuåne oblasti primene zakona 5. u poslednje tri decenije. KLJUÅNE OBLASTI PRIMENE ZAKONA 5. za primenu zakona su veoma znaåajni i drugi faktori: informisanost. Zapreñena kazna. doslednost primene zakona informisanost i propaganda (kampanje) odreœuju subjektivan rizik. a posebno policije i dr. Troãkovi nebezbednosti plañaju se solidarno i prihvataju kao nuæda (opãti porezi i takse). veoma je znaåajno posvetiti posebnu paænju donoãenju i primeni zakona.4. manje rasipanje energije. velika veñina vozaåa smatra da je njihov rizik od uåeãña u nezgodama praktiåno jednak nuli. dræavnih organa.1. Imajuñi navedeno u vidu. Mada je policija nosilac primene prinude.5 Meœutim. stavovi prema bezbednosti saobrañaja nisu povoljni u najãiroj.4. vozaåevo shvatanje moguñnosti da ñe biti uhvañen u krãenju propisa. kao i pri sprovoœenju zakona. stanje puteva i vozila. Dobro odabrani prioriteti obezbeœuju veñu efikasnost pri manjem ulaganju.

infrastrukturi i vozaåima. godine usvojila preporuke/zakljuåke6 u kojima se ponaãanje vozaåa odreœuje kao glavna determinanta bezbednosti saobrañaja na putevima i preporuåuje sprovoœenje akcija prema vozilu. decembar 1998.7 Evropska Unija je realizovala i znaåajan projekat upravljanje brzinama.4. Serock (Poland). Konferencija Evropskih Ministara Transporta (KEMT) je 1996. – da se razvije sudska saradnja izmeœu dræava na nivou Evrope u cilju efikasnog sprovoœenja zakona u svim regionima. maj 1996.) i odluåujuñe doprinelo neprekidnom smanjivanju smrtnosti na putevima najrazvijenijih zemalja. 1998. 1998. sedamdesetih godina proãlog veka. P.8 Meœunarodna organizacija za bezbednost saobrañaja (PRI) je 2000. U tom smislu KEMT je preporuåila usklaœivanje opãtih ograniåenja brzine na evropskom nivou (50 km/h u naseljima i 120 km/h na ostalim putevima).Lipovac. 29/30. koji je brzine svrstao meœu najznaåajnije teme bezbednosti saobrañaja. Treña konferencija o bezbednosti saobrañaja (Fouvez. fokusirala rad na usaglaãavanje i uvoœenje opãtih ograniåenja brzine i na procedure sprovoœenja ovih ograniåenja. Final Report. informisanosti vozaåa. a izbegavanje reklama åije poruke nisu u skladu sa ciljevima bezbednosti saobrañaja). – Managing Speeds of Traffic on European Roads. Kljuåne oblasti u EU Veñina evropskih zemalja je. kampanja (podrãka kampanjama bezbednosti saobrañaja. posebno su smanjene brzine odreœenih kategorija vozila itd. KEMT preporuåuje dræavama: – da na putu sprovode adekvatan broj kontrola brzine kako bi se poveñala svest vozaåa da mogu biti uoåeni u prekrãaju u bilo kom trenutku. smanjen je nivo najveñih brzina. opreme u vozilu (na kontrolnoj tabli). Mada je uvoœenje opãtih ograniåenja brzine bilo odgovor na krizu goriva. spreåavanjem prekrãioca da izbegnu kaznu i zabranom koriãñenja ureœaja koji otkrivaju ili ometaju kontrolu brzine) – da se unaprede sankcije za prekoraåenje brzina (da se kazne prilagode ozbiÿnoãñu prekrãaja. preporuåila kodeks dobre prakse za nacionalne 6 Recommendations/conclusions 5 Adopted at the Council of Ministers. predviœene su i aktivnosti u pogledu zakona (usvajanja i sprovoœenja).) promovisala je postupke u vezi sa smanjivanjem brzine voænje u Evropi. smanjene su varijacije brzina. Pored aktivnosti u vezi puteva. 150 . – da se poveña efektivnost kontrole (usavrãavanjem opreme. – da se promoviãu kursevi za obnovu znanja. 7 ECMT Actions on Speed Moderation. dalo je veoma dobre rezultate u upravljanju brzinama (smanjene su proseåne brzine u Evropi. Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road 8 Mastar Modernising and Maintenance. da se smanji vreme od prekrãaja do primene kazne i da se uvede alternativno kaænjavanje (kursevi i seminari). Krsto Bezbednost saobrañaja 5.2. za prevenciju saobrañajnih prekrãaja i prevenciju saobrañajnih nezgoda. Budimpeãta. obuke vozaåa.

151 5. Danas se kao najznaåajnije zakonske mere u oblasti brzine preporuåuju: – uspostaviti evropska ograniåenja brzine kretanja (posebno ograniåenje u naselju na 50 km/h i ograniåenje u zonama smirenog saobrañaja na 30 km/h). potiåu od 1900.12 Nakon prvih pozitivnih rezultata. 9 National Strategic Road Safety Plans. COM(2000) 125 final. Na osnovu toga procenjeni su: troãkovi sprovoœenja. 10 Priorities in EU Road Safety. (5) smanjivanje voænje pod uticajem alkohola. (2) projektovanje sigurnije prednje strane automobila zbog peãaka i biciklista. alkohol. u Norveãkoj su uvedena ograniåenja na 15 i 25 km/h itd. April 1999. 2000. u Francuskoj je uvedeno ograniåenje od 20 km/h (u naseljima) i 30 km/h (na otvorenim putevima). sigurnosne pojaseve (sisteme zaãtite). Brisel. (3) upotreba sigurnosnih pojaseva i deåijih sediãta. Contract No RO-97-sc. Gadget WP 5. RTD programme of the 4th framework programme. (4) uvoœenje limitatora brzine. Granice dozvoljenih brzina su rasle.2235. ali ne zbog bezbednosti saobrañaja. Commission of the European Communities. Za svaki od navedenih prioriteta predviœeni su: akcije. EU je marta 2000. EU je. upotrebu sigurnosnih pojaseva i mlade vozaåe. 1903. interes za industrijskim razvojem i poveñanjem mobilnosti preovladao je nad brigom za bezbednost saobrañaja.10 U ovom dokumentu je istaknuto osam prioriteta: (1) razvoj EuroNCAP testova i informisanje potroãaåa na nivou EU. a imajuñi u vidu stanje bezbednosti saobrañaja na naãim putevima. polje rada i glavne pretpostavke. – podræati automatsku kontrolu brzine (sa najavom na opasnim mestima i bez najave na ostalim deonicama).4.4. potencijal smanjivanja smrtnosti i cena po izbegnutoj smrti. mlade vozaåe i prolazak na crveno. 12 U toku 1899. a) Brzina Prva opãta brzinska ograniåenja u Evropi koja su podstaknuta brigom o bezbednosti saobrañaja. kao kljuåne oblasti trebalo bi izdvojiti: brzinu. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA strateãke planove bezbednosti saobrañaja9 u kome se kao prioritet istiåu uticaji na brzine. Konaåno. Kljuåne oblasti u naãim uslovima U skladu sa evropskim tendencijama. PRI. veñ zbog smanjivanja potroãnje goriva. Project funded by European Commission under the transport. (7) konstrukcija opraãtajuñih puteva i okoline i (8) menadæment crnim taåkama na putu. kao prioritete u primeni zakona izdvojila: alkohol. brzinu. Kriza goriva (1973) je aktuelizovala opãta ograniåenja brzine. u Danskoj su uvedena ograniåenja na 15 i 30 km/h 1912. godine usvojila svoje prioritete u bezbednosti saobrañaja na putevima.5. Code of Good Practice. 11 Legal Measures and Enforcement. a sprovoœenje zakona slabilo.11 . maj 2000.3. (6) upotreba svetala u toku dana. Tada se izvode prvi eksperimenti sa automatskom kontrolom brzine. Kljuåne oblasti primene zakona 5.

– posebnu paænju posvetiti bezobzirnoj voænji velikom brzinom: prekoraåenja veña od 30 i 50 km/h bi trebalo poistovetiti sa upotrebom smrtonosnog oruœa i predvideti vrlo oãtre i efikasne sankcije (vrlo velike novåane kazne.5 promila alkohola u krvi. o prevenciji prekrãaja i prevenciji saobrañajnih nezgoda. Pri tome se sve viãe uvode razliåite procedure za lakãa pijanstva npr. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski). rizik uåeãña u nezgodi sa smrtnim ishodom je oko 160 puta veñi za pijanog. b) Alkohol Alkohol je identifikovan kao najopasniji faktor poveñanja rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama i faktor poveñanja teæine nezgoda.). oduzimanje vozaåke dozvole. bitno je izmenila svoj pogled na aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. 152 . pa do oduzimanja vozaåke dozvole i kazne zatvora. Krsto Bezbednost saobrañaja – zahtevati obaveznu upotrebu limitera brzine kod odreœenih kategorija vozila (teretna vozila. – podræati upotrebu limitera brzine kao alternativu za oãtre kazne (kod vozaåa koji su uhvañeni u bezobzirnoj – brzoj voænji). o rizicima velikih brzina i sl. – podræati opremanje infrastrukture i vozila savremenim ureœajima za merenje i limitiranje brzina (tahografi. Prema istraæivanjima u skandinavskim zemljama. a posebno istakla znaåaj kampanja i efikasnih policijskih akcija.14 Evropa suoåena sa ovakvim stanjem. a posebno predvideti fiksne kazne na licu mesta koje su bolje ujednaåene sa Evropom. Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. a izuzetno privremeno ili trajno oduzimanje vozaåke dozvole) i – predvideti automatsku kontrolu brzine i odgovornost vlasnika vozila (obavezu da otkrije identitet vozaåa). Oslo – Kopenhagen. 1996. privremeno oduzimanje vozaåke dozvole.2 promila (velike novåane kazne. Posebno su opasni vozaåi sa veñim koliåinama alkohola u krvi. GIS. za iste prekrãaje. pohaœanje kurseva itd. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. U naãem novom Zakonu bi trebalo predvideti razliåite mehanizme koji ñe smanjiti voænje pod uticajem alkohola.). a posebno: 13 Danas 14 5 se u Evropi. Road Traffic Safety Handbook. P. – zaoãtriti sankcije za prekoraåenja brzine. KEMT i EU su podræali ujednaåavanje limita za vozaåe – amatere na 0. nego za treznog vozaåa..13 promenljive novåane kazne koje izriåe sudija za prekrãaje. kazne razlikuju i do deset puta.). pametne kartice. obaveznu privremenu zabranu upravljanja vozilom. obaveznu kaznu zatvora za recidiviste. obavezno pohaœanje kurseva o bezbednosti saobrañaja. uz moguñnost da zavrãi putovanje) i za teãka pijanstva (obavezno hapãenje. do 1. Predlaæe se dalje pooãtravanje kazni i uvoœenje efikasnih policijskih procedura. a posebno za teãka pijanstva i za recidiviste. kazna zatvora. Ovaj rizik je åak 550 puta veñi kod vozaåa sa preko 1. detektori brzine i sl. leåenje.Lipovac. – ohrabriti upotrebu limitera brzine kod ostalih vozila. autobusi i sl. podræali sluåajne kontrole u saobrañaju i zaoãtravanje kazni.5 promila alkohola u krvi. zabrane upravljanja vozilom (za recidiviste).

4. 15 Na primer. na 0. u Francuskoj se testira oko 25 % vozaåa svake godine itd. Mada policije upotrebu pojaseva na nivou 80 – 95 % na otvorenim putevima i 70 – 85 % u naseljima.0 %. posebnim kursevima ili novom vozaåkom ispitu. Procenjuje se da bi podizanjem upotrebe pojaseva na 100 %. niti tretman sekundarnog prekrãaja nisu doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva. testira oko 40 % svih vozaåa (1. za razliku od evropskog proseka oko 3. Oni snose veliku odgovornost za makar 100 smrtnih sluåajeva svake godine koji su mogli biti izbegnuti da smo dosledno sprovodili adekvatne mere i u prethodnom periodu obezbedili upotrebu sigurnosnih pojaseva u veñem obimu.2 miliona testova). pod razliåitim izgovorima (mada je ova obaveza predviœena u Zakonu). . u EU bilo spaãeno oko 7.2 promila alkohola u krvi). prañena dugotrajnim i dobro organizovanim kampanjama najviãe su doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva u vozilima. Zbog sekundarnog prekrãaja vozila se ne zaustavljaju. a hapãenje teãko pijanih vozaåa (npr. preko 1. Tako su postignuti znaåajniji efekti (upotreba pojaseva je porasla na preko 90% u nekim dræavama SAD). Ovim i drugim merama.5. Dobrovoljna upotreba sigurnosnih pojaseva. ali ako se zaustave (zbog neåeg drugog) ovaj prekrãaj moæe biti sankcionisan. godine zapoåete su kampanje i ugradnja sigurnosnih pojaseva u vozilima u Evropi. uz moguñnost privremenog oduzimanja kljuåeva i vozila. 16 Primarni prekrãaj je onaj zbog kojeg policajac moæe da zaustavi vozilo i kazni vozaåa ili putnika. moguñnost hapãenja na licu mesta. a posebno predvideti velike novåane kazne.000 æivota godiãnje. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – predvideti dugotrajne kampanje u vezi ãtetnosti alkohola za sve uåesnike u saobrañaju. kazne zatvora. U SAD je nevezivanje sigurnosnog pojasa bilo sekundarni prekrãaj u veñini dræava. a posebno za vozaåe. Kljuåne oblasti primene zakona v) Sigurnosni pojasevi Na danaãnjem nivou razvoja. Posebno negativan uticaj imala je policija i dræavni organi koji nisu podræavali uvoœenje pojaseva. iskljuåivanje svih pijanih vozaåa iz saobrañaja. 153 5. u sluåajnim kontrolama. sigurnosni pojasevi su najznaåajniji sistem zaãtite za vozaåa i putnike u vozilu. pa je savezna federacija stimulisala sve dræave (1997) da ovaj prekrãaj prebace u primarni. Joã 1960. Finska je uspela da smanji procenat pijanih vozaåa u saobrañaju. smatraju zadovoljavajuñom. – predvideti sluåajne kontrole u saobrañaju i uskladiti obim kontrole sa dobrim primerima u svetu. To je dalo slabe efekte. – pooãtriti sankcije. Tek kada su pojasevi postali obavezni. zabranu upravljanja vozilom dok se vozaå ne podvrgne posebnom lekarskom tretmanu. ovo se u struånim krugovima smatra izuzetno velikom stopom nepoãtovanja zakona. Naãa zemlja je dosta vremena izgubila. zbog neshvatanja znaåaja sigurnosnih pojaseva. Veñina dræava je narednih godina promenila zakon i nekoriãñenje pojaseva proglasila primarnim prekrãajem.16 Dosledna policijska prinuda.2 %. u Finskoj se svake godine. privremenu zabranu upravljanja vozilom. a neupotreba pojaseva promovisana kao primarni prekrãaj.15 – podræati efikasniju primenu zakona na licu mesta. postignuti su znaåajniji efekti. – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom (korektivnom obukom). proverama zdravstvenog stanja (bolesti zavisnosti) i proverama struånosti (ponovni ispit pred posebnom komisijom).

Razvijene zemlje su razvile metode automatske kontrole prolazaka na crveno svetlo. – obaveznu upotrebu sigurnosnih pojaseva u svim vozilima i na svim sediãtima gde su ugraœeni. a nezgode u kojima uåestvuju su najteæe. Mada ova kontrola zahteva instaliranje i odræavanje 154 5 . Sa uvoœenjem peãaåkih semafora (Manåester 1929) i semafora sa tri svetla (Manåester 1930) oåekivalo se da semaforizovane raskrsnice budu sasvim bezbedne (jer vremenski razdvajaju konfliktne tokove). Zbog neefikasne primene zakona u ovoj oblasti. selektivna kontrola i nadzor od strane roditelja i policije i sl. a posebno u onim koje nemaju dobro kordiniran rad policije i sudova. – koriãñenje novih tehnologija u vozilima kojima upravljaju vozaåi poåetnici (limiteri brzina. Krsto Bezbednost saobrañaja U Zakonu bi trebalo predvideti: – obaveznu ugradnju sigurnosnih pojaseva na svim sediãtima u sve putniåke automobile.). – podræati sprovoœenje dugotrajnih kampanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. Moskva 1930 itd. u Zakonu bi trebalo predvideti: – oãtrije sankcije za vozaåe – poåetnike. Njujork 1918. njihov udeo meœu vozaåima uåesnicima u nezgodama prelazi 30 %. uslovi osiguranja. obavezno prisustvo iskusnog vozaåa. d) Nepoãtovanje svetlosnih signala – semafora (prolazak na crveno) Prve semaforizovane raskrsnice pojavile su se da olakãaju rad policajaca na optereñenim raskrsnicama (London 1868. Nepoãtovanje crvenog svetla na semaforu je jedna od najopasnijih prekrãaja u saobrañaju (drastiåno se naruãava naåelo poverenja). g) Mladi vozaåi Mladi vozaåi (posebno muãkarci do 24 godine starosti) imaju najviãi rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. – uvoœenje stepenovanih vozaåkih dozvola ili probnih vozaåkih dozvola – uvoœenje ograniåenja za vozaåe – poåetnike (zabrana voænje u noñnim satima. proces dobijanja vozaåke dozvole. – prekrãaj nekoriãñenja pojaseva tretirati kao primarni prekrãaj. P. a posebno kampanja koje ñe podræavati policijske aktivnosti.). edukacija. – integrisane aktivnosti na unapreœenju bezbednosti vozaåa poåetnika (usvajanje i primena zakona.). – predvideti periodiåna snimanja i preispitivanja primene zakona u ovoj oblasti. kampanje. prolazak na crveno dovodi do vrlo velikog broja saobrañajnih nezgoda na ulicama. zabrana voænje mladih putnika i sl. kao i u nove autobuse. Pariz 1923.). kombi vozila. Da bi se unapredilo ponaãanje novih. a posebno mladih vozaåa. Brzo su uoåene velike moguñnosti doprinosa bezbednosti saobrañaja. laka i srednja teretna vozila. Ovo je aktuelni problem u svim zemljama. – posebno obavezati policiju i sve dræavne åinovnike da upotrebljavaju sigurnosne pojaseve.Lipovac. alkohol-brave koje zahtevaju alkotestiranje pre ukljuåivanja motora i sl. Mada mladi vozaåi u EU åine 3 do 5 % svih vozaåa u saobrañaju.

Srbija je. tako da prekrãioci finansiraju nabavku i odræavanje savremenih ureœaja. ona je vrlo efikasna. Ovom Konvencijom usaglaãena su pravila saobrañaja i prvi saobrañajni znakovi. Na osnovu meœunarodne Konvencije o automobilskom saobrañaju (Pariz. troãkovi otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja itd. Uredbu o izgradnji puteva (1910). – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom – pohaœanjem struånih seminara i proverama zdravstvenog stanja. veñ su pozitivni uticaji i na poãtovanje semafora na drugim raskrsnicama. oduzimanje vozaåke dozvole do okonåanja sudskog postupka. 1926). Da bi se smanjio broj nepoãtovanja semafora. a u Beogradu je doneta Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1924). u naãim uslovima. pa do kazne zatvora) i njihovo efikasno i brzo sprovoœenje.5. U Æenevi su usvojeni meœunarodna Konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol 17 Na primer. kao i njihovu eksploataciju. . Zato je kod nas veoma oteæano otkrivanje i dokazivanje ovih prekrãaja. 1903).5.1. ukÿuåujuñi i video nadzor. zabranu upravljanja. Srbija je izmenila i unapredila svoje propise u bezbednosti saobrañaja (1928). – predvidi oãtre sankcije za nepoãtovanje svetlosnih signala na semaforu (visoke novåane kazne. 155 5. Istorijat Srbija je bila jedna od prvih dvadesetak zemalja koje su potpisale prvu meœunarodnu Konvenciju o putovanjima automobilima (Pariz. 1926) i meœunarodne Konvencije o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. Uticaj primene automatske kontrole nije vezan samo za konkretnu raskrsnicu. usvojila Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910). Posle Drugog svetskog rata. U praksi se javljaju razliåiti problemi: identifikacija i nalaæenje vozaåa. u Beogradu se preko 75 % svih nezgoda u raskrsnicama dogaœa na semaforizovanim raskrsnicama. ali su danas skoro izbaåene iz naãe prakse.5.5. automatsku kontrolu i primenu savremenih tehnologija u vozilu i na infrastrukturi.17 Zato je vaæno ovaj prekrãaj svrstati meœu prioritete u primeni Zakona. Ove metode su primenjivane i u naãim uslovima. intenzivirana je meœunarodna saradnja. neophodno je Zakonom: – podræati efikasan nadzor. visoki troãkovi nabavke i odræavanja ureœaja. otkrivanje i dokumentovanje ovih prekrãaja. nedovoljno prihvatanje na sudu. na osnovu obaveza iz ove Konvencije. NORMATIVNO UREŒENJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U SRBIJI 5. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. ãto semaforizovane raskrsnice åini åak nebezbednijim u odnosu na ostale. – urediti efikasan nadzor. slaba podrãka javnosti. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA skupe opreme (posebnih kamera).

saveznim Ustavom i svojim ustavima. Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. U skladu sa ovakvim politiåkim opredeljenjem. Skupãtina SFRJ je donela Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. Zakon o merilima i mernim jedinicama. novembra 1968. u Jugoslaviji (FNRJ) je usvojena Uredba o javnom saobrañaju na putevima (1950). Republike i pokrajine su donele svoje zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima kojima su uredile nadleænosti. u saveznom Ustavu SFRJ. a Savezno izvrãno veñe (savezna vlada) i drugi savezni organi doneli su prateñe propise.Lipovac. Predviœeno je da ñe se na saveznom nivou urediti bezbednost vazduãne plovidbe i OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. U meœuvremenu je donet novi Ustav SFRJ (1974). iz 1974. a zatim i Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja (1965). Konaåno. struåni zahtevi bezbednosti saobrañaja su uslovili da se na saveznom nivou neke vaæne oblasti urede veoma detaljno. Republika Srbija je u sklopu ustavnih promena iz 1990. Ipak. br. Na saveznom nivou doneti su i drugi vaæni zakoni. ovlaãñenja i druge detalje bezbednosti saobrañaja na putevima. upotpunile normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja na putevima. maja 1977. Zakon o saobrañajnoj inspekciji. Zakon o prevozu u meœunarodnom drumskom saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 o drumskom saobrañaju (Æeneva. Takoœe su donele i druge znaåajne zakone. godine. kao na primer: Zakon o putevima. kao na primer: Zakon o prevozu opasnih materija. 1949). a stupila na snagu 21. stavila van snage Zakone o bezbednosti saobrañaja koje su donele pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija.). P. usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. Tako je savezna dræava normativno uredila OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. Tih sedamdesetih godina proãlog veka bila je dominantna politiåka volja da se savezna dræava decentralizuje i ãto veñi broj vaænih atributa dræavnosti i vlasti prenese na nivo republika i pokrajina. u skladu sa saveznim Zakonom. Jugoslavija je ratifikovala ovu Konvenciju 1978. Ovakva politiåka volja je pretoåena u odredbe Ustava SFRJ (1974) i Ustava tadaãnjih republika i pokrajina. pa åak i u potpunosti (pravila saobrañaja. Zakon o standardizaciji. Zato se normativni akti na saveznom nivou smatraju najznaåajnijim normativnim aktima u bezbednosti saobrañaja. na celoj teritoriji Republike Srbije primenjuje se Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima RS. Na osnovu ovih konvencija. odreœeno je i kako ñe se urediti oblast bezbednosti saobrañaja. saobrañajni znakovi i sl. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju itd. 1968). 8. u Æenevi je usvojena Konvencija o saobrañaju na putevima18 i Konvencija o signalizaciji na putevima (Æeneva. U tom smislu sve republiåke i dve pokrajinske skupãtine i drugi organi doneli su Zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima i prateñe propise. Polazeñi od ovakvog opredeljenja. 6/1978. a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. 156 . a da ñe republike i pokrajine urediti bezbednost saobrañaja na putevima. Republike i pokrajine su. Od 1993. Osnove bezbednosti saobrañaja na putevima prvenstveno su obuhvatile sve preuzete meœunarodne obaveze SFRJ u ovoj oblasti. kao i materiju koja nije bila deljiva. 18 Convention on Road Traffic.

prepuãta dræavama Srbiji i Crnoj Gori. Meœutim. 5) bezbednosti u svim vrstama saobrañaja. (Ustav SRJ. br. stav 1. u posmatranom periodu. ureœivanje materije bezbednosti saobrañaja na putevima u celini pripada republikama ålanicama Dræavne zajednice Srbije i Crne Gore.2003. godine je predvideo da se bezbednost saobrañaja u celini uredi na saveznom nivou. . a u Srbiji se i daÿe primeçuju Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa Danas je bezbednost saobrañaja ureœena na åetiri nivoa: – Na saveznom nivou ureœene su osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. U meœuvremenu su se desile veoma krupne druãtveno-ekonomske promene i stvoreno potpuno drukåije pravno okruæenje. Dakle. naãa zemlja je. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. u Srbiji nisu donoãeni novi propisi. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima.5. 21 “Sluæbeni list SRJ”. a najznaåajniji normativni akti su: Ustav SFRJ. Zakoni o ratifikaciji meœunarodnih konvencija i sporazuma iz oblasti bezbednosti saobrañaja. “Sluæbeni list SRJ”. ovakvo reãenje nije nikada zaæivelo u praksi. preko svojih organa. 63/88. 13/93-284. veñ ovu oblast. Prema Ustavnoj povelji.5. Ovo znaåajno utiåe na sve segmente bezbednosti saobrañaja na putevima. SRJ. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju21 i dr. Ovi propisi su viãe puta menjani u nekim detaljima. tako da sada vaæe zakoni i podzakonski akti. – druga koncepcija je podrazumevala potpuno razvlaãñivanje republika i prebacivanje svih nadleænosti na saveznu dræavu i – poslednja koncepcija ne prepoznaje nikakve nadleænosti Dræavne zajednice u bezbednosti saobrañaja. br. taåka 5). Ove zakone prate brojni podza19 . PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Ustav SRJ iz 1992. koji su doneti saglasno Ustavu SFRJ iz 1974. do danaãnjih dana. Zakon o meœunarodnom prevozu. 157 5.2. utvrœuje politiku. . br.20 Zakon o prevozu opasnih materija. Meœutim. 26/1995.. zakoni.. 34/92. druge propise i opãte akte. 29/90. 11/91.. 80/89.5.. a republike ålanice su ureœivale bezbednost saobrañaja. Crna Gora je donela svoj Zakon o bezbednosti saobrañaja. 20 “Sluæbeni list SFRJ”. nikad nisu sistematski preispitani i prilagoœeni promenama u druãtvu i novom pravnom ambijentu. u potpunosti. 50/88.. donosi i izvrãava savezne zakone.2. Odluka SUS 78/1-89 – “Sluæbeni list SRJ”.. br. obezbeœuje ustavno-sudsku i sudsku zaãtitu u oblastima. od 4. Posle otcepÿeça. 41/94-573. 28/96-5. OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima ureœivala je savezna dræava.19 Bez obzira na nekoliko ustavnih zakona koji su odreœivali rokove za implementaciju. proãla kroz tri vrlo razliåite koncepcije ureœivanja bezbednosti saobrañaja na putevima: – prema prvoj koncpeciji. ålan 77. odnosno pitanjima: . ãto sve viãe oteæava primenu propisa i usloænjava stanje bezbednosti saobrañaja na putevima.

ukupnim masama i osovinskom optereñeçu vozila i osnovnim uslovima koje moraju da ispuçavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. Materijalne odredbe Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (iz 1974). 5) Pravilnik o obrascu vozaåke dozvole. 53/82. 10) Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi izvan naseÿa i çihovi elementi moraju da ispuçavaju sa glediãta bezbednosti saobrañaja. U kasnijem periodu su vrãene izmene visine iznosa novåanih kazni i druge manje znaåajne izmene. 6) Pravilnik o zdravstvenim uslovima koje moraju ispuçavati vozaåi motornih vozila. 3) Pravilnik o dimenzijama. br. 2) Pravilnik o znacima koje uåesnicima u saobrañaju na putevima daju ovlaãñena lica. smatra da je danas na snazi Zakon iz 1988. osnovu normativnog sistema materije bezbednosti saobrañaja na putevima u Republici Srbiji åine: Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima SFRJ i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima SRS. u praksi. a najznaåajniji normativni akti su: akt o osnivanju.Lipovac.24 – Na lokalnom nivou (opãtine i gradovi) ureœeni su reæim i tehniåko regulisanje saobrañaja na ulicama i lokalnim putevima. 7) Pravilnik o posebnom znaku za oznaåavaçe vozila kojim upravÿa lice kome su oãteñeni ekstremiteti bitni za upravÿaçe vozilom. 5/86. u obimu koji utiåe na bezbednost upravÿaça vozilom. u okruæenju su se desile bitne promene: raspala se dræava SFRJ. Zakon o putevima. 23 “Sluæbeni glasnik SR Srbije”. i. akt o nagraœivanju. odluke o odræavanju ulica i lokalnih puteva. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. a najznaåajniji normativni akti su: odluka o utvrœivanju reæima saobrañaja. Ovim zakonima ureœeni su osnovni instituti zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. meœu kojima su najznaåajniji 12 pravilnika i jedna odluka za sprovoœenje ZoOBS. br. do danas. Zato se. 158 . odmorima vozaåa i naåinu rada udvojenih posada na vozilima. 24 Ova odluka je objavÿena u “Sluæbenom listu SFRJ”. akt o sistematizaciji radnih mesta. uspostavljena je nova dræavna zajednica. Zakon o saobrañajnoj inspekciji i drugi znaåajni zakoni. statut preduzeña. 21/90. a najznaåajniji normativni akti su: Ustavi republika. preuzeta zakljuåenim meœunarodnim konvencijama i drugim meœunarodnim aktima koje je naãa zemlja potpisala. odluka o pariranju itd. S druge strane. pri åemu su ureœena i odreœena pitanja koja su. P. odluka o kategorizaciji ulica. 28/91. 12) Pravilnik o posebnim uslovima za upravÿaçe odreœenim kategorijama motornih vozila oruæanih snaga SFRJ i Odluka o utvrœivaçu magistralnih puteva. Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. Meœu podzakonskim aktima posebno su znaåajni 14 republiåkih pravilnika i Odluka o utvrœivanju magistralnih puteva. 39/84. viãe puta su menjane i dopunjavane. a zatim Srbija definisana kao sa22 1) Pravilnik o saobrañajnim znakovima na putevima. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 konski akti. 4) Pravilnik o registraciji motornih i prikÿuånih vozila. – Na nivou preduzeña i ustanova ureœena su pitanja bezbednosti saobrañaja iz njihovog delokruga rada.22 – Republiåki propisi ureœuju bezbednost saobrañaja. nije bitno menjan. Odluka US RS IU broj 30/94 – 25/97509. odluka o utvrœivanju lokalnih puteva. kao obaveze. odluka o javnom gradskom (lokalnom) prevozu. Dakle. Republiåki Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima donet je 1982. 11) Pravilnik o evidenciji o javnim putevima i objektima na çima. a posebno 1988. kao o tehniåkim podacima za te puteve. 8) Pravilnik o naåinu obeleæavaça vozila kojim se prevoze deca. 15/84. kada je uraœen preåiãñen tekst Zakona.23 Zakon o policiji. interni akt o unutraãnjoj kontroli saobrañaja itd. 9) Pravilnik o ukupnom trajaçu vremena upravÿaça vozilom.

umesto OUR uvedena preduzeña. 2. Kaznene odredbe. 5.5. posebno mesto zauzima Pravilnik o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja u ovim preduzeñima. u okviru svojih nadleænosti i u skladu sa svojim poslovnim i drugim interesima. 10. Saobrañaj. 7. Saobrañajni znakovi. Lokalna samouprava (gradovi i opãtine) su. Pravila saobrañaja. Vozaåi. vozaåa i vozilo i – mere i sankcije radi obezbeœivanja utvrœenog sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. unutraãnju kontrolu bezbednosti saobrañaja itd. uvedene privatizacija i ravnopravan tretman svih vidova svojine i sl. Savet za bezbednost saobrañaja.5. Posebno su znaåajni normativni akti preduzeña koja se bave obukom vozaåa i polaganjem vozaåkog ispita. Mada veñina njihovih internih akata tretira problematiku koja je od znaåaja za bezbednost saobrañaja. Na osnovu ovlaãñenja iz ovih zakona doneti su mnogobrojni podzakonski akti na saveznom i republiåkom nivou. U toku 2006. uredili pojedine segmente bezbednosti saobrañaja. prevozom. tehniåkih pregleda vozila. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. promenjen je druãtveno-ekonomski sistem. sistemski su izmenjeni mehanizmi druãtvene kontrole. svojim odlukama. transformisale su se druãtveno politiåke organizacije u politiåke partije. ureœenje povrãina. Ove i druge promene su imale uticaja na stanje sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. Ovo je oblikovano u 11 poglavlja saveznog ZoOBS-a25 i 12 poglavlja republiåkog ZoBS-a. . Finansiranje bezbednosti saobrañaja. 9. 7. 10. Saobrañajno-tehniåke mere. s tim u vezi. Osnovne odredbe. prava i obaveze pojedinih subjekata. 6. tehniåko regulisanje bezbednosti saobrañaja. Vozila. Struktura i sadræaj pravnih akata Strukturalo – sadræinski savezni i republiåki zakon ureœuju sva bitna pitanja u vezi uslova i obaveza koje imaju pojedini subjekti i uåesnici u saobrañaju na putevima. 9. Unutraãnja kontrola. odræavanje ulica i lokalnih puteva i druge vaæne komunalne poslove (parkiranje. 26 1. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA mostalna dræava. ali do kraja 2007. 3. reklame na ulicama i sl. Vozila. 5. 6. – osnovni uslovi za bezbedno i nesmetano uåeãñe u saobrañaju u odnosu na put. zaokruæili sistem pravnih normi u oblasti bezbednosti saobrañaja. naroåito u oblasti obuke vozaåa.5. uredili reæim saobrañaja. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. Oba ova zakona su normativno definisala i uredila zaokruæen sistem zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. 2. Posebne mere za bezbednost saobrañaja. 11. pripremÿen je Nacrt novog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima. 11. odræavanjem puteva i tehniåkim pregledima vozila. 12. 8. Kaznene odredbe. na lokalnom nivou.). 8. Putevi. 159 5. Ovlaãñenja za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona. Posebno su. Taj sistem se sastoji od sledeñih instituta ili celina: – pravila saobrañaja i druge regulacione mere sa stanoviãta bezbednosti i protoånosti i. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. Preduzeña i ustanove su. ovaj zakon nije usvojen. Vozaåi. Posebne mere bezbednosti.26 25 1. Uvodne odredbe. Prelazne i zavrãne odredbe.3. Prelazne i zavrãne odredbe. 4. 3. 4. nestale su samoupravne intersne zajednice.

saobrañaj bicikla. U åetvrtom poglavlju (4. saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. U drugom poglavlju (2. Ovo je grupisano u sedam celina: opãte odredbe. Posebno su detaljno odreœene obaveze u vezi staranja. upotrebu svetala u saobrañaju. prvenstvo prolaza. pravila saobrañaja su priliåno detaljno definisana na meœunarodnom nivou. Pravila saobrañaja) je jedan od najznaåajnijih i najobimnijih delova ZoOBS-a (od 27. vozila sa pravom prvenstva prolaza. i teret na vozilu. a naãa zemlja je prihvatajuñi pojedine konvencije prihvatila i obavezu da ova pravila uredi svojim zakonom. bicikla sa motorom i motocikla. obaveza vozaåa prema peãacima. saobrañaj tramvaja i drugih vozila na ãinama. opremanja i odræavanja. u okviru svojih nadleænosti. Predviœena je i obaveza da se poãtuju zahtevi bezbednosti saobrañaja u procesima: projektovanja. preticanje i obilaæenje. Predviœena je obaveza voœenja evidencija o javnim putevima i objektima na njima. osnovni principi i naåela bezbednosti saobrañaja i definisani najvaæniji pojmovi koji ñe biti koriãñeni. skretanje. a posebno autoputevi. kretanje vozila po putu. presecanje kolone peãaka. saobrañaj na raskrsnici. saobrañaj na auto-putu i putu rezervisanom za motorna vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja a) Struktura i sadræaj saveznog ZoOBS-a Na saveznom nivou su ureœene osnove bezbednosti saobrañaja. saobrañaj na prelazu puta preko æelezniåke pruge. Saobrañajni znakovi) nabrojani su najvaæniji saobrañajni znakovi i predviœeni osnovni uslovi koje oni moraju ispunjavati. do 128 ålana). odnosno sve osnovne odredbe u vezi bezbednosti saobrañaja. U republiåkom Zakonu o putevima ovo je do kraja konkretizovano. P. Putevi) predviœeni su osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi. odstojanje izmeœu vozila. mimoilaæenje. 160 5 . vozila pod pratnjom. Zato su pravila saobrañaja uãla u osnove bezbednosti saobrañaja. kao i redovno brojanje saobrañaja na puteivma po jedinstvenoj metodologiji. Izgled i znaåenje svakog saobrañajnog znaka pojedinaåno predviœeni su u posebnom saveznom pravilniku. Naime. brzinu. kao i nadleænosti u sporovoœenju pojedinih odredaba. magistralni i regionalni putevi. oznake na kolovozu. U prvom poglavlju (1. znakovi izriåitih naredbi i znakovi obaveãtenja. radnje vozilom u saobrañaju. izgradnje. svetlosni saobrañajni znakovi i svetlosne oznake. U posebnom saveznom pravilniku detaljno su utvrœeni osnovni uslovi koje putevi moraju ispunjavati sa glediãta bezbednosti saobrañaja. staraju o bezbednosti saobrañaja. vuåenje vozila. Osnovne odredbe) odreœen je predmet ovog Zakona. zvuåne i svetlosne znake upozorenja. Znakovi opasnosti. Treñe poglavlje (3. saobrañaj u tunelu. U ovom poglavlju su ureœena pravila koja se odnose na: opãte odredbe (koje definiãu opãte obaveze i naåela bezbednosti saobrañaja). a na osnovu sistema saobrañajnih znakova koji je usaglaãen na meœunarodnom nivou. kretanje peãaka. putevi rezervisani za saobrañaj motornih vozila. obeleæavanje prelaza puta preko æelezniåke pruge.Lipovac. finansiranja i odræavanja puteva. zaustavljanje i parkiranje. obeleæavanje radova i prepreka na putu i znaci koje daju ovlaãñena lica. opãte obaveze najvaænijih subjekata da se.

upisivanje mere bezbednosti ili zaãtitne mere u vozaåku dozvolu. lica koja naiœu ili se zateknu. tretirani vozaåi motornih vozila. osposobljavanje vozaåa motornih vozila. prvenstveno. ako red voænje ne odgovara minimalnom vremenu voænje). Republike su uredile detalje registracije motornih i prikljuånih vozila. na vozilo (kontrola vozila. Treba istañi da su duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda predviœene u Konvenciji o saobrañaju na putevima iz 1968. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . analiza krvi ili urina. privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole i skidanje registarskih tablica) i na red voænje u linijskom saobrañaju (obustavljanje saobrañaja na liniji. a posebno uslove za upravljanje vozilima.) i detaljnije uredile osposobljavanje kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita. zdravstvenih ustanova. ovlaãñenih lica i organizacije za odræavanje puteva) u sluåaju saobrañajne nezgode u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta (nezgode sa obeleæjima kriviånog dela). Vozaåi) normira osnovne uslove koji se odnose na vozaåe. Vozila) predviœene su opãte odredbe (koje se odnose na vozila). sticanje prava na upravljanje motornim vozilom. upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. Ovlaãñenje za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona) predviœena su ovlaãñenja pojedinih saveznih funkcionera da donesu podzakonske akte i detaljnije urede naåin sprovoœenja ZoOBS-a.5. privremeno iskljuåivanje iz saobrañaja i rad sa recidivistima). Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji U petom poglavlju (5. primena tehniåkih sredstava. a da su republike uredile uslove koji se odnose na vozaåe ostalih vozila (traktora. Osmi deo ZoOBS-a (8. (ål. 161 5. zaãtitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom i kazne zatvora u sluåaju nepoãtovanja pojedinih odredbi ZoOBS-a. da se obezbedi kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja radi analize konkretne nezgode (i zadovoljavanja pojedinaånih interesa uåesnika). U poslednjem delu ZoOBS-a (11. ali i u republiåkom ZoBS-u. motokultivatora i sl. iskljuåivanje vozila iz saobrañaja. zdravstvene preglede vozaåa i trajanje upravljanja motornim vozilom. struåni pregled. radnih maãina. da se obezbedi spaãavanje nastradalih i smanjivanje posledica nezgode. da se obezbedi kvalitetno evidentiranje nezgode u cilju prañenja i shvatanja problematike bezbednosti saobrañaja. 31. Treba istañi da su na saveznom nivou. Kaznene odredbe) utvrdilo je novåane kazne. vozaåa koji naiœu ili se zateknu. U desetom poglavlju (10. Osnovni ciljevi koji su se æeleli postiñi detaljnim ureœivanjem ovih duænosti su: da se spreåe nova stradanja u saobrañaju.5. da se ometanje protoånosti svede na minimum i ãto pre normalizuje saobrañaj u zoni mesta nezgode. Posebne mere bezbednosti) obuhvata posebne mere bezbednosti koje se odnose na vozaåa (provera trenutnog psihofiziåkog stanja. U sedmom poglavlju ZoOBS-a (7. registracija motornih i prikljuånih vozila i tehniåki pregled motornih i prikljuånih vozila. kontrolni zdravstveni pregled. Deveto poglavlje ZoOBS-a (9. Ãesto poglavlje (6. kao i registraciju ostalih vozila na motorni pogon. Prelazne i zavrãne odredbe) predviœena je dinamika usaglaãavanja postojeñih normativnih akata.). Duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda) predviœene su duænosti pojedinih subjekata (uåesnika nezgode. prestanak vaæenja nekih starih propisa i dinamika stupanja na snagu pojedinih odredbi ZoOBS-a.

kao tehnoloãki pravni akti koji bi podræali i precizirali naåin sprovoœenja pojedinih mera i instituta bezbednosti saobrañaja. uredile ovlaãñenja. vozaåki ispit. ispitivanje vozila. prevoz lica traktorima i prikljuånim vozilima koje vuku traktori. Krsto Bezbednost saobrañaja b) Struktura i sadræaj republiåkog ZoBS-a Republike su detaljnije razradile pojedine odredbe iz saveznog ZoOBS-a i uredile niz pitanja koja nisu bila ureœena na saveznom nivou. 21/90 i 26/91. Na primer. 8) unutraãnja kontrola. 10) finansiranje bezbednosti saobrañaja. zaustavljanje i parkiranje. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Srbije27 ima 12 poglavlja: 1) uvodne odredbe. 15/84. nadleænosti. unutraãnje poslove. podzakonskim aktima nisu obuhvañeni i razraœivani: postupak iskljuåenja vozaåa ili vozila iz saobrañaja. bicikla sa motorom i motocikla. 4) vozaåi (uslovi za upravljanje vozilima. 162 . 7) posebne mere za bezbednost saobrañaja. prevoz lica i tereta motornim i prikljuånim vozilima. P. br. Primera radi. 6) saobrañajno-tehniåke mere. naizmeniåno propuãtanje vozila. vuåenje vozila.Lipovac. probne voænje i sportske i druge priredbe na putu). dozvola za vozaåe traktora i potvrda o poznavanju saobrañajnih propisa). saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. Nisu donoãena odgovarajuña uputstva. kretanje peãaka. 9) savet za bezbednost saobrañaja. 53/82. privremeno oduzimanje registarskih tablica. saobrañaj traktora koji vuku zapreæno vozilo. saobrañaj bicikla. rad na unapreœivanju vozaåa recidivista itd. kao i mnoga druga pitanja koja nisu bila uãla u osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. Posebno se oseña nedostatak uputstava i drugih podzakon27 “Sluæbeni 5 glasnik SR Srbije”. Meœu podzakonskim aktima preovlaœuju pravilnici. saobrañaj radnih maãina i motokultivatora. osposobljavanje kandidata za vozaåe. zdravlje. 3) duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda. vozaåka dozvola. 11) kaznene odredbe i 12) prelazne i zavrãne odredbe. 2) saobrañaj (ukljuåivanje vozila u saobrañaj i promena naåina i pravca kretanja. Ovo je stvorilo brojne nejasnoñe i nepreciznosti u primeni pojedinih mera i ovlaãñenja. Posebno je znaåajno istañi da su rapublike. 5/86. koje su doneli funkcioneri koji rukovode ministarstvima nadleænim za saobrañaj. u skladu sa politiåkom voljom iz perioda donoãenja ovih zakona. registracija i tehniåki pregledi). naåin sprovoœenja zakona. 5) vozilo (ispitivanje vozila. prosvetu i privredu.

WP 5 Contract No RO-97-sc. br. Legal Measures and Enforcement. Contract No RO-97-sc. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . PRI. Final Report. ECMT Actions on Speed Moderation. 53/ 82. 1994. Deliverable 5. RTD programme of the 4th framework programme. br. The ”Escape” Project. Contract Nº: RO-98-RS. Master – Managing Speeds of Traffic on European Roads. 17/74. Brisel. April 1999. inæenjerskim dostignuñima u oblasti izgradnje i odræavanja puteva. The “Escape” Project. Budimpeãta.3047. Treba imati na umu da je veliki broj odredbi vaæeñih propisa prevaziœen. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. Beyond Traffic Safety. COM(2000) 125 final. 163 5. RTD programme of the 4th framework programme. RTD programme of the 4th framework programme. Recommendations/Conclusions Adopted at the Council of Ministers. Priorities in EU Road Safety. 1998. Gadget WP 5. National Strategic Road Safety Plans. razvojem bezbednosti saobrañaja i drugih nauånih disciplina. 1997. Serock (Poland). unapreœivanjem ostalih vaænih propisa (standarda. Project funded by European Commission under the transport. 15/84. propisa o metroloãkim uslovima i sl. Legal Measures and Enforcement.. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules.2235. 2235.Literatura skih akata koji se odnose na primenu mera i ovlaãñenja od strane policije u kontroli saobrañaja. Review of Enforcement Support Systems in EU Countries. April 1999. maj 1996. razvojem automobilske industrije. Project funded by European Commission under the transport. Literatura Rothe. 29/30. nastalim druãtvenim promenama. A Strategic Road Safety Plan for European Union. June 2000. Contract Nº: RO-98-RS. 2000. December 1998. maj 2000. 63/80. 50/88. Working paper 4 (WP3). Commission of the European Communities. Code of Good Practice. Transaction Publishers. P. “Sluæbeni glasnik RS”.). Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road Modernising and Maintenance. Gadget. Project funded by European Commission under the transport.21/90. May 2000. “Sluæbeni list SFRJ”. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima.3047. New Brunswick and London. RTD programme of the 4th framework programme. European Transport Safety Council. Project funded by European Commission under the transport.

Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. P. 8. novembra 1968. broj 6/1978. a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (Sluæbeni list SFRJ – Meœunarodni ugovori. usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. Krsto Bezbednost saobrañaja Mastar – Managing Speeds of Traffic on European Roads.Lipovac. Final Report. 5 164 . Road Traffic Safety Handbook. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. Convention on Road Traffic. Oslo – Kopenhagen. 1996. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski). a stupila na snagu 21. decembar 1998. maja 1977.

2.6.3. Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda 6. Teorije saobrañajnih nezgoda 6.7.4. SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6. Etiologija saobrañajnih nezgoda 6. Modeli bezbednosti saobrañaja 6. Pojam saobrañajne nezgode 6. Prañenje saobrañajnih nezgoda . Fenomenologija saobrañajnih nezgoda 6.1.5.6.

1. Ne meri se karakter. mesto nezgode. lako vidljiva obeleæja lica – uåesnika u nezgodi (pol. starost. na konkretnom mestu. Zato je neophodno da im se posveti posebna paænja. Treba imati u vidu da su ova dva pristupa izuåavanju razliåiti. tj. niti se shvataju odnosi u sistemu åovek-vozilo-put-okruæenje (Å-VP-O) koji su doprineli stvaranju opasnosti. tip. Tako se eliminiãe konkretan izvor opasnosti (konflikt vozila koja skreñu levo i onih koja im dolaze u susret).). Fenomenologija je nauka o pojavama. vrsta i lokacija povreda i sl. silazak sa puta itd.). Fenomenologija saobrañajnih nezgoda izuåava saobrañajne nezgode kao pojave (fenomen). FENOMENOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Najvaæniji pojavni oblik nebezbednosti su saobrañajne nezgode. odnosno koji su izazvali nezgodu. starost. meteoroloãki uslovi. tip nezgode (åeoni sudar. Na primer. Fenomenologija posmatra saobrañajnu nezgodu kao “crnu kutiju”.6. Fenomenologija je vrlo konkretna i omoguñava shvatanje i reãavanje konkretnih problema u saobrañaju. svojstvo u saobrañaju. sloæenih meœusobnih odnosa koji su doveli do saobrañajne nezgode. obeleæja vozila (vrsta. na osnovu fenomenoloãkog saznanja da se na jednoj raskrsnici dogaœaju nezgode pri skretanju ulevo.) itd. niti doprinos pojedinih faktora u nastanku nezgode. Fenomenologija posmatra i analizira statistiåki uzorak saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile u nekom prostoru i vremenu. obaranje peãaka. nalaæe se zabrana levih skretanja ili uvoœenje semafora sa razdvojenim fazama. marka. vreme nezgode. bez dubljeg izuåavanja uzroka. broja i strukture nastradalih. trenda u razvoju pojave. udar u prepreku na putu. ali vrlo isprepletani i meœusobno se dopunjuju. otklanjanje izvora opasnosti. registraciona oznaka i sl. a posebno za definisanje broja i strukture nezgoda. Fenomenologija je veoma znaåajna za shvatanje problema i konkretnih izvora opasnosti. Izuåavaju se samo “spolja” vidljiva obeleæja nezgode (koja se odmah vide i bez posebne struåne analize): broj i struktura nezgoda. vremenske raspodele nezgoda. Na osno167 6. Ne izuåavaju se. Oslanja se na statistiåke i druge jednostavne metode i zato je primerena policiji. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . Razlikuju se dva pristupa izuåavanju saobrañajnih nezgoda: fenomenoloãki i etioloãki pristup. prostorne raspodele nezgoda.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

vu fenomenoloãkih saznanja da se na nekoj deonici puta, u ranim jutarnjim satima, dogaœa veñi broj nezgoda - silaska sa puta i da su posledice ovih nezgoda vrlo teãke, poveñava se broj patrola na terenu i preduzima pojaåana kontrola brzine u ranim jutarnjim satima. Tako se smanjuju izvori opasnosti (velike brzine), na konkretnom mestu i u dato vreme (rani jutarnji sati).

6.2. ETIOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Etiologija je nauka o uzrocima. Etiologija saobrañajnih nezgoda izuåava uzroke saobrañajnih nezgoda. Ona “otvara crnu kutiju” i prouåava status saobrañajne nezgode. Izuåava odnose u sistemu Å-V-P-O koji su doveli do saobrañajne nezgode. Cilj etiologije nije samo spreåavanje rizika u konkretnom prostoru i vremenu, veñ shvatanje zakonitosti koja dovodi do rizika i smanjivanje rizika nastanka nezgode u bilo kom sliånom prostoru i u bilo kom vremenu. Etiologija posmatra nezgodu kao lanac dogaœaja i pokuãava odgovoriti na pitanje koji je u lancu dogaœaja i koliko doprineo nastanku nezgode. Saobrañajna nezgoda se moæe definisati kao “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu” (Baker, Rivers idr.).

6.2.1. Serije dogaœaja
Istraæivaå mora biti dobro upoznat sa razliåitim dogaœajima iz serije koja åini saobrañajnu nezgodu.

6
Slika 6.1. Serija dogaœaja na licu mesta

168

6.2. Etiologija saobrañajnih nezgoda

Svaka saobrañajna jedinica (vozila ili peãaci) umeãana u nezgodu ima svoje serije dogaœaja. Sve serije dogaœaja moraju biti istraæene posebno. Samo tako se mogu sagledati sve okolnosti nastanka nezgode i shvatiti zakonitosti koje dovode do pojedinih tipova nezgoda. Veoma je bitno da se tokom åitavog procesa stalno otkriva i sledi zajedniåka nit. Ova zajedniåka nit se pronalazi u obliku dominantnih tipova saobrañajnih nezgoda, zajedniåkih dogaœaja u seriji, hipoteza, uzroka saobrañajnih nezgoda i mera. 169

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Serije dogaœaja mogu biti podeljene u dve kategorije : 1. Serije dogaœaja pre mesta nezgode. Dogaœaji koji vode do pozicije iz koje je vozaå mogao da percipira opasnost mogu se podeliti na dogaœaje pre putovanja i dogaœaje u toku putovanja (do taåke moguñe percepcije opasnosti). 1.1. Dogaœaji pre putovanja. Generalno se ti dogaœaji javljaju pre i ukÿuåujuñi situacije koje su postojale pre nego ãto je putovanje zapoåeto. Ovi dogaœaji se odnose na uåesnike u nezgodi, a posebno na vozaåa: sposobnosti vozaåa, obuka vozaåa, iskustvo vozaåa, psihomotorne karakteristike vozaåa, inteligencija, navike, zdravstveno stanje, starost, bolesti, povreda, invaliditet, zamor, posao, hobi, stil æivota, dogaœaj koji izaziva emocionalnu uznemirenost, stres, depresiju ili preokupaciju, neispavanost, konzumacija alkohola ili droge, obaveze, kaãnjenje, æurba itd. Meœutim, neki dogaœaji pre putovanja odnose se na vozilo: tehniåka neispravnost, zaprljanost vetrobranskih stakala, slab pritisak u pneumaticima, opremljenost vozila, kvalitet farova, optereñenost itd. 1.2. Dogaœaji u toku putovanja su dogaœaji ili situacije koji se javljaju od poåetka putovanja pa sve do taåke moguñe percepcije, ukljuåuju faktore koji su u vezi sa vozaåem (stajanje zbog odmora, jela ili piña, fizioloãke potrebe, umor, pospanost, bolest, dejstvo alkohola, droga ili lekova, odvrañanje paænje na druge sadræaje, interakcija sa drugim uåesnicima saobrañaja itd.), vozilom (oslabio pritisak u pneumaticima, kvarovi u toku voænje, zamagljivanje prozora, neispravni brisaåi, nepodeãena ogledala itd.), putem (mokar ili zaleœen kolovoz, udarne rupe, prljavãtine, odron na putu itd.) ili okolinom (sunåano vreme, temperatura okoline, zaslepljivanje vozaåa, iznenadni grad, magla ili sneg, smanjena preglednost ili vidljivost itd.). 2. Serije dogaœaja na licu mesta ukljuåuje sve dogaœaje koji su se desili posle pozicije u kojoj je vozaå mogao da percipira opasnost, i to: dogaœaje od percepcije opasnosti do nezgode - prvog kontakta (koåenje, skretanje, ukljuåivanje pokazivaåa pravca, ukljuåivanje stop svetala i sl.), dogaœaje u toku nezgode (kontakt, prevrtanje, povrede, ispadanje putnika iz vozila, kretanje posle sudara, pa sve do krajnjih pozicija i stabilizacije situacije) i posle nezgode (odlazak sa lica mesta, ukazivanje pomoñi, obaveãtavanje, dolazak spasilaåkih ekipa, leåenje, uviœaj, obezbeœenje lica mesta, normalizacija saobrañaja na putu, leåenje, suœenje itd.)

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

6.2.2. Primeri etioloãke analize nezgoda
Saobrañajna nezgoda 1 Milan se obiåno budi u 5,40. Tako uspeva da se spremi i stigne na voz u 6,25. To jutro je prispao i propustio voz. Zato je odluåio da ode na posao automobilom. Uzeo je kljuåeve i utråao u vozilo. Kiãa je tek poåinjala da pada. Tada je primetio da mu je nestalo teånosti za pranje stakla. Brisaåi su umrljali staklo, ali veñ se razdanilo i priliåno dobro se moglo videti. Mada obiåno koristi pojaseve, ovaj put nije imao vremena da ih veæe. Na radiju je åuo da je guæva u saobrañaju na putu kojim je trebalo da proœe. Odluåio je da vozi drugim putem, za koji mu je priåao kolega sa posla. Prvi put je iãao tim putem. Zazvonio je mobilni telefon. Supruga se poæalila da je, opet, zaboravio za roœendan njihove kñerke. Pogreãno je procenio jednu oãtru krivinu na putu. Povrãina puta je bila mokra. Izgubio je kontrolu i udario u banderu pored puta. U bolnicu je primljen sa vrlo ozbiljnim povredama, opasnim po æivot. Preminuo je posle 14 dana. Saobrañajna nezgoda 2 Nikola je bio na æurci na kojoj je popio veñu koliåinu alkohola. Nakon æurke povezao je devojku i nekoliko prijatelja kuñi. Devojka ga je preklinjala da ne vozi pijan, a posebno zato ãto je noñ. To ga je podstaklo da ih impresionira svojom voænjom i pokaæe da mu alkohol ne smeta. Rekao im je da nema nikakvih problema poãto mu je vozilo novo, a ovaj put veoma dobro poznaje. Put je bio suv i nije bilo guæve. Nikola nije koristio pojas, a spreåio je i devojku da ga veæe (“Pa zar ti u mene sumnjaã”). Åinilo mu se da potpuno kontroliãe vozilo. Prijatelji su bili podeljeni: jedan se plaãio, a ostali su bili pripiti i vrlo raspoloæeni. U jednoj oãtroj krivini Nikola je izgubio kontrolu nad vozilom. Vozilo je sletelo sa puta i udarilo u banderu pored puta. Nikola je poginuo na licu mesta, a njegova devojka je preminula u bolnici posle 22 dana. Dva putnika su zadobila teãke telesne povrede, a najbolji Nikolin prijatelj je ostao trajno paralizovan i vezan za invalidska kolica.

6

Saobrañajna nezgoda 3 Miladin je vodio bitku sa godinama. Njegov vid je iz dana u dan slabio. Posebno je imao poteãkoña sa vidom u mraku i tokom kiãnih dana. Noñna voænja ga je sve viãe zamarala, pa je izbegavao da vozi noñu. Kada je vozio noñu, radio je to veoma paæljivo. Svojom sporom voænjom sve åeãñe je ometao i nervirao ostale vozaåe. Posle jedne veåernje predstave vrañao se sa suprugom kuñi. Vozio je vrlo sporo, jer je padala kiãa. On uvek koristi pojaseve, a i njegovi saputnici. U susret je dolazilo mnogo vozila åiji farovi su ga zaslepljivali i zamarali. Njihova kuña je bila veoma blizu. Iznenada, posle mimoilaæenja sa nekoliko vozila, uãao je u jednu oãtru krivinu i sleteo sa puta. Udario je u banderu pored puta. Niko nije zadobio ozbiljnije povrede. 170

6.3. Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda

Analizom ove tri nezgode moæe se uoåiti da su one razliåite: – svaka saobrañajna nezgoda je rezultat jedinstvenog lanca dogaœaja, – prisutni su razliåiti faktori koji doprinose dogaœajima koji su doveli do saobrañajne nezgode i – teãko je za bilo koju od ovih nezgoda definisati samo jedan uzrok. Meœutim, postoje i sliånosti izmeœu ovih saobrañajnih nezgoda: – sve tri su nastale na istoj lokaciji - u oãtroj krivini, – u svakom sluåaju vozilo je udarilo u banderu pored puta, sa smrtonosnim posledicama u dva od tri sluåaja, – u dva od tri sluåaja vozaå, ni putnici nisu koristili pojaseve, – u dva od tri sluåaja brzina voænje je bila suviãe velika; – povrãina puta je bila mokra u dve od tri saobrañajne nezgode; – dve od tri saobrañajne nezgode su se desile noñu. Svaka od navedenih nezgoda je analizirana. Shvañene su okolnosti nastanka nezgoda, struåno definisani propusti koji su doveli do stvaranja opasnosti, propusti koji su spreåili da se izbegne nezgoda i propusti koji su uveñali teæinu nezgode. Na osnovu ovakvih dubinskih analiza saobrañajnih nezgoda odreœuje se ãta je zajedniåko za grupe nezgoda i shvataju zakonitosti koje dovode do nastanka nezgode. Kada se shvate zakonitosti, priroda i naåin delovanja pojedinih uzroka, mogu se struåno planirati mere i aktivnosti koje ñe smanjiti rizike u saobrañaju. Dakle, cilj etiologije saobrañajnih nezgoda vezuje se za otklanjanje opasnosti na jednom mestu (tako ãto ñe se otklanjati pojedini dogaœaji koji su bili zajedniåki u seriji dogaœaja), smanjivanje rizika nastanka pojedinih tipova nezgoda, odnosno smanjivanje opãteg rizika uåeãña u saobrañaju.

Za shvatanje prirode opasnosti u saobrañaju i za uspeãno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja neophodno je uvaæavati fenomenoloãki i etioloãki pristup istraæivanju saobrañajnih nezgoda. Fenomenologija bræe i lakãe daje prve rezultate, ali ne garantuje da su predloæene mere optimalne. Ne garantuje ni da ñe se predloæene mere moñi uopãtavati i da ñe biti efikasne na drugoj lokaciji itd. Meœutim, fenomenologija daje pravce daljeg rada i stvara dobru osnovu za etioloãki pristup istraæivanju. Etiologija pokuãava da opasnosti objasni multidisciplinarno, koristeñi viãe nauånih disciplina. Rezultati etioloãkog pristupa su sporiji, ali pouzdaniji i mogu se uopãtavati.

6.4. POJAM SAOBRAÑAJNE NEZGODE
Definicija nezgode ima nauåno-teorijski i praktiåni znaåaj. U nauåno-teorijskom smislu znaåajno je definisati saobrañajnu nezgodu, jer se tako odreœuju predmet i dometi istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. U praktiånom smislu, de171

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

6.3. DOMETI FENOMENOLOGIJE I ETIOLOGIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

finicija saobrañajne nezgode odreœuje koji dogaœaji ñe se evidentirati, kako ñe se obraœivati, kakvu ñe odgovornost povlaåiti itd. Neke dræave joã uvek nemaju definiciju, pa i ne evidentiraju saobrañajne nezgode. Druge dræave evidentiraju samo nezgode sa najozbiljnijim posledicama itd.

6.4.1. Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda
U pokuãaju da sagledaju probleme stradanja u saobrañaju, UN su se, sredinom proãlog veka, susrele sa problemom evidentiranja nezgoda. Najveñi broj nerazvijenih dræava nije imao nikakvu definiciju saobrañajne nezgode, nisu ih evidentirali kao poseban dogaœaj, nisu im poklanjali posebnu paænju. Kao rezultat dobili su neverovatan porast broja nastradalih u saobrañaju. Komitet UN za unutraãnji transport dao je (1956) sledeñu preporuku definicije saobrañajne nezgode: Saobrañajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koja je zapoåeta na takvom mestu, u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno i u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu. Prema preporuci UN obeleæja saobrañajne nezgode su: – mesto – mesto otvoreno za javni saobrañaj ili je zapoåeta na takvom mestu, – posledice – povreœena ili poginula lica, – uåesnici – vozilo (bilo koje) i – stanje uåesnika nezgode – u pokretu. Treba uoåiti da ova definicija ne obuhvata nezgode sa samo materijalnom ãtetom. To je razumljivo ako se ima u vidu vreme donoãenja ove preporuke. Osnovni cilj je bio da se ãto veñi broj dræava privoli da zapoåne evidentirati makar nezgode sa nastradalim licima. Zato je u preporuku uãlo ono ãto je bilo prihvatljivo za sve dræave. S druge strane, obuhvañene su nezgode sa svim vozilima u pokretu (a ne samo sa motornim vozilima), ãto je bilo vrlo napredno. Napredno je bilo i opredeljenje da se obuhvate sve nezgode na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koje su zapoåete na takvom mestu. Najveñi deo dræava prihvatio je preporuku, a znatan broj ju je prevaziãao i danas evidentira i nezgode sa materijalnom ãtetom. Postoje nerazvijene dræave koje nisu u potpunosti prihvatile ovu preporuku, nisu je uopãte uvrstile u domañe propise ili nisu prihvatile sva vaæna obeleæja (suzile su pojam saobrañajne nezgode). Neke dræave su prihvatile preporuku u svojim propisima, ali je nisu u praksi sprovele. Ipak, ova preporuka je bila prava prekretnica u evidentiranju saobrañajnih nezgoda u svetu i u shvatanju problema bezbednosti saobrañaja. 172

6

6.4. Pojam saobrañajne nezgode

6.4.2. Normativne definicije saobrañajne nezgode
Danas se razlikuju dve grupe definicija nezgode: normativne i nauåne definicije. Normativne definicije su one koje su zapisane u zakonu, standardu ili drugim podzakonskim aktima. Normativne definicije su veoma znaåajne, jer odreœuju ãta ñe se evidentirati, ko ñe i kako obraœivati ove dogaœaje itd. Normativne definicije odreœuju i procedure u vezi ovih dogaœaja, a imaju i uticaj na struåno tumaåenje problema bezbednosti saobrañaja. Meœutim, treba imati u vidu da su normativne definicije vezane za konkretan pravni akt koji se moæe menjati. Zato su ove definicije ograniåene u vremenu (vaæe dok se ne promeni propis) i prostoru (vaæe samo u granicama dræave). Mada je intenzivan proces usaglaãavanja svih vaænih definicija, joã uvek se definicije nezgode razlikuju od dræave do dræave. U nastavku su date neke normativne definicije saobrañajnih nezgoda: – To je dogaœaj, pri kome je nenamerno izazvana povreda ili materijalna ãteta koji se direktno ili indirektno mogu pripisati kretanju vozila ili njegovog tereta (Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja SAD). – To je åinjenica koja se dogodila na putevima ili mestima otvorenim za javni saobrañaj, u kojoj su uåestvovali vozila ili æivotinje u kretanju ili mirovanju i koja je proizvela povrede (sa ili bez smrtnog ishoda) lica ili materijalnu ãtetu (Italija). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na javnom putu ili nekategorizovanom putu koji je dat na koriãñenje za drumski saobrañaj, u kojoj je uåestvovalo makar jedno vozilo koje se kretalo i ako je u njoj jedna ili viãe osoba poginulo, povreœeno, ili je izazvana materjalna ãteta (Zakon o bezbednosti drumskog saobrañaja u Sloveniji). – To je iznenadni i nepredviœeni dogaœaj koji menja stanje vozila i/i onoga ãto se nalazi u njemu (Jugoslovenski standard). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na putu u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana metarijalna ãteta. (Srbija, Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima, ålan 10, taåka 58). Treba uoåiti da se obeleæja saobrañajne nezgode razlikuju izmeœu dræava. Na primer, obeleæja saobrañajne nezgode u Srbiji su: – mesto dogaœaja (“na putu”),1
1 Put

je svaki javni put i nekategorisani put na kojima se vrãi saobrañaj. Javni put je povrãina od opãteg znaåaja za saobrañaj koju svako moæe slobodno da koristi pod uslovima odreœenim zakonom i koju je nadleæan organ proglasio za javni put, kao i ulice u naselju. Nekategorisani put je povrãina koja se koristi za saobrañaj po ma kom osnovu i koja je dostupna veñem broju raznih korisnika (seoski, poljski i ãumski putevi, putevi na nasipima za odbranu od poplava, prostori oko benzinskih pumpi, parkiraliãta i sl.).

173

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

– uåesnici (“vozila”), – stanje uåesnika (“u pokretu”) i – posledice (“jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana materijalna ãteta”). Prema definiciji u ZoOBS-u nisu obeleæja saobrañajne nezgode: krivica, uzrok nezgode, radnja izvrãenja, izvrãilac, iznenadnost, namera itd.. Nauånici Webser, Rivers i Baker se zalaæu za sledeñu definiciju: Saobrañajna nezgoda je “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu”. U toku je proces usaglaãavanja normativnih definicija i razlike izmeœu dræava se vremenom smanjuju. Izgleda da sve normativne definicije (neke bræe, a neke sporije) teæe sledeñoj definiciji: Saobrañajna nezgoda je dogaœaj na putu ili drugom mestu otvorenom za saobrañaj ili koji je zapoået na takvom mestu, u kome je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kome je jedno ili viãe lica povreœeno ili je nastala materijalna ãteta. (Nauåna definicija saobrañajne nezgode).

6.5. TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Teorije nezgoda su rezultat nastojanja da se dogaœanja nezgoda objasne kao objektivna zbivanja, po nekoj zakonitosti. Cilj teorija nezgoda je otkrivanje zakonitost uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Teoretiåari ocenjuju teoriju nezgoda “zakasnelim” u odnosu na aktuelne probleme. Stavovi na koje nailazimo u literaturi su sledeñi: – da se nezgode javljaju sluåajno – Teorija sluåaja – da se javljaju kao zaraze – Teorija zaraze – da su neki ljudi zbog svojih psihofiziåkih i drugih svojstava liånosti skloniji nezgodama od ostalih – Teorija sklonosti nezgodama – da svojstva liånosti, uz nepovoljne faktore sredine dovode do nastanka nezgoda – Spell teorija itd.

6

6.5.1. Teorija sluåaja
Ovo je prva nauåna teorija i vezuje se za uspeãan razvoj teorije verovatnoñe i matematiåke statistike. Kada je verifikovana Pusonova raspodela verovatnoña, uoåeno je da ona dobro opisuje retke dogaœaje. S obzirom na to da su nezgode retki dogaœaji (za pojedinca), broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña. Verovatnoña da neko ima n saobrañajnih nezgoda u nekom vremenu t (ili pri nekoj preœenoj kilometraæi) izraåunava se po obrascu: P(N(t)=n) = an/n · e-a, 174

a na osnovu toga i 175 6. Meœutim. pa i saobrañajnim nezgodama. nemaju svi ljudi istu ãansu da uåestvuju u nezgodama.6. Ljudi se razliåito ponaãaju posle prve nezgode i ãansa za uåeãñe u novim nezgodama zavisi od njih samih. praktiåna istraæivanja su bacila senku i na ovu teoriju. svi imaju istu ãansu da uåestvuju u jednoj nezgodi. meœu vozaåima postoje oni koji su posle kratkog perioda voænje imali viãe nezgoda.2. sklon je i svakoj drugoj. Naime. U nastavku je uoåeno da su razliåiti ljudi razliåito skloni svim akcidentima. nasuprot veñoj grupi koja nije imala ni jednu nezgodu. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . odnosno srednji rizik uåeãña u nezgodama u vreme t. Dakle. Meœutim. Posle ove nezgode oni u duæem periodu voænje nisu imali nezgoda – nisu se zarazili. prva nezgoda menja njihov rizik ponovnog uåestvovanja u nezgodama – dovodi do zaraze. onaj ko je sklon jednoj vrsti akcidenata. Ovo se uklapalo u opãte rezultate istraæivanja u matematici i teoriji verovatnoñe. pa i ideju o zarazi.3. Teorija sklonosti Teorija zaraze je pokuãala da spoljaãnjim uticajem (zarazom) protumaåi åinjenicu da postoji grupa vozaåa koji imaju viãe nezgoda. e – osnova prirodnog logaritma. pa i sklonost ka saobrañajnim nezgodama. ako znamo svojstva liånosti. Ova sklonost zavisi od liånosti i moæe se odrediti. Teorija zaraze Meœutim. pogreãno je sav uticaj pripisivati okolini i spoÿaãnjem svetu – zarazi. prva praktiåna istraæivanja su opovrgla teoriju sluåaja. 6. Teorija sklonosti je odbacila ideju da se nezgode dogaœaju sluåajno. Konaåno.5. 6. Nauånici iz krugova psihologa su postavili hipotezu da svaki åovek ima neku sklonost ka nezgodama. Dakle. odreœena je njihova sklonost ka akcidentima. Na osnovu testiranja vozaåa.5. prema teoriji zaraze. pa i da imaju n nezgoda u nekom periodu t. Zagovornici teorije sluåaja su smatrali da svi ljudi imaju jednake ãanse da uåestvuju u nezgodama. tako da njihov rizik uåeãña u novim nezgodama raste. ali onaj ko jednom uåestvuje u nezgodi ima veñi rizik da ñe uåestvovati u narednim nezgodama nego oni vozaåi koji nisu imali nezgodu.5. ali i oni koji ni posle duæih perioda nisu uåestvovali u nezgodama. a – intenzitet nezgoda. Teorija zaraze polazi od teorije sluåaja i prihvata da svi ljudi imaju istu ãansu da doæive prvu saobrañajnu nezgodu. Dakle. Dakle. Teorije saobrañajnih nezgoda gde su: P(N(t) = n) – verovatnoña da broj nezgoda u periodu t bude jednak n. a u zavisnosti od njihovog psihofiziåkog profila i obeleæja. Teorija sklonosti je dala prve znaåajne praktiåne rezultate. Vrlo brzo je uoåeno da postoji velika grupa vozaåa koji su imali samo jednu nezgodu. karakteristike liånosti (koje se mogu odrediti) definiãu sklonost ka akcidentima.

Moæe se priåati i o jednoj podteoriji teorije sklonosti. nisu uåestvovali u nezgodama. Kada struånjak analizira svaki oæiljak (akcident) on moæe da definiãe sklonost ka novim akcidentima kao svojstvo liånosti.5. ni posle duæeg perioda.4. Ovo nije mogla da objasni teorija sklonosti. Krsto Bezbednost saobrañaja sklonost ka nezgodama. U naãoj praksi su poznati primeri kada su psiholozi za nekog vozaåa ukazali da je sklon nezgodama. a to je teorija oæiljaka. Postojale su i grupe ljudi za koje je odreœena vrlo mala sklonost ka nezgodama. Detaljnija sagledavanja ovog problema dovela su do Spell teorije. saobrañajnih i drugih okolnosti (objektivni faktor). S druge strane. Nauånici su uspeli da za svakog vozaåa. drugi vozaå je sklon nezgodama u vreme kiãe ili kada je mnogo vozila na putu itd.Lipovac. pa su ti vozaåi u vrlo kratkom periodu uåestvovali u desetak i viãe nezgoda. a poslodavac to nije uvaæio. 6. 4) Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode i 5) Modeli koji se oslaçaju na prañeçe indikatora bezbednosti saobrañaja. a oni su u kratkom periodu imali viãe nezgoda. 3) Modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli). a oni. pre prve nezgode. odrede da li je i koliko sklon nezgodama. ali je bezbedan u drugim uslovima. vozaå odreœenih psihofiziåkih osobina nije bezbedan u noñnim uslovima. MODELI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Danas je u zemljama OECD prisutno pet pristupa (modela) bezbednosti saobrañaja: 1) Opisni (deskriptivni) modeli. P. 176 . 2) Modeli predviœanja (Analitiåki makromodeli). Tako su mogli struåno da odaberu najbezbednije ili odbace najnebezbednije vozaåe u grupi koju su testirali. pomogla je vozaåima u preciznijem definisanju njihove sklonosti ka nezgodama u konkretnim uslovima.6. Spell teorija U praksi su uoåeni sluåajevi kada je za nekog vozaåa utvrœena vrlo velika sklonost ka nezgodama. Prema teoriji oæiljaka. 6 6. umesto ranijeg generalnog odbacivanja kao loãih vozaåa (u svim uslovima). Na primer. Prema spell teoriji. ali i od vremenskih. na rizik uåeãña u nezgodama utiåe sklonost koja zavisi od psihofiziåkih karakteristika liånosti (subjektivni faktor). Ovakva teorija je pomogla da se objasne praktiåni primeri u kojima su neki vozaåi åeãñe uåestvovali u nezgodama i obratno. oæiljci su dobar pokazatelj sklonosti liånosti ka akcidentima. Prevoznici su imali veliku korist od ovakvog pristupa. unapred. Na osnovu toga je moguñe i dati stav o sklonosti ka nezgodama.

Ni jedan nije potpun. broj putovanja.6. treba ih procenjivati. manje od 0. Modeli bezbednosti saobrañaja 6. da bi mogli da shvatimo. bolniåki i izveãtaji osiguravajuñih kompanija. Ipak. povreœenih i poginulih lica u ovim nezgodama. indikatori bezbednosti saobrañaja itd. Indikatori bezbednosti saobrañaja se lakãe prikupljaju nego podaci o konfliktu. neophodno je ustanoviti znaåaj i karakter aktivnosti koje stvaraju te probleme – a to je izloæenost. Prednost ovog metoda je ta da se podaci mogu prikupiti veoma brzo. baã kao i indirektna procena broja nezgoda. Rizik je odnos izmeœu nezgoda i izloæenosti. procenat i veliåina prekoraåenja brzine.6. broj åasova provedenih u saobrañaju. broj registrovanih vozila. Prvi zadatak u bezbednosti saobrañaja je opis trenutnog stanja i odreœivanje znaåaja problema. Izloæenost se moæe odreœivati na razliåite naåine: broj stanovnika.5 sekundi je vrlo opasan – teãki konflikt). SAOBRAÑAJNE NEZGODE . Da bi se procenio broj nezgoda na osnovu registrovanih konflikata. broj vozila u saobrañaju ili broj drugih korisnika puta. kod povreœenih i na kraju kod poginulih u nezgodama. Broj i teæina konflikata u saobrañaju je odliåna mera izloæenosti. Merenje izloæenosti se vrãi retko i nesistematiåno. Rizik je otuda termin koji se mora 177 6. pregled navike putovanja (na uzorku stanovnika ).6. broj preœenih vozilo kilometara. Ovaj metod se zasniva na definisanju nezgoda “za dlaku”(konflikata). i indirektne procene izloæenosti (npr. bez obzira ãto se pri tom gubi na preciznosti. Nepotpuno i nekvalitetno izveãtavanje je najvidljivije kod materijalne ãtete. Teæina konflikta se moæe odreœivati kao vreme do sudara (npr. Ako ove veliåine nisu na raspolaganju. Mana im je ãto im je valjanost slabija nego kod tehnike konflikta. zatim kod nezgoda. Opisni modeli Opisni modeli pokuãavaju da opiãu stanje i probleme bezbednosti saobrañaja pomoñu tri dimenzije: izloæenost. broj konflikata. koristi se odnos izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. potroãnja goriva). Svaki ima svoje prednosti i mane. åak indirektniji metod za opisivanje ili prouåivanje stanja bezbednosti saobrañaja. Vremenom (posle nekoliko procena). Ovi izveãtaji i podaci se meœusobno dobro dopunjavaju i trebalo bi ih kombinovati. Oni obiåno imaju veze sa ponaãanjem korisnika drumskog saobrañaja. Indikatori bezbednosti u saobrañaju su drugi. To mogu biti procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva. rizik od nezgode i posledice nezgode. Njena mana je da je valjanost manja od one za saobrañajne nezgode. Postoji nekoliko naåina da se izmeri izloæenost: Brojanje saobrañaja (protok vozila). greãke ñe se smanjivati. Osnovni izvori podataka o nezgodama i posledicama ovih nezgoda su policijski. Obiåno se prati broj nezgoda. stopa vozaåa koji voze pod uticajem alkohola itd. Mere nezgoda i izloæenosti mogu se izraziti na mnogo razliåitih naåina. poredimo i rangiramo probleme bezbednosti saobrañaja. merenje lokalne izloæenosti (na uzorku mesta).1. ãto znaåi da se konflikti mogu smatrati kao merenje izloæenosti.

problem bezbednosti saobrañaja (npr. P. rizik uåeãña u sn = 55 sn sa nastradalim / 100 milion km posledice . posebno u onim sluåajevima kada se vrãe poreœenja. za Ãvedsku je pribliæno: izloæenost = 6 miliardi km/godiãnje. Problem bezbednosti u saobrañaju se moæe odrediti kao zapremina kvadra.000 km/god * 1. = 60.2. km Oåekivani broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u toku godine bi bio oko: Broj poginulih / god. u skladu sa naåinom merenja izloæenosti.Lipovac. km) x (2 pog/100 sn sa nastradalim) = 1. Krsto Bezbednost saobrañaja paæljivo koristiti.000. Na osnovu ovakvog pristupa. broj poginulih) moæe se izraåunavati po sledeñem obrascu: – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (dinamiåki rizik) – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (rizik uåeãñe u s/n) x (posledice) Na primer.1 pog/100 mil. na 100 miliona km) objedinjuje rizik uåeãña u nezgodama (broj nezgoda na 100 milion kilometara) i posledice nezgoda (broj poginulih na 100 nezgoda).000. Rizik uèešæa u SN (sn/km) 6 178 Oèekivani godišnji broj poginulih (pog/god) Slika 6.teæina nezgoda = 2 pog/100 sn sa nastradalim dinamiåki rizik = (rizik uåeãña u sn) x (posledice) = (55 sn sa nastradalim / 100 mil.1 pog/100.ooo km =660 pog/god. odnosno proizvod: (izloæenost saobrañaju) x (rizik nezgode) x (teæina nezgode). . Dinamiåki rizik (broj pog.ooo.

Dok se podaci o nezgodama i njihovim posledicama registruju u kontinuitetu i åuvaju. 3. ali i pri zbrinjavanju i leåenju povreœenih posle nezgode (dobra obuka za ukazivanje prve pomoñi. efikasno transportovanje povreœenih. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ovakav pristup olakãava identifikaciju problema bezbednosti saobrañaja. Smanjivati posledice nezgoda koje su se veñ dogodile: Ovo se moæe postiñi u samom sudaru (upotrebom sigurnonih pojaseva.6. obiåno se evidentiraju nezgode i njihove posledice. 2) druãtveno-ekonomski (nezaposlenost). programima unapreœivanja ponaãanja vozaåa. ugradnjom vazduãnih jastuka i dr.2. Pomoñu ovih metoda åesto je moguñe oceniti i efikasnost odreœene protivmere. kursevima defanzivne voænje itd. prañenjem novih vozaåa. Za eliminisanje efekata prva åetiri faktora moguñe je koristiti mnogobrojne statistiåke metode i ekonometrijske modele. 2. 4) prikupljanje podataka (taånost izveãtavanja o nezgodama). otklanjanjem nedostataka na putu i na vozilima. obezbeœenje kretanja spasilaåkih ekipa. efikasno obezbeœenje mesta nezgode. ali je znaåajnija preraspodela izloæenosti u korist bezbednijih vidova putovanja. uklanjanjem barijera pored puteva. 5) åista sluåajnost i 6) intervencija protivmerama. sistemom kazni. . Modeli bezbednosti saobrañaja 6. boljim zakonima. Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) Postoji bar ãest faktora koji nezavisno utiåu na uåestalost nezgoda: 1) spoljaãnji (npr. strategijom stepenovanih vozaåkih dozvola. sa saobrañaja na sporednim putevima na saobrañaj na autoputevima itd.).). boljom primenom zakona. edukacijom dece. Naime. dugotrajnim i dobro osmiãljenim kampanjama. niskim rastinjem pored puta itd. ali i projektovanje kontramera. vremenske prilike). efikasna i struåna medicinska nega povreœenih itd. sa drumskog na æelezniåki saobrañaj. boljom konstrukcijom vozila. preraspodela sa individualnog na javni prevoz. Na primer. sa noñnog na dnevni saobrañaj. deåijih sediãta i druge zaãtitne opreme. podaci o izloæenosti se procenjuju ili nasumiåno odreœuju za neki dan u godini ili za neku deonicu puta i sl. opreme.6. Pri projektovanju kontramera. Smanjvati rizik nastanka saobrañajnih nezgoda: Ovo se moæe postiñi boljom obukom vozaåa. da bi ovakav pristup dao æeljene rezultate trebalo bi reãiti veliki problem koji se tiåe kvaliteta evidentiranja i izveãtavanja. zaãtitnih kaciga. sa saobrañaja po loãim na saobrañaj u dobrim vremenskim uslovima. Meœutim. 3) transportni (infrastruktura). ali su oskudni podaci o izloæenosti.6. uoåavaju se tri pravca delovanja: 1. Na njih se moæe gledati kao na za179 6. Optimizirati izloæenost saobrañaju: Ovo moæe da znaåi smanjivanje izloæenosti.

Modeli ljudskog faktora su manje sofisticirani i teæi za istraæivanje. Njegova svrha je da razume i predvidi ponaãanje uåesnika u saobrañaju. biomehanika. 180 6 . te da na osnovu tog ponaãanja. treba imati u vidu da poslednja dva faktora mogu veoma bitno uticati na pojavu i umanjiti kvalitet zakljuåaka. fizika itd. pa ih je teãko interpretirati. Krsto Bezbednost saobrañaja menu za kontrolisane eksperimente.Lipovac. ergonomija. 6. sociologija. Mogu se razlikovati modeli koji se odnose na ljudski faktor i tehniåki modeli.6. Drugi naåin za analizu faktora rizika koji stoje iza jedne saobrañajne nezgode je kada se radi na individualnom nivou – tj. Neki od ovih modela omoguñavaju nam da razlikujemo dobre od loãih (nezgodama sklonih) vozaåa. Meœutim. Analitiåki mikromodeli nam omoguñavaju da identifikujemo i kvantifikujemo faktore rizika. puta i okruæenja odredi rizik pojedinaånog uåestvovanja u nezgodama. Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) Analitiåki makromodeli objaãnjavaju kako se faktori nezgode mogu analizirati uz pomoñ ekonometrijskih modela na opãtem nivou. Nekad ovi modeli sadræe veliki broj promenljivih. Za sada nema dovoljno iskustava da bi se uopãtili zakljuåci o dejstvu pojedinih protivmera. Prvi modeli faktora rizika daju vezu izmeœu uåestvovanja u nezgodi i razliåitih ustaljenijih individualnih promenljivih kao ãto su: oãtrina vida. treba biti vrlo obazriv u smislu uopãtavanja rezultata. ali su mnogo vaæniji. Zato se nikada ne moæe predvideti gde. Za ocenu parametara koriste se dva metoda: metod najmanjih kvadrata ili metod maksimalne verodostojnosti. To bi se moglo okarakterisati kao pristup “od vrha ka dnu”. u skladu sa stanjem vozila. Posebno se koriste linearni regresioni model i modeli predviœanja koji se zasnivaju na linearnoj regresiji. pa i nemoguñe izvesti. Meœutim. Postoje dva naåina za ocenu efikasnosti protivmera koje se koriste kod saobrañajne nezgode: – modeli predviœanja (popreåni presek/niz vremenskih intervala) i – ocene efikasnosti (prouåavanje pre/posle). medicina. Posebno je znaåajna intervencija protivmerama. Oba modela imaju svoje prednosti i mane. P. koje je åesto veoma teãko. na nivou odnosa vozaå – vozilo – put – okruæenje kod jedne nezgode. Taj pristup bi se mogao nazvati “od dna ka vrhu”. Saobrañajne nezgode su sluåajni dogaœaji i deãavaju se kao nenamerni rezultat ljudskog ponaãanja. za analizu veñeg uzorka ima smisla koristiti statistiku i statistiåke modele. vreme reagovanja ili karakteristike liånosti. kada i ko ñe izazvati nezgodu. Zato se najbolji rezultati dobijaju kombinovanom primenom oba modela.3. Za razvoj analitiåkih mikromodela znaåajne su razliåite nauåne discipline: psihologija. Meœutim.

4. rad koånica.6. prepreke itd. raskrsnice. ponaãanju i veãtini. SAOBRAÑAJNE NEZGODE .). gustina saobrañaja i sl. Modeli riziånog ponaãanja fokusiraju se na to kako uåesnici u drumskom saobrañaju procenjuju i kako tretiraju subjektivni rizik. ljudski troãkovi. povrãina. a posebno materijalne posledice.6. 6. ãirina. Modeli bezbednosti saobrañaja Modeli akcije (delovanja) su glavna grupa modela ponaãanja. koånice. Vozilo (npr. AIS2 – skrañena skala povreda) ili preko vremena provedenog u bolnici ili na bolovanju.Abbreviated Injury Scale (skrañena skala povreda) je meœunarodno priznata i vrlo rasprostranjena za merenje ozbiljnosti povreda. S druge strane. troãkovi rehabilitacije. Precizno gledano. – modeli saobrañaja bave se ponaãanjem vozaåa i stopom nezgoda kao funkcijom karakteristika saobrañaja (obim. kao ãto su veliåina.) mogu se smatrati kao situacioni stimulansi za vozaåevo ponaãanje. put (geometrija puta. distribucija praznina). njegova veliåina. 181 6. materijalne ãtete. postojanje trotoara. – infrastrukturni modeli bave se vozaåevim ponaãanjem i rizikom od nezgode kao funkcijom karakteristika puta (geometrija. administrativni troãkovi itd. najznaåajnije posledice nezgoda su zdravstveni problem koji se moæe meriti preko ozbiljnosti posledica za svakog povreœenog (npr. eksperimenata ili simulacija (na individualnom nivou). troãkovi i gubici (medicinski troãkovi. stabilnost. Zasnivaju se na Razmunsenovom hijerarhijskom modelu koji pravi razliku izmeœu greãaka zasnovanih na znanju. model riziånog ponaãanja o kome se åesto diskutuje u istraæivanju bezbednosti u saobrañaju je Vajldov model usklaœenosti rizika. homogenost. raspodela brzina. povrãina kolovoza. posledice nezgoda predstavljaju problem bezbednosti saobrañaja. Posledice nezgoda su i ekonomski problem i mogu se kvantifikovati (svesti na jednu jedinicu – novac) kao ãtete. To je model koji povezuje opaæanje rizika sa prihvatanjem rizika.). ureœenost raskrsnica) i sam saobrañaj (obim. 2 AIS . brzina i distribucija brzine. povrede i pogibije lica.6. Postoje dva naåina za prouåavanje posledica saobrañajnih nezgoda: – koriãñenjem statistiåkih metoda (na sveobuhvatnom nivou) i – prouåavanjem datog sluåaja. troãkovi smanjene produktivnosti na radu. stabilnost). Modeli tehniåkog rizika prouåavaju ponaãanje uåesnika u saobrañaju i rizike u specifiånim situacijama: – automobilski modeli bave se uåeãñem u nezgodi i vozaåevim ponaãanjem kao funkcijom karakteristika jednog vozila. prihvatanju ili kontrolisanju rizika. Na primer. Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode Posledice koje nastaju posle saobrañajne nezgode mogu se razliåito predstaviti. Ovi modeli se koriste kada uåesnik u saobrañaju ima problem u opaæanju.

Nenj York. 5 ISS . Kada posledice nezgoda analiziramo kao zdravstveni problem. ali ne i ozbiljnost povrede. Vol. Sa glediãta bezbednosti saobrañaja trebalo bi pratiti pokazatelje: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda. The expected 6 loss of life quality from traffic injuries requiring hospitalisation. treba uoåiti da postoje razliåiti naåini da se opiãe nivo povreda:3 – meœunarodna klasifikacija bolesti (ICD). – zbir ozbiljnosti povrede (ISS). – konzumiranje droge i alkohola i – ostali faktori kao ãto su kvalitet puta. Accident analysis and prevention. skretanje itd. No 6. 6 IIS . Krsto Bezbednost saobrañaja Mnogo je faktora koji utiåu na posledice nezgode: – tip i starost uåesnika u saobrañajnoj nezgodi (lica i vozila). starost. ozbiljne povrede nastaju u treñoj.). obilaæenje. Na osnovu analize ICD moguñe je za pojedine tipove nezgoda odrediti najugroæenije delove tela i tipiåne vrste povreda. U ekonomskom smislu. 25.Injury Severity Score (ukupan rezultat ozbiljnosti povrede) se odreœuje u situacijama kada su prisutne viãestruke povrede.).1993. p. model i tip motornog vozila. – gubitke i 3 Guria.Injury Impairment Scale (skala oãteñenja pri povredama) rangira oãteñenja od 0 (kratkotrajna) do 6 (trajno prekida neku funkciju organizma) 7 QALY . J.. odnosno teæe povreœenim) licima i – broj nezgoda sa materijalnom ãtetom (bez povreœenih lica). 4 ICD . – ekonomski problem itd. – stepen prenosa koji odreœuje opseg stvarne brzine (u drugoj brzini nastaju materijalna ãteta a nekad lakãe povrede. 182 . P. koriãñenje zaãtitne opreme (pojaseva.Lipovac. kaciga i sl. voænja unazad. – broj nezgoda sa nastradalim (sa lakãe. åine se pokuãaji da se sve posledice nezgode svedu na: – troãkove.Quality Adjusted Life Years (godine prilagoœenog kvaliteta æivota) odreœuje posledice nezgode kao broj godina u kojima se menja kvalitet æivota nastradalog.C.6 – godine promenjenog kvaliteta æivota (QALY)7 itd.5 – skala oãteñenja pri povredama (IIS). stanje pored puta. Posledice saobrañajnih nezgoda mogu se posmatrati kao: – problem saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. a najteæe povrede i smrtni ishod u åetvrtoj brzini).International Classification of Diseases (Meœunarodna klasifikacija bolesti) pokazuje lokaciju i tip povrede. – masa motornog vozila (smrtni rizik u sudaru vozila åije su mase 900kg i 1800kg je deset puta veñi za vozaåa lakãeg vozila).765-772. – zdravstveni problem. – broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda. – tip manevra vezanog za nezgodu (preticanje.4 – skrañena skala povreda (AIS).

Modeli bezbednosti saobrañaja – ãtete od saobrañajnih nezgoda (ekonomska kvantifikacija posledica nezgode). ãto znaåi da kratkoroåne promene zabeleæenih brojeva ne reflektuju obavezno i promene u dugoroåno oåekivanom broju. – izveãtavanje o saobrañajnim nezgodama i povredama u zvaniånoj statistici nije kompletno. – vrsta puta (autoput. 9 European Transport Safety Council. SAOBRAÑAJNE NEZGODE .).9 Ovde se pod indikatorima bezbednosti saobrañaja podrazumeva svaka mera (indikator) koja je u vezi sa nastankom saobrañajne nezgode ili povrede. Posebno se istiåu uticaji: – naåin uåeãña u saobrañaju (putnici u putniåkom vozilu su ugroæeniji oko 10 do 20 puta nego putnici u autobusu ili tramvaju. gubici u proizvodnji (bolovanja i smanjivanje uåinka) oãteñenja imovine. 8 COST 313: Socio-Economic Cost OF Road Accidents. Postoji veliki broj indikatora bezbednosti saobrañaja. troãkovi rehabilitacije. – brzine uåesnika u nezgodi. 183 6.5.6. – vrsta saobrañajne nezgode (åeoni sudari imaju najteæe posledice. Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja Danas se veoma velika paænja posveñuje moguñnosti definisanja stanja i problema bezbednosti saobrañaja na osnovu prañenja odreœenih indikatora.). Broj saobrañajnih nezgoda i povreda nije najbolji pokazatelj nivoa bezbednosti saobrañaja: – broj nezgoda i nastradalih lica je posledica sluåajnog kolebanja. 1994.6. danas metode procene socio-ekonomskih troãkova veoma variraju izmeœu razliåitih dræava. EC Transport Research. To znaåi da promene broja saobrañajnih nezoda mogu biti posledica promene spremnosti prijavljivanja saobrañajnih nezgoda policiji. peãaci su ugroæeniji od putnika. Nisu svi oni jednako znaåajni. useci i sl. Commission of the European Communities. Modeli posledica saobrañajnih nazgoda mere znaåaj pojedinih faktora koji utiåu na veliåinu posledica nezgoda.8 Najznaåajniji elementi koji se uzimaju u obzir su: medicinski troãkovi leåenja. nezgode u preticanju. Brussels 2001. – starost povreœenih lica itd. Transport Safety Performance Indicators. – masa vozila. Znaåaj indikatora se moæe oceniti na osnovu jaåine veze sa deãavanjem saobrañajne nezgode ili povrede. nasipi. Directorate-General XIII. Luxembourg.6. obaranje bicikla i motocikla itd. a biciklisti su najugroæeniji). 6. a zatim obaranje peãaka. lokalni put) i stanje okruæenja puta (barijere pored puta. troãkovi zastoja u saobrañaju i sl. administrativni troãkovi. odnosno da li u velikoj meri doprinose saobrañajnoj nezgodi i da li se na njih moæe uticati merama i programima bezbednosti saobrañaja. Mada se vrãe napori u cilju usaglaãavanja.

Lipovac. imaju kvalitetnije i sadræajnije programe i imaju bolje pokazatelje bezbednosti saobrañaja. ali da ne doœe do saobrañajne nezgode. 6 184 Slika 6.). – indikatori koji se odnose na vozila. – indikatori koji se odnose na puteve. pa da tek tada shvatimo da postoji opasnost. Dræave koje su ovo zapoåele. protokoli merenja i sl. Suãtinski elementi sistema menadæmenta bezbednosti Svi indikatori bezbednosti saobrañaja mogu se svrstati u sledeñe grupe: – indikatori koji se odnose na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja – broj saobrañajnih nezgoda ne govori niãta o procesu i posledicama saobrañajnih nezgoda. a posebno sakupljanje podataka i metod posmatranja (uåestalost sakupljanja uzorka. Ovde od koristi mogu biti indikatori bezbednosti saobrañaja. EU se zalaæe da sve dræave ålanice i kandidati prihvate i standardizuju prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja. Veoma je znaåajno da ove podatke sakupljaju nezavisna tela najmanje jednom godiãnje. P. veliåina i vreme uzimanja uzorka. . kao i da ih objavljuju. Moguñe je da uslovi budu veoma riziåni. lakãe projektuju efektivne kontramere. – nije moralno åekati da se dogodi dovoljan broj nezgoda. neophodno je razumeti proces koji dovodi do saobrañajnih nezgoda.3. Da bi se razvile efektivne mere za smanjenje broja saobrañajnih nezgoda i broja nastradalih lica. – indikatori koji se odnose na zbrinjavanje povreœenih u nezgodama.

kako bi se sakupili podaci na evropskom nivou. kao i sa ciljevima politike. kategorija puteva. putnicima koji se nalaze na prednjim sediãtima. deåjim zaãtitnim sistemima. Alkohol Vozila Pasivna bezbednost EuroNCAP 4) EuroNCAP testovi osobina vozila prilikom saobrañajnih nezgoda i kombinacija rangiranja pomoñu zvezdica u EuroNCAP i sastav flote vozila u zemlji ukazuju na kvalitet pasivne bezbednosti u zemlji. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Sigurnosni pojasevi % korisnika automobila 3) Podaci o koriãñenju sigurnosnog pojasa moraju se razlikovati. putnicima koji se nalaze na zadnjim sediãtima. Opservacije moraju pruæiti reprezentativnu sliku ãirom zemlje. periodi odreœivanja. Kako bi se omoguñila meœunarodna poreœenja. Transport Safety Performance Indicators. ako je potrebno. itd. . kada je reå o razliåitim kategorijama puteva i razliåitim klasama vozila. Preporuåuju se godiãnja odreœivanja. kada je reå o: vozaåima. Stvarne brzine se moraju uporediti sa postojeñim ograniåenjima brzina i ciljevima politike.1.). % iznad ograniåenja 2) Za prañenje voænje pod dejstvom alkohola potrebna je metodologija pomoñu koje policija sprovodi sluåajna testiranja u stratifikovanom uzorku. Ponaãanje u vezi sa voænjom pod dejstvom alkohola se mora uporediti sa zakonima u vezi sa konzumiranjem alkohola. ako je potrebno. 10 European Transport Safety Council. Brussels 2001. Pokazatelji performansi bezbednosti na putevima za najbolju praksu (preporuka Evropskog saveta za bezbednost saobrañaja10 Kategorija Ponaãanje Opis Brzina Indikator Detalji % iznad zakonskog 1) Reprezentativno prañenje brzina ograniåenja mora se sprovesti ãirom zemlje.6. Modeli bezbednosti saobrañaja Tabela 6. i to koriãñenjem stratifikovanog uzorka: razliåite klase vozila i kategorije puteva. 185 6. Moraju se usaglasiti protokoli za sakupljanje podataka.6. moraju se uskladiti postojeñi protokoli za sakupljanje podataka (uåesnici u saobrañaju.

kao komponente politike bezbednosti puteva. kada su u pitanju teãke povrede. jer se vodiåi i standardi razlikuju meœu zemljama. P. Kvalitet drumske mreæe Menadæment Vreme traume stizanja % koji zadovoljava 7) Kombinacijom vremena pozivanja i ciljeve ili propise/ vremena odgovora. meœunarodna poreœenja nisu smislena. dobija se vreme zakone stizanja. mora se razviti pokazatelj performansi za odreœivanje kvaliteta bezbednosti drumske mreæe. Po definiciji. Ovaj pokazatelj ima za cilj ocenjivanje kvaliteta postojeñe drumske mreæe.Lipovac. veñ i kada se radi o drugim naåinima transporta i drugim vrstama saobrañajnih nezgoda. Mora se obaviti poreœenje izmeœu ovog 'cilja' i stvarnog vremena stizanja. Preporuåuje se razvoj ovakvog pokazatelja. Ovaj pokazatelj bi trebalo razviti. kada je reå o standarde projekta razliåitim kategorijama puteva. ne samo kada je u pitanju drumski transport. Od interesa je odreœivanje stvarnog kvaliteta bezbednosti i poreœenje tog kvaliteta sa samo-uvedenim 'referencama'. Preporuåuje se razvoj pokazatelja performansi za kvalitet medicinskog tretmana. 6 186 Kvalitet % koji zadovoljava 8) Kada su u pitanju saobrañajne medicinskog ciljeve ili propise/ nezgode u kojima postoji opasnost da tretmana zakone ñe doñi do smrtnosti (pravovremeno) visokokvalitetno medicinsko zbrinjavanje veoma je znaåajno. Hitne sluæbe. Krsto Bezbednost saobrañaja Kategorija Put Opis Kvalitet projekta puteva Indikator Detalji % puteva koji 5) Mnoge zemlje imaju vodiåe za zadovoljavaju projekat puteva. u pogledu postojeñih vodiåa i standarda. ovde se moraju uzeti u obzir razliåite kategorije puteva. moraju stiñi na lice mesta u odreœenom (zakonski utvrœenom) vremenskom periodu. ãto ukazuje na performanse (usaglaãavanje) sistema menadæmenta traumama. Naravno. % puteva koji se uklapaju u hijararhiju drumske mreæe 6) Prihvatanjem filozofije koja se odnosi na 'funkcionalnu hijerarhiju puteva'. posebno kvalifikovani lekari. ãto zavisi od dostupnosti specijalizovanih trauma centara. .

6. Modeli bezbednosti saobrañaja Danas se sve viãe koriste mere ponaãanja: procenti koriãñenja sigurnosnih pojaseva. Tabela 6. godinom godini Nisu obavljena merenja Reforma politike Vrednovanje bezbednosti na putevima Pokazatelj Procenat populacije +30% koji drumske saobrañajne nezgode smatraju javnim zdravstvenim problemom Procenat onih iznad –27% BAC zakonskog ograniåenja prilikom policijskih provera Procenat ukupnog broja preœenih kilometara vozila koja prekoraåuju dozvoljenu brzinu voænje –35% Voænja pod dejstvom alkohola –40% Prebrza voænja Nema promene Ostali prekrãaji Procenat vozila koja –50% se kreñu na isuviãe malom rastojanju od drugog vozila Proporcija ulica koje ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Proporcija ruralnih puteva koji ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Smanjenje Nema promene Bezbednije okruæenje urbanog saobrañaja Bezbednije okruæenje ruralnog saobrañaja Koriãñenje zaãtitnih ureœaja u automobilima Nema promene Smanjenje Nema promene Procenat korisnika 95% automobila koji koriste bezbednosne ureœaje Nema promene 187 6.6. 1999) Cilj za 2000. godine. 1998. Rezultati postignuti do u poreœenju sa situacijom u 1994. Indikatori bezbednosti puteva u Ãvedskoj i napredak u njihovom realizovanju do kraja 1998 (Vagverket. u poreœenju sa 1994.2. zaãtitnih kaciga. proporcija vozaåa koji voze pod dejstvom alkohola. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . godinu. koji prekoraåuju dozvoljeno ograniåenje brzine voænje ili koji ne poãtuju semafore (“prolaze na crveno”).

Naime. godinom godini Nema promene Indeks ponaãanja u +12% sluåaju saobrañajne nezgode Procenat peãaka i biciklista koji koriste reflektivne ureœaje 60% Nisu obavljena merenja Koriãñenje biciklistiåkih zaãtitnih kaciga Procenat biciklista 80% koji koriste zaãtitne kacige 18% je nosilo zaãtitne kacige u 1998. Mada su policijske evidencije jedinstvene. Najznaåajnije evidencije o nezgodama vode: – policija: policajci popunjavaju poseban SN upitnik koji sadræi sve najznaåajnije podatke o saobrañajnoj nezgodi i njenim posledicama. znanje u vezi sa prvom pomoñi Krañe vreme Nema promene reagovanja. niti posledica nezgode (vrsta i stepen povreda. veliåina materijalne ãtete i sl. policija evidentira nezgode odmah posle dogaœaja. najsveobuhvatnije i najpreciznije. odnosno nezgode kod kojih je policija izlazila na lice mesta. za leåenje i analizu uzroka smrti i sl.7. Mada se ovi podaci utvrœuju od strane struånih lica (lekara) treba imati u vidu sledeña ograniåenja: lekari se bave spaãavanjem i evidentiraju prvenstveno podatke koji su znaåajni za leåenje i oporavak povreœenih. sa 1994. policija nije struåna za precizno odreœivanje uzroka.). 6. odnos izmeœu postojeñih i æeljenih vrednosti indikatora odreœuje ãta bi trebalo predvideti u programima bezbednosti saobrañaja i koje mere treba preduzimati. ne postoji 188 6 . – zdravstvene ustanove: za svako lice koje je primljeno na leåenje evidentiraju se svi podaci koji mogu biti znaåajni za shvatanje povrede. P. Rezultati postignuti do u poreœenju sa 1998. godine. poboljãano znanje u vezi sa prvom pomoñi Prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja omoguñava da se shvate i precizno definiãu problemi bezbednosti saobrañaja. u poreœenju situacijom u 1994. ali i da se planiraju efektivne mere bezbednosti saobrañaja. okolnosti. godinu.Lipovac. godini Hitne medicinske Proseåno vreme sluæbe reagovanja od alarmiranja do tretmana. Krsto Bezbednost saobrañaja Reforma politike Bezbedniji automobili Vidljivost u saobrañaju Pokazatelj Cilj za 2000. odnosno pre nego ãto se struåno analizira nezgoda i shvate sve okolnosti njenog nastanka. PRAÑENJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Saobrañajne nezgode sa ozbiljnijim posledicama se evidentiraju i prate. treba imati u vidu sledeña ograniåenja: policija evidentira nezgode o kojima je obaveãtena.

– evidencija obeleæja nezgoda na statistiåkim upitnicima (SN upitnik) koji se unose u jedinstven informacioni sistem MUP-a . osiguranja imaju interes da procenjuju u svoju korist. . a posebno nezgode sa nastradalim licima. Mada se ovi pokazatelji utvrœuju struåno. – nezavisna tela i komisije za nadzor (Traffic Safety Audit) treba da budu najvaæniji redovni korisnik podataka o nezgodama kako bi nezavisno od putara. niti organi koji upravljaju putevima (direkcije za puteve i nadleæni organi za saobrañaj) ne vode posebne evidencije o nezgodama. O svakoj nezgodi se vodi sudski proces. – uviœajna dokumentacija o saobrañajnoj nezgodi itd. ove evidencije nisu usaglaãene. nisu uvedeni standardi evidentiranja tako da se zadovolje zahtevi bezbednosti saobrañaja itd. Traffic safety and the driver (Page 154-155). – osiguranja: za svaku nezgodu kod koje se pojavljuje zahtev za isplatom ãtete.6. nema jedinstvene baze podataka (veñ svako osiguranje vodi svoje evidencije). odnosno izveãtaj o obezbeœeçu lica mesta). L (1991). 189 6. Pri tome se moæe razlikovati nekoliko razliåitih izveãtaja i evidencija: – hitni izveãtaji o nezgodi koji podnose policajci koji prvi izaœu na lice mesta. L (1985). Policija je obiåno prvi organ koji se redovno obaveãtava o nezgodi. Evans. trebalo bi imati u vidu ograniåenja: osiguranja evidentiraju nezgode i posledice za svoje potrebe. Prañenje saobrañajnih nezgoda Literatura Ercoli. niti jednostavan pristup ovoj bazi. a posebno da ne osudi nekoga ko nije kriv za nezgodu (zato se okolnosti nastanka nezgode åesto utvrœuju povoljnije za okrivljenog). ne postoje standardi evidentiranja u sudovima. i Negri. a uviœaj vrãe lokalno nadleæni organi (izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. – evidencija nezgoda kod kojih saobrañajna policija vrãi samo obezbeœenje lica mesta.7. Paris: Onser. policije i drugih dræavnih organa vrãili analizu i procenu bezbednosti puta. ne postoji jedinstvena baza podataka. L. – sudstvo: u sudovima se vrlo struåno i sveobuhvatno analizira veliki broj nezgoda. – dnevni izveãtaji o kriviånim delima. osiguranja evidentiraju podatke koji su znaåajni za isplatu ãtete. koji izlazi na lice mesta i evidentira najvaænije podatke o nezgodi. niti standardizovane. mada bi ove evidencije trebalo da pomognu u definisanju opasnih mesta na putevima i otklanjanju opasnosti. Mada su ove evidencije najkvalitetnije. koji prati odgovarajuña dokumentacija. SAOBRAÑAJNE NEZGODE jedinstvena baza podataka. New York. sud vodi raåuna da ne napravi greãku. – putari: naãa preduzeña za odræavanje puteva. Evaluation 85. evaluation of local safety measures. Van Nostrand Reinhold. U naãoj zemlji ovaj nadzor ne funkcioniãe. trebalo bi imati u vidu ograniåenja: znatan broj nezgoda se ne analizira na sudovima. A proposal for the stadarization of road accident reports. Posebno su znaåajni podaci koji ñe posluæiti da se proceni osnov za isplatu i visina ãtete.

Procesi poenti i njihovo statistiåko izvoœenje zakljuåaka. Osiguranje automobila i spreåavanje nesreña na putu. 190 .. No 6. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden.1993. A (1995). VTI izveãtaj broj 390 A. Karr. R. Procena oåekivanog broja nesreña. Analize nesreña i prevencija 22 (4) 371-378.765-772. Haght. Poreœenja bolniåkih i policijskih podataka o povreœenim. EIB. Institut za sigurnost na autoputu. Accident analysis and prevention. Izloæenost. Drugo izdanje. An introduction to probability theory and its applications. Hakkert A.1994. H. Guria. Septembar 1995. E (1988). OECD. and Bruin. The expected loss of life ljuality from traffic injuries requiring hospitalisation. Meœunarodni saobrañaj i baza podataka o nezgodama. 45-48. Durholt. Finska. Stein. van Gorkum. A. Matematiåke statistike i analize podataka. The extent and some implications of incomplete accident reporting. 25. Accident analysis an prevention. NJ (1957). H. 1994. Volume I Çiley. R. Michaels.. New York. i Yiik Diew Wong (1993). J. Jednogodiãnje istraæivanje. (1987). C (1987). EC Transport Research. Hautzinger. J. Da li su nesreñe raspodeljene otrovom? Statistiåki test. H. Saobrañajni inæinjering izdanje 36 br. Paris. 1996/09 Nicholson. Marcel Dekker.W Knuiman (1994). Thulin. Harris. Analiza nesreña i prevencija 18(1). Rosman.. 2-11 Rothengather. Dve proste tehnike za odreœivanje vaænosti mera smanjenja nesreña. Analize nesreña i prevencija 25 (1) 91-97.S.L. Sudari i kamioni ukljuåeni u njima: Studije pojedinih sluåajeva. E (1986). Bulletin 70. rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ljudi. F (1991). S (1990).Lipovac.S i Hauer. OECD/IRTAD (1995). Drugo izdanje. Analize podatakai zaãtita 26(2) 215-222. I. P. Hauer. Commission of the European Communities. Cost 313: Socio-economic cost of road accidents. Eds. p. Induced Exposure. T. Hyden. D. A. OECD Istraga o putnom saobrañaju (1990). Duxbury Press. Tassaux-Becker (1993). Berichte der Bundersanstalt fur strabennjesen BAST. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju. Tehnika saobrañajnih konflikata. Luxembourg. New York. (1973). i Nilsson. P. i M. Putni saobrañaj. S i Jones. Assen.M (1966). Lund institut tehnologije.C. Krsto Bezbednost saobrañaja 6 Feller. Vol 5. Hornstein. Odeljenje za planiranje saobrañaja i inæinjering. Belmond. Directorate-General XIII.11-13. A. F. H. Vol. Rice. Seminar. Road user behavior: Theory and research. G (1994).12 strn. Helsinki. The real number of road traffic accident counts inPravi broj saobrañajnih nesreña u Holandiji.

Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda 7.3.7.6.4.5. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7. Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7. Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda 7.8.1. Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda 7.2. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7.7. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima . Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije 7.

. 1996. i Banoviñ B. ovi autori istiåu da je uviœaj istovremeno i kriminalistiåka radnja.1. Uviœaj se ne iscrpljuje u neposrednom åulnom opaæanju. Procesualistiåke definicije uviœaja Ovo su najstarije i najåeãñe definicije uviœaja. Kriminalistiåke definicije uviœaja Kriminalisti smatraju da procesualistiåke definicije nisu obuhvatile suãtinu uviœaja. Bezbednost 3. koje se registruju u zapisniku o uviœaju. 7. ali ima i eksplicitnih definicija.. M. istiåu znaåaj misaone aktivnosti organa koji vrãi uviœaj i navode da su struåni poslovi koji se vrãe na uviœaju vaæan deo 1 Ãkuliñ. Æarkoviñ M. One se temelje na Zakonu o kriviånom postupku i prepriåavaju njegove odredbe. a to su struåni poslovi na uviœaju.2. uviœaj predstavlja istraænu.. Prema ovom pristupu. Prilog definisanju pojma uviœaja. da se temelji na åulnom opaæanju. Ove definicije prihvataju da je uviœaj procesna radnja. Meœutim. str.1. Beo- grad.7. Kriminalistiåke definicije su najåeãñe implicitne. 193 7.1. da je u skladu sa ZKP i da je zapisnik o uviœaju jedini vaæan dokument sa uviœaja. odnosno procesnu radnju koja se preduzima u skladu sa ZKP i sastoji se u neposrednom åulnom opaæanju kakvih åinjenica vaænih za razjaãnjenje kriviånog dela. Lipovac K. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . kriminalistiåke definicije uviœaja i specifiåna definicija uviœaja kao sistema radnji.1. 7.. POJAM I ZAKONSKI OSNOV VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Postoje razliåiti pristupi definisanju pojma uviœaja:1 procesualistiåke definicije uviœaja. 321-336.

uz pomoñ razliåitih pomagala). uviœaj saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånog dela je predviœen u Kriviånom Zakoniku. ). Zakonom o prekrãajima. struåno obraœuju i u uviœajnoj dokumentaciji registruju i fiksiraju predmeti.4 Kriviåni zakonik je definisao sledeña kriviåna dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja: 2 Veñina 7 saobrañajnih nezgoda kod kojih se vrãi uviœaj i nisu kriviåna dela.). tragovi i druge okolnosti znaåajne za razjaãnjenje saobrañajne nezgode.1. a ne za kriviåno delo (najveñi broj nezgoda nisu kriviåna dela). 194 .) i druge vaæne okolnosti (karakteristike puta. koje je protivpravno i koje je skrivljeno (ålan 14. i to u uviœajnoj dokumentaciji (a ne samo u zapisniku o uviœaju). KZ). pre formalnog pokretanja postupka. a da ZKP odreœuje samo formu uviœaja. – sprovodi se u skladu sa odredbama zakona (u skladu sa ZKP. Kriviåni zakonik je definisao kriviåno delo kao ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo. savremenom pristupu.1. opaæaju. samo istraæna. samo kriminalistiåka. 7. koje je protivpravno i koje je skrivljeno.4. Formalno pravno. tragovi (trag koåenja i sl. – registruje se i fiksira ono ãto je znaåajno (a ne sve).3. Dakle. kriminalistiåke definicije istiåu da kriminalistiåke radnje predstavljaju suãtinu i sadræaj uviœaja. Zakoniku o kriviånom postupku. Krsto Bezbednost saobrañaja uviœaja. 4 Kriviåno delo je ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo. Uviœaj kao sistem radnji Uvaæavajuñi dualnost uviœaja (procesni i kriminalistiåki segment) izdvojena je posebna sistemska definicija uviœaja koja najbolje odreœuje smisao i formu uviœaja saobrañajnih nezgoda.Lipovac. – uviœaj se vezuje za saobrañajnu nezgodu. ali se moæe vrãiti u toku istrage i na glavnom pretresu.2 Zakonom o upravnom postupku. ZKP. 7. – na uviœaju se opaæa (to nije samo neposredno åulno opaæanje. veñ moæe biti i posredno. samo saobrañajna itd. Dakle. Prema ovom. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima itd.). P. Zakonski osnov za vrãenje uviœaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda vrãi se neposredno posle nezgode. osnovna obeleæja uviœaja su: – uviœaj je sistem radnji (a ne samo procesna. vremena.3 ZoOBS i u internim aktima MUPa. veñ su prekrãaji. uviœaj saobrañajnih nezgoda je sistem radnji kojima se u skladu sa odredbama zakona. meteoroloãke prilike. alkoholisanost vozaåa i sl. – na uviœaju se struåno obraœuju (a ne samo opaæaju) predmeti. 3 Ålan 238.

postavljanjem prepreka na saobrañajnicama ili drugi sliåan naåin tako ugrozi javni saobrañaj da time dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. KZ) 9 (1) Ako je usled dela iz ål. (ålan 289. ovog ålana uåinjeno iz nehata. kazniñe se zatvorom do tri godine. 290. (ålan 290. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. 291. KZ) 8 (1) Vozaå motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoñi lice koje je tim prevoznim sredstvom povreœeno ili åiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao. (3) Ako je usled dela iz ål. – piratstvo. 1. i 295. 1. trolejbuski. 289. stav 3. ovog ålana izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom obavezno je. 1. stav 1. i 2. prevoznim sredstvima ili javnim saobrañajem ili nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. broda i drugog prevoznog sredstva. (5) U sluåajevima iz st. stav 2. stav 3. KZ) 6 (1) Ko uniãtenjem. 289. 1. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda – ugroæavanje javnog saobrañaja. i 295. 1. 290. stav 2. ili kojem je povereno rukovoœenje voænjom. ovog ålana kazniñe se i odgovorno lice koje izda nalog za voænju ili dopusti voænju. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. 290. st. 291. st. 290. i 2. KZ) 7 (1) Sluæbeno ili odgovorno lice kojem je poveren nadzor nad stanjem i odræavanjem saobrañajnica i objekata na njima. znakova ili ureœaja za signalizaciju ili zaãtitnih i odbojnih ograda koji sluæe bezbednosti javnog saobrañaja na putevima. ovog ålana uåinjeno iz nehata. i 2. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do åetiri godine. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina.7. autobuski saobrañaj ili saobrañaj æiåarom tako da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. – nesavesno vrãenje nadzora nad javnim saobrañajem. ovog ålana uåinjeno iz nehata. stav 3. uticaja alkohola ili drugih razloga nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom ili da vozilo nije ispravno i time izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. tramvajski. (4) Ako je usled dela iz ål. st. i 295. (3) Ako je delo iz st. i 295. uklanjanjem ili teæim oãteñenjem saobrañajnih ureœaja. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.9 5 (1) Uåesnik u saobrañaju na putevima koji se ne pridræava saobrañajnih propisa i time tako ugrozi javni saobrañaj da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. stav 3. KZ) 195 7. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. stav 1. 1. st. 1. iako zna da vozaå zbog umora.6 – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja. (2) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila teãka telesna povreda povreœenog lica. kazniñe se zatvorom do tri godine.7 – nepruæanje pomoñi licu povreœenom u saobrañajnoj nezgodi. stav 2. pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku ãtetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara. 291. 289. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera. (ålan 296. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.8 – teãka dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja. (2) Ako je usled dela iz ål. – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja nasiljem.5 – ugroæavanje saobrañaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom. stav 3. brodski. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . kazniñe se novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. i 2. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera. 291. (2) Ko se ne pridræava saobrañajnih propisa i time ugrozi æelezniåki. (3) Ako je delo iz stava 1. (2) Kaznom iz stava 1. – otmica vazduhoplova. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. sredstava. do 4. i 2. st. davanjem pogreãnih znakova ili signala. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od ãest meseci do pet godina. st. 1. (ålan 295.1. i 2. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. (3) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila smrt povreœenog lica. koje nesavesnim vrãenjem svoje duænosti izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. 289. (ålan 297. (2) Ako je delo iz stava 1. i 2.

koje ñe. 70/2001. prema Kriviånom zakoniku saobrañajna nezgoda ñe biti tretirana kao kriviåno delo. 58/2004) 11 “. “Sluæbeni glasnik RS”. po potrebi. Ålan 112. ako imovinska ãteta prelazi iznos od 200. (1) Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. Zakonik o kriviånom postupku (ZKP)10 je predvideo da uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje (ålan 110). organ koji vodi postupak moæe odrediti rekonstrukciju dogaœaja. lekar) i institucija (nadleæni organ koji je obaveãten o nezgodi. po potrebi.000 dinara (01. ovlaãñena lica. br. saobrañajne ili druge struke. vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle. Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. Dakle. br. (1) Radi proveravanja izvedenih dokaza ili utvrœivanja åinjenica koje su od znaåaja za razjaãnjene stvari.. savezni ZoOBS se odnosi. (2) Rekonstrukcija se ne sme obaviti na naåin kojim se vreœa javni red i moral ili se dovodi u opasnost æivot ili zdravlje ljudi. 68/2002. uåesnik u saobrañaju. definiãe znaåenje 58 izraza koji se koriste u ovom i drugim zakonima. P. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. 7 Uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje. koja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao. na nezgode sa obeleæjima kriviånog dela prema Kriviånom zakoniku. nad10 Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. po pravilu. Rekonstrukcija dogaœaja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao. (3) Prilikom rekonstrukcije mogu se. ZoOBS je predvideo osnovne duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda u kojima ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta. preduzeti i pronalaæenje.. preduzeti i pronalaæenje. vozaå. u posebnom poglavlju. 70/2001.. ZoOBS je predvideo duænosti pojedinaca (lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode.) ili su nastale lake telesne povrede.” Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. 196 . posebno izvrãiti sa svakim od njih. saobrañajne ili druge struke. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. br. (2) Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. rekonstrukcija dogaœaja ñe se. koje ñe. 12 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. izvrãiti potrebna merenja i snimanja. izvrãiti potrebna merenja i snimanja.11 U Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima definisani su osnovni pojmovi12 kao ãto su: vozilo.. teãke telesne povrede ili smrt lica. Sa druge strane. Ålan 111. po potrebi. prvenstveno. saobrañajna nezgoda itd. Ålan 110. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi.Lipovac. put. br. 68/2002. u ålanu 10. vozaå koji je uåestvovao u nezgodi. Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. Ako su u iskazima pojedinih svedoka ili okrivljenih radnje ili situacije razliåito prikazane. januar 2006. ponovo izvesti pojedini dokazi. “Sluæbeni glasnik RS”. peãak. 58/2004).

ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da im se uzme krv ili krv i urin radi analize. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda leæni organ unutraãnjih poslova. U sluåajevima iz st. Lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica duæno je da ukaæe pomoñ licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi. 2) da preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja i da nastoji da se ne meça staçe na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi. Lice koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta ne sme uzimati alkoholna piña. osim ako se nezgoda dogodila na mestu na kome se moæe oåekivati brzi dolazak vozila hitne pomoñi ili ako vozaå zakÿuåi da se nestruånim i neodgovarajuñim naåinom prevoza staçe povreœenog lica moæe pogorãati. prisutni vozaå. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi ili ako mu je samom potrebna lekarska pomoñ. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da se neposrednim uåesnicima nezgode uzmu krv i urin radi utvrœivaça da li su pod uticajem alkohola. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj duæno je da organizuje popis imovine koja na mestu dogaœaja ostaje iza lica koje je u saobrañajnoj nezgodi poginulo ili teæe povreœeno. duæan je da odsutnom vlasniku. V. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica ili je nastala samo veña materijalna ãteta podvrgnuñe neposredne uåesnike nezgode ispitivaçu pomoñu odgovarajuñih sredstava i aparata ili ñe ih uputiti na struåni pregled radi proveravaça da li imaju alkohola u organizmu. da obavesti organizaciju koja uklaça vozila i stvari sa puta ili zainteresovano lice i pruæi pomoñ radi zaãtite imovine ako na mestu dogaœaja nema lica koje tu imovinu moæe preuzeti. Ålan 159. zdravstveno preduzeñe. Ålan 155. dok se ne izvrãi uviœaj. Vozaå koji je vozilom uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica.. 3) da o saobrañajnoj nezgodi obavesti najbliæi nadleæni organ i da se vrati na mesto saobrañajne nezgode i saåeka dolazak sluæbenog lica koje vrãi uviœaj. Ålan 157. ovog ålana i pre dolaska ovlaãñenog lica. pod uslovom da preduzimaçe tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja.13 13 “. Ålan 158. organizacija za odræavanje puteva ili druga ovlaãñena organizacija). Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1. Vozaå je duæan da postupi po odredbi stava 1. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Ålan 154. Ako u saobrañajnoj nezgodi ima poginulih lica. Ålan 153. Ako se tim ispitivaçem utvrdi da neposredni uåesnici saobrañajne nezgode imaju alkohola u organizmu. Ako lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi umre od zadobijenih povreda ili ako postoji opravdana sumça da je kod vozaåa usled povrede doãlo do smaçeça psihiåke ili fiziåke sposobnosti za upravÿaçe vozilom na motorni pogon ili tramvajem. Vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode duæan je da na zahtev ovlaãñenog lica preveze lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi do najbliæeg zdravstvenog preduzeña.. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 152. ovog ålana nije prisutan vlasnik. Ålan 156. duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova.. kao i drugo lice koje je neposredno uåestvovalo u takvoj nezgodi imaju pravo da traæe liåne podatke i adresu od lica koja su bila prisutna kad se nezgoda dogodila. odnosno korisniku drugog vozila dostavi svoje ime i prezime i adresu stana. Ako je zdravstveno preduzeñe obaveãteno o saobrañajnoj nezgodi ili je primilo na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi. opojne droge i lekove na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebÿavati pre i za vreme voæçe.. Ovlaãñena lica duæna su da izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta i da saåine zapisnik o uviœaju. zdravstveno preduzeñe duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova. 197 7. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi.7. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. Nadleæni organ koji je obaveãten o saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko lice bilo povreœeno duæan je da o tome odmah obavesti najbliæe zdravstveno preduzeñe.1.. 2. i 3. Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode. ovog ålana lekar moæe odluåiti da se krv ili krv i urin ne uzimaju ako bi zbog toga nastupile ãtetne posledice po zdravÿe uåesnika u saobrañajnoj nezgodi.

ZoP je predvideo i kada ñe se vrãiti uviœaj povodom uåinjenih prekrãaja. postupak izvrãenja reãenja o prekrãaju i organizaciju i rad organa za prekrãaje. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 71. 16 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima.18 ZoBS je ponovio neke duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. ZoP je definisao prekrãaj kao povredu javnog poretka utvrœenu zakonom ili drugim propisima za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere. (ålan 209. ovog ålana. zbog odsutnosti vozaåa drugog vozila. 7 198 . odrediñe koja ñe se lica pozvati da prisustvuju uviœaju. Nadleæni organ unutraãçih poslova duæan je da izaœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je nastala maça materijalna ãteta ako to zahteva jedan od uåesnika saobrañajne nezgode. “ (Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima) 14 Zakon o prekrãajima. Svaki uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta. 44/89). 28/91 . 17 Ako je za utvrœivanje ili razjaãnjavanje kakve vaæne åinjenice potrebno liåno i neposredno opaæanje sudije koji vodi prekrãajni postupak. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u nezgodi ili ako mu je samom potrebna pomoñ ili radi obaveãtavaça nadleænih organa o nezgodi.. a zbog onesposobÿenosti vozila ili prepreka na kolovozu stvorenih od tereta.. ostane na mestu saobrañajne nezgode i saåeka dolazak organa ovlaãñenog za vrãeçe uviœaja. sistem sankcija.. Ako je vozilo zbog saobrañajne nezgode ili neispravnosti onesposobÿeno za daÿe kretaçe na putu. ovlaãñeno lice koje se zatekne na mestu nezgode ili neispravnosti vozila zatraæiñe od organizacije za odræavaçe puteva ili druge ovlaãñene organizacije da na sigurno mesto ukloni vozilo. br. “Sluæbeni glasnik SRS”. 11/91 . Ako vozaå ili vlasnik. Uviœaj se moæe obaviti i uz sudelovanje veãtaka.. 19 “ .. (ZoOBS. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja i postupanje pojedinih subjekata u ovim sluåajevima. Zakon o prekrãajima je definisao uslove prekrãajne odgovornosti. predviœen je u Zakonu o prekrãajima. stvari ili drugog rasutog materijala sa kolovoza i da osigura prohodnost puta. uslove za propisivanje i primenu prekrãajnih sankcija. odnosno korisnik vozila nije u staçu da postupi prema stavu 1. III. br.. teret.17 ZoOBS je odredio i duænosti vozaåa uåesnika u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja materijalna ãteta kao i duænosti OUP-a u ovim sluåajevima. ali je detaljnije predvideo duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjem prekrãaja. Zakona o prekrãajima. duæan je da: 1. odnosno korisnik vozila duæan je da vozilo.14 ZoOBS15 i ZoBS16 i u internim aktima MUP-a.. Sudija koji vodi prekrãajni postupak. stvari ili drugi rasuti materijal sa kolovoza. prekrãajni postupak. teret. ålan 156). 18 Ålan 156.. “Sluæbeni glasnik SRS”. izvrãiñe se uviœaj. nije u moguñnosti da dâ liåne podatke i podatke o osiguraçu vozila. 15 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja..br. vozaå ili vlasnik. 44/89.. Organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija duæna je da na zahtev ovlaãñenog lica hitno preduzme sve potrebne mere za uklaçaçe i åuvaçe vozila sa teretom. 53/82. nadleæni organ unutraãçih poslova preduzeñe druge odgovarajuñe mere da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja. P. stvari ili drugi materijal rasut po putu odmah ukloni sa kolovoza..Lipovac. Ako vozaå u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta na drugom vozilu. br. Posle saobrañajne nezgode u kojoj je prouzrokovana samo maça materijalna ãteta.. vozaåi su duæni da odmah uklone vozila sa kolovoza i da razmene liåne podatke i popune i potpiãu Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. 50/88. duæan je da o toj nezgodi obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova i da tom organu da svoje liåne podatke i podatke o oãteñenom vozilu.. . “Sluæbeni list SFRJ”. ovog ålana. stvari ili drugog materijala bude onemoguñeno kretaçe drugim uåesnicima u saobrañaju.19 Ålan 160. “Sluæbeni glasnik SRS”. Ako organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija ne postupi po odredbi stava 3.

2.. duæni su da: 1. pregleda mesto dogaœaja radi pronalaæenja ili obezbeœenja tragova i predmeta koji mogu posluæiti kao dokaz. prekrãajem ili dogaœajem. Zajednica osiguraça imovine i lica kod koje je korisnik. pronalasku uåinioca. prisutni vozaå. duæna je da opãtinski organ za unutraãçe poslove nadleæan po mestu nastanka saobrañajne nezgode u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta. ZNAÅAJ UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Uviœaj saobrañajne nezgode treba da omoguñi: 1) analizu konkretne saobrañajne nezgode u cilju zadovoljenja pojedinaånih interesa i 2) analizu stanja bezbednosti saobrañaja u cilju shvatanja postojeñeg stanja i projektovanja optimalnih upravljaåkih mera. jedan drugome pokaæu isprave o identitetu. Zajednica osiguraça je duæna da izveãtaje iz stava 1. 20 “. odnosno organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva. ovog ålana. Ako uåesnik iz stava 1. ovlaãñeno je da obezbedi mesto dogaœaja do dolaska sluæbenog lica odgovarajuñeg organa. duæan je da odsutnom vlasniku. prikupljanja obaveãtenja itd.. Neposredni uåesnici u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo materijalna ãteta maça od 10. uredio i osnovna ovlaãñenja policije u vezi obezbeœenja i pregleda mesta dogaœaja. kao i prikupljanju obaveãtenja u vezi sa kriviånim delom. odnosno sopstvenik vozila osiguran od odgovornosti za ãtetu priåiçenu treñim licima. Ålan 73. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. . Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1.20 7. Ålan 75. 3. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. Ålan 72.2. januara tekuñe godine za proteklu godinu. pronalaæenja i obezbeœenja tragova i predmeta. pronalaska uåinioca. 199 7. i da se åuvaju postojeñi tragovi pod uslovom da se na taj naåin ne ugroæava bezbednost saobrañaja.7. a ako je bilo povreœenih lica najbliæu organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva. Kad ovlaãñeno sluæbeno lice sazna za izvrãenje kriviånog dela. to je duæno da uåini svako drugo lice koje se zatekne ili naiœe na mestu nezgode. dostavÿa najkasnije do 15. duæna je da o tome odmah obavesti organ unutraãçih poslova opãtine na åijoj teritoriji je çeno sediãte.. osiguraçu vozila i o pravu na upravÿaçe vozilom. registraciji. odnosno korisniku drugog vozila. Ålan 74. da se ne meça staçe na mestu nezgode. obaveãtava o broju saobrañajnih nezgoda i visini priåiçene materijalne ãtete. ålan 65).”. prekrãaja ili drugog dogaœaja povodom kojeg je potrebno neposrednim opaæanjem utvrditi ili razjasniti åinjenice. preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone opasnosti od nastajaça nove saobrañajne nezgode na istom mestu.. o saobrañajnoj nezgodi odmah obavesti najbliæi organ unutraãçih poslova. Organizacija udruæenog rada u oblasti zdravstva kada primi na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi i u sluåaju kada povreœeno lice umre u zdravstvenoj organizaciji od zadobijenih povreda. . dostavi svoje ime i prezime i adresu stana.” (Zakon o policiji. 2. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 2.. ovog ålana. Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda Zakon o policiji je pored ostalih pitanja organizacije i rada policije.000 dinara. nije u moguñnosti da o saobrañajnoj nezgodi obavesti organ unutraãçih poslova. ovog ålana nije prisutan vlasnik. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi.. odmah sa kolovoza uklone vozilo i druge predmete koji su usled saobrañajne nezgode ostali na kolovozu. Organi unutraãçih poslova duæni su da odmah po saznaçu izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta.

Treba imati u vidu da je uåestvovanje u nezgodi znaåajan dogaœaj u æivotu pojedinca. te da zbog toga ne mogu efikasno ostvariti svoja prava.2. Naime. a konaåne stavove (reãenja i presude) nepreciznim. 21 U 7 naãoj praksi su åesti primeri smanjivanja broja fotografija ili vrãenja uviœaja bez fotografisanja. Posebno se vodi raåuna da se presuda temelji samo na åinjenicama koje su nesumnjivo dokazane. Ove uãtede od nekoliko stotina dinara (desetak nemaåkih maraka).Lipovac. greãke se åine i kad ometemo utvrœivanje odgovornosti krivaca za nezgodu. a nekad i pogreãnim. Teãko je uåesnicima nezgode objasniti da rutina i nesavesnost radnika na uviœaju mogu dovesti do nekvalitetne dokumentacije. polazeñi od uviœajne dokumentacije. bilo bi znaåajno znati i ove åinjenice. a posebno propusta koji su doprineli nastanku nezgode i njenih posledica: – propusta koji su u vezi sa stvaranjem opasne situacije. a posebno pojeftinjenje uviœaja (na raåun kvaliteta fiksiranja lica mesta) dovodi do znaåajnog poskupljenja sudskog procesa. brojne vaæne åinjenice u vezi uslova koji su prethodili nezgodi i u vezi same nezgode nikada se ne utvrde u sudskom procesu. Sa druge strane. pa krivce ne moæemo adekvatno da kaznimo. P. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajne nezgode je osnova sudskog procesa i treba da omoguñi efikasan sudski proces. åesto poskupljuju sudske postupke za nekoliko desetina hiljada dinara (nekoliko stotina ili hiljada maraka).21 åini sudski proces neefikasnim. Nezgoda se analizira tako ãto se analiziraju njene posledice. Da bi sud stekao uvid u posledice nezgode. O nezgodi odluåuje sud. analizirati nezgodu i utvrditi sve vaæne åinjenice u vezi nastanka nezgode. Dakle. uviœaj je deo jedinstvenog sudskog procesa i samo tako ga treba tretirati. Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode Kvalitetno vrãenje uviœaja bi trebalo da obezbedi efikasan sudski proces u vezi saobrañajne nezgode. 7. – propusta koji su u vezi sa moguñnoãñu izbegavanja nezgode i – propusta koji su u vezi sa veliåinom posledica nezgode. Mada je najveña greãka da neko ko nije kriv odgovara za nezgodu. Svako izolovano posmatranje uviœaja. odnosno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. u æivotu njegove porodice. Ova dva aspekta su vrlo razliåiti. Saobrañajna nezgoda åesto menja æivote ljudi i oni su veoma osetljivi na moguñnost utvrœivanja istine u vezi nezgode. Ipak. Cilj ovog procesa je precizno i pouzdano utvrœivanje svih vaænih okolnosti nastanka nezgode. A za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i za projektovanje kontramera. u sudskom procesu se utvrœuju okolnosti nastanka saobrañajne nezgode s ciljem donoãenja praviåne presude ili reãenja o toj nezgodi. (ãto pre) ode na lice mesta. da fiksira zateåeno stanje i saåini uviœajnu dokumentaciju koju ñe dostaviti sudu. pa i ãire zajednice. uviœaj treba da omoguñi i pravilno evidentiranje. Sud ñe. neophodno je da struåna i objektivna (uviœajna) ekipa. 200 .1.

201 7. saobrañajno-tehniåki veãtak. Ukoliko se problemi nazovu pravim imenom. niti su bili na licu mesta neposredno posle nezgode (nisu videli posledice nezgode). Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7.7. – obimu posledica. Kvalitetni uviœaji saobrañajnih nezgoda. a nisu videli kako se nezgoda dogodila.3. obezbeœuju shvatanje uzroka koji su doveli do nezgode.3. Oni analiziraju nezgodu i odluåuju o krivici. Danas se sve viãe istiåe znaåaj upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. Struåna analiza svih nezgoda na nekom prostoru. 3rd Eu- ropean Transport Safety Lecture. U tom smislu su razvijene metode analize. Pri tome najveñu struånu pomoñ pruæa mu. Evropski savet za bezbednost saobrañaja podræava uvoœenje nezavisne istrage saobrañajne nezgode. Society's Duty. SPECIFIÅNOSTI UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U ODNOSU NA OSTALE UVIŒAJE Meœu brojnim oblicima kriminaliteta saobrañajne nezgode se izdvajaju po: – uåestalosti. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .2. imamo moguñnost i da ih reãimo. 7. moæemo se iscrpljivati reãavajuñi probleme koji i ne postoje. Oåevici nisu ob22 Pieter van Vollenhoven.2. Nedopustivo se vrãe improvizacije i “pojeftinjenja” uviœaja. U suprotnom. – specifiånosti izvrãioca. European Transport Safety Council. ne vodeñi raåuna da se time ukupni sudski proces znaåajno poskupljuje. – specifiånim ciljevima uviœaja i – specifiånim struånim poslovima koji se obavljaju na uviœaju. omoguñuje shvatanje problema i njegovo reãavanje. Ko i kako analizira saobrañajnu nezgodu? Saobrañajnu nezgodu analizira i razmatra sud. i to tako da se rezultati ove istrage ne bi smeli koristiti u sudske svrhe. – specifiånosñu i kompleksnoãñu struånih znanja neophodnih za kvalitetnu analizu dela. ali i metode vrãenja uviœaja.22 Procenjuje se da ñe samo tako da se sazna istina o saobrañajnoj nezgodi neophodna za shvatanje problema i projektovanje kontramera. odnosno sudija. 2001. Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja Do sada je u razvijenom svetu dosta paænje posveñivano analizi i rekonstrukciji saobrañajne nezgode za potrebe sudskog procesa. Indepedent Accident Invegastion: Every Citizen's Right. Zato kaæemo da je kvalitetan uviœaj osnovni preduslov za upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. U dosadaãnjoj naãoj praksi o ovim specifiånostima se nije vodilo dovoljno raåuna. Oni o posledicama nezgode mogu saznati posredno – preko oåevidaca (uåesnici u nezgodi i svedoci). po pravilu.

nisu kriminalci. Ko su uåesnici saobrañajnih nezgoda? Dok su izvrãioci ostalih kriviånih dela kriminalci. u manje od 10% saobrañajnih nezgoda uåesnici se udaljavaju sa lica mesta. Naime.23 niti su struåni. na lice mesta saobrañajne nezgode sa znaåajnijim posledicama. pogreãne procene brzina. odreœivanje poloæaja i brzina u trenucima reagovanja. te da ih uspeãno “prenese” onima koji ñe odluåivati o nezgodi (sud). Da bi se prevaziãli problemi objektivnosti i struånosti. åulnim opaæanjem. Uviœaji saobrañajnih nezgoda su najåeãñi uviœaji koje vrãe OUP-i. odreœivanje meœusobnog poloæaja i brzina neposredno pre sudara.24 Zato sud ne bi trebalo da se oslanja samo na njihove iskaze prilikom odluåivanja o nezgodi. – struånim znanjima i – izjavama (subjektivnim stavovima) svedoka. oni ñe. brojem povreœenih ili veliåinom materijalne ãtete) prevazilaze posledice svih ostalih dela. kod saobrañajnih nezgoda osnovni cilj uviœaja se premeãta sa pitanja ko? (kriminalistiåki znaåaj) na pitanje – kako? (saobrañajni znaåaj). uåesnici u saobrañaju. 202 . Poseban znaåaj imaju merenja na licu mesta. Kad se otkriju ovi uåesnici. Meœutim. po pravilu. uåesnici saobrañajnih nezgoda. Uviœajna ekipa ima osnovni zadatak da struåno. Posledice saobrañajnih nezgoda (merene brojem poginulih. U suprotnom. lice mesta (a posebno tragovi i predmeti nezgode) mora se veoma kvalitetno fiksirati na uviœaju. analiza moguñnosti izbegavanja sudara itd). po pravilu. mnogo je izraæeniji saobrañajni nego kriminalistiåki znaåaj uviœaja. Koji je znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda? Svaki uviœaj se vrãi u vezi sa nekom ãtetom. odreœivanje mesta sudara. veñ poãteni graœani. P. izlazi uviœajna ekipa. kao i onih sauåesnika koji su svojim åinjenjem ili neåinjenjem mogli da spreåe ili smanje posledice. posle njegovog otkrivanja obavezno se vrañamo i najviãe bavimo pitanjem: Kako se dogodila saobrañajna nezgoda? Dakle. bar. Osnovno pitanje koje se postavlja u vezi ãtete kod ostalih dela (KO?) je u vezi pouzdanog odreœivanja poåinioca. crtanje skica i situacionih planova lica mesta saobrañajne 23 Svedoci saobrañajne nezgode su zainteresovani za istinu samo u onoj meri u kojoj je ona u skladu sa njihovim interesima. da bi se veoma brzo sami prijavili policiji. Kod saobrañajnih nezgoda najåeãñe je osnovno pitanje: Kako se i pod kojim uslovima dogodila saobrañajna nezgoda? Åak i ako se radi o nepoznatom (NN) vozilu ili licu. Da bi ovi proraåuni bili kvalitetni i pouzdani. Pri tome se do vaænih informacija dolazi: – neposrednim. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. Meœu njima veliki broj se udalji zbog straha i nesnalaæenja. po pravilu. na osnovu tragova nezgode (odreœivanje brzina uåesnika nezgode. tako da oni steknu utisak “kao da su bili na licu mesta”. analiza postupanja po saobrañajnim znakovima. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 jektivni. najveñim delom je ostvaren cilj uviœaja. Kako se vrãi saobrañajno-tehniåka analiza nezgode? U osnovi analize saobrañajne nezgode su saobrañajno-tehniåki proraåuni. objektivno i sveobuhvatno “snimi” sve vaæne posledice saobrañajne nezgode. 24 U praksi su åeste iluzije boje vozila. pogreãne procene rastojanja itd. reñi neistinu ili. zaobiñi da kaæu istinu. prostorno-vremenska analiza.Lipovac.

UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Fiksirati lice mesta saobrañajne nezgode znaåi trajno saåuvati vaæna obeleæja tog lica mesta. Naime. a posebno brojnost i specifiånost postupanja na licu mesta. opravdavaju nastojanja da uviœaje saobrañajnih nezgoda vrãe specijalizovane ekipe. – merenje usporenja vozila ili koeficijenta prianjanja. Da bi se zadovoljili oãtri zahtevi saobrañajno-tehniåke analize nezgode. Stavovi o nezgodi se donose prvenstveno na osnovu posledica te nezgode. steknu i niz specifiånih znanja o saobrañaju. nekad je neophodno na licu mesta obaviti odreœene posebne radnje koje nisu znaåajne kod ostalih uviœaja: – izuzimanje tahografskih uloæaka i tahografa. opãte faktore bezbednosti saobrañaja. – merenje konkretne vidljivosti. o propisima u bezbednosti saobrañaja i o uviœaju saobrañajnih nezgoda. uticaj psihofiziåkog stanja lica na bezbednost saobrañaja. specijalizovani za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. pronevera i sl. Naime. veãtaci i drugi) nije bio na licu mesta kada se nezgoda dogodila.25 7. Ove radnje se kod uviœaja povodom nekih drugih dela (na primer. odnosno na osnovu uviœajne dokumentacije u kojoj su fiksirane ove posledice i drugi elementi zateåenog stanja. a radi kasnije analize. 203 . METODE FIKSIRANJA LICA MESTA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. – vanredni tehniåki pregled vozila. onaj ko analizira nezgodu i o njoj odluåuje (sudija. – merenje konkretne preglednosti i sl. posebno obuåene i opremljene za ove poslove. a koji su zavrãili posebnu obuku za vrãenje uviœaja i obradu tragova saobrañajnih nezgoda (kriminalistiåko-tehniåki kurs ili poseban kurs za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda). U ovim ekipama znaåajno mesto imaju saobrañajni policajci. – izuzimanje sijalica. funkcionisanje sklopova vozila i njihov uticaj na bezbednost saobrañaja. kod kraœa.) uopãte ne vrãe ili imaju mnogo manji znaåaj. Nabrojane specifiånosti. reå je o struånjacima koji poseduju niz opãtih znanja i veãtina iz saobrañaja (dobro poznaju bezbednost saobrañaja. Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda nezgode. uticaj elemenata puta na nastanak saobrañajnih nezgoda. Sve su ovo veoma vaæne specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda o kojima bi se moralo voditi raåuna u praksi. 25 Dakle. – merenje nagiba kolovoza (ili nagiba terena).4. niti je bio na uviœaju. ove i druge specifiånosti zahtevaju da radnici na uviœaju saobrañajnih nezgoda pored opãtih znanja o uviœaju. primenu ureœaja u operativnoj kontroli saobrañaja.). Kvalitetno fiksiranje lica mesta ima odluåujuñi uticaj na kvalitet i efikasnost sudskog procesa. propise u bezbednosti saobrañaja.4. – zdravstveni pregled lica – uåesnika nezgode. a posebno konkretne probleme bezbednosti saobrañaja na datom putu i sl.7. Fiksiranje lica mesta saobrañajne nezgode je osnovni zadatak uviœajne ekipe. saobrañajnu psihologiju.

maj 1991. savetovanje: “Kriminalistiåke znanosti – doprinos humanizaciji i efikasnosti suzbijanja kriminaliteta”. veliåine i raspored predmeta i objekata) crtamo crteæe. 3) grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i 4) verbalni metod. i to: 1) zapisnik o uviœaju saobrañajnih nezgoda. tako da svi uåesnici sudskog procesa imaju utisak kao da su bili na licu mesta. P. Trebalo bi imati u vidu da se ove metode koriste u svakodnevnim komunikacijama izmeœu ljudi. 204 . Pri fiksiranju lica mesta saobrañajne nezgode koriste se sledeñe metode: 1) metod izuzimanja. ali da se ne bavi detaljima koji su nevaæni i nepotrebno bi optereñivali uviœaj i uviœajnu dokumentaciju. tako da fiksira sve ãto je vaæno. Krsto Bezbednost saobrañaja Treba imati na umu da su uviœaj i analiza nezgode vremenski i prostorno razdvojeni. analiza nezgode ñe se vrãiti naknadno (i po nekoliko godina posle nezgode) na drugom mestu – u sudu (i po nekoliko desetina kilometara od mesta nezgode). K. koristimo verbalni metod (nabrajanje podataka o dogaœaju. 3) skicu lica mesta.. Ukoliko æelimo da prenesemo izgled nekoga ili neåega koristimo se fotografijama. meœu kojima se istiåu problemi u vezi sa koliåinom informacija. Ovde se javlja niz problema. Od ekipe na uviœaju se oåekuje da naœe pravu meru.Lipovac. Zagreb. Konaåno. Specifiånosti elemenata uviœajne dokumentacije kod saobrañajnih nezgoda. Naime. o uåesnicima i sl. Od uviœajne ekipe se oåekuje da kvalitetno fiksira ãto veñu koliåinu informacija. 2) metod fotografisanja i videosnimanja. Uviœajna ekipa bi trebalo da ãto sveobuhvatno fiksira zateåeno stanje. U nameri da nekome prenesemo naãa iskustva i dogaœaje (na primer “bio sam na svadbi”).5.). a ako æelimo da prenesemo situacije (poloæaj. 4) situacioni plan lica mesta i 5) ostale priloge. ako æelimo da verno i sveobuhvatno prikaæemo sva obeleæja nekog predmeta koristimo izuzimanje (ponesemo paråe torte ili bocu piña koje smo pili). dobijamo razliåite elemente uviœajne dokumentacije. 2) fotodokumentaciju sa uviœaja.26 26 Lipovac. velika koliåina informacija optereñuje uviœaj. 7. Sa druge strane. ELEMENTI UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE I NJIHOVE SPECIFIÅNOSTI 26 7 Primenom nabrojanih metoda fiksiranja na uviœaju.

Najvaæniji nedostaci verbalnog metoda su: – ovaj metod nije oåigledan i mora biti potkrepljen ostalim dokazima. o mestu i vremenu. o meteoroloãkim prilikama. lica. preduzete radnje na uviœaju itd. geometriju raskrsnice. o radnjama na uviœaju. izgled saobrañajne povrãine. mestu i vremenu uviœaja (nezgode). sluæbenih beleãki. – zapisnik o uviœaju povezuje sve elemente dokumentacije u jednu celinu itd. Verbalni metod ima niz prednosti. dat nalog za obdukciju leãa i sl. U zavrãnom delu zapisnika o uviœaju unose se podaci o naloæenim radnjama koje ñe uslediti posle uviœaja (vozilo upuñeno na vanredni tehniåki pregled. a posebno: opãti izgled lica mesta. o uåesnicima.). UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .5. Primenom ovog metoda dolazimo do zapisnika o uviœaju. Zapisnik o uviœaju je procesno najznaåajniji element uviœajne dokumentacije. leãeve i druge predmete i tragove na licu mesta (opis. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7. a posebno oãteñenja vozila. podatke o putu i vremenu. 205 7. U opisnom delu bi trebalo ãto sveobuhvatnije opisati sve vaæne elemente zateåenog stanja na licu mesta. U uvodnom delu zapisnika trebalo bi navesti pravni osnov za vrãenje uviœaja i najvaænije podatke o: nezgodi. raznih izveãtaja i sl. – verbalni metod je uvek subjektivan i mnogo zavisi od obuåenosti i iskustva lica na uviœaju. zapisnik ima najveñu procesnu vrednost. podatke o povredama uåesnika u nezgodi. elemente krivina.). skiciranje. ime.27 Zapisnik o uviœaju bi trebalo da ima tri dela: uvodni. mulaæiranje itd. Mada u tehniåkom smislu ovo nije najpogodniji metod fiksiranja lica mesta.1. meteoroloãkim prilikama. podatke o licima uåesnicima nezgode (ukljuåujuñi i podatke o putnicima u vozilima). o radnjama pre i posle uviœaja. o sastavu uviœajne ekipe itd. prezime i potpisi zapisniåara i rukovodioca uviœaja. podaci o vremenu zavrãetka uviœaja. organu i uviœajnoj ekipi. i to: – ovaj metod se najlakãe primenjuje na licu mesta. Zapisnik o uviœaju Verbalni metod se bazira na moguñnostima da se reåima (verbalno) prikaæe zateåeno stanje na licu mesta. – jednostavno prikazuje niz opãtih podataka (o nezgodi. jer se jedini pominje u Zakonu. izuzimanje. naœena vozila. primenjene postupke fiksiranja (fotografisanje. dimenzije i druga vaæna obeleæja).5. podatke o vozilima . raspored tragova i predmeta.uåesnicima nezgode. o svedocima. naåinu obezbeœenja lica mesta. 27 Sastavljanje i sadræaj zapisnika o uviœaju odreœeni su u Zakonu o kriviånom postupku (za saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånih dela) i Zakonom o prekrãajima (za nezgode sa obeleæjima prekrãaja). znaåajnim radnjama koje su realizovane pre poåetka uviœaja i sl. – zapisnik ima najveñu procesnu vrednost. jer se jedino pominje u zakonu. – ovim metodom se ne mogu jasno i pregledno prikazati svi elementi zateåenog stanja. – zapisnik o uviœaju razdvaja vaæno od nevaænog. poloæaj. podatke o oãteñenjima vozila i objekata.7. opisni i zavrãni.).

Fotografija je sveobuhvatna. Fotodokumentacija Fotodokumentacija je ureœeni skup unapred odreœenih grupa fotografija. opãteg izgleda lica mesta. Stereofotogrametrija i analitiåka fotogrametrija omoguñavaju crtanje situacionih planova na osnovu fotografija i odreœivanje dimenzija sa fotografije. Ovaj nedostatak se moæe prevaziñi samo dobrom obuåenoãñu ekipa za uviœaj. – poloæaj traga. 7. bez obzira da li mi to smatramo vaænim. Krsto Bezbednost saobrañaja – verbalni prikazi nepregledno saopãtavaju male koliåine informacija. gubitke i troãkove u vezi nezgode. najobjektivniji i najoåigledniji metod fiksiranja tragova/predmeta nezgode. koje sistematiåno prikazuju izgled najznaåajnijih elemenata zateåenog stanja. Zapisnik o uviœaju se radi kod svakog uviœaja saobrañajnih nezgoda. Fotografisanje je. izgled predmeta i tragova nezgode.5. tj. posle izuzimanja. izgled vozila i objekata (posebno oãteñeça na njima).2. subjektivno se bira ãta ñe se snimiti i pod kojim uglom. Obiåno u fotodokumentaciju ulaze sledeñe grupe fotografija: ãiri (opãti) izgled lica mesta. izgled leãeva (posebno spolja vidljivih povreda) i izgled detalja na tragovima i predmetima. a ãto je posebno vaæno pri fiksiranju oãteñenja vozila. Pri tome se objektivnost odnosi na sadræaj fotografije. te ih je nezgodno koristiti u delu shvatanja situacije. – poreklo i naåin nastanka traga. Pri tome je potrebno evidentirati sva vaæna obeleæja predmeta/traga. obuåena lica i vreme). Pri pisanju zapisnika o uviœaju. Meœutim. na njoj ñe se nañi sve ãto je optiåki vidljivo ispred objektiva. P. posebnu paænju trebalo bi posvetiti opisivanju tragova i predmeta saobrañajne nezgode. fotografisanje ima i niz nedostataka. meœusobnog poloæaja tragova. nepravilnih tragova i predmeta i sl. geometrije saobrañajnice i sl. meœusobni poloæaj predmeta i tragova nezgode. imajuñi u vidu ukupne ãtete. i to: – vrstu i izgled traga.Lipovac. Meœutim. Razmerna fotografija pruæa moguñnost odreœivanja vaænih duæina na licu mesta. a posebno troãkove sudskog procesa. Sadræaj fotodokumentacije je subjektivan i zavisi od obuåenosti i iskustva ekipe za uviœaj. Naime. bliæi izgled lica mesta. ali ne i na sadræaj fotodokumentacije. Fotografija jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija. 206 7 . U odnosu na ostale metode fotografisanje je skupo i nepraktiåno (zahteva opremu. ovo se ne moæe prihvatiti kao razlog za neprimenjivanje metoda fotografisanja. – bitne veliåine i druga obeleæja traga i – detaljan opis izgleda i poloæaja karakteristiånih detalja na tragu.

U tom smislu policija je u nekim mestima veñ tehniåki opremljena i struåno osposobljena. digitalnih video kamera i multimedijskih uviœajnih dokumentacija. 7. U skicu se ucrtavaju svi vaæni elementi zateåenog stanja. a) SKICA je jednostavan. – jednostavno prikazuje meœusobni poloæaj tragova. fotografisanje je nezamenjiv metod fiksiranja i trebalo bi ga primenjivati pri svakom uviœaju. a ne i pruæanje dokaza za analizu dogaœaja. po pravilu.3.7.5. Skica lica mesta Kao rezultat primene grafiåkog metoda dobijaju se skice i situacioni planovi. osim nestruånim radom i javaãlukom u radu. Problem i opasnosti od fotomontaæe postali su posebno znaåajni sa razvojem raåunara. Ovaj nedostatak se prevazilazi markiranjem slabo vidljivih tragova i dobrim izborom ugla snimanja. predmeta i saobrañajne povrãine. a skica ostaje u MUP-u ili se åak smatra privatnom stvari policajca koji je crtao. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti Fotografija je optereñena nizom nevaænih detalja. a ne moæe se objaãnjavati niåim. loã crteæ. i to onako KAKO JE MERENO. Skica se crta kod svakog uviœaja saobrañajne nezgode i trebalo bi je uvek dostavljati sudu. Ova. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . 207 7. u vreme uviœaja. ona je nezamenljiva i ima mnogo veñu vrednost od situacionog plana. åesto. – jednostavno prikazuje geometriju saobrañajne povrãine. åiji je cilj senzacija ili informisanje o dogaœaju. – razdvaja vaæno od nevaænog. Danas se kod teãkih saobrañajnih nezgoda sve åeãñe koriste video kamere. – sa skice se vidi ãta je mereno na licu mesta.28 Skica ima velike prednosti u odnosu na ostale elemente uviœajne dokumentacije: – jednostavno i brzo se crta. Ma koliko skica bila tehniåki nekorektan i. Primena video kamera ne iskljuåuje i fotografisanje na licu mesta. slobodoruåni. a zatim se kotira SVE ÃTA JE MERENO. izraœuju na licu mesta saobrañajne nezgode. Velika je zabluda da zapisnik moæe zameniti fotodokumentaciju. pogreãna praksa åesto pravi probleme u analizi nezgode. Ovaj nedostatak se prevazilazi radom u sluæbenim prostorijama i åuvanjem negativa.5. Ovo bi trebalo razlikovati od TV snimanja. Skice se. Niz vrlo vaænih postupaka pri analizi nezgode ne moæe se korektno sprovesti bez fotografija. 28 Joã uvek postoje sluåajevi da se sudu dostavlja samo situacioni plan. – jednostavno i pregledno prikazuje izvorne rezultate svih merenja koja su vrãena na licu mesta. pa se neki vaæni detalji ne mogu jasno uoåiti. Zbog nabrojanih prednosti. a nedostatke prevaziñi. – sa skice se vidi kako su odreœene veliåine merene. grafiåki prikaz zateåenog stanja na licu mesta. Poseban znaåaj imaju primena digitalne fotografije.

i to: – kvalitetno razdvaja vaæno od nevaænog. – vrlo jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija o saobrañajnoj situaciji. ne prikazuje izgled lica mesta. – skica nekad nije univerzalna. – najjednostavnije prikazuje geometriju saobrañajnice i meœusobni raspored svih tragova i predmeta saobrañajne nezgode. jer skica sadræi izvorne podatke o svim merama sa lica mesta. advokatima. – crteæ je kvalitetan i prilagoœen korisnicima. Zbog svojih prednosti skicu bi trebalo uvek raditi i prilagati uz uviœajnu dokumentaciju.32 – zbog poãtovanja razmere. na osnovu ovih planova ne moæe se utvrditi da li je neka duæina merena na licu mesta ili nije. Na situacionom planu se kotiraju samo najvaænije mere. 30 Zato na osnovu situacionog plana ne moæemo pouzdano utvrditi kako je vrãeno merenje na licu mesta. a na osnovu skica i beleãki sa lica mesta. – tehniåki nivo skice je vrlo nizak.). (ovo prevazilazi fotodokumentacija).4.je CRTEÆ U RAZMERI koji tehniåki korektno. crteæ verno (proporcionalno) prikazuje zateåeno stanje.29 i to onako kako ñe biti koriãñene u analizi. izgled oãteñenja vozila. Åinjenica da neka duæina nije kotirana na situacionom planu. ne znaåi da to nije mereno na licu mesta. niti mere koje omoguñavaju rekonstrukciju nezgode. uz pomoñ pribora za crtanje. nije jasna ãirem krugu korisnika (ovo se prevazilazi dobrom obukom i izradom situacionih planova). ali ne i mere koje sluæe za crtanje crteæa u razmeri (crteæ je veñ nacrtan).5. pre merenja (ovo se prevazilazi dobrom obukom i iskustvom). koje su vaæne za analizu nezgode. Skica ima i niz nedostataka: – ne daje opãte podatke o saobrañajnoj nezgodi (ovo se prevazilazi zapisnikom o uviœaju). 32 Odabrane su najvaænije mere i diskretno kotirane. 208 . ãto sudovi posebno cene. Ovi crteæi se rade u prostorijama. tj. 31 Rekonstrukciju saobrañajne nezgode je lakãe vrãiti na osnovu kvalitetne skice lica mesta. 7. P. – crteæ je rastereñen od svih kota koje nisu neophodne. tako da ne optereñuju crteæ. Meœutim.31 Posebno se vodi raåuna da crteæ bude pregledan i prihvatljiv tehniåki neobrazovanim licima (sudijama.30 Dakle. strankama i sl. verno prikazuje zateåeno stanje na licu mesta. izgled kolovoza i sl. na situacionom planu se kotiraju samo one mere koje ñe biti koriãñene za analizu nezgode. – nije verna. jer se crta slobodoruåno. tuæiocima. Ovakav crteæ ima velike prednosti.Lipovac. Situacioni plan lica mesta b) SITUACIONI PLAN. Krsto Bezbednost saobrañaja – jednostavno prikazuje razliåite alternative itd. 7 29 Tako se dodatno rastereñuju situacioni planovi.

spakuju i saåuvaju. pa u sudskom procesu ceo metod pada u vodu. jer ne moæemo da dokaæemo da je trag / predmet izuzet na licu mesta. bez obzira da li ih smatramo vaænim ili ne. mora da dokaæe da izuzeti predmet/trag potiåe sa lica mesta. a nekad i kvalitetnim skicama koje zamenjuju planove). – situacioni plan ne prikazuje izgled (prevazilazi se fotodokumentacijom) itd. 33 Åesto se o ovome ne vodi raåuna.5. izuzimanje ima i velike nedostatke u odnosu na ostale metode: Primena ove metode nije praktiåna iz viãe razloga. O znaåaju situacionog plana najbolje govori åinjenica da se saobrañajnotehniåko veãtaåenje temelji i najviãe oslanja na situacioni plan. – ovi crteæi se crtaju posredno. ãto je i najvaænija prednost ovog metoda. tj. na osnovu skice i beleãki (prevazilazi se obaveznim dostavljanjem i skica lica mesta). pa se teãko u praksi organizuje (prevazilazi se dobrom obukom. Izuzimanje je najoåigledniji i najsveobuhvaatniji metod fiksiranja. izdvoje. tako da se mogu koristiti pri kasnijim veãtaåenjima i analizi nezgode.5. po pravilu. – na crteæu nije sve kotirano. Izuzimanje omoguñava sve dalje analize izuzetog predmeta i svih tragova na njemu.33 Izuzimanje na licu mesta nekad zahteva posebnu struånost i uåeãñe struånih lica u ekipi za uviœaj. S obzirom na prednosti i nedostatke moæe se odrediti i obim primene skica i situacionih planova: – skicu bi trebalo uvek crtati i dostavljati u uviœajnim dokumentacijama i – situacione planove bi trebalo crtati kod svih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode podrazumeva da se ovi na licu mesta struåno obrade. Kada se izuzme neki predmet. pa se ne zna ãta je na licu mesta mereno.7.5. time su. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti – jednostavno prikazuje alternative i verzije dogaœaja. a po moguñnosti i kod ostalih nezgoda. Postupak na licu mesta je specifiåan i mora da potvrdi oåiglednost. niti kako je ãta mereno (prevazilazi se skicom). 209 7. Meœutim. Situacioni plan ima i niz nedostataka: – crtanje ovih crteæa je sporo i sloæeno. 7. – situacioni plan ne daje niz opãtih podataka o nezgodi (prevazilazi se zapisnikom o uviœaju). dobrom organizacijom. Skice bi trebalo da budu posebno kvalitetne u sluåajevima kada se ne crtaju situacioni planovi. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . fiksirani svi tragovi na predmetu i obeleæja tog predmeta.

veñ se mora posebno pakovati i åuvati ãto je vrlo nepraktiåno. Posebno se åesto mulaæiraju tragovi voænje. oãteñenja objekata. – napravi se æitka gipsana kasa. – pronaœe i detaljno analizira reljefni trag. Pri tome se: – utvrdi potreba za mulaæiranjem. Cilj mulaæiranja je da se dobije negativ traga. deblji sloj gipsane kaãe. U praksi se najåeãñe izuzimaju tahografski uloãci. Naime. klizanja. Ne mogu se izuzeti svi vaæni tragovi. æica i sl. ne moæe spakovati u fasciklu A4 formata. – preko armature izliva se drugi. pa je nepraktiåno njegovo koriãñenje pri razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajne nezgode. – kad prvi sloj malo oåvrsne stavlja se armatura (ãtapiñi. Mulaæiranje ima veliki znaåaj pri traganju za NN vozilom. grudvice zemlje i sl. tahograf i sl. tragovi krvi. oãteñenja kolovoza i sl. po pravilu. Naime. komadi razbijenog stakla. delovi odeñe i obuñe peãaka. Nekad se reljefni tragovi mogu izlivati.Lipovac. Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode koristi se samo onda kada se ostalim metodama ne mogu sveobuhvatno fiksirati vaæni tragovi na tom predmetu. kao ostali elementi dokumentacije. moæe se izlivati negativ traga i ovaj odlivak izuzimati umesto traga. Mulaæiranje (izlivanje) tragova primenjuje se izuzetno na reljefne tragove. Konaåno. – na trag se paæljivo (åaãom ili kaãikom) nalije prvi sloj gipsane kaãe. Nabrojane prednosti i nedostaci odreœuju obim primene ove metode. Kasnije ñe veãtak moñi detaljno i uporedo analizirati mulaæ traga sa lica mesta i mulaæ pneumatika osumnjiåenog vozi210 . Najåeãñe se pri mulaæiranju koristi gipsana kaãa. spona. P. mulaæom se praktiåno izuzima negativ traga. a oåekuje se dalja analiza (veãtaåenje) traga – predmeta.). pneumatik. – posle stvrdnjavanja (10-15 min. brojni tragovi i predmeti se ne mogu izuzeti. – na tragu pronaœe segment sa dobro izraæenim karakteristiånim detaljima (individualnim karakteristikama). otpali delovi sa vozila (komad migavca. mulaæ se pakuje i åuva tako da se spreåi lomljenje i uniãtavanje karakteristiånih detalja na mulaæu. ljuspice boje i sl. ãto predstavlja pozitiv ãara pneumatika. granåice.). tj. Ovaj proces se zove mulaæiranje traga. izuzet predmet se. odnosno pneumatika. – ovaj segment traga se dobro oåisti od stranih materijala (granåice.).). a posebno na tragove obuñe i tragove voænje sa dobro otisnutim (utisnutim) ãarama obuñe. sklopovi vozila (farovi.) mulaæ se digne i oåisti mlazom vazduha ili vode i – konaåno.) itd. jer su fiksirani na kolovozu. na ostalim povrãinama i na nepomiånim objektima (tragovi koåenja. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 Pakovanje i åuvanje je sledeñi problem kod primene ove metode. voænje. – povrãina mulaæa se zaravna i na njoj napiãu podaci o nezgodi. – ako je trag plitak ovaj segment se ogradi limenom trakom ili sliånim priruånim sredstvima visine 3-4 cm. Ovako zapakovan predmet/trag se nekad åuva na drugom mestu (odvojeno od ostale dokumentacije). koåioni cilindar.

7. Ovde bi trebalo napomenuti da su i subjektivni stavovi åesto od velike pomoñi. ali se mora naglasiti åiji su to stavovi i razdvojiti ih od åinjenica.). onda ovi subjektivni elementi moraju biti nedvosmisleno razdvojeni od åinjenica. u blatu. ali ne i da je uåestvovalo u nezgodi. veãtak i drugi stvore objektivnu podlogu za analizu saobrañajne nezgode. Naåelo objektivnosti Prema ovom naåelu osnovni sadræaj svih elemenata uviœajne dokumentacije su åinjenice.34 i to: 1) naåelo OBJEKTIVNOSTI 2) naåelo USAGLAÃENOSTI 3) naåelo SVEOBUHVATNOSTI 7. a ako su na tragu naœeni i dobro mulaæirani karakteristiåni detalji (individualne karakteristike). Meœutim. 34 Naæalost. odnosno objektivno utvrœene stvari.6. ako je znaåajno da se u uviœajnoj dokumentaciji registruje i neãto ãto nije objektivno (stavovi svedoka ili stavovi ovlaãñenih lica). u rastopljenom asfaltu. Misli se na ono ãto je ovlaãñeno lice utvrdilo opaæanjem i/ili na osnovu nesumnjivih struånih znanja. Sa druge strane. u praksi su vrlo åesti primeri nekorektne dokumentacije sa uviœaja koja ne zadovoljava ova osnovna naåela. dobijaju teæinu åinjenica.6. 211 7. Zato se na licu mesta mora voditi raåuna i o drugim dokazima. Dakle. tj. Konaåno. prisustvom svedoka. 7.6. Mulaæiranje je vrlo oåigledan metod fiksiranja i nekad se. menja se njihov tretman. vrlo je vaæno na licu mesta dokazati da mulaæ potiåe sa lica mesta. Ako se ipak. Mulaæiranje dolazi do izraæaja. TEHNIÅKA NAÅELA IZRADE UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE Za naãe potrebe mogu se izdvojiti tri osnovna naåela koja bi trebalo poãtovati pri izradi svake uviœajne dokumentacije. po oåiglednosti. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . trag voænje u snegu. valja naglasiti da se mulaæiranjem dokazuje da je vozilo proãlo putem. Ovo se postiæe fotografisanjem traga koji se mulaæira. ovako se moæe vrãiti i identifikacija vozila. Ova analiza obezbeœuje eliminaciju. moæe porediti sa izuzimanjem predmeta. To je preduslov da sud. naœu zajedno to se mora jasno naglasiti i nedvosmisleno razdvojiti. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije la ili sam pneumatik. u pesku i sl. opisom u zapisniku o uviœaju i sl.1. ne mogu se na istom mestu navoditi stavovi ili iskazi svedoka i utvrœene åinjenice. ako se trag ne moæe izuzeti (na primer. Ukoliko se subjektivni stavovi ne razdvoje od åinjenica. a nekad dovode u pitanje verodostojnost ostalih åinjenica.

skici i situacionom planu se odreœuju mesto sudara. Krsto Bezbednost saobrañaja U praksi su vrlo åeste greãke u vezi sa naåelom objektivnosti. veãtak i dr.) razliåitih delova uviœajne dokumentacije. Meœusobna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost izmeœu delova uviœajne dokumentacije (na primer. U zapisniku o uviœaju obavezno se unose sve vaæne mere na osnovu kojih fiksiramo lice mesta. Jedan od najznaåajnijih suãtinskih elementa usaglaãenosti jeste usaglaãenost mera u razliåitim sadræajima (u zapisniku i u skici). Zato je vrlo praktiåno pri pisanju zapisnika kao podsetnik koristiti kotiranu skicu i beleãke sa lica mesta. a na osnovu svojih sluåajnih (sumnjivih) znanja i saznanja na licu mesta. neznanjem ili nesavesnim radom. Drugi bitan propust u praksi jeste odvojen rad ålanova ekipe i odvojeno (a ne zajedniåko) pravljenje delova dokumentacije. a ne da se naknadno (na zahtev suda) “usaglaãava” ili proizvoljno prihvata jedan od dva suprotna stava i sl. 36 Ovo podrazumeva i usaglaãavanje koje je sastavni deo zajedniåkog rada na uviœaju.36 tako da konaåna dokumentacija bude suãtinski i terminoloãki usaglaãena. ukoliko nije drugaåije naglaãeno. Zato bi svakom uviœaju trebalo pristupiti savesno i struåno. situacioni plan i dr. Najåeãña i najopasnija greãka jeste unoãenje i nerazdvajanje u zapisniku o uviœaju: – åinjenica koje je ekipa åulnim opaæanjem utvrdila – stavova koje su ekipi preneli svedoci i uåesnici nezgode – stavova do kojih je ekipa doãla zakljuåivanjem. 7. Pojedinaåna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost sadræaja pojedinih delova uviœajne dokumentacije (na primer. fotodokumentacija. Ovo oteæava ili onemoguñuje korektnu analizu saobrañajne nezgode.35 Da se u praksi ne bi pravile ovakve i sliåne greãke mora se stalno imati u vidu da sadræaj uviœajne dokumentacije sud. usaglaãenost izmeœu skice i zapisnika). ista orijentirna i fiksirna taåka. u zapisniku. suãtinska i terminoloãka usaglaãenost svih sadræaja zapisnika o uviœaju). Naåelo meœusobne usaglaãenosti podrazumeva suãtinsku. prihvataju kao åinjenice. ista orijentirna prava itd. Prema naåelu pojedinaåne usaglaãenosti u okviru pojedinih sadræaja dokumentacije (zapisnik.6. a bez obrazloæenja ovakvih stavova. P.2. naåin kretanja pre nezgode.) ne sme biti kontradiktornih tvrdnji. ali i terminoloãku i svaku drugu usaglaãenost (iste oznake tragova. Nepoãtovanje naåela usaglaãenosti najåeãñe je izazvano nemarnoãñu. a s druge strane skrnavi ugled sluæbe koja vrãi uviœaj. ãto bi nam garantovalo pojedinaånu usaglaãenost. uzroånik nezgode itd. Eventualne sluåajne greãke ili propuste morali bi otkloniti ålanovi uviœajne ekipe zajedno. u situacionom planu ili na razmernoj fotografiji.Lipovac. I pored toga u praksi ima bezbroj primera nepoãtovanja ovog naåela. 212 . 35 Na 7 primer. Naåelo usaglaãenosti Ovo naåelo se moæe rasålaniti na pojedinaånu usaglaãenost i meœusobnu usaglaãenost. Ove mere moraju biti usaglaãene sa merama u skici.

U ovim situacijama uåesnici nezgode se mogu sporazumeti. Sliåno je i ako u. oko krivice i iznosa ãtete i na osnovu toga jedan drugom isplatiti ãtetu37 ili 37 Najbolje bi bilo odmah naplatiti procenjenu ãtetu. vrlo oteæana ili åak onemoguñena precizna i pouzdana analiza saobrañajne nezgode. a moglo se utvrditi na licu mesta saobrañajne nezgode. broj potrebnih fotografija. (1) Kod saobrañajnih nezgoda sa malom materijalnom ãtetom Zakon ne predviœa obavezu obaveãtavanja OUP-a o saobrañajnoj nezgodi. vrlo su retke uviœajne dokumentacije koje bi zadovoljile naåelo sveobuhvatnosti.3. obim i sadræaj zapisnika.6. mogu se grubo razlikovati tri sluåaja. PRAKTIÅNA POSTUPANJA U RAZMATRANJU I RAZJAÃNJAVANJU SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Ma koliko bilo nezahvalno opisivati vrlo raznovrsne sluåajeve u praksi. a podrazumeva da se u uviœajnoj dokumentaciji mora nañi sve ono ãto sudu ili veãtaku moæe biti od znaåaja. Razlikujemo pojedinaånu sveobuhvatnost i sveobuhvatnost u celini. vrstu i broj ostalih priloga itd. nije zadovoljeno naåelo sveobuhvatnosti u celini. 7. u praksi. a ne retko donose se i pogreãni stavovi. Zato je. Primera radi. ako u njemu nema podataka o uåesnicima.7. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . jer se to oåekuje od zapisnika. jer onaj ko treba da plati ãtetu moæe kasnije da poriåe krivicu (osnov za naplatu) i visinu ãtete. Naæalost.7. Zadovoljenje ovog naåela zahteva struånost i iskustvo ålanova uviœajne ekipe. Na primer. Sa druge strane. nema podataka o putu i vremenu. u praksi. Sveobuhvatnost u celini podrazumeva da su primenjene sve metode fiksiranja (uraœeni svi elementi uviœajne dokumentacije). Slobodno moæemo reñi: ãto je uviœajna dokumentacija tanja deblji su sudski spisi u vezi te saobrañajne nezgode ili ãto uviœaj traje krañe duæe traje sudski proces. ako nema podataka o tome ãta je i kako mereno. trajanje uviœaja. makar jednom elementu dokumentacije. 213 7. jer se od zapisnika i ne oåekuje da prikaæe ãta je i kako mereno (ovo ñe prikazati skica lica mesta). Naåelo sveobuhvatnosti Ovo naåelo se moæe dovesti u vezu sa prethodna dva. ako zapisnik ne prikazuje sva merenja sa lica mesta on moæe biti pojedinaåno sveobuhvatan. razmeru i sadræaj situacionog plana. odreœivati sastav uviœajne ekipe. i to: – sloæiti oko uslova nastanka nezgode. Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7. te da se u dokumentaciji nalazi sve ãto je znaåajno za analizu nezgode. ako u dokumentaciji nema skice. zapisnik neñe biti pojedinaåno sveobuhvatan. Naåelo sveobuhvatnosti bi trebalo.7. ako nije prikazan izgled lica mesta itd. Pojedinaåna sveobuhvatnost podrazumeva da svaki element uviœajne dokumentacije (pojedinaåno) obuhvati sve ono ãto se od njega oåekuje.

fotografiãe. (2) Kod saobrañajnih nezgoda sa znaåajnom materijalnom ãtetom. osiguranja pod razliåitim izgovorima osporavaju sve izveãtaje koje su potpisali uåesnici nezgode i zahtevaju obavezan izlazak policije i saåinjavanje odgovarajuñe dokumentacije. P. da li postoji zakonski osnov za isplatu ãtete i koliki je iznos ãtete. Tada se analizira prekrãajna odgovornost uåinioca nepropisne radnje. Fotodokumentacija se. ne radi. Uviœaje vrãi istraæni sudija. policiji nameñu veñe obaveze i usporava proces razjaãnjavanja nezgode. Ovlaãñeno sluæbeno lice izlazi na lice mesta. ako ovlaãñeno lice izlazi na lice mesta i vrãi uviœaj. crta skicu lica mesta i sl. a fotografije da se rade naknadno. onda bi trebalo da radi i uviœajnu dokumentaciju (piãe zapisnik o uviœaju. kod saobrañajnih nezgoda sa elementima kriviånog dela (gde ima poginulih. Ovakve nezgode raspravlja sudija za prekrãaje. Naime. OUP-a evidentira podatke. situacioni plan i ostale priloge). Zakon je predvideo da OUP vrãi uviœaj. skicira. teãko povreœenih ili je prouzrokovana materijalna ãteta veña od zakonom predviœenog iznosa) predviœena je kriviåna odgovornost uåinioca kriviånog dela. analizirati da li oãteñenja odgovaraju izjavama uåesnika. postupi po zahtevu oãteñene stranke. kao i u drugim sluåajevima kad jedan od uåesnika to traæi. Ukoliko se radi o nezgo38 Kod nas je ukinuta praksa popunjavanja Evropskog izveãtaja koji je predviœen meœunarodnom konvencijom o saobrañaju.). Ako je obaveãten o nezgodi. Meœutim. izraœuje situacioni plan lica mesta. OUP-a (ili oãteñena stranka) podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. proceni ãtetu i izvrãi isplatu. fotodokumentaciju. vrãi uviœaj. samo na zahtev suda ili neke strane u sporu. Zahtev prati delimiåna ili potpuna uviœajna dokumentacija. a ekipa OUP-a mu pruæa struånu pomoñ (obezbeœuje lica mesta. u naãoj praksi se åesto zadovoljavamo pisanjem sluæbenih beleãki u ovakvim sluåajevima. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 – sloæiti oko uslova nastanka nezgode i na osnovu toga popuniti i potpisati Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi koji ñe predati u osiguranje. Osiguranje je duæno da na osnovu saglasnosti uåesnika i popunjenog Evropskog izveãtaja o nezgodi38 (ili drugog izveãtaja) razmatra nezgodu. sve åeãñe se vrãi i fotografisanje lica mesta koje obuhvata snimanje minimalnog broja fotografija. Sa razvojem digitalne fotografije. (3) Konaåno. U nekim sredinama se na licu mesta fotografiãe (klasiånim fotoaparatima) i razvijaju negativi. U ovim sluåajevima se redovno radi skica lica mesta sa izvornim merama. U ovim situacijama bi trebalo obavezno izraœivati kompletnu uviœajnu dokumentaciju (zapisnik o uviœaju. Umesto Evropskog izveãtaja mogu se koristiti i drugaåiji formulari koje odreœuju osiguranja. 214 . u procesu razmatranja oãteñenja na vozilima. Ovakve saobrañajne nezgode raspravlja sud (sudsko veñe) u kriviånom postupku. kod nezgoda u kojima se uåesnici nisu sporazumeli oko naåina nastanka nezgode (krivice). Osiguranja ñe. Naæalost. Ovako se nepotrebno ometa saobrañaj (jer uåesnici obavezno åekaju policiju i åesto ne pomeraju vozila sa kolovoza).). skicu. analizira i obraœuje tragove itd. odnosno obaveãtenja o nezgodi. po pravilu. a na osnovu zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. prijavljuje prekrãaj i uåinioca prekrãaja organu unutraãnjih poslova.Lipovac.

zbog cene i nepraktiånosti postupka. svaki element dokumentacije ima i niz nedostataka i zato nije dovoljan za kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja. Treba imati na umu to da. Naæalost. fotografisanje je nezamenljiv metod fiksiranja zateåenog stanja i trebalo bi ga uvek primenjivati. radniku na uviœaju moraju biti jasne prednosti fotografije i naåini da se nedostatak fotografija delimiåno nadoknadi. PROBLEMI VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U NAÃIM USLOVIMA Na osnovu ovakvog pregleda jasno je da uviœaj saobrañajnih nezgoda ima niz karakteristika “klasiånog” uviœaja. u taåno odreœenim situacijama.39 Na primer. 7. 215 7. Naprotiv.8. redovno rade negativi. kompletiranja uviœajne dokumentacije. jer se skice uvek crtaju na licu mesta. a posebno tragova i predmeta saobrañajne nezgode. nisu retki sluåajevi da se na licu mesta primeni metod izuzimanja. a pozitivi samo po potrebi (na zahtev sudije za prekrãaje). onda ñe ostali elementi dokumentacije (posebno zapisnik) biti detaljniji. Sa druge strane. Naime. moæe se prihvatiti da se.8. ne moæe pouzdano i korektno analizirati. Na licu mesta se åesto ne primenjuje fotografski metod. “zbog cene”. ako se fotografisanje izostavlja. a da se ne obezbedi nikakav dokaz da predmet potiåe sa lica mesta (ãto se kasnije vrlo lako obara u sudskom procesu). Takoœe su åesti sluåajevi da se ekipa na uviœaju zadovolji fiksiranjem samo malog broja “vaænih” tragova. Posebno se ne moæe pravdati nekorektno i nestruåno primenjivanje pojedinih metoda fiksiranja tragova. Ove specifiånosti se ogledaju i u redovnosti primene svih metoda fiksiranja tragova. Izuzetno. Najåeãñe se “uãteda” u ceni fotografija sa lica mesta viãestruko plaña u sudskom procesu. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . u uviœaju redovno uåestvuje i kriminalistiåki tehniåar koji radi i izveãtaj o kriminalistiåko-tehniåkom pregledu lica mesta. ali i niz vrlo znaåajnih specifiånosti. zbog åega bi ga trebalo redovno primenjivati. ãto svakako smanjuje pouzdanost i kvalitet kasnijih analiza.40 kao jedini izvorni dokument iz koga bi se pregledno moglo videti ãta je i kako mereno na licu mesta. 39 Posebno je neprihvatljivo da se izostavljanje pojedinih elemenata dokumentacije prihvata kao pravilo. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima dama sa nepoznatim uåiniocima. baã zbog ove “uãtede”. Åesti su primeri da se pojedine metode fiksiranja izostavljaju. Samo svi elementi dokumentacije zajedno obezbeœuju kvalitetno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. a nisu retki sluåajevi da se nezgoda. Na primer. neshvatljivo je da se u dokumentaciji ne dostavljaju skice lica mesta. u naãoj praksi veoma su åesti primeri nekorektnog i nekompletnog fiksiranja zateåenog stanja. Svaki od elemenata uviœajne dokumentacije ima vaænih prednosti. kako bi se nadoknadio ovaj nedostatak. Posebno je neprihvatljivo da ovo postane pravilo i da se podrazumeva da fotografije nisu potrebne. tj.7. 40 Ovo se ne moæe niåim pravdati (osim æeljom da se sakrije nekvalitet uviœaja).

W. Literatura Aranœeloviñ. Bezbednost drumskog saobrañaja.. Beograd.. samo ako neñe znaåajnije poskupiti sudski proces. K. Thomas. Brisel. H. OEBS. Æarkoviñ M. Tumbas. Prilog definisanju pojma uviœaja. Lipovac K.. Rivers. Unfallversuche. Beograd. Level 3. M. 1996. Publisher. Evenston. S. 1991. Handbuch der Verkehrsunfall-rekonstruktion. 2000 (208 p). K. 1981. Kippenheim. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – elementi saobrañajne trasologije. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Illinois. 1963... 1996. Zemun. Verlag Information Ambs Gmbh. Lipovac. i Rau H. 2001 (364 p). Gregory C. Smith. i Todoriñ U... 1994. Thomas. Road Transport VII – 33. Vujaniñ M. Harmonization of European Accident Investigation Sistems.. Lipovac. Zemun. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Dragaå. i Aranœeloviñ M.. M.. 2000. Zemun.. Beograd. 1998. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda je sastavni deo sudskog procesa i tako bi ga trebalo i tretirati. Traffic Accident Investigator's Manual for Police. Burg. Polje. Zemun. Society of Automotive Engineers. Charles C. V.Lipovac. Ãkuliñ. P. Savremena administracija. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 2003. Rivers. R. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook. International Congress. Beograd. Medicinska kriminalistika. Zemun. Michigan.... 1995. Kippenheim. Baker. Transport Research Apas. 1997. V. Detroit. Rolly Kinney J. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. R. p321-336. Bezbednost 3. Lipovac. 1994. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje. Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy. K.. i Banoviñ B. Policijska akademija. 1990. i dr. P. Mitroviñ. 1986. (262 p). Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Maksimoviñ. S. R. Saobrañajna kriminalistika. Privredna ãtampa. Gorkiñ.. 216 7 .. III deo. 1981. Saobrañajni fakultet. Maksimoviñ. Zemun. Kriminalistiåka tehnika. R. Lesson # GP15: Traffic Accident Management (pisani materijali za nastavu). H.W. Beograd. Primenjena kriminalistiåka tehnika. Traffic Accident Investigators’ Manual. Vodineliñ... (312 p). Beograd. R. Nicholas S.. i Lindenmann H. 1996.. Osnovni kurs za policajce. Beograd. uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. Burg. M... Verlag INFORMATION Ambs Gmbh. 1994. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Kriminalistiåka fotografija (praktikum). Uãtede na uviœaju su prihvatljive.. Cena uviœaja je samo jedan (mali) deo cene sudskog procesa. Kriminalistiåka tehnika.

Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada . ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8.1.3.2.5. Pojam tragova saobrañajne nezgode 8.8.4. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda 8. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 8. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode 8.

1. na lica i æivotinje (povrede. oãteñenja i druge promene na objektima i putu i drugim povrãinama). te moguñnostima analize saobrañajnih nezgoda na osnovu tragova. Dakle. u naãoj praksi je prisutna jedna. u svakoj saobrañajnoj nezgodi. Sve nabrojane i druge promene nastale su kao posledica saobrañajne nezgode i zavise od okolnosti pod kojima se nezgoda dogodila.8. Suãtina analize saobrañajne nezgode obiåno se svodi na otkrivanje okolnosti pod kojima se dogodila nezgoda. promena poloæaja i druge promene na vozilu).). i to: naåinom nastanka. Naime. 219 8. Saobrañajna trasologija je deo trasologije koji se bavi prouåavanjem tragova saobrañajnih nezgoda. promene na odeñi i obuñi. promene raspoloæenja itd. ali su vrlo vaæni za analizu uslova nastanka nezgode (npr. objekta. Ova zavisnost se koristi u istraæivanju saobrañajnih nezgoda. tragovi koåenja. Ovo je vrlo opasna greãka koja dovodi do zanemarivanja grupe vrlo vaænih tragova saobrañajne nezgode na osnovu kojih se ne moæe vrãiti nikakva identifikacija. Ove promene se odnose na vozilo (oãteñenja. za potrebe jednog kursa o uviœajima. kao i na okruæenje (promene meœuljudskih odnosa. promena ponaãanja. na put i putne objekte (promena poloæaja. vrlo opasna greãka: pod tragovima saobrañajnih nezgoda nekad se podrazumevaju samo identifikacioni tragovi (posledice saobrañajne nezgode na osnovu kojih se mogu identifikovati lica ili vozila koji su uåestvovali u nezgodi). metodama istraæivanja i obrade ovih tragova.). tragovi zanoãenja. Ovo je neprihvatljivo ãiroka definicija. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Ãta je to trag saobrañajne nezgode? Pod tragovima saobrañajnih nezgoda. POJAM TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Trasologija je nauka koja prouåava tragove. Konaåno. posledica nezgode je i promena raspoloæenja uåesnika i sl. a na osnovu nastalih promena (na osnovu analize tragova saobrañajne nezgode). povrede. u najopãtijem smislu. klizanja itd. promene æivotnih ciljeva itd. podrazumevaju se sve promene – posledice te saobrañajne nezgode. Za naãe potrebe je sasvim adekvatna uæa definicija traga saobrañajne nezgode: Pod tragovima saobrañajne nezgode podrazumevamo sve posledice (promene) saobrañajne nezgode koje se mogu registrovati – fiksirati.). nastaju vrlo razliåite promene.

U tom sluåaju imamo 8 220 . Razliåiti tragovi. veãtaåenje pojedinih tragova i sliåno. uslovno. Da bi se ovakve analize mogle korektno sprovesti. na osnovu analize tragova. Tek kada se. vrãi se eliminacija i/ili identifikacija lica i vozila koja su uåestvovala u nezgodi. veñ se oni meœusobno prepliñu. Prema tome ãta se na osnovu traga moæe zakljuåiti o nezgodi. analiza tragova. tj. u razliåitim situacijama. ovaj aspekt znaåaja se odnosi na pitanja ÃTA? i KO? Prvi korak na uviœaju odnosi se na utvrœivanje da li se radi o saobrañajnoj nezgodi ili nekom drugom delu (npr. sa uslovima koji su prethodili saobrañajnoj nezgodi. Analiza saobrañajne nezgode (razmatranje i razjaãnjavanje) svodi se na detaljnu analizu svih tragova i na struåno povezivanje karakteristika tragova sa uslovima pod kojima se dogodila nezgoda. a preæiveli putnik tvrdi da je saputnik (pokojnik) vozio u vreme nezgode i sliåno. U sluåajevima kada nije poznato koje vozilo ili lice je uåestvovalo u nezgodi. P. oblik. izgled i druga svojstva tragova u direktnoj su vezi sa saobrañajnom nezgodom. a niti su videla kako se nezgoda dogodila. Vrsta.2. neophodno je u uviœajnoj dokumentaciji struåno i sveobuhvatno fiksirati sve tragove zateåene na licu mesta. Izmeœu ova dva znaåaja ne moæe se povuñi jasna granica. Dakle. struåno i pouzdano utvrdi da se radi o saobrañajnoj nezgodi. moæemo nastaviti sa vrãenjem uviœaja. Znaåaj traga je veñi. Kriminalistiåki znaåaj tragova Kriminalistiåki znaåaj traga se odnosi na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrdi ãta se dogodilo i ko je u tome uåestvovao. ako se na osnovu tog traga moæe pouzdanije i viãe zakljuåiti o vaænim elementima saobrañajne nezgode.1. imaju razliåit znaåaj. odnosno od kojeg vozila ili lica potiåe neki trag. Zakljuåke o tome kako se nezgoda dogodila donose na osnovu analize tragova – posledica te nezgode. 8. Na primer. ubistvu) koje se pokuãava prikriti saobrañajnom nezgodom. jer uvek postoji moguñnost da neãto “oåigledno” i “jasno” naknadno moramo dokazivati. åesti su sluåajevi da pogine saputnik (lice iz vozila). razdvojiti i pojedinaåno objasniti ova dva aspekta znaåaja tragova saobrañajne nezgode. karakteristike tragova. razlikujemo kriminalistiåki (kriminalistiåko–tehniåki) i saobrañajni (saobrañajno–tehniåki) znaåaj tragova. Za naãe potrebe ograniåiñemo se samo na prouåavanje tragova u funkciji njihove kvalitetne obrade. a koji su u vezi sa saobrañajnom nezgodom.2.Lipovac. poloæaj. Krsto Bezbednost saobrañaja Tragovi saobrañajnih nezgoda se mogu prouåavati sa viãe aspekata: proces i uslovi nastanka tragova. Ipak ñemo na ovom mestu. O kriminalistiåkom znaåaju tragova moramo stalno razmiãljati. 8. ZNAÅAJ TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Nezgodu analiziraju i o njoj odluåuju lica koja nisu bila na licu mesta nezgode. obrada tragova na licu mesta. intenzitet.

åiji je cilj da se. 221 8. usporenja vozila. povrãina i oblika na spornom i nespornom uzorku.2. Sa druge strane. odnosno lica nisu uåestvovali u nezgodi. smerovi kretanja.1 Identifikacija je proces u toku kojeg primenom nauånih metoda utvrœujemo da je odreœeno vozilo/lice uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. nedvosmisleno utvrdi da li tragovi i predmeti naœeni na licu mesta (sporni uzorak) potiåu od osumnjiåenih vozila/lica (nesporni uzorak). Meœutim.8. utvrœujemo da odreœeno vozilo/lice ili klasa vozila. Na terenu ñe se u operativnoj kontroli zaustavljati i detaljnije proveravati vozila marke “Mercedes”. niti od teretnih vozila. onda oni ne potiåu od vozila koja imaju ãiroke pneumatike. 2 Pri tome su vaæna tri odvojena postupka: postupak na licu mesta koji bi trebalo nedvosmisleno da dokaæe da sporni uzorak (predmet ili trag) potiåu sa lica mesta. mesto sudara. – komadi delova otpali sa vozila (komadi razbijenog migavca. Pretraga i operativna kontrola ñe se usmeriti ka vozilima åiji pneumatici su pribliæno ãiroki 12 cm. obuñe. vlakana i sliåno. Ovo se redovno dogaœa (nije poznato poreklo traga) u sluåajevima pomeranja vozila posle nezgode. – delovi odeñe. Ovo se najåeãñe postiæe kriminalistiåko-tehniåkim veãtaåenjima. Za mehanoskopska uklapanja posebno su pogodni: – veñe ljuspe boje sa vozila. 1 Na primer. nekad nije poznato od koga vozila potiåe odreœeni trag. komad razbijene plastike sa pozicionih svetala i sliåno). Saobrañajni znaåaj tragova Saobrañajni znaåaj traga odnosi se na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrde bitne okolnosti pod kojima se dogodila saobrañajna nezgoda (brzine uåesnika. Ako su na licu mesta naœene ljuspice zelene boje. U cilju otkrivanja nepoznatog vozila ili nepoznatog lica vrãe se eliminacija i identifikacija. elementi prostorno-vremenske analize itd. analiza i obrada osumnjiåenog vozila/lica koji bi trebalo da pouzdano dokaæu da nesporni uzorak potiåe sa osumnjiåenog vozila/lica i sam postupak veãtaåenja kojim se dokazuje da sporni i nesporni uzorak potiåu od iste celine. primenom proverenih nauånih metoda. 8. Ovaj proces je veoma vaæan i nezaobilazan u toku otkrivanja nepoznatog vozila/lica. Eliminacija svih vozila/lica koja sigurno nisu uåestvovala u nezgodi olakãava i usmerava dalje pretraæivanje i dokazivanje.).2. komad ukrasne lajsne. ako su na licu mesta naœeni otpali delovi okvira fara vozila marke “Mercedes” onda ovi delovi ne potiåu od ostalih tipova (marki) vozila. primenom proverenih nauåno-tehniåkih metoda. u daljem radu ñemo eliminisati vozila koja na sebi nemaju zelene boje. kriminalistiåki znaåaj posebno dolazi do izraæaja u sluåajevima kada je lice ili vozilo napustilo lice mesta ili se pomerilo posle nezgode. Eliminacija je proces u toku koga. Identifikacija se vrãi na osnovu uklapanja sluåajno nastalih (neponovljivih) linija. autobusa i drugih vozila åiji su toåkovi znatno ãiri od 12 cm. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode posla sa nepoznatim licem koje je upravljalo vozilom. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE .2 Mehanoskopsko uklapanje je jedna od najjednostavnijih i najpouzdanijih metoda identifikacije kod saobrañajnih nezgoda. kao i zelena vozila koja nisu oãteñena (nije im otpala boja). Ako su na licu mesta ostali tragovi koåenja ãirine 12. pravci kretanja.00 cm.2.

Povrede lica su svakako najznaåajnije posledice nezgoda. nezgoda ima obeleæje kriviånog dela. ovde ñemo navesti one podele koje su najznaåajnije za kvalitetno vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. nemamo valjane elemente za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode. u nekim situacijama.Lipovac. bio izraæen kriminalistiåki znaåaj. ali i odreœuje procedura njihove obrade (uviœaja) i sudskog procesa (kriviåno delo razmatra sudsko veñe.3. ali i jedna od najåeãñih greãaka na terenu. Ma kako. Ovo je jedna od najznaåajnijih specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda. Otkriti nepoznatog uåesnika saobrañajne nezgode je tek prvi korak u sudskom procesu. a zanemarimo saobrañajni znaåaj. KLASIFIKACIJE TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Mada postoje brojni kriterijumi za podelu tragova. nikad se ne sme zaboravljati ni saobrañajni znaåaj tragova. pogreãan je stav da se posao policije iskljuåivo odnosi na traganje za nepoznatim poåiniocem. moæe da povlaåi kriviånu odgovornost. neñe se moñi korektno i pouzdano analizirati nezgoda.1. Naime. Ako je doãlo do povreœivanja lica ili ima poginulih. 8. moramo imati u vidu da smo tek omoguñili voœenje sudskog procesa. P. nekad se na terenu (pri uviœaju saobrañajnih nezgoda sa NN uåiniocem) potpuno posvetimo kriminalistiåkom znaåaju (kako bi se otkrio uåinilac nezgode). Naime. kriminalistiåki znaåaj tragova odnosi se na pitanje ÃTA? (ãta se dogodilo: nezgoda ili klasiåno ubistvo koje se æeli prikriti nezgodom) KO? (ko je uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi?). – oãteñenja vozila. 8. Podela tragova prema vrsti Sve tragove saobrañajnih nezgoda prema vrsti moæemo podeliti na: – povrede lica i æivotinja. a prekrãaj razmatra sudija za prekrãaje). Kad otkrijemo uåinioca. pa ovakvi predmeti ostaju nereãeni. te da se njegovim otkrivanjem zavrãava uloga policije.3. Ako nije bilo registrova- 8 222 . U supotnom. o kojoj se nekad ne vodi dovoljno raåuna. a pravi krivci nekaænjeni. Åesto i sastav uviœajne ekipe zavisi od toga da li je bilo povreda lica (sudija izlazi samo ako ima povreœenih. Ovo je veoma znaåajna specifiånost uviœaja saobrañajnih nezgoda. objekata i predmeta i – ostali tragovi nezgoda. a saobrañajni znaåaj se odnosi na pitanje KAKO? (kako se dogodila saobrañajna nezgoda?). ali za analizu nezgode i dokazivanje njegove odgovornosti presudan je saobrañajni znaåaj tragova. U zavisnosti od prisustva i vrste povreda lica (lakãe ili teãke) vrãi se klasifikacija saobrañajnih nezgoda. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle. tj. Ma koliko on bio vaæan. samo ako ima teãko povreœenih lica ili ako ima poginulih).

Osiguravajuñi zavodi su posebno zainteresovani za kvalitetno dokumentovanje ovih tragova. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda nih povreda. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali Prema fazi u kojoj su tragovi nastali. a makrotragovima se ne moæe iskljuåiti ni jedna verzija. Zato se mesta na kojima oåekujemo mikrotragove. pre svega. Najåeãñe se na licu mesta saobrañajne nezgode zadovoljavamo obradom makrotragova.8. Zato se niz vrlo jednostavnih situacija ne moæe korektno analizirati. a veoma su vaæni za analizu nezgode. oãteñenja imaju i ogroman kriminalistiåkotehniåki i saobrañajno-tehniåki znaåaj. dele na: – mikrotragove i – makrotragove. pretraæuju posebnim metodama i uz pomoñ posebnih pomagala. Podela tragova prema veliåini Tragovi se. Pored povreda i oãteñenja u nezgodama nastaju i vrlo razliåiti tragovi koji se ne mogu podvesti pod ove dve grupe. o åemu ñe kasnije biti viãe reåi. dok se o mikrotragovima ne vodi dovoljno raåuna. Meœutim. Ovde se. 8. odnosno veliåine stvarne ãtete prouzrokovane saobrañajnom nezgodom. – saobrañajnih nezgoda sa nepoznatim uåiniocima i – kad su iskazi svedoka protivreåni. Pored ovog procesnog znaåaja.2. tragovi obraœuju samo kada su vidljivi. niti rekonstruisati. Oãteñenja mogu biti posebno znaåajna za odreœivanje odgovornosti pojedinih uåesnika nezgode. Oãteñenja vozila. objekata i predmeta su sledeña znaåajna posledica nezgode. prema veliåini.3. u sluåaju potrebe. tako da se mogu uoåiti golim okom. nezgoda se tretira kao prekrãaj. misli na tragove kretanja vozila. 223 8. otpale materijale i delove. Mikrotragovi su tragovi koji se zbog svoje veliåine ne mogu uoåiti golim okom. U praksi se. 8.3. ostale tragove na saobrañajnim povrãinama i sliåno. – izmene makrotragova (fingiranih situacija). tragovi saobrañajne nezgode se dele na: – tragove nastale pre saobrañajne nezgode. povrede imaju i kriminalistiåko – tehniåki i saobrañajno – tehniåki znaåaj. Mikrotragovi imaju poseban znaåaj u sluåaju: – kada se sumnja da se nezgodom pokuãava skriti klasiåno ubistvo. naæalost. Makrotragovi su dovoljne veliåine. – tragove nastale u fazi nezgode i – tragove nastale posle nezgode.3.3.

. oni su najåeãñe vezani i za odreœenu lokaciju (ispred mesta sudara. P. kod obaranja peãaka. tragovi koåenja na obodu pneumatika itd. nastaju sledeñi tipiåni tragovi: – tipiåni tragovi na vozilu: oãteñenja prednjeg branika. bez ugroæavanja kvaliteta uviœaja (prvo se obraœuju tragovi na kolovozu ili delovima kolovoza. 8. zatim spolja vidljivi tragovi na licima i leãevima. predmeti i delovi odeñe i obuñe peãaka itd. – tragove na vozilima i objektima i – tragove na licima i leãevima. moraju biti struåni da za svaku nezgodu odrede tipiåne tragove. trag œona obuñe peãaka na mestu sudara.Lipovac.3. a posebno rukovodioci uviœaja. Naime. 8.4. Ovo omoguñava brzo uspostavljanje odreœenih saobrañajnih tokova ili njihovu normalizaciju. – tipiåni tragovi na kolovozu: tragovi koåenja iza toåkova vozila. oãteñenja prednjeg poklopca sa ili bez otpalih ljuspica boje. na objektima i povrãinama izvan kolovoza mogu da se obraœuju i posle delimiånog ili potpunog uspostavljanja saobrañaja). Krsto Bezbednost saobrañaja Pored toga ãto su pojedini tragovi karakteristiåni za odreœenu fazu nezgode. on bi morao taåno znati koje tragove i gde da traæi.3. a tragovi na vozilima. Na primer. Da bi ovo bilo uspeãno moraju se poznavati mehanizmi razliåitih tipova nezgoda. Podela tragova prema mestu nalaæenja Prema tome gde se tragovi nalaze. pa je vrlo vaæno definisati redosled obrade tragova. – tragove na povrãinama van kolovoza. oãteñenja vetrobranskog stakla. Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali Za naãe potrebe moæda je najznaåajnija podela tragova prema saobrañajnoj situaciji na: – tipiåne i – netipiåne tragove saobrañajne nezgode. postoje situacije kada je hitnost najvaænije obeleæje uviœaja saobrañajne nezgode. Ova podela je znaåajna za odreœivanje redosleda pretraæivanja na licu mesta saobrañajne nezgode. oãteñenja prednje åeone maske vozila. u zoni mesta sudara i posle mesta sudara). Ålanovi uviœajne ekipe. U tom smislu ova podela olakãava traæenje pojedinih tragova na licu mesta.. Kad rukovodilac uviœaja shvati o kakvoj se nezgodi radi. razlikujemo: – tragove na kolovozu. 8 224 . Tipiåni su svi tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip saobrañajne nezgode. a pri velikim brzinama i oãteñenja krova vozila i delovi kose i krvi na åeonoj ivici krova.5. materijali i delovi otpali sa vozila posle mesta sudara.

dlake i tragovi krvi na vetrobranskom staklu ispred vozaåa. butne kosti i karlice. Trebalo bi napomenuti da se nalaæenje i istraæivanje opisanih tragova radi uporedo. oãteñenja vetrobranskog stakla ispred suvozaåa (åeãñe nastaju nego kod vozaåa). – u vozilu. – na suvozaåu: povrede ruku. povrede lobanje od udara u vetrobransko staklo. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE – tipiåni tragovi na odeñi i obuñi peãaka: obrisi na œonu obuñe koja je kontaktirala sa podlogom u trenutku sudara. tragove œona na podlozi – podmetaåima ispod nogu vozaåa. prelomi kostiju ruku.3. majicu i sl.) itd. tako da se stalno traæe odgovarajuñi tragovi veñ naœenim tragovima (parovi tragova).. tragovi krvi na mestu suvozaåa itd. povrede glave od udara u ogledalo i u vetrobransko staklo. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na kontrolnoj tabli.. oãteñenja isturenih delova vrata suvozaåa (ruåica za otvaranje stakla. “gasa” ili spojnice. U situacijama kada sumnjamo ko je upravljao vozilom. – tipiåni tragovi na telu peãaka: krvni podlivi ili prelomi kostiju u predelu potkolenice. krvni podlivi u pravcu pruæanja pojasa itd. – na vozaåu: krvni podliv u pravcu pruæanja pojasa. – laæni tipiåni tragovi i – tipiåni tragovi koji nedostaju.). ruåica vrata. tragovi œona obuñe vozaåa na papuåicama koånice. krvni podlivi i prelomi rebara. tragovi u vidu ãara sa papuåica na œonu obuñe itd. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na ruåici menjaåa. povrede skoånih zglobova nogu (uganuña i sl. prelomi potkolenice i povrede stopala od papuåica. prelomi lobanje itd. kruæni krvni podliv od volana. prelomi kostiju ãaka kojima je dræao volan ili ruåicu menjaåa. nasloni za ruke i sl.. oãteñenja kasete i delova ispred vozaåa.. na mestu suvozaåa: oãteñenja kasete i delova ispred suvozaåa. pocepane pantalone u predelu potkolenice. prelom i krvni podlivi potkolenica i nadkolenica. na mestu vozaåa: oãteñenja volana u vidu deformacija. oãteñenja i lomljenje unutraãnjeg ogledala. krvni podlivi i rane u vidu rascepa na glavi. preneti materijali sa vetrobranskog stakla na leœa (na kaput. znaåajno je obratiti paænju na tipiåne tragove koji se mogu nañi: – u vozilu.8. obuña vozaåa izmeœu papuåica itd. oãteñenja i tragovi vlakana odeñe na pojasu vozaåa. oãteñenja i tragovi vlakana na pojasu suvozaåa. tragove krvi i tkiva na polomljenom ogledalu. tragovi œona na podlozi sipod nogu suvozaåa. krvni podlivi i serijski prelomi rebara. oãteñenja. 225 8.). Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda Moæemo razlikovati tri vrste tipiånih tragova: – pravi tipiåni tragovi. povrede glave i åela od ogledala.. preneti materijali i delovi sa vozila na pantalone u zoni potkolenice. õemper. . u predelu butne kosti i karlice.

a koji bi morali ostati. kako bi se na licu mesta dokazalo i dokumentovalo da ih nema. kako bi se kasnije (u sudskom postupku) moglo dokazati da oni ne potiåu od konkretne nezgode). Taåkasti tragovi su svi tragovi saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne za analizu nezgode i ne moraju da se mere na licu mesta. – koncentrisane tragove. trebalo bi ih korektno obraditi na licu mesta. a nalaze se na licu mesta. na licu: – nañi sve tragove. Tipiåni tragovi koji nedostaju su tipiåni tragovi za odreœenu verziju saobrañajne nezgode koje na licu mesta ne nalazimo. ako je ova verzija taåna. Netipiåni su oni tragovi koje ne oåekujemo za dati tip nezgode. a kasnije i u sudskom postupku. sve tragove nezgode moæemo podeliti na: – taåkaste tragove. Laæni tipiåni tragovi mogu pogreãno usmeriti rad na uviœaju.3.Lipovac. – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove (ukljuåujuñi i laæne tragove). Posebno je vaæno kvalitetno obraditi i laæne tipiåne tragove.6. – linijske tragove (pravolinijske. Tragovi mogu biti: – netipiåni po vrsti. Ovi tragovi mogu nastati: – pre konkretne nezgode (u nekoj drugoj nezgodi ili saobrañajnoj situaciji) ili – posle konkretne nezgode (fingiranjem tragova i situacije). Najåeãñe su ovo 8 226 . – povrãinske tragove i – zapreminske tragove. Krsto Bezbednost saobrañaja Pravi tipiåni tragovi su oni tragovi koji su tipiåni za datu saobrañajnu nezgodu i potiåu od te nezgode. ali nisu nastali u konkretnoj nezgodi. Podela tragova sa aspekta merenja Sa aspekta merenja. Åesto je analiza tipiånih i netipiånih tragova presudna za analizu nezgode. da su ovi tragovi uniãteni ili da data verzija nije taåna. Ovim tragovima se mora posvetiti znaåajna paænja. – netipiåni po poloæaju i – netipiåni po intenzitetu. P. Da bi se ovo izbeglo neophodno je. Laæni tipiåni tragovi su tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip nezgode. krivolinijske i kombinovane). Makoliko se netipiåni tragovi ne uklapali u naãu misaonu rekonstrukciju dogaœaja. 8. Nenalaæenje ovih tragova znaåi: da nismo detaljno pretraæili lice mesta. Postojanje ovih tragova åesto dovodi u sumnju izjave svedoka ili potvrœuje druge alternative.

Na osnovu åega se traæe tragovi? Tragovi se.). Pronalaæenje tragova je u direktnoj vezi sa shvatanjem uslova i naåina kako se dogodila saobrañajna nezgoda. Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Gde se traæe i koji tragovi saobrañajne nezgode? Pronalaæenje tragova je. na prvi pogled. tj. Oni to mogu uåiniti direktno – pokazujuñi tragove ili indirektno – objaãnjavajuñi kako se nezgoda dogodila. pomaæu tako ãto sugeriãu na postojanje tragova i ukazuju na njihovu vaænost za analizu nezgode.1. 8. prvi korak u njihovoj obradi. a ne bi garantovalo otkrivanje svih vaænih tragova. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda mali tragovi.8. oblik i pravac pruæanja su vaæni (najåeãñe pravac pruæanja ovih tragova pomaæe veãtaku da utvrdi pravac kretanja vozila neposredno pre sudara). torba koja je ispala peãaku. Kada struåno lice shvati ãta se desilo. da bi se kvalitetno i efikasno pronaãli svi vaæni tragovi saobrañajne nezgode. trebalo bi da taåno zna gde i koje tragove oåekuje na licu mesta (tipiåni tragovi saobrañajne nezgode). To je najåeãñe kriminalistiåki tehniåar ili saobrañajni policajac. OBRADA TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 8. ali postoje i veliki tragovi (predmeti) saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne. Ovu misaonu rekonstrukciju bi trebalo na licu mesta. Pretraæivanje celog prostora bez jasnih oåekivanja samo bi nepotrebno oduzelo vreme. trebalo bi pouzdano odgovoriti na pitanje: “koje tragove i gde da traæimo?”. na neke znaåajne tragove mogu ukazati uåesnici i svedoci nezgode. Meœutim. Koncentrisani tragovi su svi tragovi koji su koncentrisani na manjim povrãinama i åija je veliåina bitna. Meœutim. Povrãinski tragovi su tragovi saobrañajne nezgode rasuti na veñoj povrãini åiji poloæaj. odnosno na osnovu shvatanja saobrañajne situacije. Zapreminski tragovi su tragovi koji imaju znaåajnu i treñu dimenziju (dubinu ili visinu). napraviti korektnu misaonu rekonstrukciju saobrañajne nezgode. lokva teånosti åije dimenzije nisu vaæne. Linijski tragovi su oni tragovi åija je jedna dimenzija (duæina) izraæena (bitno veña) u odnosu na drugu (ãirinu). pa ñe se obraœivati kao taåkasti tragovi (npr. traæe na osnovu misaone rekonstrukcije dogaœaja. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE .4.4. Ko traæi tragove saobrañajne nezgode? Tragove saobrañajne nezgode pronalazi i obraœuje ålan uviœajne ekipe koji je nesumnjivo osposobljen za ovaj posao. a posebno rukovodilac uviœaja. Kada se shvati saobrañajna situacija. akumulator itd. Ostali ålanovi ekipe.4. neprekidno usaglaãavati i menjati u zavisnosti od toga da li postoje tipiåni tragovi za tu situaciju ili ih nema. 227 8. prvenstveno. neophodno je shvatiti saobrañajnu situaciju.

Konaåno. pa i saobrañajne nezgode. Znaåaj izjava uåesnika i oåevidaca? Na licu mesta bi redovno trebalo uzeti izjave uåesnika ili svedoka nezgode. U takvim sluåajevima rukovodilac uviœaja se moæe opredeliti da ove druge tragove zanemari i ne fiksira. na licu mesta se nalazi i po nekoliko stotina raznih tragova. u uviœajnoj dokumentaciji se fiksiraju samo oni tragovi koji su znaåajni za analizu saobrañajne nezgode. rukovodilac uviœaja shvata saobrañajnu situaciju i mehanizam nastanka tragova. U drugoj situaciji (ako nema pouzdanijih tragova). te ga obraditi na naåin da se ove informacije i kvalitetno prenesu. Osnovni sadræaji obezbeœenja lica mesta odnose se na spreåavanje novih saobrañajnih 8 228 . Ako su na tragu voænje dobro uoåljive ãare. P. Pri tome rukovodilac uviœaja stalno uporedo analizira izjave i naœene tragove na licu mesta. trebalo bi poznavati i pravilno ceniti njihov znaåaj. isti tragovi ñe biti vrlo znaåajni i biñe sveobuhvatno fiksirani. Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Ãta se podrazumeva pod pojmom obezbeœenje tragova SN? Obezbeœenje tragova podrazumeva spreåavanje njihovog pomeranja. ako se na reljefnom tragu voænje nalaze i neki karakteristiåni detalji. Posebno je vaæno spreåiti one promene koje bi umanjile znaåaj traga ili bi mogle doprineti nekorektnim analizama traga. Meœutim. trag se mulaæira itd. Kada su rukovodilac uviœaja i struånjak za obradu tragova odredili ãta ñe biti znaåajno za sveobuhvatnu i pouzdanu analizu nezgode. Naime. one se fotografiãu razmerno u cilju eliminacije onih pneumatika åije se ãare razlikuju. za svaki trag bi trebalo znati koje vaæne informacije pruæa u procesu razmatranja i rasvetljavanja nezgode. Naime. 8. Neki drugi tragovi koji bi ovu okolnost takoœe dokumentovali. Tako se zanemaruje veliki broj tragova koji ne pruæaju nikakve nove informacije o nezgodi. Trebalo bi posebno ceniti delove izjave koji nisu u skladu sa tragovima i ovo kvalitetno fiksirati. Kako bi trebalo obraœivati odabrane – znaåajne tragove? Za kvalitetnu obradu tragova. Shvatajuñi izjave. Tragove bi trebalo obraditi tako da se zadovolji njihov znaåaj. Krsto Bezbednost saobrañaja Koje tragove bi trebalo traæiti i obraœivati? Na licu mesta bi trebalo nañi i analizirati sve tragove saobrañajne nezgode. Nekad se jedan vaæan element – okolnost pouzdano i precizno dokumentuje jednim ili sa viãe tragova.2. Ne postoji drugo pravilo po kome se aproksimiraju jedni tragovi. promene ili uniãtavanja. Na primer. Ovo pomaæe u odreœivanju tipiånih i netipiånih tragova saobrañajne nezgode.4. Kakav je odnos izmeœu obezbeœenja tragova i obezbeœenja lica mesta? Obezbeœenje tragova je samo jedan element obezbeœenja lica mesta. Kod traga koåenja meri se i njegova duæina kako bi se izraåunavale brzine kretanja vozila. Ako se radi o NN vozilu meri se i ãirina ovih tragova. ne daju niãta novo. a izdvajaju i obraœuju neki drugi. kako bi se vrãila eliminacija onih koji nisu ostavili takav trag. niti su pouzdaniji.Lipovac. kod traga voænje odreœuje se njegov poloæaj kako bi se utvrdila putanja vozila. oni se opredeljuju i za tragove kojima se dokumentuju najznaåajniji elementi zateåenog stanja.

O ovome se takoœe stara rukovodilac uviœaja i o tome izdaje precizna nareœenja. 229 8. Meœutim. parkiranjem sluæbenog vozila itd. Ovo mogu vrãiti pripadnici prve policijske patrole koja je izaãla na lice mesta. U nedostatku adekvatnih sredstava mogu se koristiti i priruåna sredstva u vidu kanapa.). Ovo se moæe postiñi posebnim saobrañajnim znakovima (“uviœaj u toku”. njih bi trebalo markirati pre pomeranja.4. O ovome ñe biti detaljno obaveãten rukovodilac uviœaja. U nekim sluåajevima. Kada poåinje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode poåinje odmah posle saobrañajne nezgode. Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima). a posebno da spreåe nove saobrañajne nezgode i da obezbede tragove i predmete nezgode. ona preuzima poslove obezbeœenja lica mesta. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE nezgoda. Do kada traje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgoda traje dok se ne zavrãi njihova obrada i analiza. Naime. Ova njihova obaveza je posebno istaknuta kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. rampama i drugim preprekama. od poæara i sl. pa i obezbeœenja tragova. razapinjanjem posebnih traka (sa jasnim porukama o prisustvu policije) koje ograniåavaju zonu u kojoj se oåekuju tragovi. kupama. za neke tragove do njihovog merenja i opisa u zapisnik o uviœaju. a posebno pripadnici saobrañajne policije (koji su osposobljeni za obezbeœenje lica mesta. na obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode.. papira (sa natpisom) i drvenih kolaca. uåesnici u nezgodi su duæni da obezbede lice mesta. kada se vozila i neki predmeti moraju pomerati (zbog oslobaœanja povreœenih ili zbog uspostavljanja saobrañaja). Posebno je vaæno naglasiti znaåaj obezbeœenja izuzetih predmeta sa lica mesta koji ñe biti naknadno analizirani.. . “stop-policija” i sl. kao i za obezbeœenje i obradu tragova).) da se nekontrolisano pribliæe tragovima i predmetima nezgode. Posle dolaska ekipe za vrãenje uviœaja policijska patrola ñe izvestiti o obezbeœenju lica mesta i obezbeœenje i obradu tragova i predmeta saobrañajne nezgode preuzeñe rukovodilac uviœaja. Postupak obezbeœenja tragova od strane radnika policije? Prvo bi trebalo spreåiti nesluæbena lica (lica koja naiœu ili se zateknu na mestu nezgode.8. Za neke tragove ovo znaåi do njihovog fotografisanja.. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 3 Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode . uåesnici nezgode i sl. za tragove koji ñe biti izuzeti zbog nekih dodatnih ispitivanja i analiza obezbeœenje se nastavlja do okonåanja ovih analiza. o åemu se izjaãnjava rukovodilac procesa.3 Po dolasku patrole policije na lice mesta. 2) da preduzme sve ãto je u njegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijanje saobrañaja i da nastoji da se ne menja stanje na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi. (ålan 148. na obezbeœenje vozila i tereta (od kraœe..) i na regulisanje (obezbeœenje) saobrañaja u zoni mesta nezgode. pod uslovom da preduzimanje tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja . struånjak za obradu tragova dobro ñe markirati sve znaåajne tragove kako bi ih ålanovi uviœajne ekipe lako videli i åuvali. Posle ograniåavanja lica mesta saobrañajne nezgode. na obezbeœenje lica (uåesnika i svedoka nezgode).

åesto se pomeraju vozila. ako ih nismo markirali i sl. P.). ciglom. 3) ako preti opasnost da ñe se neki trag (predmet) sluåajno pomeriti ili rasuti (na primer. kamenom ili na neki drugi naåin iscrtavamo linije pored vaænih tragova i predmeta saobrañajne nezgo- 8 230 . Kako se vrãi markiranje? Markiranje se vrãi tako ãto kredom. vlaæan trag voænje ñe se isuãiti i nestati). a nekad navode i na pogreãne zakljuåke. ljuspica boje i drugih sitnih tragova ne bi se mogao odrediti sa fotografije. ako se na fotografiji dobro vide lokva ulja i lokva krvi. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãta raditi u sluåaju propusta u obezbeœenju? Nisu retki sluåajevi da se naprave i znaåajni propusti u obezbeœenju tragova i predmeta saobrañajne nezgode. Ovo je vrlo vaæan postupak na licu mesta.4. Struånjaci koji koriste tragove u analizi nezgode ceniñe svaki od naåinjenih propusta. 4) ako se markiranjem olakãava merenje tragova (na primer. a mi æelimo da istaknemo lokvu krvi). Mada bi trebalo smanjiti uåestalost ovih propusta. 2) ako postoji potreba da se neki trag (ili predmet) pomeri pre zavrãetka uviœaja (na primer.). merenje zone rasutih komadiña vetrobranskog stakla je lakãe – ako se kvalitetno markira zona ovog traga i sl.3. pomeraju se predmeti koji su pripadali povreœenim i sl. jer se tako sud i veãtaci dovode u zabludu.). odnose se povreœena lica. 7) ako preti opasnost da se neki trag ili vaæan detalj na tragu neñe dobro videti na fotografiji (na primer. 5) ako oåekujemo fotogrametrijsko koriãñenje fotografija. taåan poloæaj poåetka traga koåenja ne bi se video. 6) da u grupi dobro vidljivih tragova istakne (skrene paænju na) vaæan trag predmet (na primer. da bi obezbedili ãto preciznije odreœivanje pojedinih taåaka na tragu (proces digitalizacije). trag ili detalj na njima) uåinio markantnim (dobro uoåljivim). staklo i drugi materijali otpali sa vozila i sl. Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta je markiranje? Markiranje tragova je postupak iscrtavanja neisprekidanih (punih) ili isprekidanih linija pored tragova i/ili predmeta na licu mesta. oni ñe svoj postupak u manjoj ili veñoj meri prilagoœavati situaciji. sluåajno se mogu ãutnuti delovi otpali sa vozila. a posebno u sledeñim situacijama: 1) ako preti opasnost da se trag uniãti za vreme vrãenja uviœaja (na primer. crepom.). ako ga ne markiramo. 8. Zaãto se vrãi markiranje? (U kojim situacijama se vrãi markiranje?) Markiranje se vrãi da bi se neki deo zateåenog stanja (predmet. poloæaj tragova stakla. znaåajno je da se ovi propusti na odgovarajuñi naåin registruju.Lipovac. rasuti zemlja. U zavisnosti od konkretnih uslova. Vrlo je opasno naåinjene propuste kriti. merenje traga koåenja je olakãano – ako se kvalitetno odrede i markiraju poåetak i zavrãetak traga.

onda se markirna linija prekida. odnosno oblik predmeta ili zone koncentrisanog i povrãinskog traga. na fotografiji paæljivo nalazi nemarkiran. praktiåan postupak na licu mesta bio bi: fotografisati raspored i izgled tragova (2-3 fotografije). – markirne linije ne prate pravac pruæanja traga. nego onim koje oni odrede na fotografijama. Ovo je posebno izraæeno kod odreœivanja granica tragova koåenja. Ovo je posebno vaæno zbog verodostojnosti sadræaja fotografija. 4 Trebalo bi voditi raåuna da se pri analizi fotografija åesto dobro vide samo markirne linije.. Sa druge strane na licu mesta je lakãe i pouzdanije odrediti granice tragova nego na fotografijama.4. pa detaljno fotografisati lice mesta nezgode. Dakle. 8. . pa se one i analiziraju. onda bi trebalo obezbediti makar jednu fotografiju na kojoj se vide tragovi pre markiranja. – markirne linije zaklanjaju neke vaæne tragove nezgode.. one prate pravac pruæanja linijskih tragova. markiranje se moæe izvrãiti i na fotografijama. Kad se vrãi markiranje? Markiranje se najåeãñe vrãi na licu mesta. odnosno detalji na ovim tragovima.. b c.. markirati tragove. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda de. Zato ñe se veãtaci åeãñe rukovoditi markiranim granicama tragova. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . . Ove oznake mogu biti: – brojåane (numeriåke) oznake (1. B C. Tako se mogu markirati povrede lica. vozilima i objektima takoœe se markiraju na jedan od ova dva naåina. 231 8. oãteñenja predmeta.2. vaæan trag i pored njega ucrtava liniju kontrastne boje (najbolje crnim ili belim tuãem) ili strelicom upuñuje na mali trag ili detalj na tragu.. a. Ove linije mogu biti isprekidane i neisprekidane. travnatim i drugim povrãinama (nije moguñe ispisivanje linija). leãevima. zemljanim. a izuzetno i drugi tragovi (predmeti).. odnosno oblik zone traga. Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta se podrazumeva pod oznaåavanjem tragova? Oznaåavanje tragova je postupak pridodavanja odgovarajuñih oznaka – simbola svakom tragu pojedinaåno. pa se na fotografiji ne mogu precizno identifikovati. U naãoj praksi najåeãñe se koriste brojåane oznake. onda se markiranje vrãi posebnim trakama i strelicama koje upuñuju na vaæan trag (predmet). . – slovne (alfabetske) oznake (A.) i – kombinovane slovno-brojåane (alfanumeriåke) oznake (1A. Ukoliko se tragovi nalaze na makadamu.8. kao i zbog otklanjanja eventualnih greãaka pri markiranju. Ovo se postiæe tako ãto lice koje je bilo na uviœaju i analiziralo tragove. Ukoliko markiranje na licu mesta nije bilo praktiåno. 1d. A1..).). koncentrisanih i povrãinskih tragova markirne linije bi trebalo da prate oblik traga (predmeta). Ako na pravcu pruæanja markirne linije postoji neki trag. . Tragovi na licima. zbog moguñnosti dodatnih analiza tragova. Pri markiranju poloæaja predmeta. 3. Ako se markiranje vrãi na licu mesta.4.4..4 Markirne linije ne smeju zaklanjati druge tragove (predmete). tragova stakla i sliåno. Najåeãñe greãke pri markiranju su: – vaæni tragovi nisu markirani.

Na obe strane ploåice ispisane su oznake. tragovi na objektima i sliåno).). – olakãava se kompletiranje uviœajne dokumentacije. a na drugoj strani bela oznaka na crnoj podlozi. Ove oznake se mogu pomerati pri fotografisanju. Trebalo bi voditi raåuna da oznake budu dovoljno velike. Kad i kako se vrãi oznaåavanje tragova? Tragovi se. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. – povezuju se i usaglaãavaju razliåiti elementi uviœajne dokumentacije. Oznaåavanje tragova se. oznaåavaju na licu mesta. 2) sledeñe oznake se pridodaju leãevima ili povreœenim. jednostavno se mogu napraviti priruåne oznake od kartona. poloæaj vozila pre pomeranja. plastike i sliånih materijala. 8 232 . po pravilu. vrãi pre fotografisanja. P. a zatim oznaåavati i detaljno fotografisati. oznaåava sledeñim redosledom: 1) prve oznake se pridodaju vozilima. po pravilu. Ako na licu mesta nemamo ni priruåne oznake. crepom i sl. Ovakav naåin oznaåavanja bi trebalo samo izuzetno primenjivati. – olakãava se koriãñenje uviœajne dokumentacije. Ukoliko iz bilo kojih razloga vaæan trag nije oznaåen na licu mesta. i to: na jednoj strani crna oznaka na beloj podlozi. vaæna oãteñenja vozila. Mogu biti u vidu ploåice koja se postavlja na postolje ili u vidu piramide (najåeãñe åetvorostraniåne). To se postiæe tako ãto se pored traga crnim ili belim tuãem ispiãe njegova oznaka. tako da se dobro vide na fotografijama. Izuzetno. Kako pri oznaåavanju biti dosledan? Pri odreœivanju redosleda oznaka trebalo bi poãtovati neku logiku. ako se radi o sitnim tragovima koje bi oznake zaklonile. Krsto Bezbednost saobrañaja Zaãto se tragovi oznaåavaju? Oznaåavanje tragova i predmeta je obavezan i veoma znaåajan postupak kojim se postiæu sledeñi vaæni efekti: – olakãava se rad na uviœaju. poloæaj svedoka i sl. Ploåica (piramida) se okreñe u zavisnosti od pozadine i vidljivosti. Na stranicama piramide takoœe su naizmeniåno ispisane oznake: crna na beloj podlozi i bela oznaka na crnoj podlozi. moæe se prvo napraviti snimak tragova. tako da se bolje vide i ne zaklanjaju tragove. Obiåno se. 3) oznaåe se linijski tragovi. – istiåu se vaæni detalji na fotografijama. on se moæe oznaåiti na fotografijama. 5) oznaåe se nepostojeñi detalji (pravci kretanja vozila i peãaka. a izuzetno i naknadno – na fotografijama. onda se neke ili sve oznake mogu ispisati kredom (ciglom.). 4) oznaåe se ostali postojeñi tragovi i detalji (ostali tragovi na kolovozu. Ove oznake su obavezni deo nesesera za uviœaj. – rastereñuju se svi elementi uviœajne dokumentacije. Na licu mesta tragovi se oznaåavaju tako ãto se pored vaænog traga (predmeta) postavi odgovarajuña oznaka. Ukoliko nemamo odgovarajuñe oznake (nemamo neseser ili su u neseseru oãteñene oznake).Lipovac.

Osnovne metode registrovanja i fiksiranja tragova saobrañajne nezgode su: – izuzimanje (mulaæiranje – izlivanje). a u drugim se ne navode (zapisnik). a najvaæniji element zateåenog stanja su tragovi i predmeti saobrañajne nezgode. 8. Pri tome bi takoœe trebalo pratiti neku logiku. Koje su najåeãñe greãke u vezi oznaåavanja tragova? Na licu mesta se åesto prave greãke. Dakle. – vrãi se delimiåno oznaåavanje (oznaåavaju se samo neki tragovi). snimiti (fotografisati izgled traga. izuzeti predmet koji nosi trag ili mulaæirati trag. izmeriti i kotirati znaåajne veliåine (odrediti poloæaj i dimenzije traga) i. – oznake na licu mesta nisu usaglaãene sa oznakama u dokumentaciji i – nisu usagleãene oznake u razliåitim elementima uviœajne dokumentacije. u vezi oznaåavanja. pri obradi traga trebalo bi ga opisati (u zapisniku o uviœaju). ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . – fotografisanje i videosnimanje.4. U zavisnosti od znaåaja traga. veña ili manja paænja ñe se posvetiti jednom ili drugima metodama fiksiranja traga.8. ucrtati. – oznake se koriste samo u nekim delovima dokumentacije (skica. 2l (trag koåenja levih toåkova vozila 2) i sliåno. Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode Kao ãto je istaknuto osnovni cilj uviœaja je struåno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. Ako æelimo da naglasimo grupnu pripadnost viãe tragova.5. Oznake u svim elementima dokumentacije trebalo bi da budu usaglaãene. praktiåno je za tragove koåenja koristiti oznake: 2pd (trag koåenja prednjeg desnog toåka vozila 2). 233 8. Oznaåavanje na licu mesta trebalo bi koristiti i pri kompletiranju uviœajne dokumentacije. oni se mogu oznaåiti oznakama koje imaju neãto zajedniåko. plan). – ne razlikuju se pojmovi markiranje i oznaåavanje. 2zd (trag koåenja zadnjeg desnog toåka vozila 2). Kao najåeãñe i najznaåajnije mogu se istañi sledeñe: – uopãte se ne vrãi oznaåavanje na licu mesta.4. odnosno detalja na njemu). Obrada tragova saobrañajnih nezgoda Tragove i predmete saobrañajne nezgode bi trebalo oznaåavati pojedinaåno. tako da se pojednostavi koriãñenje dokumentacije. Na primer. – grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i – opisni (verbalni) metod. po potrebi.

Pored toga znaåaj nekih tragova. tj. NAJZNAÅAJNIJI TRAGOVI SAOBRAÑAJNE NEZGODE: ZNAÅAJ I OBRADA Na licu mesta saobrañajne nezgode nalaze se tragovi kao i kod ostalih dela. 8. svakako. tj. Krsto Bezbednost saobrañaja 8.Lipovac. tragovi kretanja mogu biti: a) tragovi voænje. 8 234 . koji se ne nalaze kod ostalih uviœaja (tragovi koåenja. Zato postoji potreba da se posebna paænja posveti nekim tragovima saobrañajnih nezgoda. Na licu mesta bi trebalo: – efikasno i brzo nañi sve tragove. b) tragovi koåenja.1. Prema vrsti kretanja i uslovima u kojima su nastali. niti ekstremno ubrzavani. tahografski zapis itd). Na ovom mestu ñemo izdvojiti neke specifiåne tragove saobrañajnih nezgoda i njihovu obradu detaljno analizirati. promene na tragu nastale pri sudaru. postoje i neki tragovi koji su specifiåni za uviœaj saobrañajne nezgode. d) tragovi klizanja i e) tragovi grebanja. oãteñenja vozila.5. a) Tragovi voænje (bez proklizavanja) Ovi tragovi nastaju ako se toåkovi okreñu bez proklizavanja. – koji je znaåaj tragova i – kako se tragovi obraœuju (u skladu sa njihovim znaåajem). odnosno koji su najåeãñi ili najznaåajniji za analizu nezgode. Pri tome ñemo posebnu paænju posvetiti onim tragovima koji zahtevaju specifiåan postupak obrade. Tragovi voænje (bez proklizavanja) mogu biti utisnuti ili otisnuti. P. neophodno je znati: – kako i kada nastaju ovi tragovi. ako nisu forsirano koåeni. – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove. Da bi se ovo moglo struåno uraditi.). c) tragovi zanoãenja. – kako izgledaju i kako se raspoznaju tragovi. krajnji poloæaj predmeta i tragova itd. pa i njihov naåin obrade bitno su drukåiji kod uviœaja saobrañajnih nezgoda nego kod ostalih uviœaja (tragovi na toåkovima.5. Meœutim. najåeãñi i najznaåajniji tragovi koji se mogu nañi na kolovozu i drugim povrãinama. Tragovi kretanja vozila Tragovi kretanja vozila su.

Na njima mogu biti bolje ili slabije izraæene ãare pneumatika. Otisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju mokrog ili prljavog pneumatika po suvom i åistom kolovozu. .2. dijagrami brzine i usporeça pri forsiranom koåeçu. povaljana trava i sl. – odreœivanja razmaka izmeœu toåkova. Pri tome se ãara pneumatika utiskuje u mekãu podlogu ili se samo remeti forma podloge (bez uoåljivih ãara) kao u travi i sl. prikazane su faze procesa forsiranog koåeça. Nekad tragovi voænje mogu omoguñiti i identifikaciju vozila koje je uåestvovalo u nezgodi. upoznañemo se sa nekim elementima procesa koåeça. ako je slabo vidÿiv ili moæe biti uniãten. – fotografisati trag. mulaæirati trag.) predstavlja trag voænje. na osnovu: – odreœivanja individualnih karakteristika na pneumatiku i – uporedne analize prljavãtina (materijala) na tragu voænje i na pneumatiku.8. Tragovi voænje omoguñuju eliminaciju vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. na nekim tragovima voænje ãare nisu uopãte uoåljive. po rastopljenom asfaltu. po snegu. – izmeriti trag. po prljavãtinama uz ivice kolovoza i sliåno. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Utisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju po mekim povrãinama (mekãim od pneumatika): po zemlji. Na Slici 8.5. Ova promena na povrãini podloge (utisak. – opisati trag u zapisniku o uviœaju i – po potrebi. – poloæaj traga voænje odreœuje putanju vozila i – poloæaj i izgled traga voænje odreœuju smer kretanja vozila itd. Saobrañajni znaåaj tragova voænje sastoji se u sledeñem: – samo postojanje traga voænje ukazuje na naåin kretanja vozila (vozilo nije forsirano koåeno. Obrada tragova voænje sastoji se u sledeñem: – pronañi trag voæçe i utvrditi od kog vozila (toåka) potiåe.1. niti je ekstremno ubrzavano). a na Slici 8. 235 8. i to na osnovu: – odreœivanja ãirine pneumatika. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada b) Tragovi koåeça Da bismo lakãe razumeli nastajaçe i znaåaj tragova koåeça. – odreœivanja tipa ãara na pneumatiku. dolaze do izraæaja pri traganju za vozilom koje je uåestvovalo u nezgodi.. – odreœivanja meœuosovinskog razmaka. Ma koliko vozaåi ovaj proces doæivÿavaju kao trenutan. Pri tome se delovi materijala sa pneumatika prenose na podlogu (i obratno) i oni fiziåki predstavljaju trag voænje. – skicirati trag. – oznaåiti trag voæçe. i to. pre svega. proces koåeça traje po nekoliko sekundi. – odreœivanja tipa pneumatika i – odreœivanja obima pneumatika. – markirati trag. Meœutim. Kriminalistiåki znaåaj tragova voænje.

72. Krsto Bezbednost saobrañaja À RASTOJANJA VREMENSKI MOMENT Prepreka postaje vidljiva PROCES (VREME) OPAŽANJE V0 PSIHIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA PUT OPAŽANJA I ODLUÈIVANJA Ukupni zaustavni put vozila (S?) Vozaè vidi objekat Vozaè prepoznaje objekat Vozaè odluèuje da koèi SHVATANJE RASUÐIVANJE t1 PUT FIZIÈKOG REAGOVANJA VOZAÈA FIZIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA Vozaè diže nogu sa akceleratora ODZIV MIŠIÆA PREMEŠTANJE NOGE Vozaè stavlja nogu na pedalu koènice PUT ODZIVA MEHANIZMA ZA KOÈENJE PUT KOÈENJA (vidljiv trag) REAGOVANJE SISTEMA ZA KOÈENJE ODZIV SISTEMA ZAKOÈENJE t2 Obloge naležu na doboš ili diskove t3 Postizanje punog koèenja EFEKTIVNO KOÈENJE PUNO KOÈENJE Vozilo se zaustavilo tk  b0 b(t) [m/s ] 2 Trenutak proklizavanja T2 T3 0 T0 t1 T1 tk t2 t3 Realna funkcija usporenja Òzaust Ò[s] Slika 8.1. Faze forsiranog koåeça vozila (a) i dijagram usporeça vozila pri ovom koåeçu.Lipovac. Zemun. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Beograd.. P. K. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije. 8 236 .5 U trenutku To stvorena je opasna situacija zbog koje ñe vozaå forsirano koåiti. str. U trenutku T1 noga vozaåa dodiruje koånicu. Do trenutka T3 obloge sve viãe 5 Lipovac. a u trenutku T2 zapoåiçe koåeçe toåka (koåione obloge dodiruju doboã). 2000.

a kod pneumatskih koånica od 0. odluåuje da preduzme odreœene mere (svira. ako je situacija opasnija i prostija. skreñe. slabije obuåeni vozaåi (vozaåi u prvim godinama vozaåkog staæa). koåi i sliåno). – vreme odziva koåionog sistema (t2). Kod mehaniåkih koånica vreme porasta usporeça je zanemarÿivo. alkoholisani vozaåi. da bi se stabilizovalo oko neke sredçe vrednosti realizovanog usporeça.15 do 0. Vreme reagovaça vozaåa varira (u zavisnosti od nabrojanih åinilaca) od 0. . 237 8. tj.5 do 1. a pod dejstvom sila koåeça. Vreme intenzivnog koåeça (tk) je period od ostvarivaça najveñeg usporeça – potpunog blokiraça toåka (T3) do zaustavÿaça vozila (Tz). Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 6 Od trenutka podizaça noge sa papuåice “gasa” vozilo se usporava zbog sila otpora kretaçu. Vreme porasta usporeça (t3) je vreme od poåetka usporavaça vozila (T2) do trenutka kad usporeçe dostigne najveñu vrednost (T3). – optereñenosti vozila. – vreme porasta usporeça (t3) i – vreme intenzivnog koåeça (tk). na kontaktu toåka sa podlogom dolazi do potpunog proklizavaça. ovde se misli na usporavaçe okretaça toåka usled pritiska koåionih obloga na doboã toåka. odnosno do koåionih diskova ili doboãa. Kod hidrauliånih koånica ovo vreme varira od 0. Ovo vreme zavisi od: – vrste koåionog sistema..5. Vreme reagovaça vozaåa zavisi od vozaåa i od vrste opasne situacije: – sporije reaguju stariji vozaåi. bo (m/h2). Ovo vreme zavisi od vrste i podeãenosti koåionog sistema i kod ispravnih koåionih ureœaja varira od 0. U toku ovih vremena vozilo prelazi odgovarajuñe puteve kao na slici.7 sekundi.2 sekunde. U toku ovog perioda sila koåeça se prenosi sa papuåice koånice do glavnog koåionog cilindra na toåku. Od trenutka proklizavaça. usporeçe kratko opada (jer je treçe kretaça maçe od treça mirovaça). diæe nogu sa “gasa” i premeãta je na koånicu. ako se vozilo kreñe na uzbrdici. obraœuje informaciju o opasnoj situaciji.8.25 sekundi. U toku ovog vremena vozaå opaæa opasnu situaciju.3 do 0. Dakle. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE pritiskaju doboã i toåak se sve sporije okreñe. Meœutim.5 sekundi. Ovo usporavaçe je posebno znaåajno. umorni vozaåi. Ovo vreme zavisi od: – realizovanog usporeça (b0) i – brzine vozila (v0). Vreme odziva koåionog sistema (t2) je period od dodirivaça papuåice koånice (T1) do trenutka kad se koåeçem poåiçe usporavati6 okretaçe toåka (T2). ablenduje. U trenutku T3 prekida se okretaçe toåka (toåak blokira). vozaåi pod uticajem droga i lekova. prenosi komandu do nogu i ruku. – staça kolovoznog zastora itd..15 do 0. ukupno vreme koåeça moæemo razloæiti na: – vreme reagovaça vozaåa (t1). – isti vozaåi bræe reaguju. Vreme reagovaça vozaåa (t1) je vremenski period od trenutka stvaraça opasne situacije (To) do trenutka dodirivaça koånice (T1).

a da skidaçe materijala (prÿavãtina) bude prañeno tragovima grebaça. kada toåak prestane da se okreñe (blokira). U drugoj fazi. Meœutim. To su tragovi koåeça okreñuñim toåkom (nastaju u fazi porasta usporeça). u trenutku T3 (m/h) i b0 – realizovano usporeçe vozila (m/h2). Trag koåeça blokiranim toåkom je crçi i na çemu se mogu uoåiti samo uzduæne ãare. odnosno crçi tragovi na kolovozu. jer ove tragove prekriju prÿavãtine sa podloge. klizav kolovoz. nastali u toku koåeça okreñuñim toåkom. U prvoj fazi. tako da ovaj kriterijum nije pouzdan i ne bi samo po çemu trebalo odreœivati poreklo tragova koåeça. odnosno. ako je veña brzina vozila. Pri forsiranom koåeçu.8 Trag koåeça predçeg toåka putniåkog vozila (ili nenapumpanog pneumatika). Tragovi potiåu od onih toåkova ispod kojih se zavrãavaju i u åijem pravcu se pruæaju. dolazi do proklizavaça pneumatika. mogu bitno izmeniti tragove koåeça. 7 Vreme koåeça: V1 t k = ----b0 gde su: tk – vreme intenzivnog koåeça (s) v1 – brzina vozila na poåetku intenzivnog koåeça. najsigurniji kriterijum za utvrœivaçe porekla tragova jeste poloæaj traga u odnosu na toåkove. dok toåak ne blokira (do trenutka T3). a posebno odstupaça pritiska u pneumatiku od predviœenog. proklizavaçe je potpuno. Na doçoj povrãini gazeñeg sloja pneumatika (koja je dodirivala podlogu u vazi kad je toåak bio blokiran) lako se nalazi izraæeno zacrçeçe i mesta na kojima je guma oãteñena ili åak otpala. a ivice slabije izraæene ili åak nevidÿive. ako se vozilo nastavi kretati. Na kontaktu pneumatika sa kolovozom guma tare o podlogu. a sredina traga je slabije zacrçena ili åak neuoåÿiva. loãi pneumatici i sliåno). To su traogvi koåeça blokiranim toåkom. ostaju tragovi na pneumatiku i na podlozi. mogu potpuno izostati zacrçeça kolovoza. Na kolovozu ostaju tragovi sagorele gume. Trag koåeça zadçih toåkova putniåkog vozila (ili prenapumpanih pneumatika) ima izraæenu sredinu traga. 8 238 . ako se mogu uoåiti. ima izraæene spoÿaãçe ivice. a na obodu pneumatika izraæeno zacrçeçe i uzduæni tragoviobrisi. odnosno do blokiraça pneumatika. Ako je kolovoz prekriven zemÿom ili peskom.Lipovac. proklizavaçe je maçe. onda ovi tragovi mogu biti prañeni tankim i kratkim tragovima grebaça.7 Tragovi koåeça nastaju pri forsiranom koåeçu vozila. Ukoliko se u ãarama pneumatika ili na kolovozu nalaze kamenåiñi. pa ostaju jasnija zacrçeça na taåki dodira pneumatika i kolovoza. Trag koåeça okreñuñim toåkom je maçe zacrçen trag na podlozi. tj. P. kad sila koåeça premaãi graniånu silu priaçaça pneumatika i podloge. zagreva se i topi. optereñeçe vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja Vreme intenzivnog koåeça je duæe. a tragovi na podlozi i na pneumatiku slabije uoåÿivi. Trag koåeça na savremenom kolovozu pribliæno odgovara ãirini pneumatika. Na obodu pneumatika lako se uoåavaju mestimiåna zacrçeça i uzduæni obrisi. 8 Tragovi na gazeñem sloju pneumatika se lako uniãtavaju. Naime. a popreåne ãare na ovom tragu su izduæene. ako je realizovano usporeçe maçe (neispravni koåioni ureœaji. po pravilu. Ukoliko se vozilo zaustavilo na kraju tragova koåeça i nije pomerano.

Konaåno.8. . onda se smer kretaça moæe odrediti i na osnovu meœusobnog poloæaja tragova koåeça. pa nastavilo voæçu. ali postoje tragovi koåeça levih i desnih toåkova (iste osovine). – Na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja zavrãetaka tragova koåeça. Poåeci tragova koåeça levog i desnog toåka iste osovine nisu u istoj visini (veñ su smaknuti). ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Saobrañajni znaåaj tragova koåeça je ogroman i sastoji se u sledeñem: – ako smo na licu mesta naãli tragove koåeça i utvrdili da potiåu od datog vozila to znaåi da je to vozilo bilo forsirano koåeno. i to: – ako se tragovi koåeça zavrãavaju oãtro i u istoj visini (ravno). ako nismo naãli tragove koåeça to ne znaåi da vozilo nije bilo koåeno. Na poåetku traga koåeça zacrçeçe je postepeno. Naime. a na zavrãetku trag se oãtro prekida. – Ako je vozilo pomereno. i to: – Ako vozilo nije pomerano posle nezgode (zatekli smo vozilo i tragove koåeça). moæe se odrediti da li se vozilo zaustavilo ili samo prikoåilo (pa nastavilo kretaçe). gde su: b – realizovano usporeçe koje odreœuje veãtak. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 9 Vozila se veoma åesto zaustavÿaju neforsiranim koåeçem. Zato je duæina slabije zacrçenog traga u fazi otkoåivaça kraña od duæine traga iz faze zakoåivaça. – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça i drugih tragova i predmeta. onda je vozilo samo prikoåeno. pretvara u rad sila koåeça. – Konaåno smer kretaça se moæe odrediti i na osnovu samo jednog traga koåeça. 10 Kinetiåka energija se. vreme otkoåivaça je krañe od vremena zakoåivaça. ako vozilo nije stalo. u procesu koåeça. pa ih na licu mesta ne moæemo da naœemo.9 – na osnovu poloæaja traga koåeça lako se odreœuje poloæaj vozila u svim trenucima posle zapoåiçaça koåeça (putaça vozila). – na osnovu duæine tragova koåeça saobrañajno-tehniåki veãtak moæe izraåunati brzinu vozila neposredno pre zapoåiçaça koåeça i u svim pozicijama posle toga. a s – ukupna duæina najduæeg traga koåeça.5. pa ne ostavÿaju nikakve tragove. a zavrãeci tragova su u istoj visini. moæe se na licu mesta odrediti smer kretaça vozila. pa se jednostavno pokazuje da je brzina izgubÿena pri koåeçu pribliæno jednaka: v = 2bs. 239 8. onda se tragovi koåeça nalaze iza vozila koje je koåilo. veãtak moæe zakÿuåiti kako je vozaå reagovao koåeçem (naglo – refleksno ili leæerno – polako).10 – na osnovu pruæaça traga koåeça moæe se odrediti pravac kretaça vozila i neposredno pre koåeça. Ovaj kriterijum ne mora biti vaÿan. Vozila sa ABS i pri forsiranom koåeçu ne ostavÿaju lako uoåÿive tragove. onda se vozilo koåeçem zaustavilo i – ako se trag koåeça zavrãava postepeno i smaknuti. Meœutim. pa åak ni da vozilo nije forsirano koåeno. Ovaj kriterijum je korektan i ukoliko vozilo nije stalo na kraju tragova koåeça. – Na osnovu izgleda poåetka traga koåeça. åeste su situacije kad vozilo ostavi slabo uoåÿive tragove koåeça.

– odrediti i markirati poåetak svakog traga pojedinaåno. 12 Dakle. detaÿna analiza tragova koåeça moæe pomoñi identifikaciji vozila. na licu mesta trebalo bi: – pronañi sve tragove koåeça na obodu pneumatika i na kolovozu. po potrebi. utvrditi i dokumentovati neispravnost. poloæaj i veliåine tragove koåeça. 8 240 . – odrediti poreklo svakog traga koåeça. pa upuñuje na vanredni tehniåki pregled. da je slabije koåio i sliåno. to moæe biti izazvano slabijim koåeçem jednog toåka. tj. nañi karakteristiåne. posumçañemo da je razlika sila koåeça na istoj osovini nedopuãteno velika itd. detaÿe (promene) na tragu. duæinu i. S ciÿem eliminacije na osnovu tragova koåeça moæe se dovoÿno precizno odrediti: – broj pneumatika na osovini. Pri tome bi trebalo proveriti ima li tragova na obodu pneumatika.). 13 Nekad je lakãe nañi tragove koåeça na obodu pneumatika nego na kolovozu. Meœutim. P. – detaÿno pregledati svaki trag koåeça i eventualno. a posebno one koji nastaju pri sudaru. Izuzetno. – u zapisniku o uviœaju opisati izgled. Na osnovu detaÿne analize tragova koåeça moæe se izvrãiti eliminacija tipova vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi.Lipovac. – markirati tragove koåeça (po potrebi). posumçañemo12 da ovaj toåak nije bio koåen. Ako nekog traga koåeça nema. ukleãtenog kamena u odgovarajuñe ãare pneumatika i sl. – oznaåiti svaki trag pojedinaåno. – legendom objasniti oznake. to moæe znaåiti da taj toåak nije blokirao. na licu mesta ñemo posumçati. na licu mesta se samo sumça. – izmeriti tragove koåeça (odrediti poloæaj. – meœuosovinski razmak i – vrsta i raspored uzduænih ãara pneumatika. – odrediti i markirati zavrãetak svakog traga pojedinaåno. ãirinu traga). – razmak izmeœu toåkova na istoj osovini. gde ñe se. Tragovi koåeça imaju i veliki kriminalistiåki znaåaj.11 – ako nema traga koåeça od nekog toåka. a na vanrednom tehniåkom pregledu dokazati i dokumentovati neispravnost. Krsto Bezbednost saobrañaja – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça moæe se osnovano posumçati u ispravnost sistema za koåeçe. i to na osnovu: – individualnih karakteristika pneumatika (vrste i rasporeda oãteñeça ãara pneumatika. – ãirina pneumatika. – fotografije bi trebalo da prikaæu. eventualno.13 – ako neki trag koåeça poåiçe znatno pre drugoga. posumçañemo da toåkovi ne koåe jednovremeno i – ako tragovi koåeça skreñu i prelaze u tragove koåeça sa zanoãeçem. 11 Ako se trag pruæa luåno. – komada gume koji su otpali u toku koåeça i – analize drugih materijala koji su otpali sa pneumatika u toku koåeça. – skicirati tragove koåeça. Da bi se zadovoÿio veliki znaåaj tragova koåeça.

90 3. Ucrtavaçe tragova koåeça i mereçe çihove duænine.90 1.00 3. K.65 4. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 4.13 1.2.95 0. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 0. 92.15 6.45 5.35 E) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA AUTOBUSA F) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN PUTNIÈKOG VOZILA 5. str.55 5. 2000.60 3.8.14 14 Lipovac.30 5. 241 8.13 7. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.49 6.55 A) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA ZADNJIH TOÈKOVA B) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA 6.58 .60 G) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN TERETNOG VOZILA ILI AUTOBUSA Slika 8.25 8.29 0. Beograd.35 1..5. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije. Zemun.31 0.50 C) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE MOGU RAZDVOJITI D) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE NE MOGU RAZDVOJITI 6.05 7.35 5.45 7.

tj. i to: – kratki prekid (slabÿeçe) traga. Opisane karakteristiåne detaÿe bi trebalo obraœivati sliåno drugim vaænim tragovima saobrañajne nezgode. siñi ñe sa puta. spreåava se potpuno proklizavaçe. c) Karakteristiåni detaÿi na tragovima koåeça Kad pronaœemo tragove koåeça. O ovom se mora voditi raåuna prilikom traæeça tragova koåeça. Kada su upravÿaåki toåkovi blokirani oteæano je ili. – kratko zadebÿaçe ili zacrçeçe traga. anti blokirajuñi sistemi (ABS). grubo moæemo reñi da je zadatak ABS da dozira sile koåeça tako da se odræavaju na granici proklizavaça. zbog åega moæe doñi do zanoãeça vozila. a vozilo ostaje stabilno i upravÿivo. Da bi se ove nebezbedne situacije (nemoguñnost upravÿaça pri koåeçu i zanoãeçe vozila pri koåeçu) spreåile danas se sve åeãñe ugraœuju. bez obzira ãto vozaaå snaæno pritiska papuåicu koånice. tzv. on ñe bræe proklizati i realizovañe se razliåite sile koåeça. – prelazak traga koåeça u trag zanoãeça i – kombinacija prethodno navedenih detaÿa. Najznaåajniji su oni karakteristiåni detaÿi koji su nastali u trenutku sudara ili neposredno posle sudara. trebalo bi ih detaÿno analizirati kako bi na çima naãli neke promene – karakteristiåne detaÿe. Zato vozila sa ABS ostavÿaju tragove koåeça koji nisu lako uoåÿivi. uz desnu ivicu kolovoza ima prÿavãtina i sliåno). – nagle promene pravca pruæaça traga. voda. Zato bi tragove kretaça trebalo posebno detaÿno 8 242 . åak. Tragovi koåeça sa ABS su svetliji i isprekidani. Na obodu pneumatika ne moæe se uoåiti jedna taåka zacrçeça (jer nema potpunog proklizavaça). pa se smaçuje i treçe pneumatika i kolovoza. Krsto Bezbednost saobrañaja Pri koåeçu klasiånim koånicama dolazi do blokiraça toåkova. a åesto se ne mogu ni uoåiti golim okom. Ukoliko kolovozni zastor nije ravnomernog kvaliteta. Ako jedan toåak naiœe na klizav kolovoz. tip i godinu proizvodçe vozila. Podatak o tome da li vozilo ima ABS mora se evidentirati u uviœajnoj dokumentaciji ili bar evidentirati taånu marku. Åim doœe do proklizavaça na jednom toåku ABS smaçuje sve sile koåeça tako da se toåak odblokira (nastavi se okretaçe toåka). proklizavaçe pneumatika se svodi na minimum. P. onemoguñeno upravÿaçe vozilom. S obzirom da ABS spreåava blokiraçe toåkova. Ako toåkovi blokiraju u krivini vozilo ñe nastaviti da se kreñe tangencijalno. Tragovi koåeça vozila sa ABS se lakãe uoåavaju na obodu pneumatika nego na podlozi. veñ su zacrçeça ravnomerno rasporeœena po obodu pneumatika (posledica koåeça okreñuñim toåkom).Lipovac. led. Tako se ostvaruje najefikasnije bezbedno koåeçe u datim uslovima. Vozila sa ABS ostaju stabilna i upravÿiva i pri koåeçu na klizavom kolovozu (sneg. Danas se radi na optimiziraçu opreme i metodologije za lakãe uoåavaçe tragova koåeça vozila sa ABS. Posebno ñe se lako uoåiti na obodu onog pneumatika koji je ranije proklizao. prÿavãtine i sliåno) kao i pri koåeçu u krivini. Mada postoje razliåite varijante ABS. onda ñe se tragovi boÿe uoåavati na onoj strani koja obezbeœuje loãije priaçaçe (na primer.

zacrçeçe i zadebÿaçe traga).5. Sliåni popreåni obrisi mogu se nañi i na tragovima zanoãeça na podlozi. a druge ñemo lakãe otkriti paæÿivim posmatraçem duæ traga sa veñeg rastojaça (nagla skretaça traga) ili kombinacijom ovih postupaka. U ovim situacijama boåno treçe je veliko i pri zanoãeçu dolazi do topÿeça gume. kad se vozilo kreñe unapred (samo translatorno). u krivini ili raskrsnici). ãto åesto onemoguñuje precizno utvrœivaçe mesta i mehanizma sudara. Neki detaÿi se mogu nañi posmatraçem iz neposredne blizine (prekid. Pri tome se vozilo kreñe boåno i unapred (translatorno i rotaciono kretaçe) ili samo boåno (rotaciono kretaçe oko jedne fiksirane taåke). za razliku od koåeça. pristupamo çihovoj obradi. koji su po prirodi isti kao i tragovi koåeça. Tragovi zanoãeça ostaju na pneumatiku i na podlozi. Raspoznavaçe tragova zanoãeça je sasvim jednostavno: – tragovi zanoãeça su vezani za zanoãeçe vozila (zato ñe se ovi tragovi potraæiti u svim situacijama kad je doãlo do zanoãeça vozila). Vaæno je naglasiti da struåno i sveobuhvatno tumaåeçe i koriãñeçe ovih tragova mogu da vrãe samo saobrañajno-tehniåki veãtaci. slabÿeçe. Karakteristiåni detaÿi koji ukazuju na mesto sudara mogu da nastanu i na drugim tragovima kretaça. a posebno na tragovima voæçe. jakog boånog vetra i sliåno. koji mogu zahvatiti ceo obim pneumatika (åisto zanoãeçe) ili samo deo obima (zanoãeçe sa koåeçem). niti ovlaãñeni da odreœuju mesto sudara. Kriminalistiåki tehniåari i drugi ålanovi uviœajne ekipe nisu struåno osposobÿeni. – u pravcu pri nejednakom koåeçu na levim i desnim toåkovima (razlika sila koåeça stvara momenat koji izaziva zanoãeçe) i – pri dejstvu drugih boånih sila prilikom sudara. U nekim situacijama tragovi zanoãeça prethode prevrtaçu vozila. Do zanoãeça vozila dolazi: – pri skretaçu (na primer. 243 8. d) Tragovi zanoãeça Tragovi zanoãeça nastaju kad boåne sile koje deluju na vozilo premaãe maksimalnu boånu silu priaçaça. Zato je osnovni zadatak ekipe na licu mesta da struåno i sveobuhvatno obradi ove tragove. Kada smo pronaãli traæene detaÿe na tragovima. Na podlozi (kolovozu) ostaju izraæena zacrçeça – tragovi zanoãeça.8. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . ako se vozilo kreñe velikom brzinom (centrifugalna sila dovodi do zanoãeça). Naime. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada analizirati u pretpostavÿenoj zoni mesta sudara. U naãoj praksi se ne posveñuje dovoÿno paæçe obradi karakteristiånih detaÿa. Na pneumatiku su uoåÿive popreåne ãare – obrisi. na osnovu ostalih tragova saobrañajne nezgode (otpali delovi i metarijali sa vozila ili prepreke) moæe se grubo odrediti oåekivana ãira zona mesta sudara. åime se ugroæavaju i ostali delovi saobrañajno-tehniåke analize. U ovako odreœenoj zoni sudara trebalo bi tragati za karakteristiånim detaÿima. kako bi ih sobrañajno-tehniåki veãtak mogao struåno analizirati i uklopiti u svoj nalaz.

4) legendom pojasniti oznake – napisati vrstu i poreklo svakog traga pojedinaåno. klizav kolovoz. ovaj detaÿ fotografisati. onda poåetak tragova zanoãeça precizno odreœuje mesto sudara. kvalitet kolovoza i kvalitet pneumatika). P. brzina vozila (vo) bila je veña od odreœene graniåne brzine(vgr). izmeriti merodavni segment krivine ili putaçe vozila. – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. a vozilo ñemo uputiti na vanredni tehniåki pregled. boåni nagib kolovoza.Lipovac. 15 Naime. – ãare pneumatika na tragu su deformisane i pruæaju se ukoso ili popreåno. Tragovi zanoãeça mogu biti i znatno ispred mesta prevrtaça vozila ili sudara sa drugim vozilima. Kako je do zanoãeça doãlo zbog velike brzine. odreœuje se poloæaj vozila u razliåitim fazama zanoãeça (putaça vozila). kvalitetno ñemo fiksirati staçe podloge (fotografisati i opisati) i staçe pneumatika. – tragovi zanoãeça od razliåitih toåkova nikad se ne preklapaju. u zapisniku opisati i na crteæu ucrtati. – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u krivini saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti najmaçu brzinu vozila u krivini. – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog oãtre krivine.15 – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u pravcu pouzdano se moæe posumçati u ispravnost koåionih ureœaja. ako se posumça da je zanoãeçe izazvano loãim staçem pneumatika posebno detaÿno fiksirati staçe pneumatika (fotografisati. Znaåaj tragova zanoãeça je. Obrada tragova zanoãeça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova i sastoji se u sledeñem: 1) pronañi tragove zanoãeça i utvrditi çihovo poreklo. Ako posumça da je do zanoãeça doãlo zbog realizacije razliåitih sila koåeça na toåkovima. presudan za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode i sastoji se u sledeñem: – postojaçe tragova zanoãeça ukazuje na naåin kretaça vozila: dakle. Na licu mesta bi trebalo nañi i dokumentovati uzrok zanoãeça vozila – neispravne koånice. Krsto Bezbednost saobrañaja – tragovi zanoãeça su uvek krivolinijski. – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog neispravnih koånica. – na osnovu poloæaja tragova zanoãeça. sudar i sliåno. doãlo je do zanoãeça. putaçu vozila u skretaçu. dubinometrom i ãormetrom izmeriti odgovarajuñe karakteristike). u nekim situacijama. – ãirina tragova zanoãeça se meça duæ tragova. detaÿno obraditi tragove sudara. 2) otkriti i dokumentovati uzrok zanoãeça: – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog blata na kolovozu. 8 244 . veãtak moæe izraåunati graniånu brzinu (vgr) na boåno zanoãeçe u datim uslovima (za dati radijus krivine. opisati. putaçu pre prevrtaça i put koåeça. vozilo uputiti na vanredni tehniåki pregled. Posebno je vaæno detaÿno pretraæiti potencijalnu zonu sudara. a pre svega oãteñeça vozila. 3) oznaåiti i markirati svaki trag zanoãeça (sliåno tragovima koåeça).

pa se na osnovu toga ne moæe pouzdano odrediti razmak izmeœu toåkova. navesti ãta nas je navelo da zakÿuåimo o uzroku i ãta smo preduzeli da ovaj uzrok dokumentujemo. – pri ubrzavaçu i – pri naglom skretaçu. 8) opisati tragove u zapisniku: u zapisniku bi trebalo detaÿno opisati izgled i poloæaj tragova zanoãeça. Ako se radi o tragu koåeça sa zanoãeçem. Ako je do zanoãeça doãlo u toku koåeça. pa se ne bi mogao precizno ucrtati na osnovu dve taåke. zbog klizavog kolovoza sile treça pri kontaktu pneumatika i podloge su male. – veoma åesto se ovi tragovi prepliñu. odreœivañe se i poloæaj nekoliko taåaka na tragu. 7) izmeriti tragove zanoãeça: mereçe se obiåno svodi na odreœivaçe poloæaja poåetka i zavrãetka traga. u situacijama kada su sile priaçaça male. onda kaæemo da su ostali tragovi koåeça sa zanoãeçem i ove tragove prikazujemo tako ãto nacrtamo jednu liniju (trag koåeça). pa je malo zagrevaçe i sagorevaçe gume. i to: – pri koåeçu. pa ih neñemo nañi na pneumaticima. ni na podlozi. Kose linije na tragu prikazuju kose obrise na tragu zanoãeça. Veoma åesto tragovi klizaça su teãko uoåÿivi. e) Tragovi klizaça Tragovi klizaça nastaju na klizavom kolovozu. onda je znaåajno izmeriti i duæinu traga. pa je teãko odrediti koji je trag od koga toåka. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . dolazi do smaçene upravÿivosti vozila (a nekad i do nekontrolisanog kreatça vozila). U svakom od ovih sluåajeva. ako je trag zanoãeça dug.5. tj. a zatim popreåno iscrtavamo crtice (tragovi zanoãeça) duæ ove linije. 6) skicirati tragove zanoãeça. a ako su uoåÿive one su ukoãene. Ovi tragovi se ãematski crtaju u vidu kosih linija duæ pravca kretaça vozila. ne vide se celom duæinom. Ako je toåak blokiran popreåne ãare se ocrtavaju pod oãtrim uglom. çihovo rastojaçe je promenÿivo. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 5) fotografisati tragove zanoãeça i vaæne detaÿe na ovim tragovima. Pri raspoznavaçu trebalo bi voditi raåuna o sledeñem: – tragovi klizaça su svetliji od tragova koåeça ili tragova zanoãeça. a nekad se ovaj pravac ne moæe ni odrediti pouzdano. pri klizaçu. – tragovi klizaça razliåitih toåkova su razdvojeni. Izuzetno. Rastojaçe izmeœu tragova klizaça meça se duæ tragova. Znaåaj tragova klizaça moæe biti veliki: 245 8. – tragovi klizaça su åesto isprekidani. tj.8. – popreåne ãare pneumatika su retko kad jasno uoåÿive. Naime. – pravac pruæaça tragova klizaça åesto se meça. Posebno bi trebalo posvetiti paæçu uzroku zanoãeça.

– pravac pruæaça traga grebaça odreœuje pravac kretaça vozila. – pravac pruæaça traga klizaça odreœuje putaçu vozila u razliåitim fazama klizaça. iviåçake. da metalni delovi toåka dodirnu kolovoz. – ako trag grebaça potiåe od naplatka toåka. – ako je grebaçe posledica sudara. U zoni tragova grebaça åesto se nalaze tragovi boje. kad naplatak pneumatika grebe kolovoz. onda se pouzdano moæe odrediti da li je do pucaça pneumatika doãlo pre sudara ili je pucaçe pneumatika posledica sudara. – pri udaru metalnih delova vozila u ograde. – pri snaænim sudarima vozila. onda poåetak traga grebaça odreœuje poloæaj vozila u trenutku sudara. s tim ãto se tragovi klizaça crtaju kao isprekidane linije (zato ãto su tragovi klizaça slabo vidÿivi i åesto isprekidani). doãlo je do nekontrolisanog kretaça. Ovaj trag je prañen vijugavim tragovima gume – masnicama. Trebalo bi napomenuti da tragovi grebaça nastaju na obe povrãine (na oba vozila. na vozilu i kolovozu. tj. objekte i sliåno. Ako je ostao trag klizaça onda je vozilo klizalo. Krsto Bezbednost saobrañaja – samo postojaçe tragova klizaça odreœuje naåin kretaça vozila. spuãtaju i grebu po kolovozu. Obrada tragova klizaça je sliåna obradi tragova zanoãeça. f) Tragovi grebaça Ovde se misli na tragove koji nastaju kada se dve åvrste podloge kreñu jedna u odnosu na drugu.Lipovac. kvalitetno fiksirati staçe podloge. jednostavno odreœuju odgovarajuñi parovi tragova grebaça. kad se doçi delovi vozila deformiãu. na vozilu i objektu itd.). pa se ne meri pojedinaåno. P. s tim ãto duæina tragova klizaça nije znaåajna. 8 246 . pri sudarima vozila. Na licu mesta se najåeãñe. kad metalne povrãine jednog vozila grebu åvrste delove drugog vozila. Znaåaj tragova grebaça je veliki i sastoji se u sledeñem: – trag grebaça na kolovozu ili drugim objektima odreœuje naåin kretaça vozila (vozilo je iz nekog razloga metalnim delovima dodirnulo kolovoz ili neki åvrst objekat). – na osnovu poåetka prvog traga klizaça odreœuje se poloæaj vozila u trenutku smaçivaça – gubÿeça upravÿivosti. odnosno çihovo poreklo. – pri boånim i drugim sudarima vozila kada se pneumatik oãteti ili tako deformiãe. – pri pucaçu pneumatika. Mereçe ovih tragova je isto kao i mereçe drugih linijskih tragova. Najznaåajniji su tragovi grebaça koji nastaju u sledeñim situacijama: – pri prevrtaçu vozila kad metalni delovi vozila kontaktiraju sa åvrstom podlogom. Na uviœaju bi trebalo odrediti i dokumentaovati uzroke klizaça. koji mestimiåno prekidaju tragove grebaça. tragovi zemÿe i tragovi gume (kojima su obloæeni metalni delovi vozila). tj.

Ovi delovi i materijali otpadaju: – pri kretaçu pre sudara. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Pri kretaçu vozila. – izmeriti tragove grebaça (odrediti poloæaj poåetka i zavrãetka traga). mesta snaænih sudara vozila. a zatim pronañi odgovarajuñe tragove grebaça na kolovozu. ãto je u nekim situacijama veoma vaæno. 247 . i to: mesta prevrtaça vozila. Tragovi grebaça kod sudara u krivini odreœuju poloæaj vozila u trenutku sudara. – u zapisniku detaÿno opisati izgled. sneg i sliåno. motora i sliåno. mogu se taåno odrediti mesta gde se mogu pojaviti tragovi grebaça. Na osnovu detaÿne analize izgleda tragova grebaça na vozilima. veliåinu i poreklo tragova grebaça. Naæalost. – pri sudaru. 8. delovi ukrasnih lajsni. – otkriti poreklo tragova grebaça. mesta obaraça bicikla. – skicirati tragove grebaça (crtaju se kao neisprekidane linije). moæe se utvrditi smer relativnog kretaça vozila. komadi razbijenog stakla. Ovo je vrlo jednostavno otkriti i dokumentovati na licu mesta. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada – na osnovu uporedne analize parova tragova grebaça utvrœuje se koji delovi vozila su kontaktirali pojedine delove drugog vozila. led. Kad je na licu mesta struåno rekonstruisana nezgoda. odnosno mehanizam saobrañajne nezgode. staklo. zemÿa. kolovoza ili prepreke.8. Predmeti padaju na podlogu po pravilima kosog ili horizontalnog hica uz maçi ili veñi otpor vazduha. Otpali delovi i materijali sa vozila 8. oãteñeni delovi vozila. a åesto. Da bi se ova pretraga olakãala.5. mesta eksplozije pneumatika. praktiåno je prvo pronañi tragove grebaçe na vozilima. – legendom taåno objasniti poreklo svakog traga grebaça (od koga vozila i od koga dela vozila potiåe). ãto åesto umaçuje çihov znaåaj: – oznaåiti i markirati tragove grebaça. – pri prevrtaçu i – pri zaustavÿaçu vozila. – pri kretaçu posle sudara.5. – fotografisati tragove grebaça (u parovima).2. a posebno pri sudarima åesto dolazi do otpadaça razliåitih delova i materijala sa vozila kao ãto su: komadi migavca. Pri tome nastaju tragovi na vozilu i tragovi na podlozi. poloæaj. ÿuspice boje i gita. odnosno koje vozilo je i koliko bilo preãlo na kolovoznu traku za suprotan smer. Tako se jednostavno odreœuje mehanizam sudara. nemoguñe dokazivati naknadno. u praksi su åesti primeri da se na licu mesta ne otkrije poreklo tragova grebaça. delovi spoÿçih ogledala. Pri tome bi za svaki trag grebaça trebalo otkriti od koga vozila i od koga dela potiåe. Obrada tragova grebaça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova: – pronañi tragove grebaça na oåekivanim mestima.

na podlozi bi trebalo traæiti odgovarajuñe ÿuspice boje i sl. sneg i sliåno. Ovi tragovi se oznaåavaju pojedinaåno ili grupno. kriminalistiåko-tehniåki veãtak moæe vrãiti eliminaciju i identifikaciju vozila koja su uåestvovala u nezgodi. Znaåaj ovih tragova je viãestruk: – na osnovu poloæaja otpalih delova i materijala sa vozila saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti mesto sudara i sudarne brzine. Kretanje vozila i ljudi. lokacija i intenzitet oãteñeça vozila. Poreklo ovih tragova mora se utvrditi na licu mesta. 8 248 . Pri tome bi trebalo uporedo nalaziti i analizirati odgovarajuñe tragove na vozilu i na podlozi (na primer. Legendom bi trebalo potpuno odrediti vrstu i poreklo ovih tragova. oznaåavamo ih i obraœujemo pojedinaåno. ako se prvo detaÿno pregledaju vozila ili se pregled vozila i kolovoza obavÿa uporedo. na licu mesta se lako i pouzdano moæe utvrditi sa kojeg dela vozila je otpala boja. ako se naœu ÿuspice crvene boje uz levi trag koåeça traæimo crvena vozila koja imaju oãteñeça u levom delu sa otpalim ÿuspicama crvene boje i sliåno. na osnovu postojaça ovih tragova jednostavno se usmerava pretraga na terenu (brza i jednostavna eliminacija). Na primer.17 od toga da li je bilo prepreka odletaçu ovih predmeta. Markiranje ovih tragova trebalo bi vrãiti u svakoj situaciji. Krsto Bezbednost saobrañaja Nalaæeçe i raspoznavaçe ovih tragova vrlo je prosto. od oblika i mase predmeta. sneg. Zato bi ih trebalo redovno markirati pre fotografisanja. ako nisu markirani. uporedo sa analizom ostalih tragova. pre sudara. od vrste sudara. onda ih oznaåavamo i obraœujemo grupno. – na osnovu struåno izuzetih delova i materijala otpalih sa vozila. ako se pri pregledu vozila uoåi da je sa odreœenog mesta otpao odreœeni deo ili materijal. Ovaj odbaåaj zavisi od visine sa koje pada predmet. Na ovaj naåin se odreœuje i poreklo svakog traga pojedinaåno. pa åak i vetar mogu lako pomeriti. a vozila se nisu pomerala posle nezgode. Naime. sakriti ili uniãtiti ove tragove. ako je oãteñen blatobran i otpala boja na mestu oãteñeça. Ako se razliåiti materijali prostiru na istoj povrãini i ne mogu se razdvojiti.). Sa druge strane. jer su podloæni pomeranju i uniãtavanju.Lipovac. Nalaæeçe ovih tragova je jednostavnije. – kod nezgoda sa NN vozilom. onda se na kolovozu traæi isti takav deo/materijal. neki materijali (delovi) se neñe videti na fotografijama. Naime.16 Pri tome bi trebalo imati u vidu da veãtak analizira odbaåaj ovih tragova. kiãa. Ako su razliåiti materijali razdvojeni na kolovozu. Nekad je znaåajno u legendu uneti i gabaritne dimenzije otpalih materijala sa vozila (ka16 Pod sudarnim brzinama podrazumevaju se brzine vozila neposredno 17 Zato bi ove åiçenice trebalo utvrœivati i dokumentovati na uviœaju. P. zemÿa. a psoebno ako je lice mesta bilo struåno obezbeœeno. od atmosferskih prilika i sliåno. – na osnovu vrste i veliåine tragova moæe se oceniti vrsta.

249 8. koje je nosio peãak ili biciklista. vrste sudara. Pri tome bi trebalo utvrditi da li su neki predmet i tragovi pomerani pre naãeg dolaska na lice mesta i ovo jasno saopãtiti u zapisniku o uviœaju. da su za mehanoskopska uklapanja najbolji polomljeni komadi delova sa vozila. Krajnji poloæaj vozila zavisi od mesta sudara. lica i predmeta fiksira se skiciranjem. 8. Izuzimanje materijala i delova otpalih sa vozila. znaåajan je i pravac njihovog pruæanja (po njemu se moæe odrediti pravac kretanja vozila). lica i predmeta na mesta nezgode. a åesto zahteva posebne tehniåke uslove i/ili pripremu pre fotografisanja. oblik i veliåinu predmeta). izuzeti sve materijale i delove za vozila koji su podobni za identifikaciju NN-vozila. u vezi je sa mehanizmom sudara. Skiciranje ovih tragova svodi se na njihovo slobodoruåno crtanje i kotiranje pribliæno u njihovom obliku i dimenzijama. naåina kretanja vozila posle sudara i drugih okolnosti. U zapisniku o uviœaju detaljno bi trebalo opisati vrstu. brzine vozila u trenutku sudara. sudarnim brzinama. ako vozilo nije poznato ili je sporno poreklo traga. Naime. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada ko bi se skrenula paænja na znaåaj ovih tragova. Ukoliko na licu mesta korektno utvrdimo krajnji poloæaj ovih predmeta i dokumentujemo ostale vaæne okolnosti (vrstu.5. Krajnji poloæaj vozila. Fotografisanje materijala i delova otpalih sa vozila trebalo bi da obezbedi kvalitetno prikazivanje izgleda i dimenzija ovih tragova i njihovog poloæaja u odnosu na saobrañajnu povrãinu i druge tragove. Krajnji poloæaj predmeta koji su otpali sa vozila. lica i predmeta Posebno vaænu posledicu nezgode predstavljaju krajnji poloæaji vozila. naåin kretanja vozila posle sudara i tako dalje. Posebno je znaåajno. pomoñi ñemo veãtaku da korektno analizira nezgodu. ako naœemo izolovan deo vozila ili komad materijala sa vozila merimo ga kao taåkasti trag. okvira fara. Krajnji poloæaj vozila.5. ako su ovi tragovi rasuti na veñoj povrãini. a posebno mehanizam sudara. oblikom i teæinom predmeta i tako dalje. Zato ñe korektno fiksiranje krajnjeg poloæaja vozila pomoñi veãtaku da pouzdano utvrdi mesto sudara. poreklo. sudarnu brzinu. odnosno odgovarajuñim merenjima. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . ukrasnih lajsni. Ovo podrazumeva koriãñenje razmernika (razmerna fotografija). trebalo bi napomenuti. obavezno se vrãi. odnosno na silinu sudara ili druge vaæne okolnosti).8. Ako su dimenzije traga znaåajne. merimo ga kao koncentrisan trag. meriñemo ih kao povrãinske tragove. Merenje materijala i delova otpalih sa vozila zavisi od njihove veliåine i koncentracije.3. mestom sudara. ako oåekujemo da se preostali deo nalazi na vozilu (komadi migavca. ali pravac pruæanja traga nije vaæan ili nije poznat. U nekim situacijama meriñemo i dimenzije otpalih delova sa vozila (kako bi ih ãto kvalitetnije ucrtali u planu ili da bi skrenuli paænju na njihov znaåaj). Konaåno. poloæaj i veliåinu ovih tragova. U tom smislu. krupniji komadi stakla fara). izgled.

P. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. Gorkiñ. Elementi sigurnosti cestovnog prometa. Bezbednost drumskog saobrañaja. III deo. Medicinska kriminalistika. Beograd. tragovi. Lipovac. Rolly Kinney. Vodineliñ. 1981. Verlag Information Ambs Gmbh.. Beograd. i Ristiñ Æ.. Tumbas. Vjeãtaåenje u cestovnom prometu. Gregory Smith C. Informator. Verlag INFORMATION Ambs Gmbh.. Dragaå. Mitroviñ.. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion. Zemun. 1989.. ekspertize prometnih nezgoda. Graœevinski fakultet. uviœaj. 2000.. Beograd.. Nicholas S. S. Zemun. S.. Kippenheim. Lipovac. Kriminalistiåka tehnika. i Todoriñ U.. Michigan. M. Beograd. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 1994. V. F. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje.Lipovac. Zemun. Kriminalistika taktika. Metodologija fotografisanja oãteñenja vozila. Evenston. Zagreb. veãtaåenje. Jugoslovensko savetovanje o veãtaåenju saobrañajnih nezgoda. Kippenheim. Saobrañajna kriminalistika. Burg. Aranœeloviñ M. Beograd. i Rau H. Beograd. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije.. 1986.. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova. V. Krivokapiñ.. i dr. svezak 1.. Aranœelovac. i Lindenmann H. Vujaniñ M. 1996. Beograd. Zemun. 1996. Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti.. K. H. 1995.. Gavriloviñ. Lipovac... 1963.. Beograd. Åoviñ. otkrivanje nn – Uåinilaca. H.. Zagreb... 1981. Burg. K. 8 250 . Obrada daobrañajne nezgode. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. 2000. Sluæbeni list SFRJ. 1994.. Society of Automotive Engineers. 1996. Saobrañajni fakultet. Lipovac. Traffic Acident Investigator’s Manual for Police.. R. P. Detroit. Fotografski i video snimci u sudskoj praksi. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Savremena administracija. i Æarkoviñ M. Maksimoviñ.. V. K. 1981. Zemun. International Congress. i Aranœeloviñ M. Beograd. Policijska akademija. R. J. 1990.. Krsto Bezbednost saobrañaja Literatura Baker. Rotim. Beograd. 1987. Illinois. Kriminalistiåka tehnika. Grupa autora. K. Privredna ãtampa.. Zbornik radova sa åetrvrtog seminara iz fotogrametrije. 1994. Unfallversuche. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. 1994. Photogrammetry and Accident Reconstrunction.

4.9.1.2. Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana 9. Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a .3. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 9. Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja 9. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9.

zdravlja ljudi i na zaãtitu njihove imovine. umanjivanje ovih ãtetnih posledica je vaæan segment ukupne bezbednosti dræave. troãkovi i gubici. U tom smislu. privredni subjekti. ZAÃTITNI SISTEM U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se moglo uspeãno upravljati bezbednoãñu saobrañaja. neophodno je koordinirano sprovoditi niz vrlo opseænih mera i aktivnosti. FTN. Sad. M. politiåke partije i organi1 Iniñ. Bezbednost drumskog saobrañaja. N.1. struåne organizacije. Æivot savremenog åoveka je najviãe ugroæen u saobrañaju.. veñ je neophodno uspostaviti i stalno jaåati zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja.1 Zato je bezbednost saobrañaja u funkciji zaãtite prava graœana. a posebno u funkciji zaãtite prava na æivot. svi poslovi i aktivnosti kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja. koji obuhvata niz vrlo znaåajnih elemenata (subjekata). obrazovne institucije i odgovarajuñi sistem obrazovanja. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U FUNKCIJI BEZBEDNOSTI DRÆAVE I OSTVARIVANJA PRAVA I SLOBODA GRAŒANA Svaka dræava se brine o razliåitim aspektima bezbednosti svojih graœana. Ovde se posebno misli na zaãtitu æivota. Najznaåajniji elementi zaãtitnog sistema su: skupãtine (zakonodavni organi). S obzirom na to da se u saobrañaju deãava najveñi broj nasilnih smrti. 1997.9. U saobrañaju kao legalno dozvoljenoj delatnosti viãe stradaju ljudi nego u svim ilegalnim (nedozvoljenim) delatnostima zajedno. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI . 9. Jedno od osnovnih prava åoveka je pravo na æivot.2. najveñi broj povreœivanja ljudi i ogromne materijalne ãtete. veoma su znaåajni za bezbednost dræave. Ovo ne moæe da realizuje ni jedan subjekt samostalno. 253 9. dræavni organi (izvrãni organi vlasti). Svaki od ovih elemenata ima veoma vaænu ulogu i znaåajan je za uspeãno funkcionisanje zaãtitnog sistema. prava na bezbednost i prava na zdravu æivotnu sredinu. prava na slobodu.

izvrãni odbori gradova.Lipovac. S obzirom na to da su nevladine organizacije u dobroj vezi sa struånom javnoãñu i da prate meœunarnodna iskustva. nauåno-obrazovne ustanove. Nevladine organizacije treba da kritiåki sagledavaju i javnosti saopãavaju drukåije poglede na stanje bezbednosti saobrañaja (od zvaniånih stavova). Skupãtine (republiåka. kao i podrãku meœunarodnih organizacija koje u programu imaju i unapreœivanje bezbednosti saobrañaja. autoãkole i sl. Naime. organi unutraãnjih poslova. Krsto Bezbednost saobrañaja 9 zacije. Politiåke partije i organizacije mogu u okviru svojih programa da izloæe i koncepte unapreœivanja bezbednosti saobrañaja za koje ñe se zalagati. podstiåe i pomaæe rad drugih subjekata i sl. zdravstvene ustanove.) su jedan od najznaåajnijih subjekata koji doprinosi unapreœenju znanja. na pojedine aktivnosti koje vlast realizuje. organizuje sve aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. Posebno je znaåajan rad vlade koja bi trebalo da neprekidno prati stanje bezbednosti saobrañaja. utvrœuju odgovornosti i obaveze izvrãnih organa i drugih subjekata. dugoroåni i kratkoroåni ciljevi). U ovim telima se analiziraju izveãtaji o stanju i tendencijama u bezbednosti saobrañaja. ali i ostatak privrede ima veliki interes u smanjivanju ukupnih ãtetnih posledica saobrañaja (jer sve posledice na razne naåine plaña privreda). tehniåki pregledi vozila. Izvrãni organi (vlada. na konkretne probleme i moguñnosti njihovog reãavanja. 254 . prirodni pomagaåi i ostali subjekti. Nevladine organizacije åesto imaju odliånu saradnju sa sliånim organizacijama iz drugih zemalja. viãe ãkole. pravosuœe (organi sudske vlasti). utvrœuje se æeljeno stanje (vizije. gradsko veñe. donose strategiju bezbednosti saobrañaja. nevladine organizacije. prevoznici. i sl. organi prosvete i obrazovanja. veãtina i ponaãanja uåesnika u saobrañaju. kljuåne oblasti rada i upravljaåke mere. Postoji direktno zainteresovana privreda (proizvoœaåi vozila. pokrajinska. priprema i donosi akcione planove za sprovoœenje strategija. ovo je znaåajan segment æivota za koji su graœani vrlo zainteresovani i oåekuju od partija da ga u svojim programima obrade i dosledno sprovode.). Nevladine organizacije su slobodna i åesto vrlo kritiåki nastrojena udruæenja graœana koji koriste razliåite naåine da podstiåu aktivnosti u pojedinim segmentima druãtvenog æivota. fakulteti. P. njihov rad moæe umnogome pomoñi unapreœivanju rada u bezbednosti saobrañaja. meœunarodne organizacije i institucije. Obrazovno-vaspitne ustanove (deåije predãkolske ustanove. stavova. osnovne ãkole. gradska i opãtinska) ureœuju normativno-pravni ambijent u kome funkcioniãe zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. organi za saobrañaj. putari. Privreda bi trebalo da prepozna svoj interes u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. ali i drugih subjekata. srednje ãkole.) realizuju mere iz svoje nadleænosti. Skupãtine utvrœuju koncept. autoãkole itd. o naåinima i moguñnostima smanjivanja ãtetnih posledica saobrañaja. Ove ustanove treba da daju odluåujuñi doprinos u kreiranju i unapreœivanju svesti o znaåaju bezbednosti saobrañaja. priprema i predlaæe skupãtini strategije bezbednosti saobrañaja. osiguranja. na propuste.

da unapreœuje stavove i razvija svest o znaåaju bezbednosti saobrañaja. ali i meœunarodne organizacije koje okupljaju privrednike. zdravstvene ustanove efikasnim radom na zbrinjavanju i leåenju povreœenih u saobrañajnim nezgodama. mogu bitno smanjiti posledice nezgoda na putevima. Pravosuœe (sudije za prekrãaje. osiguranja bi trebalo da pomaæu sve druge subjekte bezbednosti saobrañaja. odreœuje vizije. Struåna javnost ima veliku odgovornost da stalno podstiåe struåne rasprave o bezbednosti saobrañaja. vrãi transfer znanja i iskustava. svojim efikasnim i struånim radom. a posebno iskorenjivanju najopasnijih pojava u saobrañaju. meãovitih i nevladinih organizacija ujednaåava se praksa. Nauåne organizacije moraju neprekidno odræavati komunikaciju sa svetom. ali i sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja u zemlji. vaspitno-popravne ustanove). Kroz redovno leåenje.9. Struåna javnost treba da neprekidno obezbeœuje struåno i nepristrasno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. osiguranja imaju najveñu i najoåigledniju korist od unapreœivanja bezbednosti saobrañaja (manje isplate za nastale ãtete u nezgodama). Doslednim sprovoœenjem savremenih koncepata osiguranja i naknade ãtete. Sa druge strane. menjanju stavova i unapreœivanju ponaãanja u saobrañaju. Posebno su znaåajne struåna. ciljeve i naåine upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. finansijska. ulaganjem u razvoj nauke. politiåka. razvija naãa znanja i praksu. Meœunarodne organizacije pomaæu u uporeœivanju i preuzimanju najbolje prakse u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. mogu doprineti unapreœivanju zaãtitnog mehanizma. tuæilaãtva. Osiguranja su znaåajan subjekt koji ima vaæne poluge uticaja na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Zdravstvene ustanove pomaæu u selekciji vozaåa. struåne asocijacije i sl. EU i sl. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI Struåne organizacije i udruæenja okupljaju subjekte koji su vrlo zainteresovani za stanje bezbednosti saobrañaja ili za pojedine segmente ove oblasti. za razvoj domañih znanja. osiguranja motiviãu vozaåe da unapreœuju svoje ponaãanje. razvoj i testiranje modela bezbednosti saobrañaja. na obostranu korist. Ove organizacije okupljaju struånu javnost i treba da budu glavni u kreiranju mera i zahteva pred pojedine odgovorne subjekte u bezbednosti saobrañaja. Sa druge strane. medijska i najãira javnost.). u preventivne aktivnosti. 255 9. prenose se iskustva iz najrazvijenijih zemalja i stalno unapreœuje nacionalni zaãtitni sistem. mogu se uoåiti vozaåi åije zdravlje je bitno oslabilo tako da viãe ne mogu da voze itd. Posebno su znaåajne organizacije sa velikom politiåkom teæinom (UN. a posebno na vozaåe. a posebno u stalnom prañenju zdravstvenog statusa vozaåa profesionalaca. . Preko ovih vladinih. Nauåne ustanove su odgovorne za efikasan transfer znanja i iskustava. Struåne organizacije pomaæu svim drugim subjektima u domenu svoga delovanja. za neprekidno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. a posebno da ne åine saobrañajne prekrãaje itd. Naime. Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja Treba uoåiti veliku ulogu javnosti u bezbednosti saobrañaja. da prati savremena nauåna dostignuña.2. za projektovanje mera i njihovo prañenje. sudovi.

odnosno da pomognu privrednim subjektima da prepoznaju svoj interes i direktno ulaæu u bezbednost saobrañaja. Politiåka javnost najbolje moæe izbalansirati ulaganja i sve aktivnosti u bezbednost saobrañaja sa ostalim druãtvenim potrebama. Konaåno. Na osnovu takve podrãke. Obezbeœujuñi promociju ideja i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. najãira javnost ih prihvata. medija i delom politiåkih i drugih lidera. ali i ka politiåkoj i drugim javnostima. a na osnovu struånih stavova koje saopãtavaju mediji. Svrha policijskog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja je zaãtita organizovanog funkcionisanja drumskog saobrañaja i zaãtita graœana i materijalnih 256 . Krsto Bezbednost saobrañaja Politiåka javnost ima podrãku graœana koja je verifikovana na demokratskim izborima. U razvijenim zamljama dræava je prepoznala znaåaj teme i svojim odlukama obezbeœuje osnove finansiranja. ova javnost najbolje predstavlja interese graœana. Neprekidni meœuuticaji ovih javnosti stalno menjaju njihove uloge i meœusobno usaglaãavaju stavove i interese. U jednom trenutku politiåka javnost nameñe reãenja. ali i podstiåe druga ulaganja u bezbednost saobrañaja. Naime. MESTO I ULOGA OUP U ZAÃTITNOM SISTEMU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 9 OUP imaju znaåajnu funkciju u bezbednosti saobrañaja. obezbeœuje komunikacione kanale ka najãiroj javnosti. Medijska javnost. na osnovu stavova struåne javnosti i podrãke politiåke javnosti. ali ima i drugaåijih procesa kada najãira javnost traæi od struåne i politiåke javnosti da preduzme neke mere i aktivnosti. pod uticajem struånjaka. izgraœuje ispravne stavove i shvata znaåaj pojedinih aktivnosti. mediji pomaæu struånjacima da proverene struåne stavove saopãte drugim javnostima i tako pokrenu druãtvene i druge aktivnosti. a s ciljem smanjivanja izdataka i poveñavanja profita. U nekim sluåajevima najãira javnost moæe i da zahteva sprovoœenje odreœenih aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima i odgovornostima. Sa druge strane. unapreœuje svoju svest o znaåaju teme. Proces usaglaãavanja navedenih i drugih javnosti je presudno vaæan za dobro funkcionisanje zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja. najãira javnost. Struåna javnost pomaæe finansijskoj javnosti da se opredeli za ulaganja u bezbednost saobrañaja. Struåna javnost treba da pomaæe politiåkoj javnosti da donese adekvatne odluke. Najãira javnost podræava strategiju i plan koje donosi politiåka javnost na osnovu struånih stavova. politiåka javnost je nosilac i pokrovitelj najvaænijih aktivnosti u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. Najrazvijenije zemlje (posebno SAD) ulaæu napore da obezbede ãto direktniju vezu izmeœu privrede i subjekata bezbednosti saobrañaja.3.Lipovac. OUP u znatnoj meri participira u poslovima zaãtite graœana i njihove bezbednosti uopãte. najbolje moæe da izbalansira njihove potrebe i utvrdi prioritete. 9. na osnovu stavova struåne javnosti. Zainteresovana finansijska javnost. pa i u zaãtiti graœana u saobrañaju i u bezbednosti saobrañaja. obezbeœuje ili unapreœuje finansiranje poslova bezbednosti saobrañaja. P.

saobrañajnim prekrãajima i saobrañajnim nezgodama. predviœanje i podrãka u organizovanju bezbednosne zaãtite. u skladu sa evropskim standardima.2 To se postiæe primenom mera zaãtite bezbednosti i sprovoœenjem preventivnih aktivnosti.3. – policijsko obezbeœivanje saobrañaja u posebnim prilikama. Najvaænije usluge saobrañajne policije su: – obezbeœenje i poboljãanje protoka saobrañaja.3 Dakle. uåesnici u saobrañaju. planiranje i uåeãñe u organizovanju bezbednosne zaãtite. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 2 Reforma 3 Isto. Zadaci saobrañajne policije su: – saobrañajno-policijski nadzor nad obavljanjem saobrañaja. – podrãka bazama podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. – prevencija i unapreœenje bezbednosti saobrañaja.9. – prañenje sticanja prava uåeãña vozaåa i bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. vozaåima. institucije u oblasti obrazovanja i nauke i osiguravajuñe kompanije. – saobrañajno inæenjerstvo – podrãka bazama podataka. Najvaæniji korisnici usluga saobrañajne policije su: graœani. dræavna administracija. struåne organizacije i institucije u oblasti saobrañaja. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI vrednosti u procesu prevoæenja. – podrãka i doprinos optimalnoj obuåenosti vozaåa i unapreœenju bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. saobrañajne policije (dokument MUP-a). lokalna samouprava. saobrañajna privreda i industija vozila. 257 9. – saobrañajno inæenjerstvo – analitiåko prañenje. – iniciranje i pomoñ unapreœenju administrativno-regulativnog ureœenja bezbednosti saobrañaja. Beograd. – obezbeœenje poãtovanja utvrœenog reæima saobrañaja. – podrãka drugim organizacionim jedinicama MUP-a i – upravljanje i stalno unapreœivanje organizovanosti saobrañajne policije. – podrãka i uåeãñe u sprovoœenju programa prevencije bezbednosti saobrañaja i u ostvarivanju posebnih programa zaãtite riziånih grupa i ranjivih uåesnika u saobrañaju. analitiåko prañenje. uz podrãku jedinstvene baze podataka o vozilima. 2003. – iniciranje administrativno-regulativnog uticaja na unapreœenje bezbednosti saobrañaja. predviœanje. – otkrivanje delikata u saobrañaju i sprovoœenje saobrañajno-policijskih procedura. – posebni programi bezbednosne zaãtite u saobrañaju. – uåeãñe u izvrãavanju zadataka drugih organizacionih jedinica Ministarstva i – organizacija i menadæment saobrañajno-policijskih poslova. nevladine i druge organizacije. Osim ulo- . uloga OUP u oblasti bezbednosti saobrañaja je vrlo specifiåna i realizuje se kroz vrãenje vrlo razliåitih poslova bezbednosti saobrañaja. otkrivanje i obrada delikata u saobrañaju i saobrañajnih nezgoda.

u okviru svog delokruga. nikada ne treba zaboraviti da je OUP samo jedan od subjekata bezbednosti saobrañaja. 9 Ålan 4. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U NADLEÆNOSTI OUP-a Zakonom su ureœena ovlaãñenja i odgovornost OUPa u oblasti bezbednosti saobrañaja. regulisanje saobrañaja izuzetno mogu da vrãe i vojni organi u obimu kojim se osigurava bezbednost ostalih uåesnika u saobrañaju. koordinacije. struånim organizacijama u oblasti saobrañaja. Mnogo se gubi ako se OUP-u dodeljuju poslovi koji mu ne pripadaju. ovog ålana. lakãe ñe i efikasnije funkcionisati i OUP. organi unutraãnjih poslova. ma koliko bila velika uloga OUP-a. Naime. Krsto Bezbednost saobrañaja ge neposrednog izvrãioca pojedinih poslova. ZoBS) predviœeno je: Ålan 3. S druge strane. P. Samo kao deo zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja. preduzimaju i predlaæu mere kojima se omoguñuje uspeãno ostvarivanje prava i interesa organizacija udruæenog rada. 3 i 4.. Meœutim. nadgledanja i nadzora u bezbednosti saobrañaja. OUP ima vrlo znaåajnu funkciju pomaganja. slabi zainteresovanost ostalih subjekata da preuzmu svoj deo posla (i odgovornosti).. 258 .4. na obuci i pri vrãenju saobrañaja vojnih jedinica i vozila na putevima. Ukoliko ceo zaãtitni sistem dobro funkcioniãe. kao i kontrolu nad vozaåima i vozilima na putevima vrãe radnici milicije. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. OUP moæe doprineti podsticanju i koordinaciji rada ostalih subjekata. udruæenjima graœana i graœanima i prihvataju njihovu inicijativu za reãavanje pitanja bezbednosti saobrañaja na putevima. U vrãenju poslova iz stava 1. Radnici milicije duæni su da uåesnicima u saobrañaju pruæaju odgovarajuñu pomoñ.Lipovac. drugih organizacija i graœana u oblasti saobrañaja na putevima. Kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima. slabi ugled saobrañajne policije i podrãka graœana u izvrãavanju poslova. U rejonima vojnih objekata. OUP moæe biti uspeãan i efikasan. tada slabi efikasnost OUP-a u izvrãavanju ostalih poslova (koji samo njemu pripadaju). U Uvodnim odredbama republiåkog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima (ål. saraœuju sa organima druãtveno-politiåkih zajednica. 9. Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima.

neka iskustva razvijenih zemalja. 2000. Kambera. Budva. Æ. Lipovac. Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veãtaåki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobrañaja. Keãetoviñ.. 2002. Minnesota Institute of Public Health.. na osnovu naãe prakse. No 8-9. Fakultet tehniåkih nauka u Novom Sadu. Federal Office of Road Safety. Minnesota Institute of Public Health. 257–262). 2002. M. Elliott. Social Marketing: How to Say what Needs to be Said.. Defendologija. Lipovac. M... 1992. K. 6p (Zbornik radova. Odnos saobrañajne policije i javnosti.. 1989. 2000. Federal Office of Road Safety. 10 p. Beograd. Lipovac. G. za potrebe ovog izlaganja. 1998. i Banoviñ.. G. Jaker. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI U ovim odredbama Zakona odreœen je delokrug rada OUPa u bezbednosti saobrañaja. i Keãetoviñ Æ. 2001. jer su svi oni deo jedne celine – nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti saobrañaja. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima.Literatura Literatura Boãkoviñ. i Vukaãinoviñ M. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. Iniñ.. B. 259 9. Beograd. VÃUP. znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima. K. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis. VÃUP. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. Novi Sad. Kampanje u bezbednosti saobrañaja. 249-258). K. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. Kriminalistiåka metodika. K.. M. Jaker. Ovi poslovi ñe biti detaljnije pojaãnjeni u daljem izlaganju. Odnosi policije sa javnoãñu. Neãiñ M. . Ipak. 2001.. Kambera. Banja Luka. (Zbornik radova. veku. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). Elliott. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. 2000. Bezbednost drumskog saobrañaja. Novi Sad. B. Lipovac. 1991. moguñe je uoåiti sledeñe grupe struånih poslova bezbednosti saobrañaja koje obavlja OUP: 1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja 2) upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 3) prañenje i unapreœenje propisa u bezbednosti saobrañaja 4) obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda 5) inspekcijsko-tehniåki poslovi bezbednosti saobrañaja 6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja i 7) ostali poslovi bezbednosti saobrañaja. Novi Sad. Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa..

. CIBS (Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja) i Automoto savez Republike Srpske. i dr. Kako smanjiti stradanje dece peãaka u Beogradu.. Fakultet organizacionih nauka. 287–292). i Lipovac K. B. Beograd. 9 260 . Beograd. veku. 2000 (Zbornik radova. Etika milicije u regulisanju i kontroli saobrañaja. OECD. N. Krsto Bezbednost saobrañaja Lipovac. Lipovac. 1-6). 2001. Policijska akademija. (Zbornik radova. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Strazburg. 2000. Beograd. Beograd. K. Milosavljeviñ. Sad. CIBS. Savetovanje: Kontrola i regulisanje saobrañaja (Zbornik radova). USA. Bezbednost 2. Projektovanje modela inoviranja znanja u saobrañaju (magistarski rad).. Lipovac. M.. 8 p. CIBS. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. Lipovac. 2004. 2003. 2003. 1996. Me- dijska kampanja poveñavanja upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji. 2001. medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju. i dr. K.. 6p (Zbornik radova. Policijska akademija. i Vemiñ D. Vujaniñ. Æ. Beograd.. 6 p.. Medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju “Zaãtitimo decu u saobrañaju”. 7.. Beograd. Beograd. i Peãiñ D. Beograd. Makroistraæivanje stradanja peãaka u Beogradu. 1997. K. Beograd. M. National Highway traffic safety administration. Beograd. Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåitelje.. P. (dokument MUP-a). 2003. VÃUP. Plato. S. Miletiñ. M. Muræan. Pantazijeviñ. Bezbednost saobrañaja. 2003.. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. Evropski kodeks policijske etike. 1998. Lipovac. (Zbornik radova. Vujaniñ. 6 p. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju.. Ljudska prava. K. Buliñ Œ.. Sistemski pristup smanjivanju stradanja dece u saobrañaju. Beograd. 1982. Saobrañajni fakultet. Lipovac. Marketing of Traffic Safety. 59 – 65) Miliniñ. Beograd. Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – Svetska iskustva. M. Paris. Traffic Safety Reference Guide. 1999. i dr. Beograd i Banja Luka. 2001.. B. K. Novi Sad. Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore. Pantazijeviñ. (Zbornik radova. 3–6). Beograd. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2004. Vujaniñ.. B. Nauka o policiji. Beograd. 2000. 2002. Produæite liniju æivota – Veæite pojas (istraæivanje – plan kampanje). 2001. Simonoviñ. K. Komitet ministara Saveta Evrope.Lipovac. Zaãtitimo decu u saobrañaju. K. Upotreba sigurnosnih pojaseva u republici Srbiji. 1993. 2001. CIBS. Lipovac. S.. i Vukaãinoviñ M. i Vukaãinoviñ M. Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas. Reforma saobrañajne policije. 1–8).. Preporuka (2001) 10... B. Vujaniñ.

2.10. Neposredna kontrola saobrañaja 10.1. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja .

. ålan 10). jesu: 1) bezbednosna zaãtita æivota. 6) regulisanje. Organ za saobrañaj prati i kontroliãe saobrañaj. Saobrañaj se stalno prilagoœava korisnicima i obratno: korisnici se prilagoœavaju stanju i moguñnostima saobrañajnog sistema. kontrola. Policajci svojim neposrednim prisustvom na putu samo dopunjuju proces kontrole saobrañaja. u smislu ovog zakona.”. prava. ålan 3. pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima. U Zakonu o policiji kao jedan od policijskih poslova odreœen je i posao: “regulisanje.. 263 10. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . Veoma je sloæen mehanizam kontrole saobrañaja s ciÿem uspeãnog i bezbednog odvijanja saobrañaja u svim uslovima. prekrãaja i drugih delikata (u daljem tekstu: kriviåna dela i prekrãaji). Policijski poslovi. kao i podrãka vladavini prava.. ali zakonodavac je ostavio moguñnost da ovo rade i drugi uniformisani pripadnici policije (policijski sluæbenici). 4) otkrivanje i hvatanje izvrãilaca kriviånih dela i prekrãaja i drugih lica za kojima se traga i njihovo privoœenje nadleænim organima. 3) spreåavanje..1 Zakon o ministarstvima2 u delokrugu rada Ministarstva unutraãnjih poslova odreœuje i “poslove dræavne uprave koji se odnose na: . s ciÿem nadzora. regulisanje i kontrolu saobrañaja na putevima . Poæeljno je da to budu posebno obuåeni policajci (pripadnici saobrañajne policije). 2 Zakon o ministarstvima. 2) bezbednosna zaãtita imovine.” Poslovi neposredne kontrole i interventnog regulisanja se preklapaju i neprekidno smenjuju. 1 . pruæanje pomoñi u sluåaju opasnosti i pruæanje druge bezbednosne pomoñi onima kojima je neophodna... kontrola. On je odgovoran da u celini upravlja saobrañajem..” (Zakon o policiji. bezbednost. otkrivanja i dokumentovanja prekrãaja i sl. Ipak.Poslove neposredne kontrole i interventnog regulisanja saobrañaja vrãe uniformisani pripadnici policije. Da li je vaæno i zaãto se naglaãava “neposredna” (kontrola) i “interventno” (regulisanje)? Treba imati na umu da kontrolu i regulisanje saobrañaja vrãi organ za saobrañaj.. pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima”. mogu se uslovno razdvojiti i pojedinaåno objasniti. 5) odræavanje javnog reda. Zato ima smisla termin “neposredna” kontrola u smislu dopune kontrole koju vrãi organ za saobrañaj. . drugi vidovi borbe protiv kriminala i otklanjanje njegovih organizovanih i drugih oblika. sloboda i liånog integriteta lica. otkrivanje i rasvetljavanje kriviånih dela.

264 . posedovanje vaæeñe vozaåke dozvole za odgovarajuñu kategoriju. ali moæe da obuhvati i peãake. Tada bi organ za saobrañaj trebalo da preuzme svoj deo odgovornosti i unapredi regulisanje saobrañaja tako da saobrañaj moæe da se bezbedno odvija i bez policije. voænja pre sticanja prava na upravljanje.1. onda je to znak loãeg reæima saobrañaja i neuspeha u upravljanju saobrañajem. psihoaktivnih materija. Saobrañaj je regulisan reæimom saobrañaja. uniformisani pripadnici policije suspenduju reæim saobrañaja i oni preuzimaju regulisanje saobrañaja. 2) kontrolu trenutnog stanja tehniåke ispravnosti vozila (posedovanje opreme i ispravno funkcionisanje svih sklopova vozila): vizuelna kontrola. Samo izuzetno (interventno). 10 10. saobrañajnim znakovima. semaforima i drugom opremom.1. NEPOSREDNA KONTROLA SAOBRAÑAJA Neposredna kontrola saobrañaja se odnosi na uåesnike u saobrañaju. putnike i druge uåesnike u saobrañaju.1. Ovo se dogaœa veoma retko i zato ima smisla koristiti termin “neposredno” ili “interventno” regulisanje. pravilima saobrañaja. sravnjivanje podataka iz saobrañajne dozvole sa obeleæjima vozila itd. 10. poãtovanje mera bezbednosti i zaãtitnih mera (voænja za vreme zabrane upravljanja).1. 3) kontrolu ponaãanja vozaåa (poãtovanja propisa) u saobrañaju. Neposredna kontrola vozaåa u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozaåa u saobrañaju: identifikacija vozaåa. Krsto Bezbednost saobrañaja Organ za saobrañaj je nadleæan da neprekidno reguliãe (ureœuje) saobrañaj i bez prisustva policajaca.2. P. Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju Najznaåajnija je neposredna kontrola vozaåa. otkrivanje i dokumentovanje saobrañajnih prekrãaja. lekova i dr. poãtovanje ograniåenja (koriãñenje obaveznih pomagala) itd. odnosno upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. 2) kontrolu trenutnog psihofiziåkog stanja vozaåa: alkoholisanost. umor i bolest. 10. posedovanje vaæeñe saobrañajne dozvole.Lipovac. Osnovni zadaci neposredne kontrole saobrañaja su: nadzor nad poãtovanjem propisa (posebno nad poãtovanjem reæima saobrañaja). vozila i put. kontrola primenom tehniåkih sredstava na licu mesta. upotreba droga. Neposredna kontrola vozila u saobrañaju Neposredna kontrola vozila u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozila u saobrañaju: identifikacija vozila. Ukoliko ovo regulisanje saobrañaja postane pravilo.

(udarne rupe na kolovozu. g) iskljuåenje vozila iz saobrañaja. prljavãtine i druge prepreke koje ugroæavaju prohodnost i bezbednost saobrañaja). 3 “Nadzor nad saobrañajnim znakovima na putevima u pogledu bezbednosti saobrañaja vrãi opãtinski organ unutraãnjih poslova. stanje i vidljivost horizontalne i vertikalne signalizacije. b) rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta.4 10. treba objasniti najvaænija postupanja saobrañajnih policijaca u neposrednoj kontroli saobrañaja: a) nadzor nad odvijanjem saobrañaja. 3) kontrola opreme puta i objekata na putu: stanje tunela.10. ZoBS). smerokaza i dr. Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije Neposredna kontrola puta obuhvata: 1) kontrolu stanja putnih povrãina: kolovoza. organ iz stava 1.” (ålan 156. d) novåana kazna na licu mesta. propusta za vodu. Neposredna kontrola saobrañaja 3) kontrolu tereta: poreklo. funkcionisanje semafora itd. vlasniãtvo tereta. 10. potpornih zidova. bermi itd. odroni.3 a posebno u sluåajevima kada je neposredno ugroæena bezbednost saobrañaja (tada OUP nalaæe preduzimanje hitnih mera o kojima obaveãtava organ za saobrañaj). pravilan raspored tereta na vozilu.1. ZoBS) 265 10. stav 2 ovog zakona doneñe reãenje kojim ñe narediti preduzimanje mera potrebnih za uspostavljanje uslova za bezbedan saobrañaj na putu. odnosno Republiåki sekretarijat za unutraãnje poslove. 2) kontrola saobrañajne signalizacije: postojanje predviœenih saobrañajnih znakova. trotoara. Ako na javnom putu nedostaje saobrañajni znak ili ako je takav znak nepravilno postavljen ili ako je suviãan. h) otkrivaçe i prijavÿivaçe privrednog prestupa i i) otkrivaçe i prijavÿivaçe kriviånog dela. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . f) iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. e) pokretanje prekrãajnog postupka. Treba imati na umu da organ za saobrañaj upravlja putevima i vrãi kontrolu stanja puta. poãtovanje ograniåenja u pogledu mase i drugih dimenzija. ovog ålana narediñe svojim reãenjem organizaciji ili organu koji postavlja saobrañajne znakove da takav znak postavi. ograda. na putevima na kojima ovaj organ vrãi kontrolu i regulisanje saobrañaja. OUP iz ålana 154.1. odnosno ukloni ili zameni. ili ako je dotrajao. bankina. Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja Da bi se sagledali poslovi neposredne kontrole saobrañaja.3. c) opomena uåesnika u saobrañaju.” (ålan 155. Policija dopunjuje ovu funkciju i pomaæe organu za saobrañaj (izveãtava o uoåenim problemima i zahteva preduzimanje mera).1.4. 4 “Ako organizacija udruæenog rada ili organ koji se stara o odræavanju puteva ne odræava put na naåin odreœen propisima o putevima i time dovede u neposrednu opasnost uåesnike u saobrañaju.

svako peto teretno vozilo i sl. u EU su preporuåeni standardi uåestalosti kontrole za pojedine prekrãaje: svaki mesec bi trebalo kontrolisati bzinu svakog drugog ili treñeg vozaåa (broj kontrola kreñe se od treñine do polovine broja vozaåa). u naãim uslovima. ali moæe biti opasna (npr. Kvalitetan i struåan nadzor nad odvijanjem saobrañaja omoguñuje struåno sagledavanje svih problema u sprovoœenju reæima saobrañaja i uoåavanje saobrañajnih prekrãaja. ali je vrlo rasprostranjeno. upotreba mobilnog telefona za vreme voænje) ili je lice uåinilo lakãi saobrañajni prekrãaj za koji je predviœena novåana kazna na licu mesta i policajac. Mada se. izbor se vrãi pre nego ãto se uoåi neki prekrãaj. “ (Zakon o prekrãajima. ålan 290). naplatiñe na mestu izvrãenja prekrãaja novåanu kaznu uåiniocu koga zatekne u vrãenju prekrãaja. vozila ili deonica puta. Na nadzor otpada najviãe vremena u neposrednoj kontroli saobrañaja. b) Rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta. Ovo nije ispravno. åesto se koristi izraz “mandatna kazna”... policajcima se daje pravo da sami vrãe izbor koga ñe kontrolisati i – rutinska kontrola je ograniåena i strogo kontrolisana: stareãina odreœuje uåestalost. d) Novåana kazna na licu mesta6 se moæe izreñi. 6 Mada je zakon definiãe kao “Naplata novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja”. 7 “ . u skladu sa politikom OUPa (koju definiãe stareãina). Pravilan i struåan nadzor je osnova neposredne kontrole saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 a) Nadzor nad odvijanjem saobrañaja je najznaåajniji posao saobrañajnog policajca i obavlja se neprekidno.) c) Opomena uåesnika u saobrañaju se moæe izricati ako je lice uåinilo greãku koja nije sankcionisana. Nadzor nad odvijanjem saobrañaja moæe biti neposredan ili automatski – uz podrãku tehniåkih ureœaja za nadzor (video kamere. 266 . Kad je propisom o prekrãaju predviœeno. drugi dræavni organi. nadzor nad odvijanjem saobrañaja vezuje za policiju. P. uniformisani policajac poveñava stepen poãtovanja propisa i uoåava probleme odvijanja saobrañaja. godiãnje bi trebalo kontrolisati svakog 12 do 15 vozaåa da li koristi sigurnosni pojas itd.. ako su ispunjeni sledeñi uslovi:7 5 Na primer. ovlaãñeno lice u organu uprave nadleænom za izvrãenje propisa koji je prekrãajem povreœen. godiãnje bi trebalo kontrolisati alkoholisanost svakog 8 do 10 vozaåa (broj rutinskih kontrola alkohola jednak je od jedne desetine do jedne osmine vozaåa). – rutinska kontrola se vrãi masovno i niåim nije ograniåena: da bi se zahvatilo ãto viãe prekrãaja (posebno voænja pod uticajem alkohola.). graœani i drugi subjekti. Danas se razlikuju tri pristupa sluåajnoj kontroli: – potpuno se zabranjuje rutinska kontrola da se ne bi ometao saobrañaj i nepotrebno umanjivala pravna sigurnost graœana (policajci mogu kontrolisati samo kada su uoåili prekrãaj). ovaj nadzor mogu da vrãe organi za saobrañaj. fotoaparati kojima se snimaju odreœeni prekrãaji i druge okolnosti u saobrañaju). Dakle. voænja pre sticanja prava i sl. jer omoguñava uoåavanje saobrañajnh prekrãaja i dalja postupanja.. O naplañenoj novåanoj kazni izdaje se potvrda u kojoj se oznaåava koji je prekrãaj uåinjen i kolika je novåana kazna izreåena i naplañena. Neposrednim prisustvom u saobrañaju. proceni da ñe se efekti postiñi i opomenom.Lipovac. To je kontrola sluåajno odabranih vozaåa. odnosno pravilo sluåajnog izbora na osnovu politike i strategije bezbednosti saobrañaja5 (svako treñe crveno vozilo. javni i privatni sektor.

ålan 240. onda ñe se novåanom kaznom propisanom za uåinjeni prekrãaj kazniti roditelj. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœeno kaænjavanje na licu mesta. da se prekrãajni postupak moæe okonåati i bez njegovog uåeãña. Zakon je predvideo i postupanje u sluåaju neplañanja kazne. – policajac je uoåio prekrãaj.10. ovog zakona. æalba nije dozvoljena. veñ ñe se saåiniti Sluæbena beleãka o uåinjenom prekrãaju. predoåiti licu da je uåinilo prekrãaj. da uloæi æalbu i vodi postupak pred sudijom za prekrãaje). Ako lice nije navrãilo 14 godina (dete) ili nije navrãilo 16 godina (mlaœi maloletnik).. naplatiti novåanu kaznu u zakonom predviœenom iznosu (ako lice pristane)..11 licu se izdaje Zapisnik sa Pozivom da novåanu kaznu plati u roku 8 dana (na raåun) ili da doœe u OUP radi voœenja prekrãajnog postupka. Na odluku Viãeg prekrãajnog suda. usvojilac. u roku od osam dana od dana dostavljanja reãenja. Ako lice plati novåanu kaznu na licu mesta ili plati novåanu kaznu u predviœenom roku (8 dana).. moæe se izjaviti æalba Viãem prekrãajnom sudu. Neposredna kontrola saobrañaja 8 Maloletnom uåiniocu prekrãaja koji je navrãio 16 godina uruåuje se Zapisnik na isti naåin kao i punoletnom licu. 9 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja.1. odnosno moæe ga dokazati. kao i da . Ako uåinilac prekrãaja u roku za æalbu ne plati novåanu kaznu.10 Ako lice ne plati kaznu na licu mesta. Rok za dolazak po pozivu za voœenje prekrãajnog postupka iz stava 1. 11 Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju – vozila. Kada je uåinilac prekrãaja lice mlaœe od 16 godina. “ (Zakon o prekrãajima. Uåinilac prekrãaja ñe se u pozivu posebno pouåiti o pravu na odbranu iz ålana 85. da plati isti iznos u roku od 8 dana. neñe se izricati novåana kazna na licu mesta. niti izjavi æalbu. ako je prekrãaj uåinjen kao posledica propusta duænog staranja o maloletniku. da vodi prekrãajni postupak pred ovlaãñenim licem u OUP-u. reãenje o prekrãaju dostavlja se na izvrãenje prekrãajnom sudu nadleænom po mestu prebivaliãta kaænjenog. postupak je zavrãen. 267 10. sa zabeleãkom da izreåena novåana kazna nije plañena. Ako novåana kazna iz ålana 290. ne bude naplañena na licu mesta ovlaãñeno lice odmah ñe uåiniocu prekrãaja uruåiti poziv da istu plati u roku od osam dana ili da odreœenog dana i åasa pristupi u organ uprave radi voœenja prekrãajnog postupka. Na Pozivu se nalazi i obaveãtenje da lice moæe imati branioca. ovog ålana ne moæe biti krañi od osam dana. popunjava se Zapisnik. Na izvrãenje novåane kazne primenjuju se odredbe ovog zakona o zameni novåane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu.. Na reãenje o prekrãaju organa uprave donetom shodno odredbama ovog zakona. 10 “. – lice je dovoljno staro (starije od 16 godina)8 i – lice pristane da plati kaznu. preko organa uprave koji je doneo reãenje. ålan 291). utvrditi da je lice uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœena novåana kazna na licu mesta i da su se stekli svi uslovi za naplatu novåane kazne na licu mesta. saopãtiti predviœenu kaznu i njegova prava (da plati kaznu na licu mesta.9 Pri tome neophodno je sprovesti pravilan postupak: bezbedno zaustaviti vozilo (uåesnika u saobrañaju). popuniti Potvrdu o naplañenoj novåanoj kazni i predati je uåiniocu prekrãaja i omoguñiti bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj. ovog zakona. izvrãiti opãtu kontrolu (vozaåa i vozila). odnosno staralac maloletnika.

Ako se lice ne æali. sluæbeno lice donosi Zakljuåak kojim se prekrãajni postupak pokreñe. a u zakonima o bezbednosti saobrañaja i drugim zakonima precizno su opisani delikti i sankcije. policajac ñe stareãini (ili licu koje stareãina ovlasti) predati Nalog za izvrãenje sluæbenog zadatka12 i Zapisnike o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju koje je saåinio tokom smene. Ukoliko lice odbije da primi Zapisnik. 2004. Nakon zavrãenog sluæbenog zadatka (posle patrolne sluæbe). Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. odluke skupãtine opãtine.13 Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. 14 Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na 15 Metodologija licu mesta. niti se pojavi u OUPu. organizaciona jedinica MUP-a åiji radnik je uoåio prekrãaj podnosi SUP-u (sluæbenom licu odreœenom za voœenje prekrãajnog postupka) Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka (Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju ima ulogu Zahteva).15 U Zakonu o prekrãajima dati su okviri za prekrãajne kazne i zaãtitne mere. Prekrãajne sankcije su kazne 12 Na poleœini Naloga policajac piãe izveãtaj o preduzetim aktivnostima u toku 13 Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac smene. Skupãtine grada Beograda i skupãtine grada) za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere. Vlada Republike Srbije. Policajac ñe ponuditi kontrolisanom licu da potpiãe i uruåiti mu Zapisnik. Nakon saåinjavanja Zapisnika policajac ñe omoguñiti kontrolisanom licu uvid u sadræaj i davanje primedbi koje ñe policajac ãto vernije uneti u Zapisnik ili nastavak Zapisnika. MUP – USP. e) Prekrãaji su povrede javnog poretka utvrœene zakonom (saveznim ili republiåkim) ili drugim propisima (uredbe. odbacivanje Zahteva ili kaænjavanje). P.14 Kada utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje prekrãajnog postupka. Ukoliko lice uloæi Æalbu. policajac ñe Zapisnik ostaviti ispod brisaåa (ili na drugi naåin) i ovo konstatovati u nastavku Zapisnika. Prekrãajni postupak u OUP-u (prvostepeni postupak) vodi sluæbeno lice u OUP-u i donosi Reãenje o prekrãaju (odustajanje od postupka. 2002. na koje lice moæe uloæiti Æalbu. izrade zakona.Lipovac. kao i za prekrãajni postupak. Sudija za prekrãaje sprovodi postupak i donosi Reãenje za prinudno izvrãenje (naplata novåane kazne ili zamena zatvorom). Agencija za unapreœenje dræavne uprave. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 ñe Zapisnik posle isteka roka za plañanje kazne postati Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. dokumentacija se dostavlja drugostepenom organu – veñu za prekrãaje koji vodi postupak i donosi reãenje u drugostepenom postupku. saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. 268 . 2004. pravosnaæno i izvrãno reãenje o izreåenoj kazni i Beleãka (da lice nije platilo kaznu u propisanom roku) dostavljaju se prvostepenom organu za prekrãaje – sudiji za prekrãaje (po mestu prebivaliãta prekrãioca). Uz Zahtev se prilaæu izvodi iz sluæbenih evidencija i drugi dokazi. prekid postupka. Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. Beograd. MUP. reãenje postaje pravosnaæno i prekrãilac je duæan da uplati novåanu kaznu na raåun.

utvrœuje da je lice uåinilo prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka.). – lice je dovoljno staro da bude prekrãajno odgovorno. – policajac je uoåio ovaj prekrãaj. izdaje odgovarajuñu potvrdu i omoguñuje bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj.). ide na doobuku itd.16 Pri tome policajac sprovodi sledeñi postupak: bezbedno zaustavlja uåesnika u saobrañaju (vozilo. predoåava licu. umoran. nepodoban da upravlja vozilom. Prekrãajni postupak se pokreñe. lice plaña izreåenu kaznu. o prekrãiocu. o ranijim kaznama. ako su ispunjeni sledeñi uslovi: – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka kod sudije za prekrãaje. zabrana upravljanja vozilom na motorni pogon. zabrana pravnom licu da vrãi odreœene delatnosti. ako su predviœene Zakonom (iskljuåenje vozila ili vozaåa iz saobrañaja. ako lice ne koristi pomagala koja su navedena u vozaåkoj dozvoli. po Zakonu. Policajac stareãini podnosi Zapisnik o kontroli i ostale dokaze (dokaz o prekrãaju. primenjuje zaãtitne mere na licu mesta. a za lice od 16 godina kazne.1. i to: ako lice upravlja vozilom pre sticanja prava na upravljanje. vozaå. upuñivanje na vanredni tehniåki pregled i sl. u praksi se najåeãñe podrazumeva minimalna starost od 18 godina. o znaåaju prekrãaja itd. odnosno OUP moæe dokazati prekrãaj. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . Kazne zatvora mogu se propisati samo zakonom. opomena. vrãi opãtu kontrolu (vozila. OUP obraœuje Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka i stareãina ovaj Zahtev podnosi sudiji za prekrãaje koji vodi prekrãajni postupaki donosi Reãenje. obavezno leåenje alkoholiåara i narkomana i udaljenje stranaca sa dræavne teritorije) zakonom ili uredbom. S obzirom na znaåaj ovog ovlaãñe16 Mada je u Zakonu predviœeno da se za lice od 14 godina mogu izreñi vaspitne mere. odnosno OUP (stranke u postupku) mogu da uloæe æalbu na Reãenje. Ovu meru sprovodi policajac kada osnovano posumnja da lice nije sposobno da upravlja vozilom. Stareãina analizira dokumentaciju i ceni osnovanost. saopãtava licu da da je uåinilo prekrãaj. Uåinilac prekrãaja. 269 10. zapreñenu kaznu i njegova prava.vozila. zabrana vrãenja odreœenih delatnosti. ide u zatvor. saåinjava Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju . s obzirom na trenutno psiho-fiziåko stanje (alkoholisan. Stareãina moæe doneti Zakljuåak o ispravci Zapisnika o kontroli. odnosno ako je. ako upravlja vozilom za vreme trajanja izreåene mere bezbednosti ili zaãtitne mere zabrane upravljanja tom kategorijom vozila. zaãtitne mere i vaspitne mere. Prekrãaji su propisani za pravna i fiziåka lica. a novåane kazne i zaãtitne mere (oduzimanje predmeta. saopãtava predviœeni postupak (kod sudije za prekrãaje). f) Iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja je posebna mera bezbednosti saobrañaja koja ima funkciju direktne zaãtite saobrañaja. O æalbi reãava drugostepeni organ (veñe za prekrãaje).10. zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene poslove. sprovodi se izvrãni postupak: ovo reãenje se unosi u dosije vozaåa. odnosno lice). pod dejstvom droge ili psihoaktivnih lekova. tereta i vozaåa). Kada Reãenje postane pravosnaæno i izvrãno. Neposredna kontrola saobrañaja (novåana kazna i kazna zatvora). upisuju se mere u vozaåku dozvolu. odnosno bolestan).

dan i åas njenog oduzimanja i naåin njenog vrañanja. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 188. ovog zakona. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. Stareãina analizira osnovanost i podnosi Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. 1. 5. ZoOBS) 270 . Vozaåu se. privremeno oduzeti vozaåku dozvolu. Ako vozaå ne preuzme oduzetu vozaåku dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. izveãtaj o ranijim kaznama. Krsto Bezbednost saobrañaja nja. odnosno koji u toku 24 åasa upravlja vozilom duæe od osam åasova. kao i kad ga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. Ako lice. stav 3. koja sadræi: ime i prezime vozaåa. ne preuzme vozaåku dozvolu. broj oduzete vozaåke dozvole. ovog ålana prema vozaåu ili vozaåu instruktoru iz ålana 209. dozvola se ãalje u nadleæni OUP koji vodi vozaåa u evidenciji (odlaæe se u dosije vozaåa). odnosno koji upravlja vozilom duæe od osam åasova. ovog zakona. ovog zakona koji neprekidno upravlja vozilom duæe od pet åasova. vozaåka dozvola ñe se dostaviti organu u åijoj se evidenciji vodi. 1. 2. Pravosnaæno i izvrãno Reãenje se ulaæe u dosije vozaåa. 2. Organ åiji je radnik oduzeo vozaåku dozvolu prema odredbama st. stav 3. ovog zakona koji odbije da se podvrgne ispitivanju. i 3. Zakonom je precizno definisan postupak iskljuåenja vozaåa iz saobrañaja:17 bezbedno zaustaviti vozilo. ovog ålana i prema vozaåu instruktoru koga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 164. ovog zakona koji vozilom u toku 24 åasa preœe viãe od 500 km. izdati potvrdu o oduzimanju vozaåke dozvole i narediti vozaåu da na bezbednom mestu parkira vozilo (ako nema drugih vozaåa) i uveriti se da ñe vozaå da poãtuje naredbu (pod pretnjom privoœenja). Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. vraña vozaåka dozvola na mestu koje je navedeno u potvrdi o oduzimanju vozaåke dozvole. bolest. P. Ovlaãñeno lice koje je oduzelo vozaåku dozvolu po odredbama st.Lipovac. i 6. izvrãiti opãtu kontrolu vozila. Uåinilac prekrãaja i OUP imaju moguñnost Æalbe. i 6. Policajac kompletira Prekrãajnu prijavu i druge znaåajne podneske (dokaz o prekrãaju. U zavisnosti od razloga za isk17 “Ovlaãñeno 10 lice ñe na licu mesta privremeno oduzeti vozaåku dozvolu i iskljuåiti iz saobrañaja vozaåa koga zatekne da upravlja vozilom ili da pokuãava da upravlja vozilom ako je oåigledno da je vozaå u takvom psihofiziåkom stanju (umor. odnosno struånom pregledu na koji je upuñen. OUP aktivno uåestvuje u prekrãajnom postupku (kao stranka). dokumente o znaåaju tog prekrãaja za bezbednost saobrañaja). ovog ålana duæan je da vozaåu vrati dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta. ovog zakona za koga utvrdi da u organizmu ima alkohola ili da pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. dokaz o prekrãiocu. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin i iz st. kao i prema vozaåu iz ålana 190. narediti vozaåu da odmah prekine upravljati vozilom. Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja i vozaåa koga zatekne da upravlja motornim vozilom a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili da upravlja vozilom u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. kao i prema vozaåu za koga utvrdi da je pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. Organ za prekrãaje (sudija za prekrãaje) donosi Reãenje o prekrãaju. 5. uzeti podatke o vozaåu (podaci za prekrãajnu prijavu). u roku tri dana. utvrditi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. dejstvo opojnih droga ili lekova na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme voænje) da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom. 4.” (Ålan 212. 1. u naznaåenom roku (najviãe 24 sata). vozaåa i tereta. 4. g) Iskljuåenje vozila iz saobrañaja je vrlo posebna mera bezbednosti i ima funkciju direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. stav 2. stav 2. a vozaåka dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. ili koji pokazuje znake alkoholne poremeñenosti.

NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA ljuåenje vozila iz saobrañaja. vozilo koje je u saobrañajnoj nezgodi toliko oãteñeno da se opravdano moæe zakljuåiti da su na njemu oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni sa stanoviãta bezbednosti saobrañaja.10. ili na kome je teret nepravilno smeãten. nepravilno razmeãten teret na vozilu ili vangabaritni teret bez odgovarajuñe dozvole. a registarske tablice da dostavi organu kod koga se vozilo vodi u evidenciji. a za prekrãaje iz stava 1. naziv organa koji je izdao saobrañajnu dozvolu. odnosno nedovoljno obezbeœen. ovog ålana . Zakonom su predviœen naåin iskljuåenja: usmeno nareœenje.” (ålan 216. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije. iskljuåiñe to vozilo iz saobrañaja i privremeno ñe oduzeti registarske tablice. U sluåajevima da policajac uoåi: tehniåku neispravnost vozila koja ugroæava i ometa druge uåesnike u saobrañaju. Posebne mere bezbednosti) 19 “Na tehniåki pregled uputiñe se motorno ili prikljuåno vozilo koje je iskljuåeno iz saobrañaja zbog tehniåke neispravnosti ureœaja za upravljanje ili ureœaja za zaustavljanje.20 iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja i uputiti ga na vanredni tehniåki pregled. narediti vozaåu da skine registarske tablice i izdati Potvrdu o privremenom oduzimanju saobrañajne dozvole i registarskih tablica.18 Ukoliko policajac osnovano posumnja da su neispravni ureœaji za upravljanje. privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole.1.19 odnosno ako su u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni bitni ureœaji na vozilu. na licu mesta. pismeno nareœenje. ovog ålana. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost. Vozilo iz stava 1.i registarske tablice. privremeno oduzeti saobrañajnu dozvolu. ovog ålana duæno je da izda potvrdu koja sadræi podatke iz ålana 217. kao i ako se osnovano posumnja da je na vozilu neispravan ureœaj za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz saobrañaja vozaåu ñe. Posebne mere bezbednosti) 20 “Kad ovlaãñeno lice prilikom vrãenja uviœaja opravdano posumnja da su na vozilu koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni za bezbednost saobrañaja. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. ZoOBS. ovog ålana moæe se ukljuåiti u saobrañaj posle tehniåkog pregleda na kome je utvrœeno da su otklonjena oãteñenja i nedostaci zbog kojih je vozilo iskljuåeno iz saobrañaja. Neposredna kontrola saobrañaja 18 “Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno. ime i prezime vlasnika. vrstu i registarski broj vozila. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna. odnosno da upotrebi zimsku opremu. narediñe vozaåu da iskljuåi vozilo iz saobrañaja i obezbedi ga na bezbednom mestu. Organ åiji je radnik privremeno oduzeo saobrañajnu dozvolu prema odredbama ovog ålana duæan je da vozaåu vrati tu dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu.21 . Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. odnosno da su istekle probne tablice. ZoOBS. ureœaji za zaustavljanje ili ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila.” (ålan 219. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja tako ãto ñe oduzeti saobrañajnu dozvolu. Ukoliko vozaå ne otkloni neispravnost. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu. stav 4. narediñe vozaåu da prekine saobrañaj i otkloni neipsravnost. Ovlaãñeno lice koje je privremeno oduzelo saobrañajnu dozvolu ili registarske tablice po odredbama ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. odnosno masu ili osovinsko optereñenje. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz stava 1. koja sadræi: naziv i sediãte organa åiji je radnik oduzeo saobrañajnu dozvolu i registarske tablice. 271 10. ovog zakona. Ukoliko policajac utvrdi da vozilo nije registrovano (registracija je istekla duæe od 30 dana). Posebne mere bezbednosti) 21 “Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja vozilo koje nije registrovano ili koje nema propisane registarske tablice. ZoOBS. odnosno nareœenje da vozaå skine i preda registarske tablice. ime i prezime vlasnika. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno.” (ålan 218. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. da nema propisane registarske tablice (ima strane tablice koje nisu u skladu sa meœunarodnom konvencijom).

ZoBS. Vlada Republike Srbije. vozilo koje nije registrovano po vaæeñim propisima ili je oznaåeno stranim registarskim tablicama na kojima brojevi i oznake nisu u skladu sa meœunarodnim ugovorima koje je Jugoslavija ratifikovala. vrãeñi poslove kontrole i regulisanje saobrañaja. Posebne mere bezbednosti) 22 “Ako radnik organa unutraãnjih poslova.22 narediñe da se vozilo iskljuåi iz saobrañaja i o tome izdati potvrdu vozaåu. Beograd. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj na tom putu. razlog oduzimanja. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno. naåin i vreme vrañanja saobrañajne dozvole i peåat i potpis ovlaãñenog lica. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna. Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. zatekne u saobrañaju: 1. (ålan 217. upiãe sve podatke za prekrãajnu prijavu. odnosno naredi skidanje registarskih tablica i izda odgovarajuñu potvrdu. vozilo koje se u zimskim uslovima kreñe putem bez propisane zimske opreme. ili se kreñe po isteku vaæenja potvrde o izdavanju probnih tablica. ovog ålana. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj i da vozilo ukloni sa kolovoza. Ako vozaå ne preuzme oduzetu saobrañajnu dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. ZoOBS. odnosno putem koji nije naveden u Potvrdi o probnoj voænji.23 Privredni prestupi mogu biti odreœeni zakonom i uredbama. a kreñe se putem koji nije naveden u potvrdi. odnosno iskljuåenje vozila iz saobrañaja vrlo znaåajno ovlaãñenje koje zadire u prava graœana (sloboda kretanja. Krsto Bezbednost saobrañaja Ako policajac utvrdi da se vozilo kreñe putem gde je zabranjeno kretanje te vrste vozila. a vozaåu ñe izdati potvrdu o oduzimanju registarskih tablica sa napomenom da preduzme sve mere radi registracije vozila u skladu sa propisima. 10 272 .Lipovac. vozilo koje se kreñe putem na kome je trajno ili u odreœeno vreme zabranjen saobrañaj vozila one kategorije u koju to vozilo spada ili vozilo koje je oznaåeno probnim tablicama. neophodno je da to uradi po Zakonom predviœenom postupku: da bezbedno zaustavi vozilo. put i mesto oduzimanja. uz strogo poãtovanje Zakona. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. utvrdi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozila iz saobrañaja. P. datum. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije. Propis koji utvrœuje privredni prestup sadræi obeleæja privrednog prestupa i kaznu.” (ålan 259. 2. ili na kome je teret nepravilno smeãten. Treba naglasiti da je iskljuåenje vozaåa. a saobrañajna dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. Posebne mere za bezbednost saobrañaja) 23 Metodologija izrade zakona. zaustaviñe vozilo i narediñe vozaåu da skine registarske tablice i da mu ih preda. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. 3. vozaåa i tereta. ovog ålana. a vozaåu ñe izdati potvrdu o izdatom nareœenju. vreme. a posebno ako se dosledno ne sprovodi Zakon. odnosno da upotrebi zimsku opremu. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. U svim sluåajevima kada policajac iskljuåije vozilo iz saobrañaja. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. privremeno oduzme saobrañajnu dozvolu. Za privredni preime i prezime vozaåa i njegovu adresu. saobrañajna dozvola dostaviñe se organu u åijoj se evidenciji vozilo vodi. odnosno raspolaganje svojim stvarima) i treba ga primenjivati vrlo obazrivo. odnosno nedovoljno obezbeœen. h) Privredni prestup je druãtveno ãtetna povreda propisa o privrednom i finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili jemogla da prouzrokuje teæe posledice i koja je propisom nadleænog organa odreœena kao privredni prestup. U praksi ima mnogo problema u primeni ovih ovlaãñenja. 2002. izvrãi opãtu kontrolu vozila. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost. radnik organa unutraãnjih poslova koji vrãi poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. naredi vozaåu da prekine saobrañaj vozilom. odnosno masu ili osovinsko optereñenje. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno.

10. u skladu sa meœunarodnim sporazumima. od strane ovlaãñenog lica. sredstva izvrãenja (npr. Sudsko veñe sprovodi kriviåni postupak i donosi presudu. a posebno obezbeœuje projektovanje. zabrana pravnom licu da se bavi odreœenom privrednom delatnoãñu i zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene duænosti). Kriviåni postupak se sprovodi kada policajac osnovano posumnja da je uåesnik u saobrañaju uåinio kriviåno delo. vreme izvrãenja (npr. zakonom i podzakonskim aktima (ojima su propisani znaci koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena sluæbena lica). vreme smanjene vidljivosti). ãkolska saobrañajna patrola. Opisano regulisanje saobrañaja vrãi nadleæni organ za saobrañaj (republiåko ministarstvo za magistralne i regionalne puteve. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja 10. Saobrañaj se reguliãe opãtim pravilima saobrañaja koja su utvrœena u meœunarodnim konvencijama i Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. a opãtinski/gradski organ za ulice i lokalne puteve). S obzirom da se podrazumeva prisustvo ovlaãñenog lica (policajac. OUP podnosi Kriviånu prijavu koju razmatra javni tuæilac i odluåuje o pokretanju kriviånog postupka. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA stup moæe biti odgovorno domañe ili strano pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu. Pod neposrednim (interventnim) regulisanjem saobrañaja podrazumeva se propisno izdavanje nareœenja uåesnicima u saobrañaju. na nepreglednom putu). vojnik. ograniåenja i zabrana kojima se ureœuje naåin odvijanja saobrañaja i naåin koriãñenja saobrañajnih povrãina. . mesto (npr. saobrañajnim znakovima i drugom opremom i ureœajima koji omoguñuju optimalno koriãñenje saobrañajnih povrãina (detektori. izmenljiva signalizacija itd. zvuånim i svetlosnim znacima i pokretima ruku. automatski brojaåi. vozaå motornog vozila) i subjektivni: namera ili nehat. senzori. novåana kazna i oduzimanje predmeta. liånom svojstvu (npr. i) Kriviåno delo je druãtveno opasno delo koje je zakonom odreœeno kao kriviåno delo i åija su obeleæja odreœena zakonom. kamere. postavljanje i poãtovanje reæima saobrañaja.2. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja se vrãi poloæajem tela. Pri tome se pod reæimom saobrañaja podrazumeva skup pravila. Najåeãñe je reå o teãkim saobrañajnim nezgodama sa obeleæjima kriviånih dela. oduzimanje predmeta. Za privredne prstupe propisane su samo novåane kazne i zaãtitne mere (javno objavljivanje presude.).24 Biñe kriviånog dela je skup posebnih elemenata (obeleæja) kriviånog dela. Za kriviåna dela propisani su kazna zatvora. Na osnovu dokaza.2. Elementi biña kriviånog dela mogu biti objektivni: naåin izvrãenja (npr. NEPOSREDNO (INTERVENTNO) REGULISANJE SAOBRAÑAJA Regulisanje saobrañaja predstavlja sistem mera kojima se upravlja odvijanjem saobrañaja. sa24 Isto. 273 10. drzak naåin). opasno oruœe – vozilo).

Pantazijeviñ. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañajna patrola graœana ili radnici preduzeña za puteve). D.dok postoje razlozi za odstupanje). Technical Research Centre of Finland (VTT). Traffic law Enforcement: A Rewiev of the Literature. Beograd. Komitet ministara saveta Evrope.. The Escape Project. 2001.. 2000. B. Kontrola i regulisanje saobrañaja. opasni i vangabaritni tereti i sl. Banja Luka. The Police Traffic Control Function Zaal. Policijska akademija.. 1997. i dr. odræavanje puta i sl. stara lica.Lipovac. Kada se i zbog åega sprovodi interventno regulisanje saobrañaja? Najåeãñe se interventno regulisanje saobrañaja sprovodi u sledeñim sluåajevima: – u raskrsnicama da bi se omoguñilo bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova. Preporuka (2001) 10.) i situacije (uviœaj saobrañajne nezgode. Deliverable 3 – WP 2. Deliverable 5. S. – da se omoguñi bezbedno kretanje odreœenih kategorija vozila (vozila pod pratnjom. Policijska akademija. Handbook of Road Safety Research. Defendologija. – da se omoguñi bezbedna kontrola saobrañaja itd. No 8-9. radovi na putu i sl. Odnos saobrañajne policije i javnosti. Technical Research Centre of Finland (VTT). hendikepirana lica i sl.M. – da se omoguñi bezbedno ulivanje vozila u saobrañaj. Lipovac. P. – da se obezbede odreœene zone (zone ãkola. Odnosi policije sa javnoãñu. Bezbednost saobrañaja. SWOV Institute for Road Safety Research. ovo regulisanje se sprovodi samo izuzetno (jer saobrañaj mora biti regulisan pravilima saobrañaja i tehniåkim sredstvima. April 1994. Nauka o policiji. Sa druge strane. 274 10 . opravdan je termin “neposredno”. London. Report No.. Zaidel. da se omoguñi ili pospeãi protoånost saobrañaja.. Grime Geoffrey. u svim situacijama koje su predvidive).).). 2002.). VÃUP.. B.. Milosavljeviñ. 2000. C. Strazburg. Æ. Weston Paul. TRL. The Impact of Enforcement on Accidents. 1987.. – da se omoguñi kretanje ranjivih uåesnika u saobrañaju (deca. 2000. Federal Office of Road Safety. – da se omoguñi bezbedna promena reæima saobrañaja (u periodu uvoœenja novog reæima dok ga uåesnici u saobrañaju ne prihvate). 53. K. bez ovlaãñenog lica. pa je opravdano koristiti obeleæje “interventno”. D. Miletiñ. Evropski kodeks policijske etike. Literatura Goldenbeld. 2000. – da se omoguñi bezbedno odstupanje od reæima saobrañaja (kratko . VÃUP. 1999. Beograd. Beograd. Monash university. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Keãetoviñ. The Escape Project. Beograd.

101/05. 2004. Zakona . 2003. Zakon o bezbednosti saobrañaja. 2003. 21/90 i 28/91. Metodologija izrade zakona.USP. Vidieti ål.“Sluæbeni list SRJ”. 19/04 i 84/04. “Sluæbeni list SFRJ”. br.53/93-2467. MUP. br. Vidieti ål. 24/94-297. 2004. br. USA. Vidi: odluku SUS IU broj 78/1-89 . Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. br. National Highway traffic safety administration. Zakona . “Sluæbeni glasnik RS”. 34/92. Vidieti ål. Vidieti Odluku US RS IU broj 30/94 25/97-509.“Sluæbeni list SRJ”. “Sluæbeni glasnik RS”. 80/89.Literatura 275 10. 2002. 29/90. Beograd. MUP . Zakon o prekrãajima. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”.“Sluæbeni list SRJ”. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA Traffic safety reference guide. 33. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. 5. Zakona . 50/88.48/94-1497. Zakona . . br. 101/05. 28/96-5. Vlada RS. Zakon o policiji. 28. br. Videti ål. “Sluæbeni glasnik RS”.67/933111. br. Vidieti ål. “Sluæbeni glasnik SRS”. Vidieti ål. MUP. Agencija za unapreœenje dræavne uprave.“Sluæbeni list SRJ”. 15/84. 41/94-573. 63/ 88. 53/82. Zakona . br. 13/93-284. Zakon o ministarstvima. Reforma saobrañajne policije. Zakona . 6. 2. 5/86. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. 1. br. br.

UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11.1.2. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja .11.

. Izuzetno od odredbe stava 1. odnosno po sluæbenoj duænosti.11. Uslovno se mogu razlikovati upravni i pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .. kao i motorna i prikljuåna vozila koja se kreñu od mesta u kome su preuzeta neregistrovana do mesta u kome ñe biti registrovana . Zakonom o opãtem upravnom postupku propisan je naåin pokretanja. Pod upravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevañemo one poslova koji se odnose na sprovoœenje nekih upravnih postupaka na zahtev stranke. voœenja i okonåanja upravnog postupka. ålan 195). motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana.” (ZoOBS. za naãe potrebe ñemo definisati i izdvojiti posebnu grupu upravno-pravnih poslova. . Kad upravlja vozilom koje je oznaåeno probnim tablicama. 2) motorna i prikljuåna vozila koja su prepravljena ili popravljena i kojima se vrãi probna voænja radi ispitivanja i prikazivanja njihovih svojstava ili koja se kreñu od sediãta preduzeña u kome su proizvedena do skladiãta.1 Prema ZoBS-u. ne moraju biti registrovani: 1) lake prikolice.pod uslovom da su oznaåena posebnim tablicama za privremeno oznaåavanje takvih vozila u saobrañaju na putu (probne tablice). ovog ålana. 11..1. Motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana. Za vozila iz taåke 2. 279 11.. – inspekcijsko tehniåki upravni poslovi i – ostali upravni poslovi. UPRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada se najveñi broj poslova svodi na neku primenu prava.1. – upravni poslovi u oblasti vozaåa. radne 1 “. Upravni poslovi u oblasti vozila Prema ZoOBS. registruju se i traktori.1. Za naãe potrebe se mogu razlikovati sledeñe grupa upravnih poslova bezbednosti saobrañaja: – upravni poslovi u oblasti vozila. ovog ålana izdaje se potvrda o koriãñenju probnih tablica. O registrovanim vozilima vodi se evidencija. vozaå mora kod sebe da ima vaæeñu potvrdu i duæan je da je pokaæe na zahtev ovlaãñenog lica.

– registracija vangabaritnih vozila. motokultivatori. – izdavanje naloga za ispitivanje vozila.2 Upravni poslovi u oblasti vozila su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS).. – registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava. kao i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori. – izdavanje privremene registarske tablice (RPE). – privremena registracija vozila (RP). – zamena registarskih tablica (zbog gubitka ili nestanka).). Registarska tablica sadræi naziv opãtine i registarski broj vozila. Uputstvo o ukucavanju broja motora i ãasije) itd. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS).. – izdavanje tablica sa oznakom *PROBA*..Lipovac.. zapreæna vozila i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori. Prva registracija motornih i prikljuånih vozila obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka. Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozila su: – prva registracija motornih i prikljuånih vozila i vozila na motorni pogon. “ (ZoBS. 3 Ovo je upravna. – registracija motocikla. – izdavanje duplikata saobrañajnih dozvola i – upravni postupak poniãtenja registracije. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 maãine. ovog ålana izdaje s potvrda o registraciji i registarske tablice. – izdavanje uverenja o vozilima. – izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije (PoUputstvuSupa). – izdavanje treñe tablice za lake prikolice. – produæenje vaæenja registracije vozila. – provera vozila preko Interpola i u zemlji (evidencije ukradenih vozila). P. bicikli sa motorom. – provera da li ima zakonskih smetnji da se vozilo registruje (kradena vozila. Za registrovano vozilo iz stava 1. 280 . – registracija vozila sa drugih registracionih podruåja.3 Svaki od navedenih struånih poslova je znaåajan i podrazumeva sprovoœeçe precizno ureœene procedure koja se sastoji od viãe struånih poslova OUPa. – promena tehniåkih podataka o vozilu. – popunjavanje obrasca saobrañajne dozvole. ålan 132). samo ako su registrovana. radne maãine. vozila pod hipotekom i sl. – unoãenje podataka o vozilu u informacioni sistem (IS) MUP-a. Pravilnikom o registraciji motornih i prikljuånih vozila. – promena vlasnika vozila. zapreæna vozila. procesna kontrola. Zakonom o opãtem upravnom postupku. – pridruæivanje registarske oznake vozilu. U saobrañaju na putevima mogu uåestvovati traktori. – upisivanje osnovnih podataka o vozilu u ruåni registar. motokultivatori. – odjava vozila. 2“ . internim aktima MUP-a (npr. bicikli sa motorom.

dokazi o promeni identifikacionih oznaka ili tehniåkih podataka o vozilu. – izdavanje saobrañajne dozvole i – izdavanje registarskih tablica. dokazi o plañenim daæbinama. odnosno ãasije. opãte bezbednosti ili poãtovanja propisa. pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. odnosno vlasniåka knjiæica za polovna vozila). 4 Registracioni list ima funkciju i 5 Neke dræave su propisale da se 6 Ovaj zahteva u ovom upravnom postupku. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila.11. kada stranka (vlasnik vozila) podnese zahtev za prvu registraciju vozila u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj u pogledu bezbednosti saobrañaja. porez na dodatnu vrednost.).1. 7 Registracioni list ima funkciju i zahteva u ovom upravnom postupku. dokaz se donosi na uvid. za svako vozilo se formira dosije vozila u kome su originalni pisani podnesci u vezi registracije vozila. 281 11. Produæenje vaæenja registracije vozila je upravni postupak koji se realizuje svake godine za motorna i prikljuåna vozila. 3) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list4 u kome ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). dokazi o ispunjavanju uslova bezbednosti saobrañaja itd. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – formiranje dosijea vozila. Ostala vozila na motorni pogon (traktori koji se koriste iskljuåivo u poljoprivredi. 2) dokaz o vlasniãtvu (raåun od ovlaãñenog distributera na ime lica na koje se vozilo registruje ili kupoprodajni ugovor za polovna vozila. komunalna taksa i druge daæbina5 koje je propisala Republika. odnosno opãtina) i naknadama koãtanja (izrada saobrañane dozvole. kazni za sa- obrañajne prekrãaje i dr. Prvih pet dokumenata se ulaæe u posebnu fasciklu-dosije vozila i predstavljaju osnovne sadræaje dosijea vozila. stara saobrañajna dozvola. Stranka pokreñe ovaj proces. Kasnije se. 4) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). naknada za puteve. radne maãine. zapreæna vozila i bicikl sa motorom) se registruju trajno i podleæu ponovnoj registraciji samo prilikom promene vlasnika.). motokultivatori. 5) dokaz o plañenim daæbinama (carine. u ovaj dosije mogu dodavati dopunski sadræaji – novi dokumenti o vozilu (raåun o kupovini novog motora. Za produæenje registracije vozila podnose se sledeñi pisani podnesci: 1) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list7 u kome je ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). reãenje o nasledstvu i sl. tako ãto podnosi sledeñe pisane podneska: 1) dokaz o poreklu vozila (raåun za novo vozilo. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . registarskih tablica i drugo) i 6) dokaz o istovetnosti6 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica). Dakle. Dakle.

deo ãasije na kome se nalazi utisnuta oznaka ãasije.) ulaæu se u dosije vozila. 9 Ovaj dokaz se donosi na uvid. Promena vlasnika vozila. kazni za saobrañajne prekrãaje i dr. 8 Neke dræave su propisale da se pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. odnosno sediãte (pravna lica) – preseli se u drugo registarsko podruåje.). Promena tehniåkih podataka o vozilu. osim ako se menja registraciono podruåje ili ako je vozilo bilo odjavljeno po bilo kom osnovu. Registarske oznake i registarske tablice ostaju iste. vlasnik vozila je duæan da tu promenu prijavi nadleænom organu u roku 15 dana (kao i svaku drugu promenu podataka u saobrañajnoj dozvoli). vlasnik vozila je duæen da podnese zahtev za promenu tehniåkih podataka o vozilu. odnosno opãtina) i 4) dokaz o istovetnosti9 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. Pri produæenju vaæenja registracije proveravaju se pisani podnesci i aæuriraju sadræaji dosijea vozila. Odjava motornih i prikljuånih vozila vrãi se u sledeñim sluåajevima: – kada se vozilo otuœi i menja registraciono podruåje. jer se veñ nalaze u dosijeu vozila koji je formiran pri prvoj registraciji. 2) dokaz o vlasniãtvu vozila (kupoprodajni ugovor ili drugi dokument). Ukoliko se vozilo znaåajno oãteti. 282 . a ako se radi o promeni motora ili ãasije vozila. kupoprodajni ugovori. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 2) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). odnosno nosilac prava raspolaganja promeni stalno mesto prebivaliãta (fiziåka lica). odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica). Svi znaåajni dokazi (raåuni. Prilikom otuœenja ili kupovine vozila. doœe do havarije vitalnih delova vozila ili se promene obeleæja vozila (blok motora.Lipovac. vlasnik vozila podnosi i sledeñe dokaze: 1) dokaz o poreklu vozila (stara saobrañajna dozvola). – kada vlasnik vozila. nalaz i miãljenje veãtaka i sl. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. Dokazi o poreklu vozila i vlasniãtvu nad vozilom nisu neophodni. promena boje vozila. – ako je vozilo nestalo. – ako je vozilo uniãteno. P. promena nosivosti vozila ili broja mesta za putnike i sl.) i naknadama koãtanja (saobrañajna dozvola. komunalna taksa i druge daæbine8 koje je propisala Republika. Stara saobrañajna dozvola se ulaæe u dosije vozila. Uz ovaj zahtev prilaæu se dokazi o promeni tehniåkih podataka. izdaje se nova saobrañajna dozvola novom vlasniku vozila. podnosi se i dokaz o poreklu i vlasniãtvu tog dela vozila. 3) dokaz o plañenim daæbinama (naknada za puteve. Pored zahteva za promenu vlasnika vozila. OUP analizira sve dokaze po potrebi sprovodi neophodna veãtaåenja i na osnovu sveobuhvatne analize utvrœuje identitet vozila i izdaje novu saobrañajnu dozvolu. a po potrebi i registarske tablice). 3) dokaz o plañenim daæbinama (porez na promet i sl.

Na registarskoj tablici se upsuje i godina u kojoj istiåe privremena registracija. Meœutim.1. Registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava se vrãi pod posebnim uslovima i za njih se vodi posebna evidencija. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . i da su registarske tablice vrañene i vraña saobrañajnu dozvolu vlasniku. vlasnik vozila prilaæe i Reãenje carine o privremenom uvozu (za uvezena vozila) i dokaz o odobrenom privremenom boravku. Zamena registarskih tablica u sluåaju gubitka ili nestanka. uz zahtev podnosi dokaz da je uplatio naknadu za registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Vlasnik vozila je duæan da u roku 15 dana da podnese zahtev za odjavu. Registracija motornih i prikljuånih vozila koja dolaze sa drugih registarskih podruåja za vozila koja su kupljena. Nadleæni organ upisuje u saobrañajnu dozvolu da je vozilo odjavljeno. odnosno produæenje privremene registracije vrãi se svake godine. Vlasnik vozila podnosi zahtev za izdavanje drugih registarskih tablica sa drugom (novom) registarskom oznakom. da preda registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. oãteñenja ili nestanka jedne ili obe registarske tablice. Privremena registracija (RP) se odnosi na registraciju motornih i prikljuånih vozila åiji su vlasnici stranci koji privremeno borave u naãoj zemlji. vlasnik vozila je duæan da to prijavi nadleænom organu. Ovo je posebno znaåajno zbog åinjenice da se registarske tablice åesto otuœuju radi prevoza poåinilaca kriviånih dela. Ukoliko je stara registracija istekla. niti naknade za puteve i druge naknade (veñ su uplañene). Stare registarske oznake se ne mogu ponovo izdavati pre isteka dve godine od dana prijavljivanja. Vlasnik vozila odjavljuje vozilo u prethodnom registarskom podruåju (vraña registarske tablice i u saobrañajnu dozvolu se konstatuje da je vozilo odjavljeno). ali su prethodno bila registrovana na drugom registarskom podruåju ili se vlasnik vozila doseli sa drugog registarskog podruåja. na osnovu vaæeñe putne isprave. Privremena registracija vozila.11. a staru saobrañajnu dozvolu zadræava u dosijeu vozila. Uz tablice RPE se izdaje i Potvrda koja vaæi najduæe 15 dana. vlasnik plaña sve daæbine i prilaæe dokaze o osiguranju i tehniåkoj ispravnosti. odnosno nosiocu prava raspolaganja. 283 11. Uz nove registarske tablice izdaje se i nova saobrañajna dozvola. OUP izdaje nove registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Uz zahtev za privremenom registracijom. Ukoliko doœe do gubitka. odnosno saobrañajne dozvola istekla duæe od 30 dana i sl. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – ako je vozilu istekla registracija. Uz zahtev za izdavanje privremene registarske teblice (RPE) prilaæe se i izvozna deklaracija od strane carine. onda vlasnik ne plaña osiguranje. posle zavrãenog boravka stranog dræavljanina iz zemlje i za vozila kupljena u Srbiji koja ñe se registrovati u drugoj zemlji. Izdavanje privremene registarske tablice (RPE) odnosi se na vozila koja se odvoze iz naãe zemlje. Ukoliko je vaæila ranija registracija. Uz registarske tablice izdaje se i potvrda o privremenoj registraciji vozila. a zatim podnosi zahtev za registraciju vozila. a stara dozvola se ulaæe u dosije vozila. neophodno je promeniti registarske tablice i saobrañajnu dozvolu.

To su prepravljana ili popravljana vozila koja idu na probnu voænju radi ispitivanja njihovih bezbednosnih i drugih svojstava. niti posebna potvrda. Treba naglasiti da ovakve registarske tablice ne oslobaœaju ova vozila od procedura koje se odnose na svaki vangabaritni prevoz (zahtev za odobrenje). Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Izdavanje tablica sa oznakom “PROBA” odnosi se na motorna i prikljuåna vozila koja joã nisu registrovana. stareãina SUP-a izdaje nalog za ukucavanje posebnog broja (oznake). mase (najveña dozvoljena masa prelazi 40 tona) i osovinskih optereñenja. Da bi se mogle koristiti u javnom saobrañaju lake prikolice (do 750 kg) se registruju i za njih se izdaje jedna registarska tablica sa ponovljenom registarskom oznakom vuånog vozila (treña tablica). Registracija vangabaritnih vozila se odnosi na motorna i prikljuåna vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove u pogledu dimenzija (duæina. Tablice sa oznakom “PROBA” su od kartona i posle upotrebe se ne vrañaju. o vozaåima koji ñe upravljati vozilom u tom periodu. P. Registracija motocikla vrãi se pod istim uslovima kao i registracija vozila. Vozila sa oznakom proba podleæu posebnom obaveznom – dnevnom osiguranju. s tim ãto se za motocikle izdaje jedna registarska tablica åetvrtastog oblika (koja stoji na zadnjoj strani moticikla). Kada se ova åinjenica utvrdi na redovnom tehniåkom pregledu vozila (u procesu identifikacije vozila) upisuje se u registracionom listu. vozilo ne moæe biti registrovano u redovnom postupku. a ispred oznake upisuje se oznaka PUS (Po Uputstvu SUP-a). izdaje tablice sa oznakom “PROBA”. Za lake prikolice se ne izdaje saobrañajna dozvola. a treba da uåestvuju u saobrañaju na putu. u njegovo ime. OUP vrãi identifikaciju vozila. sa svim dokazima koji mogu pomoñi u identifikaciji. 284 . prepravljana ili nije ni postojala. Nadleæni organ moæe poveriti zainteresovanom preduzeñu da. Izdavanje treñih tablica za lake prikolice. vozila koja se kreñu od mesta proizvodnje do mesta prodaje (skladiãta) ili od mesta prodaje do mesta stanovanja vlasnika. tako da se ove oznake uvek razlikuju od meœunarodnih oznaka vozila (VIN). odnosno ãasije.Lipovac. a na osnovu nalaza veãtaka ili struånog lica. oãteñena. U Potvrdu se upisuju podaci o periodu vaæenja (do 15 dana). o putu kojim ñe se kretati vozilo (deonice) i vremenu kada ñe se ovaj prevoz realizovati. Vlasnik vozila OUP-u podnosi zahtev za izdavanje naloga za ukucavanje broja motora. veñ ih korisnik uniãtava. Uz tablice sa oznakom “PROBA” izdaje se Potvrda o koriãñenju probnih tablica na period koji se raåuna u danima i ne moæe biti duæi od 15 dana. Izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije je veoma vaæan upravni posao i odnosi se na vozila kod kojih je oznaka motora ili ãasije uniãtena. visina). ãirina. Oznake ukucavaju posebno ovlaãñeni servisi. Kada je izvrãena pouzdana identifikacija vozila. O izdatim nalozima vodi se posebna evidencija. Za ova vozila se izdaju posebne registarske tablice crvene boje sa belim slovima i brojevima. S obzirom na to da se na tehniåkom pregledu ne moæe struåno i pouzdano utvrditi identifikacija vozila. veñ se u saobrañajnu dozvolu vuånog vozila upisuje da je izdata treña tablica.

Na novoj saobrañajnoj dozvoli se upisuje “DUPLIKAT”. ukoliko se naknadno utvrdi da su dokazi o poreklu ili vlasniãtvu vozila bili neispravni. na osnovu dosijea vozila.11 Prema ZoOBS ovi uslovi su konkreti10 Duplikat saobrañajne dozvole moæe izdati samo organ kod koga se vodi dosije vozila. Ispitivanje vozila vrãe posebno ovlaãñene organizacije (najåeãñe nauåni instituti i fakulteti). Pariz. Po sluæbenoj duænosti se donosi Reãenje i poniãtenju registracije i od vlasnika oduzima saobrañajna dozvola i registarske tablice. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Izdavanje naloga za ispitivanje vozila se odnosi na vozila koja se opravljaju ili prepravljaju ili za vozila koja se pojedinaåno izraœuju (najåeãñe se lake prikolice izraœuju u zanatskim radnjama ili liåno). neophodno je da se izvrãi pojedinaåno ispitivanje vozila (tzv. a na osnovu dosijea vozila i evidencija koje vodi OUP. Protiv izvrãioca kriviånih dela pokreñe se poseban kriviåni postupak. Upravni postupak poniãtenja registracije se vrãi po sluæbenoj duænosti. 11 Ovako su bili definisani uslovi u prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilom åiji pot- pisnik je bila i Srbija. na zahtev stranke (izjava). mesto.1. Da bi lice upravljalo vozilima u saobrañaju treba da ispunjava zdravstveni. Upravni poslovi u oblasti vozaåa Upravni poslovi u oblasti vozaåa su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS). poziva se vlasnik vozila radi davanja izjave u vezi nabavke vozila i drugih spornih okolnosti. struåni i uslov lepog ponaãanja. Izdavanje duplikata saobrañajne dozvole se vrãi u sluåajevima gubitka saobrañjne dozvole. Zakonom o opãtem upravnom postupku. Na osnovu sagledavanja svih dokaza utvrœuje se da li su se stekli uslovi za poniãtavanje registracije. o prvoj registraciji. u kome se od vlasnika moæe oduzeti i vozilo. o poreklu vozila. a na osnovu saznanja da je registracija vozila izvrãena i vozilo registrovano na osnovu neispravne (falsifikovane) dokumentacije.2. Na primer. starosni. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS). Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. Izdavanje uverenja o vozilima vrãi se na zahtev vlasnika vozila ili drugog zainteresovanog lica. “atest”). Pravilnikom o vozaåkoj dozvoli itd. pristupa se proveri (po potrebi i veãtaåenju).10 U izjavi se navode podaci o vozilu za koje se traæi duplikat saobrañajne dozvole. Pri registraciji vozila prilaæe se i dokaz o ispitivanju vozila koji se ulaæe u dosije vozila. o broju motora i broju ãasije. S obzirom na to da ova vozila nemaju potvrdu o ispunjavanju bezbednosnih i drugih uslova za uåeãñe u saobrañaju.11. vreme i naåin nestanka saobrañajne dozvole. Najåeãñe se izdaju uverenja o vlasniãtvu vozila. .1. 1909. Ukoliko nalaz veãtaka ukazuje da je reå o falsifikatu. o registraciji. 285 11. Protiv reãenja koja su doneta u prvostepenom postupku moæe se uloæiti æalba drugostepenom organu – Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. o osiguranju itd.

a pravo na upravljanje motociklima sa motorom åija zapremina ne prelazi 125 cm3 – lice koje je navrãilo 16 godina. 2) da je navrãilo 18 godina.Lipovac. Izuzetno od odredbe taåke 2. – izdavanje uverenja i – donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita. “ (ZoOBS. Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozaåa su: – izdavanje novih vozaåkih dozvola. Pravo na upravljanje motornim vozilima kategorije D moæe da stekne vozaå koji ima pravo da upravlja motornim vozilom kategorije C: 1) ako je upravljao motornim vozilima kategorije C najmanje dve godine. tako da pravo na upravljanje motornim vozilima moæe steñi lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom. – upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled. – upisivanje osnovnih podataka o vozaåu u ruånu evidenciju. ovog ålana. 2) ako je upravljao motornim vozilima kategorije B i C ukupno najmanje 3 godine. – provera da li je licu zabranjeno izdavanje vozaåke dozvole (evidencije o zaãtitnim merama i merama bezbednosti). – pridruæivanje oznake – broja vozaåu.. – izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora. ålan 171). – izdavanje potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP). Izdavanje nove vozaåke dozvole obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka.. 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilom. 286 .. 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje vozilim odreœene kategorije i 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilima. – izdavanje instruktorskih dozvola. pravo na upravljanje autobusima i trolejbusima moæe da stekne lice koje je navrãilo 21 godinu. – formiranje dosijea vozaåa i 12 ”. – unoãenje podataka o vozaåu u jedinstveni informacioni sistem MUP-a. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 zovani.. Pravo na upravljanje motornim vozilom moæe da stekne lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom. – upisivanje novopoloæenih kategorija. – zamena inostranih vozaåkih dozvola za nacionalnu vozaåku dozvolu.12 Upravne poslove izdavanja vozaåkih dozvola i evidencije vozaåa vrãi OUP. – popunjavanje obrasca vozaåke dozvole. stav 1. Svaki od nabrojanih struånih poslova je sloæen i podrazumeva sprovoœenje propisanih procedura. – produæenje vaænosti vozaåke dozvole. – izdavanje duplikata vozaåke dozvole. 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje motornim vozilima odreœene kategorije. 2) da je navrãilo 18 godina æivota. – prijava/odjava vozaåa (zbog promene prebivaliãta). – oduzimanje vozaåkih dozvola (zbog zdravstvenih razloga). P.

Na osnovu inostrane vozaåke dozvole.11. odnosno meœunarodne obaveze. Zamena inostranih vozaåkih dozvola se vrãi na zahtev lica (naãih graœana ili stranaca) koja su poloæila vozaåki ispit u nekoj stranoj zemlji. Stranka u ovom procesu podnosi sledeñe pisane podneske: 1) zahtev za izdavanje vozaåke dozvole. administrativne i druge takse i sl. poseduju inostranu vozaåku dozvolu i æele da je zamene naãom nacionalnom dozvolom. odnosno uslovno sposobno da upravlja vozilom). pravosnaæna reãenja i presude za dela u saobrañaju. kada stranka (lice koje je poloæilo vozaåki ispit) podnese zahtev za izdavanje vozaåke dozvole. uporeœivanjem uslova koji se zahtevaju i vozaåkih ispita u zemlji gde je vozaå polagao i uslova u naãoj zemlji ocenjuje se ispunjenost uslova za izdavanje naãe nacionalne vozaåke dozvole. 4) vaæeñe lekarsko uverenje. u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj. inostrana dozvola se zadræava i ulaæe u dosije vozaåa. Pored ovih sadræaja.) i 5) dve istovetne fotografije. u dosije vozaåa se stavljaju i drugi vaæni pisani podnesci i dokumenti u vezi vozaåa. Ovi podnesci predstavljaju dopunske sadræaje dosijea vozaåa: nalaz i miãljenje lekara sa kontrolnog zdravstvenog pregleda. 14 Prema Zakonu i meœunarodnim ugovorima lice moæe imati samo jednu nacionalnu vozaåku dozvolu.1.14 13 Inostrana vozaåka dozvola je osnov za dobijanje nacionalne vozaåke dozvole. 5) dve istovetne fotografije. 6) dokaz o uplañenoj naknadi troãkova vozaåke dozvole i o uplañenim daæbinama (takse) i 7) liåna karta (na uvid). Pri tome se ima na umu i princip reciprociteta. 2) dokaz o struånosti (potvrdu o zavrãenoj obuci i uverenje o poloæenom ispitu). Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – izdavanje vozaåke dozvole Dakle. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 3) dokaz o ispunjavanju zdravstvenih uslova (lekarsko uverenje u kome je navedeno da je lice sposobno. 4) dokaz o uplati propisanih daæbina (obrazac vozaåke dozvole. 6) dokaz o ispunjavanju starosnog uslova (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument na uvid). 287 11. 3) dokaz da je lice boravilo duæe od 6 meseci u zemlji åiju dozvolu poseduje (gde je polagalo vozaåki ispit).13 2) overen prepis inostrane vozaåke dozvole. novo lekarsko uverenje itd. Prilikom izdavanja naãe nacionalne vozaåke dozvole. Uz zahtev za zamenu inostrane vozaåke dozvole prilaæu se i sledeñi dokumenti: 1) inostrana vozaåka dozvola. Prva åetiri pisana podneska i jedna fotografija su osnovni sadræaji dosijea vozaåa koji se formira u postupku izdavanja nove (prve) vozaåke dozvole.

Licima koja su navrãila 65 godina vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. Za redovno produæenje vaæenja vozaåke dozvole podnosi se zahtev. P. radnom maãinom i motokultivatorom. to se unosi u evidencije vozaåa. Danas veliki broj kandidata za vozaåe polaæe PSP test i koristi moguñnost da. odnosno gubitka vozaåke dozvole. zadræavajuñi vozaåku dozvolu (original). Na vozaåkoj dozvoli koja se izdaje upisuje se DUPLIKAT i broj duplikata (prvi. Ovaj rok se moæe smanjiti na osnovu lekarskog uverenja (ne krañe od jedne godine). na osnovu Potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa. Vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 10 godina. Zato je neophodno bolje uvezivanje upravnih poslova i poslova neposredne kontrole saobrañaja.Lipovac. Ova dovzloa se razlikuje od vozaåke dozvole. zahtevaju izdavanje duplikata i tako izbegavaju mere zabrane upravljanja vozilom (zaãtitne mere ili mere bezbednosti). a po potrebi i dve fotografije i drugi prilozi (dokazi o uplañenim daæbinama i naknadama. lekarsko uverenje i sl. 2) da je navrãila 23 godine starosti. Izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora se vrãi na osnovu uverenja o poloæenom ispitu za vozaåe traktora. Izdavanje instruktorske dozvole vrãi OUP na zahtev stranke koja prilaæe dokaze o ispunjavanju sledeñih uslova: 1) da je poloæila ispit za vozaåa instruktora. Treba napomenuti da vozaåi veoma åesto.). 4) da ima 3 godine vozaåku dozvolu za upravljanje onom kategorijom vozila za koju se izdaje instruktorska dozvola i 5) da za poslednjih 5 godina nije pravosnaæno osuœivana za kriviåna dela ugroæavanja bezbednosti saobrañaja. pri svakom produæenju vaænosti vozaåke dozvole prilaæu i lekarsko uverenje. prilaæe vozaåku dozvolu i dokaz o novopoloæenoj kategoriji. a nakon toga se produæava. drugi itd. Vozaå. a u vozaåku dozvolu se upisuje (overava) nova kategorija. skrati program obavezne obuke za vozaåa. Lica starija od 65 godina. Produæenje vaænosti vozaåke dozvole se vrãi na zahtev stranke kojoj je istekla vaænost vozaåke dozvole. odnosno rokom koji je odreœen lekarskim uverenjem. Izdavanje povrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP) vrãi se na osnovu poloæenog testa o poznavanju saobrañajnih propisa.). Vozaå prilaæe i izjavu o okolnostima nestanka. Zahtev se odlaæe i ova åinjenica se upisuje i u dosije vozaåa. Zahtev i uverenje o novopoloæenoj kategoriji se ulaæe u dosije vozaåa. Izdavanje duplikata vozaåke dozvole se vrãi ukoliko vozaå izgubi ili mu nestane vozaåka dozvola. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Upisivanje novopoloæenih kategorija u vozaåku dozvolu vrãi se kada vozaå (koji ima vozaåku dozvolu i za kojeg je formiran dosije vozaåa) naknadno poloæi neku drugu kategoriju. jer na njenoj treñoj strani nisu svrstane kategorije vozila. 3) da ima odgovarajuñu struånu spremu (specijalizacija saobrañajne struke – peti stepen za vozaåa instruktora). uz zahtev. Instruktorska dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. 288 . Ova potvrda daje pravo na upravljanje biciklom sa motorom.

a novi sekretarijat ñe od prethodnog sekretarijata zatraæiti dosije vozaåa i vozaåa upisati u svoju evidenciju vozaåa. Izvrãenje zaãtitnih mera i mera bezbednosti se vrãi po sluæbenoj duænosti. Oduzimanje vozaåke dozvole zbog zdravstvenih razloga vrãi se na osnovu saznanja da je vozaå koji se vodi u evidenciji oboleo od bolesti koja je nespojiva sa upravljanjem motornim i prikljuånim vozilom za koju ima upisanu kategoriju u vozaåku dozvolu. O izvrãenim merama vodi se evidencija.) ili 15 U praksi se javlja problem kada vozaå izbegava da mu se u vozaåku dozvolu upãe zaãtitna mera. pa se smatra da mera ne teåe. Treba naglasiti da zaãtitne mere (zabrana upravljanja u periodu od tri do 12 meseci) izriåe sudija za prekrãaje i one traju od dana upisa u vozaåku dozvolu. Kada vozaå pristupi.11. Sa druge strane. duæni su da to prijave organu kod koga se vozaå vodi u evidenciji. o åemu se izdaje potvrda. pronalazi vozaåa u evidenciji i proverava njegov dosije vozaåa. Zdravstvene ustanove. Kada nadleæni OUP dobije ovakva saznanja. dok se ne podvrgne kontrolnom zdravstvenom pregledu. Na osnovu toga poziva vozaåa da doœe u OUP i donese vozaåku dozvolu.1. Kada OUP dobije pravosnaæno reãenje ili presudu (dokument o izricanju mere). tj. Vozaåu se privremeno oduzima vozaåka dozvola. na komisiju lekara specijalista za konkretnu bolest. a vozaåa pozvati da doœe i donese vozaåku dozvolu. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Prijava i odjava vozaåa zbog promene prebivaliãta se vrãi na zahtev vozaåa kada promeni prebivaliãte – preseli se van sekretarijata u kome se vodi u evidenciji vozaåa. pronañiñe vozaåa u evidenciji i u dosije vozaåa uloæiti ovakvu informaciju (obaveãtenje). samo za upravljanje vozilima koja su posebno prilagoœena vozaåima koji nemaju ekstremitete i sl. nije izvrãena. nadleæni organ donosi reãenje u skladu sa nalazom i miãljenjem lekarske komisije: – vozaåu se vraña vozaåka dozvola i u dosije vozaåa odlaæe lekarsko uverenje da je vozaå i dalje sposoban za upravljanje vozilima svih kategorija koje su upisane u vozaåku dozvolu ili – u vozaåku dozvolu se upisuju napomene – ograniåenja za upravljanje vozilom (npr. preduzeñe.16 Upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled se vrãi u sluåajevima kada se osnovano posumnja da je bitno promenjen zdravstveni status vozaåa (nije viãe duãevno i telesno sposoban da upravlja vozilom). 289 11.15 S druge strane. Vozaå je duæan da se prijavi u novom mestu prebivaliãta. Na osnovu prikupljenih informacija. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Kada vozaå koji je upuñen na kontrolni lekarski pregled. a reãenje/presudu ulaæe u dosije vozaåa. donese lekarsko uverenje. na osnovu pravosnaænih sudskih odluka. sudovi. mere bezbednosti izriåu redovni sudovi i one teku od pravosnaænosti presude. vojni organi. osuœenim licima moæe da istekne mera bezbednosti dok se nalaze u zatvoru. OUP ñe doneti Reãenje o upuñivanju vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled kod ovlaãñene zdravstvene ustanove. 16 Ovo dovodi do apsurda da poåinioci najteæih kriviånih dela i prekrãaja upravljaju vozilom dok traje sidski proces. upisuje se mera u vozaåku dozvolu. tuæilaãtva i drugi subjekti koji saznaju o promeni zdravstvenog statusa vozaåa.

Ovo su upravni poslovi koji su u vezi sa nadzorom nad radom pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja.Lipovac. – nalaganje mera za otklanjanje propusta u vrãenju unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS) i – davanje saglasnosti. Na osnovu utvrœenih åinjenica donosi se Reãenje. odnosno miãljenja o prevozu vangabaritnih tereta. vrãi se na zahtev vozaåa. odnosno o oduzimanju ovlaãñenja za rad). o poloæenim kategorijama. Izdavanje uverenja na osnovu dosijea i evidencija vozaåa. Sprovode se na osnovu zahteva stranke (otvaranje tehniåkih pregleda. falsifikovana inostrana vozaåka dozvola na osnovu koje je izdata naãa nacionalna vozaåka dozvola) ili je ispit poloæen na nedozvoljen naåin (npr. – izdavanje raznih reãenja i naloga u vezi puteva. Donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita vrãi se po sluæbenoj duænosti kada se doœe do saznanja da je vozaåka dozvola izdata na osnovu neispravnih dokaza i falsifikovanih dokumenata (npr. P. Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Najznaåajniji inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja su: – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju tehniåkih pregleda vozila. 11 11. Poniãtena vozaåka dozvola. poniãtava se stara vozaåka dozvola i izdaje nova vozaåka dozvola u koju se upisuju samo kategorije za koje je vozaå sposoban ili – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje svim kategorijama vozila koja su bila upisana u vozaåku dozvolu. a u dosije vozaåa odlaæe lekarski nalaz i miãljenje. poniãtava se vozaåka dozvola.) ili po sluæbenoj duænosti (donoãenje reãenja o zabrani rada. lice nije boravilo duæe od 6 meseci u mestu gde je polagalo ispit ili komisija nije bila formirana u skladu sa zakonom). Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje odreœenim kategorijama vozila (npr. Reãenje i poniãtena vozaåka dozvola. – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju centara za obuku vozaåa. 290 . vozaåu ñe se oduzeti i poniãtiti vozaåka dozvola. Najåeãñe se izdaju uverenja o verodostojnosti vozaåke dozvole. otvaranje centara za obuku vozaåa. o tome da je lice imalo vozaåku dozvolu itd. onda se stara vozaåka dozvola poniãtava (upiãe se poniãteno).1. reãenja o vangabaritnim prevozima i sl. reãenje i lekarsko uverenje se odlaæu u dosije vozaåa. a izdaje se nova vozaåka dozvola sa preostalim kategorijama. Krsto Bezbednost saobrañaja – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje onom kategorijom za koju je lekarska komisija konstatovala nesposobnost (npr. C ili D). o nekaænjavanju vozaåa. Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje svim kategorijama. Protiv lica i drugih koji su umeãani u sluåaj pokreñe se odgovarajuñi postupak pred sudom. poziva se lice da donese vozaåku dozvolu koja se poniãtava i odlaæe u dosije vozila (zajedno sa reãenjem i dokazima o neispravnosti).3. za C i D kategoriju vozila).

11. dokumentacija o obuci i vozaåkim ispitima). struånjaka propisanih struånih profila). izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni uslovi. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Za svako preduzeñe koje je registrovano za tehniåke preglede vozila. uredbi.2. a posebno o baædarenju) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast. – nastavnih sredstava i druge opreme (postojanje ãema vozila. ovlaãñeno lice OUPa treba da izaœe na lice mesta i proveri da li ispunjava sve propisane uslove za obavljanje tehniåkih pregleda vozila.2. – vozila (dovoljan broj tehniåki ispravnih vozila prilagoœenih za obuku). PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada svi poslovi bezbednosti saobrañaja podrazumevaju primenu prava. – objekata (odgovarajuñih dimenzija koje obezbeœuju prolazak i pregled vozila za koja se izdaje ovlaãñenje). panoa saobrañajnih znakova. odnosno Vlada.) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast. 291 11. Da bi jedan COV dobio ovlaãñenje. za naãe potrebe ñemo pod pravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevati: a) poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja i b) poslove neposredne primene prava u obradi i rasvetljavanju saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda. Na osnovu ovog zahteva. – opreme (postojanje propisane opreme. Na primer. nastavnika teorijske nastave i dr. drugih zakona. njena ispravnost i dokumentacija o opremi. grafoskopa i sl. ovlaãñeno lice iz OUP-a. dokumentacija o pregledanim vozilima. Ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni svi propisani uslovi za vrãenje ove delatnosti. Pravilnik o unutraãnjoj kontroli. Prema Zakonu o bezbednosti saobrañaja na putevima. . OUP-u se podnose dokazi o ispunjavanju propisanih uslova i zahtev da ovlaãñeno lice utvrdi ispunjenost uslova. a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih instruktora. obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita se vrãe u ovlaãñenim centrima za obuku vozaåa (COV). – objekata (odgovarajuñe uåionice i prateñe prostorije). neophodno je podneti zahtev OUP-u. katalozi i druga neophodna struåna literatura). Na osnovu ovog zapisnika donosi se Reãenje kojim se utvrœuje ispunjavanje uslova za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. struånjaci iz OUP-a su ålanovi radnih grupa koje pripremaju Zakon o bezbednosti saobrañaja. a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih struånjaka propisanih struånih profila i njihova struånost za vrãenje poslova tehniåkog pregleda). Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. O izvrãenom uvidu se saåinjava Zapisnik u kome se unose svi znaåajni nalazi. Moæemo razlikovati sledeñe poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja: – uåeãñe u pripremi nacrta zakona i drugih propisa koje donosi Skupãtina.

Kada lice naåini prekrãaj za koji je zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. Na primer. preduzeña za prevoz su obavezna da donesu interni akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja. Obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja su poslovi kojima se neposrednom primenom prava dokazuju i sankcioniãu saobrañajni prekrãaji i druga dela u saobrañaju. Saobrañajna policija. prati njegovu realizaciju i stalno predlaæe unapreœenje ovih propisa (opãtinska. da li se i kako sprovodi. policajac izveãtava stareãinu i podnosi dokaze o prekrãaju. Ukoliko prekrãilac ne plati kaznu na licu mesta. – pomoñ drugim subjektima u pripremi i donoãenju podzakonskih akata.Lipovac. u saradnji sa predstavnicima autoãkola i drugim struånim subjektima. P. Ukoliko prekrãilac nije platio kaznu. – pomoñ preduzeñima i ustanovama da donose propise iz svoje nadleænosti. ako prekrãilac uloæi æalbu postupak se vodi pred drugostepenim organom – sudijom za prekrãaje. saobrañajna policija prati primenu propisa u bezbednosti saobrañaja i predlaæe izmene i dopune ovih propisa. Ministarstvo nadleæno za poslove saobrañaja priprema pravilnike koji ureœuju oblast projektovanja. Na primer. opãtinski (gradski) organ nadleæan za poslove saobrañaja predlaæe lokalnoj skupãtini reæim saobrañaja. U OUP-u se prati da li je prekrãilac u zakonskom roku platio kaznu na raåun ili je pristupio u OUP i platio kaznu. u OUP-u se formira predmet sa svim dokazima (dokazi o prekrãaju. odnosno gradska odluka i sl. odnosno Ministar unutraãnjih poslova. onda se u OUP-u vodi prvostepeni prekrãajni postupak. Ovlaãñena lica iz OUP-a pomaæu preduzeñima da donesu ãto kvalitetniji akt. prati njihovo sprovoœenje i stalno predlaæe izmene i dopune. u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima. sa tri godine iskustva i poloæenim pravosudnim ispitom) u sluæbenim prostorijama OUP-a. ali saobrañajna policija prati sprovoœenje ovih propisa i pomaæe u pripremi ãto kvalitetnijih propisa. priprema odgovarajuñe predloge. izgradnje i odræavanja puteva. Oni mogu naloæiti da se ovaj i drugi interni akti usaglase sa zahtevima bezbednosti saobrañaja. Ovlaãñeno sluæbeno lice OUP-a (saobrañajni policajac) uoåava i sankcioniãe soabrañajne prekrãaje za koje je predviœeno plañanje novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja. Ministar unutraãnjih poslova je ovlaãñen da donosi pravilnike koji ureœuju obuku i polaganje vozaåkih ispita. – pomoñ organima lokalne samouprave u pripremi i donoãenju propisa iz svoje nadleænosti.). vrãe nadzor da li je ovaj akt u saglasnosti sa zakonom. Konaåno. u prekrãiocu i o znaåaju tog prekrãaja za bezbenost 292 . Sa druge strane. Na primer. Ovaj postupak vodi ovlaãñeno sluæbeno lice (diplomirani pravnik. a OUP se pojavljuje kao stranka u postupku. – priprema i donoãenje podzakonskih akata za koje je ovlaãñeno Ministarstvo unutraãnjih poslova. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 odluka i sl. Na primer. a saobrañajna policija uåestvuje u pripremi predloga.

br. 41/94-573. 13/93-284. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA saobrañaja). formira predmet i podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. 79/05. 29/90. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. Videti: ålan 5. 101/05. br. “Sluæbeni glasnik RS” br. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja. Vidieti: Odluku US RS IU br. “Sluæbeni glasnik RS” br. Vidi: ål. Zakon o prekrãajima. Zakon o policiji. 21/90 i 28/91. “Sluæbeni glasnik RS”. 2. 5/86.“Sluæbeni list SRJ”. br. Videti: Odluku SUS IU broj 78/1-89 . Zakona – 53/93-2467. 6. 28/96-5. br. Videti: ålan 1. OUP pokreñe prekrãajni postupak i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. 101/05. 33/97. kompletira uviœajnu dokumentaciju i predaje je istraænom sudiji. 80/89. 63/ 88. 28. 15/84. “Sluæbeni glasnik RS” br. Vidi: ål. 30/94 – 25/97509. OUP vrãi uviœaj i kompletira uviœajnu dokumentaciju. 19/04 i 84/04. Zakon o bezbednosti saobrañaja.“Sluæbeni list SRJ”. Zakona – 48/94-1497. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. 34/92. br. “Sluæbeni list SFRJ”. “Sluæbeni glasnik SRS”. “Sluæbeni list SRJ”. Zakon o opãtem upravnom postupku. Zakona . Videti: ålan 33. O svim navedenim prekrãajima i kriviånim delima. Zakon o dræavnoj upravi. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. u OUP-u vode se propisane evidencije. Vidi: ål. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. 293 11.Literatura Literatura Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. br. Zakona – 67/93-3111. 24/94-297. pravo æalbe itd. prati proces i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. OUP uåestvuje u vrãenju uviœaja. odnosno javnom tuæiocu. ima pravo da traæi izvoœenje dokaza. 53/82. Zakon o ministarstvima. . 50/88.

5.4.6.2.12.3. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti tehniåkih pregleda vozila 12. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12. Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja 12. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza .1. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12.

12. izriåu se zakonom odreœene mere. Zakon o policiji uredio je organizaciju rada. br. S toga se. br. Zakona o privrednim prestupima i Zakon o prekrãajima. Inspekcijski nadzor je upravna delatnost. 79/05) bliæe je odredio ãta se podrazumeva pod inspekcijskim nadzorom. kao osnovni zakon kojim je ureœen postupak vrãenja nadzora. Osnovni elementi nadzora su: metod vrãenja. INSPEKCIJSKI NADZOR – PRAVNI OSNOV I OPÃTA RAZMATRANJA Ustavom Republike Srbije odreœeno je da dræavni organi uprave vrãe upravni nadzor nad primenom zakona. Za bolje shvatanje nadzora (posebno moguñnosti i ograniåenja u nadzoru) vaæne su i odredbe: – Zakona o privrednim druãtvima (kojim je propisan naåin osnivanja. odnosno pokreñu razliåiti postupci. predmet nadzora i izricanje upravnih mera nakon utvrœenog stanja. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. prestanak druãtva). U zavisnosti od rezultata nadzora.1. promene statusa. Ovo se ostvaruje neposrednim uvidom i uporeœivanjem stvarnog stanja i ponaãanja nadziranog subjekta sa propisanim stanjem i obavezama. obaveze i odgovornosti policijskih sluæbenika koji obavljaju poslove inspekcijskog nadzora. Zakon o dræavnoj upravi (“Sluæbeni glasnik RS”. 297 12. Zakonom o dræavnoj upravi odreœeno je da inspekcijski nadzor vrãe organi dræavne uprave. – Zakona o privrednom registru (kojim je odreœeno da se privredna druãtva i njihovi ogranci moraju upisati u registar kod Agencije za privredne registre). 33/97). INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . a da se zakonom to moæe poveriti organima teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. Cilj inspekcijskog nadzora je da se ispita sprovoœenje zakona i drugih propisa. nameñe Zakon o opãtem upravnom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. Na osnovu nadzora mogu se pokrenuti razliåiti postupci. 53/82) je odredio nadleænosti i upravne mere koje Ministarstvo unutraãnjih poslova moæe preduzimati u vrãenju nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. pa su za nadzor znaåajne i pojedine odredbe Zakonika o kriviånom postupku. br.

4) uzimanje uzoraka robe i drugih predmeta. postrojenja. ako nisu u skladu sa ustavom i zakonom i 8) preduzimanje drugih mera i radnji za koje je zakonom ili drugim propisom ovlaãñen. pruæanje pomoñi neukoj stranci. samostalnost u radu. efikasnost. P. predmeta i robe.. odnosno zabrana. 2) sasluãavanje i uzimanje izjava od odgovornih i zainteresovanih lica. 5) donoãenje mera obezbeœenja u sluåaju opasnosti za æivot i zdravlje ljudi ili za druge javne interese. ãto je znaåajno kod vrãenja nadzora iz odreœenih oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima). åuvanje sluæbene i poslovne tajne. registrovanja i prestanak rada ovih organizacija. objekata. sasluãanje stranke. 3) pregledanje poslovnih prostorija. kao i obavljanje odreœenih privrednih delatnosti. koja vrãi poslove dræavne uprave. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 – Zakona o steåaju (zbog posledica koje nastupaju nakon otvaranja steåaja) i – Zakona o druãtvenim organizacijama i udruæenjima graœana (kojima je ureœen naåin osnivanja. pravo na æalbu.1 Postupak inspekcijskog nadzora se uvek pokreñe po sluæbenoj duænosti. odnosno za obustavljanje od izvrãenja opãteg akta preduzeña ustanove ili druge organizacije. upotreba jezika i pisma. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. organizacije. sluæbenost. materijalna istina. evidencije i druge dokumentacije. 3) podnoãenje prijave nadleænom organu za uåinjeno kriviåno delo ili privredni prestup i podnoãenje zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadleæan. bez obzira na to da li graœani to zahtevaju podnoãenjem prijave zbog nezakonitog 1 Kovaåeviñ. 7) pokretanje kod ovlaãñenog organa postupka za obustavljanje od izvrãenja. pravosnaænost reãenja. istraæno naåelo i naåelo kombinovanja pismenosti i usmenosti u voœenju postupka) u vrãenju nadzora treba primenjivati i posebna naåela kao ãto su: obaveãtavanje o dolasku u preduzeñe. 298 . 2) izricanje mandatne kazne. ocena dokaza. Najvaænije propisane upravne mere koje inspektor (ovlaãñeno lice u nadzoru) moæe preduzeti su: 1) donoãenje reãenja o nalaganju izvrãenja mera i radnji (uz odreœivanje rokova za izvrãenje). Pored opãtih naåela (zakonitost. Najvaænija ovlaãñenja ovlaãñenog lica u nadzoru su: 1) pregled opãtih i pojedinaånih akta.Lipovac. 4) izdavanje privremenih nareœenja. zaãtita prava graœana i javnog interesa. u skladu sa zakonom. ekonomiånost postupka. pismeno fiksiranje toka inspekcijskog postupka. odnosno poniãtenja ili ukidanje propisa ili drugog opãteg akta organa. ureœaja. 6) obaveãtavanje drugog organa. radi naknadnih analiza i 5) nareœivanje merenja koja obavljaju struåne organizacije. P. saradnja sa drugim organima i organizacijama. javnost.

. prostorije i zemljiãta duæan je da dopusti da se izvrãi pregled. 2) preduzimanjem drugih mera i radnji ili 3) konstatacijom i obaveãtenjem da nema utvrœenih povreda zakona. Svedoci se sasluãavaju pojedinaåno i bez prisustva svedoka koji ñe se docnije sasluãati. obezbeœivanje dokaza se moæe sprovesti u svakoj fazi postupka. veñ se smatra da je postupak pokrenut preduzimanjem bilo koje radnje s ciljem sprovoœenja postupka. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ponaãanja. 4. 2. Prethodni postupak je postupak utvrœivanja pravnih åiçenica i prikupljanja dokaza bitnih za sprovoœenje postupka izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera. Upravni postupak inspekcijskog nadzora moæe se podeliti u dva dela: na prethodni postupak i postupak izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera i radnji. od strane ovlaãñenog lica. INSPEKCIJSKI NADZOR – SADRÆAJ I PROCEDURA Najznaåajnije radnje u postupku nadzora su: 1. Ako postoji potreba. mesto roœenja. U zavisnosti od rezultata prethodnog postupka. nalazi i miãljenja veãtaka i uviœaj. izjave stranaka.2. Ta prva radnja po pravilu je odlazak kod subjekta åiji se rad æeli kontrolisati. uåeãñem u izvoœenju do299 12. Upoznavanje se vrãi. Svedok je duæan da se odazove pozivu (moæe uskratiti svedoåenje iz razloga koje predviœa Zakon o opãtem upravnom postku). odnosno ne pruæi drugu traæenu pomoñ. moæe se podneti prijava za prekrãaj protiv pravnog i odgovornog lica u pravnom licu koji ne omoguñi vrãenje nadzora. omoguñavanjem uvida u spise predmeta. zanimanje. Sasluãanje lica – svedoka – Svedok u upravnom postupku moæe biti svako fiziåko lice sposobno da uoåi åinjenice o kojoj treba da svedoåi i koje je u stanju da to svoje opaæanje saopãti. iskazi svedoka.12. Upoznavanje i omoguñavanje izjaãnjenja o utvrœenom åinjeniånom stanju – Prema Zakonu o opãtem upravnom postupku mora se omoguñiti da se stranka upozna sa svim utvrœenim åinjenicama. godine æivota i braåno stanje). Pregled poslovne prostorije i stvari vrãi se na licu mesta.2. Neposredni uvid i primena pravila opãteg upravnog postupka o uviœaju – Ovde se primenjuju pravila opãteg upravnog postupka koja se odnose na uviœaj. Svedoka treba prethodno upozoriti da je duæan da govori istinu. prituæbe i drugog sliånog akta. ne stavi na uvid potrebna dokumenta i predmete. Po pravilu. prebivaliãte ili boraviãte. prezime. U protivnom. da se na to izjasni i da dâ svoje predloge. nadzor se moæe okonåati: 1) izricanjem zakonom propisanih upravnih mera. 3. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12. ne donosi se formalna odluka o pokretanju postupka. Ovo se moæe vrãiti po sluæbenoj duænosti ili po zahtevu stranke. Vlasnik – dræalac stvari. okolnostima i prikupljenim dokazima. Obezbeœivanje dokaza – Pri dokazivanju se mogu koristiti isprave. Stranka ima pravo da prisustvuje pregledu. Od svedoka se uzimaju liåni podaci (ime. pa i pre nego ãto je postupak pokrenut. da ne sme niãta preñutati i da za svoj iskaz moæe biti zaklet i predoåiñe mu se posledice davanja laænog iskaza.

to bi se smatralo bitnom povredom postupka. potpis sluæbenog lica i peåat organa. Na osnovu åinjenica utvrœenih u postupku. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 kaza. Pri tom. kao i zapisniåar – ako ga je bilo. davanjem izjave na zapisnik ili putem pisane izjave. Eventualne dopune se unose u dodatak zapisniku. naziv organa sa brojem i datumom reãenja. U sluåajevima predviœenim za2 Kovaåeviñ. Zatim ñe zapisnik potpisati lice koje je uåestvovalo u radnji.. Na kraju zapisnika ñe se navesti da je zapisnik proåitan i da nisu stavljene nikakve primedbe ili. zapisnik treba da se ograniåi na vaæne åinjenice koje se tiåu predmeta nadzora. Pisanje zapisnika i reãenja – Zakon o opãtem upravnom postupku propisuje dve forme fiksiranja radnji koje se sprovode tokom upravnog postupka. Ta lica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stave svoje primedbe. a koje su od znaåaja za reãavanje u upravnoj stvari. Izuzetno. ako jesu. Zapisnik se vodi u toku vrãenja sluæbene radnje. Ako neko lice neñe da potpiãe zapisnik ili se udalji pre zakljuåenja zapisnika. skice. Mesta koja su precrtana do zakljuåenja zapisnika moraju ostati åitljiva i overena potpisom sluæbenog lica koje rukovodi radnjom postupka.Lipovac. po potrebi i njihovim reåima. fotografije i drugi prilozi. a na kraju ñe ga overiti sluæbeno lice koje je rukovodilo radnjom. kao i datih izjava. dispozitiv (izreku). 300 . veãtaka i drugih lica koja uåestvuju u postupku. reãenje se moæe doneti i usmeno. Zapisnik se vodi uredno i u njemu se ne sme niãta brisati. uputstvo o pravnom sredstvu. svakog dana ñe se uneti (u isti zapisnik) ono ãto je tog dana uraœeno i to ñe se propisno potpisati. a. to su: zapisnik i zabeleãka u spisu. Zapisnik se sastavlja o usmenoj raspravi. mesto i vreme nadzora (dan i åas). svako ñe se od njih potpisati ispod onog dela zapisnika u kome je upisana njegova izjava. svedoka. posebnim propisima moæe se predvideti da se reãenju moæe dati i drugi naziv. u sluåajevima predviœenim zakonom. U zapisnik se unosi: naziv organa koji vrãi nadzor. ukratko ñe se upisati sadræaj primedbi. 5. Ako zapisnik sadræi sasluãanje viãe lica. punomoñnika ili predstavnika. crteæi. organ nadleæan za reãavanje donosi Reãenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka. Reãenje se donosi pismeno. U veñ potpisanom zapisniku ne sme se niãta dodavati niti menjati. Svaki list ñe na kraju overiti svojim potpisom sluæbeno lice koje rukovodi radnjom postupka i lice åija je izjava upisana na tom listu. kada se sprovode vaænije radnje ili uzimaju vaænije izjave stranaka ili treñih lica. Ako se zapisnik sastoji od viãe listova. to ñe se konstatovati u zapisniku i navesti razlog zbog kojeg je potpis uskrañen. Zapisnik treba da sadræi tok i sadræaj izvrãenih radnji u postupku. P.2 Pre zakljuåenja zapisnik se åita licima koja uåestvuju u postupku. Izjave stranaka. predmet u kome se vrãi nadzor. Pismeno reãenje sadræi: uvod. upisuju se u zapisnik ãto taånije. Ukoliko ovo ne bi bilo uraœeno. prisutnih stranaka i njihovih zastupnika. Zapisniku se mogu prikljuåiti planovi. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. U zapisnik se upisuju i svi zakljuåci koji se u toku izvrãenja radnje donesu. oni ñe se oznaåiti rednim brojevima. P. Ako se radnja ne moæe zavrãiti istog dana. zbog åega se poniãtava reãenje. Izuzetno. imena sluæbenih lica. obrazloæenje.

odnosno danu u koji pada dogaœaj od kog se raåuna trajanje roka. Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan dræavnog praznika. Podnesak je podnesen u roku. Dispozitiv treba da bude kratak i odreœen. Poåetak i tok rokova ne spreåavaju nedelje i dani dræavnih praznika. Ako se reãenjem nalaæe izvrãenje neke radnje. 7. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura konom ili drugim propisom. Uvod reãenja sadræi: naziv organa koji donosi reãenje. Reãenje se mora dostaviti stranci u originalu ili u overenom prepisu. Kad je rok odreœen po danima. Obrazloæenje reãenja sadræi: kratko izlaganje zahteva stranaka. Kad je podnesak upuñen poãtom preporuåeno ili telegrafski. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu. meseca. ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi. ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomoñnika (ako ga ima) i kratko oznaåenje predmeta postupka. ne uraåunava se u rok. Zavrãetak roka moæe se oznaåiti i odreœenim kalendarskim danom. ako za pojedine sluåajeve nije drukåije propisano. ako je pre nego ãto rok istekne stigao organu kome je trebalo da bude predat. to mora biti navedeno u dispozitivu. grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica. po potrebi i razloge koji su bili odluåujuñi pri oceni dokaza. razloge zbog kojih nije uvaæen koji od zahteva stranaka. obrazloæenje sadræi i pozivanje na propis koji to predviœa. Ako u postupku uåestvuju organizacija. rok istiåe istekom prvog narednog radnog dana. u dispozitivu ñe se odrediti i rok u kome se ta radnja mora izvrãiti. Rok koji je odreœen po mesecima. 6. naselje. koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno. odnosno godine. ovog ålana koje se zatekne u njihovim prostorijama. pravne propise i razloge koji upuñuju na reãenje kakvo je dato u dispozitivu. dan predaje poãti. drugim propisom ili ih odreœuje sluæbeno lice koje vodi postupak. odnosno telefaksom. dan u koji je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno. odnosno licu odreœenom za primanje pismena. a ako je potrebno. rok se zavrãava poslednjeg dana tog meseca. odnosno odredili. Dostavljanje pismena pravnim licima – Dostavljanje dræavnim organima.2. odnosno po godinama zavrãava se istekom onog dana. Raåunanje rokova – Rokovi se odreœuju zakonom. propis o nadleænosti tog organa. Rokovi se raåunaju na dane. odnosno dan prijema telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upuñen. reãenje ne mora sadræavati neke od navedenih delova. preduzeñu ili drugom pravnom licu iz stava 1. Ako je propisano da æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja. Ako æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja. Ako dostavljaå u odreœenom radnom vremenu ne naœe lice odreœeno za primanje pismena. odnosno u koji pada dogaœaj od kog treba raåunati trajanje roka. predaju pismena moæe izvrãiti bilo kom licu zaposlenom u dræavnom organu. U obrazloæenju reãenja moraju se obrazloæiti i zakljuåci protiv kojih nije dopuãtena posebna æalba. umesto potpisa i peåata moæe da sadræi faksimil. Dispozitivom (izrekom) se reãava o predmetu postupka u celini i o pojedinaånim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno reãeno. utvrœeno åinjeniåno stanje. 301 12. veñ se za poåetak roka uzima prvi naredni dan. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Ako se reãenje obraœuje mehanografski. dostavljanje se vrãi predajom pismena licu koje su oni ovlastili.12. a mogu se raåunati i na åasove. preduzeñima i drugim pravnim licima vrãi se predajom pismena sluæbenom licu. mesece i godine. moæe se podeliti i na viãe taåaka.

on moæe postupak dopuniti. 302 . a nije potrebno sprovoditi nov posebni ispitni postupak. Æalba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja reãenja. Za reãavanje u drugom stepenu nadleæan je organ odreœen zakonom. u granicama zahteva stranke. Æalba se neposredno predaje ili ãalje poãtom organu koji je doneo prvostepeno reãenje. reãenje se ne moæe izvrãiti sve dok se reãenje koje je doneseno po æalbi ne dostavi stranci.Lipovac. kao i poãto je æalba iz– javljena. organ koji je doneo prvostepeno reãenje moæe. Prema rezultatu dopunjenog postupka. upravnu stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. a u skladu sa Zakonom o policiji. a ta mu moguñnost nije bila data ili mu je bila data. Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe povodom æalbe da je sprovedeni postupak bio nepotpun. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 8. moæe stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. ali je u æalbi opravdao to propuãtanje. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. mogu izjaviti æalbu protiv reãenja kojim je povreœen zakon u korist fiziåkog ili pravnog lica. Protiv novog reãenja stranka ima pravo æalbe. ako je reå o preduzimanju hitnih mera ili ako bi usled odlaganja izvrãenja bila nanesena nekoj stranci ãteta koja se ne bi mogla popraviti. Kad je æalba propisno izjavljena. ako je æaliocu morala biti data moguñnost da uåestvuje u postupku koji je prethodio donoãenju reãenja. a on je propustio da je koristi. U poslednjem sluåaju moæe se traæiti odgovarajuñe obezbeœenje od stranke u åijem se interesu sprovodi izvrãenje i ovim obezbeœenjem usloviti izvrãenje. ako je to zakonom predviœeno. odnosno javni tuæilac. Dræavni. Organ koji je doneo prvostepeno reãenje dopuniñe postupak i onda kad æalilac iznese u æalbi åinjenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja za drukåije reãenje upravne stvari. Izuzetno. iz nadleænosti OUP-a. Izjavljivanje æalbe – Protiv reãenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na æalbu. reãenje se moæe izvrãiti u æalbenom roku. a da je to moglo biti od uticaja na reãavanje upravne stvari. Blagovremenost ove æalbe prvostepeni organ ceni prema danu kad je predata. Ako je æalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu. ako zakonom nije drukåije odreœeno. kad su zakonom ovlaãñeni. P. odnosno poslata drugostepenom organu. neblagovremenu ili od neovlaãñenog lica izjavljenu æalbu prvostepeni organ odbaciñe svojim zakljuåkom. U oblasti inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. Nedopuãtenu. odnosno Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. a na ãtetu javnog interesa. javni pravobranilac i drugi dræavni organi. U toku roka za æalbu reãenje se ne moæe izvrãiti. 9. nadleæno je Ministarstvo unutraãnjih poslova. Protiv novog reãenja stranka ima pravo na æalbu. on je odmah ãalje prvostepenom organu. Prvostepeni organ ispituje da li je æalba dopuãtena. Postupanje po æalbi – Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je æalba osnovana.

OUP danas vrãi inspekcijsko-tehniåke poslove u oblasti: 1) osposobljavanja vozaåa i polaganje vozaåkih ispita. a najdocnije u roku od 15 dana od dana prijema æalbe. priloæi sve spise koji se odnose na predmet. u procesu saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja (u porodici. odnosno Ministarstvo unutraãnjih poslova. broj 53/82) bliæe odreœuje poslove koje vrãe organi dræavne uprave nadleæni za unutraãnje poslove. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kad organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je podneta æalba dopuãtena. u predãkolskim ustanovama. u osnovnim i srednjim ãkolama). ispravljaju neispravni i ukorenjuju ispravni stavovi. sistematizuju se i unapreœuju znanja. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. osposobljavanje vozaåa realizuje se u tri faze:4 I – pre dolaska u autoãkolu.. 303 12. predviœeno je to da OUP vrãi nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzima druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. 2002.3 U skladu sa ovim ovlaãñenjima. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. Apatin. K. 2) tehniåkih pregleda vozila. 4 Lipovac. u uvodnim odredbama ZoBS-a. Prvostepeni organ je duæan da. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica.3. uveæbavaju i ukorenjuju ispravna ponaãanja. Tako. a nije novim reãenjem zamenio reãenje koje se æalbom pobija. II – u autoãkoli. . uåe osnovne veãtine za upravljanje vozilom i uveæbava pravilno ponaãanje u saobrañaju i III – posle polaganja vozaåkog ispita. 3 “Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima.3. bez odlaganja. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”.12. 3) odræavanja puteva i tehniåkog ureœenja saobrañaja i 4) prevoza (vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja u oblasti javnog prevoza i prevoza za sopstvene potrebe). uz æalbu. kroz uåeãñe u saobrañaju. stiåu se najvaæniji stavovi. nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa. u procesu osposobljavanja kandidata za vozaåe. ispravljaju se nepravilna i opasna ponaãanja. Zbornik radova (181-194). duæan je.” (ZoBS. dostaviti æalbu organu nadleænom za reãavanje po æalbi. izgraœuju ispravni stavovi i unapreœuju veãtine znaåajne za bezbedno uåestvovanje u saobrañaju. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12. ålan 3). INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI OSPOSOBLJAVANJA VOZAÅA I POLAGANJA VOZAÅKIH ISPITA Prema savremenoj teoriji i praksi. znanja i ukorenjuje navika (ne)pravilnog ponaãanja u saobrañaju.

2/83). 6) doobuku kandidata koji su pali na ispitu.. br.). Obuku kandidata za vozaåe u Srbiji reguliãu sledeñi propisi: – ZoOBS – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni list SFRJ”. vaspitanje i unapreœivanje vozaåa i 14) organizacija poslova obuke i unapreœivanja vozaåa. 5) praktiånu nastavu i polaganje praktiånog dela ispita. 2/83) i – Pravilnik o naåinu obeleæavanja vozila na kojima se vrãi obuåavanje kandidata za vozaåe (“Sluæbeni glasnik SRS”. doobuka. 80/89. Krsto Bezbednost saobrañaja Savremeni sistem obuke obuhvata sledeñe elemente: 1) saobrañajno obrazovanje i vaspitanje pre dolaska u autoãkolu. . COV organizuju i polaganje vozaåkih ispita. br. 63/80. – ZoBS – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”.Lipovac.). 2/83). 4) teorijsku nastavu i polaganje teorijskog dela ispita. br. br. br. 53/82. Centri za obuku vozaåa su duæni da vrãe obuku i organizuju polaganje vozaåkih ispita u skladu s propisima. P. Osposobljavanje kandidata za vozaåe vrãe Centri za obuku vozaåa (COV) koje mogu organizovati privredna druãtva i druga pravna lica. 8) poseban tretman kandidata koji ne poloæe ispit iz tri pokuãaja.. 11) sistem kazni. – Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (CoV) (“Sluæbeni glasnik SRS”. 2/83).. oduzimanje vozaåke dozvole i ponovna obuka). selekciju kandidata za vozaåe. 12 304 . br.. 2) minimalne uslove za rad autoãkola. b) vrãi nadzor nad radom centara za obuku vozaåa i c) uåestvuje u radu komisije na vozaåkom ispitu. 12) rad sa vozaåima recidivistima (prañenje. 7) doobuku vozaåa. 50/88. 9) sistem vozaåkih dozvola. – Pravilnik o nastavnom planu i programu COV i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”. – Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”. . 13) naknadno (neprekidno) saobrañajno obrazovanje. 3) instruktore i nastavnike teorijske nastave. 10) obuku za viãu kategoriju. OUP ima tri znaåajna ovlaãñenja u vezi osposobljavanja kandidata za vozaåe i polaganja vozaåkih ispita: a) proverava da li centar za obuku vozaåa ispuçava uslove za rad.

vozilima. c) OUP uåestvuje u radu ispitne komisije na vozaåkom ispitu6 i provera ispunjavanja uslova. – na osnovu neposrednog uvida ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom uvidu. poãtovanje nastavnog plana i programa.5 saglasnost MUP-a na nastavni plan i program.3. Proveravaju se: opãti uslovi za izvoœenje nastave. Policijska uprava donosi REÃENJE kojim se nalaæe sprovoœenje odreœenih mera. ãemama. prostorijama. – da li komisija ispunjava uslove (predsednik i dva ålana). pri svakom kasnijem nadzoru trebalo bi proveriti da li COV i dalje ispunjava ove uslove. ålan iz COV i ålan iz MUP-a (kojeg reãenjem odreœuje naåelnik SUP-a). COV moæe poåeti sa radom od momenta uruåenja reãenja o ispunjavanju propisanih uslova. i to: – da li kandidat ispunjava uslove da pristupi ispitu. sredstva. – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u ispunjenost uslova. ureœaji i uåila. – saåinjava se ZAPISNIK o izvrãenom nadzoru. a na osnovu zahteva.12. vozila na motorni pogon. struåni kadar za teoretsku i praktiånu nastavu. uåilima. Policijska uprava donosi REÃENJE o (ne)ispunjavanju propisanih uslova. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita a) Provera ispunjenosti uslova za rad COV (pre nego ãto COV poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi ZAHTEV za utvrœivanje uslova (uz zahtev prilaæe reãenje Agencije za privredne registre. akt o osnivanju. dokaz da zapoãljava instruktore i akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja). poãtovanje propisa i savestan rad). br. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 305 12. – da li vozilo ispunjava uslove. b) Nadzor nad radom COV: – ovlaãñeno lice iz OUPa ostvaruje neposredni UVID u stanje (ispunjavanje uslova koji su zahtevani na poåetku rada. odnosno Policijska uprava donosi REÃENJE o zabrani rada COV. – da li mesto (naselje) ispunjava uslove (koje utvrœuje MUP). overen nastavni plan i program. vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja. a na osnovu miãljenja ministarstva nadleænog za poslove prosvete i ministarstva zdravlja. 5 Uprava saobrañajne policije u sediãtu MUP-a daje saglasnost i overava nastavni plan i program. Predmet vrãenja nadzora u oblasti osposobljavanja vozaåa je poãtovanje propisa u vezi: a) ispunjenosti uslova za rad centara za obuku vozaåa (pri osnivanju i u toku rada COV) i b) izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu. 2/83) vrãi se pre poåetka rada COV. 6 COV imenuje komisiju od tri ålana: predsednik (koji je iz COV). Meœutim. Provera da li su ispunjeni uslovi koji su propisani Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima i Pravilnikom o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (“Sluæbeni glasnik SRS”. dokaze da raspolaæe poligonom.

ZoBS i Pravilnika o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”. propisana oprema. Pri uåeãñu u vozaåkim ispitima proverava se poãtovanje ZoOBS. Privredna druãtva i druga pravna lica koja su ovlaãñena da vrãe tehniåke preglede vozila su duæna da vrãe tehniåke preglede u skladu sa propisima.7 12. o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. J. Krsto Bezbednost saobrañaja Provera izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu vrãi se na osnovu ZoOBS. – ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. 2/83). odnosno da li realizuje nastavu prema ovom dokumentu. 2 /83). ãtoperica i katalog boja. 306 . br. pantljika. valjci (za merenje sila koåenja). OUP ima dva razliåita ovlaãñenja u oblasti tehniåkih pregleda vozila: a) proverava ispunjenost uslova za rad. ZoBS. Proverava se da li COV ima overen nastavni plan program. 7 12 Vasiljeviñ. 23/84) i propisi o merilima i merenjima. ureœaji za kontrolu izduvnih gasova (za OTO i dizel motore). br. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila (“Sluæbeni glasnik SRS”. 2005. 8 U neophodnu opremu spadaju: kanal sa dizalicom. Vrnjaåka Banja. MUP donosi reãenje kojim se ovlaãñuje preduzeñe ili drugo pravno lice da vrãi tehniåki pregled vozila. br.4. fonometar (za merenje buke). ZoBS i Pravilnika o polaganju vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”.. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ISPITIVANJA VOZILA I TEHNIÅKIH PREGLEDA VOZILA Uslove i naåin vrãenja tehniåkih pregleda vozila utvrœuju ZoOBS. seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse. P. Nadzor nad njihovim radom vrãe mesno nadleæni OUP-ovi (po mestu gde se nalazi tehniåki pregled vozila).Lipovac. ukupnim masama.8 struåni kadar. kao i reãenje o oduzimanju ovlaãñenja. regloskop (za kontrolu farova). Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u stanje. a) Proverava ispunjenost uslova za rad (pre nego ãto tehniåki pregled poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva ZAHTEV za utvrœivanje uslova (neophodni su odgovarajuñi objekat. tehniåka dokumentacija i evidencije). Pravilnik o dimenzijama. 23/84). br. nagazna ploåa i uglomer (za kontrolu ureœaja za upravljanje). U procesu neposredne kontrole saobrañaja. merna letva. b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom. saobrañajni policajci dopunjavaju i pomaæu nadzor nad radom COV i tako smanjuju moguñnost vozaåa instruktora da nesavesno obavljaju obuku kandidata za vozaåe. dubinometar (za merenje dubine ãara na pneumaticima).

9 Posebne mere koje se mogu izreñi su: oduzimanje ovlaãñenja za rad (ako se u nadzoru utvrdi da viãe nisu ispunjeni uslovi za rad u pogledu ureœaja i opreme. s ciÿem provere: – da li pravno lice (i dalje) ispunjava uslove za rad. opremljena i ovlaãñena. a posebno nadzor nad stanjem puteva i saobrañajne signalizacije sa glediãta bezbednosti saobrañaja.12. OUP. 307 12. Prijava za privredni prestup se podnosi opãtinskom javnom tuæiocu po mestu izvrãenja privrednog prestupa. na osnovu kojega se moæe doneti REÃENJE o oduzimanju ovlaãñenja za vrãenje tehniåkih pregleda. Meœutim. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ODRÆAVANJA PUTEVA I TEHNIÅKOG REGULISANJA SAOBRAÑAJA Upravÿaçe putevima izgradçe i odræavanje puteva i tehniåko ureœenje saobrañaja su u nadleænosti organa za saobrañaj. O nadzoru se saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA MUP donosi REÃENJE kojim se preduzeñe ovlaãñuje da vrãi tehniåke preglede vozila ili kojim se odbija zahtev. nekategorisanim putevima i ulicama u naselju upravljaju lokalni organi za saobrañaj. b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom preduzeña i drugih pravnih lica ovlaãñenih za vrãenje tehniåkih pregleda vozila.5. odnosno da se pregled ne vrãi savesno i na propisan naåin). – da li se u preduzeñu pravilno i uredno vode sve evidencije (registar pregleda vozila i zapisnici o tehniåkim pregledima). vrãe nadzor nad stanjem puteva i nad odræavanjem puteva. O uoåenim nedostacima OUP obaveãtava organ za saobrañaj koji nalaæe preduzeñu koje gradi ili odræava put (sa kojim je organ za saobrañaj sklopio ugovor) da otkloni nedostatke. odnosno magistralnim i regionalnim putevima) upravlja republiåki organ za saobrañaj. – da li su ispravni svi ureœaji i oprema. Ovi organi (organizacije) poveravaju izgradnju. S obzirom na to da je OUP nadleæan za bezbednost saobrañaja. – struånosti zaposlenih radnika (ovo moæe obuhvatati testiranje i praktiåan rad) i – da li pravno lice i svi zaposleni vrãe tehniåke preglede pravilno i savesno. Reãenje se moæe odnositi na sva vozila ili na odreœene kategorije vozila. rekonstrukciju i odræavanje puteva preduzeñima koja su za to osposobljena. Organi za saobrañaj (direkcije). na osnovu neposredne kontrole saobrañaja. OUP vrãi i nadzor na putevima sa glediãta bezbednosti saobrañaja. podnoãenje prijave za privredni prestup ili prijave za prekrãaj (ako ovlaãñeno lice utvrdi da se ne vode uredno propisane evidencije).5. samoinicijativno ili na predlog policijske uprave. odnosno posebna preduzeña ili direkcije za puteve. Lokalnim putevima. (Dræavnim putevima I i II reda. svakodnevno prati stanje puteva. . ukoliko se uoåe nedostaci koji neposredno ugro9 Reãenje o oduzimanju ovlaãñenja za rad donosi Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. odnosno posebno osnovano javno preduzeñe za puteve (Javno preduzeñe “Putevi Srbije”).

. ovog ålana duæne su da se staraju o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova i posebnih ureœaja za odgovarajuñe osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza. nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i nad ispunjavanjem uslova predviœenih drugim propisima od kojih zavisi bezbednost saobrañaja na putevima. veoma je znaåajan i inspekcijski nadzor nad unutraãnjom kontrolom saobrañaja.. nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœivanjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima.. Osim nadzora u okviru neposredne kontrole saobrañaja.” (ZoOBS ålan 8). ukloni ili zameni saobrañajni znak (ålan 156. 12. ZoBS). ZoBS). P. ZoOBS) o åemu OUP vrãi nadzor. u vreme turistiåkih sezona. odnosno donese reãenje da se postavi. preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji ãkoluju ili obuåavaju kandidate za vozaåe vozila na motorni pogon i organizacije kod kojih se polaæu vozaåki ispiti duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa ili vozaåa instruktora. 10 12 Savezni ZoOBS je odredio KO je duæan da organizuje i trajno vrãi poslove unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS). U tom smislu su istaknuti subjekti: 1) koji se staraju o javnim PUTEVIMA i odræavaju javne puteve. tako i za sopstvene potrebe. odnosno nad bezbednoãñu prevoza. Nadzor nad prevozom vrãe organi za saobrañaj.. 2) koji vrãe javni PREVOZ i prevoz za sopstvene potrebe. uslova za obuåavanje kandidata za vozaåa vozila na motorni pogon i vozaåa koji polaæu vozaåki ispit. ograniåi ili obustavi saobrañaj (ålan 154. ZoOBS). sportskih i sliånih dogaœaja. OUP je ovlaãñen da preduzme posebne mere bezbednosti: naloæi ograniåenje brzine (ålan 153. uåestvovanje u radu posebnih ãtabova i koordinacija subjekata. a OUP vrãi nadzor nad vrãenjem unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS). Krsto Bezbednost saobrañaja æavaju bezbednost saobrañaja. ZoBS). 10 ”. naloæi preduzeñu ili organu da preduzme mere s ciÿem uspostavljanja uslova za bezbedan saobrañaj (ålan 155. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI PREVOZA Prevoz je privredna delatnost koju obavljaju preduzeña kako za potrebe træiãta. nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj (ålan 8. Preduzeña za puteve su duæna da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem puteva i objekata na njima.6.Lipovac. Posebno je znaåajna uloga OUP-a u vezi stvaranja uslova za bezbedno odvijanje saobrañaja u oteæanim zimskim uslovima (usaglaãavanje planova rada zimske sluæbe. Samoupravne interesne zajednice..). preduzeña i druge organizacije i organi koji se staraju o javnim putevima i odræavaju ih duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem javnih puteva i objekata na njima. Organizacije i zajednice iz stava 1. 3) koji ãkoluju ili OBUÅAVAJU kandidate za vozaåe i 4) kod kojih se polaæu vozaåki ISPITI10 (ålan 8. 308 . organizacija i opremanje posebnih prostora za iskljuåenje vozila itd. ZoBS). Preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji vrãe javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe.

svakog kandidata za vozaåe. ureœaja za osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza i – kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. – evidencije. – tehniåke preglede vozila (redovni. uloæaka. delokrug. svakog instruktora. uslova predviœenih zakonom (ZoOBS. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . – staranje o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova. UKBS obavezuje najznaåajnije subjekte da se trajno staraju o bezbednosti saobrañaja. Ovlaãñeno lice saåinjava Zapisnik o izvrãenom pregledu i nalazima. OUP nalaæe mere11 i pokreñe postupak pred nadleænim organom. novog vozaåa i svaku deonicu puta.6. svakog vozaåa koji je zaposlen kod prevoznika. – redove voænje i naåin nagraœivanja. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza UKBS se odnosi na: – kontrolu nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima. subjekti koji organizuju i trajno vrãe UKBS su duæni da svojim opãtim aktima propiãu: organizaciju. Republiåki ZoBS je predvideo i najvaænije poslove UKBS koji se odnose na: – zdravstvene uslove za vozaåe. – optereñenje vozila. naåin voœenja evidencija i odgovornost radnika koji obavljaju poslove UKBS (ZoBS. Prema republiåkom ZoBS. naåin vrãenja kontrole. Inspekcijski nadzor u preduzeñu za prevoz (i drugim preduzeñima koja su duæna da vrãe UKBS) posebno obuhvata provere: 1) da li postoji opãti akt (pravilnik) o UKBS. – psihofiziåko stanje vozaåa. – proveru poznavanja propisa za vozaåe. Dakle. 309 12. ovlaãñenja. – radno vreme vozaåa. nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i dr. kontrola i evidentiranje tah. – saobrañajno-vaspitni i preventivni rad itd. 2) da li akt sadræi sve poslove predviœene ZoBS. Ovo obezbeœuje 11 Saåinjava Zapisnik kojim se nalaæu mere ili donosi posebno reãenje. periodiåni.12. 3) da li se i kako realizuju zadaci UKBS i 4) da li se uredno vode propisane evidencije. UKBS je mera generalne prevencije koja bi trebalo da zahvati sva vozila. – posedanje vozila. vanredni. ålan 8). UKBS ima veliki znaåaj za bezbednost saobrañaja i za rad OUPa. odnosno da utvrde KAKO ñe se vrãiti UKBS. ålan 164). dnevni i povremeni). – koriãñenje tahografa. vozaåa instruktora. svaki pravoz. analizu i spreåavanje saobrañajnih nezgoda i saobrañajnih prekrãaja.

P. br. 79/05. MUP. Pravilnik o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode. 2003. 28/96-5. MUP – USP. “Sluæbeni glasnik RS”. “Sluæbeni glasnik SRS”. K. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa. Zakon o ministarstvima. 101/05. Videti Odluku SUS IU br. “Sluæbeni list SRJ”. 19/04 i 84/04. vozaåi i prevoz. br. “Sluæbeni glasnik SRS”. br. Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila. Tako se proãiruje krug zainteresovanih subjekata i podruãtvljava funkcija bezbednosti saobrañaja. Zakon o prekrãajima. o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. 80/89. 2/83. 29/90. Zakon o bezbednosti saobrañaja. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. Policija se moæe. 33/97. 2005. ãto smanjuje ometanja saobrañaja i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. 2/83. ali ne ugroæava bezbednost saobrañaja. Vrnjaåka Banja. Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. ovako se rastereñuje neposredna kontrola saobrañaja (policija ne mora åesto da kontroliãe prevoznike na putu. “Sluæbeni glasnik SRS”. Vidieti ålan 33. 21/90 i 28/91. Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita. 101/05. 63/88. “Sluæbeni glasnik SRS”. Pravilnik o dimenzijama. 2004. “Sluæbeni list SFRJ”. Zakon o opãtem upravnom postupku. J. br. “Sluæbeni glasnik SRS”. Vasiljeviñ. Ovako se obezbeœuju bolji i bezbedniji putevi. Zakon o dræavnoj upravi.Lipovac. br. Apatin. Zakona – 48/94-1497. niti vozila za obuku). Videti ålan 5. “Sluæbeni glasnik RS”. 13/93-284. 2/83. Beograd. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. br. 23/84. 2002. br. Reforma saobrañajne policije. vozila. Videti ålan 2. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. Videti ålan 6. “Sluæbeni glasnik SRS”. seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse. 50/88. br. P. br.. 15/84.. “Sluæbeni glasnik RS”. u kontroli na putu. 41/94-573. 24/94-297. br. br. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. 30/94 – 25/97-509. S druge strane. br. br. posvetiti drugim izvorima opasnosti. br. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. Zakona – 67/933111. Krsto Bezbednost saobrañaja sistematiåno i sveobuhvatno delovanje. Vidieti ålan 28. br. 78/ 1-89 – “Sluæbeni list SRJ”. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa.. 2004. 310 12 . (dokument MUP-a). Zbornik radova (181-194). Lipovac. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. br. Videti Odluku US RS IU br. Zakona – 53/93-2467. 5/86. 34/92. 23/84. Zakon o policiji. Literatura Kovaåeviñ. “Sluæbeni glasnik RS”. 53/82. ukupnim masama. br. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. Videti ålan 1.

Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja . Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja 13.2. Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja 13.4. Realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama 13.5.1. Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja 13. Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja 13.13.6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13.7. PREVENTIVNOPROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13.3.

Na primer. Meœutim. vrãi znaåajne upravne poslove u bezbednosti saobrañaja i vodi baze podataka o nekim znaåajnim obeleæjima bezbednosti saobrañaja (o vozaåima. o vozaåkim ispitima itd. OUP. o saobrañajnim nezgodama. 13. 3) pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja. o saobrañajnim prekrãajima. nadzire rad nekoliko vaænih subjekata u bezbednosti saobrañaja. 5) realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama. neposredna kontrola saobrañaja. o vozilima. 313 13. kontroliãe saobrañaj.1. 7) pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja i 8) ostali preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja. 2) informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja. SNIMANJE I PRAÑENJE OBELEÆJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Snimanje i prañenje znaåajnih obeleæja bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajno za prevenciju saobrañajnih nezgoda i unapreœenje bezbednosti saobrañaja. o tehniåkim pregledima. o radu centara za obuku vozaåa.). 6) uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .Svi poslovi koje vrãi OUP imaju i preventivno-propagandni smisao. postoje i poslovi koji se u osnovi vezuju za preventivu u bezbednosti saobrañaja. 4) uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja. otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja utiåe preventivno i doprinosi unapreœivanju stavova i ponaãanja u saobrañaju. u okviru svoga redovnog posla. Najznaåajniji preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja iz nadleænosti OUP-a su: 1) snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja.

Brzina vozila na putu je sluåajna promenljiva koja bitno utiåe na rizik nastanka i teæinu nezgode.Lipovac. stepen poãtovanja svetlosnih signala. Stepen poãtovanja propisa (odnos broja uåesnika koji poãtuju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) bitno determiniãe nivo bezbednosti saobrañaja na putu. P. Zato se bolji podaci o brzinama dobijaju nezavisnim merenjima koja nisu vezana za zaustavljanje i kaænjavanje (merenje bez vidno prisutnih patrola policije). na osnovu stepena poãtovanja propisa se mogu donositi zakljuåci o stanju bezbednosti saobrañaja na putu. Brojaåi saobrañaja novije generacije (koji postoje na naãim putevima) razvrstavaju i broje vozila na putu (po kategorijama). vozaåi u toj zoni smanjuju brzine. tek poznavanje stvarnih brzina na putu moæe pomoñi u shvatanju opasnosti na tom putu. OUP ima znaåajna uloga u snimanju i prañenju sledeñih obeleæja bezbednosti saobrañaja: – brzina vozila na putu. Stvarne brzine na putu svakodnevno mere i prate pripadnici policije. Sa masovnijom upotrebom ove tehnologije. ali i mere brzinu vozila neprekidno u toku 24 sata. a posebno: srednju vrednost. a nekad i pouzdaniji naåin prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. stepen upotrebe sigurnosnih pojaseva. tako da izmerene brzine ne odgovaraju stvarnim. veliåinu prekoraåenja. Meœutim. S tim u vezi znaåajno je pratiti poãtovanje propisa. – saobrañajnih prekrãaja i – saobrañajnih nezgoda. nego prañenje nezgoda na putu. humaniji. poãtovanje reæima saobrañaja itd. odnosno droga. kvalitetno merenje stvarnih brzina i uspostavljanje veoma vaæne baze podataka o brzinama. – stepena poãtovaça propisa u saobrañaju. æeljenim brzinama koje se uspostavljaju kada ode patrola. procenat vozaåa koji voze pod uticajem alkohola. Krsto Bezbednost saobrañaja S obzirom na ova i druga ovlaãñenja. odnosno preduzeñe koje upravlja putem. Mada projektanti puta posebnu paænju posveñuju upravljanju brzinama na putu. S obzirom na uticaj na bezbednost saobrañaja. prelazak peãaka van obeleæenog peãaåkog prelaza. snimanje i prañenje brzina ñe preuzimati organi za saobrañaj. Danas su razvijene nove tehnologije neprekidnog snimanja i prañenja brzina uz pomoñ raåunara i posebne opreme koja se ugraœuje u putnu infrastrukturu (detektori) ili postavlja pored puta (laseri i dr. treba imati na umu da prisustvo policije na putu bitno utiåe na brzine vozila. senzori). 314 13 . Ne ulazeñi u motive (ne)poãtovanja propisa. trebalo bi snimati i pratiti raspodelu brzina na pojedinim opasnim deonicama puta (kao raspodelu sluåajne promenljive). Saobrañajni prekrãaj je potencijalno opasan (stvara rizik ili poveñava posledice nezgode) i zato se poveñavanjem stepena poãtovanja propisa poveñava i bezbednost saobrañaja. procenat prekoraåenja. procenat sporih vozila i disperziju brzina. Naime. S druge strane. – konflikata u saobrañaju. – stepena prihvataça propisa. ovo je jednostavniji. Sa masovnijom upotrebom ovih brojaåa omoguñiñe se neprekidno. poãtovanje zabrane parkiranja. ali i o problemima bezbednosti saobrañaja i merama koje treba preduzimati. poãtovanje ograniåenja brzine. a posebno: poãtovanje prava prvenstva.

dræavnim organima i drugim subjektima.000 hiljada puta åeãñe nego saobrañajne nezgode. konflikti se dogaœaju od 10. polugodiãnje. zavisnosti od naåina i intenziteta kontrole itd. Postoje objektivne (mere teæinu konflikta pomoñu vremena ili puta koji su preostali do sudara) i subjektivne (struånjak svrstava konflikte prema svojoj proceni) metode konfliktne tehnike.2. Broj i strukture saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica su najvaæniji pokazatelji bezbednosti saobrañaja. a posebno: – dostavljanje informacija AMSS. na osnovu kojega se analiziraju problemi i opasnosti na putu i projektuju mere s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja.000 do 100. Cilj primene propisa nije samo poãtovanje. Broj i struktura saobrañajnih prekrãaja u vremenu i prostoru znaåajni su pokazatelji poãtovanja propisa i problema bezbednosti saobrañaja. veñ i prihvatanje propisa. izveãtaja i biltena. u toku rada. INFORMISANJE GRAŒANA O STANJU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja veoma doprinosi shvatanju problema. ako je veñi stepen prihvatanja propisa. Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja Stepen prihvatanja propisa (odnos broja uåesnika koji odobravaju i prihvataju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) veoma je znaåajan za odræiv razvoj saobrañaja. Lakãe je upravljati bezbednoãñu saobrañaja. lako i brzo prikuplja veliki uzorak konflikata. Prañenje nezgoda i njihovih posledica omoguñuje da shvatamo probleme bezbednosti saobrañaja i projektujemo optimalne kontramere. zbog uticaja prisustva policije. – periodiåne (dnevne. – publikovanje statistiåkih podataka u vidu struånih radova. Broj i strukture konflikata u saobrañaju su dobra mera opasnosti na putu. 13. Znaåajno je stalno unapreœivanje kvaliteta ovih evidencija i njihova otvorenost za sve korisnike.13. Ovako se bezbedno. godiãnje) informacije o stanju bezbednosti saobrañaja (konferencije za javnost. nauånim i struånim institucijama. zvaniåne informacije i drugi oblici informisanja). Posebno je vaæno pratiti najznaåajnije prekrãaje (kljuåne oblasti rada koje su utvrœene u strategijama i planovima bezbednosti saobrañaja). vozilima i saobrañajnim nezgodama. uoåava veliki broj konflikata i shvata probleme bezbednosti saobrañaja. Konfliktna tehnika je poseban nauåni metod prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. unapreœivanju stavova graœana o bezbednosti saobrañaja i unapreœenju ponaãanja u saobrañaju. U zavisnosti od teæine.2. tako ãto se prate konflikti na putu. sedmiåne. OUP vodi veoma znaåajne evidencije o vozaåima. meseåne. saradnja sa medijima. Pri tome treba imati na umu da saobrañajni prekrãaji koje su otkrili i sankcionisali policajci nisu najbolji pokazatelj stvarnog stanja. 315 13. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Svaki saobrañajni policajac.

POMOÑ I PODRÃKA DRUGIM SUBJEKTIMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja treba da doprinese njihovom radu i unapreœenju pojedinih aspekata bezbednosti saobrañaja.Lipovac. tehniåkih pregleda. 13. REALIZACIJA POSEBNIH PROGRAMA SA RIZIÅNIM I NAJUGROÆENIJIM GRUPAMA Realizacija posebnih programa sa najugroæenijim i riziånim grupama ima cilj da se skromna sredstva i energija usmere na najznaåajnije ciljne grupe bezbednosti saobrañaja. OUP moæe odluåujuñe doprineti koordinaciji i usaglaãavanju. P. odræavanja puteva. OUP treba da stalno inicira donoãenje. – zajedniåke aktivnosti MUP-a i drugih subjekata u oblasti bezbednosti saobrañaja. projekata itd. 13 13. Ovo se najefikasnije radi kreiranjem i sprovoœenjem posebne strategije saobrañajno-policijske prinude. istraæivanja.). razvoju i unapreœivanju strategija bezbednosti saobrañaja. realizaciji i prañenju. tako ãto ñe: 316 . U skladu sa najboljim meœunarodnim iskustvima. na evropskom ili regionalnom nivou.4. struånih udruæenja. – uåeãñe MUP-a u realizaciji redovnih aktivnosti drugih subjekata kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja. Posebno su znaåajni: – pomoñ u radu subjekata u oblasti obuke vozaåa. regionalne i lokalne strategije bezbednosti saobrañaja. nevladinih i drugih organizacija koje se bave bezbednoãñu saobrañaja itd. – usmeravanje aktivnosti drugih subjekata itd. kao i strategije bezbednosti saobrañaja za pojedine subjekte. da uåestvuje u kreiranju i podræi sprovoœenje: nacionalne. polaganja vozaåkih ispita. prevoza. Krsto Bezbednost saobrañaja – pomoñ struånjacima i drugim zainteresovanim u struånom sagledavanju stanja bezbednosti saobrañaja (pomoñ i uåeãñe u izradi studija.3. UÅEÃÑE U PRIPREMI STRATEGIJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Uåeãñe OUP-a u pripremi i realizaciji strategija bezbednosti saobrañaja je od presudne vaænosti za kreiranje kvalitetnih dokumenata i za njihovo sprovoœenje u praksi.5. 13. OUP moæe mnogo doprineti iniciranju i realizaciji ovih programa. Posebno je znaåajno da OUP prati i analizira meœunarodne strategije (programe) i strategijske planove i preporuke (kodeks dobre prakse) u bezbednosti saobrañaja na globalnom.

a posebno kada koristi sluæbena vozila. niti nadoknaditi nikakvom drugom aktivnoãñu. Dobar uzor policajca kada u saobrañaju uåestvuje kao peãak ili kao vozaå.6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13. 1 Opãti 2 recidivizam je pojava da jedna osoba ponavlja prekrãaje iz razliåitih oblasti. 3 Saobrañajni policajac je najvaæniji uåitelj bezbednosti saobrañaja. pri uåeãñu u saobrañaju najviãe doprinosi saobrañajnom obrazovaçu i vaspitaçu graœana.. viãestruki uåesnici u saobrañajnim nezgodama). – uåestvovati u pripremi programa rada sa riziånim grupama. tribine za roditelje i vaspitaåe . deca. specijalni recidivizam.13. – struåan rad u neposrednoj kontroli saobrañaja predstavlja neprekidan i nezamenljiv proces edukacije s ciÿem jednostavnog sticanja i koncentracije najvaænijih znanja. – planirati mere i raditi sa drugim subjektima s ciÿem zaãtite najugroæenijih grupa uåesnika u saobrañaju itd. pozoriãne predstave. hendikepirana lica. dvotoåkaãi). Zato se jedan od najvaænijih zadataka policije odnosi na jaåaçe svesti o bezbednosti saobrañaja i unapreœeçe ponaãaça svakog policijskog sluæbenika. UÅEÃÑE U SAOBRAÑAJNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju zakonom je utvrœeno.3 – pomoñ. filmovi. – identifikovati riziåne grupe uåesnika u saobrañaju (mladi vozaåi.. promocije i uåvrãñivanja ispravnih stavova i ponaãanja u saobrañaju. ne moæe se zameniti.). tj. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – omoguñiti identifikaciju ranjivih uåesnika u saobrañaju (Vulnerable road users) i drugih najugroæenijih grupa (stara lica. ponavljanje saobrañajnih prekrãaja. podsticanje i usmeravanje saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja u predãkolskim ustanovama (predavanje. Specijalni recidivizam je ponavljanje prekrãaja iz iste oblasti. viãestruki poåinioci saobrañajnih prekrãaja. 317 13. Nama je interesantan saobrañajni.2 – stalno pratiti rizik uåeãña u saobrañaju za uoåene riziåne grupe i pojedince. – pratiti rizik uåeãña u saobrañaju ovih i drugih grupa uåesnika. pratiti efekte i unapreœivati ove programe. . igre. – uåestvovati u pripremi programa rada sa ovim grupama.6. – identifikovati opasna ponaãanja u saobrañaju i posebno pratiti opãti1 i specijalni recidivizam. – uåestvovati u realizaciji. – raditi sa najugroæenim grupama (samostalno ili u saradnji sa drugim subjektima). veoma znaåajno ovlaãñenje OUP-a koje se ostvaruje u razliåitim oblicima: – dosledno poãtovaçe propisa od strane policijskih sluæbenika. peãaci. a posebno stareãina.

Ãkolske saobrañajne patrole i saobrañajne patrole graœana organizuje OUP. roditelja i drugih da stalno rade na unapreœivanju znanja. stavova. Algoritam kampanje u bezbednosti saobrañaja obuhvata sledeñe poslove: 1) analiza stanja i definisanje problema bezbednosti saobrañaja. uåitelja.4 legitimnosti5 i uniformisanosti6 (ZoBS. organa uprave i graœana.7. – pomoñ u izradi i aæuriranju elaborata bezbednosti saobrañaja. veãtina i ponaãanja u saobrañaju. odnosno preduzeña. prvi roditeljski sastanak. a prema propisu koji donosi MUP. – upoznavanje sa konkretnim problemima bezbednosti saobrañaja i podsticanje vaspitaåa. ålan 163). a sve s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. uåeãñe u obuci. 5 Ove patrole rade samo u prisustvu uniformisanog pripadnika policije. P. kojima se deluje na odreœene grupe ljudi radi ispunjenja unapred definisanog zadatka. 6 Pripadnici patrola imaju posebne uniforme ili oznake. vrãi proveru njihovog znanja i donosi reãenje o radu patrola. stavova. POMOÑ I UÅEÃÑE U KAMPANJAMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kampanja se definiãe kao koordinirani sistem mera i aktivnosti unapred odreœenog trajanja. 13. 8 SPG – Saobrañajne patrole graœana. veãtina i ponaãanja u saobrañaju.Lipovac. 7 ÃSP– Ãkolske saobrañajne patrole. 4 OUP uåestvuje u obuci i organizuje proveru znanja pripradnika patrole. OUP uåestvuje u obuåavanju pripadnika ovih patrola. koje propisuje MUP.). Organizacijom i radom ÃSP7 i SPG8 unapreœuje se saobrañajno obrazovanje i vaspitanje. elaborata saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja. OUP se stara da budu ispunjeni uslovi u pogledu: struånosti. 318 . na zahtev obrazovno vaspitnih ustanova (osnovnih ãkola). 2) izbor i analiza ciljnih grupa. Konkretni ciljevi kampanja u bezbednosti saobrañaja odnose se na promenu znanja. osim u ãkolskom dvoriãtu i ispred ãkole. obezbeœuje se bolje prihvatanje rada saobrañajne policije i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. saobrañajnih projekata okruæenja ãkola i obdaniãta. pomoñ u organizaciji takmiåenja i sl. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – saobrañajno obrazovanje i vaspitanje u osnovnim ãkolama – rad sa uåenicima. Kampanja u bezbednosti saobrañaja je sistem aktivnosti åiji je opãti cilj promovisanje bezbednijeg koriãñenja puteva. sa njihovim roditeljima i uåiteljima (prvi ãkolski åas. u izradi i realizaciji ãkolskih strategija bezbednosti saobrañaja i uspostavljanju mreæe partnera. ãiri se mreæa partnera i olakãava rad saobrañajne policije. unapreœuje se ponaãanje dece u saobrañaju i ukorenjuju ispravne navike.

ali i za uspeãnu realizaciju policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. ciljnih grupa i ciljeva kampanje. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3) odreœivanje ciljeva i zadataka kampanje (menjamo. 4) sredstvo prenoãenja poruke.7. 5) period (vreme) izvoœenja kampanje. 3) poruka (kratka. Danas se kampanjama u bezbednosti saobrañaja posveñuje sve veña paænja. korigujemo. 10) odreœivanje sadræaja poruke. Barry Elliot navodi sledeñe najåeãñe zablude i probleme u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja: 319 13. 9) odreœivanje oåekivanih rezultata (brojåano). 13) definisanje eksperimentalne i kontrolne grupe. finansijska. jasna. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja Osnovni elementi kampanje u bezbednosti saobrañaja su: 1) cilj kampanje. trajanja i troãkova kampanje. utemeljujemo i uåvrãñujemo znanje. – omoguñi prañenje i dalji razvoj kampanje i – sprovodi mere i aktivnosti posle kampanje. – pomogne u pripremi dinamiåkog plana kampanje. OUP bi trebalo da: – pomogne pri definisanju problema BS. 7) planiranje ostalih aktivnosti.13. 11) odreœivanje poåetka. medijska i policijska). zabludama i metodama izvoœenja. politiåka. jednoznaåna). – pomaæe u sagledavanju efekata kampanje. 15) koordinirana realizacija svih aktivnosti u kampanji i 16) prañenje i razvoj kampanje. 8) planiranje aktivnosti koje ñe se nastaviti i posle kampanje. 4) analiza dosadaãnjih istraæivanja i kampanja. – pruæi policijsku podrãku kampanji. Uåeãñe OUP-a u kampanjama bezbednosti saobrañaja je presudno za uspeh kampanja. . normativna. 12) planiranje prateñih istraæivanja. stavove i ponaãanje). 6) eksperimentalna i kontrolna grupa i 7) podrãka kampanji (struåna. Na osnovu dosadaãnjih iskustava moæe se mnogo nauåiti o kampanjama. 14) definisanje kriterijuma za prañenje kampanje. problemima. 5) izbor optimalne strategije kampanje. 6) odreœivanje uloge mas-medija. 2) ciljna grupa. – uåestvuje u prañenju ponaãanja kontrolne i ekperimentalne grupe u saobrañaju.

. sankcije i sl. a policijska prinuda bez dobre kampanje moæe da blamira i iscrpljuje policiju bez veñih trajnih efekata na ponaãanje ljudi).. ponaãanje autoriteta iz oblasti sporta. – neoprezno poniæavanje ålanova ciljne grupe (Promeni ponaãanje! To ãto radiã nije dobro. Policija je odluåila i sprovodi.Lipovac. B. glume. – subjektivna ocena kvaliteta poruke i kampanje (Poruka je odliåna – baã mi se sviœa. umesto objektivnog sagledavanja efekata kampanje (Dobra je samo ona kampanja koja postiæe unapred definisane ciljeve kampanje. Luka.). biciklista i dr. a policija shvata i podræava – sluæi saobrañajnoj struci i druãtvu). tj. ako su efekti kampanje mali – kampanja je loãa). umesto koordiniranog delovanja kampanja i policijske prinude (Optimalno je ako je policijska prinuda deo dobro osmiãljene kampanje. Kampanja bez prinude je åisto bacanje para. S ciÿem uåenja. mladih vozaåa. umetnosti. Kaznama se sve reãava). ciljnih grupa). Najåeãñe i najznaåajnije kampanje u bezbednosti saobrañaja usmerene su na: – poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – traæenje problema u ciljnoj grupi (Ãta nije u redu sa ovim ljudima? Zaãto me ne razumeju?) umesto u metodama i naåinu izvoœenja kampanje (Ãta nije u redu sa nama? Ãta nismo dobro razumeli kod ciljne grupe ljudi?. umesto da prinuda bude deo sveobuhvatne kampanje (Struka i druãtvo su planirali i prihvatili. Policija moæe sve. Kad je poruka dobra uspeñe kampanja). P. Dakle. mediji podræavaju i utiåu na najãiru javnost. – poveñavanje upotrebe zaãtitne kacige. dobra je i kampanja). mogu biti dobar i prihvatljiv izgovor). umesto efektima poruke i celini kampanje (Nije vaæna poruka – vaæno je ãta ljudi rade sa porukom! Reklama je samo deo kampanje). – pokuãaj da se kampanja podredi policijskoj prinudi i da kampanja bude samo podrãka prinudi (Policija je planirala. novi nauåni i struåni stavovi. ali znaåajna iskustva u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja. U naãim uslovima postoje mala. umesto da se stalno nudi izgovor za promenu ponaãanja (novo znanje. Kampanja je projektovana u Centru za istraæivanja u bezbednosti sa320 . – unapreœivanje ponaãanja (dece. – preveliko naglaãavanje znaåaja kampanje (Kampanja je åudo – ona moæe sve) ili znaåaja policijske prinude (Policijska prinuda je åudo. – pridavanje prevelikog znaåaja poruci i reklami (Poruka je sve. a mediji treba samo da publikuju i objasne. 2000). – poveñanje poãtovanja ograniåenja brzine. – smanjivanje voænje pod uticajem alkohola. a druãtvo i struka treba da samo shvate i poãtuju). ponaãanje policije. – poveñavanje upotrebe sistema zaãtite dece u vozilu. – unapreœivanje zaãtite ranjivih uåesnika u saobrañaju itd. treba istañi sledeñe kampanje: PRODUÆITE LINIJU ÆIVOTA – VEÆITE POJAS (CIBS.

porastao je ugled saobrañajne policije. u Upravi saobrañajne policije Beograd. Mada je kampanja bila dobro prihvañena u medijima i najãiroj javnosti. realizovana je podkampanja u medijima. na 170 (2002). Na osnovu jasne podrãke struåne. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja obrañaja (CIBS) na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu. u nastavku je slabila politiåka i policijska podrãka kampanji. Jednovremeno je otpoåela represija unutar policije s ciÿem unapreœivanja ponaãanja policajaca. na 847 u toku 2002. policiji. uz pomoñ AMSS i MUP-a. 2001/2003). Broj poginulih lica u Srbiji (bez pokrajine Kosovo i Metohija) je smanjen za treñinu: sa 1275 poginulih u toku 2001. Ova kampanja je imala i druge znaåajne efekte: unapreœeno je ponaãanje vozaåa. ali su ostvareni i ãiri efekti u bezbednosti saobrañaja. procenjeni na ispod 60%. Pilot istraæivanje i projekat kampanje pripremio je CIBS. Sedam najboljih kampanja su odabrane i. U projektantskom smislu ovo je jedna od najboljih kampanja u naãim uslovima. a zatim u republiåkoj vladi. zbog loãe medijske i finansijske podrãke. unapreœeno ponaãanje vozaåa i peãaka u saobrañaju itd. pa su efekti opali na ispod 20% u nekim regionima. saobrañajne policije i medija. Ipak. ZAÃTITIMO DECU U SAOBRAÑAJU (CIBS. zbog nedostatka odgovarajuñe kampanje meœu pripadnicima MUP-a. Na osnovu pilot projekta kampanje realizovane su podkampanje u Sekretarijatu za saobrañaj Beograda. a procenat vozaåa i suvozaåa koji koriste sigurnosne pojaseve je premaãio 95% (2002). SPASITE 200 ÆIVOTA U SRBIJI – VEÆITE POJAS (CIBS. politiåke i najãire javnosti zapoåela je kampanja okrenuta ka najãiroj javnosti. Broj poginulih lica smanjen je sa 258 (2001). a zatim i u upravi grada. Ipak. saobrañajna policija je ostala usamljena. a zatim i poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu ostalim vozaåima i suvozaåima sa oko 3% na preko 80%. Na osnovu ove kampanje smanjen je broj nastradale dece u saobrañaju za preko 40%. u periodu od 3 meseca poveñana je upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srpskoj sa 3% na preko 60% (na prednjim sediãtima). Beograd.7. Efekat je bilo poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu pripadnicima policije sa ispod 1% na preko 90%. 2000). 2001/2003). Na osnovu terenskih istraæivanja koja su vrãena ãirom Srbije. posebno su smanjena ekstremna prekoraåenja brzine. Kampanja je zadobila odliånu podrãku gradske vlasti. Istraæivanja u nekim mestima su pokazala da su svi policajci koristili sigurnosne pojaseve (100%). su ãtampani flajeci (leci) 321 13. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . poraslo je nerazumevanje izmeœu saobrañajne policije i ostalih delova MUP-a.13. unapreœeno saobrañajno obrazovanje u osnovnim ãkolama. poveñan je ugled saobrañajne policije i smanjen broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih lica. Beograd. a posebno uniformisanih pripadnika policije. a zatim na 166 (2003). ali nije u celini realizovana zbog ãirih druãtvenopolitiåkih problema. a efekti su vremenom slabili tako da su u toku 2004. S druge strane. Osnova za ovu kampanju bilo je makroistraæivanje stradanja dece u saobrañaju u Beogradu i serija struånih skupova o zaãtiti dece u saobrañaju. a naruåilac je bio AMS RS (Banja Luke. U toku 2003. na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu i na Vojnoj akademiji (saobrañajni smer) u okviru redovne nastave sa studentima prvi put je realizovan nagradni konkurs za najbolje kampanje u bezbednosti saobrañaja.

nego æivot u trenutku. Elliott and Shanahan Research. 322 . – saåekaj zeleno – bolje izgubiti trenutak u æivotu. Early & Often. sveobuhvatnim kampanjama u skladu sa najboljom praksom i svetskim preporukama u ovoj oblasti (kampanje. A. Backer.. B. New Zealand. – postoji veliki potencijal u primeni druãtvenog marketinga u bezbednosti saobrañaja.Lipovac. H. San Francisko.M. – kampanju mora pratiti prinuda (sama kampanja je bacanje para. Gosche. Social Development. – ne veæi sebi omåu oko vrata – veæi pojas.. – ukljuåite svetla – otvorite oåi i sebi i drugima.. Josscy-Bass. – sahrani alkohol. P. 1995. Social Marketing. E. – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h manje – stotine æivota viãe. Odabrane kampanje su u skladu sa odabranim kljuånim oblastima u bezbednosti saobrañaja imale sledeñe naslove: – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h viãe – stotine æivota manje. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and Some Meta-Analysis Accidents. T.. B. Rogers. Australia.. 1989. ne dozvoli da alkohol upravlja tobom – budi trezan i oprezan. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. i 2005. – umesto realizacije samo delova kampanja treba teæiti struånim. Roads and Traffic Authority.. Efikasna kampanja za bezbednost puteva: Praktiåni priruånik. Elliot. moæe biti opasna i ugroziti odnos saobrañajne policije i javnosti). tako da se moæe iz proãlosti uåiti. and the Environment. P. – budi oprezan: poãtovanje saobrañajnih propisa – preduslov je za bezbednu voænju. umesto kampanja). Designing Health Communication Campaigns. sama prinuda daje trenutne efekte.. razvijati i struåno i nepristrasno analizirati. 1992. Literatura Andreasen. Elliot. Minister of Transport. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 koji su bili osnova mini kampanja u toku 2004. Na osnovu dosadaãnje prakse i iskustava moæemo zakljuåiti: – velika su svetska i mala naãa iskustva u realizaciji kampanja u bezbednosti saobrañaja. – kampanje treba pratiti. i Sopory. a ne sebe. Media Questions and Answers on 2010. a rezultate publikovati.

National Highway Traffic Safety Administration. M. 1999. New Zealand. Ogden. No. Social Marketing-a Synopsis by the Centre for Social Marketing.R. Marketing Bulletin.W. 2002. L. i Taylor.Y. Seat Belt Usage and Japanese and Danish Road. New Zealand Drink-driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising. T. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Epstein. i Lewis T.Literatura 323 13. 2002. Centre for social marketing. K. 1999.E. Traffic Safety Reference Guide. pp. MacFadyn.. Safety of Vulnerable Road Users. G. i Donovan. A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing... 1999. Rossiter. New York. S.. S. Stead. The Desing and Evaluation of Road Safety Publicity Campaigns. R. 1995.. T. . McGraw–Hill.. Media Choice. Pre-testing and Evaluation by Dutch Road Safety Association Veilig Verkeer Nederland prepared for the International Conference in Rome 13th – 16th October 1971. Percy L. 3. I. Traffic Engineering and Management. Nordic Road and Transport Research. Centre for social marketing. CEMT. Advertising and Promotion Management Edition. 1999. 1998. J. i Hastings. 6-8. Report on Various Aspects of road Safety Campaigns.. Macpherson.

Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti . Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu 14. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14.8. promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti 14. Odnosi sa struånom javnoãñu 14. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti 14.6.9. Druãtvene promene. Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti 14.10.1. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti 14.2.4.14. Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu 14.3. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima 14.7.5. Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? 14.

Zeland. zemlje EU itd. u radu policije i u odnosu policije i javnosti. D. a posebno u najrazvijenijim (SAD. Policija postaje servis graœana. smanjujuñi sopstvenu kontrolnu ulogu.1. izolovana i tajanstvena institucija koja ima prvenstveno kontrolnu funkciju i koje se graœani plaãe. Promene u opãtem poloæaju i ulozi policije izazivaju i promene policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja.) i zemljama u tranziciji. nepristra1 Kavran. efikasnost. N. 2003. Takoœe je neophodno da se neprekidno. V. Kanada. 327 14. Prema tradicionalnom pristupu policija je zatvorena. Savremene druãtvene teorije sve viãe vide policiju kao servis graœana koji je efikasan i efektivan. Sa promenama u druãtvu moæe se menjati i odnos prema policiji. Javna uprava. pa i promene odnosa saobrañajne policije i javnosti. odnosno poreskim obveznicima koji plañaju uslugu policije. za unapreœenje ovih odnosa neophodno je da svaki policajac postane svestan znaåaja dobrih odnosa policije i javnosti. pa i policije kod svih zemalja. Teæi se efikasnijem. Danas se intenzivno menjaju javne uprave. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. reforma. u zavisnosti od preovlaœujuñih stavova. jeftinijem radu i optimalnom koriãñenju sredstava koja druãtvo (privreda) izdvaja za pojedine usluge. PROMENE POLICIJSKE FUNKCIJE I ODNOSI POLICIJE I JAVNOSTI Druãtvo. “Javna uprava sve viãe postaje struktura koja upravlja i olakãava proces druãtvenog i ekonomskog razvoja. 52. okrenut i otvoren ka graœanima.. Meœutim. trening. DRUÃTVENE PROMENE. svrhu. ciljeve i zadatke rada (saobrañajne) policije. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Britanija. str. prema svojim potrebama. a proãirujuñi servisne funkcije. odreœuje ulogu.”1 Promene u druãtvu zahtevaju i promene u policijskoj funkciji. Beograd. Policija sve ñeãñe æeli da poboljãa svoje odnose sa javnoãñu.14. Privræenost vladaru i vladajuñoj oligarhiji zamenjuje se privræenoãñu graœaninu.

328 . Saobrañajna policija se åesto dovodi u neposrednu uzroåno-posledniånu vezu sa uslovima i stradanjima u saobrañaju. zloupotrebljavaju ovlaãñenja. Izraæeni su nepoverenje i netrpeljivost u pogledu primene ovlaãñenja koja zadiru u prava i interese pojedinaca. Treba naglasiti da je to strateãki vaæna komunikacija i da njen znaåaj prevazilazi pojedinca. odnosno prema graœanima proistiåe iz svrhe rada i poverenih joj ovlaãñenja. da se stalno sagledavaju oåekivanja javnosti i ide u susret ovim oåekivanjima. razumevanja i saradnje. Posebno loã efekat daje nezainteresovanost stareãina u saobrañajnoj policiji da vide i shvate probleme graœana (uåesnika u saobrañaju). samo je ne vide oni koji bi trebalo da je spreåavaju i smanjuju). ãtiteñi ljudske æivote i materijalne vrednosti u njemu. da se suoåe sa istinom o korupciji (svi vide korupciju.Lipovac. o nedoslednosti i nepraviånosti u primeni ovlaãñenja itd. o zloupotrebi ovlaãñenja i preduzetim merama na spreåavanju ovakvog ponaãanja. Treba uvaæiti da ima viãe javnosti sa kojima mora da se gaje dobri odnosi (struåna javnost.). P. pa åak i najviãe rukovodioce. mediji. sistematski i organizovano istraæuju i analiziraju stavovi javnosti o radu policije. Stvaranju nepoverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji.PR) se moæe definisati kao strateãka komunikacija saobrañajne policije i njenih javnosti u cilju otklanjanja nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja. Ovo je dugoroåni cilj i niko ne sme da ga remeti. bez sagledavanja delovanja drugih subjekata i njihove odgovornosti. Nepotpuno informisanje o primerima neprofesionalnog odnosa prema graœanima. na obostranu korist. politiåka javnost. oteæavaju sticanje i odræavanje poverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. procedure i ovlaãñenja koja primenjuje.2. Usluge koje saobrañajna policija pruæa korisnicima su javne. Odgovornost saobrañajne policije prema javnosti. stvaraju konfliktne situacije. 14. Javni su i ciljevi rada. Stav javnosti prema saobrañajnoj policiji åesto je optereñen loãim nasleœem. institucionalizovana i vaninstitucionalna javnost itd. posebno doprinose pojedinci (policijski sluæbenici) koji svojom neprofesionalnoãñu krãe osnovne principe rada. Od ove komunikacije zavisi uspeãnost pruæanja usluga za koje su graœani veoma zainteresovani. nepotpunim poznavanjem policijske nadleænosti i obima ovlaãñenja u organizaciji bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 sno. o neefikasnom radu pojedinaca. kao i pojedinci podloæni korupciji. POJAM I ZNAÅAJ ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti (public relations . Saobrañajna policija direktno ili posredno utiåe na postupanja uåesnika u saobrañaju i smanjenje rizika nebezbednosti. propisi koje sprovodi. o nekorektnim odnosima policajaca prema graœanima. najãira javnost.

U ovom procesu svi dobijaju. U nameri da samostalno (izolovano) unapredi bezbednost saobrañaja. angaæuje sve viãe potencijala. gubitaka i troãkova. Graœani nisu zadovoljni. manje se eksponira i ometa saobrañaj. Javnost prepoznaje korist od saobrañajne policije. Zato saobrañajna policija ima manje ljudi. 2. bolje su zaãtiñeni u saobrañaju. smanjivanja rizika povreœivanja i pogibija u saobrañaju i smanjivanja materijalnih ãteta. da ih stalno prate i unapreœuju.14. Policija se mora potruditi da bolje shvati graœane. policija poveñava kontrolnu funkciju i prinudu. a njen rad nema podrãku i ne daje oåekivane efikte. U centru paænje moraju biti graœani i njihovi problemi. u otkrivanju i dokumentovanju saobrañajnih prekrãaja itd. U ovom ambijentu niko nije zadovoljan. Javnost shvata da saobrañajna policija vrãi veoma vaæan servis u cilju omoguñavanja odvijanja saobrañaja. Graœani plañaju sve veñe troãkove rada saobrañajne policije. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . jer se iscrpljuje. Policija je samo servis graœana koji mora pruæati onakvu uslugu i na onaj naåin kako to æele korisnici usluge – graœani. SPECIFIÅNOSTI ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Analiza odnosa saobrañajne policije i javnosti je sliåna analizi odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. Saobrañajna policija je nezadovoljna. Graœani pomaæu saobrañajnoj policiji u obavljanju nadzora nad odvijanjem saobrañaja. åak i kada to nije druãtveno prihvañeno. jer su oni naruåioci usluge. jer ne razumeju njenu funkciju i nemaju poverenje u njen rad. Graœani. a daje veñe pozitivne efekte u bezbednosti saobrañaja. a nekad je ugroæena i protoånost. policijski odnosi s javnoãñu unekoliko su drugaåiji od odnosa drugih dræavnih organa i javnosti.3. Uåesnici u saobrañaju uspostavljaju åvrst front protiv saobrañajne policije. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti Konaåno. bez druãtvene podrãke.3. sve viãe ometa saobrañaj. U praksi se mogu desiti dve krajnjosti: 1. Graœani dobijaju jeftiniju i kvalitetniju uslugu. Dobri odnosi saobrañajne policije i javnosti olakãavaju rad saobrañajne policije i unapreœuju bezbednost saobrañaja. zbog uloge 329 14. cilj dobrih odnosa sa javnostima nije nikakva prevara. Zato su i policija i njene javnosti upuñeni da izgraœuju odnose poverenja. oni plañaju uslugu. Saobrañajna policija ulaæe sve veñi napor. Ovo umanjuje ugled saobrañajne policije. a posebno uåesnici u saobrañaju prihvataju saobrañajnu policiju kao svoju. Stanje bezbednosti saobrañaja je loãe. Policija lakãe i efikasnije vrãi svoju funkciju. Saobrañajna policija je zatvorena i postavlja se kao vrhovni kontrolor i naredbodavac u saobrañaju. 14. preskupu. a ukupni efekti u bezbednosti saobrañaja su mali. Nije dobro stalno nastojanje policije da nju razumeju graœani. jer saobrañajnu policiju doæivljavaju kao nametnutu. Preterana policijska prinuda. Loãi odnosi saobrañajne policije i javnosti oteæavaju rad saobrañajne policije i ugroæavaju bezbednost saobrañaja. a nisu zadovoljni njenim radom i nisu bezbedni u saobrañaju. a neefikasnu. Ovo je rezultat istorijskog nasleœa kome se obiåno duguju negativne predstave o policiji. veruje da vaænu funkciju obavlja savesno i efikasno. Meœutim.

vozaåkih i saobrañajnih dozvola. etniåkih i drugih manjina. policija mora ulagati dodatne napore da ovakvo stanje prevaziœe i uspostavi ãto bolje odnose sa javnoãñu. na odreœeni naåin direktno ili indirektno tangiraju veñinu uåesnika u saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 koju je imala u revolucionarnim i drugim znaåajnim dogaœajima u proãlosti. Ukupna druãtvena stabilnost i niska konfliktnost su osnovni preduslov za uspostavljanje odnosa meœusobnog poverenja. Sve ovo stvara uslove da odnos javnosti prema policiji åesto bude apriori negativan.Lipovac. protiv koga mogu biti pripadnici rasnih. P. U celini odnosa policije i javnosti. Kontrola saobrañaja i prinuda koju primenjuje saobrañajna policija. Ona je pozvana da usmerava i daje naredbe obiånim graœanima ili da ograniåava slobodu njihovog delovanja. obavezuje saobrañajnu policiju u izgradnji strategije i taktike uspostavljanja dobrih odnosa sa istom. ali i realno druãtveno i politiåko okruæenje. liånih karata. ali i da pridobije javnost kao aktivnog saradnika u vrãenju policijske funkcije. Prvi cilj uspostavljanja dobrih odnosa policije i javnosti je pridobijanje graœana kao partnera u borbi protiv kriminala i u obezbeœivanju stabilnog javnog reda i mira. Za uspostavljanje dobrih meœusobnih odnosa policije i javnosti.). Za rad saobrañajne policije. 14. Otklanjanje nepoverenja javnosti u policijsku sluæbu i razvijanje svesti o suãtini policijske funkcije su preduslovi za uæivanje niza ljudskih prava i sloboda. najbrojniji i najskuplji deo represivnog mehanizma svake dræave predstavlja i opomenu “tamnoj strani” ljudske prirode. Osim toga policija kao najvidljiviji. uverenja i potvrda i dr. Zainteresovanost javnosti. Policija treba da razvija ovakav pristup u neposrednoj kontroli i regulisanju saobrañaja. Zbog svih ovih åinjenica. oruæanih listova. pre svega zbog krajnjih efekata zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. izdvajanje odnosa saobrañajne policije i javnosti ima smisla zbog znaåaja poverenih joj poslova u saobrañaju na zaãtiti bezbednosti ljudi i imovine i zbog obima i uåestalosti kontakata sa graœanima. odreœenih druãtvenih klasa i slojeva. prioritetno su znaåajni karakteristike policijskog delovanja.4. u poslovima zaãtite od poæara i ostalim administrativno policijskim poslovima iz domena javne bezbednosti (izdavanje putnih isprava. kao i åinjenici da je ona uvek simbol dræave i politiåkog sistema. javnost je i te kako zainteresovana. Situacije u kojima policija dolazi u kontakt sa graœanima u velikom broju sluåajeva su neprijatne za graœane i potencijalno konfliktne. kako bi mogla lakãe da obavlja svoje poslove. ZAÃTO JE VAÆAN ODNOS SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI? Odnosi sa javnoãñu (Public relations-PR) predstavlja strateãku komunikaciju jedne organizacije i njenih javnosti (ciljnih grupa) radi uklanjanja meœusobnog nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja i saradnje na obostranu ko330 . u pograniånim i poslovima u vezi sa strancima.

Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? rist. ona ne moæe pretendovati na simpatije i odobrenja njenog rada od strane svih graœana. oåekuje pomoñ u spreåavanju i otkrivanju saobrañajnih prekrãaja i njihovih uåinilaca. shvati da saobrañajna policija ãtiti njihove æivote i imovinu. 331 14. Iz fundamentalnog prava svakog graœanina da bude obaveãten o radu organa dræavne uprave proistiåu obaveze Ministarstva unutraãnjih poslova da obaveãtava javnost o svom radu i radu specijalizovanih sluæbi. na nauånim osnovama. mas mediji podstiåu i podræavaju angaæovanje graœana. prekomerna brzina i sl. preduzeñima i asocijacijama. udruæenjima. åak. uåesnici u saobrañaju poãtuju propise i onda kada nema saobrañajne policije na putu (jer nailaze na osudu ostalih graœana koji mogu i prijaviti uoåeni prekrãaj). ovlaãñenja propisana. Zemun. Odnos policije i javnosti. Nesaglasnost sa graœanima uvek bi trebalo reãavati po principu nisu graœani stvoreni zbog policije. Meœutim. dodatno se motiviãu i aktiviraju drugi odgovorni subjekti bezbednosti saobrañaja. Ovakav pristup i organizacija treba da omoguñe delotvornije izvrãavanje poslova i zadataka saobrañajne policije.4. njihovim organizacijama. (projekat). 2 Keãetoviñ. To bi dovelo do nekoliko pozitivnih efekata: graœani mogu uoåiti mnogo viãe prekrãaja nego saobrañajna policija. Aktivno ukljuåivanje graœana. – poveñava se efektivnost saobrañajne policije. 1997. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . peãaci. Iz ovog proistiåe zajedniåki cilj.2 Veñina policijskih organizacija. vozaåi. Æ.14.. Zadaci saobrañajne policije u organizaciji bezbednosti saobrañaja su javni. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Ovo se moæe smatrati krajnjim ciljem dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti. efektivni doprinosi svih subjekata bezbednosti saobrañaja i puna podrãka mas-medija najãiri su front borbe protiv nebezbednosti. Polazeñi od åinjenice da prekrãioci propisa u saobrañaju ugroæavaju bezbednost graœana i materijalne vrednosti u saobrañaju. (institucionalizovana javnost) i faktorima koji oblikuju javno mnjenje (sredstva mas medija). kao i svih organizacija i institucija itd. ukoliko veñina uåesnika u saobrañaju ima negativan stav prema radu saobrañajne policije. Dakle. njen metodoloãko-taktiåki nastup javan i poznat. a aktivnost tangira veñinu uåesnika u saobrañaju.). – graœani aktivno doprinose bezbednosti saobrañaja – poãtuju propise. zasniva odnose sa graœanima u celini (opãta javnost) segmentiranim grupama po odreœenim bezbednosnim pojavama i kriterijumima (maloletnici. uspostavljanjem uzajamno dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti: – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za zaãtitu bezbednosti u saobrañaju. Ma koliko zadaci saobrañajne policije bili u osnovi javni i humani. efikasnost i efektivnost njenog postupanja biñe minimizirani. veñ policija zbog graœana. otkrivaju one koji to ne åine. da veñina graœana posebno uåesnika u saobrañaju. saobrañajna policija.

Krsto Bezbednost saobrañaja – konkretizuje se odgovornost drugih organizacija i institucija u oblasti bezbednosti saobrañaja.Lipovac. zabrana kretanja odreœenom saobrañajnicom i sl. sankcionisa332 . – smanjuju se troãkovi funkcionisanja saobrañajne policije. Da bi veñina graœana prihvatila saobrañajnu policiju “kao svoju”. – masovnom uskrañivanju aktivne saradnje sa policijom. ãto upotpunjava njihov stav o saobrañajnoj policiji. 14 Negativan stav javnosti prema saobrañajnoj policiji doprinosi: – stvaranju fronta protiv saobrañajne policije.5. Lica sa kojima nije ostvaren direktan kontakt. u Srbiji. trebalo bi ostvarene komunikacije stalno pratiti. posebno se mogu oåekivati pri sprovoœenju mera direktne zaãtite saobrañaja (iskljuåivanje vozaåa i vozila iz saobrañaja. ostvari oko 6 miliona direktnih kontakata sa graœanima. – niæem nivou zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. – brojåanom poveñanju pripadnika saobrañajne policije.). 14. – podozrivom prihvatanju efekata i vrednosti rada saobrañajne policije od subjekata bezbednosti u saobrañaju. – slabljenju efektivnosti u radu. izgraœuju posmatranjem njenog rada ili prenoãenjem impresija onih koji su uåestvovali u direktnom kontaktu. Sa veñim brojem graœana – uåesnika u saobrañaju ostvaruje se viãe kontakata razliåitog sadræaja. svoj stav o saobrañajnoj policiji. Konflikti izmeœu graœana i saobrañajne policije. Godiãnje se. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE SA OPÃTOM JAVNOÃÑU Saobrañajna policija dolazi u direktan ili indirektan kontakt sa veñinom graœana. – sumnji i stalnom proveravanju postupanja saobrañajne policije od strane struåne javnosti. policiju i dræavu u celini doæivljavaju kao svoju. – jaåa odnos poverenja javnosti prema drugim funkcionalnim linijama rada Ministarstva unutraãnjih poslova. – slabljenju liåne i kolektivne odgovornosti za aktivnosti i propuste. – unapreœuje se organizacija zaãtite bezbednosti u saobrañaju. – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za sopstvene propuste. – saobrañajna policija stiåe javno poãtovanje. – prihvatanju i uåvrãñivanju stava da je prinuda nepotrebna. istraæivati i prilagoœavati. Zavisno od karaktera i sadræaja kontakta. – unapreœuje se zaãtita liånih prava i sloboda graœana. P. – graœani saobrañajnu policiju. mogu se definisati razliåite ciljne grupe.

Kontakt sa potencijalno manjim stepenom konfliktnosti. No 3.7 miliona saobrañajnih prekrãaja ( za oko 1. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima nju otkrivenih prekrãaja. 4 Prekoraåenje dozvoljene brzine kretanja do 10 km/h. funkcionalnim oznakama i obeleæjima i znacima koje u kontroli i interventno regulisanju daje uåesnicima u saobrañaju.. odnosno uniformisanosti. Neposrednu kontrolu i interventno regulisanje saobrañaja policija ostvaruje primenom propisanih ovlaãñenja.3 Godiãnje se sankcioniãe oko 1. 2002. mogu doprineti upotpunjavanju objektivne slike o saobrañajnoj policiji. oko 80 hiljada vozila se upuñuje na vanredni tehniåki pregled i oko 30 hiljada ostalih sluåajeva. Primenom navedenih policijskih ovlaãñenja. neispunjavanju zahteva u upravnom postupku. Pripadnici saobrañajne policije kroz poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. oko 170 hiljada iskljuåenja vozila iz saobrañaja. ostvaruje se sa oko 500 hiljada uåesnika u saobrañaju.6. funkciji u druãtvu. K. B. Rizik konflikata raste ukoliko saobrañajna policija nema profesionalni pristup u svakom pojedinaånom sluåaju. opomenutih zbog uåinjenih lakãih prekrãaja. ostvaruju kontakt sa velikim brojem graœana koji se razlikuju po kulturi. socijalnom poreklu.14. preduzetih mera prinude. po vizuelnom identitetu. i Miliniñ. NEKE KARAKTERISTIKE SADRÆAJA RADA SAOBRAÑAJNE POLICIJE ZNAÅAJNE ZA ODNOSE SA GRAŒANIMA Saobrañajna policija identifikuje se u javnosti. Sagledavanje obima i sadræaja ostvarenih kontakata sa graœanima. u svojstvu vozaåa. nekompletna oprema i sl. Ovako se formira pojedinaåni stav. statusu. putnika ili peãaka. znakova i naredbi.2 miliona prekrãaja izvrãiocima se izreknu novåane kazne na licu mesta i za oko 500 hiljada prekrãaja podnesu se zahtevi za pokretanje prekrãajnog postupka). ali i konkretna opasnost od konflikata na relaciji saobrañajni policajac – uåesnik u saobrañaju. graœani su trpeli odreœene posledice.6. U oko 400 hiljada sluåajeva primenjuju se odreœeni vidovi prinude: oko 125 hiljada privremenih iskljuåivanja vozaåa iz saobrañaja. Sa druge strane. a posebno negativnih reakcija javnosti. zbog åega je åesto bila prisutna apstraktna. Bezbednost.4 3 Lipovac. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja. zdravstvenom stanju itd. Beograd. Graœani ostvaruju direktan kontakt sa saobrañajnom policijom. obrazovanju. odnosno stav javnog mnjenja o radu saobrañajne policije. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . starosti. 333 14. ovi i drugi graœani ostvaruju i indirektan kontakt posmatranjem aktivnosti saobrañajne policije ili prepriåavanjem onih koji su imali direktan kontakt. 14.

Pri realizaciji oko 150 hiljada vozaåkih ispita. saobrañajna policija stupa u kontakte sa kandidatima i njihovim instruktorima. loãe komunikacije. odnosno porodicama kandidata i autoãkolama. prema kojima se ne preduzimaju nikakve mere. otkrivanjem delikata iz nadleænosti inspekcijskih sluæbi i sl. uz poãtovanje dostojanstva liånosti. pronalaæenjem lica za kojima se traga. Tako se direktno uskrañuju interesi vozaåa. te se vezuju za njenu kolektivnu struånost i sposobnost. Sve ove nadzore prati preduzimanje konkretnih preventivnih i represivnih mera. Ovo se realizuje spreåavanjem i otkrivanjem uåinilaca kriviånih dela. To pruæa moguñnost uspostavljanja sadræajnih komunikacija sa javnostima. odbijanja zahteva.000 izvrãilaca kriviånih dela i “nesaobrañajnih” prekrãaja doprinosi oseñaju sigurnosti graœana i pozitivno utiåe na njihov stav prema policiji. otkrivanjem i pronalaæenjem predmeta kriviånih dela. Upravno-pravni poslovi iz nadleænosti saobrañajne policije. Åinjenica da saobrañajna policija godiãnje otkrije oko 8. oko 3. impresije o radu saobrañajne policije grade se na osnovu trenutne efikasnosti i efektivnosti.Lipovac. nerazumljivo dugog åekanja u redu. struåno i aæurno obavljanje ovih poslova. neaæurnosti. Graœani saobrañajnu policiju dobro prihvataju. postoji oko 800 hiljada potencijalnih konflikata sa uåesnicima u saobrañaju. Znatan broj ovih kontakata optereñen je sukobom interesa da se poloæi vozaåki ispit i policijske zaãtite utvrœenih kriterijuma u pogledu potrebnih znanja i veãtina. najåeãñe tangiraju graœane kroz primenu prava i izradu propisa. Interventnim regulisanjem saobrañaja. ne samo od saobrañajnih. P. u kontroli i regulisanju saobrañaja da ãtiti bezbednost graœana i imovine. a vozaåima pro334 . U obavljanju ovih poslova moguñi su konflikti zbog: manjkavosti podnesaka. Zakonito. Upisivanje zaãtitnih mera ili mera bezbednosti (zabrane upravljanja motornim vozilom). zbog neprimerenog ponaãanja pojedinaca.500 nadzora nad radom centara za obuku vozaåa. nedoslednosti u primeni propisa. saobrañajna policija vrãi prema reãenju sudije za prekrãaje ili prema presudi suda.8 miliona vlasnika motornih vozila. tako da su konfliktne situacije manje izraæene. Policijska ovlaãñenja obavezuju saobrañajnu policiju. ako vide da ona obezbeœuje brz i bezbedan protok saobrañaja i obratno. postupanjem po problematici javnog reda i mira. Saobrañajna policija izvrãi oko 2. policija pospeãuje ili omoguñuje protok saobrañaja. Bez obzira na to ãto dati znakovi i naredbe obavezuju i suãtinski predstavljaju prinudu za uåesnike u saobrañaju. ali i moguñnost konflikata razliåitog intenziteta. uspostavljanje dobre komunikacije. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Procenjuje se da u rutinskoj kontroli.500 nadzora nad radom preduzeña koja se bave prevozom.000 nadzora nad radom centara za tehniåke preglede i oko 1. U postupku izdavanja javnih isprava. Sprovoœenjem ovih mera reœe se ostvaruju pojedinaåna komunikacija sa graœanima. neefikasnosti sluæbe itd. veñ i od drugih delikata u saobrañaju. godiãnje se ostvaruje direktan kontakt sa oko 400 hiljada vozaåa i oko 1. doprinosi uspostavljanju i odræavanju dobrih odnosa sa javnoãñu.

U 61 sluåaju utvrœeno je neprofesionalno i nezakonito postupanje saobrañajne policije. Veoma je vaæno da policija prepozna svoj veliki interes u otkrivanju ovakvih pojedinaca. Ovo izaziva konflikte. dok u 287 sluåajeva nisu utvrœeni propusti. Preventivno-propagandna delatnost saobrañajne policije stvara povoljnije uslove zaãtite bezbednosti u saobrañaju. u toku 2000. Sa druge strane. U ekstremnim sluåajevima osnovane sumnje na postojanje zloupotrebe. uslovima za uåeãñe u saobrañaju itd. jer razgraœuje svaki oblik zatvorenosti. rasporedu ulica. za uåeãñe u saobrañaju u loãim vremenskim uslovima. Poåinioci zloupotrebe se udaljuju iz Ministarstva i protiv njih preduzimaju zakonom propisane mere.14. ãta joj najviãe zamera. Pozitivan stav opãte javnosti prema saobrañajnoj policiji posebno naruãavaju pojedinci – pripadnici saobrañajne policije. prenoãenje poruka roœacima i prijateljima itd. To je osnov dobre interakcije saobrañajne policije sa okruæenjem. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima fesionalcima spreåava obavljanje njihovog zanimanja. javno mnjenje se ukljuåuje u prevenciju bezbednosti saobrañaja i upotpunjuje stav o saobrañajnoj policiji. starim i hendikepiranim osobama) i dr. udaljenosti.). – pruæanje pomoñi i usluga graœanima (u vezi saobrañajnih nezgoda. kako javnost doæivljava saobrañajnu policiju. reãavanje problema tehniåke neispravnosti vozila na putu. sankcionisanju navedenih zloupotreba i korektnom izveãtavanju javnosti o svakom pojedinaånom sluåaju. nezadovoljstvo radom i postupanjem saobrañajne policije pismeno je izrazilo 348 graœana. veñina ostalih graœana odobrava ovu meru i zahteva od policije da bude dosledna i efikasna. a “tretirani” vozaåi doæivljavaju policiju kao neposrednog protivnika. Istraæivani su samo pisani ili usmeno izneti konkretni negativni stavovi (prigovori).) i – pomoñ odreœenim kategorijama nezaãtiñenih uåesnika u saobrañaju (deci. pomoñ u reãavanju razliåitih problema. jer u njoj vidi svoju zaãtitu. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Usluæni kontakti sa graœanima znaåajno doprinose stvaranju poverenja graœana prema saobrañajnoj policiji. a posebno: – pruæanje razliåitih obaveãtenja graœanima (o putevima. institucijama. koji zloupotrebljavaju sluæbeni poloæaj.6. pravilima saobrañaja. reakcija policije je pozitivna. Na primer. Na osnovu struånog informisanja i propagande. Danas nije dovoljno istraæeno: kakav je stav opãte javnosti prema javnom liku saobrañajne policije. Saobrañajna policija profesionalno prati i analizira stanje bezbednosti u saobrañaju i aæurira baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. niti u kom delu njenog rada je zadovoljna. izolacije ili samoizolacije. Otuda proistiåe njena obaveza obaveãtavanja graœana o bezbednosnim pojavama i dogaœajima u saobrañaju. objektima. 335 14.

sa tekuñim aktuelnim informacijama o bezbednosti u saobrañaju i aktivnosti saobrañajne policije. ãtampa) predstavljaju glavni izvor uticaja na javno mnjenje. Internet prezentacije su posebno znaåajno sredstvo za obrañanje odreœenim ciljnim grupama koje su veoma vaæne za oblikovanje stavova javnosti o policiji (www. zapreñenim kaznama i dr. nepoãtovanje saobrañajne signalizacije. ODNOSI SA INSTITUCIONALIZOVANOM JAVNOÃÑU Odnos saobrañajne policije prema institucionalizovanoj javnosti. tj. Meœutim. ona moæe da se vrati kao bumerang i negativno utiåe na odnos javnosti prema policiji. u riziånim situacijama u saobrañaju ili povodom odreœenih problema. akcijama pojaåane kontrole saobrañaja. kao i na sadræaje i efekte preduzetih mera saobrañajne policije uz prezentiranje pozitivnih. ako je prezentacija policije neaæurna. na tematskim konferencijama. Na sajtu bi trebalo da se daju aæurni podaci o broju saobrañajnih nezgoda.). posledicama i strukturi nastradalih lica. da podnose predstavke. javnost se informiãe o problemima u saobrañaju sa edukativnim porukama i uputstvima vezanim za pojedine situacije (nepropisna brzina. ne obezbeœuje stalnu komunkaciju i odgovor na upite graœana. radio. tako da se o bezbednosti saobrañaja i saobrañajnoj policiji govori otvoreno i ãto åeãñe. da odgovara na sve podneske graœana i da ih stalno analizira. nepoãtovanje obaveze vozaåa prema peãacima. nepropisno kretanje peãaka i sl. voænja pod dejstvom alkohola. a u vezi sa problematikom bezbednosti saobrañaja. vaæno je da se neko odgovorno i aæurno bavi ovom komunikacijom. Pripadnici saobrañajne policije bi trebalo da uåestvuju u televizijskim i radio emisijama. kao i u intervjuima (neposrednim. Masovni mediji (televizija. dræavnim organima. U protivnom. 14 Na redovnim konferencijama za javnost daju se informacije o obeleæjima i pokazateljima bezbednosti u saobrañaju. peticije. ne obuhvata aktuelne sadræaje i interesovanja graœana. trebalo bi blagovremeno upoznavati javnost sa konkretnim sadræajima koji utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja.sr. ali i negativnih primera. 336 . aktivnosti saobrañajne policije i eventualnim zloupotrebama njenih pripadnika. nauåno – obrazovnim institucijama. P. pohvale i predloge.mup. U tom smislu bi trebalo obezbediti moguñnosti da graœani javno kritikuju rad policije.7.gov. U procesu uspostavljanja poverenja sa javnoãñu.Lipovac. telefonskim i intervjuima u pisanoj formi). ukazati na nadleænost i obaveze. Graœani æele da dobiju struåne informacije i pomoñ u vezi registracije vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. Uz redovne oblike i sadræaje upoznavanja javnosti. uglavnom se vezuje za odnose sa masovnim medijima. nevladinim i drugim organizacijama. blagovremeno daje saopãtenja preko masovnih medija. obuke vozaåa. tehniåke neispravnosti vozila. znaåajno je otvaranje Ministarstva prema masmedijima. Veoma je znaåajno da saobrañajna policija. O interesovanju javnosti za ove informacije govori broj posetilaca kojeg treba svakodnevno pratiti.yu). Povremenim saopãtenjima. U okviru prezentacije policije trebalo bi posebnu paænju posvetiti javnosti rada i pravima graœana.

14. istiåu one segmente bezbednosti saobrañaja u kojima su postignuti najloãiji rezultati i åesto nedovoljno uvaæavaju probleme koje nameñe okruæenje. Saradnja sa ãkolama i predãkolskim ustanovama odnosi se na pripremu dece za bezbednije uåeãñe u saobrañaju. neoptereñeni trenutnim stanjem i interesima. Ova komunikacija ostvaruje se putem pismena. pisanje. saobrañajna policija je realizovala 1. bitno utiåe na kvalitet i efikasnost ovih procesa. Tako se uspostavljaju dobri odnosi sa decom i roditeljima kojima se afirmiãe javni lik saobrañajne policije. podnesaka. saobrañajna policija ostvaruje kontakt sa nadleænim sudskim organima. u preko 900 ãkola i predãkolskih ustanova. u septembru 2001. koji u toku sudskih procesa sagledavaju kvalitet i korektnost rada saobrañajne policije. Obuka dece realizuje se kroz igru. Saobrañajna policija podstiåe organizovano sprovoœenje drugih aktivnosti koje doprinose bezbednosti saobrañaja i shvatanju rada saobrañajne policije (takmiåenja “bezbedno u saobrañaju”. instruktorima za obuku vozaåa i roditeljima. Ipak.7. u Srbiji. uloga ovih organizacija je nezamenljiva i. registracije vozila i sl. odnosno preko zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. prilagoœena predavanja i praktiånu obuku bezbednog kretanja u saobrañaju. Rad sa decom se posebno intenzivira na poåetku i pri zavrãetku ãkolske godine. mogu presudno doprineti unapreœenju stavova o bezbednosti saobrañaja i statusu saobrañajne policije u druãtvu.907 uåenika.. Kvalitet rada saobrañajne policije.392 sata obuke. Aktivnost saobrañajne policije na saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju graœana. U izvrãavanju upravno–pravnih poslova u vezi ostvarivanja odreœenih prava graœana na obuku. analiziraju i kritiåki prate razliåite aspekte bezbednosti saobrañaja. njen rad u vezi saobrañajnih prekrãaja. S obzirom na to da saobrañajna policija uåestvuje u prekrãajnom/kriviånom procesu. potvrœuje se kroz odluke pravosudnih organa o prihvatanju podnetih pismena. potenciraju probleme i loãe sprovedene aktivnosti. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu Znaåajna je saradnja policije sa drugim dræavnim organima. Nevladine organizacije koje se bave bezbednoãñu saobrañaja su nezaobilazni i nezamenljivi subjekti koji veoma åesto. posebno dece i omladine. Time se obezbeœuje ugled policije kod jednog vaænog dela javnosti. polaganje vozaåkog ispita. a posebno u vezi saobrañajnih nezgoda. priznavanje i izdavanje vozaåke dozvole. uåestalosti i obima izuzetno je vaæna komunikacija saobrañajne policije sa organima pravosuœa. ali se kroz ove komunikacije moæe doprineti uspostavljanju poverenja graœana prema policiji. Po pravilu su kritiåki nastrojeni prema radu saobrañajne policije. preko uviœaja saobrañajnih nezgoda. uåiteljima. kojom je obuhvañeno 62. ãkolske saobrañajne patrole. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Navedene aktivnosti realizuju se zajedno sa vaspitaåima. godine. kriviånih prijava. snaæno utiåe na javni lik saobrañajne policije i treba joj posveñivati posebnu paænju. uz korektnu saradnju sa saobrañajnom policijom. “ãta znaã o saobrañaju”.). izveãtaja i dr. 337 14. a posebno neoptereñeni dnevno politiåkim interesima. gledanje filmova. Primera radi. Zbog svrhe. crtanje. odbacivanju ili zahtevanju dodatnih provera i dokaza. ali se obezbeœuje i koordiniran nastup pred graœanima i formira stav javnosti prema dræavi kao celini. saobrañajne patrole graœana itd.

za ove organizacije znaåi transfer. mogu se opredeliti kao struåna javnost.8. na obostranu korist. Zakonom utemeljena tela za bezbednost saobrañaja (republiåki. ali i pojedinaåno sa licima koja se obuåavaju za vozaåe.) koje bi trebalo da podræi saobrañajna policija. Zahteve i kritiku struåne javnosti. Uspostavÿeni kontakti. od zahteva kvalitetne obuke i propisanog polaganja vozaåkog ispita. gradski i opãtinski saveti za bezbednosti saobrañaja. obrazovne i struåne institucije i organizacije. pre svega u cilju maksimalnog doprinosa bezbednosti saobrañaja. Saobrañajna policija ima poseban interes da uspostavi dobre odnose sa ovom javnoãñu. definisanjem i sprovoœenjem jasnih standarda u oblasti obuke. aæurnim bazama podataka. komisije i druga tela) trebalo bi da budu nosioci i glavni koordinatori aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. omoguñuje stalno struåno vrednovanje i dalji razvoj metoda rada saobrañajne policije. Ovde postoji i znaåajan prostor za unapreœenje odnosa saobrañajne policije i struåne javnosti. ali i da dobije njihovu pomoñ i podrãku u svom radu. da otklanja sve nepravilnosti. AMSS ima uspostavljenu infrastrukturu i odnose sa javnoãñu (redovne konferencije za medije. P. Preko tela za bezbednost saobrañaja policiji se pruæa moguñnost da utiåe na rad ostalih subjekata. a za saobrañajnu policiju prihvatanje struånih znanja. prostor u radio i TV emisijama. Ovo doprinosi unapreœenju rada saobrañajne policije. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. teorijskih i praktiånih modela bezbednosti saobrañaja. na struånim osnovama zas338 14 . prostor u novinama i sl. koje u svom delokrugu rada daju struåni doprinos poboljãanju bezbednosti saobrañaja. obrazovnim i struånim institucijama. u procesu uspostavljanja dobrih. a pojedinaåne konflikte veãto prevazilazi i ne dozvoli da oni optereñuju odnose saobrañajne policije i javnosti. saobrañajna policija treba da prihvata na konstruktivan naåin. ODNOSI SA STRUÅNOM JAVNOÃÑU Nauåne. pomaæe saobrañajnoj policiji u izgradnji njenog struånog autoriteta. Zato dobra saradnja i komunikacija sa struånom javnoãñu. Saradnja sa nauåno. Veoma je znaåajno da policija otvoreno nastupa prema ovoj javnosti. Saobrañajna policija bi trebalo da svojom infrastrukturom. Saradnjom sa Auto-moto savezom. principijelnim odnosom. struånim kadrovima i prisustvom na terenu podræava aktivnosti ovih tela. Daljim razvojem ove saradnje moæe se doprineti unapreœenju odnosa saobrañajne policije i javnosti. U centrima za obuku vozaåa saobrañajna policija uspostavlja odnose sa organizacijom. ponekad su optereñeni izraæenim interesima pojedinaca u procesu obuke i polaganju vozaåkih ispita. a posebno sa sluæbom informacija i pomoñi vozaåima. Ovo se moæe postiñi samo struånim i savesnim radom. koordinarno se informiãe opãta javnost o saobrañajnim uslovima na putu i obeleæjima bezbednosti saobrañaja. struåna udruæenja. ustanove i asocijacije. koji odstupaju od opãtih interesa.Lipovac.

osnovni razlog za iskljuåenje pijanog vozaåa iz saobrañaja. Preko institucionalizovane javnosti. Svako ovlaãñenje saobrañajnog policajca je odmereno i u skladu je sa potencijalnom opasnoãñu koju izaziva pojedini prekrãaj. u primeni ovlaãñenja i izvrãavanju poverenih zadataka. Detendologija. naåelo zakonitosti. ali i pridræavanje izvesnih opãtih naåela. Osnovni cilj nije kaænjavanje graœana i namicanje prihoda u dræavnu kasu. 8-4. putnika u njegovom vozilu i drugih uåesnika u saobrañaju.9. moæe da pridobije naklonost i pomoñ javnosti u ostvarivanju osnovnog cilja – zaãtite bezbednosti lica i imovine u saobrañaju.9. nepotizma i drugih zloupotreba poloæaja. OSNOVNA NAÅELA U ODNOSU SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti gradi se svakodnevnim struånim radom. profesionalnim odnosom prema svakom uåesniku u saobrañaju i stalnim unapreœivanjem stanja bezbednosti saobrañaja. ciljeva i odgovornosti saobrañajne policije. je zaãtita njega samog. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti novanih. naåelo humanosti. Sa druge strane. veñ omoguñavanje nesmetanog odvijanja saobrañaja. 339 14. zaãtita æivota i imovine ljudi. Odnos saobrañajne policije i javnosti. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Kreiranje pozitivne slike saobrañajne policije u sredstvima javnog medija i drugim institucionalizovanim oblicima javnosti. naåelo sluæbenosti. Zakonodavac je. K. 2000. Ovo naåelo je temeljno za definisanje svrhe. od kojih su najvaæniji naåelo vladavine prava. kada i kako primenjuje pojedina ovlaãñenja. Primenom ovlaãñenja. Baça Luka. spreåavanje saobrañajnih nezgoda. 5 Lipovac. ukljuåujuñi ljudska prava i slobode. moralnosti i naåelo kulturnog odnosa i korektnosti. saobrañajna policija mora poãtovati liåna prava graœana. saobrañajni policajac spaãava æivote uåesnika u saobrañaju i njihova (i druga) materijalna dobra. ceneñi znaåaj pojedinih prekrãaja za bezbednost saobrañaja. Ovo posebno podrazumeva odsustvo korupcije. Primera radi. odnosa.14. odnosno za njeno funkcionisanje radi zaãtite bezbednosti u drumskom saobrañaju. od vitalnog je znaåaja za ostvarivanje njene funkcije.5 Naåelo vladavine prava podrazumeva da. saobrañajnoj policiji se pruæa moguñnost bolje integracije u zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. br. a posebno mera direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. naåelo stalnosti. Naåelo humanosti podrazumeva dve stvari: – osnovni smisao rada saobrañajne policije je human (zaãtita æivota i zdravlja ljudi i zaãtita materijalnih dobara) i – svaki pojedinaåan odnos saobrañajne policije i graœana proæet je humanoãñu. U svakodnevnom radu saobrañajni policajci ovaj cilj stalno moraju imati na umu i moraju ga prenositi i na uåesnike u saobrañaju. 14. vrlo precizno definisao ko..

sluæbeni odnos se ne sme koristiti za uspostavljanje privatnih odnosa. odnosno sveãñu da su åovek i ljudski æivot najveñe vrednosti. Policajac javno primenjuje ovlaãñenja. voziti ispravno vozilo u skladu sa propisima i sl. Saobrañajni policajac je predstavnik dræave. Saobrañajni policajac je duæan. zakonima i podzakonskim aktima. u svakom kontaktu. niti kaænjava vozaåa za nepoãtovanje propisa koje ni on sam ne poãtuje. Åinjenje prekrãaja. kacigu i druge sisteme zaãtite. veñ i “duh zakona”). pripadnici saobrañajne policije moraju poznavati odredbe svih zakona koje primenjuju. Posebno nije dozvoljeno sluæbeni odnos uspostavljati radi ostvarivanja liånih koristi i privatnih odnosa. Dakle. na ãtetu kvaliteta rada. Saobrañajni policajac mora liånim stavom i ponaãanjem sluæiti graœanima za primer (npr. P. jer bi u suprotnom bilo reåi o homo duplexu. Saobrañajni policajac je duæan da se stalno poziva na zakon i da graœaninu (usmeno i/ili pismeno) saopãtava zakonski osnov za primenu konkretnog ovlaãñenja. Naåelo moralnosti podrazumeva da pripadnik saobrañajne policije mora i sam biti moralan åovek. Nije moralno da policajac opominje. na ishod sluæbenog posla ne smeju uticati: – predhodno uspostavljeni odnosi sa graœanima. profesija i druge karakteristike liånosti. Zakon je predvideo uslove i postupak primene pojedinih ovlaãñenja. niti nedoliåno ponaãanje graœanina ne sme bitno menjati odnos saobrañajnog policajca prema graœaninu. – oåekivani – buduñi privatni odnosi. a posebno obuka vozaåa). Naåelo sluæbenosti podrazumeva da saobrañajni policajac uspostavlja sluæbeni odnos povodom sluæbenog posla i u tim okvirima treba da se zadræi. Da bi struåno radili svoj posao. saobrañajni policajac nikako nije ravnopravan sa uåesnicima u saobrañaju. Meœutim. Naåelo zakonitosti podrazumeva rad u skladu sa Ustavom. odnosno o åoveku koji ima jedne moralne standarde za sebe i druge za sve ostale ljude. Posebno ne sme da se poziva na podrãku dræave pri nezakonitom i nestruånom radu. nacionalna pripadnost. mora i sam koristiti sigurnosni pojas.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Svaki kontakt pripadnika saobrañajne policije i uåesnika u saobrañaju mora da bude proæet idejom humanosti. a posebno mu ne daje pravo da vreœa dostojanstvo liånosti. Posebno je vaæno da saobrañajni policajac uvek poãtuje saobrañajne i druge propise. ali i njihov smisao i stvarnu intenciju zakonodavca (ne samo formu.). Prema ovom naåelu. – socijalni status. Draæava svim raspoloæivim instrumentima ãtiti saobrañajnog policajca u primeni zakonskih ovlaãñenja. S druge strane. U tom smislu. Poãtujuñi saobrañajne propise saobrañajni policajac uåi druge i skreñe paænju na smisao i znaåaj saobrañajnih propisa. Nepotkupljivost i principijelnost naroåito su 340 . Uåesnici u saobrañaju su upoznati sa ovim ovlaãñenjima policije (kroz opãte saobrañajno obrazovanje. Ovo je veoma vaæno zbog ukupne pravne sigurnosti graœanina. poãtovati dostojanstvo graœanina i na ljudski naåin se odnositi prema njemu. saobrañajni policajac u primeni ovlaãñenja ne sme da istiåe ovu svoju ogromnu nadmoñ. unapred je definisano kada i kako saobrañajni policajac moæe primeniti koja ovlaãñenja.

Naåelo stalnosti govori o potrebi stalnog rada na odnosima javnosti prema policiji. zakon i podzakonski akt bi trebalo da predvide jednostavno otkrivanje i eliminisanje svih zloupotreba od strane saobrañajne policije. kao i upoznavanje sa njima svih uåesnika u saobrañaju su osnovni preduslovi za uspostavljanje dobrih odnosa saobrañajnog policajca i javnosti. ali ima i znaåajnih specifiånosti. Komunikacija saobrañajnog policajca i graœana je sliåna svakoj drugoj komunikaciji. Uspeh komunikacije umnogome zavisi od naåina komunikacije. moraju biti zadovoljni. pre svega u interesu bezbednosti saobrañaja. Ovo se moæe ostvariti stalnim isticanjem smisla ovlaãñenja (zaãtita æivota i dobara) i zakona (policajac je duæan i ovlaãñen da primenjuje zakon). za sve situacije u saobrañaju. da bude unapred upoznat sa zapreñenim sankcijama i da snosi posledice prekrãaja. tako da to bude efikasno i jednostavno. bar sa formalno-pravne strane. pri njihovom osnovnom osposobljavanju i pri kasnijem usavrãavanju. Sa druge strane. Policajac je duæan da. a posebno ostali graœani. Odnosi sa javnoãñu i javni lik sluæbe saobrañajni policajci moraju stalno imati u vidu. Naåelo korektnosti i kulturnog odnosa je u osnovi svakog odnosa izmeœu ljudi. Ove pretpostavke omoguñuju. makar toliko je vaæan naåin komuniciranja. ovaj odnos se veoma lako ruãi i kvari. Pozitivan odnos javnosti prema saobrañajnoj policiji gradi se dugo i teãko. policije uopãte i druãtva u celini. Sa druge strane. uslova i sredstava za njihovu primenu u pozitivnom zakonodavstvu. tako i u privatnom æivotu. Svaki prekrãilac saobrañajnih propisa bi trebalo da bude zaãtiñen kao liånost. kroz analizu konkretnih primera stalno razvijaju veãtinu uspeãne komunikacije.9. u skladu sa zakonom. Precizno utvrœivanje ovlaãñenja saobrañajne policije. Samo saobrañajna policije åiji pripadnici su pojedinaåno moralni i u javnosti poãtovani ljudi moæe zadobiti poverenje javnosti. Rukovodeñi kadar mora stalno istraæivati javno mçeçe. primeni predviœena ovlaãñenja koja podrazumevaju i represiju ili prinudu. Koliko-god efikasnost posla zavisi od struånosti saobrañajnog policajca. Odgovarajuñim reãenjima bi trebalo u potpunosti zaãtititi pripadnike saobrañajne policije koji svoja ovlaãñenja primenjuju u skladu sa zakonom. Ovo je interes svakog saobrañajnog policajca. åak i ukoliko su naåinili prekrãaj saobrañajnih propisa.14. 341 14. Naåelo zaãtite i sigurnosti se odnosi na saobrañajnog policajca i na graœanina. kako na duænosti. Saobrañajnog policajca bi trebalo da doæivljava samo kao lice koje primenjuje pravo. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Kulturi i lakoj komunikativnosti policajca mora se posveñivati paænja pri izboru saobrañajnih policajaca. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti vaæna moralna naåela kojih treba da se dræe saobrañajni policajci. predvidi vrstu i naåin primene ovlaãñenja. Ovo je posebno vaæno u odnosima saobrañajne policije i javnosti. i u ovim situacijama graœani prema kojima se primenjuju ovlaãñenja. Zakon bi trebalo da. Saobrañajni policajci su duæni da o ovome stalno vode raåuna i da. analizirati ga i brzo izvlaåiti pouke i reagovati. da se graœani u kontaktima sa saobrañajnom policijom ne oseñaju ugroæenim ili bespomoñnim. Navedena naåela su samo pokuãaj da se definiãu smernice i osnovni standardi za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. u skladu sa zakonom. Meœutim.

odnose sa javnoãñu treba stalno da prati. podræavaju ih i kada nisu u pravu. 342 . – U struånom usavrãavanju buduñih saobrañajnih policajaca posveñivati posebnu paænju kulturi komuniciranja i odnosu saobrañajne policije prema javnosti. a stareãine da ih stalno podseñaju s ciljem ãto doslednijeg poãtovanja tih naåela. analizirati loãe primere. U naãim uslovima. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. – U procesu kontrole nad radom saobrañajnih policajaca otkrivati i sankcionisati primere koji negativno utiåu na odnos saobrañajne policije i javnosti. moguñe je poboljãati i proãiriti postojeñi skup mera i aktivnosti u cilju unapreœenja i poboljãanja odnosa saobrañajne policije i javnosti. poniæavanje liånosti i sl. moralnosti i drugim vrlinama kandidata. – U svakodnevnom radu posebnu paænju posveñivati dobroj komunikaciji (kritiåki sagledavati iskustva.Lipovac. Mnogo greãe stareãine koje nekritiåki povlaœuju svojim radnicima. a) U prvu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Dobra selekcija buduñih saobrañajnih policajaca pri kojoj se vodi raåuna o izgledu. – Saobrañajni policajci moraju da budu upoznati sa osnovnim naåelima.10. UNAPREŒENJE ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Saobrañajna policija.). isticati i nagraœivati dobre primere itd. sa visokim nivoom zaãtite bezbednosti u saobrañaju ukazuju na kontinuitet stalne paænje i odræavanja dobrih odnosa sa javnoãñu.) eliminiãe. uvaæavati graœanina. P. kulturi. istraæuje i razvija. destimulisati ili åak kaænjavati greãke. Ovako se nanosi nenadoknadiva ãteta odnosu saobrañajne policije i javnosti. temperamentu. Ovo ispravlja negativne stavove i moæe ih pretvoriti u izrazito pozitivne u veñini sluåajeva. lopovluk. – Pravedno i pravovremeno postupati po svim prigovorima graœana (obaviti korektan razgovor. 14 Mogu se razlikovati dve grupe mera i aktivnosti koje doprinose pozitivnom odnosu javnosti prema saobrañajnoj policiji. greãke se dogaœaju – treba ih priznati i javno saopãtiti. po potrebi se izviniti i nadoknaditi nastalu ãtetu). a na ãtetu graœana. pa makar i po cenu da pojedince rasporedi na druga radna mesta ili suspenduje itd. – U procesu redovnog struånog usavrãavanja razvijati veãtine dobre komunikacije. Iskustva saobrañajnih policija u razvijenim zemljama. Naime. – Policija mora biti spremna da izrazito negativne primere (zloupotreba. i to: a) mere koje se tiåu pojedinaånog odnosa svakog saobrañajnog policajca prema graœaninu i b) mere koje se tiåu odnosa institucije (policije) prema javnosti.

najznaåajnije izvode iz analiza 6 U razvijenim zemljama. za kritiåka miãljenja. dobra saradnja sa radio i TV stanicama koje se bave bezbednoãñu saobrañaja. za savete. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti b) U drugu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Uspostavljanje i osmiãljen rad organizacione jedinice MUP-a koja bi se bavila odnosima sa javnoãñu (public relations units) moæe mnogo doprineti razvoju ovih odnosa. Trebalo bi teæiti da preteæni deo posla sobrañajne policije bude prevencija. realizuje preventivno – propagandni rad u bezbednosti saobrañaja. Tako bi saobrañajni policajci shvatili znaåaj odnosa sa javnoãñu. rad ãkolskih saobrañajnih patrola i saobrañajnih patrola graœana. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . postavlja razliåita obaveãteça (panoe sa fotografijama sa uviœaja.. ali bi se otvorio i prostor za zanimljivosti. – Internet prezentacija MUP-a je obavezan deo uspeãnih odnosa policije i javnosti. za prigovore. odnosno po jednog odgovornog radnika iz svake linije rada. policiji ili saobrañajnoj policiji koji bi mogli poremetiti uspostavljene odnose sa javnoãñu). 343 14. Tako ñe javnosti stalno skretati paænju da saobrañajna policija ãtiti graœane i graœanima odgovara za svoj posao. Saobrañajna policija bi redovno aæurirala podatke o stanju i problemima bezbednosti saobrañaja. – Saobrañajna policija bi trebalo da dobro osmisli i. u skladu sa zakonom. Ovu prezentaciju bi trebalo dobro osmisliti i profesionalno pripremiti.10. a i rad ostalih pripadnika saobrañajne policije usmeravaju ka prevenciji. primetili da se rukovodstvo ozbiljno bavi ovim odnosom i saznali kako pojedini incidenti utiåu na ove odnose. Portparol MUP-a i predstavnici saobrañajne policije treba da iznose podatke o bezbednosti saobrañaja i struåno ih tumaåe. a za aæuriranje bi trebalo zaduæiti Portparola MUPa. za sugestije itd. – Redovne konferencije za ãtampu. pri stanicama saobrañajne policije deluju posebna odeljenja koja se bave preven- cijom. a ne da se rad svede na represiju. sa preduzetim merama i postignutim rezultatima. redovna saradnja sa novinama i åasopisima trebalo bi da omoguñi upoznavanje najãire javnosti sa problemima bezbednosti saobrañaja. predlaæu mere i aktivnosti. na istaknutim mestima. Posebno bi trebalo razvijati i uvaæavati kritiåki odnos prema radu policije. – Policija bi trebalo da. Sa osnovnim rezultatima bi trebalo da bude upoznat svaki saobrañajni policajac.14. otvoriti moguñnosti dvosmerne komunikacije i objaãnjavanja svakog postupka saobrañajne policije i td. analiziraju i predoåavaju rezultate. – Policija bi trebalo da organizuje nepristrasno kontinuirano istraæivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti.6 Posebno je vaæan rad sa najmlaœima (u predãkolskim ustanovama). Ovim istraæivanjima i osmiãljavanjem aktivnosti trebalo bi da se bave najviãi rukovodioci policije i posebna organizaciona jedinica MUPa (portparol MUPa). Ova odeljenja zapoãljavaju znaåajan broj ljudi. Nezavisni struånjaci bi trebalo da organizuju redovne (godiãnje ili ãestomeseåne) i vanredne ankete (posle nekih dogaœaja u dræavi.

policija se mora prilagoœavati javnosti i zahtevima transformacije policijske organizacije i naåina rada. Smatra se da se tako najupeåatljivije i najefikasnije upozorava uåesnik u saobrañaju na opasnosti koje mu prete. preduzeña za puteve. za prosperitet saobrañajne policije i zbog bezbednosti saobrañaja. nevladine organizacije itd. ta da se otvori graœanima. prevoznici. U nekim zemljama se primenjuju i mere zastraãivanja tako ãto se teãko oãteñena vozila izlaæu kraj puta uz naznaku broja mrtvih i ranjenih. prave se video spotovi i sl. jer se tako udaljava javnost od policije. za dobrobit graœana. Nerealno je oåekivati brzo uspostavljanje odnosa punog poverenja.) i da im pomaæe u radu. graœana. merama.7 Saobrañajna policija. 7 Negde ova upozorenja i zastraãivanja imaju zaista drastiåan oblik. privrede. struåno tumaåi i objaãnjava graœanima izmene i dopune saobrañajnih propisa. a posebno deci. sigurnije i efektnije obavÿaçe poslova. sadræajima. razliåitih organizacija i udruæenja. Trebalo bi zadobiti podrãku najãire javnosti za navedeni program. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 stanja bezbednosti saobrañaja i sliåno) radi upozoravanja uåesnika u saobrañaju. tehniåki pregledi. podacima o ukupnim posledicama i uzrocima nezgode. U cilju unapreœivanja odnosa sa javnoãñu. Postoji veliki prostor za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. Odnosi saobrañajne policije i javnosti moraju se izgraœivati na temeljima obostrane potrebe. nizak nivo saobrañajne kulture i socio-ekonomske uslove æivljenja. nauåne i struåne ustanove. sa sveæim mrljama krvi. umnoæavaju se veliki bilbordi æivih boja koji upozoravaju na opasnost. Ova saradnja se ne sme svesti na inspekcijsko tehniåki nadzor. istog dana izlaæu na najprometnijim raskrsnicama. Suãtinski je vaæno da svaki pripadnik saobrañajne policije shvati da mu dobri odnosi sa javnoãñu omoguñuju bolje. primenom ovlaãñenja i sredstava prinude. P. Zato javnost treba upoznati sa potrebom strateãkog pristupa i donoãenja nacionalnog programa bezbednosti saobrañaja sa jasno definisanim ciljevima. Tako se. 344 . reãi problem bezbednosti saobrañaja nisu realna. primera radi. Za ovo je potrebno aktivno uåeãñe policije i dræavnih organa. obavezama i odgovornosti svih åinilaca bezbednosti saobrañaja. koji bi trebalo. uz aktivnu podrãku sredstava mas medija. u narednom periodu iskoristiti. Saobrañajna policija bi trebalo da aktivno saraœuje sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja (auto-ãkole. organizacijom. Saobrañajna policija bi trebalo da uåestvuje u raznim manifestacijama i proslavama. u svakoj prilici. uz bilbord sa imenima uåesnika. u Tokiju vozila koja su slupana u najteæim saobrañajnim nezgodama. Oåekivanja da saobrañajna policija samostalno.Lipovac. imajuñi u vidu postojeñe stanje saobrañajnog sistema. Na ovo ukazuju i iskustva zemalja koje su proãle kroz sliåne procese razvoja.

Efikasnost. Defendologija. Rutgers University Press. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Woodhull. Kavran. J. Milicionarski odnosi sa javnoãñu. J. Policijska akademija. Æ. Boston. Bezbednost saobrañaja. Beograd. 2006. 1997. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. Peåar. 3/1980. B. 345 14. SSUP... D. Nauka o policiji. Beograd. 2001. G. B. Lipovac. Skopljak.. i Miliniñ. S.. i Skalar.. Keãetoviñ.393).Literatura Literatura Bayley. Reforma. 2002. K. Komitet ministara saveta Evrope. 112 Cox. 1985. The Police Journal. Police: Practicies.. Banja Luka. 2006. i Keãetoviñ. H. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Pantazijeviñ. (seminarski rad). Odnos saobrañajne policije i javnosti. K. (seminarski rad). Trening. Bezbednost. 1998. Preporuka (2001) 10. D.V. Zbornik radova (383 . 2001. New Brunswick. Milosavljeviñ. 2000. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. 4. Beograd. Jaker. Novi Sad. A..A Comparative International Analysis. 1973. Odnos policije i javnosti (projekat).. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici. Patterns of Policing . Strazburg. No3. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Æ. M. 2002.. Traffic Safety Reference Guide. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. K. Beograd.. Minnesota Institute of Public Health. Javna uprava.. Problems.. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 1998. Beograd. No 8-9. Allyn & Bacon. Lipovac. 1994. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja. Policijska sluæba i odnosi izmeœu policije i javnosti. Perspectives. Izbor. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. April 1995. 2003. Police Verbal Responses From Public Image. Lipovac. V. 1996. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Articles About Traffic Police Corruption. National Highway Traffic Safety Administration. S. Cvetkoviñ.. Evropski kodeks policijske etike. 1997. V. p.

1. vrste patrola 15.3. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije .2.15. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15. Odreœivanje potrebnog broja policajaca 15. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15.4. Patrolna sluæba.

Kontrola i regulisanje saobrañaja. Obiåno pokrivaju manji prostor u blizini kritiånih raskrsnica. motociklom. Za prevoz pripadnika peãaåkih patrola mogu se koristiti vozila javnog prevoza ili se policajci mogu prevoziti svojim vozilima do patrolnog reona (u tom sluåaju bi trebalo planirati da se patrola zavrãava na mestu gde je i zapoåeta). nepoãtovanjem reæima saobrañaja.. kod organizovane kontrole poãtovanja svetala na semaforu. biciklom.15.3 123 Peãaåke patrole su veoma åeste u naseljima. 3 Na primer. VRSTE PATROLA Osnovna delatnost stanice policije (saobrañajno policijske ispostave) organizuje se i odvija kroz rad patrolne sluæbe. Peãaåke patrole mogu odliåno da obavljaju i poslove spreåavanja i otkrivanja kriminala. New York. Beograd. a patrolni policajac predstavlja prvu liniju odbrane od kriminala i kriminalaca. 349 15. 2 Miletiñ. a drugi policajci da zaustavljaju vozila posle raskrsnice itd. Moæe se oåekivati da jedna patrola pokrije duæinu ulica od 5 do 20 km. Ako patrolni reon nije u blizini stanice policije. 2000. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . kod regulisanja i kontrole saobrañaja u zoni sloæenih raskrsnica mogu dva policajca da jednovremeno koordinirano reguliãu saobrañaj. a izuzetno i viãe ljudi koji su organizovani u jedan tim. 1999. putniåkim vozilom i helikopterom. u zavisnosti od toga da li se vrañaju istim putem i kakve aktivnosti realizuju. 1 Leonard and More. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.1 Patrolna delatnost se moæe vrãiti peãice. odnosno zaãtite javnog reda i mira. Peãaåke patrole mogu da doœu do izraæaja u uslovima saobrañajnih guævi. mesta sa åestim nepravilnim parkiranjem. Police Science Series.2 Patrola obiåno ima jednog ili dva policajca u svom sastavu. Police organization and management. onda se odreœuje posebna autopatrola koja odvozi i dovozi policajce iz peãaåke patrole u stanicu. B. a da treñi policajac kontroliãe saobrañaj. PATROLNA SLUÆBA. Patrolna sluæba je osnovna udarna snaga policije. Patrolna delatnost je osnovni naåin organizovanja rada saobrañajne policije s ciljem da se obezbedi plansko prisustvo uniformisanih pripadnika policije na putu i u saobrañaju.1. jedan ili viãe policajaca mogu da prate stanje semafora na prilazima raskrsnici. nepropisnim kretanjem peãaka itd.

motociklistiåka patrola moæe da preœe od 100 do 300 km. opasnih mesta ili mesta sa izraæenim problemima protoånosti. Motociklistiåke patrole nisu pogodne zimi i u vreme padavina. kontroli i regulisanju saobrañaja u mestu. savremeni motocikli i neophodna oprema su priliåno skupi. rad u biciklistiåkoj patroli je zdrav za policajce. spora vozila na putu. Ipak. Automobilske patrole su najåeãñe u naãim uslovima. kako bi se zaãtitili od vetra pri velikim brzinama. u peãaåkim zonama. u zavisnosti od vremena posveñenog nadzoru. 350 . U letnjim uslovima kada je veoma toplo i sparno policajci u motociklistiåkim patrolama su priliåno ugroæeni. padavine. (ne pravi buku. Biciklistiåka patrola moæe uspeãno da pokriva od 10 do 50 km puta. P. uåestvuju dva policajca: voœa patrole i pratilac. Ove patrole nisu poæeljne u uslovima ugroæene bezbednosti biciklista (noñ. zastoji na putu. u stambenim oblastima. ne zagaœuje okolinu izduvnim gasovima. U njima. a doprinosi i åeãñem krãenju zakona od strane drugih uåenika u saobrañaju. blokade puteva i sl. a posebno u uæem gradskom jezgru. ne ugroæava peãaåki saobrañaj). efikasna je i vrlo ekonomiåna (nema potroãnje goriva). a onda mokri nastavljaju voænju.4 U najrazvijenijim zemljama biciklistiåke patrole su veoma popularne i ãiroko prihvañene u svim uslovima. u uslovima gustog saobrañaja bræa je i efikasnija od autopatrola). po pravilu. brz saobrañaj motornih vozila na uskim putevima bez izgraœenih biciklistiåkih staza itd. ekoloãki je prihvatljiva u svim uslovima. stariji i iskusniji saobrañajni 4 Zato su åeste situacije da se u parkovima i drugim zonama u kojima je zabranjen saobrañaj motornih vozila mogu sresti samo policijska vozila. Savremeni motocikli omoguñavaju kretanje vrlo velikim brzinama. pa su ove patrole pogodne i za autoputeve i druge brze saobrañajnice. u kontroli saobrañaja na raskrsnicama i odabranim zonama i sl. a posebno u uslovima sve oãtrijih zahteva za zaãtitom æivotne sredine. u parkovima i u posebno zaãtiñenim – ekoloãkim zonama. Vrlo su povoljne u uslovima saobrañajnih guævi. po pravilu. u kontroli peãaåkog saobrañaja. Motociklistiåke patrole su veoma vaæan naåin patroliranja. Stareãina odreœuje sastav patrole. u naãim uslovima. U toku jedne smene. Ovo nepoãtovanje zakona i opãteprihvañenih normi ponaãanja negativno utiåe na ugled policije.). Nezamenljive su u uslovima oteæanog pristupa (uske ulice.Lipovac. Mada je potroãnja goriva manja nego kod putniåkih vozila. odnosno ulica. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Biciklistiåka saobrañajna patrola ima velike prednosti u odnosu na ostale vidove patroliranja. priliåno je nezavisna i samostalna (ne zahteva poseban prevoz do patrolnog reona). u kontroli parkiranja i poãtovanja reæima saobrañaja. biciklistiåke patrole su nepravedno zapostavljene kao staromodne i nepraktiåne. Konaåno. pri kretanju oni koriste teãke koæne skafandere ili drugu odeñu i kacige. Ova patrola je vrlo pokretljiva (bræa je od peãaåke patrole. gust saobrañaj. Stareãina odreœuje i voœu patrole koji je. Biciklistiåke patrole mogu da “veæu” nekoliko bliskih raskrsnica. Naime. Kada stanu da kontroliãu sobrañaj vrlo brzo se oznoje. pa se u tim uslovima slabije koriste. jer obezbeœuje redovne fiziåke aktivnosti. Ovo veoma åesto ugroæava zdravlje policajaca na motociklima. uslovi smanjene vidljivosti.

Specijalizovane saobrañajne patrole se formiraju radi izvrãavanja posebnih zadataka kontrole saobrañaja. Vozilo se koristi za zaklon od vremenskih nepogoda i moæe nositi kompletnu opremu. 5 Miletiñ. velika prekoraåenja brzine i sl. lica koja patrola privodi kod sudije za prekrãaje. S druge strane. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Patrolna sluæba. One nisu vezane za pojedine reone ili sektore.) ili po potrebi (u vreme vaãera. za blagovremeno i uredno izveãtavanje. 1999. Helikopterske patrole imaju najveñu preventivnu ulogu i najznaåajnije doprinose poãtovanju propisa na putevima koje pokrivaju. Helikopterske patrole se koriste vrlo selektivno s ciÿem dopunjavanja ostalih patrola. Autopatrole se obiåno koriste na otvorenim putevima. otkrivanja i snimanja odreœenih vrsta prekrãaja (posebno nepropisna preticanja. da se obezbedi moguñnost kvalitetnog videosnimanja saobrañajnih prekrãaja. Voœa patrole je odgovoran za izvrãavanje zadataka. kao i za brz dolazak na lice mesta saobrañajnih nezgoda. mobilne i stacionarne. U zavisnosti od naåina rada. vrste patrola policajac. Povremene saobrañajne patrole rade povremeno i po potrebi: u jednom periodu u toku dana (ujutro i u vreme saobrañajnih guævi). u bolnicu ili u prostorije radi treænjenja. ugroæeni uåesnici u saobrañaju i sl. Zbog ekonomske krize. u vreme turistiåke sezone. Zato je neophodno da se njihov rad dobro isplanira. saobrañajne patrole mogu biti: redovne.). da se obezbedi neprekidna komunikacija sa patrolama na zemlji koje ostvaruju neposredan kontakt sa uåesnicima u saobrañaju (vrãe neposrednu kontrolu saobrañaja. helikopterske patrole su veoma skupe. Pogodne su i za vreme padavina i loãih vremenskih uslova.). U vozilu se mogu prevoziti i druga lica: ålanovi peãaåke patrole ili drugi policajci.5 5 Redovne saobrañajne patrole su najåeãñi oblik vrãenja patrolne delatnosti i obiåno se vezuju za odreœeni sektor ili reon (naselje.15. danas su helikopterske patrole svedene na minimum. kombinovane (meãovite).). a posebno za vreme smena turista i sl. Po pravilu se koriste u uslovima vrlo intenzivnih saobrañajnih tokova na magistralnim putevima. Beograd. u toku sedmice (u dane vikenda. sportskih i drugih priredbi itd. za prevoz povreœenih u najopremljenije zdravstvene ustanove i sl. radi nadzora. specijalizovane. toku pijaånog dana itd. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . u toku godine (u vreme dræavnih i verskih praznika. prañenja. povremene. B.. za materijalno tehniåka sredstva. Helikopterske patrole su imale izuzetne rezultate u letnjim turistiåkim sezonama kada su vrlo kvalitetno pokrivale najznaåajnije putne pravce u zemlji. deo naselja ili deonica puta) i za ustaljeni raspored smena. Pratilac ravnopravno uåestvuje u izvrãavanju zadataka i pomaæe voœi patrole koji rukovodi poslovima. Helikopteri su vrlo pogodni u uslovima saobrañajnih zastoja i blokada. 351 15.). Viãa ãkola unutraãnjih poslova. uzimaju podatke o vozilima i licima radi kompletiranja Zahteva za pokretanje prekãajnog postupka itd.1. demonstracija. Automobilska patrola moæe da preœe od 100 do 300 km u toku smene.

). veñ mogu biti angaæovane na celom podruåju koje pokriva organ unutraãnjih poslova (stanica policije ili policijske uprave) ili na podruåju Republike. Ove patrole mogu biti specijalizovane. voænja neregistrovanih vozila. Police Science Series. poreska policija. ali i veliko preventivno dejstvo na bezbednost saobrañaja. pograniåna policija). voænja u pijanom stanju. grad ili åak celu dræavu (helikopterske patrole). zajedno sa policijom. Ove patrole pomaæu redovnim patrolama. P. imale vrlo pozitivne efekte na spreåavanje kriviånih dela i na ukupnu bezbednost. Kombinovane (meãovite) patrole su sastavljene od saobrañajnih policajaca i policajaca drugih linija rada (kriminalistiåka policija. voænja za vreme zabrane i sl. kontrola tereta. Najåeãñe se lociraju na prilazima gradovima.). ODREŒIVANJE POTREBNOG BROJA POLICAJACA Jedno od prvih pitanja sa kojim se susreñe zajednica je odreœivanje broja policajaca i broja saobrañajnih policajaca (odnosno broja policajaca koji ñe prvenstveno raditi na neposrednoj kontroli i interventnom regulisanju saobrañaja). 15. kontrolu tereta. Obiåno su to kombinovane patrole sa veoma ãirokim zadacima u oblasti bezbednosti (zaãtita javnog reda i mira. u blizini graniånih prelaza. Police Organization and Management. Mobilne saobrañajne patrole su sliåne redovnim patrolama. prañenje odreœenih kategorija vozila. kontrola saobrañaja i sl. 2000. ovo treba shvatiti uslovno i samo kao grubi okvir. ãumska uprava.Lipovac. 352 . posebno obuåene i opremljene za otkrivanje i dokumentovanje pojedinih prekrãaja (za kontrolu brzine. 6 Leonard and More. kontrolu tahografa. U meœuvremenu se komplikovala policijska funkcija u druãtvu i rastao broj i obim zadataka policije. blokade puta. protivpoæarna policija. voænja ukradenih vozila. saobrañajna inspekcija itd.2. na prilazima odreœenim zonama i vaænim objektima. Specijalizovane patrole su vrlo korisne da umanje negativan uticaj lokalnih odnosa i veza policije i pojedinih uåesnika u saobrañaju. obavljaju neke uskostruåne poslove na putu (lekari. kontrolu prolazaka na crveno. ali njihovi izveãtaji mogu sluæiti i za kontrolu pri utvrœivanju stanja na pojedinim sektorima i pri ocenjivanju kvaliteta rada redovnih patrola. Posebno su znaåajne za prevenciju i otkrivanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja: voænja pre sticanja prava na upravljanje vozilom. New York. sudije za prekrãaje itd. predstavnika drugih dræavnih organa (carina. u proãlosti.) ili drugih subjekata koji. Stacionarne patrole su. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 veñ deluju na ãirem prostoru koji zahvata viãe sektora. vojska. kontrolu preticanja) za vrãenje uviœaja itd. Mada je ranije postojalo pravilo:6 “jedan policajac na hiljadu stanovnika”. celo naselje. ali nemaju odreœen reon na kome deluju. Stacionarne patrole su obiåno smeãtene u posebno ureœenim mestima – punktovima na putevima. policija opãte nadleænosti.

problematiåni ålanovi zajednice koje ñe u buduñnosti goniti policija danas se nalaze u ãkolskim klupama.85 ⋅ ---. agresivni vozaåi i dr. Police Organization and Management. n – broj nezgoda sa nastradalim licima na posmatranoj deonici puta u poslednjih pet godina. 1.15. zainteresovanost policajaca za uspeh policijske sluæbe. kradljivci vozila. Odreœivanje potrebnog broja policajaca Naime. 2000. u zavisnosti od globalne podele nadleænosti i ovlaãñenja. organizacija i uspeãnost preventivnog delovanja ostalih subjekata zaãtite. 7 Provalnici. Za uspeãnu realizaciju ovih zadataka znaåajni su: broj policajaca. zahtevanim nivoom bezbednosti8 itd. New York. bezbednosna kultura u druãtvu.7 prostorne i demografske karakteristike prostora koji pokrivamo.000 stanovnika. 353 15.15 ⋅ ---sp np gde su: Ik – indeks kontrole.8 policajaca/1000 stanovnika za gradove od preko 250. cilj policijske organizacije je efikasna i efektna realizacija zadataka koje pred policiju postavlja druãtvena zajednica.000 do 250. ubice. 78 Ispravnije je reñi da ne postoji opãta formula za odreœivanje potrebnog broja policajaca.7 do 1. 1972) predloæeno je koriãñenje indeksa kontrole saobrañaja: s n I k = 0. zdravlje i sposobnosti policajaca. na osnovu dosadaãnje prakse u SAD. prostitutke. rasprostranjenost korupcije. Ipak. nivo ekonomskog i druãtvenog razvoja. 8 Moguñe je uz ogroman broj policajaca ostvariti skoro 100% bezbednost graœana. zavisnici od droge. Zato se svaki policijski stareãina suoåava sa problemom optimalne potroãnje raspoloæivog novca i drugih resursa.+ 0. niti opãteprihvañena veliåina.9 a u zavisnosti od veliåine grada: 2. Na Kongresu o saobrañaju i vezama Jugoslavije (Beograd. obim i struktura saobrañaja. odnos policije i javnosti. vrsta zadataka koji su povereni policiji. kao i da potreban broj policajaca nije fiksna. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Leonard i More navode neke okvire za odreœivanje broja policajaca sa punim radnim vremenom u odnosu na 1000 stanovnika.000 stanovnika i 2. 9 Leonard and More. veza izmeœu napredovanja u karijeri i efikasnosti rada. Ali ovo bi bilo veoma skupo i besmisleno.9 policajaca/1000 stanovnika za gradove od 10. kvalitet i uspeãnost obrazovno-vaspitnog sistema.000 stanovnika Meœu ovim policajcima se odreœuje potreban broj saobrañajnih policajaca (funkcionalna raspodela). Police Science Series. upravljanje policijskom sluæbom i svakim pojedinaånim zadatkom. moral policajaca.5 policjaca/1000 stanovnika za gradove do 10. zakonska reãenja. obuåenost i opremljenost policajaca i policijskih jedinica.2. organizacija policijske sluæbe i svake policijske jedinice. karakteristike putne mreæe.

10 Na ovo treba dodati i voœe sektora (koji rade i rukovode aktivnostima na sektoru).0). prvenstveno. nophodno je obezbediti dovoljan broj kvalitetnih.3. 10 Jankoviñ. Saobrañajni fakultet.15 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje regulisanju saobrañaja. P. onda je posmatrana deonica ravnomerno pokrivena patrolama i ne treba menjati broj policajaca koji su angaæovani na toj deonici. tri i viãe pomoñnika komandira.0). Ako je indeks kontrole manji od jedan (Ik < 1.0). osposobljenih i motivisanih stareãina.Lipovac. sp – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na sliånim deonicama puta u regionu ili na teritoriji stanice. onda je posmatrana deonica slabije pokrivena od proseka. Za uspeãno i efikasno rukovoœenje radom saobrañajne policije. Preporuåuje se da broj stareãina u policijskoj stanici odreœuje. i to: – do 30 radnika – komandir i zamenik komandira. zamenik i dva pomoñnika komandira. – preko 80 radnika – komandir. 2003. 354 . a u zavisnosti od veliåine prostora i obima problematike koju pokriva stanica. i to: – raspodelu prema funkcijama (funkcionalna raspodela). reon ili podruåje) bolje pokrivena saobrañajnom policijom nego prosek. Beograd. dobro odabranih. – od 30 do 50 radnika – komandir. 0. zamenik.. D. pa bi trebalo poveñati broj patrola. odnosno broj saobrañajnih policajaca na toj deonici.85 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje kontroli saobrañaja i 0. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 np – proseåan broj nezgoda sa nastradalim licima na sliånim deonicama u regionu ili na teritoriji stanice u poslednjih pet godina. onda je posmatrana deonica (sektor. 15. s – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na posmatrnoj deonici puta. str. na osnovu broja radnika. pa bi trebalo deo saobrañajne policije prebaciti na ostala podruåja. RASPODELA LJUDSTVA I DRUGIH RESURSA Kada je odreœen broj policajaca neophodno je struåno vrãiti raspodele ljudstva i resursa. – od 50 do 80 radnika – komandir. Ukoliko je indeks kontrole jednak jedinici (Ik = 1. zamenik i pomoñnik komandira. – raspodelu u prostoru (prostorna raspodela). – raspodela prema vremenu (vremenska raspodela). Ako je indeks kontrole veñi od jedan (Ik > 1. 48. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad).

priprema pisanih podnesaka i njihova obrada. rukovoœenje itd. tj. ãto podrazumeva makar jednog policajca u toku 24 sata. Konaåno. a posebno manjih naselja (otvaranjem malih. administraciju. Pri tome treba imati na umu da poslovi bezbednosti saobrañaja nisu iskljuåiva nadleænost saobrañajne policije. Prekrãaji za koje je naplañena mandatna kazna samo se evidentiraju. moæe se odnositi na dva problema: a) raspodela adekvatnog broja policajaca (resursa) na saobrañajne poslove u stanici opãte nadleænosti i b) raspodela ljudskih i drugih resursa u okviru stanice saobrañajne policije. posebne zadatke. ostali poslovi bezbednosti (spreåavanje i otkrivanje kriminala. tj. voœenje evidencija i sl. ali su åeãñe organizovani po sistemu “12-24-12-48”. 24 sata odmora. zaduæivanje i razduæivanje policajaca. obrada i rasvetljavanje saobrañajnih nezgoda. obradu i rasvetÿavanje saobrañajnih prekrãaja.3. U naãim uslovima organizuje se neprekidno deæurstvo u stanici policije. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . preventivnog rada u ãkolama. 12 sati rada (noñ) i 48 sati odmora. 355 15.1. operativnih jedinica koje su dobro prihvañene i imaju odliånu podrãku graœana u manjim mestima). Raspodela ljudstva i drugih resursa 15. ali ne deæura u prostorijama). a u nekim se odvaja 5% do 15% policajaca za poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. zaãtita javnog reda i mira) ñe biti uvek prisutni u radu saobrañajnih policajaca. Po okonåanju postupka policija realizuje neke mere kao ãto je unoãenje mere zabrane upravlja11 U svetu se sve åeãñe prihvata moguñnost da stanica policije radi samo u toku dana. Kod raspodele policajaca u okviru policijske stanice opãte nadleænosti. preventivno-propagandne poslove i rukovoœenje. U nekim stanicama se ne odvajaju posebne snage za saobrañaj (veñ svi policajci imaju nadleænosti i zaduæenja u vezi saobrañaja). ovako se umanjuju troãkovi rada jedinice policije i omoguñuje bolja pokrivenost terena. Ovo je veoma olakãano ãirenjem mobilne i fiksne telefonije. neophodno je pripremiti potrebne dokaze. administracija. tehniåka podrãka.3. a da se noñu angaæuju samo po potrebi (pasivno deæurstvo). Svaki saobrañajni prekrãaj koji uoåi saobrañajni policajac treba evidentirati i obraditi. ne mogu se odvojiti od stanice opãte nadleænosti. Pri raspodeli ljudstva u stanici saobrañajne policije osim patrolne sluæbe. Za prekrãaje za koje se vodi prekrãajni postupak u OUP-u moraju se pripremiti i obraditi dokazi neophodni za pravilno rasvetljavanje i efikasno donoãenje praviånog reãenja. S druge strane. 12 sati rada (dan).15.11 Deæurni policajci mogu da rade u smenama po osam sati. kompletirati zahtev za pokretanje postupka i pratiti prekrãajni postupak. kablovskih i drugih savremenih komunikacionih tehnologija (policija je uvek dostupna. Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa Definisanje funkcionalne raspodele. Sa druge strane. Policijski poslovi podrazumevaju da ih prati odgovarajuña administracija: pisanje izveãtaja o pojedinim poslovima. za prekrãaje za koje ñe biti pokrenut prekrãajni postupak pred sudijom za prekrãaje. Pored saobrañaja tu su i poslovi: kriminala. javnog reda i mira. podrãku policijskim poslovima. Interneta. nasilja u porodici. treba planirati dovoljno ljudi za deæurnu sluæbu. treba imati u vidu da je saobrañaj samo jedan od poslova koje vrãi stanica policije.

P. 356 . Svaki sektor bi trebalo da ima po jednog rukovodioca sektora. raspodela ovog perioda (npr. 12 Zakonom su odreœeni trajanje godiãnjih odmora. pomaæe istraænom sudiji. deo ljudi odsustvuje sa posla zbog bolovanja i drugih razloga (slobodni dani). poveñavaju efikasnost patrolne sluæbe. Za posebne zadatke kao ãto su obezbeœenje. Kod saobrañajnih nezgoda policija kompletira uviœajnu dokumentaciju. 15.3. Svako potcenjivanje ostalih poslova u stanici policije i nerealno oåekivanje da ñe skoro svi policajci biti na raspolaganju za patrole dovodi do problema u efikasnosti i efektivnosti rada. Treba imati na umu to da realizacija svakog posebnog zadatka slabi patrolnu sluæbu. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 nja vozilom i sliåno. ne bi trebalo da oni budu razdvojeni i nezavisni od policijskih patrola. Saradnja sa medijima. Mada ovi policajci moraju biti i posebno obuåeni. minimalno 15 radnih dana u prvom delu) i vreme koriãñenja (od poåetka tekuñe do polovine naredne godine). do nezadovoljstva. veñ je bolje da se menjaju tako da imaju stalni kontakt sa terenom. do poveñavanja optereñenja i stresa. Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa Prostor koji pokriva jedna stanica policije je podeljen na sektore i patrolne reone (oblasti). jer se za ove zadatke odvajaju resursi iz patrolne sluæbe. neophodno je planirati odreœeni broj policajaca za ove poslove. 13 Nema opãteg pravila. Zato je vaæno posebne zadatke ãto åeãñe planirati tako da podræavaju patrolnu sluæbu. Stareãine takoœe predstavljaju deo ljudstva. Minimalno vreme koje se planira za struånu obuku i usavrãavanje je veñe kod policajaca poåetnika i kod stareãina. Na godiãnjem nivou treba planirati odsustvovanja ljudi zbog godiãnjih odmora. stareãina stanice saobrañajne policije moæe raåunati da svakodnevno ima oko 50% do 60% policajaca na raspolaganju za patrole. U proseku. obavlja niz istraænih radnji (obavlja sluæbene razgovore. saradnja sa ãkolama. Ovi poslovi znaåajno pomaæu i podræavaju patrolnu sluæbu. broja i vrste saobrañajnih sektora. akcija pojaåane kontrole i sl. nalaæe sprovoœenje mera. pratnja tereta. Broj rukovodilaca zavisi od veliåine stanice. zaãtitu æivota i imovine. rad sa recidivistima i drugim riziånim grupama uåesnika u saobrañaju su veoma vaæni za ukupnu uspeãnost policijske sluæbe u bezbednosti saobrañaja.2. ali se smatra da bi svaki policajac trebalo svake godine da provede makar 5 dana na struånoj obuci i usavrãavanju. Preventivno propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja su veoma vaæni poslovi u kojima uåestvuju i uniformisani pripadnici policije. Meœutim. rad sa ranjivim uåesnicima u saobrañaju.13 Konaåno. odnosno tuæiocu. Patrolni reon je deo prostora kome je dodeljena jedna ili viãe patrola (jedan ili dva policajca) koja se smatra odgovornom za oåuvanje reda i poãtovanje zakona (javni red i mir). odnosno sa patrolnom sluæbom åine nerazdvojnu celinu. nalaæe veãtaåenja i sl. neophodno je planirati dovoljno ljudi i drugih resursa. U ovo vreme se ne raåuna osnovna obuka za saobrañajnog policajca. loãeg planiranja.12 struåne obuke i usavrãavanja. za prevenciju kriminala. loãe realizacije i netaånih izveãtaja. prikuplja neophodne dokaze.Lipovac.

obima saobrañaja. struktura saobrañajnh prekrãaja i drugih dela.). a posebno kod poåinilaca saobrañajnih prekrãaja ostvariti utisak da se saobrañajni policajac moæe pojaviti uvek i na svakom mestu. 2) kod svih uåesnika u saobrañaju. 3) pribliæno jednako optereñenje patrola na razliåitim reonima u pogledu veliåine oblasti (duæine putne mreæe.). Uvek se mora ostaviti dovoljno prostora za intuiciju i akumulirano iskustvo stareãine. a posebno ako sve ili neke policajce preopteretimo radnim zadacima. Svi ostali poslovi stanice policije treba da budu u najveñoj meri podreœeni ovim zadacima. ali u okviru opãte strategije i taktike policijske sluæbe. Danas se pri podeli na patrolne reone uzimaju u obzir i drugi faktori: broj saobrañajnih prekrãaja. Neki policijski autoriteti smatraju da ne postoji egzaktan metod odreœivanja patrolnih reona. Naime. onda policajci postaju nezadovoljni i neefikasni. saobrañajni prekrãaji i saobrañajne nezgode. Raspodela ljudstva i drugih resursa odnosno za bezbedno odvijanje saobrañaja. polazi se od osnovnog principa da bi patrolni policajci trebalo da budu rasporeœeni po reonima 357 15. vrsta i vremenska neravnomernost saobrañaja itd. åeãñi su zastoji u saobrañaju. jer se pri tome mora voditi raåuna o velikom broju faktora i njihovom razliåitom znaåaju u datim uslovima. On je pojedinaåno odgovoran za stanje na svom patrolnom reonu.15. obima problematike bezbednosti saobrañaja i sl. S druge strane. prema veliåini saobrañaja (pri podeli na patrolne reone vodi se raåuna o veliåini saobrañaja) itd. Tu dolazi do izraæaja decentralizacija policijske funkcije. 4) obezbediti jednako vreme reagovanja na nebezbedne pojave. broj raskrsnica. Pri formiranju patrolnih reona i planiranju patrola trebalo bi postiñi sledeñe: 1) decentralizovati ukupan problem na manje celine. rastu zahtevi da promene sluæbu (da idu iz saobrañaja u druge linije rada. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Pri tome se polazi od stava da je uspeãan rad na patrolnom reonu osnova uspeha rada policijske stanice. 6) pokrivanje celokupne teritorije i svih puteva u skladu sa potrebama za policijskom uslugom. zatim prema duæini putne mreæe (ukupna duæina putne mreæe se podeli na jendake patrolne reone). poåinju izbegavati radne obaveze. na pojedinim reonima javlja se sve viãe problema u odvijanju saobrañaja. U poåetku je raspodela policajaca vrãena prema veliåini prostora (tako da se cela povrãina grada ili staniånog reona podeli na reone jednake veliåine). a posebno na pozive graœana i uåesnika u saobrañaju. broj opasnih deonica i “crnih” taåaka na putu. æale se na neravnopravan poloæaj. kao i da je efektivna patrolna sluæba temelj policijske organizacije. Ukoliko se loãe planira raspodela policajaca na patrolne reone.3. raste sklonost ka korupciji i drugim nezakonitim poslovima. Policajac u patroli prva je linija druãtva u borbi protiv kriminala. gustina uliåne mreæe. pojedinaåna inicijativa. 5) obezbediti moguñnost brze i efikasne pomoñi svakom policajcu i u svakom vremenu od strane drugih policajaca na terenu. da idu u administraciju i sl.

Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa Intenzitet saobrañaja. onda bi trebalo prostornu raspodelu aktivnosti vrãiti na osnovu struåne analize saobrañajnih nezgoda na mreæi puteva i ulica. niti problematika bezbednosti nisu konstantni u toku vremena. Pri tome bi trebalo imati na umu: – trend saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica u dræavi. P.). Zato je neophodno neprekidno prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja: prekoraåenja brzine. Na osnovu analize (ãestomeseånih i godiãnjih) izveãtaja odreœuje se srednji broj poslova po kategorijama i duæina vremena koja je potrebna za obavljanje pojedinih poslova. ali je manji saobrañaj na otvorenim putevima. voænje tehniåki neispravnih i neregistrovanih vozila. 15. raste saobrañaj u turistiåkim centrima. Treba imati na umu to da uspostavljanje novih granica patronih reona moæe doprineti i “migraciji” kriminala u druge. Na primer. pa åak i za pojedine deonice puteva ili smerove saobrañaja na istoj deonici. za pojedine puteve. nepravilno kretanje peãaka i sl. – strukturu saobrañajnih nezgoda prema vrsti i – strukturu greãaka koje najåeãñe doprinose nastanku saobrañajnih nezgoda. nepoãtovanja reæima saobrañaja (prolasci na crveno svetlo.3. Zato je neophodno voditi dobre baze podataka o stanju bezbednosti (saobrañaja) i periodiåno (na period ne duæi od 5 godina) preispitivati granice patronih reona.Lipovac. u regionu i na posmatranom staniånom podruåju. – prostornu raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. neravnomernost po danima u toku sedmice i åasovna neravnomernost u toku dana. Pomenute neravnomernosti su razliåite za pojedine oblasti. U letnjim mesecima (vreme godiãnjih odmora) situacija je obrnuta: raste saobrañaj na otvorenim putevima (posebno na nekim magistralnim putnim pravcima). Ukoliko se primanje zarada moæe vezati za neki pe358 . ali opada saobrañaj u veñim gradovima. odnosno svakog policajca. – vremensku raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Brojni su primeri da je uspostavljanje patronih reona ili sektore doprinelo miru i bezbednosti u tim oblastima. Ukoliko se slabo i nesistemski prate navedena obeleæja bezbednosti saobrañaja.3. u zimskim mesecima veñi je saobrañaj u gradskoj oblasti. voænje pre sticanja prava na upravljanje. Na osnovu neprekidnog i sistematskog prañenja mogu se uoåiti meseåna neravnomernost u toku godine. voænje pod uticajem alkohola. nepoãtovanje zabrana i ograniåenja i sl. neravnomernost po danima u toku meseca. U vreme praznika rastu intenziteti saobrañaja na pojedinim putnim pravcima. Tako se odreœuje radno optereñenje svakog patrolnog reona. slabije pokrivene oblasti. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 proporcionalno problematici i veliåini posla koji treba da obavljaju. Prostorna raspodela poslova na patrolnom reonu ili sektoru se vrãi na osnovu analize obima i strukture problematike bezbednosti saobrañaja.

Na primer.). a na kraju vikenda u smeru ka gradovima. Ova opãta pravila se moraju. malo vozila na putu. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja. nema nepropisnih preticanja. Na primer. Suprotno tome. a u popodnevnim satima je obratno. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ. nepravilno se zaustavljaju i parkiraju i sl. jer nema uslova za preticanje. prema industrijskim i administrativnim centrima. nepravilno se kreñu kolovozom.) vozaåi i drugi uåesnici u saobrañaju åesto åine vrlo opasne prekrãaje: znaåajno prekoraåuju ograniåenu brzinu. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice).3. a u kasnim veåernjim i noñnim satima pojaåava se saobrañaj prema mestima stanovanja. peãaci ne prelaze kolovoz na mestima van obeleæenog peãaåkog prelaza. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice). u nekim saobrañajnim uslovima. nego intenzitetu saobrañaja. prav i pregledan put i sl. 359 15. broj nezgoda naletanja na vozilo ispred je proporcionalan broju prekrãaja nedræanja potrebnog odstojanja izmeœu vozila i sl. ne poãtuju svetlosne signale na semaforu. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja. voze za vreme zabrane. Broj saobrañajnih prekrãaja nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja. jer je saobrañaj veoma gust. broj nezgoda zbog prekoraåenja brzine je proporcionalan broju prekrãaja u vezi brzine. Raspodela ljudstva i drugih resursa riod u toku meseca (poåetak meseca) onda rastu intenziteti saobrañaja u tim periodima meseca. a smanjuje se u veñim gradovima. voze pod uticajem alkohola. U jutarnjim satima intenzivni su saobrañajni tokovi prema gradovima. nema najopasnijih saobrañajnih prekrãaja. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . U dane vikenda raste saobrañaj na otvorenim putevima. Konaåno. a posebno nema nekih vrsta saobrañajnih prekrãaja (npr. Na poåetku vikenda raste saobrañaj u smeru od velikih gradova. za svaki konkretan sluåaj.15. prelaze kolovoz van obeleæenog peãaåkog prelaza. Vremenska neravnomernost u broju i strukturi saobrañajnih prekrãaja i drugih delikata u saobrañaju su sledeñi vaæan ulazni podatak o kome se mora voditi raåuna pri rasporeœivanju patrola na terenu i odreœivanju njihovih zadataka. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ. proveravati redovnim i povremenim analizama intenziteta i strukture saobrañaja. jer je to fiziåki teãko i oåigledno opasno izvesti i sl. u razliåitim uslovima i pri razliåitim intenzitetima saobrañaja menja se struktura saobrañajnih prekrãaja. ne poãtuju znak “stop”. Sa druge strane. broj i struktura sobrañajnih nezgoda su najvaæniji ulazni podatak pri odreœivanju konaånog rasporeda patrola. U ranim veåernjim satima pojaåavaju se tokovi prema rekreativnim i drugim centrima atrakcije. voze pre sticanja prava na upravljanje vozilom. u nekim saobrañajnim uslovima. Istraæivanja pokazuju da se pre moæe tvrditi da je broj nezgoda proporcionalan broju odreœenih prekrãaja u saobrañaju. Suprotno tome.) dogaœa se neproporcionalno veliki broj najteæih saobrañajnih nezgoda. S druge strane. Broj saobrañajnih nezgoda nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja. nema znaåajnijih prekoraåenja brzine. otvoreni putevi sa iznenadnim preprekama i sl. nema saobrañajnih nezgoda ili nema nezgoda sa nastradalim licima (zbog malih brzina i drugih okolnosti).

uspostavljanje partnerskih projekata) i – nadgledanje delotvornosti preventivnih akcija. PLANIRANJE RADA I RUKOVOŒENJE RADOM STANICE SAOBRAÑAJNE POLICIJE 15. zadacima i prihvañenim naåinom rada. – mere s ciÿem pomoñi zemljama u razvoju (obuka osoblja. tako da u periodu najveñeg oåekivanog posla na teren izaœu dve smene.14 a ubacivanjem posebnih patrola u razliåitim vremenima. PRI.15 Ovaj dokument je pripremila meœunarodna organizacija za preventivu na putevima (PRI)16 koja okuplja preko 50 dræava. od 16 do 24 sata i od 0 (24) do 8 sati. Danas se na globalnom nivou razmatraju problemi bezbednosti saobrañaja i donose odgovarajuñi dokumenti meœu kojima je posebno vaæna meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja (International Road Safety Strategy). organizaciju pomoñi povreœenima. promene ponaãanja. zaãtitu æivotne sredine i kvalitet æivota). poveñava se kontrola u pojedinim periodima i ostavlja utisak stalnog prisustva. Naprotiv ona je deo nacionalnog sistema zaãtite koji se usaglaãava i usmerava na globalnom nivou. najåeãñe postoji ustaljen ãablon planiranja patrolne sluæbe u tri konsantne smene. kazne. pomaganje povreœenima u nezgodama. vozila. U naãim uslovima prva smena åesto poåinje od 6 sati. Dokument obuhvata nekoliko vaænih poglavlja: – osnove (osnovni problemi i pravci delovanja). zbog jednostavnosti planiranja. Bolje je da uåesnici u saobrañaju uvek i na svakom mestu oåekuju patrolu. Lisabon. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Patrolna sluæba se najåeãñe planira u tri smene od po osam sati ili u åetiri smene od po ãest sati.Lipovac. Konaåno. – mere (koje su sistematizovane na ponaãanje. puteve. Smene se mogu preklapati. putevi. 360 . razvoj metodologije planiranja. 14 Na primer. 15. ciljevima. Ona deluje u skladu sa zahtevima druãtva i u skladu sa druãtvenim vizijama. White book. P.4. propisi. smene ne moraju da poåinju u isto vreme. od 8 do 16 sati.4.1. Ipak. propise. finansiranje. Planiranje rada saobrañajne policije Saobrañajna policija je jedan od subjekata u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja. 2000. 15 International Road Safety Strategy. a na osnovu izveãtaja visoke ekspertske grupe za politiku evropske bezbednosti na putevima. prañenje efekata preduzetih mera. kako prekrãioci ne bi mogli da shvate sistem planiranja i utvrde pravilo kada je put nepokriven patrolama. Veoma je vaæno shvatiti da saobrañajna policija ne moæe i ne sme delovati izolovano. 16 PRI – La Prevention Routiere Internationale.

ETSC. Preporuke. vizije. Znaåajne meœunarodne organizacije su usvojile svoje strateãke dokumente o bezbednosti saobrañaja. Na osnovu nacionalne strategije donose se nacionalni planovi bezbednosti saobrañaja (obiåno na godiãnjem nivou) koji definiãu zadatke pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. Strazburg. European Transport Policy For 2010: time to Decide. Npr. godine. Evropski savet za bezbednost saobrañaja (ETSC)19 je pripremio Strateãki plan bezbednosti saobrañaja za EU. 2002.. alkohol.20 a EU je usvojila i Prioritete EU u bezbednosti saobrañaja21 i druge dokumente.26 Poslednja dva dokumenta su najvaæniji okvir za planiranje rada saobrañajne policije. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Evropska unija je definisala svoju saobrañajnu politiku do 201018 u kojoj je ocenila sadaãnje stanje transporta u EU i definisala oko 60 mera koje ñe se sprovesti do 2010. ciljeve (dugoroåne i kratkoroåne). problem. 2000. Melburn. 2005. CEMT/CS(2002)7/PROV. 22 Past. Na primer. Brisel. na meœunarodnom planu se usaglaãavaju i strategije policijske prinude u bezbednosti saobrañaja. Australian Transport Council. COM(2000) 125 final. 361 15. 25 The National Road Safety Strategy 2001 – 2010.17 Na nivou velikih regiona vrãi se strateãko planiranje saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. 20 A Strategic Road Safety Plan for the European Union. K. principe i strateãke mere bezbednosti saobrañaja koje ñe se sprovoditi u narednom periodu. Vrnjaåka Banja. 1999. 19 ETSC – European Transport Safety Council. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . 1997. 24 Police Enforcement Strategies To Reduce Traffic Casualties in Europe. 17 National 18 White Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. 2001. 2001. sigurnosni pojasevi i prolasci na crveno).25 Nacionalne strategije definiãu stanje. zadatke u bezbednosti saobrañaja. PRI. Konaåno. Svaka dræava bi trebalo da donese nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. Komitet ministara saveta Evrope.4. 2000. Present and Future Road Safety Work in Ecmt. jer se u njima definiãu i kljuåne oblasti rada u bezbednosti saobrañaja u planiranom periodu (npr. Brussels. Npr. Australija veñ tradicionalno donosi nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. Npr. Zbog izuzetnog znaåaja rada policije u bezbednosti saobrañaja. Lisabon. Strategije bezbednosti saobrañaja. Paper. 26 Lipovac. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. 2000.15. 21 Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Brisel. KEMT (Konferencija evropskih ministara transporta) je donela dokument “Proãlost. na osnovu svih nabrojanih dokumenata definiãe se nacionalna strategija policijske prinude i godiãnji planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja. European Transport Safety Council (ETSC). Evropska komisija. sadaãnjost i buduñnost bezbednosti saobrañaja”22 i druge strateãke dokumente. u Evropi je prihvañen Evropski kodeks policijskog rada23 i Evropska strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja24 u kome su dati okviri i standardi rada policije u saobrañaju. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije PRI je usvojila i Kodeks dobre prakse za izradu nacionalnih strateãkih planova bezbednosti saobrañaja. brzina. 23 Evropski kodeks policijske etike.

a zatim kljuåne oblasti rada. – prijem patrola po povratku sa sluæbe. Krsto Bezbednost saobrañaja 15. B. – otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije obuhvata: – utvrœivanje planova rada (godiãnji. Konkretni planovi rada policije se moraju temeljiti na struånim analizama stanja bezbednosti saobrañaja. okvir koji je definisala zajednica i viãe organizacione jedinice. a zatim da svoje aktivnosti dobro uklopi u rad ostalih subjekata. zadatke i mere koje ñe se preduzimati u posmatranom periodu.. Ovi planovi rada bi trebalo da obuhvate kratak prikaz najvaænijih obeleæja postojeñeg stanja indikatora bezbednosti saobrañaja i saobrañajnih nezgoda. region) i planova policijskog rada na viãem nivou (strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja. P. 27 15 Miliniñ. periodiåni i meseåni planovi) i prañenje njihove realizacije. – struåno osposobljavanje i usvrãavanje radnika stanice. – saradnja sa drugim jedinicama OUP-a itd. – saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja.2. broj kontrola na putu. Vrnjaåka Banja. – izdavanje pismenih nareœenja patrolama (priprema naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka). procenat vozaåa koji voze pre sticanja prava i broj otkrivenih u saobrañaju itd. nacionalni planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja. broj odsustvovanja sa posla. srednja brzina na putu. Policija ima velike moguñnosti i obavezu da pomogne lokalnoj zajednici da prati stanje bezbednosti saobrañaja.4. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. – izrada dnevnih rasporeda sluæbe. procenat uåeãña pijanih vozaåa u saobrañaju. – nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice. da podræi i pomogne strateãko planiranje aktivnosti svih subjekata na lokalnom nivou. 2005. ciljeve. 362 . ali moraju biti usaglaãeni i sa strategijama i planovima lokalne zajednice. planovi rada viãih organizacionih jedinica).). procenat otkrivenih pijanih vozaåa u saobrañaju.27 Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije ñe biti olakãano ako se pripremaju i realizuju planovi rada od godiãnjeg do meseånog nivoa. – instruktivno-kontrolna delatnost. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Neophodno je u planovima predivdeti i kvantifikovati indikatore kojima ñe se meriti uspeh u realizaciji planova (broj radnih sati. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije. broj akcija pojaåane kontrole. Utvrœivanje planova rada. broj prekoraåenja brzine.Lipovac. Planovi rada se prave na osnovu nacionalnih i regionalnih strateãkih dokumenata zajednice (dræava.

Stareãina usmeno obrazlaæe i pojaãnjava svaki zadatak. obuåenost. Na isprañaju se sagledava i ispravnost vozila i opreme u vozilu. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI .. Saobrañajni policajci se staraju da dosledno sprovode postavljene zadatke. pripremljenost patrole za izvrãenje zadataka (da li imaju potrebne obrasce.. pojaãnjava aktuelne dogaœaje znaåajne za izvrãenje zadataka: åita aktuelne depeãe. odnosno pomoñnikom komandira. Mada je Nalog veoma konkretan. S obzirom na oåekivani stepen konkretizacije zadataka u nalogu. i kontrolisati nepropisna preticanja – navesti u izveãtaju rezultate kontrole . nekad se koriste prostorije deæurne sluæbe. Na osnovu meseånih planova i dnevnih rasporeda sluæbe.30 patrolno vozilo zaustaviti posle deonice – skrivena kontrola – . a posebno o stanju indikatora i parametara bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju. Neke stanice imaju posebnu prostoriju za isprañaj patrola. ãtrajkovi.. Otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). Izdavanje pismenih nareœenja patrolama..00 sati. ne ulazeñi dublje u osnove iz kojih su ovi zadaci proizaãli. stanje liåne opreme i naoruæanja. garaæa i sl.4. Isprañaj patrole se vrãi oko 30 minuta pre poåetka patrolne sluæbe.. u raskrsnici ulica . saobrañajne nezgode i drugi zastoji) i nareœuje postupanja saobrañajne 363 15.. blokade. a posebno obratiti paænju na prekrãaje ekstremnog prekoraåenja brzine ..15 vrãiti kontrolu saobrañaja u mestu.. spremnost i motivisanost za izvrãenje konkretnih zadataka. u sluæbenim prostorijama..... rutinski zaustavljati i kontrolisati svako peto.30 do 12.... Ovaj nalog predstavlja konkretizaciju svih planova i rasporeda. veñ voditi raåuna o viãim planovima i konkretnim uslovima. jasno je da rukovoœenje stanicom mogu vrãiti samo iskusni i veoma struåni komandiri. odnosno njihovi zamenici.). neophodno je da stareãina neposredno isprati svaku patrolu. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Izrada dnevnih rasporeda sluæbe. u pravcu neposredno ispred oãtre krivine . Pripremu ovih zadataka treba shvatiti veoma ozbiljno i uvek je raditi u saradnji sa voœom sektora. . od 7.. a posebno kontrolu upotrebe sigurnosnih pojaseva i zaustavljanja na znak “Stop” .. polazak patrole iz stanice u 6.. od 6. i zaustavljati sva vozila koja voze preko 95 km/h – dobro vidljiva kontrola – saåiniti poseban izveãtaj o ekstremnim prekoraåenjima brzine. domonstracije.25 vrãiti nadzor u pokretu nad odvijanjem saobrañaja. da li su shvatili zadatke i sl. . Na isprañaju patrole stareãina neposredno sagledava stanje svakog policajca i njegovu spremnost da izvrãi predviœene zadatke: liåni izgled. Stareãina u dnevnim rasporedima sluæbe konkretizuje zadatke saobrañajne policije za posmatrani dan.. U dnevnom rasporedu se precizno definiãe vreme i prostor rada svake patrole i odreœuju pojedinaåna zaduæenja policajaca...15.. pojaãnjava najvaænije probleme na terenu (aktuelni problemi u saobrañaju. belo. u mestu .. stareãina daje pismene zadatke svakoj patroli u vidu Naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka (patrolni list). Ne treba dnevne rasporede praviti po inerciji (prepisivati iz dana u dan)..00 do 6. vrãiti merenje brzine vozila koja dolaze iz pravca . Stareãina vodi raåuna da zadaci u Nalogu budu u skladu sa svim strateãkim i planskim dokumentima i da budu ãto konkretniji.). u periodu od 11. a ostala vozila zaustavljati samo u prekrãaju . putniåko vozilo. urednost. U nalogu bi trebalo ãto preciznije naloæiti izvrãenje zadataka po vremenu i mestu izvrãenja (npr. umor..45 do 8..

Usmeno izveãtavanje se ostvaruje radio vezom u toku izvrãavanja pojedinih zadataka. izveãtaja deæurne sluæbe. izveãtaja o kontrolnoj delatnosti i neposrednog uvida u izvrãavanje pojedinih zadataka. ako ona obezbeœuje lice mesta. S druge strane. stareãina se na najbolji naåin upoznaje sa stanjem i najvaænijim problemima sa kojima se susreñe patrola u svom radu. pisanih podnesaka. Nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice je veoma znaåajna funkcija rukovoœenja. Kontrolna delatnost se odvija: 28 Izveãtaj o nezgodi popunjava patrola. reãenja o prekrãajima. patrola kompletira ostale pisane podneske i izveãtaje. Izveãtavanje o radu patrole vrãi se pismeno i usmeno. ali je neophodno i da neposredno izlazi na patrolne reone i liåno se uveri u naåin rada policajaca na terenu. 364 .Lipovac. broj i struktura uoåenih prekrãaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 policije. Ostali pisani izveãtaji (npr. staniånih evidencija i drugih dokumenata u stanici. usmenim izveãtavanjem o radu kada stareãina izaœe na lice mesta (radi kontrole ili pomoñi i organizovanja sloæenijih zadataka) i pri predaji sluæbe (posle patrolne sluæbe). U toku sluæbe. Svaka patrola se posle patrolne sluæbe vraña u stanicu i predaje sluæbu stareãini (najbolje je da sluæbu preda stareãini koji je patrolu ispratio u sluæbu). obaveãtenja i drugi pisani dokumenti su najåeãñi pisani oblici izveãtavanja o radu patrole. Posebno korisne informacije dobija na osnovu izveãtaja patrola o patrolnoj delatnosti. Stareãina koristi razne metode da ostvari ãto bolji uvid u rad svoje jedinice i svakog pojedinca u jedinici. Tek kada je uveren da je svaki policajac shvatio zadatke i da ih moæe uspeãno izvrãiti. da bi sagledavao naåin izvrãenja zadataka koje je naloæio. prigovora na rad. odnosno lice koje on ovlasti. stareãina se upoznaje sa radom patrola kroz usmene kontakte putem radio veze. Prijem sluæbe je veoma znaåajan da bi stareãina uspeãno pratio i dobro shvatao stanje i probleme sa terena. P. prijave. izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi). Na osnovu sugestija stareãine. odnosno da bi ove zadatke u buduñnosti bolje prilagoœavao konkretnim moguñnostima policajaca.28 sluæbene beleãke. Instruktivno-kontrolna delatnost. Prijem patrola po povratku sa sluæbe treba da vrãi stareãina. Ovo je i dobra prilika da stareãina shvati koliko su bili realni njegovi planovi i postavljeni radni zadaci. stareãina upravlja stanicom. Patrola kompletira pisani izveãtaj na poleœini naloga i usmeno pojaãnjava stareãini najvaænije aktivnosti. Na osnovu struånog i neprekidnog prañenja stanja u stanici. izveãtaj o upotrebi sredstava prinude. stareãina odobrava izlazak na teren. a drugi organ vrãi uviœaj. prijemom patrola i razgovorom o aktivnostima na terenu. rada administracije. zapisnici o kontroli uåesnika u saobrañaju. Pismeni izveãtaj na poleœini naloga je osnovni vid izveãtavanja o radu patrole i u njega se unose najznaåajnije aktivnosti patrole: broj kontrola. Ovako se zaokruæuje proces planiranja i prañenja rada patrole. tako se uvaæava najvaæniji posao saobrañajne policije – patrolna delatnost. da bi pratio kvalitet rada i posveñenost policajaca svom poslu. preduzete mere u vezi otkrivenih prekrãaja i ostale vaæne aktivnosti. Konaåno.

Kontrolna delatnost se sprovodi na osnovu naloga (patrolnog lista). ukazuje na propuste i daje konkretna nareœenja koja mogu podrazumevati i neposrednu demonstraciju ispravnog postupanja). ostali vidovi obuke u stanici i sl. Stareãina prati struånost policajaca u stanici i planira njihovo usavrãavanje. kada stareãina ostvaruje uvid u rad policajaca. rukovodi praktiånim delovima obuke saobrañajnih policajaca u stanici. a posebno: vrãi selekciju i upuñivanje policajaca na osnovni saobrañajni kurs. niti usmenu primedbu na rad svojih policajaca. odlazak u druge jedinice. usmerava i koordinira rad patrola i deæurne sluæbe. – neposredno na terenu. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije – u stanici (stareãina uz pomoñ deæurne sluæbe neprekidno nadzire rad patrola na terenu. a svojim prisustvom i struånoãñu uliva poverenje meœu policajcima. bira i stimuliãe policajce – mentore da kvalitetno realizuju praktiånu obuku u stanici. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Stareãina jedinice saobrañajne policije. poduåiti ih kako da rade u konkretnim uslovima. – posredno na osnovu izveãtaja i pisanih podnesaka. Zato se podrazumeva da je komandir bio iskusan saobrañajni policajac koji ima veliki ugled meœu policajcima i koji im moæe pomoñi.4. a neãto åeãñe sa patrolom koju åine neiskusni ili policajci na åiji rad se graœani åeãñe æale. – posredno na osnovu prituæbi i prigovora graœana i ostalih saznanja (stareãina ne sme da ignoriãe nijedan prigovor. Veoma je korisno da se instruktivno-kontrolna delatnost realizuje u vreme izvrãenja sloæenih zadataka. U toku godine stareãina bi trebalo da makar jednom izaœe i radi sa svakom patrolom (instruktivno-kontrolna delatnost). prati rad. planira i organizuje stuåno usavrãavanje saobrañajnih policajaca u okviru redovne nastave u jedinici. Obuka policajaca je neraskidivo vezana za njihov rad i tako bi je trebalo i planirati: u godiãnjim planovima rada bi trebalo za svakog policajca predvideti vreme neophodno za obuku (pohaœanje kurseva i seminara u trening centrima. sagledava obrazovne potrebe i upuñuje saobrañajne policajce na specijalistiåke kurseve i seminare. zajedno sa ostalim stareãinama treba da sagledava potrebe i organizuje struåno usavrãavanje polica365 15.15. bez znanja patrole (stareãina sa mesta na kome ga ne uoåava patrola prati rad patrole i stiåe odliåan utisak o kvalitetu rada. o problemima i slabostima koje uoåava). Posebno je znaåajno da komandir stanice planira obuku svih stareãina i da stalno radi na svom ostruåavanju i struånom razvoju. Struåno osposobljavanje i usavrãavanje pripadnika policije je jedan od osnovnih uslova za struåan i efikasan rad saobrañajne policije.). a u liånim kontaktima radio vezom ili na drugi naåin sagledava rad pojedinih patrola i naåin realizacije nekih zadataka). a izveãtaji o kontrolnoj delatnosti treba da pomognu u prañenju i usmeravanju rada policajaca. rad sa policajcima – mentorima u stanici. – naposredno na terenu uz znanje patrole (stareãina dolazi na mesto rada patrole. prati i stimuliãe obuku na kursevima i seminarima. seminari i struåna predavanja u stanici. a posebno sluæbene izveãtaje koji ukazuju na nepropisan i nesavestan rad). Kontrolna delatnost na terenu i rad sa patrolom imaju elemente i instruktivne delatnosti. provere znanja. prima izveãtaj.

mogu se uspeãno reãiti u okviru rada saobrañajne policije. a posebno u suzbijanju kriminala i otkrivanju izvrãioca kriviånih dela. Stareãina bi trebalo da na osnovu uporedne analize stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije stalno unapreœuje rad policije. danas se svako kriviåno delo realizuje i u saobrañaju i uz pomoñ vozila. da pomogne koordinaciju rada viãe subjekata. ali i druge izvore podataka o saobrañajnim obeleæjima (podatke o putevima. da su åeste nezgode u semaforizovanim raskrsnicama. sa kojim posledicama i gde se dogaœaju. dobiti podrãku u opremanju. o ponaãanju uåesnika u saobrañaju. nezaustavljanja na znak “Stop”. Saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajna za efikasan i efektan rad saobrañajne policije. stareãina ñe usmeriti rad na otkrivanje prekrãaja prekoraåenja brzina ili prolaska na crveno itd. Mnogi zadaci iz nadleænosti OUP-a. voænja neispravnih vozila itd. ali i moguñnost rutinske kontrole koja se moæe odliåno iskoristiti za rad na rasvetljavanju brojnih kriviånih dela. da pomogne i olakãa rad drugih subjekata i svoj rad stavi u funkciju zaãtitnog sistema. Ove baze podataka pruæaju ogromne moguñnosti za struåno sagledavanje stanja bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju i trebalo bi ih maksimalno koristiti. prañenje najåeãñih i najopasnijih greãaka u saobrañaju. Tako ñemo zadobiti bolju podrãku zajednice. P. Saobrañajna policija je samo deo jedinstvenog zaãtitnog sistema i to treba stalno isticati i uvaæavati. onda ñe rad saobrañajne policije biti bolje podræan i uvaæavan. Saobrañajna policija ima brojne kontakte sa graœanima. prañenje vrsta nezgoda na putnoj mreæi.Lipovac. Veoma kvalitetne analize stanja mogu se dobiti i od nauånih i struånih ustanova koje koriste baze podataka o nezgodma.). Konaåno. neophodna je saradnja saobrañajne policije sa drugim linijama rada. Na primer. za reãavanje pojedinih dela u saobrañaju. Naime. a posebno za rasvetljavanje nezgoda sa nepoznatim uåiniocima. prolasci na crveno. o ranijim istraæivanjima i sl. o saobrañaju. obuåavanju i u realizaciji svake naãe aktivnosti. tako ãto ñe ga prilagoœavati aktuelnim problemima i izvorima opasnosti. Ovakve karte mogu pomoñi u planiranju i usmeravanju rada. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 jaca opãte nadleænosti (koji nisu zavrãili osnovni saobrañajni kurs) koji se ukÿuåuju u kontrolu i regulisanje saobrañaja. U buduñnosti bi trebalo razviti snimanje i uspostaviti prañenje najvaænijih indikatora bezbednosti saobrañaja (brzine vozila. Saobrañajna policija moæe da podstakne druge subjekte da preuzmu svoj deo odgovornosti. ako analize ukazuju da vrlo velike brzine åesto doprinose nastanku nezgoda. Ako uspeãno saraœuje sa ostalim subjektima. Saradnja sa drugim linijama rada je veoma vaæan zadatak saobrañajne policije. voænja pod uticajem alkohola. Saobrañajna policija je odgovorna za struåno i aæurno voœenje baza podataka o saobrañajnim nezgodama. Tada ñe graœani bolje prihvatati saobrañajnu policiju i pomagati joj u radu. U svakoj stanici saobrañajne policije trebalo bi da se svakodnevno aæuriraju karte saobrañajnih nezgoda na kojima se jednostavno i pregledno prikazuje koje nezgode. Prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije je osnov za uspeãan rad i planiranje rada policije. nadzor nad odvija366 . Sa druge strane. Posebno su vaæni prañenje prostorne i vremenske raspodele saobrañajnih nezgoda.). kada. a rezultati rada bolji.

Literatura njem saobrañaja. 2001. M. International Road Safety Strategy.. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. Pagon. Lipovac. Traffic law Enforcement.. Police Science Series. ali i realizaciju i koordinaciju navedenih poslova rukovoœenja stanicom. voænja neregistrovanih vozila. voænja pre sticanja prava. Miletiñ. bolja iskoriãñenost ljudstva i tehnike. zavisni i meœusobno uslovljeni. 2004. Present and Future Road Safety Work in ECMT. B. Policing in Central ind Eastern Europe. Past. Meãko. Strazburg.. Beograd. smanjuje broj saobrañajnih policajaca i poveñava specifiåan subjektivni rizik kaænjavanja pojedinih prekrãioca (nepropisna parkiranja i zaustavljanja. Canberra: Federal Office of Road Safety. White book. B. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Miliniñ. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. G. 2005. nepoãtovanje reæima saobrañaja itd. B. Uspeãan rad patrole na terenu podrazumeva uspeãan rad svakog policajca u patroli. 1984. 2000. Australian Road Research. Svi nabrojani poslovi se realizuju neprekidno. Pri. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). a Review of the Literature. COM(2000) 125 final. Ljubljana. Literatura Armour. Mada su pojedinaåno objaãnjeni. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. 2003.. ETSC. ovi poslovi su meœusobno isprepletani. D. Beograd. Leonard and More. 367 15. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice. Jankoviñ. 2005. Strategije bezbednosti saobrañaja. Saobrañajni fakultet. 1999. Brussels. 1997. Police Organization and Management.. Lisabon.. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement. Brisel. i Dobovãek.. Vrnjaåka Banja. Komitet ministara saveta Evrope. struåni skup bezbednost saobrañaja na putevima. D. otkrivanje i sankcionisanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja mogu uspeãno vrãiti i pripadnici policije opãte nadleænosti. 2002. Lisabon. jednovremeno i koordinirano u svakoj stanici saobrañajne policije. 53. Facultz of Crminal Justice. K. Vrnjaåka Banja. New York. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja.. Tako se obezbeœuje bolja pokrivenost teritorije. National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. M. Evropski kodeks policijske etike. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima..). seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Preporuke. 2000. 2000. CEMT/CS(2002) 7/ PROV. 2000. Report No. Zaal. 1994. PRI. Monash University. Kontrola i regulisanje saobrañaja.

1998. 2000. Brisel. 1999. P. Road Policing and Traffic. HMIC (Her Majesty’s Inspector of Constabulary) Thematic Inspection Report. 2001. London. The National Road Safety Strategy 2001 – 2010. Australian Transport Council. European Transport Policy for 2010: Time to Decide. Evropska komisija. European Transport Safety Council (ETSC). White Paper.Lipovac. 368 . Home Office. Melburn. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe.

Mesto i uloga voœe sektora i komandira 16.4.3. Poslovi i zadaci na sektoru 16. Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada 16. Dosije sektora .2. SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16.16.1.

Treba razlikovati dve situacije – dve vrste sektora i sektorskog rada: a) bezbednosni sektor na kome se poslovi bezbednosti saobrañaja realizuju u sklopu ostalih poslova i b) saobrañajni sektor na kome se osnovni sadræaj poslova odnosi na bezbednost saobrañaja. ORGANIZACIJA I NAÅIN REALIZACIJE SEKTORSKOG RADA Da bi se unapredio i uåinio ãto efikasnijim rad policije na terenu.16. Poslovi i zadaci na sektoru obavljaju se po linijskom principu. kontrola i odgovornost). koordinacija. Naåelnik SUP-a donosi i Odluku kojom se utvrœuju patrolni i pozorniåki rejoni na sektoru.1997).2. organizuje se po sektorima.1 Ovim aktom su ureœeni organizacija. kojeg donosi ministar unutraãnjih poslova. 1 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru (1. 371 16. internim aktom – Uputstvom. SAOBRAÑAJA .7. obimu problematike i broju angaæovanih ljudi razlikuju se sektor prve kategorije i sektor. pa i rad po pitanju bezbednosti saobrañaja. POSLOVI I ZADACI NA SEKTORU Najznaåajniji poslovi i zadaci koji se realizuju na sektoru su: – zaãtita bezbednosti i ustavnog poretka. 16. Organizaciju i naåin realizacije sektorskog rada u Srbiji je propisan posebnim. Prema veliåini sektora. ali tako da se obezbedi jedinstveno obavljanje unutraãnjih poslova na sektoru (planiranje. Sektor predstavlja prirodnu i bezbednosnu celinu. a moæe da obuhvata podruåje jedne ili viãe mesnih zajednica ili deonice puteva. Naåelnik SUP-a predlaæe (Ministru) podelu podruåja na sektore. usmeravanje. zadaci i naåin vrãenja poslova na sektoru i naåin voœenja evidencija.1. SEKTORSKI RAD U BEZBED.

liåne i imovinske sigurnosti graœana. AMSA. kategorije. – uoåavanje opasnosti na putevima i preduzimanje mera za njihovo otklanjanje.Lipovac. planira i neposredno rukovodi poslovima na sektoru. vozila i drugih uåesnika u saobrañaju. centri za obuku vozaåa. i neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja su osnovni vidovi delovanja na sektoru. Na saobrañajnom sektoru se. – kontrola prelaæenja preko dræavne granice. Na sektoru se angaæuje stalan tim koga åine voœa sektora i odreœeni broj policajaca (najmanje 7 radnika na sektoru 1. 16. – obezbeœenje odreœenih liånosti i objekata i – bezbednost saobrañaja na putevima. predlaæe nagraœivanje i kaænjavanje radnika na sektoru. posebno realizuju i sledeñi poslovi i zadaci bezbednosti saobrañaja: – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja na sektoru. daje predloge. Voœa sektora prati stanje na sektoru. odnosno 5 radnika na sektoru). uåestvuje u planiranju sluæbe i u pripremi zadataka patrolama. Posebno je vaæno da voœa sektora bude stalno angaæovan na istom sektoru. – liåne karte. – obezbeœenje zborova i drugih okupljanja graœana. prebivaliãte i boraviãte graœana i drugo. – spreåavanje vrãenja i otkrivanje kriviånih dela i prekrãaja iz oblasti bezbednosti saobrañaja. dræanje i noãenje oruæja i municije. prati i ocenjuje rad policajaca na sektoru. – regulisanje saobrañaja i pruæanje pomoñi vozaåima i dr. – odræavanje javnog reda i mira. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 – zaãtita æivota.3. preduzeña za odræavanje puteva i dr. – vrãenje kontrole vozaåa. organizacijama i preduzeñima kojima je zakonom povereno vrãenje odreœenih poslova u vezi bezbednosti saobrañaja (tehniåki pregledi. voœa sektora je policajac koji 372 . – obezbeœenje lica mesta i vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. – vrãenje nadzora i obezbeœenje vrãenja vanrednog prevoza na putevima. Radnici na sektoru o svim bezbednosnim pojavama obaveãtavaju voœu sektora. P. na osnovu dobrog poznavanja stanja na sektoru. MESTO I ULOGA VOŒE SEKTORA I KOMANDIRA Patrolna i pozorniåka delatnost. – nabavljanje. na radnim sastancima sa stareãinama analizira stanje na sektoru. – kontrola kretanja i boravka stranaca. putne isprave. – zaãtita od poæara. S druge strane. uåesnicima u saobrañaju. – vrãenje nadzora i pruæanje struåne pomoñi organima. On. pored nabrojanih. izveãtava stareãinu o stanju i problemima na sektoru.).

a posebno u delu koji se odnosi na struåno 2 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. organizovanje. spisak pripadnika policije koji obavljaju poslove na sektoru. dosije pozorniåkog reona. priprema i organizuje radne sastanke sa voœama sektora i odgovarajuñim linijama rada. usmeravanje i kontrola rada na sektoru vrãi se na nivou SUP-a i stanice (odgovoran je komandir).4. Na nivou policijske uprave. Imajuñi na umu osnovnu nameru da dosije omoguñi ãto kvalitetnije prañenje stanja i planiranje aktivnosti na sektoru. – kontroliãe voœenje dosijea sektora. 16. a posebno za voœenje dosijea sektora. koordinira i kontroliãe rad na sektoru. neposredno prati rad i pruæa struånu pomoñ ostalim policajcima na sektoru (posebno kod sloæenih poslova). Planiranje. 373 16.16. treba unaprediti sadræaje dosijea. komandir (rukovodeñi radnik): – predlaæe podelu staniånog podruåja na sektore. podelu sektora na patrolne i pozorniåke reone. – predlaæe broj radnika na sektorima. – obezbeœuje ustaljenost voœa sektora i radnika na sektoru i – obezbeœuje jedinstveno vrãenje poslova na sektoru. Ovo podrazumeva da se u liku voœe sektora stapaju funkcije odliånog policajca koji radi na sektoru i neposrednog rukovodioca.4. pregled preduzeña za ãlepanje i uklanjanje vozila. Meœutim. pregled objekata interesantnih sa aspekta bezbednosti saobrañaja. U Uputstvu2 su utvrœeni najvaæniji sadræaji dosijea saobrañajnog sektora: odluka o utvrœivanju sektora. Dosije sektora neposredno vrãi poslove na sektoru (zajedno s drugim policajcima). vrãi uviœaje najteæih saobrañajnih nezgoda. pregled lica pod pojaåanim nadzorom i lokalnom kontrolom. – planira. do nekih konkretnih podataka o licima i objektima koji su znaåajni za vrãenje poslova na sektoru. skica podruåja sektora. pregled preduzeña za odræavanje puteva sa punktovima zimske sluæbe. pregled servisa i radnji za popravku vozila. U tom smislu. organizuje. preko analize postojeñeg stanja i bezbednosnih procena. pregled vaænijih putnih objekata na sektoru. pregled preduzeña koja raspolaæu dizalicama. ovo treba shvatiti samo kao okvir i minimum sadræaja. bezbednosna procena. – planira. SAOBRAÑAJA . DOSIJE SEKTORA Dosije sektora sadræi propisane sadræaje poåev od odluke o utvrœivanju sektora. pregled vaænijih transportnih preduzeña. On je spona izmeœu stareãine i policajaca – neposrednih izvrãilaca poslova. struåno usmerava. SEKTORSKI RAD U BEZBED. pregled objekata od posebnog znaåaja itd. stanice i sektora vodi se dosije koji sadræi potrebne podatke od znaåaja za vrãenje poslova bezbednosti na posmatranom podruåju. Voœa sektora je odgovoran za stanje bezbednosti saobrañaja i uredno voœenje evidencija na sektoru.

o radovima na putu. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Dosije sektora se vodi ruåno.. D. Dosije saobrañajno sektora PS Lapovo (seminarski rad). Canberra: Federal Office of Road Safety. Beograd. 31. Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe. Strazburg. o putu i putnim objektima. 374 . Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). Milijeviñ. Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files. Beograd. Beograd. U dosijeu bi trebalo aæurirati podatke o saobrañaju (PGDS. o saobrañajnim prekrãajima. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). o vaænim obeleæjima bezbednosti saobrañaja i o saobrañajnim nezgodama. Kod svake nezgode bi trebalo da se evidentiraju i najvaæniji propusti i okolnosti koji su prethodili nezgodi.p. Dosije sektora: Zrenjanin (seminarski rad). G. Beograd. Leonard and More. a Review of the Literature. neravnomernost i struktura saobrañaja). Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 1999. Petroviñ. 1994. 1999. D. Tako se omoguñuje struåno usmeravanje rada na sektoru. karte nezgoda na putu. prostorna i vremenska raspodela nezgoda itd.. MUP RS. vol. 1997. V. 31-43. 2003. Rakiñ. Beograd. pojedinaåni dijagrami svake nezgode (ili makar svake nezgode sa nastradalim licima).Lipovac. Kontrola i regulisanje saobrañaja. 2006. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. I. 2000.. 2006. Police Science Series. P. Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. Literatura Clarke. Beograd. 2006. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Jankoviñ. Miletiñ. 2006. Preporuke. New York. Evropski kodeks policijske etike. Monash University. Saobrañajni fakultet.. p. B. D. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 prañenje i procenu stanja na sektoru. Stefanoviñ. European Transport Safety Council (ETSC). odnosno na sistemu za automatsku obradu podataka. S. Police Organization and Management. Brisel. Zaal. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Posebno je vaæno da se u dosijeu sektora naœu kvalitetni podaci o saobrañajnim nezgodama. Traffic Law Enforcement.. Report No. Komitet ministara saveta Evrope. Accident Analysis and Prevention. 53. 2001. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Loznica (seminarski rad)..

42. 238. 197. 105. 21. 219. 132. 20. 162. 314. 93. 306. 239. 115. 33. 190. 128. 79. 35. 145. 63. 316. 139. 371. 313. 43. 253. 71. 171. 26. 80 Australijski program za procenu novih vozila – ANCAP (Australian New Car Assessment Programme) 72 automobili 15. 69. 68. 265 berme 97. 96. 158. 185. 30. 244.INDEKS A ABS – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) 127. 335. 308. 270. 74. 53. 131. 394 bankina 97. 17. 71. 132. 111. 45. 44. 358. 108. 156. 23. 173. 310. 157. 314 C Case Study (studije sluåaja) 73. 256. 303. 257. 34. 65. 59. 80. 132. 79. 372. 65. 62. 97. 334 auto-moto savez 260. 393 375 . 334. 79. 150. 70. 114. 189. 337. 291. 64. 104. 390. 98. 41. 80. 351 autoãkola 93. 24. 242 aktivna bezbednost saobrañaja 5. 338. 129. 305. 42. 201. 132 algoritam kampanje 318 Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja – NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) 128 Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila – USNCAP (US New Car Assessment Programme) 72 anketa 66. 123. 23. 19. 4. 358 apsolutni pokazatelji 21. 144. 303. 391. 304. 64. 307. 343. 394 automobilske patrole 350. 372 bezbedno odstojanje 120 biciklistiåka saobrañajna patrola 350 brzina vozila 45. 69. 159. 258. 309. 292. 120. 329. 96. 5. 265 bezbednosni sektor 371 bezbednost saobrañaja 1. 71. 310. 74 centar za obuku vozaåa 290. 109. 339. 22. 366. 78. 128. 265. 352. 110. 338. 127. 393 autotransportna preduzeña 92 B baze podataka 19. 165. 336. 304. 47. 48. 61. 314. 147. 27. 3. 105. 391 analiza ponaãanja (Behavioural analyses) 71 analize saobrañajnih nezgoda 70. 27. 254. 313. 338. 24. 338. 151. 104. 128.

171 finansijska javnost 256 FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila 41 fiksiranje lica mesta 191. 144. 207. 7 drumski saobrañaj 4. 236. 283. 54. 208. 209. 211. 235. P. 288. 290. 207. 270. 133 fenomenologija 165. 41. 48 H helikopterske patrole 351. 167. 173. 88. 248 etiologija 165. 168. 238. 120. 89. 214. 205. 301. 298. 71. 352 hitni izveãtaji o nezgodi 189 I IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu 41 ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol. 232. 268. 287. Krsto Bezbednost saobrañaja D deåija sediãta 124 direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja 78 dinamiåki saobrañajni rizik 81. 281. 204. 203. 130. 10. 105. 248. 180 ekspertize saobrañajnih nezgoda 69 ekspertska metoda 74 elementi kampanje 319 eliminacija 211. 11. 9. 239 funkcionalna raspodela 353. 374 druãtvene podele rada 6. 7. 101. 72. droge i saobrañajnu bezbednost 41 376 . 205 fotodokumentacija 204. 235. 282. 284. 233 godine promenjenog kvaliteta æivota – QALY (Quality Adjusted Life Years) 182 grane saobrañaja 9. 212. 206. 199. 171 Euro City vozovi 18 evidencije osiguranja 68 Evropski program za procenu novih i polovnih vozila – EuroNCAP (Euro New Car Assessment Programme) 73 F faktori bezbednosti saobrañaja 96. 240. 337. 354. 228. 215. 273. 91 dnevni policijski izveãtaji 68 dokaz 51. 211. 269. 299. 305. 355.Lipovac. 385 dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) 71 E efekat tunelskog vida 110 eksperimentalna i kontrolna grupa 319 eksperiment 16. 206. 229. 356 doobuka vozaåa 304 dosije sektora 373. 73. 128. 90. 125. 249 forsirano koåeçe 94. 196. 207. 291. 200. 234. 214 fotografisanje 204. 220. 151. 221. 215. 355 G grafiåki metod 204.

261. 79. 288 Internet 72. 243 377 . 281. 124. 339. 177. 304. 149. 284. 160. 285. 266. 183. 122. 269. 139. 364. 273. 363.Indeks IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa 41 identifikacija 117. 161. 188. 333. 350 kampanje 112. 337. 269. 152. 188. 206. 269. 318. 270. 204. 309 javnosti 33. 190 iskljuåenje vozila 265. 179. 147. 265. 158. 261. 74. 332. 340. 95. 255. 105. 206. 61. 147. 363 IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje 41 izloæenost saobrañaju 83. 42. 306 isprañaj patrole 362. 280 interventno regulisanje 259. 254. 155. 329. 106. 254. 272. 336. 182. 355. 255. 292. 73. 141. 112. 210. 274. 140. 322 karakteristiåni detaÿi 242. 343. 298. 318. 306. 263. 357 ispitivanje vozila 162. 123. 215. 108. 209. 256. 316. 309 instruktivno-kontrolna delatnost 362. 365 intenzitet saobrañaja 93. 344. 77. 259. 333. 295. 152. 327. 342. 123. 107. 208. 179 izuzimanje tragova 203. 144. 179. 145. 248. 249 izbegavanje nezgode 200 izloæenost saobrañaju 94 izveãtaji iz zdravstvenih ustanova 68 izveãtavanje 177. 313. 31. 144. 125. 178. 155. 264. 310. 358 IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) 41 IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) 24. 362. 219. 63. 142. 320. 308. 343. 81. 147. 93. 320. 320. 339 iskustvo 27. 198. 317 identifikacioni tragovi 219 IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije 41 indikatori bezbednosti saobrañaja 176. 358. 264. 315. 272. 265. 150. 341. 321. 153. 322. 364 izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja 27 izvrãni organi 253. 331. 321. 124. 158. 267. 154. 143. 143. 286 K kazne 34. 139. 268. 319. 333. 211. 338. 342. 249. 74. 185. 83 JIS – jedinstveni informacioni sistem 68. 117. 270. 320. 213. 124. 146. 221. 344. 292. 113. 143. 311. 272. 360 kacige 22. 111. 155. 187. 186. 330. 153. 320. 169. 204. 141. 366 industrijska revolucija 7 instruktorska dozvola 286. 69. 333 iskljuåenje vozaåa 162. 383 INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije 41. 142. 351. 325. 150. 128. 187. 35. 275. 179. 353 javni rizik 81. 183. 75. 72. 270. 200. 372 inspekcijsko tehniåki upravni poslovi 279 inspekcijski nadzor 295. 299. 159. 322. 195. 310. 145. 220. 307. 297. 308. 149. 205. 336. 334. 179. 162. 352. 97. 335. 273. 146. 280. 308. 233. 184. 328. 254 J Japanski program za procenu novih i polovnih vozila – JNCAP (Japaniese New Car Assessment Programme) 72 javni putevi 47. 110. 259.

315. 255. 361 meœunarodni izvori 43. 270. 360 metod eksperimenta 71 metod komparacije 73 metod merenja 67 metode fiksiranja 191. 130. 93. 243. 70. 117. 184. 181. 338 modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli) 176. 361. 366 L laæni tipiåni tragovi 226 linijski tragovi 227. 273. 71. 178. 315. 41. 361 konferencije za javnost 336 konflikti 67. 206. 315. konfliktna tehnika 94. 363. 99. 254. 213. 182. 298 mesto sudara 221. 203. 335. 207. 149. 108. 184. 360 Meœunarodna organizacija za standardizaciju – ISO (International Standard Organization) 41 Meœunarodna putna federacija – IRF (International Road Federation) 41 meœunarodne organizacije 37. 222. 188. 32. 244. 207. 226. 315 kriminalistiåke definicije 193. 373 koncentrisani tragovi 226. 18. 308. 264. 220. 209. 264 kontrola vozila 161. 194 kriminalistiåki znaåaj 202. 254. 185. 298. 95. 154. 183. 22. 116. 332. 78. 187. P. 179. 94. 255. Krsto Bezbednost saobrañaja kljuåne oblasti 137. 144. 151. 73. 211. 249 metodologija 26. 67. 365. 77. 215 mikrotragovi 223 modeli 8. 100. 222. 140. 362 koncentracija alkohola 110. 94. 179. 242. 176. 180. 249 Meœunarodna automobilska federacija – FIA 42 Meœunarodna motociklistiåka federacija – FIM 42 Meœunarodna unija za javni transport – UITP 42 Meœunarodna klasifikacija bolesti – ICD (International Clasification of Diseases) 182 Meœunarodna organizacija za preventivu – PRI) 40. 59. 231. 195. 118. 240 kriviåno delo 194. 150. 208. 333. 73. 200. 249 koncepti integralnog transporta 18 Konferencija evropskih ministara transporta – CEMT (Conference of Ministares of Transport) 40. 288. 289. 66. 315 kontrola stanja puta 265 kontrola uåesnika 143. 196. 23. 235. 205. 95. 227. 496. 40. 149. 148. 372. 314. 42. 188. 269. 232 M makrotragovi 223 markiranje tragova 230 medijska javnost 256 mehanoskopsko uklapanje 221. 122 Korigovana Hedonova matrica 104 kompas 7 komandir 354. 44 Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz – IRU (International Road Union) 41 mera bezbednosti 159. 46 kontramere 19. 93. 328. 95. 330. 202. 117. 65. 165. 286. 213. 248. 33. 177. 334. 94. 229. 361 merenja 67. 177. 338 kontejner 14. 74.Lipovac. 264 kontrola ponaãanja vozaåa 264 kontrola prava uåeãña 264 kontrola trenutnog psihofiziåkog stanja 264 kontrolna grupa 319 kontrolni zdravstveni pregled 161. 74. 71. 78. 22. 75. 150. 167. 289 konflikti u saobrañaju 67. 221. 201. 180 modeli posledica 183 378 . 177. 369. 334. 161.

307 osiguranje 49. 67. 254. 311. 214. 23. 232. 272. 219. 158. 256. 59. 306. 336. 176 motociklistiåke patrole 350 mulaæiranje 205. 337. 56. 183. 320.372. 71 negativni efekti 63 nematerijalne posledice 23 neposredne kontrole 133. 67. 295. 273. 275. 373 najugroæenije grupe 311. 299. 229. 161. 28. 273. 195. 225. 123. 81. 99. 230 objektivni rizik 119. 365 OTA – Svetska turing i automobilska organizacija 41 oznaåavanje tragova 231. 231. 131. 305. 118. 71. 123. 341. 210. 205. 198. 266. 283 obeleæja bezbednosti saobrañaja 28. 86. 41. 255 nastradali 4. 116. 183. 334. 317 najãira javnost 74. 117. 303. 226. 372 neposredni uvid 299. 264. 94. 92. 258. 90. 80. 363. 62. 282. 342. 309. 257 nadleæni organi 47. 211. 308. 257. 189. 292. 321. 305. 179. 66. 33. 85. 89. 322. 350. 313. 325. 303. 172. 146. 168. 255. 236. 222. 325. 142. 308. 208. 83. 374 obezbeœenje tragova 199. 78. 180 modeli bezbednosti saobrañaja 165. 196. 190. 313. 234. 359. 200 opasne situacije 69. 263. 70. 330 organ unutraãnjih poslova 48. 344. 302. 343. 127 nauåne metode 59. 233 379 . 167. 68. 354. 63. 56. 140. 73. 200. 189. 351. 273. 132. 338. 155. 161. 219. 73. 305. 306. 184. 75. 81. 100. 255. 327. 307. 214. 344 OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Cooperation and Development) 24. 82. 167. 363. 303. 78. 99. 329. 79. 290. 210. 233 N naåin fiksiranja 233 naknada ãtete 52. 143 obrazovno-vaspitne ustanove 254 odnos saobrañajne policije i javnosti 310. 273. 267. 254. 331. 289 nadzor 47. 72. 26. 91. 237 opãti rizik kontrole 141 opisni (deskriptivni) model 176. 116. 21. 133. 310. 69. 298. 53. 133. 176 ograniåena odgovornost 52. 283. 189. 77. 80. 141 oãteñenja 52. 313. 298. 300. 224. 347. 342 osposobljavanje 21. 283. 64. 266. 352 organ za saobrañaj 263. 318. 268. 265. 18. 65. 55. 67. 97. 70. 233 opomena 265. 292. 80. 269. 53. 94. 214. 307. 161. 265. 232. 265. 84. 155. 125. 61. 120. 362. 99. 174 novåana kazna 152. 195. 339. 153. 358. 87. 228. 281. 339. 374 nauka 6. 65. 121. 284. 316. 80. 271. 197. 41. 197. 254. 314 normativne definicije 173. 228 nivo bezbednosti saobrañaja 59. 189. 328. 304. 106. 154. 259. 266. 333 NRSC – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) 383 O oåekivana vrednost kazne 140.Indeks modeli predviœanja (analitiåki makro modeli) 176. 330. 314. 74 nauåne ustanove 34. 144. 261. 182. 329. 53 okolnost nastanka saobrañajnih nezgoda 68. 328 nareœenja 229. 266. 255 nauåno posmatranje 70. 310. 263. 54. 206. 284. 79. 265. 154. 288. 297. 95. 264. 265. 366. 35. 88. 255. 341. 162. 344 nezavisna tela i komisije za nadzor 189 netipiåni tragovi 224. 295. 364. 115. 306 nevladine organizacije 40. 39. 285 Osnovna Hedonova matrica 103 osnovna naåela 211. 223. 195. 29. 258. 271. 74. 183. 88. 338. 93. 177. 265 nasloni za glavu 64. 66.

318. 282. 141. 274. 343. 80. 269. 349. 364. 55. 357. 366 policijska funkcija 319. 169. 327. 18. 219. 264. 267. 170. 231. 227. 254. 30. 310. 255. 13. 119. 357. 137. 154. 183. 227. 94. 307 procesualistiåka definicija 193 pronalasci 3. 162. 65. 366 podrãka kampaçama 150. 360. 339. 292. 339. 188.Lipovac. 184. 178. 132. 332. 113. 347. 314. 67. 7. 343. 168. 319. 106. 189. 355 prenosivi tovarni list 54. 73. 126. 181. 71. 98. 104. 205. 142. 30. 338. 357 politiåka javnost 74. 153. 335. 170. 108. 54. 108. 189. 328. 106. 15. 330. 154. 249 povrede 52. 220. 41 pasivna bezbednost saobrañaja 5. 363. 334. 272. 367. 68. 222. 141. 254 ponaãanje 22. 181. 355. 196. 319. 114. 132. 372. 49. 188. 116. 353. 265. 53. 362. 349. 55. 9. 292. 188. 153. 179. 344. 111. 27. 360. 336. 207. Krsto Bezbednost saobrañaja P paleta 18. 373 policija 19. 122. 13. 97. 374 prostorno-vremenske analize 202. 273. 119. 182. 343. 79. 107. 361. 167. 273. 177. 362. 223. 46. 220. 139. 320. 20. 363. 149. 140. 317. 79. 358. 103. 123. 147. 145. 367. 127. 272. 299. 313. 356. 50. 120. 333. 340. 343 putar 149. 150. 355 prevoz putnika i prtÿaga 50. 149. 183. 328 politiåke partije 159. 56 prikÿuåni putevi 131 privreda 3. 320. 188. 56. 79. 169. 185 patrole 120. 321. 183. 313. 315 postojeñe staçe 26. 344. 330. 176. 182. 41. 48. 355. 317. 114. 337. 146. 92. 318. 201. 306. 355. 319. 315. 144. 350. 253. 133. 292. 149. 51. 111. 181. 23. 183. 256. 351. 54. 285. 337. 263. 328. 26. 339 380 . 126. 219. 46. 351. 80. 52. 311. 254. 93. 357. 366. 53. 226 pravne norme 39. 167. 115. 23. 297. 93. 182. 78. 33. 342. 352. P. 340. 97. 229. 315. 179. 199. 354. 350. 373 povrãinski tragovi 226. 94. 225. 65. 50. 6. 97. 352. 273. 219. 356. 34. 90. 123. 365. 125. 360 peãaåke patrole 349 planiranje rada 98. 184. 221 prvenstvo prolaza 97. 207. 9. 200. 56 prepreke pored puta 132 preventivno-propagandni poslovi 259. 206. 365. 183. 341. 265. 333. 69. 264. 366 poniãteçe registracije 280. 189. 298. 268. 336 policajac 70. 144. 6. 93. 214. 174. 127. 257. 64. 52 prevoz robe 13. 342. 347. 64. 354. 327. 95. 199. 7. 73. 356. 314 posledice saobrañajnih nezgoda 5. 153. 21. 327. 353. 321. 115. 186. 266. 202. 51. 354. 333. 29. 52. 336 posledice nezgode 5. 231 pravi tipiåni tragovi 225. 267. 337 prekrãajni postupak 198. 320. 84. 180. 173. 80. 10 prostorna distribucija saobrañajnih nezgoda 98 prostorna raspodela 69. 321 pokazatelj bezbednosti saobrañaja 20. 51. 185. 285 poruke 150. 128. 105. 17. 35. 327. 184. 254 putnik 7. 333. 188. 70. 154. 352. 118. 356. 124. 197. 352. 147. 72. 21. 328. 79. 222. 293. 16. 91. 358. 229. 25. 125. 78. 255. 11. 360. 347. 103. 128. 56 prevozilac 49. 315. 161. 321. 185. 270. 344 privredni prestup 265. 104. 143. 298. 159 pravosuœe 254. 63. 372 patrolne sluæbe 268. 68. 337. 98. 256. 198. 53. 105. 168. 185. 223. 35. 325. 329. 249. 264. 80. 321. 360. 187. 108. 255. 80. 141. 195. 125. 117. 18. 335. 88. 203. 69. 126. 364. 116. 160 public relations-PR 328. 148. 12. 356. 126. 359. 177. 28. 145.

343. 360. 133. 217. 335. 274. 314. 272. 179. 106. 17. 266. 181. 313. 69. 169. 243. 131. 271. 98. 292. 149. 283 regulisaçe saobrañaja 23. 154. 150. 22. 62. 144 serija dogaœaja 168. 91. 90. 283. 219 saobrañajne nezgode 4. 285. 222. 317. 196. 202. 333. 206. 140. 85. 67. 28. 222. 242. 175. 321. 243. 30. 99. 221. 351 saobrañajni prekrãaji 42. 174. 115. 372. 149. 167. 337. 356 rizik kaæçavaça 140. 263. 86. 132. 224. 134. 178 rizik od nezgode 108. 207. 313. 208. 364. 5. 70. 111. 307. 61. 216. 107. 103. 255. 169. 352. 197. 141. 334. 358. 82. 120. 281. 222. 244 saradça 338. 226. 13. 21. 337. 116. 126. 314 rizik nezgode 121. 339. 173. 77. 280. 20. 123. 271. 280. 347. 229. 181 rizik otkrivaça saobrañajnih prekrãaja 140 rizik zaustavÿaça 140. 18 saobrañajni rizik 81. 142. 298. 24. 161. 33. 283. 355. 65. 359. 129. 364. 267. 215. 300 Savet Evrope 41. 281. 351. 210. 355. 257. 67. 203. 356. 317. 171. 25. 85. 32. 263. 171. 351. 62 saobrañajna trasologija 217. 182. 72. 331. 366. 195. 193. 84 republiåki propisi 158 riziåne grupe 70. 228. 68. 284. 200. 282. 18. 168. 230. 313. 373 saobrañajni sistem 9. 177. 39. 329. 78. 162. 280. 221. 352 saobrañajna signalizacija 265. 84. 330 saobrañajna nauka 59. 140. 264. 22. 157. 105. 271. 119. 11. 171. 48. 304. 366. 309. 354. 176. 91 saobrañajni sektor 356. 132. 355. 168. 315. 201. 291. 78. 59. 40. 293. 315. 350. 23. 282. 354. 212. 272. 239 saobrañajno policijske ispostave 349 saobrañajno pravo 37. 133. 255. 373. 18. 374 saobrañajne patrole 337. 259. 130. 259. 257. 48. 352. 75. 274. 63 saobrañajno-policijska prinuda 316 saobrañajno-tehniåka analiza nezgode 202. 259. 174 381 . 29. 88. 92. 93. 233. 362. 111.Indeks R raspodela ljudstva 347. 282. 334. 108. 81. 363. 172. 71. 62. 314. 285 registracija motornih i prikljuånih vozila 161. 132. 330. 49. 307 saobrañajna sredstva 4. 317. 95. 374 saobrañajni put 4. 366 sasluãanje lica 299. 118. 223. 134. 220. 63. 261. 184. 281. 79. 56. 63. 83. 273. 214. 121. 191. 15. 43. 366 S saobrañajna delatnost 3. 39. 111. 219. 159. 76. 356 registarske tablice 161. 139. 301 rukovoœeçe 195. 203. 363 razgovori (Interviews) 71 reãeçe o upravnoj stvari 300 recidivisti 21. 372. 367 rizik nastanka saobrañajnih nezgoda 123. 183. 128. 87. 213. 62. 179. 162. 122. 257. 97. 94. 147. 46. 114. 367 rutinska (sluåajna) kontrola 265. 133. 273. 80. 53. 235. 140. 161. 231. 125. 336. 127. 34. 367. 19. 21. 105. 7 saobrañajna dozvola 264. 134. 229. 81. 64. 363. 198. 199. 359. 89. 357. 26. 152. 23. 51. 35. 115. 258. 177. 131. 232. 31. 74. 362. 355 raspored sluæbe 362. 143 rokovi 26. 63 saobrañajna patrola 350. 41. 354. 269. 162. 150. 194. 5. 44. 165. 227. 371. 372 relativni pokazateÿ 20. 178. 43. 133. 266. 170. 316. 247. 120. 344 saobrañajni znaåaj 202. 152. 355. 180. 291. 104. 125. 309.

145. 27. 316. 331. 337. 353 sprovoœeçe zakona 144. 148. 306. 134. 244. 313. 360. 81. 119. 361. 93. 372. 209. 12 ãtetne posledice saobrañaja 1. 257. 127. 291. 214 skala oãteñeça pri povredama (IIS) 182 skica lica mesta 204. 167. 176 382 . 36. 314. 144. 34. 179. 144. 271. 292. 295 tela za bezbednost saobrañaja 27. 98. 142 spell teorija 75. 153. 362. 367. 270. 120. 152. 205. 182 skupãtina 156. 255. 76. 254. 335 stepen motorizacije 19. 334. 361 struåna javnost 33. 313. 83. 123. 133. 145. 304 sistem radnji 193. 63 specifiåan rizik kaæçavaça 142. 176 sposobnost 64. 360 sistemski pristup 22 situacioni plan lica mesta 202. 215. 34. 33. 209. 149. 48. 364. 311. 169. 111. 267. 159. 214. 313. 144. 28. 338 teorija sklonosti 21. 329. 179. 367 sudija za prekrãaje 152. 352. 315 strategija bezbednosti saobrañaja 27. 125. 214. 162. 97. 149. 132. 213. 185. 253. 32. 33. 355 sudstvo 19. 74. P. 258. 256. 150. 207. 97. 365. 338 struåne organizacije 253. 30. 181. 174. 161. 206. 84. 149. 292 Skupãtina EU 41 socijalno zagaœivaçe 4. 343 T taåkasti tragovi 226. 314. 254. 69. 123. 146. 123. 145. 111. 200. 158. 366. 356. 187. 203. 297 stanice policije 347. 103. 151. 121. 355. 316. 143. 11. 23. 84. 316. 157. 291. 153. 332. 309. 269. 249 tamna brojka saobrañajnih nezgoda 79. 104. 320. 335. 70. 103. 373 stanje kolovoza 131 statistiåke analize 22 statistiåki metod 66. 254. 143 specifiåan rizik kontrole 141. 293. 124. 208. 315. 175. 255. 213. 269. 68. 77. 40. 56 ÃSP – ãkolska saobrañajna patrola 273. 316. 357. 328. 344 subjekti saobrañajnog prava 37. 125. 255. 303. 64. 333. 178. 88. 321. 181 statistike drumskih saobrañajnih nezgoda u Evropi i Severnoj Americi (Statistics of Road Accidents in Europe and North America) 28. 290. Krsto Bezbednost saobrañaja sigurnosni pojas 22. 298 studije interakcije (Interactional studies) 71 subjekti bezbednosti saobrañaja 27. 339. 32.Lipovac. 162. 35. 99. 227. 266. 49 subjektivni rizik 119. 143. 213. 318. 315. 360. 151. 71. 352. 320. 311. 63 ãtetni dogaœaji 52. 105. 65. 112. 35. 75. 32. 73. 177. 189 svrha policijskog rada 256 Ã ãinski saobrañaj 10. 106. 363. 80. 115. 311. 67. 115. 142. 148. 33. 96. 295. 149. 313. 354. 211. 194 sistem za zadræavaçe 124 sistem zaãtite 24. 104. 344. 284. 204. 148. 73. 24. 78. 109. 151. 207. 34. 303. 147. 117. 4. 146. 254. 105. 73. 255. 77. 149. 177. 108. 24. 373 stanje bezbednosti saobrañaja 1. 159. 363 sistem kazni 42. 141. 349. 372 tehniåko regulisaçe 63. 215 skiciraçe 204. 320. 25. 258. 154. 397 stavovi 70. 340. 174. 268. 249 skrañena skala povreda (AIS) 181. 205. 199. 3. 174. 255. 171. 351. 314 stepen prihvatanja propisa 314. 80 teæina nezgoda 103. 362. 115. 106. 358. 88 stepen poãtovaça propisa 266. 203. 264. 222. 143. 212. 289. 133. 318. 334. 268. 314 tehniåki pregled vozila 159. 233. 201. 366. 64. 307. 32. 328.

237. 356 V vangabaritna vozila 280. 76. 290 usluge saobrañajne policije 257 usporenje 128. 264. 247. 373 vozaåi poåetnici 112. 287. 289. 240. 369. 288. 232. 233. 103. 104. 304 unutraãnji izvor 40. 225. 308. 220. 238 ustavi – prevodnice 7 uviœaj 26. 155. 293. 162. 235. 274. 243. 290. 70. 229. 292. 334. 144. 194. 233. 372. 202. 284 umor 105. 244. 199. 230. 337. 152. 233 videosnimaça 204. 205. 354. 127. 200. 207. 245 tragovi kretaça 223. 123. 212. 169. 46 uporedna analiza 99. 154. 220. 144. 222 UKBS – unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja 159. 112. 227. 68. 69. 214. 191. 245. 303. 28 U uåesnik saobrañajne nezgode 115. 43. 243 tragovi saobrañajne nezgode 217. 246 tragovi koåeça 194. 202. 216. 293. 243 tragovi zanoãeça 234. 211. 174. 363. 179 verbalni metod 204. 290 vazduãni jastuk 64. 247 tragovi klizaça 210. 227. 235. 280. 209. 191. 243. 352. 162. 235. 385 unapreœivaçe vozaåa 162. 211. 161. 222. 189. 338 vozna karta 51 VRC – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) 72 vreme prevoza 16 vreme intenzivnog koåeça 237. 208. 286. 153. 239. 208. 303. 308 ukucavanje broja motora i ãasije 280. 44. 372. 233. 219. 286. 144. 305. 234. 240. 230. 213. 358. 363 UN – Ujedinjene nacije (United Nations) 27. 269. 126. 246 trasa puta 131 TRRL – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) 27. 284 vangabaritni teret 271. 270. 224. 366 upravljaåke mere 26. 203. 373 uviœajna dokumentacija 189. 238 vreme koåeça 237 vreme odziva koåionog sistema 237 vreme porasta usporeça 237 vreme reagovaça vozaåa 237 vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda 98 vremenska raspodela 69. 27. 234. 304. 204. 200. 103. 167. 194. 201. 366. 214. 246. 238. 337 vozaåki ispit 111. 40. 232. 154 vozaåka dozvola 42. 153. 134. 193.Indeks teorija sluåaja 19. 205. 305. 228. 65. 244. 226 tipoloãka analiza 98 tovarni list 54. 242. 215. 205. 226. 234. 175 teorija zaraze 19. 196. 286. 291. 219. 304. 199. 56 tragovi grebaça 234. 203. 299. 242. 288. 75. 304 tipiåni tragovi 224. 226. 97. 223. 228 tipiåni tragovi koji nedostaju 225. 306. 175 teorijska nastava 291. 242. 224. 159. 233. 351 voœa sektora 354. 234 tragovi voæçe 210. 183 383 . 213. 234. 75. 228. 123. 374 vrsta puta 130. 179. 231. 76. 285. 212. 235. 174. 215. 279. 274. 245. 221. 209. 287. 313. 112. 277. 255. 242. 172. 236. 343. 198. 246. 249. 290. 264. 226. 204. 235. 337. 203. 169. 227. 234. 238. 210. 55. 241. 230. 254 upravni poslovi 259. 207.

245. 366 zbir ozbiÿnosti povrede – ISS (Injury Severity Score) 182 zdravstvene ustanove 49. 254. 80. 334 zaãtitni sistem 23. P. 292. 162 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima 47. 240. 270. 249 zapreminski tragovi 226. 204. 185. 253. 68. 104. 234. 208. 161. 244. 156. 258. 194. 211. 205. 114 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Republike Srbije 47. 209. 286. 243. 293. 163. 41. 188. 227 zaãtitne mere 22. 288. 289. 57 William Haddon 103 Z zadaci saobrañajne policije 257. 309 znaåaj tragova 217. 339. 269. 63. 196. 269. 273. 255. 302. 96. 156. 289. 280. 27. 254 384 . 242. 255. 212. 229. 256. 254. 246 Æ æalbe 267. 22. 360. 221. 78. 214. 235. 103. Krsto Bezbednost saobrañaja W WHO – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) 24. 33. 301. 239. 240. 240. 285. 362. 157. 158. 304 zamena inostranih vozaåkih dozvola 287 zanoãenje 127. 251. 264. 331 zagaœivaçe 4. 228.Lipovac. 244. 245 zapisnik o kontroli 269 zapisnik o uviœaju 193. 268. 298. 273. 23. 161. 235. 268. 233. 173. 303 æeljeno stanje 26. 220. 128. 351 zdravstveni uslovi 287. 206. 198. 17. 285.

who. broj 1.cemt.inrets. 7.org 2. www. www. Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja 11.rws-avv.etsc.uk/ www.rvtv.fr/ 10.be 385 .NAJZNAÅAJNIJE KORIÃÑENE INTERNET ADRESE Red.nl/ www.org/ www. Evropska federacija za puteve www. 9.securiteroutiere . Naziv organizacije Ekonomska komisija UN za Evropu Svetska zdravstvena organizacija Evropska konferencija ministara transporta Evropski savet za bezbednost saobrañaja Svetska organizacija za puteve Laboratorija za istraæivanje transporta Institut za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja (Holandija) AVV centar za istraæivanje transporta (Holandija) Odbor za bezbednost saobrañaja (Holandija) Izvorni naziv The United Nations Economic Commission for Europe World health organization The European Conference of Ministers of Transport European Transport Safety Council Woorld road association Transport Research Laboratory Institute for road safety research AVV Transport Research Center Dutch transport safety board National road safety council France National road safety research center ERF European Union Road Federation Internet adresa www.co.nl/ 8.trl.gouv.piarc.swov.int/en/ www.equipement. 3.nl/ www.fr/ cnsr/index. 5. www.htm www. Nacionalni centar za istraæivanje u bezbednosti sobrañaja (Francuska) 12.erf. 6.org/ 4.unece.be/ www.

edu/ index. org/ www.rospa. Britanija) 20. Evropska opservatorija za bezbednost saobrañaja 25.aaafoundation. Institut za istraæivanje puteva i transporta (Ãvedska) 18.co. Globalna mreæa partnera u bezbednosti saobrañaja 26.trl. AAA Fondacija za bezbednost saobrañaja 27.thinkroadsafety . Institut za obrazovanje u drumskom saobrañaja 28. Agencija za licenciranje vozaåa i vozila (V.com www.co. Centar za istraæivanja bezbednosti autoputeva (SAD) 29. Laboratroija za istraæivanje Transport research transporta (London) laboratory 24. Britanija) 22.se/ Safety The Swedish National Road Administration Road and Transport Research Institute Kancelarija za bezbednost saobrañaja (Austrija) Office of road safety Finnish Road Administration Royal Society for the Prevention of Accidents Parliamentary Advisory Council for Transport Safety Government’s THINK! Road Safety Scheme Driver and Vehicle Licensing Agency (DVLA) www.uk/ www.uk/ www.bast.uk/ www.erso. Ãvedska administracija za puteve 16.tiehallinto.iihs.dvla.eu/ www.vv.grsproadsafety. Osiguravajuñi institut za bezbednost autoputeva (SAD) European Road Safety Observatory Global road safety partnership AAA Fondation for traffic safety Institute of road traffic education Highway Safety Research Center Insurance Institute for Highway Safety www.uk/ www. Krsto Bezbednost saobrañaja 13. Institut za istraæivaçe puteva i transporta (Ãvedska) 17.ntf.org.de National Society for Road www. Kraljevsko udruæenje za prevenciju nezgoda (V. Statistiåki zavod odeljenje za bezbednost saobrañaja (Nemaåka) 14.Lipovac.unc. Nacionalno udruæenje za bezbednost saobrañaja (Ãvedska) 15. Parlamentarni savet za bezbednost saobrañaja (V.kfv.hsrc. P. Dræavno MISLI! Ãema bezbednosti saobrañaja (V.gov.uk/ 23.gov.org/ 386 .se/ www.se/ www. Britanija) 21.fi/ www.vti. org www.at/ www. Britanija) Bundesanstalt für Straßenwesen www.irte.pacts. Finska administracija za puteve 19.cfm www.

asso.fars. Meœunarodno udruæenje automobilista 36. Odbor za istraæivanje puteva (Australija) 38.piarc.dft.org/ gulliver.govt.Najznaåajnije koriãñene internet adrese 30.fi/ Department for transport www.aspx www. Kanadsko udruæenje automobilista 40.dekra.org/ www.europa. Evropski program za ocenjivanje novih vozila 47.nz/ www. Britanija) National Safety Council National Crash Analysis Center Transportation Research Board National Highway Traffic Safety Administration's FARS Query System US Department of transportation. Uprava za transport SAD.trb.caa.euroncap. Odbor za istraæivanja u transportu (SAD) 46.edu/ gulliver. VTT Tehniåki istraæivaåki centar u Finskoj 42. Sajt EU o transportu World Road Association Transportation Research Board EUro New car assessment www.fr/ www.eu/ transport/ 387 . Federalna putna administracija 35. Francuski institut za istraæivanje transporta i bezbednosti 39.uk/pgr/ roads/ www.gov. Nacionalna administracija za bezbednost saobrañaja (SAD) 37.ca/ www. Nacionalni savet za bezbednost (SAD) 31. Odeljenje za transport (V.vtt.gwu.de ec.com/ programme www.nhtsa.gov/ www.ltsa.fhwa.g ov/Main/index.gov www.fr/ www.fiafoundation. Odbor za istraæivanja transporta (SAD) 33.nhtsa.asp 43.au/ www.trb. Svetsko udruæenje za puteve 45.org/ default. Drumski saobrañaj u Novom Zelandu 41. Udruæenje za preventivu na Association Prévention putevima (Francuska) Routière 44.dot.org/ www.nsc. Federal Highway Administration FIA Foundation National highway traffic safety administration Australian road research bord the French national institute for transport and safety research Canadian Automobile Association (CAA) Land transport New Zealand VTT Technical Research Centre of Finland www. Meœunarodni provajder usluga u bezbednosti saobrañaja 48.arrb.c om/ www. Nacionalni centar za analizu sudara (SAD) 32.com.dot.inrets. Nacionalna statistika o saobrañajnim nezgodama FARS (SAD) 34.preventionrouti ere.ncac.

.

Josscy-Bass. i Rau. Beograd. S. Uvod u saobrañaj 2. i Sopory. Armour. 1981. vol. Traffic Accident Investigator's Manual for Police. p. Kippenheim. M. i dr. R. Cox. A. Boston. 2006. Allyn & Bacon.. Bezbednost saobrañaja 2. pp 541 – 551. H. Saobrañajni fakultet. Kriminalistiåka metodika. M. E. P.. Backer. Unfallversuche. M.p. H. Baker. Viãa ãkola unutraãçih poslova. H. Aranœeloviñ. Vjeãtaåeçe u cestovnom prometu. Burg. articles About Traffic Police Corruption. Saobrañajni fakultet. Åoviñ. M. V. H. Zemun. M.. 1963. Illinois.LITERATURA Adamoviñ. and the Environment. Zagreb.. Rogers. 1996.. Bayley. R.. deo. T. 1985.. 31-43. & Andersson.. vol. New York. Social Development. M. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. Problems. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-Based Country Groups. Accident Analysis and Prevention. Designing Health Communication Campaigns. Evenston.. 1999. Perspectives.. Kippenheim. 2002. Kriminalistiåka fotografija (praktikum). 2000. D. 2001. N.. 2000. D. Adamoviñ. Uvod u saobrañaj 1. 1996. Australian Road Research.. 112. M. Informator.. 1995. p.... Boãkoviñ. Saobrañajni fakultet. No 4. Patterns of Policing – A Comparative International Analysis. Police: Practicies. 389 .. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. Beograd. Andreasen.. 1984. Beograd. i Banoviñ. H. VÃUP. 34. i Lindenmann. M. 1987. 2002. 1992. Cvetkoviñ. Beograd. Ahmed. Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files. S. i Vujaniñ. (seminarski rad). Burg. New Brunswick. Accident Analysis and Prevention. Verlag Information Ambs Gmbh. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion. Verlag Information Ambs Gmbh. Dragaå. 31. San Francisko. Clarke. M. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement. Rutgers University Press.

Accident Analysis and Prevention.. P. III deo. 1997.. Accident Analysis and Prevention. Sluæbeni list SFRJ.. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden. 1988. C. New York. S.. Paris. C. No 2. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis. J. Feller. New York. T. Odeÿeçe za planiraçe saobrañaja i inæiçering. Privredna ãtampa. 1992. Hyden. Accident Analysis and Prevention. E. Lund institut tehnologije. Technical Research Centre of Finland (VTT).S i Hauer. H. Beograd. vol. Œ.. tragovi. Beograd. Igçatoviñ. Geoffrey. Kriminologija. Federal Office of Road Safety. Goldenbeld. Medicinska kriminalistika.. E. Beograd. Evaluation of Local Safety Measures. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and some Meta-Analysis Accidents. Guria. New York. Road User Behavior: Theory and Research. The Expected Loss of Life Quality from Traffic Injuries Requiring Hospitalisation. A.. 2000. The Real Number of Road Traffic Accident Counts in Neatherland. 1987. i Negri. A Proposal for the Stadarization of Road Accident Reports. No 6. 1986. Saobrañajni fakultet. Deliverable 5. H.. 2000. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. 1981. Epstein. Fakultet tehniåkih nauka. Novi Sad. 1981.. 1985. tehnika saobrañajnih konflikta. Grime. 1998. 1973. TRL. 1987. p.. Induced Exposure. vol. i dr. B. No 1. S. The Escape Project. 1991.. Elliott.M. Elliot. Federal Office of Road Safety...C. Jaker.. Evaluation 85. 1957. London. Obrada saobrañajne nezgode.. Haght F.. Elliott. 1986. Harris S. Social Marketing: How to say What Needs to be Said. 22. W.Lipovac. vol 5. Kambera.. 1999. & Garder. 25. Bezbednost drumskog saobrañaja. Hakkert A. Krsto Bezbednost saobrañaja Dragaå. Accident Analysis and Prevention..765-772. otkrivaçe NN – uåinilaca. New York. Bezbednost drumskog saobrañaja. Hautzinger. An Introduction to Probability Theory and its Applications. Accident Analysis and Prevention. uviœaj. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. vol. R. Traffic Safety and the Driver. P. Hauer E.. Estimation Number of Accident. No 6. Bulletin 70. Handbook of Road Safety Research. L. The Extent and some Implications of Incomplete Accident Reporting. Minister of Transport. Gavriloviñ. Evans L.1993.. A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju. G. i dr. Iniñ. Volume I Wiley. B. 390 . 18. Nomos. Kambera.. Gosche. 1994.. Gorkiñ.. Berichte der Bundersanstalt fur strabenwesen BAST. B. P. Beograd. M. vol 18. New Zealand. uviœaj i veãtaåeçe saobrañajnih nezgoda. Minnesota Institute of Public Health. Ercoli L. 1990. Media Questions and Answers on 2010. 1989. Van Nostrand Reinhold.. veãtaåeçe. New York. Hauer. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules.

Lipovac. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisaçe (udæbenik). i Æarkoviñ. 6. 1994. M. Beograd. Odnos saobrañajne policije i javnostI. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Fusilier. Kavran.. M.. i Vemiñ. & Donne. 2001.. Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji. reforma. Police Science Series. 2003. br. Æ. i Ristiñ. 2000. R. Lipovac. Metodologija fotografisaça oãteñeça vozila (priruånik). i Keãetoviñ. K. Kriminalistika taktika.. Beograd. M. 2001. i Aranœeloviñ. 2001. Aranœeloviñ. Leonard and More. No 8-9. K. Uviœaj saobrañajnih nezgoda . Michel. France-selection. New York. K. No 2. D.. Æ. K. Zemun. Saobrañajne nezgode u preticaçu (monografija). Medijska kampaça poveñavaça upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji.. K. Saobrañajni fakultet. D. Zemun. Œ.elementi saobrañajne trasologije (udæbenik)... Æ. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 22. Defendologija.. New York. Kovaåeviñ.. Krivokapiñ.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija sao391 . K.. 1997.. 2001. Vujaniñ. M. M. Pariz.. Minnesota Institute of Public Health. P... Lipovac. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. Javna uprava. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). Da li su agresivni Ÿudi i agresivni vozaåi? Accident Analysis and Prevention... Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas.. efikasnost... Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). Lipovac. D. Viãa ãkola unutraãçih poslova. A. Kampaçe u bezbednosti saobrañaja. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – izrada skica i situacionih planova (udæbenik). Viãa ãkola unutraãçih poslova. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima.. 2000. Aranœelovac. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. Jankoviñ. i dr. T. 2003. 4. Buliñ. 1997. 1996. Lajunen. Odnos policije i javnosti (projekat). Jolis. Lipovac. trening. Baça Luka. K.. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. Lipovac. Bezbednost. Lipovac.. 2002.. 1996. Keãetoviñ. znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima.. K. Lipovac. Beograd. Novi Sad. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. D. Lipovac. K... V. 2000. 1998. K. Manuel de Premiers Secours Routiers. Vujaniñ. 2001. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. Zemun. P. G.. Teorija i praksa upravÿaça bezbednoãñu saobrañaja. vol. Jugoslovensko savetovaçe o veãtaåeçu saobrañajnih nezgoda. Lipovac. K. Beograd. Beograd. Lipovac. veku (Zbornik radova). X. Police Organization and Management. Zemun.Literatura Jaker. CIBS. 1999. i Parker. Novi Sad.

M. Sistemski pristup smaçivaçu stradaça dece u saobrañaju. 2002. Baça Luka.Lipovac. Mapiraçe opãteg rizika stradaça u saobrañaju. Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåiteÿe (Zbornik radova). neka iskustva razvijenih zemaÿa. K. Lipovac. K. 2007. Makroistraæivaçe stradaça peãaka u Beogradu. Beograd. 2003. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa (Zbornik radova). i dr.. i Jovanoviñ. (projekat). 392 . Lipovac. Lipovac... Krsto Bezbednost saobrañaja brañajnih nezgoda na putevima – Bezbednost saobrañaja u 21. M. D.. K. Strategija bezbjednosti saobrañaja na putevima Republike Srpske.. Analiza bezbednosti saobrañaja na magistralnom putu M-1 (Beograd – granica sa Makedonijom. Struåni skup Bezbednost SAOBRAÑAJA NA PUTEVIMA... Analiza bezbednosti saobrañaja u Srbiji sa posebnim osvrtom na prostornu raspodelu rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 2003. Beograd. bojanka za decu. ''Model 5''. Vrçaåka Baça. 7. Viãa ãkola unutraãçih poslova. ''Model 5''. K.. Saobrañajni fakultet. i dr.. K. Poloæaj i razvoj policijskog ãkolstva Srbije.. Kako smaçiti stradaçe dece peãaka u Beogradu.. 1999 – 2003). Fakultet tehniåkih nauka. K. 2002. priruånik za peãake (priruånik). (studija).. Lipovac. 2006. Lipovac. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). (studija). Deset lekcija koje æivot znaåe.. 2007. slikovnica za decu.. i dr. i dr.. 2004. K. K. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. Lipovac. N. D.. i dr.. Iniñ. K. K. 2006. Studija bezbednosti saobrañaja sa detaÿnom analizom ugroæenih mikrolokacija i predlogom mera na koridoru x. Lipovac. Baça Luka. 2006. Neãiñ. seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse (Zbornik radova). Lipovac. Lipovac. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. i Vukaãinoviñ. Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda. M. Lipovac. AMS Republike Srpske i Grafomark.. K. Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore (Zbornik radova). Beograd. M. Budva. P. (studija). (studija). 2006. i Peãiñ. 2008 – 2012. u odnosu na rizik stradaça u naseÿima – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji – Prva konferencija Novi horizonti saobrañaja i komunikacija 2007 (Zbornik radova). Lipovac. 2003. i Vukaãinoviñ.. 2005. Lipovac.... Beograd. Novi Sad. 2002. Lipovac. 2007. M. Nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Saobrañaj za novi milenij (Zbornik radova). Kako i gde preñi ulicu. Novi Sad.. Beograd. i Vukaãinoviñ.. CIBS – Saobrañajni fakultet. M. Beograd. K. Miloãeviñ. veku (Zbornik radova). 2007. K. Zemun. K. K. 2006. K. Lipovac. Lipovac. Sad. Tesliñ. Lipovac. Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa (Zbornik radova). Deset lekcija koje æivot znaåe. Beograd.. Apatin. Strategije bezbednosti saobrañaja.

Fakultet organizacionih nauka. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Beograd. Stead. Lipovac K. i Boæiñ. Beograd. M. Society of Automotive Engineers.. 2005. Beograd. Vrçaåka Baça. Ÿubÿana.. B.. i Dobovãek. K. Pagon. Beograd. Nicholas S. Ogden. Saobrañajni fakultet. Saobrañajni fakultet. Projektovaçe modela inoviraça znaça u saobrañaju (magistarski rad).. MacFadyn. 1995... G. S. i Kukiñ. i Lewis. 1993. Miliniñ. Lipovac.. T. i Taylor.W. International Congress. i Baãiñ. Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja. i dr. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. i Todoriñ. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice. D. Beograd. vol. Marketing Bulletin.. Aktivnosti lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja – istraæivaçe putem ankete. Zemun.. 2007. Ÿudska prava. 1998. G. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Beograd. Social Marketing. Michigan. Meãko. Kriminalistiåka tehnika.. Policing in Central and Eastern Europe. Beograd. Da li su nezgode raspodeÿene otrovom? Statistiåki test. Ekonomika saobrañaja. S. S. Accident Analysis and Prevention. 393 . Viãa ãkola unutraãçih poslova. D. Clayton. Kinney. J.Y. 2000. Jovanoviñ D.. Beograd.. Nauka o policiji. Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda (priruånik).. 2007. L. Macpherson. Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja (Zbornik radova). 1997. Saobrañajni fakultet. Miletiñ. C.. 2007. Policijska akademija. T. Æ... M. Lipovac. Zlatibor. New York. (Zbornik radova). B. Novakoviñ. D. Maksimoviñ. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. 2006. R. Kriminalistiåka tehnika. Ugroæenost dece i starih u saobrañaju – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji. i dr. Mitroviñ. i Jovanoviñ.. Maksimoviñ. R. Monash University. Y. 2007. Pogledi na strategijsko planiraçe policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja.. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima.. Smith. V. Australia. No 1.. Policijska akademija. Zemun. Muræan. 25. S. Miloãeviñ. A. K. K. B. 1998. 1994. Beograd. U. A Synopsis by the Centre for Social Marketing. Beograd. i Wong. B. nauåno-struånom skup (Zbornik radova).Literatura Lipovac. New Zealand Drink-Driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising. Detroit. 1999. Milijeviñ. V. Milosavÿeviñ... 1999. Beograd. S. 1991. 1996. 1990. Teorije saobrañajnih nezgoda. 1994. Miliniñ.. Facultz of Crminal Justice. B. Utvrœivaçe opasnih mesta na putevima u funkciji procesa rehabilitacije puteva. Beograd. K.. Beograd. Centre for Social Marketing. Primeçena kriminalistiåka tehnika.. Nicholson.. Tumbas. Traffic Engineering and Management. Ekonomski fakultet. 1994. seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse. G.. 2004. Saobrañajni fakultet. Plato. i Hastings. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). Kontrola i regulisaçe saobrañaja. R. Rehabilitacija i rekonstrukcija puteva.. New Zealand.

2000.. 1989. Duxbury Press. Level 3. 394 . Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti. izloæenost. i Knuiman.. 22. P. Vrçaåka Baça. (seminarski rad). Vodineliñ. S. G. Savetovaçe: Kontrola i regulisaçe saobrañaja (Zbornik radova). i Nilsson.W. Harmonization of European Accident Investigation Systems. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãaçe kod mlaœih i odraslih: koriãñeçe supstanci i roditeÿski uticaji. i Donovan. vol.L. VTI izveãtaj broj 390 A. vol.. Bezbednost saobrañaja... 2001. Rivers. B. Beograd. Stefanoviñ. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. Rice J. Skopÿak. Beograd. Publisher. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici. 1996. Rotim. G... 1997. McGraw. Beograd. i dr. Bezbednost 2. (seminarski rad). P. Traffic Accident Investigators’ Manual. 1986. Bezbednost saobrañaja. Beyond Traffic Safety. 2001.. Matematiåke statistike i analize podataka. S.. Thomas.. Vasiÿeviñ. Policijska akademija. Rothe. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Paul. 2006. Putni saobrañaj. 2006. 1973. Viãa ãkola unutraãçih poslova. svezak 1. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Thomas. Rossiter. (seminarski rad). Viãa ãkola unutraãçih poslova. Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy. I. F. 1998. Rosman D. Petroviñ.Hill. 1987. Beograd..W. 1995. seminar-savetovaçe-razmena najboÿe policijske prakse. Peåar. Stein H. Brisel. Belmond. 1982. No 2. A. J. New York. Beograd. Beograd.. Poreœeça bolniåkih i policijskih podataka o povreœenim.. Charles C. 2006.W. The Police Traffic Control Function Rakiñ.R. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Analize podataka i zaãtita. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Loznica. Transaction Publishers.1994. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Rivers.. Thulin H. V. 1994. Milicionarski odnosi sa javnoãñu. R. Accident analysis and prevention. Percy L.. Shope. J. Transport Research Apas. Beograd. V. Institut za sigurnost na autoputu. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook. Advertising and Promotion Management Edition. Pantazijeviñ. 26. Dosije saobrañajnog sektora PS Lapovo. ekspertize prometnih nezgoda. 2006. R. Simonoviñ. V. No 5. J. 1994. Savremena administracija.Lipovac. I. (seminarski rad). Pantazijeviñ. Weston. Dosije sektora: Zreçanin. M. Zagreb.. Beograd. rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ÿudi.. 1994. 1995. Elementi sigurnosti cestovnog prometa... S. New York. S. Drugo izdaçe. Saobrañajna kriminalistika. R. 2005.. Beograd. Accident Analysis and Prevention. Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – svetska iskustva. P. J. i Skalar.. Krsto Bezbednost saobrañaja Pantazijeviñ. New York.. Road Transport VII – 33. N