BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA – uõbenik –

Autor Prof. dr KRSTO P. LIPOVAC, dipl. inæ. saobrañaja

Recenzent Prof. dr Milan VUJANIÑ, dipl. inæ. saobrañaja

V. d. glavnog i odgovornog urednika Milovan IVANOVIÑ

Urednik izdaça Slavica ÑIROVIÑ

Za izdavaåa Milovan IVANOVIÑ

Izdavaå Javno preduzeñe Sluæbeni list SRJ Beograd, Jovana Ristiña 1

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 656.1.08 (075.8) 656.1.053 (075.8) 351.811 (075.8) LIPOVAC, Krsto P. Bezbednost saobrañaja / Krsto P. Lipovac. – Beograd: Sluæbeni list SRJ, 2008 (Beograd: Grafiåki centar). – XXII, 398 str.: ilustr.; 24 cm Tiraæ 500. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str. 387-396 i uz svako poglavlje. – Registar. ISBN 978-86-355-0747-7 a) Drumski saobrañaj – Bezbednost b) Saobrañajne nesreñe c) Saobrañajna policija COBISS.SR-ID 145745932

Krsto P. Lipovac

BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA
– uõbenik –

BEOGRAD 2008.

SADRÆAJ
Strana

Predgovor prvom izdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XVII Skrañenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XIX 1. UVOD 1.1. Saobrañaj, ãtetne posledice saobrañaja, bezbednost saobrañaja . . . . . . . . 1.2. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Najznaåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1. Drumski saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu . 1.3.2. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu . . 1.3.3. Vodni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu . . . Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika, osim u sluåajevima: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.4. Vazduãni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu 1.3.5. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope . . . . . . . . . . . . 3 5 9 9 9 10 11 11 11 12 13 13 13 14 15 15 15 15 16 17 18 V

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

1.4. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.1. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.2. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 1.4.3. Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 1.4.4. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 1.5. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . 26 1.6. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 1.6.1. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama . 28 1.6.2. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 1.6.3. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 2. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.1. Pojam saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Meœunarodne organizacije i udruæenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.1. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.2. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.3. Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . 2.3.4. Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . 2.4. Predmet saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.5. Subjekti saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.1. Prevoz putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zakljuåivanje ugovora, osnovni sadræaji ugovora . . . . . . . . . . . . . . Prava i obaveze prevozioca i putnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.2. Prevoz robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Formalni i neformalni ugovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obaveze prevozioca i poãiljaoca, vrãenje utovara i istovara robe . Pojam i sadræaj tovarnog lista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prenosivi tovarni list . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VI 39 40 43 43 43 44 46 48 48 49 50 50 51 52 53 53 54 54 55 56 56

Sadræaj Strana

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.1. Nauka i saobrañajna nauka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.1. Predmet bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.2. Ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3. Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4. Nauåne metode i metodologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5. Metode bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.1. Metod merenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.2. Statistiåki metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.3. Metod ankete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.4. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) 3.5.5. Metod eksperimenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.6. Metod komparacije – uporeœivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.7. Case Study metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.8. Ekspertska metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.9. Mesto i uloga javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6. Teorije saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.1. Teorija sluåaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.2. Teorija zaraze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.3. Teorija sklonosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.4. Spell teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima . . . . . . . . . . . 3.7.2. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.3. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . 3.8. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.1. Pol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.2. Starost uåesnika u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 4.1.3. Sposobnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 VII 61 62 63 63 64 64 65 67 67 67 69 70 71 73 73 74 74 75 75 76 76 77 77 78 81 83 84 86 88 90 92 93 96 96 99

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

4.1.4. Znanja – obrazovaçe i obuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 4.1.5. Stavovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 4.1.6. Iskustvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 4.1.7. Ponaãanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 4.1.7.3. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama . . . 119 4.1.7.4. Nepoãtovanje prvenstva prolaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.7.5. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila . . . . . . . . . 120 4.1.8. Voænja pod uticajem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.9. Umor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10. Nekoriãñenje sistema zaãtite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.1. Upotreba sigurnosnih pojaseva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.2. Kacige za motocikliste i bicikliste . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.10.3. Zaãtita dece u vozilu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.11. Ostali elementi faktora åovek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2.1. Masa vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 4.2.2. Konstrukcija vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.2.3. Oprema vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.3. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.1.Vrsta puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.2. Trasa puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.3. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.4. Stanje kolovoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.5. Prepreke pored puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 4.4. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja . . . . . . . . . . . . . . 140 5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja . . . . . . . . . . . 142 5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . 143 5.2.1. Formiranje struånih stavova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise . . . 145 5.2.4. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 5.2.5. Donoãenje zakona i drugih propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 VIII

. 189 7. . . .5. . . . . 155 5. .1. . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fenomenologija saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda . . . . . . .3. . . . 175 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja . . . . . . .4. . Opisni modeli . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . .5. 150 5. .3. . . . . . . . Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa . . . . . . . . . . . . Serije dogaœaja . . . . . . . . .2. .4.2. . . . . . . . . . . Normativne definicije saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 6. . . . . . . . . . . . . . . .2.2. . . . . . Procesualistiåke definicije uviœaja . . . . . . .7. . . . . . . . . . 147 5. . . . 157 5. . . . .7. . . . . . . . . . . . . . . . . . Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Znaåaj definisanja kljuånih oblasti . . .2. . . . . . . . . . . .2. . . . .6. . . . . . 147 5. . . . . . . . . 177 6. . .1. . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . Teorija sklonosti . SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 IX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 7. 168 6. . . . . . . .8.4. . . . . . 183 6. . . 193 7. . . . . . . . . 176 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) . . . . . . Sprovoœenje zakona u praksi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Teorija zaraze . . . . . . . . . . . . . . . .1. 179 6. . . . . . . . . . . . . 168 6. . . . .6. . . . . . . . .2. Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . 172 6. . . 148 5.6. . . . . . . . . . . . . .5. . . .1. . . . . Kljuåne oblasti primene zakona . . . . 174 6. . . . . . . . . . . . . . Kljuåne oblasti u EU . . . . . . . 167 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 5. . Primeri etioloãke analize nezgoda . . . . .3. . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . Modeli bezbednosti saobrañaja . . .5. .1. . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . .5. . . . . . . .3. Pojam saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) .1. . . . .3. . . .4. . . . . . . . Kriminalistiåke definicije uviœaja . . Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti .4. . . . .1. . . . . . . . . . . . 180 6. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa . . 181 6. . . .5. . . . . . . . . . . 149 5. . . Struktura i sadræaj pravnih akata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . .6. . . 151 5. . . . 174 6. . Etiologija saobrañajnih nezgoda .1. . . . . . . . . . . 171 6. . . . . .5. . . . . . .6. . . . . . . . . 173 6. . . Kljuåne oblasti u naãim uslovima . . . . . Prañenje saobrañajnih nezgoda . . . .1. . . Teorija sluåaja . .Sadræaj Strana 5. . . . . . . . . . . . Spell teorija . 175 6. . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . 188 Literatura . 146 5. . . . . . . . .2. . . 155 5. . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 6. . . . . . .3. . . . . . . . . . 163 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat .4. . 176 6. . . . . . . . . . . . . . . Teorije saobrañajnih nezgoda . . . . .2. . . . . . . . . . . . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji . . UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. .1. . .4.6. . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . .

. . . . . .7. . . . . . . . . . 213 7. . . . . . Podela tragova prema veliåini . .2. . . . . . . . . . . . . . Naåelo usaglaãenosti . . . . . . . . . . . . Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja . . . . . Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima . . . . . . . . . . .1. 220 8. . . .2. . . . .6. . . . . . . . . . . . .6.1. . . . . .3. . . . . .3. . 220 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podela tragova sa aspekta merenja . . . . . . 223 8. 213 7. . . . . . . . . . .1. .5. . . . . . . . . . . . . . . . . .4. 205 7. . . . . . . . . . . . . . . . .4. .4. . . . . 221 8. . . . . . . .1. .Lipovac.5. . . . .5. . . . . . .2. . Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda . .3. . . . . . . . . . . . . . . .2. 207 7. . . . . . . . . Tragovi kretanja vozila . . . . . . . . . 216 8. . . .5. . . Fotodokumentacija . . .6. . 226 8. . . . . 209 7. . . . .2. . . . . . . . . . 200 7. . 224 8. . . . . . . 234 X . . . . . . . 203 7. 230 8. . .6. . . 194 7. . . . . .3. . . . Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje .6.1. . . . . . . 208 7. . . . . . . . . . Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti . . . . . . . . . . . . . Znaåaj tragova saobrañajne nezgode . Situacioni plan lica mesta .2. . 204 7. . Naåelo objektivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali . . . . . . . .1. .3. . .5. . . . . . . . .2. . . . 215 Literatura . .4. . . . .1. . . . . . . . . . . 201 7. . .4. Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode . . . . . . . . Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . . . 227 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) . . . .5. . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda . . . . . . . Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8. . . . . . . .4. . . . . . . . . . . .3. .4. 206 7. . . . . . . . . . . . Podela tragova prema mestu nalaæenja . Naåelo sveobuhvatnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pojam tragova saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 7. . . . Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . Podela tragova prema vrsti . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224 8. . .8. . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali . . Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 7. . . . .2. . . . Skica lica mesta . Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . Kriminalistiåki znaåaj tragova . . . .3. 222 8. . . . . . . . . . 227 8. . 222 8. . . . . . . . . . . . . 211 7. . Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . 223 8. . 234 8. . .4. . . . . . . . . . .2. . 228 8. . . . . . . . . .1. . . . Uviœaj kao sistem radnji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . .2. . . Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije . . . . . . . .3. . . . . . . .4. . . . . . . .4. . . . . . . . . . . 233 8. . . P. . . .3. . . Saobrañajni znaåaj tragova . .3. . Zakonski osnov za vrãenje uviœaja . . . . . . Zapisnik o uviœaju . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 7. . . . . . . . . . . . . . Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode . . . . . Obrada tragova saobrañajnih nezgoda . . 212 7. . . . . . . . . . . 219 8. . . .5. . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . .2. . . . . .5. . . . . . . . . . . . Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda . . . . 211 7. . . . . . . .3. . . . . . . 231 8. . . . . . .

. . . NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10. . . . 308 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . Krajnji poloæaj vozila. . . . . . . . . . . 303 12. .2. . . . . . . . . . 299 12. . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . 264 10. . . Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . .2. . . . lica i predmeta . . . . . . . . . . . . . . 274 11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12. .4. Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja . . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti ispitivanja vozila i tehniåkih pregleda vozila . . . . . 247 8. . .1. 259 10. . . . . . . . . . . . . . 307 12. . . Otpali delovi i materijali sa vozila . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . 249 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju .1. . . . 253 9. 273 Literatura . Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja . 253 9. . . Neposredna kontrola vozila u saobrañaju . . Upravni poslovi u oblasti vozila . . . . . . . . . . . 290 11. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11. .Sadræaj Strana 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Upravni poslovi u oblasti vozaåa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . 291 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . Mesto i uloga oup u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja . . 279 11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita . 258 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9. . . . Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza . . . . . . . . . . Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . Neposredna kontrola saobrañaja . . . . . . .1. . . . . . . . . .4.1. Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana . . Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije . . . . . . . . . . . 264 10. . . . . . 279 11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 10. . . . . . 265 10. . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . 265 10. .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . .1. . .1. . . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1.3. . . . . . . . . . . . . 250 9. . . . . 306 12. . . . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a . . .2. . . . . . . . . . . . . 256 9. 310 XI . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . .5. . 297 12. . . . . Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura . .5. . . . . . . . . . . . . 293 12. . . .1. . . . . . . . . . . . . . . 285 11. . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . .10. . Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . .3. . . . 317 13. . 329 14. . . . . . . 315 13. . . . Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328 14. . . . . . . . . . . . . 316 13. . . . . . Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja . .2. .3. . . .6. . . . 316 13. . . . . . . . 367 XII . . . . . . . . . . . 345 15. . . . . . . . . . . .9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja . . . . 339 14. . . . . . . . . . . . . . . . . . 349 15. . . . . . . 355 15. . promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti . Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa . . . Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu .3. . . . . . . . Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti . . Odreœivanje potrebnog broja policajaca . . . . . . . . . . . Planiranje rada saobrañajne policije . . Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . . Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti . . . P. . 338 14. . . . . . .1. . . . . . . 318 Literatura . 360 15.4. . 356 15. . . . Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti . . 342 Literatura . . . . . . . . . ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14. . .3. . . . . . . . . . . . . . . . PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15. . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313 13. . .1. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13. . . . . . . . . Patrolna sluæba. . . . . . . . . . . Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja . . . . .1. . . . . . . 358 15. . . . . . Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa . 354 15. . . . . Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . . . 360 15. . . . . . . 332 14.2. 336 14. . . Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima . . . . vrste patrola . . . . . . . . . . . . . . . . .7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333 14. . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . .8. 352 15. . . 362 Literatura . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . Odnosi sa struånom javnoãñu . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Raspodela ljudstva i drugih resursa . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju . . . .4. 316 13. . . . . . . .5. . . . . . Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 13. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322 14. . . . 330 14. . . . .3. . .7. . . . . .4. . . . 327 14. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? . . . . . . . . . Druãtvene promene. . . . .1. .5. . . . . Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa . . . . realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama . . . . . . . . . . .Lipovac. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu . .2. . . . . . . . .

. . . .2. . . . . . . . . . . . . . Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada . . . . . . . . . . . . . . . . . Dosije sektora . . . . . . . . . . . . 371 16. . 375 Najznaåajnije koriãñene internet adrese . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poslovi i zadaci na sektoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389 XIII . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16. . . . . . . . . . . . . . . . 371 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374 Indeks . . .1. . . . . . . . . . . . . . . .Sadræaj Strana 16. . . 385 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mesto i uloga voœe sektora i komandira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . .3. . . . . . . . . .

. Svi navedeni sadræaji dati su detaÿno. åiçenica i definicija. . U kçizi se koristi jasna nauåna terminologija. Rukopis je zasnovan na najnovijim nauånim dostignuñima u bezbednosti saobrañaja. Sve navedeno studenatima ñe olakãati razumevaçe i uåeçe ovog gradiva. inspekcijsko-tehniåki poslovi. Kçiga daje moguñnost kreativnom pristupu u organizaciji nastave.. pojam i predmet saobrañajnog prava. faktore bezbednosti saobrañaja. uviœaj saobrañajnih nezgoda. podataka. saobrañajne nezgode.. tako i u pojedinim delovima. Prezentovani sadræaji su usklaœeni sa vaæeñim nastavnim planom i programom po kome se izuåava nastavni predmet Bezbednost saobrañaja na Kriminalistiåko-policijskoj akademiji. Autor je u rukopisu vrlo uspeãno izbalansirao potrebu za osnovnim znaçima iz saobrañajnih nauka (posebno iz bezbednosti saobrañaja). odnosi saobrañajne policije i javnosti. ali tako da uvaæava postojeñe staçe razvoja naãe nauåne misli i praktiåne aspekte bezbednosti saobrañaja u Srbiji. U posebnom delu su izloæeni najvaæniji poslovi bezbednosti saobrañaja koji se realizuju u MUP-u. uz naglaãenu funkciju da pomognu izuåavaçe i shvataçe posebnog dela bezbednosti saobrañaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja. sa mnoãtvom novih informacija. Prikazani su mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. kako u celini.. odnosno u åijoj realizaciji uåestvuje MUP. opãte nauke o bezXV . U kçizi je prisutan sadræaj koji se odnosi na nauånu disciplinu bezbednost saobrañaja (opãti deo) i obim sadræaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja (posebni deo predmeta). patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. kombinovana sa preciznim definicijama kÿuånih pojmova. upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. znaåaj saobrañaja.IZVOD IZ RECENZIJE . razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja. preventivno-propagandni poslovi. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. Analiza sadræaja u tekstu pokazuje visoku nauåno-struånu vrednost. Opãti je utisak da je dostavÿeni rukopis napisan vrlo struåno. razvoj saobrañaja. Rukopis obuhvata vrlo raznovrsne sadræaje koji se odnose na pojam saobrañaja.

Krsto Bezbednost saobrañaja bednosti i drugih policijskih nauka. Iznoseñi materiju. XVI . ukÿuåujuñi i praktiåne aspekte vrãeça poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. saob.. U svemu navedenom åovek je najveñi potencijal unapreœeça bezbednosti saobrañaja . autor je na mnogim primerima pokazao da u punoj meri podræava savremeni koncept bezbednosti saobrañaja.. P.inæ. dipl. Recenzent Prof. dr Milan Vujaniñ. Pred nama je rukopis koji predstavÿa odliånu osnovu za razumevaçe bezbednosti saobrañaja i posebno policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja.Lipovac.

stavova i ponaãaça i da ñe doprineti donoãeçu i primeni novog Zakona o bezbednosti saobrañaja i prateñih propisa. faktori bezbednosti saobrañaja. viãih i visokih ãkola koje izuåavaju nastavno-nauånu oblast bezbednost saobrañaja. preventivno-propagandni poslovi. prvenstveno. Oåekujemo sugestije za unapreœeçe sadræaja. Prvi deo obuhvata najznaåajnije sadræaje koji su neophodni za razumevaçe materije bezbednosti saobrañaja. Materija je podeÿena u dve makroceline: opãta bezbednost saobrañaja i posebni deo koji prvenstveno opisuje policijske poslove bezbednosti saobrañaja. U drugom delu detaÿnije su prikazani pojedini poslovi bezbednosti sobrañaja koji su u nadleænosti organa unutraãçih poslova. pa ñe pisaçe drugog izdaça biti olakãano. Udæbenik bezbednost saobrañaja je vredna literatura nastavnicima i uåenicima sredçih saobrañajnih ãkola i brojnim pojedincima koji obavÿaju razliåite poslove bezbednosti saobrañaja: stareãinama policije. saobrañajnim planerima na svim nivoima. saobrañajnih fakulteta. saobrañajne nezgode i uviœaj saobrañajnih nezgoda. Autor XVII . upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. studentima Kriminalistiåko-policijske akademije. saobrañajnim inæeçerima. Verujemo da ñe udæbenik opravdati svrhu. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. inspekcijsko-tehniåki poslovi. pomoñi unapreœeçu znaça. znaåaj saobrañaja. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. Na tome sam im veoma zahvalan. i to: pojam saobrañaja. odnosi saobrañajne policije i javnosti. olakãati spremaçe ispita. i to: mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti.PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Udæbenik Bezbednost saobrañaja nameçen je. na tehniåkim pregledima itd. onima koji upravÿaju putnom mreæom. Pisaçu ovog izdaça znatno su doprineli studenti koji su u okviru nastave. razvoj saobrañaja. koji rade u obuci vozaåa. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja. radnicima osiguraça. pojam i predmet saobrañajnog prava. a posebno u okviru izrade seminarskih radova pomogli da se pojedine oblasti boÿe sagledaju i objasne.

SKRAÑENICE ABS ADR AETR AIS AMSS AMSRS ANCAP APC ATP CARE CEMT CIBS CMR COV CSC CTI CVR Å-V-P-O E ECE UN ECMT EE EEE – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) – Evropski sporazum o Meœunarodnom prevozu opasne robe – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju Meœunarodne drumske prevoze – Skrañena skala povreda (Abbreviated Injury Scale) – Auto moto savez Srbije – Auto moto savez Republike Srpske – Australijski program za procenu novih vozila (Australian New Car Assessment Programme) – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – Baza podataka za zemlje ålanice EU – Konferencija evropskih ministara transporta (Conference of Ministares of Transport) – Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – Centar za obuku vozaåa – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – Komitet za unutraãnji transport – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – åovek–vozilo–put–okruæenje – Inæenjerstvo (Engineering) – Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija – Konferencija evropskih ministara transporta (Europian Conference of Ministry of Transport) – Inæenjerstvo–Obrazovanje (Engineering – Education) – Inæenjerstvo–Obrazovanje – Prinuda (Engineering – Education – Enforcement) XIX .

droge i saobrañajnu bezbednost ICD – Meœunarodna klasifikacija bolesti (International Clasification of Diseases) IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije IIS – Skala oãteñenja pri povredama (Injury Impairmant Scale) Ik – Indeks kontrole INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije IRF – Meœunarodna putna federacija (International Road Federation) IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) IRU – Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (International Road Union) IS – Informacioni sistem ISO – Meœunarodna organizacija za standardizaciju (International Standard Organization) ISS – Ukupni rezultat ozbiljnosti povreda – (Injury Severity Score) IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje JIS – Jedinstven informacioni sistem JNCAP – Japanski program za procenu novih vozila (Japaniese New Car Assessment Programme) KEMT – Konferencija evropskih ministara transporta KZ – Kriviåni zakonik (Kriviåni zakon) MUP – Ministarstvo unutraãnjih poslova NHTSA – Nacionalna administracija za bezbednost puteva u SAD (National Highway Traffic Safety Administration) NN vozilo (lice) – nepoznato vozilo (lice) XX EEEE . Krsto Bezbednost saobrañaja – Inæenjerstvo–Obrazovanje–Prinuda–Æivotna sredina (Engineering – Education – Enforcement–Environment) EU – Evropska unija (Europian Union) EuroNCAP – Evropski program za procenu novih vozila (Euro New Car Assessment Programme) FIA – Meœunarodna automobilska federacija FIM – Meœunarodna motociklisticka federacija FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila FTN – Fakultet tehniåkih nauka GIS – Geografski informacioni sistem IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol. P.Lipovac.

Skrañenice NRSC OECD OTA OUR OUP PGDS PR PRI PRU PSP PTT PUS QALY RP RPE RS SF SFRJ SN SN upitnik SPG SRJ SRS SRS SSSR SUP ÃSP TCT TRRL UITP UK UKBS UN USNCAP USRS USP VIN – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development) – Svetska turing i automobilska organizacija – Organizacija udruæenog rada – Organ unutraãnjih poslova – Proseåan godiãnji dnevni saobrañaj – Odnosi sa javnoãñu (Public Relations) – Meœunarodna organizacija za preventive – Jedinica za odnose sa javnoãñu (Public Relation Unit) – Poznavanje saobrañajnih propisa – Poãta-Telefon-Telegraf – Po uputstvu SUP-a – Godine prilagoœenog kvaliteta æivota (Quality Adjusted Life Years) – Privremena registracija – Izdavanje privremene registarske tablice – Republika Srbija – Saobrañajni fakultet – Savezna Federativna Republika Jugoslavija – Saobrañajna nezgoda – Obrazac za evidentiranje saobrañajnih nezgoda – Saobrañajne patrole graœana – Savezna Republika Jugoslavija – Dodatni sistem za odræavanje (Suplementary Restrain System) – Socijalistiåka Republika Srbija – Savez Sovjetskih Socijalistiåkih Republika – Sekretarijat Unutraãnjih Poslova (Policijska uprava) – Ãkolske saobrañajne patrole – Tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (Traffic Conflict Techniques) – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) – Meœunarodna unija za javni transport – Ujedinjeno Kraljevstvo (United Kingdom) – Unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja – Ujedinjene nacije (United Nations) – Ameriåki program za procenu novih vozila (US New Car Assessment Programme) – Ustavni sud Republike Srbije – Uprava saobrañajne policije – Meœunarodna oznaka vozila – ãasije (Vehicle Identification Number) XXI .

P. Krsto Bezbednost saobrañaja VRC WHO WP ZKP ZoBS ZoOBS ZoP ZUP – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) – Radni dokument (Working Paper) – Zakon (zakonik) o kriviånom postupku – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o prekrãajima – Zakon o upravnom postupku XXII .Lipovac.

2.6.1. bezbednost saobrañaja 1. ãtetne posledice saobrañaja. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja 1. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva 1.4.5. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1. Saobrañaj. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) 1. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja . UVOD 1.1.3.

000 godina pre naãe ere. tada se pojavila potreba da se svakodnevno promeni mesto znaåajne koliåine hrane.000 godina pre 2 Mlaœi paleolit. grupa ljudi koji su samo saobrañali i od toga æiveli.1. ÃTETNE POSLEDICE SAOBRAÑAJA. Saobrañaj nije isto ãto i saobrañajna delatnost i moæe se definisati na razliåite naåine. a odgovori jednostavni.1 Pronalazak vatre2 je omoguñio veñu pokretljivost ljudi i nomadski æivot i u hladnijim predelima. sa pojavom prvih ljudskih naseobina (mlaœe kameno doba). SAOBRAÑAJ. porasla su i rastojanja prevoza.000 do oko 3. tj. Saobrañajna delatnost je postala znaåajna za åoveka. Saobrañaj kao samostalna ljudska delatnost je nastao u okviru treñe velike podele rada. Konaåno. jer su se ljudi nastanjivali na duæe vreme oko mesta proizvodnje. Trgovina je obuhvatala kupovinu. stvari ili saopãtenja. sada se prevoze i proizvodi zemljoradnje. tj. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA Nastavni predmet bezbednost saobrañaja odnosi se na saobrañaj i saobrañajnu delatnost. neophodno je dati adekvatne odgovore na ova pitanja kako bismo korektno izlagali smisao i znaåaj bezbednosti saobrañaja. Naime. znaåajnog broja ljudi. U drugoj velikoj podeli rada izdvojila se grupa ljudi koji su se prvenstveno bavili zanatstvom i od toga æiveli. 3U naãe ere. 1 Mlaœe kameno doba (neolit). åime se skreñe paænja na ekonomski smisao saobrañaja. u treñoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojila se trgovina. ãta je saobrañaj. S druge strane. od oko 50. Saobrañaj (1) je samostalna ljudska delatnost åiji je cilj promena poloæaja ljudi. Ãta je to saobrañajna delatnost. Kasnije se iz trgovine izdvojio saobrañaj.3 Danas se sve åeãñe govori o transportnoj (saobrañajnoj) industriji (privredi). od oko 10. 3 1. Saobrañajna delatnost je delatnost koja se sastoji u promeni mesta ljudi.000 do oko 10. stvari ili saopãtenja. Za naãe potrebe istañiñemo nekoliko definicija saobrañaja. Izdvojio se iz trgovine. odnosno saopãtenja. ãta znaåi saobrañati? Ma koliko navedena i druga sliåna pitanja izgledala nevaæna. Pojava zemljoradnje uveñala je potrebe za saobrañanjem. Zato se pojava saobrañajne delatnosti vezuje za mlaœe kameno dobaneolit.1. prvoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojili su se zemljoradnja i stoåarstvo. Pojavila se potreba za saobrañanjem – za saobrañajnom delatnoãñu. grupa ljudi koji su se bavili trgovinom i od toga æiveli. Uveñane su koliåine dobara koje je trebalo prevesti: pored proizvoda lova i sakupljanja. UVOD . saobrañaj i prodaju.

– nastradali u saobrañajnim nezgodama (lakãe i teæe povreœeni i poginuli).Lipovac. u definiciji saobrañaja pominju se i odreœeni uslovi – ograniåenja: uz ãto manje negativnih efekata. P. Meœutim. prvenstveno. åiji je cilj povezivanje ostalih funkcija. ne oåekuje se potpuna sigurnost. U drumskom saobrañaju to su drumska prevozna sredstva – vozila. jer je to egzistencijalna funkcija. letelice i baloni. Dakle. Bezbednost saobrañaja se bavi negativnim efektima saobrañaja. uz ãto manje negativnih efekata? Bezbednost saobrañaja je nerazdvojni deo definicije saobrañaja. bez4 . To su magistralni. – zagaœivanje okoline bukom. Saobrañaj nije sam sebi cilj. po visini i po ãirini i u kome je bezbednost plovidbe obezbeœena radio – navigacionim ureœajima. za naãe potrebe najznaåajnija je sledeña definicija saobrañaja: Saobrañaj (3) je jedna od 4 egzistencijalne funkcije svakog æivotnog prostora (rad. u vazduãnom saobrañaju to su avioni. U ovoj definiciji sadræani su osnovni elementi saobrañaja: saobrañajni put. Saobrañaj je mnogo doprineo ukupnom razvoju civilizacije i predstavlja jedan od vaænih elemenata ovog razvoja. – materijalne ãtete. åamci i druga plovila. uz odræiv dalji razvoj saobrañaja. saobrañaj je egzistencijalna funkcija. Bez saobrañaja nije moguñe funkcionisanje i trajan opstanak æivotnog prostora. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Saobrañaj (2) je organizovano kretanje saobrañajnih jedinica saobrañajnim putevima. Kao najznaåajnije ãtetne posledice saobrañaja danas se istiåu: – iscrpÿivaçe prirodnih resursa. tj. koristi za kretanje saobrañajnih sredstava. Saobrañajni put je deo prostora koji se. mora se saobrañati. Smisao saobrañaja se odnosi na uspeãno povezivanje ostalih funkcija. UZ ÃTO MANJE NEGATIVNE EFEKTE. Zato teæimo uspostavljanju optimalne sigurnosti. a u vodnom saobrañaju to su brodovi. a posebno saobrañajnim nezgodama. izduvnim gasovima i otpadnim materijama. Meœutim. meœunarodni i domañi koridori (vazduãni saobrañaj). Saobrañajna sredstva su sva sredstva kojima se odvija saobrañaj. u æelezniåkom saobrañaju to su lokomotive i æelezniåka kola – vagoni. Konaåno. saobrañajna sredstva i organizovanost (ureœenost). gubici i troãkovi saobrañajnih nezgoda i – socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa izazvano saobrañajem. Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja se bavi izuåavanjem ãtetnih posledica saobrañaja i metodama njihovog smanjivanja. na danaãnjem nivou razvoja. ãtetne posledice saobrañaja prete da omalovaæe i znatno umanje koristi od saobrañaja. S druge strane. daje odgovor na pitanje: Kako saobrañati. Dakle. glavne i sporedne pruge (æelezniåki saobrañaj). regionalni i lokalni putevi (drumski saobrañaj). frekvencije (radio saobrañaj i telekomunikacije). nije moguña. Pri tome. Potpuna sigurnost u saobrañaju. rekreacija i saobrañaj). stanovanje. Vazduãni put predstavlja deo vazduãnog prostora koji je odreœen po pravcu pruæanja.

onda nivo saobrañaja postaje smetnja daljem razvoju druãtva. Brojni su primeri koji ovo dokazuju. smanjenje verovatnoñe da se desi nezgoda. Nivo razvoja saobrañaja uvek je zavisio od nivoa tehnoloãkog i ukupnog razvoja druãtva i njemu se upodobljavao. Ovakve zahteve mogao je da zadovolji primitivan saobrañaj koji je koristio ljudski rad i delimiåno snagu pripitomljenih æivotinja. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva bednost saobrañaja daje odgovor na pitanje kako saobrañati uz ãto manje ãtetnih posledica. Mada se bezbednost saobrañaja bavi svim ãtetnim posledicama saobrañaja.1. Kombinovanim i sveobuhvatnim preduzimanjem mera aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja smanjuju se broj nezgoda i veliåina njihovih posledica. splavovima i prvim åamcima (izdubljeno stablo) koji su iãli nizvodno ili su bili vuåeni i sl. za poåetak. S druge strane. svakodnevno prevoze unutar poseda na ma5 1. Kada su dominirali zahtevi za kratkim prevozima malih koliåina stvari i ljudi. pojavila su se i transportna sredstva koja su ovo omoguñavala.2. robovlasnici ukrupnjavaju svoje posede i jeftino kupuju robove. ZNAÅAJ SAOBRAÑAJA ZA RAZVOJ DRUÃTVA Saobrañaj je nastao kao potreba åoveka i u tesnoj vezi je sa nivoom razvoja ljudskih potreba (posebno zahteva za saobrañajem). U prvobitnoj zajednici ljudi su imali potrebu da prevezu male koliåine tereta. javÿa se integralni (kombinovani) transport. sva oruœa i alati. UVOD . Kada se pojavila potreba za efikasnim koriãñenjem razliåitih grana i vidova saobrañaja. Ukoliko razvoj saobrañaja kasni za razvojem druãtva. Dakle. svi robovi itd. cilj pasivne bezbednosti saobrañaja nije smanjenje broja nezgoda. dva aspekta bezbednosti saobrañaja: aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja.2. Javlja se potreba da se znatno veñe koliåine tereta (sva proizvodnja. Ako se predmet bezbednosti saobrañaja svede na saobrañajne nezgode. ograniåiti i detaljnije izuåavati saobrañajne nezgode kao predmet bezbednosti saobrañaja. veñ smanjenje ãansi da posledice nezgode budu veñe. Pasivna bezbednost saobrañaja se odnosi na smanjivanje ãtetnih posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. Aktivna bezbednost saobrañaja odnosi se na spreåavanje nastanka saobrañajnih nezgoda. 1. onda moæemo razlikovati dva pristupa. u saobrañaju su dominirala saobrañajna sredstva koja su to omoguñavala. Pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja onda kada se dogodi saobrañajna nezgoda. nivo razvoja saobrañaja umnogome odreœuje trenutni nivo i omoguñuje dalji razvoj druãtva.). na mala rastojanja. znaåajniji prevozi su realizovani vuåenjem na raåvastoj grani (koja klizi). odnosno sa razvojem druãtva. na velikim rastojanjima. Nastankom zahtevi za prevozom velikih koliåina stvari i ljudi. mi ñemo se. Pored noãenja tereta (od strane åoveka ili æivotinja). Prvi suvozemni putevi bile su staze koje su utabale æivotinje. tj. Merama aktivne bezbednosti saobrañaja postiæe se smanjenje broja saobrañajnih nezgoda. S razvojem robovlasniãtva.

oni su umesto jednostavnog i teãkog vuåenja grane. suæavanja vidika i zastoja u razvoju nauke. kada su ljudi shvatili da su otpori klizanju nekoliko desetina puta veñi od otpora kotrljanju. grade se putevi sa tvrdom podlogom i putna mreæa. konstruisali toåak koji se okreñe i na njega stavili granu sa teretom. nauke i drugih oblasti duhovnog stvaralaãtva. Drumarine. Usporen je razvoj umetnosti. Feudalci teæe da se osamostaljuju. a samo manji deo se prevozi 6 . 6 Ovaj period se naziva mraåni srednji vek. konstruisali åamce i velike brodove. vojnici.6 Smanjene su koliåine dobara koje se prevoze. kulture.5 velikoposednici (zbog problema prañenja velikih poseda. ali raste produktivnost rada (jer je kmet viãe zainteresovan za proizvodnju). Zbog poveñanih zahteva za prevozom. 5 Feudalno doba se u Evropi vezuje za period od kraja 10. ali i potrebu za sigurnim i brzim prenosom saopãtenja i informacija. njihova korisna nosivost je bila mala. Znatan deo brodskog prostora zauzimali su sami veslaåi i potrebna hrana i voda. do druge polovine 13. umetnost i nauka. tako da je trgovina u nekim regionima skoro zamrla. umetnici) kupuju na træiãtu.7 Na duæa rastojanja se prevozi samo deo proizvodnje sa feuda (1/10 do 1/3) i deo proizvodnje na posedu feudalca (rezultat kuluka). ljudi su sve viãe koristili vodni prevoz: konstruisali su bolje splavove. Razvijaju se pismenost. Formiranje organizovanih vojnih formacija i velike vojne aktivnosti stvaraju nove potrebe za saobrañanjem: za brzim prebacivanjem vojnih jedinica (vojnika. carine i druge daæbine pretvarale su se u pravu pljaåku trgovaca.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 lim i srednjim rastojanjima (sa jednog na drugi kraj poseda ili od udaljenih njiva do skladiãta ili mesta gde stanuju robovi. odnosno robovlasnik). trgovci. veliki brodovi su pokretani ruåno – snagom robova. ali i zbog problema saobrañaja) daju komade zemlje kmetovima koji na ovim malim posedima i æive. Mada su brodovi nekad bili i veoma veliki. omoguñuje se intenzivnije bavljenje umnim radom. Zbog nepoznavanja puåine i problema u orijentaciji. 4 Ljudi su upuñeni da deo dobara (zemljoradnici i zanatlije) ili sva potrebna dobra (åinovnici. Osnovno prevozno sredstvo bili su tovarne æivotinje. Mada dominira naturalna proizvodnja. Zauzvrat kmetovi se oduæuju svojim gospodarima tako ãto besplatno rade na njihovim imanjima (kuluk) ili daju deo (od jedne desetine do jedne treñine svih prihoda) svojih proizvoda (naturalna renta). hrane i dr. Shvativãi da su otpori kretanju u vodi znatno manji. Tako se razbijaju i paråaju velike i snaæne dræavne zajednice. omoguñio je konstrukciju taljiga (grana ili jednostavna drvena konstrukcija sa toåkom koji se okreñe). Ovo dovodi do zatvaranja na svoje posede. a znatno kasnije i zaprega. deo proizvoda namenjeni su razmeni. Zadræava se naturalni karakter privrede. naoruæanja. U okviru treñe velike druãtvene podele rada izdvaja se trgovina. potreba) na velika rastojanja. P. Ovakvi zahtevi su se mogli zadovoljiti razvojem i primenom novih prevoznih sredstava. Obrazuju se prve velike dræave. ovo je bilo dovoljno i zadovoljavalo je tadaãnje potrebe. Meœutim. veka. Jedan od najveñih pronalazaka u istoriji – pronalazak toåka. a posebno zbog potreba vojske. Snaga vetra je koriãñena za odmor robova i kretanje u smeru vetra. 7 Najveñi deo dobara koji se proizvede – troãi se na feudu. Naime. U feudalizmu. do feudalca. S obzirom na to da su robovi bili dostupni i jeftini. ovi brodovi su plovili rekama i u priobalnom moru.4 Vezivanjem znaåajnog fiziåkog rada za robove.

stari se ne odræavaju – veñ propadaju. serijska. joã uvek se preteæni deo saobrañajne delatnosti obavljao u okviru drugih oblasti proizvodnje (zemljoradnje. Serija tehniåkih pronalazaka. Zahteva koncentraciju radne snage. 10 Englez Riåard Trevitik je 1804.).11 Oto mo8 U Evropi se kompas ãiroko primenjuje u 9 Francuz Kinjo je 1769. do tada neviœene zahteve za prevozom ljudi i stvari i prenosom saopãtenja. Poåinje proces druãtvene podele rada u kome se iz trgovine izdvaja saobrañaj kao samostalna oblast “proizvodnje”. Ovo zahteva i prevoz velikih koliåina sirovina sa veñih udaljenosti. i 1836.9 parnih lokomotiva. Industrijska proizvodnja postavlja. vuna i sl. i 16. kukuruz. Poveñavaju se koliåine dobara koja se prevoze. Ovakvi zahtevi dovode do razvoja postojeñih sredstava prevoza. parno vozilo za vuåu topova.10 a zatim i parobroda. sirovina i proizvoda na jednom mestu. vek) omoguñuje prekookeansku plovidbu. zanatstva i trgovine. jer su robovi skupi. splavovi i åamci). Istorijski pronalasci koji su omoguñili industrijsku revoluciju. UVOD . stoåarstva i zanatstva) i trgovine. 11 Amerikanac Fulton je 1807. prvim konstruktorom se smatra Dæordæ Stivenson koji je 1814. omoguñuju i pravu revoluciju u razvoju saobrañaja. specijalizovana i robna – namenjena træiãtu. prenosom saopãtenja itd. zapreæno vozilo. a nema ni potrebe za ovakvim prevozima. u Londonu je organizovan javni gradski prevoz omnibusima na parni pogon koji su imali 14 i 22 sediãta. Obnavljaju se suvozemni putevi.2. a zatim i za drumski saobrañaj (preduzeña za prevoz poãte i putnika zapreænim vozilima – diliæansama). prevozima velikih i malih koliåina itd. Manufakturna proizvodnja podrazumeva proizvodnju velikih koliåina istih proizvoda koji se ne mogu prodati u mestu proizvodnje niti u blizini i zahtevaju prevoz na velika rastojanja. U vreme raœanja modernog sveta (15. kakao itd.). deãavaju se velika geografska otkriña i razvijaju gradovi i trgovina. Izmeœu 1833. projektovao prvo 14. Meœutim. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva Manje koliåine dobara i manja rastojanja prevoza usporavaju razvoj prevoznih sredstava. konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu. Velika geografska otkriña zahtevaju razmenu (prevoz) izmeœu vrlo udaljenih delova sveta. putovanjima ljudi. vek) deãavaju se znaåajne promene u druãtvu i privredi: uvodi se manufakturna proizvodnja. Meœutim. puteva i organizacije prevoza. Industrijska proizvodnja je masovna. konstruisao prvi parni parobrod koji je saobrañao na reci Hadson.1. veka pojavljuju se prva saobrañajna preduzeña za prevoz vodama (osnivaju ih vlasnici brodova i åamaca). Novi putevi se ne grade. Porast nepoljoprivrednog (gradskog) stanovniãtva zahteva prevoz velikih koliåina hrane sa udaljenih podruåja. Veliki brodovi se ne grade. kafa. sirovina (pamuk. do 18. otkriñe novih maãina i njihova primena bili su uvod u industrijsku revoluciju i industrijsku proizvodnju. Parna maãina nalazi prvu primenu u konstrukciji parnih drumskih vozila. zbog neuspeha njegovog eksperimenta. Tokom 15. koja je stvorila nove zahteve za prevozima. prevozima na duga i kratka rastojanja. konstruisao prvu parnu lokomotivu. 7 1. veku. Menja se i struktura prevoza: raste udeo prehrambenih proizvoda (za gradsko stanovniãtvo). Koriste se prevozna sredstva iz ranijeg perioda (taljige. ali i rastojanja prevoza.) i novih proizvoda sa novootkrivenih prostora (krompir. Saobrañajna delatnost ostaje u okviru zemljoradnje. Pojavljuje se potreba za raznovrsnim prevozima (åestim prevozima. Otkriñe kompasa8 i ustava – prevodnica (15.

). Ukoliko bi razvoj saobrañaja kasnio.16 ãto dodatno podstiåe razvoj trgovine i saobrañaja (veze sa zemljom porekla). aprila 1903. Amerikanac Henri Ford 1896. U ovom periodu najveñi deo saobrañajne proizvodnje obavlja se u okviru saobrañajnih preduzeña. N. koncentracija stanovniãtva u gradovima zahtevala je razvoj javnog gradskog putniåkog prevoza (s druge strane saobrañaj je omoguñio razvoj gradova) itd. uspeãan razvoj saobrañaja omoguñuje i pospeãuje dalji razvoj druãtva. moæe se uoåiti opãta zakonitost – meœuzavisnost: druãtveni razvoj odreœuje zahteve za saobrañajem i podstiåe stalni razvoj saobrañaja (jer saobrañaj nije sebi cilj. pojavio 3. posle Napoleonovih ratova. veñ ima cilj da zadovolji odreœene druãtvene potrebe). i 1893. 1993. stavljaju se na toåkove. marke Niseldorf.). a zatim i lokomotiva. knjiga I. tek 1971. 13 Ford je 1912. Ovo je omoguñeno razvojem novih. Africi. Kostiñ je kasnije bio ãofer kralja Petra Karaœorœeviña Prvog i osnivaå “Ãoferskog srpskog udruæenja”.500 km.14 Elektriåna struja i elektriåni motor odmah nalazi primenu u pokretanju drumskih vozila. kupio je automobil u Beåu. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 tori nalaze prvu primenu u konstrukciji motora za pokretanje prevoznih sredstava u drumskom. saobrañaj koristi sva dostignuña u razvoju druãtva za svoj dalji razvoj. a zatim i legendarni model T koji se (od 1908 do 1928) proizvodi u velikoj seriji od 15 miliona komada. Nemac Karl Benc konstruãe prvi automobil sa unutraãnjim sagorevanjem. Benc je proizveo 69 automobila. i nuklearna energija nalazi primenu u saobrañaju (za pogon velikih i brzih brodova i sl. 15 Nemci Gaus i Weber su 1833. Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. a zatim i u ostalim vidovima saobrañaja.). vodovodi itd. P. S druge strane.12 Danlop je izumio pneumatike i od 1890. Vojne potrebe osvajanja i åuvanja reda u dalekim kolonijama postavili su posebno visoke zahteve pred saobrañaj (s druge strane saobrañaj je omoguñio efikasne vojne operacije). Razvijeni saobrañaj omoguñuje do tada neviœene migracije stanovniãtva u udaljene kontinente. Ali ovo je izazvalo i bolje povezivanje i saradnju izmeœu dalekih krajeva. prenos informacija i telekomunikacije itd. ali se Amerikanac Morze smatra pronalazaåem telegrafa. konstruiãe åetvorotoåkaãa sa kojim prelazi 1. telegraf15 i telefon. otkrili elektriåni telegraf. Evropu je napustilo oko 55 miliona ljudi (krenuli su ka Americi. razvija se integralni transport. a zatim to radi i Gotlib Dajmler (Ãtutgart). Konaåno. bio bi onemoguñen ili sputavan dalji razvoj druãtva. brzih i sigurnih brodova i drugih prevoznih sredstava. jer je 1837. 14 Poruånik kraljeve garde. U Srbiji se prvi automobil.13 Tako je motorizovana Amerika. Konaåno. U skladu sa ekonomskim potrebama otkrivaju se i primenjuju: cevni transport (naftovodi. Optimalan razvoj omoguñuje se samo usklaœenim razvojem sa12 Grupa autora. veka. Australiji. Beograd. Izmeœu 1885. sklapao automobil za samo 93 minuta. Saobrañajni fakultet. radio i televizija. 16 Tokom 19. Zelandu itd. metodom masovne proizvodnje. Ovaj rekord je potukla legendarna “buba” – “folksvagen”. 8 . a fabriåki ãofer je ostao åetrdeset i pet dana da bi obuåio prvog srpskog ãofera Sretena Kostiña.Lipovac. æelezniåka pruga i saobrañaj. Boãko Raduloviñ. unapredio ovaj izum i omoguñio njegovu praktiånu upotrebu. Na osnovu ovog kratkog istorijskog osvrta na razvoj druãtva i razvoj saobrañaja.

UVOD obrañaja. æelezniåki i cevni saobrañaj. Mada su elektriåna vozila brzo postigla zadovoljavajuñe brzine. vidove i grane saobrañaja.3. ostao je nereãen problem najveñeg radijusa kretanja i velike mase akumulatora.17 Posle parnog drumskog vozila koje je konstruisao Francuz Kinjo. Mada je vozilo na elektriåni pogon konstruisao Davidson 1842. Zato se pravim poåetkom razvoja danaãnjih drumskih vozila smatra åetvorotaktni motor kojeg je konstruisao Nemac Nicholaus Otto (OTO motori).1. tako da ukupni efekti budu optimalni.1.250 godine pre naãe ere. privrede i druãtva u celini. razvijene su parne koåije. Ovo vaæi kako za pojedine dræave ili çihove regione.18 Pronalazak diferencijala (1828) ubrzao je razvoj parnog drumskog vozila. Danas najrazvijenije dræave imaju i najrazvijeniji saobrañajni sistem i obratno. Z. U vodni saobrañaj spadaju saobrañaj morima i okeanima i saobrañaj rekama. 1972.. Drumski saobrañaj Istorijat drumskog saobrañaja Najstarija drumska prevozna sredstva bili su raåvasta grana i grana ispod koje su poturene oblice. Londonu se od 1833. Ekonomika saobrañaja. konstruisao prvi motocikl sa dizel motorom. prvi pravi automobil na elektriåni pogon konstruisao je Truve 1881. a pojedine grane saobrañaja su njegovi podsistemi. veka. Oko 3. Razvijati saobrañajni sistem znaåi koordinirano razvijati sve grane saobrañaja. a sledeñe godine i 17 Jelinoviñ. NAJZNAÅAJNIJE SPECIFIÅNOSTI (PREDNOSTI I NEDOSTACI) POJEDINIH GRANA SAOBRAÑAJA Saobrañajni sistem se moæe podeliti na podsisteme. u Mesopotamiji. jahaña i tovarna æivotinja bili su dominantni u drumskom saobrañaju do sredine 20. Svaka grana saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke. tako i za civilizaciju u celini. te prema tome i zauzima svoje mesto u jedinstvenom (integralnom) saobrañajnom sistemu. veka. do 1836.3. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1. U kopneni saobrañaj spadaju drumski. Dajmler je 1885. . Zapreæno vozilo. Stari koncept saobrañaja pojedinaåno je razmatrao i favorizovao pojedine grane saobrañaja. 9 1. Vidovi saobrañaja su kopneni (suvozemni). broj motornih vozila u SFRJ je premaãio broj zapreænih vo18 U zila tek sedamdesetih godina 20. odvijao redovni prevoz omnibusima na parni pogon. vodni i vazduãni. U vazduãni saobrañaj spadaju saobrañaj u vazduãnom prostoru i saobrañaj u kosmiåkom prostoru. Vidovi saobrañaja se dele na grane.3. (kretao se brzinom 12 km/h). 1. jezerima i kanalima. poåela je upotreba toåka i konstruisane su taljige (drvena konstrukcija sa osovinom na kojoj je toåak) i prva kolica sa toåkovima. Savremeni koncept polazi od åinjenice da je saobrañajni sistem jedinstven. a zatim i parni omnibus.

Iz ovih osobina proistiåe niz prednosti i nedostataka drumskog saobrañaja: + drumski saobrañaj je pravi transport “od vrata do vrata”.4 puta veñe nego u ãinskom saobrañaju). U razvoju kamiona veña paænja je posveñivana snazi motora. veka kolovoz se pravi od sitne kamene kocke (zalivene bitumenom). Krsto Bezbednost saobrañaja 1 svoj prvi automobil na åetiri toåka. Autobusi su prvo uvedeni u gradskom. + automobil najbolje prati i zadovoljava potrebe individualnog prevoza:19 korisnik je i prevoznik. goniå stoke. knjiga I. Najåeãñe Ne zahteva presedanje. a manje brzini i udobnosti. Pronalazak pneumatika (Danlop. + drumski saobrañaj je vrlo elastiåan prevoz u pogledu puteva (vrlo razuœena mreæa drumskih puteva). Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. Ãkotski inæenjer Dæon Mak Adam je pronaãao (poåetkom 19. Znatno kasnije je zapoåeta izgradnja klasiåne kaldrme koja se postavljala direktno na zemlju. U periodu od 1950. Ove razlike se danas smanjuju. trolejbuske linije su masovno zamenjivane autobuskim.. Beograd. Posle naftne krize trolejbusi se ponovo vrañaju u upotrebu. Od 1899. Od 1837. Pored poskupljenja goriva. mesta dopreme. veka) makadam koji se i danas sreñe. S druge strane. biciklista. P. 1888) i njegovo usavrãavanje (Miãelin. jed19 Grupa autora. Poåetkom 20. Ulice u centru Beograda su bile poploåane drvenim kockama sve do 1950. putanje. ovome su doprineli i ekoloãki razlozi. Veliki koeficijent prianjanja izaziva i velike otpore trenja (oko 27 puta veñe nego u vodnom saobrañaju i 3. Prvi putevi u drumskom saobrañaju su bile utabane staze. u kombinaciji sa peãaåenjem. veñ. U Parizu je 1900. u pogledu vozila (vrlo raznovrsna vozila u drumskom saobrañaju) i u pogledu korisnika (praktiåno svaki åovek moæe biti korisnik kao vozaå. brzine kretanja itd. puãtena prva trolejbuska linija. a zatim i od asfalta i betona. 10 . 1895) omoguñili su dalji razvoj automobila.Lipovac.). 1993. peãak itd. a zatim i u vangradskom prevozu. vozne jedinice se kreñu nezavisno. do 1970. Ford uspostavlja serijsku proizvodnju automobila. Specifiånosti drumskog saobrañaja Drumska vozila se kreñu hrapavim povrãinama. zadovoljava Potrebe za putovanjem. U antiåkom vremenu grade se putevi sa tvrdom podlogom. mesta polaska. u SAD se grade drveni putevi (poploåani krupnim drvenim kockama). automobil je uvek u blizini i na raspolaganju. Saobrañajni fakultet. a Luj Reno usavrãava menjaå i koristi kardansko vratilo. a njihovi toåkovi su hrapavi. Karl Benc istovremeno konstruiãe svoj prvi automobil (1885). uvedeni su autobusi sa benzinskim motorom (umesto konjske vuåe). + drumski saobrañaj je prilagodljiv korisniku u pogledu koliåine prevoza. Rimska dræava je posebno mnogo paænje posveñivala gradnji kvalitetnih puteva. vremena polaska. Francuz Arman Peæo je prvi konstruisao motor sa rasporedom cilindara u obliku slova V i umnogome usavrãio ãasiju.

za odlaganje). jer troãi viãe goriva i zahteva angaæovanje viãe ljudi (posada).. to je simbol uspeãnosti (prestiæa). – iznenadne i neplanirane prevoze i – integralni transport. Tako je 1825. + jednostavno se kombinuje sa svim drugim granama saobrañaja. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja nostavan je prevoz manjih i srednjih prtljaga. Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu S obzirom na prednosti i nedostatke.2. prohodnost i bezbednost drumskog saobrañaja. pa i poslova bezbednosti drumskog saobrañaja. – drumski saobrañaj viãe zagaœuje okolinu i traæi viãe povrãina (za parkiranje i za kretanje. Prva ãinska vozila su se gradila po uzoru na drumska vozila.3. – drumski saobrañaj je najopasniji saobrañaj (najmanje bezbedan). Najmanje brzine na klasiå- nim prugama su 100 km/hat. a na brzim prugama 160 ili 250 km/h. U Engleskoj je 1820. + pogodan je za neplanirane prevoze. i kretala su se drvenim ãinama. Kasnije je uoåeno da je otpor kotrljanju po ãinama znatno manji nego otpor kotrljanju po drumu. – konfiguracija terena znaåajno utiåe na troãkove. 11 1. UVOD . Prva rudarska kolica – preteåa æelezniåkog vagona pojavila su se u Alzasu 1550.1. – drumski prevoz je sporiji od ãinskog.3. – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje i bezbednost drumskog saobrañaja. poveñava pristupaånosti i mobilnost. poåeo organizovani æelezniåki prevoz koji je koristio 20 Maksimalna dozvoljena brzina na Evropskim putevima ne prelazi 130 km/h. pojedinaånim putanjama i u razliåita vremena). zavidan nivo udobnosti. jer su manje brzine kretanja. izgraœeno oko 400 km gvozdene pruge. U Engleskoj je 1830. drumski saobrañaj ñe biti znaåajan podsistem saobrañajnog sistema koji ñe na sebe preuzeti: – kapilarne – disperzivne prevoze (prevoze malih koliåina tereta i malo putnika. – veoma je sloæena organizacija drumskog saobrañaja. a putanje su duæe. – drumski prevoz je skuplji od ãinskog i vodnog. te skrañuje ukupno vreme putovanja (od vrata do vrata) itd. jer je jednostavna organizacija pojedinaånih prevoza. Prva tramvajska pruga izgraœena je u Njujorku 1832. 1. obezbeœuje odreœeni nivo intimnosti i privatnosti. Onda su se poåela proizvoditi veña vozila i spajati u kompozicije.20 åeãña zadræavanja. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj Istorijat ãinskog saobrañaja Stari Egipñani su kao ãine koristili ælebove u kamenu. na mala rastojanja. Stivensonova parna lokomotiva vukla kompoziciju od 12 teretnih i 22 putniåka vagona sa 90 t robe i 450 putnika. zadovoljava sujetu.

+ ãinski prevoz je pouzdan i bezbedan. Pariz i Berlin.21 + priliåno je otporan na vremenske nepogode i klimatske uslove. 23 Najveñi deo poslova poverava se preduzeñima i dr. elektriåne metroe dobijaju Budimpeãta. a posebno pri jednovremenom prevozu velikih koliåina tereta i velikog broja putnika na veña rastojanja. 12 . Na pruzi Tokio – Osaka (515 km) 1964.000 t robe. Veoma je skupa infrastruktura za ãinski prevoz. Danas se na klasiånim prugama ostvaruju brzine preko 100 km/h. + jednostavna je organizacija poslova bezbednosti saobrañaja u ãinskom prevozu. S druge strane. a na brzim prugama preko 250 km/h. Nemac Simens je 1879. + jediniåna cena prevoza (din/toni ili din/putniku) je niska. 1981. konstruisao prvu elektriånu lokomotivu. U Ãvajcarskoj je elektrificirana prva pruga 1897. automatizacije i usavrãavanja. Uloga policije je mala i svodi se na obezbeœenje javnog reda i mira u stanicama i u vozovima (pratnja vozova). Za prevoz automobilima trebalo bi oko 2.000 automobila i isto toliko vozaåa. loã je odnos korisne koliåine prevoza (tereta) i ukupne koliåine (teret sa vagonima i lokomotivom). London. U periodu od 1890. a brzine kretanja vozila veñe nego na drumu. Ovo omoguñuje obrazovanje velikih kompozicija vagona koje vuåe jedno vuåno vozilo – lokomotiva. pa su skupi prevozi praznih vagona.22 + prosta je organizacija ãinskog saobrañaja i velike moguñnosti kontenerizacije. potrebno je 50 vagona. 22 Ãansa da putnik u drumskom saobrañaju pogine je oko 30 puta veña nego u ãinskom prevozu. Upravljanje se vrãi ãinama preko svih toåkova.23 – ãinski prevoz je krut prevoz – nije elastiåan u pogledu puteva (vozi se samo prugama). + manje zagaœuje okolinu od drumskog saobrañaja (jer je elektrificiran i automatizovan). u Francuskoj su ostvarene brzine od 380 km/h. Nadzor vrãe organi za saobrañaj. a 2007. ostvarene su brzine od 250 km/h. sa parnom vuåom. jedna lokomotiva. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 iskljuåivo parne lokomotive.Lipovac. Specifiånosti ãinskog saobrañaja Pri kretanju glatkih metalnih toåkova po metalnim ãinama javljaju se mali otpori trenja kotrljanja (znatno manji od otpora pri kretanju drumom). sredstava (ãinama se kreñu samo standardizovane loko21 Primera radi. U Londonu je 1863. na savremenim prugama preko 160 km/h. otvorena prva linija metroa. do 1900. Na osnovu ovih osnovnih osobina ãinskog prevoza mogu se izvesti njegove vaæne specifiånosti (prednosti i nedostaci): + ãinski prevoz je brz prevoz zato ãto su putevi krañi (blage krivine). subjektima koji vrãe transport ili se staraju o infrastrukturi. ako hoñemo da odjednom prevezemo sa jednog na drugo mesto 1. P. Cena prevoza malo zavisi od koliåine robe. brzina od 450 km/h. Postoji prostor da se bezbednost æeleznice dalje poveñava. Za isti prevoz drumom trebalo bi 100 – 200 teretnih vozila i oko 200 vozaåa. jedan maãinovoœa i joã 5 ljudi.

nije prilagoœen zahtevima pojedinaåno malih prevoza. udobne. – uspostavljanje ãinskog prevoza i odræavanje infrastrukture su skupi. pa pravim veslima. 1. Ãinski prevoz je predodreœen za brze. ali ñe i procesi podele rada ubrzati dalji razvoj æeleznice i ojaåati ovakve pozicije ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu. 24 Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu Navedene prednosti i nedostaci ãinskog prevoza. Ãinski prevoz nije predviœen za male koliåine tereta i putnika. UVOD .1. praistorijski åovek je ovu ideju iskoristio i napravio splav i prvu laœu.3. a 24 Danas su razvijeni i realizovani koncepti noñnog skoka. niti korisnika (vozno osoblje su samo profesionalci). – nije prilagodljiv pojedinaånim potrebama korisnika. biti u toku noñi preveæen do odrediãta. 13 1. niti prevozu od vrata do vrata. Zato ñe se sve viãe kombinovati sa drumskim saobrañajem koji ñe preuzimati disperzovane prevoze na kratka rastojanja i neplanirane prevoze. Dubeñi stablo snizio je teæiãte i obezbedio stabilnost. ulazak/izlazak putnika itd. mesta stajanja.3. Tako smo dobili åamce sa veslima. pa se mogu opravdati samo masovnim prevozima. a najavljuje se njegovo proãirenje i na celu EU.24 Brze pruge ñe ubrzati svetsku meœunarodnu podelu rada.). veñ se pojedinaåni korisnici prilagoœavaju ãinskom prevozu (vreme polaska. a zatim i veñe brodove koji su vekovima vladali morima i rekama. Zbog brzine i pouzdanosti ãinski prevoz ñe biti sve znaåajniji za privredu. niti za disperzovane (rasute) prevoze. – nije prevoz od vrata do vrata. Zatim je poåeo da vesla rukama. – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja. Savremene brze pruge su posebno skupe u izgradnji i odræavanju i mogu se opravdati samo na magistralnim pravcima sa stanicama na velikim rastojanjima. – zaustavljanja u stanicama uveñavaju troãkove prevoza i znatno smanjuju brzine putovanja. u Nemaåkoj ñe svaki teret koji bude predat æeleznici veåeras. Naime. – skup je prevoz praznog vozila. Egipñani su pre 6. odreœuju i njegovo buduñe mesto u saobrañajnom sistemu.000 godina znali za jedro. koncentrovane (masovne) prevoze robe i putnika na velika rastojanja. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja motive i vagoni koji su vlasniãtvo dræave ili velikih preduzeña). veñ se mora kombinovati sa drumskim saobrañajem. Sliåan koncept primenjen je u SAD i Japanu. granom. Vodni saobrañaj Istorijat vodnog saobrañaja Gledajuñi stabla kako plivaju vodom i ptice ili æivotinje na stablima. putevi.3.

Jedrenjaci su i dugo posle Fultonovog parobroda (1807) uspeãno konkurisali parobrodima. Veñ u starom Egiptu. Iz ovih osnovnih zakonitosti – osobina. duæine 160 km. Dakle. Meœutim. Kasnije su. Vodni putevi su prvo bile samo prirodne saobrañajnice: mora.000 km. 25 Dok su drveni brodovi dostizali 90 m duæinu i oko 5.5 kW u drumskom prevozu ili 320 kW u vazduãnom saobrañaju. Suecki kanal. Praktiåno. nosivost. uporedo sa razvojem brodova poveñavali su se njihova veliåina. jer se tada smanjuju jediniåni troãkovi prevoza. + vodni saobrañaj je pogodan za primenu mehanizacije i kontejnera. 27 Za prevoz jedne neto tone tereta treba angaæovati 0.350 t nosivosti. veñi kanal je puãten u saobrañaj 1992. Specifiånosti vodnog saobrañaja Mali su otpori trenja izmeœu vode i broda. jezera i reke.7 kW u ãinskom prevozu.27 + vodni saobrañaj je pogodan za vrlo masovne prevoze. åeliåni brodovi skoro da nemaju ova ograniåenja i veñi su i do stotinu puta. Novi. Graœeni su i novi kanali.Lipovac.000 t. Panamski kanal je puãten u saobrañaj 1914. konstruisao prvi savremeni åeliåni parobrod (sa mostovskom konstrukcijom i duplim dnom) koji je preplovio Atlantik za 13 dana i 3 sata. sa dominacijom velikih brodova. snaga.000 t. veliki avioni 30 – 50 t. Åeliåni brodovi prevazilaze ograniåenja u veliåini i nosivosti25 i konaåno potiskuju jedrenjake. 14 .000 t. tako da su se parne maãine ugraœivale kao pomoñno sredstvo – dodatak jedrenjacima. kanal je uoåi drugog svetskog rata napuãten. Prvi parobrod sa propelerom zaplovio je 1836. bez posebnog poveñavanja otpora trenja. a najveñi i do 500. standardni brodovi nose 20. otvoren je 1869. Engleski inæenjer brodogradnje Brunel je 1838. Trebalo je skoro 100 godina da se parobrodi oslobode jedrenjaka. i skrañuje put od istoåne do zapadne obale Amerike za oko 15. i skrañuje put do Indije za oko 10. åak i kada cela povrãina uronjenog dela broda dodiruje vodu. primenjuju se dizel motori na brodovima. Kini i Mesopotamiji grade se kanali – veãtaåki plovni putevi kako bi se obezbedio kontinuitet vodnog saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 brodarstvo u antiåkim dræavama je omoguñavalo trgovinu i velike vojne pohode. veliki vagoni oko 80 t. zbog ograniåenja za velike brodove i konkurencije æeleznice.000 km. veliki brodovi za reåni saobrañaj su od 1. + mali su troãkovi uspostavljanja saobrañaja i ne zavise od duæine plovnog puta (obiåno se svode na troãkove izgradnje luka i pristaniãta). Od 1903. i omoguñuje plovidbu brodova do 1. velike æelezniåke kompozicije oko 2.000 t nosivost. proizlaze prednosti i nedostaci vodnog saobrañaja: + vodni saobrañaj obezbeœuje najjeftiniji prevoz pri malim brzinama.26 Veliki su otpori sredine pri kretanju broda kroz vodu i oni rastu proporcionalno kvadratu brzine. 4. posle Drugog svetskog rata i brodovi na nuklearni pogon. Ludvigov kanal Rajna – Majna – Dunav otvoren je 1846. ovi kanali napuãteni ili su poveñavani. P.000 t. Veñi brodovi viãe uranjaju u vodu i stabilniji su. brzina i bezbednost. 26 Veliki kamioni imaju nosivost 30 – 40 t. skoro da nema ograniåenja za veliåinu brodova. 1.16 kW u pomorskom saobrañaju.

– turistiåkih putovanja åiji je cilj boravak (uæivanje) na brodu i sl. magla. koristiñe se vazduãni saobrañaj.3. nafte. – vodni saobrañaj je ograniåen na prirodne plovne puteve (mora. 1. Zato vodni saobrañaj nije podesan za velike brzine. – ako je vodni put znatno krañi (pa i bræi) od kopnenog puta. UVOD . osim u sluåajevima: – kada ne postoje drugi vidovi prevoza. – vodni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata. – Povezivanje kada je cena vaænija od brzine.4.29 a vodni putevi postoje. – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja. Leonardo da Vinåi je dao prve nauåne radove u oblasti aeronautike. veñ se najåeãñe mora kombinovati sa æelezniåkim i drumskim saobrañajem. 15 1.). – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje vodnog saobrañaja (led.3. Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika. – kada se prevoze putnici sa automobilima i prtljagom. reke.28 jer otpori rastu sa kvadratom brzine. odnosno 28 do 46 km/h. Princip letenja letelica teæih od vazduha ot28 Najsavremeniji brodovi se kreñu brzinama 15 do 25 åvorova. – Prevoz sirovina koje dozrevaju ili se doraœuju u toku prevoza. – Prevoz ogromnih koliåina jeftine i nekvarljive robe (peska. Meœutim. 29 Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu Uvaæavajuñi prednosti i nedostatke vodnog saobrañaja. jezera) i skupe veãtaåke kanale. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja + vodni saobrañaj je pogodan za kombinaciju sa ostalim vidovima saobrañaja (integralni transport). vetrovi. vodostaj itd. 29 Za prevoze kod kojih je vaæna brzina. On je prouåavao oblik i naåin kretanja ptiåjih krila. a zatim dao prve skice vazduhoplova. Kada se vosak istopio krila su se raspala i Ikar poginuo. oluje. to nije racionalno – preskupo je. moæe se definisati njegovo buduñe mesto i uloga u saobrañajnom sistemu: – Povezivanje ostrva i vodom razdvojenih regiona na kratkim rastojanjima.). + pri povoljnim vremenskim prilikama vodni saobrañaj je bezbedan.1. – vodni saobrañaj je spor. – Rekreativni prevoz i sl. Mada se mogu poveñavati brzine broda. Vazduãni saobrañaj Istorijat vazduãnog saobrañaja Vekovna æelja åoveka da leti opevana je u mitu o Dedalu i Ikaru koji opisuje kako je Ikar poleteo sa krilima od ptiåjeg perja i voska. rude i sl.

U meœuvremenu su bolji rezultati postignuti sa letelicama lakãim od vazduha. veka preko 1. praktiåna primena ovih principa se desila znatno kasnije. Konaåno vazduhoplovi koriste prirodne puteve koje ne treba posebno graditi. P. a krajem 20. Vazduãne laœe – diriæabli su konstruisani 1884.30 visine i dometi.25 putnika (oko 6. Zato su vazduãni putevi krañi od svih drugih.000 km/h. Vrãeni su brojni eksperimenti da se letelice pokreñu ljudskom snagom. 30 Pred Prvi svetski rat ostvarene su brzine 100 km/h. helikopter je poleteo tek 1907. ostvarivãi brzinu 9 – 11 km/h. S obzirom na to da je vazduhoplov odvojen od podloge.Lipovac. pa su otpori kretanju najmanji. krajem drugog svetskog rata. a posebno ratovi su dali najveñi podstrek razvoju vazduhoplovstva. Od pravih trasa se odstupa izuzetno zbog bezbednosti leta ili zabrane preletanja (gradova i sl. + avionski saobrañaj je jedan od najbezbednijih grana saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 krio je Englez Dæordæ Kejli (1809). + mali su troãkovi uspostavljanja vazduãnog saobrañaja (posebno na duæim relacijama) i ne zavise od konfiguracije. Vazduhoplov je izloæen sili gravitacije koju mora da savlada silom potiska i snagom svojih motora.836 m. 17.). a serijska proizvodnja poåela tek u toku drugog svetskog rata (za potrebe ameriåke vojske). Vojne potrebe. Prve jedrilice bez sopstvenog pogona konstruisane su poåetkom 19.5 putnika. niti odræavati. a posebno na duæim relacijama omoguñuju velike brzine (jer su mali otpori kretanju) i krañi putevi. pred Drugi svetski rat 400 km/h. Dve godine kasnije (1785) sliåan balon je preleteo kanal Lamanã.5 sata). Posle uspeha brañe Rajt razvoj letelica je bio izvestan: rasli su snaga motora. prohodnosti terena. U meœuvremenu je tehnika napredovala i sigurnost letenja poveñana. godine. niti od duæine relacije. u SAD je 1952. Konaåno. Prvi mlazni avion konstruisan je u Nemaåkoj. decembra 1903. brzine. a na istu kilometraæu putniåkim automobilom poginulo je 16. Jugoslavija je ukljuåena u evropsku vazduhoplovnu mreæu 1923. 16 . savladana je za 33. braña Vilbur i Orvel Rajt su napravili prva åetiri leta u trajanju 12–15 sekundi. Mada je Leonardo napravio prvu skicu helikoptera davne 1488. + letovi veñih i teæih aviona su rentabilni samo pri veñim brzinama. Iz ovih osnovnih osobina proistiåu najvaænije prednosti i nedostaci vazduãnog saobrañaja: + najkrañe vreme prevoza. veka. kretanje ne zavisi od konfiguracije i kvaliteta terena. ali ih je posebno razvio nemaåki grof Cepelin. 31 Na primer. Znatno kasnije je doãlo do prve primene u privredi i za civilne potrebe. u Severnoj Karolini (SAD). parnom maãinom i benzinskim motorom. a ne oslanjajuñi se o podlogu. Prvi let preko Atlantika ostvaren je 1927 (Relacija Njujork – Pariz od 5. Braña Mongolfije su konstruisali prvi balon sa zagrejanim vazduhom (1783) koji je za 25 minuta preleteo 8 km.31 – troãkovi odræavanja u vazduhu srazmerni su masi vozila i vremenu provedenom u vazduhu (zato nije pogodan za spore prevoze teãkih tereta). Meœutim. Specifiånosti vazduãnog saobrañaja Vazduhoplovi se kreñu kroz najreœu sredinu – vazduh. na milijardu putniåkih kilometara preœenih avionom poginulo 2.5 puta viãe).

– povezivanje nerazvijenih oblasti teãke konfiguracije terena.1. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja – vreme putovanja je duæe na krañim relacijama (jer se vremenu kretanja dodaje i oko 1 – 2 sata potrebnih za dolazak do aerodroma i pripremu za let. Autobusi 3. i Boæiñ. vetrovi. Æeleznica – elektriåna vuåa 2. prilagoœenost korisniku.0 3.3 3.. Beograd.9 1.5 10. – vazduãni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata. zagaœivanje æivotne sredine. 17 1.3.5 22. tako da prevoz mase vazduhoplova uveñava jediniåne troãkove prevoza po toni neto mase. UVOD . kroz uãtedu u vremenu. bezbednost saobrañaja itd. ovde nisu detaljnije obrazlagani cevni transport. a posebno razlike u potroãnji energije (Tabela 1.1). 33 Zbog nedostatka prostora. 349. Putniåki automobil 5. 1994. brzinu prevoza.8 27. oluje) znatno utiåu na pouzdanost (letovi se otkazuju) i bezbednost leta.9 3.1. Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu Vazduãni saobrañaj ima veoma vaæno mesto u saobrañajnom sistemu. – klima i loãe vremenske prilike (magla. Relativni odnosi specifiåne potroãnje energije po vidovima transporta (kao reper je uzeta potroãnja kod æeleznice – elektriåne vuåe)32 Transprot 1. U daljem razvoju saobrañaja trebalo bi imati navedene specifiånosti pojedinih grana. V.8 Potroãnja po jednoj neto tona kilometru 1. – prevoz skupih roba i bogatih putnika (åije velike zarade.0 12. str. Nadalje ñe se saobrañajni sistem posmatrati kao jedna celina. opravdavaju velike troãkove prevoza). a posebno sa drumskim saobrañajem. Ekonomski fakultet. Ekonomika saobrañaja. – prevoz lako kvarljivih roba (kod kojih je brzina prevoza prioritet). a posebno sluæi za: – prevoz na vrlo velika rastojanja. niti prenos saopãtenja.5 4. Tabela 1. – povezivanje udaljenih ostrva i planeta. – loã odnos bruto/neto mase.7 Dakle. Reåni saobrañaj Potroãnja po jednom putnik kilometru 1. Pomorski saobrañaj 7. a savremena tehniåko-tehnoloãka 32 Novakoviñ. veñ se mora kombinovati s drugim vidovima prevoza. Vazduãni saobrañaj 6. svaka grana saobrañaja ima svoje specifiånosti33 (prednosti i nedostatke) koje definiãu njeno mesto u saobrañajnom sistemu. padavine. S. Æeleznica – dizel vuåa 4.

do 2010. jedinstveni marketing. a posebno u pogledu razvoja i unapreœenja evropskog saobrañajnog sistema (izgradnja magistralnih mreæa puteva. ekonomska komisija za Evropu je usvojila plan magistralne æelezniåke mreæe koji obuhvata 41. Tako se na svakoj deonici puta koristi optimalno sredstvo (vid. Koordinirano se biraju optimalni magistralni pravci. dinamiåko planiranje izgradnje itd.000 u periodu od 2001. privrede. 35 Evropska S. V. veka kada su prihvañeni standardi u proizvodnji paleta i kontejnera.000 na 20. grana) prevoza. 1994. nauke itd. Ovo bi trebalo da obezbedi ãto racionalnije tokove roba i putnika na nivou Evrope. cevovoda. Dræave i drugi subjekti (æelezniåke uprave i preduzeña) posveñuju posebnu paænju bræoj modernizaciji æelezniåkog saobrañaja kao osnove saobrañajnog sistema. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 reãenja ñe sve viãe olakãavati kombinovanje razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu (integralni transport). kanala. Usvojeni su zajedniåki evropski kriterijumi koji predviœaju da se velike brzine postiæu izgradnjom novih pruga (za brzine preko 250 km/h) ili rekonstrukcijom postojeñih (za brzine do 250 km/h). a ne pojedinih vidova i grana saobrañaja. jedinstvena mreæa EURO CITY vozova visokog kvaliteta itd. Dræave obezbeœuju druãtveno racionalnu koordinaciju i usmeravanje prevoza. jedinstveni standardi za saobrañajne puteve i saobrañajna sredstva. 34 Novakoviñ.). razvoj turizma. U tom smislu je napravljen istorijski iskorak ãezdesetih godina 20. i Boæiñ. a ceo prevoz postaje jeftiniji. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope Evropska unija. Beograd. Usvojen je i plan evropskih drumskih koridora itd.. jeftina i brza promena prevoznih sredstava i prelazak sa jedne na drugu granu saobrañaja. a prevaziãli nedostaci. pruga. U tom smislu se razvijaju koncepti æeleznice za velike brzine. Ekonomika saobrañaja. European Commission. Ekonomski fakultet. Koncept integralnog transporta podrazumeva integraciju transporta i proizvodnje. European Transport Policy for 2010.35 obezbeœuje se zajedniåko finansiranje.000 km pruga. P. 1. Saobrañaj je postao oblast u kojoj se najbræe ide na meœunarodne. kao i integraciju razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu kako bi se najbolje iskoristile prednosti pojedinih grana. Opãti cilj globalne saobrañajne politike je razvoj saobrañajnog sistema. pa i druge evropske dræave sve viãe koordiniraju svoje saobrañajne politike.34 Zemlje EU. tako da se mogu definisati osnovni elementi saobrañajne politike koji su opãteprihvañeni u Evropi. a posebno evropske integracije (jedinstvene tarife. jedinstvena razvojna politika.5. bræi i bezbedniji. vazduãnih koridora). Tako je omoguñena jednostavna. 2001. a prevoz se realizuje na principu slobodnog izbora saobrañajnog sredstva od strane korisnika. jedinstveni menadæment. 18 . U tom smislu je prihvañena politika i strategija razvoja saobrañaja u EU36 kojom se predviœa i smanjenje broja poginulih u saobrañaju sa 40.Lipovac. 329. ali i druge evropske zemlje usklaœuju svoje saobrañajne politike. Time to Decide. str. 36 White Paper.3. da podræi meœunarodnu robnu razmenu.

te ranije pristupile njegovom reãavanju.000 stanovnika. Samo najteæe nezgode su se evidentirale kao vrsta kriviånog dogaœaja (evidentiralo se samo ÃTA se dogodilo). Problemi bezbednosti saobrañaja su smatrani prolaznim “po sebi” i vezanim za fazu neprilagoœavanja ljudi vozilima i obratno. 1. za naãe potrebe.4. Bazama podataka o saobrañajnim nezgodama nije posveñivana nikakva paænja (nisu postojale). prva nezgoda je sluåajna. Sva paænja je usmeravana na probleme koji su se odnosili na pouzdanost u radu i potrebu za åestim stajanjima. s obzirom na brojnost i tehniåke moguñnosti tadaãnjih automobila. na pitanje “ÃTA?” (Ãta se to dogodilo?). Kad neko ima prvu nezgodu. izdvojiñemo åetiri osnovne faze razvoja teorijske misli i prakse bezbednosti saobrañaja. S obzirom na ruånu proizvodnju automobila. Razvijene dræave su ranije imale problem. probleme ukljuåivanja motora itd. pre svega.1. Tipiåne kontramere koje se vezuju za prvu fazu.38 koja je kasnije korigovana teorijom zaraze. to menja njegovu verovatnoñu da uåestvuje u sledeñoj – on je “zaraæen”! 19 1. popravkama. a saobrañajne nezgode evidentirane i prañene kao vrsta kriviånog dogaœaja. niti su na isti naåin reãavani. Brzine su bile ograniåene na 6 – 10 km/h (u naseljima i za teretna vozila) ili oko 10 do 20 km/h (putniåki automobili na otvorenim putevima). Stepen motorizacije bio je ispod 25 motornih vozila na 1. Åak ni u pravilima saobrañaja nisu pravljene znaåajnije razlike. Ovo se. nisu bili na isti naåin tretirani. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Druãtvo nije uvek imalo iste probleme bezbednosti saobrañaja (po vrsti i obimu). Ovo je razumljivo. ãto ih je svrstavalo u vrlo visoku klasu graœana. Ovi problemi nisu imali isti znaåaj. Åoveåanstvo je proãlo nekoliko faza u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. Istraæivanja saobrañajnih nezgoda svodila su se na pojedinaåne istrage organa gonjenja (policija i sudstvo) i odnosila su se. Osobe koje koriste vozilo imale su tretman imuñnih vlasnika vozila. s pravom.1. RAZVOJ TEORIJSKE MISLI O BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA (PRISTUPI REÃAVANJU PROBLEMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA) . / 1935)37 automobil je koriãñen po analogiji sa konjskom zapregom.39 Nesavrãena vozila nisu izazivala veñe probleme bezbednosti saobrañaja u danaãnjem smislu.4. Dakle. smatralo liånim problemom korisnika vozila. UVOD 1. on je bio veoma skup i tretiran kao izuzetna retkost i kuriozitet. U teorijama saobrañajnih nezgoda prihvañena je teorija sluåaja. odnosile su se na uspostavljanje tehniåkih zahteva u vezi vozila i na kontrolu ispu37 Razvijene zemlje su ranije ulazile u sve faze i bræe menjale stavove o bezbednosti saobrañaja. ranije su shvatile prirodu i teæinu problema bezbednosti saobrañaja.4. 38 Saobrañajne nezgode se dogaœaju sluåajno i verovatnoña da neko ima odreœen broj saobrañajnih nezgoda u posmatranom periodu je ista za sve vozaåe i odreœuje se prema Puasonovom zakonu raspodele. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) U prvoj fazi (trajala do 1925. Mada se ove faze mogu razliåito definisati. 39 Ova teorija prihvata teoriju sluåaja za prvu nezgodu. Pojedinaåni (separatni) napori za spreåavanje nezgoda temeljili su se na metodu pokuãaja i pogreãaka.

Prihvañeno je da ñe se saobrañajnim situacijama moñi uspeãno upravljati 40 Tada je u jednom autobusu kod Glazgova eksplodirao parni kotao i poginulo je 5 ljudi. Ovu fazu karakteriãe i vrlo buran razvoj svih grana saobrañaja. za veñinu razvijenih. 20 .40 Druga saobrañajna nezgoda sa smrtnim ishodom dogodila se 62 godine kasnije (London. kao najznaåajnije apsolutne pokazatelje bezbednosti saobrañaja. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) Drugu fazu (od 1925/30 do 1965/70) karakteriãe masovna proizvodnja i nagli porast broja motornih vozila u svetu (od 25 do 250 motornih vozila na 1. problem bezbednosti saobrañaja je minimiziran i vezivao se za interese pojedinaca. 41 U ovoj nezgodi poginuo je prvi peãak. Postavljeni su temelji doktrine “tri E” (Engineering – Education – Enforcement). U ovoj fazi niti se dovoljno ceni znaåaj saobrañaja. Istragom je utvrœeno da se jedan neoprezni vozaå kretao preve- likom brzinom od åak 12 km/h.42 Prva faza je. Prvenstveno su isticane neposredne i lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda (nastradala lica i materijalna ãteta). 44 Posebno se misli na relativni broj nezgoda i broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika i broj registrovanih vozila. Dominira doktrina jednog “E” (Engineering). Ograniåenja brzine od oko 20 km/h (koja su obuzdavala rast broja saobrañajnih nezgoda) sve viãe su zaostajala za tehniåkim moguñnostima vozila i postajala su neodræiva. 1. Naglo su rasli svi apsolutni43 i relativni pokazatelji (ne)bezbednosti saobrañaja. a posebno u razvijenim zemljama. u prvoj fazi. Naime. 42 U ovoj nezgodi prvi put je poginuo vozaå.41 Na treñu nezgodu sa smrtnim ishodom. 40 41 42 Dakle. Osnovna ideja saobrañajnog projektovanja svodi se na prilagoœavanje åoveka da upravlja svim saobrañajnim situacijama. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 njavanja ovih zahteva. 1896). Automobili su predmet divljenja okoline. Dakle.2. u prvoj fazi su savladani problemi upravljanja vozilom (vozila su na viãem tehniåkom nivou i jednostavna su za upravljanje) i sada se paænja posveñuje kontroli i reãavanju saobrañajnih situacija. a uspostavlja se i doktrina dva “E” (Engineering – Education). 43 Misli se na broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih. trajala do tridesetih godina 20. niti se posebno istiåu problemi bezbednosti saobrañaja. veka. åoveåanstvo je åekalo samo dve godine (SAD. åak i u svetskim okvirima. 1898). jer je broj nezgoda bio vrlo mali.000 stanovnika). 1834). izgradnja vrlo skupih i kvalitetnih puteva.44 Ovo je prihvañeno kao zakonitost – nuæna posledica razvoja saobrañaja.4. prva evidentirana saobrañajna nezgoda sa poginulim licima dogodila se u Engleskoj (Glazgov.Lipovac. Ovo dovodi do pravog buma (porasta) broja saobrañajnih nezgoda u svetu. Ovo je i bilo prihvatljivo. a posebno u razvijenim zemljama. Rezultat takvog pristupa bio je stalni porast broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. P.

Japan i druge. 46 Sve viãe se problem bezbednosti saobrañaja priznaje kao znaåajan druãtveni problem (a ne samo problem pojedinca). Zatim slede razvijene zemlje Zapadne Evrope. dok relativni pokazatelji (broj nezgoda na 100 hiljada stanovnika. u ovoj fazi sve viãe se istiåe znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva. ali nezavisno i izolovano. Sve viãe paænje se posveñuje struånoj analizi saobrañajne nezgode. Dakle. Dakle. skloni svim vrstama incidenata. ukljuåuju se inæenjeri (projektanti puta i vozila) i psiholozi (oblikovanje – prilagoœavanje liånosti). osposobljavanju vozaåa45 i kontroli saobrañaja. pored pravnika. Ovu fazu karakteriãu koordinirani napori da se smanje stradanja u saobrañaju. broj nastradalih na sto milion vozilo kilometara itd. ali se ne shvata ozbiljnost negativnih efekata u saobrañaju. 45 U Prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilima (Pariz. 21 1.1. Prvi vozaåi u Srbiji su morali da provedu 6 meseci u automobilskim garaæama da bi izaãli na vozaåki ispit. ali i nagli porast broja nastradalih u njima (zbog veñih brzina). pa se nedovoljno ceni znaåaj bezbednosti saobrañaja. broj nastradalih u nezgodama itd. 46 Prema teoriji sklonosti. ali na dobrovoljnoj osnovi. U tom smislu poåinje se pridavati velika paænja projektovanju vozila i puta. ako ljudi budu dobro obuåeni (Education) i ako policija natera sve korisnike puta da poãtuju pravila saobrañaja (Enforcement). Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) 47 U treñoj fazi. UVOD . ali se moguñnosti reãavanja i dalje vezuju za pojedinca (tumaåi se nedostatkom veãtina ili nepoãtovanjem pravnih i moralnih normi). U reãavanje problema. ako vozila i putevi budu dobro projektovani (Engineering).46 Velika paænja se posveñuje otkrivanju i zaãtiti od vozaåa koji su skloni saobrañajnim nezgodama (recidivistima). Rezultat ukupnih napora bilo je ublaæavanje porasta broja saobrañajnih nezgoda. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (saobrañaj ñe biti bezbedan).) rastu degresivno (sporije od linearnog rasta).4. 1. otkrivanju njenih uzroka i odgovoru na pitanje “ZAÃTO?”. Uspostavljaju se prve nacionalne baze podataka o saobrañajnim nezgodama. 1909) predviœaju se i osnovni uslovi za upravljanje automobilima. porast broja vozila (od 250 do 500 motornih vozila na 1. do 1980/ 85) nastavlja se razvoj saobrañajnih potreba. 47 SAD kao saobrañajno najrazvijenija dræava prve su uãle u ovu fazu. Dalje se razvijaju teorija i praksa. Do izraæaja dolazi teorija sklonosti.3. zbog svojih psihofiziåkih osobina.000 stanovnika) i dalji razvoj saobrañaja. pa i saobrañajnim nezgodama.4. prvi put je zapoåeto ublaæavanje rasta pokazatelja bezbednosti saobrañaja.) rastu progresivno (bræe od linearnog rasta). koja zapoåinje ãezdesetih godina47 (od 1965/70. Apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda. Oni se mogu otkriti i pre nego ãto uåestvuju u prvoj saobrañajnoj nezgodi. postoje grupe ljudi koji su.

) i nacionalne evidencije saobrañajnih nezgoda. a posebno ulogu ljudskog faktora u nastanku saobrañajnih nezgoda. Prvi rezultati postiæu se u multidisciplinarnom istraæivanju i analizi uzroka saobrañajnih nezgoda. sigurnosni pojasevi. Ovako se struånjacima daju dobri argumenti za uvoœenje novih i menjanje postojeñih pravila saobrañaja.Lipovac. Programirane akcije i napori polako dobijaju zaokruæenu formu i postaju sastavni deo saobrañajne politike. Nove mere su obiåno restriktivne i/ili skupe.48 Ovo povezivanje teorije i prakse je dovelo do toga da 48 Na primer. pojave se samo opisuju i definiãu kao problem. Izuåavaju se samo “spolja vidljiva obeleæja pojava”. sve viãe se ukljuåuju saobrañajni inæenjeri. Kao osnovna ideja upravljanja odreœuje se smanjivanje – eliminisanje rizika iz saobrañajnog sistema. Korisnicima vozila se priznaje aktivna uloga u sistemu (vozaå). U istraæivanjima se nameñe cost/benefit analiza s ciljem odgovora na pitanje “KAKO spreåiti nezgode?”. Obazrivo se uvode zaãtitne mere u saobrañaju. Sve viãe paænje posveñuje se zagaœivanju æivotne sredine (bukom. Kao uzrok nebezbednosti u saobrañaju prihvataju se problemi i nesavrãenost sistema åovek–vozilo–okruæenje. Naime. zakonsko ograniåavanje upotrebe alkohola za vozaåe itd. Otkriva se da su åeãñe zdruæene greãke vozaåa i drugih uåesnika. trebalo je oko 15 godina istraæivaåkog rada da bi zapoåelo uvoœenje obaveze da se u vozila ugraœuju sigurnosni pojasevi itd. kacige. poginuli u saobrañajnim nezgodama itd. standardi u pogledu bezbednosti vozila. Aktiviraju se pojedinaåne institucije i zaduæuju za prañenje pojedinih segmenata bezbednosti saobrañaja. sve viãe se nameñe potreba obazrivog i strpljivog koriãñenja vozila. kao na primer: ograniåenja brzina. ovaj period karakteriãe fenomenoloãki pristup izuåavanju ãtetnih pojava u saobrañaju. Usaglaãavaju se definicije osnovnih pojmova (saobrañajna nezgoda. struånjaci saobrañajne medicine i primenjene statistike i matematike. U reãavanje saobrañajnih problema (pored projektanta puta. Zapoåinje sistemski pristup u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. Na osnovu empirijskih istraæivanja. narasle su do te mere da su postale jedan od centralnih problema razvoja saobrañaja (pa i ukupnog druãtvenog razvoja). Posebna paænja se posveñuje ljudskom faktoru. Shvatajuñi veliki raskorak izmeœu prirode åoveka i tehniåkih karakteristika vozila. ãto nailazi na otpor kod korisnika. struåno se dolazi do najefikasnijih mera i modela zaãtite. P. Nekoliko teorija pokuãava da opiãe uticaj ponaãanja åoveka na bezbednost saobrañaja. projektanta vozila i psihologa). 22 . Meœutim. izduvnim gasovima i drugim otpadnim materijama). nego njihove pojedinaåne greãke. teorijskih formulacija i modela koji koriste statistiåke analize. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Sve ozbiljnije se pokuãava (i uspeva) upravljati saobrañajem na putevima. Ãtetne posledice saobrañaja. razdvajanje motornog od ostalog saobrañaja. Kao tipiåne kontramere pojavljuju se kombinovani modeli i ãeme za smanjivanje rizika u saobrañaju.

a sve viãe se prihvata i znaåaj bezbednosti saobrañaja. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja su primenjene mere sve viãe utemeljene na teoriji i istraæivanjima. 50 Dragaå. Obuzdavanje relativnih pokazatelja (uz obavezan porast apsolutnih pokazatelja)50 je prihvañeno kao zakonitost i cilj kome se teæilo. Dakle. tako da se ne ometa njegov razvoj. broj nastradalih na 100 milion vozilo kilometara itd. 1983. Bezbednost saobrañaja. UVOD . gubici i troãkovi).49 Nastavlja se rast apsolutnih pokazatelja bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda.4. Uspostavljaju se meœunarodne 49 U teoriji se razvijaju modeli za prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica koji polaze od pretpostavke da apsolutni broj nezgoda i njihovih posledica neminovno raste. patnja.). u saobrañajnoj i ukupnoj razvojnoj politici druãtva. Uzima se u obzir rizik u saobrañaju. str.) razvijaju teorije i modele bezbednosti saobrañaja. 51 Na primer. nije sazrela svest o moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti.). Mada su ovakvi napori dali dobre poåetne rezultate. a automobil kao potreba savremenog åoveka.. pa i veliki deo populacije prihvataju matematiåke modele o zakonitosti rasta broja nezgoda i njihovih posledica. sve åeãñe su prisutni struånjaci primenjene tehnologije.).1. Pored materijalnih posledica (ãtete. 23 1. Izloæenost riziku se povezuje sa nebezbednoãñu u saobrañaju. 3.000 stanovnika). ali se smanjuju relativni pokazatelji (broj nezgoda na milion vozila. a da se poboljãa bezbednost saobrañaja. Beograd. R.0003P(N/P). sistemske analize. sa porastom broja stanovnika. 2 deo.1/3 gde su: D – broj nezgoda sa smrtnim ishodom. P – broj stanovnika i N – broj registrovanih automobila Ovo se izuåavalo. Struånjaci najraznovrsnijih profila (pored inæenjera. sve viãe se uvaæavaju nematerijalne posledice saobrañajnih nezgoda (bol. Meœutim. sociologije. engleski nauånici su uoåili (i prihvatili kao nuænost) da broj nezgoda sa smrtnim ishodom raste po sledeñoj zakonitosti: D=0. lekara i psihologa. Posledice saobrañajne nezgode se analiziraju integralno. Saobrañaj i saobrañajni problemi postaju dominantni i prisutni u svim planovima. sa porastom broja registrovanih vozila itd. vrlo brzo se ispostavilo da njihov efekat nije trajan i beleæen je dalji rast ãtetnih posledica. teorije komunikacija itd. regulisanje saobrañaja i transportni sistem u celini. najåeãñe. Osobe koje upravljaju vozilom tretiraju se kao korisnici puta. broj nastradalih itd. Kao konaåni cilj definiãe se upravljanje ukupnim transportnim sistemom. Struånjaci. sa razvojem saobrañaja. nauåna znanja su se. dokazivalo i ovakvom trendu se teæilo. u ovoj fazi se posebno ceni znaåaj saobrañaja. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) U åetvrtoj fazi (od 1980/85) i dalje raste broj vozila (preko 500 motornih vozila na 1. Baze podataka se prikupljaju sistematski i viãedimenzionalno.4. sa naglaãenom potrebom za ujednaåavanjem definicija i baza. vezivala za pojedinaåne mere i probleme. Saobrañajni fakultet.4. socijalno zagaœivanje æivotne sredine itd.51 1. Meœutim. a posebno porast broja saobrañajnih nezgoda.

u sve saobrañajne. Tvorci saobrañajne politike shvataju da saobrañajne nezgode prete da omalovaæe sve koristi koje druãtvo ima od saobrañaja. problemi u protoånosti saobrañaja. Kontramere se preduzimaju na mreæi. bezbednost saobrañaja postaje znaåajna stavka u dræavnim troãkovima (dræave trajno i povoljno reãavaju finansiranje bezbednosti saobrañaja). International Federation of Red Cross and Crescent Societies. Uspostavljaju se povoljniji ukupni odnosi izmeœu pojedinih grana saobrañaja (koje dræava nizom mera nameñe i odræava). Procenjuje se da ñe se do 2020. godine odnele oko 30 miliona æivota.53 U toku 2002. Prihvañeno je da se problemi bezbednosti saobrañaja mogu i preduprediti. danas ljudi na putovanja troãe od 60 do 90 minuta dnevno i ovaj *troãak* se ne razlikuje bitno u afriåkim selima i evropskim gradovima. nauåni i struåni potencijal koji se profesionalno bavi problemima bezbednosti saobrañaja. ekonomske i druge planove. International Federation of Red Cross and Red Crescent Societies. na osnovu neprekidnog i sveobuhvatnog prañenja stanja bezbednosti saobrañaja u dræavi i u svetu planiraju i predlaæu veoma ãiroke mere koje imaju cilj podizanje nivoa bezbednosti saobrañaja. na velika vrata. 54 Road safety is no accident (Broãura povodom svetskog dana zdravlja posveñenog stradanjima u saobrañaju. osnivaju se nacionalne. do tada neviœen. 7. godine saobrañajne nezgode su se popele na deveto mesto na svetskoj listi uzroånika smrtnosti (prema izgubljenim godinama æivota).55 Problemi bezbednosti saobrañaja nameñu se kao prioritet u ukupnoj saobrañajnoj politici (pa i ãire). Ove ustanove. Ljudski. Bezbednost saobrañaja uãla je.). WHO. 2004.Lipovac. podaci su promovisani u Svetskom izveãtaju o katastrofama (World Disasters Report. popeti na treñe mesto. 53 Ovi 24 .. nedeljama ili mesecima. 1998. Oxford University Press Inc. april 2004). P.52 53 54 Procenjuje se da su saobrañajne nezgode do 1990. milioni su bili hospitalizovani danima. u sudarima na putu poginulo je 1. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama: IRTAD (baza podataka za zemlje OECD). materijalni. New York.54 U toku 1990. Poslovi bezbednosti saobrañaja su maksimalno decentralizovani i dolazi do izraæaja lokalno upravljanje. 1998). CARE (baza podataka za zemlje ålanice EU) itd. New Delhi. vremenski i drugi gubici u saobrañaju mobiliãu na izgradnju i uåvrãñivanje stabilnih sistema zaãtite. a ne samo naknadno opisivati i tumaåiti. ali i u urbanistiåke. oko 20 do 50 miliona je bilo povreœeno. uz voœenje raåuna o ceni i ukupnim transportnim troãkovima (vremenski gubici. pa i multinacionalne nauåno-istraæivaåke ustanove. Okuplja se. a oko 5 miliona je doæivotno onesposobljeno. 55 World Disasters Report. poremeñaji na saobrañajnoj mreæi i sl.18 miliona ljudi. 52 Prema procenama MIT (Massachusetts Institute for Technology) i IIASA (International Institute for Ap- plied Systems Analysis).

57 Danas neki autori ovo istiåu kao najznaåajniju ãtetnu posledicu saobrañaja.100 40000 39. bio opãteprihvañen stav da razvoj saobrañaja dovodi do poveñavanja intenziteta saobrañajnih tokova.000 cilj za 2010: spasiti 25.200 54.900 70. u periodu od 1972.300 46. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Kao rezultat ovog novog pristupa reãavanju problema bezbednosti saobrañaja postiæu se neverovatni rezultati. . uz smanjivanje broja saobrañajnih nezgoda i svih negativnih posledica (u apsolutnim iznosima).500 61. uz neprekidno smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (åak i apsolutnih vrednosti).600 59.1 hiljadu).4. prihvañen je stav da se bezbednoãñu saobrañaja moæe upravljati.57 Na teritoriji SR Nemaåke.000 46.6 hiljada teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama). Godišnji broj poginulih lica u saobraæajnim nezgodama.900 43.800 34.300 66.500 29.400 41.100 55. a za 90% poveñan je broj preœenih kilometara (sa 220 na 410 milijardi kilometara).nacionalni podaci. u odnosu na strateãki plan. 70.700 37.CARE (EU baze podataka o saobraæajnim nezgodama). a time i do porasta broja saobrañajnih nezgoda i svih njihovih posledica. EU od 1990.200 50000 50.500 56.200 27.1. Istovremeno je broj teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama smanjen za oko 47 % (sa oko 92. Sliåne rezultate postigle su i druge razvijene zemlje Zapada. sa procenom plana smanjnja do 2010.300 60000 59.1. njegovog opisivanja i tretiranja kao viãe zakonitosti (Boæije davanje).000 25.800 50.700 42. Ova istraæivanja i rezultati koji su postignuti nameñu potrebu da se iz temelja promeni stav o problemima bezbednosti saobrañaja. Umesto ranijeg prihvatanja problema. do 2005. u teoriji. U ovoj fazi menja se izneti stav i praktiåno pokazuje da je moguñe razvijati saobrañaj.700 30000 31. 56 Dugo je.000 36. do 1993.5 na 4.400 55. Godiãnji broj poginulih na putevima Evropske unije. 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Slika 1. za 100% poveñan je broj registrovanih motornih vozila (sa 16 na 32 miliona).4 na 48.56 U ovoj fazi sve viãe se istiåe i socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa kao znaåajna posledica saobrañajnih nezgoda i ukupnog saobrañaja.400 49. a broj poginulih je smanjen za oko 57 % (sa oko 9. 25 1. koji se svode na dalji razvoj saobrañaja.000 života evidentirani broj poginulih 80000 70000 55.000 2010 20000 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 Izvori: . UVOD .

Veoma je vaæno da sve zemlje svoj postupak prilagode postupku koji se primenjuje u zemljama Evropske unije. Ovo moæe podrazumevati redefinisanje osnovnih pojmova (pojam saobrañajne nezgode. Ciljevi su precizniji. bezbednost saobrañaja nije Bogom data i od nas nezavisna pojava.5. Meœutim. neophodno je: – poznavati postojeñe stanje. postojeñe stanje podrazumeva i prognozu razvoja pojave na osnovu postojeñeg stanja (na primer. Æeljeno stanje u bezbednosti saobrañaja trebalo bi definisati za period od bar 5 godina. a napori za njihovo preduzimanje su veliki. redefinisanje metodologije evidentiranja saobrañajnih nezgoda. OSNOVNI PREDUSLOVI ZA UPRAVLJANJE U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se nekim sistemom uspeãno upravljalo.). Pozitivni efekti ovih mera neñe se brzo uoåiti. usaglaãavanje na nivou Evrope je preduslov za koriãñenje proverenih metodologija upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. U svetu su razvijeni i precizno definisani postupci istrage saobrañajnih nezgoda i prañenja postojeñeg stanja. vizija su bezbedni putevi. prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. pojam materijalne ãtete i dr.). kako bi se mogli sagledavati ciljevi i efekti upravljanja. tehniåki ispravna i bezbedna vozila itd. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Dakle. da se u narednih 5 godina smanji broj poginulih za 40%. ako se ne preduzimaju nikakve mere). da se u narednih 10 godina smanji broj nezgoda sa nastradalim za 50% i sl. a u zavisnosti 26 . Dakle.). Vizije se definiãu bez vremenskih rokova i bez konkretnih vrednosti (na primer. da bi se upravljalo stanjem bezbednosti saobrañaja. P. kako bi se rezultati mogli uporeœivati i korektnije definisati æeljeno stanje.Lipovac. Danas je u toku usklaœivanje ovih postupaka na nivou Evrope. – definisati æeljeno stanje i – odabrati upravljaåke mere kojima ñe se postojeñe stanje pribliæiti æeljenom. pa i ãire. redefinisanje i striktno poãtovanje procedure uviœaja i razjaãnjavanja saobrañajnih nezgoda i sliåno. Dakle. pojam nastradalih. Pri definisanju æeljenog stanja trebalo bi definisati vizije i ciljeve upravljanja. U oblasti bezbednosti saobrañaja moæe se sliåno definisati pojam upravljanja. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA JE DRUÃTVENI FENOMEN KOJIM SE MOÆE UPRAVLJATI! 1. Pri definisanju postojeñeg stanja neophodno je uoåiti i osnovne tendencije u razvoju pojave. pod pretpostavkom da se nastavi postojeñi trend. vremenski ograniåeni i obiåno definisani odreœenim vrednostima (na primer. tj. realno definisati æeljeno stanje i preduzimati mere da se postojeñe stanje pribliæi æeljenom. neophodno je dobro poznavati postojeñe stanje.

Vlada bi. donela konkretan Nacionalni izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja za period 1 do 2 godine i krenula sa njegovom realizacijom. cilj Ãvedske je da neprekidno smanjuju broj nastradalih. ostvare 50% manje poginulih i 40 % manje povreœenih nego 1985. cilj strategije u Australiji je da do 2001. imaju 25% manje nastradalih nego u 1985. a zatim da zadræe pozitivan trend i u 2010. od dosadaãnjih rezultata u upravljanju. – osmiãljavaçe programa hitnih. smanji ugroæenost stanovniãtva na 10 poginulih na 100 hiljada stanovnika godiãnje. Svi subjekti bezbednosti saobrañaja bi donosili svoje programe i planove koji bi obuhvatali konkretizaciju mera i zadataka ãto im je postavila Vlada. – definisanje uloge i izvora finansiranja nacionalnog tela za bezbednost saobrañaja – NRSC (National Road Safety Council). UVOD . Vlada bi trebalo da. u skladu sa usvojenom strategijom.1. pripremiti nacionalnu politiku i strategiju bezbednosti saobrañaja. – osnivanje drugih koordinacionih tela. tako da u 2000. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja od postojeñeg stanja. u ãto krañem periodu. finansijske i svake druge podrãke. Primera radi. – poboljãavanje prikupljanja baze podataka i – primena prioritetnih mera i razvoj petogodiãnjeg Programa. Do optimalnih upravljaåkih mera moæemo doñi na osnovu sagledavanja i sveobuhvatne analize strategija i programa bezbednosti saobrañaja u razvijenim zemljama. – osnivanje NRSC i obezbeœenje tehniåke. odmah. iskustva razvijenih i naãe specifiånosti. – formiranje radne grupe za istraæivanje i ocenu problema. cilj Nizozemske je da u 2000. – razvoj zakonodavstva u ovoj oblasti (pravno utemeljenje NRSC). imaju najbezbednije puteve u svetu. a koji su UN prihvatile kao preporuku. Strategiju bezbednosti saobrañaja (za period od 5 do 10 godina) bi trebalo da usvoji Parlament i zaduæi Vladu za sprovoœenje. nacionalni program podizanja nivoa bezbednosti saobrañaja koji je razvijen u TRRL (London). Prvi korak koji bi trebalo preduzeti u bezbednosti saobrañaja bio bi struåno osmiãljavanje i usvajanje strategije i programa bezbednosti saobrañaja. 27 1. 58 Na primer. cilj Kanade je da u 2001. kao i efekata njihove primene u nekim zemljama u razvoju i na osnovu sopstvenih istraæivanja i iskustava. Pri tome bi trebalo imati u vidu definisane ciljeve58 i odgovarajuñe efekte koji su postignuti u prvim fazama upravljanja. Veoma je vaæno da se æeljeno stanje definiãe ãto realnije. tako da se njegovom realizacijom opravdaju uloæena sredstva i stekne samopouzdanje svih subjekata bezbednosti saobrañaja i druãtva u celini. sagledati stanje bezbednosti saobrañaja. obuhvata sledeñe faze: – analiza postojeñeg stanja i definisanje prirode i veliåine problema. u razvijenim zemljama. bude manje od 400 poginulih i 37 hiljada povreœenih u saobrañajnim nezgodama.5. od opãtih prilika u zemlji i raspoloæenja da se ulaæe u ovu oblast. kratkoroånih mera. formira struåni tim koji ñe. Pri tome bi trebalo imati u vidu preporuke UN.

Preko 90% poginule dece u saobrañaju poginulo je u nerazvijenim i zemljama u razvoju. a u razvijenim zemljama ovaj procenat je oko 6%. kojeg objavljuje IATSS (International Assocation of Traffic and Safety Sciences). U Tabeli 1. poveñan broj vozaåa za oko 65 %. u Japanu i Australiji ova stopa iznosi samo 1. kao i doslednom sprovoœenju strategija bezbednosti saobrañaja. uz tendenciju brzog rasta.6. posle neprekidnog rasta broja saobrañajnih nezgoda do 1965. praksa zemalja koje nisu shvatile ovaj zaokret i dalje je zaostajala. S druge strane. uz tendenciju daljeg porasta ovog procenta. 28 . Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama Na osnovu zvaniånih izveãtaja koje objavljuju Ujedinjene nacije. Posle trenda neprekidnog porasta broja nezgoda. 59 Na primer.5 hiljada saobrañajnih nezgoda godiãnje). Na dijagramu 1 prikazan je broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u nekoliko dræava. 1990). U zemljama u razvoju oko 15% svih poginulih u saobrañajnim nezgodama su deca. P. 61 Na primer: White Paper on Transportation Safety in Japan. prvi put posle neprekidnog porasta.000 vozila. Ovi pozitivni rezultati prvenstveno se vezuju za najrazvijenije zemlje. razvijene zemlje su uspele da promene trend u razvoju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica.2. a u Tabeli 1.9. zabeleæeno smanjenje broja saobrañajnih nezgoda za oko 58 % (sa 20 na 8.1. POSTIGNUTI REZULTATI I STANJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kao rezultat promene u shvatanju moguñnosti upravljanja i redefinisanja ciljeva upravljanja. 60 Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Istovremeno je poveñan broj motornih vozila u Japanu za oko 110 %.60 kao i naconalnih izveãtaja61 mogu se pratiti efekti mera koje se preduzimaju u ovoj oblasti. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 1. u periodu od 1970. u Japanu je.6. Struktura nastradalih na “severu” i na “jugu” bitno se razlikuje. Krajem 20. a zatim i ka nerazvijenim. Æeneva. U Danskoj je. Prema procenama londonske TRRL (Transport Road Research Laboratory. nerazvijeni i zemlje u razvoju prolaze kroz prve faze u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. ka zemljama u razvoju. Sliåno je i s drugim razvijenim zemljama.3.59 S druge strane. ostvareni su znaåajni pozitivni. beleæe se prva znaåajnija smanjenja broja nezgoda i nastradalih u njima. a broj povreœenih smanjen za oko 39 % (sa 981 na 600 hiljada povreœenih). do 1980. 1995. Dok je u Etiopiji zabeleæeno 192 poginula na 10. veka u saobrañajnim nezgodama na “jugu planete” ginulo je preko 70% svih poginulih u nezgodama.Lipovac. 1. praktiåni rezultati. prikazani su brojevi nastradalih u saobrañajnim nezgodama. Smrtnost u saobrañajnim nezgodama seli se “na jug”. poveñan broj preœenih kilometara za oko 50 % itd. u periodu od 1970. zemlje u razvoju na saobrañajne nezgode troãile su oko 53 milijarde dolara (godiãnje). dat je pregled broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u odabranim zemljama. do 1995. od 1960. smanjen broj saobrañajnih nezgoda za 34% (sa 718 na 476 hiljada saobrañajnih nezgoda) dok je broj poginulih smanjen za 48% (sa 17 na 9 hiljada). Zahvaljujuñi neprekidnim (i sve obimnijim) istraæivaçima u oblasti bezbednosti saobrañaja.

065 42.744 49.390 154874 184302 183423 182294 15929 10337 12334 6790 11502 9155 7759 10175 Francuska 140232 141309 210754 228050 251192 241049 191096 162573 132. 1985. 2000. 1970.340 6.949 121.626 15. 44970 73255 51631 76968 49132 60376 46214 60758 46275 46338 38. 2004.641 37. 1975.117 213.635 8 194 38.956 42.043 Jugoslavija Srbija SAD 2905 9669 20220 35948 39137 47762 14579 41642 47567 13165 15604 10528 12749 13373 12752 911350 931100 1190240 1344970 1239152 2074257 2241000 1900000 1855000 29 1. do 2005. 2005. 1980. UVOD Jednostavnom analizom ovih pokazatelja moæe se zakljuåiti da su razvijene zemlje.029 22 891 21 706 7 865 58206 45110 48.761 229. pokazale da se trend porasta broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica ne mora prihvatiti kao nuænost. dobro osmiãljenim sveobuhvatnim programima ovakav trend se moæe radikalno menjati.767 85.657 43.336 242. 1990. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska 17163 19932 12221 19782 11439 39144 60200 1955. Naprotiv.930 98 243 18.126 54826 62446 50. . 1995.373 7.339 44.223 Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska 17223 22396 26984 5920 5423 4128 278944 335509 316361 377610 337732 379235 327745 340043 388 003 382 949 339 310 14093 18289 15895 18233 21537 19609 22 798 23 001 15 514 156520 166093 173132 168383 163770 157786 161782 182. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Tabela 1. na svojim primerima. Britanija 217000 271787 299229 267457 246286 257282 251424 265600 237. 1965. Ukupan broj nezgoda sa nastradalim licima u odabranim razvijenim zemljama u periodu od 1955.207 6.553 43472 5105 12537 54896 6561 16538 48817 18144 23729 9569 58883 9266 22662 57968 16636 28651 12644 62123 16047 24072 46643 52365 8784 49396 7848 54119 67803 15231 25649 36960 42348 44892 42.812 7.034 224.1.159 81234 101507 83 586 101 729 15929 16975 15.633 6.565 151 321 151 975 8.946 8975 8801 31.6.770 24302 23834 63473 115295 V. 1960.2.

Kao osnovno dostignuñe upravljanja prihvatani su pozitivni trendovi u promeni relativnih pokazatelja (broj nezgoda i veliåina njihovih posledica u odnosu na broj registrova30 . sedamdesetih godina (dok se ovakvi – novi trendovi nisu ustalili). P. znaåe da se iz temelja menja stav o moguñnostima upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja. 1990. 2000. Ukupan broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odabranim razvijenim zemljama. bilo je opãteprihvañeno da apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica) moraju da rastu. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska V. 2005. 1485 828 1918 1097 1829 1392 2238 1544 2203 2346 6061 827 910 1742 2396 5461 690 551 1361 1801 4364 772 541 1391 1 210 976 768 1089 2925 582 441 498 396 331 379 5318 5400 1658 5625 987 224 1247 4442 440 409 1976 1 449 1 470 3960 634 649 8295 12150 15034 12996 12384 10447 10289 8 892 8 079 8400 1704 7130 1438 402 1875 4903 808 908 5477 5342 4142 1448 7906 9 454 7 503 1737 2 412 2 037 6621 7 020 6 649 1376 1 334 1 082 332 2321 2711 1877 6948 5749 5777 772 954 6317 5402 3 765 3 580 4992 1790 * 999 1048 572 591 12480 14406 15753 19193 14870 13041 760 931 1060 9511 2321 539 2676 4487 1172 1243 6054 6366 4241 1225 8537 1997 362 2262 5017 848 1209 4100 6239 5042 1648 8990 10208 2479 423 920 2802 1313 1304 2564 7952 1737 3181 560 1417 4197 1307 1694 3978 7499 3684 3336 841 43443 36688 36399 47089 52627 44525 51091 43825 Ovakve promene trenda u apsolutnom broju saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. 1965. u periodu od 1955. 1985. Britanija Jugoslavija Srbija SAD 5752 1552 213 520 1501 902 992 1247 5226 556 8197 1926 310 641 1706 1036 1269 1552 6970 1044 605 498 8058 735 765 1010 1049 1208 1055 1955. kao posledica rasta saobrañajnih potreba i stepena motorizacije. 1975.Lipovac. 1995. 1980. Naime. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Tabela 1. 1970. 1960. do 2005.3.

a posebno u toku osamdesetih i devedesetih godina. odnosno da u saobrañajnim nezgodama ginu mladi. Dostignuti nivo bezbednosti saobrañaja je vaæan kriterijum za ovu diferencijaciju. Meœutim joã znaåajniji kriterijum za diferencijaciju je pogled na moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti. znaåajno menjaju hipotezu o moguñnosti upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja i na drukåiji naåin (znatno oãtrije) definiãu ciljeve ovog upravljanja.6. 1.2. moæe se zakljuåiti da su saobrañajne nezgode najåeãñi uzrok smrti ljudi do 35 godine æivota. saobrañajne nezgode su najznaåajniji uzrok smrtnosti ljudi.6.2. Imajuñi ovo na umu. Danas je nivo bezbednosti sa31 1.1. odnosno ostvarena tendencija u prethodnom periodu. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1. . Uzroci smrti stanovniãtva u zavisnosti od starosti (izvor: Swedish National Road Administration). Pozitivna iskustva razvijenih zemalja u toku sedamdesetih.2. u prethodnih tridesetak godina doãlo je do veoma znaåajne diferencijacije u svetu. Sa Slike 1. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja S obzirom na to da nisu svi odmah shvatili suãtinu novog pogleda na upravljanje stanjem bezbednosti saobrañaja. UVOD nih vozila ili u odnosu na preœenu kilometraæu). U najboljoj poziciji su one dræave koje su sedamdesetih godina uspele da ostvare prve trajne rezultate i uspostave pozitivne trendove u razvoju ove oblasti.

ne razvijaju teoriju. u naåelu. njihova velika prednost je uspostavljen stabilan i sveobuhvatan sistem druãtvene organizacije koji garantuje zadræavanje pozitivnih trendova u razvoju bezbednosti saobrañaja. åak i ne evidentiraju saobrañajne nezgode kao posebne dogaœaje. Ove dræave nemaju razvijenu teorijsku misao o bezbednosti saobrañaja. Turska. ni prihvatile da je moguñe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. nisu uspele ni da zapoånu upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 obrañaja u ovim dræavama znatno viãi. zemlje u tranziciji. ove dræave i ne pokuãavaju graditi sistem zaãtite. prihvataju da se moæe upravljati stanjem bezbednosti saobrañaja. U naåelu je prihvañeno da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. – dræave koje. kao i tzv. Takoœe se ulaæu napori da se uspostavljanjem sistema prañenja stvore prvi preduslovi za upravljanje u skoroj buduñnosti. Turska spada u prvu grupu dræava koje. Æeneva. Prihvañene 32 . Rezultat ovakvog stanja je katastrofalno stanje bezbednosti saobrañaja u ovim zemljama. U prvu grupu dræava spadaju nerazvijene dræave i neke zemlje u razvoju. niti su zapoåele upravljanje. Neke nerazvijene zemlje. od 1960.Lipovac.3. do sada. S obzirom na to da nisu. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. 1995). koje se nekontrolisano pogorãava sa naglim porastom stepena motorizacije. S druge strane. Ujedinjene nacije mnogo rade na tome da privole vlade ovih dræava da prihvate preporuku definicije saobrañajne nezgode (i drugih pojmova) i da poånu evidentirati i pratiti makar i najteæe saobrañajne nezgode. U drugu grupu spada veñina zemalja u razvoju. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Danas se razlikuju tri grupe dræava sa aspekta stanja bezbednosti saobrañaja: – dræave koje nisu prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. ali nisu realizovale sistem upravljanja i – dræave koje su prihvatile moguñnost upravljanja i realizovale ovo upravljanje. P. uz nepromenjen trend razvoja saobrañaja. U ovim dræavama razvija se teorijska misao ili se prenosi iz razvijenih zemalja. niti teorijske modele i procedure. Slika 1.

struåno 33 1.1. da se moæe smanjivati. UVOD . Ne postoje ozbiljnije nauåne institucije koje bi se bavile razvojem teorije i modela. SFRJ je spadala u drugu grupu dræava koje. odnosno njihovom implementacijom. 1995). ove dræave nisu razvile zaokruæen zaãtitni sistem. nedovoljno se koriste i åesto su predmet nestruånog i pristrasnog tumaåenja. Zbog njihove snage i vitalnosti.4. Zaãtitni mehanizam bezbednosti saobrañaja ili nije ni formiran ili nije zapoåeo da funkcioniãe kao sistem. Meœutim. nisu uspele da trajno i kvalitetno upravljaju bezbednoãñu saobrañaja. u treñu grupu spadaju dræave koje su prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. broj nastradalih i druge ãtetne posledice. od 1960. nije suãtinski shvañen znaåaj evidencija. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. prihvataju da se moæe upravljati i pokuãavaju da upravljaju bezbednoãñu saobrañaja. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja su odreœene (vrlo ãarolike) definicije saobrañajnih nezgoda i drugih pojmova i ovi se evidentiraju i prate. Slika 1. Ove zemlje. åak i apsolutni broj saobrañajnih nezgoda. Zato je stanje u bezbednosti saobrañaja u ovim dræavama vrlo promenljivo i ne moæe se reñi da one uspeãno upravljaju ovim stanjem.6. Meœutim. SFRJ. ove ustanove neprekidno. Vrlo snaæni nauåni instituti i ustanove okupljaju veliki broj nauånika iz razliåitih oblasti i usmeravaju njihov rad na razvoj teorije i modela bezbednosti saobrañaja. pa se broj nezgoda i njihovih posledica koleba. Æeneva. ove nisu dostupne struånoj javnosti. Ipak. ali sa tendencijom rasta. struåno neprotumaåeno i ne garantuje stalnost. u duæem vremenskom intervalu beleæe se negativni trendovi: porast broja i posledica saobrañajnih nezgoda. Konaåno. u naåelu. nepristrasno i vrlo sveobuhvatno prate stanje bezbednosti saobrañaja. Svako poboljãanje stanja u jednom periodu je sluåajno. Ove dræave nemaju nacionalna tela za bezbednost saobrañaja ili ova tela nisu na odgovarajuñi naåin formirana i nemaju moguñnost stvarnog upravljanja stanjem. Danas se ove ustanove osnivaju i kao multinacionalne ili ujedinjeno i kordinirano deluju u regionima i na kontinentima. Po pravilu “uspeãan period” smenjuje manje uspeãan (ãto se tumaåi nekim spoljnjim faktorima i viãom silom) ili vrlo neuspeãan period. do 1990 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. do sada.

usavrãava i popravlja rad svih subjekata bezbednosti saobrañaja. struåni autoritet (okupljaju i finansiraju sve nauåne potencijale u dræavi i okruæenju) i stabilnu finansijsku moñ i nezavisnost od trenutne izvrãne vlasti (ogromna sredstva od kazni. 1995). kao i potvrœene moguñnosti struåne prognoze i pouzdanih analiza “ÃTA AKO”. Krajnji rezultat ovakvog. P. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja formirana na svim nivoima imaju najznaåajniju ulogu u upravljanju stanjem bezbednosti saobrañaja. Ova tela imaju politiåki ugled (obiåno ih vode premijeri ili resorni ministri). Pojedini. niti strategiju bezbednosti saobrañaja.Lipovac. slivaju se u fondove bezbednosti saobrañaja).5. u duæem vremenskom periodu. niti realizovana na suãtinski korektan naåin. Iz godine u godinu objektivno se prati. vrlo vaæni subjekti pokuãavaju svojim ra34 . sve viãe se bave implementacijom razultata istraæivanja i njihovim prañenjem. do 1993. Francuska. Tako je od 1975. Naãa zemlja je bliæa drugoj nego treñoj grupi dræava. Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. Dræava nema prihvañenu politiku. Stabilan zaãtitni mehanizam obuhvata najãire strukture i subjekte druãtva. ispravnog pogleda na moguñnost upravljanja bezbednoãñu saobrañaja jesu dugotrajni pozitivni rezultati i trendovi u smanjenju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. na nauånim osnovama zasnovane. Kod nas skoro da ne postoje nauåne ustanove koje se sistematski bave izuåavanjem problema bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 vode neprekidne projekte u najrazliåitijim oblastima bezbednosti saobrañaja. Francuska je dobar primer dræave koja je uspela da. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja (saveti za bezbednost saobrañaja) nikad nisu bila shvañena. Zato nema prihvañene ni programe koji bi sistematizovali aktivnosti svih subjekata u ovoj oblasti. Æeneva. Ove dræave redovno donose. preispituje. niti finansijski autoritet. Zaãtitni mehanizam nije zaæiveo kao sistem. politiåki. upravlja bezbednoãñu saobrañaja. vrlo striktno ih sprovode i neprekidno preispituju i optimizuju. broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 251 na 137 hiljada godiãnje. taksi goriva i sl. nemaju struåni. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Slika 1. strategije i programe bezbednosti saobrañaja. od 1960.

UVOD dom preuzeti ãire nadleænosti (na primer. Meœutim. broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 20 na 8. Primera radi u Francuskoj je. saobrañaj moæe sam finansirati reãavanje saobrañajnih problema. Neizvesnost rezultata bila je faktor koji je posebno optereñivao one koji su se prvi odluåili za ovakva ulaganja.1. Izvori finansiranja su jedna od vaænih povoljnosti koja ide naruku realizaciji programa bezbednosti saobrañaja.6. Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. zaustavljen porast godiãnjeg broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. upravlja bezbednoãñu saobrañaja. 1. od 1960. Naime.3. izvesne su ogromne uãtede koje ñe samo za nekoliko godina isplatiti sva ulaganja u sistem upravljanja. ogroman broj nastradalih i iznos godiãnjih materijalnih troãkova. ukoliko krene putem kojim idu razvijeni. 1995). Danas. u duæem vremenskom periodu. ãteta i gubitaka obavezivali su da se neãto radikalnije preduzme.6. Tako je od 1970. Æeneva. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja Osmiãljavanje strategije bezbednosti saobrañaja i uspostavljanje prvih programa je skupo i premaãuje sva ranija pojedinaåna ulaganja. do 1993. Koncept po kome nebezbedni uåesnici u saobrañaju finansiraju bezbednost saobrañaja human je. 35 1. U svetu su posebno znaåajni sledeñi izvori: – kazne i sve takse koje su u vezi sa nebezbednim ponaãanjem su osnovni i najstabilniji izvor finansiranja bezbednosti saobrañaja. kada su u svetu veñ testirani programi bezbednosti saobrañaja i dali zadovoljavajuñe rezultate. Danska. zahvaljujuñi dosledno sprovoœenim programima bezbednosti saobrañaja. policija) i nadoknaditi pasivnost ostalih. a zatim je ovaj broj smanjen za oko 125 hiljada (godiãnje) u odnosu na vrednost pre 30 godina. ãto ne moæe trajno doprineti razvoju ove problematike. . Naime. mnogo je lakãe opredeliti se za ulaganja u ovoj oblasti. Danska je dobar primer dræave koja je uspela da. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1.5 hiljada godiãnje. poãten i podræan od strane druãtvene zajednice. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America.6.

Ekonomika saobrañaja. European Commission. prañenje i razvoj zaãtitnog mehanizma bezbednosti saobrañaja. stvaranje. 208.Lipovac. Automobilizam u Srbiji 1903-1933. M. Dragaå. i Boæiñ. Æeneva. Adamoviñ. Statistics of Road Accidents in Europe and North America. 1993. 240. Uvod u saobrañaj 2. Saobrañajni fakultet.. 239. White Paper. V. Ekonomski fakultet. 368. Beograd. str. Uvod u saobrañaj 1. str. 36 . knjiga 1. Beograd. – snaæna automobilska industrija finansira reãavanje problema u oblasti bezbednosti vozila. European transport policy for 2010. Beograd. 356. Bezbednost saobrañaja 2. 157. deo. 2005. 2000. str. Beograd. 2002. str. Grupa autora. Saobrañajni fakultet. ali i ãire. Time to decide. a posebno u unapreœeçe bezbednosti puteva. 1998.. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 – cena pogonskog goriva je znatno optereñena potrebama saobrañaja62 i tako se posebno finansiraju troãkovi izgradnje i odræavanja puteva. R. P. Word Disasters Report. Iz navedenih izvora mogu se vrlo brzo formirati snaæni fondovi koji ñe garantovati neprekidnu brigu. Beograd.. str. Oxford University Press. 62 U nekim sluåajevima prodajna cena goriva znatno premaãuje osnovnu cenu koãtanja. – dræave iz posebnih fondova (koji su obiåno stvarani u oblasti saobrañaja i u vezi saobrañaja) finansiraju i usmeravaju poslove bezbednosti saobrañaja.. Saobrañajni fakultet. i Vujaniñ. str. Saobrañajni fakultet. M. International Federation of Red Cross and Crescent Societies. 1999. S. M. Novakoviñ. 1994. Najrazvijenije zemÿe iz cene goriva izdvajaju 30–35% u izgradçu i odræavaçe puteva. Literatura Adamoviñ. 2001.

Predmet saobrañajnog prava 2. Meœunarodne organizacije i udruæenja 2.3.6.2. Izvori saobrañajnog prava 2.1.2.5.4. Pojam saobrañajnog prava 2. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju . SAOBRAÑAJNO PRAVO 2. Subjekti saobrañajnog prava 2.

e do 565. Saobrañajno pravo predstavlja oblast pravnih nauka koja izuåava optimalno regulisanje saobrañaja u druãtvu. koja ñe se starati o doslednom sprovoœenju ovih normi.. koji je donet oko 2000. Saobrañajno pravo predstavlja pravnu oblast (granu prava) koja reguliãe saobrañajne aktivnosti u druãtvu. Saobrañaj i regulisanje saobrañaja su zajedniåki imenilac za sve segmente ove oblasti. Ovo je najkonkretnija.2. kao i predmet kojim se bavi (saobrañaj)...) 39 2.n. Saobrañajno pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se reguliãu odnosi izmeœu subjekata u saobrañaju.. POJAM SAOBRAÑAJNOG PRAVA Saobrañajno pravo se moæe definisati na razliåite naåine.1 Saobrañajno pravo ima sliånosti sa klasiånim granama prava. godine n. 1. u obligacionom pravu itd. Ovo je znaåajno i za policiju. Za naãe potrebe izloæiñemo tri definicije saobrañajnog prava. . ali ima i znaåajnih specifiånosti. godine p. zadræava obeleæja grana prava iz kojih je izvedeno i uvaæava opãta pravna naåela (sadræaj pravne norme.. njegove ãire okvire i pripadnost (oblast pravnih nauka).) Meœutim. te da se ono prepliñe sa mnogim drugim oblastima. Za praksu je znaåajno zaokruæiti skup svih pravnih normi (izvora) koji usaglaãeno i u celini ureœuju odnose izmeœu subjekata u saobrañaju.n. zakonitost itd. meœunarodno. Saobrañaj je visoko normirana oblast druãtvenog æivota 1 Prva pisana pravila saobrañaja spominju se joã u Hamurabijevom zakoniku. Sa druge strane.e uveo jednosmerni saobrañaj u Rimu. Pravni odnosi u saobrañaju se prouåavaju i u drugim granama prava: u privrednom pravu.1. a naroåito za saobrañajnu policiju. godine p. 2.e (Julije Cezar je 50. u zavisnosti od ciÿeva i potreba. Ova definicija naglaãava nauåni aspekt saobrañajnog prava (nauåna oblast). ova definicija sugeriãe da nisu jasne granice saobrañajnog prava. Prva pisana pravila saobrañaja nastala su iz obiåaja i navika koje su vremenom izgradili uåesnici u saobrañaju. saobrañajno pravo ima i znaåajne specifiånosti. godine p.n. SAOBRAÑAJNO PRAVO . 3. privredno. u meœunarodnom pravu. ustavnost. Saobrañajno pravo je izvedeno iz klasiånih grana prava (upravno. a posebno je bila æiva i izraæena zakonodavna aktivnost za vreme Rimske dræave od 761. u upravnom pravu. primat meœunarodnih izvora prava. Ovo je konkretnija definicija i naglaãava praktiånu vrednost saobrañajnog prava. u graœanskom pravu.). praktiåna definicija saobrañajnog prava.e.

veoma je razvijena meœunarodna saradnja. Konaåno. 40 . Nevladine organizacije okupljaju predstavnike privrednika. a naroåito u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija (ECE UN) je regionalna organizacija UN i radi na realizaciji ciljeva UN u razliåitim oblastima.2 Ova strategija. Danas okuplja predstavnike 47 dræava Evrope. naglaãen je primat normi meœunarodnog prava. Japana i Australije. izveãtaja radnih grupa i dr. Meœunarodne organizacije mogu biti vladine i nevladine. primeni rezultata u praksi i ãirenju ideja bezbednosti saobrañaja ãirom sveta. MEŒUNARODNE ORGANIZACIJE I UDRUÆENJA U ovoj oblasti deluje veliki broj meœunarodnih i nacionalnih strukovnih organizacija i udruæenja. Koordinira istraæivanja u oblasti saobrañaja. Kanade. sporazume. u Æenevi i okuplja predstavnike veñine evropskih dræava/vlada. Daje doprinos nauåno-istraæivaåkom radu. pripremio preko 500 rezolucija. agencija i drugih nevladinih organizacija. dokumenata utiåe na politike dræava i vlada u ovoj oblasti. ali i drugi dokumenti PRI predstavljaju odliåan vodiå za sve koji se bave bezbednoãñu saobrañaja. Konferencija evropskih ministara transporta (CEMT) je najznaåajnija vladina meœunarodna organizacija u oblasti svih vidova saobrañaja. posebno mesto zauzima Meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja na putevima koju je usvojio PRI i predloæio dræavama da rade na implementaciji. Paris. 3 Komitet je. P. PRI. Krsto Bezbednost saobrañaja (na meœunarodnom i na unutraãnjem planu). a u zavisnosti od toga kakav tretman je koja dræava dala tom udruæenju (meãovite organizacije).2. 2 2. projekat E-puteva). rezolucija. kao i predstavnike SAD. predlaæe i podræava najznaåajnije meœunarodne projekte u saobrañaju (na primer. Komitet za unutraãnji transport (CTI) je organ ECE UN (osnovan u Æenevi. pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja. 2000. Neke meœunarodne organizacije okupljaju jednovremeno predstavnike dræava ili vlada i predstavnike nevladinih organizacija. do sada. regionalni i lokalni faktori. ali se u primeni uvek moraju uzimati u obzir nacionalni. U nizu vaænih dokumenata. Meœunarodna organizacija za preventivu (PRI) je jedna od najznaåajnijih meãovitih organizacija koja radi na unapreœenju preventive u saobrañaju na putevima. prati normativno regulisanje ove oblasti i aktuelne probleme. 1947) koji priprema meœunarodne konvencije. Osnovan je 1947. Azije. a zatim putem preporuka. standarde. rezolucije.3 preporuke i druge dokumente UN. saobrañajno pravo ima i svoj specifiåan predmet (saobrañajna aktivnost). Afrike i Amerike. Vladine meœunarodne organizacije okupljaju predstavnike dræava ili vlada. a zatim se preuzimaju i dalje razraœuju u unutraãnjim izvorima. prvo nastaju norme meœunarodnog izvora prava. Putem preporuka vladama i nevladinim organizacijama radi na unapreœivanju 2 International Road Safety Strategy.Lipovac.

vodnog i æelezniåkog saobrañaja. Svetska zdravstvena organizacija (WHO). Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila (FISITA). Skupãtina EU je veoma znaåajna institucija koja okuplja predstavnike dræava – ålanica EU.4 meœunarodnu razmenu znanja i podataka itd. 5 Grupe i komisije za saobrañaj.svojih ålanova. S obzirom na to da EU.2. podræava razliåite baze podataka. podstiåe i inicira najznaåajnije istraæivaåke projekte. za bezbednost pojedinih grana saobrañaja. Bavi se razliåitim pitanjima ekonomskog razvoja. pa i u vezi saobrañaja. pored SAD. SAOBRAÑAJNO PRAVO . tj. Meœu njima su: Svetska turing i automobilska organizacija (OTA). Meœunarodna organizacija policije (INTERPOL). a IRTAD (International Road Traffic and Accident Database) najznaåajniju meœunarodnu bazu podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. Meœunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je vladina meœunarodna organizacija koja stalno usaglaãava i donosi meœunarodne standarde u razliåitim oblastima. pa i bezbednosti saobrañaja. Pored navedenih organizacija postoji i veliki broj drugih koje aktivno rade u pojedinim segmentima saobrañaja i daju doprinos daljem razvoju saobrañaja. Za pojedine projekte postoje stalne i povremene radne grupe. sedam radnih grupa stalno prouåava probleme drumskog saobrañaja: grupa za pravna pitanja. Komitet ima tri potkomiteta za tri grane saobrañaja. 6 Srbija je primÿena u Savet Evrope kao naslednica dræavne zajednice SCG. Okuplja predstavnike 30 dræava. za spreåavanje saobrañajnih nezgoda. za integralni transport itd. Najznaåajniji normativni akti koje donose nacionalni parlamenti inicirani su iz Skupãtine EU.5 Savet Evrope je jedna od najstarijih institucija koja okuplja predstavnike preko 45 dræava. Obe baze podræava OECD. Meœunarodni komitet za alkohol. Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (IRU) je nevladina organizacija koja okuplja predstavnike najznaåajnijih drumskih transportera i njihovih udruæenja. postaje lider u istraæivanjima u bezbednosti saobrañaja. Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje (IVV) Meœunarodna putna 4 IRRD – International Road Research Documentation – predstavlja najznaåajniju bazu podataka o istraæi- vanjima u saobrañaju.). Posebne grupe i komisije obraœuju teme u vezi saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa (IDBRA).6 Savet Evrope raspravlja teme iz razliåitih oblasti druãtvenog æivota. prevoznike. za reæim u meœunarodnom drumskom prevozu. Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu (IAATM). Meœunarodne organizacije i udruæenja drumskog. a tesno saraœuje sa 70 drugih dræava. za meœunarodni prevoz putnika. za glavne meœunarodne puteve. droge i saobrañajnu bezbednost (ICADUS). 41 2. odnosno bezbednosti saobrañaja. Tako. tako preuzima i primat u normativnom ureœenju ove oblasti. puteve. Meœunarodna organizacija ãefova policije (IFSO). OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) je organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. palete itd. poãtovanje ISO standarda åesto je uslov za uåeãñe u meœunarodnom saobrañaju. Koordinira saradnju izmeœu prevoznika i ãtiti interese prevoznika . pa i u oblasti saobrañaja (standardi za vozila. kontejnere. na primer.2. Ovi standardi su obavezujuñi. za konstrukciju vozila i za fiskalna pitanja. Veoma je aktivno u pripremi i donoãenju propisa koji ureœuju prevoz.

veka inovirala i izmenila svoja pravila. Zato je 1909. protokola. Zatim je Rusija. veku. poåetkom 20. Danas se najveñe i najbogatije dræave udruæuju kako bi zajedniåki finansirale projekte bezbednosti saobrañaja. aktivno uåestvovati u radu i stalno unapreœivati nacionalno zakonodavstvo u ovoj oblasti i saobrañaj uopãte. ne poznaje granice. Meœunarodna unija za javni transport (UITP). saobrañaj. Posebni zadaci ovih meœunarodnih organizacija su: – usaglaãavanje i pripremanje svih meœunarodnih izvora prava (konvencija. rezolucija itd. primetna je potreba usaglaãavanja pravila. a posebno uslova za oduzimanje ili suspenziju vozaåkih dozvola. Delovanje meœunarodnih organizacija je sve znaåajnije: obuhvata sve viãe oblasti i ureœuje ih sve detaljnije. S jedne strane. a posebno bezbednost saobrañaja. a s ciljem opãteg napretka i napretka svake zemlje pojedinaåno. – ujednaåavanje sistema kazni za saobrañajne prekrãaje. Na primer.7 Vrlo brzo je shvañeno da nema smisla uspostavljati posebna nacionalna pravila. a zatim je Rusija svoje ograniåenje podigla na 20 km/hat. Dakle. 42 . sporazuma. Trebalo bi napomenuti da postoji veoma mali prostor za suverenitet u oblasti saobrañaja i da se on vremenom sve viãe suæava. – unapreœenje meœunarodnog prevoza i prevoza opasanih materija itd. u Rusiji. Rusija je najpre ograniåila brzinu na 13 km/hat. Rezultate ovih makroistraæivanja i sagledavanja pojedinih iskustava kasnije koriste svi. prva pravila saobrañaja su se pojavila u 17. ali i u okruæenju. pratiti njihov rad. SAD su ograniåile brzinu na 12 milja/h. Zato je. Ovom konvencijom prvi put su usaglaãena 7 Intersantno je naglasiti da je ograniåenje brzine bilo jedno od prvih uvedenih pravila. Meœunarodna automobilska federacija (FIA). Krsto Bezbednost saobrañaja 2 federacija (IRF). P. u Parizu odræana meœunarodna konferencija na kojoj je usvojena prva Meœunarodna konvencija o putovanju automobilima. Uspostavljanje i izmena saobrañajnih pravila je mnogo skupo i predstavlja privilegiju najbogatijih. S druge strane. Meœunarodna motociklistiåka federacija (FIM). Druga zemlja koja je uspostavila svoja pravila saobrañaja bila je SAD (1896). – usaglaãavanje i stalno podizanje kriterijuma i tehniåkih normativa koje moraju da ispunjavaju vozila.).Lipovac. pa je oåigledan interes svih da unaprede saobrañaj u svojoj zemlji. saobrañajna pravila se uspostavljaju na osnovu veoma dugotrajnih i skupih istraæivanja i nauånih dostignuña u oblasti saobrañaja. – definisanje usaglaãenih uslova za obuku kandidata i polaganje vozaåkih ispita. u åemu posebnu ulogu imaju meœunarodne organizacije. danas. veoma znaåajno biti aktivan u ovim organizacijama. – unapreœivanje i stalno usaglaãavanje minimalnih uslova koje bi trebalo da ispunjavaju putevi. i u tom periodu slabog meœunarodnog saobrañaja. Velika je korist od delovanja navedenih i drugih meœunarodnih organizacija. – organizovanje i koordinacija nauånoistraæivaåkog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja.

æelezniåko saobrañajno pravo. serija pravilnika. Tako se sve viãe smanjuju razlike izmeœu nacionalnih zakonodavstava i obezbeœuje stalno unapreœivanje i razvoj normativnog regulisanja saobrañaja.2. a zatim se sa njima usaglaãavaju nacionalna zakonodavstva. ali ne odreœuju subjekte–nosioce obaveza. PTT pravo i vazduhoplovno pravo. odreœuju opãte uslove poslovanja. SAOBRAÑAJNO PRAVO pravila saobrañaja i usvojeni simbolni sistem saobrañajnih znakova koji i danas postoji. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava Meœunarodni izvori saobrañajnog prava su: meœunarodne konvencije (viãe nego kod drugih grana prava). Izvori saobrañajnog prava 2. bilateralni i multilateralni sporazumi. a posebno bezbednost saobrañaja.3. Sa druge strane. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava sve viãe jednoobrazno reguliãu saobrañaj. Kada se jednom prihvate. . mada u to vreme nije imala razvijen motorni saobrañaj. postojeñe prakse. Srbija je bila potpisnica ove konvencije. zakoni koji reguliãu poslovne odnose u saobrañaju. zakoni koji reguliãu bezbednost saobrañaja. pomorsko pravo. podzakonskih akata na nivou dræave. zakoni koji reguliãu organizaciju saobrañaja.1. nivoa tehniåko-tehnoloãkog razvoja saobrañaja i razvoja meœunarodnih odnosa. normativni akti organa lokalne samouprave (gradske – 43 2. Meœunarodni izvori su veoma åesto potpuni: obuhvataju sve osim organizacije. odluka i uredbi i sl. rezultata istraæivanja. direktive i preporuke. Meœunarodni izvori predstavljaju osnovu za unutraãnje izvore saobrañajnog prava. IZVORI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Izvori saobrañajnog prava se mogu podeliti na meœunarodne i unutraãnje izvore.3.2.3. saobrañajno pravo prati obeleæja grana saobrañaja. primenjivañe se odredbe meœunarodnog izvora. meœunarodni protokoli. pa se deli na: drumsko saobrañajno pravo. Za naãe potrebe najznaåajnije je drumsko saobrañajno pravo. Sve manje vode raåuna o razlikama izmeœu dræava. Ukoliko se neki unutraãnji izvor saobrañajnog prava razlikuje od meœunarodnog izvora. nadleænosti i sankcija.3. niti sankcije. rezolucije. 2. meœunarodni izvori saobrañajnog prava postaju deo unutraãnjeg prava. meœunarodni standardi. jednoznaåno tumaåenje poslovnih klauzula itd. 2. Obiåno se usaglaãavaju i usvajaju meœunarodne konvencije i sporazumi na osnovu iskustava i najrazvijenije prakse. Polaze od nauånih dostignuña. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava Unutraãnji izvori saobrañajnog prava su: ustav koji definiãe dræavno ureœenje i okvire normativnog regulisanja saobrañaja. ujednaåeni uslovi rada. sporazumi transportera.

za naãe potrebe. 12/60. ne pristupe meœunarodnim konvencijama tog vremena. br. doktrina. septembar 1950). ubrzo se pristupilo zakljuåivanju novih meœunarodnih ugovora. sporazumi.3. Dodatak. P. vozaåe. akti preduzeña. opãta pravna naåela. a zatim ubrzo posle toga donesu i svoje unutraãnje propise. – Meœunarodna konvencija o slobodi tranzita (Barcelona. U drumskom saobrañaju se u manjoj meri nego u drugim granama. – Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol o drumskoj signalizaciji (Æeneva. organa i organizacija (a posebno onih koji obavljaju saobrañajne poslove u ãirem smislu). 2. uredbe i sl. akti). 15. To nije bio razlog da te zemlje. Klasiåni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava nastali su poåetkom proãlog veka. Istorijski gledano. 16. 1949). pre nego ãto su se u nekim zemljama pojavili i automobili. – Meœunarodna konvencija o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. protokoli. 11. koji se i danas primenjuju. Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava 2 Najvaæniji formalni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava su meœunarodni ugovori (meœunarodne konvencije. najvaæniji meœunarodni izvori drumkog saobrañajnog prava bili su: – Meœunarodna konvencija o putovanju automobilom (Pariz. decembra 1943). Usled naraslih potreba savremenog drumskog saobrañaja. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava. precedenti i sliåno) koje je zakljuåila naãa zemÿa ili je istima naknadno pristupila i koje su ratifikovane (prihvañene u zakonskoj proceduri od strane nadleænog zakonodavnog organa naãe zemlje). gde je spadala i Srbija. automobile i one koje reguliãu ekonomske odnose u meœunarodnom drumskom saobrañaju (ugovori o prevozu). oktobar 1909). Krsto Bezbednost saobrañaja opãtinske odluke. 1921). prate i u potpunosti uvaæavaju meœunarodne izvore koje je dræava ratifikovala. ugovori. primenjuju drugi izvori (meœunarodni obiåaji. – Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju (Pariz.3. 44 .Lipovac. uzanse. 1926). – Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington. Sve bi smo ih. sudske odluke i uåenje najpoznatijih struånjaka meœunarodnog prava). 1926).8 8 “Sluæbeni list FNRJ”. mogli grupisati na one koji se odnose na puteve. Najvaæniji izvori koji se odnose na puteve su: – Deklaracija o izgradnji velikih puteva za meœunarodni saobrañaj (Æeneva.

Stupanjem na snagu ove konvencije prestale su da vaæe u odnosima izmeœu strana ugovornica: Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju i Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju (Pariz. 10 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. 13/57). 45 2. najvaæniji je Sporazum o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzjamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila (Æeneva.12 – Meœunarodna konvencija o putnoj signalizaciji (Beå. br. januara 1976).9 koja kao najvaænije odredbe. 1968). 1926). stupio na snagu 10. 15 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. 13. novembra 1968). 13/57. 3/78. mart 1958)16 itd. maja 1977. Konvenciji je do kraja 1999. br. manevrisanje vozilima. osvetljenje vozila). 13 “Sluæbeni list SFRJ”. odredbe o vozaåima automobila (vaænost vozaåkih isprava) i uslove koje treba da ispune bicikli i mopedi da bi bili prihvañeni u meœunarodnom saobrañaju. 30/74. odredbe o peãacima i vozaåima. 4/91. br. 9 Konvencija je stupila na snagu 21. 14 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. 8/77.14 – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – APC. pristupilo 58 dræava. 12 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. zvuåna i svetlosna upozorenja. avgusta 1960). . godine – stupio na snagu 7. br. br.15 U odnosu na motorna vozila. 6/78). br.11 – Evropski sporazum o putnim oznakama (Æeneva. 1. zatim Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington.2. u Beåu (Æeneva. koju je Jugoslavija bila ratifikovala 1957 (“Sluæbeni list FNRJ” – dodatak. br. maj 1971. ratifkovana i objavljena (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori br. 16 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. zaustavljanje. 8. decembar 1957. zakljuåeni su: – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavlja meœunarodne drumske prevoze – AETR (Æeneva. sadræi: definicije saobrañajnih termina. U vezi sa vozaåima i posadama vozila. juna 1979). novembra 1968. 20. 15. decembra 1943) i Konvencija o drumskom saobrañaju (Æeneva. preticanje. mimoilaæenje. – Dopunski sporazum o putnim oznakama (1973) itd. 19.3.13 – Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila. pravila koja se primenjuju u saobrañaju na putevima (saobrañajna signalizacija. uslove koje treba da ispune automobili i prikolice da bi bile prihvañene u meœunarodnom saobrañaju (idetifikacija i ispravnost vozila). 1. brzina vozila. jul 1970. SAOBRAÑAJNO PRAVO Konvencija o saobrañaju na putevima (Beå. br. 5/62. septembar 1949. 11 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak.10 – Protokol o drumskoj signalizaciji. Izvori saobrañajnog prava 9 – Evropski sporazum o dopuni konvencije o saobrañaju na putevima otvorene za potpisivanje 8. 8/59. saobrañaj na putu i na raskrsnici. stupio na snagu 5.

pravilnike. Posmatrano kroz bliæu istoriju. mada formalno nisu ålanica EU. pa i saobrañaja. 2 2. organa i organizacija koji se bave drumskim saobrañajem. Zato nije sluåajno ãto veñina evropskih zemalja (ali i ãire) prate dokumente EU i svoje nacionalne izvore prava usaglaãavaju. odluke i standarde nacionalnog znaåaja. – akte organa lokalne samouprave i – akti preduzeña.3. 46 . Ovo je posebno znaåajno za male i ekonomski slabe dræave. P. Krsto Bezbednost saobrañaja Meœunarodni prevoz putnika i robe je pravno ureœen meœunarodnim izvorima: – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – CVR (1. Danas Evropska Unija igra posebnu ulogu u meœunarodnom regulisanju mnogih oblasti druãtvenog æivota. Sve viãe autora prihvata da se krajem proãlog veka formirala posebna grana prava – pravo EU. velikim meœunarodnim uticajem EU. kakva je naãa. septembar 1957). septembar 1970). – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – CMR (19. – Uredba po kojoj ñe se izraœivati norme po kojima ñe se graditi pojedine vrste puteva (1912). – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – CSC (2. – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – ATP (1. decembar 1972) itd. uredbe. maj 1955). EU inicira. teænjom evropskih zemalja ka sve åvrãñoj integraciji itd. – Sporazum o specijalnim vozilima pokvarljivih namirnica i njihovoj upotrebi za meœunarodni prevoz nekih od tih namirnica (15. koncentracijom i dobrom organizacijom nauåno-istraæivaåkog rada u svim oblastima (pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja). januar 1962). velikom i dobro organizovanom aktivnoãñu organa EU u ovoj oblasti. – Evropski sporazum o meœunarodnom prevozu opasne robe – ADR (30.Lipovac. Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava su brojni i prema organima koji su ih doneli mogu se podeliti na: – zakone. Dokumenti meœunaronih organizacija sve se manje razlikuju od dokumenata EU. najznaåajniji naãi nacionalni (unutraãnji) propisi su: – Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910). finansira i koordinira najznaåajnija istraæivanja u saobrañaju (i bezbednosti saobrañaja) i rezultate ovih istraæivanja primenjuje u svojim pravnim normama i u praksi.4. Ovo se moæe objasniti velikom ekonomskom snagom zemalja ålanica EU. mart 1973). Uticaj institucija EU premaãuje granice EU.

47 2. br. 26/95. 29/90. 46/91. 15/84.18 – Zakon o meœunarodnom prevozu u drumskom saobrañaju. a u skladu sa ovlaãñenjima iz istih.17 – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (Republike Srbije).19 – Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju (Republike Srbije). Ti propisi (izvori) su: – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (SFRJ). SAOBRAÑAJNO PRAVO . 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. br. 41/94 i 28/96. br. itd. 13/93.3. U vezi s aktuelnim (vaæeñim) unutraãnjim pravnim izvorima u oblasti drumskog saobrañaja. br. Sloæena organizacija bezbednosti saobrañaja i mnoãtvo subjekata zahteva i visok stepen koordinacije i saradnje. lokalni organi vlasti i organi unutraãnje kontrole u preduzeñima. odnosno kojima su propisana pravila ponaãanja uåesnika u saobrañaju na putevima. 24/ 94. br. 34/92. 18 “Sluæbeni glasnik SRS”. uputstava. 80/89. 20 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”.2. 53/93. 17 “Sluæbeni list SFRJ”. 22 “Sluæbeni list SRJ”. 67/93.20 – Zakon o putevima (Republike Srbije). – Uredba o saobrañaju na javnim putevima (1950). 21 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. 60/98 i 5/99. – Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (1965). 28/91. 53/93. 50/88. 53/82. obrazaca i sliåno) kojima se detaljnije ureœuje naåin sprovoœenja pojedinih odredbi zakona. ali i sloæene poslove nadzora nad sprovoœenjem propisa. republiåki organ nadleæan za unutraãnje poslove. – Naredba uprave grada Beograda o javnom saobrañaju (1924).21 – Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. odluka. Predmet regulisanja posebnih zakona u drumskom saobrañaju su: bezbednost saobrañaja. br.22 Pored Zakona. – Republiåki / pokrajinski zakoni o bezbednosti saobrañaja na putevima koji su doneti na osnovu proãirene nadleænosti ovih druãtveno-politiåkih zajednica posle donoãenja Ustava SFRJ od 1974. 5/86. 46/95. Izvori saobrañajnog prava – Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1914). Najznaåajniji nadleæni organi i institucije u oblasti bezbednosti drumskog saobrañaja su: republiåki organ nadleæan za poslove saobrañaja. 52/91. razlikujemo: materijalno-pravne odredbe propisa (koje ureœuju naåin odvijanja saobrañajne aktivnosti) i formalno-pravne odredbe (kojima se ureœuju nadleænosti organa za sprovoœenje). 48/94 i 42/98. Materijalno-pravni propisi u oblasti drumskog saobrañaja su oni propisi kojima je ova oblast ureœena. br. 63/88. 67/93 i 48/94. javni putevi i obavljanje prevoæenja. – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (1974). koja imaju za cilj njegovo bezbedno odvijanje. – Uredba o zaãtiti javnih puteva i bezbednosti saobrañaja na njima (1929). donet je i veliki broj podzakonskih opãtih akata (pravilnika. 19 “Sluæbeni list SRJ”. 21/90 i “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. br.

PREDMET SAOBRAÑAJNOG PRAVA 2 Kao predmet saobrañajnog prava mogu se definisati: – poslovni odnosi u saobrañaju – organizacija saobrañaja i – bezbednost saobrañaja. kao fiziåka i pravna lica. Podrazumeva optimalno ureœenje saobrañajne aktivnosti tako da se obezbedi odvijanje saobrañaja uz minimalne ãtetne posledice. preduzeña. 2. a naroåito vrlo sloæenih nadleænosti i ovlaãñenja u saobrañaju. 48 .4. Na primer. Poslovni odnosi u saobrañaju se odnose na poslove prevoza ljudi i prtljaga i poslove prevoza stvari. (putnici. – saobrañajno osoblje (vozaå.Lipovac. 44/91 i 87/92.. br. 8/91. utvrœene su Zakonom o ministarstvima. P. kao i ureœivanje odnosa policije i drugih subjekata. – treña lica – koja stupaju u pravne odnose povodom vrãenja saobrañaja. – subjekti koji vrãe usluge u oblasti saobrañaja koje nisu prevoæenje u osnovnom smislu – nisu saobrañajno osoblje. stjuardese. 2. poãiljaoca. kondukter. Navedena tri predmeta saobrañajnog prava jako je teãko razdvajati.) – åije su duænosti i prava regulisani saobrañajnim upravnim pravom osobenim za pojedine grane saobrañaja. bezbednost saobrañaja ñe umnogome zavisiti od naåina kako smo uredili poslovne odnose u saobrañaju i organizaciju saobrañaja itd. Organizacija saobrañaja podrazumeva ureœivanje organizacije saobrañajne aktivnosti.5. 7/91. Saobrañajno pravo detaljno ureœuje odnose izmeœu svih uåesnika prevoza. veñ oba23 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. primaoci). organi i dr. Bezbednost saobrañaja predstavlja najkompleksniji predmet saobrañajnog prava.). – korisnici prevoza – u toj ulozi javljaju se graœani. putnika i primaoca. poãiljaoci. niti vrãe prevoz. Za nas je posebno znaåajno ureœivanje nadleænosti. Krsto Bezbednost saobrañaja Nadleænosti organa unutraãnjih poslova. SUBJEKTI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Kao najznaåajniji subjekti saobrañajnog prava mogu se istañi: – prevoznici – åije je karakteristiåno obeleæje da obavljaju prevoæenje u svojstvu preduzeña (za prevoz) ili kao graœani uz naknadu..23 Zakonom o unutraãnjim poslovima i Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima. a posebno prava i obaveze prevoznika. jer su meœusobno isprepletani. mada nemaju direktnog udela u obavljanju saobrañaja (oãteñeni u saobrañajnoj nezgodi koji nisu uåestvovali u saobrañaju i sl. odgovornosti i ovlaãñenja policije u bezbednosti saobrañaja.

predstavniåki i agencijski poslovi. zastupniãtva. uz odreœene osobenosti koje su svojstvene saobrañaju kao privrednoj grani. VÃUP. privredna druãtva organizacije i organi sa odreœenim javnim ovlaãñenjima u saobrañaju (preduzeña za tehniåki pregled. kontrole i upravljanja saobrañajem. 213.6. organi za saobrañaj itd. Zakonom je posebno predviœeno da se prevozilac ugovorima ne moæe: 24 Pantazijeviñ. ona nije dovoljna. 1994. uzansama i drugo. Ukoliko se odnosi izmeœu ugovornih strana ureœuju i posebnim ugovorom. – preduzeña. skladiãtenje. Mada je uloga policije u organizaciji poslova bezbednosti saobrañaja vrlo velika.24 Ugovori o saobrañajnim poslovima su sliåni sa drugim graœansko – pravnim ugovorima. POSLOVI PREVOZA U DRUMSKOM SAOBRAÑAJU Uopãte o prevozu u drumskom saobrañaju. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju vljaju poslove saobrañaja u ãirem smislu (poslovi ãpedicije. str. agencijski poslovi itd. onda taj ugovor mora biti u skladu sa Zakonom. zastupniãtvo.). auto-ãkole. Prevoz u drumskom saobrañaju se obavlja na osnovu Zakona o prevozu i Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. (na primer. – dræavni organi – koji imaju zakonska ovlaãñenja u vezi odvijanja saobrañaja. direkcija. Pruæanje usluga u okviru saobrañajne aktivnosti moæe da se posmatra u odnosu na saobrañajne poslove u uæem (prevoæenje ljudi i roba – tovara i prenos saopãtenja) i ãirem smislu (prateñi poslovi – ãpedicije. 49 2. SAOBRAÑAJNO PRAVO . Samo odgovorno i struåno obavljanje posla od strane svakog subjekta i koordinacija njihovog delovanja mogu stvoriti uslove za bezbedno odvijanje saobrañaja.). niti moæe zameniti aktivnosti drugih subjekata. Ovim zakonima ureœeni su obligacioni i drugi odnosi u oblasti prevoza putnika i stvari u drumskom saobrañaju. S. preduzeña za odræavanje puteva. javna preduzeña ili privredna druãtva. Pruæanje usluga prevoza je posao zakljuåen izmeœu davaoca usluge (prevoznika). obavezama iz saobrañajnog prava. zdravstvene ustanove i sl.. koji je u obavezi da izvrãi prevoz i korisnika usluge. 2. prevozu u drumskom saobrañaju (17). brojni subjekti saobrañajnog prava vrãe odreœene poslove i zaduæeni su za pojedine aspekte odvijanja saobrañaja.. koji plaña odreœenu naknadu za izvrãenu uslugu. Obaveze u prevozu se ureœuju: – zakonom. Prevoznik je duæan da izvrãi prevoz u skladu sa naåelima dobrog privrednika. Bezbednost 25 Videti Zakon o ugovorima o saobrañaja. Ukoliko neka odredba nije u skladu sa Zakonom – primenjivañe se zakon. osiguranja. policija. Dakle. poslovi osiguranja i sliåno)..). izdavanja isprava za saobrañaj.).25 – posebnim ugovorima stranaka i – poslovnim obiåajima. – organi i organizacije ovlaãñeni da upravljaju infrastrukturom – ovlaãñeni zakonom da upravljaju infrastrukturom – najåeãñe putevima (npr.6. registracija vozila itd.2.

U prevozu u drumskom saobrañaju koriste se pojedini izrazi i pojmovi i to: – prevozilac – lice koje na osnovu ugovora prevozi lica i stvari u drumskom saobrañaju. 2. mesto polaska. na osnovu ugovora o prevozu lica ili po opãtim uslovima o prevozu putnika. U slobodnom prevozu ugovorne strane se dogovaraju o prevozu. odnosno zakljuåen je kada se obe strane sporazumeju o prevozu. relaciji i naknadi za prevoz. – naruåilac prevoza – lice koje. mesto istovara itd. primi stvar predatu na prevoz. ne vode raåuna o moguñim ãtetnim posledicama. P. – primalac je lice ovlaãñeno da u mestu opredeljenja. u svoje ime. stiåe odreœena prava ili preuzima odreœene obaveze u vezi prevoza.1. – ruåni prtljag – stvari koje se mogu uneti u putniåki prostor vozila. – poãiljalac – lice koje. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 – osloboditi (delimiåno ili potpuno) odgovornosti koju Zakon propisuje. Prevoz putnika i prtljaga Zakljuåivanje ugovora. osnovni sadræaji ugovora Ugovor o prevozu putnika u drumskom saobrañaju je konsesualan. – osloboditi tereta dokazivanja koji je predviœen zakonom (prebacivati teret dokazivanja sa prevozioca) i – predvideti ograniåenja odgovornosti prevozioca koja bi bila povoljnija od onih koja Zakon predviœa. – prtljag – stvari koje putnik ima pravo da nosi sa sobom (u prevozu putnika). relaciji. ceni i drugim elementima i o tome sklapaju poseban ugovor o prevozu. – putnik . Forma ugovora je razliåita. mesto opredeljenja. a izuzetno i samim ulaskom u vozilo. jer naglaãavaju kvalifikovanu odgovornost prevozioca za svaki prevoz i spreåavaju da on ucenjuje ili prevari korisnike usluge koji su zainteresovani za uslugu prevoza i pristali bi da. – korisnik prevoza – lice koje na osnovu ugovora sa prevoziocem. koja je sastavni deo vozila. trenutno.lice koje na osnovu ugovora ima pravo da koristi prevoz. zakljuåuje sa prevoziocem ugovor o prevozu lica. zavisno od toga da li je u pitanju linijski ili vanlinijski prevoz. a za raåun drugog lica. – vozilo – svako vozilo koje se koristi u izvrãenju ugovora. mesto utovara. mesto ugovora. a koje putnik sam åuva. predaje stvari na prevoz. ukljuåujuñi i prikolicu. Pored navedenih pojmova i izraza. U linijskom prevozu ugovor se smatra zakljuåenim kupovinom karte.6. Zakon predviœa pojmove: imalac prava. na osnovu ugovora.Lipovac. 50 . Ova ograniåenja su veoma znaåajna.

prevozilac je duæan da ga åuva ili poveri treñem licu na åuvanje (o troãku putnika). Prevozilac ñe. i to: ruåni prtljag (u putniåkom prostoru) bez posebne nadoknade. zadræati samo administrativne i dr. povratak u mesto polaska ili povrañaj dela prevoznine. Putnik je obavezan da plati naknadu za prevoz – prevozninu (voznu kartu i prtljaænu kartu). Za primljeni prtljag prevozilac je duæan da izda prtljaænu kartu. Prevozilac ima pravo da odbije prevoz putnika bez obaveze vrañanja prevoznine u sluåajevima kada je putnik oåigledno nesposoban za prevoz (zbog bolesti) ili ako ometa izvrãenje obaveza prema drugim putnicima ometa prevoz (nasilniåko ponaãanje. prevozilac moæe ugovoriti prevoz ovih putnika. Ukoliko putnik boluje od zarazne bolesti. U vanlinijskom prevozu putnika. SAOBRAÑAJNO PRAVO Ugovor o prevozu moæe da bude zakljuåen izmeœu prevozioca i putnika ili izmeœu prevozioca i naruåioca prevoza (kod vanlinijskog prevoza). Predmet ugovora je prevoz putnika uz naknadu. On ne sme da naruãava javni red i mir u toku prevoza. u vreme i na naåin kako je ugovoreno.2.). troãkove (do 10%). pa putnik zato odustane od prevoza. Pri tome je obavezan da obezbedi uslove udobnosti i higijene. Vozna karta je dokaz o zakljuåenju ugovora u linijskom prevozu.6. zbog zaãtite drugih putnika. Pored uobiåajenih uslova prevoza. a u odnosu na posebne uslove primenjuje se ugovor i zakon. . Ukoliko putnik iz bilo kog razloga ne preuzme prtljag. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju Prava i obaveze prevozioca i putnika Obaveza je prevozioca da ugovorne obaveze izvrãi relacijom. Ukoliko je izdata na ime ne moæe se prenositi na druga lica bez saglasnosti prevozioca. tako ãto obezbedi posebne uslove zaãtite. Vozna karta moæe da bude izdata na ime ili na donosioca. a prtljag (u prostoru za prtljag) uz nadoknadu. a posebno ne sme da ometa prevozioca u izvrãenju obaveza prema drugim putnicima. Meœutim. Ukoliko ovo blagovremeno najavi prevoziocu (2 sata pre poåetka putovanja). prevozilac moæe odbiti da ga prevozi. ukoliko prevoz kasni. 51 2. on ima pravo na povrañaj prevoznine. uz posebnu nadoknadu. Putnik se pojavljuje kao korisnik prevoza. Prevozilac je duæan da preveze prtljag. onda ñe mu se vratiti celokupan iznos prevoznine (bez moguñnosti zadræavanja troãkova). U sluåaju neispunjenja uobiåajenih uslova prevoza primenjuje se zakon. primereno vrsti i duæini putovanja. putnik ima prvo da zahteva nastavak putovanja drugim saobrañajnim sredstvom. teãko pijanstvo i sl. u ovom sluåaju. sa odreœenim pravima i obavezama koji su utvrœeni ugovorom ili zakonom. Putnik ima pravo da odustane od prevoza. U sluåaju prekida putovanja. niti da ometa druge putnike. Meœutim. moguñe je ugovoriti i posebne uslove. obiåno se zakljuåuje formalni ugovor i on sadræi elemente koji su delovi svakog ugovora.

Teret dokazivanja odgovornosti. ugovorom. do 365 nemaåkih maraka po jednom prtljagu. onda sud moæe odrediti i iznose naknada za ãtete veñe od zakonom ograniåenih. da se u prtljaænu kartu unese i veñi iznos od Zakonom predviœenog. Na primer. – za gubitak ili oãteñenje prtljaga. – ãtete usled zakaãnjenja ili prekida putovanja i – ãtete nastale usled oãteñenja ili gubitka prtljaga i drugih stvari koje su uz potvrdu predate na prevoz. Prevozilac moæe da se oslobodi od obaveze naknade ãtete samo ako dokaæe da je ista priåinjena radnjom putnika ili usled viãe sile (radnjom koja se nije mogla izbeñi ili otkloniti).000 nemaåkih maraka. zavisno od stepena krivice prevozioca. – za zakaãnjenje ili prekid putovanja putnika. po putniku. do 730 nemaåkih maraka. do 61. 52 2 . Njegova odgovornost je objektivna i kvalifikovana. na zahtev putnika. naknada ãtete se plaña u zakonom propisanim iznosima. Åak i ako bi se. Ukoliko putnik dokaæe da je prevozilac izazvao ãtetu namerno ili krajnjom nepaænjom. do dvostrukog iznosa prevoznine. U tom sluåaju.460 maraka po putniku i – za gubitak ili oãteñenje ruånog prtljaga. Ovaj put je teret dokazivanja na prevoziocu. takva odredba ne bi proizvodila pravno dejstvo. U suprotnom. po putniku. teret dokazivanja je na putniku. – za telesno oãteñenje. P. ako prevozilac dokaæe da je ãteta nastala viãom silom ili greãkom putnika. odnosno 1. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga Ãtetni dogaœaji koji mogu nastati u prevozu putnika su: – ãtete usled smrti. ulazio ili izlazio iz vozila.Lipovac. u SRJ su za ãtete nastale u toku prevoza bili utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara: – za smrt putnika. on se moæe osloboditi od odgovornosti i naknade ãtete. pada na prevozioca. do 182. u skladu sa zakonom. Moguñe je. Dakle. u tom sluåaju prevozilac moæe promeniti cenu karte. Postoji ugovorna i vanugovorna odgovornost za priåinjenu ãtetu. teret odgovornosti prebacio sa prevozioca na putnika. zakonodavac je predvideo tri razliåita sluåaja odgovornosti prevozioca: – po pravilu se primenjuje princip ograniåene odgovornosti (prevozilac nadoknaœuje iznose do zakonom odreœenih ograniåenja). naknada moæe biti i veña. Meœutim. oãteñenja zdravlja ili povrede putnika koji su nastali u toku prevoza. Konaåno.000 nemaåkih maraka. dok se putnik nalazio u vozilu. Za priåinjenu ãtetu prevozilac odgovara po zakonu i po odredbama ugovora koje su u skladu sa zakonom. Ukoliko dokaæe da ãtetu nije prouzrokovao namerno ili krajnjom nepaænjom.

na osnovu usmenog ugovora poãiljaoca i prevozioca. Rokovi teku od dana saznanja. zakonodavac predviœa ekstremne sluåajeve kada se odstupa od podrazumevane odgovornosti. zakonom predviœenih. ograniåenja (do stvarnih iznosa ãteta koje je dokazao putnik). on prisvoji ili dozvoli da nestane prtljag).6. Zakonom su odreœeni i rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete. onda se prevozilac moæe delimiåno ili åak potpuno osloboditi odgovornosti. Tako se ãtiti prevozilac – spreåava se uniãtavanje prevozioca zbog jedne velike ãtete koja mu se desila. Ovako je onaj ko najviãe utiåe na prevoz i najviãe zainteresovan da taj prevoz bude bezbedan. Naime. ukoliko putnik svojom greãkom izazove ãtetu ili ãteta nastane dejstvom viãe sile. ukoliko putnik ne dokaæe da je ãteta nastala krivicom prevozioca. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju – u sluåajevima namere ili krajnje nepaænje (dokazuje putnik). zakonodavac ãtiti putnika i bezbednost saobrañaja. Za ruåni prtljag prevozilac obiåno ne odgovara. Zaãto su predviœena ova tri sluåaja naknada ãtete. Prevozilac ima najviãe moguñnosti da utiåe na bezbednost prevoza. Prebacujuñi odgovornost na prevozioca. Tako je obuhvañena i odgovornost putnika i ovaj stimulisan da pomogne bezbednom prevozu.zakonodavac je ograniåio iznose ãteta. Zato se smatra da je on uvek kriv (kriv je i kad nije kriv). u SRJ (Srbiji) su propisani sledeñi rokovi: 6 meseci za smrt ili telesno oãteñenje. Sa druge strane. izdaje samo potvrda ili drugi dokument koji prati robu u prevozu (zakljuånica. 30 dana za gubitak ili oãteñenje prtljaga. Konaåno. onda se ne moæe pozivati na princip ograniåene odgovornosti. uobiåajeno se primenjuje (podrazumeva se) princip ograniåene odgovornosti . Sa druge strane. U ovom sluåaju sud moæe odrediti i naknade veñe od. u sluåaju da prevozilac krajnjom nepaænjom ili namerno izazove ãtetu (na primer. niti spreåiti. Prvo.2. prevozilac nadoknaœuje stvarne iznose ãteta koji mogu biti i veñi od zakonom propisanih ograniåenja i – u sluåaju dejstva viãe sile ili greãke putnika (prevozilac dokazuje da nije imao moguñnosti da ãtetu spreåi ili smanji) prevozilac se moæe potpuno osloboditi odgovornosti.2. prevozilac se smatra kvalifikovanim za poslove prevoza. SAOBRAÑAJNO PRAVO . 15 dana za zakaãnjenje ili prekid putovanja.6. 2. To znaåi da se ne saåinjava ugovor u posebnoj (pismenoj) formi. a iskljuåeni sluåajevi u kojima bi putnik ili prevozilac bili zainteresovani za stvaranje ãtete. Najåeãñe se. otpremnica i sliåno). Prevoz robe Formalni i neformalni ugovori Ugovor o prevozu stvari zakljuåuje se izmeœu poãiljaoca i prevozioca. 53 2. Primera radi. Ovaj ugovor je najåeãñe neformalan. pa prevozilac dokaæe da to nije mogao predvideti. osim kada on dokaæe suprotno.

26 Prevoz robe i ostalih stvari ili tovara vrãi se uz naknadu. osim u pomorskom. da promeni relaciju. Tovarni list se zakljuåuje u svim granama saobrañaja. podatke koje popunjava poãiljac robe i dopunske podatke. vaæe i posebna. ãto znaåi da ima sva prava nad robom (da traæi vrañanje robe. pored opãtih pravila obligacionog prava. 26 Videti “Sluæbeni list SRJ”. U sluåaju izdavanja prenosivog tovarnog lista pravo raspolaganja robom u prevozu se moæe drukåije urediti. da promeni krajnju destinaciju. Forma tovarnog lista nije posebno propisana. u sluåaju ãtetnog dogaœaja lakãe regulisala naknada ãtete. da robu proda itd. Dakle. 26/95. Kada poãiljalac utovara robu. Pojam i sadræaj tovarnog lista Tovarni list je isprava o zakljuåenom ugovoru o prevozu i dokaz da su stvari primljene na prevoz u drumskom saobrañaju. Tovarni list sadræi tri grupe podataka: podatke koje popunjava prevozilac. formalni ugovor o prevozu stvari – tovarni list. vrãenje utovara i istovara robe Obaveza prevozioca je da. Utovar i istovar robe u linijskom prevozu vrãi prevozilac.). a istovar primalac. poãiljalac raspolaæe robom u toku prevoza. Obaveza poãiljaoca je da prevoziocu saopãti specifiåna svojstva stvari koja su znaåajna za prevoz (a prevozilac ne mora da ih poznaje) i da plati prevozninu. drugi za poãiljaoca i treñi prati robu do primaoca. To je dokaz da je sklopljen ugovor o prevozu i da je stvar primljena na prevoz. U ostalim sluåajevima u principu utovar vrãi poãiljalac. br. gde se zakÿuåuje teretnica. kako bi se. prevozilac potvrœuje da je ugovor zakljuåen i da je robu primio na prevoz. Tovarni list je formalni ugovor o prevozu stvari koji se izdaje pri prijemu stvari na prevoz. 54 . zakon je definisao i sluåajeve kada se mora ili moæe zakljuåiti poseban. izdavanjem tovarnog lista. utvrœena Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. onda je duæan da se pridræava uputstava prevozioca u pogledu naåina utovara. Po pravilu. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 Meœutim. da promeni primaoca.Lipovac. P. o åemu ñe kasnije biti reåi. ukoliko ugovorom nije drukåije predviœeno. ugovorenim ili najpovoljnijim putem. smeãtaja tereta u vozilo i dr. Tovarni list se zakljuåuje u tri primerka: prvi primerak za prevozioca. Zakljuåenje formalnog ugovora je u interesu prevozioca. ali se uglavnom koriste formulari koje je preporuåila Meœunarodna organizacija drumskih vozara (IRU). Obaveze prevozioca i poãiljaoca. Vreme trajanja utovara i istovara je od znaåaja kod raåunanja vremena eventualnog zakaãnjenja. preveze i preda primaocu robu koju je primio na prevoz. Na ugovore o prevozu u drumskom sobrañaju. a posebno kako bi dokazivao propuste poãiljaoca.

veñ onaj ko donese prenosivi tovarni list. Dopunski podaci su: – zabrana pretovara.6. zakon je predvideo koja prava raspolaganja stvarima u prevozu se mogu prenositi.prenosilac). – odaci o stvarima (opis. kada poãiljalac daje posebno uputstvo o åuvanju i rukovanju stvarima. – rok prevoza. – kod prevoza stvari sa specifiånim svojstvima. – naåin utvrœivanja koliåine. napomena da je izdat prenosivi tovarni list. uputstvo o carinjenju). U tom sluåaju. poãiljalac sebi uskrañuje pravo da u toku prevoza menja delove glavne obaveze (relacija. Zato prenosivi tovarni list ima karakter hartije od vrednosti. i to: – u meœunarodnom saobrañaju. Prenosiv je samo onaj tovarni list koji kao takav utvrde sporazumno poãiljalac i prevozilac. – pouzeñe. – podaci o vozilu. Zakon predviœa kada se izdaje tovarni list. prenosi na drugo lice (indosataru) zakonom odreœena prava raspolaganja stvarima. uputstvo o rukovanju. posebnom izjavom (indosamentom). Prenosivi tovarni list se izdaje na ime ili na donosioca. Prenosivi tovarni list Prenosivi tovarni list je vrsta tovarnog lista kojim poãiljalac (indosant. – podaci o prevoziocu. SAOBRAÑAJNO PRAVO . Poãiljalac popunjava podatke koji se odnose na: – mesto i datum utovara. robom u prevozu ne raspolaæe poãiljac. – roãkovi koje preuzima poãiljalac. Na prvom primerku tovarnog lista se nalazi klauzula da se radi o prenosivom tovarnom listu. – pisak isprava koje se prilaæu. primalac i dr. Njime. 3. – podaci o poãiljaocu. Dakle. jer neka posebna svojstva stvari nisu bila poznata prevoziocu ili on nije bio duæan da zna za njih i – uvek kada to zahteva prevozilac ili poãiljalac. – podaci o primaocu. koliåina. a na ostala dva primerka.). – uputstvo o osiguranju. troãkovi. – kod prevoza opasnih i drugih stvari za koje je posebnim propisom predviœeno da se mogu prevoziti samo pod posebnim uslovima. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju 1.2. Prevozilac bi trebalo da popunjava sledeñe podatke: – mesto i datum sastavljanja. Åesto se izdaje 55 2. posebna vrednost stvari. 2.

Saobrañaj i telekomunikacije (75 multilateralnih meœunarodnih konvencije). Krsto Bezbednost saobrañaja prenosivi tovarni list na prevozioca. Global Road Safety Crisis. Kçiga 6.. prevozilac se ne moæe pozivati na zakonom ograniåene iznose. do 1/3 prevoznine. P. Zemun. P. Tom 1. a teret dokazivanja je na prevoziocu. 2 Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe U prevozu stvari mogu nastati sledeñi ãtetni dogaœaji: – gubitak stvari. Todoroviñ. Beograd. CEMT (2002). åime se deo svojinskih prava nad stvarima prenosi na prevozioca. Beograd. 57/309. VÃUP. European Conference of Ministares of Transport. a posebno u sluåaju nepredviœenih problema u prevozu (dugo åekanje na carini. Dujkoviñ. VÃUP. i 2. 56 . Predavaça iz bezbednosti saobrañaja. 2000. Predavaça iz bezbednosti saobrañaja. 29. Rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete su 60 dana za ãtetu u prevozu stvari (30 dana za zakaãnjenje). – za sluåaj zakaãnjenja u prevozu stvari. ukoliko poãiljalac u tovarni list ne unese podatke o specifiånim svojstvima stvari ili unese netaåne podatke o stvarima koje se prevoze.. S. Meœunarodni ugovori. Literatura Pantazijeviñ. sam snosi odgovornost u sluåaju da ovo izazove ãtetni dogaœaj. Bezbednost saobrañaja. neprohodnost prvobitno ugovorenog puta. do 18 nemaåkih maraka po bruto kilogramu. PRI. u SRJ su utvrœeni sledeñi limiti: – za gubitak ili oãteñenje stvari. 1994.). U sluåaju da je ãteta nastala kao posledica namere ili krajnjeg nemara i nepaænje prevozioca (ãto dokazuje poãiljalac). 2000. Safety Strategies for Rural Roads in Europe – draft Recommedatrions. niti izbeñi.2003. Sliåno kao u prevozu putnika. O ovome odluåuje sud. Lipovac. bolest æivotinja koje se prevoze i sl.5.. Committee of Deputies. – delimiåno ili potpuno oãteñenje stvari i – zakaãnjenje u prevozu. zakonom su utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara.. iznosi nadoknada za ãtete u prevozu stvari su ograniåeni zakonom. K. VÃUP. V. kvarenje robe. Primera radi. Prevozilac moæe izbeñi odgovornost samo ako dokaæe da je ãteta nastala kao posledica svojstva stvari koja mu nisu bila poznata (poãiljalac ga nije upoznao sa specifiånim svojstvima) ili zbog viãe sile koju nije mogao predvideti. Resolution adopted by the General Assembly. White book. International Road Safety Strategy. Dakle.Lipovac. Sluæbeni glasnik. Tako se obezbeœuje lakãa manipulacija sa stvarima. Lisabon. Za ãtete nastale u toku prevoza stvari. Zemun.

1977. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. 2000. 2002. 2002. SAOBRAÑAJNO PRAVO . National Strategies for Advacing Child Predestrian Safety. COM.2. ETSC. Brussels. Sluæbeni list FNRJ Sluæbeni list SFRJ Sluæbeni glasnik SR Srbije Sluæbeni glasnik Republike Srbije 57 2. National Centre for Injury Prevention and Control.6. 2000. COM. pri. 2000. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. WHO. Brussels. 125 final. 2000. Past. 2001. 2001. A Strategy for EU Transport Research. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. Centrres for Desease Control and Prevention. CEMT/CS(2000)7/PROV. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Lisabon. 2000. ETSC. Present and Future Road Safety Work in Ecmit. Brussels. 125 final. World Disasters Report.

7. Nauka i saobrañajna nauka 3.5.8. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.1. Nauåne metode i metodologija 3. Teorije saobrañajnih nezgoda 3.2. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina 3. Metode bezbednosti saobrañaja 3.3.4. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja 3.3. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja 3.6. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju .

Naime. Svaka nauka predstavlja samo deo sistematizovanih znanja.1 To je sistematizovan skup znanja o objektivnoj stvarnosti do koga se doãlo primenom priznatih nauånih metoda istraæivanja. Svaka nauka koristi dostignuña ostalih nauka i svoje rezultate ugraœuje u sveukupni fond znanja.. metode i praktiåne ciljeve. 3. Uvod u saobrañaj 1. Konaåno . Beograd. Nauka se stalno unapreœuje i razvija. Saobrañajni fakultet. NAUKA I SAOBRAÑAJNA NAUKA Da bi se uspeãno izuåavala bezbednost saobrañaja. Nauka je skup svih znanja o odreœenoj temi. Znanja se mogu razliåito sistematizovati u nauåne oblasti i nauåne discipline. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .1. Sa porastom ljudskih znanja. do odreœenog istorijskog trenutka. a ne da se izoluje jedan deo znanja. niti nezavisne jedna od druge. Pri tome ovo grananje bi trebalo shvatiti uslovno. Tehniåke nauke su deo istog sistema koji se bavi prouåavanjem tehniåkih aspekata proizvodnog procesa. 1999. neophodno je ãto korektnije definisati ovu nauånu oblast. Metode razvijene u jednoj nauånoj oblasti koriste se za reãavanje problema u drugim nauånim oblastima. Prirodne nauke åine deo opãteg sistema nauka koji se bavi prouåavanjem prirodnih zakona i pojava. ali i svi drugi koji uopãtavaju svoja i tuœa iskustva. javila se potreba za grananjem nauke. a ne celovit sistem. predmet istraæivanja ili metode svojstvene jednoj nauci. Danas je najåeãña podela na prirodne. str. odrediti njen predmet. ove nauke viãe ne predstavljaju celovit funkcionalan skup svih znanja. Ova meœuzavisnost i preklapanje pojedinih nauånih oblasti i nauånih disciplina su sve izraæeniji.3. Doprinos nauci daju nauåni radnici. Specijalizacija podrazumeva da se nauka sve viãe grana i 1 Adamoviñ. nisu potpuno posebne. 61 3. Danas postaju sve znaåajnije dve osobine nauke: specijalizacija i interdisciplinarnost. M. tehniåke i druãtvene nauke. Pre se moæe reñi da je sistematizovanje znanja u pojedine nauke samo uslovno. Uslovno izdvajanje nauka je rezultat potrebe da se odredi osnovni predmet istraæivanja i metode koje se preteæno koriste. druãtvene nauke su deo istog sistema nauka koji se bavi prouåavanjem odnosa u ljudskom druãtvu. Nauka je jedinstven funkcionalan sistem objektivnih ljudskih saznanja.

2 ona je veoma razgranata i dalje se grana i razvija. saobrañajna geografija. veñ obuhvata segmente dve ili sve tri grupe nauka. tehniåkih i druãtvenih nauka. sa jedne i ãtetnih posledica saobrañaja. eksploatacija i odræavanje saobrañajnih sredstava. saobrañajna pedagogija. projektovanje saobrañaja.Lipovac. 3. saobrañajna istorija. s ciljem optimizacije saobrañajnog procesa i smanjivanja ãtetnih posledica. P. ekonomika saobrañaja. saobrañajna nauka je nastala tek posle Drugog svetskog rata. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA KAO NAUÅNA DISCIPLINA Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja izuåava meœuzavisnost izmeœu saobrañajnog i drugih procesa u druãtvu. Ona je nastala izdvajanjem. tehniåko-tehnoloãke uslove prevoza. Saobrañajna nauka je nastala u procesu preraspodele predmeta izuåavanja starijih nauånih oblasti i disciplina. druge se svrstavaju u druãtvene. Takva je i bezbednost saobrañaja. upravljanje saobrañajnim procesima. javni gradski prevoz. 2U pravom smislu reåi. Saobrañajna nauka (nauka o saobrañaju) predstavlja podsistem opãteg sistema nauka koji sistematizuje i dalje razvija sva znanja o saobrañaju i u vezi sa saobrañajem. Interdisciplinarnost podrazumeva da se pojave i procesi moraju prouåavati svestrano: sa prirodnog. teorija saobrañajnih tokova. Razvoj saobrañaja. tehniåkog i druãtvenog stanoviãta. saobrañajna psihologija. Ova dva procesa se mogu analizirati na mnogim primerima. uslove i posledice saobrañajne aktivnosti (druãtvene nauke). saobrañajna logistika. druãtvene okvire. bezbednost saobrañaja itd. 62 . regulisanje saobrañaja. druãtvenim ili tehniåkim naukama. Nastala je kao potreba da se specijalizuju znanja koja se odnose na veoma vaæan predmet nauke (saobrañaj). Teãko je reñi da li saobrañajna nauka pripada prirodnim. treñe u prirodne. organizacija prevoza. spajanjem i meœusobnim proæimanjem delova prirodnih. veñina nauånih disciplina saobrañajne nauke se ne moæe svrstati ni u jednu grupu. Dok se neke discipline saobrañajne nauke mogu svrstati u tehniåke nauke. Bezbednost saobrañaja pripada saobrañajnoj nauci. porast opãtih znanja. Danas se u okviru saobrañajne nauke izdvajaju nauåne discipline: tehnologija transporta. pa i na primeru saobrañajne nauke. a posebno porast znanja koja se odnose na saobrañaj uslovio je izdvajanje posebne – saobrañajne nauke. planiranje saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 specijalizuje. s druge strane. Posebno obuhvata delove nauka koji se odnose na prirodne zakone kretanja tela kroz razliåite sredine (delovi prirodnih nauka). Mada je saobrañajna nauka veoma mlada. Meœutim. tehnologija i organizacija prevoza (tehniåke nauke). Izuåava i pokuãava otkriti zakonitosti nastanka ãtetnih posledica saobrañaja.2. ali i kao rezultat interdisciplinarnog pristupa izuåavanju ove pojave. saobrañajno pravo.

Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja nije nezavisna. saobrañajne logistike. negativni socijalni uticaji saobrañaja. mehanizacija i automatizacija saobrañajnih procesa.3. Shvatanje ove meœusobne meœuzavisnosti omoguñava da se pravilno sistematizuju bezbednost saobrañaja. poåeo ozbiljno izuåavati saobrañajne nezgode. menadæmenta i upravljanja. 3. ekologije itd. izduvnim gasovima i otpadnim materijalima koji potiåu iz saobrañaja). socijalno zagaœivanje sredine itd. Do danas su najviãe istraæivani lako merljivi efekti saobrañajnih nezgoda. organizaciji saobrañaja ili nekoj drugoj disciplini. najznaåajniji negativni efekat saobrañaja i ima smisla posebno ih istraæivati. Sa druge strane. ni u pogledu metoda istraæivanja. a posebno znanja iz matematike. kao retko koja druga nauåna disciplina. Sa druge strane. ni u pogledu predmeta izuåavanja. tehniåkih i druãtvenih nauka. Predmet bezbednosti saobrañaja U ãirem smislu.3. iscrpljivanje prirodnih resursa i zagaœivanje okoline (bukom. procesa sudara itd. saobrañajne nezgode su. 63 3. U meœuvremenu su narasli i ostali negativni efekti i. Znanja i dostignuña u vezi saobrañajnog procesa. ali i druge discipline saobrañajne nauke. ili ove discipline pripadaju bezbednosti saobrañaja. negativni psiholoãki uticaji saobrañaja na pojedinca.3. Tu spadaju saobrañajne nezgode sa svim lako merljivim posledicama. niti izolovana nauåna disciplina. integriãe i koristi znanja iz razliåitih nauka i nauånih disciplina. psihologije liånosti. predmet bezbednosti saobrañaja su sve ãtetne posledice saobrañaja. postaju sve znaåajniji. Bezbednost saobrañaja je posebno povezana sa drugim nauånim disciplinama koje pripadaju saobrañajnoj nauci. Znanja prirodnih nauka. Otuda i åeste konfuzije da li bezbednost saobrañaja pripada regulisanju saobrañaja. organizacija i eksploatacija saobrañaja. zauzimanje æivotnog prostora. saobrañajnog prava itd. Ona uveliko koristi dostignuña ostalih nauånih disciplina saobrañajne nauke: organizacije saobrañaja. neekonomske posledice saobrañajnih nezgoda sve viãe zaokupljaju paænju struåne. znanja u vezi kretanja i zaustavljanja. regulisanja saobrañaja. PREDMET I CILJEVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3. principi rada razliåitih motora. åovek je pre svih drugih negativnih efekata. åine osnove nauåne discipline bezbednost saobrañaja. U uæem smislu. ali i najãire javnosti. Naime. vremenom. predmet bezbednosti saobrañaja vezuje se samo za saobrañajne nezgode ili joã preciznije za lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda. kao i znanja u vezi druãtvenog razvoja. statistike. tehniåkog regulisanja saobrañaja se uvaæavaju u bezbednosti saobrañaja. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . na danaãnjem nivou razvoja.3. saobrañajne psihologije. integralnog transporta. Ona se uveliko oslanja na dostignuña i znanja prirodnih.1. Bezbednost saobrañaja. Ipak. dostignuña bezbednosti saobrañaja integriãu se i uveliko koriste u navedenim nauånim disciplinama.

a pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja tek kada se nezgode desi. obuåenost i psihofiziåka sposobnost vozaåa itd. Smanjivanjem ãansi nastanka svake nezgode pojedinaåno. Na primer. koncept samoobjaãnjavajuñih (obeleæja puta definiãu i objaãnjavaju oåekivanja u projektovanju. Pasivna bezbednost saobrañaja ima cilj da smanji broj i teæinu posledica saobrañajnih nezgoda koje su se. Tako se smanjuje broj saobrañajnih nezgoda. P. Meœutim. Mada neki elementi preteæno doprinose aktivnoj (ispravnost vozila. veñ. vazduãni jastuci. odnosno kako smanjiti broj nastradalih. uvek se moraju imati u vidu oba aspekta bezbednosti saobrañaja. desi saobrañajna nezgoda. kada se.Lipovac.). dobrim odræavanjem vozila i puta moæe se smanjiti ãansa da se neka nezgoda dogodi. Naime. i opraãtajuñih puteva (sa blagim kosinama nasipa. smanjiti teæinu stradanja i smanjiti materijalnu ãtetu u toj nezgodi. Trebalo bi uoåiti da ciljevi aktivne bezbednosti saobrañaja su prisutni dok se nezgoda ne desi. konstrukcija i upotreba sistema zaãtite na vozilu (sigurnosni pojasevi. ipak.3. U tom smislu se razlikuju ciljevi aktivne i ciljevi pasivne bezbednosti saobrañaja. dogodile. 64 . oprema puta i ureœenje prostora oko puta. onda se i cilj moæe suziti na smanjivanje broja i sveukupnih posledica saobrañajnih nezgoda. nasloni za glavu itd. skup mera i aktivnosti kojima se doprinosi smanjivanju verovatnoñe da se desi saobrañajna nezgoda pripada aktivnoj bezbednosti saobrañaja. dobrom obukom uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa i peãaka).3. stanje puta. Ciljevi bezbednosti saobrañaja Opãti cilj bezbednosti saobrañaja je smanjivanje svih ãtetnih efekata uz neometano odvijanje saobrañaja.2.3. a neki preteæno doprinose pasivnoj bezbednosti saobrañaja (konstrukcija i oprema vozila. ima smisla baviti se pitanjem kako se mogu smanjiti posledice te nezgode. Pasivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj smanjivanje posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. odræavanju i eksploataciji puteva). sa niskim rastinjem oko puta. ovo se postiæe na dva naåina: smanjivanjem broja saobrañajnih nezgoda i smanjivanjem posledica saobrañajnih nezgoda koje su se veñ dogodile. sa posebnim trakama za prihvat vozila koja silaze sa puta itd.) smanjuju se posledice saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. Krsto Bezbednost saobrañaja 3. Aktivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj da spreåava saobrañajne nezgode. odnosno da smanjuje verovatnoñu (ãansu) nastanka saobrañajne nezgode. Meœutim. kvalitetna obuka ljudi u ukazivanju prve pomoñi.). Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja Uslovno je moguñe razlikovati aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. Ako se suzi predmet bezbednosti saobrañaja. Dakle. doprinosi se i smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda. Aktivna bezbednost saobrañaja je deo nauåne discipline bezbednosti saobrañaja koji ima cilj da spreåava (prevenciju) ili smanjuje broj (redukciju) saobrañajnih nezgoda. 3 3. Na primer.

korektno je istañi da veñina elemenata utiåe i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. M. Veoma retko neki element vozila. metod analize. methodus – put i naåin istraæivanja) je postupak kojim se postiæe unapred postavljen cilj.4 Metod je smiãljeno i plansko postupanje radi postizanja nekog cilja. 65 3. a negativni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (na primer. ali moæe povrediti lica u vozilu. str. kod nekih manjih sudara – ako ovaj sedi nepravilno i ne koristi pojaseve). Leksikon stranih reåi i izraza. pa åak i suprotnih uticaja: – razliåiti – suprotni uticaji na aktivnu bezbednost saobrañaja. NAUÅNE METODE I METODOLOGIJA S obzirom na prethodno izloæeno. u razliåitim situacijama3 (na primer. u proseku.4. jer se mogu nepotrebno aktivirati pri prelasku preko udarne rupe ili pri slabim sudarima. Nauåne metode i metodologija obuka graœana u urgentnoj medicini itd. unutraãnje ogledalo u vozilu smanjuje verovatnoñu nastanka nekih saobrañajnih nezgoda. a pozitivni na pasivnu bezbednost saobrañaja (1. Prosveta. metod eksperimenta i metod posmatranja. – pozitivni uticaji na aktivnu. 3. jasno je da bezbednost saobrañaja koristi vrlo raznovrsne nauåne metode koje su svojstvene prirodnim. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . primer: vazduãni jastuci negativno utiåu na aktivnu bezbednost. induktivni i deduktivni metod. Beograd. Ipak.. åak izazvati smrt suvozaåa. po pravilu. Neki uticaji se otkrivaju tek posle nekoliko godina prañenja i istraæivanja. primer: upotreba mobilnih telefona u toku voænje poveñava verovatnoñu nezgode. Åeãñi su sluåajevi razliåitih. Tu su metod apstrakcije.). Nauåni metod se moæe definisati kao sveu3 U ovom sluåaju se mere svi efekti i odluåuju dominantni uticaji. Ovi uticaji mogu biti veoma kompleksni i njihovo merenje je. 4 Vujaklija. smanjuju smrtnost i teæinu povreda kod snaænih sudara). mogu se izdvojiti neke metode koje su najåeãñe ili su najznaåajnije u bezbednosti saobrañaja. upotreba svetala danju smanjuje broj åeonih sudara. pri sudaru) i – negativni uticaji na aktivnu. ali poveñava broj obaranja peãaka). tehniåkim i druãtvenim naukama.3. veoma skupo. ali pozitivno utiåu na pasivnu bezbednost jer. Metod (gråki methodos ili lat. ali mogu poveñati posledice ili.4. a nekad podrazumeva i metode pokuãaja i pogreãki. puta ili okoline u istom smeru deluje na sve faktore bezbednosti saobrañaja. 2. 559. – razliåiti – suprotni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (vazduãni jastuci smanjuju povrede i smrtnost kod snaænih åeonih sudara–pri upotrebi sigurnosnih pojaseva. åoveka. metod sinteze. ali posedovanje mobilnog telefona omoguñuje brzo obaveãtavanje i efikasno zbrinjavanje i spaãavanje povreœenih. 1980.

Uvod u sociologiju. Opãti cilj primene nauånih metoda je saznanje. Beograd. ali i drugima da koriste rezultate naãih istraæivanja. dedukcija. 9 Vujaniñ. str. 3. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. vrednosti i oblasti primene. Œ. naåinom na koji ona predmet saznaje. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 kupnost nauånih i tehniåkih postupaka kojima se stiåu ili sistematizuju nova znanja o nekom predmetu istraæivanja.9 Samo dobrom kombinacijom metoda dolaze do izraæaja prednosti i nedostaci svakog od metoda. 1981. Bezbednost drumskog saobrañaja.8 Svaki metod koji se koristi u bezbednosti saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke. Œ. Metodologija bi trebalo da garantuje pouzdanost izlaznih rezultata itd. 66 . 88. Beograd. tj. 13.. Opãte nauåne metode istovetne su u svim naukama. pravilno postavljanje i testiranje nauånih hipoteza i siguran put do spoznaje. Metodologija treba da pomogne u izboru metoda istraæivanja. – klasifikovati (kategorizacija i tipologija) i – protumaåiti i utvrditi zakonitosti: uzroåno – poslediåne odnose i veze u okviru predmeta istraæivanja. citirao 7 Ãuãnjiñ. metod anketa i intervjua. Najåeãñi posebni nauåni metodi u bezbednosti saobrañaja su: statistiåki metod. Izborom optimalnog metoda istraæivanja olakãava se istraæivanje. opãte logiåke metode su: analiza. nesistematskim radom.. Metodologija. logia – nauka. M. apstrakcija. generalizacija.Lipovac. 1998. efikasnost. Savremena admi- nistracija. M. 1999. Metodologija (gråki methodos – put. 5 Ignjatoviñ. M. Peåujliñ.5 U uæem smislu to je misaoni ili praktiåni postupak koji omoguñuje da se doœe do znanja o predmetu istraæivanja. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. Metodologija druãtvenih nauka. metod posmatranja. 58. 2000. 8 Iniñ. Pri tome se paralelno koriste kako opãte. znanje) je deo logike koji se bavi prouåavanjem nauånih metoda. 126. R. 6 Lukiñ. Koristiti ovako dobijene rezultate u daljem radu. Metodologija definiãe i opisuje metode spoznaje. str. itd. P.6 Mogu se razlikovati opãte i posebne nauåne metode. Zato su vaæni metod i metodologija. Zbornik radova. Kombinovana primena odgovarajuñih nauånih metoda treba da garantuje ãto jednostavnije (optimalno) postizanje cilja istraæivanja. prednosti i nedostatke.. Beograd. Nekad se do istih rezultata moglo doñi i drukåije. moglo bi biti sluåajno i ne bi imalo nauånu teæinu. Meœutim.7 Na primer. Predmet nauke se potpuno izdvaja tek njenim metodom. to ne bi bilo pouzdano. Novi Sad. Tako se poveñava pouzdanost ukupnih rezultata istraæivanja. str. Beograd. metod poreœenja (komparacije) i metod analogije. str. i Lipovac. K. sinteza. Kriminologija.. 1997. tako i posebne nauåne metode. metod eksperimenta... bilo bi veoma opasno u nauånom smislu. Nomos. izuåava njihovu zasnovanost. U okviru ovog cilja se mogu razlikovati bar tri posebna cilja: – opisati pojavu (deskripcija). Åigoja ãtampa. FTN. str. Dosledna primena opãtih i posebnih nauånih metoda omoguñava i olakãava nam da koristimo tuœe rezultate. bez primene metodologije i metoda. indukcija.

Mere se razliåite veliåine. ali se poreœenjem utvrœuje da li je manja od duæine druge deonice.2. Beograd.3.5.5. Primera radi. METODE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3. Zbog nedostatka opãteprihvañenih etalona – mera åesto se merenje vrãi tako ãto se uporeœuju nepoznate veliåine sa repernim veliåinama. broj nastradalih u nezgodama itd. radijusi krivina itd. Statistiåki metod Statistiåki metod je nezaobilazan metod u istraæivanjima bezbednosti saobrañaja i podrazumeva obradu uzoraka.) ili prava merenja (koliåina pojedinih otrova u izduvnim gasovima ili vazduhu. 67 3. R. brzine kretanja vozila. Socioloãka imaginacija. Kao jednostavna merenja u bezbednosti saobrañaja moæemo navesti: merenja koja se svode na brojanja (broj nezgoda. ne znamo duæinu deonice puta. ipak preovlaœuju pristalice drugog stava. Mada i prvi pristup ima vrlo uvaæene zagovornike. Na primer.). ali nema opãteprihvañenog metoda merenja. u nastavku. veñ se treba osloniti na inteligenciju i slobodno miãljenje. Metode bezbednosti saobrañaja Danas postoje dva opreåna stava o potrebi i znaåaju metodologije: – prvi da je metod nepotreban. 139. lenjir). primenjuje se metod merenja. 3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . str.1. a posebno konflikti u saobrañaju su pogodne za primenu statistiåkog metoda zbog svoje masovnosti (statistika se oslanja na zakone velikih brojeva) i numeriåkih obeleæja kojima se mogu opisivati (broj nastradalih. Metod merenja Merenjima se uporeœuje nepoznata i poznata jednorodna veliåina. Meœutim.10 jer svaki je åovek svoj metodolog – drugi stav da je metod neophodan za savremeni nauåni rad. Saobrañajne nezgode. saobrañajni protok. pantljika. Pokazatelji se koriguju i ponderiãu u zavisnosti od konkretnih uslova i ciljeva istraæivanja itd. ãirine puta. jer jedino metod garantuje optimalan put do spoznaje. posebnu paænju zasluæuje merenje nivoa bezbednosti saobrañaja. Danas se koriste razliåiti metodi merenja bezbednosti saobrañaja.)..5. apsolutni i relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja. broj nezgoda itd. merenje duæine se vrãi tako ãto se nepoznata duæina poredi sa poznatom duæinom – etalonom (metar. Primena statistiåkog 10 Mils. Zato ñemo. 1964. Izbor reperne vrednosti je jedno od osetljivih pitanja koje se mora reãiti pre ili u toku istraæivanja. standarda) koriste se relativna poreœenja nepoznatih veliåina. izloæiti najvaænije posebne nauåne metode koje se koriste u bezbednosti saobrañaja. 3. U bezbednosti saobrañaja.5. Pri tome se koriste direktni i indirektni. U nedostatku opãteprihvañene veliåine (etalona.

P.Lipovac. niti uvezane u jedinstvenu bazu podataka. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 metoda. evidentiraju i druge nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. u Srbiji.11 Ove baze podataka obuhvataju ona obeleæja saobrañajnih nezgoda koja su evidentirana u SN – upitniku. Posle uvoœenja raåunara (osamdesetih godina 20-tog veka). ovi uzorci nisu kvalitetni za detaljniju analizu okolnosti nastanka nezgode. Uzorci su vrlo pouzdani za analizu spoljnjih obeleæja saobrañajne nezgode koja su se mogla pouzdano evidentirati neposredno posle nezgode (fenomenoloãka analiza). Jedinstven informacioni sistem (JIS) MUPa je baza podataka o svim evidentiranim saobrañajnim nezgodama kod kojih je vrãen uviœaj. U prvom periodu bile su obuhvañene samo nezgode sa obeleæjima kriviånog dela. ali i centralnom statistiåkom birou (radi formiranja jedinstvene baze podataka). Neposredno posle saobrañajne nezgode. Izveãtaji iz zdravstvenih ustanova pruæaju kvalitetnije podatke o povredama uåesnika u saobrañajnim nezgodama. a posebno taånost zakljuåaka. Sa druge strane. mogu se koristiti razliåite baze podataka. Ranije su se podaci vodili samo ruåno. niti uvezane u jedinstveni informacioni sistem. 1996. da se odredi tip nezgode. izveãtavaju o ukupnoj ãteti koju su isplatila. ove evidencije nisu organizovane. 68 . zavise od naåina formiranja uzorka i njegovog kvaliteta. Meœutim. da se precizno odredi mesto i vreme nezgode itd. Dnevni policijski izveãtaji obuhvataju osnovne podatke i opis dogaœaja za sve saobrañajne nezgode koje su prijavljene MUP-u. Ove baze pomaæu da se shvati dogaœaj. trebalo bi ga uvezati sa policijskim izveãtavanjima. Evidencije osiguranja pruæaju dobre podatke o lakãim saobrañajnim nezgodama koje su raspravljala osiguranja (kada nije vrãen uviœaj. Za potrebe istraæivanja bezbednosti saobrañaja. Policijski izveãtaji bi trebalo da se dostavljaju organima nadleænim za puteve (radi taåne lokacije nezgode). ako ih uopãte i vode. brzina uåesnika u nezgodi. o putu. u naãim uslovima. a danas se. Meœutim. Ovako formiran uzorak nezgoda dopunjuje osnovni uzorak iz JISa. 12 Osiguranja samo godiãnje 1. Meœutim. o licima i o samoj nezgodi. U buduñnosti bi trebalo unaprediti i automatizovati ovaj sistem izveãtavanja i usaglasiti ga sa meœunarodnim standardima. o vremenu. Ovako se evidentiraju sve nezgode koje su bile prijavljene policiji. bez obzira da li je vrãen uviœaj. Zato nije zaæivelo stvarno koriãñenje bolniåkih izveãtaja u operativne svrhe analize stanja bezbednosti saobrañaja. ovako evidentiraju sve nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. u Srbiji se od 1. Niz vaænih podataka obiåno smatraju poslovnom tajnom. za analizu propusta itd (etioloãke i druge analize). policija popunjava statistiåki upitnik o saobrañajnoj nezgodi (policijski izveãtaj) koji obuhvata unapred odreœene podatke o mestu nezgode. 11 Na primer. Policijski izveãtaji nisu sveobuhvatni. niti pouzdani u svim sadræajima.12 Zato se slabo koriste. Posebno su korisni sluåajni i stratifikovani uzorci. Zakljuåci su bolji ako su uzorci veñi i bolje predstavljaju celinu (reprezentativni uzorci). za preciznu analizu mesta kontakta. ovi podaci se unose u jedinstvenu automatsku bazu podataka o saobrañajnim nezgodama. o vozilima. ove evidencije nisu standardizovane. niti pokretan sudski postupak).

na skali od 1 do 5). Za potrebe istraæivanja saobrañajnih nezgoda formiraju se posebni uzorci koji dopunjuju prve dve baze podataka. Na primer. Metode bezbednosti saobrañaja Ekspertize saobrañajnih nezgoda pruæaju najdetaljnije podatke o saobrañajnoj nezgodi.5. Danas su i na meœunarodnom planu uspostavljene kvalitetne baze podataka. CEMT i druge institucije. analiza moguñnosti izbegavanja ovih nezgoda itd. propustima uåesnika nezgode i moguñnostima izbegavanja nezgoda. Najznaåajnija meœunarodna baza podataka koja obuhvata osnovne pokazatelje bezbednosti saobrañaja je IRTAD (International Road Traffic and Accident Database).3. 3. brzinama. 69 3. vaæno je napomenuti da postoje i posebne baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama.3. primena metoda ankete podrazumeva da anketni upitnici formiraju uzorke koji se statistiåki obraœuju. automatizovane. o posledicama i drugim finijim obeleæjima nezgoda. tipizacija saobrañajnih nezgoda. zatvorenog (ispitanici biraju jedan od ponuœenih odgovora) ili poluotvorenog tipa (ispitanici biraju meœu ponuœenim odgovorima ili daju slobodan odgovor. Pored baza koje se formiraju na osnovu sabiranja i korekcija nacionalnih baza podataka. EU. uoåavanje veliåine problema. Reãeni sudski spisi predstavljaju posebnu bazu podataka na osnovu koje se formiraju specifiåni uzorci. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . fr. mehanizmu sudara. Statistiåki metod se koristi i pri primeni ostalih metoda. niti uvezane. O znaåaju ovih baza govori i podatak da ih podræavaju OECD. Posebno je znaåajno da se ovako otkrivaju zakonitosti nastanka nezgode i omoguñuje nauåno definisanje mera u cilju smanjivanja broja i posledica nezgoda. analiza propusta koji dovode do ovih nezgoda. inlquastia. enqueta) je nauåni metod koji se sastoji u ispitivanju okolnosti pojedinaånih sluåajeva. pa se nedovoljno koriste. a posebno o naåinu nastanka opasne situacije. a ako se pitanja postavljaju i odgovori daju usmeno to su intervjui. o sankcijama. Metod ankete Anketa (lat. skale procene i testovi. Ako se na pitanja odgovara pismeno to su upitnici. Skale procene podrazumevaju da se ispitanicima zada da ocene neku pojavu (na primer. intervju. Pri tome se koriste sledeñe tehnike: upitnik. Ovi uzorci su vrlo pogodni za analizu opãteprihvañenih (pravosnaænih) stavova o propustima.5. Obradom navedenih uzoraka omoguñuje se shvatanje i analiza pojave. Upitnik je sistem pitanja åija je valjanost za konkretno istraæivanje ranije utvrœena. Pitanja u upitnicima mogu biti otvorenog (ispitanici daju slobodan odgovor). Ove baze podataka nisu standardizovane. Meœutim. ni ove baze nisu automatizovane. analiza prostorne i vremenske raspodele nezgoda. UN. ako im ni jedan ponuœeni ne odgovara).

Lipovac. vozaåa koji åesto voze u opasnim zonama. sudije. stavovi o najvaænijim okolnostima stradanja itd. ostaju nepoznati subjektivni uzroci stradanja u saobrañaju. mesto i naåin posmatranja. tuæioci i drugi pravnici. struånjaci za planiranje.). koji pripadaju riziånim grupama. Za vreme posmatanja posmatraå sistematski i po unapred utvrœenom planu registruje precizno definisane podatke i formira dokumentaciju. razlozi za uåestalost propusta. Pre posmatranja znaåajno je odrediti vreme. o merama koje bi oni (rado) prihvatili i o kontramerama koje ne bi prihvatali. vozaåa. predstavnici odgovornih subjekata itd. – stavove struånjaka najrazliåitijih profila (veãtaci i drugi saobrañajni struånjaci. projektanti reæima saobrañaja. mogu se ispravno vrãiti samo na osnovu posmatranja. o tome koje su to opasne situacije. – stavove vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju (uåesnika nezgoda. a posebno: – stavove nastradalih o okolnostima njihovog stradanja. u vreme stradanja i na naåin koji ne utiåe na ponaãanje posmatranih grupa. subjektivni stavovi raznih subjekata. sreœivanje i obrada podataka i njihovo nauåno tumaåenje). Metod anketa omoguñuje da sagledamo stavove odabranih delova populacije. – stavove pojedinih kategorija ljudi o propustima i odgovornosti pojedinih subjekata (dece. roditelja. Na osnovu objektivne statistiåke metode nije moguñe ni projektovati optimalne kontramere. peãaci i ostali) o shvatanju problema. ko pravi propuste i kako ih prevaziñi itd. Nauåno posmatranje mora biti dobro osmiãljeno i unapred isplanirano. Veoma je korisno pre prihvatanja anketnog upitnika napraviti pilot (kratko) anketiranje kako bi se doradio upitnik i preciznije definisala oåekivanja. o kontramerama koje preduzimaju. Nauåno posmatranje posebno doprinosi procenjivanju bezbednosti u sluåajevima kada nema dovoljno drugih informacija. ponaãanje uåesnika u saobrañaju. 3. Ova dokumentacija ñe posluæiti kao osnova za kasnije faze istraæivanja (prikupljanje. P.) o problemima bezbednosti saobrañaja i kontramerama koje bi trebalo preduzeti. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Ma koliko statistiåki metod omoguñavao objektivno sagledavanje pojave. Posmatranje bi trebalo realizovati na mestima poveñane ugroæenosti. analiza saobrañajnih situacija i analiza saobrañajnih nezgoda. nastavnika. policajci koji vrãe uviœaje ili analiziraju i prate saobrañajne nezgode.. policije itd. da se odaberu i obuåe anketari i odabere populacija koja ñe biti anketirana.5..4. Da bi nauåni metod ankete dao pravi efekat neophodno je da budu realno definisana oåekivanja od ankete. vaspitaåa. sistematski i svrsishodno sprovedeno. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) Ma koliko bili znaåajni objektivni uslovi stradanja u saobrañaju. o kontramerama koje predlaæu itd. 70 .

Cilj je saznati stavove i dogaœaje koji su prethodili situaciji. da se organizuje periodiåno. a posmatranje je posebno znaåajno u mikroistraæivanjima. Razgovori (Interviews) su deo temeljnih analiza i nauånog posmatranja. Danas se u razvijenim zemljama sa jakom automobilskom industrijom (prednjaåe SAD. kod eksperimenta se veãtaåki – planirano deluje na stvaranje i promenu uslova.5. 113. a ãta ne. konflikta ili druge saobrañajne situacije. a zatim formira dokumentacija. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Analiza ponaãanja (Behavioural analyses) je veoma znaåajan metod koji ima cilj da na osnovu poznavanja liånosti (znanja i stavova). Mogu obuhvatati i razgovore sa uåesnicima konflikata. kao i u smanje13 Safety of Vulnerable Road Users. Pozitivne interakcije doprinose bezbednosti saobrañaja i obratno. Najåeãñe se primenjuju sledeñe vrste prouåavanja ponaãanja:13 Dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) su nauåna posmatranja usmerena na konflikte u saobrañaju. Metod eksperimenta Eksperiment je nauåni metod koji se sastoji u paæljivom posmatranju pojava i procesa. kako bi se bolje razumeli faktori koji dovode do pojedinih situacija. danas je to veoma znaåajan i åesto nezaobilazan nauåni metod u izuåavanju bezbednosti saobrañaja. Unapred treba znati i realno sagledati sva ograniåenja ovog metoda. kako bi se projektovale ãto efikasnije kontramere. realizuje se po utvrœenoj proceduri. puta i okoline. Mada se ranije sa sumnjom gledalo na moguñnosti metoda eksperimenta u bezbednosti saobrañaja. Osnovni cilj ovih obimnih i veoma skupih testova je da se otkrije ãta moæe da pomogne. u prevenciji saobrañajnih nezgoda (aktivna bezbednost saobrañaja). str. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). EU.5. Japan i Australija) formiraju snaæni nauåni instituti za testiranje vozila. stavovi i ponaãanje pojedinih uåesnika u saobrañaju. Ove studije podrazumevaju nauåno posmatranje. Metod eksperimenta omoguñuje da se na neposredan naåin doœe do uzroåno-poslediånih odnosa i veza. ali i razgovore i ankete. Studije interakcije (Interactional studies) su nauåna posmatranja usmerena na interakcije izmeœu uåesnika u saobrañaju meœusobno ili izmeœu uåesnika u saobrañaju i vozila. Eksperiment se unapred dobro planira. OECD. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. Posebno mesto imaju eksperimenti sa vozilima. 3. 1998. pri åemu se kontrolisano menjaju uslovi i okolnosti. Obavljaju se u vezi nezgode. Sa posmatranjem se mogu kombinovati i ankete. struåno se posmatra i prate vaæna obeleæja. da se vrãi neposredno ili uz pomoñ savremenih sredstava i opreme. Metode bezbednosti saobrañaja Posmatranje moæe da traje dugo. Za razliku od nauånog posmatranja gde posmatraå nikako ne utiåe na razvoj pojave.3.5. okruæenja i obeleæja saobrañajne situacije otkrije i protumaåi razliåite ãablone ponaãanja ljudi. 71 3.

Danas su najznaåajniji sledeñi programi za procenu bezbednosnih performansi vozila koji obuhvataju i odgovarajuñe standarde u testovima (crash tests) sa vozilima: – Australijski program za procenu novih vozila (ANCAP)20 obezbeœuje informacije o performansi vozila u testovima frontalnih i boånih sudara. na osnovu kojih se realizuju opseæna istraæivanja i formira znaåajna dokumentacija. dese (pasivna bezbednost). a najznaåajniji rezultati se objavljuju na Internetu. donosioce odluka. od 2000. boåni i udari odpozadi).).000 $ na nekoliko desetina dolara. testovi udara vozila u DUMY lutke (peãake) itd. u okviru Osiguravajuñeg instituta za bezbednost na putevima. proizvoœaåe automobila i ostale. P. Posle objavljivanja nekih rezultata. Zato su vrlo zainteresovani da se proizvode takva vozila koja ñe kod sudara pri malim brzinama imati ãto manju ãtetu. – Japanski program za procenu novih i polovnih vozila (JNCAP).. ali i javnosti.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 nju broja i ozbiljnosti povreda u nezgodama koje se. bolju predstavu o tome: – kako putnici u motornim vozilima bivaju povreœeni u razliåitim saobrañajnim nezgodama. nasloni za glavu itd. testovi udara automobila u nepokretnu prepreku (frontalni i boåni udar pri razliåitim brzinama vozila. testovi prevrtanja vozila.17 – kako vozila povreœuju peãake i druge uåesnike u saobrañaju18 i – kako i kolika ãteta nastaje na vozilima pri manjim sudarima. Testiranje vozila je doæivelo pravu ekspanziju kada je 1992. kao i obaranja peãaka.16 – kako deluju pojedini sistemi zaãtite i koji su njihovi efekti. u Virdæiniji. proizvoœaåi su bili prinuœeni da znaåajno promene konstrukciju branika i drugih elemenata. 17 Na osnovu ovih testova usavrãavaju se sigurnosni pojasevi. 20 Uprava za bezbednost drumskog saobrañaja u Novom Zelandu je ålan ANCAP. udari u prepreke pri malim brzinama od 5 do 20 milja/hat itd. VRC je otvoren za televiziju i javnost. Danas se najåeãñe realizuju åeoni sudari vozila i åeoni udari u prepreku (sa delimiånim i potpunim preklapanjem åeonih povrãina). a na osnovu prañenja njihovog uåeãña u saobrañajnim nezgodama. ipak. te da ãtete pri sudarnim brzinama od 5 milja/hat smanje sa 8.19 Danas se u okviru metoda eksperimenta vrãe testovi sudara dva automobila (åeoni punom povrãinom. ali i na svetskom nivou. Postoji poseban australijski program za procenu starih vozila. 18 Realizuju se eksperimenti sa posebnim lutkama koje imitiraju peãake u sudarima. Za razliku od ostalih istraæivaåkih centara. 72 . osiguranja veoma åesto plañaju ãtete koje su nastale pri malim brzinama. Ove eksperimente prate sveobuhvatna snimanja i merenja. osiguranike. – Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila (USNCAP). åeoni delom povrãine. udari otpozadi itd.14 otvoren Centar za istraæivanje vozila (VRC–Vehicle Research Center). Naime.15 Prouåavanje rezultata kontrolisanih testova i realnih saobrañajnih nezgoda daje istraæivaåima. celom povrãinom ili delom povrãine. 19 Poslednjih godina u SAD su zapoåeti i eksperimenti udara u prepreku pri malim brzinama. 16 Research Center. vazduãni jastuci. prevrtanje vozila. Danas VRC predstavlja srediãte svih istraæivanja u vezi vozila na nivou Amerike. boåni sudari i udari. 14 Osiguravajuñi institut za bezbednost saobrañaja – VRC – Vehicle 15 Insurance Institut for Highway Safety Vehicle Research Center.

u istraæivanjima je nezaobilazan metod poreœenja – komparacije. 37. izmeœu pojedinih regiona. Case Study metoda Ma koliko bilo znaåajno analizirati reprezentativne uzorke. izmeœu pojedinih opãtina i konaåno.5.6. Ovakvi testovi se publikuju u posebnim publikacijama i na Internetu.Arlington. No.org mogu se nañi 22 Status Report. analizu odabranih primera nije moguñe zameniti drugim metodama.7. dopuniti metod eksperimenta i druge metode åija je primena ograniåena. vozaåa itd. na adresi www. 3. svakom vozilu koje je podvrgnuto testovima dodeljuje se odreœen broj zvezdica. Metod komparacije moæe. Uporeœivanja se vrãe izmeœu dræava (danas su nezaobilazna uporeœivanja sa EU i zemljama OECD). Na osnovu javne promocije rezultata navedenih testova proizvoœaåi su naterani da stalno unapreœuju bezbednosna svojstva vozila kako bi odræali ãto bolju poziciju na træiãtu.5. Vol. kod izbora vozila. pri izboru vozila. Zbir zvezdica definiãe bezbednost vozila.highwaysafety. samo je jedan automobil dobio åetiri zvezdice. 73 3. Metod komparacije – uporeœivanja S obzirom na probleme objektivnog merenja stanja bezbednosti saobrañaja. Ovaj metod bi trebalo redovno primenjivati posle primene kontramera. kada je EuroNCAP testirao prve porodiåne automobile (1997). 2002. Tako je zatvoren ciklus koji stalno unapreœuje bezbednosna svojstva vozila. 2. åetiri zvezdice su postale norma koju ispunjava veñina vozila testiranih u EuroNCAP-u.5. 3. Metode bezbednosti saobrañaja – Evropski program za procenu novih i polovnih vozila (EuroNCAP). U toku 2002. a rezultate objavljivati. Posebno je znaåajan metod komparacije kod ispitivanja efekata pojedinih sistema zaãtite. Na primer. str. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .21 Moñna osiguranja su zainteresovana da se kupuju ãto bezbednija vozila (jer ñe isplañivati manje iznose ãteta) i sve åeãñe su organizatori i pokrovitelji objektivnih testova. Uporeœuju se pokazatelji bezbednosti saobrañaja. Zainteresovani kupci. 4.22 S druge strane. rezultati USNCAP testova. Ovde se uporeœuje stanje na istom prostoru pre i posle preduzimanja nekih kontramera. stavovi i ponaãanje pojedinih kategorija stanovniãtva itd. izmeœu pojedinih mikrolokacija. Na priumer. kada se izvrãi 21 Na primer. u cilju sagledavanja efekata. ugroæenost. u ovim testovima proizvoœaåi istraæuju efekte svojih inæenjerskih mera i saznaju kako dalje razvijati vozila. delimiåno. Analiza pre i posle je poseban primer primene metoda komparacije. Posebno je znaåajno objektivno istraæivati promaãaje kako se u buduñnosti ne bi pravile iste greãke. sve viãe uvaæavaju rezultate ovih testova i prema bezbednosnim svojstvima se odluåuju za kupovinu vozila. kako bi rastao fond znanja o moguñnostima unapreœivanja bezbednosti saobrañaja.3. SAD. Na osnovu testova iz navedenih programa i standarda koji ih prate.

Osnovni smisao je da se precizno definiãu problemi. Odabrane nauåne metode bi trebalo sistematski i planski primenjivati kako bi do izraæaja doãle prednosti ovih metoda. a prevaziãli se i nadoknadili svi nedostaci. a posebno pri izboru optimalnih kontramera. tuæioci i sudski veãtaci). sudije. Meœu ekspertima bi se morali nañi posebno oni koji obraœuju i analiziraju saobrañajne nezgode (struånjaci iz policije. koji projektuju saobrañajnice. odabiru metoda i definisanju oåekivanja. iskustva i drugih obeleæja eksperata trebalo bi vrãiti ponderisanje njihovih odgovora. neophodno je u proces njihovog projektovanja ukljuåiti najãiru javnost. Na osnovu profesije.5. P. veliku pomoñ mogu pruæiti eksperti. ko je i kako mogao izbeñi saobrañajnu nezgodu i ko je i kako doprineo veliåini posledica. Mesto i uloga javnosti Nauånim istraæivanjima otkrivaju se odreœane zakonitosti i na osnovu toga projektuju odreœene kontramere.5. 3 3. kako bi se mogli reãavati. Krsto Bezbednost saobrañaja tipizacija saobrañajnih nezgoda ili konflikata u saobrañaju. Svaka od nabrojanih i drugih nauånih metoda ima velike prednosti i znaåajne nedostatke – ograniåenja. neophodno je izvrãiti studiju odabranih primera (CASE STUDY). otvorenim radio i TV emisijama.8. Poseban znaåaj imaju donosioci odluka (politiåka javnost. Neophodno je u ceo proces ukljuåiti i politiåku javnost kako bismo istakli znaåaj bezbednosti saobrañaja. Ekspertska metoda Kod istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. O tome se mora voditi raåuna pri planiranju istraæivanja. – dobiti kvalitetnu kritiku predloæenih reãenja od najãire javnosti i – pridobiti najãiru javnost da prihvati nova reãenja. javnim raspravama pre i posle sprovedenih kontramera. anketama. Da bi predloæene kontramere bile prihvañene. a posebno ako se prethodno upoznaju sa rezultatima istraæivanja. To se moæe postiñi konkursima. Tri su osnovna cilja koje treba postiñi: – saznati nove ideje iz najãire javnosti. uåestvovanjem istraæivaåa na sastancima u lokalnoj sredini. institucionalni i vaninstitucionalni centri moñi). Veoma je znaåajno u istraæivaåke timove ukljuåivati eksperte sa bogatim iskustvom u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda.9. objekte velike atrakcije i reæim saobrañaja. razgovorima itd. tribinama. 3. Tada ñe njihovi stavovi biti kvalitetniji.Lipovac. Eksperti mogu pomoñi u izboru optimalnih kontramera. Pri tome se posebno analizira: ko je i kako stvorio opasnu situaciju. promovisali ideje i kon74 .

. – teorija zaraze. verovatnoña da neki vozaå.. 1. Ova matematiåka teorija se oslanja na dostignuña u matematici i teoriji verovatnoñe.. Dakle..) i l – intenzitet saobrañajnih nezgoda (srednji broj nezgoda za sve vozaåe. u obilju razliåitih teorija posebno mesto zauzimaju: – teorija sluåaja. Teorija sluåaja Prva nauåna teorija koja je pokuãala dati zakonitost broja nezgoda koje ñe imati pojedini vozaåi zasnivala se na statistici.6. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ... 3. 2. Teorije saobrañajnih nezgoda tramere. Na ovu javnost se moæe delovati direktno i indirektno (delovanjem na glasaåe – najãiru javnost). TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Do danas su razvijene brojne teorije saobrañajnih nezgoda.23 Ova teorija polazi od vaæne pretpostavke da svi vozaåi imaju jednaku ãansu da imaju jednak broj nezgoda. u posmatranom periodu (pri odreœenoj kilometraæi i intenzitetu voænje) uåestvuje (ili izazove) n-nezgoda ima Pusaonovu raspodelu i odreœuje se po obrascu: λ –λ P [ N = n ] = ----. Ma koliko ona imala znaåaj u istorijskom smislu. n! n Pri tome su: N – Naziv sluåajne promenljive – broj saobrañajnih nezgoda koje ima posmatrani vozaå u posmatranom periodu.za. odnosno da su im iste ãanse da uåestvuju u nezgodama. 2. S obzirom na to da su saobrañajne nezgode retke (sa aspekta pojedinca za koga odreœujemo verovatnoñu da ima n-nezgoda).e . odnosno zakonitosti uåeãña pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa) u saobrañajnim nezgodama..6. u posmatranom periodu)..1..3. 3.n = 0.. stvorili povoljan ambijent za njihovo sprovoœenje i dalji rad u bezbednosti saobrañaja. Puasonova raspodela verovatnoña odnosi se na retke dogaœaje.6. njeni dometi su 23 Puasonova raspodela verovatnoña je graniåni sluåaj binomne raspodele kada verovatnoña dogaœaja teæi nuli. n – konkretna vrednost sluåajne promenljive (moæe da uzima vrednosti: 0. odnosno na Puasonovoj raspodeli verovatnoña. ako su dogaœaji retki. 3. tj. . Meœutim. 3 . Cilj veñine teorija je da otkriju zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda. 1.. – teorija sklonosti i – spell teorija. broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña. 75 3.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

bili mali. Naime, ovom teorijom se nisu mogle objasniti neke pojave, a posebno åinjenica da odreœene grupe vozaåa imaju znatno veñi deo nezgoda nego druge. Naime, u jednom preduzeñu za prevoz, na malu grupu vozaåa (20-30%) otpada najveñi broj saobrañajnih nezgoda (i preko 80%). Sa druge strane, postoji grupa vozaåa koja u celom svom radnom veku nema niti jedne nezgode. Ovo je redovno u preduzeñima za prevoz, ali se sliåna pojava moæe uoåiti i u ukupnoj populaciji vozaåa. Ova åinjenica je osporila polaznu pretpostavku teorije sluåaja – da svi vozaåi imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Zato teorija sluåaja nije naãla znaåajnije uporiãte i opravdanje u praksi i brzo je prevaziœena.

3.6.2. Teorija zaraze

3

Da bi protumaåili bitne razlike u broju nezgoda izmeœu pojedinih vozaåa, nauånici su unapredili teoriju sluåaja, tako ãto su uveli teoriju zaraze. Prema ovoj teoriji, samo prva nezgoda je sluåajna i svi imaju jednaku ãansu da uåestvuju u prvoj nezgodi. Posle prve nezgode menja se odnos pojedinca prema saobrañaju. Neki vozaåi postaju obazriviji i teãko mogu imati drugu nezgodu (opada im ãansa da imaju drugu nezgodu), a neki (åeãñe) postaju optereñeni prvom nezgodom i u sliånim situacijama neadekvatno reaguju, pa raste njihova ãansa da imaju naredne nezgode. Ova kategorija vozaåa se, posle prve nezgode, zarazi saobrañajnim nezgodama. Zato se ova teorija i zove teorija zaraze. Prvi rezultati primene teorije zaraze bili su ohrabrujuñi, jer je ova teorija protumaåila bitne razlike izmeœu uåeãña pojedinih grupa vozaåa u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, u nastavku se pokazalo da i ova teroija ne moæe protumaåiti neke vaæne pojave. Sa druge strane, ova teorija je podrazumevala da su na poåetku svi vozaåi isti – imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Tek kada neki vozaå uåestvuje u nezgodi ova teorija ga istiåe i posebno prouåava. Ovo nije bilo prihvatljivo za praksu.

3.6.3. Teorija sklonosti
Praktiåni zahtevi u vezi teorija saobrañajnih nezgoda kretali su se od zahteva za objaãnjenjem pojedinih pojava do uoåavanja zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda. Posebno se zahtevalo da teorija ponudi odgovor o bezbednosti pojedinih lica – vozaåa pre nego ãto ovi uåestvuju u nezgodama. Teorija sklonosti je prva nauåna teorija koja je ponudila moguñnost da oceni bezbednost pojedinih vozaåa i pre nego ãto uåestvuju u nezgodama. Ova teorija polazi od pretpostavke da su razliåiti ljudi razliåito skloni incidentima, a u zavisnosti od njihovih psihofiziåkih karakteristika. S druge strane, pretpostavilo se da lice koje je sklono jednoj vrsti incidenta – sklono je i ostalim incidentima, pa i saobrañajnim nezgodama. U tom smislu, ova teorija tvrdi da lica koja su sklona razliåitim incidentima – sklona su i saobrañajnim nezgodama. Na osnovu ove analogije, ova sklonost se moæe meriti i saopãtiti i pre prve saobrañajne nezgode. 76

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

Teorija sklonosti je protumaåila znaåajne praktiåne probleme i prvi put ponudila moguñnost da meri sklonost pojedinih lica ka saobrañajnim nezgodama, a na osnovu njihovog psihofiziåkog sklopa i drugih incidenata koje su imali u svome iskustvu. Na primer, na osnovu analize psihofiziåkih osobina liånosti ili na osnovu analize dosadaãnjih iskustava (nezavisno od saobrañaja), moguñe je odrediti sklonost vozaåa ka saobrañajnim nezgodama i izdvojiti ekstremno sklone, srednje sklone i one koji nisu skloni incidentima, pa ni saobrañajnim nezgodama. U skladu sa ovom teorijom elimisani su mnogi profesionalni vozaåi iz saobrañaja kao nebezbedni (veoma skloni saobrañajnim nezgoadama), a da nisu ni imali saobrañajnu nezgodu. Ipak, ova teorija je beleæila i brojne promaãaje u tumaåenju pojedinih pojava. Na primer, deãavalo se da vozaå koji je proglaãen ekstremno sklonim nezgodama u duæem periodu (posle preœene veñe kilometraæe) nije imao ni jednu nezgodu i obratno. Zato se pristupilo usavrãavanju i korigovanju ove teorije.

3.6.4. Spell teorija
Spell teorija polazi od pretpostavke da liånosti koje su sklone jednom incidentu – sklone su i ostalim, pa su sklone i saobrañajnim nezgodama. Meœutim, ova teorija, pored psihofiziåkih osobina liånosti, uzima u obzir objektivne okolnosti u kojima se nalazi lice. Ova teorija polazi od toga da odreœeno lice moæe biti veoma sklono incidentima (i saobrañajnim nezgodama) u jednim, a veoma bezbedno u drugim okolnostima. Na primer, jedno lice je veoma sklono incidentima noñu, drugo lice rano ujutro, a treñe u sumrak, po kiãi itd. U ovim objektivnim okolnostima lice je sklono i saobrañajnim nezgodama. Dakle, ova teorija, spaja i uvaæava subjektivne karakteristike liånosti i objektivne karakteristike situacije u kojoj lice vozi (uåestvuje u saobrañaju). Trebalo bi imati na umu da je ovo samo uproãñeni prikaz åetiri teorije ili åetiri pristupa tumaåenju pojave saobrañajnih nezgoda. Danas su razvijene ili se razvijaju brojne teorije saobrañajnih nezgoda, ali najveñi broj vodi poreklo od navedene åetiri teorije.

3.7. MERENJE NIVOA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Merenje se moæe definisati kao uporeœivanje nepoznate i poznate veliåine iste vrste.24 Kvalitetno merenje znaåajnih veliåina je uslov za razvoj neke nauåne oblasti. Pri tome su se prvo pojavljivale kakve-takve mere i metode merenja, a zatim su one usavrãavane i optimizirane. Sa razvojem nauke i tehnike, merenja postaju sve preciznija, ãto omoguñuje dalji razvoj. Jednostavno i precizno merenje ni24 Merenje – procenjivanje neke veliåine prema njenom odnosu sa nekom veliåinom iste vrste, uzetom kao

jedinica i referenca (Nova Larusova enciklopedija, JRJ, Zemun, 1998).

77

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

voa bezbednosti saobrañaja je vaæan preduslov za razvoj ove nauåne discipline, ali i za uspeh praktiånih mera i akcija u ovoj oblasti. Merenja u bezbednosti saobrañaja nisu razvijena, niti su uspostavljeni opãteprihvañeni standardi i etaloni merenja.25 Sa druge strane, merenja i kada nisu sasvim precizna, omoguñavaju sagledavanje i ocenjivanje stanja. Zato je bolje primenjivati neprecizna merenja, nego nemati nikakva. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja bi trebalo da omoguñi: – opisivanje i ocenjivanje postojeñeg stanja, – definisanje æeljenog stanja (vizija i ciljeva), – merenje efekata kontramera i – unapreœivanje bezbednosti saobrañaja.

3

Danas se, pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja, ocenjuju: – trenutno stanje bezbednosti saobrañaja i – uspostavljeni trend u bezbednosti saobrañaja. Pri tome je neophodno postojanje nekih repernih vrednosti i uporeœivanje sa njima. Najznaåajniji reperi su stvarni pokazatelji bezbednosti saobrañaja za odabrane zemlje. Mada se izbor repera moæe smatrati politiåkom odlukom, danas se, najåeãñe, poreœenja vrãe sa zemljama OECD.26 Ocena bezbednosti saobrañaja moæe se vrãiti na osnovu direktnih i indirektnih pokazatelja (merila) i drugim metodama.

3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja
Direktni pokazatelji se odnose na saobrañajne nezgode i njihove posledice, i to su: – apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj i struktura nezgoda), – apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj i struktura povreœenih, veliåina materijalne ãtete), – relativni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda u odnosu na preœenu kolometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.), – relativni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika, u odnosu na preœenu kilometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.). Najznaåajniji apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama su: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda,
25 Page,

Y., Statistiåki model za uporeœivanje mortaliteta na putevima u zemljama OECD, Accident Analysis and Prevention, Vol. 29, No 4, pp 371 – 385. 2001. 26 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

78

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

– broj saobrañajnih nezgoda (samo) sa materijalnom ãtetom, – broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim licima, – broj saobrañajnih nezgoda sa lakim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa teãkim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa poginulim licima i ponderisani broj saobrañajnih nezgoda.27 Ovo su pokazatelji koji se, prvenstveno odnose na aktivnu bezbednost saobrañaja, mada struktura nezgoda prema teæini posledica govori i o pasivnoj bezbednosti. Najznaåajniji problemi koji se odnose na primenu navedenih parametara odnose se na razlike u definicijama saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica, razlike u vrednosti i korektnosti njihovog evidentiranja. Definicije pojma saobrañajne nezgode joã uvek se razlikuju od dræave do dræave. U Konvenciji o drumskom saobrañaju (Beå, 1968) definisani su saobrañajna nezgoda, poginuli28 i drugi vaæni pojmovi. Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (IRTAD)29 prihvatila je sliåne definicije. Neke dræave – ålanice OECD su prihvatile ove definicije i po njima evidentiraju nezgode i broj poginulih (Australija, Belgija, Kanada, Åeãka Republika, Danska, Finska, Maœarska, Island, Irska, Luksemburg, Nizozemska, Novi Zeland, Norveãka, Ãvedska, Velika Britanija, SAD). Druge ålanice OECD nisu uskladile svoje evidencije sa pomenutim definicijama (Austrija, Nemaåka, Francuska, Gråka, Italija, Japan, Portugal, Ãpanija, Ãvajcarska), pa se njihovi podaci o nezgodama i poginulim koriguju korekcionim faktorima da bi se mogli uporeœivati sa drugim zemljama. Bivãa SFRJ je prihvatila navedene definicije, tako da su naãe evidencije usklaœene sa navedenim meœunarodnim bazama. Trebalo bi naglasiti da se obiåno koristi broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Meœutim, uvek postoji i znaåajna tamna brojka saobrañajnih nezgoda i tamna brojka njihovih posledica (koje su se desile, ali zbog raznih razloga nisu evidentirane). Mada je ova tamna brojka prisutna u svim zemljama, ona se bitno razlikuje od dræave do dræave. Znatan deo nezgoda se ne prijavljuje policiji, niti se prijavljuju sve povrede.30 Prema istraæivanjima OECD najmanje se prijavljuju nezgode u kojima nije uåestvovalo ni jedno motorno vozilo, u kojima je ærtva bilo dete, u kojima su nastale lakãe povrede ili samo materijalna ãteta, koje su se dogodile na lokalnim putevima.31 Sa najveñom pouzdanoãñu se evidentiraju smrtni sluåajevi. Pouzdanost, sveobuhvatnost i laka
27 Kada

se sve saobrañajne nezgode, na osnovu veliåine ukupnih posledica, svedu na nezgode sa materijalnom ãtetom, dobija se ponderisani broj saobrañajnih nezgoda. 28 Pod poginulim licima u saobrañajnim nezgodama smatra se svaka osoba koja je poginula odmah ili u roku 30 dana, usled saobrañajne nezgode. 29 IRTAD – International Road Traffic and Accident Database. 30 Prema izveãtaju KEMT, evidentira se oko 35 – 70 % nezgoda sa peãacima, oko 10-40 % nezgoda sa biciklistima i oko 50-75 % nezgoda sa automobilima (Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV). 31 Safety of Vulnerable Road Users, Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7), DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL, OECD, 1998.

79

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

3

pristupaånost podacima o broju poginulih u nezgodama su osnovni razlog zaãto se broju poginulih daje neproporcionalno veliki znaåaj u analizama bezbednosti saobrañaja. Tamna brojka posebno zavisi od organizovanosti zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja i spremnosti dræave i drugih subjekata da adekvatno reaguju u vezi saobrañajne nezgode. Ukoliko subjekti bezbednosti saobrañaja ne reaguju ili reaguju neefikasno, onda uåesnici nezgode neñe biti zainteresovani da se evidentira nezgoda, niti njene posledice. Posebno je opasna situacija u kojoj su najznaåajniji subjekti (uåesnici nezgode, policija i drugi dræavni organi) zainteresovani da ne evidentiraju nezgodu ili njene posledice.32 Mada u tamnoj brojci saobrañajnih nezgoda dominiraju lakãe nezgode, u nerazvijenim zemljama, postoje i nezgode sa najteæim posledicama koje se ne evidentiraju. Dræava bi trebalo da sistematski smanjuje broj nezgoda koje se ne evidentiraju, a posebno da iz ove tamne brojke eliminiãe nezgode sa najteæim posledicama. Ovo je veoma vaæna pretpostavka za uspeãno prañenje i ocenjivanje stanja, ali i za kvalitetno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. Apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda su: – veliåina materijalne ãtete, – broj nastradalih, – broj lakãe povreœenih, – broj teæe povreœenih i – broj poginulih u saobrañajnim nezgodama. Navedeni pokazatelji odnose se i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Veliåina materijalne ãtete je teãko uporediva izmeœu razliåitih dræava, ali i u razliåitim periodima jedne iste dræave. Posebna smetnja su inflacija, promena nacionalnih valuta i naåin evidentiranja materijalne ãtete. Obiåno se u bazama evidentira iznos materijalne ãtete koji se proceni na licu mesta, a koji je, najåeãñe, ograniåen na procenjenu ãtetu na vozilu. S obzirom na to da je ovo povrãna procena na samom poåetku procesa, svi subjekti su åesto zainteresovani za smanjivanje iznosa (kako bi smanjili odgovornost uåesnika). Stvarni iznosi ukupnih materijalnih posledica koji bi obuhvatili sve gubitke, ãtete i troãkove (oãteñenja na vozilu, na teretu, na putu, na objektima, vremenske i druge gubitke, sudske troãkove, druge materijalne i nematerijalne ãtete) nigde se ne evidentiraju. Stepen teæine povreda, najåeãñe naknadno, utvrœuje lekar. Na licu mesta se samo evidentiraju najznaåajnije povrede i prve (laiåke) procene njihove teæine. U vezi svake nezgode odmah se evidentiraju poginuli, ali je ostavljena moguñnost da se u roku 30 dana dodaju novi podaci, tj. preinaåe povreœeni u poginuli. Apsolutni pokazatelji se dobijaju jednostavno – neposrednim evidentiraçem i brojanjem. Ovi pokazatelji su nezamenljivi za fenomenoloãko opisivanje
32

Na primer, u naãoj zemlji se åesto ne evidentiraju nezgode sa materijalnom ãtetom, jer uåesnici nisu zainteresovani da o njima obaveãtavaju policiju, niti osiguranja, a zbog njihove neefikasnosti. S druge strane, znaåajan broj nezgoda sa velikom materijalnom ãtetom ili sa telesnim povredama se evidentira kao nezgode sa manjom materijalnom ãtetom, jer se tako pojednostavljuje procedura.

80

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

obima problema, kako bi se skrenula paænja javnosti na znaåaj bezbednosti saobrañaja, kako bi se uporeœivao ovaj sa drugim izvorima opasnosti itd. Meœutim, za stvarno merenje i uporeœivanje stanja bezbednosti saobrañaja korisniji su relativni pokazatelji. Relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja se dobijaju kao koliånik nekog od nabrojanih apsolutnih pokazatelja (o broju nezgoda ili njihovih posledica) i neke druge znaåajne veliåine (broj stanovnika, vroj vozaåa, broj vozila, broj preœenih kilometara, duæina deonice puta, broj tona kilometara, broj putnih kilometara itd.). Najåeãñe su koriãñeni sledeñi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja: – broj saobrañajnih nezgoda (svih nezgoda, nezgoda sa nastradalim licima ili ponderisani broj nezgoda) na 10.000 registrovanih vozaåa, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 km puta, – broj saobrañajnih nezgoda na 10.000 vozila, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 milion preœenih kilometara, – broj nastradalih na 100.000 stanovnika, – broj nastradalih na 10.000 registrovanih vozila, – broj nastradalih na 100 milion preœenih kilometara, – broj poginulih na 100.000 stanovnika (javni rizik), – broj poginulih na 10.000 registrovanih vozila (saobrañajni rizik) i – broj poginulih na 100 milion preœenih kilometara (dinamiåki saobrañajni rizik). Danas se, pri ocenjivanju stanja bezbednosti saobrañaja na nekom prostoru (u dræavi, u regionu), najviãe koriste poslednja tri pokazatelja,33 pa ñe o njima biti viãe reåi. Pri tome se ocenjuju trenutno stanje ovih parametara i uspostavljeni trend.

Javni rizik – trenutno stanje
Javni rizik predstavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 100.000 stanovnika i meri rizik svakog stanovnika da pogine u saobrañajnoj nezgodi. Na primer, 1995. u Australiji su zabeleæena 11,2 poginulih u saobrañajnim nezgodama (smrtna sluåaja) na 100.000 stanovnika.34 Prema ovom pokazatelju Australija se nalazila na devetom mestu od 23 analizirane zemlje ålanice OECD. Velika Britanija je imala najniæu stopu od 6,4 smrtna sluåaja na 100.000 stanovnika. Portugal sa 28,8 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika je zabeleæio najveñu stopu meœu OECD nacijama. Srednja vrednost za OECD dræave iznosi 11,6 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika. U Srbiji je 2001. poginulo oko 17 ljudi na 100.000 stanovnika.
33 Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV. str. 6. 34 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kan-

celarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

81

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Tabela 3.1. Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100.000 stanovnika Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. Danska Ukupan broj stanovnika (milion) 18.1 8 10.1 29.6 10.3 5.2 5.1 58.0 81.5 10.5 10.2 0.3 3.6 57.3 125.6 0 15.4 3.6 4.3 9.4 39.2 8.8 7.0 58.6 262.8 prosek 8,5 1273 Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12870 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41798 Smrtnost na 100.000 stanovnika 11.2 15.0 14.3 11.3 15.4 11.2 8.6 15.3 11.6 – 15.6 9.0 12.1 12.3 10.1 – 8.6 16.2 7.0 28.8 14.7 6.5 9.9 6.4 15.9 11.6 17

3

Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija, 2001.

82

2. 83 3. Meœutim. stepen motorizacije u Srbiji je manji nego u zemljama OECD. Slika 3. u Zapadnoj Evropi (prosek je 454). zbog nezgoda na radu itd.4 smrtna sluåaja (poginula u saobrañajnim nezgodama) na 100. bila su 30.1. zbog kancera. 35 Prema podacima KEMT. pa je njihova izloæenost saobrañaju i saobrañajnim nezgodama bitno manja. u zemljama centralne i istoåne Evrope (195) i centralnim nezavisnim dræavama koje su nastale raspadom SSSR (97). Ova uporeœivanja se mogu vrãiti na istom prostoru. Australijski trend poboljãanja povoljniji je od srednje vrednosti OECD zemalja. zbog moædanog udara.6 u 1995. a 1995. OECD i Australija. Tako. razliåiti prostori se mogu uporeœivati po ovom kriterijumu samo ako su njihovi stanovnici jednako izloæeni saobrañaju. Na primer.4 (1970) na 11. u toku 1998. Javni rizik – uspostavljeni trend Na osnovu pokazatelja smrtnosti. ãto dovodi do opadanja smrtnosti. Japanu (547). Ukoliko su bitne razlike u stepenu motorizacije35 (broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika) i mobilnosti stanovniãtva (broj putovanja i preœena kilometraæa). Ovaj pokazatelj dobro skreñe paænju na znaåaj saobrañajnih nezgoda i stradanja u saobrañaju.000 stanovnika je dobar pokazatelj smrtnosti stanovniãtva i posebno je znaåajan za uporeœivanje razliåitih izvora opasnosti i uzroka smrtnosti (smrtnost zbog bolesti srca. Stanovnici Srbije se manje voze (prelaze manje kilometraæe) nego stanovnici zemalja OECD.000 stanovnika. onda nije korektno uporeœivati prostore samo po ovom kriterijumu.). Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100.3.7. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . na primer. Srednja vrednost za dræave ålanice OECD-a takoœe je opala sa 23.000 stanovnika u Australiji. Smrtnost na 100. 1970. stepen motorizacije je bio razliåit u SAD (757). mogu se analizirati i trendovi u bezbednosti saobrañaja. doãlo je do pada na 11.

6 14.3 19.0 – 24.5 24.0 25.4 11. Smrtnost na 100.6 20.4 13.9 31.0 14.0 28.6 3 Saobrañajni rizik – trenutno stanje Ako se dva prostora (na primer.0 14.8 23.1 20.3 10.7 16. dve dræave) bitno razlikuju u stepenu motorizacije36 onda nije korektno njihovo stanje bezbednosti saobrañaja uporeœivati na osnovu pokazatelja javnog rizika.6 16.4 24. 84 .7 18.5 17.5 22.9 9.6 12.4 17.9 14.2 23.9 20. a posebno saobrañajni rizik.8 23.7 12.6 9.5 13.8 18.6 22.9 8.3 20.4 34.0 28.9 11.7 13.0 19.6 13. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.9 5.0 19.3 14.3 – 15.5 9.5 10.4 9.1 11.0 13.9 14.2 15.2 8.5 39.0 22.2 16.0 12.2 7. Zato se koriste drugi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja.5 – 17.7 – 13.Lipovac.5 10.3 28.8 – 18.8 23.7 – 16.7 20.7 12.4 19.000 stanovnika – tendencije Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.9 14.4 15.0 11.6 15.3 22.5 21.3 15. Saobrañajni rizik pred36 Stepen motorizacije se moæe definisati kao broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika.2 21.6 27.2.2 9.7 10.6 23.9 – 12.2 15.3 19.0 – 18.3 11. Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 3.5 11. 11.6 16.5 7.6 15.0 11. 13.5 16.3 13.3 11. 30.5 18.3 26.1 1985.8 14.1 22.4 9.8 – 24.0 21.6 14.7 13.2 – 16.1 16.7 9.4 27. 26.2 18.8 1980.5 17.5 16.0 1995.2 19.4 1975.4 11.6 25.1 19.4 15.0 16. 22.5 9.5 31.6 9.1 13.2 11.2 11.9 32. Izraåunava se kao koliånik izmeœu broja registrovanih motornih vozila i broja stanovnika.7 9.5 10.5 19.7 6.1 20. P.6 33. 18.1 1990.6 – 15.8 32.3 17.3 22.4 14.7 27.1 – 8.4 18.1 12.7 25.

6 2.0 2.0 1. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja stavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 10. Australija je zabeleæila 1. Saobrañajni rizik uzima u obzir nivo motorizacije.000 registrovanih vozila). Ãvedska i Norveãka su imale najniæi (1. 1995.4 4.8 3.5 1. Registrovana vozila. Srednja vrednost za OECD zemlje iznosila je 2. u Srbiji je bilo oko 8.000 registrovanih vozila.1 2.2 28.1 25.0 smrtnih sluåajeva na 10.0 smrtna sluåaja na 10.9 – Smrtnost na 10.000 reg.7 0.0 – 6.7.1 1.8 3. U toku 2001.0 4.9 4. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.1 17.3 smrtna sluåaja na 10. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 592 441 8891 9454 – 1599 24 437 7033 12670 88 1334 581 305 2710 5751 572 692 3785 41798 Ukupan broj reg.7 2.000 registrovana vozila).4 2. 1995.1 1.3 1.7 18.0 1.3. vozila (milion) 11.9 2.8 2.8 3.3 6.3 4.8 smrtnih sluåajeva na 10.8 1.8 2.2 2.000 registrovanih vozila i zauzela peto mesto meœu 23 posmatrane dræave OECD.3 35.5 – 2.1 2.5 2.5 0.0 85 3.5 47.7 1.6 2.4 5.2 72. vozila 1.8 4.1 2. a Maœarska najveñi saobrañajni rizik meœu OECD nacijama (6.3 5.7 2. Na primer.000 registrovanih vozila.3.5 3.0 3.1 poginulih na 10.000 registrovanih vozila. Tabela 3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .

sa trendovima u drugim referentnim prostorima. P. 1995. Slika 3. Smrtnost na 10. Pri tome bi trebalo imati na umu i uporeœivati trendove u posmatranom prostoru.000 registrovanih vozila.3. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3. joã je znaåajnije analizirati uspostavljeni trend.2.Lipovac. uspostavljeni trend je nepovoljniji. Na primer. Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Koliko god je vaæno tekuñe stanje saobrañajnog rizika. pri oceni bezbednosti saobrañaja u nekoj zemlji mogu se uporeœivati trendovi smrtnosti u toj zemlji sa trendovima smrtnosti u drugim zemljama.000 registrovanih vozila) nego ãto je prosek za zemlje OECD. Obiåno se poredi sa zemljama OECD. 86 . Mada je Australija imala stalno manji saobrañajni rizik (smrtnost na 10.

2 4. ali je imala loãiji trend smanjivanja (posebno u periodu od 1970.3 4.3 7.5 1. U Australiji se saobrañajni rizik smanjio sa 8.3 2. u zemljama OECD (prosek) saobrañajni rizik se smanjio sa 10.3 4.2 – – 23.8 2.6 3.2 4.6 2.1 2.0 – 8.0 6.0 – 4.0 3.9 9.7 – 9.7 2.6 1980.0 15.3.6 7.5 – 2.0 2.0 1.2 4.5 12. 2.5 2.5 u 1970.4.8 4.5 2.8 3.5 3.4 2.9 2.8 2.9 9.3 4.7 15.3 5. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.3 – 9.5 1975.5 2.0 87 3.0 4.9 10.4 2.2 2.7 6.0 3.6 2.7 4.000 registrovanih vozila).6 7.4 3.9 4.7 6.8 2.0 – 6.6 11.0 1.1 2.3 11.2 6.3 – 5.2 2.1 7.7 – 6.7 5.7 10.4 25.2 2. u istom periodu.0 3.4 4.8 3.000 registrovanih motornih vozila) u zemljama OECD i Srbiji (period.4 1985. 4. na 2.6 9.9 5.1 2.5 7.7 2.4 2.0 – 3.4 3.8 (smrtnih sluåajeva na 10.7.2 9.0 2.6 – 8. 8.1 1.1 3.5 4.9 4.1 4.8 1995.1 2.7 2.3 1. imala manji saobrañajni rizik.3 4.2 16. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Na primer.8 11.9 3.8 6.8 1.2 1.2 3.0 na 1.7 4.9 3.8 1.3 – 3.6 6.7 2. u ovom periodu. Australija je. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .2 1990. Tabela 3. Dakle.4 9. 1. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.9 18.3 1. Saobrañajni rizik (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odnosu na 10.0 7. 1970 – 1995).5 3.4 4.2 11.1 9. 3.3 2.0 2.4 – 4.2 6.3 2.2 4. 5.2 6.2 8.4 15. nego ãto je prosek u zemljama OECD.2 2.2 11.8 11.8 5.5 2.4 4. do 1980).5 5.5 11.0 u 1995.3 – 26.5 3.7 1.2 4.1 4.7 3.0 2.

pa i ne koristi ovaj parametar.08 a. on se sve viãe koristi. Na primer. na raåun putovanja automobilom.3 Motocikl 16. CEMT/CS (2002) 7/PROV.37 Ako se mobilnost bitno razlikuje. Tabela 3. pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja voditi raåuna i o mobilnosti stanovniãtva.1 Autobus 0. s obzirom na to da ovaj parametar najbolje odreœuje stanje bezbednosti saobrañaja. dva podruåja mogu imati sliåan stepen motorizacije. izraåunavati indirektno (na osnovu prodatih koliåina i proseånih potroãnji goriva). Preœena kilometraæa se moæe meriti direktno (na osnovu korektno utvrœenih kilometraæa u svakom vozilu prilikom redovnih tehniåkih pregleda). P. Veliki broj zemalja (meœu kojima je i naãa) nema razraœenu metodologiju utvrœivanja preœene kilometraæe. Osnovni problem se odnosi na odreœivanje preœene kilometraæe u posmatranom periodu. poginulih na 100 miliona putnik kilometara) Ukupno 1. PRESENT AND FUTURE ROAD SAFETY WORK IN ECMT.Lipovac. S obzirom na to da je rizik pogibije pri prevozu automobilom deset puta veñi nego pri prevozu autobusom. kada automobil izaziva i druge probleme. saobrañajnom strategijom treba promovisati putovanje autobusom. procenjivati na osnovu pilot istraæivanja (utvrœivanja preœene kilometraæe u reprezentativnih uzoraka vozila) itd.04 0. Dinamiåki saobrañajni rizik za razliåite naåine prevoza (PAST. /htr. ali da se stepeni koriãñenja vozila bitno razlikuju. neophodno.4). Ipak. Ovo posebno vaæi za velike gradove. 88 .5 Bicikl 6. Krsto Bezbednost saobrañaja Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje Meœutim. Meœutim.08 Automobil 0.0 0.5.8a Peãaåenje 7. Dinamiåki saobrañajni rizik predstavlja broj poginulih lica na 100 miliona preœenih kilometara. u zemljama OECD (za 13 zemalja 37 Mobilnost stanovniãtva se obiåno iskazuje kroz proseåan broj putovanja po stanovniku ili kroz preœeni put (kilometraæu) u nekom periodu (u toku godine)./) 3 Vid / grana saobrañaja Drumski Æelezniåki Pomorski Vazduãni Dinamiåki saobrañajni rizik Naåin drumskog saobrañaja (br.33 0. Ovaj pokazatelj je najbolja mera rizika pogibije pri putovanju vozilom i najbolji pokazatelj bezbednosti saobrañaja. onda se nivo bezbednosti saobrañaja moæe ocenjivati pomoñu dinamiåkog saobrañajnog rizika. Zato je. postoji niz problema skopåanih sa odreœivanjem i primenom dinamiåkog saobrañajnog rizika. Dinamiåki saobrañajni rizik se koristi i za uporeœivanje rizika putovanja razliåitim vidovima saobrañaja (Tabela 3. 8.

1 0.3 –/- 89 3. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja su ovi podaci dostupni).3 1.1 – – – 1.8 1. u toku 1995. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija nema podataka Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12670 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41780 Ukupno preœenih kilometara (100 miliona) 1665 651 801 – – – 420 4967 6022 – – 19 319 – 7199 – 1112 – 288 – – – 607 4429 – Smrtnost na 100 miliona preœenih kilometara 1. godiãnje je bilo (u proseku) 1.9 – 1.8 – – – 1.8 – 1.3 poginula na 100 milion vozilo kilometara.9 1.2 1.6 – – 1.2 poginula na 100 milion kilometara itd. Pri tome je Velika Britanija imala najniæu stopu (0.2 – 1. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .7. Australija je bila peta sa 1.6. Zemlja Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.9 poginula na 100 milion kilometara).3.1 1. Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995. Tabela 3.4 – 1.

Na primer.3 (u 1995).Lipovac.5. 90 .6 (u 1970) na 1. Posebno je korisno poreœenje sa zemljama OECD.4.4 na 1. Na primer. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3. Trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku (broju poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja kretanja u bezbednosti saobrañaja.2 u istom periodu. srednja vrednost za OECD nacije je opala od 5. U Australiji je ova smrtnost opala sa 4. Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995. Australija je imala neãto nepovoljniji trend od proseka za OECD. To je neãto loãije od trenda srednjih vrednosti za ostale zemlje OECD. P. veoma je znaåajno uoåiti trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku. Slika 3. Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Kao i kod ostalih parametara.

4 – – 1.8 3.6 / 1975.4 10.7 / 1995.3 – 1.1 – 9.8 – – 1.8 2.6 – – – 2.3 / 91 3.7 1. U svim zemljama OECD ovaj parametar je stabilno opadao u periodu od 1970.4 2. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Tabela 3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .0 – – 1.9 – 1.8 – 1.6 – – 1.9 / 1985. Dinamiåki saobrañajni rizik (broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja bezbednosti saobrañaja.2 – – – 1.7 3.8 2.1 3.7 – – – – – 3. 3.7 – – – 1.9 – – – – – – – 3.2 – 1.6 – 3.6 8.1 1.8 – – – 1.2 / 1990.3.8 – 1.4 – 1. 1.4 – – 2.1 2.5 2.2 5.5 – 2.9 – – – 6.1 3.3 – – – 3.0 – 2.1 3.6 – – – – – – – 5.9 – 2. 3.0 – – – – – – 9.3 2.8 – 1.7 – – 2.9 – 2.7 6.1 2.9 1.8 1.4 3.2 1.4 – 1.8 – – 2.6 1.9 – – – – – – 4.1 – – – 1. do 1995.3 1.0 5. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.6 2.1 4.3 1.9 – – 2.7.4 1.7.7 – 1.6 / 1980.1 0. 1.8 – 2. 2. 4. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.

– broj nastradalih (poginulih.38 Sa druge strane. – broj saobrañajnih nezgoda u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. ali i najmanji uzorci). – ukupan broj poginulih u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. Kod broja nezgoda mogu se uzimati u obzir sve nezgode (najjednostavnije i najgrublje). – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. – veliåina materijalne ãtete u odnosu na 100 milion tona kilometara itd. ovde su. – broj nezgoda na 100. preœenu kilometraæu i transportni rad. mogu se koristiti pokazatelji koji uvaæavaju veliåinu voznog parka. P. – broj nezgoda na 100 milion vozilo kilometara. lakãe i teæe povreœanih) putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. broj saobrañajnih nezgoda.Lipovac. Na primer. Koji ñe parametri biti koriãñeni zavisi od problema koji se istraæuje. ali i od raspoloæivih podataka. trebalo bi voditi raåuna o duæini te deonice i o intenzitetu saobrañaja na deonici. 38 Transportni 3 rad se moæe izraæavati brojem putnik kilometara (u putniåkom saobrañaju) ili brojem tona kilometara (u teretnom saobrañaju). – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 km puta. mogu se koristiti sledeñi parametri: – broj poginulih putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. mogu se uzimati u obzir svi nastradali koji su evidentirani (najveñi uzorci. Kod broja nastradalih. ali joã nije zaæiveo). Pri oceni bezbednosti saobrañaja u autotransportnim preduzeñima. pored ukupnog broja poginulih u saobrañajnim nezgodama (u kojima su uåestvovali autobusi i kamioni preduzeña). ali aæurnost i kvalitet evidentiranja se åesto razlikuje).000 vozila koja proœu putem.000 vozila koja proœu putem. posebno znaåajni broj poginulih i povreœenih putnika. Krsto Bezbednost saobrañaja Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima Pored gore objaãnjena tri opãta parametra bezbednosti saobrañaja. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 milion vozilo kilometara. za razliåite potrebe koriste se i drugi vaæni parametri.39 Zato se obiåno koriste sledeñi parametri: – broj nezgoda na 100 km puta. Pri proceni bezbednosti saobrañaja na odreœenoj deonici puta. od cilja istraæivanja. nezgode sa nastradalim ili samo sa poginulim licima (bolji i znaåajniji pokazatelj koji se ujednaåeno evidentira) ili ponderisani broj nezgoda (najbolji pokazatelj. broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña itd. 39 Pod intenzitetom saobrañaja se najåeãñe podrazumeva PGDS (proseåan godiãnji dnevni saobrañaj) izraæen u proseånom broju vozila koja proœu putem u toku dana. 92 . – broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. poginuli i teæe povreœeni (ujednaåenije i kvalitetnije evidentiranje) ili samo poginuli (najbolje evidentiranje.

prevoj. suvozaåa.000 vozila koja proœu putem. profesionalnih vozaåa i vozaåa amatera.000 kilometara itd. vozaåa koji su obuåavani u jednoj autoãkoli u odnosu na ostale itd. te ocenjuje bezbednost saobrañaja.7. – broj nezgoda koje su oni prouzrokovali. vozaåa Forda u odnosu na vozaåe Mercedesa. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . odnosno bez poznavanja podataka o nezgodama i njihovim posledicama. U tom smislu se razvijaju mnoge metode koje koriste indirektne parametre bezbednosti saobrañaja. 93 3. na 100. putnika u putniåkim vozilima i putnika u autobusima. Pri oceni bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama trebalo bi imati na umu geometriju raskrsnice i reæim saobrañaja na raskrsnici – prilaznim kracima (mogu se uporeœivati raskrsnice sliåne po geometriji i reæimu saobrañaja). vozaåa putniåkih vozila i biciklista. kao na primer: – broj nezgoda na 100.3. kao na primer: – broj nezgoda na 100.) mogu se koristiti pokazatelji koji uzimaju u obzir njihovu izloæenost saobrañaju (preœena kilometraæa).2. ugroæena mesta) trebalo bi koristiti parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na tom mestu. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja su: – broj i teæina konflikata u saobrañaju (Traffic Conflict).000 vozila koja proœu putem itd. 3. na 100. most i dr. Pri oceni bezbednosti pojedinih taåki na putu (krivina. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. – pokazatelji o potencijalnim saobrañajnim konfliktima.7. vozaåa muãkaraca u odnosu na vozaåe æene. – broj nastradalih u nezgodama u kojima su oni uåestvovali. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja Mada prethodno opisani direktni pokazatelji dobro opisuju stanje bezbednosti saobrañaja. kao na primer: – broj nezgoda na 100.000 kilometara. Trebalo bi birati one parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na svim prilazima raskrsnici. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Pri oceni bezbednosti saobrañaja pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (vozaåa. ostaje vaæno praktiåno pitanje: da li se moæe ocenjivati bezbednost saobrañaja i pre dogaœanja prve saobrañajne nezgode. putnika. – broj nastradalih u nezgodama koje su oni prouzrokovali.000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca) itd.000 preœenih kilometara.40 40 Na osnovu reæima saobrañaja i saobrañajne slike utvrœuju se broj i vrste moguñih konflikata izmeœu uåesnika u saobrañaju. na 100.000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca). biciklista.000 kilometara.

Tehnika konflikata (TCT) je skup procedura kojima se identifikuju. 2) potencijalni konflikti – putanje uåesnika se presecaju. str. Izvor: Safety of Vulnerable Road Users. U 41 Na osnovu izloæenosti pojedinim vidovima saobrañaja i njihovoj proseånoj opasnosti (riziku) ocenjuju se rizici u saobrañaju.42 Razvijena je posebna tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (TCT – Traffic Conflict Techniques) koja se zasniva na pretpostavci da se interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju moæe opisati kao kontinuum dogaœaja. Mogu se definisati 5 nivoa na piramidi: 1) neometani prolazi – bezbedne saobrañajne situacije. Savremene objektivne metode insistiraju na merenju opasnosti konflikta. pa se nezgoda jedva izbegla. Ovo zahteva posmatraåe koji su obuåeni da prepoznaju. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. u toku dva do pet dana. a na vrhu saobrañajne nezgode. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). a ãirina njegovu uåestalost. 3) blagi konflikti – Uåesnici idu prema sudaru. vreme posle prekoraåenja. P.41 – razliåita merila ponaãanja (behavioural measures) koja ukazuju na nivo bezbednosti saobrañaja (proseåna brzina. Na osnovu toga mogu se projektovati dobre kontramere i ispravljati greãke pre nastupanja posledica. brzine. niti drugih naglih reakcija. Oslo. 4) ozbiljan konflikt – Uåesnici idu prema sudaru i kasno reaguju. ali postoji rano uoåavanje i blago reagovanje.). ali preduzimaju radnju izbegavanja. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 – nivo izloæenosti saobrañaju (exposure to road traffic). 1977. Ove situacije zovemo i zamalo nezgoda. OECD. Visina odreœuje opasnost dogaœaja. ako se njihovo kretanje ne promeni. Konflikt je situacija u kojoj se dva ili viãe uåesnika u saobrañaju pribliæavaju jedan drugom (u prostoru i vremenu). Analiza vrste i teæine konflikata omoguñuje da saznamo koje vrste konflikata se deãavaju. 106. – merila standarda i kvaliteta puteva i vozila i dr. Danas su razvijene subjektivne (åovek posmatra i kvalifikuje konflikt) i objektivne (konflikt se snima kamerom i kasnije analizira i kvalifikuje) metode primene konfliktne tehnike. Broj i teæina konflikata su najznaåajniji indirektni pokazatelj za ocenu bezbednosti saobrañaja. procene i pribeleæe konflikte i njihove vaæne karakteristike.Lipovac. 1998. S tim u vezi mere se vreme do sudara. 94 . 5) nezgoda – izbegavanje je zakasnilo i deãava se nezgoda sa posledicom. stepen koriãñenja pojaseva. odnosno da postoji veza izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. 42 Ova definicija je prihvañena na prvoj meœunarodnoj radionici o konfliktima u saobrañaju. beleæe i analiziraju konflikti u saobrañaju na standardizovan naåin. rastojanja do taåke sudara itd. tako da je sudar neizbeæan. Blagovremeno reaguju i nema forsiranog koåenja. Snimanje se vrãi dva do tri sata. Situacije u saobrañaju (dogaœaji) se mogu prikazati kao nivoi na piramidi: na dnu piramide su bezopasne saobrañajne situacije (normalna voænja). koji uåesnici ih åine. broj pojedinih prekrãaja i sl. ãta izaziva nezgode itd.

. str. kao i analiza efekata kontramera (pre i posle analiza). Dosadaãnja iskustva pokazuju da je validnost konfliktne tehnike dobra. Dok analiza nezgoda omoguñuje da shvatimo ãta se desilo u i posle kritiånog momenta.000 do 10. E. OECD. Accident Analysis and Prevention. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Saobraæajne nezgode Ozbiljni konflikti zamalo nezgode” ” Slika 3. Dok je uzorak nezgoda mali. u proceni kvaliteta lokacije peãaåkih prelaza i autobuskih stajaliãta. do saobrañajnih nezgoda. str. 43 Konfliktna tehnika ima prednosti u odnosu na analizu direktnih parametara (saobrañajnih nezgoada).44 Brojni su pozitivni primeri primene konfliktne tehnike: u proceni efikasnosti kruænih raskrsnica. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. ãto nije moguñe na osnovu analize nezgoda. Analiza nezgode se moæe vrãiti tek kada su nastale posledice. 18. Vol. a analiza konflikata i pre posledica.000 puta åeãñi). & Garder R. 1998. 95 3. konfliktna tehnika omoguñuje da prouåimo ceo proces koji se zamalo nije zavrãio nezgodom.7. No 6.6.). 43 (Safety of Vulnerable Road Users.43 relativno kratkom vremenu moæe se dobiti kvalitetna analiza stanja. u proceni efikasnosti razliåitih kontramera itd. 1986. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .3. 44 Hauer. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). u proceni razliåitih reæima saobrañaja. preko konflikata razliåite opasnosti. Konfliktna tehnika otkriva åak i male promene u riziku. uzorak konflikata je veliki (konflikti su 5. 471-481. 106. Piramida – interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju kao kontinuum dogaœaja od neometanih prolaza.

3. Krsto Bezbednost saobrañaja 3.Lipovac. korektnost i objektivnost analize. – analiza svesti graœana o problemima bezbednosti saobrañaja i moguñnostima upravljanja itd. Struåne analize bi trebalo raditi permanentno. Korektno je saopãtiti i najvaænija ograniåenja. Naime. ciljeve i zadatke istraæivanja. P. metod. – kvalitetna analiza strukturalnih i organizacionih uslova (funkcionisanje zaãtitnog sistema). – analiza postojanja sistemskih saobrañajnih mera. svakih pet godina i sl. ANALIZA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NA PODRUÅJU Analizirati stanje bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju ili na nekoj deonici puta je veoma znaåajan zadatak u bezbednosti saobrañaja. predmet. U ove metode spadaju: – ekspertska i druge sliåne metode struåne procene stepena opasnosti. – analiza saobrañajnih zakona i njihove primene. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja se moæe uspeãno ocenjivati i na osnovu nekih metoda koje ne podrazumevaju striktno kvantifikovanje odreœenih parametara. To bi trebalo da garantuje sveobuhvatnost. Posebno su znaåajne karakteristike koje utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja (broj i ãirina sa96 .8. Analiza stanja bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju bi trebalo da obuhvati sledeñe sadræaje: Uvod Na samom poåetku bi trebalo definisati prostor istraæivanja. Analiza karakteristika putne (uliåne) mreæe Put je veoma znaåajan faktor bezbednosti saobrañaja koji utiåe na stanje bezbednosti.). Na osnovu toga se mogu struåno projektovati i realizovati buduñe aktivnosti. Pri tome bi trebalo korektno odrediti domete sopstvenih analiza i ãto åeãñe analize poveravati nezavisnim struånim institucijama i istaknutim pojedincima – nauånim radnicima i istraæivaåima. stalno analizirajuñi. ali i na izbor mera koje ñe se preduzimati. a izveãtavati periodiåno u zavisnosti od problema (svake godine. 3 3. ali i da analize uåini uporedivim i korisnim pri kasnijim analizama.7. uporeœujuñi i ocenjujuñi stanje bezbednosti saobrañaja ocenjuju se i dalje razvijaju mere i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja i smaçivanju stradanja u saobrañaju. neophodno je da se definiãe osnovni sadræaj i metod ovih analiza. – anketna i druge metode ocenjivanja subjektivnih stavova o opasnostima u saobrañaju itd. vreme. Da bi analize stanja bezbednosti saobrañaja dale oåekivane efekte.

aktivnost pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. prostornom i vremenskom raspodelom saobrañajnih tokova. trebalo analizirati i strukturu nastradalih prema teæini posledica (poginuli. struktorom. prema vozaåkom iskustvu itd. Analiza karakteristika saobrañajnih tokova Bezbednost saobrañaja je jedno od obeleæja saobrañaja. preglednost na putu.). postojanje i ureœenost autobuskih stajaliãta na putu. ambijent oko puta itd. putnici. Pri tome bi trebalo posmatrati dovoljno dug period (minimalno 5 godina) za uoåavanje zakonitosti. vrsta i kvalitet kolovoznog zastora itd. normativni ambijent.). biciklisti.3. berme ili trotoara. ekonomski standard. prema polu. useci. objekti na putu i oko puta. prolasci kroz naseljena mesta. suvozaåi. prema starosti. skup ograniåenja i zabrana) bitno utiåe na protoånost i bezbednost saobrañaja. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju obrañajnih traka. prema kategoriji uåeãña u saobrañaju (vozaåi. ãirina i kvalitet bankine. druãtveni ambijent itd.8. Mere koje ñe uticati na bezbednost saobrañaja moraju biti u skladu sa intenzitetima. peãaci i dr. naåine regulisanja prvenstva prolaza. uzduæni i popreåni nagibi puta. Trebalo bi obratiti posebnu paænju na ograniåenja brzine. mogu presudno uticati na stanje bezbednosti saobrañaja. Zato su saobrañajne nezgode najvaæniji element predmeta istraæivanja i treba im posvetiti posebnu paænju. Analiza reæima (tehniåkog regulisanja) saobrañaja i stanja signalizacije Uspostavljeni reæim saobrañaja (namena saobrañajnih povrãina. sa povreœenim i sa materijalnom ãtetom). poduæno i popreåno odvodnjavanje vode. to bi moglo da umnogome uopãti analizu i da neaktuelni problemi odvuku paænju. stanje privrede.). organizacija poslova saobrañaja.). Opãta analiza broja i strukture nastradalih u saobrañajnim nezgodama Stradanja ljudi su najznaåajnija posledica saobrañajnih nezgoda. Analiza vaænih elemenata okoline (ambijenta) Saobrañaj se odvija u druãtvenom. 97 3. Zato bi pored broja. a posebno poslova bezbednosti saobrañaja. zabrane parkiranja i zaustavljanja. ãto moæe ugroziti kvalitet predloæenih mera. postojanje i geometrija raskrsnica. postojanje i stanje signalizacije itd. postojanje i ãirina razdelnih ostrva. Ureœenost okoline puta (nasipi. vaæni objekti oko puta. Opãta analiza broja i strukture saobrañajnih nezgoda Saobrañajne nezgode su najznaåajniji pojavni oblik nebezbednosti u saobrañaju. broj nezgoda prema teæini posledica (nezgode sa poginulim. U ovom delu bi trebalo analizirati ukupan broj saobrañajnih nezgoda. zabrane skretanja. motociklisti. oãtre i opasne horizontalne i vertikalne krivine puta. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Ako bi se posmatrao neadekvatno dug period. teãko povreœeni i lakãe povreœeni). ekonomskom i politiåkom ambijentu koji utiåe i na moguñnost sprovoœenja i efikasnost pojedinih mera.

obaranje ili gaæenje stoke i ostale vrste nezgoda. padanje iz vozila u pokretu. sudar pri uporednoj voænji. ali i za planiranje aktivnosti na prevenciji buduñih nezgoda. sudar pri voænji u istom smeru. Trebalo bi svaku saobrañajnu nezgodu ãto preciznije spustiti na teren. boåni sudar. V. 1999. Ovo se postiæe vezivanjem nezgoda za kilometarski stub (stacionaæu) na otvorenim putevima. udar u zaustavljeno ili parkirano vozilo. sletanje sa kolovoza i udar u objekat. uzrok nezgode i dr. ispadanje. udar u objekat na putu. meœusobni sudar drumskog i æelezniåkog vozila. 1982. vremenom dogaœanja itd. Na osnovu topografske analize se izdvajaju. crne taåke koje predstavljaju mesta na putevima/ ulicama. sletanje vozila sa puta. Tipoloãka analiza saobrañajnih nezgoda Naãa statistika razlikuje 13 vrsta saobrañajnih nezgoda:48 sudar iz suprotnih smerova. dr. linijski grafikoni saobrañajnih nezgoda i situacioni planovi saobrañajnih nezgoda. najviãe lica strada pri obaranju peãaka (22 – 30%). Beograd. odnosno za ulicu i kuñni broj u naseljima. Znaåajne su godiãnja raspodela (distribucija) nezgoda (radi uoåavanja trenda razvoja pojave).. 285. u zavisnosti od ciljeva analize (vreme dogaœanja. 48 Jedinstven informacioni sistem MUP-a R. 98 . Moskva. vrsta nezgode (geometrijski oblik simbola odreœuje vrstu nezgode) i posledice nezgode (boja ili ãrafura simbola odreœuje posledice). meseåna raspodela (radi uoåavanja sezonskih oscilacija i izrade godiãnjih planova rada). na opasnoj deonici itd. M. Za ova mesta poveñane ugroæenosti saobrañaja crtaju se posebni situacioni planovi sa detaljnijim prikazom saobrañajnih nezgoda po lokacijama. prevrtanje vozila na putu. 47 Mogu se izdvojiti i neke druge vaæne karakteristike nezgoda. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Prostorna distribucija raspodela saobrañajnih nezgoda Odgovoriti na pitanje: Gde se dogaœaju nezgode? je jedan od najvaænijih zadataka analize stanja bezbednosti saobrañaja. U Srbiji bez pokrajina. sudaru iz suprotnih smerova (18 – 23 %). obaranje ili gaæenje peãaka. Kao rezultat ove topografske analize dobijaju45 se karte saobrañajnih nezgoda. tzv.F. boå45 Babkov. dnevna raspodela po danima u toku godine ili po danima u toku sedmice (utiåe na planiranje sedmiånih rasporeda rada) i åasovna raspodela nezgoda u toku dana (utiåe na planiranje rada u toku dana). raskrsnice. 46 Vujaniñ. naåinom kretanja. posledicama. vrstama. Karte47 nezgoda su pogodne za makroanalizu na veñim povrãinama (podruåje grada).. deonice puteva/ulica ili zone na kojima se åeãñe dogaœaju nezgode (na primer viãe od 5 nezgoda u toku godine). Na ovim46 prilozima se pregledno prikazuju mesto nezgode (na tom mestu se ucrtava odgovarajuñi simbol). str. uåesnicima. Inæenjerski priruånik iz drumskog i gradskog saobrañaja i transporta.Lipovac. okolnosti). projekat saobrañajnih nezgoda. Srbije.). sletanju vozila sa puta (19-25%). P. Saobrañajni fakultet. a linijski grafikoni za prikaz prostorne raspodele nezgoda na deonici puta (na saobrañajnom sektoru. i Doroænie usloviy i bezonasnosmi dviæeniy MSR. Vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda Odgovor na pitanje: Kada se dogodila nezgoda? je znaåajan za bolje shvatanje uslova nastanka nezgode.

Analiza dosadaãnjih mera i aktivnosti U analiziranom periodu su realizovane aktivnosti razliåitih subjekata. Propuste bi trebalo vezati za pojedine uåesnike u saobrañaju. Fakultet tehniåkih nauka.. one su veoma korisne. a åesto ni tada). Bezbednost drumskog saobrañaja. Nomos. Iniñ. ova analiza je veoma znaåajna za projektovanje kontramera za spreåavanje buduñih nezgoda. U svim ostalim vrstama nezgoda strada 8 – 12 % svih nastradalih. Analiza najåeãñih okolnosti nastanka saobrañajnih nezgoda i najznaåajnijih propusta Na osnovu analize pojedinaånih nezgoda mogu se uoåiti najznaåajnije okolnosti koje prate veñinu saobrañajnih nezgoda na pojedinim lokacijama ili u pojedinim vremenima. 356. U narednim analizama ñe se izoãtravati kriterijumi i sve manje greãiti. str. bilo bi veoma korisno za pojedine predloæene mere proceniti troãkove i oåekivane efekte. Åak i kada su ove procene sasvim grube.Literatura nim sudarima (11 – 16 %) i u sudarima pri voænji u istom smeru (6 – 12%). M.. str. Beograd. Miloãeviñ. Saobrañajni fakultet. R. Veoma je znaåajno objektivno i struåno analizirati najznaåajnije dosadaãnje mere i aktivnosti kako se ne bi ponavljale greãke. 218.. Kao referentna podruåja trebalo bi koristiti proseåne vrednosti u naãoj zemlji za podruåja sliånih saobrañajnih i drugih karakteristika. a njihove efekte analizirati kako bi se moglo uåiti za buduñe planove. Mada je ova analiza veoma diskutabilna (mi ne znamo precizne okolnosti niti propuste pre okonåanja sudskih postupaka. 1994. ali i za druge subjekte bezbednosti saobrañaja. Ove aktivnosti bi trebalo pedantno pratiti i evidentirati. Saobrañajni fakultet. str. Novi Sad. deo. str. 481. Beograd. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Beograd. Bezbednost saobrañaja 2. ali i podruåja u zemljama OECD ili EU za koje su nam poznati podaci. Za one koji donose odluke. Takoœe bi trebalo uoåiti i analizirati koji su to najåeãñi propusti koji doprinose nastanku ovih nezgoda. Literatura Dragaå. Œ. 1997. i Vujaniñ M. Kriminologija. 400.. S. Teorije saobrañajnih nezgoda. trebalo bi struåno i sveobuhvatno predloæiti sistem buduñih mera i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. 1998. 2002. Predlog buduñih aktivnosti sa procenom troãkova i oåekivanih efekata Na osnovu sveukupne analize koja obuhvata veñinu ili sve nabrojane elemente. Uporedna analiza sa referentnim podruåjima Uvek bi trebalo raditi uporedne analize sa referentnim podruåjima. Ignjatoviñ. 99 3.

Metodologija. 1982. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. Accident Analysis and Prevention.. V. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije. str. 705-725. Babkov. Garder. i Lipovac K.. Ãuãnjiñ. No 6. Beograd. Doroænie usloviy i bezonasnosm dviæeniy MSR. Nauåno-struåni skup Bezbednost dece u saobrañaju. Bezbednost. Present and Future Road Safety Work in ECMT. Past. Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta. Hauer. Konferencija evropskih ministara transporta. P. 1998. str. Moskva. str. CEMT/CS (2002)7/PROV. 1995. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Vujaniñ. Åigoja ãtampa. Organizacija za ekonomsku kooperaciju i saradnju (OECD). Sidnej.. 285.F. 1986. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). E. 2001.. 471-481. & P. Œ. K.. str. 2002. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. 2000. M. Beograd. 315. 100 . Vol. Lipovac. Beograd. 1999. Safety of Vulnerable Road Users.Lipovac. Izveãtaj iz 1995. (Zbornik radova). No 6. Teorija i praksa upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. 18.

Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.4.4. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja . OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.2.3. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.1.

noñ. ZA VREME SN (Crash) POSLE SN (Post – Crash) obuka. upotreba pojasa. 2002. opremljenost vozila. brzo zbrinjavanje povreœenih. masa.. & Andersson R. klima. zdravstvena zaãtita. Brojni su pokuãaji da se ovi uticaji nekako sitematizuju.. propisi. samoobjaãnjavajuñi putevi . konstrukcija. porodica. W. stavovi... hortikultura. No 4. Advances in the Epidemiology of Injuries as a Basis for Public Policy.. vazduãni jastuci . kolovozni zastor. zaãtita od poæara... 103 4. vrlo brzo se pokazalo praktiånijim da se iz faktora okruæenje izdvoji put kao poseban faktor. OKRUÆENJE (Enviranment) Mada je osnovna postavka Hedonove matrice dobra. okruæenje) pre. zaãtitni sistem. barijere pored puta. opraãtajuñi putevi . pouzdanost .. Accident Analysis and Prevention. alkohol . Ameriåki nauånik William Haddon2 je pokuãao da sistematizuje ove uticaje u matrici koja je po njemu i nazvana Hedonova matrica. 1 Ahmed. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. vozilo. N. & R... 34. sposobnosti. Osnovna Hedonova matrica sistematizuje uticaje tri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. 2002). oprema vozila. 2 William Haddon je osnivaå epidemiologije i kontrole povreda. 1980. oprema puta.. 411-421. psihofiziåke obuka u pruæanju sposobnosti. kvalitet i odræavanje puta.. kiãa. pp 541 – 551. prve pomoñi . za vreme i posle saobrañajnih nezgoda. ponaãanje. 3 Haddon. New York. Tako je nastala proãirena Hedonova matrica..3 Tabela 4. N..HEDONOVA MATRICA Prema istraæivanju koje je obuhvatilo 57 zemalja. tehniåka ispravnost.1. ureœenost okoline puta. Vol.. konstrukcija . OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . Bio je direktor NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) i IIHS (Insurance Institute for Highway Safety). kvalitet uviœaja .. 95(5).1 Obilje razliåitih uticaja doprinosi nastanku saobrañajnih nezgoda i njihovoj teæini (veliåini posledica). Public Health Reports. Andersson. FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK (Human) VOZILO (Vehicle) PRE SN (Pre – Crash) obuka... saobrañajne nezgode su najåeãñi uzrok (26 – 77%) smrtnih sluåajeva usled nenamernih povreda (Ahmed.

zaãtitni sistem . vozilo. klima. kvalitet.. zaãtita tehniåka ispravnost.. obuka. izmenljiva signalizacija ..... sposobnosti .. odræavanje puta.. za vreme i posle saobrañajnih nezgoda... obuka.. opremljenost vozila. ponaãanje . konstrukcija .. propisi. samoobjaãnjavajuñi putevi . propisi. put. noñ.. Proãirena Hedonova matrica izdvaja put kao poseban faktor i sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek.. oprema vozila. stavovi. opraãtajuñi putevi. sposobnosti. FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK VOZILO PRE SN ZA VREME SN POSLE SN obuka u pruæanju prve pomoñi .3... Tabela 4.. opremljenost vozila.. izmenljiva signalizacija . sposobnosti tehniåka ispravnost.. zdravstvena zaãtia. kolovozni zastor. konstrukcija. kolovozni zastor. Korigovana Hedonova matrica sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. kvalitet puta. masa . porodica. okruæenje) pre.. porodica... oprema puta.. samoobjaãnjavajuñi putevi . ureœenost okoline puta. zaãtitni sistem... obuka u pruæanju prve pomoñi. pouzdanost . Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 4.. put. konstrukcija. masa .. puta. vozila. kvalitet uviœaja. hortikultura . odræavanje puta. 4 S obzirom na uspostavljene definicije aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja. PUT oprema puta.... hortikultura. opraãtajuñi putevi barijere pored puta... VOZILO PUT OKRUÆENJE 104 .. vozilo. P. kvalitet uviœaja .. brzo zbrinjavanje povreœenih. oprema od poæara.Lipovac.. ima smisla korigovati Hedonovu matricu i analizirati uticaje svih faktora na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. kiãa. zdravstvena zaãtita . klima. psihofiziåke ponaãanje . sposobnosti. okruæenje) na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. psihofiziåke stavovi.2.. zaãtita od poæara. pouzdanost . UTICAJNI ELEMENTI – UTICAJI FAKTORI BEZBEDNOSTI AKTIVNA BEZBEDNOST PASIVNA BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA ÅOVEK obuka. OKRUÆENJE ureœenost okoline puta...

Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Åovek je najznaåajniji faktor u konturi Å-V-P-O. (39. bolje shvataju opasnosti i manje su sklone rizicima. obrazovanje. Saobrañajne nezgode u preticanju. åak i kada se ima u vidu smaçena izloæenost. Æene su manje izloæene saobrañaju. ishrana. 1997..7 % lakãe povreœenih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama. Pol Muãkarci i æene se razlikuju po mnogim obeleæjima. pa åak i izmere. a posebno manje uåestvuju u najteæim nezgodama. Æene åine manje saobrañajnih prekrãaja..5 zakljuåeno je da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama. ÅOVEK KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . K. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. bolest. 6 Lipovac. socio-demografska obeleæja. Naime. æene su manje sklone traganju za uzbuœenjima u saobrañaju i riziånim situacijama u sa4 Resolution No 86 on ways of influencing human behaviour with a view to improving road safety. i Vemiñ. – starost. moæemo zakÿuåiti da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama. a posebno reœe prekoraåuju brzinu. 5 Lipovac. Æene.. VI simpozijum Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002.1. uticaji droga i lekova.1.1.str. Novi Sad. 105 4. u proseku. oko 5. Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji. Buliñ. Œ. K. 2002 (Zbornik radova. prolaze na crveno. – sposobnosti – znanje-obuka – stavovi – iskustvo – ponaãanje – voænja pod uticajem – umor ostali elementi (standard. stavovi i ponaãanje åoveka. Mnogo je elemenata åoveka koji na razliåite naåine utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. Beograd. Ipak.6 % teãko i 6. voze agresivno i voze pod uticajem alkohola. znanja. Prema istraæivanjima iz 2002. [CM(86)16]. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. Ipak. godine6 meœu vozaåima je bilo oko 22 % æena (10 do 15 % na otvorenim putevima i 30 do 40 % u naseljima). D. dosadaãnja istraæivanja su omoguñila da se neki uticaji preciznije objasne. retko ginu. puãenje) 4. S druge strane. æene åine 3.1. U nastavku ñe biti izneti neki od najvaænijih elemenata åoveka i njihov uticaj na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja: – pol. Na osnovu analize oko 125 hiljada saobrañajnih nezgoda u Srbiji. Meœu ovim elementima posebno se istiåu sposobnosti.3 % poginulih.4.). 287 – 292). ãto utiåe i na razliku u njihovom riziku uåeãña u saobrañajnim nezgodama. tj.4 Uticaj åoveka na bezbednost saobrañaja nije dovoljno istraæen.

New York. 8 Resolution No 37 on Driver traning [CM(78)17]. 2002. 34.7 0. Naime.0 3.9 0. No 4.2 3. Rizik8 nezgode i smrtonosnih povreda raste i kod starijih vozaåa. Institut za ekonomiku transporta. on je oko 5 puta veñi nego za vozaåe od 40 – 49.9 5.8 0.4 3.7 Izgleda da stavovi i ponaãanje odluåujuñe doprinose smanjenju rizika kod æena. 106 . Starost uåesnika u saobrañaju Razliåite starosne grupe imaju razliåita znanja.8 1.1 3. T. Zemlja 19 – 20 Australija Kanada Danska Francuska V. Accident Analysis and Prevention.6 1.0 1.3 preko 70 prosek 1.. Ova zavisnost je sliåna kod muãkaraca i æena.1 3.0 1.6 3.6 0.8 1.4 1. ali postoje i dve razlike.0). Krsto Bezbednost saobrañaja obrañaju (Rosenbloom. & Y. Crash and Vehicle Characteristics to Driver Fatalities.3 5.0 1. sposobnosti.1 2.3 1.0 0. Sensation Seeking and Detection of Risky Road Signals: a Development Perspective. Zeland Norveãka Ãvedska PROSEK 7 4 Godine starosti 21 – 25 1. Vol.0 1.0 1. Mladi muãkarci imaju znatno veñi rizik nego mlade æene.2. 2002.7 1. Kod starijih vozaåa je obrnuto: starije æene imaju veñi rizik o odnosu na starije muãkarce. pp 569 – 580. pp 717 – 727. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod mladih vozaåa je 3-4 puta veñi nego kod ostalih.7 3.7 0.7 2. odreœeni su proseåni rizici od uåeãña u nezgodama sa nastradalim za pojedine starosne grupe (proseåan broj nezgoda za sve vozaåe uzet je kao 1.7 0. New York. tako i u odnosu na vozaåe srednje starosti. kako u apsolutnim vrednostima. ponaãanja.5 3. Wolf.8 26 – 39 0.0 1.5 1.2 3.8 0.Lipovac.8 0. razliåitu izloæenost saobrañaju itd.0 1. Oslo-Kopenhagen. tako da za vozaåe preko 80 g.7 60 – 69 1.9 1. No 6.8 0.8 0. a ne neke razlike u sposobnostima i znanjima.4 2. M.0 1.9 Na osnovu niza istraæivanja u razvijenim zemljama. Vol.8 1.8 40 – 59 0. M.0 1.6 0.0 1. Britanija N. i dr.1. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda na milion preœenih kilometara) u zavisnosti od starosti vozaåa ima oblik slova “U”. 1996.. stavove. The Independentcontribution of Driver. Obzor meronrijamië no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. & Y. Promena relativnog rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama prema godinama starosti. Tabela 4.7 0. P.1 3. 2002).0 1.7 0.8 0.5 Rosenbloom. 9 Bedard.4. Accident Analysis and Prevention. Izvor: Snravoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. Wolf.2 1. mladi (do 25 godina) i stariji (preko 65 godina) imaju poveñan rizik.9 0.8 0. T. 4. g (Bedard.6 0.5 2. CEMT. i dr. 2002). 1978. 34.

11 Mladi ljudi nisu dovoljno upoznati sa rizicima u saobrañaju. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . Mladi ljudi su sposobniji. 2002. 1985. zdraviji. S druge strane. Zemun. olako bi10 Pavloviñ. [CM(85)18]. u saobrañaju najviãe ima sredoveånih vozaåa. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. U osnovi njihovog rizika je njihovo neiskustvo. “U” kriva opisuje ovu zavisnost. S.10 Objaãnjenje visokog rizika za mlade i stare ljude nemaju niåeg zajedniåkog. i dr. Starost bitno utiåe na rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama.. M. bræe reaguju.1.4. Cemt. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Struktura vozaèa prema starosti 30 25 20 15 10 5 0 18 -23 24 -30 31 -40 41 -50 51 -60 -65 61 reko ip Procentualna vrednost Godine starosti vozaèa Slika 4. 107 4. sklonost ka riziånom ponaãanju i poåetniåke greãke. 11 Resolution No 46 on Measures to reduce the accident risk of young drivers.). istiåuñi veliki rizik mladih i starih lica u odnosu na sredoveåne (Bedard. Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad).1. bolje åuju itd.

pijanstvo. Sposobnosti Sposobnost (engl. Transaction Publishers. P. Neki autori smatraju (Rothe. vozaåi postaju svesni smanjenih sposobnosti i zato su obazriviji u preticanju. 14 Lipovac. Uticaj starosti na pasivnu bezbednost saobrañaja nije tako detaljno istraæivan. Parsonson R. onda je njihov rizik joã izraæeniji. nepoãtovanje svetlosnih signala i saobrañajnih znakova.. Ovo posebno dolazi do izraæaja u uslovima oteæanog odvijanja saobrañaja i kod sloæenih situcija. 4. J.P Obeleæja. K.. ãto smanjuje udeo preticanja u ukupnom broju nezgoda kod najstarijih vozaåa. str. 1997. Izgleda da shvatanje åoveka o slabljenju sposobnosti kasni za stvarnim slabljenjem. opãteg modela ponaãanja i nedovoljne obuke. 1994. 16 Farmer. Accident Analysis and Prevention. opaæanje itd. Mlaœi ljudi. I. 17 Babiñ. stariji uåesnici imaju tri puta veñi rizik povreœivanja od mlaœih. hodanje.1. 29. Sposobnosti vozaåa slabe sa staroãñu. No 1. u boånim sudarima u SAD. Na primer. New York. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Accident Analysis and Prevention. sloæenim situacijama. Beograd.13 sporije reaguju. ovo znaåajnije utiåe na bezbednost preticanja nego poveñavanje njihovog iskustva. Beograd. stereovid. izvrãna moguñnost da se neposredno izvedu telesne i mentalne aktivnosti (operacije) sa valjanim ishodom.. Capability) je. S obzirom na sloæenost operacije preticanja. stariji vozaåi imaju veñi rizik da uåestvuju u saobrañajnim nezgodama pri preticanju. 15 Ako se uzme u obzir smanjena izloæenost starijih vozaåa. 13 Isler. imaju veñe iskustvo (æivotno i saobrañajno). 1997 str. P.16 4.14 nego kod ostalih nezgoda.. bræe nego ãto to oni smatraju.3.12 Stariji ljudi dobro poznaju rizike u saobrañaju. Mitter: Two-vehicle Side Impact Crashes: the Relationship of Vehicle and Crash Characteristics to Injury Severity. 1999. pp 793 – 801. Beyond Traffic Safety. Braver i E.15 Sliåna zavisnost rizika od starosti uoåena je i kod drugih kategorija uåesnika u saobrañaju: peãaka. Age Related Effects of Restricted Head Movements on the Useful Field of View of Drivers. pp 399–406. R. periferni vid) itd. No 6. zbog svojih sposobnosti i boljeg zdravstvenog stanja. Zato se oni teãko snalaze u raskrsnicama i dr. Izgleda da posle ove starosne granice. oslabljen im je vid (oãtrina vida.Lipovac. New Brunswick and London. u proseku ñe zadobiti manje povrede i åeãñe preæivati nego starija lica. 41 i 42. C. (Evans. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 raju riziåna ponaãanja (veñe brzine.) i specijalne sposobnosti (upravljanje vozi12 Rothe. 108 . Vol. 1991). New York. 1997. str... 1994) da se ovo moæe prevaziñi poveñavanjem prilika za edukaciju ili izgradnjom centara koji adolescentima pruæaju moguñnost da se “isprazne”. Zato raste rizik od nezgoda u preticanju sve do 57 godine. biciklista itd. agresivna voænja) i potcenjuju ove rizike. 952. Na primer. (monografija).17 Razlikuju se opãte (govor. M. i dr. Vol. E. i Hansson G. ãto je u osnovi poveñanog rizika starih uåesnika u saobrañaju. Ovo proizlazi iz stavova. Saobrañajne nezgode u preticanju. Medicinski leksikon. 29. ali bioloãka starost umanjuje njihove psihofiziåke sposobnosti: smanjena im je moguñnost da okreñu glavu.

Nacionalni savez ãvedskih autoãkola. N.18 Za bezbednost saobrañaja su najznaåajnije senzorne.19 U senzorne sposobnosti spadaju sposobnosti koje su u vezi sa åulima vida. sluha. Sad. tj.1. Ako slika padne na æutu mrlju.4. psihomotorne i mentalne sposobnosti (Iniñ. U krajnjim delovima perifernog vida oãtrina vida je manja od 0. 1997. Oãtrina vida je u vezi brzog i lakog prepoznavanja predmeta. M. u jednom trenutku ñe znak iks nestati. 18 Nova Larusova enciklopedija u tri toma. tada ñe se krug videti odliåno. 1994. Preko 90% najznaåajnijih informacija za uåeãñe u saobrañaju prima se åulom vida. åovek dobro i lako opaæa ono ãto oåekuje20 i ono ãto smatra opasnim (veliki rizik da ñe nastupiti posledice). åovek neñe primetiti ili mu treba viãe vremena za primeñivanje. 1999. a znak iks ñe se opaæati perifernim vidom. Kada zaæmurite na levo oko i usmerite pogled (desno oko) na krug. adaptacija. a to je samo 1-2 % onog ãto se nalazi u vidnom polju. æuta mrlja na kojoj nema nikakvih oånih ñelija. Posebno su vaæni oãtrina vida. 284 – 295.. M. Opaæanje je u direktnoj vezi sa oåekivanjem i paænjom. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA lom itd. S druge strane. periferni vid. 19 Iniñ. dinamiåki vid itd. Naime. str. 109 4. jer je slika pala u æutu mrlju. slika i slova. 1997). åovek je neñe videti. mirisa i dodira. Ako crteæ pribliæavate licu.). 1701. . Univerzitet u Novom Sadu. na mreænjaåi postoji tzv. vidno polje.2. str. Zenica se poveñava noñu i u uslovima smanjene vidljivosti kako bi regulisala koliåinu propuãtene svetlosti. Ono ãto ne oåekuje. Beograd. JRJ.1 %. bira ãta ñe opaziti i na ãta ñe reagovati. 20 Priruånik za vozaåku dozvolu (korkortsboken). str. Ostalo pokriva periferni vid. Fakultet tehniåkih nauka. Slika (svetlost) prolazi kroz zenicu oka. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Slika 4. Bezbednost drumskog saobrañaja. Åovek selektivno opaæa. Mreænjaåa prekriva zadnji deo oka i sadræi ñelije koje pretvaraju svetlosne zrake u signale koji se prenose preko oånog æivca do mozga (svesti). Åovek vidi punom oãtrinom samo ako slika padne na malu povrãinu mreænjaåe. 69. Sposobnosti mogu biti prirodne (uroœene) ili steåene. Stokholm.

Iskustvo pomaæe da se viãe i bolje koristi periferni vid. a ãta nije. neiskusni vozaåi åesto gledaju blizu vozila. a srediãnjim prepoznaje. Npr. Predmeti se prvo uoåavaju perifernim vidom.Lipovac. a posebno minimum poznavanja 110 . Vidno polje se suæava i slabi periferni vid i pri malim koncentracijama alkohola u krvi. 40 stepeni pri brzini 100 km/h. a samo 30 stepeni pri brzini 140 km/h (“efekat tunelskog vida”). kao i da se pretraæivanje u vidnom polju vrãi sistematiånije. Znanja – obrazovaçe i obuka Na bezbednost saobrañaja utiåu obim i struktura znanja uåesnika u saobrañaju. a imaju loãu selekciju ãta je vaæno. P. 75 stepeni pri brzini 50 km/h. 4 Slika 4. Krsto Bezbednost saobrañaja Normalno vidno polje je ãirine oko 170 do 190 stepeni horizontalno. Veoma je vaæna koordinacija srediãnjeg i perifernog vida. Treba imati u vidu da se ãirina vidnog polja smanjuje sa brzinom i biñe: 100 stepeni pri brzini 30 km/h. 60 stepeni iznad i 70 stepeni ispod linije vida. pogled im duæe zastaje na predmetima. Izgleda da je za bezbedno uåeãñe u saobrañaju potreban odreœeni minimum znanja.1.4. Åovek perifernim vidom opaæa. Deca i pri mirovanju imaju manji vidni ugao. o åemu se mora voditi raåuna pri njihovoj obuci.3. Ranije se ovaj uticaj precenjivao. 4. tako da su njihove slike uæe. a zatim se usmerava pogled (po potrebi okreñe glava) i predmet prepoznaje. Vidno polje deteta je uæe nego kod odrasle osobe.

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

saobrañajnih propisa.21 Istraæivanje pokazuje malu razliku u uåeãñu u nezgodama lica åije se znanje bitno razlikuje. Sve ukazuje da stavovi, veãtine i iskustvo imaju veñi uticaj na bezbednost saobrañaja nego nivo znanja. Meœutim, naãe istraæivanje znanja vozaåa koji su osuœeni zbog saobrañajnih nezgoda pokazalo je drastiåno nepoznavanje saobrañajnih propisa kod znatnog dela osuœenika.22 Izgleda da nedostatak minimuma znanja poveñava rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod svih kategorija uåesnika (vozaåa, biciklista, peãaka itd.). Smanenju rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama viãe doprinose kursevi za spreåavanje nezgoda (za vozaåe koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama), a posebno kursevi za smanjenje recidivizma23 (za vozaåe recidiviste), nego poveñavanje osnovne obuke. Kod peãaka i drugih uåesnika u saobrañaju najveñi uticaj imaju åesta i kratka uåenja prañena praktiånim veæbama u saobrañaju, interdisciplinarno uåenje i veæbanje (u okviru viãe nastavnih predmeta), aktuelne kampanje i studije primera. Poseban znaåaj ima obrazovaçe i obuka vozaåa. Zbog velikog meœunarodnog znaåaja i meœuuticaja, obuka vozaåa se sve viãe unificira u Evropi24 i u svetu. Postoje dva osnovna problema u vezi obuke vozaåa: prvo, ljudi se obuåavaju da poloæe vozaåki ispit, a ne da voze bezbedno i drugo, preovlaœuje stav da uåenje voænje prestaje nakon polaganja vozaåkog ispita. Na primer, istraæivanja u V. Britaniji su pokazala da vozaåi koji se obuåavaju u defanzivnoj voænji teæe polaæu ispit, ali reœe uåestvuju u nezgodama, u odnosu na one koji se obuåavaju tradicionalno.25 Dakle, struktura i nivo znanja utiåu na aktivnu (rizik od nezgode), ali i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Kvalitetnija obuka svih uåesnika u saobrañaju, a posebno vozaåa smanjuje teæinu nezgoda.26 S druge strane, napredna obuka urgentne medicine i redovno trenaæiranje profesionalaca koji stiæu meœu prvima na lice mesta (profesionalni vozaåi, policajci, vatrogasci i medicinsko osoblje) mogu bitno smanjiti posledice nezgoda.

4.1.5. Stavovi
Stavovi viãe nego znanja utiåu na bezbednost saobrañaja. U tom smislu su brojna zalaganja za izgradnju i ukorenjivanje ispravnih stavova o bezbednosti
21 Iniñ,

M., Bezbednost drumskog saobrañaja, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehniåkih nauka, Novi Sad, 1997, str. 340. 22 Ãkarin G., Karakteristike osuœenih lica za kriviåna dela iz bezbednosti saobrañaja (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2003. 23 Knighet, J. i Tippetts S., Accident Prevention Versus Recidivism Prevention Courses for Repeat Traffic Offenders, Accident Analysis and Prevention, New York, Vol. 29, No 1, pp 25 – 31. 1997. 24 Direktive EU u vezi obuke i polaganja vozaåkih ispita: Council Directive 91/439/EEC, 94/72/EEC, 96/ C110/05 (proposal), 96/427/EC, 96/439/EEC (proposal), 96/47/EC, 97/C 31/04 (proposal), 9/97 , 97/C 69/02, 97/26/EC, 97/26/CE, 2000/56/EC. 25 Vanke, J., Techniques for influencing driving the driver’s view, ecmt Expert Workshop on In-Car Technology, Delft, 1996. 26 Resolution No 45 on Measures to improve emergency assistance in road traffic, [CM(83)20], CEMT, 1983.

111

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

saobrañaja. Posebno su znaåajni stavovi o veliåini rizika u saobrañaju, o moguñnosti upravljanja bezbednoãñu saobrañaja, o liånoj i druãtvenoj odgovornosti za bezbednost saobrañaja, o znaåaju poãtovanja propisa, o opasnostima pojedinih radnji u saobrañaju itd. Stavovi se izgraœuju i ukorenjuju od roœenja. Presudnu ulogu u tome ima porodica, dobri uzori i najranija iskustva. Meœutim, veoma je vaæno sistematski i kontinuirano uticati na izgradnju pozitivnih stavova: u vrtiñima i predãkolskim ustanovama, u toku osnovne i srednje ãkole (nastava iz viãe nastavnih disciplina i vannastavne aktivnosti), radio i TV emisijama, kampanjama u bezbednosti saobrañaja itd. Znaåajno je da ovo delovanje ãto ranije poåne, da bude kontinuirano i prilagoœeno uzrastu, mentalitetu, vrsti i nivou obrazovanja i sl. U procesu izgradnje pozitivnih stavova o bezbednosti saobrañaja najteæe je eleminisati negativne uticaje, tj. spreåiti izgradnju negativnih stavova o saobrañaju i bezbednosti saobrañaja.27

4.1.6. Iskustvo
Ukupno æivotno, a posebno iskustvo u saobrañaju znaåajno utiåu na rizik saobrañajne nezgode. Ovo je prisutno kod svih kategorija uåesnika u saobrañaju, ali je najviãe istraæeno kod vozaåa i peãaka. Vozaåko iskustvo (vozaåki staæ) se moæe izraæavati na razliåite naåine: brojem preœenih kilometara, brojem sati voænje, brojem godina intenzivne voænje, obimom i vrstom voænje u razliåitim uslovima itd. Meœutim, najjednostavnije je prikupljati podatke o ukupnom (nominalnom) vozaåkom staæu, tj. o periodu od polaganja vozaåkog ispita. Ovaj nominalni vozaåki staæ se sastoji od mrtvog i stvarnog vozaåkog staæa. Mrtvi vozaåki staæ je period posedovanja vozaåke dozvole u kome vozaå ne vozi ili malo vozi. Stvarni vozaåki staæ je period u kome vozaå intenzivno i aktivno vozi. Prema obimnim istraæivanjima koja su sprovedena u Srbiji, uoåeno je da vozaåki staæ odluåujuñe doprinosi bezbednosti vozaåa.28 Prema nominalnom vozaåkom staæu, svi vozaåi su podeljeni u pet klasa: – neiskusni vozaåi (vozaåi poåetnici) sa vozaåkim staæom do 5 godina, – nedovoljno iskusni vozaåi (od 6 do 10 godina nominalnog vozaåkog staæa), – iskusni vozaåi (od 11 – 15 godina nominalnog vozaåkog staæa), – zreli vozaåi (od 16 – 20 godina), – vrlo iskusni vozaåi (21 – 25 godina) i – stari vozaåi (preko 25 godina poseduju vozaåku dozvolu). Uoåeno je da oko 42 % vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (do 5 godina vozaåkog staæa). Ako se ima u vidu smanjena izloæenost vozaåa – poåetnika, tj. veliki mrtvi vozaåki staæ u naãim uslovima, zakljuåujemo da preko 50 % svih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (sa manje od 5 godina nominalnog vozaåkog staæa).
27 O reklamama ... 28 Lipovac, K. i dr.,

4

Obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita u funkciji bezbednosti saobrañaja, (studija), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Beograd, 1997.

112

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæajnim nezgodama

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u SN (sve kategorije)

1-5

6-1

0

Vozaèki staž (godine)

-1 11

5

16

-20

21

-30

pre

ko

30

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u saobraæaju (magistralni put Užice–Zlatibor, 2002)
Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæaju
25% 19% 17% 17% 12% 10%

Vozaèki staž (godine)
1-5 6-1 0 -1 11 5 16 -20 21 -30
pre ko

30

Slika 4.4. Procenat vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama, a prema njihovom vozaåkom staæu29 i vozaåko iskustvo vozaåa u saobrañaju na magistralnom putu.30

Dakle, vozaåko iskustvo smanjuje rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, iskustvo moæe da smanjuje i posledice saobrañajnih nezgoda.
29 Isto. 30 Pavloviñ,

S., Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2002.

113

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4.1.7. Ponaãanje
Ponaãanje uåesnika u saobrañaju, a posebno poãtovanje propisa, najbitnije utiåu na bezbednost saobrañaja. Posebno su opasna sledeña ponaãanja u saobrañaju: – znaåajno prekoraåenje ograniåenja brzine, – nepoãtovanje svetlosnih signala (prolazak na crveno svetlo), – preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama, – nepoãtovanje prvenstva prolaza, – nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila, – nekoriãñenje zaãtitne opreme i – prelazak kolovoza van peãaåkog prelaza.

4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju
Brzina utiåe na vreme putovanja, troãkove prevoza, zagaœivanje vazduha, buku, izbor vida prevoza, klimu, rizik od nezgode, posledice nezgode, kvalitet æivota, zdravlje itd.

4

Na rizik od nezgode utiåu: ograniåenje brzine, proseåna brzina vozila, procenat vozila åija brzina je veña od ograniåene, procenat sporih vozila i disperzija brzina.31 Broj nezgoda se poveñava za 10% (lakãe nezgode) do 25% (nezgode sa poginulim), kada proseåna brzina poraste za 5 km/hat. Ovo poveñanje je 25 – 50 %, ako brzina poraste za 10 km/hat. U suprotnom, ako se proseåna brzina na putu smanjuje, smanjuje se i broj nezgoda (Slika 4.5).

nezgode sa poginulim nezgode sa povreðenim sve nezgode

Slika 4.5. Promena broja nezgoda sa promenom srednje brzine na putu. Ãvedski model kada je posmatrana srednja brzina bila 80 km/hat (Anderssen & Nilsson, 1997).
31 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads, Transport research, Fourth framework pro-

gramme road transport, Transport DG – 106, Final Report, December 1998.

114

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Rizik od nezgode razliåito se menja u razliåitim uslovima. Ako u naselju poraste srednja brzina za 10%, broj nezgoda raste za oko 21%. Smanjenje srednje brzine za oko 1 km/hat dovodi do smanjenja broja nezgoda za oko 2-3% (oko 4% na gradskim arterijama i oko 2 % na ulicama gde se vozila kreñu sporo). Velike proseåne brzina znaåi i velike sudarne brzine. Sa porastom sudarnih brzina rastu posledice nezgode, a posebno rizik smrtnosti. Velike sudarne brzine umanjuju koristi od sistema zaãtite. Na primer, rizik povreda vezanog putnika je 3 puta veñi pri sudarnoj brzini 50 km/h, nego pri brzini 30 km/h. Ove razlike su joã znaåajnije, ako se ne koriste sigurnosni pojasevi. Nepoãtovanje ograniåenja brzine je vrlo pouzdan pokazatelj sklonosti ka saobrañajnim nezgodama. Naime, vozaåi koji voze prebrzo, prave i druge saobrañajne prekrãaje, a svaki treñi vozaå koji je kaænjen zbog prekoraåenja brzine bio je uåesnik saobrañajne nezgode. Procenat vozaåa koji ne poãtuju ograniåenje brzine (prekoraåuju brzinu) znaåajno utiåe na broj nezgoda. Ako se procenat vozaåa koji voze prebrzo udvostruåi, broj nezgoda poraste za oko 10%. Ako njihova proseåna brzina poraste za 2 km/h, broj nezgoda poraste za preko 20%. Disperzija brzina (razlike izmeœu brzina vozila u saobrañaju) utiåe na broj konflikata brzina na putu, pa i na broj nezgoda. Ukoliko su brzine ujednaåene (male disperzije brzina) onda se dogaœa i manji broj nezgoda. Ako disperzija brzine raste, onda raste i broj konflikata brzina, raste broj potreba za preticanjem, raste broj ometanja i negativnih meœuuticaja, vozaåi se viãe zamaraju i nerviraju, åeãñe su opasne situacije, pa i nezgode. Treba imati na umu da porastu broja nezgoda doprinose vozila koja se kreñu bræe, a posebno vozila koja se kreñu sporije. Brza i spora vozila imaju i veñi rizik uåeãña u nezgodama. Sa porastom sudarnih brzina poveñava se teæina nezgode, a posebno pri obaranju peãaka. Na primer, ako je brzina udara u peãaka 30 km/h, onda ñe poginuti oko 10% peãaka, pri brzini 40 km/h poginuñe oko 20 %, pri 50 km/h gine oko 40% peãaka, a pri 60 km/hat gine oko 80%. Ako je peãak udaren vozilom koje se kreñe brzinom 80 km/hat i viãe, njegove ãanse da preæivi su zanemarljive (Passanen, 1991).
Uticaj sudarne brzine na smrtnost razlièitih SN
100 90
ÈEONI SUDARI

RIZIK SMRTNOG ISHODA (%)

80 70 60 50 40 30 20 10 0 0 10 20 30 40 50
OBARANJE PEŠAKA

BOÈNI SUDARI

60

70

80

90

100 110 120 130 UDARNA BRZINA (km/h)

Slika 4.6. Rizik od smrti peãaka najviãe zavisi od brzine vozila u trenutku sudara (Passanen, 1991).

115

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Nilsson je (1984) izveo matematiåki model32 za odreœivanje uticaja poveñavanja brzine na broj saobrañajnih nezgoda i njihove posledice (Tabela 4.5).
Broj saobrañajnih nezgoda (y) Nezgode sa poginulim y1=(v1/vo )4y
o

Broj povreœenih (z) Poginuli z1=(v1/vo )4y
o+(v1/vo)
8(z

o-yo)

Nezgode sa teãko povreœenim i oginulim y1=(v1/vo)3yo Sve saobrañajne nezgode sa povredama y1=(v1/vo )2y
o

Poginuli i teãko povreœeni z1=(v1/vo)3yo+(v1/vo)6(zo-yo) Svi povreœeni (ukljuåujuñi i smrtnosti) z1=(v1/vo)2yo+(v1/vo)4(zo-yo)

Primer 1. Ako je, pri poåetnoj srednjoj brzini od v0= 85km/h, bilo 100 saobrañajnih nezgoda sa poginulim i 110 poginulih, onda bi, posle porasta brzine na 90 km/h, trebalo oåekivati oko: y1= (90/85)4 x 100 = 1,0594 x 100 = 125,7 saobrañajnih nezgoda sa poginulim, tj. oåkivalo bi se poveñanje za 25,7 %. Pri tome bi trebalo oåekivati oko: z1= (90/85)4 x 100 + (90/85)8 x (110 – 100) = = 125,7+1,0598(110-100)=141,5 poginulih lica, tj. oåekivalo bi se poveñanje za (141,5 – 110)/110 x 100 % = 28,6 % Primer 2. Ako je, pri srednjoj brzini v0 = 100 km/h bilo y0 = 1.000 nezgoda sa teãkim povredama (ukljuåujuñi i poginule), a broj teãko povreœenih i poginulih bio 1.500, onda ñe sa smanjivanjem brzine na v1 = 90 km/h, smanjiti i broj ovih nezgoda i nastradalih. Novi oåekivani broj nezgoda sa povredama biñe oko: y1 = (90/100)2 x 100 = 0,92 x 100 = 810 (smanjenje za oko 19%) a novi broj povreœenih (ukljuåujuñi i poginule) biñe oko: z1 = (90/100)2 x 100 + 0,94(1500-1000) = = 810 + 0,94(1500-1000) = 1138 (smanjenje za oko 24,1%)

4

32

Road Safety Principles and Models: review of descriptive, predictive, risk and accident conseqvence models, OECD, 1997.

116

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo
Ukrãtanje u nivou izaziva veñi broj veoma opasnih konflikata u saobrañaju. Zato se ureœenju prvenstva prolaza posveñuje posebna paænja. Prvenstvo prolaza moæe biti ureœeno kao prvenstvo onoga koji se kreñe savremenim kolovozom (u odnosu na one koji dolaze zemljanim putem), znakom trougao, znakom STOP, semaforima ili znacima koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena lica koja neposredno reguliãu saobrañaj. Svetlosni signalni ureœaji (semafori) se postavljaju u raskrsnicama kada to zahtevaju razlozi protoånosti (poveñan broj vozila ili peãaka) ili bezbednosti saobrañaja (veñi broj nezgoda). Semafori bi trebalo da omoguñe bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova, tako ãto vremenski razdvajaju konfliktne tokove vozila i peãaka. Pri projektovanju plana tempiranja semafora spreåava se jednovremeno
33 Status Report, Vol 37, No. 5, May 4, 2002. (www.highwaysafety.org). 34 SARKOZY, N., Ministre de l’Intérieur, de la Sécurité Intérieure et des

Libertés Locales; Gilles de ROBIEN, Ministre de l’Equipement, des Transports, du Logement, du Tourisme et de la Mer; RN 20 La Ville-du-Bois, 27 octobre 2003;Dossier de presse. 35 Lipovac, K. i Neãiñ M., Automatsko prañenje i kontrola prekrãaja u bezbednosti saobrañaja, Nauånostruåni skup: Propisi U bezbednosti saobrañaja, Postojeñe stanje i problemi primene, Beograd, 2003 (Zbornik radova, str. 101 – 113).

117

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Za kontrolu brzina pored tradicionalnih metoda (radar, tahograf i sl.), danas se sve viãe koriste automatizovane savremene metode koje koriste radar sa fotoaparatom ili kamerom. Koriste se dva tipa ureœaja. Jedan tip ureœaja snima trenutne brzine vozila (koristeñi radar ili detektore instalirane u kolovoz), a drugi tip ureœaja snima proseånu brzinu na posmatranoj (opasnoj) deonici puta. Danas se u oko 75 zemalja koriste ureœaji za automatsku detekciju prekoraåenja brzine (Status Report, juni 19, 1999; www.highwaysafety.org). Time se smanjuju broj vozila koja prekoraåuju brzinu (za 40 do 80 %)33 i veliåina ovih prekoraåenja. Velika Britanija (preko 5000 instaliranih radara sa kamerama na putevima) i Holandija (preko 6000 ureœaja) prednjaåe u automatskoj kontroli brzina. U Francuskoj je krajem 2003. bilo instalirano 100 radara sa digitalnim kamerama koji su potpuno automatizovani (od kontrole na putu, preko identifikacije vozila i vlasnika, do pisanja reãenja i plañanja kazni). Do kraja 2005. planirano je da se uvede 1000 ovakvih ureœaja. Na pojedinim kritiånim deonicama (posebno u tunelima) procenat vozaåa koji prekoraåuju brzinu sveden je na 1%, posle uvoœenja ovih kamera. Na deonici puta u San Etjenu broj broj nezgoda sa nastradalim je smanjen sa 90 na 5 posle uvoœenja ovih ureœaja.34 Dakle, veliki potencijal za uticaj na brzine leæi u automatskoj kontroli brzina. Meœutim, neophodno je reãiti nekoliko problema, a posebno problem dokazivanja prekrãioca, tj. odgovornosti vlasnika vozila. Mada meœunarodne strategije bezbednosti saobrañaja, EU, KEMT i veñina razvijenih zemalja preporuåuju uvoœenje odgovornosti vlasnika vozila i njegovu obavezu da pomogne dokazivanje prekrãioca, ovo joã nije reãeno u naãem zakonu.35

Tabela 4. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad). u toku 2001. Nepoãtovanje svetlosnih saobrañajnih znakova je veoma opasno. Ovo najbolje ilustruju podaci o nezgodama na raskrsnicama u Beogradu (Tabela 4.6 1.23 4 Na nesemaforizovanim raskrsnicama Ukupno U naãim uslovima je masovno nepoãtovanje svetlosnih signala. U Beogradu se u periodu od 1997. godine oko 20 % svih nezgoda sa peãacima dogodilo na peãaåkim prelazima.6). Tako se garantuje bezbedno ukrãtanje i ulivanje saobrañajnih tokova.Lipovac.3 1. str. sve dok svi uåesnici poãtuju znake na semaforima.6. saobrañaj se odvija tako ãto svi uåesnici oåekuju od drugih da poãtuju signalizaciju. 2002. a posebno vozila) na crveno je veoma opasan. Prolazak bilo koga uåesnika (peãaka.08 0.. 118 . Beograd. K.. Bezbednost dece u saobrañaju u Beogradu (studija). Institut Saobrañajnog fakulteta. i dr. jer naruãava naåelo poverenja izmeœu uåesnika u saobrañaju. P. Krsto Bezbednost saobrañaja kretanje konfliktnih tokova i obavezno ostavljaju zaãtitna vremena. Na semaforizovanim raskrsnicama se åeãñe dogaœaju nezgode i ove nezgode su opasnije. Saobrañajni fakultet. Lipovac. jer stvara opasan konflikt sa drugim uåesnicima. do 2002. 71. i 72. Ovome bi trebalo pridodati da se i veliki broj nezgoda sa peãacima dogaœa na semaforizovanim peãaåkim prelazima. B. ãtetom 547 (47 %) 610 (53 %) 1. nego na nesemaforizovanim raskrsnicama. godine (posmatrano je 692 raskrsnice na kojima su se dogaœale nezgode) Izvor: Statistiåki podaci MUP-a36 Broj raskrsnica Na semaforizovanim raskrsnicama 210 482 692 SN sa mat. pa su raskrsnice sa semaforima postale opasnije od nesemaforizovanih raskrsnica. velika ulaganja da se raskrsnice i peãaåki prelazi semaforizuju i savremeno reguliãu (kako bi bili bezbedniji) daju suprotne efekte. Tako na primer. M. Oko 60% nezgoda na semaforizovanim prelazima37 desio se pri prelasku ulice u vreme kada je za peãake bilo ukljuåeno crveno svetlo.38 Dakle. 1999. u Beogradu se. Saobrañajne nezgode koje su se dogodile na raskrsnicama u Beogradu.. koji se teãko izbegava. zbog ponaãanja 36 Karaliñ.157 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 2.7 SN sa nastradalim 122 (77 %) 37 (23%) 159 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 0.58 0. Naime. na semaforizovanim raskrsnicama dogaœa dva puta viãe nezgoda sa materijalnom ãtetom i oko 7 puta viãe nezgoda sa nastradalim licima. Znatan broj ovih nezgoda dogodio se na semaforizovanim prelazima. 38 Vujaniñ. 37 Obuhvañene su nezgode kod kojih je utvrœeno stanje semafora. Beograd.

34. U Srbiji se oko 7% nezgoda dogaœa pri preticanju. Pri tome dolazi do poveñanja broja udara u zadnji deo vozila. Vol 37. str. postavljeni u vozilima ili u 39 Status Report.7 10.4 77. 1997. . Beograd.6 10.highwaysafety. moæemo slobodno reñi da je nepoãtovanje crvenog svetla jedno od najznaåajnijih nebezbednih ponaãanja u saobrañaju. Evropi i Australiji ukazuju da se automatskim ureœajima moæe smanjiti broj nezgoda na semaforizovanim raskrsnicama za 25 do 30 %.1. Ovi ureœaji mogu biti stacionirani na odabranim mestima. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uåesnika u saobrañaju. 42 Isto.org). 2002 (www. automatizovano otkrivanje prolazaka na crveno svetlo. 119 4.7 Broj teãko povreœenih Broj lakãe povreœenih na 100 SN na 100 SN 52.41 Broj poginulih na 100 SN SN pri preticanju Ostale SN Sve SN 12. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.. Saobrañajne nezgode u preticanju. Viãa ãkola unutraãnjih 41 Lipovac.4 Detaljna analiza velikog uzorka nezgoda u preticanju u Srbiji. ãto dovodi do promene ponaãanja. No.6 45.4 45.40 Ove nezgode su teæe od ostalih (tabela 4. nezgode pri preticanju su posebno åeste na putevima sa velikim disperzijama brzina (mnogo sporih vozila). U tom smislu su razvijene efikasne metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja. gde je dozvoljeno preticanje. May 4. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama Preticanje na mestima gde je to zabranjeno i u uslovima kada to nije bezbedno je veoma opasno. a ove nezgode su lakãe u odnosu na boåne sudare. ali je ovo poveñanje manje. zbog velikog kapaciteta. 22. 1997.3. neposredno posle duæih zabrana42 i posle deonica sa smanjenom preglednoãñu (na poåetku preglednih deonica sa dozvoljenim preticanjem).4. Uz odgovarajuñi publicitet (kampanje) poveñava se i subjektivni rizik.7). Ovo bi trebalo imati u vidu prilikom planiranja kontrole preticanja. str. Saobrañajne nezgode u preticanju. uz pomoñ savremenih ureœaja za automatsku detekciju i snimanje prolazaka na crveno svetlo. 5. poslova.8 88.39 Istraæivanja u SAD. Tabela 4.. Imajuñi ovo u vidu. znaåajno uveñava specifiåan objektivni rizik da ñe vozaå koji ne poãtuje semafor biti otkriven i kaænjen.7. 40 Lipovac. Teæina saobrañajnih nezgoda pri preticanju je veña nego teæina ostalih nezgoda.7 78. K.1. Naime.7. Meœutim. Kontrola preticanja moæe se vrãiti tradicionalno (neposredno opaæanje policajaca na putu) ili uz pomoñ savremenih ureœaja sa kamerom. K. pokazala je da se oko 91% ovih nezgoda dogaœa na preglednim deonicama.

1. Hassel i H. slabi koordinacija i preciznost pokreta itd.4. 29. 44 Sarkozy.44 Na evropskim autoputevima zapoåela je automatska kontrola odstojanja izmeœu vozila i od nje se oåekuju znaåajni efekti na bezbednost saobrañaja. 45 Rajalin. Ministre de l’Intérieur. negativna uticaja alkohola na åoveka. 4. S. S.8. Nepoãtovanje prvenstva prolaza Nezaustavljanje pri nailasku na znak “stop” i nepoãtovanje prvenstva prolaza u raskrsnici je veoma znaåajan prekrãaj koji dovodi do velikog broja saobrañajnih nezgoda. ovakvi prekrãaji su veoma åesti. 1997.7. ali i poveñava rizik naletanja na vozilo otpozadi (ako prednje vozilo koåi. S druge strane.. Saobrañajni fakultet. de la Sécurité Intérieure et des Libertés Locales. No 6. Vol. a boåni sudari åine oko 16% nezgoda sa nastradalim licima. du Logement.1. B. Vozaåi–muãkarci koji voze na malom rastojanju (zbijeno) imaju 2 – 3 puta viãe saobrañajnih prekrãaja. a posebno nezaustavljanja kod znaka “stop”. du Tourisme et de la Mer. ukljuåujuñi i nezgode sa najteæim posledicama. Dejstvom alkohola. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila Oko 7 % svih nezgoda u Srbiji åine sudari vozila koja se kreñu u istom smeru. 120 . a posebno ako forsirano koåi). Accident Analysis and Prevention. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad). a oko 6% vozaåa vozi na vrlo malom odstojanju od prednjeg vozila (manje od 1 sekund). Kod æena nije uoåena ova korelacija. pod dejstvom 43 Karaliñ. New York. pogorãavaju se fizioloãke sposobnosti: slabi oãtrina vida. Beograd. N. str. 27 octobre 2003. Korelacija je posebno izraæena kod mladih muãkaraca. nego vozaåi koji dræe bezbedno odstojanje u voænji. Ovako se ometa vozaå prednjeg vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja helikopteru. U uslovima gustog saobrañaja ovi procenti rastu na 58%. Ministre de l’Equipement. razvijene i savremene metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja. 22. des Transports. Ipak. Close-following drivers on two-lane highways. i 23. Summall. Voænja pod uticajem Dva su najvaænija.. Gilles de ROBIEN.45 4 4. Danas43 su pored tradicionalnih metoda. RN 20 La Ville-duBois. Na primer. ãto je veoma opasno.1..7. Voænja isuviãe blizu vozila ispred sebe je veoma opasna. Optimalni rezultati se postiæu kombinovanim radom patrole na zemÿi i snimanjem iz vazduha (helikoptera). 2002.5%. Dossier de presse.5. pp 723 – 729. odnosno 14. Na Francuskim putevima oko 25 % vozaåa dræi malo odstojanje (manje od 2 sekunde). P. 4.Lipovac. produæava se vreme reakcije.. u Beogradu se oko 20% svih nezgoda dogaœa zbog neustupanja prvenstva prolaza.

. poveñava se samouverenost. Kod koncentracije od 0.47 Posle 1–2 sata zavrãava se resorpcija. Accident Analysis and Prevention. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . 50 Rosman. New York.6 promila nesposobnih je bilo oko 60%. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja alkohola slabi paænja. Obzor meronrijamë no bezonsanosmi doroænogo dviæeniy.46 Za 10 do 15 minuta resorbuje se oko pola. po pravilu.5 promila znatnije slabe razumne koånice. brzine pijenja itd. usporavaju se reakcije.4. A linkage study of Western Australian drink driving arrests and road crash records.51 Najåeãñi pijani vozaåi su muãkarci.8 promila preko 75% vozaåa je bilo nesposobno. Accident Analysis and Prevention. Institut za ekonomiku transporta. Vol. 51 Waller.49 Meœu nezgodama sa pijanim vozaåima ima 3. Publikacija nemaåkog saveta za bezbednost saobrañaja. Oslo-Kopenhagen..50 Alkohol poveñava rizik saobrañajne nezgode viãe nego bilo koji drugi poznati faktor rizika. 1991). Sa 0. Vol. Veñ kod 0. pp 211 – 220. kod 0. vrste i koliåine hrane. a posle 30 minuta skoro 70% konzumiranog alkohola.) je utvrdio da se alkohol razgraœuje brzinom od 0. No 3. a kod 1. Vozaåi sa preko 1. D. Kod 0. 1985. nego meœu ostalim nezgodama. Zato se radi utvrœivanja ranije koncentracije alkohola (u vreme nezgode) dva puta vadi krv (u razmaku od 60 minuta) ili se vade krv i urin. i dr. slabi kritiånost i raste sklonost ka rizicima. Crash Characteristics and Injuries of Victims Impaired By Alcohol Versus Illicit Drugs. suæava se vidno polje i oteæava prilagoœavanje na svetlo-tamu.5 promila. ali se ovi kreñu izmeœu 20 i 60! 49 Snravoånik no bezomasnosmi doroænogo dviæeniy. Rizik od uåeãña u saobrañajnim nezgodama i rizik od smrtnog stradanja rastu sa porastom koncentracije alkohola u krvi.1. Koliåina alkohola u krvi menja se vremenom. Zato su neke dræave ovu granicu proglasile apsolutnom nebezbednoãñu i predvidele obavezno hapãenje vozaåa u tim sluåajevima. Alkohol je. 1999. Ãvedski nauånik Widmark (1922. 121 4. Ferrante A. dok droge (bez alkohola) nisu.2 promila smanjuje se sposobnost da se noñu proceni rastojanje. 1996. opada koncentracija i slabi paænja. i Assum 1989. & MaromY. No 6. broj poginulih u nezgodama bi se smanjio za 47 % (Evans. New York. 48 Razliåiti istraæivaåi su doãli do razliåitih odnosa. oko 60 %.1 do 0. 47 Isto. 1997. 29. Brzina eliminacije alkohola iz organizma zavisi od vrste piña. pp 817 – 827.3 promila slabi procena rastojanja i danju.5 puta viãe nezgoda sa nastradalim. P. 29. tako ãto prvo raste (oko 60 – 70 minuta posle pijenja). a zatim opada (15 do 20 sati posle pijenja). 2001.. Ako bi se iz saobrañaja iskljuåili svi vozaåi pod uticajem alkohola u SAD. poveñava se spremnost za rizik. Uticaji alkohola zavise od koncentracije u krvi (mozgu).5 promil alkohola u krvi imaju od 20 do 60 puta veñi rizik48 da uåestvuju u nezgodi nego vozaåi do 0.4 promila oko 40% vozaåa nije sposobno da upravlja vozilom. Istraæivanje u Norveãkoj (Glad. povezan sa teæim posledicama nezgoda (dva puta veñu smrtnost). Kod 0. starosti do 46 Alkohol am Steuer? NEIN DANKE! (Alkohol za volanom? Ne hvala!).) su pokazala da pijani vozaåi imaju 40 puta veñi rizik nezgode sa povreœenim i oko 160 puta veñi rizik nezgode sa poginulim. Ova dva uticaja se pojaåavaju.0 promil nijedan vozaå nije u stanju da udovolji zahtevima saobrañaja i vlada svojim vozilom.24 promila na sat. za 20 min.

Pijani peãaci. 2001. pp 303–312. 2001). T. godine ne mogu kupovati alkohol). Vol. pp 449 – 455. H.). 29. Vol. P. Accident Analysis and Prevention. zabrane kupovine alkohola za mlade (u mnogim dræavama SAD lica mlaœa od 18. Ako pijan vozaå vozi noñu.: Evaluation of program to motivate impaired driving offenders to install ignition interlocks..Lipovac. No. New York.53 ako je ova ugradnja alternativa klasiånim kaznama (zatvor. 53 Voas. 2002. 2001. i Gourlet. Najriziånije grupe peãaka u Francuskoj su peãaci pod uticajem alkohola (posebno noñu). noñu i tokom vikenda. R. pp 173 – 180. Ovaj ureœaj spreåava vozaåa da ukljuåi vozilo pre testiranja na alkohol. oãtrih kazni. 57 Ostrom. i dr. New York. Fatal Pedastrian Accident in France: A Typological Analysis. M. a samo jedna od 375 voænji u pijanom stanju se otkrije i osudi (Miller.52 Danas se. pa do tehniåkih sredstava koja se ugraœuju u vozilo. kao i u sluåaju ako je ovaj test pozitivan. delimiåno. Accident Analysis and Prevention.57 52 Miller. Accident Analysis and Prevention. No 2. T.. deca. zakonskih ograniåenja. elektronska prismotra i sl. i Eriksson A. razvijenim zemljama oko jedne treñine poginulih peãaka bili su pijani.55 Meœu poginulim pijanim peãacima posebno se istiåu mlaœi muãkarci. stara lica i peãaci u zonama stajaliãta javnog prevoza. M. Francuskoj i dr.. sluåajnih i dobro uoåljivih kontrola (highly visible. sporom i paæljivom voænjom.8 promila) rezultira nezgodom.56 Svaki åetvrti poginuli peãak-muãkarac u Ãvedskoj bio je pod uticajem alkohola. postoje primeri vrlo iskusnih vozaåa koji su åesto vozili pijani. Y. 19. 29. Najåeãñe se ove nezgode deãavaju u dane vikenda (preko 65%) i noñu.. random breath testing activity). Meœutim. ako je vozilo neispravno itd. 55 Fontaine. 1997. i Blewden M. 56 Ostrom. a posebno kod peãaka. U N. sve åeãñe primenjuju razne mere kako bi se smanjio broj pijanih vozaåa u saobrañaju. u uslovima smanjene vidljivosti. Srednja koncentracija kod pijanih peãaka bila je 1. Najveñe smanjenje povratniãtva se postiæe. ako je pijan vozaå svestan rizika. i Blewden M. a nisu uåestvovali u nezgodama. 122 . 20 ili 21. åestih. da kompenzira negativan uticaj alkohola. Veliki broj ovih nezgoda se ne evidentira. 3. Troskovi nezgoda povezanih sa alkoholom: procena za Novi Zeland i mere koje se predla\u za meœunarodno koriscenje. i Erriksson A. New York. zaãtitne alkohol-brave se ugraœuju u vozila åiji vlasnici su uhvañeni u voænji pod uticajem alkohola. Naime.6 promila (g/l). 54 U Norveãkoj. AAP. Fatality Pedestrian and Alcohol. S druge strane. Alkohol je povezan sa drugim faktorima rizika i oni se obiåno multipliciraju. Smrtnost peãaka i alkohol. Posebno su ugroæeni pijani peãaci pedesetih godina. 34. a oko 67% ovih nezgoda su sletanja sa puta i druge nezgode sa jednim vozilom. No 6. Na primer. 2001 (783-791). on moæe obazrivim ponaãanjem. Ove mere idu od edukacije.. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 30 godina. rizici se mogu i viãestruko poveñati. zabrana upravljanja. alkohol poveñava i rizik kod drugih uåesnika u saobrañaju. No 4. AAP. ako se radi o mladom i neiskusnom vozaåu.54 vozaåi traktora i biciklisti su takoœe veoma riziåne grupe. Zelandu je procenjeno da svaka 90-ta voænja u pijanom stanju (preko 0. No 2. Ova pojava se zove kompenzacija rizika u saobrañaju. Vol.

ali su neãto manji. . a da vozaåi nisu svesni opasnosti.1. Sidney. bezvoljnost. optiåke iluzije. a manje za vozilo. Efekti vazduãnih jastuka su oko 20% na prednjim sediãtima.1.10. Pospanost. vozaåi i drugi putnici nedovljno koriste ove sisteme.1. nasloni za glavu i zaãtitne kacige za dvotoåkaãe.4. vazduãni jastuci. 4. 4. njegova usavrãenost i moguñnosti. sa obiljem stresnih situacija.59 U najrazvijenijim dræa58 Za vozilo se moæe vezati postojanje sistema zaãtite. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dok se stavovi menjaju prvenstveno edukacijom. 1997. odræavanje i koriãñenje se moraju vezivati za åoveka. tromost. Ovo je posebno istraæivano kod vozaåa. smanjena koncentracija i usporenost (u opaæanju. san i “gubljenje filma” su kasni i veoma opasni znaci umora. Engineering handbook. padanje glave. Posebno je opasno nagomilavanje umora.58 Najznaåajniji sistemi zaãtite su: sigurnosni pojasevi. ponaãanje (pa i voænja pod uticajem) se menja unapreœivanjem znanja i stavova. Nekoriãñenje sistema zaãtite Da bi se poveñala pasivna bezbednost saobrañaja. produæava vreme reagovanja itd. ali u kombinaciji sa sigurnosnim pojasevima efekti rastu na preko 45% (Evans). Danas su najznaåajniji sistemi zaãtite tehniåki usavrãeni i predstavljaju standardnu opremu na vozilima. ãto stvara veoma opasne situacije. 123 4. To je mera politike bezbednosti saobrañaja u skoro svim dræavama sveta. Upravljanje vozilom je veoma naporan posao koji zahteva stalnu paænju i koncentraciju.9. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Umor Umor izaziva slabljenje fizioloãkih i psiholoãkih funkcija åoveka. slabi opaæanje i procene. a ne za vozilo. Zato danas ima smisla ovaj element viãe vezivati za åoveka. Meœutim. ali i doslednom kaznenom politikom.1.1. Mada se vozaåi posle duæe voænje prilagoœavaju na umor.10. odluåivanju. Efekti upotrebe sigurnosnih pojaseva su oko 40% na prednjim sediãtima (za oko 40% smanjuje broj poginulih prilikom sudara vozila). 59 Highway design and traffic safety. Razdraæljivost. projektovani su i stalno se usavrãavaju razliåiti sistemi zaãtite. Ali sama priprema. shvatanju. Na zadnjim sediãtima ovi efekti su nedovoljno istraæeni. reagovanju) su rani znaci umora koji veñ utiåu na rizik nastanka saobrañajne nezgode. ometa precizne i koordinirane pokrete. Upotreba sigurnosnih pojaseva Pravilna upotreba sigurnosnih pojaseva je jedna od najvaænijih mera u bezbednosti saobrañaja. Umor dovodi do åeãñih greãaka u voænji. kratke pauze ne eleminiãu posledice umora.

Effects Of Incentive Programs to Stimulate Safety Belt USE: 61 Attewell. Kanda. i Davidse: R. Zaãtita dece u vozilu Deca. a poveñane povrede vrata za 36% (ãto bi trebalo menjati boljom konstrukcijom lakãih kaciga). New York... Krsto Bezbednost saobrañaja vama (Nemaåka. Neke dræave imaju ograniåene zakone za noãenje zaãtitnih kaciga koji se odnose samo na neke motocikliste. U nekim zemljama SAD pri iznoãenju deteta iz porodiliãta neophodno je dokazati posedovanje testirane kolevke za prevoz deteta. definisanjem neupotrebe pojasa kao primarnog prekrãaja (zbog kojeg se moæe zaustaviti vozilo i kazniti prekrãioci). Ãvedska i dr.60 4. Imajuñi navedene i druge rezultate u vidu. mada u nekim zemljama postoje izuzeci za vozaåe mopeda. No 6. Upotreba sigurnosnih pojaseva moæe se poveñati u preciznom definisanju obaveze upotrebe pojasa u zakonu. A Meta-analysis. 29. R. pp 345 – 352.1. Ovaj uticaj je veñi.61 upotreba biciklistiåkih kaciga smanjuje smrtne povrede za 27%. neke zemlje uvode obavezno noãenje kaciga za bicikliste. pri voænji dece zahtevaju posebne sisteme za zadræavanje dece u vozilu (kolevka. su veoma ugroæena na prednjim sediãtima.10. I ostale zemlje ãirom sveta su uåinile isto. a mogu ih i povrediti.). Ãvedska. & Fadden M. posebna deåija sediãta.Lipovac. Velika Britanija. Bijleveld F.. Istraæivanja pokazuju da podstrekivaçe i nagraœivaçe pozitivno utiåu na stopu upotrebe sigurnosnog pojasa. Pri tome su smanjene povreda glave za 40%. Australija. podmetaåi i sl. Vol. Australija.1. smanjivanjem izuzetaka. 29. Vol. verovatnoña da se dobije nagrada i vrednost nagrade nisu uticali na kratkoroåne efekte. Sigurnosni pojasevi ne mogu uspeãno zadræavati decu pri sudaru. Trajanje intervencije. Finska. 4 4.) procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva na prednjim sediãtima premaãuje 90%.2. New York. Konaåno. Zato je najveñi broj dræava zabranio da ova kategorija putnika sedi napred. a meta – analysis. Cilj ovih sistema je da ãto uspeãnije zadræe de60 Hagenzieker. 759 – 777. Bicycle helmet efficacy. Accident Analysis and Prevention. No 4. Glase K.). Kanada itd. Kacige za motocikliste i bicikliste Na osnovu istraæivanja u nekoliko zemalja. Do danas je uåinjen i veliki napredak u upotrebi sigurnosnih pojaseva i na zadnjim sediãtima. pp str. Zakoni u tim zemljama se uglavnom odnose na sve vozaåe-motocikliste. kampanjama u policiji i doslednom primenom u policijskim i drugim vozilima javnih sluæbi. 124 ..3. M. ãirokim kampanjama i dobro vidljivom i publikovanom policijskom prinudom. P. Zato neke dræave (SAD. 2001. u veñini evropskih zemalja zakoni za noãenje zaãtitnih kaciga stupili su na snagu 1970 – tih godina. obiåno na one koji su mlaœi od 18 godina. ako postoje dobri zakoni i ako se podstrekivanje vrãi odmah.10. a u zavisnosti od uzrasta deteta. 1997. Accident Analysis and Prevention.. a posebno ona mlaœa od 12 godina i niæa od 150 cm.

i dr. Parker. agresivno prañenje drugih vozila. 2002. T. 64 Miller. Vol. i ParkerD. i D. S druge strane. J. J. nepristojni gestovi. åak i u uslovima izgraœenih loãih stavova. a naroåito: toåak. . Puãenje i upotreba alkohola i droga u mlaœim uzrastima su pouzdan predviœajuñi faktor za buduñi veñi rizik od ozbiljnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda (Shope. 2001 (243-255).63 Agresivnost ljudi uveñava rizik od nezgode. ureœaji za koåenje. adolescenata i kod onih koji su u vozilu imali vatreno oruæje (Miller. vikanje. fiziåka agresivnost ljudi je direktno povezana sa agresivnoãñu u voænji (Lajunen. VOZILO KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Aktivnoj i pasivnoj bezbednosti vozila doprinose brojni elementi vozila. Accident Analysis and Prevention.11. 4.. a posebno kod vozaåa. ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA cu.2. izgradnja druãtvene odgovornosti i rana edukacija o liånoj odgovornosti u saobrañaju. New York. Road Rage in Arizona: armed and dangerous. Voÿnost plañaça se poveñava sa unapreœeçem svesti o znaåaju problema bezbednosti saobrañaja i jaåaçem svesti o moguñnosti da se upravÿa bezbednoãñu saobrañaja. 125 4. Naime. ali u nekim dræavama je vrlo visok. spreåavanje prolaza drugim vozilima. No 6.. bez dodatnih povreda. sediãta sa naslonima za glavu. potreba za uzbuœenjima i avanturama dobro predviœaju riskantnu voænju.4. Are aggressive people aggressive drivers? A study of the relationship between self – reported general aggressiveness. Ostali elementi faktora åovek Danas je dokazano da nacionalni dohodak i voÿnost plañaça odluåujuñe utiåu na bezbednost saobrañaja. driver anger and aggressive driving. Voÿnost plañaça se odnosi na spremnost pojedinca i zajednice da ulaæu u bezbednost saobrañaja. M. 63 Lajunen. ureœaji za upravljanje. 2001 (649-658). i dr. sigurnosni pojas. Adolescent antecedents of high – risk driving behavior into young adulthood: substance use and parental influences. 2002). i dr. Agresivni ljudi su agresivni vozaåi. T. ne mogu se bitno izmeniti samo obukom. AAP. No 2. Viãe efekata daje kombinacija primera koje daju odrasli. pp 807 – 814. No 5.1.62 Æelja za ispitivanjem nepoznatog. Stepen upotrebe ovih sistema je razliåit.64 Pogreãni stavovi i agresivno ponaãanje koji imaju korene u periodu pre obuke vozaåa. agresivno ponaãanje se moæe suzbijati doslednom primenom dobrih zakona i kazni.).. Agresivnost (psovanje. 2001). 62 Shope. Viãi standard pojedinca. AAP. ali i opãti standard (druãtva) pozitivno utiåu na sve faktore bezbednosti saobrañaja.2. i dr. drugi vidovi ometanja uåesnika u saobrañaju) je posebno prisutna kod muãkaraca. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. 34. M.

Masa vozila Masa vozila presudno utiåe na posledice saobrañajne nezgode.800/900)2. 2. 5. Neka su se sudarila vozila åije su mase m1=1. vetrobransko i ostala stakla na vozilu.56 kada se odreœuju rizici od smrti).800/900)3. stanje tehniåke ispravnosti vozila. 609-616..5 – 3. osnovni parametar koji odreœuje rizik od povreda je duæina vozila (Wood. Osnovni parametri pasivne bezbednosti vozila su masa i konstruktivne moguñnosti apsorpcije energije pri sudaru. karoserija.. (139-151). D. 65 Wood. Vozaå i putnici u manjem vozilu ñe imati rizik od smrti oko: R2/R1=(1. dizajn i ureœenost spoljaãnjosti vozila. masa vozila.2 =4. Safety and the car size effect: A Fundamental Explanation. Vol. Kod sudara dva vozila vozaå i putnici u lakãem vozilu imaju veñi rizik od povreda i smrti.2 – 2.6 =6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu. No. m1 i m2 mase ovih vozila. kompaktnost i obezbeœenost putniåkog prostora. dizajn i ureœenost unutraãnjosti vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja vazduãni jastuci.⋅ k R1 m2 4 gde su R1 i R2 rizici povreœivanja ili smrti lica u prvom i drugom vozilu. branik.Lipovac.2. 1997). No. New York. Accident Analysis and Prevention.1. ostala oprema vozila (ABS.6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu. a k – koeficijent koji se odreœuje empirijski (k=2. Rizik od teæih povreda ñe biti oko: R2/R1=(1. Vol.800/900)2. Accident Analysis and Prevention. 66 Evans. str.= -----. 126 . konstrukcija vozila. D.65 4. 1997. 29. P. Driver Injury and Fatality Risk In Two-car Crashes Versus Mass Ratio Inferred Using Newtonian Mechanics. ARS i dr.. Evans (1994) je utvrdio da rizici od smrti direktno zavise od odnosa masa vozila:66 R2 m1 ----. L.5 =11. Njihov rizik od povreda ñe biti oko: R2/R1=(1. New York. Kod sudara vozila sliåne mase.3 puta veñi nego vozaå i putnici u veñem vozilu. Primer 3. duæina vozila. 26. rezervoar za gorivo itd.). 1997. brave na vratima.800 kg i m2=900 kg i neka su njihove sudarne brzine bile jednake.6 kada se odreœuju rizici povreda i k=3.

Sudar vozila se po pravilu odvija u vremenu od oko 100 ms. åak i pri snaænim sudarima. – 60 ms glava i gornji deo tela putnika uranja u vazduãne jastuke. Cilj klasiånog sistema za koåenje je da spreåi okretanje toåka. ako tokovi naiœu na razliåite podloge (desni toåkovi idu prljavim ili mokrim kolovozom. S druge strane.4. bez obzira na okretanje toåka upravljaåa). – nasloni za glavu. – 5 – 10 ms poåetak pomeranja poloæaja tela putnika usled inercije masa. ãto stvara efekat priguãivanja (pretvaranje energije).3. Da bi se omo127 4. Aktiviranje vazduãnog jastuka za suvozaåa sledi oko 10 ms kasnije. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. Ova vrednost odgovara npr.2. – 110-150 ms gornji deo tela putnika se vraña u prethodni poloæaj. Da bi se ovo postiglo nasloni bi trebalo da budu u visini glave. onda ñe se realizovati razliåite sile koåeça na levim i desnim toåkovima (åak i ako su koånice ispravne). pre svega pomoñu harmoniånog delovanja i graniånika zatezanja. trajanju jednog jedinog treptaja oka. Duæa vozila i vozila sa boÿom konstrukcijom ãtite vozaåe i putnike od povreda. – 100 ms vozilo se zaustavlja. kako bi se ublaæilo dejstvo sila koje sigurnosni pojasevi viãe ne mogu optimalno da pokriju i da bi se smanjio broj povreda prouzrokovanih sigurnosnim pojasom. Kada blokiraju upravljaåki toåkovi nije moguñe upravljati vozilom (vozilo ñe nastaviti da se kreñe pravo. Vazduãni jastuci i ureœaji za zatezanje pojasa predstavljaju dalji korak u razvoju. a levi suvim i åistim). poãto kod boånih kolizija postoji veoma kratka zona deformacije.2.2. Ovo poveñava rizik od zanoãenja vozila i gubljenja stabilnosti pri koåenju. – 40 – 50 ms vazduãni jastuk se otvara do svoje pune zapremine.2. Aktiviranje vazduãnog jastuka odvija se u sledeñim vremenskim intervalima: – 0 ms sudar. Kao ãto su pokazala brojna ispitivaça i analize saobrañajnih nezgoda sigurnosni pojas moæe da ãtiti samo do promene brzine od oko 25 km/h. – ABS (Anti blokirajuñi sistem). Oprema vozila Najznaåajnija oprema vozila su: – sigurnosni pojasevi. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Savremena vozila se konstruiãu tako da se ãto bezbednije apsorbuje velika koliåina energije pri sudaru. Boåni vazduãni jastuci se za samo 10 ms od poåetka kolizije potpuno otvaraju. vazduãni jastuk je potpuno ispraænjen. Nasloni za glavu imaju zadatak da spreåe nekontrolisano kretaçe glave unazad i prelom vratnih prãÿenova. da blokira toåak. 4. ãto åvrãñe priåvrãñeni za sediãte i ãto bliæe glavi. gas kojim je napunjen vazduãni jastuk izlazi kroz otvore. – vazduãni jastuci. Konstrukcija vozila .

D. Jedno istraæivanje (Farmer. ABS u redovnim sluåajevima obezbeœuje i neãto veña usporenja. a posebno ako je vozaå pod uticajem alkohola (Harless. poveñanje broja saobrañajnih nezgoda sa jednim vozilom moæe biti uslovljeno i promenom ponaãanja vozaåa (tj. Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja (NHTSA) je pokrenula opseæna istraæivanja kako bi se bolje sagledali uticaji ABS na bezbednost saobrañaja. sprovodi ekstremne pokrete upravljaåa tokom paniåne situacije. Ovako se sistem odræava na granici proklizavanja. 70 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. pokuãavajuñi da izbegne saobrañajne nezgode u koje je ukljuåen veñi broj vozila. 2002). Boljom obukom i prilagoœavanjem vozaåa na ABS otklanjaju se negativni uticaji (Farmer. 128 .69 S druge strane. 34.Lipovac.). u poreœenju sa istim vozilima bez ABS. preko senzora na toåku. umesto da radi na kontrolisanju pokreta vozila. 1997. 69 Harless. Fatal Crashes of Passinger Vehicles Before and After Adding Antilock Braking System. Accident Analysis and Prevention. po pravilu. Ovi sistemi. kompenzacija rizika) usled shvatanja i oslanjanja na koristi koje obezbeœuje ABS sistem (potcenjuje rizik velike brzine. New York. Moguñe je da vozaå. jer.: The Antilock System Anomaly: A Drinking Driver Problem.67 Nema dovoljno istraæivanja koja bi objasnila uticaj ABS na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. na vlaænim podlogama i u krivinama. Neadekvatno upravljanje vozilom sa ABS ograniåava se na pijane vozaåe i vozaåe koji nemaju iskustva niti obuku u upravljanju ovim vozilima. vozila sa ABS reœe uåestvuju u nezgodama u kojima ginu drugi (vozaåi i putnici iz drugog vozila. S druge strane. potcenjuje krivine. Ovo moæe rezultirati time da vozaå. C. Ovo se moæe tumaåiti tehniåkim prednostima ABS. New York.. pp 745 – 757. dovodi i do poveñavanja intenziteta usporenja. pp 333 – 341. NHTSA. uvedeni su razliåiti sistemi koji spreåavaju blokiranje toåka pri koåenju (ABS – Anti blokirajuñi sistem). na primer. 2002. obezbedili da se i dalje okreñe. Vol. & Hoffer. Accident Analysis and Prevention. 2000. izaziva saobrañajnu nezgodu koja ukljuåuje samo njegovo vozilo. peãaci. C. ali i neprilagoœenoãñu vozaåa i uticajima ABS na ponaãanje i subjektivni oseñaj sigurnosti. Vol. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 guñilo upravljanje vozilom koje forsirano koåi i spreåilo njegovo zanoãenje. “sleti” s puta. Na veñini ostalih podloga ABS je skratio put koåenja od 10 do 30%. 29. 2001). No 3. biciklisti). a poveñavaju pozitivni. No 6. P. Istraæivanje koje je organizovala NHTSA pokazala su da je put koåenja vozila sa ABS na ãljunkovitoj podlozi bio åak za 27% veñi nego kod vozila bez ABS. Ovo skrañenje je bilo veñe kada je vozilo bilo optereñeno. precenjuje moguñnosti upravÿaça zbog oslaçaça na ABS i sl. ãto. tj. 1997) je pokazalo da vozila sa ABS åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama u kojima ginu vozaå i putnici u tim vozilima68 (posebno u nezgodama sa jednim vozilom). veñ da omoguñi upravljanje i smanji zanoãenje pri forsiranom koåenju. i dr.70 67 A Comprehensive Light Vehicle Antilock Brake System Test Track Performance Evaluation. NHTSA. odreœuju trenutak kada prestane okretanje toåka (trenutak blokiranja) i automatski koriguju (smanjuju) silu koåenja kako bi deblokirali toåak. 68 Farmer. 2001. i dr. G. ABS nije uveden u upotrebu radi poveñavanja usporenja.

Hiltona. i Johnson-a Tipovi saobrañajne nezgode Sve saobrañajne nezgode Smrtonosne saobrañajne nezgode Sudari u kojima uåestvuje viãe vozila Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –18* –42* Obaranje peãake Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –10 –30* Nezgode u kojima uåestvuje samo jedno vozilo Prevrtanja Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Prednji udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Boåni udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –13 +2 +8 +7 +8 –17 +16 +40 +51 –14 –12 –11 –16 +63 +61 +69 +10 –38* +5 –40* 71 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Prema istraæivanjima Hertz-a.8. 2000. godine o uticajima ABS na bezbednost u vezi s automobilima71 .Nalazi studija iz 1998.4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Tabela 4. NHTSA. 129 4.2.

35 1. strukturi i uåestalosti konflikata u saobrañaju itd. Tabela 4.16 0.31 0.93 0.1. 1991) (Marburger i Stockner.07 1. PUT KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 4.57 Prosek za sve puteve 1.3. – ostali otvoreni (ruralne) putevi i – gradske ulice. Na osnovu istraæivanja u najrazvijenim zemljama odreœeni su rizici uåeãña u nezgodama na razliåitim putevima.9.18 0.00.00 1. 1991) (Elvik. strukturi uåesnika u saobrañaju.63 0.80 Gradske ulice 1.32 1.44 0.Vrsta puta Sa glediãta bezbednosti saobrañaja.95 0. Relativni rizik nezgoda na razliåitim putevima72 Zemlja Danska Norveãka Ãvedska Nemaåka Velika Britanija SAD PROSEK 72 Snrovoånik IZVOR: Brzi putevi istraæivaåi.9.00 1. putevi se mogu klasifikovati u tri kategorije: – brzi putevi (autoputeve i puteve rezervisane za saobrañaj motornih vozila).74 0.00 1.66 1. Institut ekonomiki transporta. 130 . Ako je proseåan rizik 1. 1996. 4 Navedene tri kategorije puteva se razlikuju po reæimu saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja + Pokazuje porast odreœenog tipa saobrañajnih nezgoda za vozila opremljena sa ABS – Pokazuje smanjenje odreœenog tipa saobrañajne nezgode za vozila opremljena sa ABS 4.38 2. Oslo-Kopenhagen. 1989) (US Department of Transportation.Lipovac.31 0. P.3. 1989) (UK Department of Transport.18 0.26 Ruralni putevi 0.57 0.96 0. 1989) 0.00 1.63 1. tehniåko-tehnoloãkim karakteristikama.00 no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. onda su relativni rizici nastanka saobrañajnih nezgoda na pojedinim putevima dati u tabeli 4. brzini kretanja. 1991) (Elvik. godina (Elvik. Obzor meropriytië po bezopasnosti doroænogo dviæeniy.00 1.00 1.

2. ãto dolazi do izraæaja i posle ovih deonica. jer svaka raskrsnica predstavlja veñi broj konflikata i opasnih situacija koji se mogu realizovati u nezgodu. U krivinama sa radijusom od 400 m rizik od nezgode je dva puta veñi nego na pravoj deonici. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. autoputevi su najbezbedniji putevi. K. nego na sliånim raskrsnicama sa tri prilaza.3. raskrsnice zamaraju vozaåe.73 Meœutim. nestrpljivosti i agresivnosti. a na krivinama sa 100 – 200 m. 4.74 4. Negativan uticaj nagiba i oãtrih radijusa utiåe na bezbednost saobrañaja i na ostalim (pravim i ravnim) deonicama. . 73 Isto. Posle duæeg perioda sa loãom podlogom. na rizik nezgode joã znaåajnije utiåu promene radijusa krivina i nagiba kolovoza. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dakle.4. Najviãe nezgoda se dogaœa u vreme prvih kiãa posle duæeg suvog perioda. Trasa puta Trasa puta veoma utiåe na bezbednost saobrañaja. u odnosu na puteve sa ujednaåenim uslovima voænje. Neki tipovi nezgoda (npr.3. Na ostalim otvorenim putevima za meãoviti saobrañaj (ruralni putevi) rizik nezgode je tri. doprinose napetosti. str. Nezgode se koncentriãu na deonicama sa znatno oãtrijim krivinama u odnosu na prethodni pravac ili blagu krivinu. Rizik nezgode je veñi u raskrsnicma sa viãe prilaza. ovaj rizik je 4 do 8 puta veñi.3. S druge strane. 1993. Ako se na putu smenjuju duge prave deonice i deonice sa oãtrim krivinama ili se smenjuju ravne deonice sa strmim deonicama proseåan broj nezgoda raste. 131 4. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) Broj nezgoda raste sa porastom broja raskrsnica po kilometru puta. kao i na deonicama sa usponom posle duæih ravnih deonica. nepovoljni radijusi i nagibi dodatno zamaraju vozaåe. Prilog modelovanju procesa bezbednog preticanja (doktorska disertacija).4. stvaraju uslove za agresivnost i druge negativne pojave koje poveñavaju rizik nezgode i izmeœu raskrsnica. a posebno promene radijusi krivina i nagibi.3. nezgode pri preticanju) se koncentriãu na pravcima posle serije oãtrih krivina i na ravnim deonicama posle duæih uspona.3. Brude (1986) je utvrdio da je rizik nezgode na raskrsnicama sa åetiri prilaza dva puta veñi. Ovo je logiåno. a na gradskim ulicama ãest puta veñi. 74 Lipovac.. Posebno su opasne promena staçe kolovoza. 21. Naime. sa intenzivnijim saobrañajem (a posebno sa viãe vozila iz sporednih puteva) i veñim brzinama ispred raskrsnica. Beograd. Saobrañajni fakultet. Stanje kolovoza Na mokrom i prÿavom kolovozu oteæano je upravÿaçe i koåeçe vozila.

Transport DG – 106.). Pariz. Fourth framework pro- gramme road transport. Najznaåajnije 75 OECD: 4 Road Safety Principles and Models: Review of Descriptive. ali pozitivno na pasivnu bezbednost (smanjuju se posledice nezgoda). Svaka åetvrta nezgoda u Ãvedskoj predstavlja udar u prepreku. pa je i teæina ovih nezgoda maça. Predictive. Zato se u zimskim mesecima dogaœa maçi broj nezgoda. New York. I. Vol. vegetacija i sl.76 Ovako se vozaåi primoravaju da smanje brzine u opasnim zonama. analiziraju i postavljanje prepreka koje smanjuju preglednost. niti na vozilo. Accident Analysis and Prevention. Tako se poveñava teæina saobrañajnih nezgoda. Posebno su bila izraæena smanjenja udara odpozadi i sletanja sa puta. 2002. ovako se smanjuje broj nezgoda sa najteæim posledicama. Effects of Rural Geometry and Traffic Volumes on Rural Roadway Accident Rates. Krsto Bezbednost saobrañaja vozaåi prilagoœavaju svoje ponaãaçe i rizik nezgode opada.) koji utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. Izgradnja prepreka koje smanjuju preglednost. kao mera za smanjivanje brzina na raskrsnicama i drugim opasnim mestima. Geometrijski dizajn puta i stanje povrãina za peãake (bankina. U Nemaåkoj oko 43% smrtonosnih nezgoda sa uåeãñem jednog vozila (sletanje sa puta) dogaœa se pri udaru vozila u drvo. No. 76 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads. ove prepreke mogu negativno uticati na aktivnu bezbednost saobrañaja (raste ukupan broj nezgoda).84). åvrsti objekti. 34. Final Report. December 1998. Risk and Accident Consequence Models. 4. zidani objekti i sl.. 3. Ogden (1997). Naime.Lipovac. Prepreke pored puta Pored puta se åesto nalaze razliåite prepreke (stablo drveta. vozila åesto udaraju u ove prepreke. K. 78 Karlaftis. New York. prepreke mogu imati i pozitivan uticaj na teæinu nezgoda.78 Izgraœenost i odræavaçe trotoara najviãe utiåu na rizik stradaça u naseÿima. danas se.3. The 132 . Ove elemente pripisujemo okolini.77 je pokazao da asfaltiranje bankina pored otvorenih puteva. pri silasku sa puta. prepreke utiåu i na pasivnu bezbednost saobrañaja.) najviãe utiåu na rizik od saobrañajne nezgode na otvorenim putevima. Ako se radi o åvrstim preprekama (stabla drveta. ako su oåekivane dobiti veñe od ãteta. a 50% ovih udara su udari u drvo pored puta. pp 357 – 365. ove prepreke mogu doprineti nastanku nezgode. vozaåi voze sporije. pa tako mogu poveñati rizik nastanka nezgode. Izgradnja prepreka ima smisla. mora biti veoma detaljno i struåno analizirana. Vol. S druge strane. M.75 Meœutim. Transport research. 77 Ogden.5. No 3. & Golias. Ako ometaju preglednost. Effects of Paved Shoulders on Accident on Rural Highways. Na bezbednost saobrañaja utiåu brojni elementi koji se ne odnose na åoveka. niti na put. Mada ovo moæe poveñati broj lakãih nezgoda. 1997 (str. Åeste prepreke zamaraju vozaåe i skreñu im paænju.. bermi i sl. 29. P. Accident Analysis and Prevention. Dakle. pp 353-362. 1997. S druge strane. betonski i drugi stubovi. smanjuje broj nezgoda i do 41%. stubovi.

79 S druge strane. No 3. dræavno ureœeçe. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãanje kod mlaœih i odras- lih: korisñenje supstanci i roditeljski uticaji. i sl. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.8 km/h. Increased Police Enforcement: Effects on Speed. metroloãke prilike. doslednost kaæçavaça. i dr. New York. Vol.. Vol. Posebno opada rizik od nezgoda sa povreœenim i poginulim. organizacija i kvalitet rada institucija bezbednosti saobrañaja.4.80 POLICIJA–Uticaj neposredne kontrole na smanjivanje brzine U Norveãkoj je uoåeno da je redovna 9-toåasovna kontrola u toku 6 nedelja dovela do smanjenja proseåne brzine voænje za 0. Accident Analysis and Prevention. 81 Truls. New York.. 2001. staçe zdravstvene zaãtite. Skandinavska istraæivanja (Frdstroem i Bjornskau. DECA I RODITELJI Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe saobrañajnih prekrãaja imaju 38% veñu verovatnoñu da naåine prekrãaj. S. No 3.9 do 4.81 Neposredna kontrola brzo deluje. No 5. kiãa ili sneg) raste rizik od nezgode. koordinacija i kooperacija svih subjekata bezbednosti saobrañaja.4. . a posebno nezgoda sa nastradalim. J.). 1989) su pokazala da neoåekivane sneæne padavine. nego ostali. saobrañajni i dr. Ferguson. zakoni i drugi propisi. itd. 29. porodica. 79 Shope. 1997. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uticaje na bezbednost saobrañaja imaju: standard (pojedinca i druãtva). Negativni uticaji roditelja: Blagi stavovi prema konzumiraçu alkohola mladih. slab nadzor. i dr. 649–658. urbanistiåko planiraçe prostora. AAP. 80 133 4. pp 373 – 385. i dr. Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe nezgoda imaju 22% veñu verovatnoñu da doæive bar jednu nezgodu. OKOLINA KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NEPOVOLJNI VREMENSKI USLOVI U vreme padavina (grad. rad policije i sudstva. Uåesnici u saobrañaju se privikavaju na loãe vremenske uslove i ovaj negativan uticaj slabi. 29. a posebno na rizik nezgoda mladih i neiskusnih vozaåa.4. J.. te da su efekti trajali najviãe 8 nedelja. K. Accident Analysis and Prevention. pp 229 – 234. poveñavaju rizik od uåeãña u ozbiljnim saobrañajnim prekrãajima i nezgodama (Shope. stavovi o bezbednosti saobrañaja. Odnos roditeljskih vozaåkih dosijea sa vozaåkim dosijeima njihove dece. V. Naãa istraæivanja (Lipovac. ali su efekti ograniåeni u vremenu i prostoru. 1993) su potvrdila ove stavove i pokazala da pojava grada najviãe utiåe na rizik nezgode. deca roditeÿa koji su åeãñe åinili prekraãje i sama åesto åine prekrãaje i åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama. sistem obrazovaça i vaspitaça. 2001. str. prvi jesenji sneg i padavine posle duæih perioda bez padavina znaåajno poveñavaju rizik nezgoda. uslovi.

& Langley J.. 4 82 Abdalla. Vol. pp 649 – 654. Krsto Bezbednost saobrañaja STANDARD-pojedinca U V. 2002. 2002. No 5. Suprotno tome. No 3.... New York. 34. 134 . kod Amerikanaca afriåkog porekla). imaju veñe efekte na smanjivanje broja prekoraåenja brzine. No 5. Vol. 34. Vol. i dr. tako i na svim putevima (globalno).. pp 773 – 777. poveñanje prihoda. a posebno noñu (Vollrath. 2002). povezano je sa kratkoroånim smanjivanjem rizika.Williams & Farmer C.Vivoda & Fordyce T.. M. i dr. 85 Keal. M. onda je moguñe naplatiti kaznu i za nekoriãñenje pojasa. ako je saputnik mlaœa osoba. J.82 Meœutim. 2002. & Frith W. M.. Britaniji je utvrœeno da je stopa poginulih u saobrañajnim nezgodama mnogo veña meœu stanovnicima siromaãnih oblasati. tinejdæer.. 2001. 88 Eby.84 i 2002). L. New York. pp 673 – 687. ako se vozilo zaustavi zbog drugog prekrãaja. 34. kod mladih vozaåa. pp 815 – 823. pp 523 – 529. S druge strane.83 SKRIVENE KAMERE Skrivene kamere koje prati odgovarajuñi publicitet (kampanje).. New York. 34. The Effects of Standard Enforcement on Michigan Safety Belt Use. New York. rizik od nezgode raste. 2001.85 Ova smanjenja su znaåajna kako na konkretnoj deonici (lokalno). 34. I. ali izaziva poveñavanje dugoroåno poveñanje izloæenosti (motorizacije i mobilnosti).P. Relativna efikasnost programa skrivenih kamera. Langley. P. Accident Analysis and Prevention. New York.. nego u bogatim oblastima. primarni zakoni dozvoljavaju policiji da zaustavi vozaåe zbog nekoriãñenja pojasa i da naplate kaznu. skrivene kamere dovode do åetvorostrukog poveñanja realizovanih kazni. No 4. Meœutim. nasuprot vidljivih kamera za smanjivanje brzine. Accident Analysis and Prevention. 83 Scufham. 86 Prema sekundarnim zakonima nekoriãñenje sigurnosnog pojasa je prekrãaj za koji se vozilo ne moæe zaustaviti.87 Prelazak na primarne zakone (Eby. Vol. putnici i Afroamerikanci). Accident Analysis and Prevention. Accident Analysis and Prevention. 29. Povey & Frith W. a posebno ako ova osoba nema vozaåku dozvolu. u odreœanom opsegu. T. L.. & J. 2002)88 viãe je uticao na one grupe koje su manje koristile pojaseve (mladi vozaåi. 89 Vollrath.Lipovac. broja nezgoda i broja poginulih u odnosu na vidljive kamere (Keal. Seat belt use among african americans. L. Povey. 1997. No 6. 2002). Meilinger & Kriger P. P. Vol. No 5. No 6. New York. M. 2002. Further results from a trial comparing a hidden speed camera programme with visible camera operation. pa moæe negativno da utiåe na rizik nezgode (Scuffham. i dr. M. A.Povey & Frith W..86 a posebno kod nekih rasa/etniåkih grupa (npr. Accident Analysis and Prevention. u poreœenju sa sekundarnim zakonima. D. pp 583 – 593. muãkarci. 29. PRISUSTVO SAPUTNIKA Prisustvo saputnika smanjuje rizik od nezgode. ZAKON I RASNA PRIPADNOST Primena primarnih zakona o pojasevima poveñava upotrebu sigurnosnih pojaseva. hispanics and whites. A Model of Traffic Crashes in New Zealand. An Investigation Into the Relationships Between Area Social Characteristics and Road Accident Casualties. 2002. New York. Accident Analysis and Prevention. pp 277 – 2284. How the Presence of Passengers Influences the Risk of Collision With Another Vehicle. Vol. Accident Analysis and Prevention. Vol. D.. 87 Wels. J. 84 Keall.89 Meœutim.

European Transport Safety Council. 135 4. Lajunen. Council Directive 96/439/EEC ( proposal)... Vol.. jul 1996. 1999. Saobrañajne nezgode u preticanju. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. godine. An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. Wood. AAP. D. godine. Project funded by the European Commission under the Transport RTD Programme of the 4th framework programme. April 1999. maja 1971. jul 1991. No 2. februar 1996. septembar 1996. The ”Escape” Project. Kontrola i regulisanje saobrañaja. RTD programme of the 4th framework programme. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Accident Analysis and Prevention. June 2000. Michel A. juna 1976. P. Shope.2235. (139-151). Jolis.. Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila od 03. i dr. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Literatura . 2000. Deliverable 5. 19. 29. France-selection. 1999. J. Safety and the Car Size Effect: A Fundamental Explanation. Vol.. & Donne X. 2001. godine i Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola (APC) od 01.Literatura Ahmed. decembar 1994. Contract No RO-97-sc. pp 541 – 551. No 4. NHTSA. 2. 1999. aprila 1975. Evropski sporazum o dopuni Konvencije o saobrañaju na putevima od 01. Beograd. & Andersson R.. Direktive Evropske unije: Council Directive 91/439/EEC. Differences in Case-specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. 34. 29. 2002. Lipovac. (243-255). T. 10. 1997. Da li su agresivni ljudi agresivni vozaåi? AAP. Project funded by European Commission under the transport. GADGET. Police Enfocement Strategy to Reduce Traffic Casualties In Europe. (649-658). Council Directive 96/427/EC. Manuel de Premiers Secours Routiers.. Pariz. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko rizicno ponaãanje kod mlaœih i odraslih: koriãñenje supstanci i roditeljski uticaji. No 5. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 2001. New York. Council Directive 94/72/EEC. Accident Analysis and Prevention. 1997. K. Legal Measures and Enforcement. i Parker D. Miletiñ. 5.. Fusilier R. N. No. B. Beograd.. Council Directive 96/C110/05 (proposal).3047. 21. Contract Nº: RO-98-RS.

97/C 69/02. decembar 1996. 7. Commission Directive 2000/56/EC. Krsto Bezbednost saobrañaja Council Directive 96/47/EC. 14. Council Directive 97/26/EC. P. jul 1996. septembar 2000. Common Position No 9/97 . Council Directive 97/C 31/04 (proposal). Council Directive 97/26/CE.novembar 1996. 2. jun 1997. 6.Lipovac. 20. 23. 4 136 . jun 1997.

5. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji . PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja 5.1. Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja 5. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju 5.2.3.4. Kljuåne oblasti primene zakona 5.5.

Danas se procenjuje da u promeni ponaãanja leæi najveñi potencijal uticaja na bezbednost saobrañaja (20 do 40% u EU). Propisi imaju veoma vaænu ulogu u promeni ponaãanja. Da bi se ovaj potencijal realizovao, neophodno je: da se donese dobar zakon i drugi propisi, da ljudi poãtuju propise i da budu kaænjeni oni koji ih ne poãtuju. Primena zakona ima razliåite kratkoroåne i dugoroåne ciljeve koji se realizuju u tri faze: 1. faza: PROMENA PONAÃANJA ZBOG POLICIJE To su trenutni efekti na terenu – na mestu i u vreme kontrole saobrañaja. Na primer, vozaåi ñe poãtovati crveno svetlo na semaforu (ili smanjivati brzinu) na datoj lokaciji u vreme kada shvate da postoji policijska kontrola. 2. faza: PROMENA STAVOVA To su kratkoroåni memorijski efekti koji se odnose na isto mesto ili na isti prekrãaj, a traju i posle policijske kontrole. Na primer, posle dugotrajne kontrole prolaska na crveno svetlo (ili kontrole brzine) na odreœenom mestu, vozaåi ñe poãtovati svetlosne signale (ili smanjivati brzinu) na tom mestu i u vreme kada nema policijske kontrole. Ovome posebno moæe da doprinese automatska kontrole saobrañaja. 3. faza: PROMENA MORALNIH – SOCIJALNIH NORMI To su dugoroåni efekti struåno projektovanih kampanja i dosledne primene zakona, a oslanjaju se na shvatanje opasnosti od pojednih saobrañajnih prekrãaja. Na primer, posle viãegodiãnje (ili viãedecenijske) dosledne primene zakona u vezi prolaska na crveno (ili kontrole brzine) i sveobuhvatnih kampanja koje struåno objaãnjavaju smisao prinude, veñina vozaåa prihvata da je nemoralno prolaziti na crveno ili drastiåno prekoraåivati brzinu. Tako se smanjuje broj onih koji åine taj prekrãaj na bilo kojem mestu i u bilo koje vreme. Sa druge strane, javnost se pridobija da pomogne i podræi policiju u otkrivanju i rasvetljavanju ovih prekrãaja. U Evropi je u toku proces usaglaãavanja propisa u bezbednosti saobrañaja. Posebno se prate i usaglaãavaju: – usvajanje zakona, – poãtovanje zakona (naroåito policijska praksa) i – efikasnost sudova. 139

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

5.1. PRIMENA ZAKONA I PROMENA PONAÃANJA U SAOBRAÑAJU

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Pri usvajanju novih zakona i pri izmeni postojeñih od dræava se oåekuje da propisima podræe minimum usaglaãenih struånih stavova. U tom smislu, postoji veliki broj preporuka Ujedinjenih Nacija, Rezolucija i drugih dokumenata KEMT, Direktiva EU, dokumenata OECD itd. Postoje brojne meœunarodne organizacije, komisije i druga tela koji neprekidno prate ovaj proces i pomaæu vladama i dr. institucijama u kreiranju nacionalnih propisa. Proces usaglaãavanja se ne zavrãava prañenjem usvajanja zakona i drugih propisa. Danas se sve otvorenije izuåava i preporuåuje usaglaãavanje policijske prakse. Oåekuje se da se ãirom Evrope, a posebno u EU ostvari ujednaåen nivo poãtovanja zakona u oblasti bezbednosti saobrañaja. U tom smislu je usvojena Evropska strategija policijske prinude, a u reformama policijskih organizacija uåestvuju meœunarodni eksperti.

5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja
Osnovni cilj primene propisa u saobrañaju je omoguñavanje neometanog odvijanja saobrañaja uz stalno smanjivanje rizika nastanka saobrañajnih nezgoda. Ma koliko ovi ciljevi bili razumni i opãteprihvañeni, teãko ih je ostvarivati u praksi. Naime, uåesnici u saobrañaju marginalizuju znaåaj rizika u saobrañaju. Verovatnoña saobrañajnih nezgoda je mala sa glediãta pojedinca koji treba da promeni svoje ponaãanje. On redovno precenjuje znaåaj svojih “odricanja” (smanjivanja brzine, poãtovanja svetala na semaforu, odricanja od alkohola, prelaska ulice na peãaåkom prelazu i sl.) u odnosu na “dobiti” u bezbednosti saobrañaja (statistiåko smanjivanje rizika nastanka nezgode). Rizik nastanka nezgode ne moæe bitno promeniti ponaãanje ljudi u saobrañaju. S obzirom na to da je rizik nezgode minoran za pojedinca, preostalo je da primenom zakona korigujemo njegovo ponaãanje u saobrañaju. Neophodno je da se poveña rizik zaustavljanja (Rzaust), odnosno kontrolisanja zaustavljenih uåesnika u saobrañaju (Rkont/zaust). Ako su ove kontrole struåne, to ñe uveñati i rizik otkrivanja saobrañajnih prekrãaja (Rotkr/kont). Poveñan rizik otkrivanja unapreœuje ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Kao rezultat ovakvog razmiãljanja, u svetu se sve viãe prihvata metod planiranih, sluåajnih kontrola vozaåa (npr. kontrole alkoholisanosti vozaåa i sl.) i vozila (npr. kontrola teretnih vozila). Meœutim, razni propusti u sankcionisanju omoguñavaju da jedan znatan broj prekrãilaca ne bude kaænjen za prekrãaje koje su uåinili. Ovo ñe zavisiti od zakonskih reãenja, od kvaliteta rada policije, sudova, ali i od mentaliteta, od druãtvenog okruæenja itd. Neophodno je stalno poveñavati rizik kaænjavanja prekrãilaca koji su otkriveni u prekrãaju (Rkaæ/otkr). Konaåno, rizik kaænjavanja (Rkaæ) se dobija kao proizvod rizika (verovatnoñe) zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja: Rkaæ = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr Na ponaãanje u saobrañaju utiåe i veliåina kazne za pojedine prekrãaje (Vk). Oåekivana kazna predstavlja srednju vrednost kazne (matematiåko oåekivanje 140

5

5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju

kazne) koju “plaña” uåesnik u saobrañaju za neki prekrãaj i dobija se kao proizvod rizika (verovatnoñe) kazne i vrednosti kazne: M(K) = Rkaæ · Vk M(K) = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr · Vk Ovako dobijena oåekivana vrednost kazne utiåe na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Ãto je veña oåekivana vrednost kazne veña je i verovatnoña da uåesnike u saobrañaju odvratimo od åinjenja pojedinih prekrãaja.

Sliåno se mogu analizirati i drugi prekrãaji, ali je znaåajno prihvatiti da svih pet elemenata utiåe na oåekivanu kaznu, a ova na promenu ponaãanja.

5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole
Opãti rizik kontrole predstavlja rizik da ñe bilo koji uåesnik u saobrañaju biti zaustavljen i kontrolisan. Moæe se izraåunavati kao broj zaustavljanja (kontrola) u odnosu na broj vozila, vozilo kilometara, vozaåa, peãaka i sl. Na primer, ako na nekom podruåju ima 2 miliona vozaåa, a godiãnje realizujemo 70.000 alkotestova, onda je opãti rizik kontrole na alkohol: ORkont-alk = 70.000/2.000.000 = 0,035 = 3,5%, odnosno oko 3,5 % vozaåa je alkotestirano u toku godine. Sa poveñavanjem broja kontrolisanih uåesnika u saobrañaju, poveñava se obim rada saobrañajne policije, ometa se saobrañaj, opada rejting policije i to javnost sve teæe prihvata. Opãti rizik ograniåava druãtvena zajednica, a na osnovu javne prihvatljivosti i saobrañajnih zahteva. Ciljani opãti rizik kontrole se moæe definisati i strategijom bezbednosti saobrañaja, odnosno strategijom policijske prinude u saobrañaju. Policija ne bi trebalo da premaãi ovako definisan opãti rizik zaustavljanja, jer, u protivnom, neñe imati podrãku javnosti. Specifiåan rizik kontrole je rizik (verovatnoña) da ñe poåinilac prekrãaja biti zaustavljen i kontrolisan. Specifiåan rizik kontrole se izraåunava kao od141

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Na primer, ako æelimo da smanjimo voænju pod uticajem alkohola, to se moæe postiñi poveñavanjem: – broja zaustavljenih vozila u saobrañaju (Rzaust), – broja alkotestiranih vozaåa meœu onima koje smo zaustavili (Rkont/zaust), – pouzdanosti alkotestiranja kvalitetom ureœaja, obukom i savesnoãñu policajaca (Rotkr/kont), – efikasnosti u procesu kaænjavanja, kako na licu mesta, u policijskoj organizaciji i u sudovima (Rkaæ/otkr) i – kazni za voænju u alkoholisanom stanju (Vk).

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

nos broja kontrolisanih i ukupnog broja prekrãilaca. Sliåno se moæe definisati i specifiåan rizik kaænjavanja (odnos broja kaænjenih i ukupnog broja pijanih vozaåa u saobrañaju). Na primer, ako je procenjen broj alkoholisanih vozaåa na nekom putu u vreme vikenda oko 500, broj zaustavljenih i kontrolisanih alkoholisanih vozaåa 80, a broj kaænjenih 60, onda je specifiåan rizik kontrole za ove prekrãioce, na tom putu, u vreme vikenda: SRkont-alk = 80/500 = 0,16 = 16 %, a specifiåan rizik kaænjavanja alkoholisanih vozaåa bio bi: SRkaæ-alk = 60/500 = 0,12 = 12 %, Dakle, oko 16% alkoholisanih vozaåa je kontrolisano, ali je samo 12% i kaænjeno za ovaj prekrãaj. Specifiåan rizik (posebno specifiåan rizik kaænjavanja) mnogo viãe utiåe na ponaãanje u saobrañaju, a nema druãtvenih ograniåenja za njegovo poveñavanje (moæe iñi i do 100%). Zato je znaåajno stalno poveñavati specifiåan rizik, ali tako da se ne prekoraåi opãti rizik. To se moæe postiñi samo vrlo struånim radom saobrañajne policije.

5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja
Krajem proãlog veka shvañena je razlika izmeœu objektivnog i subjektivnog rizika kontrole i kaænjavanja. Objektivni rizik se definiãe kao odnos (koliånik) broja kontrolisanih (kaænjenih) i broja uåesnika (opãti rizik) ili broja prekrãilaca (specifiåan rizik). Meœutim, ako uåesnici u saobrañaju nisu upoznati sa rizikom kontrole i kaænjavanja, oni neñe promeniti ponaãanje. Zato je neophodno ãto bolje informisati uåesnike u saobrañaju. Tako se poveñava njihov subjektivni rizik, tj. oseñaj da ñe biti zaustavljeni, kontrolisani, otkriveni u prekrãaju i kaænjeni. Pod subjektivnim rizikom podrazumevamo procenat onih uåesnika u saobrañaju koji misle da ñe biti zaustavljeni, odnosno kaænjeni u prekrãaju. Danas je opãte prihvañeno da samo subjektivni rizik menja ponaãanje u saobrañaju, a objektivni rizici samo sluæe da odræe i poveñaju subjektivne oseñaje rizika kaænjavanja. Subjektivni oseñaj rizika se moæe poveñavati poveñavanjem objektivnih rizika, dobro uoåljivom prinudom na putevima, metodama automatske kontrole (npr. kontrola brzine ili poãtovanja semafora), kampanjama u bezbednosti saobrañaja, informisanjem javnosti itd.

5

5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi
Sistem mera i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja treba da se kreñe u sledeñim okvirima: 142

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

U planiranju rada policije i u neposrednom radu trebalo bi teæiti da se poveñavaju subjektivni i specifiåan rizik, uz ograniåen opãti i objektivan rizik. To se moæe postiñi izborom metoda rada, planiranjem sluåajnih kontrola, automatskom kontrolom prekrãaja, kampanjama, dobro vidljivim i publikovanim radom policije i efikasnim sudstvom.

5.2. DONOÃENJE I PRIMENA PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Velika je uloga zakona u unapreœenju bezbednosti saobrañaja na putevima. Åesto se ova uloga pojednostavljuje i pod zakonom podrazumeva samo staranje o poãtovanju zakona, a nekad i samo policijska prinuda u neposrednoj kontroli saobrañaja (otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja). Meœutim, kada se pominje zakon1 (propisi), trebalo bi raspravljati o sledeñim vaænim poljima rada: 1) formiranje polaznih struånih stavova na kojima se temelje zakon i propisi u bezbednosti saobrañaja, 2) usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti, 3) oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise,
1 Lipovac,

K., Jovanoviñ, S. i Mladenoviñ, D., Proces donoãeça zakona ...

143

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

– smanjivati broj zaustavljanja i kontrola uåesnika koji nisu u prekrãaju (poãtovati ograniåen opãti rizik), – poveñati broj zaustavljanja i kontrole prekrãilaca (poveñati specifiåan rizik), – poveñati verovatnoñu otkrivanja prekrãaja pri kontroli prekrãioca (efikasnost i pouzdanost kontrole), – poveñati verovatnoñu da otkriveni prekrãioci budu kaænjeni, – poveñavati svest kod svih uåesnika u saobrañaju, a posebno kod prekrãioca da ñe prekrãaj biti otkriven i sankcionisan (poveñati subjektivan rizik), – predvideti kazne koje odgovaraju prekrãaju (ãtetama i riziku koji izaziva) i prekrãiocu, a koje ñe njega i druge uåesnike u saobrañaju odvrañati od åinjenja tog prekrãaja. Najvaæniji cilj sistema aktivnosti u saobrañaju mora biti poveñavanje subjektivnog rizika zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja. Tako se uveñava njihov subjektivni oseñaj za veliåinu kazne za prekrãaj i tako najviãe utiåe na promenu ponaãanja u saobrañaju. Meœutim, nije korektno “lagati” uåesnike u saobrañaju kako ñe za odreœeni prekrãaj platiti veñe kazne od zakonom predviœenih, jer se time ugroæava pravna sigurnost graœana i podstiåe korupcija u saobrañajnoj policiji. Ne mogu se postiñi dugotrajni efekti, ni ako se subjektivni rizik bitno razlikuje od objektivnog, a posebno ako je specifiåni objektivni rizik znatno manji od specifiånog subjektivnog rizika.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4) promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti, 5) donoãenje zakona i drugih propisa, 6) realizacija najãire kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti da prihvati i podræi odredbe zakona, 7) sprovoœenje zakona u praksi i 8) permanentno prañenje i unapreœivanje propisa. Mada se policija, prvenstveno, stara o poãtovanju zakona u saobrañaju, veoma je znaåajno da aktivno uåestvuje i u drugim poljima rada.

5.2.1. Formiranje struånih stavova
Formiranje struånih stavova na kojima ñe se temeljiti buduñi zakon i drugi propisi u bezbednosti saobrañaja je jedna od temeljnih aktivnosti od koje zavisi kvalitet i uspeãnost svih ostalih aktivnosti, a posebno uspeãnost primene zakona. Struåni stavovi se crpe iz nauånih dostignuña i praktiånih iskustava u svetu i u naãim uslovima. Naime, bezbednost saobrañaja je visoko standardizovana i normirana oblast u meœunarodnim razmerama. S druge strane, pogreãni struåni stavovi su se uvek plañali poveñanjem broja nezgoda i svih negativnih posledica. Kada se u bilo kom delu sveta pokaæe da su odreœeni stavovi prevaziœeni, vrlo brzo se menjaju u svim drugim nacionalnim zakonodavstvima. Na primer, prva upotreba sigurnosnih pojaseva beleæi se sedamdesetih godina. U narednih petnaestak godina veñina zemalja sveta je prihvatila ovo pravilo. Prve stepenovane vozaåke dozvole realizovane su u N. Zelandu 1987, a samo desetak godina kasnije ovaj sistem je zahvatio Englesku, Australiju, Kanadu i veñinu zemalja SAD. Kada su struånjaci u SAD utvrdili da ni veliki (USA size) vazduãni jastuci nisu dovoljno dobar sistem zaãtite, intenzivirali su kampanju poveñanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. Meœutim, procenjuje se da je oko 5.000 ljudi ginulo svake godine zbog neupotrebe sigurnosnih pojaseva. Kada su shvatili da dete na prednjem sediãtu moæe biti teãko povreœeno od vazduãnog jastuka, zabranili su da mlade i niske osobe sede napred, a proizvoœaåe obavezali da na svakom vozilu stave i upozorenje. Brojni eksperimenti i zablude (pogreãni struåni stavovi) su krvavo plañeni, a posebno u najrazvijenijim zemljama. Tako se uåilo i danas se uåi u bezbednosti saobrañaja. Danas je period prihvatanja novih znanja znatno krañi i za pojedine sisteme zaãtite i pravila saobrañaja kreñe se od 1 do 5 godina. Da bi se u zakon ugradili napredni struåni stavovi i savremena dostignuña, neophodno je da se stalno prate svetska iskustva, razvoj teorije i prakse. Ovome veoma doprinose meœunarodne organizacije. Danas se posebno istiåe doprinos OECD, UN, CEMT, PRI, Saveta Evrope, EU i dr. Naãa je zemlja mala i siromaãna da bi sama pravila znaåajne iskorake u teoriji i praksi bezbednosti saobrañaja. Utoliko je vaænije organizovano i kontinuirano pratiti svetska dostignuña i organizovati transfer znanja u oblasti bezbednosti saobrañaja. Tako se formira odreœena struåna elita u bezbednosti saobrañaja koja akumulira znanja i iskustva, proverava ih i promoviãe u naãim uslovima. Angaæovanje ove elite u svim fazama pri144

5

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

preme i prañenja sprovoœenja zakona je garancija kvaliteta zakonskih reãenja i stalnog razvoja bezbednosti saobrañaja u skladu sa svetskim dostignuñima.

5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti
Neophodno da se, u fazi formiranja struånih osnova za pripremu ili izmenu zakona, uspostave ãto åvrãñi kontakti sa najãirom struånom javnoãñu. Ovim se promoviãu i preispituju akumulirana struåna znanja i stavovi, kreiraju i koncentriãu nova saznanja, a posebno naãa iskustva u primeni zakona i sagledava spremnost za promene. Na nauåno-struånim skupovima se iznose i usaglaãavaju struåni stavovi i angaæuje ãira struåna javnost da promoviãe struåne stavove. Tako poåinje i priprema najãire javnosti da shvati, uvaæi i prihvati neophodnost promena propisa. Konaåno, sistematskim uobliåavanjem i organizovanom proverom struånih stavova vrãi se pritisak na politiåku javnost da podræi nova reãenja, ali joj se i pomaæe da ova reãenja obrazloæi i sprovede. Ovaj proces ñe biti olakãan, a uspeh izvesniji, ukoliko se maksimalno uvaæe svetska dostignuña, usaglaãeni stavovi u meœunarodnim organizacijama, iskustva najrazvijenijih, naãa praksa i ograniåenja, kao i tendencije u bezbednosti saobrañaja. Ukoliko bi izostalo angaæovanje najãire struåne javnosti u pripremi zakona, pretila bi opasnost da se u novi zakon uvrste struåno neprovereni stavovi i reãenja, da se previde neka vaæna reãenja koja omoguñuju realizaciju u naãim uslovima, da se nedovoljno uvaæi naãa praksa i ograniåenja itd. Ovakvi promaãaji bi mogli da razaspu energiju struånjaka (deo struåne javnosti ne podræava nova reãenja), te da u najãiroj javnosti stvaraju ambijent da nova reãenja nisu struåna, da nisu sprovodljiva, te da im se treba odupirati.

5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise
Kada su usaglaãeni struåni stavovi koji ñe biti osnova za novi zakon, neophodno je u timove eksperata za bezbednost saobrañaja ukljuåiti struånjake koji ñe pomoñi u oblikovanju struånih stavova u pravne norme. Jako je vaæno da eksperti koji poznaju pravni sistem zemlje, sistemske zakone i pravno okruæenje, a posebno probleme primene propisa u naãoj zemlji uvaæavaju usaglaãene struåne stavove i pravno okruæenje. Pravne norme moraju da se temelje na struånim stavovima, da budu u skladu sa ostalim propisima, te da omoguñe efikasno sprovoœenje u naãim uslovima. Nije dobro ako zakonska reãenja ne prate savremena dostignuña u bezbednosti saobrañaja, ako nisu usaglaãena sa meœunarodnim ugovorima i propisima u naãem okruæenju (posebno je znaåajno voditi raåuna da propisi budu usaglaãeni sa propisima EU), ako nisu usaglaãena sa naãim sistemskim zakonima ili ako ne budu uspostavljeni mehanizmi koji garantuju efikasnu primenu u naãoj praksi. 145

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

kada se usvoje. Ovde je vaæna uloga politiåke. moæe se organizovati i spreåiti donoãenje novih zakona ili usporiti i omesti njihovo sprovoœenje. da stvara ambijent u kome se od politiåke javnosti oåekuje donoãenje i brza implementacija novih propisa. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti Dobra promocija stavova (kampanja) bi trebalo da garantuje da ñe najznaåajniji struåni stavovi biti ispoãtovani u zakonu i drugim propisima. Zato je vaæno da se promocija novih reãenja vrãi paralelno u politiåkoj i najãiroj javnosti. zakoni ostaju da æive nezavisno od toga kako su i zaãto doneti. ako se najãira javnost bude oseñala ugroæenom sa novim reãenjima. onda ga neñe podræati. veñ da se maksimalno ispoãtuje.4. Tada je jednostavno i donoãenje novih propisa. S druge strane. to ñe ih koãtati: izgubiñe deo glasova na sledeñim izborima. da je ono interes graœana.Lipovac. Meœutim. nije cilj da se javnost ponizi i utera u red. U suprotnom. a u krajnjim sluåajevima da bitne odredbe novog zakona izmene ili åak spreåe njegovo donoãenje. te da nema bolje alternative. Ako znaåajan deo zakonodavnih tela ne podræi zakon. P. kada je zakon usvojen. åak. da se uvaæe i opravdaju njeni raniji stavovi. trebalo bi skoncentrisati sve argumente da se ubedi najãira javnost da ga podræi. da je to najbolje reãenje. Zato je kampanja veoma vaæna faza koju treba planirati i dobro organizovati. neophodno je stalno pruæati dobar izgovor za ove promene.2.2. 5 5. a ponudi izgovor za promenu ovih stavova. politiåka javnost mora da vodi raåuna o najãiroj javnosti (o glasaåima). razliåite politiåke snage ñe pokuãati da kritikom nekih novih reãenja dobiju politiåke poene. Kada najãira javnost podræava nova reãenja. S druge strane. a posebno struåne javnosti. Ako ovo podrazumeva drastiåno menjanje stavova najãire javnosti. onda bi razliåiti politiåki faktori trebalo da prepoznaju svoj interes da podræe napredna reãenja u novom zakonu i drugim propisima. Donoãenje zakona i drugih propisa Zakone donose zakonodavna tela. U suprotnom. Od toga kako ñe javnost pri146 . Dakle.6. Ako je koordinirana priprema. on neñe biti izglasan. neophodno je da se nova reãenja promoviãu i zadobije podrãka najznaåajnijeg dela politiåke javnosti. U prethodnim fazama je bilo prostora za suprotstavljanje razliåitih struånih i politiåkih stavova o novim reãenjima. Krsto Bezbednost saobrañaja 5. Ako politiåari donesu zakon suprotan volji najãire javnosti. da je ono u skladu sa evropskim trendovima. Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti Najãira javnost treba da prihvati i podræi odredbe zakona. 5.5.2. Tako bi se umanjio ili potpuno obezvredio rad struånih timova. Ako glasaåi ne prepoznaju svoj interes da se usvoji zakon. ona moæe. Mada je politiåka javnost dala poverenje struånim timovima da pripremaju predlog zakona.

S druge strane. zavisi kako ñe se donositi podzakonski akti.2.2. sankcionisanje prekrãaja i prañenje realizacije kazne (naplate novåanog iznosa kazne. a posebno za primenu represije u predizbornom periodu. politiåka javnost uticajem na izvrãnu vlast. politiåkoj i najãiroj javnosti. Najbolja zakonska reãenja neñe dati nikakvih efekata.). PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Bezbednost saobrañaja je oblast u kojoj politiåka javnost åesto ne pokazuje dovoljno spremnosti da svojim primerom podræi propise. Paæljivo uvoœenje i prañenje primene novih zakona i drugih propisa mora biti struåno vo147 5. vlasti i graœana itd. neophodno je da policijsku prinudu uvek prate i podræavaju dobro osmiãljene i struåno sprovedene kampanje usmerene prema ciljnim grupama iz najãire javnosti. Ovo se obezbeœuje u prethodnim fazama. korisnici puta i drugi graœani na osnovu sprovoœenja zakona ocenjuju valjanost tog zakona. pokretanje odgovarajuñeg postupka. Ovo je najznaåajnija i najteæa aktivnost u vezi realizacije zakona i podrazumeva dugotrajan. ako se ne budu sprovodila. dosledan i dobro koordiniran rad viãe subjekata.7. Sprovoœenje zakona u praksi Pod sprovoœenjem zakona treba podrazumevati nekoliko veoma znaåajnih aktivnosti: otkrivanje saobrañajnih prekrãaja na licu mesta. ukljuåujuñi i primenu razumne prinude. Da bi se obezbedila primena propisa. Ovo nikako ne doprinosi sprovoœenju zakona. veñ se policijska prinuda definiãe kao deo ãirokih kampanja bezbednosti saobrañaja. a posebno oblikovanje i podrãku policijskoj prinudi. Pri tome bi trebalo uvek voditi raåuna o struånoj. Treba imati u vidu da politiåka javnost neñe biti preterano zainteresovana za sprovoœenje propisa. odnosno o njihovim interesima koji nisu uvek isti. dokumentovanje i obrada prekrãaja.8. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja hvatiti nova reãenja u zakonu. poãtovanje zabrane upravljanja vozilom itd. 5. sa poznatim metodama i struåno verifikovanim i javnosti predstavljenim rezultatima. a nekad i remeti odnose policije i javnosti. Politiåka javnost svojim primerom – moralnim odnosom prema zakonskim obavezama podræava ili ne podræava propise u bezbednosti saobrañaja. Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa Praksa je najbolja provera ispravnosti pojedinih zakonskih reãenja. neophodna je jasna podrãka struåne.2. moæe da pomogne ili odmogne doslednom sprovoœenju zakona. politiåke i najãire javnosti.5. Tako se stvara ambijent da cilj policijske prinude nije samo prikupljanje novca za dræavni budæet. uspostavljen je loã ambijent u kome je normalno da se mogu krãiti propisi u bezbednosti saobrañaja od strane politiåke javnosti kojoj se odmah pridruæuju i policajci i drugi povlaãñeni slojevi stanovniãtva. Naprotiv. Sa druge strane. Da bi se zakon sprovodio. 5. a posebno kako ñe se sprovoditi ovi propisi. sa unapred poznatim i objavljenim ciljevima. a posebno na policiju.

P. Da bi evropski sistem zakonskih mera bio efikasan i uspeãan. Na osnovu struånih i nezavisnih analiza. May 2000. razlikama u ekonomskom i druãtvenom razvoju itd. Danas u Evropi postoji velika razliåitost sistema nacionalnih zakona i sistema primene ovih zakona. Contract Nº: RO-98-RS. Project funded by European Commission under the transport. u brzini otkrivanja prekrãaja. Contract Nº: RO-98-RS. oni shvataju znaåaj i suãtinu svih reãenja. Working paper 4 (WP3). u posledicama za prekrãioce. trebalo bi uåvrãñivati sva dobra reãenja. Contract No RO-97-sc. Project funded by European Commission under the transport. a biti spreman da se loãa reãenja vrlo brzo unaprede ili promene. razliåitim tradicijama. ali i u uticaju na ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju. RTD programme of the 4th framework programme. Istraæivanja pokazuju da su zakoni 2 Legal 5 Measures and Enforcement. veoma je znaåajno da se propisi koji se odnose na odreœene kljuåne oblasti usaglase i obezbedi ista primena ãirom Evrope.3. EVROPSKI PROCESI U PRIMENI PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Evropska komisija za transport vrlo intenzivno prati stanje propisa i primene propisa u bezbednosti saobrañaja u evropskim zemljama. 3 Review of Enforcement Support Systems in EU Countries. Nije realno oåekivati da uskoro svako pravilo bude identiåno u svim evropskim zemljama. sigurnosni pojasevi i mladi vozaåi) i dao preporuke za unapreœivanje propisa u navedenim oblastima. Ovo je doprinelo da su znaåajne razlike u zakonskim odredbama. The ”Escape” Project. April 1999. RTD programme of the 4th framework programme. Na osnovu prvih iskustava u primeni zakona. The “Escape” Project. RTD programme of the 4th framework programme. Ovo se tumaåi razliåitim istorijskim uslovima nastanka normi i njihove primene. June 2000. 5. neophodno je vrãiti stalno usaglaãavanje. Project funded by European Commission under the transport.3047. postoji veliki prostor za unapreœivanje svih karika u lancu usvajanja i sprovoœenja zakona.2235. Gadget WP 5. S obzirom na to da su struånjaci iz policije uåestvovali u svim fazama pripreme i donoãenja propisa. a posebno u primeni zakona: u stopi otkrivanja nepoãtovanja zakona. prañeçe poãtovanja zakona3 (policijska praksa) i efikasnost sudskih odluka4 (sudska praksa). a imalo je cilj da se analiziraju razliåiti zakonski sistemi u Evropi: usvajanje zakona. Radni paket 5 (WP 5) je posebno analizirao primenu zakona u åetiri kljuåne oblasti (alkohol. Tako se obezbeœuju nepristrasni struåni stavovi o pojedinim zakonskim reãenjima i o zakonu u celini.Lipovac. Zakljuåeno je da. brzina. oni ñe biti spremni da uoåe probleme i predloæe preispitivanje nekih reãenja. 4 Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules.3047. Krsto Bezbednost saobrañaja œeno i stalno proveravano od strane nezavisnih eksperata. 148 . a posebno standardizovati norme koje reguliãu ponaãanje vozaåa u bitnim sferama. ãirom kontinenta. U ovoj fazi je veoma znaåajna uloga i doprinos policije koja svakodnevno primenjuje zakon i vrlo brzo uoåava manjkavosti i nedostatke. Meœutim. U tom smislu je realizovano opseæno istraæivanje2 koje je obuhvatilo evropski kontinent. Deliverable 5.

stanje puteva i vozila. koriãñenje sigurnosnih pojaseva i drugih sistema zaãtite imali kljuånu ulogu u smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda u zemljama EU. Znaåaj definisanja kljuånih oblasti Da bi se ostvarili ãto bolji efekti u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja.4. 5 Procenjuje se da je sporo usvajanje i sprovoœenje opãtih brzinskih ograniåenja. kao i pri sprovoœenju zakona. Saobrañajni zakoni i njihova primena odreœuju objektivan rizik da se otkrije saobrañajni prekrãaj. Subjektivan rizik dominantno utiåe na stavove i ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju. koãtalo oko 5.5 Meœutim. a posebno u manje razvijenim zemljama.5. niti u politiåkoj javnosti Evrope. neophodno je stalno isticati prioritete delovanja. Sporo usvajanje i primena savremenih zakonskih reãenja umnogome je umanjilo pozitivne efekte. putara. zakoni i sudska praksa. Zato oni smatraju da norme koje reguliãu ponaãanje u saobrañaju ugroæavaju njihove interese i ometaju ih da zadovolje neke svoje potrebe. Autoriteti koji donose i sprovode zakon ne vide interes da se ozbiljno bave aktivnostim koje ne odgovaraju potrebama i æeljama korisnika puteva (glasaåa). konkretnih problema bezbednosti saobrañaja u naãoj zemlji (prioriteti treba da budu najznaåajniji problemi bezbednosti saobrañaja) i od moguñnosti promovisanja i prihvatanja pojedinih mera. stavovi prema bezbednosti saobrañaja nisu povoljni u najãiroj. pa i ãire javnosti. upotrebu alkohola. 149 5. Imajuñi navedeno u vidu. a posebno policije i dr. trebalo bi polaziti od: definisanih prioriteta u Evropi. a unapreœivanje bezbednosti vozila. druãtvenoekonomsko okruæenje. bolju podrãku svih javnosti i bolje usmeravanje rada pojedinih subjekata. Mada je policija nosilac primene prinude. manje rasipanje energije. veoma je znaåajno posvetiti posebnu paænju donoãenju i primeni zakona.1. puta i saobrañaja bi plañali pojedini subjekti. doslednost primene zakona informisanost i propaganda (kampanje) odreœuju subjektivan rizik. velika veñina vozaåa smatra da je njihov rizik od uåeãña u nezgodama praktiåno jednak nuli. KLJUÅNE OBLASTI PRIMENE ZAKONA 5. Unapreœivanje bezbednosti saobrañaja je åesto u konfliktu sa komercijalnim potrebama proizvoœaåa vozila.4. vozaåevo shvatanje moguñnosti da ñe biti uhvañen u krãenju propisa. dræavnih organa. Kljuåne oblasti primene zakona 5. Dobro odabrani prioriteti obezbeœuju veñu efikasnost pri manjem ulaganju. Pri odreœivanju prioriteta u bezbednosti saobrañaja. jer stvara veoma nizak nivo detekcije saobrañajnih prekrãaja i nizak subjektivan rizik. za primenu zakona su veoma znaåajni i drugi faktori: informisanost. Troãkovi nebezbednosti plañaju se solidarno i prihvataju kao nuæda (opãti porezi i takse). u poslednje tri decenije. samo u Finskoj. Naime. Zapreñena kazna. tj. .4. Evropske zemlje nisu zadovoljne primenom zakona. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA koji reguliãu brzinu.000 æivota. publicitet i edukacija.

7 ECMT Actions on Speed Moderation. godine usvojila preporuke/zakljuåke6 u kojima se ponaãanje vozaåa odreœuje kao glavna determinanta bezbednosti saobrañaja na putevima i preporuåuje sprovoœenje akcija prema vozilu. za prevenciju saobrañajnih prekrãaja i prevenciju saobrañajnih nezgoda. – da se poveña efektivnost kontrole (usavrãavanjem opreme. Konferencija Evropskih Ministara Transporta (KEMT) je 1996. Final Report. U tom smislu KEMT je preporuåila usklaœivanje opãtih ograniåenja brzine na evropskom nivou (50 km/h u naseljima i 120 km/h na ostalim putevima).2. kampanja (podrãka kampanjama bezbednosti saobrañaja. dalo je veoma dobre rezultate u upravljanju brzinama (smanjene su proseåne brzine u Evropi. da se smanji vreme od prekrãaja do primene kazne i da se uvede alternativno kaænjavanje (kursevi i seminari). 29/30. spreåavanjem prekrãioca da izbegnu kaznu i zabranom koriãñenja ureœaja koji otkrivaju ili ometaju kontrolu brzine) – da se unaprede sankcije za prekoraåenje brzina (da se kazne prilagode ozbiÿnoãñu prekrãaja. sedamdesetih godina proãlog veka. koji je brzine svrstao meœu najznaåajnije teme bezbednosti saobrañaja. KEMT preporuåuje dræavama: – da na putu sprovode adekvatan broj kontrola brzine kako bi se poveñala svest vozaåa da mogu biti uoåeni u prekrãaju u bilo kom trenutku. Mada je uvoœenje opãtih ograniåenja brzine bilo odgovor na krizu goriva. 1998. Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road 8 Mastar Modernising and Maintenance. a izbegavanje reklama åije poruke nisu u skladu sa ciljevima bezbednosti saobrañaja). 150 .8 Meœunarodna organizacija za bezbednost saobrañaja (PRI) je 2000. predviœene su i aktivnosti u pogledu zakona (usvajanja i sprovoœenja). smanjene su varijacije brzina. maj 1996. Pored aktivnosti u vezi puteva. – Managing Speeds of Traffic on European Roads.) promovisala je postupke u vezi sa smanjivanjem brzine voænje u Evropi.) i odluåujuñe doprinelo neprekidnom smanjivanju smrtnosti na putevima najrazvijenijih zemalja. fokusirala rad na usaglaãavanje i uvoœenje opãtih ograniåenja brzine i na procedure sprovoœenja ovih ograniåenja. Kljuåne oblasti u EU Veñina evropskih zemalja je.Lipovac.7 Evropska Unija je realizovala i znaåajan projekat upravljanje brzinama. 1998. Budimpeãta. Krsto Bezbednost saobrañaja 5. – da se razvije sudska saradnja izmeœu dræava na nivou Evrope u cilju efikasnog sprovoœenja zakona u svim regionima. infrastrukturi i vozaåima.4. posebno su smanjene brzine odreœenih kategorija vozila itd. P. obuke vozaåa. – da se promoviãu kursevi za obnovu znanja. Treña konferencija o bezbednosti saobrañaja (Fouvez. smanjen je nivo najveñih brzina. preporuåila kodeks dobre prakse za nacionalne 6 Recommendations/conclusions 5 Adopted at the Council of Ministers. decembar 1998. Serock (Poland). opreme u vozilu (na kontrolnoj tabli). informisanosti vozaåa.

Tada se izvode prvi eksperimenti sa automatskom kontrolom brzine. Granice dozvoljenih brzina su rasle. Kriza goriva (1973) je aktuelizovala opãta ograniåenja brzine. u Danskoj su uvedena ograniåenja na 15 i 30 km/h 1912. sigurnosne pojaseve (sisteme zaãtite). 1903. April 1999.4. Brisel.3. potencijal smanjivanja smrtnosti i cena po izbegnutoj smrti. potiåu od 1900. Code of Good Practice. godine usvojila svoje prioritete u bezbednosti saobrañaja na putevima. (5) smanjivanje voænje pod uticajem alkohola. polje rada i glavne pretpostavke. u Norveãkoj su uvedena ograniåenja na 15 i 25 km/h itd. (7) konstrukcija opraãtajuñih puteva i okoline i (8) menadæment crnim taåkama na putu. 11 Legal Measures and Enforcement. 2000. kao prioritete u primeni zakona izdvojila: alkohol. Project funded by European Commission under the transport. mlade vozaåe i prolazak na crveno. (6) upotreba svetala u toku dana. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA strateãke planove bezbednosti saobrañaja9 u kome se kao prioritet istiåu uticaji na brzine. Kljuåne oblasti primene zakona 5. 151 5. brzinu. Danas se kao najznaåajnije zakonske mere u oblasti brzine preporuåuju: – uspostaviti evropska ograniåenja brzine kretanja (posebno ograniåenje u naselju na 50 km/h i ograniåenje u zonama smirenog saobrañaja na 30 km/h). Contract No RO-97-sc. a sprovoœenje zakona slabilo. a imajuñi u vidu stanje bezbednosti saobrañaja na naãim putevima.10 U ovom dokumentu je istaknuto osam prioriteta: (1) razvoj EuroNCAP testova i informisanje potroãaåa na nivou EU. (3) upotreba sigurnosnih pojaseva i deåijih sediãta. 9 National Strategic Road Safety Plans. Gadget WP 5. EU je. RTD programme of the 4th framework programme. 10 Priorities in EU Road Safety. Za svaki od navedenih prioriteta predviœeni su: akcije.12 Nakon prvih pozitivnih rezultata.11 . (2) projektovanje sigurnije prednje strane automobila zbog peãaka i biciklista. Na osnovu toga procenjeni su: troãkovi sprovoœenja. a) Brzina Prva opãta brzinska ograniåenja u Evropi koja su podstaknuta brigom o bezbednosti saobrañaja. EU je marta 2000. u Francuskoj je uvedeno ograniåenje od 20 km/h (u naseljima) i 30 km/h (na otvorenim putevima). (4) uvoœenje limitatora brzine.4. – podræati automatsku kontrolu brzine (sa najavom na opasnim mestima i bez najave na ostalim deonicama). interes za industrijskim razvojem i poveñanjem mobilnosti preovladao je nad brigom za bezbednost saobrañaja. upotrebu sigurnosnih pojaseva i mlade vozaåe. PRI. Commission of the European Communities. Konaåno.5. 12 U toku 1899. COM(2000) 125 final. maj 2000. Kljuåne oblasti u naãim uslovima U skladu sa evropskim tendencijama. alkohol. kao kljuåne oblasti trebalo bi izdvojiti: brzinu. ali ne zbog bezbednosti saobrañaja.2235. veñ zbog smanjivanja potroãnje goriva.

privremeno oduzimanje vozaåke dozvole. U naãem novom Zakonu bi trebalo predvideti razliåite mehanizme koji ñe smanjiti voænje pod uticajem alkohola. Oslo – Kopenhagen. oduzimanje vozaåke dozvole.Lipovac.2 promila (velike novåane kazne. a posebno za teãka pijanstva i za recidiviste. – posebnu paænju posvetiti bezobzirnoj voænji velikom brzinom: prekoraåenja veña od 30 i 50 km/h bi trebalo poistovetiti sa upotrebom smrtonosnog oruœa i predvideti vrlo oãtre i efikasne sankcije (vrlo velike novåane kazne. Predlaæe se dalje pooãtravanje kazni i uvoœenje efikasnih policijskih procedura. Prema istraæivanjima u skandinavskim zemljama. o rizicima velikih brzina i sl. pohaœanje kurseva itd.. 1996. leåenje.). Road Traffic Safety Handbook.5 promila alkohola u krvi. obaveznu kaznu zatvora za recidiviste. – zaoãtriti sankcije za prekoraåenja brzine.14 Evropa suoåena sa ovakvim stanjem. Pri tome se sve viãe uvode razliåite procedure za lakãa pijanstva npr. – podræati opremanje infrastrukture i vozila savremenim ureœajima za merenje i limitiranje brzina (tahografi. Posebno su opasni vozaåi sa veñim koliåinama alkohola u krvi. Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. detektori brzine i sl.). b) Alkohol Alkohol je identifikovan kao najopasniji faktor poveñanja rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama i faktor poveñanja teæine nezgoda. kazne razlikuju i do deset puta.). – ohrabriti upotrebu limitera brzine kod ostalih vozila. bitno je izmenila svoj pogled na aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. o prevenciji prekrãaja i prevenciji saobrañajnih nezgoda. – podræati upotrebu limitera brzine kao alternativu za oãtre kazne (kod vozaåa koji su uhvañeni u bezobzirnoj – brzoj voænji). KEMT i EU su podræali ujednaåavanje limita za vozaåe – amatere na 0. pametne kartice. rizik uåeãña u nezgodi sa smrtnim ishodom je oko 160 puta veñi za pijanog. Ovaj rizik je åak 550 puta veñi kod vozaåa sa preko 1. obavezno pohaœanje kurseva o bezbednosti saobrañaja. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. a izuzetno privremeno ili trajno oduzimanje vozaåke dozvole) i – predvideti automatsku kontrolu brzine i odgovornost vlasnika vozila (obavezu da otkrije identitet vozaåa). podræali sluåajne kontrole u saobrañaju i zaoãtravanje kazni. Krsto Bezbednost saobrañaja – zahtevati obaveznu upotrebu limitera brzine kod odreœenih kategorija vozila (teretna vozila. a posebno: 13 Danas 14 5 se u Evropi. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski). nego za treznog vozaåa.5 promila alkohola u krvi. zabrane upravljanja vozilom (za recidiviste). uz moguñnost da zavrãi putovanje) i za teãka pijanstva (obavezno hapãenje. kazna zatvora. a posebno istakla znaåaj kampanja i efikasnih policijskih akcija. pa do oduzimanja vozaåke dozvole i kazne zatvora. a posebno predvideti fiksne kazne na licu mesta koje su bolje ujednaåene sa Evropom. 152 . za iste prekrãaje. obaveznu privremenu zabranu upravljanja vozilom. GIS. do 1. P. autobusi i sl.13 promenljive novåane kazne koje izriåe sudija za prekrãaje.

uz moguñnost privremenog oduzimanja kljuåeva i vozila. U SAD je nevezivanje sigurnosnog pojasa bilo sekundarni prekrãaj u veñini dræava. Veñina dræava je narednih godina promenila zakon i nekoriãñenje pojaseva proglasila primarnim prekrãajem.0 %.15 – podræati efikasniju primenu zakona na licu mesta. To je dalo slabe efekte. 153 5. Joã 1960. a posebno za vozaåe. Finska je uspela da smanji procenat pijanih vozaåa u saobrañaju. u Finskoj se svake godine. Procenjuje se da bi podizanjem upotrebe pojaseva na 100 %. pa je savezna federacija stimulisala sve dræave (1997) da ovaj prekrãaj prebace u primarni. na 0. Naãa zemlja je dosta vremena izgubila. testira oko 40 % svih vozaåa (1. smatraju zadovoljavajuñom. Ovim i drugim merama. u sluåajnim kontrolama. prañena dugotrajnim i dobro organizovanim kampanjama najviãe su doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva u vozilima. Dobrovoljna upotreba sigurnosnih pojaseva. u Francuskoj se testira oko 25 % vozaåa svake godine itd.16 Dosledna policijska prinuda. Posebno negativan uticaj imala je policija i dræavni organi koji nisu podræavali uvoœenje pojaseva.2 %. posebnim kursevima ili novom vozaåkom ispitu. – pooãtriti sankcije. a hapãenje teãko pijanih vozaåa (npr. 16 Primarni prekrãaj je onaj zbog kojeg policajac moæe da zaustavi vozilo i kazni vozaåa ili putnika. Oni snose veliku odgovornost za makar 100 smrtnih sluåajeva svake godine koji su mogli biti izbegnuti da smo dosledno sprovodili adekvatne mere i u prethodnom periodu obezbedili upotrebu sigurnosnih pojaseva u veñem obimu.4. moguñnost hapãenja na licu mesta. – predvideti sluåajne kontrole u saobrañaju i uskladiti obim kontrole sa dobrim primerima u svetu. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – predvideti dugotrajne kampanje u vezi ãtetnosti alkohola za sve uåesnike u saobrañaju. Tek kada su pojasevi postali obavezni. preko 1. postignuti su znaåajniji efekti. proverama zdravstvenog stanja (bolesti zavisnosti) i proverama struånosti (ponovni ispit pred posebnom komisijom). . za razliku od evropskog proseka oko 3. Zbog sekundarnog prekrãaja vozila se ne zaustavljaju. ali ako se zaustave (zbog neåeg drugog) ovaj prekrãaj moæe biti sankcionisan. sigurnosni pojasevi su najznaåajniji sistem zaãtite za vozaåa i putnike u vozilu. zabranu upravljanja vozilom dok se vozaå ne podvrgne posebnom lekarskom tretmanu. zbog neshvatanja znaåaja sigurnosnih pojaseva.2 promila alkohola u krvi). niti tretman sekundarnog prekrãaja nisu doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva. privremenu zabranu upravljanja vozilom.5. a posebno predvideti velike novåane kazne. Tako su postignuti znaåajniji efekti (upotreba pojaseva je porasla na preko 90% u nekim dræavama SAD). u EU bilo spaãeno oko 7. Mada policije upotrebu pojaseva na nivou 80 – 95 % na otvorenim putevima i 70 – 85 % u naseljima. godine zapoåete su kampanje i ugradnja sigurnosnih pojaseva u vozilima u Evropi. pod razliåitim izgovorima (mada je ova obaveza predviœena u Zakonu).000 æivota godiãnje.2 miliona testova). iskljuåivanje svih pijanih vozaåa iz saobrañaja. kazne zatvora. ovo se u struånim krugovima smatra izuzetno velikom stopom nepoãtovanja zakona. 15 Na primer. a neupotreba pojaseva promovisana kao primarni prekrãaj. Kljuåne oblasti primene zakona v) Sigurnosni pojasevi Na danaãnjem nivou razvoja. – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom (korektivnom obukom).

uslovi osiguranja. g) Mladi vozaåi Mladi vozaåi (posebno muãkarci do 24 godine starosti) imaju najviãi rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Ovo je aktuelni problem u svim zemljama. obavezno prisustvo iskusnog vozaåa. – posebno obavezati policiju i sve dræavne åinovnike da upotrebljavaju sigurnosne pojaseve. Pariz 1923. u Zakonu bi trebalo predvideti: – oãtrije sankcije za vozaåe – poåetnike. kao i u nove autobuse.).). Nepoãtovanje crvenog svetla na semaforu je jedna od najopasnijih prekrãaja u saobrañaju (drastiåno se naruãava naåelo poverenja). a posebno kampanja koje ñe podræavati policijske aktivnosti. – prekrãaj nekoriãñenja pojaseva tretirati kao primarni prekrãaj. kombi vozila. Sa uvoœenjem peãaåkih semafora (Manåester 1929) i semafora sa tri svetla (Manåester 1930) oåekivalo se da semaforizovane raskrsnice budu sasvim bezbedne (jer vremenski razdvajaju konfliktne tokove). a nezgode u kojima uåestvuju su najteæe. – predvideti periodiåna snimanja i preispitivanja primene zakona u ovoj oblasti. – koriãñenje novih tehnologija u vozilima kojima upravljaju vozaåi poåetnici (limiteri brzina. Moskva 1930 itd. Da bi se unapredilo ponaãanje novih. selektivna kontrola i nadzor od strane roditelja i policije i sl. zabrana voænje mladih putnika i sl.Lipovac. edukacija. – podræati sprovoœenje dugotrajnih kampanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. d) Nepoãtovanje svetlosnih signala – semafora (prolazak na crveno) Prve semaforizovane raskrsnice pojavile su se da olakãaju rad policajaca na optereñenim raskrsnicama (London 1868. Njujork 1918. Brzo su uoåene velike moguñnosti doprinosa bezbednosti saobrañaja. a posebno u onim koje nemaju dobro kordiniran rad policije i sudova.). Krsto Bezbednost saobrañaja U Zakonu bi trebalo predvideti: – obaveznu ugradnju sigurnosnih pojaseva na svim sediãtima u sve putniåke automobile. prolazak na crveno dovodi do vrlo velikog broja saobrañajnih nezgoda na ulicama. Mada mladi vozaåi u EU åine 3 do 5 % svih vozaåa u saobrañaju. – uvoœenje stepenovanih vozaåkih dozvola ili probnih vozaåkih dozvola – uvoœenje ograniåenja za vozaåe – poåetnike (zabrana voænje u noñnim satima. Mada ova kontrola zahteva instaliranje i odræavanje 154 5 . – obaveznu upotrebu sigurnosnih pojaseva u svim vozilima i na svim sediãtima gde su ugraœeni. Razvijene zemlje su razvile metode automatske kontrole prolazaka na crveno svetlo. Zbog neefikasne primene zakona u ovoj oblasti. P. a posebno mladih vozaåa. njihov udeo meœu vozaåima uåesnicima u nezgodama prelazi 30 %. kampanje.). proces dobijanja vozaåke dozvole. laka i srednja teretna vozila. alkohol-brave koje zahtevaju alkotestiranje pre ukljuåivanja motora i sl. – integrisane aktivnosti na unapreœenju bezbednosti vozaåa poåetnika (usvajanje i primena zakona.

NORMATIVNO UREŒENJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U SRBIJI 5. ali su danas skoro izbaåene iz naãe prakse. nedovoljno prihvatanje na sudu. – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom – pohaœanjem struånih seminara i proverama zdravstvenog stanja. pa do kazne zatvora) i njihovo efikasno i brzo sprovoœenje. a u Beogradu je doneta Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1924). kao i njihovu eksploataciju. tako da prekrãioci finansiraju nabavku i odræavanje savremenih ureœaja. Posle Drugog svetskog rata. – predvidi oãtre sankcije za nepoãtovanje svetlosnih signala na semaforu (visoke novåane kazne. Uticaj primene automatske kontrole nije vezan samo za konkretnu raskrsnicu.1. usvojila Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910). u naãim uslovima. Istorijat Srbija je bila jedna od prvih dvadesetak zemalja koje su potpisale prvu meœunarodnu Konvenciju o putovanjima automobilima (Pariz. U praksi se javljaju razliåiti problemi: identifikacija i nalaæenje vozaåa. veñ su pozitivni uticaji i na poãtovanje semafora na drugim raskrsnicama. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. ãto semaforizovane raskrsnice åini åak nebezbednijim u odnosu na ostale. 155 5. . PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA skupe opreme (posebnih kamera).5. Ovom Konvencijom usaglaãena su pravila saobrañaja i prvi saobrañajni znakovi. otkrivanje i dokumentovanje ovih prekrãaja. Zato je kod nas veoma oteæano otkrivanje i dokazivanje ovih prekrãaja.5. Da bi se smanjio broj nepoãtovanja semafora. na osnovu obaveza iz ove Konvencije. troãkovi otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja itd. zabranu upravljanja. automatsku kontrolu i primenu savremenih tehnologija u vozilu i na infrastrukturi. u Beogradu se preko 75 % svih nezgoda u raskrsnicama dogaœa na semaforizovanim raskrsnicama. U Æenevi su usvojeni meœunarodna Konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol 17 Na primer. Srbija je izmenila i unapredila svoje propise u bezbednosti saobrañaja (1928). neophodno je Zakonom: – podræati efikasan nadzor. Ove metode su primenjivane i u naãim uslovima. 1903). ukÿuåujuñi i video nadzor. oduzimanje vozaåke dozvole do okonåanja sudskog postupka. intenzivirana je meœunarodna saradnja. 1926) i meœunarodne Konvencije o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. visoki troãkovi nabavke i odræavanja ureœaja.5. Na osnovu meœunarodne Konvencije o automobilskom saobrañaju (Pariz. ona je vrlo efikasna. Uredbu o izgradnji puteva (1910). slaba podrãka javnosti. – urediti efikasan nadzor. 1926). Srbija je.17 Zato je vaæno ovaj prekrãaj svrstati meœu prioritete u primeni Zakona.5.

usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. 8. u Æenevi je usvojena Konvencija o saobrañaju na putevima18 i Konvencija o signalizaciji na putevima (Æeneva. iz 1974. na celoj teritoriji Republike Srbije primenjuje se Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima RS. Na saveznom nivou doneti su i drugi vaæni zakoni. Zakon o merilima i mernim jedinicama. Predviœeno je da ñe se na saveznom nivou urediti bezbednost vazduãne plovidbe i OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. saobrañajni znakovi i sl. novembra 1968.). Republike i pokrajine su. a zatim i Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja (1965). Zakon o standardizaciji. 18 Convention on Road Traffic. Takoœe su donele i druge znaåajne zakone. U meœuvremenu je donet novi Ustav SFRJ (1974). Zato se normativni akti na saveznom nivou smatraju najznaåajnijim normativnim aktima u bezbednosti saobrañaja. Tih sedamdesetih godina proãlog veka bila je dominantna politiåka volja da se savezna dræava decentralizuje i ãto veñi broj vaænih atributa dræavnosti i vlasti prenese na nivo republika i pokrajina. U tom smislu sve republiåke i dve pokrajinske skupãtine i drugi organi doneli su Zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima i prateñe propise. Konaåno. 1968). odreœeno je i kako ñe se urediti oblast bezbednosti saobrañaja. U skladu sa ovakvim politiåkim opredeljenjem. Ipak. 1949). Zakon o prevozu u meœunarodnom drumskom saobrañaju. Osnove bezbednosti saobrañaja na putevima prvenstveno su obuhvatile sve preuzete meœunarodne obaveze SFRJ u ovoj oblasti. Republika Srbija je u sklopu ustavnih promena iz 1990. kao na primer: Zakon o prevozu opasnih materija. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju itd. ovlaãñenja i druge detalje bezbednosti saobrañaja na putevima. u Jugoslaviji (FNRJ) je usvojena Uredba o javnom saobrañaju na putevima (1950). 6/1978. Od 1993. 156 . a Savezno izvrãno veñe (savezna vlada) i drugi savezni organi doneli su prateñe propise.Lipovac. kao na primer: Zakon o putevima. u saveznom Ustavu SFRJ. Jugoslavija je ratifikovala ovu Konvenciju 1978. stavila van snage Zakone o bezbednosti saobrañaja koje su donele pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija. struåni zahtevi bezbednosti saobrañaja su uslovili da se na saveznom nivou neke vaæne oblasti urede veoma detaljno. maja 1977. Polazeñi od ovakvog opredeljenja. Tako je savezna dræava normativno uredila OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. kao i materiju koja nije bila deljiva. Na osnovu ovih konvencija. P. Ovakva politiåka volja je pretoåena u odredbe Ustava SFRJ (1974) i Ustava tadaãnjih republika i pokrajina. Skupãtina SFRJ je donela Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. Zakon o saobrañajnoj inspekciji. u skladu sa saveznim Zakonom. a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. upotpunile normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja na putevima. pa åak i u potpunosti (pravila saobrañaja. godine. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 o drumskom saobrañaju (Æeneva. Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. a da ñe republike i pokrajine urediti bezbednost saobrañaja na putevima. br. saveznim Ustavom i svojim ustavima. Republike i pokrajine su donele svoje zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima kojima su uredile nadleænosti. a stupila na snagu 21.

PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Ustav SRJ iz 1992. 41/94-573. prepuãta dræavama Srbiji i Crnoj Gori. Ovo znaåajno utiåe na sve segmente bezbednosti saobrañaja na putevima. Ovi propisi su viãe puta menjani u nekim detaljima. br. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. ovakvo reãenje nije nikada zaæivelo u praksi. 80/89. Ove zakone prate brojni podza19 . (Ustav SRJ. 11/91.5. – druga koncepcija je podrazumevala potpuno razvlaãñivanje republika i prebacivanje svih nadleænosti na saveznu dræavu i – poslednja koncepcija ne prepoznaje nikakve nadleænosti Dræavne zajednice u bezbednosti saobrañaja. ålan 77. . odnosno pitanjima: . br. U meœuvremenu su se desile veoma krupne druãtveno-ekonomske promene i stvoreno potpuno drukåije pravno okruæenje. zakoni. stav 1. Posle otcepÿeça. . Dakle. naãa zemlja je.2. 29/90. OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima ureœivala je savezna dræava. a republike ålanice su ureœivale bezbednost saobrañaja. Meœutim. obezbeœuje ustavno-sudsku i sudsku zaãtitu u oblastima. u posmatranom periodu. 26/1995.. utvrœuje politiku. a najznaåajniji normativni akti su: Ustav SFRJ.. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. u potpunosti.2003. a u Srbiji se i daÿe primeçuju Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. 28/96-5. proãla kroz tri vrlo razliåite koncepcije ureœivanja bezbednosti saobrañaja na putevima: – prema prvoj koncpeciji. 21 “Sluæbeni list SRJ”. 5) bezbednosti u svim vrstama saobrañaja. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa Danas je bezbednost saobrañaja ureœena na åetiri nivoa: – Na saveznom nivou ureœene su osnove bezbednosti saobrañaja na putevima.. 157 5. br. druge propise i opãte akte.19 Bez obzira na nekoliko ustavnih zakona koji su odreœivali rokove za implementaciju. nikad nisu sistematski preispitani i prilagoœeni promenama u druãtvu i novom pravnom ambijentu. Zakoni o ratifikaciji meœunarodnih konvencija i sporazuma iz oblasti bezbednosti saobrañaja. ãto sve viãe oteæava primenu propisa i usloænjava stanje bezbednosti saobrañaja na putevima.. “Sluæbeni list SRJ”. Odluka SUS 78/1-89 – “Sluæbeni list SRJ”. donosi i izvrãava savezne zakone. Prema Ustavnoj povelji. Zakon o meœunarodnom prevozu. preko svojih organa. 13/93-284. koji su doneti saglasno Ustavu SFRJ iz 1974. 34/92. Crna Gora je donela svoj Zakon o bezbednosti saobrañaja.. 63/88.2.20 Zakon o prevozu opasnih materija. veñ ovu oblast. ureœivanje materije bezbednosti saobrañaja na putevima u celini pripada republikama ålanicama Dræavne zajednice Srbije i Crne Gore. tako da sada vaæe zakoni i podzakonski akti. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju21 i dr. 20 “Sluæbeni list SFRJ”. 50/88. br.5.. od 4. Meœutim.5. godine je predvideo da se bezbednost saobrañaja u celini uredi na saveznom nivou. u Srbiji nisu donoãeni novi propisi. do danaãnjih dana. taåka 5). SRJ.

4) Pravilnik o registraciji motornih i prikÿuånih vozila. 8) Pravilnik o naåinu obeleæavaça vozila kojim se prevoze deca. u obimu koji utiåe na bezbednost upravÿaça vozilom. viãe puta su menjane i dopunjavane. smatra da je danas na snazi Zakon iz 1988. S druge strane. 9) Pravilnik o ukupnom trajaçu vremena upravÿaça vozilom. Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. br.24 – Na lokalnom nivou (opãtine i gradovi) ureœeni su reæim i tehniåko regulisanje saobrañaja na ulicama i lokalnim putevima. odluke o odræavanju ulica i lokalnih puteva. 28/91. Odluka US RS IU broj 30/94 – 25/97509. 12) Pravilnik o posebnim uslovima za upravÿaçe odreœenim kategorijama motornih vozila oruæanih snaga SFRJ i Odluka o utvrœivaçu magistralnih puteva. odluka o utvrœivanju lokalnih puteva. pri åemu su ureœena i odreœena pitanja koja su. akt o sistematizaciji radnih mesta. a najznaåajniji normativni akti su: akt o osnivanju.23 Zakon o policiji. Republiåki Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima donet je 1982. 3) Pravilnik o dimenzijama. odluka o javnom gradskom (lokalnom) prevozu.Lipovac. kao obaveze. Dakle. 24 Ova odluka je objavÿena u “Sluæbenom listu SFRJ”. a zatim Srbija definisana kao sa22 1) Pravilnik o saobrañajnim znakovima na putevima. 6) Pravilnik o zdravstvenim uslovima koje moraju ispuçavati vozaåi motornih vozila. Materijalne odredbe Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (iz 1974). Zakon o saobrañajnoj inspekciji i drugi znaåajni zakoni. odmorima vozaåa i naåinu rada udvojenih posada na vozilima. 39/84. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. meœu kojima su najznaåajniji 12 pravilnika i jedna odluka za sprovoœenje ZoOBS. 21/90. kada je uraœen preåiãñen tekst Zakona. 23 “Sluæbeni glasnik SR Srbije”. statut preduzeña. 15/84. br. i. 5) Pravilnik o obrascu vozaåke dozvole. 158 . u praksi. U kasnijem periodu su vrãene izmene visine iznosa novåanih kazni i druge manje znaåajne izmene. nije bitno menjan. interni akt o unutraãnjoj kontroli saobrañaja itd. Zakon o putevima. ukupnim masama i osovinskom optereñeçu vozila i osnovnim uslovima koje moraju da ispuçavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima.22 – Republiåki propisi ureœuju bezbednost saobrañaja. akt o nagraœivanju. – Na nivou preduzeña i ustanova ureœena su pitanja bezbednosti saobrañaja iz njihovog delokruga rada. odluka o pariranju itd. Ovim zakonima ureœeni su osnovni instituti zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. u okruæenju su se desile bitne promene: raspala se dræava SFRJ. a najznaåajniji normativni akti su: Ustavi republika. Zato se. 5/86. kao o tehniåkim podacima za te puteve. a najznaåajniji normativni akti su: odluka o utvrœivanju reæima saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 konski akti. 2) Pravilnik o znacima koje uåesnicima u saobrañaju na putevima daju ovlaãñena lica. Meœu podzakonskim aktima posebno su znaåajni 14 republiåkih pravilnika i Odluka o utvrœivanju magistralnih puteva. do danas. 7) Pravilnik o posebnom znaku za oznaåavaçe vozila kojim upravÿa lice kome su oãteñeni ekstremiteti bitni za upravÿaçe vozilom. odluka o kategorizaciji ulica. osnovu normativnog sistema materije bezbednosti saobrañaja na putevima u Republici Srbiji åine: Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima SFRJ i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima SRS. uspostavljena je nova dræavna zajednica. P. 11) Pravilnik o evidenciji o javnim putevima i objektima na çima. 10) Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi izvan naseÿa i çihovi elementi moraju da ispuçavaju sa glediãta bezbednosti saobrañaja. a posebno 1988. 53/82. preuzeta zakljuåenim meœunarodnim konvencijama i drugim meœunarodnim aktima koje je naãa zemlja potpisala.

Posebno su znaåajni normativni akti preduzeña koja se bave obukom vozaåa i polaganjem vozaåkog ispita. promenjen je druãtveno-ekonomski sistem. Kaznene odredbe. sistemski su izmenjeni mehanizmi druãtvene kontrole. Struktura i sadræaj pravnih akata Strukturalo – sadræinski savezni i republiåki zakon ureœuju sva bitna pitanja u vezi uslova i obaveza koje imaju pojedini subjekti i uåesnici u saobrañaju na putevima. 11. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. Putevi. 3. 5. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. Na osnovu ovlaãñenja iz ovih zakona doneti su mnogobrojni podzakonski akti na saveznom i republiåkom nivou. pripremÿen je Nacrt novog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima. u okviru svojih nadleænosti i u skladu sa svojim poslovnim i drugim interesima. Oba ova zakona su normativno definisala i uredila zaokruæen sistem zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. Saobrañajno-tehniåke mere. Posebne mere bezbednosti. Ovo je oblikovano u 11 poglavlja saveznog ZoOBS-a25 i 12 poglavlja republiåkog ZoBS-a. odræavanjem puteva i tehniåkim pregledima vozila. Mada veñina njihovih internih akata tretira problematiku koja je od znaåaja za bezbednost saobrañaja. Ovlaãñenja za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona. 4. ureœenje povrãina. reklame na ulicama i sl. 4. 7. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. 12. uvedene privatizacija i ravnopravan tretman svih vidova svojine i sl. Saobrañaj. na lokalnom nivou. nestale su samoupravne intersne zajednice. Vozaåi. transformisale su se druãtveno politiåke organizacije u politiåke partije. 2. 9. 10.5. svojim odlukama. Uvodne odredbe. Posebne mere za bezbednost saobrañaja. tehniåkih pregleda vozila. 8. vozaåa i vozilo i – mere i sankcije radi obezbeœivanja utvrœenog sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. Prelazne i zavrãne odredbe. Posebno su. 6. Vozila. ali do kraja 2007. Unutraãnja kontrola. prava i obaveze pojedinih subjekata. prevozom. umesto OUR uvedena preduzeña. 8. Osnovne odredbe.3. posebno mesto zauzima Pravilnik o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja u ovim preduzeñima. 9. 11. Ove i druge promene su imale uticaja na stanje sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. 5. tehniåko regulisanje bezbednosti saobrañaja. zaokruæili sistem pravnih normi u oblasti bezbednosti saobrañaja. Kaznene odredbe. . PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA mostalna dræava. Savet za bezbednost saobrañaja. naroåito u oblasti obuke vozaåa. Taj sistem se sastoji od sledeñih instituta ili celina: – pravila saobrañaja i druge regulacione mere sa stanoviãta bezbednosti i protoånosti i. uredili pojedine segmente bezbednosti saobrañaja. Finansiranje bezbednosti saobrañaja. 159 5. Preduzeña i ustanove su.5. Vozila. ovaj zakon nije usvojen. odræavanje ulica i lokalnih puteva i druge vaæne komunalne poslove (parkiranje. 7.5. Pravila saobrañaja. Vozaåi. unutraãnju kontrolu bezbednosti saobrañaja itd. s tim u vezi. 10. – osnovni uslovi za bezbedno i nesmetano uåeãñe u saobrañaju u odnosu na put. 3. uredili reæim saobrañaja. Saobrañajni znakovi. Lokalna samouprava (gradovi i opãtine) su.26 25 1. U toku 2006. 26 1. 6. Prelazne i zavrãne odredbe. 2.).

u okviru svojih nadleænosti. Pravila saobrañaja) je jedan od najznaåajnijih i najobimnijih delova ZoOBS-a (od 27. presecanje kolone peãaka. a posebno autoputevi. radnje vozilom u saobrañaju. Putevi) predviœeni su osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi. finansiranja i odræavanja puteva. obeleæavanje prelaza puta preko æelezniåke pruge. obeleæavanje radova i prepreka na putu i znaci koje daju ovlaãñena lica. U åetvrtom poglavlju (4. Izgled i znaåenje svakog saobrañajnog znaka pojedinaåno predviœeni su u posebnom saveznom pravilniku. U drugom poglavlju (2. U prvom poglavlju (1. staraju o bezbednosti saobrañaja. putevi rezervisani za saobrañaj motornih vozila. preticanje i obilaæenje. izgradnje. saobrañaj na raskrsnici. mimoilaæenje. bicikla sa motorom i motocikla. magistralni i regionalni putevi. saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. kao i redovno brojanje saobrañaja na puteivma po jedinstvenoj metodologiji. znakovi izriåitih naredbi i znakovi obaveãtenja. Predviœena je i obaveza da se poãtuju zahtevi bezbednosti saobrañaja u procesima: projektovanja. saobrañaj bicikla. U posebnom saveznom pravilniku detaljno su utvrœeni osnovni uslovi koje putevi moraju ispunjavati sa glediãta bezbednosti saobrañaja. saobrañaj tramvaja i drugih vozila na ãinama. kretanje peãaka. Znakovi opasnosti. odstojanje izmeœu vozila. oznake na kolovozu. Krsto Bezbednost saobrañaja a) Struktura i sadræaj saveznog ZoOBS-a Na saveznom nivou su ureœene osnove bezbednosti saobrañaja. saobrañaj u tunelu. vozila sa pravom prvenstva prolaza. U republiåkom Zakonu o putevima ovo je do kraja konkretizovano. kretanje vozila po putu. do 128 ålana). odnosno sve osnovne odredbe u vezi bezbednosti saobrañaja. Posebno su detaljno odreœene obaveze u vezi staranja. vuåenje vozila. obaveza vozaåa prema peãacima. 160 5 . Treñe poglavlje (3. Predviœena je obaveza voœenja evidencija o javnim putevima i objektima na njima. Saobrañajni znakovi) nabrojani su najvaæniji saobrañajni znakovi i predviœeni osnovni uslovi koje oni moraju ispunjavati. a naãa zemlja je prihvatajuñi pojedine konvencije prihvatila i obavezu da ova pravila uredi svojim zakonom. saobrañaj na auto-putu i putu rezervisanom za motorna vozila. opremanja i odræavanja. svetlosni saobrañajni znakovi i svetlosne oznake. vozila pod pratnjom. kao i nadleænosti u sporovoœenju pojedinih odredaba. saobrañaj na prelazu puta preko æelezniåke pruge. U ovom poglavlju su ureœena pravila koja se odnose na: opãte odredbe (koje definiãu opãte obaveze i naåela bezbednosti saobrañaja). upotrebu svetala u saobrañaju.Lipovac. opãte obaveze najvaænijih subjekata da se. zaustavljanje i parkiranje. prvenstvo prolaza. Naime. Ovo je grupisano u sedam celina: opãte odredbe. brzinu. Osnovne odredbe) odreœen je predmet ovog Zakona. Zato su pravila saobrañaja uãla u osnove bezbednosti saobrañaja. osnovni principi i naåela bezbednosti saobrañaja i definisani najvaæniji pojmovi koji ñe biti koriãñeni. i teret na vozilu. pravila saobrañaja su priliåno detaljno definisana na meœunarodnom nivou. a na osnovu sistema saobrañajnih znakova koji je usaglaãen na meœunarodnom nivou. zvuåne i svetlosne znake upozorenja. skretanje. P.

iskljuåivanje vozila iz saobrañaja. upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. prestanak vaæenja nekih starih propisa i dinamika stupanja na snagu pojedinih odredbi ZoOBS-a. Ãesto poglavlje (6. U desetom poglavlju (10. privremeno iskljuåivanje iz saobrañaja i rad sa recidivistima). motokultivatora i sl.). vozaåa koji naiœu ili se zateknu. ovlaãñenih lica i organizacije za odræavanje puteva) u sluåaju saobrañajne nezgode u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta (nezgode sa obeleæjima kriviånog dela). ali i u republiåkom ZoBS-u. kao i registraciju ostalih vozila na motorni pogon. Posebne mere bezbednosti) obuhvata posebne mere bezbednosti koje se odnose na vozaåa (provera trenutnog psihofiziåkog stanja. U sedmom poglavlju ZoOBS-a (7. 31. Duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda) predviœene su duænosti pojedinih subjekata (uåesnika nezgode. privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole i skidanje registarskih tablica) i na red voænje u linijskom saobrañaju (obustavljanje saobrañaja na liniji. (ål. da se ometanje protoånosti svede na minimum i ãto pre normalizuje saobrañaj u zoni mesta nezgode. Vozila) predviœene su opãte odredbe (koje se odnose na vozila). da se obezbedi kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja radi analize konkretne nezgode (i zadovoljavanja pojedinaånih interesa uåesnika). lica koja naiœu ili se zateknu. da se obezbedi kvalitetno evidentiranje nezgode u cilju prañenja i shvatanja problematike bezbednosti saobrañaja. kontrolni zdravstveni pregled. primena tehniåkih sredstava. Treba istañi da su duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda predviœene u Konvenciji o saobrañaju na putevima iz 1968. zdravstvene preglede vozaåa i trajanje upravljanja motornim vozilom. da se obezbedi spaãavanje nastradalih i smanjivanje posledica nezgode. struåni pregled. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . zdravstvenih ustanova.5. tretirani vozaåi motornih vozila. analiza krvi ili urina. U poslednjem delu ZoOBS-a (11.) i detaljnije uredile osposobljavanje kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita. na vozilo (kontrola vozila. Deveto poglavlje ZoOBS-a (9. a posebno uslove za upravljanje vozilima. zaãtitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom i kazne zatvora u sluåaju nepoãtovanja pojedinih odredbi ZoOBS-a. osposobljavanje vozaåa motornih vozila. Prelazne i zavrãne odredbe) predviœena je dinamika usaglaãavanja postojeñih normativnih akata. radnih maãina. Osnovni ciljevi koji su se æeleli postiñi detaljnim ureœivanjem ovih duænosti su: da se spreåe nova stradanja u saobrañaju. Treba istañi da su na saveznom nivou. prvenstveno. a da su republike uredile uslove koji se odnose na vozaåe ostalih vozila (traktora. registracija motornih i prikljuånih vozila i tehniåki pregled motornih i prikljuånih vozila. 161 5. Vozaåi) normira osnovne uslove koji se odnose na vozaåe. Republike su uredile detalje registracije motornih i prikljuånih vozila. Kaznene odredbe) utvrdilo je novåane kazne. Ovlaãñenje za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona) predviœena su ovlaãñenja pojedinih saveznih funkcionera da donesu podzakonske akte i detaljnije urede naåin sprovoœenja ZoOBS-a. upisivanje mere bezbednosti ili zaãtitne mere u vozaåku dozvolu. sticanje prava na upravljanje motornim vozilom. Osmi deo ZoOBS-a (8.5. ako red voænje ne odgovara minimalnom vremenu voænje). Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji U petom poglavlju (5.

ispitivanje vozila. koje su doneli funkcioneri koji rukovode ministarstvima nadleænim za saobrañaj. kretanje peãaka. 53/82. Na primer. dozvola za vozaåe traktora i potvrda o poznavanju saobrañajnih propisa). 4) vozaåi (uslovi za upravljanje vozilima. naizmeniåno propuãtanje vozila. 2) saobrañaj (ukljuåivanje vozila u saobrañaj i promena naåina i pravca kretanja. 21/90 i 26/91. bicikla sa motorom i motocikla. zdravlje. P. kao tehnoloãki pravni akti koji bi podræali i precizirali naåin sprovoœenja pojedinih mera i instituta bezbednosti saobrañaja. nadleænosti. 15/84. 7) posebne mere za bezbednost saobrañaja. u skladu sa politiåkom voljom iz perioda donoãenja ovih zakona. naåin sprovoœenja zakona. kao i mnoga druga pitanja koja nisu bila uãla u osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. Krsto Bezbednost saobrañaja b) Struktura i sadræaj republiåkog ZoBS-a Republike su detaljnije razradile pojedine odredbe iz saveznog ZoOBS-a i uredile niz pitanja koja nisu bila ureœena na saveznom nivou. saobrañaj traktora koji vuku zapreæno vozilo.Lipovac. 9) savet za bezbednost saobrañaja. 3) duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda. podzakonskim aktima nisu obuhvañeni i razraœivani: postupak iskljuåenja vozaåa ili vozila iz saobrañaja. Primera radi. Nisu donoãena odgovarajuña uputstva. uredile ovlaãñenja. 8) unutraãnja kontrola. saobrañaj radnih maãina i motokultivatora. registracija i tehniåki pregledi). probne voænje i sportske i druge priredbe na putu). prevoz lica traktorima i prikljuånim vozilima koje vuku traktori. vozaåka dozvola. 5/86. 162 . Posebno se oseña nedostatak uputstava i drugih podzakon27 “Sluæbeni 5 glasnik SR Srbije”. Meœu podzakonskim aktima preovlaœuju pravilnici. prosvetu i privredu. osposobljavanje kandidata za vozaåe. unutraãnje poslove. 5) vozilo (ispitivanje vozila. prevoz lica i tereta motornim i prikljuånim vozilima. rad na unapreœivanju vozaåa recidivista itd. 10) finansiranje bezbednosti saobrañaja. saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. vuåenje vozila. privremeno oduzimanje registarskih tablica. 11) kaznene odredbe i 12) prelazne i zavrãne odredbe. 6) saobrañajno-tehniåke mere. Posebno je znaåajno istañi da su rapublike. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Srbije27 ima 12 poglavlja: 1) uvodne odredbe. br. Ovo je stvorilo brojne nejasnoñe i nepreciznosti u primeni pojedinih mera i ovlaãñenja. vozaåki ispit. saobrañaj bicikla. zaustavljanje i parkiranje.

Beyond Traffic Safety. Final Report. 1994. 50/88. Commission of the European Communities. Transaction Publishers.2235. Deliverable 5. 15/84. April 1999. unapreœivanjem ostalih vaænih propisa (standarda. Project funded by European Commission under the transport. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road Modernising and Maintenance. razvojem bezbednosti saobrañaja i drugih nauånih disciplina. New Brunswick and London. WP 5 Contract No RO-97-sc. Treba imati na umu da je veliki broj odredbi vaæeñih propisa prevaziœen. Recommendations/Conclusions Adopted at the Council of Ministers. “Sluæbeni list SFRJ”. “Sluæbeni glasnik RS”. br. Master – Managing Speeds of Traffic on European Roads. Serock (Poland).. Code of Good Practice. 53/ 82. Working paper 4 (WP3). 17/74. 63/80. RTD programme of the 4th framework programme. Review of Enforcement Support Systems in EU Countries. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. 163 5. 1997. The “Escape” Project. Contract Nº: RO-98-RS. Gadget. 1998.). Priorities in EU Road Safety. RTD programme of the 4th framework programme. Literatura Rothe. Legal Measures and Enforcement. June 2000. May 2000. Contract No RO-97-sc. P.21/90. inæenjerskim dostignuñima u oblasti izgradnje i odræavanja puteva. Brisel. maj 1996. Gadget WP 5. April 1999. 2000. December 1998.3047. 29/30. PRI. National Strategic Road Safety Plans. Project funded by European Commission under the transport.Literatura skih akata koji se odnose na primenu mera i ovlaãñenja od strane policije u kontroli saobrañaja.3047. br. A Strategic Road Safety Plan for European Union. 2235. The ”Escape” Project. nastalim druãtvenim promenama. RTD programme of the 4th framework programme. RTD programme of the 4th framework programme. ECMT Actions on Speed Moderation. Legal Measures and Enforcement. propisa o metroloãkim uslovima i sl. maj 2000. Project funded by European Commission under the transport. razvojem automobilske industrije. Budimpeãta. European Transport Safety Council. Contract Nº: RO-98-RS. COM(2000) 125 final. Project funded by European Commission under the transport.

Road Traffic Safety Handbook. broj 6/1978. Krsto Bezbednost saobrañaja Mastar – Managing Speeds of Traffic on European Roads. a stupila na snagu 21. a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (Sluæbeni list SFRJ – Meœunarodni ugovori. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski). P. novembra 1968. decembar 1998. 8. 5 164 . Convention on Road Traffic. Oslo – Kopenhagen. usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. 1996. maja 1977.Lipovac. Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. Final Report.

Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda 6.3. Teorije saobrañajnih nezgoda 6.1.5. Etiologija saobrañajnih nezgoda 6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6. Modeli bezbednosti saobrañaja 6.7. Fenomenologija saobrañajnih nezgoda 6.4.2. Pojam saobrañajne nezgode 6.6. Prañenje saobrañajnih nezgoda .6.

1. bez dubljeg izuåavanja uzroka. lako vidljiva obeleæja lica – uåesnika u nezgodi (pol. na osnovu fenomenoloãkog saznanja da se na jednoj raskrsnici dogaœaju nezgode pri skretanju ulevo. vrsta i lokacija povreda i sl.). udar u prepreku na putu. Fenomenologija posmatra i analizira statistiåki uzorak saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile u nekom prostoru i vremenu. Fenomenologija posmatra saobrañajnu nezgodu kao “crnu kutiju”. tj. mesto nezgode. broja i strukture nastradalih. marka. a posebno za definisanje broja i strukture nezgoda. niti doprinos pojedinih faktora u nastanku nezgode. sloæenih meœusobnih odnosa koji su doveli do saobrañajne nezgode. Fenomenologija saobrañajnih nezgoda izuåava saobrañajne nezgode kao pojave (fenomen). trenda u razvoju pojave. vreme nezgode. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . starost. tip.). odnosno koji su izazvali nezgodu. Na osno167 6. nalaæe se zabrana levih skretanja ili uvoœenje semafora sa razdvojenim fazama. Zato je neophodno da im se posveti posebna paænja. Ne meri se karakter. vremenske raspodele nezgoda. obaranje peãaka.) itd. ali vrlo isprepletani i meœusobno se dopunjuju. Fenomenologija je vrlo konkretna i omoguñava shvatanje i reãavanje konkretnih problema u saobrañaju. Tako se eliminiãe konkretan izvor opasnosti (konflikt vozila koja skreñu levo i onih koja im dolaze u susret). registraciona oznaka i sl. na konkretnom mestu. meteoroloãki uslovi. svojstvo u saobrañaju. otklanjanje izvora opasnosti. FENOMENOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Najvaæniji pojavni oblik nebezbednosti su saobrañajne nezgode. starost. tip nezgode (åeoni sudar. Razlikuju se dva pristupa izuåavanju saobrañajnih nezgoda: fenomenoloãki i etioloãki pristup. Ne izuåavaju se. Izuåavaju se samo “spolja” vidljiva obeleæja nezgode (koja se odmah vide i bez posebne struåne analize): broj i struktura nezgoda. Treba imati u vidu da su ova dva pristupa izuåavanju razliåiti.6. obeleæja vozila (vrsta. niti se shvataju odnosi u sistemu åovek-vozilo-put-okruæenje (Å-VP-O) koji su doprineli stvaranju opasnosti. Na primer. Fenomenologija je veoma znaåajna za shvatanje problema i konkretnih izvora opasnosti. silazak sa puta itd. Fenomenologija je nauka o pojavama. prostorne raspodele nezgoda. Oslanja se na statistiåke i druge jednostavne metode i zato je primerena policiji.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

vu fenomenoloãkih saznanja da se na nekoj deonici puta, u ranim jutarnjim satima, dogaœa veñi broj nezgoda - silaska sa puta i da su posledice ovih nezgoda vrlo teãke, poveñava se broj patrola na terenu i preduzima pojaåana kontrola brzine u ranim jutarnjim satima. Tako se smanjuju izvori opasnosti (velike brzine), na konkretnom mestu i u dato vreme (rani jutarnji sati).

6.2. ETIOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Etiologija je nauka o uzrocima. Etiologija saobrañajnih nezgoda izuåava uzroke saobrañajnih nezgoda. Ona “otvara crnu kutiju” i prouåava status saobrañajne nezgode. Izuåava odnose u sistemu Å-V-P-O koji su doveli do saobrañajne nezgode. Cilj etiologije nije samo spreåavanje rizika u konkretnom prostoru i vremenu, veñ shvatanje zakonitosti koja dovodi do rizika i smanjivanje rizika nastanka nezgode u bilo kom sliånom prostoru i u bilo kom vremenu. Etiologija posmatra nezgodu kao lanac dogaœaja i pokuãava odgovoriti na pitanje koji je u lancu dogaœaja i koliko doprineo nastanku nezgode. Saobrañajna nezgoda se moæe definisati kao “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu” (Baker, Rivers idr.).

6.2.1. Serije dogaœaja
Istraæivaå mora biti dobro upoznat sa razliåitim dogaœajima iz serije koja åini saobrañajnu nezgodu.

6
Slika 6.1. Serija dogaœaja na licu mesta

168

6.2. Etiologija saobrañajnih nezgoda

Svaka saobrañajna jedinica (vozila ili peãaci) umeãana u nezgodu ima svoje serije dogaœaja. Sve serije dogaœaja moraju biti istraæene posebno. Samo tako se mogu sagledati sve okolnosti nastanka nezgode i shvatiti zakonitosti koje dovode do pojedinih tipova nezgoda. Veoma je bitno da se tokom åitavog procesa stalno otkriva i sledi zajedniåka nit. Ova zajedniåka nit se pronalazi u obliku dominantnih tipova saobrañajnih nezgoda, zajedniåkih dogaœaja u seriji, hipoteza, uzroka saobrañajnih nezgoda i mera. 169

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Serije dogaœaja mogu biti podeljene u dve kategorije : 1. Serije dogaœaja pre mesta nezgode. Dogaœaji koji vode do pozicije iz koje je vozaå mogao da percipira opasnost mogu se podeliti na dogaœaje pre putovanja i dogaœaje u toku putovanja (do taåke moguñe percepcije opasnosti). 1.1. Dogaœaji pre putovanja. Generalno se ti dogaœaji javljaju pre i ukÿuåujuñi situacije koje su postojale pre nego ãto je putovanje zapoåeto. Ovi dogaœaji se odnose na uåesnike u nezgodi, a posebno na vozaåa: sposobnosti vozaåa, obuka vozaåa, iskustvo vozaåa, psihomotorne karakteristike vozaåa, inteligencija, navike, zdravstveno stanje, starost, bolesti, povreda, invaliditet, zamor, posao, hobi, stil æivota, dogaœaj koji izaziva emocionalnu uznemirenost, stres, depresiju ili preokupaciju, neispavanost, konzumacija alkohola ili droge, obaveze, kaãnjenje, æurba itd. Meœutim, neki dogaœaji pre putovanja odnose se na vozilo: tehniåka neispravnost, zaprljanost vetrobranskih stakala, slab pritisak u pneumaticima, opremljenost vozila, kvalitet farova, optereñenost itd. 1.2. Dogaœaji u toku putovanja su dogaœaji ili situacije koji se javljaju od poåetka putovanja pa sve do taåke moguñe percepcije, ukljuåuju faktore koji su u vezi sa vozaåem (stajanje zbog odmora, jela ili piña, fizioloãke potrebe, umor, pospanost, bolest, dejstvo alkohola, droga ili lekova, odvrañanje paænje na druge sadræaje, interakcija sa drugim uåesnicima saobrañaja itd.), vozilom (oslabio pritisak u pneumaticima, kvarovi u toku voænje, zamagljivanje prozora, neispravni brisaåi, nepodeãena ogledala itd.), putem (mokar ili zaleœen kolovoz, udarne rupe, prljavãtine, odron na putu itd.) ili okolinom (sunåano vreme, temperatura okoline, zaslepljivanje vozaåa, iznenadni grad, magla ili sneg, smanjena preglednost ili vidljivost itd.). 2. Serije dogaœaja na licu mesta ukljuåuje sve dogaœaje koji su se desili posle pozicije u kojoj je vozaå mogao da percipira opasnost, i to: dogaœaje od percepcije opasnosti do nezgode - prvog kontakta (koåenje, skretanje, ukljuåivanje pokazivaåa pravca, ukljuåivanje stop svetala i sl.), dogaœaje u toku nezgode (kontakt, prevrtanje, povrede, ispadanje putnika iz vozila, kretanje posle sudara, pa sve do krajnjih pozicija i stabilizacije situacije) i posle nezgode (odlazak sa lica mesta, ukazivanje pomoñi, obaveãtavanje, dolazak spasilaåkih ekipa, leåenje, uviœaj, obezbeœenje lica mesta, normalizacija saobrañaja na putu, leåenje, suœenje itd.)

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

6.2.2. Primeri etioloãke analize nezgoda
Saobrañajna nezgoda 1 Milan se obiåno budi u 5,40. Tako uspeva da se spremi i stigne na voz u 6,25. To jutro je prispao i propustio voz. Zato je odluåio da ode na posao automobilom. Uzeo je kljuåeve i utråao u vozilo. Kiãa je tek poåinjala da pada. Tada je primetio da mu je nestalo teånosti za pranje stakla. Brisaåi su umrljali staklo, ali veñ se razdanilo i priliåno dobro se moglo videti. Mada obiåno koristi pojaseve, ovaj put nije imao vremena da ih veæe. Na radiju je åuo da je guæva u saobrañaju na putu kojim je trebalo da proœe. Odluåio je da vozi drugim putem, za koji mu je priåao kolega sa posla. Prvi put je iãao tim putem. Zazvonio je mobilni telefon. Supruga se poæalila da je, opet, zaboravio za roœendan njihove kñerke. Pogreãno je procenio jednu oãtru krivinu na putu. Povrãina puta je bila mokra. Izgubio je kontrolu i udario u banderu pored puta. U bolnicu je primljen sa vrlo ozbiljnim povredama, opasnim po æivot. Preminuo je posle 14 dana. Saobrañajna nezgoda 2 Nikola je bio na æurci na kojoj je popio veñu koliåinu alkohola. Nakon æurke povezao je devojku i nekoliko prijatelja kuñi. Devojka ga je preklinjala da ne vozi pijan, a posebno zato ãto je noñ. To ga je podstaklo da ih impresionira svojom voænjom i pokaæe da mu alkohol ne smeta. Rekao im je da nema nikakvih problema poãto mu je vozilo novo, a ovaj put veoma dobro poznaje. Put je bio suv i nije bilo guæve. Nikola nije koristio pojas, a spreåio je i devojku da ga veæe (“Pa zar ti u mene sumnjaã”). Åinilo mu se da potpuno kontroliãe vozilo. Prijatelji su bili podeljeni: jedan se plaãio, a ostali su bili pripiti i vrlo raspoloæeni. U jednoj oãtroj krivini Nikola je izgubio kontrolu nad vozilom. Vozilo je sletelo sa puta i udarilo u banderu pored puta. Nikola je poginuo na licu mesta, a njegova devojka je preminula u bolnici posle 22 dana. Dva putnika su zadobila teãke telesne povrede, a najbolji Nikolin prijatelj je ostao trajno paralizovan i vezan za invalidska kolica.

6

Saobrañajna nezgoda 3 Miladin je vodio bitku sa godinama. Njegov vid je iz dana u dan slabio. Posebno je imao poteãkoña sa vidom u mraku i tokom kiãnih dana. Noñna voænja ga je sve viãe zamarala, pa je izbegavao da vozi noñu. Kada je vozio noñu, radio je to veoma paæljivo. Svojom sporom voænjom sve åeãñe je ometao i nervirao ostale vozaåe. Posle jedne veåernje predstave vrañao se sa suprugom kuñi. Vozio je vrlo sporo, jer je padala kiãa. On uvek koristi pojaseve, a i njegovi saputnici. U susret je dolazilo mnogo vozila åiji farovi su ga zaslepljivali i zamarali. Njihova kuña je bila veoma blizu. Iznenada, posle mimoilaæenja sa nekoliko vozila, uãao je u jednu oãtru krivinu i sleteo sa puta. Udario je u banderu pored puta. Niko nije zadobio ozbiljnije povrede. 170

6.3. Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda

Analizom ove tri nezgode moæe se uoåiti da su one razliåite: – svaka saobrañajna nezgoda je rezultat jedinstvenog lanca dogaœaja, – prisutni su razliåiti faktori koji doprinose dogaœajima koji su doveli do saobrañajne nezgode i – teãko je za bilo koju od ovih nezgoda definisati samo jedan uzrok. Meœutim, postoje i sliånosti izmeœu ovih saobrañajnih nezgoda: – sve tri su nastale na istoj lokaciji - u oãtroj krivini, – u svakom sluåaju vozilo je udarilo u banderu pored puta, sa smrtonosnim posledicama u dva od tri sluåaja, – u dva od tri sluåaja vozaå, ni putnici nisu koristili pojaseve, – u dva od tri sluåaja brzina voænje je bila suviãe velika; – povrãina puta je bila mokra u dve od tri saobrañajne nezgode; – dve od tri saobrañajne nezgode su se desile noñu. Svaka od navedenih nezgoda je analizirana. Shvañene su okolnosti nastanka nezgoda, struåno definisani propusti koji su doveli do stvaranja opasnosti, propusti koji su spreåili da se izbegne nezgoda i propusti koji su uveñali teæinu nezgode. Na osnovu ovakvih dubinskih analiza saobrañajnih nezgoda odreœuje se ãta je zajedniåko za grupe nezgoda i shvataju zakonitosti koje dovode do nastanka nezgode. Kada se shvate zakonitosti, priroda i naåin delovanja pojedinih uzroka, mogu se struåno planirati mere i aktivnosti koje ñe smanjiti rizike u saobrañaju. Dakle, cilj etiologije saobrañajnih nezgoda vezuje se za otklanjanje opasnosti na jednom mestu (tako ãto ñe se otklanjati pojedini dogaœaji koji su bili zajedniåki u seriji dogaœaja), smanjivanje rizika nastanka pojedinih tipova nezgoda, odnosno smanjivanje opãteg rizika uåeãña u saobrañaju.

Za shvatanje prirode opasnosti u saobrañaju i za uspeãno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja neophodno je uvaæavati fenomenoloãki i etioloãki pristup istraæivanju saobrañajnih nezgoda. Fenomenologija bræe i lakãe daje prve rezultate, ali ne garantuje da su predloæene mere optimalne. Ne garantuje ni da ñe se predloæene mere moñi uopãtavati i da ñe biti efikasne na drugoj lokaciji itd. Meœutim, fenomenologija daje pravce daljeg rada i stvara dobru osnovu za etioloãki pristup istraæivanju. Etiologija pokuãava da opasnosti objasni multidisciplinarno, koristeñi viãe nauånih disciplina. Rezultati etioloãkog pristupa su sporiji, ali pouzdaniji i mogu se uopãtavati.

6.4. POJAM SAOBRAÑAJNE NEZGODE
Definicija nezgode ima nauåno-teorijski i praktiåni znaåaj. U nauåno-teorijskom smislu znaåajno je definisati saobrañajnu nezgodu, jer se tako odreœuju predmet i dometi istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. U praktiånom smislu, de171

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

6.3. DOMETI FENOMENOLOGIJE I ETIOLOGIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

finicija saobrañajne nezgode odreœuje koji dogaœaji ñe se evidentirati, kako ñe se obraœivati, kakvu ñe odgovornost povlaåiti itd. Neke dræave joã uvek nemaju definiciju, pa i ne evidentiraju saobrañajne nezgode. Druge dræave evidentiraju samo nezgode sa najozbiljnijim posledicama itd.

6.4.1. Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda
U pokuãaju da sagledaju probleme stradanja u saobrañaju, UN su se, sredinom proãlog veka, susrele sa problemom evidentiranja nezgoda. Najveñi broj nerazvijenih dræava nije imao nikakvu definiciju saobrañajne nezgode, nisu ih evidentirali kao poseban dogaœaj, nisu im poklanjali posebnu paænju. Kao rezultat dobili su neverovatan porast broja nastradalih u saobrañaju. Komitet UN za unutraãnji transport dao je (1956) sledeñu preporuku definicije saobrañajne nezgode: Saobrañajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koja je zapoåeta na takvom mestu, u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno i u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu. Prema preporuci UN obeleæja saobrañajne nezgode su: – mesto – mesto otvoreno za javni saobrañaj ili je zapoåeta na takvom mestu, – posledice – povreœena ili poginula lica, – uåesnici – vozilo (bilo koje) i – stanje uåesnika nezgode – u pokretu. Treba uoåiti da ova definicija ne obuhvata nezgode sa samo materijalnom ãtetom. To je razumljivo ako se ima u vidu vreme donoãenja ove preporuke. Osnovni cilj je bio da se ãto veñi broj dræava privoli da zapoåne evidentirati makar nezgode sa nastradalim licima. Zato je u preporuku uãlo ono ãto je bilo prihvatljivo za sve dræave. S druge strane, obuhvañene su nezgode sa svim vozilima u pokretu (a ne samo sa motornim vozilima), ãto je bilo vrlo napredno. Napredno je bilo i opredeljenje da se obuhvate sve nezgode na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koje su zapoåete na takvom mestu. Najveñi deo dræava prihvatio je preporuku, a znatan broj ju je prevaziãao i danas evidentira i nezgode sa materijalnom ãtetom. Postoje nerazvijene dræave koje nisu u potpunosti prihvatile ovu preporuku, nisu je uopãte uvrstile u domañe propise ili nisu prihvatile sva vaæna obeleæja (suzile su pojam saobrañajne nezgode). Neke dræave su prihvatile preporuku u svojim propisima, ali je nisu u praksi sprovele. Ipak, ova preporuka je bila prava prekretnica u evidentiranju saobrañajnih nezgoda u svetu i u shvatanju problema bezbednosti saobrañaja. 172

6

6.4. Pojam saobrañajne nezgode

6.4.2. Normativne definicije saobrañajne nezgode
Danas se razlikuju dve grupe definicija nezgode: normativne i nauåne definicije. Normativne definicije su one koje su zapisane u zakonu, standardu ili drugim podzakonskim aktima. Normativne definicije su veoma znaåajne, jer odreœuju ãta ñe se evidentirati, ko ñe i kako obraœivati ove dogaœaje itd. Normativne definicije odreœuju i procedure u vezi ovih dogaœaja, a imaju i uticaj na struåno tumaåenje problema bezbednosti saobrañaja. Meœutim, treba imati u vidu da su normativne definicije vezane za konkretan pravni akt koji se moæe menjati. Zato su ove definicije ograniåene u vremenu (vaæe dok se ne promeni propis) i prostoru (vaæe samo u granicama dræave). Mada je intenzivan proces usaglaãavanja svih vaænih definicija, joã uvek se definicije nezgode razlikuju od dræave do dræave. U nastavku su date neke normativne definicije saobrañajnih nezgoda: – To je dogaœaj, pri kome je nenamerno izazvana povreda ili materijalna ãteta koji se direktno ili indirektno mogu pripisati kretanju vozila ili njegovog tereta (Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja SAD). – To je åinjenica koja se dogodila na putevima ili mestima otvorenim za javni saobrañaj, u kojoj su uåestvovali vozila ili æivotinje u kretanju ili mirovanju i koja je proizvela povrede (sa ili bez smrtnog ishoda) lica ili materijalnu ãtetu (Italija). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na javnom putu ili nekategorizovanom putu koji je dat na koriãñenje za drumski saobrañaj, u kojoj je uåestvovalo makar jedno vozilo koje se kretalo i ako je u njoj jedna ili viãe osoba poginulo, povreœeno, ili je izazvana materjalna ãteta (Zakon o bezbednosti drumskog saobrañaja u Sloveniji). – To je iznenadni i nepredviœeni dogaœaj koji menja stanje vozila i/i onoga ãto se nalazi u njemu (Jugoslovenski standard). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na putu u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana metarijalna ãteta. (Srbija, Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima, ålan 10, taåka 58). Treba uoåiti da se obeleæja saobrañajne nezgode razlikuju izmeœu dræava. Na primer, obeleæja saobrañajne nezgode u Srbiji su: – mesto dogaœaja (“na putu”),1
1 Put

je svaki javni put i nekategorisani put na kojima se vrãi saobrañaj. Javni put je povrãina od opãteg znaåaja za saobrañaj koju svako moæe slobodno da koristi pod uslovima odreœenim zakonom i koju je nadleæan organ proglasio za javni put, kao i ulice u naselju. Nekategorisani put je povrãina koja se koristi za saobrañaj po ma kom osnovu i koja je dostupna veñem broju raznih korisnika (seoski, poljski i ãumski putevi, putevi na nasipima za odbranu od poplava, prostori oko benzinskih pumpi, parkiraliãta i sl.).

173

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

– uåesnici (“vozila”), – stanje uåesnika (“u pokretu”) i – posledice (“jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana materijalna ãteta”). Prema definiciji u ZoOBS-u nisu obeleæja saobrañajne nezgode: krivica, uzrok nezgode, radnja izvrãenja, izvrãilac, iznenadnost, namera itd.. Nauånici Webser, Rivers i Baker se zalaæu za sledeñu definiciju: Saobrañajna nezgoda je “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu”. U toku je proces usaglaãavanja normativnih definicija i razlike izmeœu dræava se vremenom smanjuju. Izgleda da sve normativne definicije (neke bræe, a neke sporije) teæe sledeñoj definiciji: Saobrañajna nezgoda je dogaœaj na putu ili drugom mestu otvorenom za saobrañaj ili koji je zapoået na takvom mestu, u kome je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kome je jedno ili viãe lica povreœeno ili je nastala materijalna ãteta. (Nauåna definicija saobrañajne nezgode).

6.5. TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Teorije nezgoda su rezultat nastojanja da se dogaœanja nezgoda objasne kao objektivna zbivanja, po nekoj zakonitosti. Cilj teorija nezgoda je otkrivanje zakonitost uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Teoretiåari ocenjuju teoriju nezgoda “zakasnelim” u odnosu na aktuelne probleme. Stavovi na koje nailazimo u literaturi su sledeñi: – da se nezgode javljaju sluåajno – Teorija sluåaja – da se javljaju kao zaraze – Teorija zaraze – da su neki ljudi zbog svojih psihofiziåkih i drugih svojstava liånosti skloniji nezgodama od ostalih – Teorija sklonosti nezgodama – da svojstva liånosti, uz nepovoljne faktore sredine dovode do nastanka nezgoda – Spell teorija itd.

6

6.5.1. Teorija sluåaja
Ovo je prva nauåna teorija i vezuje se za uspeãan razvoj teorije verovatnoñe i matematiåke statistike. Kada je verifikovana Pusonova raspodela verovatnoña, uoåeno je da ona dobro opisuje retke dogaœaje. S obzirom na to da su nezgode retki dogaœaji (za pojedinca), broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña. Verovatnoña da neko ima n saobrañajnih nezgoda u nekom vremenu t (ili pri nekoj preœenoj kilometraæi) izraåunava se po obrascu: P(N(t)=n) = an/n · e-a, 174

Dakle. ali i oni koji ni posle duæih perioda nisu uåestvovali u nezgodama.6. a – intenzitet nezgoda. Konaåno. praktiåna istraæivanja su bacila senku i na ovu teoriju. nasuprot veñoj grupi koja nije imala ni jednu nezgodu. Teorija zaraze polazi od teorije sluåaja i prihvata da svi ljudi imaju istu ãansu da doæive prvu saobrañajnu nezgodu. e – osnova prirodnog logaritma.5. Naime. Nauånici iz krugova psihologa su postavili hipotezu da svaki åovek ima neku sklonost ka nezgodama. Posle ove nezgode oni u duæem periodu voænje nisu imali nezgoda – nisu se zarazili. Dakle. Teorija sklonosti Teorija zaraze je pokuãala da spoljaãnjim uticajem (zarazom) protumaåi åinjenicu da postoji grupa vozaåa koji imaju viãe nezgoda. prva nezgoda menja njihov rizik ponovnog uåestvovanja u nezgodama – dovodi do zaraze. karakteristike liånosti (koje se mogu odrediti) definiãu sklonost ka akcidentima. nemaju svi ljudi istu ãansu da uåestvuju u nezgodama. a na osnovu toga i 175 6. Ljudi se razliåito ponaãaju posle prve nezgode i ãansa za uåeãñe u novim nezgodama zavisi od njih samih. Teorije saobrañajnih nezgoda gde su: P(N(t) = n) – verovatnoña da broj nezgoda u periodu t bude jednak n. pa i sklonost ka saobrañajnim nezgodama. Na osnovu testiranja vozaåa. Zagovornici teorije sluåaja su smatrali da svi ljudi imaju jednake ãanse da uåestvuju u nezgodama.5. pa i ideju o zarazi. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . 6. svi imaju istu ãansu da uåestvuju u jednoj nezgodi. pogreãno je sav uticaj pripisivati okolini i spoÿaãnjem svetu – zarazi.2. ako znamo svojstva liånosti. tako da njihov rizik uåeãña u novim nezgodama raste. a u zavisnosti od njihovog psihofiziåkog profila i obeleæja.3. Ova sklonost zavisi od liånosti i moæe se odrediti. U nastavku je uoåeno da su razliåiti ljudi razliåito skloni svim akcidentima.5. Dakle. pa i da imaju n nezgoda u nekom periodu t. onaj ko je sklon jednoj vrsti akcidenata. prema teoriji zaraze. odreœena je njihova sklonost ka akcidentima. meœu vozaåima postoje oni koji su posle kratkog perioda voænje imali viãe nezgoda. pa i saobrañajnim nezgodama. Teorija sklonosti je odbacila ideju da se nezgode dogaœaju sluåajno. sklon je i svakoj drugoj. Teorija sklonosti je dala prve znaåajne praktiåne rezultate. Vrlo brzo je uoåeno da postoji velika grupa vozaåa koji su imali samo jednu nezgodu. Dakle. Teorija zaraze Meœutim. ali onaj ko jednom uåestvuje u nezgodi ima veñi rizik da ñe uåestvovati u narednim nezgodama nego oni vozaåi koji nisu imali nezgodu. odnosno srednji rizik uåeãña u nezgodama u vreme t. prva praktiåna istraæivanja su opovrgla teoriju sluåaja. Ovo se uklapalo u opãte rezultate istraæivanja u matematici i teoriji verovatnoñe. Meœutim. 6. Meœutim.

oæiljci su dobar pokazatelj sklonosti liånosti ka akcidentima. 6.4. na rizik uåeãña u nezgodama utiåe sklonost koja zavisi od psihofiziåkih karakteristika liånosti (subjektivni faktor).5. Prema teoriji oæiljaka. Prema spell teoriji. saobrañajnih i drugih okolnosti (objektivni faktor).6. umesto ranijeg generalnog odbacivanja kao loãih vozaåa (u svim uslovima). Detaljnija sagledavanja ovog problema dovela su do Spell teorije. Ovo nije mogla da objasni teorija sklonosti. pomogla je vozaåima u preciznijem definisanju njihove sklonosti ka nezgodama u konkretnim uslovima. Na primer. ali je bezbedan u drugim uslovima. nisu uåestvovali u nezgodama. drugi vozaå je sklon nezgodama u vreme kiãe ili kada je mnogo vozila na putu itd. 6 6. a poslodavac to nije uvaæio. vozaå odreœenih psihofiziåkih osobina nije bezbedan u noñnim uslovima. MODELI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Danas je u zemljama OECD prisutno pet pristupa (modela) bezbednosti saobrañaja: 1) Opisni (deskriptivni) modeli. Nauånici su uspeli da za svakog vozaåa. S druge strane. a oni su u kratkom periodu imali viãe nezgoda.Lipovac. 4) Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode i 5) Modeli koji se oslaçaju na prañeçe indikatora bezbednosti saobrañaja. 176 . Krsto Bezbednost saobrañaja sklonost ka nezgodama. P. pa su ti vozaåi u vrlo kratkom periodu uåestvovali u desetak i viãe nezgoda. Moæe se priåati i o jednoj podteoriji teorije sklonosti. a oni. Na osnovu toga je moguñe i dati stav o sklonosti ka nezgodama. unapred. 2) Modeli predviœanja (Analitiåki makromodeli). 3) Modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli). a to je teorija oæiljaka. Prevoznici su imali veliku korist od ovakvog pristupa. ni posle duæeg perioda. Kada struånjak analizira svaki oæiljak (akcident) on moæe da definiãe sklonost ka novim akcidentima kao svojstvo liånosti. ali i od vremenskih. Spell teorija U praksi su uoåeni sluåajevi kada je za nekog vozaåa utvrœena vrlo velika sklonost ka nezgodama. pre prve nezgode. Postojale su i grupe ljudi za koje je odreœena vrlo mala sklonost ka nezgodama. Tako su mogli struåno da odaberu najbezbednije ili odbace najnebezbednije vozaåe u grupi koju su testirali. odrede da li je i koliko sklon nezgodama. U naãoj praksi su poznati primeri kada su psiholozi za nekog vozaåa ukazali da je sklon nezgodama. Ovakva teorija je pomogla da se objasne praktiåni primeri u kojima su neki vozaåi åeãñe uåestvovali u nezgodama i obratno.

broj åasova provedenih u saobrañaju.1. Opisni modeli Opisni modeli pokuãavaju da opiãu stanje i probleme bezbednosti saobrañaja pomoñu tri dimenzije: izloæenost. Rizik je otuda termin koji se mora 177 6. broj konflikata. baã kao i indirektna procena broja nezgoda. Oni obiåno imaju veze sa ponaãanjem korisnika drumskog saobrañaja. broj registrovanih vozila. povreœenih i poginulih lica u ovim nezgodama. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . Teæina konflikta se moæe odreœivati kao vreme do sudara (npr.5 sekundi je vrlo opasan – teãki konflikt).6.6. potroãnja goriva). Obiåno se prati broj nezgoda. Broj i teæina konflikata u saobrañaju je odliåna mera izloæenosti. stopa vozaåa koji voze pod uticajem alkohola itd. koristi se odnos izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. Indikatori bezbednosti u saobrañaju su drugi. Ipak. da bi mogli da shvatimo. broj putovanja. Da bi se procenio broj nezgoda na osnovu registrovanih konflikata. Ovi izveãtaji i podaci se meœusobno dobro dopunjavaju i trebalo bi ih kombinovati. neophodno je ustanoviti znaåaj i karakter aktivnosti koje stvaraju te probleme – a to je izloæenost. Osnovni izvori podataka o nezgodama i posledicama ovih nezgoda su policijski. Ako ove veliåine nisu na raspolaganju. To mogu biti procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva. Njena mana je da je valjanost manja od one za saobrañajne nezgode. merenje lokalne izloæenosti (na uzorku mesta). Izloæenost se moæe odreœivati na razliåite naåine: broj stanovnika. zatim kod nezgoda. Ni jedan nije potpun. bolniåki i izveãtaji osiguravajuñih kompanija. åak indirektniji metod za opisivanje ili prouåivanje stanja bezbednosti saobrañaja. Rizik je odnos izmeœu nezgoda i izloæenosti. Vremenom (posle nekoliko procena). broj preœenih vozilo kilometara. Ovaj metod se zasniva na definisanju nezgoda “za dlaku”(konflikata). Svaki ima svoje prednosti i mane. Nepotpuno i nekvalitetno izveãtavanje je najvidljivije kod materijalne ãtete. procenat i veliåina prekoraåenja brzine. broj vozila u saobrañaju ili broj drugih korisnika puta. pregled navike putovanja (na uzorku stanovnika ). greãke ñe se smanjivati. Prvi zadatak u bezbednosti saobrañaja je opis trenutnog stanja i odreœivanje znaåaja problema. manje od 0. Mana im je ãto im je valjanost slabija nego kod tehnike konflikta. Indikatori bezbednosti saobrañaja se lakãe prikupljaju nego podaci o konfliktu. Modeli bezbednosti saobrañaja 6. ãto znaåi da se konflikti mogu smatrati kao merenje izloæenosti. indikatori bezbednosti saobrañaja itd. bez obzira ãto se pri tom gubi na preciznosti.6. Prednost ovog metoda je ta da se podaci mogu prikupiti veoma brzo. Postoji nekoliko naåina da se izmeri izloæenost: Brojanje saobrañaja (protok vozila). Merenje izloæenosti se vrãi retko i nesistematiåno. rizik od nezgode i posledice nezgode. Mere nezgoda i izloæenosti mogu se izraziti na mnogo razliåitih naåina. i indirektne procene izloæenosti (npr. kod povreœenih i na kraju kod poginulih u nezgodama. poredimo i rangiramo probleme bezbednosti saobrañaja. treba ih procenjivati.

ooo km =660 pog/god. odnosno proizvod: (izloæenost saobrañaju) x (rizik nezgode) x (teæina nezgode). rizik uåeãña u sn = 55 sn sa nastradalim / 100 milion km posledice . problem bezbednosti saobrañaja (npr. km Oåekivani broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u toku godine bi bio oko: Broj poginulih / god. Krsto Bezbednost saobrañaja paæljivo koristiti.ooo. Problem bezbednosti u saobrañaju se moæe odrediti kao zapremina kvadra. km) x (2 pog/100 sn sa nastradalim) = 1.1 pog/100 mil.000.1 pog/100. broj poginulih) moæe se izraåunavati po sledeñem obrascu: – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (dinamiåki rizik) – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (rizik uåeãñe u s/n) x (posledice) Na primer. posebno u onim sluåajevima kada se vrãe poreœenja. Rizik uèešæa u SN (sn/km) 6 178 Oèekivani godišnji broj poginulih (pog/god) Slika 6. za Ãvedsku je pribliæno: izloæenost = 6 miliardi km/godiãnje. P. = 60.000.Lipovac. Na osnovu ovakvog pristupa. u skladu sa naåinom merenja izloæenosti.teæina nezgoda = 2 pog/100 sn sa nastradalim dinamiåki rizik = (rizik uåeãña u sn) x (posledice) = (55 sn sa nastradalim / 100 mil. na 100 miliona km) objedinjuje rizik uåeãña u nezgodama (broj nezgoda na 100 milion kilometara) i posledice nezgoda (broj poginulih na 100 nezgoda).2. .000 km/god * 1. Dinamiåki rizik (broj pog.

vremenske prilike). ugradnjom vazduãnih jastuka i dr. strategijom stepenovanih vozaåkih dozvola. Optimizirati izloæenost saobrañaju: Ovo moæe da znaåi smanjivanje izloæenosti. prañenjem novih vozaåa. 3) transportni (infrastruktura).2. boljim zakonima. ali je znaåajnija preraspodela izloæenosti u korist bezbednijih vidova putovanja.). dugotrajnim i dobro osmiãljenim kampanjama. Na njih se moæe gledati kao na za179 6. Modeli bezbednosti saobrañaja 6. efikasna i struåna medicinska nega povreœenih itd. sa noñnog na dnevni saobrañaj. Smanjvati rizik nastanka saobrañajnih nezgoda: Ovo se moæe postiñi boljom obukom vozaåa. ali i pri zbrinjavanju i leåenju povreœenih posle nezgode (dobra obuka za ukazivanje prve pomoñi.). sa saobrañaja na sporednim putevima na saobrañaj na autoputevima itd. Pri projektovanju kontramera. otklanjanjem nedostataka na putu i na vozilima.6. boljom primenom zakona. Pomoñu ovih metoda åesto je moguñe oceniti i efikasnost odreœene protivmere. 2. efikasno transportovanje povreœenih. 3. Naime. Meœutim. ali i projektovanje kontramera. obezbeœenje kretanja spasilaåkih ekipa. 4) prikupljanje podataka (taånost izveãtavanja o nezgodama). uoåavaju se tri pravca delovanja: 1. programima unapreœivanja ponaãanja vozaåa. . kursevima defanzivne voænje itd. Na primer. Za eliminisanje efekata prva åetiri faktora moguñe je koristiti mnogobrojne statistiåke metode i ekonometrijske modele. sa saobrañaja po loãim na saobrañaj u dobrim vremenskim uslovima. Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) Postoji bar ãest faktora koji nezavisno utiåu na uåestalost nezgoda: 1) spoljaãnji (npr. uklanjanjem barijera pored puteva. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ovakav pristup olakãava identifikaciju problema bezbednosti saobrañaja. opreme. 5) åista sluåajnost i 6) intervencija protivmerama. boljom konstrukcijom vozila. podaci o izloæenosti se procenjuju ili nasumiåno odreœuju za neki dan u godini ili za neku deonicu puta i sl. Dok se podaci o nezgodama i njihovim posledicama registruju u kontinuitetu i åuvaju. ali su oskudni podaci o izloæenosti. obiåno se evidentiraju nezgode i njihove posledice. niskim rastinjem pored puta itd. efikasno obezbeœenje mesta nezgode. sistemom kazni.6. Smanjivati posledice nezgoda koje su se veñ dogodile: Ovo se moæe postiñi u samom sudaru (upotrebom sigurnonih pojaseva. deåijih sediãta i druge zaãtitne opreme. da bi ovakav pristup dao æeljene rezultate trebalo bi reãiti veliki problem koji se tiåe kvaliteta evidentiranja i izveãtavanja.6. preraspodela sa individualnog na javni prevoz. zaãtitnih kaciga. 2) druãtveno-ekonomski (nezaposlenost). sa drumskog na æelezniåki saobrañaj. edukacijom dece.

Meœutim. na nivou odnosa vozaå – vozilo – put – okruæenje kod jedne nezgode. sociologija.Lipovac. treba imati u vidu da poslednja dva faktora mogu veoma bitno uticati na pojavu i umanjiti kvalitet zakljuåaka. Za razvoj analitiåkih mikromodela znaåajne su razliåite nauåne discipline: psihologija. te da na osnovu tog ponaãanja. fizika itd. medicina. Posebno je znaåajna intervencija protivmerama. pa ih je teãko interpretirati. Analitiåki mikromodeli nam omoguñavaju da identifikujemo i kvantifikujemo faktore rizika. Meœutim. Nekad ovi modeli sadræe veliki broj promenljivih. ali su mnogo vaæniji. ergonomija. Mogu se razlikovati modeli koji se odnose na ljudski faktor i tehniåki modeli. Za sada nema dovoljno iskustava da bi se uopãtili zakljuåci o dejstvu pojedinih protivmera. pa i nemoguñe izvesti. u skladu sa stanjem vozila. Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) Analitiåki makromodeli objaãnjavaju kako se faktori nezgode mogu analizirati uz pomoñ ekonometrijskih modela na opãtem nivou. Posebno se koriste linearni regresioni model i modeli predviœanja koji se zasnivaju na linearnoj regresiji. Njegova svrha je da razume i predvidi ponaãanje uåesnika u saobrañaju. vreme reagovanja ili karakteristike liånosti. Krsto Bezbednost saobrañaja menu za kontrolisane eksperimente. 6.6. Zato se najbolji rezultati dobijaju kombinovanom primenom oba modela. Neki od ovih modela omoguñavaju nam da razlikujemo dobre od loãih (nezgodama sklonih) vozaåa. treba biti vrlo obazriv u smislu uopãtavanja rezultata. kada i ko ñe izazvati nezgodu. koje je åesto veoma teãko. Zato se nikada ne moæe predvideti gde. Modeli ljudskog faktora su manje sofisticirani i teæi za istraæivanje. To bi se moglo okarakterisati kao pristup “od vrha ka dnu”. Drugi naåin za analizu faktora rizika koji stoje iza jedne saobrañajne nezgode je kada se radi na individualnom nivou – tj. Za ocenu parametara koriste se dva metoda: metod najmanjih kvadrata ili metod maksimalne verodostojnosti. za analizu veñeg uzorka ima smisla koristiti statistiku i statistiåke modele. Meœutim. Prvi modeli faktora rizika daju vezu izmeœu uåestvovanja u nezgodi i razliåitih ustaljenijih individualnih promenljivih kao ãto su: oãtrina vida. Postoje dva naåina za ocenu efikasnosti protivmera koje se koriste kod saobrañajne nezgode: – modeli predviœanja (popreåni presek/niz vremenskih intervala) i – ocene efikasnosti (prouåavanje pre/posle). Oba modela imaju svoje prednosti i mane. Taj pristup bi se mogao nazvati “od dna ka vrhu”. Saobrañajne nezgode su sluåajni dogaœaji i deãavaju se kao nenamerni rezultat ljudskog ponaãanja. 180 6 . biomehanika.3. P. puta i okruæenja odredi rizik pojedinaånog uåestvovanja u nezgodama.

AIS2 – skrañena skala povreda) ili preko vremena provedenog u bolnici ili na bolovanju. posledice nezgoda predstavljaju problem bezbednosti saobrañaja. ponaãanju i veãtini. ljudski troãkovi. povrãina. troãkovi i gubici (medicinski troãkovi.Abbreviated Injury Scale (skrañena skala povreda) je meœunarodno priznata i vrlo rasprostranjena za merenje ozbiljnosti povreda. Modeli bezbednosti saobrañaja Modeli akcije (delovanja) su glavna grupa modela ponaãanja. prihvatanju ili kontrolisanju rizika. koånice. – modeli saobrañaja bave se ponaãanjem vozaåa i stopom nezgoda kao funkcijom karakteristika saobrañaja (obim. Modeli tehniåkog rizika prouåavaju ponaãanje uåesnika u saobrañaju i rizike u specifiånim situacijama: – automobilski modeli bave se uåeãñem u nezgodi i vozaåevim ponaãanjem kao funkcijom karakteristika jednog vozila. raspodela brzina. Ovi modeli se koriste kada uåesnik u saobrañaju ima problem u opaæanju. 181 6. homogenost. prepreke itd. Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode Posledice koje nastaju posle saobrañajne nezgode mogu se razliåito predstaviti. Postoje dva naåina za prouåavanje posledica saobrañajnih nezgoda: – koriãñenjem statistiåkih metoda (na sveobuhvatnom nivou) i – prouåavanjem datog sluåaja.). gustina saobrañaja i sl. njegova veliåina. 6. troãkovi rehabilitacije. stabilnost).6. najznaåajnije posledice nezgoda su zdravstveni problem koji se moæe meriti preko ozbiljnosti posledica za svakog povreœenog (npr. 2 AIS .).6. povrede i pogibije lica. povrãina kolovoza. troãkovi smanjene produktivnosti na radu. Posledice nezgoda su i ekonomski problem i mogu se kvantifikovati (svesti na jednu jedinicu – novac) kao ãtete. administrativni troãkovi itd. materijalne ãtete. raskrsnice. postojanje trotoara. stabilnost. brzina i distribucija brzine. Modeli riziånog ponaãanja fokusiraju se na to kako uåesnici u drumskom saobrañaju procenjuju i kako tretiraju subjektivni rizik. S druge strane. Precizno gledano. eksperimenata ili simulacija (na individualnom nivou). rad koånica. a posebno materijalne posledice.6. model riziånog ponaãanja o kome se åesto diskutuje u istraæivanju bezbednosti u saobrañaju je Vajldov model usklaœenosti rizika.4. kao ãto su veliåina. To je model koji povezuje opaæanje rizika sa prihvatanjem rizika. Zasnivaju se na Razmunsenovom hijerarhijskom modelu koji pravi razliku izmeœu greãaka zasnovanih na znanju. ãirina. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . Na primer. put (geometrija puta. ureœenost raskrsnica) i sam saobrañaj (obim. distribucija praznina). Vozilo (npr.) mogu se smatrati kao situacioni stimulansi za vozaåevo ponaãanje. – infrastrukturni modeli bave se vozaåevim ponaãanjem i rizikom od nezgode kao funkcijom karakteristika puta (geometrija.

C. kaciga i sl. The expected 6 loss of life quality from traffic injuries requiring hospitalisation. skretanje itd. U ekonomskom smislu. voænja unazad.765-772. P. Kada posledice nezgoda analiziramo kao zdravstveni problem. Nenj York. 5 ISS . Accident analysis and prevention. odnosno teæe povreœenim) licima i – broj nezgoda sa materijalnom ãtetom (bez povreœenih lica). 4 ICD . 25. – zbir ozbiljnosti povrede (ISS). a najteæe povrede i smrtni ishod u åetvrtoj brzini). Krsto Bezbednost saobrañaja Mnogo je faktora koji utiåu na posledice nezgode: – tip i starost uåesnika u saobrañajnoj nezgodi (lica i vozila). koriãñenje zaãtitne opreme (pojaseva. p.). J. starost. 6 IIS . – ekonomski problem itd. åine se pokuãaji da se sve posledice nezgode svedu na: – troãkove.6 – godine promenjenog kvaliteta æivota (QALY)7 itd.Quality Adjusted Life Years (godine prilagoœenog kvaliteta æivota) odreœuje posledice nezgode kao broj godina u kojima se menja kvalitet æivota nastradalog. Posledice saobrañajnih nezgoda mogu se posmatrati kao: – problem saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. Sa glediãta bezbednosti saobrañaja trebalo bi pratiti pokazatelje: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda. ozbiljne povrede nastaju u treñoj. No 6. – zdravstveni problem.Injury Impairment Scale (skala oãteñenja pri povredama) rangira oãteñenja od 0 (kratkotrajna) do 6 (trajno prekida neku funkciju organizma) 7 QALY .. model i tip motornog vozila. – broj nezgoda sa nastradalim (sa lakãe.International Classification of Diseases (Meœunarodna klasifikacija bolesti) pokazuje lokaciju i tip povrede. – gubitke i 3 Guria. stanje pored puta. – broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda.4 – skrañena skala povreda (AIS).5 – skala oãteñenja pri povredama (IIS). ali ne i ozbiljnost povrede.1993. – konzumiranje droge i alkohola i – ostali faktori kao ãto su kvalitet puta. – tip manevra vezanog za nezgodu (preticanje. treba uoåiti da postoje razliåiti naåini da se opiãe nivo povreda:3 – meœunarodna klasifikacija bolesti (ICD). 182 .Injury Severity Score (ukupan rezultat ozbiljnosti povrede) se odreœuje u situacijama kada su prisutne viãestruke povrede. – stepen prenosa koji odreœuje opseg stvarne brzine (u drugoj brzini nastaju materijalna ãteta a nekad lakãe povrede. Na osnovu analize ICD moguñe je za pojedine tipove nezgoda odrediti najugroæenije delove tela i tipiåne vrste povreda. Vol.Lipovac. – masa motornog vozila (smrtni rizik u sudaru vozila åije su mase 900kg i 1800kg je deset puta veñi za vozaåa lakãeg vozila). obilaæenje.).

Luxembourg. – brzine uåesnika u nezgodi. – vrsta saobrañajne nezgode (åeoni sudari imaju najteæe posledice. 1994. 8 COST 313: Socio-Economic Cost OF Road Accidents. – masa vozila.9 Ovde se pod indikatorima bezbednosti saobrañaja podrazumeva svaka mera (indikator) koja je u vezi sa nastankom saobrañajne nezgode ili povrede. Nisu svi oni jednako znaåajni. EC Transport Research.6. Brussels 2001. Modeli bezbednosti saobrañaja – ãtete od saobrañajnih nezgoda (ekonomska kvantifikacija posledica nezgode). Directorate-General XIII. odnosno da li u velikoj meri doprinose saobrañajnoj nezgodi i da li se na njih moæe uticati merama i programima bezbednosti saobrañaja. 9 European Transport Safety Council. a zatim obaranje peãaka. Modeli posledica saobrañajnih nazgoda mere znaåaj pojedinih faktora koji utiåu na veliåinu posledica nezgoda. 183 6. troãkovi rehabilitacije.5. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . danas metode procene socio-ekonomskih troãkova veoma variraju izmeœu razliåitih dræava. nasipi. – izveãtavanje o saobrañajnim nezgodama i povredama u zvaniånoj statistici nije kompletno. nezgode u preticanju. Posebno se istiåu uticaji: – naåin uåeãña u saobrañaju (putnici u putniåkom vozilu su ugroæeniji oko 10 do 20 puta nego putnici u autobusu ili tramvaju.). obaranje bicikla i motocikla itd.6. a biciklisti su najugroæeniji). – starost povreœenih lica itd. lokalni put) i stanje okruæenja puta (barijere pored puta. administrativni troãkovi.8 Najznaåajniji elementi koji se uzimaju u obzir su: medicinski troãkovi leåenja. 6. To znaåi da promene broja saobrañajnih nezoda mogu biti posledica promene spremnosti prijavljivanja saobrañajnih nezgoda policiji.6. Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja Danas se veoma velika paænja posveñuje moguñnosti definisanja stanja i problema bezbednosti saobrañaja na osnovu prañenja odreœenih indikatora. Commission of the European Communities. Mada se vrãe napori u cilju usaglaãavanja. ãto znaåi da kratkoroåne promene zabeleæenih brojeva ne reflektuju obavezno i promene u dugoroåno oåekivanom broju. Transport Safety Performance Indicators. useci i sl. Broj saobrañajnih nezgoda i povreda nije najbolji pokazatelj nivoa bezbednosti saobrañaja: – broj nezgoda i nastradalih lica je posledica sluåajnog kolebanja. troãkovi zastoja u saobrañaju i sl. – vrsta puta (autoput. Postoji veliki broj indikatora bezbednosti saobrañaja. Znaåaj indikatora se moæe oceniti na osnovu jaåine veze sa deãavanjem saobrañajne nezgode ili povrede.). peãaci su ugroæeniji od putnika. gubici u proizvodnji (bolovanja i smanjivanje uåinka) oãteñenja imovine.

Suãtinski elementi sistema menadæmenta bezbednosti Svi indikatori bezbednosti saobrañaja mogu se svrstati u sledeñe grupe: – indikatori koji se odnose na ponaãanje uåesnika u saobrañaju.3. – indikatori koji se odnose na zbrinjavanje povreœenih u nezgodama.). Ovde od koristi mogu biti indikatori bezbednosti saobrañaja. a posebno sakupljanje podataka i metod posmatranja (uåestalost sakupljanja uzorka. P. Moguñe je da uslovi budu veoma riziåni. Krsto Bezbednost saobrañaja – broj saobrañajnih nezgoda ne govori niãta o procesu i posledicama saobrañajnih nezgoda. Veoma je znaåajno da ove podatke sakupljaju nezavisna tela najmanje jednom godiãnje. . kao i da ih objavljuju. ali da ne doœe do saobrañajne nezgode. – indikatori koji se odnose na vozila. Dræave koje su ovo zapoåele. imaju kvalitetnije i sadræajnije programe i imaju bolje pokazatelje bezbednosti saobrañaja. – indikatori koji se odnose na puteve. protokoli merenja i sl. Da bi se razvile efektivne mere za smanjenje broja saobrañajnih nezgoda i broja nastradalih lica. veliåina i vreme uzimanja uzorka. pa da tek tada shvatimo da postoji opasnost. lakãe projektuju efektivne kontramere. – nije moralno åekati da se dogodi dovoljan broj nezgoda. neophodno je razumeti proces koji dovodi do saobrañajnih nezgoda.Lipovac. 6 184 Slika 6. EU se zalaæe da sve dræave ålanice i kandidati prihvate i standardizuju prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja.

1. % iznad ograniåenja 2) Za prañenje voænje pod dejstvom alkohola potrebna je metodologija pomoñu koje policija sprovodi sluåajna testiranja u stratifikovanom uzorku. Preporuåuju se godiãnja odreœivanja. i to koriãñenjem stratifikovanog uzorka: razliåite klase vozila i kategorije puteva. Moraju se usaglasiti protokoli za sakupljanje podataka. . kategorija puteva. kada je reå o razliåitim kategorijama puteva i razliåitim klasama vozila.). kako bi se sakupili podaci na evropskom nivou. itd. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Sigurnosni pojasevi % korisnika automobila 3) Podaci o koriãñenju sigurnosnog pojasa moraju se razlikovati. ako je potrebno. Kako bi se omoguñila meœunarodna poreœenja. Modeli bezbednosti saobrañaja Tabela 6. 10 European Transport Safety Council. putnicima koji se nalaze na zadnjim sediãtima. Ponaãanje u vezi sa voænjom pod dejstvom alkohola se mora uporediti sa zakonima u vezi sa konzumiranjem alkohola. Brussels 2001. Pokazatelji performansi bezbednosti na putevima za najbolju praksu (preporuka Evropskog saveta za bezbednost saobrañaja10 Kategorija Ponaãanje Opis Brzina Indikator Detalji % iznad zakonskog 1) Reprezentativno prañenje brzina ograniåenja mora se sprovesti ãirom zemlje. 185 6. deåjim zaãtitnim sistemima. putnicima koji se nalaze na prednjim sediãtima.6. kao i sa ciljevima politike.6. Opservacije moraju pruæiti reprezentativnu sliku ãirom zemlje. periodi odreœivanja. kada je reå o: vozaåima. Stvarne brzine se moraju uporediti sa postojeñim ograniåenjima brzina i ciljevima politike. Transport Safety Performance Indicators. ako je potrebno. Alkohol Vozila Pasivna bezbednost EuroNCAP 4) EuroNCAP testovi osobina vozila prilikom saobrañajnih nezgoda i kombinacija rangiranja pomoñu zvezdica u EuroNCAP i sastav flote vozila u zemlji ukazuju na kvalitet pasivne bezbednosti u zemlji. moraju se uskladiti postojeñi protokoli za sakupljanje podataka (uåesnici u saobrañaju.

u pogledu postojeñih vodiåa i standarda. Po definiciji. meœunarodna poreœenja nisu smislena. ne samo kada je u pitanju drumski transport. P. . mora se razviti pokazatelj performansi za odreœivanje kvaliteta bezbednosti drumske mreæe. kada su u pitanju teãke povrede. posebno kvalifikovani lekari. kada je reå o standarde projekta razliåitim kategorijama puteva. Krsto Bezbednost saobrañaja Kategorija Put Opis Kvalitet projekta puteva Indikator Detalji % puteva koji 5) Mnoge zemlje imaju vodiåe za zadovoljavaju projekat puteva. Mora se obaviti poreœenje izmeœu ovog 'cilja' i stvarnog vremena stizanja. Preporuåuje se razvoj ovakvog pokazatelja.Lipovac. ãto zavisi od dostupnosti specijalizovanih trauma centara. Preporuåuje se razvoj pokazatelja performansi za kvalitet medicinskog tretmana. jer se vodiåi i standardi razlikuju meœu zemljama. kao komponente politike bezbednosti puteva. ovde se moraju uzeti u obzir razliåite kategorije puteva. Hitne sluæbe. Naravno. 6 186 Kvalitet % koji zadovoljava 8) Kada su u pitanju saobrañajne medicinskog ciljeve ili propise/ nezgode u kojima postoji opasnost da tretmana zakone ñe doñi do smrtnosti (pravovremeno) visokokvalitetno medicinsko zbrinjavanje veoma je znaåajno. Od interesa je odreœivanje stvarnog kvaliteta bezbednosti i poreœenje tog kvaliteta sa samo-uvedenim 'referencama'. moraju stiñi na lice mesta u odreœenom (zakonski utvrœenom) vremenskom periodu. Kvalitet drumske mreæe Menadæment Vreme traume stizanja % koji zadovoljava 7) Kombinacijom vremena pozivanja i ciljeve ili propise/ vremena odgovora. % puteva koji se uklapaju u hijararhiju drumske mreæe 6) Prihvatanjem filozofije koja se odnosi na 'funkcionalnu hijerarhiju puteva'. Ovaj pokazatelj bi trebalo razviti. ãto ukazuje na performanse (usaglaãavanje) sistema menadæmenta traumama. Ovaj pokazatelj ima za cilj ocenjivanje kvaliteta postojeñe drumske mreæe. veñ i kada se radi o drugim naåinima transporta i drugim vrstama saobrañajnih nezgoda. dobija se vreme zakone stizanja.

Rezultati postignuti do u poreœenju sa situacijom u 1994. 1998. koji prekoraåuju dozvoljeno ograniåenje brzine voænje ili koji ne poãtuju semafore (“prolaze na crveno”). 1999) Cilj za 2000. u poreœenju sa 1994. godine.6. Tabela 6. proporcija vozaåa koji voze pod dejstvom alkohola. godinu. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . zaãtitnih kaciga.2. Modeli bezbednosti saobrañaja Danas se sve viãe koriste mere ponaãanja: procenti koriãñenja sigurnosnih pojaseva. godinom godini Nisu obavljena merenja Reforma politike Vrednovanje bezbednosti na putevima Pokazatelj Procenat populacije +30% koji drumske saobrañajne nezgode smatraju javnim zdravstvenim problemom Procenat onih iznad –27% BAC zakonskog ograniåenja prilikom policijskih provera Procenat ukupnog broja preœenih kilometara vozila koja prekoraåuju dozvoljenu brzinu voænje –35% Voænja pod dejstvom alkohola –40% Prebrza voænja Nema promene Ostali prekrãaji Procenat vozila koja –50% se kreñu na isuviãe malom rastojanju od drugog vozila Proporcija ulica koje ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Proporcija ruralnih puteva koji ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Smanjenje Nema promene Bezbednije okruæenje urbanog saobrañaja Bezbednije okruæenje ruralnog saobrañaja Koriãñenje zaãtitnih ureœaja u automobilima Nema promene Smanjenje Nema promene Procenat korisnika 95% automobila koji koriste bezbednosne ureœaje Nema promene 187 6. Indikatori bezbednosti puteva u Ãvedskoj i napredak u njihovom realizovanju do kraja 1998 (Vagverket.6.

6. niti posledica nezgode (vrsta i stepen povreda. Rezultati postignuti do u poreœenju sa 1998. znanje u vezi sa prvom pomoñi Krañe vreme Nema promene reagovanja. za leåenje i analizu uzroka smrti i sl. Najznaåajnije evidencije o nezgodama vode: – policija: policajci popunjavaju poseban SN upitnik koji sadræi sve najznaåajnije podatke o saobrañajnoj nezgodi i njenim posledicama. odnos izmeœu postojeñih i æeljenih vrednosti indikatora odreœuje ãta bi trebalo predvideti u programima bezbednosti saobrañaja i koje mere treba preduzimati. poboljãano znanje u vezi sa prvom pomoñi Prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja omoguñava da se shvate i precizno definiãu problemi bezbednosti saobrañaja. ne postoji 188 6 . policija nije struåna za precizno odreœivanje uzroka. treba imati u vidu sledeña ograniåenja: policija evidentira nezgode o kojima je obaveãtena. Krsto Bezbednost saobrañaja Reforma politike Bezbedniji automobili Vidljivost u saobrañaju Pokazatelj Cilj za 2000. sa 1994. veliåina materijalne ãtete i sl. okolnosti. najsveobuhvatnije i najpreciznije.7. odnosno pre nego ãto se struåno analizira nezgoda i shvate sve okolnosti njenog nastanka. P. godinom godini Nema promene Indeks ponaãanja u +12% sluåaju saobrañajne nezgode Procenat peãaka i biciklista koji koriste reflektivne ureœaje 60% Nisu obavljena merenja Koriãñenje biciklistiåkih zaãtitnih kaciga Procenat biciklista 80% koji koriste zaãtitne kacige 18% je nosilo zaãtitne kacige u 1998. PRAÑENJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Saobrañajne nezgode sa ozbiljnijim posledicama se evidentiraju i prate. godinu. u poreœenju situacijom u 1994. Mada su policijske evidencije jedinstvene.Lipovac. odnosno nezgode kod kojih je policija izlazila na lice mesta. Naime. ali i da se planiraju efektivne mere bezbednosti saobrañaja. Mada se ovi podaci utvrœuju od strane struånih lica (lekara) treba imati u vidu sledeña ograniåenja: lekari se bave spaãavanjem i evidentiraju prvenstveno podatke koji su znaåajni za leåenje i oporavak povreœenih. – zdravstvene ustanove: za svako lice koje je primljeno na leåenje evidentiraju se svi podaci koji mogu biti znaåajni za shvatanje povrede. godine.). policija evidentira nezgode odmah posle dogaœaja. godini Hitne medicinske Proseåno vreme sluæbe reagovanja od alarmiranja do tretmana.

A proposal for the stadarization of road accident reports. policije i drugih dræavnih organa vrãili analizu i procenu bezbednosti puta. U naãoj zemlji ovaj nadzor ne funkcioniãe. Paris: Onser. – osiguranja: za svaku nezgodu kod koje se pojavljuje zahtev za isplatom ãtete. niti organi koji upravljaju putevima (direkcije za puteve i nadleæni organi za saobrañaj) ne vode posebne evidencije o nezgodama. trebalo bi imati u vidu ograniåenja: znatan broj nezgoda se ne analizira na sudovima. koji izlazi na lice mesta i evidentira najvaænije podatke o nezgodi. mada bi ove evidencije trebalo da pomognu u definisanju opasnih mesta na putevima i otklanjanju opasnosti. – nezavisna tela i komisije za nadzor (Traffic Safety Audit) treba da budu najvaæniji redovni korisnik podataka o nezgodama kako bi nezavisno od putara. Pri tome se moæe razlikovati nekoliko razliåitih izveãtaja i evidencija: – hitni izveãtaji o nezgodi koji podnose policajci koji prvi izaœu na lice mesta.7. sud vodi raåuna da ne napravi greãku. Traffic safety and the driver (Page 154-155). niti jednostavan pristup ovoj bazi. Mada su ove evidencije najkvalitetnije. Mada se ovi pokazatelji utvrœuju struåno. koji prati odgovarajuña dokumentacija. Evaluation 85. niti standardizovane. 189 6. L (1991). – sudstvo: u sudovima se vrlo struåno i sveobuhvatno analizira veliki broj nezgoda. SAOBRAÑAJNE NEZGODE jedinstvena baza podataka. evaluation of local safety measures. – evidencija obeleæja nezgoda na statistiåkim upitnicima (SN upitnik) koji se unose u jedinstven informacioni sistem MUP-a . a uviœaj vrãe lokalno nadleæni organi (izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. Policija je obiåno prvi organ koji se redovno obaveãtava o nezgodi. trebalo bi imati u vidu ograniåenja: osiguranja evidentiraju nezgode i posledice za svoje potrebe. i Negri.6. L. nema jedinstvene baze podataka (veñ svako osiguranje vodi svoje evidencije). L (1985). O svakoj nezgodi se vodi sudski proces. ne postoje standardi evidentiranja u sudovima. . – putari: naãa preduzeña za odræavanje puteva. osiguranja imaju interes da procenjuju u svoju korist. a posebno da ne osudi nekoga ko nije kriv za nezgodu (zato se okolnosti nastanka nezgode åesto utvrœuju povoljnije za okrivljenog). nisu uvedeni standardi evidentiranja tako da se zadovolje zahtevi bezbednosti saobrañaja itd. Van Nostrand Reinhold. ove evidencije nisu usaglaãene. – uviœajna dokumentacija o saobrañajnoj nezgodi itd. a posebno nezgode sa nastradalim licima. ne postoji jedinstvena baza podataka. Prañenje saobrañajnih nezgoda Literatura Ercoli. odnosno izveãtaj o obezbeœeçu lica mesta). Evans. New York. osiguranja evidentiraju podatke koji su znaåajni za isplatu ãtete. – evidencija nezgoda kod kojih saobrañajna policija vrãi samo obezbeœenje lica mesta. Posebno su znaåajni podaci koji ñe posluæiti da se proceni osnov za isplatu i visina ãtete. – dnevni izveãtaji o kriviånim delima.

OECD/IRTAD (1995). Vol. Assen. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden. 1994. R. Vol 5. Hyden. Drugo izdanje.11-13. 190 . 45-48. Marcel Dekker. Hautzinger. E (1988). OECD Istraga o putnom saobrañaju (1990). i M. The extent and some implications of incomplete accident reporting. NJ (1957). Directorate-General XIII.C. Karr. Dve proste tehnike za odreœivanje vaænosti mera smanjenja nesreña. Accident analysis an prevention. G (1994). 25. Haght. Berichte der Bundersanstalt fur strabennjesen BAST. Putni saobrañaj. Harris. i Yiik Diew Wong (1993).12 strn. van Gorkum. (1973). VTI izveãtaj broj 390 A. Stein. Induced Exposure. T. Michaels. H. Poreœenja bolniåkih i policijskih podataka o povreœenim.W Knuiman (1994). Analize nesreña i prevencija 22 (4) 371-378.Lipovac. Commission of the European Communities. Analize nesreña i prevencija 25 (1) 91-97... Seminar. Odeljenje za planiranje saobrañaja i inæinjering. p. Helsinki. Lund institut tehnologije. Tehnika saobrañajnih konflikata. Tassaux-Becker (1993). EC Transport Research. Rosman. F (1991). Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju. An introduction to probability theory and its applications. The real number of road traffic accident counts inPravi broj saobrañajnih nesreña u Holandiji. Osiguranje automobila i spreåavanje nesreña na putu. Luxembourg. (1987).1994. Drugo izdanje.1993. Septembar 1995. and Bruin. F. The expected loss of life ljuality from traffic injuries requiring hospitalisation. J. R. Belmond. Paris. S (1990). E (1986). Duxbury Press. Analiza nesreña i prevencija 18(1). EIB. Krsto Bezbednost saobrañaja 6 Feller. Meœunarodni saobrañaj i baza podataka o nezgodama. Procesi poenti i njihovo statistiåko izvoœenje zakljuåaka.S. Durholt. i Nilsson. Jednogodiãnje istraæivanje. Volume I Çiley. Hauer.M (1966). Bulletin 70.. P. A (1995). Guria. Road user behavior: Theory and research. A. 2-11 Rothengather. Procena oåekivanog broja nesreña. Eds. I. H. 1996/09 Nicholson. rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ljudi. New York. Hakkert A. Sudari i kamioni ukljuåeni u njima: Studije pojedinih sluåajeva.765-772. Finska. A. H. Institut za sigurnost na autoputu. OECD. New York. Da li su nesreñe raspodeljene otrovom? Statistiåki test. J. Accident analysis and prevention. Izloæenost. Rice. H.S i Hauer. S i Jones. Matematiåke statistike i analize podataka. Saobrañajni inæinjering izdanje 36 br. Cost 313: Socio-economic cost of road accidents. P. No 6. D. A. C (1987). Hornstein. Analize podatakai zaãtita 26(2) 215-222. Thulin.L.

7.6. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda 7. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije 7.4.2. Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7.5.8. Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda 7.1.3. Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima .7. Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda 7.

321-336.. Prilog definisanju pojma uviœaja. kriminalistiåke definicije uviœaja i specifiåna definicija uviœaja kao sistema radnji. Kriminalistiåke definicije su najåeãñe implicitne. 1996. Prema ovom pristupu. ovi autori istiåu da je uviœaj istovremeno i kriminalistiåka radnja. a to su struåni poslovi na uviœaju. M..7. Beo- grad. Meœutim. odnosno procesnu radnju koja se preduzima u skladu sa ZKP i sastoji se u neposrednom åulnom opaæanju kakvih åinjenica vaænih za razjaãnjenje kriviånog dela. str.1.2. da se temelji na åulnom opaæanju. One se temelje na Zakonu o kriviånom postupku i prepriåavaju njegove odredbe. 7. Uviœaj se ne iscrpljuje u neposrednom åulnom opaæanju. Procesualistiåke definicije uviœaja Ovo su najstarije i najåeãñe definicije uviœaja. POJAM I ZAKONSKI OSNOV VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Postoje razliåiti pristupi definisanju pojma uviœaja:1 procesualistiåke definicije uviœaja. koje se registruju u zapisniku o uviœaju. Æarkoviñ M. ali ima i eksplicitnih definicija. Ove definicije prihvataju da je uviœaj procesna radnja. 7. 193 7. uviœaj predstavlja istraænu. Kriminalistiåke definicije uviœaja Kriminalisti smatraju da procesualistiåke definicije nisu obuhvatile suãtinu uviœaja.1. istiåu znaåaj misaone aktivnosti organa koji vrãi uviœaj i navode da su struåni poslovi koji se vrãe na uviœaju vaæan deo 1 Ãkuliñ.1. Lipovac K.1.. Bezbednost 3. i Banoviñ B.. da je u skladu sa ZKP i da je zapisnik o uviœaju jedini vaæan dokument sa uviœaja. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .

Zakonski osnov za vrãenje uviœaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda vrãi se neposredno posle nezgode. 4 Kriviåno delo je ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo. veñ moæe biti i posredno. pre formalnog pokretanja postupka. a ne za kriviåno delo (najveñi broj nezgoda nisu kriviåna dela). – uviœaj se vezuje za saobrañajnu nezgodu. KZ). samo saobrañajna itd. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima itd. struåno obraœuju i u uviœajnoj dokumentaciji registruju i fiksiraju predmeti. – sprovodi se u skladu sa odredbama zakona (u skladu sa ZKP. ). i to u uviœajnoj dokumentaciji (a ne samo u zapisniku o uviœaju). Dakle.4 Kriviåni zakonik je definisao sledeña kriviåna dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja: 2 Veñina 7 saobrañajnih nezgoda kod kojih se vrãi uviœaj i nisu kriviåna dela. Kriviåni zakonik je definisao kriviåno delo kao ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo.4. Formalno pravno. tragovi i druge okolnosti znaåajne za razjaãnjenje saobrañajne nezgode. opaæaju. a da ZKP odreœuje samo formu uviœaja. ZKP. kriminalistiåke definicije istiåu da kriminalistiåke radnje predstavljaju suãtinu i sadræaj uviœaja.). 194 . osnovna obeleæja uviœaja su: – uviœaj je sistem radnji (a ne samo procesna. – registruje se i fiksira ono ãto je znaåajno (a ne sve). uviœaj saobrañajnih nezgoda je sistem radnji kojima se u skladu sa odredbama zakona. 7. P. 3 Ålan 238. Prema ovom. veñ su prekrãaji. samo istraæna. koje je protivpravno i koje je skrivljeno. Zakonom o prekrãajima. tragovi (trag koåenja i sl. koje je protivpravno i koje je skrivljeno (ålan 14. savremenom pristupu.2 Zakonom o upravnom postupku. meteoroloãke prilike. Uviœaj kao sistem radnji Uvaæavajuñi dualnost uviœaja (procesni i kriminalistiåki segment) izdvojena je posebna sistemska definicija uviœaja koja najbolje odreœuje smisao i formu uviœaja saobrañajnih nezgoda. alkoholisanost vozaåa i sl. Dakle. – na uviœaju se opaæa (to nije samo neposredno åulno opaæanje.) i druge vaæne okolnosti (karakteristike puta. samo kriminalistiåka. Zakoniku o kriviånom postupku.). uviœaj saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånog dela je predviœen u Kriviånom Zakoniku.1.3 ZoOBS i u internim aktima MUPa. Krsto Bezbednost saobrañaja uviœaja. uz pomoñ razliåitih pomagala). ali se moæe vrãiti u toku istrage i na glavnom pretresu.1. vremena. 7.3.Lipovac. – na uviœaju se struåno obraœuju (a ne samo opaæaju) predmeti.

– otmica vazduhoplova. stav 3. stav 3. 291. ovog ålana izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom obavezno je. (ålan 290. – piratstvo. pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku ãtetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara. iako zna da vozaå zbog umora. kazniñe se zatvorom do tri godine. stav 1. kazniñe se zatvorom do tri godine.7 – nepruæanje pomoñi licu povreœenom u saobrañajnoj nezgodi. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. kazniñe se novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (ålan 295. 1. st. ovog ålana kazniñe se i odgovorno lice koje izda nalog za voænju ili dopusti voænju. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od ãest meseci do pet godina. ovog ålana uåinjeno iz nehata. 1. 1. (ålan 296.9 5 (1) Uåesnik u saobrañaju na putevima koji se ne pridræava saobrañajnih propisa i time tako ugrozi javni saobrañaj da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. i 2. trolejbuski. (2) Kaznom iz stava 1. stav 1. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. autobuski saobrañaj ili saobrañaj æiåarom tako da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. (2) Ako je usled dela iz ål. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda – ugroæavanje javnog saobrañaja. KZ) 6 (1) Ko uniãtenjem.5 – ugroæavanje saobrañaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom. i 2. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera. i 2. stav 2. 291. (ålan 289. do 4. 290. i 2. (2) Ako je delo iz stava 1. i 2. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. brodski. KZ) 9 (1) Ako je usled dela iz ål. stav 2. 290. postavljanjem prepreka na saobrañajnicama ili drugi sliåan naåin tako ugrozi javni saobrañaj da time dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do åetiri godine. prevoznim sredstvima ili javnim saobrañajem ili nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. 1. 1. 291. 290. i 295. (3) Ako je usled dela iz ål. davanjem pogreãnih znakova ili signala. i 295. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. 1. broda i drugog prevoznog sredstva. (ålan 297. sredstava. 291. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. ovog ålana uåinjeno iz nehata. KZ) 7 (1) Sluæbeno ili odgovorno lice kojem je poveren nadzor nad stanjem i odræavanjem saobrañajnica i objekata na njima. 289. (3) Ako je delo iz st. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. ovog ålana uåinjeno iz nehata. i 2. stav 3. 290. 289. 289. koje nesavesnim vrãenjem svoje duænosti izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima.6 – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja. (3) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila smrt povreœenog lica. uticaja alkohola ili drugih razloga nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom ili da vozilo nije ispravno i time izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. KZ) 195 7.1. tramvajski. 1. i 295.8 – teãka dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja. 289.7. i 2. 1. uklanjanjem ili teæim oãteñenjem saobrañajnih ureœaja. stav 3. st. ili kojem je povereno rukovoœenje voænjom. i 295. st. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera. (5) U sluåajevima iz st. (2) Ko se ne pridræava saobrañajnih propisa i time ugrozi æelezniåki. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . (2) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila teãka telesna povreda povreœenog lica. – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja nasiljem. st. – nesavesno vrãenje nadzora nad javnim saobrañajem. znakova ili ureœaja za signalizaciju ili zaãtitnih i odbojnih ograda koji sluæe bezbednosti javnog saobrañaja na putevima. KZ) 8 (1) Vozaå motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoñi lice koje je tim prevoznim sredstvom povreœeno ili åiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao. stav 2. st. (4) Ako je usled dela iz ål. stav 3. (3) Ako je delo iz stava 1. st.

) ili su nastale lake telesne povrede. br. ovlaãñena lica. (1) Radi proveravanja izvedenih dokaza ili utvrœivanja åinjenica koje su od znaåaja za razjaãnjene stvari. preduzeti i pronalaæenje. 7 Uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. po pravilu. Ålan 110.. preduzeti i pronalaæenje. put. “Sluæbeni glasnik RS”. 68/2002. posebno izvrãiti sa svakim od njih. saobrañajne ili druge struke. 58/2004) 11 “.. koje ñe. ponovo izvesti pojedini dokazi. izvrãiti potrebna merenja i snimanja. organ koji vodi postupak moæe odrediti rekonstrukciju dogaœaja. teãke telesne povrede ili smrt lica. saobrañajna nezgoda itd. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke.Lipovac. Zakonik o kriviånom postupku (ZKP)10 je predvideo da uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje (ålan 110). ZoOBS je predvideo duænosti pojedinaca (lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. izvrãiti potrebna merenja i snimanja. januar 2006. ako imovinska ãteta prelazi iznos od 200. ZoOBS je predvideo osnovne duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda u kojima ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta. peãak. savezni ZoOBS se odnosi. (1) Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. 12 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. (2) Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja.000 dinara (01. nad10 Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. 70/2001. na nezgode sa obeleæjima kriviånog dela prema Kriviånom zakoniku. (2) Rekonstrukcija se ne sme obaviti na naåin kojim se vreœa javni red i moral ili se dovodi u opasnost æivot ili zdravlje ljudi. lekar) i institucija (nadleæni organ koji je obaveãten o nezgodi. koje ñe. rekonstrukcija dogaœaja ñe se. Ålan 111. po potrebi. u ålanu 10. Sa druge strane. u posebnom poglavlju. vozaå koji je uåestvovao u nezgodi. po potrebi. (3) Prilikom rekonstrukcije mogu se. po potrebi. Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. definiãe znaåenje 58 izraza koji se koriste u ovom i drugim zakonima. saobrañajne ili druge struke.11 U Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima definisani su osnovni pojmovi12 kao ãto su: vozilo. Rekonstrukcija dogaœaja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao... br. 68/2002. Ålan 112. P. 70/2001. vozaå. br. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle. 58/2004). 196 . vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. “Sluæbeni glasnik RS”. uåesnik u saobrañaju. Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. Ako su u iskazima pojedinih svedoka ili okrivljenih radnje ili situacije razliåito prikazane. prema Kriviånom zakoniku saobrañajna nezgoda ñe biti tretirana kao kriviåno delo.” Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. Dakle. prvenstveno. koja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao. br.

odnosno korisniku drugog vozila dostavi svoje ime i prezime i adresu stana. duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova. 2. Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1.7. Vozaå koji je vozilom uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica. Ålan 159. 3) da o saobrañajnoj nezgodi obavesti najbliæi nadleæni organ i da se vrati na mesto saobrañajne nezgode i saåeka dolazak sluæbenog lica koje vrãi uviœaj.13 13 “. Ålan 156. Ako u saobrañajnoj nezgodi ima poginulih lica. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda leæni organ unutraãnjih poslova. Ovlaãñena lica duæna su da izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta i da saåine zapisnik o uviœaju. V. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da im se uzme krv ili krv i urin radi analize. Ako lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi umre od zadobijenih povreda ili ako postoji opravdana sumça da je kod vozaåa usled povrede doãlo do smaçeça psihiåke ili fiziåke sposobnosti za upravÿaçe vozilom na motorni pogon ili tramvajem. Lice koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta ne sme uzimati alkoholna piña.. prisutni vozaå. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 152. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. dok se ne izvrãi uviœaj. ovog ålana lekar moæe odluåiti da se krv ili krv i urin ne uzimaju ako bi zbog toga nastupile ãtetne posledice po zdravÿe uåesnika u saobrañajnoj nezgodi.. 2) da preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja i da nastoji da se ne meça staçe na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi. Nadleæni organ koji je obaveãten o saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko lice bilo povreœeno duæan je da o tome odmah obavesti najbliæe zdravstveno preduzeñe. i 3. Ålan 157.1. Ålan 154. zdravstveno preduzeñe. zdravstveno preduzeñe duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova. Ålan 158. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj duæno je da organizuje popis imovine koja na mestu dogaœaja ostaje iza lica koje je u saobrañajnoj nezgodi poginulo ili teæe povreœeno. organizacija za odræavanje puteva ili druga ovlaãñena organizacija). Ako se tim ispitivaçem utvrdi da neposredni uåesnici saobrañajne nezgode imaju alkohola u organizmu. pod uslovom da preduzimaçe tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Ålan 153. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi ili ako mu je samom potrebna lekarska pomoñ. U sluåajevima iz st. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da se neposrednim uåesnicima nezgode uzmu krv i urin radi utvrœivaça da li su pod uticajem alkohola.. Ako je zdravstveno preduzeñe obaveãteno o saobrañajnoj nezgodi ili je primilo na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi. opojne droge i lekove na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebÿavati pre i za vreme voæçe. 197 7. Ålan 155. Vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode duæan je da na zahtev ovlaãñenog lica preveze lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi do najbliæeg zdravstvenog preduzeña. duæan je da odsutnom vlasniku. Vozaå je duæan da postupi po odredbi stava 1.. da obavesti organizaciju koja uklaça vozila i stvari sa puta ili zainteresovano lice i pruæi pomoñ radi zaãtite imovine ako na mestu dogaœaja nema lica koje tu imovinu moæe preuzeti. Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode. ovog ålana i pre dolaska ovlaãñenog lica. Lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica duæno je da ukaæe pomoñ licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi.. osim ako se nezgoda dogodila na mestu na kome se moæe oåekivati brzi dolazak vozila hitne pomoñi ili ako vozaå zakÿuåi da se nestruånim i neodgovarajuñim naåinom prevoza staçe povreœenog lica moæe pogorãati. ovog ålana nije prisutan vlasnik. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica ili je nastala samo veña materijalna ãteta podvrgnuñe neposredne uåesnike nezgode ispitivaçu pomoñu odgovarajuñih sredstava i aparata ili ñe ih uputiti na struåni pregled radi proveravaça da li imaju alkohola u organizmu. kao i drugo lice koje je neposredno uåestvovalo u takvoj nezgodi imaju pravo da traæe liåne podatke i adresu od lica koja su bila prisutna kad se nezgoda dogodila.

teret. br. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja i postupanje pojedinih subjekata u ovim sluåajevima. Ako vozaå u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta na drugom vozilu.17 ZoOBS je odredio i duænosti vozaåa uåesnika u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja materijalna ãteta kao i duænosti OUP-a u ovim sluåajevima. . Organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija duæna je da na zahtev ovlaãñenog lica hitno preduzme sve potrebne mere za uklaçaçe i åuvaçe vozila sa teretom. ovlaãñeno lice koje se zatekne na mestu nezgode ili neispravnosti vozila zatraæiñe od organizacije za odræavaçe puteva ili druge ovlaãñene organizacije da na sigurno mesto ukloni vozilo... odnosno korisnik vozila duæan je da vozilo. Posle saobrañajne nezgode u kojoj je prouzrokovana samo maça materijalna ãteta. “Sluæbeni list SFRJ”. ali je detaljnije predvideo duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjem prekrãaja. sistem sankcija. 50/88. stvari ili drugog rasutog materijala sa kolovoza i da osigura prohodnost puta. predviœen je u Zakonu o prekrãajima. ålan 156). ovog ålana. a zbog onesposobÿenosti vozila ili prepreka na kolovozu stvorenih od tereta.. 44/89. 16 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. (ålan 209. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 71. vozaåi su duæni da odmah uklone vozila sa kolovoza i da razmene liåne podatke i popune i potpiãu Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. “Sluæbeni glasnik SRS”. odnosno korisnik vozila nije u staçu da postupi prema stavu 1. br. 18 Ålan 156. 11/91 . stvari ili drugi materijal rasut po putu odmah ukloni sa kolovoza.br. 15 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. “Sluæbeni glasnik SRS”. Ako je vozilo zbog saobrañajne nezgode ili neispravnosti onesposobÿeno za daÿe kretaçe na putu. prekrãajni postupak. “Sluæbeni glasnik SRS”. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u nezgodi ili ako mu je samom potrebna pomoñ ili radi obaveãtavaça nadleænih organa o nezgodi. III. 28/91 . 19 “ . ostane na mestu saobrañajne nezgode i saåeka dolazak organa ovlaãñenog za vrãeçe uviœaja. Ako organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija ne postupi po odredbi stava 3. uslove za propisivanje i primenu prekrãajnih sankcija. nije u moguñnosti da dâ liåne podatke i podatke o osiguraçu vozila. stvari ili drugog materijala bude onemoguñeno kretaçe drugim uåesnicima u saobrañaju. odrediñe koja ñe se lica pozvati da prisustvuju uviœaju. 17 Ako je za utvrœivanje ili razjaãnjavanje kakve vaæne åinjenice potrebno liåno i neposredno opaæanje sudije koji vodi prekrãajni postupak. izvrãiñe se uviœaj.18 ZoBS je ponovio neke duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela.. (ZoOBS. ZoP je predvideo i kada ñe se vrãiti uviœaj povodom uåinjenih prekrãaja.. Ako vozaå ili vlasnik. duæan je da: 1. Nadleæni organ unutraãçih poslova duæan je da izaœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je nastala maça materijalna ãteta ako to zahteva jedan od uåesnika saobrañajne nezgode. “ (Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima) 14 Zakon o prekrãajima.. duæan je da o toj nezgodi obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova i da tom organu da svoje liåne podatke i podatke o oãteñenom vozilu. ovog ålana. Svaki uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta.. ZoP je definisao prekrãaj kao povredu javnog poretka utvrœenu zakonom ili drugim propisima za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere. postupak izvrãenja reãenja o prekrãaju i organizaciju i rad organa za prekrãaje.Lipovac.. zbog odsutnosti vozaåa drugog vozila. Sudija koji vodi prekrãajni postupak. 53/82. 44/89).14 ZoOBS15 i ZoBS16 i u internim aktima MUP-a. vozaå ili vlasnik. 7 198 . stvari ili drugi rasuti materijal sa kolovoza. Uviœaj se moæe obaviti i uz sudelovanje veãtaka. nadleæni organ unutraãçih poslova preduzeñe druge odgovarajuñe mere da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja. Zakon o prekrãajima je definisao uslove prekrãajne odgovornosti.19 Ålan 160.. teret.... P. Zakona o prekrãajima. br..

199 7. nije u moguñnosti da o saobrañajnoj nezgodi obavesti organ unutraãçih poslova.. o saobrañajnoj nezgodi odmah obavesti najbliæi organ unutraãçih poslova.20 7. odnosno sopstvenik vozila osiguran od odgovornosti za ãtetu priåiçenu treñim licima. Ålan 73. 2. a ako je bilo povreœenih lica najbliæu organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva. osiguraçu vozila i o pravu na upravÿaçe vozilom. duæna je da opãtinski organ za unutraãçe poslove nadleæan po mestu nastanka saobrañajne nezgode u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta. dostavi svoje ime i prezime i adresu stana. Ålan 74. Organi unutraãçih poslova duæni su da odmah po saznaçu izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta... ZNAÅAJ UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Uviœaj saobrañajne nezgode treba da omoguñi: 1) analizu konkretne saobrañajne nezgode u cilju zadovoljenja pojedinaånih interesa i 2) analizu stanja bezbednosti saobrañaja u cilju shvatanja postojeñeg stanja i projektovanja optimalnih upravljaåkih mera. Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1. Zajednica osiguraça je duæna da izveãtaje iz stava 1. pregleda mesto dogaœaja radi pronalaæenja ili obezbeœenja tragova i predmeta koji mogu posluæiti kao dokaz. 20 “. januara tekuñe godine za proteklu godinu. obaveãtava o broju saobrañajnih nezgoda i visini priåiçene materijalne ãtete. to je duæno da uåini svako drugo lice koje se zatekne ili naiœe na mestu nezgode. da se ne meça staçe na mestu nezgode. odnosno korisniku drugog vozila. Ako uåesnik iz stava 1. Kad ovlaãñeno sluæbeno lice sazna za izvrãenje kriviånog dela. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 2. odnosno organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva. preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone opasnosti od nastajaça nove saobrañajne nezgode na istom mestu. ovlaãñeno je da obezbedi mesto dogaœaja do dolaska sluæbenog lica odgovarajuñeg organa. ålan 65). pronalasku uåinioca. pronalaæenja i obezbeœenja tragova i predmeta. duæan je da odsutnom vlasniku. prikupljanja obaveãtenja itd. ... jedan drugome pokaæu isprave o identitetu.2. Neposredni uåesnici u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo materijalna ãteta maça od 10. ovog ålana. . Zajednica osiguraça imovine i lica kod koje je korisnik. kao i prikupljanju obaveãtenja u vezi sa kriviånim delom. registraciji. Organizacija udruæenog rada u oblasti zdravstva kada primi na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi i u sluåaju kada povreœeno lice umre u zdravstvenoj organizaciji od zadobijenih povreda. prekrãajem ili dogaœajem. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. duæna je da o tome odmah obavesti organ unutraãçih poslova opãtine na åijoj teritoriji je çeno sediãte. 3.2. dostavÿa najkasnije do 15. odmah sa kolovoza uklone vozilo i druge predmete koji su usled saobrañajne nezgode ostali na kolovozu.000 dinara. Ålan 75. duæni su da: 1.” (Zakon o policiji.”. uredio i osnovna ovlaãñenja policije u vezi obezbeœenja i pregleda mesta dogaœaja. i da se åuvaju postojeñi tragovi pod uslovom da se na taj naåin ne ugroæava bezbednost saobrañaja. Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda Zakon o policiji je pored ostalih pitanja organizacije i rada policije. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. ovog ålana. prisutni vozaå. ovog ålana nije prisutan vlasnik.. pronalaska uåinioca. prekrãaja ili drugog dogaœaja povodom kojeg je potrebno neposrednim opaæanjem utvrditi ili razjasniti åinjenice. Ålan 72.7.

21 U 7 naãoj praksi su åesti primeri smanjivanja broja fotografija ili vrãenja uviœaja bez fotografisanja. u sudskom procesu se utvrœuju okolnosti nastanka saobrañajne nezgode s ciljem donoãenja praviåne presude ili reãenja o toj nezgodi. brojne vaæne åinjenice u vezi uslova koji su prethodili nezgodi i u vezi same nezgode nikada se ne utvrde u sudskom procesu. Naime. Sa druge strane. Da bi sud stekao uvid u posledice nezgode. da fiksira zateåeno stanje i saåini uviœajnu dokumentaciju koju ñe dostaviti sudu. a posebno propusta koji su doprineli nastanku nezgode i njenih posledica: – propusta koji su u vezi sa stvaranjem opasne situacije. Dakle. (ãto pre) ode na lice mesta. Svako izolovano posmatranje uviœaja. Ova dva aspekta su vrlo razliåiti. Sud ñe.1.21 åini sudski proces neefikasnim. te da zbog toga ne mogu efikasno ostvariti svoja prava. P. a posebno pojeftinjenje uviœaja (na raåun kvaliteta fiksiranja lica mesta) dovodi do znaåajnog poskupljenja sudskog procesa. Treba imati u vidu da je uåestvovanje u nezgodi znaåajan dogaœaj u æivotu pojedinca. Cilj ovog procesa je precizno i pouzdano utvrœivanje svih vaænih okolnosti nastanka nezgode. pa krivce ne moæemo adekvatno da kaznimo. 200 . a konaåne stavove (reãenja i presude) nepreciznim. pa i ãire zajednice. analizirati nezgodu i utvrditi sve vaæne åinjenice u vezi nastanka nezgode. bilo bi znaåajno znati i ove åinjenice. odnosno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. a nekad i pogreãnim. åesto poskupljuju sudske postupke za nekoliko desetina hiljada dinara (nekoliko stotina ili hiljada maraka).Lipovac. Ipak. Mada je najveña greãka da neko ko nije kriv odgovara za nezgodu. uviœaj treba da omoguñi i pravilno evidentiranje. greãke se åine i kad ometemo utvrœivanje odgovornosti krivaca za nezgodu. Nezgoda se analizira tako ãto se analiziraju njene posledice.2. uviœaj je deo jedinstvenog sudskog procesa i samo tako ga treba tretirati. O nezgodi odluåuje sud. neophodno je da struåna i objektivna (uviœajna) ekipa. A za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i za projektovanje kontramera. – propusta koji su u vezi sa moguñnoãñu izbegavanja nezgode i – propusta koji su u vezi sa veliåinom posledica nezgode. u æivotu njegove porodice. Teãko je uåesnicima nezgode objasniti da rutina i nesavesnost radnika na uviœaju mogu dovesti do nekvalitetne dokumentacije. polazeñi od uviœajne dokumentacije. Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode Kvalitetno vrãenje uviœaja bi trebalo da obezbedi efikasan sudski proces u vezi saobrañajne nezgode. Ove uãtede od nekoliko stotina dinara (desetak nemaåkih maraka). Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajne nezgode je osnova sudskog procesa i treba da omoguñi efikasan sudski proces. 7. Posebno se vodi raåuna da se presuda temelji samo na åinjenicama koje su nesumnjivo dokazane. Saobrañajna nezgoda åesto menja æivote ljudi i oni su veoma osetljivi na moguñnost utvrœivanja istine u vezi nezgode.

SPECIFIÅNOSTI UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U ODNOSU NA OSTALE UVIŒAJE Meœu brojnim oblicima kriminaliteta saobrañajne nezgode se izdvajaju po: – uåestalosti.7. Struåna analiza svih nezgoda na nekom prostoru. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . imamo moguñnost i da ih reãimo. U dosadaãnjoj naãoj praksi o ovim specifiånostima se nije vodilo dovoljno raåuna. Oni analiziraju nezgodu i odluåuju o krivici. Society's Duty. niti su bili na licu mesta neposredno posle nezgode (nisu videli posledice nezgode). Indepedent Accident Invegastion: Every Citizen's Right. Zato kaæemo da je kvalitetan uviœaj osnovni preduslov za upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. ne vodeñi raåuna da se time ukupni sudski proces znaåajno poskupljuje.22 Procenjuje se da ñe samo tako da se sazna istina o saobrañajnoj nezgodi neophodna za shvatanje problema i projektovanje kontramera. Oni o posledicama nezgode mogu saznati posredno – preko oåevidaca (uåesnici u nezgodi i svedoci). Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7. Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja Do sada je u razvijenom svetu dosta paænje posveñivano analizi i rekonstrukciji saobrañajne nezgode za potrebe sudskog procesa. Danas se sve viãe istiåe znaåaj upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. Ukoliko se problemi nazovu pravim imenom. Oåevici nisu ob22 Pieter van Vollenhoven. 7. omoguñuje shvatanje problema i njegovo reãavanje. Ko i kako analizira saobrañajnu nezgodu? Saobrañajnu nezgodu analizira i razmatra sud. obezbeœuju shvatanje uzroka koji su doveli do nezgode. ali i metode vrãenja uviœaja. odnosno sudija. i to tako da se rezultati ove istrage ne bi smeli koristiti u sudske svrhe. Pri tome najveñu struånu pomoñ pruæa mu. U tom smislu su razvijene metode analize. – specifiånosti izvrãioca. po pravilu.3. 201 7. 3rd Eu- ropean Transport Safety Lecture.3. – specifiånosñu i kompleksnoãñu struånih znanja neophodnih za kvalitetnu analizu dela. Evropski savet za bezbednost saobrañaja podræava uvoœenje nezavisne istrage saobrañajne nezgode. a nisu videli kako se nezgoda dogodila. – specifiånim ciljevima uviœaja i – specifiånim struånim poslovima koji se obavljaju na uviœaju.2. U suprotnom.2. Kvalitetni uviœaji saobrañajnih nezgoda. 2001. saobrañajno-tehniåki veãtak. – obimu posledica. European Transport Safety Council. Nedopustivo se vrãe improvizacije i “pojeftinjenja” uviœaja. moæemo se iscrpljivati reãavajuñi probleme koji i ne postoje.

najveñim delom je ostvaren cilj uviœaja. Kako se vrãi saobrañajno-tehniåka analiza nezgode? U osnovi analize saobrañajne nezgode su saobrañajno-tehniåki proraåuni. Pri tome se do vaænih informacija dolazi: – neposrednim. reñi neistinu ili. Koji je znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda? Svaki uviœaj se vrãi u vezi sa nekom ãtetom. Posledice saobrañajnih nezgoda (merene brojem poginulih. P. da bi se veoma brzo sami prijavili policiji. prostorno-vremenska analiza. 24 U praksi su åeste iluzije boje vozila. Meœu njima veliki broj se udalji zbog straha i nesnalaæenja. uåesnici u saobrañaju. Da bi ovi proraåuni bili kvalitetni i pouzdani. posle njegovog otkrivanja obavezno se vrañamo i najviãe bavimo pitanjem: Kako se dogodila saobrañajna nezgoda? Dakle. Da bi se prevaziãli problemi objektivnosti i struånosti. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. te da ih uspeãno “prenese” onima koji ñe odluåivati o nezgodi (sud). Poseban znaåaj imaju merenja na licu mesta. kao i onih sauåesnika koji su svojim åinjenjem ili neåinjenjem mogli da spreåe ili smanje posledice. oni ñe. pogreãne procene brzina.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 jektivni. veñ poãteni graœani. Uviœajna ekipa ima osnovni zadatak da struåno. crtanje skica i situacionih planova lica mesta saobrañajne 23 Svedoci saobrañajne nezgode su zainteresovani za istinu samo u onoj meri u kojoj je ona u skladu sa njihovim interesima. Osnovno pitanje koje se postavlja u vezi ãtete kod ostalih dela (KO?) je u vezi pouzdanog odreœivanja poåinioca. tako da oni steknu utisak “kao da su bili na licu mesta”. zaobiñi da kaæu istinu. nisu kriminalci. po pravilu. bar. objektivno i sveobuhvatno “snimi” sve vaæne posledice saobrañajne nezgode. odreœivanje meœusobnog poloæaja i brzina neposredno pre sudara. izlazi uviœajna ekipa. mnogo je izraæeniji saobrañajni nego kriminalistiåki znaåaj uviœaja. odreœivanje mesta sudara. Meœutim. lice mesta (a posebno tragovi i predmeti nezgode) mora se veoma kvalitetno fiksirati na uviœaju. – struånim znanjima i – izjavama (subjektivnim stavovima) svedoka. Ko su uåesnici saobrañajnih nezgoda? Dok su izvrãioci ostalih kriviånih dela kriminalci. analiza moguñnosti izbegavanja sudara itd). brojem povreœenih ili veliåinom materijalne ãtete) prevazilaze posledice svih ostalih dela. Uviœaji saobrañajnih nezgoda su najåeãñi uviœaji koje vrãe OUP-i. 202 . na lice mesta saobrañajne nezgode sa znaåajnijim posledicama.24 Zato sud ne bi trebalo da se oslanja samo na njihove iskaze prilikom odluåivanja o nezgodi. po pravilu. odreœivanje poloæaja i brzina u trenucima reagovanja. Kad se otkriju ovi uåesnici. u manje od 10% saobrañajnih nezgoda uåesnici se udaljavaju sa lica mesta. na osnovu tragova nezgode (odreœivanje brzina uåesnika nezgode. analiza postupanja po saobrañajnim znakovima. pogreãne procene rastojanja itd. Naime. U suprotnom. uåesnici saobrañajnih nezgoda. Kod saobrañajnih nezgoda najåeãñe je osnovno pitanje: Kako se i pod kojim uslovima dogodila saobrañajna nezgoda? Åak i ako se radi o nepoznatom (NN) vozilu ili licu. åulnim opaæanjem. po pravilu.23 niti su struåni. kod saobrañajnih nezgoda osnovni cilj uviœaja se premeãta sa pitanja ko? (kriminalistiåki znaåaj) na pitanje – kako? (saobrañajni znaåaj).

25 7. a radi kasnije analize. Naime. Kvalitetno fiksiranje lica mesta ima odluåujuñi uticaj na kvalitet i efikasnost sudskog procesa.4. uticaj psihofiziåkog stanja lica na bezbednost saobrañaja. steknu i niz specifiånih znanja o saobrañaju. – izuzimanje sijalica. propise u bezbednosti saobrañaja. Da bi se zadovoljili oãtri zahtevi saobrañajno-tehniåke analize nezgode. specijalizovani za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. – merenje konkretne preglednosti i sl. U ovim ekipama znaåajno mesto imaju saobrañajni policajci. – zdravstveni pregled lica – uåesnika nezgode. uticaj elemenata puta na nastanak saobrañajnih nezgoda. opravdavaju nastojanja da uviœaje saobrañajnih nezgoda vrãe specijalizovane ekipe. posebno obuåene i opremljene za ove poslove.7. funkcionisanje sklopova vozila i njihov uticaj na bezbednost saobrañaja. o propisima u bezbednosti saobrañaja i o uviœaju saobrañajnih nezgoda. Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda nezgode. – vanredni tehniåki pregled vozila. reå je o struånjacima koji poseduju niz opãtih znanja i veãtina iz saobrañaja (dobro poznaju bezbednost saobrañaja. niti je bio na uviœaju. METODE FIKSIRANJA LICA MESTA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7.4. ove i druge specifiånosti zahtevaju da radnici na uviœaju saobrañajnih nezgoda pored opãtih znanja o uviœaju. opãte faktore bezbednosti saobrañaja. nekad je neophodno na licu mesta obaviti odreœene posebne radnje koje nisu znaåajne kod ostalih uviœaja: – izuzimanje tahografskih uloæaka i tahografa. 203 . – merenje nagiba kolovoza (ili nagiba terena). pronevera i sl. saobrañajnu psihologiju.). 25 Dakle. Ove radnje se kod uviœaja povodom nekih drugih dela (na primer. kod kraœa. a posebno konkretne probleme bezbednosti saobrañaja na datom putu i sl. primenu ureœaja u operativnoj kontroli saobrañaja. Naime. onaj ko analizira nezgodu i o njoj odluåuje (sudija. – merenje konkretne vidljivosti. a posebno brojnost i specifiånost postupanja na licu mesta. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Fiksirati lice mesta saobrañajne nezgode znaåi trajno saåuvati vaæna obeleæja tog lica mesta. veãtaci i drugi) nije bio na licu mesta kada se nezgoda dogodila. Nabrojane specifiånosti. – merenje usporenja vozila ili koeficijenta prianjanja. odnosno na osnovu uviœajne dokumentacije u kojoj su fiksirane ove posledice i drugi elementi zateåenog stanja. Stavovi o nezgodi se donose prvenstveno na osnovu posledica te nezgode.) uopãte ne vrãe ili imaju mnogo manji znaåaj. Fiksiranje lica mesta saobrañajne nezgode je osnovni zadatak uviœajne ekipe. Sve su ovo veoma vaæne specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda o kojima bi se moralo voditi raåuna u praksi. a koji su zavrãili posebnu obuku za vrãenje uviœaja i obradu tragova saobrañajnih nezgoda (kriminalistiåko-tehniåki kurs ili poseban kurs za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda).

Specifiånosti elemenata uviœajne dokumentacije kod saobrañajnih nezgoda. 7. Konaåno. Ukoliko æelimo da prenesemo izgled nekoga ili neåega koristimo se fotografijama. 3) grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i 4) verbalni metod. Od uviœajne ekipe se oåekuje da kvalitetno fiksira ãto veñu koliåinu informacija. 2) metod fotografisanja i videosnimanja. P. koristimo verbalni metod (nabrajanje podataka o dogaœaju. Sa druge strane. 4) situacioni plan lica mesta i 5) ostale priloge.26 26 Lipovac.. Naime. analiza nezgode ñe se vrãiti naknadno (i po nekoliko godina posle nezgode) na drugom mestu – u sudu (i po nekoliko desetina kilometara od mesta nezgode). 2) fotodokumentaciju sa uviœaja. veliåine i raspored predmeta i objekata) crtamo crteæe. tako da svi uåesnici sudskog procesa imaju utisak kao da su bili na licu mesta. Od ekipe na uviœaju se oåekuje da naœe pravu meru. Uviœajna ekipa bi trebalo da ãto sveobuhvatno fiksira zateåeno stanje. 3) skicu lica mesta. dobijamo razliåite elemente uviœajne dokumentacije. i to: 1) zapisnik o uviœaju saobrañajnih nezgoda.). Pri fiksiranju lica mesta saobrañajne nezgode koriste se sledeñe metode: 1) metod izuzimanja. K. ali da se ne bavi detaljima koji su nevaæni i nepotrebno bi optereñivali uviœaj i uviœajnu dokumentaciju. velika koliåina informacija optereñuje uviœaj. Trebalo bi imati u vidu da se ove metode koriste u svakodnevnim komunikacijama izmeœu ljudi. a ako æelimo da prenesemo situacije (poloæaj. Krsto Bezbednost saobrañaja Treba imati na umu da su uviœaj i analiza nezgode vremenski i prostorno razdvojeni. ako æelimo da verno i sveobuhvatno prikaæemo sva obeleæja nekog predmeta koristimo izuzimanje (ponesemo paråe torte ili bocu piña koje smo pili).Lipovac. meœu kojima se istiåu problemi u vezi sa koliåinom informacija. maj 1991. tako da fiksira sve ãto je vaæno. 204 . Ovde se javlja niz problema. U nameri da nekome prenesemo naãa iskustva i dogaœaje (na primer “bio sam na svadbi”). Zagreb. o uåesnicima i sl. savetovanje: “Kriminalistiåke znanosti – doprinos humanizaciji i efikasnosti suzbijanja kriminaliteta”.5. ELEMENTI UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE I NJIHOVE SPECIFIÅNOSTI 26 7 Primenom nabrojanih metoda fiksiranja na uviœaju.

205 7. o sastavu uviœajne ekipe itd. opisni i zavrãni. Mada u tehniåkom smislu ovo nije najpogodniji metod fiksiranja lica mesta. Primenom ovog metoda dolazimo do zapisnika o uviœaju. – jednostavno prikazuje niz opãtih podataka (o nezgodi. jer se jedino pominje u zakonu.1. elemente krivina. geometriju raskrsnice. U zavrãnom delu zapisnika o uviœaju unose se podaci o naloæenim radnjama koje ñe uslediti posle uviœaja (vozilo upuñeno na vanredni tehniåki pregled. o meteoroloãkim prilikama. preduzete radnje na uviœaju itd. podatke o putu i vremenu. o radnjama na uviœaju. – zapisnik ima najveñu procesnu vrednost.uåesnicima nezgode. prezime i potpisi zapisniåara i rukovodioca uviœaja. podatke o licima uåesnicima nezgode (ukljuåujuñi i podatke o putnicima u vozilima). raznih izveãtaja i sl. podatke o oãteñenjima vozila i objekata. a posebno: opãti izgled lica mesta. Zapisnik o uviœaju je procesno najznaåajniji element uviœajne dokumentacije. mestu i vremenu uviœaja (nezgode). a posebno oãteñenja vozila.). izuzimanje. naåinu obezbeœenja lica mesta. leãeve i druge predmete i tragove na licu mesta (opis. lica. o mestu i vremenu.). raspored tragova i predmeta. – zapisnik o uviœaju razdvaja vaæno od nevaænog. sluæbenih beleãki. Zapisnik o uviœaju Verbalni metod se bazira na moguñnostima da se reåima (verbalno) prikaæe zateåeno stanje na licu mesta.5. o radnjama pre i posle uviœaja. dat nalog za obdukciju leãa i sl. – zapisnik o uviœaju povezuje sve elemente dokumentacije u jednu celinu itd. podaci o vremenu zavrãetka uviœaja. primenjene postupke fiksiranja (fotografisanje.5. podatke o povredama uåesnika u nezgodi. jer se jedini pominje u Zakonu. Verbalni metod ima niz prednosti. o svedocima. Najvaæniji nedostaci verbalnog metoda su: – ovaj metod nije oåigledan i mora biti potkrepljen ostalim dokazima. dimenzije i druga vaæna obeleæja). meteoroloãkim prilikama. – ovim metodom se ne mogu jasno i pregledno prikazati svi elementi zateåenog stanja. podatke o vozilima . naœena vozila. mulaæiranje itd. poloæaj. zapisnik ima najveñu procesnu vrednost.7. 27 Sastavljanje i sadræaj zapisnika o uviœaju odreœeni su u Zakonu o kriviånom postupku (za saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånih dela) i Zakonom o prekrãajima (za nezgode sa obeleæjima prekrãaja). U opisnom delu bi trebalo ãto sveobuhvatnije opisati sve vaæne elemente zateåenog stanja na licu mesta. U uvodnom delu zapisnika trebalo bi navesti pravni osnov za vrãenje uviœaja i najvaænije podatke o: nezgodi. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7. – verbalni metod je uvek subjektivan i mnogo zavisi od obuåenosti i iskustva lica na uviœaju. znaåajnim radnjama koje su realizovane pre poåetka uviœaja i sl.27 Zapisnik o uviœaju bi trebalo da ima tri dela: uvodni. izgled saobrañajne povrãine.). i to: – ovaj metod se najlakãe primenjuje na licu mesta. o uåesnicima. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . ime. skiciranje. organu i uviœajnoj ekipi.

obuåena lica i vreme). ovo se ne moæe prihvatiti kao razlog za neprimenjivanje metoda fotografisanja. Meœutim. Krsto Bezbednost saobrañaja – verbalni prikazi nepregledno saopãtavaju male koliåine informacija. Naime.2. Pri pisanju zapisnika o uviœaju. a posebno troãkove sudskog procesa. ali ne i na sadræaj fotodokumentacije. na njoj ñe se nañi sve ãto je optiåki vidljivo ispred objektiva. nepravilnih tragova i predmeta i sl. Razmerna fotografija pruæa moguñnost odreœivanja vaænih duæina na licu mesta. te ih je nezgodno koristiti u delu shvatanja situacije. – poreklo i naåin nastanka traga. izgled predmeta i tragova nezgode. gubitke i troãkove u vezi nezgode. Fotografija je sveobuhvatna.Lipovac. P. 7. opãteg izgleda lica mesta. geometrije saobrañajnice i sl. Pri tome je potrebno evidentirati sva vaæna obeleæja predmeta/traga. tj.5. koje sistematiåno prikazuju izgled najznaåajnijih elemenata zateåenog stanja. Meœutim. najobjektivniji i najoåigledniji metod fiksiranja tragova/predmeta nezgode. meœusobni poloæaj predmeta i tragova nezgode. Fotografisanje je. U odnosu na ostale metode fotografisanje je skupo i nepraktiåno (zahteva opremu. subjektivno se bira ãta ñe se snimiti i pod kojim uglom. posle izuzimanja. Ovaj nedostatak se moæe prevaziñi samo dobrom obuåenoãñu ekipa za uviœaj. Fotografija jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija. Sadræaj fotodokumentacije je subjektivan i zavisi od obuåenosti i iskustva ekipe za uviœaj. – bitne veliåine i druga obeleæja traga i – detaljan opis izgleda i poloæaja karakteristiånih detalja na tragu. Obiåno u fotodokumentaciju ulaze sledeñe grupe fotografija: ãiri (opãti) izgled lica mesta. 206 7 . i to: – vrstu i izgled traga. – poloæaj traga. bliæi izgled lica mesta. izgled leãeva (posebno spolja vidljivih povreda) i izgled detalja na tragovima i predmetima. bez obzira da li mi to smatramo vaænim. Stereofotogrametrija i analitiåka fotogrametrija omoguñavaju crtanje situacionih planova na osnovu fotografija i odreœivanje dimenzija sa fotografije. Fotodokumentacija Fotodokumentacija je ureœeni skup unapred odreœenih grupa fotografija. posebnu paænju trebalo bi posvetiti opisivanju tragova i predmeta saobrañajne nezgode. imajuñi u vidu ukupne ãtete. Zapisnik o uviœaju se radi kod svakog uviœaja saobrañajnih nezgoda. meœusobnog poloæaja tragova. izgled vozila i objekata (posebno oãteñeça na njima). a ãto je posebno vaæno pri fiksiranju oãteñenja vozila. fotografisanje ima i niz nedostataka. Pri tome se objektivnost odnosi na sadræaj fotografije.

Ovaj nedostatak se prevazilazi radom u sluæbenim prostorijama i åuvanjem negativa. Niz vrlo vaænih postupaka pri analizi nezgode ne moæe se korektno sprovesti bez fotografija. izraœuju na licu mesta saobrañajne nezgode. åiji je cilj senzacija ili informisanje o dogaœaju. Primena video kamera ne iskljuåuje i fotografisanje na licu mesta. – razdvaja vaæno od nevaænog. grafiåki prikaz zateåenog stanja na licu mesta. loã crteæ. Velika je zabluda da zapisnik moæe zameniti fotodokumentaciju. Ova. Poseban znaåaj imaju primena digitalne fotografije. pa se neki vaæni detalji ne mogu jasno uoåiti. Ma koliko skica bila tehniåki nekorektan i. Danas se kod teãkih saobrañajnih nezgoda sve åeãñe koriste video kamere. – jednostavno prikazuje geometriju saobrañajne povrãine. u vreme uviœaja. predmeta i saobrañajne povrãine. – jednostavno prikazuje meœusobni poloæaj tragova. i to onako KAKO JE MERENO. Ovaj nedostatak se prevazilazi markiranjem slabo vidljivih tragova i dobrim izborom ugla snimanja.3. digitalnih video kamera i multimedijskih uviœajnih dokumentacija. – sa skice se vidi kako su odreœene veliåine merene. a nedostatke prevaziñi. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Skica lica mesta Kao rezultat primene grafiåkog metoda dobijaju se skice i situacioni planovi. 28 Joã uvek postoje sluåajevi da se sudu dostavlja samo situacioni plan. fotografisanje je nezamenjiv metod fiksiranja i trebalo bi ga primenjivati pri svakom uviœaju. a skica ostaje u MUP-u ili se åak smatra privatnom stvari policajca koji je crtao. Problem i opasnosti od fotomontaæe postali su posebno znaåajni sa razvojem raåunara. slobodoruåni. U skicu se ucrtavaju svi vaæni elementi zateåenog stanja. osim nestruånim radom i javaãlukom u radu. 207 7. a ne moæe se objaãnjavati niåim. Skice se. Zbog nabrojanih prednosti.7. a ne i pruæanje dokaza za analizu dogaœaja. – sa skice se vidi ãta je mereno na licu mesta. pogreãna praksa åesto pravi probleme u analizi nezgode. a) SKICA je jednostavan.5.5. U tom smislu policija je u nekim mestima veñ tehniåki opremljena i struåno osposobljena. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti Fotografija je optereñena nizom nevaænih detalja.28 Skica ima velike prednosti u odnosu na ostale elemente uviœajne dokumentacije: – jednostavno i brzo se crta. a zatim se kotira SVE ÃTA JE MERENO. Ovo bi trebalo razlikovati od TV snimanja. 7. Skica se crta kod svakog uviœaja saobrañajne nezgode i trebalo bi je uvek dostavljati sudu. po pravilu. – jednostavno i pregledno prikazuje izvorne rezultate svih merenja koja su vrãena na licu mesta. åesto. ona je nezamenljiva i ima mnogo veñu vrednost od situacionog plana.

jer skica sadræi izvorne podatke o svim merama sa lica mesta. – crteæ je rastereñen od svih kota koje nisu neophodne. – nije verna. verno prikazuje zateåeno stanje na licu mesta.Lipovac. 31 Rekonstrukciju saobrañajne nezgode je lakãe vrãiti na osnovu kvalitetne skice lica mesta. – skica nekad nije univerzalna.30 Dakle. 208 . uz pomoñ pribora za crtanje. Meœutim. jer se crta slobodoruåno. advokatima. Situacioni plan lica mesta b) SITUACIONI PLAN. – vrlo jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija o saobrañajnoj situaciji. tako da ne optereñuju crteæ. ne znaåi da to nije mereno na licu mesta.31 Posebno se vodi raåuna da crteæ bude pregledan i prihvatljiv tehniåki neobrazovanim licima (sudijama. Krsto Bezbednost saobrañaja – jednostavno prikazuje razliåite alternative itd.je CRTEÆ U RAZMERI koji tehniåki korektno. 30 Zato na osnovu situacionog plana ne moæemo pouzdano utvrditi kako je vrãeno merenje na licu mesta. 32 Odabrane su najvaænije mere i diskretno kotirane.29 i to onako kako ñe biti koriãñene u analizi. ali ne i mere koje sluæe za crtanje crteæa u razmeri (crteæ je veñ nacrtan). izgled oãteñenja vozila. crteæ verno (proporcionalno) prikazuje zateåeno stanje. tj. – crteæ je kvalitetan i prilagoœen korisnicima. na situacionom planu se kotiraju samo one mere koje ñe biti koriãñene za analizu nezgode.).32 – zbog poãtovanja razmere. – tehniåki nivo skice je vrlo nizak.5. Åinjenica da neka duæina nije kotirana na situacionom planu. ne prikazuje izgled lica mesta. pre merenja (ovo se prevazilazi dobrom obukom i iskustvom).4. a na osnovu skica i beleãki sa lica mesta. tuæiocima. Na situacionom planu se kotiraju samo najvaænije mere. ãto sudovi posebno cene. niti mere koje omoguñavaju rekonstrukciju nezgode. Zbog svojih prednosti skicu bi trebalo uvek raditi i prilagati uz uviœajnu dokumentaciju. – najjednostavnije prikazuje geometriju saobrañajnice i meœusobni raspored svih tragova i predmeta saobrañajne nezgode. Skica ima i niz nedostataka: – ne daje opãte podatke o saobrañajnoj nezgodi (ovo se prevazilazi zapisnikom o uviœaju). Ovakav crteæ ima velike prednosti. nije jasna ãirem krugu korisnika (ovo se prevazilazi dobrom obukom i izradom situacionih planova). strankama i sl. 7 29 Tako se dodatno rastereñuju situacioni planovi. na osnovu ovih planova ne moæe se utvrditi da li je neka duæina merena na licu mesta ili nije. koje su vaæne za analizu nezgode. izgled kolovoza i sl. (ovo prevazilazi fotodokumentacija). Ovi crteæi se rade u prostorijama. P. 7. i to: – kvalitetno razdvaja vaæno od nevaænog.

7. 33 Åesto se o ovome ne vodi raåuna. niti kako je ãta mereno (prevazilazi se skicom). pa se teãko u praksi organizuje (prevazilazi se dobrom obukom. Skice bi trebalo da budu posebno kvalitetne u sluåajevima kada se ne crtaju situacioni planovi. pa se ne zna ãta je na licu mesta mereno. fiksirani svi tragovi na predmetu i obeleæja tog predmeta. a po moguñnosti i kod ostalih nezgoda. mora da dokaæe da izuzeti predmet/trag potiåe sa lica mesta.5. a nekad i kvalitetnim skicama koje zamenjuju planove). Izuzimanje je najoåigledniji i najsveobuhvaatniji metod fiksiranja. izdvoje. tj. Izuzimanje omoguñava sve dalje analize izuzetog predmeta i svih tragova na njemu. Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode podrazumeva da se ovi na licu mesta struåno obrade.5. ãto je i najvaænija prednost ovog metoda.5. – ovi crteæi se crtaju posredno.7. Meœutim. izuzimanje ima i velike nedostatke u odnosu na ostale metode: Primena ove metode nije praktiåna iz viãe razloga. 209 7. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti – jednostavno prikazuje alternative i verzije dogaœaja. time su. Kada se izuzme neki predmet. Postupak na licu mesta je specifiåan i mora da potvrdi oåiglednost.33 Izuzimanje na licu mesta nekad zahteva posebnu struånost i uåeãñe struånih lica u ekipi za uviœaj. S obzirom na prednosti i nedostatke moæe se odrediti i obim primene skica i situacionih planova: – skicu bi trebalo uvek crtati i dostavljati u uviœajnim dokumentacijama i – situacione planove bi trebalo crtati kod svih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. na osnovu skice i beleãki (prevazilazi se obaveznim dostavljanjem i skica lica mesta). jer ne moæemo da dokaæemo da je trag / predmet izuzet na licu mesta. spakuju i saåuvaju. tako da se mogu koristiti pri kasnijim veãtaåenjima i analizi nezgode. – situacioni plan ne daje niz opãtih podataka o nezgodi (prevazilazi se zapisnikom o uviœaju). bez obzira da li ih smatramo vaænim ili ne. pa u sudskom procesu ceo metod pada u vodu. O znaåaju situacionog plana najbolje govori åinjenica da se saobrañajnotehniåko veãtaåenje temelji i najviãe oslanja na situacioni plan. – na crteæu nije sve kotirano. po pravilu. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . dobrom organizacijom. Situacioni plan ima i niz nedostataka: – crtanje ovih crteæa je sporo i sloæeno. – situacioni plan ne prikazuje izgled (prevazilazi se fotodokumentacijom) itd.

pneumatik. ljuspice boje i sl. Ne mogu se izuzeti svi vaæni tragovi.Lipovac. tahograf i sl. Cilj mulaæiranja je da se dobije negativ traga. oãteñenja kolovoza i sl. odnosno pneumatika. – ovaj segment traga se dobro oåisti od stranih materijala (granåice.) itd. – na tragu pronaœe segment sa dobro izraæenim karakteristiånim detaljima (individualnim karakteristikama). Konaåno. mulaæom se praktiåno izuzima negativ traga. – preko armature izliva se drugi. oãteñenja objekata. ãto predstavlja pozitiv ãara pneumatika. – kad prvi sloj malo oåvrsne stavlja se armatura (ãtapiñi. Nabrojane prednosti i nedostaci odreœuju obim primene ove metode. – ako je trag plitak ovaj segment se ogradi limenom trakom ili sliånim priruånim sredstvima visine 3-4 cm. granåice. P. Naime. izuzet predmet se. Mulaæiranje ima veliki znaåaj pri traganju za NN vozilom. – pronaœe i detaljno analizira reljefni trag. jer su fiksirani na kolovozu. komadi razbijenog stakla. tragovi krvi. æica i sl. brojni tragovi i predmeti se ne mogu izuzeti.). voænje. delovi odeñe i obuñe peãaka. Ovaj proces se zove mulaæiranje traga. Pri tome se: – utvrdi potreba za mulaæiranjem. – povrãina mulaæa se zaravna i na njoj napiãu podaci o nezgodi. Naime.) mulaæ se digne i oåisti mlazom vazduha ili vode i – konaåno. sklopovi vozila (farovi. U praksi se najåeãñe izuzimaju tahografski uloãci. grudvice zemlje i sl. po pravilu. klizanja. a oåekuje se dalja analiza (veãtaåenje) traga – predmeta. – posle stvrdnjavanja (10-15 min. koåioni cilindar. ne moæe spakovati u fasciklu A4 formata. Mulaæiranje (izlivanje) tragova primenjuje se izuzetno na reljefne tragove. Najåeãñe se pri mulaæiranju koristi gipsana kaãa.). pa je nepraktiåno njegovo koriãñenje pri razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajne nezgode. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 Pakovanje i åuvanje je sledeñi problem kod primene ove metode. Kasnije ñe veãtak moñi detaljno i uporedo analizirati mulaæ traga sa lica mesta i mulaæ pneumatika osumnjiåenog vozi210 . Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode koristi se samo onda kada se ostalim metodama ne mogu sveobuhvatno fiksirati vaæni tragovi na tom predmetu. na ostalim povrãinama i na nepomiånim objektima (tragovi koåenja. – napravi se æitka gipsana kasa.). deblji sloj gipsane kaãe. veñ se mora posebno pakovati i åuvati ãto je vrlo nepraktiåno. mulaæ se pakuje i åuva tako da se spreåi lomljenje i uniãtavanje karakteristiånih detalja na mulaæu. spona. Nekad se reljefni tragovi mogu izlivati. kao ostali elementi dokumentacije. Posebno se åesto mulaæiraju tragovi voænje. otpali delovi sa vozila (komad migavca. Ovako zapakovan predmet/trag se nekad åuva na drugom mestu (odvojeno od ostale dokumentacije). – na trag se paæljivo (åaãom ili kaãikom) nalije prvi sloj gipsane kaãe.). tj. moæe se izlivati negativ traga i ovaj odlivak izuzimati umesto traga. a posebno na tragove obuñe i tragove voænje sa dobro otisnutim (utisnutim) ãarama obuñe.

). Dakle. prisustvom svedoka. ali ne i da je uåestvovalo u nezgodi.6. Ovde bi trebalo napomenuti da su i subjektivni stavovi åesto od velike pomoñi.6. To je preduslov da sud. Zato se na licu mesta mora voditi raåuna i o drugim dokazima. a ako su na tragu naœeni i dobro mulaæirani karakteristiåni detalji (individualne karakteristike). 211 7. Ako se ipak. Misli se na ono ãto je ovlaãñeno lice utvrdilo opaæanjem i/ili na osnovu nesumnjivih struånih znanja. menja se njihov tretman. ne mogu se na istom mestu navoditi stavovi ili iskazi svedoka i utvrœene åinjenice. ako je znaåajno da se u uviœajnoj dokumentaciji registruje i neãto ãto nije objektivno (stavovi svedoka ili stavovi ovlaãñenih lica). odnosno objektivno utvrœene stvari. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije la ili sam pneumatik. u rastopljenom asfaltu. Ovo se postiæe fotografisanjem traga koji se mulaæira. ako se trag ne moæe izuzeti (na primer. Meœutim. opisom u zapisniku o uviœaju i sl. u praksi su vrlo åesti primeri nekorektne dokumentacije sa uviœaja koja ne zadovoljava ova osnovna naåela. 34 Naæalost. ovako se moæe vrãiti i identifikacija vozila. Naåelo objektivnosti Prema ovom naåelu osnovni sadræaj svih elemenata uviœajne dokumentacije su åinjenice. naœu zajedno to se mora jasno naglasiti i nedvosmisleno razdvojiti. tj. u pesku i sl. po oåiglednosti. moæe porediti sa izuzimanjem predmeta. dobijaju teæinu åinjenica. Mulaæiranje dolazi do izraæaja.1.7. onda ovi subjektivni elementi moraju biti nedvosmisleno razdvojeni od åinjenica. Mulaæiranje je vrlo oåigledan metod fiksiranja i nekad se. Konaåno. Ova analiza obezbeœuje eliminaciju. TEHNIÅKA NAÅELA IZRADE UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE Za naãe potrebe mogu se izdvojiti tri osnovna naåela koja bi trebalo poãtovati pri izradi svake uviœajne dokumentacije. a nekad dovode u pitanje verodostojnost ostalih åinjenica. vrlo je vaæno na licu mesta dokazati da mulaæ potiåe sa lica mesta. valja naglasiti da se mulaæiranjem dokazuje da je vozilo proãlo putem. u blatu. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . ali se mora naglasiti åiji su to stavovi i razdvojiti ih od åinjenica. Ukoliko se subjektivni stavovi ne razdvoje od åinjenica. trag voænje u snegu.34 i to: 1) naåelo OBJEKTIVNOSTI 2) naåelo USAGLAÃENOSTI 3) naåelo SVEOBUHVATNOSTI 7.6. Sa druge strane. veãtak i drugi stvore objektivnu podlogu za analizu saobrañajne nezgode. 7.

35 Da se u praksi ne bi pravile ovakve i sliåne greãke mora se stalno imati u vidu da sadræaj uviœajne dokumentacije sud. 212 . I pored toga u praksi ima bezbroj primera nepoãtovanja ovog naåela. ista orijentirna i fiksirna taåka. veãtak i dr. Jedan od najznaåajnijih suãtinskih elementa usaglaãenosti jeste usaglaãenost mera u razliåitim sadræajima (u zapisniku i u skici). neznanjem ili nesavesnim radom. Najåeãña i najopasnija greãka jeste unoãenje i nerazdvajanje u zapisniku o uviœaju: – åinjenica koje je ekipa åulnim opaæanjem utvrdila – stavova koje su ekipi preneli svedoci i uåesnici nezgode – stavova do kojih je ekipa doãla zakljuåivanjem. Drugi bitan propust u praksi jeste odvojen rad ålanova ekipe i odvojeno (a ne zajedniåko) pravljenje delova dokumentacije. Meœusobna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost izmeœu delova uviœajne dokumentacije (na primer. a bez obrazloæenja ovakvih stavova.Lipovac. naåin kretanja pre nezgode. ali i terminoloãku i svaku drugu usaglaãenost (iste oznake tragova. situacioni plan i dr. a na osnovu svojih sluåajnih (sumnjivih) znanja i saznanja na licu mesta. skici i situacionom planu se odreœuju mesto sudara. ukoliko nije drugaåije naglaãeno. Naåelo usaglaãenosti Ovo naåelo se moæe rasålaniti na pojedinaånu usaglaãenost i meœusobnu usaglaãenost. Nepoãtovanje naåela usaglaãenosti najåeãñe je izazvano nemarnoãñu. Krsto Bezbednost saobrañaja U praksi su vrlo åeste greãke u vezi sa naåelom objektivnosti. uzroånik nezgode itd.36 tako da konaåna dokumentacija bude suãtinski i terminoloãki usaglaãena. fotodokumentacija. ista orijentirna prava itd. u zapisniku. Prema naåelu pojedinaåne usaglaãenosti u okviru pojedinih sadræaja dokumentacije (zapisnik.2. U zapisniku o uviœaju obavezno se unose sve vaæne mere na osnovu kojih fiksiramo lice mesta.6. a s druge strane skrnavi ugled sluæbe koja vrãi uviœaj. 7. P. Zato bi svakom uviœaju trebalo pristupiti savesno i struåno. u situacionom planu ili na razmernoj fotografiji. Ove mere moraju biti usaglaãene sa merama u skici. suãtinska i terminoloãka usaglaãenost svih sadræaja zapisnika o uviœaju). Naåelo meœusobne usaglaãenosti podrazumeva suãtinsku. 36 Ovo podrazumeva i usaglaãavanje koje je sastavni deo zajedniåkog rada na uviœaju. Pojedinaåna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost sadræaja pojedinih delova uviœajne dokumentacije (na primer.) razliåitih delova uviœajne dokumentacije. Ovo oteæava ili onemoguñuje korektnu analizu saobrañajne nezgode. a ne da se naknadno (na zahtev suda) “usaglaãava” ili proizvoljno prihvata jedan od dva suprotna stava i sl. Eventualne sluåajne greãke ili propuste morali bi otkloniti ålanovi uviœajne ekipe zajedno. ãto bi nam garantovalo pojedinaånu usaglaãenost.) ne sme biti kontradiktornih tvrdnji. Zato je vrlo praktiåno pri pisanju zapisnika kao podsetnik koristiti kotiranu skicu i beleãke sa lica mesta. 35 Na 7 primer. usaglaãenost izmeœu skice i zapisnika). prihvataju kao åinjenice.

vrstu i broj ostalih priloga itd. a podrazumeva da se u uviœajnoj dokumentaciji mora nañi sve ono ãto sudu ili veãtaku moæe biti od znaåaja. Zato je. oko krivice i iznosa ãtete i na osnovu toga jedan drugom isplatiti ãtetu37 ili 37 Najbolje bi bilo odmah naplatiti procenjenu ãtetu. 213 7. Sa druge strane. a ne retko donose se i pogreãni stavovi. broj potrebnih fotografija. vrlo oteæana ili åak onemoguñena precizna i pouzdana analiza saobrañajne nezgode. ako u njemu nema podataka o uåesnicima. (1) Kod saobrañajnih nezgoda sa malom materijalnom ãtetom Zakon ne predviœa obavezu obaveãtavanja OUP-a o saobrañajnoj nezgodi. PRAKTIÅNA POSTUPANJA U RAZMATRANJU I RAZJAÃNJAVANJU SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Ma koliko bilo nezahvalno opisivati vrlo raznovrsne sluåajeve u praksi. i to: – sloæiti oko uslova nastanka nezgode. jer se od zapisnika i ne oåekuje da prikaæe ãta je i kako mereno (ovo ñe prikazati skica lica mesta). u praksi. obim i sadræaj zapisnika. ako nema podataka o tome ãta je i kako mereno.3. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . nije zadovoljeno naåelo sveobuhvatnosti u celini. u praksi.7. razmeru i sadræaj situacionog plana. U ovim situacijama uåesnici nezgode se mogu sporazumeti. mogu se grubo razlikovati tri sluåaja. a moglo se utvrditi na licu mesta saobrañajne nezgode. ako nije prikazan izgled lica mesta itd. Pojedinaåna sveobuhvatnost podrazumeva da svaki element uviœajne dokumentacije (pojedinaåno) obuhvati sve ono ãto se od njega oåekuje. odreœivati sastav uviœajne ekipe. Sveobuhvatnost u celini podrazumeva da su primenjene sve metode fiksiranja (uraœeni svi elementi uviœajne dokumentacije). te da se u dokumentaciji nalazi sve ãto je znaåajno za analizu nezgode. Zadovoljenje ovog naåela zahteva struånost i iskustvo ålanova uviœajne ekipe. 7. Naæalost. nema podataka o putu i vremenu. Naåelo sveobuhvatnosti bi trebalo. Na primer.6. trajanje uviœaja.7. zapisnik neñe biti pojedinaåno sveobuhvatan. jer se to oåekuje od zapisnika. vrlo su retke uviœajne dokumentacije koje bi zadovoljile naåelo sveobuhvatnosti. Naåelo sveobuhvatnosti Ovo naåelo se moæe dovesti u vezu sa prethodna dva. jer onaj ko treba da plati ãtetu moæe kasnije da poriåe krivicu (osnov za naplatu) i visinu ãtete. Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7. ako u dokumentaciji nema skice. ako zapisnik ne prikazuje sva merenja sa lica mesta on moæe biti pojedinaåno sveobuhvatan. Slobodno moæemo reñi: ãto je uviœajna dokumentacija tanja deblji su sudski spisi u vezi te saobrañajne nezgode ili ãto uviœaj traje krañe duæe traje sudski proces. makar jednom elementu dokumentacije. Primera radi. Sliåno je i ako u. Razlikujemo pojedinaånu sveobuhvatnost i sveobuhvatnost u celini.7.

Ukoliko se radi o nezgo38 Kod nas je ukinuta praksa popunjavanja Evropskog izveãtaja koji je predviœen meœunarodnom konvencijom o saobrañaju. Tada se analizira prekrãajna odgovornost uåinioca nepropisne radnje. skicira. a fotografije da se rade naknadno. kod nezgoda u kojima se uåesnici nisu sporazumeli oko naåina nastanka nezgode (krivice). Fotodokumentacija se. postupi po zahtevu oãteñene stranke. (3) Konaåno. odnosno obaveãtenja o nezgodi. (2) Kod saobrañajnih nezgoda sa znaåajnom materijalnom ãtetom. Osiguranja ñe. u procesu razmatranja oãteñenja na vozilima. policiji nameñu veñe obaveze i usporava proces razjaãnjavanja nezgode. Uviœaje vrãi istraæni sudija. analizira i obraœuje tragove itd. OUP-a evidentira podatke. Ovakve nezgode raspravlja sudija za prekrãaje. izraœuje situacioni plan lica mesta. vrãi uviœaj. skicu. onda bi trebalo da radi i uviœajnu dokumentaciju (piãe zapisnik o uviœaju. analizirati da li oãteñenja odgovaraju izjavama uåesnika. 214 . sve åeãñe se vrãi i fotografisanje lica mesta koje obuhvata snimanje minimalnog broja fotografija. proceni ãtetu i izvrãi isplatu. Naime. Meœutim. OUP-a (ili oãteñena stranka) podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. situacioni plan i ostale priloge). P. a ekipa OUP-a mu pruæa struånu pomoñ (obezbeœuje lica mesta. Ako je obaveãten o nezgodi.). ne radi. ako ovlaãñeno lice izlazi na lice mesta i vrãi uviœaj. po pravilu. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 – sloæiti oko uslova nastanka nezgode i na osnovu toga popuniti i potpisati Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi koji ñe predati u osiguranje. U ovim sluåajevima se redovno radi skica lica mesta sa izvornim merama. samo na zahtev suda ili neke strane u sporu. kod saobrañajnih nezgoda sa elementima kriviånog dela (gde ima poginulih. Naæalost. Umesto Evropskog izveãtaja mogu se koristiti i drugaåiji formulari koje odreœuju osiguranja. U ovim situacijama bi trebalo obavezno izraœivati kompletnu uviœajnu dokumentaciju (zapisnik o uviœaju. fotografiãe. Sa razvojem digitalne fotografije. osiguranja pod razliåitim izgovorima osporavaju sve izveãtaje koje su potpisali uåesnici nezgode i zahtevaju obavezan izlazak policije i saåinjavanje odgovarajuñe dokumentacije. crta skicu lica mesta i sl. a na osnovu zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. Zakon je predvideo da OUP vrãi uviœaj. u naãoj praksi se åesto zadovoljavamo pisanjem sluæbenih beleãki u ovakvim sluåajevima. Ovako se nepotrebno ometa saobrañaj (jer uåesnici obavezno åekaju policiju i åesto ne pomeraju vozila sa kolovoza). da li postoji zakonski osnov za isplatu ãtete i koliki je iznos ãtete. Ovlaãñeno sluæbeno lice izlazi na lice mesta. prijavljuje prekrãaj i uåinioca prekrãaja organu unutraãnjih poslova. kao i u drugim sluåajevima kad jedan od uåesnika to traæi.Lipovac.). fotodokumentaciju. teãko povreœenih ili je prouzrokovana materijalna ãteta veña od zakonom predviœenog iznosa) predviœena je kriviåna odgovornost uåinioca kriviånog dela. Ovakve saobrañajne nezgode raspravlja sud (sudsko veñe) u kriviånom postupku. Osiguranje je duæno da na osnovu saglasnosti uåesnika i popunjenog Evropskog izveãtaja o nezgodi38 (ili drugog izveãtaja) razmatra nezgodu. Zahtev prati delimiåna ili potpuna uviœajna dokumentacija. U nekim sredinama se na licu mesta fotografiãe (klasiånim fotoaparatima) i razvijaju negativi.

Naime. a pozitivi samo po potrebi (na zahtev sudije za prekrãaje). zbog åega bi ga trebalo redovno primenjivati. Svaki od elemenata uviœajne dokumentacije ima vaænih prednosti. radniku na uviœaju moraju biti jasne prednosti fotografije i naåini da se nedostatak fotografija delimiåno nadoknadi. Izuzetno. Sa druge strane. Naæalost. Najåeãñe se “uãteda” u ceni fotografija sa lica mesta viãestruko plaña u sudskom procesu. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima dama sa nepoznatim uåiniocima. fotografisanje je nezamenljiv metod fiksiranja zateåenog stanja i trebalo bi ga uvek primenjivati. Posebno je neprihvatljivo da ovo postane pravilo i da se podrazumeva da fotografije nisu potrebne. baã zbog ove “uãtede”. PROBLEMI VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U NAÃIM USLOVIMA Na osnovu ovakvog pregleda jasno je da uviœaj saobrañajnih nezgoda ima niz karakteristika “klasiånog” uviœaja. a da se ne obezbedi nikakav dokaz da predmet potiåe sa lica mesta (ãto se kasnije vrlo lako obara u sudskom procesu). u naãoj praksi veoma su åesti primeri nekorektnog i nekompletnog fiksiranja zateåenog stanja. redovno rade negativi. kompletiranja uviœajne dokumentacije. Na licu mesta se åesto ne primenjuje fotografski metod. “zbog cene”.8. Samo svi elementi dokumentacije zajedno obezbeœuju kvalitetno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. a posebno tragova i predmeta saobrañajne nezgode. 40 Ovo se ne moæe niåim pravdati (osim æeljom da se sakrije nekvalitet uviœaja). ali i niz vrlo znaåajnih specifiånosti. ne moæe pouzdano i korektno analizirati. onda ñe ostali elementi dokumentacije (posebno zapisnik) biti detaljniji. Naprotiv. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Takoœe su åesti sluåajevi da se ekipa na uviœaju zadovolji fiksiranjem samo malog broja “vaænih” tragova.39 Na primer. ako se fotografisanje izostavlja. 39 Posebno je neprihvatljivo da se izostavljanje pojedinih elemenata dokumentacije prihvata kao pravilo. kako bi se nadoknadio ovaj nedostatak. a nisu retki sluåajevi da se nezgoda. u taåno odreœenim situacijama. moæe se prihvatiti da se. Posebno se ne moæe pravdati nekorektno i nestruåno primenjivanje pojedinih metoda fiksiranja tragova. nisu retki sluåajevi da se na licu mesta primeni metod izuzimanja. zbog cene i nepraktiånosti postupka.7. Treba imati na umu to da. 215 7. neshvatljivo je da se u dokumentaciji ne dostavljaju skice lica mesta.40 kao jedini izvorni dokument iz koga bi se pregledno moglo videti ãta je i kako mereno na licu mesta. jer se skice uvek crtaju na licu mesta. Na primer. svaki element dokumentacije ima i niz nedostataka i zato nije dovoljan za kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja. ãto svakako smanjuje pouzdanost i kvalitet kasnijih analiza.8. Ove specifiånosti se ogledaju i u redovnosti primene svih metoda fiksiranja tragova. tj. u uviœaju redovno uåestvuje i kriminalistiåki tehniåar koji radi i izveãtaj o kriminalistiåko-tehniåkom pregledu lica mesta. Åesti su primeri da se pojedine metode fiksiranja izostavljaju. 7.

Burg. Gregory C. Beograd. Gorkiñ.. 1996. Beograd. Beograd. M. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda je sastavni deo sudskog procesa i tako bi ga trebalo i tretirati. P.W. Primenjena kriminalistiåka tehnika. Cena uviœaja je samo jedan (mali) deo cene sudskog procesa.. S. Uãtede na uviœaju su prihvatljive. Baker.. Evenston. R. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – elementi saobrañajne trasologije. Saobrañajni fakultet. H. Transport Research Apas.. Smith. Zemun. K.. Rolly Kinney J. Æarkoviñ M. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook. Charles C. 1981.. Verlag INFORMATION Ambs Gmbh. Beograd. Kriminalistiåka tehnika.. Road Transport VII – 33. Unfallversuche. Kippenheim. Illinois. 2001 (364 p).. Bezbednost drumskog saobrañaja. Dragaå. Vodineliñ. K.... Lesson # GP15: Traffic Accident Management (pisani materijali za nastavu).. Kriminalistiåka fotografija (praktikum). Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy. (262 p). Verlag Information Ambs Gmbh. 216 7 . Vujaniñ M. 2000 (208 p). Photogrammetry and Accident Reconstrunction. S. Savremena administracija. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. R. Michigan. Publisher. i Rau H. R. 1997. 1986. Nicholas S. Traffic Accident Investigator's Manual for Police. samo ako neñe znaåajnije poskupiti sudski proces. i Aranœeloviñ M. Lipovac. V. (312 p). Burg. III deo. i Banoviñ B. 2003. P. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova. Zemun. p321-336.W. Bezbednost 3. Zemun. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Zemun. M. Polje. H. Thomas. 2000. i Todoriñ U. Detroit. 1994. Maksimoviñ.... Saobrañajna kriminalistika.. Kriminalistiåka tehnika. i dr. 1994. Society of Automotive Engineers. Lipovac K. R... Brisel. uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda.Lipovac. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. International Congress. Beograd. Lipovac. Ãkuliñ.. 1995. 1981. K. 1996. i Lindenmann H. 1994... 1998. Osnovni kurs za policajce. OEBS. M. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje. Beograd. 1996. V. Maksimoviñ. Beograd. Rivers. Thomas. 1990. Zemun. Zemun. Literatura Aranœeloviñ. 1991. Handbuch der Verkehrsunfall-rekonstruktion. Rivers. R. Mitroviñ. 1963. Prilog definisanju pojma uviœaja. Harmonization of European Accident Investigation Sistems. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Traffic Accident Investigators’ Manual. Medicinska kriminalistika. Level 3. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Lipovac.. Policijska akademija. Privredna ãtampa. Tumbas. Kippenheim.

8. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 8. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada . Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda 8. Pojam tragova saobrañajne nezgode 8. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode 8.3.5. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8.2.1.4.

a na osnovu nastalih promena (na osnovu analize tragova saobrañajne nezgode). Ova zavisnost se koristi u istraæivanju saobrañajnih nezgoda. Konaåno. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . na lica i æivotinje (povrede. Ãta je to trag saobrañajne nezgode? Pod tragovima saobrañajnih nezgoda. Ovo je neprihvatljivo ãiroka definicija. u svakoj saobrañajnoj nezgodi. nastaju vrlo razliåite promene. klizanja itd. promene æivotnih ciljeva itd.). promena ponaãanja. podrazumevaju se sve promene – posledice te saobrañajne nezgode. Za naãe potrebe je sasvim adekvatna uæa definicija traga saobrañajne nezgode: Pod tragovima saobrañajne nezgode podrazumevamo sve posledice (promene) saobrañajne nezgode koje se mogu registrovati – fiksirati. Naime. u naãoj praksi je prisutna jedna. oãteñenja i druge promene na objektima i putu i drugim povrãinama). Sve nabrojane i druge promene nastale su kao posledica saobrañajne nezgode i zavise od okolnosti pod kojima se nezgoda dogodila. Saobrañajna trasologija je deo trasologije koji se bavi prouåavanjem tragova saobrañajnih nezgoda. i to: naåinom nastanka. Dakle. za potrebe jednog kursa o uviœajima. vrlo opasna greãka: pod tragovima saobrañajnih nezgoda nekad se podrazumevaju samo identifikacioni tragovi (posledice saobrañajne nezgode na osnovu kojih se mogu identifikovati lica ili vozila koji su uåestvovali u nezgodi). ali su vrlo vaæni za analizu uslova nastanka nezgode (npr. tragovi zanoãenja. tragovi koåenja. promene raspoloæenja itd. Ovo je vrlo opasna greãka koja dovodi do zanemarivanja grupe vrlo vaænih tragova saobrañajne nezgode na osnovu kojih se ne moæe vrãiti nikakva identifikacija. na put i putne objekte (promena poloæaja. posledica nezgode je i promena raspoloæenja uåesnika i sl.). Suãtina analize saobrañajne nezgode obiåno se svodi na otkrivanje okolnosti pod kojima se dogodila nezgoda.1. POJAM TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Trasologija je nauka koja prouåava tragove.).8. promene na odeñi i obuñi. 219 8. objekta. u najopãtijem smislu. Ove promene se odnose na vozilo (oãteñenja. kao i na okruæenje (promene meœuljudskih odnosa. te moguñnostima analize saobrañajnih nezgoda na osnovu tragova. promena poloæaja i druge promene na vozilu). povrede. metodama istraæivanja i obrade ovih tragova.

P. Da bi se ovakve analize mogle korektno sprovesti. åesti su sluåajevi da pogine saputnik (lice iz vozila). a preæiveli putnik tvrdi da je saputnik (pokojnik) vozio u vreme nezgode i sliåno.1. struåno i pouzdano utvrdi da se radi o saobrañajnoj nezgodi. oblik. 8. Znaåaj traga je veñi. ovaj aspekt znaåaja se odnosi na pitanja ÃTA? i KO? Prvi korak na uviœaju odnosi se na utvrœivanje da li se radi o saobrañajnoj nezgodi ili nekom drugom delu (npr. ako se na osnovu tog traga moæe pouzdanije i viãe zakljuåiti o vaænim elementima saobrañajne nezgode. neophodno je u uviœajnoj dokumentaciji struåno i sveobuhvatno fiksirati sve tragove zateåene na licu mesta. a niti su videla kako se nezgoda dogodila. U sluåajevima kada nije poznato koje vozilo ili lice je uåestvovalo u nezgodi. U tom sluåaju imamo 8 220 . Vrsta. Tek kada se.Lipovac. moæemo nastaviti sa vrãenjem uviœaja. Kriminalistiåki znaåaj tragova Kriminalistiåki znaåaj traga se odnosi na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrdi ãta se dogodilo i ko je u tome uåestvovao. Za naãe potrebe ograniåiñemo se samo na prouåavanje tragova u funkciji njihove kvalitetne obrade. jer uvek postoji moguñnost da neãto “oåigledno” i “jasno” naknadno moramo dokazivati. veãtaåenje pojedinih tragova i sliåno. Prema tome ãta se na osnovu traga moæe zakljuåiti o nezgodi. ubistvu) koje se pokuãava prikriti saobrañajnom nezgodom. veñ se oni meœusobno prepliñu. analiza tragova. imaju razliåit znaåaj. 8. karakteristike tragova. Krsto Bezbednost saobrañaja Tragovi saobrañajnih nezgoda se mogu prouåavati sa viãe aspekata: proces i uslovi nastanka tragova. Na primer. u razliåitim situacijama. vrãi se eliminacija i/ili identifikacija lica i vozila koja su uåestvovala u nezgodi. poloæaj. Razliåiti tragovi. obrada tragova na licu mesta. intenzitet. uslovno. Dakle. na osnovu analize tragova.2. razdvojiti i pojedinaåno objasniti ova dva aspekta znaåaja tragova saobrañajne nezgode. O kriminalistiåkom znaåaju tragova moramo stalno razmiãljati. odnosno od kojeg vozila ili lica potiåe neki trag. izgled i druga svojstva tragova u direktnoj su vezi sa saobrañajnom nezgodom. Zakljuåke o tome kako se nezgoda dogodila donose na osnovu analize tragova – posledica te nezgode. razlikujemo kriminalistiåki (kriminalistiåko–tehniåki) i saobrañajni (saobrañajno–tehniåki) znaåaj tragova. sa uslovima koji su prethodili saobrañajnoj nezgodi. a koji su u vezi sa saobrañajnom nezgodom.2. Ipak ñemo na ovom mestu. Analiza saobrañajne nezgode (razmatranje i razjaãnjavanje) svodi se na detaljnu analizu svih tragova i na struåno povezivanje karakteristika tragova sa uslovima pod kojima se dogodila nezgoda. tj. Izmeœu ova dva znaåaja ne moæe se povuñi jasna granica. ZNAÅAJ TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Nezgodu analiziraju i o njoj odluåuju lica koja nisu bila na licu mesta nezgode.

autobusa i drugih vozila åiji su toåkovi znatno ãiri od 12 cm. 1 Na primer. mesto sudara.2.8. vlakana i sliåno. smerovi kretanja.). pravci kretanja. Ovaj proces je veoma vaæan i nezaobilazan u toku otkrivanja nepoznatog vozila/lica. Saobrañajni znaåaj tragova Saobrañajni znaåaj traga odnosi se na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrde bitne okolnosti pod kojima se dogodila saobrañajna nezgoda (brzine uåesnika. Za mehanoskopska uklapanja posebno su pogodni: – veñe ljuspe boje sa vozila. Ovo se najåeãñe postiæe kriminalistiåko-tehniåkim veãtaåenjima. utvrœujemo da odreœeno vozilo/lice ili klasa vozila. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode posla sa nepoznatim licem koje je upravljalo vozilom. ako su na licu mesta naœeni otpali delovi okvira fara vozila marke “Mercedes” onda ovi delovi ne potiåu od ostalih tipova (marki) vozila. kao i zelena vozila koja nisu oãteñena (nije im otpala boja). primenom proverenih nauåno-tehniåkih metoda. onda oni ne potiåu od vozila koja imaju ãiroke pneumatike. – delovi odeñe. Ovo se redovno dogaœa (nije poznato poreklo traga) u sluåajevima pomeranja vozila posle nezgode. komad ukrasne lajsne. Ako su na licu mesta ostali tragovi koåenja ãirine 12. Eliminacija je proces u toku koga.00 cm.1 Identifikacija je proces u toku kojeg primenom nauånih metoda utvrœujemo da je odreœeno vozilo/lice uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. Ako su na licu mesta naœene ljuspice zelene boje. U cilju otkrivanja nepoznatog vozila ili nepoznatog lica vrãe se eliminacija i identifikacija. 8. 221 8. povrãina i oblika na spornom i nespornom uzorku. 2 Pri tome su vaæna tri odvojena postupka: postupak na licu mesta koji bi trebalo nedvosmisleno da dokaæe da sporni uzorak (predmet ili trag) potiåu sa lica mesta. niti od teretnih vozila.2. obuñe. elementi prostorno-vremenske analize itd. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE .2. primenom proverenih nauånih metoda. Na terenu ñe se u operativnoj kontroli zaustavljati i detaljnije proveravati vozila marke “Mercedes”. Sa druge strane. u daljem radu ñemo eliminisati vozila koja na sebi nemaju zelene boje. analiza i obrada osumnjiåenog vozila/lica koji bi trebalo da pouzdano dokaæu da nesporni uzorak potiåe sa osumnjiåenog vozila/lica i sam postupak veãtaåenja kojim se dokazuje da sporni i nesporni uzorak potiåu od iste celine. nedvosmisleno utvrdi da li tragovi i predmeti naœeni na licu mesta (sporni uzorak) potiåu od osumnjiåenih vozila/lica (nesporni uzorak).2 Mehanoskopsko uklapanje je jedna od najjednostavnijih i najpouzdanijih metoda identifikacije kod saobrañajnih nezgoda. Pretraga i operativna kontrola ñe se usmeriti ka vozilima åiji pneumatici su pribliæno ãiroki 12 cm. usporenja vozila. odnosno lica nisu uåestvovali u nezgodi. komad razbijene plastike sa pozicionih svetala i sliåno). nekad nije poznato od koga vozila potiåe odreœeni trag. kriminalistiåki znaåaj posebno dolazi do izraæaja u sluåajevima kada je lice ili vozilo napustilo lice mesta ili se pomerilo posle nezgode. Meœutim. Eliminacija svih vozila/lica koja sigurno nisu uåestvovala u nezgodi olakãava i usmerava dalje pretraæivanje i dokazivanje. Identifikacija se vrãi na osnovu uklapanja sluåajno nastalih (neponovljivih) linija. – komadi delova otpali sa vozila (komadi razbijenog migavca. åiji je cilj da se.

8. Ovo je veoma znaåajna specifiånost uviœaja saobrañajnih nezgoda. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle. Podela tragova prema vrsti Sve tragove saobrañajnih nezgoda prema vrsti moæemo podeliti na: – povrede lica i æivotinja. u nekim situacijama. KLASIFIKACIJE TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Mada postoje brojni kriterijumi za podelu tragova. Ma kako. Ovo je jedna od najznaåajnijih specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda. samo ako ima teãko povreœenih lica ili ako ima poginulih). Naime. Naime.1. nemamo valjane elemente za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode. kriminalistiåki znaåaj tragova odnosi se na pitanje ÃTA? (ãta se dogodilo: nezgoda ili klasiåno ubistvo koje se æeli prikriti nezgodom) KO? (ko je uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi?). Ma koliko on bio vaæan. Kad otkrijemo uåinioca. pogreãan je stav da se posao policije iskljuåivo odnosi na traganje za nepoznatim poåiniocem. ali i jedna od najåeãñih greãaka na terenu.3.3. U supotnom. P.Lipovac. nikad se ne sme zaboravljati ni saobrañajni znaåaj tragova. U zavisnosti od prisustva i vrste povreda lica (lakãe ili teãke) vrãi se klasifikacija saobrañajnih nezgoda. a saobrañajni znaåaj se odnosi na pitanje KAKO? (kako se dogodila saobrañajna nezgoda?). moramo imati u vidu da smo tek omoguñili voœenje sudskog procesa. neñe se moñi korektno i pouzdano analizirati nezgoda. a prekrãaj razmatra sudija za prekrãaje). a zanemarimo saobrañajni znaåaj. Ako je doãlo do povreœivanja lica ili ima poginulih. pa ovakvi predmeti ostaju nereãeni. nekad se na terenu (pri uviœaju saobrañajnih nezgoda sa NN uåiniocem) potpuno posvetimo kriminalistiåkom znaåaju (kako bi se otkrio uåinilac nezgode). nezgoda ima obeleæje kriviånog dela. 8. ali za analizu nezgode i dokazivanje njegove odgovornosti presudan je saobrañajni znaåaj tragova. moæe da povlaåi kriviånu odgovornost. objekata i predmeta i – ostali tragovi nezgoda. te da se njegovim otkrivanjem zavrãava uloga policije. – oãteñenja vozila. tj. a pravi krivci nekaænjeni. Povrede lica su svakako najznaåajnije posledice nezgoda. ali i odreœuje procedura njihove obrade (uviœaja) i sudskog procesa (kriviåno delo razmatra sudsko veñe. o kojoj se nekad ne vodi dovoljno raåuna. bio izraæen kriminalistiåki znaåaj. Åesto i sastav uviœajne ekipe zavisi od toga da li je bilo povreda lica (sudija izlazi samo ako ima povreœenih. Ako nije bilo registrova- 8 222 . ovde ñemo navesti one podele koje su najznaåajnije za kvalitetno vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. Otkriti nepoznatog uåesnika saobrañajne nezgode je tek prvi korak u sudskom procesu.

3.2. objekata i predmeta su sledeña znaåajna posledica nezgode. tragovi obraœuju samo kada su vidljivi. Ovde se. Osiguravajuñi zavodi su posebno zainteresovani za kvalitetno dokumentovanje ovih tragova. 223 8. dok se o mikrotragovima ne vodi dovoljno raåuna. Pored povreda i oãteñenja u nezgodama nastaju i vrlo razliåiti tragovi koji se ne mogu podvesti pod ove dve grupe. Oãteñenja mogu biti posebno znaåajna za odreœivanje odgovornosti pojedinih uåesnika nezgode. niti rekonstruisati. ostale tragove na saobrañajnim povrãinama i sliåno. Meœutim. a veoma su vaæni za analizu nezgode. pre svega. tragovi saobrañajne nezgode se dele na: – tragove nastale pre saobrañajne nezgode. Pored ovog procesnog znaåaja. naæalost. dele na: – mikrotragove i – makrotragove. o åemu ñe kasnije biti viãe reåi. Makrotragovi su dovoljne veliåine. odnosno veliåine stvarne ãtete prouzrokovane saobrañajnom nezgodom. pretraæuju posebnim metodama i uz pomoñ posebnih pomagala. Zato se niz vrlo jednostavnih situacija ne moæe korektno analizirati. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . oãteñenja imaju i ogroman kriminalistiåkotehniåki i saobrañajno-tehniåki znaåaj. nezgoda se tretira kao prekrãaj. misli na tragove kretanja vozila.8.3. u sluåaju potrebe. prema veliåini. – saobrañajnih nezgoda sa nepoznatim uåiniocima i – kad su iskazi svedoka protivreåni. povrede imaju i kriminalistiåko – tehniåki i saobrañajno – tehniåki znaåaj. tako da se mogu uoåiti golim okom.3. Podela tragova prema veliåini Tragovi se. – tragove nastale u fazi nezgode i – tragove nastale posle nezgode. Zato se mesta na kojima oåekujemo mikrotragove. Najåeãñe se na licu mesta saobrañajne nezgode zadovoljavamo obradom makrotragova.3. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda nih povreda. Mikrotragovi imaju poseban znaåaj u sluåaju: – kada se sumnja da se nezgodom pokuãava skriti klasiåno ubistvo. Oãteñenja vozila. 8. 8. Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali Prema fazi u kojoj su tragovi nastali. a makrotragovima se ne moæe iskljuåiti ni jedna verzija. Mikrotragovi su tragovi koji se zbog svoje veliåine ne mogu uoåiti golim okom. otpale materijale i delove. U praksi se. – izmene makrotragova (fingiranih situacija).

oãteñenja vetrobranskog stakla. Naime. a pri velikim brzinama i oãteñenja krova vozila i delovi kose i krvi na åeonoj ivici krova. 8. Tipiåni su svi tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip saobrañajne nezgode. Da bi ovo bilo uspeãno moraju se poznavati mehanizmi razliåitih tipova nezgoda. Krsto Bezbednost saobrañaja Pored toga ãto su pojedini tragovi karakteristiåni za odreœenu fazu nezgode.4. Podela tragova prema mestu nalaæenja Prema tome gde se tragovi nalaze.3. Ålanovi uviœajne ekipe. bez ugroæavanja kvaliteta uviœaja (prvo se obraœuju tragovi na kolovozu ili delovima kolovoza. u zoni mesta sudara i posle mesta sudara)..5. 8 224 .. kod obaranja peãaka. Kad rukovodilac uviœaja shvati o kakvoj se nezgodi radi. on bi morao taåno znati koje tragove i gde da traæi. moraju biti struåni da za svaku nezgodu odrede tipiåne tragove. razlikujemo: – tragove na kolovozu. U tom smislu ova podela olakãava traæenje pojedinih tragova na licu mesta.3. 8. na objektima i povrãinama izvan kolovoza mogu da se obraœuju i posle delimiånog ili potpunog uspostavljanja saobrañaja). Ovo omoguñava brzo uspostavljanje odreœenih saobrañajnih tokova ili njihovu normalizaciju. a tragovi na vozilima. postoje situacije kada je hitnost najvaænije obeleæje uviœaja saobrañajne nezgode. oni su najåeãñe vezani i za odreœenu lokaciju (ispred mesta sudara. oãteñenja prednjeg poklopca sa ili bez otpalih ljuspica boje. nastaju sledeñi tipiåni tragovi: – tipiåni tragovi na vozilu: oãteñenja prednjeg branika.Lipovac. zatim spolja vidljivi tragovi na licima i leãevima. Ova podela je znaåajna za odreœivanje redosleda pretraæivanja na licu mesta saobrañajne nezgode. materijali i delovi otpali sa vozila posle mesta sudara. tragovi koåenja na obodu pneumatika itd. trag œona obuñe peãaka na mestu sudara. oãteñenja prednje åeone maske vozila. pa je vrlo vaæno definisati redosled obrade tragova. – tragove na povrãinama van kolovoza. a posebno rukovodioci uviœaja. predmeti i delovi odeñe i obuñe peãaka itd. – tragove na vozilima i objektima i – tragove na licima i leãevima. Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali Za naãe potrebe moæda je najznaåajnija podela tragova prema saobrañajnoj situaciji na: – tipiåne i – netipiåne tragove saobrañajne nezgode. P. Na primer. – tipiåni tragovi na kolovozu: tragovi koåenja iza toåkova vozila.

– na vozaåu: krvni podliv u pravcu pruæanja pojasa. u predelu butne kosti i karlice. 225 8. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda Moæemo razlikovati tri vrste tipiånih tragova: – pravi tipiåni tragovi.. povrede glave od udara u ogledalo i u vetrobransko staklo. ruåica vrata. – tipiåni tragovi na telu peãaka: krvni podlivi ili prelomi kostiju u predelu potkolenice. tako da se stalno traæe odgovarajuñi tragovi veñ naœenim tragovima (parovi tragova). oãteñenja i tragovi vlakana na pojasu suvozaåa. nasloni za ruke i sl. oãteñenja i tragovi vlakana odeñe na pojasu vozaåa. pocepane pantalone u predelu potkolenice. preneti materijali sa vetrobranskog stakla na leœa (na kaput. kruæni krvni podliv od volana. na mestu suvozaåa: oãteñenja kasete i delova ispred suvozaåa.) itd. tragovi œona obuñe vozaåa na papuåicama koånice. tragove krvi i tkiva na polomljenom ogledalu.). povrede skoånih zglobova nogu (uganuña i sl. majicu i sl. õemper. krvni podlivi u pravcu pruæanja pojasa itd. prelomi lobanje itd. Trebalo bi napomenuti da se nalaæenje i istraæivanje opisanih tragova radi uporedo. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na kontrolnoj tabli. krvni podlivi i serijski prelomi rebara. oãteñenja vetrobranskog stakla ispred suvozaåa (åeãñe nastaju nego kod vozaåa).8. krvni podlivi i rane u vidu rascepa na glavi. tragovi œona na podlozi sipod nogu suvozaåa. “gasa” ili spojnice. prelomi kostiju ruku. prelomi kostiju ãaka kojima je dræao volan ili ruåicu menjaåa. krvni podlivi i prelomi rebara.. dlake i tragovi krvi na vetrobranskom staklu ispred vozaåa. prelom i krvni podlivi potkolenica i nadkolenica. povrede glave i åela od ogledala. – u vozilu.. oãteñenja i lomljenje unutraãnjeg ogledala. oãteñenja kasete i delova ispred vozaåa. preneti materijali i delovi sa vozila na pantalone u zoni potkolenice. prelomi potkolenice i povrede stopala od papuåica.. tragovi krvi na mestu suvozaåa itd. butne kosti i karlice. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na ruåici menjaåa. oãteñenja.. povrede lobanje od udara u vetrobransko staklo. oãteñenja isturenih delova vrata suvozaåa (ruåica za otvaranje stakla.). na mestu vozaåa: oãteñenja volana u vidu deformacija.3. tragove œona na podlozi – podmetaåima ispod nogu vozaåa. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE – tipiåni tragovi na odeñi i obuñi peãaka: obrisi na œonu obuñe koja je kontaktirala sa podlogom u trenutku sudara. – laæni tipiåni tragovi i – tipiåni tragovi koji nedostaju. – na suvozaåu: povrede ruku. tragovi u vidu ãara sa papuåica na œonu obuñe itd. obuña vozaåa izmeœu papuåica itd. znaåajno je obratiti paænju na tipiåne tragove koji se mogu nañi: – u vozilu. . U situacijama kada sumnjamo ko je upravljao vozilom.

ali nisu nastali u konkretnoj nezgodi. Laæni tipiåni tragovi mogu pogreãno usmeriti rad na uviœaju.Lipovac. – linijske tragove (pravolinijske. – koncentrisane tragove. – povrãinske tragove i – zapreminske tragove. Netipiåni su oni tragovi koje ne oåekujemo za dati tip nezgode. da su ovi tragovi uniãteni ili da data verzija nije taåna. – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove (ukljuåujuñi i laæne tragove). sve tragove nezgode moæemo podeliti na: – taåkaste tragove. Ovim tragovima se mora posvetiti znaåajna paænja. Tragovi mogu biti: – netipiåni po vrsti. kako bi se kasnije (u sudskom postupku) moglo dokazati da oni ne potiåu od konkretne nezgode). krivolinijske i kombinovane). Åesto je analiza tipiånih i netipiånih tragova presudna za analizu nezgode. Da bi se ovo izbeglo neophodno je. Taåkasti tragovi su svi tragovi saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne za analizu nezgode i ne moraju da se mere na licu mesta. P. na licu: – nañi sve tragove. a koji bi morali ostati. 8. Tipiåni tragovi koji nedostaju su tipiåni tragovi za odreœenu verziju saobrañajne nezgode koje na licu mesta ne nalazimo. Nenalaæenje ovih tragova znaåi: da nismo detaljno pretraæili lice mesta. trebalo bi ih korektno obraditi na licu mesta. Posebno je vaæno kvalitetno obraditi i laæne tipiåne tragove. Makoliko se netipiåni tragovi ne uklapali u naãu misaonu rekonstrukciju dogaœaja. Najåeãñe su ovo 8 226 . Ovi tragovi mogu nastati: – pre konkretne nezgode (u nekoj drugoj nezgodi ili saobrañajnoj situaciji) ili – posle konkretne nezgode (fingiranjem tragova i situacije). ako je ova verzija taåna. Krsto Bezbednost saobrañaja Pravi tipiåni tragovi su oni tragovi koji su tipiåni za datu saobrañajnu nezgodu i potiåu od te nezgode. Podela tragova sa aspekta merenja Sa aspekta merenja. kako bi se na licu mesta dokazalo i dokumentovalo da ih nema.3. Laæni tipiåni tragovi su tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip nezgode. a nalaze se na licu mesta. – netipiåni po poloæaju i – netipiåni po intenzitetu. Postojanje ovih tragova åesto dovodi u sumnju izjave svedoka ili potvrœuje druge alternative.6. a kasnije i u sudskom postupku.

). Kada se shvati saobrañajna situacija. torba koja je ispala peãaku.1. Ostali ålanovi ekipe. neprekidno usaglaãavati i menjati u zavisnosti od toga da li postoje tipiåni tragovi za tu situaciju ili ih nema. a posebno rukovodilac uviœaja. da bi se kvalitetno i efikasno pronaãli svi vaæni tragovi saobrañajne nezgode. prvenstveno. Ko traæi tragove saobrañajne nezgode? Tragove saobrañajne nezgode pronalazi i obraœuje ålan uviœajne ekipe koji je nesumnjivo osposobljen za ovaj posao. Zapreminski tragovi su tragovi koji imaju znaåajnu i treñu dimenziju (dubinu ili visinu).8. akumulator itd. Koncentrisani tragovi su svi tragovi koji su koncentrisani na manjim povrãinama i åija je veliåina bitna.4. a ne bi garantovalo otkrivanje svih vaænih tragova.4. napraviti korektnu misaonu rekonstrukciju saobrañajne nezgode. OBRADA TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 8. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . pa ñe se obraœivati kao taåkasti tragovi (npr. ali postoje i veliki tragovi (predmeti) saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne. Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Gde se traæe i koji tragovi saobrañajne nezgode? Pronalaæenje tragova je. Pretraæivanje celog prostora bez jasnih oåekivanja samo bi nepotrebno oduzelo vreme. na neke znaåajne tragove mogu ukazati uåesnici i svedoci nezgode. Oni to mogu uåiniti direktno – pokazujuñi tragove ili indirektno – objaãnjavajuñi kako se nezgoda dogodila. oblik i pravac pruæanja su vaæni (najåeãñe pravac pruæanja ovih tragova pomaæe veãtaku da utvrdi pravac kretanja vozila neposredno pre sudara). Meœutim. Kada struåno lice shvati ãta se desilo. Linijski tragovi su oni tragovi åija je jedna dimenzija (duæina) izraæena (bitno veña) u odnosu na drugu (ãirinu). prvi korak u njihovoj obradi. Ovu misaonu rekonstrukciju bi trebalo na licu mesta. Meœutim.4. neophodno je shvatiti saobrañajnu situaciju. To je najåeãñe kriminalistiåki tehniåar ili saobrañajni policajac. lokva teånosti åije dimenzije nisu vaæne. na prvi pogled. Povrãinski tragovi su tragovi saobrañajne nezgode rasuti na veñoj povrãini åiji poloæaj. 227 8. traæe na osnovu misaone rekonstrukcije dogaœaja. 8. Na osnovu åega se traæe tragovi? Tragovi se. Pronalaæenje tragova je u direktnoj vezi sa shvatanjem uslova i naåina kako se dogodila saobrañajna nezgoda. tj. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda mali tragovi. odnosno na osnovu shvatanja saobrañajne situacije. trebalo bi da taåno zna gde i koje tragove oåekuje na licu mesta (tipiåni tragovi saobrañajne nezgode). trebalo bi pouzdano odgovoriti na pitanje: “koje tragove i gde da traæimo?”. pomaæu tako ãto sugeriãu na postojanje tragova i ukazuju na njihovu vaænost za analizu nezgode.

oni se opredeljuju i za tragove kojima se dokumentuju najznaåajniji elementi zateåenog stanja.4. U takvim sluåajevima rukovodilac uviœaja se moæe opredeliti da ove druge tragove zanemari i ne fiksira. P. kod traga voænje odreœuje se njegov poloæaj kako bi se utvrdila putanja vozila. Tako se zanemaruje veliki broj tragova koji ne pruæaju nikakve nove informacije o nezgodi. Naime. te ga obraditi na naåin da se ove informacije i kvalitetno prenesu. Kada su rukovodilac uviœaja i struånjak za obradu tragova odredili ãta ñe biti znaåajno za sveobuhvatnu i pouzdanu analizu nezgode. 8. Ako su na tragu voænje dobro uoåljive ãare. U drugoj situaciji (ako nema pouzdanijih tragova). Posebno je vaæno spreåiti one promene koje bi umanjile znaåaj traga ili bi mogle doprineti nekorektnim analizama traga. Krsto Bezbednost saobrañaja Koje tragove bi trebalo traæiti i obraœivati? Na licu mesta bi trebalo nañi i analizirati sve tragove saobrañajne nezgode. Tragove bi trebalo obraditi tako da se zadovolji njihov znaåaj. Kako bi trebalo obraœivati odabrane – znaåajne tragove? Za kvalitetnu obradu tragova. Naime. Konaåno. Ovo pomaæe u odreœivanju tipiånih i netipiånih tragova saobrañajne nezgode. ne daju niãta novo. trag se mulaæira itd. za svaki trag bi trebalo znati koje vaæne informacije pruæa u procesu razmatranja i rasvetljavanja nezgode. promene ili uniãtavanja. rukovodilac uviœaja shvata saobrañajnu situaciju i mehanizam nastanka tragova. Znaåaj izjava uåesnika i oåevidaca? Na licu mesta bi redovno trebalo uzeti izjave uåesnika ili svedoka nezgode. Neki drugi tragovi koji bi ovu okolnost takoœe dokumentovali. na licu mesta se nalazi i po nekoliko stotina raznih tragova.Lipovac. u uviœajnoj dokumentaciji se fiksiraju samo oni tragovi koji su znaåajni za analizu saobrañajne nezgode. isti tragovi ñe biti vrlo znaåajni i biñe sveobuhvatno fiksirani. Kod traga koåenja meri se i njegova duæina kako bi se izraåunavale brzine kretanja vozila. a izdvajaju i obraœuju neki drugi. Kakav je odnos izmeœu obezbeœenja tragova i obezbeœenja lica mesta? Obezbeœenje tragova je samo jedan element obezbeœenja lica mesta.2. Ne postoji drugo pravilo po kome se aproksimiraju jedni tragovi. kako bi se vrãila eliminacija onih koji nisu ostavili takav trag. Pri tome rukovodilac uviœaja stalno uporedo analizira izjave i naœene tragove na licu mesta. Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Ãta se podrazumeva pod pojmom obezbeœenje tragova SN? Obezbeœenje tragova podrazumeva spreåavanje njihovog pomeranja. pa i saobrañajne nezgode. niti su pouzdaniji. Nekad se jedan vaæan element – okolnost pouzdano i precizno dokumentuje jednim ili sa viãe tragova. Trebalo bi posebno ceniti delove izjave koji nisu u skladu sa tragovima i ovo kvalitetno fiksirati. ako se na reljefnom tragu voænje nalaze i neki karakteristiåni detalji. Ako se radi o NN vozilu meri se i ãirina ovih tragova. Osnovni sadræaji obezbeœenja lica mesta odnose se na spreåavanje novih saobrañajnih 8 228 . trebalo bi poznavati i pravilno ceniti njihov znaåaj. one se fotografiãu razmerno u cilju eliminacije onih pneumatika åije se ãare razlikuju. Shvatajuñi izjave. Meœutim. Na primer.

. O ovome ñe biti detaljno obaveãten rukovodilac uviœaja. na obezbeœenje lica (uåesnika i svedoka nezgode). Ovo se moæe postiñi posebnim saobrañajnim znakovima (“uviœaj u toku”. pa i obezbeœenja tragova. uåesnici nezgode i sl. od poæara i sl. Za neke tragove ovo znaåi do njihovog fotografisanja. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 3 Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode . njih bi trebalo markirati pre pomeranja. kada se vozila i neki predmeti moraju pomerati (zbog oslobaœanja povreœenih ili zbog uspostavljanja saobrañaja). Naime. struånjak za obradu tragova dobro ñe markirati sve znaåajne tragove kako bi ih ålanovi uviœajne ekipe lako videli i åuvali. Kada poåinje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode poåinje odmah posle saobrañajne nezgode. Meœutim. 229 8. rampama i drugim preprekama. parkiranjem sluæbenog vozila itd. razapinjanjem posebnih traka (sa jasnim porukama o prisustvu policije) koje ograniåavaju zonu u kojoj se oåekuju tragovi. .). a posebno pripadnici saobrañajne policije (koji su osposobljeni za obezbeœenje lica mesta. ona preuzima poslove obezbeœenja lica mesta. pod uslovom da preduzimanje tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja . Posebno je vaæno naglasiti znaåaj obezbeœenja izuzetih predmeta sa lica mesta koji ñe biti naknadno analizirani. Posle ograniåavanja lica mesta saobrañajne nezgode. uåesnici u nezgodi su duæni da obezbede lice mesta. Ova njihova obaveza je posebno istaknuta kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. kao i za obezbeœenje i obradu tragova). papira (sa natpisom) i drvenih kolaca. o åemu se izjaãnjava rukovodilac procesa.. U nekim sluåajevima. a posebno da spreåe nove saobrañajne nezgode i da obezbede tragove i predmete nezgode. na obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE nezgoda.) da se nekontrolisano pribliæe tragovima i predmetima nezgode.) i na regulisanje (obezbeœenje) saobrañaja u zoni mesta nezgode. Posle dolaska ekipe za vrãenje uviœaja policijska patrola ñe izvestiti o obezbeœenju lica mesta i obezbeœenje i obradu tragova i predmeta saobrañajne nezgode preuzeñe rukovodilac uviœaja. za neke tragove do njihovog merenja i opisa u zapisnik o uviœaju. na obezbeœenje vozila i tereta (od kraœe. “stop-policija” i sl. (ålan 148. Postupak obezbeœenja tragova od strane radnika policije? Prvo bi trebalo spreåiti nesluæbena lica (lica koja naiœu ili se zateknu na mestu nezgode.3 Po dolasku patrole policije na lice mesta. Do kada traje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgoda traje dok se ne zavrãi njihova obrada i analiza..8. za tragove koji ñe biti izuzeti zbog nekih dodatnih ispitivanja i analiza obezbeœenje se nastavlja do okonåanja ovih analiza. Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima). 2) da preduzme sve ãto je u njegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijanje saobrañaja i da nastoji da se ne menja stanje na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi. O ovome se takoœe stara rukovodilac uviœaja i o tome izdaje precizna nareœenja. U nedostatku adekvatnih sredstava mogu se koristiti i priruåna sredstva u vidu kanapa. kupama.4.. Ovo mogu vrãiti pripadnici prve policijske patrole koja je izaãla na lice mesta.

crepom. Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta je markiranje? Markiranje tragova je postupak iscrtavanja neisprekidanih (punih) ili isprekidanih linija pored tragova i/ili predmeta na licu mesta. vlaæan trag voænje ñe se isuãiti i nestati). kamenom ili na neki drugi naåin iscrtavamo linije pored vaænih tragova i predmeta saobrañajne nezgo- 8 230 . ljuspica boje i drugih sitnih tragova ne bi se mogao odrediti sa fotografije. U zavisnosti od konkretnih uslova. ako se na fotografiji dobro vide lokva ulja i lokva krvi. merenje traga koåenja je olakãano – ako se kvalitetno odrede i markiraju poåetak i zavrãetak traga. 7) ako preti opasnost da se neki trag ili vaæan detalj na tragu neñe dobro videti na fotografiji (na primer. staklo i drugi materijali otpali sa vozila i sl. a nekad navode i na pogreãne zakljuåke. Ovo je vrlo vaæan postupak na licu mesta. a posebno u sledeñim situacijama: 1) ako preti opasnost da se trag uniãti za vreme vrãenja uviœaja (na primer.). Struånjaci koji koriste tragove u analizi nezgode ceniñe svaki od naåinjenih propusta. åesto se pomeraju vozila. pomeraju se predmeti koji su pripadali povreœenim i sl. 2) ako postoji potreba da se neki trag (ili predmet) pomeri pre zavrãetka uviœaja (na primer. 3) ako preti opasnost da ñe se neki trag (predmet) sluåajno pomeriti ili rasuti (na primer. sluåajno se mogu ãutnuti delovi otpali sa vozila. 8. 4) ako se markiranjem olakãava merenje tragova (na primer. merenje zone rasutih komadiña vetrobranskog stakla je lakãe – ako se kvalitetno markira zona ovog traga i sl. taåan poloæaj poåetka traga koåenja ne bi se video. Mada bi trebalo smanjiti uåestalost ovih propusta. 5) ako oåekujemo fotogrametrijsko koriãñenje fotografija. poloæaj tragova stakla. P. Kako se vrãi markiranje? Markiranje se vrãi tako ãto kredom. Zaãto se vrãi markiranje? (U kojim situacijama se vrãi markiranje?) Markiranje se vrãi da bi se neki deo zateåenog stanja (predmet.3. a mi æelimo da istaknemo lokvu krvi). ako ga ne markiramo.).).Lipovac. ako ih nismo markirali i sl. da bi obezbedili ãto preciznije odreœivanje pojedinih taåaka na tragu (proces digitalizacije). 6) da u grupi dobro vidljivih tragova istakne (skrene paænju na) vaæan trag predmet (na primer.4. znaåajno je da se ovi propusti na odgovarajuñi naåin registruju. rasuti zemlja. Vrlo je opasno naåinjene propuste kriti. ciglom. oni ñe svoj postupak u manjoj ili veñoj meri prilagoœavati situaciji.). trag ili detalj na njima) uåinio markantnim (dobro uoåljivim). odnose se povreœena lica. jer se tako sud i veãtaci dovode u zabludu. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãta raditi u sluåaju propusta u obezbeœenju? Nisu retki sluåajevi da se naprave i znaåajni propusti u obezbeœenju tragova i predmeta saobrañajne nezgode.

zemljanim.4. A1.. a... Ukoliko markiranje na licu mesta nije bilo praktiåno.8. odnosno oblik zone traga... Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta se podrazumeva pod oznaåavanjem tragova? Oznaåavanje tragova je postupak pridodavanja odgovarajuñih oznaka – simbola svakom tragu pojedinaåno. one prate pravac pruæanja linijskih tragova. koncentrisanih i povrãinskih tragova markirne linije bi trebalo da prate oblik traga (predmeta). onda se markirna linija prekida. Ako na pravcu pruæanja markirne linije postoji neki trag. Najåeãñe greãke pri markiranju su: – vaæni tragovi nisu markirani. Ovo se postiæe tako ãto lice koje je bilo na uviœaju i analiziralo tragove. Ovo je posebno izraæeno kod odreœivanja granica tragova koåenja. pa se na fotografiji ne mogu precizno identifikovati. – markirne linije ne prate pravac pruæanja traga. Pri markiranju poloæaja predmeta. zbog moguñnosti dodatnih analiza tragova. markirati tragove.4. Ako se markiranje vrãi na licu mesta. 4 Trebalo bi voditi raåuna da se pri analizi fotografija åesto dobro vide samo markirne linije. . Kad se vrãi markiranje? Markiranje se najåeãñe vrãi na licu mesta. praktiåan postupak na licu mesta bio bi: fotografisati raspored i izgled tragova (2-3 fotografije).. B C.. vozilima i objektima takoœe se markiraju na jedan od ova dva naåina. Tragovi na licima. Sa druge strane na licu mesta je lakãe i pouzdanije odrediti granice tragova nego na fotografijama. kao i zbog otklanjanja eventualnih greãaka pri markiranju.. 3. Dakle. b c. tragova stakla i sliåno. Tako se mogu markirati povrede lica. . pa detaljno fotografisati lice mesta nezgode.4.). travnatim i drugim povrãinama (nije moguñe ispisivanje linija). na fotografiji paæljivo nalazi nemarkiran. markiranje se moæe izvrãiti i na fotografijama. odnosno detalji na ovim tragovima. – markirne linije zaklanjaju neke vaæne tragove nezgode. – slovne (alfabetske) oznake (A. Zato ñe se veãtaci åeãñe rukovoditi markiranim granicama tragova. onda se markiranje vrãi posebnim trakama i strelicama koje upuñuju na vaæan trag (predmet). nego onim koje oni odrede na fotografijama. leãevima.). onda bi trebalo obezbediti makar jednu fotografiju na kojoj se vide tragovi pre markiranja. 1d. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . 231 8. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda de.2.4 Markirne linije ne smeju zaklanjati druge tragove (predmete). Ukoliko se tragovi nalaze na makadamu. vaæan trag i pored njega ucrtava liniju kontrastne boje (najbolje crnim ili belim tuãem) ili strelicom upuñuje na mali trag ili detalj na tragu. Ovo je posebno vaæno zbog verodostojnosti sadræaja fotografija. a izuzetno i drugi tragovi (predmeti). . U naãoj praksi najåeãñe se koriste brojåane oznake. . Ove linije mogu biti isprekidane i neisprekidane.) i – kombinovane slovno-brojåane (alfanumeriåke) oznake (1A. Ove oznake mogu biti: – brojåane (numeriåke) oznake (1. pa se one i analiziraju. 8. odnosno oblik predmeta ili zone koncentrisanog i povrãinskog traga. oãteñenja predmeta.

poloæaj svedoka i sl. ako se radi o sitnim tragovima koje bi oznake zaklonile. Ako na licu mesta nemamo ni priruåne oznake. tako da se bolje vide i ne zaklanjaju tragove. Ove oznake su obavezni deo nesesera za uviœaj. a na drugoj strani bela oznaka na crnoj podlozi. 5) oznaåe se nepostojeñi detalji (pravci kretanja vozila i peãaka. Kako pri oznaåavanju biti dosledan? Pri odreœivanju redosleda oznaka trebalo bi poãtovati neku logiku. Mogu biti u vidu ploåice koja se postavlja na postolje ili u vidu piramide (najåeãñe åetvorostraniåne). vaæna oãteñenja vozila. – istiåu se vaæni detalji na fotografijama. Kad i kako se vrãi oznaåavanje tragova? Tragovi se. tragovi na objektima i sliåno). onda se neke ili sve oznake mogu ispisati kredom (ciglom. i to: na jednoj strani crna oznaka na beloj podlozi. Oznaåavanje tragova se. oznaåavaju na licu mesta. moæe se prvo napraviti snimak tragova. To se postiæe tako ãto se pored traga crnim ili belim tuãem ispiãe njegova oznaka. Krsto Bezbednost saobrañaja Zaãto se tragovi oznaåavaju? Oznaåavanje tragova i predmeta je obavezan i veoma znaåajan postupak kojim se postiæu sledeñi vaæni efekti: – olakãava se rad na uviœaju. Ovakav naåin oznaåavanja bi trebalo samo izuzetno primenjivati. crepom i sl. 4) oznaåe se ostali postojeñi tragovi i detalji (ostali tragovi na kolovozu. Ukoliko iz bilo kojih razloga vaæan trag nije oznaåen na licu mesta. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda.). Na licu mesta tragovi se oznaåavaju tako ãto se pored vaænog traga (predmeta) postavi odgovarajuña oznaka. a izuzetno i naknadno – na fotografijama. Ove oznake se mogu pomerati pri fotografisanju. on se moæe oznaåiti na fotografijama. – olakãava se koriãñenje uviœajne dokumentacije. plastike i sliånih materijala. 8 232 . – povezuju se i usaglaãavaju razliåiti elementi uviœajne dokumentacije. Ukoliko nemamo odgovarajuñe oznake (nemamo neseser ili su u neseseru oãteñene oznake). Ploåica (piramida) se okreñe u zavisnosti od pozadine i vidljivosti. jednostavno se mogu napraviti priruåne oznake od kartona. a zatim oznaåavati i detaljno fotografisati. po pravilu. po pravilu. tako da se dobro vide na fotografijama. Trebalo bi voditi raåuna da oznake budu dovoljno velike. 2) sledeñe oznake se pridodaju leãevima ili povreœenim. Obiåno se. Izuzetno. – rastereñuju se svi elementi uviœajne dokumentacije. 3) oznaåe se linijski tragovi. oznaåava sledeñim redosledom: 1) prve oznake se pridodaju vozilima.). Na obe strane ploåice ispisane su oznake. vrãi pre fotografisanja. P. Na stranicama piramide takoœe su naizmeniåno ispisane oznake: crna na beloj podlozi i bela oznaka na crnoj podlozi. – olakãava se kompletiranje uviœajne dokumentacije. poloæaj vozila pre pomeranja.Lipovac.

izuzeti predmet koji nosi trag ili mulaæirati trag. ucrtati. Kao najåeãñe i najznaåajnije mogu se istañi sledeñe: – uopãte se ne vrãi oznaåavanje na licu mesta. Koje su najåeãñe greãke u vezi oznaåavanja tragova? Na licu mesta se åesto prave greãke. Dakle.4. praktiåno je za tragove koåenja koristiti oznake: 2pd (trag koåenja prednjeg desnog toåka vozila 2). Pri tome bi takoœe trebalo pratiti neku logiku. po potrebi. – grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i – opisni (verbalni) metod.4. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda Tragove i predmete saobrañajne nezgode bi trebalo oznaåavati pojedinaåno. – ne razlikuju se pojmovi markiranje i oznaåavanje. 233 8.5. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Oznake u svim elementima dokumentacije trebalo bi da budu usaglaãene. Oznaåavanje na licu mesta trebalo bi koristiti i pri kompletiranju uviœajne dokumentacije. tako da se pojednostavi koriãñenje dokumentacije. izmeriti i kotirati znaåajne veliåine (odrediti poloæaj i dimenzije traga) i. a najvaæniji element zateåenog stanja su tragovi i predmeti saobrañajne nezgode. a u drugim se ne navode (zapisnik). oni se mogu oznaåiti oznakama koje imaju neãto zajedniåko. – vrãi se delimiåno oznaåavanje (oznaåavaju se samo neki tragovi). – oznake na licu mesta nisu usaglaãene sa oznakama u dokumentaciji i – nisu usagleãene oznake u razliåitim elementima uviœajne dokumentacije.8. 2zd (trag koåenja zadnjeg desnog toåka vozila 2). Na primer. veña ili manja paænja ñe se posvetiti jednom ili drugima metodama fiksiranja traga. Ako æelimo da naglasimo grupnu pripadnost viãe tragova. – oznake se koriste samo u nekim delovima dokumentacije (skica. U zavisnosti od znaåaja traga. plan). odnosno detalja na njemu). 8. Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode Kao ãto je istaknuto osnovni cilj uviœaja je struåno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. – fotografisanje i videosnimanje. snimiti (fotografisati izgled traga. u vezi oznaåavanja. pri obradi traga trebalo bi ga opisati (u zapisniku o uviœaju). Osnovne metode registrovanja i fiksiranja tragova saobrañajne nezgode su: – izuzimanje (mulaæiranje – izlivanje). 2l (trag koåenja levih toåkova vozila 2) i sliåno.

Tragovi voænje (bez proklizavanja) mogu biti utisnuti ili otisnuti. – kako izgledaju i kako se raspoznaju tragovi. Meœutim.). koji se ne nalaze kod ostalih uviœaja (tragovi koåenja. Prema vrsti kretanja i uslovima u kojima su nastali. neophodno je znati: – kako i kada nastaju ovi tragovi. oãteñenja vozila. niti ekstremno ubrzavani. Zato postoji potreba da se posebna paænja posveti nekim tragovima saobrañajnih nezgoda. svakako. Pored toga znaåaj nekih tragova. a) Tragovi voænje (bez proklizavanja) Ovi tragovi nastaju ako se toåkovi okreñu bez proklizavanja. 8 234 .Lipovac. najåeãñi i najznaåajniji tragovi koji se mogu nañi na kolovozu i drugim povrãinama. Na licu mesta bi trebalo: – efikasno i brzo nañi sve tragove. tahografski zapis itd). tragovi kretanja mogu biti: a) tragovi voænje. ako nisu forsirano koåeni. – koji je znaåaj tragova i – kako se tragovi obraœuju (u skladu sa njihovim znaåajem). NAJZNAÅAJNIJI TRAGOVI SAOBRAÑAJNE NEZGODE: ZNAÅAJ I OBRADA Na licu mesta saobrañajne nezgode nalaze se tragovi kao i kod ostalih dela. krajnji poloæaj predmeta i tragova itd. b) tragovi koåenja. – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove.5.5. Pri tome ñemo posebnu paænju posvetiti onim tragovima koji zahtevaju specifiåan postupak obrade. tj. 8.1. Krsto Bezbednost saobrañaja 8. odnosno koji su najåeãñi ili najznaåajniji za analizu nezgode. c) tragovi zanoãenja. P. pa i njihov naåin obrade bitno su drukåiji kod uviœaja saobrañajnih nezgoda nego kod ostalih uviœaja (tragovi na toåkovima. postoje i neki tragovi koji su specifiåni za uviœaj saobrañajne nezgode. Da bi se ovo moglo struåno uraditi. tj. d) tragovi klizanja i e) tragovi grebanja. promene na tragu nastale pri sudaru. Na ovom mestu ñemo izdvojiti neke specifiåne tragove saobrañajnih nezgoda i njihovu obradu detaljno analizirati. Tragovi kretanja vozila Tragovi kretanja vozila su.

Meœutim. Obrada tragova voænje sastoji se u sledeñem: – pronañi trag voæçe i utvrditi od kog vozila (toåka) potiåe. niti je ekstremno ubrzavano). a na Slici 8.1. – odreœivanja tipa ãara na pneumatiku. – skicirati trag. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Utisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju po mekim povrãinama (mekãim od pneumatika): po zemlji.8. pre svega. . dolaze do izraæaja pri traganju za vozilom koje je uåestvovalo u nezgodi. na nekim tragovima voænje ãare nisu uopãte uoåljive. ako je slabo vidÿiv ili moæe biti uniãten. po snegu.5. – poloæaj traga voænje odreœuje putanju vozila i – poloæaj i izgled traga voænje odreœuju smer kretanja vozila itd. Pri tome se ãara pneumatika utiskuje u mekãu podlogu ili se samo remeti forma podloge (bez uoåljivih ãara) kao u travi i sl. prikazane su faze procesa forsiranog koåeça. dijagrami brzine i usporeça pri forsiranom koåeçu. Tragovi voænje omoguñuju eliminaciju vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. – odreœivanja tipa pneumatika i – odreœivanja obima pneumatika. Ova promena na povrãini podloge (utisak. Ma koliko vozaåi ovaj proces doæivÿavaju kao trenutan. i to. upoznañemo se sa nekim elementima procesa koåeça. Na njima mogu biti bolje ili slabije izraæene ãare pneumatika.2. – markirati trag. – oznaåiti trag voæçe. Saobrañajni znaåaj tragova voænje sastoji se u sledeñem: – samo postojanje traga voænje ukazuje na naåin kretanja vozila (vozilo nije forsirano koåeno. 235 8.. mulaæirati trag. – odreœivanja razmaka izmeœu toåkova. i to na osnovu: – odreœivanja ãirine pneumatika. – izmeriti trag. – fotografisati trag. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada b) Tragovi koåeça Da bismo lakãe razumeli nastajaçe i znaåaj tragova koåeça. Na Slici 8. Nekad tragovi voænje mogu omoguñiti i identifikaciju vozila koje je uåestvovalo u nezgodi. po prljavãtinama uz ivice kolovoza i sliåno. Otisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju mokrog ili prljavog pneumatika po suvom i åistom kolovozu. Pri tome se delovi materijala sa pneumatika prenose na podlogu (i obratno) i oni fiziåki predstavljaju trag voænje. – odreœivanja meœuosovinskog razmaka. – opisati trag u zapisniku o uviœaju i – po potrebi. Kriminalistiåki znaåaj tragova voænje. na osnovu: – odreœivanja individualnih karakteristika na pneumatiku i – uporedne analize prljavãtina (materijala) na tragu voænje i na pneumatiku. proces koåeça traje po nekoliko sekundi.) predstavlja trag voænje. povaljana trava i sl. po rastopljenom asfaltu.

Beograd. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije. P. a u trenutku T2 zapoåiçe koåeçe toåka (koåione obloge dodiruju doboã). Faze forsiranog koåeça vozila (a) i dijagram usporeça vozila pri ovom koåeçu.Lipovac. Zemun. U trenutku T1 noga vozaåa dodiruje koånicu. 8 236 . Do trenutka T3 obloge sve viãe 5 Lipovac.. K.5 U trenutku To stvorena je opasna situacija zbog koje ñe vozaå forsirano koåiti. Krsto Bezbednost saobrañaja À RASTOJANJA VREMENSKI MOMENT Prepreka postaje vidljiva PROCES (VREME) OPAŽANJE V0 PSIHIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA PUT OPAŽANJA I ODLUÈIVANJA Ukupni zaustavni put vozila (S?) Vozaè vidi objekat Vozaè prepoznaje objekat Vozaè odluèuje da koèi SHVATANJE RASUÐIVANJE t1 PUT FIZIÈKOG REAGOVANJA VOZAÈA FIZIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA Vozaè diže nogu sa akceleratora ODZIV MIŠIÆA PREMEŠTANJE NOGE Vozaè stavlja nogu na pedalu koènice PUT ODZIVA MEHANIZMA ZA KOÈENJE PUT KOÈENJA (vidljiv trag) REAGOVANJE SISTEMA ZA KOÈENJE ODZIV SISTEMA ZAKOÈENJE t2 Obloge naležu na doboš ili diskove t3 Postizanje punog koèenja EFEKTIVNO KOÈENJE PUNO KOÈENJE Vozilo se zaustavilo tk  b0 b(t) [m/s ] 2 Trenutak proklizavanja T2 T3 0 T0 t1 T1 tk t2 t3 Realna funkcija usporenja Òzaust Ò[s] Slika 8. 2000. str. 72.1. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.

umorni vozaåi. Kod mehaniåkih koånica vreme porasta usporeça je zanemarÿivo. Vreme intenzivnog koåeça (tk) je period od ostvarivaça najveñeg usporeça – potpunog blokiraça toåka (T3) do zaustavÿaça vozila (Tz).15 do 0. Vreme reagovaça vozaåa (t1) je vremenski period od trenutka stvaraça opasne situacije (To) do trenutka dodirivaça koånice (T1). prenosi komandu do nogu i ruku. a pod dejstvom sila koåeça. odluåuje da preduzme odreœene mere (svira. – vreme odziva koåionog sistema (t2).3 do 0.25 sekundi. Vreme odziva koåionog sistema (t2) je period od dodirivaça papuåice koånice (T1) do trenutka kad se koåeçem poåiçe usporavati6 okretaçe toåka (T2).. Ovo vreme zavisi od: – realizovanog usporeça (b0) i – brzine vozila (v0). 237 8. – optereñenosti vozila.. a kod pneumatskih koånica od 0. U toku ovog vremena vozaå opaæa opasnu situaciju. slabije obuåeni vozaåi (vozaåi u prvim godinama vozaåkog staæa). ovde se misli na usporavaçe okretaça toåka usled pritiska koåionih obloga na doboã toåka. na kontaktu toåka sa podlogom dolazi do potpunog proklizavaça. tj. Dakle. vozaåi pod uticajem droga i lekova. Od trenutka proklizavaça.5 sekundi. Kod hidrauliånih koånica ovo vreme varira od 0. Vreme reagovaça vozaåa varira (u zavisnosti od nabrojanih åinilaca) od 0. ako se vozilo kreñe na uzbrdici. bo (m/h2). odnosno do koåionih diskova ili doboãa. usporeçe kratko opada (jer je treçe kretaça maçe od treça mirovaça). ukupno vreme koåeça moæemo razloæiti na: – vreme reagovaça vozaåa (t1). – vreme porasta usporeça (t3) i – vreme intenzivnog koåeça (tk). U toku ovog perioda sila koåeça se prenosi sa papuåice koånice do glavnog koåionog cilindra na toåku. alkoholisani vozaåi. Ovo vreme zavisi od vrste i podeãenosti koåionog sistema i kod ispravnih koåionih ureœaja varira od 0. Vreme porasta usporeça (t3) je vreme od poåetka usporavaça vozila (T2) do trenutka kad usporeçe dostigne najveñu vrednost (T3). ako je situacija opasnija i prostija. diæe nogu sa “gasa” i premeãta je na koånicu. Ovo usporavaçe je posebno znaåajno. U trenutku T3 prekida se okretaçe toåka (toåak blokira).8. Ovo vreme zavisi od: – vrste koåionog sistema. – staça kolovoznog zastora itd. koåi i sliåno). – isti vozaåi bræe reaguju.2 sekunde.15 do 0. skreñe. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 6 Od trenutka podizaça noge sa papuåice “gasa” vozilo se usporava zbog sila otpora kretaçu. da bi se stabilizovalo oko neke sredçe vrednosti realizovanog usporeça. Meœutim.5.7 sekundi. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE pritiskaju doboã i toåak se sve sporije okreñe.5 do 1. U toku ovih vremena vozilo prelazi odgovarajuñe puteve kao na slici. Vreme reagovaça vozaåa zavisi od vozaåa i od vrste opasne situacije: – sporije reaguju stariji vozaåi. obraœuje informaciju o opasnoj situaciji. . ablenduje.

kad sila koåeça premaãi graniånu silu priaçaça pneumatika i podloge. onda ovi tragovi mogu biti prañeni tankim i kratkim tragovima grebaça. Trag koåeça na savremenom kolovozu pribliæno odgovara ãirini pneumatika. kada toåak prestane da se okreñe (blokira). tj. zagreva se i topi. a ivice slabije izraæene ili åak nevidÿive. a sredina traga je slabije zacrçena ili åak neuoåÿiva. 8 Tragovi na gazeñem sloju pneumatika se lako uniãtavaju. To su traogvi koåeça blokiranim toåkom. Trag koåeça blokiranim toåkom je crçi i na çemu se mogu uoåiti samo uzduæne ãare. a tragovi na podlozi i na pneumatiku slabije uoåÿivi. ako je realizovano usporeçe maçe (neispravni koåioni ureœaji. Trag koåeça okreñuñim toåkom je maçe zacrçen trag na podlozi. u trenutku T3 (m/h) i b0 – realizovano usporeçe vozila (m/h2). Meœutim. Naime. Ukoliko se u ãarama pneumatika ili na kolovozu nalaze kamenåiñi.8 Trag koåeça predçeg toåka putniåkog vozila (ili nenapumpanog pneumatika). 7 Vreme koåeça: V1 t k = ----b0 gde su: tk – vreme intenzivnog koåeça (s) v1 – brzina vozila na poåetku intenzivnog koåeça. po pravilu. ako se mogu uoåiti. Trag koåeça zadçih toåkova putniåkog vozila (ili prenapumpanih pneumatika) ima izraæenu sredinu traga. najsigurniji kriterijum za utvrœivaçe porekla tragova jeste poloæaj traga u odnosu na toåkove. nastali u toku koåeça okreñuñim toåkom. Pri forsiranom koåeçu. a posebno odstupaça pritiska u pneumatiku od predviœenog.Lipovac. loãi pneumatici i sliåno). Na obodu pneumatika lako se uoåavaju mestimiåna zacrçeça i uzduæni obrisi. odnosno. U prvoj fazi.7 Tragovi koåeça nastaju pri forsiranom koåeçu vozila. mogu potpuno izostati zacrçeça kolovoza. optereñeçe vozila. Ako je kolovoz prekriven zemÿom ili peskom. Na kontaktu pneumatika sa kolovozom guma tare o podlogu. pa ostaju jasnija zacrçeça na taåki dodira pneumatika i kolovoza. To su tragovi koåeça okreñuñim toåkom (nastaju u fazi porasta usporeça). ako se vozilo nastavi kretati. ostaju tragovi na pneumatiku i na podlozi. a popreåne ãare na ovom tragu su izduæene. mogu bitno izmeniti tragove koåeça. klizav kolovoz. proklizavaçe je potpuno. ima izraæene spoÿaãçe ivice. Na kolovozu ostaju tragovi sagorele gume. Ukoliko se vozilo zaustavilo na kraju tragova koåeça i nije pomerano. odnosno crçi tragovi na kolovozu. Tragovi potiåu od onih toåkova ispod kojih se zavrãavaju i u åijem pravcu se pruæaju. odnosno do blokiraça pneumatika. dok toåak ne blokira (do trenutka T3). U drugoj fazi. jer ove tragove prekriju prÿavãtine sa podloge. 8 238 . a da skidaçe materijala (prÿavãtina) bude prañeno tragovima grebaça. a na obodu pneumatika izraæeno zacrçeçe i uzduæni tragoviobrisi. tako da ovaj kriterijum nije pouzdan i ne bi samo po çemu trebalo odreœivati poreklo tragova koåeça. Krsto Bezbednost saobrañaja Vreme intenzivnog koåeça je duæe. dolazi do proklizavaça pneumatika. P. proklizavaçe je maçe. ako je veña brzina vozila. Na doçoj povrãini gazeñeg sloja pneumatika (koja je dodirivala podlogu u vazi kad je toåak bio blokiran) lako se nalazi izraæeno zacrçeçe i mesta na kojima je guma oãteñena ili åak otpala.

i to: – Ako vozilo nije pomerano posle nezgode (zatekli smo vozilo i tragove koåeça). pretvara u rad sila koåeça. Ovaj kriterijum ne mora biti vaÿan. pa ne ostavÿaju nikakve tragove. åeste su situacije kad vozilo ostavi slabo uoåÿive tragove koåeça. moæe se odrediti da li se vozilo zaustavilo ili samo prikoåilo (pa nastavilo kretaçe). u procesu koåeça. ako vozilo nije stalo. ali postoje tragovi koåeça levih i desnih toåkova (iste osovine). 10 Kinetiåka energija se. onda se smer kretaça moæe odrediti i na osnovu meœusobnog poloæaja tragova koåeça. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 9 Vozila se veoma åesto zaustavÿaju neforsiranim koåeçem.8. Konaåno. onda se tragovi koåeça nalaze iza vozila koje je koåilo. – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça i drugih tragova i predmeta. Naime. veãtak moæe zakÿuåiti kako je vozaå reagovao koåeçem (naglo – refleksno ili leæerno – polako). 239 8. pa åak ni da vozilo nije forsirano koåeno. pa nastavilo voæçu. gde su: b – realizovano usporeçe koje odreœuje veãtak.9 – na osnovu poloæaja traga koåeça lako se odreœuje poloæaj vozila u svim trenucima posle zapoåiçaça koåeça (putaça vozila). Na poåetku traga koåeça zacrçeçe je postepeno. – Na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja zavrãetaka tragova koåeça. Vozila sa ABS i pri forsiranom koåeçu ne ostavÿaju lako uoåÿive tragove. i to: – ako se tragovi koåeça zavrãavaju oãtro i u istoj visini (ravno). ako nismo naãli tragove koåeça to ne znaåi da vozilo nije bilo koåeno. a na zavrãetku trag se oãtro prekida. Zato je duæina slabije zacrçenog traga u fazi otkoåivaça kraña od duæine traga iz faze zakoåivaça. – Na osnovu izgleda poåetka traga koåeça. pa se jednostavno pokazuje da je brzina izgubÿena pri koåeçu pribliæno jednaka: v = 2bs. a zavrãeci tragova su u istoj visini. onda se vozilo koåeçem zaustavilo i – ako se trag koåeça zavrãava postepeno i smaknuti. onda je vozilo samo prikoåeno. vreme otkoåivaça je krañe od vremena zakoåivaça. Meœutim. . – Ako je vozilo pomereno. – Konaåno smer kretaça se moæe odrediti i na osnovu samo jednog traga koåeça. moæe se na licu mesta odrediti smer kretaça vozila.5.10 – na osnovu pruæaça traga koåeça moæe se odrediti pravac kretaça vozila i neposredno pre koåeça. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Saobrañajni znaåaj tragova koåeça je ogroman i sastoji se u sledeñem: – ako smo na licu mesta naãli tragove koåeça i utvrdili da potiåu od datog vozila to znaåi da je to vozilo bilo forsirano koåeno. – na osnovu duæine tragova koåeça saobrañajno-tehniåki veãtak moæe izraåunati brzinu vozila neposredno pre zapoåiçaça koåeça i u svim pozicijama posle toga. a s – ukupna duæina najduæeg traga koåeça. pa ih na licu mesta ne moæemo da naœemo. Poåeci tragova koåeça levog i desnog toåka iste osovine nisu u istoj visini (veñ su smaknuti). Ovaj kriterijum je korektan i ukoliko vozilo nije stalo na kraju tragova koåeça.

da je slabije koåio i sliåno. P. nañi karakteristiåne. Na osnovu detaÿne analize tragova koåeça moæe se izvrãiti eliminacija tipova vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. – markirati tragove koåeça (po potrebi). – skicirati tragove koåeça. – odrediti i markirati poåetak svakog traga pojedinaåno. – izmeriti tragove koåeça (odrediti poloæaj. – legendom objasniti oznake.13 – ako neki trag koåeça poåiçe znatno pre drugoga. Izuzetno. – razmak izmeœu toåkova na istoj osovini. posumçañemo da toåkovi ne koåe jednovremeno i – ako tragovi koåeça skreñu i prelaze u tragove koåeça sa zanoãeçem. detaÿe (promene) na tragu. na licu mesta se samo sumça. 13 Nekad je lakãe nañi tragove koåeça na obodu pneumatika nego na kolovozu. Meœutim. – u zapisniku o uviœaju opisati izgled. posumçañemo da je razlika sila koåeça na istoj osovini nedopuãteno velika itd.Lipovac. – detaÿno pregledati svaki trag koåeça i eventualno. posumçañemo12 da ovaj toåak nije bio koåen. eventualno. Pri tome bi trebalo proveriti ima li tragova na obodu pneumatika. Da bi se zadovoÿio veliki znaåaj tragova koåeça. Ako nekog traga koåeça nema. a posebno one koji nastaju pri sudaru. na licu mesta ñemo posumçati. poloæaj i veliåine tragove koåeça. S ciÿem eliminacije na osnovu tragova koåeça moæe se dovoÿno precizno odrediti: – broj pneumatika na osovini. Krsto Bezbednost saobrañaja – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça moæe se osnovano posumçati u ispravnost sistema za koåeçe. – komada gume koji su otpali u toku koåeça i – analize drugih materijala koji su otpali sa pneumatika u toku koåeça. to moæe znaåiti da taj toåak nije blokirao. Tragovi koåeça imaju i veliki kriminalistiåki znaåaj. i to na osnovu: – individualnih karakteristika pneumatika (vrste i rasporeda oãteñeça ãara pneumatika. ãirinu traga).). po potrebi. pa upuñuje na vanredni tehniåki pregled. a na vanrednom tehniåkom pregledu dokazati i dokumentovati neispravnost. – oznaåiti svaki trag pojedinaåno. detaÿna analiza tragova koåeça moæe pomoñi identifikaciji vozila. – odrediti poreklo svakog traga koåeça. to moæe biti izazvano slabijim koåeçem jednog toåka. gde ñe se. ukleãtenog kamena u odgovarajuñe ãare pneumatika i sl. duæinu i.11 – ako nema traga koåeça od nekog toåka. 12 Dakle. – fotografije bi trebalo da prikaæu. – odrediti i markirati zavrãetak svakog traga pojedinaåno. 11 Ako se trag pruæa luåno. – meœuosovinski razmak i – vrsta i raspored uzduænih ãara pneumatika. – ãirina pneumatika. utvrditi i dokumentovati neispravnost. tj. 8 240 . na licu mesta trebalo bi: – pronañi sve tragove koåeça na obodu pneumatika i na kolovozu.

Viãa ãkola unutraãnjih poslova..58 .13 7.95 0.60 G) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN TERETNOG VOZILA ILI AUTOBUSA Slika 8.35 E) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA AUTOBUSA F) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN PUTNIÈKOG VOZILA 5. Zemun.30 5.14 14 Lipovac.55 5.45 5.8.05 7. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 0.31 0.35 1.60 3.90 3. 2000.45 7. Ucrtavaçe tragova koåeça i mereçe çihove duænine.29 0.00 3.2.50 C) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE MOGU RAZDVOJITI D) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE NE MOGU RAZDVOJITI 6.15 6.25 8. 241 8.13 1.5. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije. str. K.35 5.49 6. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 4.55 A) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA ZADNJIH TOÈKOVA B) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA 6. Beograd.90 1.65 4. 92.

trebalo bi ih detaÿno analizirati kako bi na çima naãli neke promene – karakteristiåne detaÿe. a vozilo ostaje stabilno i upravÿivo. Mada postoje razliåite varijante ABS. Åim doœe do proklizavaça na jednom toåku ABS smaçuje sve sile koåeça tako da se toåak odblokira (nastavi se okretaçe toåka). Kada su upravÿaåki toåkovi blokirani oteæano je ili. Vozila sa ABS ostaju stabilna i upravÿiva i pri koåeçu na klizavom kolovozu (sneg. Opisane karakteristiåne detaÿe bi trebalo obraœivati sliåno drugim vaænim tragovima saobrañajne nezgode. proklizavaçe pneumatika se svodi na minimum. uz desnu ivicu kolovoza ima prÿavãtina i sliåno). spreåava se potpuno proklizavaçe. led. onemoguñeno upravÿaçe vozilom. – kratko zadebÿaçe ili zacrçeçe traga. veñ su zacrçeça ravnomerno rasporeœena po obodu pneumatika (posledica koåeça okreñuñim toåkom). tzv. voda. Tako se ostvaruje najefikasnije bezbedno koåeçe u datim uslovima. Zato bi tragove kretaça trebalo posebno detaÿno 8 242 . – nagle promene pravca pruæaça traga. prÿavãtine i sliåno) kao i pri koåeçu u krivini. a åesto se ne mogu ni uoåiti golim okom. Podatak o tome da li vozilo ima ABS mora se evidentirati u uviœajnoj dokumentaciji ili bar evidentirati taånu marku. anti blokirajuñi sistemi (ABS). Tragovi koåeça vozila sa ABS se lakãe uoåavaju na obodu pneumatika nego na podlozi. Krsto Bezbednost saobrañaja Pri koåeçu klasiånim koånicama dolazi do blokiraça toåkova. tip i godinu proizvodçe vozila. zbog åega moæe doñi do zanoãeça vozila. Ukoliko kolovozni zastor nije ravnomernog kvaliteta.Lipovac. P. siñi ñe sa puta. Da bi se ove nebezbedne situacije (nemoguñnost upravÿaça pri koåeçu i zanoãeçe vozila pri koåeçu) spreåile danas se sve åeãñe ugraœuju. Posebno ñe se lako uoåiti na obodu onog pneumatika koji je ranije proklizao. onda ñe se tragovi boÿe uoåavati na onoj strani koja obezbeœuje loãije priaçaçe (na primer. on ñe bræe proklizati i realizovañe se razliåite sile koåeça. c) Karakteristiåni detaÿi na tragovima koåeça Kad pronaœemo tragove koåeça. Ako toåkovi blokiraju u krivini vozilo ñe nastaviti da se kreñe tangencijalno. Danas se radi na optimiziraçu opreme i metodologije za lakãe uoåavaçe tragova koåeça vozila sa ABS. pa se smaçuje i treçe pneumatika i kolovoza. Najznaåajniji su oni karakteristiåni detaÿi koji su nastali u trenutku sudara ili neposredno posle sudara. bez obzira ãto vozaaå snaæno pritiska papuåicu koånice. åak. i to: – kratki prekid (slabÿeçe) traga. Na obodu pneumatika ne moæe se uoåiti jedna taåka zacrçeça (jer nema potpunog proklizavaça). O ovom se mora voditi raåuna prilikom traæeça tragova koåeça. S obzirom da ABS spreåava blokiraçe toåkova. Ako jedan toåak naiœe na klizav kolovoz. Tragovi koåeça sa ABS su svetliji i isprekidani. tj. – prelazak traga koåeça u trag zanoãeça i – kombinacija prethodno navedenih detaÿa. grubo moæemo reñi da je zadatak ABS da dozira sile koåeça tako da se odræavaju na granici proklizavaça. Zato vozila sa ABS ostavÿaju tragove koåeça koji nisu lako uoåÿivi.

Raspoznavaçe tragova zanoãeça je sasvim jednostavno: – tragovi zanoãeça su vezani za zanoãeçe vozila (zato ñe se ovi tragovi potraæiti u svim situacijama kad je doãlo do zanoãeça vozila). a druge ñemo lakãe otkriti paæÿivim posmatraçem duæ traga sa veñeg rastojaça (nagla skretaça traga) ili kombinacijom ovih postupaka. åime se ugroæavaju i ostali delovi saobrañajno-tehniåke analize. U ovako odreœenoj zoni sudara trebalo bi tragati za karakteristiånim detaÿima.5. 243 8. Neki detaÿi se mogu nañi posmatraçem iz neposredne blizine (prekid. koji su po prirodi isti kao i tragovi koåeça. U ovim situacijama boåno treçe je veliko i pri zanoãeçu dolazi do topÿeça gume. koji mogu zahvatiti ceo obim pneumatika (åisto zanoãeçe) ili samo deo obima (zanoãeçe sa koåeçem). Karakteristiåni detaÿi koji ukazuju na mesto sudara mogu da nastanu i na drugim tragovima kretaça.8. – u pravcu pri nejednakom koåeçu na levim i desnim toåkovima (razlika sila koåeça stvara momenat koji izaziva zanoãeçe) i – pri dejstvu drugih boånih sila prilikom sudara. zacrçeçe i zadebÿaçe traga). Sliåni popreåni obrisi mogu se nañi i na tragovima zanoãeça na podlozi. kako bi ih sobrañajno-tehniåki veãtak mogao struåno analizirati i uklopiti u svoj nalaz. Zato je osnovni zadatak ekipe na licu mesta da struåno i sveobuhvatno obradi ove tragove. Na podlozi (kolovozu) ostaju izraæena zacrçeça – tragovi zanoãeça. d) Tragovi zanoãeça Tragovi zanoãeça nastaju kad boåne sile koje deluju na vozilo premaãe maksimalnu boånu silu priaçaça. slabÿeçe. Kriminalistiåki tehniåari i drugi ålanovi uviœajne ekipe nisu struåno osposobÿeni. Kada smo pronaãli traæene detaÿe na tragovima. U naãoj praksi se ne posveñuje dovoÿno paæçe obradi karakteristiånih detaÿa. kad se vozilo kreñe unapred (samo translatorno). Tragovi zanoãeça ostaju na pneumatiku i na podlozi. na osnovu ostalih tragova saobrañajne nezgode (otpali delovi i metarijali sa vozila ili prepreke) moæe se grubo odrediti oåekivana ãira zona mesta sudara. za razliku od koåeça. Do zanoãeça vozila dolazi: – pri skretaçu (na primer. Vaæno je naglasiti da struåno i sveobuhvatno tumaåeçe i koriãñeçe ovih tragova mogu da vrãe samo saobrañajno-tehniåki veãtaci. jakog boånog vetra i sliåno. pristupamo çihovoj obradi. ãto åesto onemoguñuje precizno utvrœivaçe mesta i mehanizma sudara. Na pneumatiku su uoåÿive popreåne ãare – obrisi. Naime. u krivini ili raskrsnici). niti ovlaãñeni da odreœuju mesto sudara. U nekim situacijama tragovi zanoãeça prethode prevrtaçu vozila. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada analizirati u pretpostavÿenoj zoni mesta sudara. Pri tome se vozilo kreñe boåno i unapred (translatorno i rotaciono kretaçe) ili samo boåno (rotaciono kretaçe oko jedne fiksirane taåke). a posebno na tragovima voæçe. ako se vozilo kreñe velikom brzinom (centrifugalna sila dovodi do zanoãeça).

presudan za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode i sastoji se u sledeñem: – postojaçe tragova zanoãeça ukazuje na naåin kretaça vozila: dakle. sudar i sliåno. Posebno je vaæno detaÿno pretraæiti potencijalnu zonu sudara. – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. 15 Naime. detaÿno obraditi tragove sudara. – ãirina tragova zanoãeça se meça duæ tragova. Ako posumça da je do zanoãeça doãlo zbog realizacije razliåitih sila koåeça na toåkovima. putaçu pre prevrtaça i put koåeça. a vozilo ñemo uputiti na vanredni tehniåki pregled. u zapisniku opisati i na crteæu ucrtati. – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog neispravnih koånica. 3) oznaåiti i markirati svaki trag zanoãeça (sliåno tragovima koåeça). kvalitet kolovoza i kvalitet pneumatika). odreœuje se poloæaj vozila u razliåitim fazama zanoãeça (putaça vozila). u nekim situacijama. 8 244 . opisati. Na licu mesta bi trebalo nañi i dokumentovati uzrok zanoãeça vozila – neispravne koånice. 4) legendom pojasniti oznake – napisati vrstu i poreklo svakog traga pojedinaåno. klizav kolovoz. vozilo uputiti na vanredni tehniåki pregled. ako se posumça da je zanoãeçe izazvano loãim staçem pneumatika posebno detaÿno fiksirati staçe pneumatika (fotografisati. brzina vozila (vo) bila je veña od odreœene graniåne brzine(vgr). kvalitetno ñemo fiksirati staçe podloge (fotografisati i opisati) i staçe pneumatika. – tragovi zanoãeça od razliåitih toåkova nikad se ne preklapaju. P. doãlo je do zanoãeça. Kako je do zanoãeça doãlo zbog velike brzine. Znaåaj tragova zanoãeça je. izmeriti merodavni segment krivine ili putaçe vozila. – ãare pneumatika na tragu su deformisane i pruæaju se ukoso ili popreåno. – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u krivini saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti najmaçu brzinu vozila u krivini. – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog oãtre krivine.15 – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u pravcu pouzdano se moæe posumçati u ispravnost koåionih ureœaja. onda poåetak tragova zanoãeça precizno odreœuje mesto sudara. Obrada tragova zanoãeça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova i sastoji se u sledeñem: 1) pronañi tragove zanoãeça i utvrditi çihovo poreklo. – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. 2) otkriti i dokumentovati uzrok zanoãeça: – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog blata na kolovozu. boåni nagib kolovoza. dubinometrom i ãormetrom izmeriti odgovarajuñe karakteristike). Tragovi zanoãeça mogu biti i znatno ispred mesta prevrtaça vozila ili sudara sa drugim vozilima. ovaj detaÿ fotografisati. putaçu vozila u skretaçu. a pre svega oãteñeça vozila. veãtak moæe izraåunati graniånu brzinu (vgr) na boåno zanoãeçe u datim uslovima (za dati radijus krivine. – na osnovu poloæaja tragova zanoãeça.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja – tragovi zanoãeça su uvek krivolinijski.

pa je teãko odrediti koji je trag od koga toåka. çihovo rastojaçe je promenÿivo. – veoma åesto se ovi tragovi prepliñu. pa ih neñemo nañi na pneumaticima. Znaåaj tragova klizaça moæe biti veliki: 245 8. a zatim popreåno iscrtavamo crtice (tragovi zanoãeça) duæ ove linije. – tragovi klizaça razliåitih toåkova su razdvojeni. Naime. – tragovi klizaça su åesto isprekidani. pa se ne bi mogao precizno ucrtati na osnovu dve taåke. onda kaæemo da su ostali tragovi koåeça sa zanoãeçem i ove tragove prikazujemo tako ãto nacrtamo jednu liniju (trag koåeça). ako je trag zanoãeça dug.5. tj. Pri raspoznavaçu trebalo bi voditi raåuna o sledeñem: – tragovi klizaça su svetliji od tragova koåeça ili tragova zanoãeça. navesti ãta nas je navelo da zakÿuåimo o uzroku i ãta smo preduzeli da ovaj uzrok dokumentujemo. 7) izmeriti tragove zanoãeça: mereçe se obiåno svodi na odreœivaçe poloæaja poåetka i zavrãetka traga. – pravac pruæaça tragova klizaça åesto se meça. ni na podlozi. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . pa se na osnovu toga ne moæe pouzdano odrediti razmak izmeœu toåkova. dolazi do smaçene upravÿivosti vozila (a nekad i do nekontrolisanog kreatça vozila). odreœivañe se i poloæaj nekoliko taåaka na tragu. Posebno bi trebalo posvetiti paæçu uzroku zanoãeça. pa je malo zagrevaçe i sagorevaçe gume. Ako je do zanoãeça doãlo u toku koåeça. u situacijama kada su sile priaçaça male. a nekad se ovaj pravac ne moæe ni odrediti pouzdano. 6) skicirati tragove zanoãeça. Kose linije na tragu prikazuju kose obrise na tragu zanoãeça. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 5) fotografisati tragove zanoãeça i vaæne detaÿe na ovim tragovima. Izuzetno. – pri ubrzavaçu i – pri naglom skretaçu. pri klizaçu. 8) opisati tragove u zapisniku: u zapisniku bi trebalo detaÿno opisati izgled i poloæaj tragova zanoãeça. tj. i to: – pri koåeçu. e) Tragovi klizaça Tragovi klizaça nastaju na klizavom kolovozu. a ako su uoåÿive one su ukoãene. Ovi tragovi se ãematski crtaju u vidu kosih linija duæ pravca kretaça vozila. – popreåne ãare pneumatika su retko kad jasno uoåÿive. onda je znaåajno izmeriti i duæinu traga. Ako je toåak blokiran popreåne ãare se ocrtavaju pod oãtrim uglom. ne vide se celom duæinom. zbog klizavog kolovoza sile treça pri kontaktu pneumatika i podloge su male. Rastojaçe izmeœu tragova klizaça meça se duæ tragova. U svakom od ovih sluåajeva.8. Veoma åesto tragovi klizaça su teãko uoåÿivi. Ako se radi o tragu koåeça sa zanoãeçem.

tj. 8 246 . Na licu mesta se najåeãñe. tj. onda poåetak traga grebaça odreœuje poloæaj vozila u trenutku sudara. Obrada tragova klizaça je sliåna obradi tragova zanoãeça. spuãtaju i grebu po kolovozu. – pravac pruæaça traga klizaça odreœuje putaçu vozila u razliåitim fazama klizaça. na vozilu i kolovozu. – na osnovu poåetka prvog traga klizaça odreœuje se poloæaj vozila u trenutku smaçivaça – gubÿeça upravÿivosti. da metalni delovi toåka dodirnu kolovoz. Ovaj trag je prañen vijugavim tragovima gume – masnicama. – pri boånim i drugim sudarima vozila kada se pneumatik oãteti ili tako deformiãe. – ako je grebaçe posledica sudara. Na uviœaju bi trebalo odrediti i dokumentaovati uzroke klizaça. doãlo je do nekontrolisanog kretaça. Ako je ostao trag klizaça onda je vozilo klizalo. – pri pucaçu pneumatika. f) Tragovi grebaça Ovde se misli na tragove koji nastaju kada se dve åvrste podloge kreñu jedna u odnosu na drugu. s tim ãto se tragovi klizaça crtaju kao isprekidane linije (zato ãto su tragovi klizaça slabo vidÿivi i åesto isprekidani). koji mestimiåno prekidaju tragove grebaça.Lipovac. tragovi zemÿe i tragovi gume (kojima su obloæeni metalni delovi vozila). – pravac pruæaça traga grebaça odreœuje pravac kretaça vozila. – ako trag grebaça potiåe od naplatka toåka. iviåçake. odnosno çihovo poreklo. kvalitetno fiksirati staçe podloge. – pri snaænim sudarima vozila. s tim ãto duæina tragova klizaça nije znaåajna. jednostavno odreœuju odgovarajuñi parovi tragova grebaça. kad metalne povrãine jednog vozila grebu åvrste delove drugog vozila. Znaåaj tragova grebaça je veliki i sastoji se u sledeñem: – trag grebaça na kolovozu ili drugim objektima odreœuje naåin kretaça vozila (vozilo je iz nekog razloga metalnim delovima dodirnulo kolovoz ili neki åvrst objekat). P. Mereçe ovih tragova je isto kao i mereçe drugih linijskih tragova. onda se pouzdano moæe odrediti da li je do pucaça pneumatika doãlo pre sudara ili je pucaçe pneumatika posledica sudara. kad naplatak pneumatika grebe kolovoz. pri sudarima vozila. na vozilu i objektu itd. – pri udaru metalnih delova vozila u ograde.). kad se doçi delovi vozila deformiãu. Najznaåajniji su tragovi grebaça koji nastaju u sledeñim situacijama: – pri prevrtaçu vozila kad metalni delovi vozila kontaktiraju sa åvrstom podlogom. Krsto Bezbednost saobrañaja – samo postojaçe tragova klizaça odreœuje naåin kretaça vozila. pa se ne meri pojedinaåno. Trebalo bi napomenuti da tragovi grebaça nastaju na obe povrãine (na oba vozila. objekte i sliåno. U zoni tragova grebaça åesto se nalaze tragovi boje.

Otpali delovi i materijali sa vozila 8. Ovi delovi i materijali otpadaju: – pri kretaçu pre sudara. Kad je na licu mesta struåno rekonstruisana nezgoda. a åesto. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Pri kretaçu vozila. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada – na osnovu uporedne analize parova tragova grebaça utvrœuje se koji delovi vozila su kontaktirali pojedine delove drugog vozila. i to: mesta prevrtaça vozila. – u zapisniku detaÿno opisati izgled. moæe se utvrditi smer relativnog kretaça vozila. – otkriti poreklo tragova grebaça. nemoguñe dokazivati naknadno. veliåinu i poreklo tragova grebaça. – skicirati tragove grebaça (crtaju se kao neisprekidane linije). mesta obaraça bicikla. mogu se taåno odrediti mesta gde se mogu pojaviti tragovi grebaça. zemÿa. delovi spoÿçih ogledala.8. Da bi se ova pretraga olakãala. mesta eksplozije pneumatika. Naæalost. u praksi su åesti primeri da se na licu mesta ne otkrije poreklo tragova grebaça. mesta snaænih sudara vozila. – pri kretaçu posle sudara. sneg i sliåno. 247 . – legendom taåno objasniti poreklo svakog traga grebaça (od koga vozila i od koga dela vozila potiåe). Pri tome nastaju tragovi na vozilu i tragovi na podlozi. poloæaj. Ovo je vrlo jednostavno otkriti i dokumentovati na licu mesta. odnosno mehanizam saobrañajne nezgode.2. Obrada tragova grebaça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova: – pronañi tragove grebaça na oåekivanim mestima. ãto je u nekim situacijama veoma vaæno. praktiåno je prvo pronañi tragove grebaçe na vozilima. Tragovi grebaça kod sudara u krivini odreœuju poloæaj vozila u trenutku sudara.5. ãto åesto umaçuje çihov znaåaj: – oznaåiti i markirati tragove grebaça. odnosno koje vozilo je i koliko bilo preãlo na kolovoznu traku za suprotan smer. delovi ukrasnih lajsni. Predmeti padaju na podlogu po pravilima kosog ili horizontalnog hica uz maçi ili veñi otpor vazduha. 8. ÿuspice boje i gita. staklo.5. Na osnovu detaÿne analize izgleda tragova grebaça na vozilima. – fotografisati tragove grebaça (u parovima). – izmeriti tragove grebaça (odrediti poloæaj poåetka i zavrãetka traga). Pri tome bi za svaki trag grebaça trebalo otkriti od koga vozila i od koga dela potiåe. led. motora i sliåno. kolovoza ili prepreke. komadi razbijenog stakla. – pri sudaru. – pri prevrtaçu i – pri zaustavÿaçu vozila. a posebno pri sudarima åesto dolazi do otpadaça razliåitih delova i materijala sa vozila kao ãto su: komadi migavca. Tako se jednostavno odreœuje mehanizam sudara. a zatim pronañi odgovarajuñe tragove grebaça na kolovozu. oãteñeni delovi vozila.

oznaåavamo ih i obraœujemo pojedinaåno. Pri tome bi trebalo uporedo nalaziti i analizirati odgovarajuñe tragove na vozilu i na podlozi (na primer. Ako se razliåiti materijali prostiru na istoj povrãini i ne mogu se razdvojiti. sneg i sliåno. na podlozi bi trebalo traæiti odgovarajuñe ÿuspice boje i sl. Legendom bi trebalo potpuno odrediti vrstu i poreklo ovih tragova. Nekad je znaåajno u legendu uneti i gabaritne dimenzije otpalih materijala sa vozila (ka16 Pod sudarnim brzinama podrazumevaju se brzine vozila neposredno 17 Zato bi ove åiçenice trebalo utvrœivati i dokumentovati na uviœaju. onda se na kolovozu traæi isti takav deo/materijal.17 od toga da li je bilo prepreka odletaçu ovih predmeta.). Na primer. Ovi tragovi se oznaåavaju pojedinaåno ili grupno. a psoebno ako je lice mesta bilo struåno obezbeœeno. – na osnovu struåno izuzetih delova i materijala otpalih sa vozila. Ako su razliåiti materijali razdvojeni na kolovozu. – na osnovu vrste i veliåine tragova moæe se oceniti vrsta. na licu mesta se lako i pouzdano moæe utvrditi sa kojeg dela vozila je otpala boja. jer su podloæni pomeranju i uniãtavanju. ako se pri pregledu vozila uoåi da je sa odreœenog mesta otpao odreœeni deo ili materijal. uporedo sa analizom ostalih tragova. a vozila se nisu pomerala posle nezgode. Naime. Markiranje ovih tragova trebalo bi vrãiti u svakoj situaciji. 8 248 . na osnovu postojaça ovih tragova jednostavno se usmerava pretraga na terenu (brza i jednostavna eliminacija).Lipovac. sneg. ako se prvo detaÿno pregledaju vozila ili se pregled vozila i kolovoza obavÿa uporedo. ako nisu markirani. kiãa. Kretanje vozila i ljudi. od oblika i mase predmeta. kriminalistiåko-tehniåki veãtak moæe vrãiti eliminaciju i identifikaciju vozila koja su uåestvovala u nezgodi. sakriti ili uniãtiti ove tragove. Zato bi ih trebalo redovno markirati pre fotografisanja. pre sudara. Na ovaj naåin se odreœuje i poreklo svakog traga pojedinaåno. pa åak i vetar mogu lako pomeriti. Nalaæeçe ovih tragova je jednostavnije. ako se naœu ÿuspice crvene boje uz levi trag koåeça traæimo crvena vozila koja imaju oãteñeça u levom delu sa otpalim ÿuspicama crvene boje i sliåno. Ovaj odbaåaj zavisi od visine sa koje pada predmet. P. Poreklo ovih tragova mora se utvrditi na licu mesta. zemÿa.16 Pri tome bi trebalo imati u vidu da veãtak analizira odbaåaj ovih tragova. od atmosferskih prilika i sliåno. Sa druge strane. Naime. lokacija i intenzitet oãteñeça vozila. neki materijali (delovi) se neñe videti na fotografijama. ako je oãteñen blatobran i otpala boja na mestu oãteñeça. onda ih oznaåavamo i obraœujemo grupno. – kod nezgoda sa NN vozilom. od vrste sudara. Krsto Bezbednost saobrañaja Nalaæeçe i raspoznavaçe ovih tragova vrlo je prosto. Znaåaj ovih tragova je viãestruk: – na osnovu poloæaja otpalih delova i materijala sa vozila saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti mesto sudara i sudarne brzine.

ako su ovi tragovi rasuti na veñoj povrãini. oblik i veliåinu predmeta). Krajnji poloæaj vozila zavisi od mesta sudara. odnosno na silinu sudara ili druge vaæne okolnosti). Naime. izgled. Ovo podrazumeva koriãñenje razmernika (razmerna fotografija). poloæaj i veliåinu ovih tragova. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . znaåajan je i pravac njihovog pruæanja (po njemu se moæe odrediti pravac kretanja vozila). Krajnji poloæaj predmeta koji su otpali sa vozila. Krajnji poloæaj vozila. da su za mehanoskopska uklapanja najbolji polomljeni komadi delova sa vozila. izuzeti sve materijale i delove za vozila koji su podobni za identifikaciju NN-vozila. a posebno mehanizam sudara. U nekim situacijama meriñemo i dimenzije otpalih delova sa vozila (kako bi ih ãto kvalitetnije ucrtali u planu ili da bi skrenuli paænju na njihov znaåaj). 249 8. vrste sudara. Ukoliko na licu mesta korektno utvrdimo krajnji poloæaj ovih predmeta i dokumentujemo ostale vaæne okolnosti (vrstu. Zato ñe korektno fiksiranje krajnjeg poloæaja vozila pomoñi veãtaku da pouzdano utvrdi mesto sudara. ali pravac pruæanja traga nije vaæan ili nije poznat. Fotografisanje materijala i delova otpalih sa vozila trebalo bi da obezbedi kvalitetno prikazivanje izgleda i dimenzija ovih tragova i njihovog poloæaja u odnosu na saobrañajnu povrãinu i druge tragove. okvira fara. lica i predmeta Posebno vaænu posledicu nezgode predstavljaju krajnji poloæaji vozila. a åesto zahteva posebne tehniåke uslove i/ili pripremu pre fotografisanja. ako vozilo nije poznato ili je sporno poreklo traga. U zapisniku o uviœaju detaljno bi trebalo opisati vrstu. lica i predmeta na mesta nezgode. sudarnim brzinama. brzine vozila u trenutku sudara. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada ko bi se skrenula paænja na znaåaj ovih tragova. u vezi je sa mehanizmom sudara. krupniji komadi stakla fara). Posebno je znaåajno. Izuzimanje materijala i delova otpalih sa vozila. obavezno se vrãi.3. trebalo bi napomenuti. oblikom i teæinom predmeta i tako dalje.8. ako naœemo izolovan deo vozila ili komad materijala sa vozila merimo ga kao taåkasti trag. Ako su dimenzije traga znaåajne. merimo ga kao koncentrisan trag. U tom smislu. 8. koje je nosio peãak ili biciklista.5. odnosno odgovarajuñim merenjima. Krajnji poloæaj vozila. ako oåekujemo da se preostali deo nalazi na vozilu (komadi migavca. sudarnu brzinu. Merenje materijala i delova otpalih sa vozila zavisi od njihove veliåine i koncentracije. poreklo.5. pomoñi ñemo veãtaku da korektno analizira nezgodu. Skiciranje ovih tragova svodi se na njihovo slobodoruåno crtanje i kotiranje pribliæno u njihovom obliku i dimenzijama. Pri tome bi trebalo utvrditi da li su neki predmet i tragovi pomerani pre naãeg dolaska na lice mesta i ovo jasno saopãtiti u zapisniku o uviœaju. lica i predmeta fiksira se skiciranjem. naåin kretanja vozila posle sudara i tako dalje. Konaåno. mestom sudara. ukrasnih lajsni. naåina kretanja vozila posle sudara i drugih okolnosti. meriñemo ih kao povrãinske tragove.

ekspertize prometnih nezgoda. Krivokapiñ. K. Gavriloviñ. Vjeãtaåenje u cestovnom prometu. Savremena administracija. Elementi sigurnosti cestovnog prometa. Aranœelovac. Zemun.. Verlag INFORMATION Ambs Gmbh. Kippenheim. S. J. M. Tumbas.. 2000. V. 1994. Rotim. 1981. Beograd. Vujaniñ M. Beograd. Aranœeloviñ M. 1990. Zagreb... Mitroviñ. K. Burg. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje. veãtaåenje. 8 250 . Bezbednost drumskog saobrañaja. Informator. i Rau H.. Lipovac. Rolly Kinney. F.. Policijska akademija.. Detroit. 1981. P. Fotografski i video snimci u sudskoj praksi. Zemun.. Beograd. III deo. Dragaå.Lipovac. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Sluæbeni list SFRJ. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. i Todoriñ U.. Obrada daobrañajne nezgode. Unfallversuche.. K.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Lipovac. Kriminalistika taktika. Beograd. 2000. Zbornik radova sa åetrvrtog seminara iz fotogrametrije. H. 1986.. Vodineliñ. Beograd. Grupa autora. Åoviñ.. Saobrañajni fakultet. H. i Ristiñ Æ... Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion. International Congress.. Michigan. Gorkiñ. R. otkrivanje nn – Uåinilaca. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova.. V.. Burg.. R. Zemun. uviœaj. Kriminalistiåka tehnika. 1995. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 1994. 1994. Zemun. Graœevinski fakultet. Krsto Bezbednost saobrañaja Literatura Baker. Medicinska kriminalistika. Beograd. Society of Automotive Engineers. Nicholas S. 1994. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije. Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti. Kippenheim. 1996. Zemun. tragovi. Beograd. i Æarkoviñ M. Gregory Smith C. S.. Illinois.. K. Saobrañajna kriminalistika. i Lindenmann H.. Lipovac.. 1996. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Lipovac. Traffic Acident Investigator’s Manual for Police. 1996. svezak 1. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. i Aranœeloviñ M.. Beograd. Beograd. P. Metodologija fotografisanja oãteñenja vozila.. V. Beograd. Maksimoviñ. Verlag Information Ambs Gmbh. Privredna ãtampa. Evenston.. Kriminalistiåka tehnika. 1989. 1981.. uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. 1963. i dr. Jugoslovensko savetovanje o veãtaåenju saobrañajnih nezgoda. Zagreb.. 1987.

3.4.1. Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a .9. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9. Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana 9. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 9. Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja 9.2.

MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI .1 Zato je bezbednost saobrañaja u funkciji zaãtite prava graœana. FTN. Ovde se posebno misli na zaãtitu æivota. U tom smislu. struåne organizacije. Najznaåajniji elementi zaãtitnog sistema su: skupãtine (zakonodavni organi). U saobrañaju kao legalno dozvoljenoj delatnosti viãe stradaju ljudi nego u svim ilegalnim (nedozvoljenim) delatnostima zajedno. Svaki od ovih elemenata ima veoma vaænu ulogu i znaåajan je za uspeãno funkcionisanje zaãtitnog sistema. privredni subjekti. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U FUNKCIJI BEZBEDNOSTI DRÆAVE I OSTVARIVANJA PRAVA I SLOBODA GRAŒANA Svaka dræava se brine o razliåitim aspektima bezbednosti svojih graœana. M. Æivot savremenog åoveka je najviãe ugroæen u saobrañaju. obrazovne institucije i odgovarajuñi sistem obrazovanja. veoma su znaåajni za bezbednost dræave.9. N. umanjivanje ovih ãtetnih posledica je vaæan segment ukupne bezbednosti dræave. 253 9. politiåke partije i organi1 Iniñ. a posebno u funkciji zaãtite prava na æivot. Sad. neophodno je koordinirano sprovoditi niz vrlo opseænih mera i aktivnosti.. najveñi broj povreœivanja ljudi i ogromne materijalne ãtete. Jedno od osnovnih prava åoveka je pravo na æivot. prava na slobodu. 9. ZAÃTITNI SISTEM U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se moglo uspeãno upravljati bezbednoãñu saobrañaja. troãkovi i gubici.1. S obzirom na to da se u saobrañaju deãava najveñi broj nasilnih smrti. 1997. Bezbednost drumskog saobrañaja. prava na bezbednost i prava na zdravu æivotnu sredinu. koji obuhvata niz vrlo znaåajnih elemenata (subjekata). veñ je neophodno uspostaviti i stalno jaåati zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. zdravlja ljudi i na zaãtitu njihove imovine. Ovo ne moæe da realizuje ni jedan subjekt samostalno. dræavni organi (izvrãni organi vlasti). svi poslovi i aktivnosti kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja.2.

P. donose strategiju bezbednosti saobrañaja. 254 . kljuåne oblasti rada i upravljaåke mere. ali i drugih subjekata. Nevladine organizacije su slobodna i åesto vrlo kritiåki nastrojena udruæenja graœana koji koriste razliåite naåine da podstiåu aktivnosti u pojedinim segmentima druãtvenog æivota. izvrãni odbori gradova. osiguranja. podstiåe i pomaæe rad drugih subjekata i sl. nauåno-obrazovne ustanove. kao i podrãku meœunarodnih organizacija koje u programu imaju i unapreœivanje bezbednosti saobrañaja. U ovim telima se analiziraju izveãtaji o stanju i tendencijama u bezbednosti saobrañaja. nevladine organizacije. organi prosvete i obrazovanja. zdravstvene ustanove. priprema i predlaæe skupãtini strategije bezbednosti saobrañaja. pravosuœe (organi sudske vlasti). fakulteti. njihov rad moæe umnogome pomoñi unapreœivanju rada u bezbednosti saobrañaja. organi za saobrañaj. utvrœuje se æeljeno stanje (vizije.Lipovac. prevoznici. veãtina i ponaãanja uåesnika u saobrañaju. osnovne ãkole. Ove ustanove treba da daju odluåujuñi doprinos u kreiranju i unapreœivanju svesti o znaåaju bezbednosti saobrañaja. Obrazovno-vaspitne ustanove (deåije predãkolske ustanove. meœunarodne organizacije i institucije. stavova.) realizuju mere iz svoje nadleænosti. Izvrãni organi (vlada. o naåinima i moguñnostima smanjivanja ãtetnih posledica saobrañaja. organi unutraãnjih poslova. prirodni pomagaåi i ostali subjekti. na propuste. Skupãtine utvrœuju koncept. na konkretne probleme i moguñnosti njihovog reãavanja. i sl. Posebno je znaåajan rad vlade koja bi trebalo da neprekidno prati stanje bezbednosti saobrañaja.). Naime. Postoji direktno zainteresovana privreda (proizvoœaåi vozila. Privreda bi trebalo da prepozna svoj interes u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. tehniåki pregledi vozila. Nevladine organizacije åesto imaju odliånu saradnju sa sliånim organizacijama iz drugih zemalja. Politiåke partije i organizacije mogu u okviru svojih programa da izloæe i koncepte unapreœivanja bezbednosti saobrañaja za koje ñe se zalagati. Nevladine organizacije treba da kritiåki sagledavaju i javnosti saopãavaju drukåije poglede na stanje bezbednosti saobrañaja (od zvaniånih stavova). autoãkole itd. Krsto Bezbednost saobrañaja 9 zacije. putari. utvrœuju odgovornosti i obaveze izvrãnih organa i drugih subjekata. organizuje sve aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. ali i ostatak privrede ima veliki interes u smanjivanju ukupnih ãtetnih posledica saobrañaja (jer sve posledice na razne naåine plaña privreda). priprema i donosi akcione planove za sprovoœenje strategija. na pojedine aktivnosti koje vlast realizuje. gradska i opãtinska) ureœuju normativno-pravni ambijent u kome funkcioniãe zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja.) su jedan od najznaåajnijih subjekata koji doprinosi unapreœenju znanja. autoãkole i sl. srednje ãkole. ovo je znaåajan segment æivota za koji su graœani vrlo zainteresovani i oåekuju od partija da ga u svojim programima obrade i dosledno sprovode. S obzirom na to da su nevladine organizacije u dobroj vezi sa struånom javnoãñu i da prate meœunarnodna iskustva. viãe ãkole. dugoroåni i kratkoroåni ciljevi). gradsko veñe. Skupãtine (republiåka. pokrajinska.

Nauåne organizacije moraju neprekidno odræavati komunikaciju sa svetom. a posebno na vozaåe. odreœuje vizije. EU i sl. u preventivne aktivnosti. Pravosuœe (sudije za prekrãaje. Posebno su znaåajne struåna.9. vrãi transfer znanja i iskustava. menjanju stavova i unapreœivanju ponaãanja u saobrañaju. a posebno iskorenjivanju najopasnijih pojava u saobrañaju. a posebno u stalnom prañenju zdravstvenog statusa vozaåa profesionalaca. Struåne organizacije pomaæu svim drugim subjektima u domenu svoga delovanja. a posebno da ne åine saobrañajne prekrãaje itd. Sa druge strane. mogu doprineti unapreœivanju zaãtitnog mehanizma. svojim efikasnim i struånim radom. za neprekidno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. da prati savremena nauåna dostignuña.2. Nauåne ustanove su odgovorne za efikasan transfer znanja i iskustava. razvoj i testiranje modela bezbednosti saobrañaja. Struåna javnost ima veliku odgovornost da stalno podstiåe struåne rasprave o bezbednosti saobrañaja. ali i sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja u zemlji. zdravstvene ustanove efikasnim radom na zbrinjavanju i leåenju povreœenih u saobrañajnim nezgodama. Naime. ciljeve i naåine upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. vaspitno-popravne ustanove). Ove organizacije okupljaju struånu javnost i treba da budu glavni u kreiranju mera i zahteva pred pojedine odgovorne subjekte u bezbednosti saobrañaja. Zdravstvene ustanove pomaæu u selekciji vozaåa. da unapreœuje stavove i razvija svest o znaåaju bezbednosti saobrañaja. medijska i najãira javnost. Meœunarodne organizacije pomaæu u uporeœivanju i preuzimanju najbolje prakse u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. politiåka. za razvoj domañih znanja. Preko ovih vladinih. prenose se iskustva iz najrazvijenijih zemalja i stalno unapreœuje nacionalni zaãtitni sistem. ulaganjem u razvoj nauke. sudovi. . Posebno su znaåajne organizacije sa velikom politiåkom teæinom (UN. finansijska. na obostranu korist. Osiguranja su znaåajan subjekt koji ima vaæne poluge uticaja na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. struåne asocijacije i sl. osiguranja bi trebalo da pomaæu sve druge subjekte bezbednosti saobrañaja. osiguranja motiviãu vozaåe da unapreœuju svoje ponaãanje. mogu se uoåiti vozaåi åije zdravlje je bitno oslabilo tako da viãe ne mogu da voze itd. ali i meœunarodne organizacije koje okupljaju privrednike. Doslednim sprovoœenjem savremenih koncepata osiguranja i naknade ãtete. Struåna javnost treba da neprekidno obezbeœuje struåno i nepristrasno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. osiguranja imaju najveñu i najoåigledniju korist od unapreœivanja bezbednosti saobrañaja (manje isplate za nastale ãtete u nezgodama). za projektovanje mera i njihovo prañenje. razvija naãa znanja i praksu.). mogu bitno smanjiti posledice nezgoda na putevima. meãovitih i nevladinih organizacija ujednaåava se praksa. Sa druge strane. tuæilaãtva. Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja Treba uoåiti veliku ulogu javnosti u bezbednosti saobrañaja. Kroz redovno leåenje. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI Struåne organizacije i udruæenja okupljaju subjekte koji su vrlo zainteresovani za stanje bezbednosti saobrañaja ili za pojedine segmente ove oblasti. 255 9.

najbolje moæe da izbalansira njihove potrebe i utvrdi prioritete. unapreœuje svoju svest o znaåaju teme. U jednom trenutku politiåka javnost nameñe reãenja. pod uticajem struånjaka. na osnovu stavova struåne javnosti. izgraœuje ispravne stavove i shvata znaåaj pojedinih aktivnosti.3. Naime. Svrha policijskog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja je zaãtita organizovanog funkcionisanja drumskog saobrañaja i zaãtita graœana i materijalnih 256 . ova javnost najbolje predstavlja interese graœana. Proces usaglaãavanja navedenih i drugih javnosti je presudno vaæan za dobro funkcionisanje zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja. U razvijenim zamljama dræava je prepoznala znaåaj teme i svojim odlukama obezbeœuje osnove finansiranja. Obezbeœujuñi promociju ideja i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. a s ciljem smanjivanja izdataka i poveñavanja profita. odnosno da pomognu privrednim subjektima da prepoznaju svoj interes i direktno ulaæu u bezbednost saobrañaja. najãira javnost. Najrazvijenije zemlje (posebno SAD) ulaæu napore da obezbede ãto direktniju vezu izmeœu privrede i subjekata bezbednosti saobrañaja. pa i u zaãtiti graœana u saobrañaju i u bezbednosti saobrañaja. Najãira javnost podræava strategiju i plan koje donosi politiåka javnost na osnovu struånih stavova. ali i podstiåe druga ulaganja u bezbednost saobrañaja. Politiåka javnost najbolje moæe izbalansirati ulaganja i sve aktivnosti u bezbednost saobrañaja sa ostalim druãtvenim potrebama. Sa druge strane. medija i delom politiåkih i drugih lidera. Zainteresovana finansijska javnost.Lipovac. a na osnovu struånih stavova koje saopãtavaju mediji. Neprekidni meœuuticaji ovih javnosti stalno menjaju njihove uloge i meœusobno usaglaãavaju stavove i interese. Struåna javnost pomaæe finansijskoj javnosti da se opredeli za ulaganja u bezbednost saobrañaja. Konaåno. politiåka javnost je nosilac i pokrovitelj najvaænijih aktivnosti u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. MESTO I ULOGA OUP U ZAÃTITNOM SISTEMU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 9 OUP imaju znaåajnu funkciju u bezbednosti saobrañaja. Na osnovu takve podrãke. obezbeœuje komunikacione kanale ka najãiroj javnosti. mediji pomaæu struånjacima da proverene struåne stavove saopãte drugim javnostima i tako pokrenu druãtvene i druge aktivnosti. obezbeœuje ili unapreœuje finansiranje poslova bezbednosti saobrañaja. 9. ali ima i drugaåijih procesa kada najãira javnost traæi od struåne i politiåke javnosti da preduzme neke mere i aktivnosti. najãira javnost ih prihvata. Struåna javnost treba da pomaæe politiåkoj javnosti da donese adekvatne odluke. P. Medijska javnost. u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima i odgovornostima. na osnovu stavova struåne javnosti i podrãke politiåke javnosti. Krsto Bezbednost saobrañaja Politiåka javnost ima podrãku graœana koja je verifikovana na demokratskim izborima. U nekim sluåajevima najãira javnost moæe i da zahteva sprovoœenje odreœenih aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. ali i ka politiåkoj i drugim javnostima. OUP u znatnoj meri participira u poslovima zaãtite graœana i njihove bezbednosti uopãte.

– obezbeœenje poãtovanja utvrœenog reæima saobrañaja. predviœanje. – iniciranje administrativno-regulativnog uticaja na unapreœenje bezbednosti saobrañaja. uåesnici u saobrañaju. – podrãka i uåeãñe u sprovoœenju programa prevencije bezbednosti saobrañaja i u ostvarivanju posebnih programa zaãtite riziånih grupa i ranjivih uåesnika u saobrañaju. – prañenje sticanja prava uåeãña vozaåa i bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. nevladine i druge organizacije. institucije u oblasti obrazovanja i nauke i osiguravajuñe kompanije.3. – podrãka i doprinos optimalnoj obuåenosti vozaåa i unapreœenju bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. saobrañajna privreda i industija vozila.2 To se postiæe primenom mera zaãtite bezbednosti i sprovoœenjem preventivnih aktivnosti. – prevencija i unapreœenje bezbednosti saobrañaja. – podrãka drugim organizacionim jedinicama MUP-a i – upravljanje i stalno unapreœivanje organizovanosti saobrañajne policije. – otkrivanje delikata u saobrañaju i sprovoœenje saobrañajno-policijskih procedura. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 2 Reforma 3 Isto. uloga OUP u oblasti bezbednosti saobrañaja je vrlo specifiåna i realizuje se kroz vrãenje vrlo razliåitih poslova bezbednosti saobrañaja.3 Dakle.9. otkrivanje i obrada delikata u saobrañaju i saobrañajnih nezgoda. analitiåko prañenje. dræavna administracija. Beograd. u skladu sa evropskim standardima. planiranje i uåeãñe u organizovanju bezbednosne zaãtite. struåne organizacije i institucije u oblasti saobrañaja. – podrãka bazama podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. Zadaci saobrañajne policije su: – saobrañajno-policijski nadzor nad obavljanjem saobrañaja. – saobrañajno inæenjerstvo – analitiåko prañenje. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI vrednosti u procesu prevoæenja. 2003. saobrañajnim prekrãajima i saobrañajnim nezgodama. lokalna samouprava. saobrañajne policije (dokument MUP-a). – posebni programi bezbednosne zaãtite u saobrañaju. – policijsko obezbeœivanje saobrañaja u posebnim prilikama. Najvaæniji korisnici usluga saobrañajne policije su: graœani. – uåeãñe u izvrãavanju zadataka drugih organizacionih jedinica Ministarstva i – organizacija i menadæment saobrañajno-policijskih poslova. – iniciranje i pomoñ unapreœenju administrativno-regulativnog ureœenja bezbednosti saobrañaja. Najvaænije usluge saobrañajne policije su: – obezbeœenje i poboljãanje protoka saobrañaja. Osim ulo- . predviœanje i podrãka u organizovanju bezbednosne zaãtite. – saobrañajno inæenjerstvo – podrãka bazama podataka. uz podrãku jedinstvene baze podataka o vozilima. 257 9. vozaåima.

lakãe ñe i efikasnije funkcionisati i OUP.4. ZoBS) predviœeno je: Ålan 3. Mnogo se gubi ako se OUP-u dodeljuju poslovi koji mu ne pripadaju. preduzimaju i predlaæu mere kojima se omoguñuje uspeãno ostvarivanje prava i interesa organizacija udruæenog rada. kao i kontrolu nad vozaåima i vozilima na putevima vrãe radnici milicije. koordinacije. OUP ima vrlo znaåajnu funkciju pomaganja. S druge strane. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. 9 Ålan 4. Krsto Bezbednost saobrañaja ge neposrednog izvrãioca pojedinih poslova. P. Radnici milicije duæni su da uåesnicima u saobrañaju pruæaju odgovarajuñu pomoñ. 3 i 4. U Uvodnim odredbama republiåkog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima (ål. Samo kao deo zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja. OUP moæe biti uspeãan i efikasan. 258 . drugih organizacija i graœana u oblasti saobrañaja na putevima. saraœuju sa organima druãtveno-politiåkih zajednica. Kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima. OUP moæe doprineti podsticanju i koordinaciji rada ostalih subjekata. nikada ne treba zaboraviti da je OUP samo jedan od subjekata bezbednosti saobrañaja. regulisanje saobrañaja izuzetno mogu da vrãe i vojni organi u obimu kojim se osigurava bezbednost ostalih uåesnika u saobrañaju. Meœutim. 9.Lipovac. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U NADLEÆNOSTI OUP-a Zakonom su ureœena ovlaãñenja i odgovornost OUPa u oblasti bezbednosti saobrañaja.. Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. na obuci i pri vrãenju saobrañaja vojnih jedinica i vozila na putevima. udruæenjima graœana i graœanima i prihvataju njihovu inicijativu za reãavanje pitanja bezbednosti saobrañaja na putevima. organi unutraãnjih poslova. U rejonima vojnih objekata. tada slabi efikasnost OUP-a u izvrãavanju ostalih poslova (koji samo njemu pripadaju). Naime.. ovog ålana. slabi zainteresovanost ostalih subjekata da preuzmu svoj deo posla (i odgovornosti). slabi ugled saobrañajne policije i podrãka graœana u izvrãavanju poslova. ma koliko bila velika uloga OUP-a. u okviru svog delokruga. struånim organizacijama u oblasti saobrañaja. U vrãenju poslova iz stava 1. Ukoliko ceo zaãtitni sistem dobro funkcioniãe. nadgledanja i nadzora u bezbednosti saobrañaja.

Odnosi policije sa javnoãñu. K. Odnos saobrañajne policije i javnosti. M. Jaker. Federal Office of Road Safety.. Jaker. B. . (Zbornik radova. G. Federal Office of Road Safety. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. Iniñ. K. neka iskustva razvijenih zemalja. Novi Sad. K. veku. M.. 1998. i Banoviñ. 2001. 249-258). na osnovu naãe prakse. No 8-9. Lipovac. 1991. Beograd. Lipovac. Elliott. 1989. Minnesota Institute of Public Health. Budva. VÃUP. moguñe je uoåiti sledeñe grupe struånih poslova bezbednosti saobrañaja koje obavlja OUP: 1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja 2) upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 3) prañenje i unapreœenje propisa u bezbednosti saobrañaja 4) obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda 5) inspekcijsko-tehniåki poslovi bezbednosti saobrañaja 6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja i 7) ostali poslovi bezbednosti saobrañaja.. Lipovac. 2000.. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI U ovim odredbama Zakona odreœen je delokrug rada OUPa u bezbednosti saobrañaja.. Neãiñ M. Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa. 2001. Æ. 2002. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook.Literatura Literatura Boãkoviñ. 6p (Zbornik radova. Elliott. Minnesota Institute of Public Health. Kriminalistiåka metodika. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima. Ipak. i Keãetoviñ Æ.. Kambera. Keãetoviñ. 259 9. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. B. za potrebe ovog izlaganja. Ovi poslovi ñe biti detaljnije pojaãnjeni u daljem izlaganju. 10 p. 2002. G. Novi Sad.. Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veãtaåki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobrañaja. jer su svi oni deo jedne celine – nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti saobrañaja. Lipovac. Novi Sad.. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. Fakultet tehniåkih nauka u Novom Sadu. 2000. Banja Luka.. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. 257–262). Bezbednost drumskog saobrañaja. M. K. 1992. Kambera.. Social Marketing: How to Say what Needs to be Said. 2000. Beograd. Kampanje u bezbednosti saobrañaja.. VÃUP. i Vukaãinoviñ M. Defendologija.

(Zbornik radova.. 3–6). 2001. National Highway traffic safety administration.. Savetovanje: Kontrola i regulisanje saobrañaja (Zbornik radova). Beograd. Vujaniñ. OECD. veku. i dr. Beograd. 2002. Lipovac. M. M. K.. Krsto Bezbednost saobrañaja Lipovac. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2004. CIBS. Beograd.. K. Etika milicije u regulisanju i kontroli saobrañaja. i dr. Beograd. CIBS (Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja) i Automoto savez Republike Srpske. 2003.. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. i Vukaãinoviñ M.. i Lipovac K. 6p (Zbornik radova. 2001. Komitet ministara Saveta Evrope. Lipovac. Sistemski pristup smanjivanju stradanja dece u saobrañaju. Preporuka (2001) 10. (Zbornik radova. medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju. K. 2003.. Vujaniñ.. 1998. Lipovac. Lipovac. Bezbednost saobrañaja. Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåitelje. Simonoviñ. N. K. Produæite liniju æivota – Veæite pojas (istraæivanje – plan kampanje).. Sad. Strazburg. Beograd. Pantazijeviñ. Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore. 59 – 65) Miliniñ. 6 p. B. Lipovac. P. Beograd i Banja Luka. S. Beograd. Milosavljeviñ.. B. 2000. i Vemiñ D. Marketing of Traffic Safety. 1996. (Zbornik radova. 2004. 2003. Reforma saobrañajne policije. Zaãtitimo decu u saobrañaju... i Vukaãinoviñ M. K.Lipovac. 287–292). 8 p. Buliñ Œ. 1982. 7. Paris. 2000. Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – Svetska iskustva. Æ. K. 2001. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. Beograd. 1997. S. Traffic Safety Reference Guide. 1-6). 2003. Beograd. Fakultet organizacionih nauka. Makroistraæivanje stradanja peãaka u Beogradu. Policijska akademija. M.. B.. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. Beograd. CIBS. Beograd.. Plato. i dr. 1–8). 2000 (Zbornik radova. 1999. Projektovanje modela inoviranja znanja u saobrañaju (magistarski rad). Me- dijska kampanja poveñavanja upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji. K... 1993. Bezbednost 2. Vujaniñ. Policijska akademija. Miletiñ. USA.. 2001. Saobrañajni fakultet. M. Pantazijeviñ. Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas. Vujaniñ. VÃUP. Beograd. i Peãiñ D. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Nauka o policiji. Upotreba sigurnosnih pojaseva u republici Srbiji. Novi Sad. 6 p. Medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju “Zaãtitimo decu u saobrañaju”. 2001. Kako smanjiti stradanje dece peãaka u Beogradu. CIBS. Beograd. Evropski kodeks policijske etike. B. 9 260 . (dokument MUP-a). Muræan. Beograd. Lipovac. Beograd. Ljudska prava.

Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja . Neposredna kontrola saobrañaja 10.10.1. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10.2.

Zato ima smisla termin “neposredna” kontrola u smislu dopune kontrole koju vrãi organ za saobrañaj. pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima”. u smislu ovog zakona. 5) odræavanje javnog reda.... Da li je vaæno i zaãto se naglaãava “neposredna” (kontrola) i “interventno” (regulisanje)? Treba imati na umu da kontrolu i regulisanje saobrañaja vrãi organ za saobrañaj. pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima. 1 . Organ za saobrañaj prati i kontroliãe saobrañaj. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . U Zakonu o policiji kao jedan od policijskih poslova odreœen je i posao: “regulisanje. kontrola.. jesu: 1) bezbednosna zaãtita æivota. Saobrañaj se stalno prilagoœava korisnicima i obratno: korisnici se prilagoœavaju stanju i moguñnostima saobrañajnog sistema. On je odgovoran da u celini upravlja saobrañajem. regulisanje i kontrolu saobrañaja na putevima . 263 10. 2 Zakon o ministarstvima. . mogu se uslovno razdvojiti i pojedinaåno objasniti... ålan 10).” (Zakon o policiji.1 Zakon o ministarstvima2 u delokrugu rada Ministarstva unutraãnjih poslova odreœuje i “poslove dræavne uprave koji se odnose na: .”. 2) bezbednosna zaãtita imovine.Poslove neposredne kontrole i interventnog regulisanja saobrañaja vrãe uniformisani pripadnici policije. 4) otkrivanje i hvatanje izvrãilaca kriviånih dela i prekrãaja i drugih lica za kojima se traga i njihovo privoœenje nadleænim organima.. otkrivanje i rasvetljavanje kriviånih dela.. Policajci svojim neposrednim prisustvom na putu samo dopunjuju proces kontrole saobrañaja. pruæanje pomoñi u sluåaju opasnosti i pruæanje druge bezbednosne pomoñi onima kojima je neophodna. s ciÿem nadzora. otkrivanja i dokumentovanja prekrãaja i sl. sloboda i liånog integriteta lica. kao i podrãka vladavini prava. prekrãaja i drugih delikata (u daljem tekstu: kriviåna dela i prekrãaji). ålan 3. prava. Ipak. drugi vidovi borbe protiv kriminala i otklanjanje njegovih organizovanih i drugih oblika. kontrola. bezbednost. ali zakonodavac je ostavio moguñnost da ovo rade i drugi uniformisani pripadnici policije (policijski sluæbenici). Policijski poslovi. 3) spreåavanje.” Poslovi neposredne kontrole i interventnog regulisanja se preklapaju i neprekidno smenjuju. Poæeljno je da to budu posebno obuåeni policajci (pripadnici saobrañajne policije). 6) regulisanje. Veoma je sloæen mehanizam kontrole saobrañaja s ciÿem uspeãnog i bezbednog odvijanja saobrañaja u svim uslovima.

uniformisani pripadnici policije suspenduju reæim saobrañaja i oni preuzimaju regulisanje saobrañaja. Neposredna kontrola vozaåa u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozaåa u saobrañaju: identifikacija vozaåa.1. Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju Najznaåajnija je neposredna kontrola vozaåa.1. Ovo se dogaœa veoma retko i zato ima smisla koristiti termin “neposredno” ili “interventno” regulisanje. umor i bolest. 3) kontrolu ponaãanja vozaåa (poãtovanja propisa) u saobrañaju. upotreba droga. Osnovni zadaci neposredne kontrole saobrañaja su: nadzor nad poãtovanjem propisa (posebno nad poãtovanjem reæima saobrañaja). P. Krsto Bezbednost saobrañaja Organ za saobrañaj je nadleæan da neprekidno reguliãe (ureœuje) saobrañaj i bez prisustva policajaca. psihoaktivnih materija. 10. otkrivanje i dokumentovanje saobrañajnih prekrãaja. onda je to znak loãeg reæima saobrañaja i neuspeha u upravljanju saobrañajem. NEPOSREDNA KONTROLA SAOBRAÑAJA Neposredna kontrola saobrañaja se odnosi na uåesnike u saobrañaju. semaforima i drugom opremom. 2) kontrolu trenutnog psihofiziåkog stanja vozaåa: alkoholisanost. Saobrañaj je regulisan reæimom saobrañaja. poãtovanje mera bezbednosti i zaãtitnih mera (voænja za vreme zabrane upravljanja). putnike i druge uåesnike u saobrañaju. poãtovanje ograniåenja (koriãñenje obaveznih pomagala) itd. Neposredna kontrola vozila u saobrañaju Neposredna kontrola vozila u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozila u saobrañaju: identifikacija vozila. 264 . lekova i dr. posedovanje vaæeñe vozaåke dozvole za odgovarajuñu kategoriju.Lipovac. sravnjivanje podataka iz saobrañajne dozvole sa obeleæjima vozila itd.1. ali moæe da obuhvati i peãake. posedovanje vaæeñe saobrañajne dozvole.2. 10. 10 10. voænja pre sticanja prava na upravljanje. 2) kontrolu trenutnog stanja tehniåke ispravnosti vozila (posedovanje opreme i ispravno funkcionisanje svih sklopova vozila): vizuelna kontrola. Ukoliko ovo regulisanje saobrañaja postane pravilo. vozila i put. saobrañajnim znakovima. pravilima saobrañaja. Samo izuzetno (interventno).1. odnosno upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. Tada bi organ za saobrañaj trebalo da preuzme svoj deo odgovornosti i unapredi regulisanje saobrañaja tako da saobrañaj moæe da se bezbedno odvija i bez policije. kontrola primenom tehniåkih sredstava na licu mesta.

d) novåana kazna na licu mesta. Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije Neposredna kontrola puta obuhvata: 1) kontrolu stanja putnih povrãina: kolovoza.4. h) otkrivaçe i prijavÿivaçe privrednog prestupa i i) otkrivaçe i prijavÿivaçe kriviånog dela. organ iz stava 1. Ako na javnom putu nedostaje saobrañajni znak ili ako je takav znak nepravilno postavljen ili ako je suviãan. f) iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. 3 “Nadzor nad saobrañajnim znakovima na putevima u pogledu bezbednosti saobrañaja vrãi opãtinski organ unutraãnjih poslova. odnosno Republiåki sekretarijat za unutraãnje poslove. 4 “Ako organizacija udruæenog rada ili organ koji se stara o odræavanju puteva ne odræava put na naåin odreœen propisima o putevima i time dovede u neposrednu opasnost uåesnike u saobrañaju. ili ako je dotrajao. na putevima na kojima ovaj organ vrãi kontrolu i regulisanje saobrañaja. odroni. Neposredna kontrola saobrañaja 3) kontrolu tereta: poreklo. stav 2 ovog zakona doneñe reãenje kojim ñe narediti preduzimanje mera potrebnih za uspostavljanje uslova za bezbedan saobrañaj na putu. (udarne rupe na kolovozu. Treba imati na umu da organ za saobrañaj upravlja putevima i vrãi kontrolu stanja puta. pravilan raspored tereta na vozilu. ograda. propusta za vodu.” (ålan 156. prljavãtine i druge prepreke koje ugroæavaju prohodnost i bezbednost saobrañaja). 3) kontrola opreme puta i objekata na putu: stanje tunela.1. c) opomena uåesnika u saobrañaju.3 a posebno u sluåajevima kada je neposredno ugroæena bezbednost saobrañaja (tada OUP nalaæe preduzimanje hitnih mera o kojima obaveãtava organ za saobrañaj). 10. odnosno ukloni ili zameni. Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja Da bi se sagledali poslovi neposredne kontrole saobrañaja. Policija dopunjuje ovu funkciju i pomaæe organu za saobrañaj (izveãtava o uoåenim problemima i zahteva preduzimanje mera). bermi itd. bankina. b) rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . treba objasniti najvaænija postupanja saobrañajnih policijaca u neposrednoj kontroli saobrañaja: a) nadzor nad odvijanjem saobrañaja. funkcionisanje semafora itd. stanje i vidljivost horizontalne i vertikalne signalizacije. poãtovanje ograniåenja u pogledu mase i drugih dimenzija. trotoara. smerokaza i dr. potpornih zidova. g) iskljuåenje vozila iz saobrañaja. e) pokretanje prekrãajnog postupka. OUP iz ålana 154.1.3. 2) kontrola saobrañajne signalizacije: postojanje predviœenih saobrañajnih znakova.1. vlasniãtvo tereta.4 10. ZoBS) 265 10.” (ålan 155. ovog ålana narediñe svojim reãenjem organizaciji ili organu koji postavlja saobrañajne znakove da takav znak postavi. ZoBS).10.

Nadzor nad odvijanjem saobrañaja moæe biti neposredan ili automatski – uz podrãku tehniåkih ureœaja za nadzor (video kamere. jer omoguñava uoåavanje saobrañajnh prekrãaja i dalja postupanja. ako su ispunjeni sledeñi uslovi:7 5 Na primer.) c) Opomena uåesnika u saobrañaju se moæe izricati ako je lice uåinilo greãku koja nije sankcionisana. Ovo nije ispravno. javni i privatni sektor. Kad je propisom o prekrãaju predviœeno. svako peto teretno vozilo i sl. b) Rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta. d) Novåana kazna na licu mesta6 se moæe izreñi. ali je vrlo rasprostranjeno. O naplañenoj novåanoj kazni izdaje se potvrda u kojoj se oznaåava koji je prekrãaj uåinjen i kolika je novåana kazna izreåena i naplañena.). Danas se razlikuju tri pristupa sluåajnoj kontroli: – potpuno se zabranjuje rutinska kontrola da se ne bi ometao saobrañaj i nepotrebno umanjivala pravna sigurnost graœana (policajci mogu kontrolisati samo kada su uoåili prekrãaj). izbor se vrãi pre nego ãto se uoåi neki prekrãaj. odnosno pravilo sluåajnog izbora na osnovu politike i strategije bezbednosti saobrañaja5 (svako treñe crveno vozilo. u EU su preporuåeni standardi uåestalosti kontrole za pojedine prekrãaje: svaki mesec bi trebalo kontrolisati bzinu svakog drugog ili treñeg vozaåa (broj kontrola kreñe se od treñine do polovine broja vozaåa).. P. åesto se koristi izraz “mandatna kazna”. – rutinska kontrola se vrãi masovno i niåim nije ograniåena: da bi se zahvatilo ãto viãe prekrãaja (posebno voænja pod uticajem alkohola. Neposrednim prisustvom u saobrañaju. ali moæe biti opasna (npr. 7 “ . ålan 290). naplatiñe na mestu izvrãenja prekrãaja novåanu kaznu uåiniocu koga zatekne u vrãenju prekrãaja. uniformisani policajac poveñava stepen poãtovanja propisa i uoåava probleme odvijanja saobrañaja. drugi dræavni organi. ovlaãñeno lice u organu uprave nadleænom za izvrãenje propisa koji je prekrãajem povreœen. fotoaparati kojima se snimaju odreœeni prekrãaji i druge okolnosti u saobrañaju). Krsto Bezbednost saobrañaja 10 a) Nadzor nad odvijanjem saobrañaja je najznaåajniji posao saobrañajnog policajca i obavlja se neprekidno. proceni da ñe se efekti postiñi i opomenom..Lipovac. Na nadzor otpada najviãe vremena u neposrednoj kontroli saobrañaja. policajcima se daje pravo da sami vrãe izbor koga ñe kontrolisati i – rutinska kontrola je ograniåena i strogo kontrolisana: stareãina odreœuje uåestalost. vozila ili deonica puta. “ (Zakon o prekrãajima.. To je kontrola sluåajno odabranih vozaåa. 266 . voænja pre sticanja prava i sl. graœani i drugi subjekti. 6 Mada je zakon definiãe kao “Naplata novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja”. ovaj nadzor mogu da vrãe organi za saobrañaj. u skladu sa politikom OUPa (koju definiãe stareãina). godiãnje bi trebalo kontrolisati svakog 12 do 15 vozaåa da li koristi sigurnosni pojas itd. nadzor nad odvijanjem saobrañaja vezuje za policiju.. upotreba mobilnog telefona za vreme voænje) ili je lice uåinilo lakãi saobrañajni prekrãaj za koji je predviœena novåana kazna na licu mesta i policajac. u naãim uslovima. Mada se. Dakle. godiãnje bi trebalo kontrolisati alkoholisanost svakog 8 do 10 vozaåa (broj rutinskih kontrola alkohola jednak je od jedne desetine do jedne osmine vozaåa). Kvalitetan i struåan nadzor nad odvijanjem saobrañaja omoguñuje struåno sagledavanje svih problema u sprovoœenju reæima saobrañaja i uoåavanje saobrañajnih prekrãaja. Pravilan i struåan nadzor je osnova neposredne kontrole saobrañaja.

Ako lice plati novåanu kaznu na licu mesta ili plati novåanu kaznu u predviœenom roku (8 dana).. onda ñe se novåanom kaznom propisanom za uåinjeni prekrãaj kazniti roditelj. Ako novåana kazna iz ålana 290.9 Pri tome neophodno je sprovesti pravilan postupak: bezbedno zaustaviti vozilo (uåesnika u saobrañaju). Neposredna kontrola saobrañaja 8 Maloletnom uåiniocu prekrãaja koji je navrãio 16 godina uruåuje se Zapisnik na isti naåin kao i punoletnom licu. ålan 291). veñ ñe se saåiniti Sluæbena beleãka o uåinjenom prekrãaju. moæe se izjaviti æalba Viãem prekrãajnom sudu. – policajac je uoåio prekrãaj..10. izvrãiti opãtu kontrolu (vozaåa i vozila).. 11 Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju – vozila.10 Ako lice ne plati kaznu na licu mesta. usvojilac. da vodi prekrãajni postupak pred ovlaãñenim licem u OUP-u. preko organa uprave koji je doneo reãenje. sa zabeleãkom da izreåena novåana kazna nije plañena.1. 10 “. predoåiti licu da je uåinilo prekrãaj. u roku od osam dana od dana dostavljanja reãenja. ako je prekrãaj uåinjen kao posledica propusta duænog staranja o maloletniku. Kada je uåinilac prekrãaja lice mlaœe od 16 godina. utvrditi da je lice uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœena novåana kazna na licu mesta i da su se stekli svi uslovi za naplatu novåane kazne na licu mesta. Uåinilac prekrãaja ñe se u pozivu posebno pouåiti o pravu na odbranu iz ålana 85.. ovog zakona. ovog ålana ne moæe biti krañi od osam dana. reãenje o prekrãaju dostavlja se na izvrãenje prekrãajnom sudu nadleænom po mestu prebivaliãta kaænjenog. ålan 240. Na izvrãenje novåane kazne primenjuju se odredbe ovog zakona o zameni novåane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu. Na reãenje o prekrãaju organa uprave donetom shodno odredbama ovog zakona. – lice je dovoljno staro (starije od 16 godina)8 i – lice pristane da plati kaznu. da se prekrãajni postupak moæe okonåati i bez njegovog uåeãña. da uloæi æalbu i vodi postupak pred sudijom za prekrãaje). NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœeno kaænjavanje na licu mesta. postupak je zavrãen. 9 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. æalba nije dozvoljena. “ (Zakon o prekrãajima. naplatiti novåanu kaznu u zakonom predviœenom iznosu (ako lice pristane). ovog zakona. neñe se izricati novåana kazna na licu mesta. Rok za dolazak po pozivu za voœenje prekrãajnog postupka iz stava 1.11 licu se izdaje Zapisnik sa Pozivom da novåanu kaznu plati u roku 8 dana (na raåun) ili da doœe u OUP radi voœenja prekrãajnog postupka. odnosno moæe ga dokazati. Na Pozivu se nalazi i obaveãtenje da lice moæe imati branioca. niti izjavi æalbu. popuniti Potvrdu o naplañenoj novåanoj kazni i predati je uåiniocu prekrãaja i omoguñiti bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj. da plati isti iznos u roku od 8 dana. 267 10. ne bude naplañena na licu mesta ovlaãñeno lice odmah ñe uåiniocu prekrãaja uruåiti poziv da istu plati u roku od osam dana ili da odreœenog dana i åasa pristupi u organ uprave radi voœenja prekrãajnog postupka. saopãtiti predviœenu kaznu i njegova prava (da plati kaznu na licu mesta. Na odluku Viãeg prekrãajnog suda. popunjava se Zapisnik. odnosno staralac maloletnika. Ako lice nije navrãilo 14 godina (dete) ili nije navrãilo 16 godina (mlaœi maloletnik). Ako uåinilac prekrãaja u roku za æalbu ne plati novåanu kaznu. Zakon je predvideo i postupanje u sluåaju neplañanja kazne. kao i da .

2004. a u zakonima o bezbednosti saobrañaja i drugim zakonima precizno su opisani delikti i sankcije. odluke skupãtine opãtine. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. Sudija za prekrãaje sprovodi postupak i donosi Reãenje za prinudno izvrãenje (naplata novåane kazne ili zamena zatvorom). Prekrãajne sankcije su kazne 12 Na poleœini Naloga policajac piãe izveãtaj o preduzetim aktivnostima u toku 13 Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac smene.14 Kada utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje prekrãajnog postupka. 268 . Policajac ñe ponuditi kontrolisanom licu da potpiãe i uruåiti mu Zapisnik. 2002. Prekrãajni postupak u OUP-u (prvostepeni postupak) vodi sluæbeno lice u OUP-u i donosi Reãenje o prekrãaju (odustajanje od postupka. Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. P. 2004. Skupãtine grada Beograda i skupãtine grada) za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere. dokumentacija se dostavlja drugostepenom organu – veñu za prekrãaje koji vodi postupak i donosi reãenje u drugostepenom postupku. odbacivanje Zahteva ili kaænjavanje). 14 Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na 15 Metodologija licu mesta. policajac ñe stareãini (ili licu koje stareãina ovlasti) predati Nalog za izvrãenje sluæbenog zadatka12 i Zapisnike o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju koje je saåinio tokom smene. na koje lice moæe uloæiti Æalbu. Nakon zavrãenog sluæbenog zadatka (posle patrolne sluæbe). pravosnaæno i izvrãno reãenje o izreåenoj kazni i Beleãka (da lice nije platilo kaznu u propisanom roku) dostavljaju se prvostepenom organu za prekrãaje – sudiji za prekrãaje (po mestu prebivaliãta prekrãioca). niti se pojavi u OUPu. reãenje postaje pravosnaæno i prekrãilac je duæan da uplati novåanu kaznu na raåun. kao i za prekrãajni postupak. Vlada Republike Srbije. izrade zakona. MUP. Uz Zahtev se prilaæu izvodi iz sluæbenih evidencija i drugi dokazi. sluæbeno lice donosi Zakljuåak kojim se prekrãajni postupak pokreñe. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. Nakon saåinjavanja Zapisnika policajac ñe omoguñiti kontrolisanom licu uvid u sadræaj i davanje primedbi koje ñe policajac ãto vernije uneti u Zapisnik ili nastavak Zapisnika. MUP – USP.13 Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 ñe Zapisnik posle isteka roka za plañanje kazne postati Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. Beograd. Ako se lice ne æali.Lipovac. policajac ñe Zapisnik ostaviti ispod brisaåa (ili na drugi naåin) i ovo konstatovati u nastavku Zapisnika. prekid postupka. e) Prekrãaji su povrede javnog poretka utvrœene zakonom (saveznim ili republiåkim) ili drugim propisima (uredbe.15 U Zakonu o prekrãajima dati su okviri za prekrãajne kazne i zaãtitne mere. organizaciona jedinica MUP-a åiji radnik je uoåio prekrãaj podnosi SUP-u (sluæbenom licu odreœenom za voœenje prekrãajnog postupka) Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka (Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju ima ulogu Zahteva). Ukoliko lice odbije da primi Zapisnik. Ukoliko lice uloæi Æalbu. saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu.

Prekrãaji su propisani za pravna i fiziåka lica. Neposredna kontrola saobrañaja (novåana kazna i kazna zatvora). Uåinilac prekrãaja. o prekrãiocu. a novåane kazne i zaãtitne mere (oduzimanje predmeta. umoran. ako su predviœene Zakonom (iskljuåenje vozila ili vozaåa iz saobrañaja. lice plaña izreåenu kaznu. saåinjava Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju . u praksi se najåeãñe podrazumeva minimalna starost od 18 godina. ako lice ne koristi pomagala koja su navedena u vozaåkoj dozvoli. odnosno bolestan). zabrana pravnom licu da vrãi odreœene delatnosti. upisuju se mere u vozaåku dozvolu. odnosno lice).16 Pri tome policajac sprovodi sledeñi postupak: bezbedno zaustavlja uåesnika u saobrañaju (vozilo. ako upravlja vozilom za vreme trajanja izreåene mere bezbednosti ili zaãtitne mere zabrane upravljanja tom kategorijom vozila. obavezno leåenje alkoholiåara i narkomana i udaljenje stranaca sa dræavne teritorije) zakonom ili uredbom.10. odnosno ako je. opomena. nepodoban da upravlja vozilom. O æalbi reãava drugostepeni organ (veñe za prekrãaje). utvrœuje da je lice uåinilo prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka.1. vrãi opãtu kontrolu (vozila. Stareãina analizira dokumentaciju i ceni osnovanost. odnosno OUP moæe dokazati prekrãaj.vozila. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . s obzirom na trenutno psiho-fiziåko stanje (alkoholisan. pod dejstvom droge ili psihoaktivnih lekova. o znaåaju prekrãaja itd. upuñivanje na vanredni tehniåki pregled i sl. – lice je dovoljno staro da bude prekrãajno odgovorno. primenjuje zaãtitne mere na licu mesta. zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene poslove. Kada Reãenje postane pravosnaæno i izvrãno. Stareãina moæe doneti Zakljuåak o ispravci Zapisnika o kontroli. a za lice od 16 godina kazne. Prekrãajni postupak se pokreñe.). o ranijim kaznama. izdaje odgovarajuñu potvrdu i omoguñuje bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj. zabrana upravljanja vozilom na motorni pogon. tereta i vozaåa). OUP obraœuje Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka i stareãina ovaj Zahtev podnosi sudiji za prekrãaje koji vodi prekrãajni postupaki donosi Reãenje. i to: ako lice upravlja vozilom pre sticanja prava na upravljanje. odnosno OUP (stranke u postupku) mogu da uloæe æalbu na Reãenje. Kazne zatvora mogu se propisati samo zakonom. zapreñenu kaznu i njegova prava. – policajac je uoåio ovaj prekrãaj. f) Iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja je posebna mera bezbednosti saobrañaja koja ima funkciju direktne zaãtite saobrañaja. sprovodi se izvrãni postupak: ovo reãenje se unosi u dosije vozaåa. predoåava licu. zaãtitne mere i vaspitne mere. zabrana vrãenja odreœenih delatnosti. Ovu meru sprovodi policajac kada osnovano posumnja da lice nije sposobno da upravlja vozilom. ako su ispunjeni sledeñi uslovi: – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka kod sudije za prekrãaje. saopãtava licu da da je uåinilo prekrãaj. saopãtava predviœeni postupak (kod sudije za prekrãaje). 269 10. Policajac stareãini podnosi Zapisnik o kontroli i ostale dokaze (dokaz o prekrãaju. vozaå. ide na doobuku itd. po Zakonu. ide u zatvor. S obzirom na znaåaj ovog ovlaãñe16 Mada je u Zakonu predviœeno da se za lice od 14 godina mogu izreñi vaspitne mere.).

uzeti podatke o vozaåu (podaci za prekrãajnu prijavu). Vozaåu se. ovog zakona koji vozilom u toku 24 åasa preœe viãe od 500 km.” (Ålan 212. Organ za prekrãaje (sudija za prekrãaje) donosi Reãenje o prekrãaju. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. g) Iskljuåenje vozila iz saobrañaja je vrlo posebna mera bezbednosti i ima funkciju direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. dozvola se ãalje u nadleæni OUP koji vodi vozaåa u evidenciji (odlaæe se u dosije vozaåa). ili koji pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. izvrãiti opãtu kontrolu vozila. 5. izdati potvrdu o oduzimanju vozaåke dozvole i narediti vozaåu da na bezbednom mestu parkira vozilo (ako nema drugih vozaåa) i uveriti se da ñe vozaå da poãtuje naredbu (pod pretnjom privoœenja). Ako vozaå ne preuzme oduzetu vozaåku dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. bolest. odnosno koji u toku 24 åasa upravlja vozilom duæe od osam åasova. ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. 4. koja sadræi: ime i prezime vozaåa. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. narediti vozaåu da odmah prekine upravljati vozilom. ovog zakona. 5. Krsto Bezbednost saobrañaja nja. Pravosnaæno i izvrãno Reãenje se ulaæe u dosije vozaåa. u naznaåenom roku (najviãe 24 sata). Ako lice. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. kao i kad ga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. i 3. stav 2. stav 3. dokumente o znaåaju tog prekrãaja za bezbednost saobrañaja). 1. odnosno koji upravlja vozilom duæe od osam åasova. utvrditi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. ovog zakona. ovog ålana i prema vozaåu instruktoru koga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. a vozaåka dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. broj oduzete vozaåke dozvole. dejstvo opojnih droga ili lekova na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme voænje) da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom. vraña vozaåka dozvola na mestu koje je navedeno u potvrdi o oduzimanju vozaåke dozvole. ovog ålana duæan je da vozaåu vrati dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta. ovog zakona koji odbije da se podvrgne ispitivanju. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 164. ovog zakona koji neprekidno upravlja vozilom duæe od pet åasova. 1. U zavisnosti od razloga za isk17 “Ovlaãñeno 10 lice ñe na licu mesta privremeno oduzeti vozaåku dozvolu i iskljuåiti iz saobrañaja vozaåa koga zatekne da upravlja vozilom ili da pokuãava da upravlja vozilom ako je oåigledno da je vozaå u takvom psihofiziåkom stanju (umor. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin i iz st. vozaåka dozvola ñe se dostaviti organu u åijoj se evidenciji vodi. kao i prema vozaåu za koga utvrdi da je pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. 2. Uåinilac prekrãaja i OUP imaju moguñnost Æalbe. privremeno oduzeti vozaåku dozvolu. Policajac kompletira Prekrãajnu prijavu i druge znaåajne podneske (dokaz o prekrãaju.Lipovac. odnosno struånom pregledu na koji je upuñen. Organ åiji je radnik oduzeo vozaåku dozvolu prema odredbama st. stav 2. u roku tri dana. P. i 6. ovog ålana prema vozaåu ili vozaåu instruktoru iz ålana 209. OUP aktivno uåestvuje u prekrãajnom postupku (kao stranka). 4. ZoOBS) 270 . Stareãina analizira osnovanost i podnosi Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. dokaz o prekrãiocu. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. izveãtaj o ranijim kaznama. Zakonom je precizno definisan postupak iskljuåenja vozaåa iz saobrañaja:17 bezbedno zaustaviti vozilo. vozaåa i tereta. 2. i 6. Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja i vozaåa koga zatekne da upravlja motornim vozilom a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili da upravlja vozilom u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 188. stav 3. ovog zakona za koga utvrdi da u organizmu ima alkohola ili da pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. 1. dan i åas njenog oduzimanja i naåin njenog vrañanja. kao i prema vozaåu iz ålana 190. Ovlaãñeno lice koje je oduzelo vozaåku dozvolu po odredbama st. ne preuzme vozaåku dozvolu.

a za prekrãaje iz stava 1. ovog ålana moæe se ukljuåiti u saobrañaj posle tehniåkog pregleda na kome je utvrœeno da su otklonjena oãteñenja i nedostaci zbog kojih je vozilo iskljuåeno iz saobrañaja. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz stava 1. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu. vrstu i registarski broj vozila. ovog zakona.i registarske tablice. narediñe vozaåu da prekine saobrañaj i otkloni neipsravnost. stav 4. ili na kome je teret nepravilno smeãten. Neposredna kontrola saobrañaja 18 “Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju.18 Ukoliko policajac osnovano posumnja da su neispravni ureœaji za upravljanje. Posebne mere bezbednosti) 20 “Kad ovlaãñeno lice prilikom vrãenja uviœaja opravdano posumnja da su na vozilu koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni za bezbednost saobrañaja. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. ZoOBS. ZoOBS. privremeno oduzeti saobrañajnu dozvolu. ime i prezime vlasnika. narediñe vozaåu da iskljuåi vozilo iz saobrañaja i obezbedi ga na bezbednom mestu. odnosno nareœenje da vozaå skine i preda registarske tablice. a registarske tablice da dostavi organu kod koga se vozilo vodi u evidenciji. kao i ako se osnovano posumnja da je na vozilu neispravan ureœaj za spajanje vuånog i prikljuånog vozila.1. vozilo koje je u saobrañajnoj nezgodi toliko oãteñeno da se opravdano moæe zakljuåiti da su na njemu oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni sa stanoviãta bezbednosti saobrañaja. pismeno nareœenje. ovog ålana . Ovlaãñeno lice koje je privremeno oduzelo saobrañajnu dozvolu ili registarske tablice po odredbama ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. iskljuåiñe to vozilo iz saobrañaja i privremeno ñe oduzeti registarske tablice. ovog ålana. ime i prezime vlasnika. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. Ukoliko vozaå ne otkloni neispravnost. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja.10.” (ålan 219. U sluåajevima da policajac uoåi: tehniåku neispravnost vozila koja ugroæava i ometa druge uåesnike u saobrañaju.” (ålan 216. 271 10. da nema propisane registarske tablice (ima strane tablice koje nisu u skladu sa meœunarodnom konvencijom). ZoOBS. odnosno nedovoljno obezbeœen. ureœaji za zaustavljanje ili ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. na licu mesta. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije.” (ålan 218. odnosno da upotrebi zimsku opremu. privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole.19 odnosno ako su u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni bitni ureœaji na vozilu. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA ljuåenje vozila iz saobrañaja. koja sadræi: naziv i sediãte organa åiji je radnik oduzeo saobrañajnu dozvolu i registarske tablice. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost. naziv organa koji je izdao saobrañajnu dozvolu. Ukoliko policajac utvrdi da vozilo nije registrovano (registracija je istekla duæe od 30 dana). nepravilno razmeãten teret na vozilu ili vangabaritni teret bez odgovarajuñe dozvole. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz saobrañaja vozaåu ñe. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno. Posebne mere bezbednosti) 19 “Na tehniåki pregled uputiñe se motorno ili prikljuåno vozilo koje je iskljuåeno iz saobrañaja zbog tehniåke neispravnosti ureœaja za upravljanje ili ureœaja za zaustavljanje. odnosno masu ili osovinsko optereñenje. odnosno da su istekle probne tablice. Posebne mere bezbednosti) 21 “Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja vozilo koje nije registrovano ili koje nema propisane registarske tablice. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja tako ãto ñe oduzeti saobrañajnu dozvolu. narediti vozaåu da skine registarske tablice i izdati Potvrdu o privremenom oduzimanju saobrañajne dozvole i registarskih tablica. ovog ålana duæno je da izda potvrdu koja sadræi podatke iz ålana 217. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna.20 iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja i uputiti ga na vanredni tehniåki pregled. Vozilo iz stava 1. Organ åiji je radnik privremeno oduzeo saobrañajnu dozvolu prema odredbama ovog ålana duæan je da vozaåu vrati tu dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta.21 . Zakonom su predviœen naåin iskljuåenja: usmeno nareœenje.

vozilo koje se kreñe putem na kome je trajno ili u odreœeno vreme zabranjen saobrañaj vozila one kategorije u koju to vozilo spada ili vozilo koje je oznaåeno probnim tablicama. ZoOBS. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. a kreñe se putem koji nije naveden u potvrdi. ovog ålana. utvrdi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozila iz saobrañaja. Treba naglasiti da je iskljuåenje vozaåa. vozilo koje nije registrovano po vaæeñim propisima ili je oznaåeno stranim registarskim tablicama na kojima brojevi i oznake nisu u skladu sa meœunarodnim ugovorima koje je Jugoslavija ratifikovala. Posebne mere za bezbednost saobrañaja) 23 Metodologija izrade zakona.” (ålan 259. saobrañajna dozvola dostaviñe se organu u åijoj se evidenciji vozilo vodi. Krsto Bezbednost saobrañaja Ako policajac utvrdi da se vozilo kreñe putem gde je zabranjeno kretanje te vrste vozila. put i mesto oduzimanja. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost. Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. a posebno ako se dosledno ne sprovodi Zakon. neophodno je da to uradi po Zakonom predviœenom postupku: da bezbedno zaustavi vozilo. radnik organa unutraãnjih poslova koji vrãi poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. odnosno raspolaganje svojim stvarima) i treba ga primenjivati vrlo obazrivo. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj na tom putu. a vozaåu ñe izdati potvrdu o izdatom nareœenju. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. odnosno da upotrebi zimsku opremu. Za privredni preime i prezime vozaåa i njegovu adresu. U praksi ima mnogo problema u primeni ovih ovlaãñenja. ovog ålana. 3. izvrãi opãtu kontrolu vozila. upiãe sve podatke za prekrãajnu prijavu. odnosno putem koji nije naveden u Potvrdi o probnoj voænji. odnosno naredi skidanje registarskih tablica i izda odgovarajuñu potvrdu. U svim sluåajevima kada policajac iskljuåije vozilo iz saobrañaja. zaustaviñe vozilo i narediñe vozaåu da skine registarske tablice i da mu ih preda.23 Privredni prestupi mogu biti odreœeni zakonom i uredbama. ZoBS. privremeno oduzme saobrañajnu dozvolu. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. 2. ili na kome je teret nepravilno smeãten.22 narediñe da se vozilo iskljuåi iz saobrañaja i o tome izdati potvrdu vozaåu. odnosno masu ili osovinsko optereñenje. Ako vozaå ne preuzme oduzetu saobrañajnu dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. vozaåa i tereta. datum. Propis koji utvrœuje privredni prestup sadræi obeleæja privrednog prestupa i kaznu. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. (ålan 217. ili se kreñe po isteku vaæenja potvrde o izdavanju probnih tablica. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna. odnosno iskljuåenje vozila iz saobrañaja vrlo znaåajno ovlaãñenje koje zadire u prava graœana (sloboda kretanja. 10 272 . uz strogo poãtovanje Zakona. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije. a vozaåu ñe izdati potvrdu o oduzimanju registarskih tablica sa napomenom da preduzme sve mere radi registracije vozila u skladu sa propisima. vrãeñi poslove kontrole i regulisanje saobrañaja. P. odnosno nedovoljno obezbeœen. h) Privredni prestup je druãtveno ãtetna povreda propisa o privrednom i finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili jemogla da prouzrokuje teæe posledice i koja je propisom nadleænog organa odreœena kao privredni prestup. Vlada Republike Srbije. a saobrañajna dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. Agencija za unapreœenje dræavne uprave.Lipovac. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno. 2002. razlog oduzimanja. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj i da vozilo ukloni sa kolovoza. zatekne u saobrañaju: 1. vozilo koje se u zimskim uslovima kreñe putem bez propisane zimske opreme. naåin i vreme vrañanja saobrañajne dozvole i peåat i potpis ovlaãñenog lica. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno. Beograd. vreme. naredi vozaåu da prekine saobrañaj vozilom. Posebne mere bezbednosti) 22 “Ako radnik organa unutraãnjih poslova.

a posebno obezbeœuje projektovanje. od strane ovlaãñenog lica. vojnik. Elementi biña kriviånog dela mogu biti objektivni: naåin izvrãenja (npr. sa24 Isto. kamere. u skladu sa meœunarodnim sporazumima. vreme smanjene vidljivosti).24 Biñe kriviånog dela je skup posebnih elemenata (obeleæja) kriviånog dela. liånom svojstvu (npr. zvuånim i svetlosnim znacima i pokretima ruku. ograniåenja i zabrana kojima se ureœuje naåin odvijanja saobrañaja i naåin koriãñenja saobrañajnih povrãina. zakonom i podzakonskim aktima (ojima su propisani znaci koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena sluæbena lica). a opãtinski/gradski organ za ulice i lokalne puteve). Opisano regulisanje saobrañaja vrãi nadleæni organ za saobrañaj (republiåko ministarstvo za magistralne i regionalne puteve. ãkolska saobrañajna patrola. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja se vrãi poloæajem tela. izmenljiva signalizacija itd. 273 10. Pri tome se pod reæimom saobrañaja podrazumeva skup pravila. novåana kazna i oduzimanje predmeta.2.). oduzimanje predmeta. zabrana pravnom licu da se bavi odreœenom privrednom delatnoãñu i zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene duænosti). drzak naåin). NEPOSREDNO (INTERVENTNO) REGULISANJE SAOBRAÑAJA Regulisanje saobrañaja predstavlja sistem mera kojima se upravlja odvijanjem saobrañaja. Za kriviåna dela propisani su kazna zatvora. Saobrañaj se reguliãe opãtim pravilima saobrañaja koja su utvrœena u meœunarodnim konvencijama i Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. automatski brojaåi. i) Kriviåno delo je druãtveno opasno delo koje je zakonom odreœeno kao kriviåno delo i åija su obeleæja odreœena zakonom. opasno oruœe – vozilo). OUP podnosi Kriviånu prijavu koju razmatra javni tuæilac i odluåuje o pokretanju kriviånog postupka. vozaå motornog vozila) i subjektivni: namera ili nehat. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA stup moæe biti odgovorno domañe ili strano pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu. Na osnovu dokaza. Pod neposrednim (interventnim) regulisanjem saobrañaja podrazumeva se propisno izdavanje nareœenja uåesnicima u saobrañaju.2. sredstva izvrãenja (npr. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja 10.10. vreme izvrãenja (npr. senzori. S obzirom da se podrazumeva prisustvo ovlaãñenog lica (policajac. Sudsko veñe sprovodi kriviåni postupak i donosi presudu. mesto (npr. postavljanje i poãtovanje reæima saobrañaja. . na nepreglednom putu). Najåeãñe je reå o teãkim saobrañajnim nezgodama sa obeleæjima kriviånih dela. Kriviåni postupak se sprovodi kada policajac osnovano posumnja da je uåesnik u saobrañaju uåinio kriviåno delo. saobrañajnim znakovima i drugom opremom i ureœajima koji omoguñuju optimalno koriãñenje saobrañajnih povrãina (detektori. Za privredne prstupe propisane su samo novåane kazne i zaãtitne mere (javno objavljivanje presude.

Technical Research Centre of Finland (VTT). B. Zaidel.. – da se omoguñi bezbedna promena reæima saobrañaja (u periodu uvoœenja novog reæima dok ga uåesnici u saobrañaju ne prihvate). 53. The Escape Project. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañajna patrola graœana ili radnici preduzeña za puteve). 2001. Beograd.). The Escape Project.M. – da se omoguñi bezbedno odstupanje od reæima saobrañaja (kratko .. – da se omoguñi bezbedno ulivanje vozila u saobrañaj. Traffic law Enforcement: A Rewiev of the Literature. Weston Paul. P. Beograd. Odnosi policije sa javnoãñu. SWOV Institute for Road Safety Research.). opasni i vangabaritni tereti i sl. Evropski kodeks policijske etike. The Police Traffic Control Function Zaal.. bez ovlaãñenog lica. stara lica. S. Report No. hendikepirana lica i sl. C. Keãetoviñ. Literatura Goldenbeld. Policijska akademija. Bezbednost saobrañaja. Kontrola i regulisanje saobrañaja. 2000. ovo regulisanje se sprovodi samo izuzetno (jer saobrañaj mora biti regulisan pravilima saobrañaja i tehniåkim sredstvima.Lipovac. Defendologija. Federal Office of Road Safety. Kada se i zbog åega sprovodi interventno regulisanje saobrañaja? Najåeãñe se interventno regulisanje saobrañaja sprovodi u sledeñim sluåajevima: – u raskrsnicama da bi se omoguñilo bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova. D. Grime Geoffrey. radovi na putu i sl. – da se omoguñi bezbedno kretanje odreœenih kategorija vozila (vozila pod pratnjom. D. opravdan je termin “neposredno”. – da se obezbede odreœene zone (zone ãkola.) i situacije (uviœaj saobrañajne nezgode. 2000. Technical Research Centre of Finland (VTT). Miletiñ. pa je opravdano koristiti obeleæje “interventno”. Beograd. 1987. Strazburg. B. Milosavljeviñ. April 1994. Deliverable 5.. Sa druge strane. 2002. da se omoguñi ili pospeãi protoånost saobrañaja. The Impact of Enforcement on Accidents. London. Beograd.. VÃUP. – da se omoguñi bezbedna kontrola saobrañaja itd. 1999. Handbook of Road Safety Research. Lipovac. K.). Monash university. Deliverable 3 – WP 2. Policijska akademija. 1997. odræavanje puta i sl. Komitet ministara saveta Evrope. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. 274 10 . TRL.. u svim situacijama koje su predvidive).. No 8-9. – da se omoguñi kretanje ranjivih uåesnika u saobrañaju (deca. Pantazijeviñ. 2000. Æ. i dr. 2000.dok postoje razlozi za odstupanje). Banja Luka. Nauka o policiji. Preporuka (2001) 10. VÃUP. Odnos saobrañajne policije i javnosti..

Vidieti ål. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. “Sluæbeni glasnik RS”. Vidieti ål. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. br. Zakona . Metodologija izrade zakona. Vidieti ål. 53/82. Vidieti ål. 15/84. “Sluæbeni glasnik RS”. Vlada RS. Videti ål. Zakona . 21/90 i 28/91. 101/05. Zakona . Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. “Sluæbeni list SFRJ”. USA. 2003. 29/90. 2002. . 6. 28. br. 13/93-284. Zakon o ministarstvima. Zakona . br. 2004. 1. Zakon o policiji. 101/05. Zakon o bezbednosti saobrañaja. “Sluæbeni glasnik RS”. br. Vidieti ål.48/94-1497. 24/94-297. National Highway traffic safety administration.53/93-2467. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. br. 50/88.Literatura 275 10. 34/92. Vidieti Odluku US RS IU broj 30/94 25/97-509. Beograd. MUP. Zakona .67/933111. “Sluæbeni glasnik SRS”. 2004.“Sluæbeni list SRJ”. Reforma saobrañajne policije. Vidi: odluku SUS IU broj 78/1-89 . 5. br. br. MUP . 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”.“Sluæbeni list SRJ”. br.USP. 19/04 i 84/04. 33. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA Traffic safety reference guide. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. br. 2.“Sluæbeni list SRJ”. 5/86. 41/94-573. 2003. br. 63/ 88. 28/96-5.“Sluæbeni list SRJ”. Zakon o prekrãajima. MUP. Zakona . 80/89.

UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja .2. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11.11.1.

odnosno po sluæbenoj duænosti.. vozaå mora kod sebe da ima vaæeñu potvrdu i duæan je da je pokaæe na zahtev ovlaãñenog lica. Uslovno se mogu razlikovati upravni i pravni poslovi bezbednosti saobrañaja.1. O registrovanim vozilima vodi se evidencija. motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana. voœenja i okonåanja upravnog postupka. ne moraju biti registrovani: 1) lake prikolice. ovog ålana izdaje se potvrda o koriãñenju probnih tablica. Izuzetno od odredbe stava 1. Za naãe potrebe se mogu razlikovati sledeñe grupa upravnih poslova bezbednosti saobrañaja: – upravni poslovi u oblasti vozila...1. Kad upravlja vozilom koje je oznaåeno probnim tablicama. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .pod uslovom da su oznaåena posebnim tablicama za privremeno oznaåavanje takvih vozila u saobrañaju na putu (probne tablice). ålan 195). Pod upravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevañemo one poslova koji se odnose na sprovoœenje nekih upravnih postupaka na zahtev stranke. Zakonom o opãtem upravnom postupku propisan je naåin pokretanja. Za vozila iz taåke 2.11.1 Prema ZoBS-u. radne 1 “. 279 11. 2) motorna i prikljuåna vozila koja su prepravljena ili popravljena i kojima se vrãi probna voænja radi ispitivanja i prikazivanja njihovih svojstava ili koja se kreñu od sediãta preduzeña u kome su proizvedena do skladiãta.” (ZoOBS. 11. – upravni poslovi u oblasti vozaåa. kao i motorna i prikljuåna vozila koja se kreñu od mesta u kome su preuzeta neregistrovana do mesta u kome ñe biti registrovana ..1. ovog ålana. – inspekcijsko tehniåki upravni poslovi i – ostali upravni poslovi. za naãe potrebe ñemo definisati i izdvojiti posebnu grupu upravno-pravnih poslova. . Upravni poslovi u oblasti vozila Prema ZoOBS. UPRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada se najveñi broj poslova svodi na neku primenu prava. registruju se i traktori. Motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana.

– izdavanje treñe tablice za lake prikolice. Uputstvo o ukucavanju broja motora i ãasije) itd. 280 . kao i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori. – izdavanje duplikata saobrañajnih dozvola i – upravni postupak poniãtenja registracije. – izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije (PoUputstvuSupa). motokultivatori. – popunjavanje obrasca saobrañajne dozvole. procesna kontrola. bicikli sa motorom. ålan 132). Pravilnikom o registraciji motornih i prikljuånih vozila. Registarska tablica sadræi naziv opãtine i registarski broj vozila. motokultivatori. – privremena registracija vozila (RP). radne maãine.. – unoãenje podataka o vozilu u informacioni sistem (IS) MUP-a. – izdavanje privremene registarske tablice (RPE). 2“ . – upisivanje osnovnih podataka o vozilu u ruåni registar. – promena tehniåkih podataka o vozilu.2 Upravni poslovi u oblasti vozila su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS). – provera vozila preko Interpola i u zemlji (evidencije ukradenih vozila).).. – izdavanje tablica sa oznakom *PROBA*. Za registrovano vozilo iz stava 1.Lipovac. 3 Ovo je upravna. – registracija motocikla. – produæenje vaæenja registracije vozila. – registracija vozila sa drugih registracionih podruåja. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS). Prva registracija motornih i prikljuånih vozila obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka. U saobrañaju na putevima mogu uåestvovati traktori. – provera da li ima zakonskih smetnji da se vozilo registruje (kradena vozila.3 Svaki od navedenih struånih poslova je znaåajan i podrazumeva sprovoœeçe precizno ureœene procedure koja se sastoji od viãe struånih poslova OUPa. P. – registracija vangabaritnih vozila. Zakonom o opãtem upravnom postupku. vozila pod hipotekom i sl. bicikli sa motorom. – registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava. ovog ålana izdaje s potvrda o registraciji i registarske tablice. – zamena registarskih tablica (zbog gubitka ili nestanka). – pridruæivanje registarske oznake vozilu. “ (ZoBS. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 maãine. zapreæna vozila.. internim aktima MUP-a (npr. Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozila su: – prva registracija motornih i prikljuånih vozila i vozila na motorni pogon. samo ako su registrovana. – promena vlasnika vozila. zapreæna vozila i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori.. – izdavanje naloga za ispitivanje vozila. – izdavanje uverenja o vozilima. – odjava vozila.

dokazi o plañenim daæbinama. motokultivatori. 2) dokaz o vlasniãtvu (raåun od ovlaãñenog distributera na ime lica na koje se vozilo registruje ili kupoprodajni ugovor za polovna vozila. opãte bezbednosti ili poãtovanja propisa. 281 11. dokazi o promeni identifikacionih oznaka ili tehniåkih podataka o vozilu. kada stranka (vlasnik vozila) podnese zahtev za prvu registraciju vozila u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj u pogledu bezbednosti saobrañaja. stara saobrañajna dozvola. kazni za sa- obrañajne prekrãaje i dr. Stranka pokreñe ovaj proces. 4) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). 4 Registracioni list ima funkciju i 5 Neke dræave su propisale da se 6 Ovaj zahteva u ovom upravnom postupku. Za produæenje registracije vozila podnose se sledeñi pisani podnesci: 1) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list7 u kome je ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). 5) dokaz o plañenim daæbinama (carine. komunalna taksa i druge daæbina5 koje je propisala Republika. Ostala vozila na motorni pogon (traktori koji se koriste iskljuåivo u poljoprivredi. Dakle. dokaz se donosi na uvid. tako ãto podnosi sledeñe pisane podneska: 1) dokaz o poreklu vozila (raåun za novo vozilo. reãenje o nasledstvu i sl. radne maãine.11. Produæenje vaæenja registracije vozila je upravni postupak koji se realizuje svake godine za motorna i prikljuåna vozila.). Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – formiranje dosijea vozila. zapreæna vozila i bicikl sa motorom) se registruju trajno i podleæu ponovnoj registraciji samo prilikom promene vlasnika. – izdavanje saobrañajne dozvole i – izdavanje registarskih tablica. 7 Registracioni list ima funkciju i zahteva u ovom upravnom postupku. odnosno opãtina) i naknadama koãtanja (izrada saobrañane dozvole. registarskih tablica i drugo) i 6) dokaz o istovetnosti6 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. odnosno ãasije. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. Dakle. naknada za puteve. odnosno vlasniåka knjiæica za polovna vozila). za svako vozilo se formira dosije vozila u kome su originalni pisani podnesci u vezi registracije vozila. porez na dodatnu vrednost. Kasnije se. u ovaj dosije mogu dodavati dopunski sadræaji – novi dokumenti o vozilu (raåun o kupovini novog motora.1. Prvih pet dokumenata se ulaæe u posebnu fasciklu-dosije vozila i predstavljaju osnovne sadræaje dosijea vozila. pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica). dokazi o ispunjavanju uslova bezbednosti saobrañaja itd. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .). 3) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list4 u kome ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno).

Uz ovaj zahtev prilaæu se dokazi o promeni tehniåkih podataka. vlasnik vozila podnosi i sledeñe dokaze: 1) dokaz o poreklu vozila (stara saobrañajna dozvola). – ako je vozilo uniãteno. – ako je vozilo nestalo. kupoprodajni ugovori.). Svi znaåajni dokazi (raåuni. OUP analizira sve dokaze po potrebi sprovodi neophodna veãtaåenja i na osnovu sveobuhvatne analize utvrœuje identitet vozila i izdaje novu saobrañajnu dozvolu.Lipovac. 282 . osim ako se menja registraciono podruåje ili ako je vozilo bilo odjavljeno po bilo kom osnovu. Odjava motornih i prikljuånih vozila vrãi se u sledeñim sluåajevima: – kada se vozilo otuœi i menja registraciono podruåje. 2) dokaz o vlasniãtvu vozila (kupoprodajni ugovor ili drugi dokument). 3) dokaz o plañenim daæbinama (porez na promet i sl. – kada vlasnik vozila. jer se veñ nalaze u dosijeu vozila koji je formiran pri prvoj registraciji.) ulaæu se u dosije vozila. odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica). promena boje vozila. 8 Neke dræave su propisale da se pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. izdaje se nova saobrañajna dozvola novom vlasniku vozila. a po potrebi i registarske tablice). odnosno opãtina) i 4) dokaz o istovetnosti9 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. 9 Ovaj dokaz se donosi na uvid. Promena tehniåkih podataka o vozilu.) i naknadama koãtanja (saobrañajna dozvola. deo ãasije na kome se nalazi utisnuta oznaka ãasije. odnosno sediãte (pravna lica) – preseli se u drugo registarsko podruåje. podnosi se i dokaz o poreklu i vlasniãtvu tog dela vozila. Prilikom otuœenja ili kupovine vozila. nalaz i miãljenje veãtaka i sl. vlasnik vozila je duæan da tu promenu prijavi nadleænom organu u roku 15 dana (kao i svaku drugu promenu podataka u saobrañajnoj dozvoli). promena nosivosti vozila ili broja mesta za putnike i sl. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 2) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). doœe do havarije vitalnih delova vozila ili se promene obeleæja vozila (blok motora. Pri produæenju vaæenja registracije proveravaju se pisani podnesci i aæuriraju sadræaji dosijea vozila. komunalna taksa i druge daæbine8 koje je propisala Republika. Ukoliko se vozilo znaåajno oãteti. a ako se radi o promeni motora ili ãasije vozila. Pored zahteva za promenu vlasnika vozila. 3) dokaz o plañenim daæbinama (naknada za puteve. odnosno nosilac prava raspolaganja promeni stalno mesto prebivaliãta (fiziåka lica). Stara saobrañajna dozvola se ulaæe u dosije vozila. vlasnik vozila je duæen da podnese zahtev za promenu tehniåkih podataka o vozilu. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. Dokazi o poreklu vozila i vlasniãtvu nad vozilom nisu neophodni. P. Registarske oznake i registarske tablice ostaju iste. Promena vlasnika vozila. kazni za saobrañajne prekrãaje i dr.

Registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava se vrãi pod posebnim uslovima i za njih se vodi posebna evidencija. a staru saobrañajnu dozvolu zadræava u dosijeu vozila. Privremena registracija (RP) se odnosi na registraciju motornih i prikljuånih vozila åiji su vlasnici stranci koji privremeno borave u naãoj zemlji. Zamena registarskih tablica u sluåaju gubitka ili nestanka. odnosno nosiocu prava raspolaganja. uz zahtev podnosi dokaz da je uplatio naknadu za registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. vlasnik vozila je duæan da to prijavi nadleænom organu. vlasnik plaña sve daæbine i prilaæe dokaze o osiguranju i tehniåkoj ispravnosti. a zatim podnosi zahtev za registraciju vozila. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . vlasnik vozila prilaæe i Reãenje carine o privremenom uvozu (za uvezena vozila) i dokaz o odobrenom privremenom boravku.11. Ovo je posebno znaåajno zbog åinjenice da se registarske tablice åesto otuœuju radi prevoza poåinilaca kriviånih dela. odnosno saobrañajne dozvola istekla duæe od 30 dana i sl. i da su registarske tablice vrañene i vraña saobrañajnu dozvolu vlasniku. Registracija motornih i prikljuånih vozila koja dolaze sa drugih registarskih podruåja za vozila koja su kupljena. Uz zahtev za izdavanje privremene registarske teblice (RPE) prilaæe se i izvozna deklaracija od strane carine. Ukoliko je vaæila ranija registracija. na osnovu vaæeñe putne isprave. Na registarskoj tablici se upsuje i godina u kojoj istiåe privremena registracija. Uz tablice RPE se izdaje i Potvrda koja vaæi najduæe 15 dana. Vlasnik vozila podnosi zahtev za izdavanje drugih registarskih tablica sa drugom (novom) registarskom oznakom.1. Nadleæni organ upisuje u saobrañajnu dozvolu da je vozilo odjavljeno. odnosno produæenje privremene registracije vrãi se svake godine. niti naknade za puteve i druge naknade (veñ su uplañene). oãteñenja ili nestanka jedne ili obe registarske tablice. Meœutim. Vlasnik vozila je duæan da u roku 15 dana da podnese zahtev za odjavu. Ukoliko je stara registracija istekla. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – ako je vozilu istekla registracija. Ukoliko doœe do gubitka. a stara dozvola se ulaæe u dosije vozila. Uz zahtev za privremenom registracijom. Privremena registracija vozila. Izdavanje privremene registarske tablice (RPE) odnosi se na vozila koja se odvoze iz naãe zemlje. Stare registarske oznake se ne mogu ponovo izdavati pre isteka dve godine od dana prijavljivanja. onda vlasnik ne plaña osiguranje. ali su prethodno bila registrovana na drugom registarskom podruåju ili se vlasnik vozila doseli sa drugog registarskog podruåja. Uz nove registarske tablice izdaje se i nova saobrañajna dozvola. Uz registarske tablice izdaje se i potvrda o privremenoj registraciji vozila. Vlasnik vozila odjavljuje vozilo u prethodnom registarskom podruåju (vraña registarske tablice i u saobrañajnu dozvolu se konstatuje da je vozilo odjavljeno). OUP izdaje nove registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. posle zavrãenog boravka stranog dræavljanina iz zemlje i za vozila kupljena u Srbiji koja ñe se registrovati u drugoj zemlji. 283 11. da preda registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. neophodno je promeniti registarske tablice i saobrañajnu dozvolu.

O izdatim nalozima vodi se posebna evidencija. Nadleæni organ moæe poveriti zainteresovanom preduzeñu da. Uz tablice sa oznakom “PROBA” izdaje se Potvrda o koriãñenju probnih tablica na period koji se raåuna u danima i ne moæe biti duæi od 15 dana. a ispred oznake upisuje se oznaka PUS (Po Uputstvu SUP-a). Da bi se mogle koristiti u javnom saobrañaju lake prikolice (do 750 kg) se registruju i za njih se izdaje jedna registarska tablica sa ponovljenom registarskom oznakom vuånog vozila (treña tablica). P. Za ova vozila se izdaju posebne registarske tablice crvene boje sa belim slovima i brojevima. vozilo ne moæe biti registrovano u redovnom postupku. Kada se ova åinjenica utvrdi na redovnom tehniåkom pregledu vozila (u procesu identifikacije vozila) upisuje se u registracionom listu. niti posebna potvrda. Registracija vangabaritnih vozila se odnosi na motorna i prikljuåna vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove u pogledu dimenzija (duæina. s tim ãto se za motocikle izdaje jedna registarska tablica åetvrtastog oblika (koja stoji na zadnjoj strani moticikla).Lipovac. vozila koja se kreñu od mesta proizvodnje do mesta prodaje (skladiãta) ili od mesta prodaje do mesta stanovanja vlasnika. tako da se ove oznake uvek razlikuju od meœunarodnih oznaka vozila (VIN). ãirina. o putu kojim ñe se kretati vozilo (deonice) i vremenu kada ñe se ovaj prevoz realizovati. U Potvrdu se upisuju podaci o periodu vaæenja (do 15 dana). mase (najveña dozvoljena masa prelazi 40 tona) i osovinskih optereñenja. veñ se u saobrañajnu dozvolu vuånog vozila upisuje da je izdata treña tablica. sa svim dokazima koji mogu pomoñi u identifikaciji. OUP vrãi identifikaciju vozila. visina). izdaje tablice sa oznakom “PROBA”. Oznake ukucavaju posebno ovlaãñeni servisi. Za lake prikolice se ne izdaje saobrañajna dozvola. a treba da uåestvuju u saobrañaju na putu. Izdavanje treñih tablica za lake prikolice. Registracija motocikla vrãi se pod istim uslovima kao i registracija vozila. veñ ih korisnik uniãtava. Vlasnik vozila OUP-u podnosi zahtev za izdavanje naloga za ukucavanje broja motora. odnosno ãasije. prepravljana ili nije ni postojala. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Izdavanje tablica sa oznakom “PROBA” odnosi se na motorna i prikljuåna vozila koja joã nisu registrovana. 284 . o vozaåima koji ñe upravljati vozilom u tom periodu. Izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije je veoma vaæan upravni posao i odnosi se na vozila kod kojih je oznaka motora ili ãasije uniãtena. u njegovo ime. a na osnovu nalaza veãtaka ili struånog lica. oãteñena. S obzirom na to da se na tehniåkom pregledu ne moæe struåno i pouzdano utvrditi identifikacija vozila. stareãina SUP-a izdaje nalog za ukucavanje posebnog broja (oznake). Vozila sa oznakom proba podleæu posebnom obaveznom – dnevnom osiguranju. To su prepravljana ili popravljana vozila koja idu na probnu voænju radi ispitivanja njihovih bezbednosnih i drugih svojstava. Kada je izvrãena pouzdana identifikacija vozila. Treba naglasiti da ovakve registarske tablice ne oslobaœaju ova vozila od procedura koje se odnose na svaki vangabaritni prevoz (zahtev za odobrenje). Tablice sa oznakom “PROBA” su od kartona i posle upotrebe se ne vrañaju.

neophodno je da se izvrãi pojedinaåno ispitivanje vozila (tzv.1. pristupa se proveri (po potrebi i veãtaåenju). Najåeãñe se izdaju uverenja o vlasniãtvu vozila. Na osnovu sagledavanja svih dokaza utvrœuje se da li su se stekli uslovi za poniãtavanje registracije. vreme i naåin nestanka saobrañajne dozvole.2. o registraciji. 285 11. starosni. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Izdavanje naloga za ispitivanje vozila se odnosi na vozila koja se opravljaju ili prepravljaju ili za vozila koja se pojedinaåno izraœuju (najåeãñe se lake prikolice izraœuju u zanatskim radnjama ili liåno). o osiguranju itd. a na osnovu saznanja da je registracija vozila izvrãena i vozilo registrovano na osnovu neispravne (falsifikovane) dokumentacije. Ukoliko nalaz veãtaka ukazuje da je reå o falsifikatu. Na novoj saobrañajnoj dozvoli se upisuje “DUPLIKAT”. na osnovu dosijea vozila. Zakonom o opãtem upravnom postupku. Po sluæbenoj duænosti se donosi Reãenje i poniãtenju registracije i od vlasnika oduzima saobrañajna dozvola i registarske tablice. u kome se od vlasnika moæe oduzeti i vozilo.11 Prema ZoOBS ovi uslovi su konkreti10 Duplikat saobrañajne dozvole moæe izdati samo organ kod koga se vodi dosije vozila. mesto. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS). 11 Ovako su bili definisani uslovi u prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilom åiji pot- pisnik je bila i Srbija.11. Na primer. Pravilnikom o vozaåkoj dozvoli itd. struåni i uslov lepog ponaãanja. a na osnovu dosijea vozila i evidencija koje vodi OUP. Pri registraciji vozila prilaæe se i dokaz o ispitivanju vozila koji se ulaæe u dosije vozila. Izdavanje uverenja o vozilima vrãi se na zahtev vlasnika vozila ili drugog zainteresovanog lica.1. o prvoj registraciji. Protiv reãenja koja su doneta u prvostepenom postupku moæe se uloæiti æalba drugostepenom organu – Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. Upravni postupak poniãtenja registracije se vrãi po sluæbenoj duænosti. 1909. Upravni poslovi u oblasti vozaåa Upravni poslovi u oblasti vozaåa su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS). Izdavanje duplikata saobrañajne dozvole se vrãi u sluåajevima gubitka saobrañjne dozvole. “atest”). ukoliko se naknadno utvrdi da su dokazi o poreklu ili vlasniãtvu vozila bili neispravni. Da bi lice upravljalo vozilima u saobrañaju treba da ispunjava zdravstveni. Protiv izvrãioca kriviånih dela pokreñe se poseban kriviåni postupak. o poreklu vozila. . o broju motora i broju ãasije.10 U izjavi se navode podaci o vozilu za koje se traæi duplikat saobrañajne dozvole. na zahtev stranke (izjava). Ispitivanje vozila vrãe posebno ovlaãñene organizacije (najåeãñe nauåni instituti i fakulteti). Pariz. poziva se vlasnik vozila radi davanja izjave u vezi nabavke vozila i drugih spornih okolnosti. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. S obzirom na to da ova vozila nemaju potvrdu o ispunjavanju bezbednosnih i drugih uslova za uåeãñe u saobrañaju.

2) da je navrãilo 18 godina. 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje vozilim odreœene kategorije i 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilima. Pravo na upravljanje motornim vozilom moæe da stekne lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom.. ovog ålana. – izdavanje duplikata vozaåke dozvole. – izdavanje potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP). – pridruæivanje oznake – broja vozaåu. – upisivanje novopoloæenih kategorija. 2) ako je upravljao motornim vozilima kategorije B i C ukupno najmanje 3 godine. ålan 171). stav 1. “ (ZoOBS. – izdavanje instruktorskih dozvola. – upisivanje osnovnih podataka o vozaåu u ruånu evidenciju. 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje motornim vozilima odreœene kategorije. 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilom. Izuzetno od odredbe taåke 2. – oduzimanje vozaåkih dozvola (zbog zdravstvenih razloga). tako da pravo na upravljanje motornim vozilima moæe steñi lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom. – zamena inostranih vozaåkih dozvola za nacionalnu vozaåku dozvolu. – provera da li je licu zabranjeno izdavanje vozaåke dozvole (evidencije o zaãtitnim merama i merama bezbednosti). – formiranje dosijea vozaåa i 12 ”. Pravo na upravljanje motornim vozilima kategorije D moæe da stekne vozaå koji ima pravo da upravlja motornim vozilom kategorije C: 1) ako je upravljao motornim vozilima kategorije C najmanje dve godine.12 Upravne poslove izdavanja vozaåkih dozvola i evidencije vozaåa vrãi OUP. – popunjavanje obrasca vozaåke dozvole. pravo na upravljanje autobusima i trolejbusima moæe da stekne lice koje je navrãilo 21 godinu. 286 . – produæenje vaænosti vozaåke dozvole.. – unoãenje podataka o vozaåu u jedinstveni informacioni sistem MUP-a. Izdavanje nove vozaåke dozvole obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka. a pravo na upravljanje motociklima sa motorom åija zapremina ne prelazi 125 cm3 – lice koje je navrãilo 16 godina. – izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora..Lipovac. 2) da je navrãilo 18 godina æivota. – izdavanje uverenja i – donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita. P. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 zovani. – prijava/odjava vozaåa (zbog promene prebivaliãta).. Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozaåa su: – izdavanje novih vozaåkih dozvola. – upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled. Svaki od nabrojanih struånih poslova je sloæen i podrazumeva sprovoœenje propisanih procedura.

kada stranka (lice koje je poloæilo vozaåki ispit) podnese zahtev za izdavanje vozaåke dozvole. inostrana dozvola se zadræava i ulaæe u dosije vozaåa. Na osnovu inostrane vozaåke dozvole. 4) dokaz o uplati propisanih daæbina (obrazac vozaåke dozvole.) i 5) dve istovetne fotografije. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Zamena inostranih vozaåkih dozvola se vrãi na zahtev lica (naãih graœana ili stranaca) koja su poloæila vozaåki ispit u nekoj stranoj zemlji. 3) dokaz o ispunjavanju zdravstvenih uslova (lekarsko uverenje u kome je navedeno da je lice sposobno. 287 11. 2) dokaz o struånosti (potvrdu o zavrãenoj obuci i uverenje o poloæenom ispitu). odnosno meœunarodne obaveze. Stranka u ovom procesu podnosi sledeñe pisane podneske: 1) zahtev za izdavanje vozaåke dozvole. Pri tome se ima na umu i princip reciprociteta.1. Pored ovih sadræaja.14 13 Inostrana vozaåka dozvola je osnov za dobijanje nacionalne vozaåke dozvole. odnosno uslovno sposobno da upravlja vozilom).11. 4) vaæeñe lekarsko uverenje. Ovi podnesci predstavljaju dopunske sadræaje dosijea vozaåa: nalaz i miãljenje lekara sa kontrolnog zdravstvenog pregleda. poseduju inostranu vozaåku dozvolu i æele da je zamene naãom nacionalnom dozvolom. pravosnaæna reãenja i presude za dela u saobrañaju. Prva åetiri pisana podneska i jedna fotografija su osnovni sadræaji dosijea vozaåa koji se formira u postupku izdavanja nove (prve) vozaåke dozvole. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – izdavanje vozaåke dozvole Dakle. 6) dokaz o uplañenoj naknadi troãkova vozaåke dozvole i o uplañenim daæbinama (takse) i 7) liåna karta (na uvid). uporeœivanjem uslova koji se zahtevaju i vozaåkih ispita u zemlji gde je vozaå polagao i uslova u naãoj zemlji ocenjuje se ispunjenost uslova za izdavanje naãe nacionalne vozaåke dozvole. 6) dokaz o ispunjavanju starosnog uslova (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument na uvid). 5) dve istovetne fotografije. 14 Prema Zakonu i meœunarodnim ugovorima lice moæe imati samo jednu nacionalnu vozaåku dozvolu. 3) dokaz da je lice boravilo duæe od 6 meseci u zemlji åiju dozvolu poseduje (gde je polagalo vozaåki ispit). u dosije vozaåa se stavljaju i drugi vaæni pisani podnesci i dokumenti u vezi vozaåa. novo lekarsko uverenje itd. Uz zahtev za zamenu inostrane vozaåke dozvole prilaæu se i sledeñi dokumenti: 1) inostrana vozaåka dozvola. administrativne i druge takse i sl. Prilikom izdavanja naãe nacionalne vozaåke dozvole.13 2) overen prepis inostrane vozaåke dozvole. u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj.

to se unosi u evidencije vozaåa. lekarsko uverenje i sl. Produæenje vaænosti vozaåke dozvole se vrãi na zahtev stranke kojoj je istekla vaænost vozaåke dozvole. Na vozaåkoj dozvoli koja se izdaje upisuje se DUPLIKAT i broj duplikata (prvi. a nakon toga se produæava. Vozaå prilaæe i izjavu o okolnostima nestanka. odnosno rokom koji je odreœen lekarskim uverenjem. 3) da ima odgovarajuñu struånu spremu (specijalizacija saobrañajne struke – peti stepen za vozaåa instruktora). na osnovu Potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa. Izdavanje instruktorske dozvole vrãi OUP na zahtev stranke koja prilaæe dokaze o ispunjavanju sledeñih uslova: 1) da je poloæila ispit za vozaåa instruktora. Izdavanje duplikata vozaåke dozvole se vrãi ukoliko vozaå izgubi ili mu nestane vozaåka dozvola. Zahtev se odlaæe i ova åinjenica se upisuje i u dosije vozaåa. Danas veliki broj kandidata za vozaåe polaæe PSP test i koristi moguñnost da. Vozaå. Instruktorska dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. a po potrebi i dve fotografije i drugi prilozi (dokazi o uplañenim daæbinama i naknadama. Ova potvrda daje pravo na upravljanje biciklom sa motorom. Treba napomenuti da vozaåi veoma åesto. pri svakom produæenju vaænosti vozaåke dozvole prilaæu i lekarsko uverenje. 288 . prilaæe vozaåku dozvolu i dokaz o novopoloæenoj kategoriji.). Zato je neophodno bolje uvezivanje upravnih poslova i poslova neposredne kontrole saobrañaja. Licima koja su navrãila 65 godina vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. 2) da je navrãila 23 godine starosti. 4) da ima 3 godine vozaåku dozvolu za upravljanje onom kategorijom vozila za koju se izdaje instruktorska dozvola i 5) da za poslednjih 5 godina nije pravosnaæno osuœivana za kriviåna dela ugroæavanja bezbednosti saobrañaja. zahtevaju izdavanje duplikata i tako izbegavaju mere zabrane upravljanja vozilom (zaãtitne mere ili mere bezbednosti). Za redovno produæenje vaæenja vozaåke dozvole podnosi se zahtev. Izdavanje povrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP) vrãi se na osnovu poloæenog testa o poznavanju saobrañajnih propisa. Zahtev i uverenje o novopoloæenoj kategoriji se ulaæe u dosije vozaåa.). radnom maãinom i motokultivatorom. zadræavajuñi vozaåku dozvolu (original). Lica starija od 65 godina. Ova dovzloa se razlikuje od vozaåke dozvole. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Upisivanje novopoloæenih kategorija u vozaåku dozvolu vrãi se kada vozaå (koji ima vozaåku dozvolu i za kojeg je formiran dosije vozaåa) naknadno poloæi neku drugu kategoriju. odnosno gubitka vozaåke dozvole. Vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 10 godina. Ovaj rok se moæe smanjiti na osnovu lekarskog uverenja (ne krañe od jedne godine). drugi itd.Lipovac. P. jer na njenoj treñoj strani nisu svrstane kategorije vozila. uz zahtev. skrati program obavezne obuke za vozaåa. Izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora se vrãi na osnovu uverenja o poloæenom ispitu za vozaåe traktora. a u vozaåku dozvolu se upisuje (overava) nova kategorija.

Treba naglasiti da zaãtitne mere (zabrana upravljanja u periodu od tri do 12 meseci) izriåe sudija za prekrãaje i one traju od dana upisa u vozaåku dozvolu. Vozaåu se privremeno oduzima vozaåka dozvola.15 S druge strane. osuœenim licima moæe da istekne mera bezbednosti dok se nalaze u zatvoru.16 Upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled se vrãi u sluåajevima kada se osnovano posumnja da je bitno promenjen zdravstveni status vozaåa (nije viãe duãevno i telesno sposoban da upravlja vozilom). nije izvrãena. a novi sekretarijat ñe od prethodnog sekretarijata zatraæiti dosije vozaåa i vozaåa upisati u svoju evidenciju vozaåa. upisuje se mera u vozaåku dozvolu. sudovi. Na osnovu prikupljenih informacija. Na osnovu toga poziva vozaåa da doœe u OUP i donese vozaåku dozvolu. a reãenje/presudu ulaæe u dosije vozaåa. duæni su da to prijave organu kod koga se vozaå vodi u evidenciji. vojni organi. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . samo za upravljanje vozilima koja su posebno prilagoœena vozaåima koji nemaju ekstremitete i sl. mere bezbednosti izriåu redovni sudovi i one teku od pravosnaænosti presude. Kada vozaå pristupi. Zdravstvene ustanove. o åemu se izdaje potvrda.11. a vozaåa pozvati da doœe i donese vozaåku dozvolu. na komisiju lekara specijalista za konkretnu bolest. tj. tuæilaãtva i drugi subjekti koji saznaju o promeni zdravstvenog statusa vozaåa. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Prijava i odjava vozaåa zbog promene prebivaliãta se vrãi na zahtev vozaåa kada promeni prebivaliãte – preseli se van sekretarijata u kome se vodi u evidenciji vozaåa. dok se ne podvrgne kontrolnom zdravstvenom pregledu. nadleæni organ donosi reãenje u skladu sa nalazom i miãljenjem lekarske komisije: – vozaåu se vraña vozaåka dozvola i u dosije vozaåa odlaæe lekarsko uverenje da je vozaå i dalje sposoban za upravljanje vozilima svih kategorija koje su upisane u vozaåku dozvolu ili – u vozaåku dozvolu se upisuju napomene – ograniåenja za upravljanje vozilom (npr. na osnovu pravosnaænih sudskih odluka. Sa druge strane. O izvrãenim merama vodi se evidencija. Kada OUP dobije pravosnaæno reãenje ili presudu (dokument o izricanju mere). Kada nadleæni OUP dobije ovakva saznanja. Izvrãenje zaãtitnih mera i mera bezbednosti se vrãi po sluæbenoj duænosti. preduzeñe.1. donese lekarsko uverenje. OUP ñe doneti Reãenje o upuñivanju vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled kod ovlaãñene zdravstvene ustanove.) ili 15 U praksi se javlja problem kada vozaå izbegava da mu se u vozaåku dozvolu upãe zaãtitna mera. pronañiñe vozaåa u evidenciji i u dosije vozaåa uloæiti ovakvu informaciju (obaveãtenje). Vozaå je duæan da se prijavi u novom mestu prebivaliãta. pa se smatra da mera ne teåe. pronalazi vozaåa u evidenciji i proverava njegov dosije vozaåa. 289 11. Kada vozaå koji je upuñen na kontrolni lekarski pregled. 16 Ovo dovodi do apsurda da poåinioci najteæih kriviånih dela i prekrãaja upravljaju vozilom dok traje sidski proces. Oduzimanje vozaåke dozvole zbog zdravstvenih razloga vrãi se na osnovu saznanja da je vozaå koji se vodi u evidenciji oboleo od bolesti koja je nespojiva sa upravljanjem motornim i prikljuånim vozilom za koju ima upisanu kategoriju u vozaåku dozvolu.

onda se stara vozaåka dozvola poniãtava (upiãe se poniãteno). o tome da je lice imalo vozaåku dozvolu itd. otvaranje centara za obuku vozaåa. – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju centara za obuku vozaåa. – nalaganje mera za otklanjanje propusta u vrãenju unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS) i – davanje saglasnosti. poniãtava se stara vozaåka dozvola i izdaje nova vozaåka dozvola u koju se upisuju samo kategorije za koje je vozaå sposoban ili – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje svim kategorijama vozila koja su bila upisana u vozaåku dozvolu. 11 11. – izdavanje raznih reãenja i naloga u vezi puteva. Donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita vrãi se po sluæbenoj duænosti kada se doœe do saznanja da je vozaåka dozvola izdata na osnovu neispravnih dokaza i falsifikovanih dokumenata (npr. Reãenje i poniãtena vozaåka dozvola.3. Poniãtena vozaåka dozvola. Sprovode se na osnovu zahteva stranke (otvaranje tehniåkih pregleda.Lipovac. Ovo su upravni poslovi koji su u vezi sa nadzorom nad radom pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. odnosno miãljenja o prevozu vangabaritnih tereta. Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Najznaåajniji inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja su: – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju tehniåkih pregleda vozila. vrãi se na zahtev vozaåa. o nekaænjavanju vozaåa. a izdaje se nova vozaåka dozvola sa preostalim kategorijama. Protiv lica i drugih koji su umeãani u sluåaj pokreñe se odgovarajuñi postupak pred sudom. Najåeãñe se izdaju uverenja o verodostojnosti vozaåke dozvole.) ili po sluæbenoj duænosti (donoãenje reãenja o zabrani rada. 290 . odnosno o oduzimanju ovlaãñenja za rad). Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje svim kategorijama. Na osnovu utvrœenih åinjenica donosi se Reãenje. lice nije boravilo duæe od 6 meseci u mestu gde je polagalo ispit ili komisija nije bila formirana u skladu sa zakonom). o poloæenim kategorijama. poziva se lice da donese vozaåku dozvolu koja se poniãtava i odlaæe u dosije vozila (zajedno sa reãenjem i dokazima o neispravnosti). Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje odreœenim kategorijama vozila (npr. P. Krsto Bezbednost saobrañaja – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje onom kategorijom za koju je lekarska komisija konstatovala nesposobnost (npr. Izdavanje uverenja na osnovu dosijea i evidencija vozaåa. falsifikovana inostrana vozaåka dozvola na osnovu koje je izdata naãa nacionalna vozaåka dozvola) ili je ispit poloæen na nedozvoljen naåin (npr. reãenje i lekarsko uverenje se odlaæu u dosije vozaåa. C ili D). a u dosije vozaåa odlaæe lekarski nalaz i miãljenje. reãenja o vangabaritnim prevozima i sl. za C i D kategoriju vozila). vozaåu ñe se oduzeti i poniãtiti vozaåka dozvola.1. poniãtava se vozaåka dozvola.

ovlaãñeno lice OUPa treba da izaœe na lice mesta i proveri da li ispunjava sve propisane uslove za obavljanje tehniåkih pregleda vozila. Na primer. Da bi jedan COV dobio ovlaãñenje. struånjaci iz OUP-a su ålanovi radnih grupa koje pripremaju Zakon o bezbednosti saobrañaja. odnosno Vlada. za naãe potrebe ñemo pod pravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevati: a) poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja i b) poslove neposredne primene prava u obradi i rasvetljavanju saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda. Moæemo razlikovati sledeñe poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja: – uåeãñe u pripremi nacrta zakona i drugih propisa koje donosi Skupãtina. Pravilnik o unutraãnjoj kontroli. Na osnovu ovog zapisnika donosi se Reãenje kojim se utvrœuje ispunjavanje uslova za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. neophodno je podneti zahtev OUP-u. – objekata (odgovarajuñih dimenzija koje obezbeœuju prolazak i pregled vozila za koja se izdaje ovlaãñenje).11. uredbi. – opreme (postojanje propisane opreme. a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih instruktora. njena ispravnost i dokumentacija o opremi. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Za svako preduzeñe koje je registrovano za tehniåke preglede vozila. ovlaãñeno lice iz OUP-a. – vozila (dovoljan broj tehniåki ispravnih vozila prilagoœenih za obuku). a posebno o baædarenju) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast. – objekata (odgovarajuñe uåionice i prateñe prostorije). 291 11. katalozi i druga neophodna struåna literatura). Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. grafoskopa i sl. O izvrãenom uvidu se saåinjava Zapisnik u kome se unose svi znaåajni nalazi. dokumentacija o pregledanim vozilima. obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita se vrãe u ovlaãñenim centrima za obuku vozaåa (COV). panoa saobrañajnih znakova. Prema Zakonu o bezbednosti saobrañaja na putevima.) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast. OUP-u se podnose dokazi o ispunjavanju propisanih uslova i zahtev da ovlaãñeno lice utvrdi ispunjenost uslova. drugih zakona. nastavnika teorijske nastave i dr. PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada svi poslovi bezbednosti saobrañaja podrazumevaju primenu prava.2. struånjaka propisanih struånih profila). Na osnovu ovog zahteva. a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih struånjaka propisanih struånih profila i njihova struånost za vrãenje poslova tehniåkog pregleda). dokumentacija o obuci i vozaåkim ispitima). – nastavnih sredstava i druge opreme (postojanje ãema vozila. izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni uslovi. Ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni svi propisani uslovi za vrãenje ove delatnosti.2. .

Ukoliko prekrãilac ne plati kaznu na licu mesta. a saobrañajna policija uåestvuje u pripremi predloga. P. preduzeña za prevoz su obavezna da donesu interni akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja. policajac izveãtava stareãinu i podnosi dokaze o prekrãaju. Na primer. odnosno Ministar unutraãnjih poslova. Na primer. – pomoñ drugim subjektima u pripremi i donoãenju podzakonskih akata. a OUP se pojavljuje kao stranka u postupku. u saradnji sa predstavnicima autoãkola i drugim struånim subjektima. Obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja su poslovi kojima se neposrednom primenom prava dokazuju i sankcioniãu saobrañajni prekrãaji i druga dela u saobrañaju. vrãe nadzor da li je ovaj akt u saglasnosti sa zakonom. Kada lice naåini prekrãaj za koji je zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. Ovlaãñena lica iz OUP-a pomaæu preduzeñima da donesu ãto kvalitetniji akt. Konaåno. Ministarstvo nadleæno za poslove saobrañaja priprema pravilnike koji ureœuju oblast projektovanja. prati njegovu realizaciju i stalno predlaæe unapreœenje ovih propisa (opãtinska. – pomoñ organima lokalne samouprave u pripremi i donoãenju propisa iz svoje nadleænosti. ali saobrañajna policija prati sprovoœenje ovih propisa i pomaæe u pripremi ãto kvalitetnijih propisa. onda se u OUP-u vodi prvostepeni prekrãajni postupak. – priprema i donoãenje podzakonskih akata za koje je ovlaãñeno Ministarstvo unutraãnjih poslova. Sa druge strane. Ministar unutraãnjih poslova je ovlaãñen da donosi pravilnike koji ureœuju obuku i polaganje vozaåkih ispita. da li se i kako sprovodi. u prekrãiocu i o znaåaju tog prekrãaja za bezbenost 292 . saobrañajna policija prati primenu propisa u bezbednosti saobrañaja i predlaæe izmene i dopune ovih propisa. odnosno gradska odluka i sl. – pomoñ preduzeñima i ustanovama da donose propise iz svoje nadleænosti.). U OUP-u se prati da li je prekrãilac u zakonskom roku platio kaznu na raåun ili je pristupio u OUP i platio kaznu. sa tri godine iskustva i poloæenim pravosudnim ispitom) u sluæbenim prostorijama OUP-a. Ovaj postupak vodi ovlaãñeno sluæbeno lice (diplomirani pravnik. u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima. Ukoliko prekrãilac nije platio kaznu. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 odluka i sl. Na primer. ako prekrãilac uloæi æalbu postupak se vodi pred drugostepenim organom – sudijom za prekrãaje.Lipovac. opãtinski (gradski) organ nadleæan za poslove saobrañaja predlaæe lokalnoj skupãtini reæim saobrañaja. Ovlaãñeno sluæbeno lice OUP-a (saobrañajni policajac) uoåava i sankcioniãe soabrañajne prekrãaje za koje je predviœeno plañanje novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja. priprema odgovarajuñe predloge. Na primer. Saobrañajna policija. izgradnje i odræavanja puteva. u OUP-u se formira predmet sa svim dokazima (dokazi o prekrãaju. prati njihovo sprovoœenje i stalno predlaæe izmene i dopune. Oni mogu naloæiti da se ovaj i drugi interni akti usaglase sa zahtevima bezbednosti saobrañaja.

Vidi: ål. “Sluæbeni glasnik RS”. 15/84. 33/97. br. 2. 34/92. Zakon o ministarstvima. br. 293 11. “Sluæbeni glasnik RS” br. 53/82. “Sluæbeni list SFRJ”. 24/94-297. pravo æalbe itd. br. OUP uåestvuje u vrãenju uviœaja. 19/04 i 84/04. Zakon o opãtem upravnom postupku. 50/88. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. Zakon o bezbednosti saobrañaja. 13/93-284. 80/89. 21/90 i 28/91.“Sluæbeni list SRJ”. 101/05. Zakon o policiji. Videti: ålan 1. prati proces i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. Vidi: ål. 101/05. 6. br. “Sluæbeni glasnik RS” br. Zakona – 67/93-3111. Zakon o dræavnoj upravi. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. 30/94 – 25/97509. u OUP-u vode se propisane evidencije. Vidi: ål. OUP vrãi uviœaj i kompletira uviœajnu dokumentaciju. 28/96-5. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA saobrañaja). Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja. Zakona – 48/94-1497. 29/90. Videti: ålan 5. 28. “Sluæbeni glasnik RS” br. Zakona . O svim navedenim prekrãajima i kriviånim delima. Zakona – 53/93-2467.Literatura Literatura Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. 5/86. OUP pokreñe prekrãajni postupak i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. Videti: ålan 33. br. 63/ 88. Videti: Odluku SUS IU broj 78/1-89 . odnosno javnom tuæiocu. “Sluæbeni glasnik SRS”. “Sluæbeni list SRJ”. Zakon o prekrãajima. ima pravo da traæi izvoœenje dokaza. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. formira predmet i podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. kompletira uviœajnu dokumentaciju i predaje je istraænom sudiji. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. 41/94-573. 79/05. Vidieti: Odluku US RS IU br. br.“Sluæbeni list SRJ”. .

4. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12.1. Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja 12. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12.3.2.5. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti tehniåkih pregleda vozila 12.12.6. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza .

odnosno pokreñu razliåiti postupci. pa su za nadzor znaåajne i pojedine odredbe Zakonika o kriviånom postupku. U zavisnosti od rezultata nadzora. Zakonom o dræavnoj upravi odreœeno je da inspekcijski nadzor vrãe organi dræavne uprave. 33/97). Zakon o policiji uredio je organizaciju rada. obaveze i odgovornosti policijskih sluæbenika koji obavljaju poslove inspekcijskog nadzora. Osnovni elementi nadzora su: metod vrãenja. predmet nadzora i izricanje upravnih mera nakon utvrœenog stanja. izriåu se zakonom odreœene mere. Zakona o privrednim prestupima i Zakon o prekrãajima. INSPEKCIJSKI NADZOR – PRAVNI OSNOV I OPÃTA RAZMATRANJA Ustavom Republike Srbije odreœeno je da dræavni organi uprave vrãe upravni nadzor nad primenom zakona. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . nameñe Zakon o opãtem upravnom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. Cilj inspekcijskog nadzora je da se ispita sprovoœenje zakona i drugih propisa. Na osnovu nadzora mogu se pokrenuti razliåiti postupci. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. a da se zakonom to moæe poveriti organima teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. 297 12. prestanak druãtva). br. 53/82) je odredio nadleænosti i upravne mere koje Ministarstvo unutraãnjih poslova moæe preduzimati u vrãenju nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. Zakon o dræavnoj upravi (“Sluæbeni glasnik RS”. br. – Zakona o privrednom registru (kojim je odreœeno da se privredna druãtva i njihovi ogranci moraju upisati u registar kod Agencije za privredne registre). Ovo se ostvaruje neposrednim uvidom i uporeœivanjem stvarnog stanja i ponaãanja nadziranog subjekta sa propisanim stanjem i obavezama. 79/05) bliæe je odredio ãta se podrazumeva pod inspekcijskim nadzorom.12. br. Inspekcijski nadzor je upravna delatnost. kao osnovni zakon kojim je ureœen postupak vrãenja nadzora.1. Za bolje shvatanje nadzora (posebno moguñnosti i ograniåenja u nadzoru) vaæne su i odredbe: – Zakona o privrednim druãtvima (kojim je propisan naåin osnivanja. S toga se. promene statusa.

kao i obavljanje odreœenih privrednih delatnosti. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 – Zakona o steåaju (zbog posledica koje nastupaju nakon otvaranja steåaja) i – Zakona o druãtvenim organizacijama i udruæenjima graœana (kojima je ureœen naåin osnivanja. objekata.1 Postupak inspekcijskog nadzora se uvek pokreñe po sluæbenoj duænosti. efikasnost. sasluãanje stranke.. zaãtita prava graœana i javnog interesa. upotreba jezika i pisma. 5) donoãenje mera obezbeœenja u sluåaju opasnosti za æivot i zdravlje ljudi ili za druge javne interese. evidencije i druge dokumentacije. ako nisu u skladu sa ustavom i zakonom i 8) preduzimanje drugih mera i radnji za koje je zakonom ili drugim propisom ovlaãñen. sluæbenost. predmeta i robe. 3) pregledanje poslovnih prostorija. registrovanja i prestanak rada ovih organizacija. Najvaænije propisane upravne mere koje inspektor (ovlaãñeno lice u nadzoru) moæe preduzeti su: 1) donoãenje reãenja o nalaganju izvrãenja mera i radnji (uz odreœivanje rokova za izvrãenje). bez obzira na to da li graœani to zahtevaju podnoãenjem prijave zbog nezakonitog 1 Kovaåeviñ. radi naknadnih analiza i 5) nareœivanje merenja koja obavljaju struåne organizacije. P. koja vrãi poslove dræavne uprave. ãto je znaåajno kod vrãenja nadzora iz odreœenih oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima). ekonomiånost postupka. Pored opãtih naåela (zakonitost. åuvanje sluæbene i poslovne tajne. ureœaja. 3) podnoãenje prijave nadleænom organu za uåinjeno kriviåno delo ili privredni prestup i podnoãenje zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. organizacije. 6) obaveãtavanje drugog organa. 2) sasluãavanje i uzimanje izjava od odgovornih i zainteresovanih lica.Lipovac. odnosno zabrana. samostalnost u radu. ocena dokaza. istraæno naåelo i naåelo kombinovanja pismenosti i usmenosti u voœenju postupka) u vrãenju nadzora treba primenjivati i posebna naåela kao ãto su: obaveãtavanje o dolasku u preduzeñe. javnost. materijalna istina. u skladu sa zakonom. Najvaænija ovlaãñenja ovlaãñenog lica u nadzoru su: 1) pregled opãtih i pojedinaånih akta. P. odnosno za obustavljanje od izvrãenja opãteg akta preduzeña ustanove ili druge organizacije. 4) izdavanje privremenih nareœenja. 2) izricanje mandatne kazne. postrojenja. pruæanje pomoñi neukoj stranci. ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadleæan. pravosnaænost reãenja. saradnja sa drugim organima i organizacijama. pismeno fiksiranje toka inspekcijskog postupka. 298 . 7) pokretanje kod ovlaãñenog organa postupka za obustavljanje od izvrãenja. 4) uzimanje uzoraka robe i drugih predmeta. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. odnosno poniãtenja ili ukidanje propisa ili drugog opãteg akta organa. pravo na æalbu.

od strane ovlaãñenog lica. veñ se smatra da je postupak pokrenut preduzimanjem bilo koje radnje s ciljem sprovoœenja postupka. Od svedoka se uzimaju liåni podaci (ime. Svedoci se sasluãavaju pojedinaåno i bez prisustva svedoka koji ñe se docnije sasluãati. prostorije i zemljiãta duæan je da dopusti da se izvrãi pregled. Svedoka treba prethodno upozoriti da je duæan da govori istinu. da ne sme niãta preñutati i da za svoj iskaz moæe biti zaklet i predoåiñe mu se posledice davanja laænog iskaza. Po pravilu. Sasluãanje lica – svedoka – Svedok u upravnom postupku moæe biti svako fiziåko lice sposobno da uoåi åinjenice o kojoj treba da svedoåi i koje je u stanju da to svoje opaæanje saopãti. prezime. Neposredni uvid i primena pravila opãteg upravnog postupka o uviœaju – Ovde se primenjuju pravila opãteg upravnog postupka koja se odnose na uviœaj. 2) preduzimanjem drugih mera i radnji ili 3) konstatacijom i obaveãtenjem da nema utvrœenih povreda zakona. ne stavi na uvid potrebna dokumenta i predmete. pa i pre nego ãto je postupak pokrenut. ne donosi se formalna odluka o pokretanju postupka. Prethodni postupak je postupak utvrœivanja pravnih åiçenica i prikupljanja dokaza bitnih za sprovoœenje postupka izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera. 4. Ta prva radnja po pravilu je odlazak kod subjekta åiji se rad æeli kontrolisati. Ako postoji potreba. zanimanje.2. iskazi svedoka. obezbeœivanje dokaza se moæe sprovesti u svakoj fazi postupka. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ponaãanja. Upoznavanje se vrãi. prituæbe i drugog sliånog akta. prebivaliãte ili boraviãte. . Pregled poslovne prostorije i stvari vrãi se na licu mesta. Stranka ima pravo da prisustvuje pregledu. Obezbeœivanje dokaza – Pri dokazivanju se mogu koristiti isprave. Ovo se moæe vrãiti po sluæbenoj duænosti ili po zahtevu stranke. omoguñavanjem uvida u spise predmeta. Svedok je duæan da se odazove pozivu (moæe uskratiti svedoåenje iz razloga koje predviœa Zakon o opãtem upravnom postku). nalazi i miãljenja veãtaka i uviœaj. uåeãñem u izvoœenju do299 12. 3. da se na to izjasni i da dâ svoje predloge. Vlasnik – dræalac stvari. U zavisnosti od rezultata prethodnog postupka. mesto roœenja.2. nadzor se moæe okonåati: 1) izricanjem zakonom propisanih upravnih mera. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12. 2. godine æivota i braåno stanje). U protivnom. moæe se podneti prijava za prekrãaj protiv pravnog i odgovornog lica u pravnom licu koji ne omoguñi vrãenje nadzora. Upravni postupak inspekcijskog nadzora moæe se podeliti u dva dela: na prethodni postupak i postupak izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera i radnji. izjave stranaka. odnosno ne pruæi drugu traæenu pomoñ. Upoznavanje i omoguñavanje izjaãnjenja o utvrœenom åinjeniånom stanju – Prema Zakonu o opãtem upravnom postupku mora se omoguñiti da se stranka upozna sa svim utvrœenim åinjenicama.12. okolnostima i prikupljenim dokazima. INSPEKCIJSKI NADZOR – SADRÆAJ I PROCEDURA Najznaåajnije radnje u postupku nadzora su: 1.

Ta lica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stave svoje primedbe. Izuzetno. U sluåajevima predviœenim za2 Kovaåeviñ. kao i zapisniåar – ako ga je bilo. organ nadleæan za reãavanje donosi Reãenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka. zapisnik treba da se ograniåi na vaæne åinjenice koje se tiåu predmeta nadzora. veãtaka i drugih lica koja uåestvuju u postupku. obrazloæenje. P. Mesta koja su precrtana do zakljuåenja zapisnika moraju ostati åitljiva i overena potpisom sluæbenog lica koje rukovodi radnjom postupka. Na kraju zapisnika ñe se navesti da je zapisnik proåitan i da nisu stavljene nikakve primedbe ili. Zapisniku se mogu prikljuåiti planovi. svako ñe se od njih potpisati ispod onog dela zapisnika u kome je upisana njegova izjava. imena sluæbenih lica. Pismeno reãenje sadræi: uvod. reãenje se moæe doneti i usmeno. U zapisnik se upisuju i svi zakljuåci koji se u toku izvrãenja radnje donesu. ako jesu. naziv organa sa brojem i datumom reãenja. Ako neko lice neñe da potpiãe zapisnik ili se udalji pre zakljuåenja zapisnika. to bi se smatralo bitnom povredom postupka. U veñ potpisanom zapisniku ne sme se niãta dodavati niti menjati. Pri tom. a. potpis sluæbenog lica i peåat organa.Lipovac. Izjave stranaka. Zapisnik treba da sadræi tok i sadræaj izvrãenih radnji u postupku. punomoñnika ili predstavnika. zbog åega se poniãtava reãenje. u sluåajevima predviœenim zakonom. Zapisnik se sastavlja o usmenoj raspravi. Zatim ñe zapisnik potpisati lice koje je uåestvovalo u radnji. Ukoliko ovo ne bi bilo uraœeno. Izuzetno. to su: zapisnik i zabeleãka u spisu. 300 . Zapisnik se vodi u toku vrãenja sluæbene radnje. fotografije i drugi prilozi. Zapisnik se vodi uredno i u njemu se ne sme niãta brisati. 5. predmet u kome se vrãi nadzor. davanjem izjave na zapisnik ili putem pisane izjave. kao i datih izjava. Ako se zapisnik sastoji od viãe listova. uputstvo o pravnom sredstvu. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 kaza. Na osnovu åinjenica utvrœenih u postupku.. svakog dana ñe se uneti (u isti zapisnik) ono ãto je tog dana uraœeno i to ñe se propisno potpisati. posebnim propisima moæe se predvideti da se reãenju moæe dati i drugi naziv. po potrebi i njihovim reåima. U zapisnik se unosi: naziv organa koji vrãi nadzor. prisutnih stranaka i njihovih zastupnika. oni ñe se oznaåiti rednim brojevima. ukratko ñe se upisati sadræaj primedbi. P. Ako zapisnik sadræi sasluãanje viãe lica. svedoka. Pisanje zapisnika i reãenja – Zakon o opãtem upravnom postupku propisuje dve forme fiksiranja radnji koje se sprovode tokom upravnog postupka. a koje su od znaåaja za reãavanje u upravnoj stvari. Svaki list ñe na kraju overiti svojim potpisom sluæbeno lice koje rukovodi radnjom postupka i lice åija je izjava upisana na tom listu. Eventualne dopune se unose u dodatak zapisniku. crteæi. a na kraju ñe ga overiti sluæbeno lice koje je rukovodilo radnjom. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. mesto i vreme nadzora (dan i åas). skice. Reãenje se donosi pismeno. to ñe se konstatovati u zapisniku i navesti razlog zbog kojeg je potpis uskrañen. Ako se radnja ne moæe zavrãiti istog dana. dispozitiv (izreku). upisuju se u zapisnik ãto taånije. kada se sprovode vaænije radnje ili uzimaju vaænije izjave stranaka ili treñih lica.2 Pre zakljuåenja zapisnik se åita licima koja uåestvuju u postupku.

naselje. odnosno licu odreœenom za primanje pismena. odnosno dan prijema telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upuñen. moæe se podeliti i na viãe taåaka. U obrazloæenju reãenja moraju se obrazloæiti i zakljuåci protiv kojih nije dopuãtena posebna æalba. Reãenje se mora dostaviti stranci u originalu ili u overenom prepisu. odnosno danu u koji pada dogaœaj od kog se raåuna trajanje roka. 6. ovog ålana koje se zatekne u njihovim prostorijama. Zavrãetak roka moæe se oznaåiti i odreœenim kalendarskim danom. ako za pojedine sluåajeve nije drukåije propisano. ako je pre nego ãto rok istekne stigao organu kome je trebalo da bude predat. Ako u postupku uåestvuju organizacija. pravne propise i razloge koji upuñuju na reãenje kakvo je dato u dispozitivu. umesto potpisa i peåata moæe da sadræi faksimil. odnosno telefaksom. a ako je potrebno. Dispozitivom (izrekom) se reãava o predmetu postupka u celini i o pojedinaånim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno reãeno. Rok koji je odreœen po mesecima. preduzeñima i drugim pravnim licima vrãi se predajom pismena sluæbenom licu. odnosno odredili. a mogu se raåunati i na åasove. Poåetak i tok rokova ne spreåavaju nedelje i dani dræavnih praznika. razloge zbog kojih nije uvaæen koji od zahteva stranaka. 301 12. obrazloæenje sadræi i pozivanje na propis koji to predviœa. Ako je propisano da æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja. propis o nadleænosti tog organa. Ako se reãenje obraœuje mehanografski. 7. preduzeñu ili drugom pravnom licu iz stava 1. koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno. mesece i godine. Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan dræavnog praznika.12. Uvod reãenja sadræi: naziv organa koji donosi reãenje. grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica. Kad je podnesak upuñen poãtom preporuåeno ili telegrafski. to mora biti navedeno u dispozitivu. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . utvrœeno åinjeniåno stanje. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu. Ako se reãenjem nalaæe izvrãenje neke radnje. ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi. dostavljanje se vrãi predajom pismena licu koje su oni ovlastili. dan u koji je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno.2. ne uraåunava se u rok. dan predaje poãti. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura konom ili drugim propisom. meseca. rok se zavrãava poslednjeg dana tog meseca. u dispozitivu ñe se odrediti i rok u kome se ta radnja mora izvrãiti. odnosno u koji pada dogaœaj od kog treba raåunati trajanje roka. veñ se za poåetak roka uzima prvi naredni dan. reãenje ne mora sadræavati neke od navedenih delova. Podnesak je podnesen u roku. Ako dostavljaå u odreœenom radnom vremenu ne naœe lice odreœeno za primanje pismena. predaju pismena moæe izvrãiti bilo kom licu zaposlenom u dræavnom organu. ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomoñnika (ako ga ima) i kratko oznaåenje predmeta postupka. po potrebi i razloge koji su bili odluåujuñi pri oceni dokaza. Obrazloæenje reãenja sadræi: kratko izlaganje zahteva stranaka. Dostavljanje pismena pravnim licima – Dostavljanje dræavnim organima. Kad je rok odreœen po danima. Dispozitiv treba da bude kratak i odreœen. Rokovi se raåunaju na dane. rok istiåe istekom prvog narednog radnog dana. Ako æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja. odnosno po godinama zavrãava se istekom onog dana. drugim propisom ili ih odreœuje sluæbeno lice koje vodi postupak. Raåunanje rokova – Rokovi se odreœuju zakonom. odnosno godine.

reãenje se ne moæe izvrãiti sve dok se reãenje koje je doneseno po æalbi ne dostavi stranci. ako je to zakonom predviœeno. neblagovremenu ili od neovlaãñenog lica izjavljenu æalbu prvostepeni organ odbaciñe svojim zakljuåkom. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. kad su zakonom ovlaãñeni. mogu izjaviti æalbu protiv reãenja kojim je povreœen zakon u korist fiziåkog ili pravnog lica. ako zakonom nije drukåije odreœeno. Æalba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja reãenja. 302 . Protiv novog reãenja stranka ima pravo na æalbu. u granicama zahteva stranke.Lipovac. Æalba se neposredno predaje ili ãalje poãtom organu koji je doneo prvostepeno reãenje. a u skladu sa Zakonom o policiji. odnosno Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. Organ koji je doneo prvostepeno reãenje dopuniñe postupak i onda kad æalilac iznese u æalbi åinjenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja za drukåije reãenje upravne stvari. a on je propustio da je koristi. Ako je æalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu. P. a na ãtetu javnog interesa. Prema rezultatu dopunjenog postupka. ako je æaliocu morala biti data moguñnost da uåestvuje u postupku koji je prethodio donoãenju reãenja. nadleæno je Ministarstvo unutraãnjih poslova. iz nadleænosti OUP-a. Kad je æalba propisno izjavljena. on je odmah ãalje prvostepenom organu. kao i poãto je æalba iz– javljena. Nedopuãtenu. 9. reãenje se moæe izvrãiti u æalbenom roku. Izuzetno. Postupanje po æalbi – Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je æalba osnovana. Za reãavanje u drugom stepenu nadleæan je organ odreœen zakonom. Protiv novog reãenja stranka ima pravo æalbe. U poslednjem sluåaju moæe se traæiti odgovarajuñe obezbeœenje od stranke u åijem se interesu sprovodi izvrãenje i ovim obezbeœenjem usloviti izvrãenje. a nije potrebno sprovoditi nov posebni ispitni postupak. odnosno javni tuæilac. organ koji je doneo prvostepeno reãenje moæe. a da je to moglo biti od uticaja na reãavanje upravne stvari. Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe povodom æalbe da je sprovedeni postupak bio nepotpun. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 8. Prvostepeni organ ispituje da li je æalba dopuãtena. Izjavljivanje æalbe – Protiv reãenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na æalbu. javni pravobranilac i drugi dræavni organi. odnosno poslata drugostepenom organu. Dræavni. ali je u æalbi opravdao to propuãtanje. on moæe postupak dopuniti. a ta mu moguñnost nije bila data ili mu je bila data. U oblasti inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. ako je reå o preduzimanju hitnih mera ili ako bi usled odlaganja izvrãenja bila nanesena nekoj stranci ãteta koja se ne bi mogla popraviti. Blagovremenost ove æalbe prvostepeni organ ceni prema danu kad je predata. moæe stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. U toku roka za æalbu reãenje se ne moæe izvrãiti. upravnu stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija.

broj 53/82) bliæe odreœuje poslove koje vrãe organi dræavne uprave nadleæni za unutraãnje poslove. a najdocnije u roku od 15 dana od dana prijema æalbe. priloæi sve spise koji se odnose na predmet. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. 2002. u procesu saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja (u porodici.12. bez odlaganja. duæan je.. sistematizuju se i unapreœuju znanja. II – u autoãkoli. Zbornik radova (181-194). INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kad organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je podneta æalba dopuãtena. a nije novim reãenjem zamenio reãenje koje se æalbom pobija. u predãkolskim ustanovama. stiåu se najvaæniji stavovi. K. OUP danas vrãi inspekcijsko-tehniåke poslove u oblasti: 1) osposobljavanja vozaåa i polaganje vozaåkih ispita. Tako. znanja i ukorenjuje navika (ne)pravilnog ponaãanja u saobrañaju. ispravljaju se nepravilna i opasna ponaãanja. 4 Lipovac. osposobljavanje vozaåa realizuje se u tri faze:4 I – pre dolaska u autoãkolu. . izgraœuju ispravni stavovi i unapreœuju veãtine znaåajne za bezbedno uåestvovanje u saobrañaju. nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa. u osnovnim i srednjim ãkolama). Prvostepeni organ je duæan da. 303 12. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI OSPOSOBLJAVANJA VOZAÅA I POLAGANJA VOZAÅKIH ISPITA Prema savremenoj teoriji i praksi. ålan 3). Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. kroz uåeãñe u saobrañaju.3. predviœeno je to da OUP vrãi nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzima druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. odnosno Ministarstvo unutraãnjih poslova. uveæbavaju i ukorenjuju ispravna ponaãanja. Apatin. uåe osnovne veãtine za upravljanje vozilom i uveæbava pravilno ponaãanje u saobrañaju i III – posle polaganja vozaåkog ispita. 3 “Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. 3) odræavanja puteva i tehniåkog ureœenja saobrañaja i 4) prevoza (vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja u oblasti javnog prevoza i prevoza za sopstvene potrebe). dostaviti æalbu organu nadleænom za reãavanje po æalbi.3 U skladu sa ovim ovlaãñenjima. u uvodnim odredbama ZoBS-a. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12. 2) tehniåkih pregleda vozila. u procesu osposobljavanja kandidata za vozaåe. uz æalbu. ispravljaju neispravni i ukorenjuju ispravni stavovi.3.” (ZoBS.

b) vrãi nadzor nad radom centara za obuku vozaåa i c) uåestvuje u radu komisije na vozaåkom ispitu.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja Savremeni sistem obuke obuhvata sledeñe elemente: 1) saobrañajno obrazovanje i vaspitanje pre dolaska u autoãkolu.. 2/83) i – Pravilnik o naåinu obeleæavanja vozila na kojima se vrãi obuåavanje kandidata za vozaåe (“Sluæbeni glasnik SRS”. 8) poseban tretman kandidata koji ne poloæe ispit iz tri pokuãaja. 9) sistem vozaåkih dozvola. br. br. OUP ima tri znaåajna ovlaãñenja u vezi osposobljavanja kandidata za vozaåe i polaganja vozaåkih ispita: a) proverava da li centar za obuku vozaåa ispuçava uslove za rad. COV organizuju i polaganje vozaåkih ispita. – Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”. br. P. 80/89. . 7) doobuku vozaåa. br. 63/80. vaspitanje i unapreœivanje vozaåa i 14) organizacija poslova obuke i unapreœivanja vozaåa. 13) naknadno (neprekidno) saobrañajno obrazovanje. – ZoBS – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”... – Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (CoV) (“Sluæbeni glasnik SRS”. 53/82. 50/88. 5) praktiånu nastavu i polaganje praktiånog dela ispita. 4) teorijsku nastavu i polaganje teorijskog dela ispita. 3) instruktore i nastavnike teorijske nastave. selekciju kandidata za vozaåe. 2/83). Osposobljavanje kandidata za vozaåe vrãe Centri za obuku vozaåa (COV) koje mogu organizovati privredna druãtva i druga pravna lica. 10) obuku za viãu kategoriju. Obuku kandidata za vozaåe u Srbiji reguliãu sledeñi propisi: – ZoOBS – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni list SFRJ”. 12 304 . . Centri za obuku vozaåa su duæni da vrãe obuku i organizuju polaganje vozaåkih ispita u skladu s propisima. 2/83). 2) minimalne uslove za rad autoãkola.. 6) doobuku kandidata koji su pali na ispitu.). 11) sistem kazni. doobuka. oduzimanje vozaåke dozvole i ponovna obuka). – Pravilnik o nastavnom planu i programu COV i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”.). 12) rad sa vozaåima recidivistima (prañenje. br. br. 2/83).

Predmet vrãenja nadzora u oblasti osposobljavanja vozaåa je poãtovanje propisa u vezi: a) ispunjenosti uslova za rad centara za obuku vozaåa (pri osnivanju i u toku rada COV) i b) izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu.3. vozila na motorni pogon. poãtovanje propisa i savestan rad). a na osnovu miãljenja ministarstva nadleænog za poslove prosvete i ministarstva zdravlja.12. akt o osnivanju. – na osnovu neposrednog uvida ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom uvidu. dokaze da raspolaæe poligonom. 2/83) vrãi se pre poåetka rada COV. ureœaji i uåila. struåni kadar za teoretsku i praktiånu nastavu. uåilima. 305 12. a na osnovu zahteva. COV moæe poåeti sa radom od momenta uruåenja reãenja o ispunjavanju propisanih uslova. Provera da li su ispunjeni uslovi koji su propisani Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima i Pravilnikom o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (“Sluæbeni glasnik SRS”. pri svakom kasnijem nadzoru trebalo bi proveriti da li COV i dalje ispunjava ove uslove. odnosno Policijska uprava donosi REÃENJE o zabrani rada COV. – da li komisija ispunjava uslove (predsednik i dva ålana). vozilima. – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u ispunjenost uslova. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .5 saglasnost MUP-a na nastavni plan i program. i to: – da li kandidat ispunjava uslove da pristupi ispitu. Policijska uprava donosi REÃENJE kojim se nalaæe sprovoœenje odreœenih mera. Proveravaju se: opãti uslovi za izvoœenje nastave. prostorijama. – da li mesto (naselje) ispunjava uslove (koje utvrœuje MUP). Policijska uprava donosi REÃENJE o (ne)ispunjavanju propisanih uslova. – da li vozilo ispunjava uslove. dokaz da zapoãljava instruktore i akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja). c) OUP uåestvuje u radu ispitne komisije na vozaåkom ispitu6 i provera ispunjavanja uslova. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita a) Provera ispunjenosti uslova za rad COV (pre nego ãto COV poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi ZAHTEV za utvrœivanje uslova (uz zahtev prilaæe reãenje Agencije za privredne registre. poãtovanje nastavnog plana i programa. 6 COV imenuje komisiju od tri ålana: predsednik (koji je iz COV). ãemama. br. Meœutim. 5 Uprava saobrañajne policije u sediãtu MUP-a daje saglasnost i overava nastavni plan i program. ålan iz COV i ålan iz MUP-a (kojeg reãenjem odreœuje naåelnik SUP-a). overen nastavni plan i program. b) Nadzor nad radom COV: – ovlaãñeno lice iz OUPa ostvaruje neposredni UVID u stanje (ispunjavanje uslova koji su zahtevani na poåetku rada. sredstva. – saåinjava se ZAPISNIK o izvrãenom nadzoru. vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja.

306 . Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. saobrañajni policajci dopunjavaju i pomaæu nadzor nad radom COV i tako smanjuju moguñnost vozaåa instruktora da nesavesno obavljaju obuku kandidata za vozaåe. – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u stanje. fonometar (za merenje buke). J. 8 U neophodnu opremu spadaju: kanal sa dizalicom. Pri uåeãñu u vozaåkim ispitima proverava se poãtovanje ZoOBS. Nadzor nad njihovim radom vrãe mesno nadleæni OUP-ovi (po mestu gde se nalazi tehniåki pregled vozila). 2/83). ZoBS i Pravilnika o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”.7 12. Vrnjaåka Banja. kao i reãenje o oduzimanju ovlaãñenja. – ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. br. br. P. tehniåka dokumentacija i evidencije). b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom.. 23/84). nagazna ploåa i uglomer (za kontrolu ureœaja za upravljanje). 23/84) i propisi o merilima i merenjima. regloskop (za kontrolu farova). Krsto Bezbednost saobrañaja Provera izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu vrãi se na osnovu ZoOBS.8 struåni kadar. ZoBS. Pravilnik o dimenzijama.Lipovac. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ISPITIVANJA VOZILA I TEHNIÅKIH PREGLEDA VOZILA Uslove i naåin vrãenja tehniåkih pregleda vozila utvrœuju ZoOBS. 7 12 Vasiljeviñ. seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse.4. ukupnim masama. valjci (za merenje sila koåenja). 2005. Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila (“Sluæbeni glasnik SRS”. Proverava se da li COV ima overen nastavni plan program. ZoBS i Pravilnika o polaganju vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”. ureœaji za kontrolu izduvnih gasova (za OTO i dizel motore). U procesu neposredne kontrole saobrañaja. MUP donosi reãenje kojim se ovlaãñuje preduzeñe ili drugo pravno lice da vrãi tehniåki pregled vozila. ãtoperica i katalog boja. pantljika. OUP ima dva razliåita ovlaãñenja u oblasti tehniåkih pregleda vozila: a) proverava ispunjenost uslova za rad. br. odnosno da li realizuje nastavu prema ovom dokumentu. Privredna druãtva i druga pravna lica koja su ovlaãñena da vrãe tehniåke preglede vozila su duæna da vrãe tehniåke preglede u skladu sa propisima. propisana oprema. a) Proverava ispunjenost uslova za rad (pre nego ãto tehniåki pregled poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva ZAHTEV za utvrœivanje uslova (neophodni su odgovarajuñi objekat. dubinometar (za merenje dubine ãara na pneumaticima). br. 2 /83). merna letva. o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”.

odnosno posebna preduzeña ili direkcije za puteve. odnosno magistralnim i regionalnim putevima) upravlja republiåki organ za saobrañaj. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ODRÆAVANJA PUTEVA I TEHNIÅKOG REGULISANJA SAOBRAÑAJA Upravÿaçe putevima izgradçe i odræavanje puteva i tehniåko ureœenje saobrañaja su u nadleænosti organa za saobrañaj. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA MUP donosi REÃENJE kojim se preduzeñe ovlaãñuje da vrãi tehniåke preglede vozila ili kojim se odbija zahtev. rekonstrukciju i odræavanje puteva preduzeñima koja su za to osposobljena. – struånosti zaposlenih radnika (ovo moæe obuhvatati testiranje i praktiåan rad) i – da li pravno lice i svi zaposleni vrãe tehniåke preglede pravilno i savesno. Organi za saobrañaj (direkcije).12. . OUP. vrãe nadzor nad stanjem puteva i nad odræavanjem puteva. svakodnevno prati stanje puteva. podnoãenje prijave za privredni prestup ili prijave za prekrãaj (ako ovlaãñeno lice utvrdi da se ne vode uredno propisane evidencije). odnosno posebno osnovano javno preduzeñe za puteve (Javno preduzeñe “Putevi Srbije”). s ciÿem provere: – da li pravno lice (i dalje) ispunjava uslove za rad. ukoliko se uoåe nedostaci koji neposredno ugro9 Reãenje o oduzimanju ovlaãñenja za rad donosi Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. Meœutim. opremljena i ovlaãñena.9 Posebne mere koje se mogu izreñi su: oduzimanje ovlaãñenja za rad (ako se u nadzoru utvrdi da viãe nisu ispunjeni uslovi za rad u pogledu ureœaja i opreme. na osnovu neposredne kontrole saobrañaja. O nadzoru se saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. Prijava za privredni prestup se podnosi opãtinskom javnom tuæiocu po mestu izvrãenja privrednog prestupa. na osnovu kojega se moæe doneti REÃENJE o oduzimanju ovlaãñenja za vrãenje tehniåkih pregleda. Ovi organi (organizacije) poveravaju izgradnju. nekategorisanim putevima i ulicama u naselju upravljaju lokalni organi za saobrañaj. O uoåenim nedostacima OUP obaveãtava organ za saobrañaj koji nalaæe preduzeñu koje gradi ili odræava put (sa kojim je organ za saobrañaj sklopio ugovor) da otkloni nedostatke. Reãenje se moæe odnositi na sva vozila ili na odreœene kategorije vozila.5. – da li se u preduzeñu pravilno i uredno vode sve evidencije (registar pregleda vozila i zapisnici o tehniåkim pregledima). – da li su ispravni svi ureœaji i oprema. OUP vrãi i nadzor na putevima sa glediãta bezbednosti saobrañaja. S obzirom na to da je OUP nadleæan za bezbednost saobrañaja. a posebno nadzor nad stanjem puteva i saobrañajne signalizacije sa glediãta bezbednosti saobrañaja. odnosno da se pregled ne vrãi savesno i na propisan naåin). Lokalnim putevima. 307 12.5. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12. (Dræavnim putevima I i II reda. b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom preduzeña i drugih pravnih lica ovlaãñenih za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. samoinicijativno ili na predlog policijske uprave.

). Preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji vrãe javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe.. uslova za obuåavanje kandidata za vozaåa vozila na motorni pogon i vozaåa koji polaæu vozaåki ispit. sportskih i sliånih dogaœaja. P. naloæi preduzeñu ili organu da preduzme mere s ciÿem uspostavljanja uslova za bezbedan saobrañaj (ålan 155. preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji ãkoluju ili obuåavaju kandidate za vozaåe vozila na motorni pogon i organizacije kod kojih se polaæu vozaåki ispiti duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa ili vozaåa instruktora. 10 ”. Organizacije i zajednice iz stava 1.Lipovac. uåestvovanje u radu posebnih ãtabova i koordinacija subjekata. Samoupravne interesne zajednice. ZoBS). preduzeña i druge organizacije i organi koji se staraju o javnim putevima i odræavaju ih duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem javnih puteva i objekata na njima. Posebno je znaåajna uloga OUP-a u vezi stvaranja uslova za bezbedno odvijanje saobrañaja u oteæanim zimskim uslovima (usaglaãavanje planova rada zimske sluæbe. 308 .” (ZoOBS ålan 8). odnosno nad bezbednoãñu prevoza. 12. 2) koji vrãe javni PREVOZ i prevoz za sopstvene potrebe. u vreme turistiåkih sezona. Preduzeña za puteve su duæna da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem puteva i objekata na njima. ovog ålana duæne su da se staraju o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova i posebnih ureœaja za odgovarajuñe osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza. ZoOBS) o åemu OUP vrãi nadzor. 3) koji ãkoluju ili OBUÅAVAJU kandidate za vozaåe i 4) kod kojih se polaæu vozaåki ISPITI10 (ålan 8. Krsto Bezbednost saobrañaja æavaju bezbednost saobrañaja. U tom smislu su istaknuti subjekti: 1) koji se staraju o javnim PUTEVIMA i odræavaju javne puteve. OUP je ovlaãñen da preduzme posebne mere bezbednosti: naloæi ograniåenje brzine (ålan 153.. odnosno donese reãenje da se postavi. nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj (ålan 8. ZoBS). tako i za sopstvene potrebe. nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœivanjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima.6. veoma je znaåajan i inspekcijski nadzor nad unutraãnjom kontrolom saobrañaja. ZoBS). INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI PREVOZA Prevoz je privredna delatnost koju obavljaju preduzeña kako za potrebe træiãta. ograniåi ili obustavi saobrañaj (ålan 154. 10 12 Savezni ZoOBS je odredio KO je duæan da organizuje i trajno vrãi poslove unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS). a OUP vrãi nadzor nad vrãenjem unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS). ZoOBS). ukloni ili zameni saobrañajni znak (ålan 156. Nadzor nad prevozom vrãe organi za saobrañaj... organizacija i opremanje posebnih prostora za iskljuåenje vozila itd. Osim nadzora u okviru neposredne kontrole saobrañaja. ZoBS).. nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i nad ispunjavanjem uslova predviœenih drugim propisima od kojih zavisi bezbednost saobrañaja na putevima.

analizu i spreåavanje saobrañajnih nezgoda i saobrañajnih prekrãaja. 309 12. delokrug. uloæaka. svakog kandidata za vozaåe. – optereñenje vozila. OUP nalaæe mere11 i pokreñe postupak pred nadleænim organom. naåin vrãenja kontrole. – radno vreme vozaåa. kontrola i evidentiranje tah.6. periodiåni. Ovlaãñeno lice saåinjava Zapisnik o izvrãenom pregledu i nalazima. novog vozaåa i svaku deonicu puta. – redove voænje i naåin nagraœivanja. svaki pravoz. – koriãñenje tahografa. ålan 8). uslova predviœenih zakonom (ZoOBS. vanredni. nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i dr. – proveru poznavanja propisa za vozaåe. UKBS obavezuje najznaåajnije subjekte da se trajno staraju o bezbednosti saobrañaja. UKBS ima veliki znaåaj za bezbednost saobrañaja i za rad OUPa. – staranje o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova. Republiåki ZoBS je predvideo i najvaænije poslove UKBS koji se odnose na: – zdravstvene uslove za vozaåe. – saobrañajno-vaspitni i preventivni rad itd. naåin voœenja evidencija i odgovornost radnika koji obavljaju poslove UKBS (ZoBS. Dakle. UKBS je mera generalne prevencije koja bi trebalo da zahvati sva vozila. svakog vozaåa koji je zaposlen kod prevoznika. – evidencije. dnevni i povremeni).12. ovlaãñenja. Ovo obezbeœuje 11 Saåinjava Zapisnik kojim se nalaæu mere ili donosi posebno reãenje. Prema republiåkom ZoBS. – posedanje vozila. svakog instruktora. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza UKBS se odnosi na: – kontrolu nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima. vozaåa instruktora. subjekti koji organizuju i trajno vrãe UKBS su duæni da svojim opãtim aktima propiãu: organizaciju. Inspekcijski nadzor u preduzeñu za prevoz (i drugim preduzeñima koja su duæna da vrãe UKBS) posebno obuhvata provere: 1) da li postoji opãti akt (pravilnik) o UKBS. ureœaja za osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza i – kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. – tehniåke preglede vozila (redovni. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 2) da li akt sadræi sve poslove predviœene ZoBS. ålan 164). 3) da li se i kako realizuju zadaci UKBS i 4) da li se uredno vode propisane evidencije. – psihofiziåko stanje vozaåa. odnosno da utvrde KAKO ñe se vrãiti UKBS.

br. Zakona – 53/93-2467. br. Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita. Zakon o opãtem upravnom postupku. “Sluæbeni glasnik SRS”. Krsto Bezbednost saobrañaja sistematiåno i sveobuhvatno delovanje. 2004. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa.. Zakona – 67/933111. Videti Odluku US RS IU br. Policija se moæe. P. br. 41/94-573. 33/97. Videti ålan 5. br. Pravilnik o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode. br. Apatin. “Sluæbeni list SFRJ”. 2/83. Zakon o prekrãajima. “Sluæbeni list SRJ”. o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Tako se proãiruje krug zainteresovanih subjekata i podruãtvljava funkcija bezbednosti saobrañaja. 24/94-297. br. MUP. “Sluæbeni glasnik SRS”. 29/90. “Sluæbeni glasnik RS”. ali ne ugroæava bezbednost saobrañaja. Videti ålan 6. 2/83. Zbornik radova (181-194). 80/89. “Sluæbeni glasnik SRS”. Zakona – 48/94-1497. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. “Sluæbeni glasnik RS”. MUP – USP. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. Videti ålan 2.. 28/96-5. Zakon o policiji. 2004. br. u kontroli na putu. vozila. niti vozila za obuku). br. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. 5/86. Videti Odluku SUS IU br. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. Vidieti ålan 28. Vrnjaåka Banja. 21/90 i 28/91. Pravilnik o dimenzijama. Reforma saobrañajne policije. 50/88. Ovako se obezbeœuju bolji i bezbedniji putevi. Zakon o bezbednosti saobrañaja. J. br. “Sluæbeni glasnik SRS”. 78/ 1-89 – “Sluæbeni list SRJ”. ovako se rastereñuje neposredna kontrola saobrañaja (policija ne mora åesto da kontroliãe prevoznike na putu. br. 63/88. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. br. ãto smanjuje ometanja saobrañaja i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. 13/93-284. Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila. 2002. Zakon o dræavnoj upravi. Vidieti ålan 33. 2/83. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. Zakon o ministarstvima. br. P. K. br. vozaåi i prevoz. posvetiti drugim izvorima opasnosti. 101/05. ukupnim masama. 53/82. Videti ålan 1. br. Literatura Kovaåeviñ. 23/84. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. 310 12 . “Sluæbeni glasnik RS”.Lipovac. 2003. Vasiljeviñ.. seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse. “Sluæbeni glasnik SRS”. Beograd. S druge strane. 19/04 i 84/04. 23/84. Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa. Lipovac. “Sluæbeni glasnik RS”. br. “Sluæbeni glasnik SRS”. 34/92. (dokument MUP-a). 79/05. 2005. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. 30/94 – 25/97-509. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. 15/84. br. br. 101/05.

Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja 13.4. Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja 13. Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja 13. PREVENTIVNOPROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13. Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja 13.1.2.5.3.13. Realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama 13. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja .6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13.7.

2) informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja. 7) pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja i 8) ostali preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja. Meœutim. 6) uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju.1. 5) realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama.Svi poslovi koje vrãi OUP imaju i preventivno-propagandni smisao. 13. o vozaåkim ispitima itd. u okviru svoga redovnog posla. neposredna kontrola saobrañaja. o saobrañajnim nezgodama. 3) pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja. otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja utiåe preventivno i doprinosi unapreœivanju stavova i ponaãanja u saobrañaju. nadzire rad nekoliko vaænih subjekata u bezbednosti saobrañaja. OUP. postoje i poslovi koji se u osnovi vezuju za preventivu u bezbednosti saobrañaja. vrãi znaåajne upravne poslove u bezbednosti saobrañaja i vodi baze podataka o nekim znaåajnim obeleæjima bezbednosti saobrañaja (o vozaåima. Najznaåajniji preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja iz nadleænosti OUP-a su: 1) snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . kontroliãe saobrañaj. o saobrañajnim prekrãajima. SNIMANJE I PRAÑENJE OBELEÆJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Snimanje i prañenje znaåajnih obeleæja bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajno za prevenciju saobrañajnih nezgoda i unapreœenje bezbednosti saobrañaja. o tehniåkim pregledima. 313 13. o vozilima. 4) uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja. o radu centara za obuku vozaåa. Na primer.).

ovo je jednostavniji. tek poznavanje stvarnih brzina na putu moæe pomoñi u shvatanju opasnosti na tom putu. Stepen poãtovanja propisa (odnos broja uåesnika koji poãtuju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) bitno determiniãe nivo bezbednosti saobrañaja na putu. kvalitetno merenje stvarnih brzina i uspostavljanje veoma vaæne baze podataka o brzinama. snimanje i prañenje brzina ñe preuzimati organi za saobrañaj. ali i mere brzinu vozila neprekidno u toku 24 sata. na osnovu stepena poãtovanja propisa se mogu donositi zakljuåci o stanju bezbednosti saobrañaja na putu. S obzirom na uticaj na bezbednost saobrañaja. Zato se bolji podaci o brzinama dobijaju nezavisnim merenjima koja nisu vezana za zaustavljanje i kaænjavanje (merenje bez vidno prisutnih patrola policije). 314 13 . prelazak peãaka van obeleæenog peãaåkog prelaza. P. OUP ima znaåajna uloga u snimanju i prañenju sledeñih obeleæja bezbednosti saobrañaja: – brzina vozila na putu. veliåinu prekoraåenja. – stepena prihvataça propisa. Mada projektanti puta posebnu paænju posveñuju upravljanju brzinama na putu. humaniji. S druge strane. poãtovanje reæima saobrañaja itd. treba imati na umu da prisustvo policije na putu bitno utiåe na brzine vozila. – stepena poãtovaça propisa u saobrañaju. poãtovanje zabrane parkiranja. Ne ulazeñi u motive (ne)poãtovanja propisa.Lipovac. poãtovanje ograniåenja brzine. a posebno: poãtovanje prava prvenstva. procenat vozaåa koji voze pod uticajem alkohola. tako da izmerene brzine ne odgovaraju stvarnim. æeljenim brzinama koje se uspostavljaju kada ode patrola. odnosno preduzeñe koje upravlja putem. S tim u vezi znaåajno je pratiti poãtovanje propisa. Brzina vozila na putu je sluåajna promenljiva koja bitno utiåe na rizik nastanka i teæinu nezgode. vozaåi u toj zoni smanjuju brzine. odnosno droga. procenat sporih vozila i disperziju brzina. Krsto Bezbednost saobrañaja S obzirom na ova i druga ovlaãñenja. – konflikata u saobrañaju. procenat prekoraåenja. Meœutim. Sa masovnijom upotrebom ovih brojaåa omoguñiñe se neprekidno. a posebno: srednju vrednost. Danas su razvijene nove tehnologije neprekidnog snimanja i prañenja brzina uz pomoñ raåunara i posebne opreme koja se ugraœuje u putnu infrastrukturu (detektori) ili postavlja pored puta (laseri i dr. stepen upotrebe sigurnosnih pojaseva. nego prañenje nezgoda na putu. – saobrañajnih prekrãaja i – saobrañajnih nezgoda. Saobrañajni prekrãaj je potencijalno opasan (stvara rizik ili poveñava posledice nezgode) i zato se poveñavanjem stepena poãtovanja propisa poveñava i bezbednost saobrañaja. ali i o problemima bezbednosti saobrañaja i merama koje treba preduzimati. stepen poãtovanja svetlosnih signala. a nekad i pouzdaniji naåin prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. trebalo bi snimati i pratiti raspodelu brzina na pojedinim opasnim deonicama puta (kao raspodelu sluåajne promenljive). Brojaåi saobrañaja novije generacije (koji postoje na naãim putevima) razvrstavaju i broje vozila na putu (po kategorijama). Naime. Stvarne brzine na putu svakodnevno mere i prate pripadnici policije. Sa masovnijom upotrebom ove tehnologije. senzori).

polugodiãnje. lako i brzo prikuplja veliki uzorak konflikata. Cilj primene propisa nije samo poãtovanje. – publikovanje statistiåkih podataka u vidu struånih radova. sedmiåne. Znaåajno je stalno unapreœivanje kvaliteta ovih evidencija i njihova otvorenost za sve korisnike. Ovako se bezbedno. u toku rada. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . veñ i prihvatanje propisa. 315 13. saradnja sa medijima. Broj i strukture saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica su najvaæniji pokazatelji bezbednosti saobrañaja. Broj i struktura saobrañajnih prekrãaja u vremenu i prostoru znaåajni su pokazatelji poãtovanja propisa i problema bezbednosti saobrañaja. Lakãe je upravljati bezbednoãñu saobrañaja. dræavnim organima i drugim subjektima.2. Postoje objektivne (mere teæinu konflikta pomoñu vremena ili puta koji su preostali do sudara) i subjektivne (struånjak svrstava konflikte prema svojoj proceni) metode konfliktne tehnike.13. zvaniåne informacije i drugi oblici informisanja).000 hiljada puta åeãñe nego saobrañajne nezgode. godiãnje) informacije o stanju bezbednosti saobrañaja (konferencije za javnost. Posebno je vaæno pratiti najznaåajnije prekrãaje (kljuåne oblasti rada koje su utvrœene u strategijama i planovima bezbednosti saobrañaja). unapreœivanju stavova graœana o bezbednosti saobrañaja i unapreœenju ponaãanja u saobrañaju. tako ãto se prate konflikti na putu. zbog uticaja prisustva policije. zavisnosti od naåina i intenziteta kontrole itd. izveãtaja i biltena. INFORMISANJE GRAŒANA O STANJU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja veoma doprinosi shvatanju problema. Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja Stepen prihvatanja propisa (odnos broja uåesnika koji odobravaju i prihvataju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) veoma je znaåajan za odræiv razvoj saobrañaja. Prañenje nezgoda i njihovih posledica omoguñuje da shvatamo probleme bezbednosti saobrañaja i projektujemo optimalne kontramere. a posebno: – dostavljanje informacija AMSS. vozilima i saobrañajnim nezgodama. OUP vodi veoma znaåajne evidencije o vozaåima. uoåava veliki broj konflikata i shvata probleme bezbednosti saobrañaja. 13. Pri tome treba imati na umu da saobrañajni prekrãaji koje su otkrili i sankcionisali policajci nisu najbolji pokazatelj stvarnog stanja. nauånim i struånim institucijama. – periodiåne (dnevne.000 do 100.2. meseåne. ako je veñi stepen prihvatanja propisa. Konfliktna tehnika je poseban nauåni metod prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. konflikti se dogaœaju od 10. Svaki saobrañajni policajac. Broj i strukture konflikata u saobrañaju su dobra mera opasnosti na putu. na osnovu kojega se analiziraju problemi i opasnosti na putu i projektuju mere s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. U zavisnosti od teæine.

– zajedniåke aktivnosti MUP-a i drugih subjekata u oblasti bezbednosti saobrañaja. 13. Posebno su znaåajni: – pomoñ u radu subjekata u oblasti obuke vozaåa. OUP moæe mnogo doprineti iniciranju i realizaciji ovih programa.). struånih udruæenja. tehniåkih pregleda. razvoju i unapreœivanju strategija bezbednosti saobrañaja. nevladinih i drugih organizacija koje se bave bezbednoãñu saobrañaja itd. U skladu sa najboljim meœunarodnim iskustvima. POMOÑ I PODRÃKA DRUGIM SUBJEKTIMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja treba da doprinese njihovom radu i unapreœenju pojedinih aspekata bezbednosti saobrañaja.5. realizaciji i prañenju.4. OUP moæe odluåujuñe doprineti koordinaciji i usaglaãavanju. odræavanja puteva. tako ãto ñe: 316 . Ovo se najefikasnije radi kreiranjem i sprovoœenjem posebne strategije saobrañajno-policijske prinude.Lipovac. kao i strategije bezbednosti saobrañaja za pojedine subjekte. polaganja vozaåkih ispita. istraæivanja. REALIZACIJA POSEBNIH PROGRAMA SA RIZIÅNIM I NAJUGROÆENIJIM GRUPAMA Realizacija posebnih programa sa najugroæenijim i riziånim grupama ima cilj da se skromna sredstva i energija usmere na najznaåajnije ciljne grupe bezbednosti saobrañaja. projekata itd. Krsto Bezbednost saobrañaja – pomoñ struånjacima i drugim zainteresovanim u struånom sagledavanju stanja bezbednosti saobrañaja (pomoñ i uåeãñe u izradi studija.3. 13 13. OUP treba da stalno inicira donoãenje. da uåestvuje u kreiranju i podræi sprovoœenje: nacionalne. – usmeravanje aktivnosti drugih subjekata itd. P. – uåeãñe MUP-a u realizaciji redovnih aktivnosti drugih subjekata kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja. na evropskom ili regionalnom nivou. UÅEÃÑE U PRIPREMI STRATEGIJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Uåeãñe OUP-a u pripremi i realizaciji strategija bezbednosti saobrañaja je od presudne vaænosti za kreiranje kvalitetnih dokumenata i za njihovo sprovoœenje u praksi. 13. Posebno je znaåajno da OUP prati i analizira meœunarodne strategije (programe) i strategijske planove i preporuke (kodeks dobre prakse) u bezbednosti saobrañaja na globalnom. regionalne i lokalne strategije bezbednosti saobrañaja. prevoza.

ne moæe se zameniti. pozoriãne predstave.3 – pomoñ. . 1 Opãti 2 recidivizam je pojava da jedna osoba ponavlja prekrãaje iz razliåitih oblasti. pratiti efekte i unapreœivati ove programe.). Nama je interesantan saobrañajni. 317 13. podsticanje i usmeravanje saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja u predãkolskim ustanovama (predavanje. tj. viãestruki poåinioci saobrañajnih prekrãaja.. a posebno stareãina. hendikepirana lica. niti nadoknaditi nikakvom drugom aktivnoãñu. 3 Saobrañajni policajac je najvaæniji uåitelj bezbednosti saobrañaja. ponavljanje saobrañajnih prekrãaja..6. – identifikovati opasna ponaãanja u saobrañaju i posebno pratiti opãti1 i specijalni recidivizam. Specijalni recidivizam je ponavljanje prekrãaja iz iste oblasti. – uåestvovati u pripremi programa rada sa ovim grupama. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – omoguñiti identifikaciju ranjivih uåesnika u saobrañaju (Vulnerable road users) i drugih najugroæenijih grupa (stara lica. – uåestvovati u realizaciji. – planirati mere i raditi sa drugim subjektima s ciÿem zaãtite najugroæenijih grupa uåesnika u saobrañaju itd.13. – pratiti rizik uåeãña u saobrañaju ovih i drugih grupa uåesnika. specijalni recidivizam. veoma znaåajno ovlaãñenje OUP-a koje se ostvaruje u razliåitim oblicima: – dosledno poãtovaçe propisa od strane policijskih sluæbenika. tribine za roditelje i vaspitaåe . Dobar uzor policajca kada u saobrañaju uåestvuje kao peãak ili kao vozaå. – identifikovati riziåne grupe uåesnika u saobrañaju (mladi vozaåi.2 – stalno pratiti rizik uåeãña u saobrañaju za uoåene riziåne grupe i pojedince. – raditi sa najugroæenim grupama (samostalno ili u saradnji sa drugim subjektima).6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13. filmovi. pri uåeãñu u saobrañaju najviãe doprinosi saobrañajnom obrazovaçu i vaspitaçu graœana. UÅEÃÑE U SAOBRAÑAJNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju zakonom je utvrœeno. deca. igre. viãestruki uåesnici u saobrañajnim nezgodama). – uåestvovati u pripremi programa rada sa riziånim grupama. dvotoåkaãi). promocije i uåvrãñivanja ispravnih stavova i ponaãanja u saobrañaju. peãaci. a posebno kada koristi sluæbena vozila. Zato se jedan od najvaænijih zadataka policije odnosi na jaåaçe svesti o bezbednosti saobrañaja i unapreœeçe ponaãaça svakog policijskog sluæbenika. – struåan rad u neposrednoj kontroli saobrañaja predstavlja neprekidan i nezamenljiv proces edukacije s ciÿem jednostavnog sticanja i koncentracije najvaænijih znanja.

saobrañajnih projekata okruæenja ãkola i obdaniãta. koje propisuje MUP. ålan 163).4 legitimnosti5 i uniformisanosti6 (ZoBS. elaborata saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja. – pomoñ u izradi i aæuriranju elaborata bezbednosti saobrañaja. u izradi i realizaciji ãkolskih strategija bezbednosti saobrañaja i uspostavljanju mreæe partnera. Algoritam kampanje u bezbednosti saobrañaja obuhvata sledeñe poslove: 1) analiza stanja i definisanje problema bezbednosti saobrañaja. 4 OUP uåestvuje u obuci i organizuje proveru znanja pripradnika patrole. vrãi proveru njihovog znanja i donosi reãenje o radu patrola. – upoznavanje sa konkretnim problemima bezbednosti saobrañaja i podsticanje vaspitaåa.). a prema propisu koji donosi MUP. Organizacijom i radom ÃSP7 i SPG8 unapreœuje se saobrañajno obrazovanje i vaspitanje. a sve s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. OUP uåestvuje u obuåavanju pripadnika ovih patrola. Konkretni ciljevi kampanja u bezbednosti saobrañaja odnose se na promenu znanja. osim u ãkolskom dvoriãtu i ispred ãkole. unapreœuje se ponaãanje dece u saobrañaju i ukorenjuju ispravne navike.Lipovac. P. OUP se stara da budu ispunjeni uslovi u pogledu: struånosti. 7 ÃSP– Ãkolske saobrañajne patrole. POMOÑ I UÅEÃÑE U KAMPANJAMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kampanja se definiãe kao koordinirani sistem mera i aktivnosti unapred odreœenog trajanja. organa uprave i graœana. prvi roditeljski sastanak. odnosno preduzeña. 6 Pripadnici patrola imaju posebne uniforme ili oznake. sa njihovim roditeljima i uåiteljima (prvi ãkolski åas. 2) izbor i analiza ciljnih grupa. stavova. pomoñ u organizaciji takmiåenja i sl.7. ãiri se mreæa partnera i olakãava rad saobrañajne policije. 5 Ove patrole rade samo u prisustvu uniformisanog pripadnika policije. na zahtev obrazovno vaspitnih ustanova (osnovnih ãkola). Ãkolske saobrañajne patrole i saobrañajne patrole graœana organizuje OUP. uåeãñe u obuci. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – saobrañajno obrazovanje i vaspitanje u osnovnim ãkolama – rad sa uåenicima. veãtina i ponaãanja u saobrañaju. veãtina i ponaãanja u saobrañaju. 318 . uåitelja. obezbeœuje se bolje prihvatanje rada saobrañajne policije i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. stavova. 8 SPG – Saobrañajne patrole graœana. kojima se deluje na odreœene grupe ljudi radi ispunjenja unapred definisanog zadatka. roditelja i drugih da stalno rade na unapreœivanju znanja. 13. Kampanja u bezbednosti saobrañaja je sistem aktivnosti åiji je opãti cilj promovisanje bezbednijeg koriãñenja puteva.

5) izbor optimalne strategije kampanje. 7) planiranje ostalih aktivnosti. 4) sredstvo prenoãenja poruke. 10) odreœivanje sadræaja poruke. 14) definisanje kriterijuma za prañenje kampanje. korigujemo. 3) poruka (kratka. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja Osnovni elementi kampanje u bezbednosti saobrañaja su: 1) cilj kampanje. trajanja i troãkova kampanje. stavove i ponaãanje). Na osnovu dosadaãnjih iskustava moæe se mnogo nauåiti o kampanjama. normativna. 13) definisanje eksperimentalne i kontrolne grupe. – pomogne u pripremi dinamiåkog plana kampanje. ali i za uspeãnu realizaciju policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. – uåestvuje u prañenju ponaãanja kontrolne i ekperimentalne grupe u saobrañaju. medijska i policijska). 6) eksperimentalna i kontrolna grupa i 7) podrãka kampanji (struåna. ciljnih grupa i ciljeva kampanje. 15) koordinirana realizacija svih aktivnosti u kampanji i 16) prañenje i razvoj kampanje. Danas se kampanjama u bezbednosti saobrañaja posveñuje sve veña paænja. OUP bi trebalo da: – pomogne pri definisanju problema BS. jasna. finansijska. . 4) analiza dosadaãnjih istraæivanja i kampanja.13. 12) planiranje prateñih istraæivanja. Barry Elliot navodi sledeñe najåeãñe zablude i probleme u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja: 319 13. 6) odreœivanje uloge mas-medija. 11) odreœivanje poåetka. 9) odreœivanje oåekivanih rezultata (brojåano). problemima. 2) ciljna grupa. utemeljujemo i uåvrãñujemo znanje. zabludama i metodama izvoœenja. jednoznaåna).7. – omoguñi prañenje i dalji razvoj kampanje i – sprovodi mere i aktivnosti posle kampanje. politiåka. Uåeãñe OUP-a u kampanjama bezbednosti saobrañaja je presudno za uspeh kampanja. 8) planiranje aktivnosti koje ñe se nastaviti i posle kampanje. 5) period (vreme) izvoœenja kampanje. – pruæi policijsku podrãku kampanji. – pomaæe u sagledavanju efekata kampanje. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3) odreœivanje ciljeva i zadataka kampanje (menjamo.

umesto da se stalno nudi izgovor za promenu ponaãanja (novo znanje. – unapreœivanje ponaãanja (dece. umetnosti. – pridavanje prevelikog znaåaja poruci i reklami (Poruka je sve. – poveñanje poãtovanja ograniåenja brzine. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – traæenje problema u ciljnoj grupi (Ãta nije u redu sa ovim ljudima? Zaãto me ne razumeju?) umesto u metodama i naåinu izvoœenja kampanje (Ãta nije u redu sa nama? Ãta nismo dobro razumeli kod ciljne grupe ljudi?. ponaãanje policije. – preveliko naglaãavanje znaåaja kampanje (Kampanja je åudo – ona moæe sve) ili znaåaja policijske prinude (Policijska prinuda je åudo. ciljnih grupa). ponaãanje autoriteta iz oblasti sporta.. a mediji treba samo da publikuju i objasne. – unapreœivanje zaãtite ranjivih uåesnika u saobrañaju itd. U naãim uslovima postoje mala. treba istañi sledeñe kampanje: PRODUÆITE LINIJU ÆIVOTA – VEÆITE POJAS (CIBS. biciklista i dr. novi nauåni i struåni stavovi. – subjektivna ocena kvaliteta poruke i kampanje (Poruka je odliåna – baã mi se sviœa. Policija je odluåila i sprovodi. Kampanja bez prinude je åisto bacanje para. 2000). umesto efektima poruke i celini kampanje (Nije vaæna poruka – vaæno je ãta ljudi rade sa porukom! Reklama je samo deo kampanje). Luka. mogu biti dobar i prihvatljiv izgovor). – pokuãaj da se kampanja podredi policijskoj prinudi i da kampanja bude samo podrãka prinudi (Policija je planirala. S ciÿem uåenja. – poveñavanje upotrebe sistema zaãtite dece u vozilu. tj. – poveñavanje upotrebe zaãtitne kacige. P.). sankcije i sl. – smanjivanje voænje pod uticajem alkohola. Kampanja je projektovana u Centru za istraæivanja u bezbednosti sa320 . Najåeãñe i najznaåajnije kampanje u bezbednosti saobrañaja usmerene su na: – poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva. glume. ali znaåajna iskustva u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja. B. umesto da prinuda bude deo sveobuhvatne kampanje (Struka i druãtvo su planirali i prihvatili. Dakle. – neoprezno poniæavanje ålanova ciljne grupe (Promeni ponaãanje! To ãto radiã nije dobro. mladih vozaåa. umesto koordiniranog delovanja kampanja i policijske prinude (Optimalno je ako je policijska prinuda deo dobro osmiãljene kampanje. dobra je i kampanja). a policijska prinuda bez dobre kampanje moæe da blamira i iscrpljuje policiju bez veñih trajnih efekata na ponaãanje ljudi). mediji podræavaju i utiåu na najãiru javnost. Policija moæe sve..Lipovac. ako su efekti kampanje mali – kampanja je loãa). Kad je poruka dobra uspeñe kampanja). Kaznama se sve reãava). a policija shvata i podræava – sluæi saobrañajnoj struci i druãtvu). a druãtvo i struka treba da samo shvate i poãtuju). umesto objektivnog sagledavanja efekata kampanje (Dobra je samo ona kampanja koja postiæe unapred definisane ciljeve kampanje.

poveñan je ugled saobrañajne policije i smanjen broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih lica. 2001/2003). u periodu od 3 meseca poveñana je upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srpskoj sa 3% na preko 60% (na prednjim sediãtima). U toku 2003. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Istraæivanja u nekim mestima su pokazala da su svi policajci koristili sigurnosne pojaseve (100%). policiji. Ipak. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja obrañaja (CIBS) na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu. ali su ostvareni i ãiri efekti u bezbednosti saobrañaja. saobrañajne policije i medija. Ova kampanja je imala i druge znaåajne efekte: unapreœeno je ponaãanje vozaåa. na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu i na Vojnoj akademiji (saobrañajni smer) u okviru redovne nastave sa studentima prvi put je realizovan nagradni konkurs za najbolje kampanje u bezbednosti saobrañaja. 2001/2003). unapreœeno saobrañajno obrazovanje u osnovnim ãkolama. Broj poginulih lica smanjen je sa 258 (2001). SPASITE 200 ÆIVOTA U SRBIJI – VEÆITE POJAS (CIBS. na 170 (2002). Na osnovu terenskih istraæivanja koja su vrãena ãirom Srbije. a zatim u republiåkoj vladi. a posebno uniformisanih pripadnika policije. su ãtampani flajeci (leci) 321 13. Beograd. Osnova za ovu kampanju bilo je makroistraæivanje stradanja dece u saobrañaju u Beogradu i serija struånih skupova o zaãtiti dece u saobrañaju. u nastavku je slabila politiåka i policijska podrãka kampanji. saobrañajna policija je ostala usamljena. politiåke i najãire javnosti zapoåela je kampanja okrenuta ka najãiroj javnosti. poraslo je nerazumevanje izmeœu saobrañajne policije i ostalih delova MUP-a. Na osnovu jasne podrãke struåne. unapreœeno ponaãanje vozaåa i peãaka u saobrañaju itd. 2000). Na osnovu ove kampanje smanjen je broj nastradale dece u saobrañaju za preko 40%. S druge strane. Pilot istraæivanje i projekat kampanje pripremio je CIBS. ali nije u celini realizovana zbog ãirih druãtvenopolitiåkih problema. a efekti su vremenom slabili tako da su u toku 2004. Kampanja je zadobila odliånu podrãku gradske vlasti. a procenat vozaåa i suvozaåa koji koriste sigurnosne pojaseve je premaãio 95% (2002). Ipak. ZAÃTITIMO DECU U SAOBRAÑAJU (CIBS. realizovana je podkampanja u medijima. a zatim i u upravi grada. Mada je kampanja bila dobro prihvañena u medijima i najãiroj javnosti. zbog loãe medijske i finansijske podrãke. Beograd. a zatim na 166 (2003). Sedam najboljih kampanja su odabrane i. Na osnovu pilot projekta kampanje realizovane su podkampanje u Sekretarijatu za saobrañaj Beograda.7. Efekat je bilo poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu pripadnicima policije sa ispod 1% na preko 90%. U projektantskom smislu ovo je jedna od najboljih kampanja u naãim uslovima. posebno su smanjena ekstremna prekoraåenja brzine. pa su efekti opali na ispod 20% u nekim regionima. Broj poginulih lica u Srbiji (bez pokrajine Kosovo i Metohija) je smanjen za treñinu: sa 1275 poginulih u toku 2001. u Upravi saobrañajne policije Beograd.13. na 847 u toku 2002. Jednovremeno je otpoåela represija unutar policije s ciÿem unapreœivanja ponaãanja policajaca. a zatim i poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu ostalim vozaåima i suvozaåima sa oko 3% na preko 80%. a naruåilac je bio AMS RS (Banja Luke. uz pomoñ AMSS i MUP-a. procenjeni na ispod 60%. zbog nedostatka odgovarajuñe kampanje meœu pripadnicima MUP-a. porastao je ugled saobrañajne policije.

. – kampanje treba pratiti. tako da se moæe iz proãlosti uåiti. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 koji su bili osnova mini kampanja u toku 2004. A. Designing Health Communication Campaigns. – ne veæi sebi omåu oko vrata – veæi pojas. B. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. Minister of Transport. Backer. Josscy-Bass.. Australia. i 2005. – ukljuåite svetla – otvorite oåi i sebi i drugima. Roads and Traffic Authority. Gosche. T. – sahrani alkohol.. Odabrane kampanje su u skladu sa odabranim kljuånim oblastima u bezbednosti saobrañaja imale sledeñe naslove: – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h viãe – stotine æivota manje. H. umesto kampanja).Lipovac. a ne sebe. – saåekaj zeleno – bolje izgubiti trenutak u æivotu. 322 .. Literatura Andreasen. nego æivot u trenutku. Rogers. E. Social Development. 1989.. Social Marketing. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and Some Meta-Analysis Accidents.M. sveobuhvatnim kampanjama u skladu sa najboljom praksom i svetskim preporukama u ovoj oblasti (kampanje. ne dozvoli da alkohol upravlja tobom – budi trezan i oprezan. 1992. Elliot. sama prinuda daje trenutne efekte. P. Efikasna kampanja za bezbednost puteva: Praktiåni priruånik. Elliot. P. and the Environment. Media Questions and Answers on 2010. New Zealand. razvijati i struåno i nepristrasno analizirati. Early & Often. – postoji veliki potencijal u primeni druãtvenog marketinga u bezbednosti saobrañaja. 1995. B. – budi oprezan: poãtovanje saobrañajnih propisa – preduslov je za bezbednu voænju. – umesto realizacije samo delova kampanja treba teæiti struånim. Na osnovu dosadaãnje prakse i iskustava moæemo zakljuåiti: – velika su svetska i mala naãa iskustva u realizaciji kampanja u bezbednosti saobrañaja... i Sopory. – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h manje – stotine æivota viãe. a rezultate publikovati. – kampanju mora pratiti prinuda (sama kampanja je bacanje para. Elliott and Shanahan Research. moæe biti opasna i ugroziti odnos saobrañajne policije i javnosti). San Francisko.

PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Epstein. MacFadyn. 2002. S. 1995. pp. K. 1999. Centre for social marketing. National Highway Traffic Safety Administration. Social Marketing-a Synopsis by the Centre for Social Marketing. S. Safety of Vulnerable Road Users. Nordic Road and Transport Research.Y. CEMT. Media Choice. 1999.. No.. Advertising and Promotion Management Edition. Ogden. Rossiter. M. Seat Belt Usage and Japanese and Danish Road. i Hastings. A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing. Pre-testing and Evaluation by Dutch Road Safety Association Veilig Verkeer Nederland prepared for the International Conference in Rome 13th – 16th October 1971.E. L.Literatura 323 13.R.W. New Zealand Drink-driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising. I. 3. 1998... New Zealand. Report on Various Aspects of road Safety Campaigns. J. R. i Taylor. The Desing and Evaluation of Road Safety Publicity Campaigns. G. Marketing Bulletin. McGraw–Hill. . T. Macpherson.. i Lewis T. 1999. Centre for social marketing. Percy L. Stead. Traffic Safety Reference Guide. Traffic Engineering and Management.. New York. i Donovan. T.. 6-8. 1999. 2002.

3.14. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti .10.1. promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti 14.6. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima 14. Druãtvene promene. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti 14.9. Odnosi sa struånom javnoãñu 14.5.8.7. Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti 14. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu 14. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti 14. Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? 14.2.4. Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu 14.

Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. str. Privræenost vladaru i vladajuñoj oligarhiji zamenjuje se privræenoãñu graœaninu. u radu policije i u odnosu policije i javnosti. Meœutim. reforma. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI .) i zemljama u tranziciji. Policija sve ñeãñe æeli da poboljãa svoje odnose sa javnoãñu. PROMENE POLICIJSKE FUNKCIJE I ODNOSI POLICIJE I JAVNOSTI Druãtvo. Beograd. Prema tradicionalnom pristupu policija je zatvorena. prema svojim potrebama. V. “Javna uprava sve viãe postaje struktura koja upravlja i olakãava proces druãtvenog i ekonomskog razvoja. trening. 327 14. izolovana i tajanstvena institucija koja ima prvenstveno kontrolnu funkciju i koje se graœani plaãe. smanjujuñi sopstvenu kontrolnu ulogu. DRUÃTVENE PROMENE. jeftinijem radu i optimalnom koriãñenju sredstava koja druãtvo (privreda) izdvaja za pojedine usluge. za unapreœenje ovih odnosa neophodno je da svaki policajac postane svestan znaåaja dobrih odnosa policije i javnosti. u zavisnosti od preovlaœujuñih stavova. odreœuje ulogu. a proãirujuñi servisne funkcije. svrhu. Sa promenama u druãtvu moæe se menjati i odnos prema policiji. ciljeve i zadatke rada (saobrañajne) policije. nepristra1 Kavran. 52.”1 Promene u druãtvu zahtevaju i promene u policijskoj funkciji. Teæi se efikasnijem. okrenut i otvoren ka graœanima. Takoœe je neophodno da se neprekidno.. odnosno poreskim obveznicima koji plañaju uslugu policije. Javna uprava. Danas se intenzivno menjaju javne uprave. zemlje EU itd.1. Britanija. efikasnost. Zeland. D. Promene u opãtem poloæaju i ulozi policije izazivaju i promene policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. pa i promene odnosa saobrañajne policije i javnosti. Kanada. Savremene druãtvene teorije sve viãe vide policiju kao servis graœana koji je efikasan i efektivan. 2003. N. pa i policije kod svih zemalja. a posebno u najrazvijenijim (SAD. Policija postaje servis graœana.14.

procedure i ovlaãñenja koja primenjuje. Saobrañajna policija se åesto dovodi u neposrednu uzroåno-posledniånu vezu sa uslovima i stradanjima u saobrañaju. oteæavaju sticanje i odræavanje poverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. samo je ne vide oni koji bi trebalo da je spreåavaju i smanjuju). Odgovornost saobrañajne policije prema javnosti. Treba naglasiti da je to strateãki vaæna komunikacija i da njen znaåaj prevazilazi pojedinca. o neefikasnom radu pojedinaca. Treba uvaæiti da ima viãe javnosti sa kojima mora da se gaje dobri odnosi (struåna javnost.Lipovac. Od ove komunikacije zavisi uspeãnost pruæanja usluga za koje su graœani veoma zainteresovani. sistematski i organizovano istraæuju i analiziraju stavovi javnosti o radu policije.). pa åak i najviãe rukovodioce. Saobrañajna policija direktno ili posredno utiåe na postupanja uåesnika u saobrañaju i smanjenje rizika nebezbednosti. odnosno prema graœanima proistiåe iz svrhe rada i poverenih joj ovlaãñenja. zloupotrebljavaju ovlaãñenja. Izraæeni su nepoverenje i netrpeljivost u pogledu primene ovlaãñenja koja zadiru u prava i interese pojedinaca. Stvaranju nepoverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. najãira javnost. o zloupotrebi ovlaãñenja i preduzetim merama na spreåavanju ovakvog ponaãanja.2. 328 . ãtiteñi ljudske æivote i materijalne vrednosti u njemu. da se suoåe sa istinom o korupciji (svi vide korupciju. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 sno. kao i pojedinci podloæni korupciji. propisi koje sprovodi. bez sagledavanja delovanja drugih subjekata i njihove odgovornosti. 14. mediji.PR) se moæe definisati kao strateãka komunikacija saobrañajne policije i njenih javnosti u cilju otklanjanja nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja. na obostranu korist. Posebno loã efekat daje nezainteresovanost stareãina u saobrañajnoj policiji da vide i shvate probleme graœana (uåesnika u saobrañaju). Usluge koje saobrañajna policija pruæa korisnicima su javne. Javni su i ciljevi rada. o nekorektnim odnosima policajaca prema graœanima. da se stalno sagledavaju oåekivanja javnosti i ide u susret ovim oåekivanjima. nepotpunim poznavanjem policijske nadleænosti i obima ovlaãñenja u organizaciji bezbednosti saobrañaja. POJAM I ZNAÅAJ ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti (public relations . razumevanja i saradnje. Ovo je dugoroåni cilj i niko ne sme da ga remeti. posebno doprinose pojedinci (policijski sluæbenici) koji svojom neprofesionalnoãñu krãe osnovne principe rada. stvaraju konfliktne situacije. o nedoslednosti i nepraviånosti u primeni ovlaãñenja itd. Nepotpuno informisanje o primerima neprofesionalnog odnosa prema graœanima. politiåka javnost. P. Stav javnosti prema saobrañajnoj policiji åesto je optereñen loãim nasleœem. institucionalizovana i vaninstitucionalna javnost itd.

Loãi odnosi saobrañajne policije i javnosti oteæavaju rad saobrañajne policije i ugroæavaju bezbednost saobrañaja. jer ne razumeju njenu funkciju i nemaju poverenje u njen rad. Zato saobrañajna policija ima manje ljudi. preskupu.14. Policija lakãe i efikasnije vrãi svoju funkciju. Policija se mora potruditi da bolje shvati graœane. zbog uloge 329 14. Dobri odnosi saobrañajne policije i javnosti olakãavaju rad saobrañajne policije i unapreœuju bezbednost saobrañaja. Graœani. manje se eksponira i ometa saobrañaj. Graœani dobijaju jeftiniju i kvalitetniju uslugu. 2. U ovom ambijentu niko nije zadovoljan. U centru paænje moraju biti graœani i njihovi problemi. Nije dobro stalno nastojanje policije da nju razumeju graœani. a nekad je ugroæena i protoånost. Saobrañajna policija ulaæe sve veñi napor. U praksi se mogu desiti dve krajnjosti: 1. åak i kada to nije druãtveno prihvañeno. a posebno uåesnici u saobrañaju prihvataju saobrañajnu policiju kao svoju. policijski odnosi s javnoãñu unekoliko su drugaåiji od odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. bez druãtvene podrãke. 14. Javnost shvata da saobrañajna policija vrãi veoma vaæan servis u cilju omoguñavanja odvijanja saobrañaja. Graœani nisu zadovoljni. bolje su zaãtiñeni u saobrañaju. Stanje bezbednosti saobrañaja je loãe. sve viãe ometa saobrañaj. Saobrañajna policija je zatvorena i postavlja se kao vrhovni kontrolor i naredbodavac u saobrañaju. U nameri da samostalno (izolovano) unapredi bezbednost saobrañaja. jer se iscrpljuje. Meœutim. a njen rad nema podrãku i ne daje oåekivane efikte. SPECIFIÅNOSTI ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Analiza odnosa saobrañajne policije i javnosti je sliåna analizi odnosa drugih dræavnih organa i javnosti.3. Preterana policijska prinuda. a ukupni efekti u bezbednosti saobrañaja su mali. u otkrivanju i dokumentovanju saobrañajnih prekrãaja itd. a neefikasnu. gubitaka i troãkova. Graœani plañaju sve veñe troãkove rada saobrañajne policije. U ovom procesu svi dobijaju. da ih stalno prate i unapreœuju. Graœani pomaæu saobrañajnoj policiji u obavljanju nadzora nad odvijanjem saobrañaja. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . jer saobrañajnu policiju doæivljavaju kao nametnutu. Ovo je rezultat istorijskog nasleœa kome se obiåno duguju negativne predstave o policiji. Javnost prepoznaje korist od saobrañajne policije. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti Konaåno. a daje veñe pozitivne efekte u bezbednosti saobrañaja. Ovo umanjuje ugled saobrañajne policije. a nisu zadovoljni njenim radom i nisu bezbedni u saobrañaju. smanjivanja rizika povreœivanja i pogibija u saobrañaju i smanjivanja materijalnih ãteta. jer su oni naruåioci usluge. cilj dobrih odnosa sa javnostima nije nikakva prevara. Uåesnici u saobrañaju uspostavljaju åvrst front protiv saobrañajne policije.3. policija poveñava kontrolnu funkciju i prinudu. oni plañaju uslugu. Saobrañajna policija je nezadovoljna. Policija je samo servis graœana koji mora pruæati onakvu uslugu i na onaj naåin kako to æele korisnici usluge – graœani. veruje da vaænu funkciju obavlja savesno i efikasno. angaæuje sve viãe potencijala. Zato su i policija i njene javnosti upuñeni da izgraœuju odnose poverenja.

na odreœeni naåin direktno ili indirektno tangiraju veñinu uåesnika u saobrañaju. oruæanih listova.4. Ukupna druãtvena stabilnost i niska konfliktnost su osnovni preduslov za uspostavljanje odnosa meœusobnog poverenja. Osim toga policija kao najvidljiviji. Za uspostavljanje dobrih meœusobnih odnosa policije i javnosti. prioritetno su znaåajni karakteristike policijskog delovanja. obavezuje saobrañajnu policiju u izgradnji strategije i taktike uspostavljanja dobrih odnosa sa istom. Sve ovo stvara uslove da odnos javnosti prema policiji åesto bude apriori negativan. vozaåkih i saobrañajnih dozvola. Otklanjanje nepoverenja javnosti u policijsku sluæbu i razvijanje svesti o suãtini policijske funkcije su preduslovi za uæivanje niza ljudskih prava i sloboda. izdvajanje odnosa saobrañajne policije i javnosti ima smisla zbog znaåaja poverenih joj poslova u saobrañaju na zaãtiti bezbednosti ljudi i imovine i zbog obima i uåestalosti kontakata sa graœanima. Zbog svih ovih åinjenica. u poslovima zaãtite od poæara i ostalim administrativno policijskim poslovima iz domena javne bezbednosti (izdavanje putnih isprava. Kontrola saobrañaja i prinuda koju primenjuje saobrañajna policija. P. 14. pre svega zbog krajnjih efekata zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. uverenja i potvrda i dr. U celini odnosa policije i javnosti. policija mora ulagati dodatne napore da ovakvo stanje prevaziœe i uspostavi ãto bolje odnose sa javnoãñu. javnost je i te kako zainteresovana. ZAÃTO JE VAÆAN ODNOS SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI? Odnosi sa javnoãñu (Public relations-PR) predstavlja strateãku komunikaciju jedne organizacije i njenih javnosti (ciljnih grupa) radi uklanjanja meœusobnog nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja i saradnje na obostranu ko330 . protiv koga mogu biti pripadnici rasnih. kao i åinjenici da je ona uvek simbol dræave i politiåkog sistema. Prvi cilj uspostavljanja dobrih odnosa policije i javnosti je pridobijanje graœana kao partnera u borbi protiv kriminala i u obezbeœivanju stabilnog javnog reda i mira. odreœenih druãtvenih klasa i slojeva. etniåkih i drugih manjina. liånih karata. Situacije u kojima policija dolazi u kontakt sa graœanima u velikom broju sluåajeva su neprijatne za graœane i potencijalno konfliktne. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 koju je imala u revolucionarnim i drugim znaåajnim dogaœajima u proãlosti. ali i da pridobije javnost kao aktivnog saradnika u vrãenju policijske funkcije. Policija treba da razvija ovakav pristup u neposrednoj kontroli i regulisanju saobrañaja. najbrojniji i najskuplji deo represivnog mehanizma svake dræave predstavlja i opomenu “tamnoj strani” ljudske prirode. Za rad saobrañajne policije. ali i realno druãtveno i politiåko okruæenje. kako bi mogla lakãe da obavlja svoje poslove. Ona je pozvana da usmerava i daje naredbe obiånim graœanima ili da ograniåava slobodu njihovog delovanja. Zainteresovanost javnosti. u pograniånim i poslovima u vezi sa strancima.).Lipovac.

zasniva odnose sa graœanima u celini (opãta javnost) segmentiranim grupama po odreœenim bezbednosnim pojavama i kriterijumima (maloletnici. udruæenjima. preduzeñima i asocijacijama. saobrañajna policija. uåesnici u saobrañaju poãtuju propise i onda kada nema saobrañajne policije na putu (jer nailaze na osudu ostalih graœana koji mogu i prijaviti uoåeni prekrãaj). efikasnost i efektivnost njenog postupanja biñe minimizirani. Nesaglasnost sa graœanima uvek bi trebalo reãavati po principu nisu graœani stvoreni zbog policije. njihovim organizacijama.2 Veñina policijskih organizacija. peãaci.. da veñina graœana posebno uåesnika u saobrañaju. njen metodoloãko-taktiåki nastup javan i poznat. Æ. Odnos policije i javnosti. Polazeñi od åinjenice da prekrãioci propisa u saobrañaju ugroæavaju bezbednost graœana i materijalne vrednosti u saobrañaju. Aktivno ukljuåivanje graœana. veñ policija zbog graœana. Meœutim. – poveñava se efektivnost saobrañajne policije.14. prekomerna brzina i sl. 2 Keãetoviñ. otkrivaju one koji to ne åine. uspostavljanjem uzajamno dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti: – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za zaãtitu bezbednosti u saobrañaju. oåekuje pomoñ u spreåavanju i otkrivanju saobrañajnih prekrãaja i njihovih uåinilaca. (institucionalizovana javnost) i faktorima koji oblikuju javno mnjenje (sredstva mas medija). Ma koliko zadaci saobrañajne policije bili u osnovi javni i humani. ona ne moæe pretendovati na simpatije i odobrenja njenog rada od strane svih graœana. Dakle. To bi dovelo do nekoliko pozitivnih efekata: graœani mogu uoåiti mnogo viãe prekrãaja nego saobrañajna policija. a aktivnost tangira veñinu uåesnika u saobrañaju. shvati da saobrañajna policija ãtiti njihove æivote i imovinu.). Zadaci saobrañajne policije u organizaciji bezbednosti saobrañaja su javni. vozaåi. Zemun. kao i svih organizacija i institucija itd. Ovo se moæe smatrati krajnjim ciljem dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti. ovlaãñenja propisana. – graœani aktivno doprinose bezbednosti saobrañaja – poãtuju propise. mas mediji podstiåu i podræavaju angaæovanje graœana. 1997. Ovakav pristup i organizacija treba da omoguñe delotvornije izvrãavanje poslova i zadataka saobrañajne policije. 331 14. åak. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . ukoliko veñina uåesnika u saobrañaju ima negativan stav prema radu saobrañajne policije. Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? rist. Iz ovog proistiåe zajedniåki cilj. Viãa ãkola unutraãçih poslova. (projekat). Iz fundamentalnog prava svakog graœanina da bude obaveãten o radu organa dræavne uprave proistiåu obaveze Ministarstva unutraãnjih poslova da obaveãtava javnost o svom radu i radu specijalizovanih sluæbi. efektivni doprinosi svih subjekata bezbednosti saobrañaja i puna podrãka mas-medija najãiri su front borbe protiv nebezbednosti.4. na nauånim osnovama. dodatno se motiviãu i aktiviraju drugi odgovorni subjekti bezbednosti saobrañaja.

– jaåa odnos poverenja javnosti prema drugim funkcionalnim linijama rada Ministarstva unutraãnjih poslova. u Srbiji. – brojåanom poveñanju pripadnika saobrañajne policije. 14. – smanjuju se troãkovi funkcionisanja saobrañajne policije. svoj stav o saobrañajnoj policiji. – podozrivom prihvatanju efekata i vrednosti rada saobrañajne policije od subjekata bezbednosti u saobrañaju. mogu se definisati razliåite ciljne grupe. trebalo bi ostvarene komunikacije stalno pratiti. policiju i dræavu u celini doæivljavaju kao svoju.). – prihvatanju i uåvrãñivanju stava da je prinuda nepotrebna. Konflikti izmeœu graœana i saobrañajne policije. – slabljenju liåne i kolektivne odgovornosti za aktivnosti i propuste. istraæivati i prilagoœavati. ãto upotpunjava njihov stav o saobrañajnoj policiji. Godiãnje se. – unapreœuje se zaãtita liånih prava i sloboda graœana. sankcionisa332 . – graœani saobrañajnu policiju. ostvari oko 6 miliona direktnih kontakata sa graœanima. – niæem nivou zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja – konkretizuje se odgovornost drugih organizacija i institucija u oblasti bezbednosti saobrañaja. Sa veñim brojem graœana – uåesnika u saobrañaju ostvaruje se viãe kontakata razliåitog sadræaja. Da bi veñina graœana prihvatila saobrañajnu policiju “kao svoju”. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE SA OPÃTOM JAVNOÃÑU Saobrañajna policija dolazi u direktan ili indirektan kontakt sa veñinom graœana. Lica sa kojima nije ostvaren direktan kontakt. P.5. – sumnji i stalnom proveravanju postupanja saobrañajne policije od strane struåne javnosti. zabrana kretanja odreœenom saobrañajnicom i sl. – slabljenju efektivnosti u radu. 14 Negativan stav javnosti prema saobrañajnoj policiji doprinosi: – stvaranju fronta protiv saobrañajne policije. – masovnom uskrañivanju aktivne saradnje sa policijom. posebno se mogu oåekivati pri sprovoœenju mera direktne zaãtite saobrañaja (iskljuåivanje vozaåa i vozila iz saobrañaja. izgraœuju posmatranjem njenog rada ili prenoãenjem impresija onih koji su uåestvovali u direktnom kontaktu. Zavisno od karaktera i sadræaja kontakta. – unapreœuje se organizacija zaãtite bezbednosti u saobrañaju.Lipovac. – saobrañajna policija stiåe javno poãtovanje. – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za sopstvene propuste.

znakova i naredbi.7 miliona saobrañajnih prekrãaja ( za oko 1. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima nju otkrivenih prekrãaja. zdravstvenom stanju itd. ali i konkretna opasnost od konflikata na relaciji saobrañajni policajac – uåesnik u saobrañaju. 4 Prekoraåenje dozvoljene brzine kretanja do 10 km/h. preduzetih mera prinude. ostvaruje se sa oko 500 hiljada uåesnika u saobrañaju. putnika ili peãaka. odnosno uniformisanosti. a posebno negativnih reakcija javnosti. funkcionalnim oznakama i obeleæjima i znacima koje u kontroli i interventno regulisanju daje uåesnicima u saobrañaju. K. u svojstvu vozaåa. socijalnom poreklu. mogu doprineti upotpunjavanju objektivne slike o saobrañajnoj policiji. ostvaruju kontakt sa velikim brojem graœana koji se razlikuju po kulturi.. graœani su trpeli odreœene posledice. oko 170 hiljada iskljuåenja vozila iz saobrañaja. neispunjavanju zahteva u upravnom postupku. Beograd. Sa druge strane. oko 80 hiljada vozila se upuñuje na vanredni tehniåki pregled i oko 30 hiljada ostalih sluåajeva. B. Ovako se formira pojedinaåni stav. i Miliniñ. opomenutih zbog uåinjenih lakãih prekrãaja. Pripadnici saobrañajne policije kroz poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. No 3.4 3 Lipovac. Rizik konflikata raste ukoliko saobrañajna policija nema profesionalni pristup u svakom pojedinaånom sluåaju. NEKE KARAKTERISTIKE SADRÆAJA RADA SAOBRAÑAJNE POLICIJE ZNAÅAJNE ZA ODNOSE SA GRAŒANIMA Saobrañajna policija identifikuje se u javnosti. statusu. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja.6. zbog åega je åesto bila prisutna apstraktna. odnosno stav javnog mnjenja o radu saobrañajne policije. Primenom navedenih policijskih ovlaãñenja. obrazovanju.2 miliona prekrãaja izvrãiocima se izreknu novåane kazne na licu mesta i za oko 500 hiljada prekrãaja podnesu se zahtevi za pokretanje prekrãajnog postupka). Neposrednu kontrolu i interventno regulisanje saobrañaja policija ostvaruje primenom propisanih ovlaãñenja. po vizuelnom identitetu. 333 14. funkciji u druãtvu.6. nekompletna oprema i sl. starosti.3 Godiãnje se sankcioniãe oko 1. U oko 400 hiljada sluåajeva primenjuju se odreœeni vidovi prinude: oko 125 hiljada privremenih iskljuåivanja vozaåa iz saobrañaja. Bezbednost. ovi i drugi graœani ostvaruju i indirektan kontakt posmatranjem aktivnosti saobrañajne policije ili prepriåavanjem onih koji su imali direktan kontakt. Graœani ostvaruju direktan kontakt sa saobrañajnom policijom. Sagledavanje obima i sadræaja ostvarenih kontakata sa graœanima. 14. Kontakt sa potencijalno manjim stepenom konfliktnosti.14. 2002. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI .

Saobrañajna policija izvrãi oko 2.500 nadzora nad radom preduzeña koja se bave prevozom. otkrivanjem i pronalaæenjem predmeta kriviånih dela. policija pospeãuje ili omoguñuje protok saobrañaja. impresije o radu saobrañajne policije grade se na osnovu trenutne efikasnosti i efektivnosti. Graœani saobrañajnu policiju dobro prihvataju. odnosno porodicama kandidata i autoãkolama. Sve ove nadzore prati preduzimanje konkretnih preventivnih i represivnih mera. uspostavljanje dobre komunikacije. nedoslednosti u primeni propisa. Upravno-pravni poslovi iz nadleænosti saobrañajne policije. Zakonito. Bez obzira na to ãto dati znakovi i naredbe obavezuju i suãtinski predstavljaju prinudu za uåesnike u saobrañaju. Tako se direktno uskrañuju interesi vozaåa. doprinosi uspostavljanju i odræavanju dobrih odnosa sa javnoãñu. P. najåeãñe tangiraju graœane kroz primenu prava i izradu propisa. U obavljanju ovih poslova moguñi su konflikti zbog: manjkavosti podnesaka.500 nadzora nad radom centara za obuku vozaåa.8 miliona vlasnika motornih vozila. u kontroli i regulisanju saobrañaja da ãtiti bezbednost graœana i imovine. godiãnje se ostvaruje direktan kontakt sa oko 400 hiljada vozaåa i oko 1. Interventnim regulisanjem saobrañaja. a vozaåima pro334 . uz poãtovanje dostojanstva liånosti. otkrivanjem delikata iz nadleænosti inspekcijskih sluæbi i sl. Znatan broj ovih kontakata optereñen je sukobom interesa da se poloæi vozaåki ispit i policijske zaãtite utvrœenih kriterijuma u pogledu potrebnih znanja i veãtina. postoji oko 800 hiljada potencijalnih konflikata sa uåesnicima u saobrañaju. prema kojima se ne preduzimaju nikakve mere. postupanjem po problematici javnog reda i mira. ne samo od saobrañajnih. Pri realizaciji oko 150 hiljada vozaåkih ispita.Lipovac. ali i moguñnost konflikata razliåitog intenziteta. ako vide da ona obezbeœuje brz i bezbedan protok saobrañaja i obratno. Sprovoœenjem ovih mera reœe se ostvaruju pojedinaåna komunikacija sa graœanima. To pruæa moguñnost uspostavljanja sadræajnih komunikacija sa javnostima. pronalaæenjem lica za kojima se traga. oko 3. te se vezuju za njenu kolektivnu struånost i sposobnost. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Procenjuje se da u rutinskoj kontroli. saobrañajna policija vrãi prema reãenju sudije za prekrãaje ili prema presudi suda. Åinjenica da saobrañajna policija godiãnje otkrije oko 8. saobrañajna policija stupa u kontakte sa kandidatima i njihovim instruktorima.000 nadzora nad radom centara za tehniåke preglede i oko 1. nerazumljivo dugog åekanja u redu. Policijska ovlaãñenja obavezuju saobrañajnu policiju. Upisivanje zaãtitnih mera ili mera bezbednosti (zabrane upravljanja motornim vozilom). tako da su konfliktne situacije manje izraæene.000 izvrãilaca kriviånih dela i “nesaobrañajnih” prekrãaja doprinosi oseñaju sigurnosti graœana i pozitivno utiåe na njihov stav prema policiji. Ovo se realizuje spreåavanjem i otkrivanjem uåinilaca kriviånih dela. neefikasnosti sluæbe itd. zbog neprimerenog ponaãanja pojedinaca. U postupku izdavanja javnih isprava. loãe komunikacije. struåno i aæurno obavljanje ovih poslova. odbijanja zahteva. neaæurnosti. veñ i od drugih delikata u saobrañaju.

niti u kom delu njenog rada je zadovoljna. reakcija policije je pozitivna. ãta joj najviãe zamera. U 61 sluåaju utvrœeno je neprofesionalno i nezakonito postupanje saobrañajne policije. Preventivno-propagandna delatnost saobrañajne policije stvara povoljnije uslove zaãtite bezbednosti u saobrañaju. Pozitivan stav opãte javnosti prema saobrañajnoj policiji posebno naruãavaju pojedinci – pripadnici saobrañajne policije. Otuda proistiåe njena obaveza obaveãtavanja graœana o bezbednosnim pojavama i dogaœajima u saobrañaju. dok u 287 sluåajeva nisu utvrœeni propusti. koji zloupotrebljavaju sluæbeni poloæaj.). izolacije ili samoizolacije. javno mnjenje se ukljuåuje u prevenciju bezbednosti saobrañaja i upotpunjuje stav o saobrañajnoj policiji. jer u njoj vidi svoju zaãtitu. Danas nije dovoljno istraæeno: kakav je stav opãte javnosti prema javnom liku saobrañajne policije. a posebno: – pruæanje razliåitih obaveãtenja graœanima (o putevima. za uåeãñe u saobrañaju u loãim vremenskim uslovima. reãavanje problema tehniåke neispravnosti vozila na putu. U ekstremnim sluåajevima osnovane sumnje na postojanje zloupotrebe. rasporedu ulica. Veoma je vaæno da policija prepozna svoj veliki interes u otkrivanju ovakvih pojedinaca. 335 14. starim i hendikepiranim osobama) i dr. uslovima za uåeãñe u saobrañaju itd. veñina ostalih graœana odobrava ovu meru i zahteva od policije da bude dosledna i efikasna. Usluæni kontakti sa graœanima znaåajno doprinose stvaranju poverenja graœana prema saobrañajnoj policiji. institucijama. Istraæivani su samo pisani ili usmeno izneti konkretni negativni stavovi (prigovori). sankcionisanju navedenih zloupotreba i korektnom izveãtavanju javnosti o svakom pojedinaånom sluåaju. pomoñ u reãavanju razliåitih problema.) i – pomoñ odreœenim kategorijama nezaãtiñenih uåesnika u saobrañaju (deci. kako javnost doæivljava saobrañajnu policiju. u toku 2000. Na osnovu struånog informisanja i propagande. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI .6. Sa druge strane. Na primer. jer razgraœuje svaki oblik zatvorenosti. Poåinioci zloupotrebe se udaljuju iz Ministarstva i protiv njih preduzimaju zakonom propisane mere. nezadovoljstvo radom i postupanjem saobrañajne policije pismeno je izrazilo 348 graœana. Saobrañajna policija profesionalno prati i analizira stanje bezbednosti u saobrañaju i aæurira baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. pravilima saobrañaja. a “tretirani” vozaåi doæivljavaju policiju kao neposrednog protivnika. Ovo izaziva konflikte. prenoãenje poruka roœacima i prijateljima itd. – pruæanje pomoñi i usluga graœanima (u vezi saobrañajnih nezgoda. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima fesionalcima spreåava obavljanje njihovog zanimanja. objektima.14. To je osnov dobre interakcije saobrañajne policije sa okruæenjem. udaljenosti.

mup. Graœani æele da dobiju struåne informacije i pomoñ u vezi registracije vozila. nepoãtovanje obaveze vozaåa prema peãacima. posledicama i strukturi nastradalih lica. da odgovara na sve podneske graœana i da ih stalno analizira. na tematskim konferencijama. tehniåke neispravnosti vozila. voænja pod dejstvom alkohola. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. 14 Na redovnim konferencijama za javnost daju se informacije o obeleæjima i pokazateljima bezbednosti u saobrañaju. Veoma je znaåajno da saobrañajna policija. Na sajtu bi trebalo da se daju aæurni podaci o broju saobrañajnih nezgoda. Povremenim saopãtenjima. Internet prezentacije su posebno znaåajno sredstvo za obrañanje odreœenim ciljnim grupama koje su veoma vaæne za oblikovanje stavova javnosti o policiji (www. dræavnim organima. javnost se informiãe o problemima u saobrañaju sa edukativnim porukama i uputstvima vezanim za pojedine situacije (nepropisna brzina. pohvale i predloge. zapreñenim kaznama i dr. tj. nepropisno kretanje peãaka i sl. U okviru prezentacije policije trebalo bi posebnu paænju posvetiti javnosti rada i pravima graœana. telefonskim i intervjuima u pisanoj formi).7. ne obuhvata aktuelne sadræaje i interesovanja graœana. kao i u intervjuima (neposrednim. ODNOSI SA INSTITUCIONALIZOVANOM JAVNOÃÑU Odnos saobrañajne policije prema institucionalizovanoj javnosti. aktivnosti saobrañajne policije i eventualnim zloupotrebama njenih pripadnika.). kao i na sadræaje i efekte preduzetih mera saobrañajne policije uz prezentiranje pozitivnih.Lipovac. tako da se o bezbednosti saobrañaja i saobrañajnoj policiji govori otvoreno i ãto åeãñe. trebalo bi blagovremeno upoznavati javnost sa konkretnim sadræajima koji utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja. obuke vozaåa. Pripadnici saobrañajne policije bi trebalo da uåestvuju u televizijskim i radio emisijama. Uz redovne oblike i sadræaje upoznavanja javnosti. nauåno – obrazovnim institucijama. ne obezbeœuje stalnu komunkaciju i odgovor na upite graœana. ako je prezentacija policije neaæurna. U protivnom. P. ãtampa) predstavljaju glavni izvor uticaja na javno mnjenje. 336 . ali i negativnih primera. O interesovanju javnosti za ove informacije govori broj posetilaca kojeg treba svakodnevno pratiti. nepoãtovanje saobrañajne signalizacije. akcijama pojaåane kontrole saobrañaja. U procesu uspostavljanja poverenja sa javnoãñu.sr. znaåajno je otvaranje Ministarstva prema masmedijima. uglavnom se vezuje za odnose sa masovnim medijima.yu). vaæno je da se neko odgovorno i aæurno bavi ovom komunikacijom. da podnose predstavke. Masovni mediji (televizija. ona moæe da se vrati kao bumerang i negativno utiåe na odnos javnosti prema policiji. u riziånim situacijama u saobrañaju ili povodom odreœenih problema. radio. peticije. blagovremeno daje saopãtenja preko masovnih medija. nevladinim i drugim organizacijama. Meœutim.gov. a u vezi sa problematikom bezbednosti saobrañaja. sa tekuñim aktuelnim informacijama o bezbednosti u saobrañaju i aktivnosti saobrañajne policije. U tom smislu bi trebalo obezbediti moguñnosti da graœani javno kritikuju rad policije. ukazati na nadleænost i obaveze.

mogu presudno doprineti unapreœenju stavova o bezbednosti saobrañaja i statusu saobrañajne policije u druãtvu. Primera radi. Kvalitet rada saobrañajne policije. a posebno neoptereñeni dnevno politiåkim interesima. ali se kroz ove komunikacije moæe doprineti uspostavljanju poverenja graœana prema policiji. kriviånih prijava. izveãtaja i dr. njen rad u vezi saobrañajnih prekrãaja.392 sata obuke. 337 14. registracije vozila i sl. posebno dece i omladine. analiziraju i kritiåki prate razliåite aspekte bezbednosti saobrañaja. Obuka dece realizuje se kroz igru. kojom je obuhvañeno 62. crtanje. potvrœuje se kroz odluke pravosudnih organa o prihvatanju podnetih pismena.907 uåenika.14. pisanje. polaganje vozaåkog ispita. saobrañajna policija je realizovala 1. potenciraju probleme i loãe sprovedene aktivnosti. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Saradnja sa ãkolama i predãkolskim ustanovama odnosi se na pripremu dece za bezbednije uåeãñe u saobrañaju. prilagoœena predavanja i praktiånu obuku bezbednog kretanja u saobrañaju. uz korektnu saradnju sa saobrañajnom policijom. odbacivanju ili zahtevanju dodatnih provera i dokaza. koji u toku sudskih procesa sagledavaju kvalitet i korektnost rada saobrañajne policije. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu Znaåajna je saradnja policije sa drugim dræavnim organima. “ãta znaã o saobrañaju”. snaæno utiåe na javni lik saobrañajne policije i treba joj posveñivati posebnu paænju. preko uviœaja saobrañajnih nezgoda. saobrañajne patrole graœana itd. Aktivnost saobrañajne policije na saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju graœana. neoptereñeni trenutnim stanjem i interesima.. saobrañajna policija ostvaruje kontakt sa nadleænim sudskim organima. U izvrãavanju upravno–pravnih poslova u vezi ostvarivanja odreœenih prava graœana na obuku. uloga ovih organizacija je nezamenljiva i. bitno utiåe na kvalitet i efikasnost ovih procesa. u septembru 2001. Po pravilu su kritiåki nastrojeni prema radu saobrañajne policije. instruktorima za obuku vozaåa i roditeljima. ali se obezbeœuje i koordiniran nastup pred graœanima i formira stav javnosti prema dræavi kao celini. Zbog svrhe. uåiteljima. Tako se uspostavljaju dobri odnosi sa decom i roditeljima kojima se afirmiãe javni lik saobrañajne policije. priznavanje i izdavanje vozaåke dozvole. u Srbiji. Rad sa decom se posebno intenzivira na poåetku i pri zavrãetku ãkolske godine. Navedene aktivnosti realizuju se zajedno sa vaspitaåima. podnesaka. odnosno preko zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. gledanje filmova. uåestalosti i obima izuzetno je vaæna komunikacija saobrañajne policije sa organima pravosuœa. istiåu one segmente bezbednosti saobrañaja u kojima su postignuti najloãiji rezultati i åesto nedovoljno uvaæavaju probleme koje nameñe okruæenje. Ipak. godine.7. Saobrañajna policija podstiåe organizovano sprovoœenje drugih aktivnosti koje doprinose bezbednosti saobrañaja i shvatanju rada saobrañajne policije (takmiåenja “bezbedno u saobrañaju”. S obzirom na to da saobrañajna policija uåestvuje u prekrãajnom/kriviånom procesu. Ova komunikacija ostvaruje se putem pismena. Nevladine organizacije koje se bave bezbednoãñu saobrañaja su nezaobilazni i nezamenljivi subjekti koji veoma åesto. ãkolske saobrañajne patrole. u preko 900 ãkola i predãkolskih ustanova. Time se obezbeœuje ugled policije kod jednog vaænog dela javnosti. a posebno u vezi saobrañajnih nezgoda.).

8. na obostranu korist. da otklanja sve nepravilnosti. pre svega u cilju maksimalnog doprinosa bezbednosti saobrañaja. Zahteve i kritiku struåne javnosti. omoguñuje stalno struåno vrednovanje i dalji razvoj metoda rada saobrañajne policije. Ovo se moæe postiñi samo struånim i savesnim radom. ODNOSI SA STRUÅNOM JAVNOÃÑU Nauåne. koje u svom delokrugu rada daju struåni doprinos poboljãanju bezbednosti saobrañaja. Ovo doprinosi unapreœenju rada saobrañajne policije. komisije i druga tela) trebalo bi da budu nosioci i glavni koordinatori aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. prostor u novinama i sl. saobrañajna policija treba da prihvata na konstruktivan naåin. ustanove i asocijacije. ponekad su optereñeni izraæenim interesima pojedinaca u procesu obuke i polaganju vozaåkih ispita. u procesu uspostavljanja dobrih. prostor u radio i TV emisijama. Uspostavÿeni kontakti. Saradnjom sa Auto-moto savezom. a pojedinaåne konflikte veãto prevazilazi i ne dozvoli da oni optereñuju odnose saobrañajne policije i javnosti. Zato dobra saradnja i komunikacija sa struånom javnoãñu. ali i pojedinaåno sa licima koja se obuåavaju za vozaåe. teorijskih i praktiånih modela bezbednosti saobrañaja. definisanjem i sprovoœenjem jasnih standarda u oblasti obuke. na struånim osnovama zas338 14 . principijelnim odnosom. U centrima za obuku vozaåa saobrañajna policija uspostavlja odnose sa organizacijom. Veoma je znaåajno da policija otvoreno nastupa prema ovoj javnosti. koji odstupaju od opãtih interesa. Daljim razvojem ove saradnje moæe se doprineti unapreœenju odnosa saobrañajne policije i javnosti. Preko tela za bezbednost saobrañaja policiji se pruæa moguñnost da utiåe na rad ostalih subjekata. za ove organizacije znaåi transfer. Zakonom utemeljena tela za bezbednost saobrañaja (republiåki. a za saobrañajnu policiju prihvatanje struånih znanja. pomaæe saobrañajnoj policiji u izgradnji njenog struånog autoriteta. struåna udruæenja. aæurnim bazama podataka. P. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. Saobrañajna policija bi trebalo da svojom infrastrukturom. obrazovnim i struånim institucijama. Saradnja sa nauåno. Saobrañajna policija ima poseban interes da uspostavi dobre odnose sa ovom javnoãñu. Ovde postoji i znaåajan prostor za unapreœenje odnosa saobrañajne policije i struåne javnosti. koordinarno se informiãe opãta javnost o saobrañajnim uslovima na putu i obeleæjima bezbednosti saobrañaja. obrazovne i struåne institucije i organizacije. ali i da dobije njihovu pomoñ i podrãku u svom radu. od zahteva kvalitetne obuke i propisanog polaganja vozaåkog ispita.) koje bi trebalo da podræi saobrañajna policija. mogu se opredeliti kao struåna javnost.Lipovac. struånim kadrovima i prisustvom na terenu podræava aktivnosti ovih tela. a posebno sa sluæbom informacija i pomoñi vozaåima. gradski i opãtinski saveti za bezbednosti saobrañaja. AMSS ima uspostavljenu infrastrukturu i odnose sa javnoãñu (redovne konferencije za medije.

2000. ciljeva i odgovornosti saobrañajne policije.9. Ovo naåelo je temeljno za definisanje svrhe. u primeni ovlaãñenja i izvrãavanju poverenih zadataka.9. 14. profesionalnim odnosom prema svakom uåesniku u saobrañaju i stalnim unapreœivanjem stanja bezbednosti saobrañaja. Detendologija. Primera radi. 5 Lipovac. Primenom ovlaãñenja.5 Naåelo vladavine prava podrazumeva da. br. je zaãtita njega samog. Osnovni cilj nije kaænjavanje graœana i namicanje prihoda u dræavnu kasu. OSNOVNA NAÅELA U ODNOSU SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti gradi se svakodnevnim struånim radom. U svakodnevnom radu saobrañajni policajci ovaj cilj stalno moraju imati na umu i moraju ga prenositi i na uåesnike u saobrañaju. Preko institucionalizovane javnosti.14. odnosa. Zakonodavac je. Baça Luka. K. moæe da pridobije naklonost i pomoñ javnosti u ostvarivanju osnovnog cilja – zaãtite bezbednosti lica i imovine u saobrañaju. veñ omoguñavanje nesmetanog odvijanja saobrañaja. od vitalnog je znaåaja za ostvarivanje njene funkcije. od kojih su najvaæniji naåelo vladavine prava. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . ukljuåujuñi ljudska prava i slobode. a posebno mera direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. Odnos saobrañajne policije i javnosti. saobrañajni policajac spaãava æivote uåesnika u saobrañaju i njihova (i druga) materijalna dobra. Sa druge strane. odnosno za njeno funkcionisanje radi zaãtite bezbednosti u drumskom saobrañaju. nepotizma i drugih zloupotreba poloæaja. 339 14. ceneñi znaåaj pojedinih prekrãaja za bezbednost saobrañaja. naåelo sluæbenosti. naåelo stalnosti. Ovo posebno podrazumeva odsustvo korupcije. Naåelo humanosti podrazumeva dve stvari: – osnovni smisao rada saobrañajne policije je human (zaãtita æivota i zdravlja ljudi i zaãtita materijalnih dobara) i – svaki pojedinaåan odnos saobrañajne policije i graœana proæet je humanoãñu. moralnosti i naåelo kulturnog odnosa i korektnosti. naåelo zakonitosti. zaãtita æivota i imovine ljudi. vrlo precizno definisao ko. putnika u njegovom vozilu i drugih uåesnika u saobrañaju. saobrañajna policija mora poãtovati liåna prava graœana. spreåavanje saobrañajnih nezgoda. osnovni razlog za iskljuåenje pijanog vozaåa iz saobrañaja. naåelo humanosti. saobrañajnoj policiji se pruæa moguñnost bolje integracije u zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. Kreiranje pozitivne slike saobrañajne policije u sredstvima javnog medija i drugim institucionalizovanim oblicima javnosti. 8-4. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti novanih. kada i kako primenjuje pojedina ovlaãñenja. ali i pridræavanje izvesnih opãtih naåela. Svako ovlaãñenje saobrañajnog policajca je odmereno i u skladu je sa potencijalnom opasnoãñu koju izaziva pojedini prekrãaj..

Posebno nije dozvoljeno sluæbeni odnos uspostavljati radi ostvarivanja liånih koristi i privatnih odnosa. veñ i “duh zakona”). niti nedoliåno ponaãanje graœanina ne sme bitno menjati odnos saobrañajnog policajca prema graœaninu. u svakom kontaktu. voziti ispravno vozilo u skladu sa propisima i sl. Ovo je veoma vaæno zbog ukupne pravne sigurnosti graœanina. Uåesnici u saobrañaju su upoznati sa ovim ovlaãñenjima policije (kroz opãte saobrañajno obrazovanje. Da bi struåno radili svoj posao. sluæbeni odnos se ne sme koristiti za uspostavljanje privatnih odnosa. Posebno ne sme da se poziva na podrãku dræave pri nezakonitom i nestruånom radu. Meœutim. odnosno sveãñu da su åovek i ljudski æivot najveñe vrednosti. poãtovati dostojanstvo graœanina i na ljudski naåin se odnositi prema njemu. – socijalni status. Nepotkupljivost i principijelnost naroåito su 340 . Saobrañajni policajac mora liånim stavom i ponaãanjem sluæiti graœanima za primer (npr. Nije moralno da policajac opominje. Prema ovom naåelu. Draæava svim raspoloæivim instrumentima ãtiti saobrañajnog policajca u primeni zakonskih ovlaãñenja.Lipovac. – oåekivani – buduñi privatni odnosi. S druge strane. profesija i druge karakteristike liånosti. unapred je definisano kada i kako saobrañajni policajac moæe primeniti koja ovlaãñenja. ali i njihov smisao i stvarnu intenciju zakonodavca (ne samo formu. nacionalna pripadnost. Saobrañajni policajac je duæan da se stalno poziva na zakon i da graœaninu (usmeno i/ili pismeno) saopãtava zakonski osnov za primenu konkretnog ovlaãñenja. saobrañajni policajac nikako nije ravnopravan sa uåesnicima u saobrañaju. a posebno obuka vozaåa). mora i sam koristiti sigurnosni pojas. Åinjenje prekrãaja. na ishod sluæbenog posla ne smeju uticati: – predhodno uspostavljeni odnosi sa graœanima. Saobrañajni policajac je duæan. Naåelo sluæbenosti podrazumeva da saobrañajni policajac uspostavlja sluæbeni odnos povodom sluæbenog posla i u tim okvirima treba da se zadræi. Zakon je predvideo uslove i postupak primene pojedinih ovlaãñenja. zakonima i podzakonskim aktima. na ãtetu kvaliteta rada. pripadnici saobrañajne policije moraju poznavati odredbe svih zakona koje primenjuju. P. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Svaki kontakt pripadnika saobrañajne policije i uåesnika u saobrañaju mora da bude proæet idejom humanosti. a posebno mu ne daje pravo da vreœa dostojanstvo liånosti. U tom smislu. Posebno je vaæno da saobrañajni policajac uvek poãtuje saobrañajne i druge propise. niti kaænjava vozaåa za nepoãtovanje propisa koje ni on sam ne poãtuje. Poãtujuñi saobrañajne propise saobrañajni policajac uåi druge i skreñe paænju na smisao i znaåaj saobrañajnih propisa. Dakle. Policajac javno primenjuje ovlaãñenja. Saobrañajni policajac je predstavnik dræave. odnosno o åoveku koji ima jedne moralne standarde za sebe i druge za sve ostale ljude. kacigu i druge sisteme zaãtite. saobrañajni policajac u primeni ovlaãñenja ne sme da istiåe ovu svoju ogromnu nadmoñ.). Naåelo moralnosti podrazumeva da pripadnik saobrañajne policije mora i sam biti moralan åovek. Naåelo zakonitosti podrazumeva rad u skladu sa Ustavom. jer bi u suprotnom bilo reåi o homo duplexu.

Sa druge strane. Odgovarajuñim reãenjima bi trebalo u potpunosti zaãtititi pripadnike saobrañajne policije koji svoja ovlaãñenja primenjuju u skladu sa zakonom. Pozitivan odnos javnosti prema saobrañajnoj policiji gradi se dugo i teãko. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . åak i ukoliko su naåinili prekrãaj saobrañajnih propisa. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti vaæna moralna naåela kojih treba da se dræe saobrañajni policajci.14. Ovo je interes svakog saobrañajnog policajca. Svaki prekrãilac saobrañajnih propisa bi trebalo da bude zaãtiñen kao liånost. da bude unapred upoznat sa zapreñenim sankcijama i da snosi posledice prekrãaja. moraju biti zadovoljni. Precizno utvrœivanje ovlaãñenja saobrañajne policije. Odnosi sa javnoãñu i javni lik sluæbe saobrañajni policajci moraju stalno imati u vidu. Sa druge strane. zakon i podzakonski akt bi trebalo da predvide jednostavno otkrivanje i eliminisanje svih zloupotreba od strane saobrañajne policije. 341 14. kroz analizu konkretnih primera stalno razvijaju veãtinu uspeãne komunikacije. Ovo se moæe ostvariti stalnim isticanjem smisla ovlaãñenja (zaãtita æivota i dobara) i zakona (policajac je duæan i ovlaãñen da primenjuje zakon). Uspeh komunikacije umnogome zavisi od naåina komunikacije. tako da to bude efikasno i jednostavno. Samo saobrañajna policije åiji pripadnici su pojedinaåno moralni i u javnosti poãtovani ljudi moæe zadobiti poverenje javnosti. Saobrañajni policajci su duæni da o ovome stalno vode raåuna i da. tako i u privatnom æivotu. Ove pretpostavke omoguñuju. Policajac je duæan da. makar toliko je vaæan naåin komuniciranja. Naåelo stalnosti govori o potrebi stalnog rada na odnosima javnosti prema policiji. Saobrañajnog policajca bi trebalo da doæivljava samo kao lice koje primenjuje pravo. pre svega u interesu bezbednosti saobrañaja. u skladu sa zakonom. pri njihovom osnovnom osposobljavanju i pri kasnijem usavrãavanju.9. ovaj odnos se veoma lako ruãi i kvari. Ovo je posebno vaæno u odnosima saobrañajne policije i javnosti. predvidi vrstu i naåin primene ovlaãñenja. primeni predviœena ovlaãñenja koja podrazumevaju i represiju ili prinudu. za sve situacije u saobrañaju. Rukovodeñi kadar mora stalno istraæivati javno mçeçe. Kulturi i lakoj komunikativnosti policajca mora se posveñivati paænja pri izboru saobrañajnih policajaca. kako na duænosti. policije uopãte i druãtva u celini. analizirati ga i brzo izvlaåiti pouke i reagovati. da se graœani u kontaktima sa saobrañajnom policijom ne oseñaju ugroæenim ili bespomoñnim. Naåelo zaãtite i sigurnosti se odnosi na saobrañajnog policajca i na graœanina. Navedena naåela su samo pokuãaj da se definiãu smernice i osnovni standardi za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. a posebno ostali graœani. kao i upoznavanje sa njima svih uåesnika u saobrañaju su osnovni preduslovi za uspostavljanje dobrih odnosa saobrañajnog policajca i javnosti. Koliko-god efikasnost posla zavisi od struånosti saobrañajnog policajca. i u ovim situacijama graœani prema kojima se primenjuju ovlaãñenja. ali ima i znaåajnih specifiånosti. Naåelo korektnosti i kulturnog odnosa je u osnovi svakog odnosa izmeœu ljudi. u skladu sa zakonom. Zakon bi trebalo da. Meœutim. Komunikacija saobrañajnog policajca i graœana je sliåna svakoj drugoj komunikaciji. uslova i sredstava za njihovu primenu u pozitivnom zakonodavstvu. bar sa formalno-pravne strane.

14 Mogu se razlikovati dve grupe mera i aktivnosti koje doprinose pozitivnom odnosu javnosti prema saobrañajnoj policiji. Naime.) eliminiãe.10. P. odnose sa javnoãñu treba stalno da prati. U naãim uslovima. isticati i nagraœivati dobre primere itd. a na ãtetu graœana. greãke se dogaœaju – treba ih priznati i javno saopãtiti. sa visokim nivoom zaãtite bezbednosti u saobrañaju ukazuju na kontinuitet stalne paænje i odræavanja dobrih odnosa sa javnoãñu. 342 . Iskustva saobrañajnih policija u razvijenim zemljama. temperamentu. – U procesu kontrole nad radom saobrañajnih policajaca otkrivati i sankcionisati primere koji negativno utiåu na odnos saobrañajne policije i javnosti. – Policija mora biti spremna da izrazito negativne primere (zloupotreba. uvaæavati graœanina. kulturi. – Saobrañajni policajci moraju da budu upoznati sa osnovnim naåelima. istraæuje i razvija. – U procesu redovnog struånog usavrãavanja razvijati veãtine dobre komunikacije. Ovako se nanosi nenadoknadiva ãteta odnosu saobrañajne policije i javnosti. – U struånom usavrãavanju buduñih saobrañajnih policajaca posveñivati posebnu paænju kulturi komuniciranja i odnosu saobrañajne policije prema javnosti. – U svakodnevnom radu posebnu paænju posveñivati dobroj komunikaciji (kritiåki sagledavati iskustva. moguñe je poboljãati i proãiriti postojeñi skup mera i aktivnosti u cilju unapreœenja i poboljãanja odnosa saobrañajne policije i javnosti. po potrebi se izviniti i nadoknaditi nastalu ãtetu). UNAPREŒENJE ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Saobrañajna policija. analizirati loãe primere. pa makar i po cenu da pojedince rasporedi na druga radna mesta ili suspenduje itd. – Pravedno i pravovremeno postupati po svim prigovorima graœana (obaviti korektan razgovor.Lipovac. a stareãine da ih stalno podseñaju s ciljem ãto doslednijeg poãtovanja tih naåela. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. poniæavanje liånosti i sl. a) U prvu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Dobra selekcija buduñih saobrañajnih policajaca pri kojoj se vodi raåuna o izgledu. i to: a) mere koje se tiåu pojedinaånog odnosa svakog saobrañajnog policajca prema graœaninu i b) mere koje se tiåu odnosa institucije (policije) prema javnosti. podræavaju ih i kada nisu u pravu. moralnosti i drugim vrlinama kandidata. destimulisati ili åak kaænjavati greãke.). Mnogo greãe stareãine koje nekritiåki povlaœuju svojim radnicima. lopovluk. Ovo ispravlja negativne stavove i moæe ih pretvoriti u izrazito pozitivne u veñini sluåajeva.

dobra saradnja sa radio i TV stanicama koje se bave bezbednoãñu saobrañaja.14. za kritiåka miãljenja. Ovim istraæivanjima i osmiãljavanjem aktivnosti trebalo bi da se bave najviãi rukovodioci policije i posebna organizaciona jedinica MUPa (portparol MUPa). – Internet prezentacija MUP-a je obavezan deo uspeãnih odnosa policije i javnosti. najznaåajnije izvode iz analiza 6 U razvijenim zemljama.6 Posebno je vaæan rad sa najmlaœima (u predãkolskim ustanovama). primetili da se rukovodstvo ozbiljno bavi ovim odnosom i saznali kako pojedini incidenti utiåu na ove odnose. realizuje preventivno – propagandni rad u bezbednosti saobrañaja. u skladu sa zakonom. a za aæuriranje bi trebalo zaduæiti Portparola MUPa. Tako ñe javnosti stalno skretati paænju da saobrañajna policija ãtiti graœane i graœanima odgovara za svoj posao. Ova odeljenja zapoãljavaju znaåajan broj ljudi. na istaknutim mestima. analiziraju i predoåavaju rezultate. Trebalo bi teæiti da preteæni deo posla sobrañajne policije bude prevencija. pri stanicama saobrañajne policije deluju posebna odeljenja koja se bave preven- cijom. predlaæu mere i aktivnosti. otvoriti moguñnosti dvosmerne komunikacije i objaãnjavanja svakog postupka saobrañajne policije i td. za sugestije itd. Ovu prezentaciju bi trebalo dobro osmisliti i profesionalno pripremiti. – Policija bi trebalo da organizuje nepristrasno kontinuirano istraæivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. Sa osnovnim rezultatima bi trebalo da bude upoznat svaki saobrañajni policajac. Tako bi saobrañajni policajci shvatili znaåaj odnosa sa javnoãñu. za savete. a ne da se rad svede na represiju.. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti b) U drugu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Uspostavljanje i osmiãljen rad organizacione jedinice MUP-a koja bi se bavila odnosima sa javnoãñu (public relations units) moæe mnogo doprineti razvoju ovih odnosa. odnosno po jednog odgovornog radnika iz svake linije rada. – Saobrañajna policija bi trebalo da dobro osmisli i.10. a i rad ostalih pripadnika saobrañajne policije usmeravaju ka prevenciji. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . postavlja razliåita obaveãteça (panoe sa fotografijama sa uviœaja. redovna saradnja sa novinama i åasopisima trebalo bi da omoguñi upoznavanje najãire javnosti sa problemima bezbednosti saobrañaja. Saobrañajna policija bi redovno aæurirala podatke o stanju i problemima bezbednosti saobrañaja. sa preduzetim merama i postignutim rezultatima. – Policija bi trebalo da. ali bi se otvorio i prostor za zanimljivosti. – Redovne konferencije za ãtampu. 343 14. Portparol MUP-a i predstavnici saobrañajne policije treba da iznose podatke o bezbednosti saobrañaja i struåno ih tumaåe. policiji ili saobrañajnoj policiji koji bi mogli poremetiti uspostavljene odnose sa javnoãñu). za prigovore. Nezavisni struånjaci bi trebalo da organizuju redovne (godiãnje ili ãestomeseåne) i vanredne ankete (posle nekih dogaœaja u dræavi. rad ãkolskih saobrañajnih patrola i saobrañajnih patrola graœana. Posebno bi trebalo razvijati i uvaæavati kritiåki odnos prema radu policije.

344 . primera radi. u Tokiju vozila koja su slupana u najteæim saobrañajnim nezgodama. primenom ovlaãñenja i sredstava prinude. Oåekivanja da saobrañajna policija samostalno. prevoznici. Tako se. organizacijom. Odnosi saobrañajne policije i javnosti moraju se izgraœivati na temeljima obostrane potrebe. P. nevladine organizacije itd. uz aktivnu podrãku sredstava mas medija. sadræajima. prave se video spotovi i sl. sa sveæim mrljama krvi. policija se mora prilagoœavati javnosti i zahtevima transformacije policijske organizacije i naåina rada. 7 Negde ova upozorenja i zastraãivanja imaju zaista drastiåan oblik. za dobrobit graœana. Saobrañajna policija bi trebalo da uåestvuje u raznim manifestacijama i proslavama. U cilju unapreœivanja odnosa sa javnoãñu. Smatra se da se tako najupeåatljivije i najefikasnije upozorava uåesnik u saobrañaju na opasnosti koje mu prete. sigurnije i efektnije obavÿaçe poslova. razliåitih organizacija i udruæenja. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 stanja bezbednosti saobrañaja i sliåno) radi upozoravanja uåesnika u saobrañaju. U nekim zemljama se primenjuju i mere zastraãivanja tako ãto se teãko oãteñena vozila izlaæu kraj puta uz naznaku broja mrtvih i ranjenih. graœana. imajuñi u vidu postojeñe stanje saobrañajnog sistema. struåno tumaåi i objaãnjava graœanima izmene i dopune saobrañajnih propisa. koji bi trebalo. uz bilbord sa imenima uåesnika. istog dana izlaæu na najprometnijim raskrsnicama. a posebno deci.) i da im pomaæe u radu. merama. Nerealno je oåekivati brzo uspostavljanje odnosa punog poverenja. Zato javnost treba upoznati sa potrebom strateãkog pristupa i donoãenja nacionalnog programa bezbednosti saobrañaja sa jasno definisanim ciljevima. preduzeña za puteve. Postoji veliki prostor za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. podacima o ukupnim posledicama i uzrocima nezgode. Suãtinski je vaæno da svaki pripadnik saobrañajne policije shvati da mu dobri odnosi sa javnoãñu omoguñuju bolje. umnoæavaju se veliki bilbordi æivih boja koji upozoravaju na opasnost. Za ovo je potrebno aktivno uåeãñe policije i dræavnih organa. jer se tako udaljava javnost od policije. Saobrañajna policija bi trebalo da aktivno saraœuje sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja (auto-ãkole. za prosperitet saobrañajne policije i zbog bezbednosti saobrañaja. ta da se otvori graœanima. nizak nivo saobrañajne kulture i socio-ekonomske uslove æivljenja.Lipovac. nauåne i struåne ustanove. Na ovo ukazuju i iskustva zemalja koje su proãle kroz sliåne procese razvoja. u svakoj prilici. u narednom periodu iskoristiti. obavezama i odgovornosti svih åinilaca bezbednosti saobrañaja. tehniåki pregledi.7 Saobrañajna policija. Trebalo bi zadobiti podrãku najãire javnosti za navedeni program. reãi problem bezbednosti saobrañaja nisu realna. Ova saradnja se ne sme svesti na inspekcijsko tehniåki nadzor. privrede.

1994. i Miliniñ. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja. Javna uprava. Policijska sluæba i odnosi izmeœu policije i javnosti. Banja Luka. i Keãetoviñ.. Police: Practicies. D. Zbornik radova (383 . National Highway Traffic Safety Administration. Rutgers University Press. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. B. Policijska akademija. Evropski kodeks policijske etike.. Problems. Traffic Safety Reference Guide. Pantazijeviñ. 2002. Strazburg. 2001. Perspectives. 2002. Boston. 112 Cox. Nauka o policiji. B. (seminarski rad). New Brunswick.. Preporuka (2001) 10. Skopljak. M.. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici. Trening.. Jaker.393). i Skalar. 2001. 1996. D. Novi Sad. p. Cvetkoviñ. 2006.Literatura Literatura Bayley. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. No3. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. April 1995. Komitet ministara saveta Evrope. J. S... (seminarski rad). Allyn & Bacon.. Beograd. Beograd. H. J. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Police Verbal Responses From Public Image. Minnesota Institute of Public Health. 3/1980. Woodhull. Peåar. Reforma. Beograd. 2000. V. The Police Journal. Beograd. Lipovac. K. Kavran. Æ. 1985. 1997. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. S. Izbor.. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. Beograd. Articles About Traffic Police Corruption. Bezbednost saobrañaja. K. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 1998. Bezbednost. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. Patterns of Policing . V. No 8-9. 1973. SSUP. 1997. Efikasnost. G.. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . 4. A. 1998.V. Æ. Lipovac. Defendologija. 2003. Lipovac. Milicionarski odnosi sa javnoãñu. Odnos policije i javnosti (projekat)... Odnos saobrañajne policije i javnosti. Milosavljeviñ..A Comparative International Analysis. Keãetoviñ. 345 14. 2006. K..

4. Patrolna sluæba.2. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15.3. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15. Odreœivanje potrebnog broja policajaca 15.15.1. vrste patrola 15. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije .

2000. Obiåno pokrivaju manji prostor u blizini kritiånih raskrsnica. a izuzetno i viãe ljudi koji su organizovani u jedan tim. Police organization and management. Moæe se oåekivati da jedna patrola pokrije duæinu ulica od 5 do 20 km. 1 Leonard and More..15. a da treñi policajac kontroliãe saobrañaj. Peãaåke patrole mogu da doœu do izraæaja u uslovima saobrañajnih guævi. Za prevoz pripadnika peãaåkih patrola mogu se koristiti vozila javnog prevoza ili se policajci mogu prevoziti svojim vozilima do patrolnog reona (u tom sluåaju bi trebalo planirati da se patrola zavrãava na mestu gde je i zapoåeta). B. onda se odreœuje posebna autopatrola koja odvozi i dovozi policajce iz peãaåke patrole u stanicu. motociklom. Beograd. kod organizovane kontrole poãtovanja svetala na semaforu.2 Patrola obiåno ima jednog ili dva policajca u svom sastavu. jedan ili viãe policajaca mogu da prate stanje semafora na prilazima raskrsnici.3 123 Peãaåke patrole su veoma åeste u naseljima. u zavisnosti od toga da li se vrañaju istim putem i kakve aktivnosti realizuju. Peãaåke patrole mogu odliåno da obavljaju i poslove spreåavanja i otkrivanja kriminala. 2 Miletiñ. PATROLNA SLUÆBA. odnosno zaãtite javnog reda i mira. Ako patrolni reon nije u blizini stanice policije. 349 15. Kontrola i regulisanje saobrañaja. New York. kod regulisanja i kontrole saobrañaja u zoni sloæenih raskrsnica mogu dva policajca da jednovremeno koordinirano reguliãu saobrañaj.1. 1999. nepropisnim kretanjem peãaka itd. Police Science Series. a patrolni policajac predstavlja prvu liniju odbrane od kriminala i kriminalaca. mesta sa åestim nepravilnim parkiranjem. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI .1 Patrolna delatnost se moæe vrãiti peãice. Patrolna sluæba je osnovna udarna snaga policije. a drugi policajci da zaustavljaju vozila posle raskrsnice itd. nepoãtovanjem reæima saobrañaja. putniåkim vozilom i helikopterom. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 3 Na primer. VRSTE PATROLA Osnovna delatnost stanice policije (saobrañajno policijske ispostave) organizuje se i odvija kroz rad patrolne sluæbe. Patrolna delatnost je osnovni naåin organizovanja rada saobrañajne policije s ciljem da se obezbedi plansko prisustvo uniformisanih pripadnika policije na putu i u saobrañaju. biciklom.

350 . u kontroli parkiranja i poãtovanja reæima saobrañaja. Biciklistiåke patrole mogu da “veæu” nekoliko bliskih raskrsnica. opasnih mesta ili mesta sa izraæenim problemima protoånosti. uåestvuju dva policajca: voœa patrole i pratilac. P. u parkovima i u posebno zaãtiñenim – ekoloãkim zonama. Automobilske patrole su najåeãñe u naãim uslovima. u stambenim oblastima. blokade puteva i sl. ne ugroæava peãaåki saobrañaj). u zavisnosti od vremena posveñenog nadzoru. U njima. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Biciklistiåka saobrañajna patrola ima velike prednosti u odnosu na ostale vidove patroliranja. stariji i iskusniji saobrañajni 4 Zato su åeste situacije da se u parkovima i drugim zonama u kojima je zabranjen saobrañaj motornih vozila mogu sresti samo policijska vozila. savremeni motocikli i neophodna oprema su priliåno skupi. Biciklistiåka patrola moæe uspeãno da pokriva od 10 do 50 km puta. po pravilu. Savremeni motocikli omoguñavaju kretanje vrlo velikim brzinama. Konaåno. Motociklistiåke patrole su veoma vaæan naåin patroliranja. zastoji na putu. (ne pravi buku. pa se u tim uslovima slabije koriste. a posebno u uæem gradskom jezgru.). biciklistiåke patrole su nepravedno zapostavljene kao staromodne i nepraktiåne. gust saobrañaj. rad u biciklistiåkoj patroli je zdrav za policajce. a posebno u uslovima sve oãtrijih zahteva za zaãtitom æivotne sredine. Ovo veoma åesto ugroæava zdravlje policajaca na motociklima. Nezamenljive su u uslovima oteæanog pristupa (uske ulice. ekoloãki je prihvatljiva u svim uslovima. pa su ove patrole pogodne i za autoputeve i druge brze saobrañajnice. po pravilu.Lipovac. Stareãina odreœuje sastav patrole. Kada stanu da kontroliãu sobrañaj vrlo brzo se oznoje. motociklistiåka patrola moæe da preœe od 100 do 300 km. Motociklistiåke patrole nisu pogodne zimi i u vreme padavina. efikasna je i vrlo ekonomiåna (nema potroãnje goriva). kontroli i regulisanju saobrañaja u mestu. brz saobrañaj motornih vozila na uskim putevima bez izgraœenih biciklistiåkih staza itd. priliåno je nezavisna i samostalna (ne zahteva poseban prevoz do patrolnog reona). u kontroli peãaåkog saobrañaja. spora vozila na putu. u peãaåkim zonama. Ovo nepoãtovanje zakona i opãteprihvañenih normi ponaãanja negativno utiåe na ugled policije. Vrlo su povoljne u uslovima saobrañajnih guævi. Ova patrola je vrlo pokretljiva (bræa je od peãaåke patrole. padavine. kako bi se zaãtitili od vetra pri velikim brzinama. Naime. u kontroli saobrañaja na raskrsnicama i odabranim zonama i sl. pri kretanju oni koriste teãke koæne skafandere ili drugu odeñu i kacige. jer obezbeœuje redovne fiziåke aktivnosti.4 U najrazvijenijim zemljama biciklistiåke patrole su veoma popularne i ãiroko prihvañene u svim uslovima. Ipak. a doprinosi i åeãñem krãenju zakona od strane drugih uåenika u saobrañaju. Ove patrole nisu poæeljne u uslovima ugroæene bezbednosti biciklista (noñ. u uslovima gustog saobrañaja bræa je i efikasnija od autopatrola). ne zagaœuje okolinu izduvnim gasovima. a onda mokri nastavljaju voænju. U toku jedne smene. Stareãina odreœuje i voœu patrole koji je. odnosno ulica. u naãim uslovima. Mada je potroãnja goriva manja nego kod putniåkih vozila. U letnjim uslovima kada je veoma toplo i sparno policajci u motociklistiåkim patrolama su priliåno ugroæeni. uslovi smanjene vidljivosti.

demonstracija. danas su helikopterske patrole svedene na minimum. One nisu vezane za pojedine reone ili sektore.). prañenja. a posebno za vreme smena turista i sl. u vreme turistiåke sezone. Povremene saobrañajne patrole rade povremeno i po potrebi: u jednom periodu u toku dana (ujutro i u vreme saobrañajnih guævi). S druge strane. Zato je neophodno da se njihov rad dobro isplanira. mobilne i stacionarne. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Pratilac ravnopravno uåestvuje u izvrãavanju zadataka i pomaæe voœi patrole koji rukovodi poslovima. Zbog ekonomske krize.) ili po potrebi (u vreme vaãera. deo naselja ili deonica puta) i za ustaljeni raspored smena. 1999. specijalizovane. lica koja patrola privodi kod sudije za prekrãaje. 351 15. Voœa patrole je odgovoran za izvrãavanje zadataka. saobrañajne patrole mogu biti: redovne. 5 Miletiñ. otkrivanja i snimanja odreœenih vrsta prekrãaja (posebno nepropisna preticanja. Vozilo se koristi za zaklon od vremenskih nepogoda i moæe nositi kompletnu opremu. da se obezbedi moguñnost kvalitetnog videosnimanja saobrañajnih prekrãaja. Automobilska patrola moæe da preœe od 100 do 300 km u toku smene. da se obezbedi neprekidna komunikacija sa patrolama na zemlji koje ostvaruju neposredan kontakt sa uåesnicima u saobrañaju (vrãe neposrednu kontrolu saobrañaja. Autopatrole se obiåno koriste na otvorenim putevima. Patrolna sluæba. povremene.). Viãa ãkola unutraãnjih poslova.5 5 Redovne saobrañajne patrole su najåeãñi oblik vrãenja patrolne delatnosti i obiåno se vezuju za odreœeni sektor ili reon (naselje. Pogodne su i za vreme padavina i loãih vremenskih uslova.1. Beograd. B. Po pravilu se koriste u uslovima vrlo intenzivnih saobrañajnih tokova na magistralnim putevima. u toku sedmice (u dane vikenda. Helikopterske patrole imaju najveñu preventivnu ulogu i najznaåajnije doprinose poãtovanju propisa na putevima koje pokrivaju. Kontrola i regulisanje saobrañaja. U zavisnosti od naåina rada. Helikopterske patrole su imale izuzetne rezultate u letnjim turistiåkim sezonama kada su vrlo kvalitetno pokrivale najznaåajnije putne pravce u zemlji.. sportskih i drugih priredbi itd. toku pijaånog dana itd. u bolnicu ili u prostorije radi treænjenja. Helikopteri su vrlo pogodni u uslovima saobrañajnih zastoja i blokada. za prevoz povreœenih u najopremljenije zdravstvene ustanove i sl.15. kao i za brz dolazak na lice mesta saobrañajnih nezgoda. za blagovremeno i uredno izveãtavanje. za materijalno tehniåka sredstva.). radi nadzora. velika prekoraåenja brzine i sl. helikopterske patrole su veoma skupe. uzimaju podatke o vozilima i licima radi kompletiranja Zahteva za pokretanje prekãajnog postupka itd. vrste patrola policajac. Helikopterske patrole se koriste vrlo selektivno s ciÿem dopunjavanja ostalih patrola. u toku godine (u vreme dræavnih i verskih praznika.). Specijalizovane saobrañajne patrole se formiraju radi izvrãavanja posebnih zadataka kontrole saobrañaja. ugroæeni uåesnici u saobrañaju i sl. kombinovane (meãovite). U vozilu se mogu prevoziti i druga lica: ålanovi peãaåke patrole ili drugi policajci.

Kombinovane (meãovite) patrole su sastavljene od saobrañajnih policajaca i policajaca drugih linija rada (kriminalistiåka policija. ovo treba shvatiti uslovno i samo kao grubi okvir. veñ mogu biti angaæovane na celom podruåju koje pokriva organ unutraãnjih poslova (stanica policije ili policijske uprave) ili na podruåju Republike. voænja neregistrovanih vozila. Stacionarne patrole su. obavljaju neke uskostruåne poslove na putu (lekari. U meœuvremenu se komplikovala policijska funkcija u druãtvu i rastao broj i obim zadataka policije. na prilazima odreœenim zonama i vaænim objektima. kontrolu preticanja) za vrãenje uviœaja itd. Stacionarne patrole su obiåno smeãtene u posebno ureœenim mestima – punktovima na putevima. prañenje odreœenih kategorija vozila. ali njihovi izveãtaji mogu sluæiti i za kontrolu pri utvrœivanju stanja na pojedinim sektorima i pri ocenjivanju kvaliteta rada redovnih patrola.2. 352 . voænja za vreme zabrane i sl. ãumska uprava. sudije za prekrãaje itd. Posebno su znaåajne za prevenciju i otkrivanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja: voænja pre sticanja prava na upravljanje vozilom. zajedno sa policijom.Lipovac. protivpoæarna policija.). voænja ukradenih vozila. 2000. Police Organization and Management. kontrola tereta. Ove patrole mogu biti specijalizovane. pograniåna policija).). kontrola saobrañaja i sl. 15. u proãlosti. Obiåno su to kombinovane patrole sa veoma ãirokim zadacima u oblasti bezbednosti (zaãtita javnog reda i mira. Police Science Series. policija opãte nadleænosti. kontrolu prolazaka na crveno. predstavnika drugih dræavnih organa (carina. Ove patrole pomaæu redovnim patrolama. ali i veliko preventivno dejstvo na bezbednost saobrañaja. Mada je ranije postojalo pravilo:6 “jedan policajac na hiljadu stanovnika”. voænja u pijanom stanju. New York. posebno obuåene i opremljene za otkrivanje i dokumentovanje pojedinih prekrãaja (za kontrolu brzine. Specijalizovane patrole su vrlo korisne da umanje negativan uticaj lokalnih odnosa i veza policije i pojedinih uåesnika u saobrañaju. ODREŒIVANJE POTREBNOG BROJA POLICAJACA Jedno od prvih pitanja sa kojim se susreñe zajednica je odreœivanje broja policajaca i broja saobrañajnih policajaca (odnosno broja policajaca koji ñe prvenstveno raditi na neposrednoj kontroli i interventnom regulisanju saobrañaja). u blizini graniånih prelaza. 6 Leonard and More. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 veñ deluju na ãirem prostoru koji zahvata viãe sektora.) ili drugih subjekata koji. Najåeãñe se lociraju na prilazima gradovima. P. grad ili åak celu dræavu (helikopterske patrole). saobrañajna inspekcija itd. vojska. Mobilne saobrañajne patrole su sliåne redovnim patrolama. blokade puta. poreska policija. kontrolu tereta. ali nemaju odreœen reon na kome deluju. celo naselje. kontrolu tahografa. imale vrlo pozitivne efekte na spreåavanje kriviånih dela i na ukupnu bezbednost.

Za uspeãnu realizaciju ovih zadataka znaåajni su: broj policajaca. zainteresovanost policajaca za uspeh policijske sluæbe. zavisnici od droge. na osnovu dosadaãnje prakse u SAD. Ali ovo bi bilo veoma skupo i besmisleno.000 stanovnika Meœu ovim policajcima se odreœuje potreban broj saobrañajnih policajaca (funkcionalna raspodela).9 policajaca/1000 stanovnika za gradove od 10. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . niti opãteprihvañena veliåina. 1.2. nivo ekonomskog i druãtvenog razvoja. bezbednosna kultura u druãtvu. 78 Ispravnije je reñi da ne postoji opãta formula za odreœivanje potrebnog broja policajaca.000 do 250. obuåenost i opremljenost policajaca i policijskih jedinica. problematiåni ålanovi zajednice koje ñe u buduñnosti goniti policija danas se nalaze u ãkolskim klupama.85 ⋅ ---.+ 0. cilj policijske organizacije je efikasna i efektna realizacija zadataka koje pred policiju postavlja druãtvena zajednica. 8 Moguñe je uz ogroman broj policajaca ostvariti skoro 100% bezbednost graœana. Zato se svaki policijski stareãina suoåava sa problemom optimalne potroãnje raspoloæivog novca i drugih resursa. zdravlje i sposobnosti policajaca. Police Science Series. Na Kongresu o saobrañaju i vezama Jugoslavije (Beograd.000 stanovnika. veza izmeœu napredovanja u karijeri i efikasnosti rada. kradljivci vozila.000 stanovnika i 2.5 policjaca/1000 stanovnika za gradove do 10.7 prostorne i demografske karakteristike prostora koji pokrivamo. kao i da potreban broj policajaca nije fiksna. prostitutke. Police Organization and Management. vrsta zadataka koji su povereni policiji. zahtevanim nivoom bezbednosti8 itd. Leonard i More navode neke okvire za odreœivanje broja policajaca sa punim radnim vremenom u odnosu na 1000 stanovnika. 2000. upravljanje policijskom sluæbom i svakim pojedinaånim zadatkom. New York. n – broj nezgoda sa nastradalim licima na posmatranoj deonici puta u poslednjih pet godina. organizacija i uspeãnost preventivnog delovanja ostalih subjekata zaãtite. Ipak.9 a u zavisnosti od veliåine grada: 2. ubice. obim i struktura saobrañaja. zakonska reãenja. odnos policije i javnosti.15. organizacija policijske sluæbe i svake policijske jedinice.15 ⋅ ---sp np gde su: Ik – indeks kontrole.7 do 1. karakteristike putne mreæe.8 policajaca/1000 stanovnika za gradove od preko 250. 353 15. 1972) predloæeno je koriãñenje indeksa kontrole saobrañaja: s n I k = 0. Odreœivanje potrebnog broja policajaca Naime. u zavisnosti od globalne podele nadleænosti i ovlaãñenja. agresivni vozaåi i dr. 9 Leonard and More. kvalitet i uspeãnost obrazovno-vaspitnog sistema. 7 Provalnici. moral policajaca. rasprostranjenost korupcije.

reon ili podruåje) bolje pokrivena saobrañajnom policijom nego prosek. Ako je indeks kontrole manji od jedan (Ik < 1. Ako je indeks kontrole veñi od jedan (Ik > 1. zamenik i dva pomoñnika komandira. 0.Lipovac. Saobrañajni fakultet..85 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje kontroli saobrañaja i 0.0).3. Ukoliko je indeks kontrole jednak jedinici (Ik = 1. i to: – do 30 radnika – komandir i zamenik komandira. onda je posmatrana deonica ravnomerno pokrivena patrolama i ne treba menjati broj policajaca koji su angaæovani na toj deonici. 48. Preporuåuje se da broj stareãina u policijskoj stanici odreœuje. – od 50 do 80 radnika – komandir. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). tri i viãe pomoñnika komandira. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 np – proseåan broj nezgoda sa nastradalim licima na sliånim deonicama u regionu ili na teritoriji stanice u poslednjih pet godina. dobro odabranih. onda je posmatrana deonica (sektor. RASPODELA LJUDSTVA I DRUGIH RESURSA Kada je odreœen broj policajaca neophodno je struåno vrãiti raspodele ljudstva i resursa. 15. – od 30 do 50 radnika – komandir. onda je posmatrana deonica slabije pokrivena od proseka. 354 . – raspodelu u prostoru (prostorna raspodela). odnosno broj saobrañajnih policajaca na toj deonici. – preko 80 radnika – komandir.15 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje regulisanju saobrañaja. pa bi trebalo deo saobrañajne policije prebaciti na ostala podruåja. Za uspeãno i efikasno rukovoœenje radom saobrañajne policije. na osnovu broja radnika. nophodno je obezbediti dovoljan broj kvalitetnih. zamenik. osposobljenih i motivisanih stareãina. pa bi trebalo poveñati broj patrola.0). 10 Jankoviñ. zamenik i pomoñnik komandira.0). sp – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na sliånim deonicama puta u regionu ili na teritoriji stanice. str. D. i to: – raspodelu prema funkcijama (funkcionalna raspodela).10 Na ovo treba dodati i voœe sektora (koji rade i rukovode aktivnostima na sektoru). s – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na posmatrnoj deonici puta. Beograd. 2003. prvenstveno. – raspodela prema vremenu (vremenska raspodela). a u zavisnosti od veliåine prostora i obima problematike koju pokriva stanica. P.

ali su åeãñe organizovani po sistemu “12-24-12-48”. Pri tome treba imati na umu da poslovi bezbednosti saobrañaja nisu iskljuåiva nadleænost saobrañajne policije. Policijski poslovi podrazumevaju da ih prati odgovarajuña administracija: pisanje izveãtaja o pojedinim poslovima. a u nekim se odvaja 5% do 15% policajaca za poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. Ovo je veoma olakãano ãirenjem mobilne i fiksne telefonije. Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa Definisanje funkcionalne raspodele. ãto podrazumeva makar jednog policajca u toku 24 sata. kompletirati zahtev za pokretanje postupka i pratiti prekrãajni postupak. ali ne deæura u prostorijama). 12 sati rada (dan).15. Po okonåanju postupka policija realizuje neke mere kao ãto je unoãenje mere zabrane upravlja11 U svetu se sve åeãñe prihvata moguñnost da stanica policije radi samo u toku dana. priprema pisanih podnesaka i njihova obrada. Za prekrãaje za koje se vodi prekrãajni postupak u OUP-u moraju se pripremiti i obraditi dokazi neophodni za pravilno rasvetljavanje i efikasno donoãenje praviånog reãenja. Prekrãaji za koje je naplañena mandatna kazna samo se evidentiraju. operativnih jedinica koje su dobro prihvañene i imaju odliånu podrãku graœana u manjim mestima). 355 15. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15. ostali poslovi bezbednosti (spreåavanje i otkrivanje kriminala. rukovoœenje itd. tj. Interneta. javnog reda i mira. Svaki saobrañajni prekrãaj koji uoåi saobrañajni policajac treba evidentirati i obraditi. a da se noñu angaæuju samo po potrebi (pasivno deæurstvo). 12 sati rada (noñ) i 48 sati odmora. U naãim uslovima organizuje se neprekidno deæurstvo u stanici policije.3. administracija. voœenje evidencija i sl. Kod raspodele policajaca u okviru policijske stanice opãte nadleænosti. obradu i rasvetÿavanje saobrañajnih prekrãaja. ovako se umanjuju troãkovi rada jedinice policije i omoguñuje bolja pokrivenost terena. treba imati u vidu da je saobrañaj samo jedan od poslova koje vrãi stanica policije. Pri raspodeli ljudstva u stanici saobrañajne policije osim patrolne sluæbe. a posebno manjih naselja (otvaranjem malih.11 Deæurni policajci mogu da rade u smenama po osam sati. podrãku policijskim poslovima. zaãtita javnog reda i mira) ñe biti uvek prisutni u radu saobrañajnih policajaca. kablovskih i drugih savremenih komunikacionih tehnologija (policija je uvek dostupna. treba planirati dovoljno ljudi za deæurnu sluæbu. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Sa druge strane. administraciju.1. Pored saobrañaja tu su i poslovi: kriminala. nasilja u porodici. S druge strane. tj. neophodno je pripremiti potrebne dokaze. posebne zadatke. obrada i rasvetljavanje saobrañajnih nezgoda. moæe se odnositi na dva problema: a) raspodela adekvatnog broja policajaca (resursa) na saobrañajne poslove u stanici opãte nadleænosti i b) raspodela ljudskih i drugih resursa u okviru stanice saobrañajne policije.3. 24 sata odmora. za prekrãaje za koje ñe biti pokrenut prekrãajni postupak pred sudijom za prekrãaje. preventivno-propagandne poslove i rukovoœenje. Konaåno. tehniåka podrãka. preventivnog rada u ãkolama. ne mogu se odvojiti od stanice opãte nadleænosti. zaduæivanje i razduæivanje policajaca. U nekim stanicama se ne odvajaju posebne snage za saobrañaj (veñ svi policajci imaju nadleænosti i zaduæenja u vezi saobrañaja).

ali se smatra da bi svaki policajac trebalo svake godine da provede makar 5 dana na struånoj obuci i usavrãavanju. P. Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa Prostor koji pokriva jedna stanica policije je podeljen na sektore i patrolne reone (oblasti). loãe realizacije i netaånih izveãtaja. obavlja niz istraænih radnji (obavlja sluæbene razgovore. 15. Zato je vaæno posebne zadatke ãto åeãñe planirati tako da podræavaju patrolnu sluæbu. prikuplja neophodne dokaze. odnosno tuæiocu. raspodela ovog perioda (npr. neophodno je planirati dovoljno ljudi i drugih resursa. Treba imati na umu to da realizacija svakog posebnog zadatka slabi patrolnu sluæbu. 13 Nema opãteg pravila. za prevenciju kriminala. rad sa recidivistima i drugim riziånim grupama uåesnika u saobrañaju su veoma vaæni za ukupnu uspeãnost policijske sluæbe u bezbednosti saobrañaja. deo ljudi odsustvuje sa posla zbog bolovanja i drugih razloga (slobodni dani). Za posebne zadatke kao ãto su obezbeœenje. minimalno 15 radnih dana u prvom delu) i vreme koriãñenja (od poåetka tekuñe do polovine naredne godine). Svako potcenjivanje ostalih poslova u stanici policije i nerealno oåekivanje da ñe skoro svi policajci biti na raspolaganju za patrole dovodi do problema u efikasnosti i efektivnosti rada. poveñavaju efikasnost patrolne sluæbe.3. Preventivno propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja su veoma vaæni poslovi u kojima uåestvuju i uniformisani pripadnici policije. Na godiãnjem nivou treba planirati odsustvovanja ljudi zbog godiãnjih odmora.Lipovac. akcija pojaåane kontrole i sl. odnosno sa patrolnom sluæbom åine nerazdvojnu celinu. do poveñavanja optereñenja i stresa. Ovi poslovi znaåajno pomaæu i podræavaju patrolnu sluæbu. U ovo vreme se ne raåuna osnovna obuka za saobrañajnog policajca. stareãina stanice saobrañajne policije moæe raåunati da svakodnevno ima oko 50% do 60% policajaca na raspolaganju za patrole. Kod saobrañajnih nezgoda policija kompletira uviœajnu dokumentaciju. pratnja tereta. nalaæe veãtaåenja i sl. loãeg planiranja. ne bi trebalo da oni budu razdvojeni i nezavisni od policijskih patrola. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 nja vozilom i sliåno. do nezadovoljstva. Mada ovi policajci moraju biti i posebno obuåeni. saradnja sa ãkolama. nalaæe sprovoœenje mera. U proseku. broja i vrste saobrañajnih sektora. rad sa ranjivim uåesnicima u saobrañaju. zaãtitu æivota i imovine. 356 . Svaki sektor bi trebalo da ima po jednog rukovodioca sektora. veñ je bolje da se menjaju tako da imaju stalni kontakt sa terenom. jer se za ove zadatke odvajaju resursi iz patrolne sluæbe. Broj rukovodilaca zavisi od veliåine stanice. Stareãine takoœe predstavljaju deo ljudstva.12 struåne obuke i usavrãavanja. neophodno je planirati odreœeni broj policajaca za ove poslove. 12 Zakonom su odreœeni trajanje godiãnjih odmora.2. Meœutim.13 Konaåno. Minimalno vreme koje se planira za struånu obuku i usavrãavanje je veñe kod policajaca poåetnika i kod stareãina. Saradnja sa medijima. Patrolni reon je deo prostora kome je dodeljena jedna ili viãe patrola (jedan ili dva policajca) koja se smatra odgovornom za oåuvanje reda i poãtovanje zakona (javni red i mir). pomaæe istraænom sudiji.

pojedinaåna inicijativa. ali u okviru opãte strategije i taktike policijske sluæbe. na pojedinim reonima javlja se sve viãe problema u odvijanju saobrañaja. Tu dolazi do izraæaja decentralizacija policijske funkcije. a posebno ako sve ili neke policajce preopteretimo radnim zadacima. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . prema veliåini saobrañaja (pri podeli na patrolne reone vodi se raåuna o veliåini saobrañaja) itd.). 3) pribliæno jednako optereñenje patrola na razliåitim reonima u pogledu veliåine oblasti (duæine putne mreæe. rastu zahtevi da promene sluæbu (da idu iz saobrañaja u druge linije rada. Ukoliko se loãe planira raspodela policajaca na patrolne reone. saobrañajni prekrãaji i saobrañajne nezgode.15. vrsta i vremenska neravnomernost saobrañaja itd. da idu u administraciju i sl. Pri formiranju patrolnih reona i planiranju patrola trebalo bi postiñi sledeñe: 1) decentralizovati ukupan problem na manje celine. gustina uliåne mreæe. S druge strane. Policajac u patroli prva je linija druãtva u borbi protiv kriminala. Naime. polazi se od osnovnog principa da bi patrolni policajci trebalo da budu rasporeœeni po reonima 357 15.). obima saobrañaja. jer se pri tome mora voditi raåuna o velikom broju faktora i njihovom razliåitom znaåaju u datim uslovima. Raspodela ljudstva i drugih resursa odnosno za bezbedno odvijanje saobrañaja. onda policajci postaju nezadovoljni i neefikasni. Uvek se mora ostaviti dovoljno prostora za intuiciju i akumulirano iskustvo stareãine. struktura saobrañajnh prekrãaja i drugih dela. poåinju izbegavati radne obaveze.3. 6) pokrivanje celokupne teritorije i svih puteva u skladu sa potrebama za policijskom uslugom. a posebno kod poåinilaca saobrañajnih prekrãaja ostvariti utisak da se saobrañajni policajac moæe pojaviti uvek i na svakom mestu. broj raskrsnica. åeãñi su zastoji u saobrañaju. kao i da je efektivna patrolna sluæba temelj policijske organizacije. 4) obezbediti jednako vreme reagovanja na nebezbedne pojave. 5) obezbediti moguñnost brze i efikasne pomoñi svakom policajcu i u svakom vremenu od strane drugih policajaca na terenu. a posebno na pozive graœana i uåesnika u saobrañaju. obima problematike bezbednosti saobrañaja i sl. U poåetku je raspodela policajaca vrãena prema veliåini prostora (tako da se cela povrãina grada ili staniånog reona podeli na reone jednake veliåine). On je pojedinaåno odgovoran za stanje na svom patrolnom reonu. raste sklonost ka korupciji i drugim nezakonitim poslovima. æale se na neravnopravan poloæaj. zatim prema duæini putne mreæe (ukupna duæina putne mreæe se podeli na jendake patrolne reone). Danas se pri podeli na patrolne reone uzimaju u obzir i drugi faktori: broj saobrañajnih prekrãaja. broj opasnih deonica i “crnih” taåaka na putu. Pri tome se polazi od stava da je uspeãan rad na patrolnom reonu osnova uspeha rada policijske stanice. Svi ostali poslovi stanice policije treba da budu u najveñoj meri podreœeni ovim zadacima. Neki policijski autoriteti smatraju da ne postoji egzaktan metod odreœivanja patrolnih reona. 2) kod svih uåesnika u saobrañaju.

voænje pre sticanja prava na upravljanje. Treba imati na umu to da uspostavljanje novih granica patronih reona moæe doprineti i “migraciji” kriminala u druge. Na osnovu neprekidnog i sistematskog prañenja mogu se uoåiti meseåna neravnomernost u toku godine. ali je manji saobrañaj na otvorenim putevima. Ukoliko se slabo i nesistemski prate navedena obeleæja bezbednosti saobrañaja. U letnjim mesecima (vreme godiãnjih odmora) situacija je obrnuta: raste saobrañaj na otvorenim putevima (posebno na nekim magistralnim putnim pravcima). za pojedine puteve. nepoãtovanje zabrana i ograniåenja i sl. niti problematika bezbednosti nisu konstantni u toku vremena. slabije pokrivene oblasti. u regionu i na posmatranom staniånom podruåju.Lipovac. Pri tome bi trebalo imati na umu: – trend saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica u dræavi.3. raste saobrañaj u turistiåkim centrima.3. – prostornu raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Na primer. – strukturu saobrañajnih nezgoda prema vrsti i – strukturu greãaka koje najåeãñe doprinose nastanku saobrañajnih nezgoda. neravnomernost po danima u toku meseca. U vreme praznika rastu intenziteti saobrañaja na pojedinim putnim pravcima. odnosno svakog policajca. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 proporcionalno problematici i veliåini posla koji treba da obavljaju. Tako se odreœuje radno optereñenje svakog patrolnog reona. nepravilno kretanje peãaka i sl. onda bi trebalo prostornu raspodelu aktivnosti vrãiti na osnovu struåne analize saobrañajnih nezgoda na mreæi puteva i ulica. Na osnovu analize (ãestomeseånih i godiãnjih) izveãtaja odreœuje se srednji broj poslova po kategorijama i duæina vremena koja je potrebna za obavljanje pojedinih poslova. ali opada saobrañaj u veñim gradovima. Ukoliko se primanje zarada moæe vezati za neki pe358 .). pa åak i za pojedine deonice puteva ili smerove saobrañaja na istoj deonici. Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa Intenzitet saobrañaja. voænje pod uticajem alkohola. Zato je neophodno voditi dobre baze podataka o stanju bezbednosti (saobrañaja) i periodiåno (na period ne duæi od 5 godina) preispitivati granice patronih reona. P. Pomenute neravnomernosti su razliåite za pojedine oblasti. Zato je neophodno neprekidno prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja: prekoraåenja brzine. Prostorna raspodela poslova na patrolnom reonu ili sektoru se vrãi na osnovu analize obima i strukture problematike bezbednosti saobrañaja. nepoãtovanja reæima saobrañaja (prolasci na crveno svetlo. – vremensku raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. neravnomernost po danima u toku sedmice i åasovna neravnomernost u toku dana. u zimskim mesecima veñi je saobrañaj u gradskoj oblasti. voænje tehniåki neispravnih i neregistrovanih vozila. 15. Brojni su primeri da je uspostavljanje patronih reona ili sektore doprinelo miru i bezbednosti u tim oblastima.

voze pre sticanja prava na upravljanje vozilom. Broj saobrañajnih prekrãaja nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja. Konaåno. Suprotno tome. prema industrijskim i administrativnim centrima.3. nema nepropisnih preticanja. Suprotno tome. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice). prav i pregledan put i sl. u razliåitim uslovima i pri razliåitim intenzitetima saobrañaja menja se struktura saobrañajnih prekrãaja. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja. nepravilno se zaustavljaju i parkiraju i sl. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja.) dogaœa se neproporcionalno veliki broj najteæih saobrañajnih nezgoda. S druge strane. broj i struktura sobrañajnih nezgoda su najvaæniji ulazni podatak pri odreœivanju konaånog rasporeda patrola. jer je saobrañaj veoma gust. u nekim saobrañajnim uslovima. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice). 359 15. broj nezgoda naletanja na vozilo ispred je proporcionalan broju prekrãaja nedræanja potrebnog odstojanja izmeœu vozila i sl.15. nepravilno se kreñu kolovozom. Na primer. a na kraju vikenda u smeru ka gradovima. Broj saobrañajnih nezgoda nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja. malo vozila na putu. peãaci ne prelaze kolovoz na mestima van obeleæenog peãaåkog prelaza. Na poåetku vikenda raste saobrañaj u smeru od velikih gradova. proveravati redovnim i povremenim analizama intenziteta i strukture saobrañaja. a smanjuje se u veñim gradovima.). a u popodnevnim satima je obratno. jer nema uslova za preticanje. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . U jutarnjim satima intenzivni su saobrañajni tokovi prema gradovima. Istraæivanja pokazuju da se pre moæe tvrditi da je broj nezgoda proporcionalan broju odreœenih prekrãaja u saobrañaju. voze pod uticajem alkohola. nema saobrañajnih nezgoda ili nema nezgoda sa nastradalim licima (zbog malih brzina i drugih okolnosti). nema najopasnijih saobrañajnih prekrãaja. otvoreni putevi sa iznenadnim preprekama i sl. jer je to fiziåki teãko i oåigledno opasno izvesti i sl. Vremenska neravnomernost u broju i strukturi saobrañajnih prekrãaja i drugih delikata u saobrañaju su sledeñi vaæan ulazni podatak o kome se mora voditi raåuna pri rasporeœivanju patrola na terenu i odreœivanju njihovih zadataka. u nekim saobrañajnim uslovima. a posebno nema nekih vrsta saobrañajnih prekrãaja (npr. nema znaåajnijih prekoraåenja brzine.) vozaåi i drugi uåesnici u saobrañaju åesto åine vrlo opasne prekrãaje: znaåajno prekoraåuju ograniåenu brzinu. voze za vreme zabrane. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ. a u kasnim veåernjim i noñnim satima pojaåava se saobrañaj prema mestima stanovanja. ne poãtuju svetlosne signale na semaforu. Raspodela ljudstva i drugih resursa riod u toku meseca (poåetak meseca) onda rastu intenziteti saobrañaja u tim periodima meseca. ne poãtuju znak “stop”. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ. broj nezgoda zbog prekoraåenja brzine je proporcionalan broju prekrãaja u vezi brzine. Na primer. Sa druge strane. za svaki konkretan sluåaj. Ova opãta pravila se moraju. nego intenzitetu saobrañaja. U ranim veåernjim satima pojaåavaju se tokovi prema rekreativnim i drugim centrima atrakcije. U dane vikenda raste saobrañaj na otvorenim putevima. prelaze kolovoz van obeleæenog peãaåkog prelaza.

vozila. propisi. od 16 do 24 sata i od 0 (24) do 8 sati. PLANIRANJE RADA I RUKOVOŒENJE RADOM STANICE SAOBRAÑAJNE POLICIJE 15. Veoma je vaæno shvatiti da saobrañajna policija ne moæe i ne sme delovati izolovano. – mere s ciÿem pomoñi zemljama u razvoju (obuka osoblja.14 a ubacivanjem posebnih patrola u razliåitim vremenima. P. od 8 do 16 sati. – mere (koje su sistematizovane na ponaãanje.4. kazne.Lipovac. kako prekrãioci ne bi mogli da shvate sistem planiranja i utvrde pravilo kada je put nepokriven patrolama.1. Danas se na globalnom nivou razmatraju problemi bezbednosti saobrañaja i donose odgovarajuñi dokumenti meœu kojima je posebno vaæna meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja (International Road Safety Strategy). propise. najåeãñe postoji ustaljen ãablon planiranja patrolne sluæbe u tri konsantne smene. Ipak. a na osnovu izveãtaja visoke ekspertske grupe za politiku evropske bezbednosti na putevima.15 Ovaj dokument je pripremila meœunarodna organizacija za preventivu na putevima (PRI)16 koja okuplja preko 50 dræava. 15. tako da u periodu najveñeg oåekivanog posla na teren izaœu dve smene. Planiranje rada saobrañajne policije Saobrañajna policija je jedan od subjekata u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja. organizaciju pomoñi povreœenima. razvoj metodologije planiranja. Smene se mogu preklapati. zbog jednostavnosti planiranja. 15 International Road Safety Strategy. putevi. 16 PRI – La Prevention Routiere Internationale. Konaåno. Dokument obuhvata nekoliko vaænih poglavlja: – osnove (osnovni problemi i pravci delovanja). finansiranje. Naprotiv ona je deo nacionalnog sistema zaãtite koji se usaglaãava i usmerava na globalnom nivou. uspostavljanje partnerskih projekata) i – nadgledanje delotvornosti preventivnih akcija. promene ponaãanja. pomaganje povreœenima u nezgodama. 14 Na primer. U naãim uslovima prva smena åesto poåinje od 6 sati.4. 2000. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Patrolna sluæba se najåeãñe planira u tri smene od po osam sati ili u åetiri smene od po ãest sati. zadacima i prihvañenim naåinom rada. smene ne moraju da poåinju u isto vreme. Bolje je da uåesnici u saobrañaju uvek i na svakom mestu oåekuju patrolu. PRI. zaãtitu æivotne sredine i kvalitet æivota). 360 . White book. Lisabon. prañenje efekata preduzetih mera. ciljevima. poveñava se kontrola u pojedinim periodima i ostavlja utisak stalnog prisustva. puteve. Ona deluje u skladu sa zahtevima druãtva i u skladu sa druãtvenim vizijama.

PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI .4. vizije. 2000. 2000. Npr. Komitet ministara saveta Evrope. 2001. Evropska unija je definisala svoju saobrañajnu politiku do 201018 u kojoj je ocenila sadaãnje stanje transporta u EU i definisala oko 60 mera koje ñe se sprovesti do 2010. Australian Transport Council. 21 Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. CEMT/CS(2002)7/PROV. 1999. Npr. 22 Past. 361 15. 20 A Strategic Road Safety Plan for the European Union. KEMT (Konferencija evropskih ministara transporta) je donela dokument “Proãlost. Australija veñ tradicionalno donosi nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. problem. COM(2000) 125 final. Konaåno. PRI. 2002. Preporuke. European Transport Safety Council (ETSC). Npr. 25 The National Road Safety Strategy 2001 – 2010. Present and Future Road Safety Work in Ecmt. Melburn. Brisel. Zbog izuzetnog znaåaja rada policije u bezbednosti saobrañaja. Strategije bezbednosti saobrañaja. Na primer. na meœunarodnom planu se usaglaãavaju i strategije policijske prinude u bezbednosti saobrañaja. brzina. Evropski savet za bezbednost saobrañaja (ETSC)19 je pripremio Strateãki plan bezbednosti saobrañaja za EU. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije PRI je usvojila i Kodeks dobre prakse za izradu nacionalnih strateãkih planova bezbednosti saobrañaja. Strazburg. Brisel. 23 Evropski kodeks policijske etike. 26 Lipovac. godine. Vrnjaåka Banja. 2001..20 a EU je usvojila i Prioritete EU u bezbednosti saobrañaja21 i druge dokumente.15. u Evropi je prihvañen Evropski kodeks policijskog rada23 i Evropska strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja24 u kome su dati okviri i standardi rada policije u saobrañaju. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. zadatke u bezbednosti saobrañaja.26 Poslednja dva dokumenta su najvaæniji okvir za planiranje rada saobrañajne policije. principe i strateãke mere bezbednosti saobrañaja koje ñe se sprovoditi u narednom periodu.25 Nacionalne strategije definiãu stanje. 24 Police Enforcement Strategies To Reduce Traffic Casualties in Europe. 19 ETSC – European Transport Safety Council. Evropska komisija. alkohol. Brussels. 1997. sigurnosni pojasevi i prolasci na crveno). sadaãnjost i buduñnost bezbednosti saobrañaja”22 i druge strateãke dokumente. jer se u njima definiãu i kljuåne oblasti rada u bezbednosti saobrañaja u planiranom periodu (npr. na osnovu svih nabrojanih dokumenata definiãe se nacionalna strategija policijske prinude i godiãnji planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja. 2000. 2005. K. 17 National 18 White Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. Svaka dræava bi trebalo da donese nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. European Transport Policy For 2010: time to Decide. ciljeve (dugoroåne i kratkoroåne). ETSC.17 Na nivou velikih regiona vrãi se strateãko planiranje saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. Znaåajne meœunarodne organizacije su usvojile svoje strateãke dokumente o bezbednosti saobrañaja. Lisabon. Paper. Na osnovu nacionalne strategije donose se nacionalni planovi bezbednosti saobrañaja (obiåno na godiãnjem nivou) koji definiãu zadatke pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja.

– prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije. Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije obuhvata: – utvrœivanje planova rada (godiãnji. zadatke i mere koje ñe se preduzimati u posmatranom periodu. Planovi rada se prave na osnovu nacionalnih i regionalnih strateãkih dokumenata zajednice (dræava. region) i planova policijskog rada na viãem nivou (strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja. a zatim da svoje aktivnosti dobro uklopi u rad ostalih subjekata. procenat uåeãña pijanih vozaåa u saobrañaju. – otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). Policija ima velike moguñnosti i obavezu da pomogne lokalnoj zajednici da prati stanje bezbednosti saobrañaja. – instruktivno-kontrolna delatnost.Lipovac. Utvrœivanje planova rada. B. 27 15 Miliniñ. ciljeve. procenat vozaåa koji voze pre sticanja prava i broj otkrivenih u saobrañaju itd. da podræi i pomogne strateãko planiranje aktivnosti svih subjekata na lokalnom nivou. – saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja. 2005. Vrnjaåka Banja. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. 362 .4. – struåno osposobljavanje i usvrãavanje radnika stanice. – izdavanje pismenih nareœenja patrolama (priprema naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka). nacionalni planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja. a zatim kljuåne oblasti rada.). broj kontrola na putu. planovi rada viãih organizacionih jedinica). periodiåni i meseåni planovi) i prañenje njihove realizacije. broj prekoraåenja brzine. Konkretni planovi rada policije se moraju temeljiti na struånim analizama stanja bezbednosti saobrañaja. P.. ali moraju biti usaglaãeni i sa strategijama i planovima lokalne zajednice. – izrada dnevnih rasporeda sluæbe.27 Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije ñe biti olakãano ako se pripremaju i realizuju planovi rada od godiãnjeg do meseånog nivoa. – prijem patrola po povratku sa sluæbe.2. broj odsustvovanja sa posla. okvir koji je definisala zajednica i viãe organizacione jedinice. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. broj akcija pojaåane kontrole. Neophodno je u planovima predivdeti i kvantifikovati indikatore kojima ñe se meriti uspeh u realizaciji planova (broj radnih sati. – saradnja sa drugim jedinicama OUP-a itd. procenat otkrivenih pijanih vozaåa u saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja 15. Ovi planovi rada bi trebalo da obuhvate kratak prikaz najvaænijih obeleæja postojeñeg stanja indikatora bezbednosti saobrañaja i saobrañajnih nezgoda. srednja brzina na putu. – nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja.

belo. umor. odnosno njihovi zamenici.. a posebno o stanju indikatora i parametara bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju. i zaustavljati sva vozila koja voze preko 95 km/h – dobro vidljiva kontrola – saåiniti poseban izveãtaj o ekstremnim prekoraåenjima brzine. Ovaj nalog predstavlja konkretizaciju svih planova i rasporeda. U dnevnom rasporedu se precizno definiãe vreme i prostor rada svake patrole i odreœuju pojedinaåna zaduæenja policajaca. Isprañaj patrole se vrãi oko 30 minuta pre poåetka patrolne sluæbe. pripremljenost patrole za izvrãenje zadataka (da li imaju potrebne obrasce.. polazak patrole iz stanice u 6. u raskrsnici ulica .. Na isprañaju se sagledava i ispravnost vozila i opreme u vozilu.. rutinski zaustavljati i kontrolisati svako peto.. u pravcu neposredno ispred oãtre krivine . a posebno kontrolu upotrebe sigurnosnih pojaseva i zaustavljanja na znak “Stop” . Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Izrada dnevnih rasporeda sluæbe.4.). u periodu od 11. urednost. spremnost i motivisanost za izvrãenje konkretnih zadataka. Saobrañajni policajci se staraju da dosledno sprovode postavljene zadatke. od 6. garaæa i sl.... pojaãnjava najvaænije probleme na terenu (aktuelni problemi u saobrañaju. obuåenost.. vrãiti merenje brzine vozila koja dolaze iz pravca . Stareãina usmeno obrazlaæe i pojaãnjava svaki zadatak.. Na osnovu meseånih planova i dnevnih rasporeda sluæbe. domonstracije..). saobrañajne nezgode i drugi zastoji) i nareœuje postupanja saobrañajne 363 15.. Stareãina u dnevnim rasporedima sluæbe konkretizuje zadatke saobrañajne policije za posmatrani dan.15.. Izdavanje pismenih nareœenja patrolama... Ne treba dnevne rasporede praviti po inerciji (prepisivati iz dana u dan). S obzirom na oåekivani stepen konkretizacije zadataka u nalogu. Na isprañaju patrole stareãina neposredno sagledava stanje svakog policajca i njegovu spremnost da izvrãi predviœene zadatke: liåni izgled. Stareãina vodi raåuna da zadaci u Nalogu budu u skladu sa svim strateãkim i planskim dokumentima i da budu ãto konkretniji. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . veñ voditi raåuna o viãim planovima i konkretnim uslovima. ..45 do 8.00 sati.. jasno je da rukovoœenje stanicom mogu vrãiti samo iskusni i veoma struåni komandiri. i kontrolisati nepropisna preticanja – navesti u izveãtaju rezultate kontrole .25 vrãiti nadzor u pokretu nad odvijanjem saobrañaja. neophodno je da stareãina neposredno isprati svaku patrolu.. a posebno obratiti paænju na prekrãaje ekstremnog prekoraåenja brzine . pojaãnjava aktuelne dogaœaje znaåajne za izvrãenje zadataka: åita aktuelne depeãe. nekad se koriste prostorije deæurne sluæbe.. stanje liåne opreme i naoruæanja. blokade. Pripremu ovih zadataka treba shvatiti veoma ozbiljno i uvek je raditi u saradnji sa voœom sektora. u sluæbenim prostorijama.. ãtrajkovi. Otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole).. . u mestu .30 patrolno vozilo zaustaviti posle deonice – skrivena kontrola – . od 7. putniåko vozilo. a ostala vozila zaustavljati samo u prekrãaju . odnosno pomoñnikom komandira... Mada je Nalog veoma konkretan. ne ulazeñi dublje u osnove iz kojih su ovi zadaci proizaãli.15 vrãiti kontrolu saobrañaja u mestu... stareãina daje pismene zadatke svakoj patroli u vidu Naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka (patrolni list).30 do 12.00 do 6.. da li su shvatili zadatke i sl. U nalogu bi trebalo ãto preciznije naloæiti izvrãenje zadataka po vremenu i mestu izvrãenja (npr. Neke stanice imaju posebnu prostoriju za isprañaj patrola.

izveãtaj o upotrebi sredstava prinude. izveãtaja deæurne sluæbe. da bi sagledavao naåin izvrãenja zadataka koje je naloæio.28 sluæbene beleãke. Ovo je i dobra prilika da stareãina shvati koliko su bili realni njegovi planovi i postavljeni radni zadaci. rada administracije. P. Tek kada je uveren da je svaki policajac shvatio zadatke i da ih moæe uspeãno izvrãiti. pisanih podnesaka. Pismeni izveãtaj na poleœini naloga je osnovni vid izveãtavanja o radu patrole i u njega se unose najznaåajnije aktivnosti patrole: broj kontrola. 364 . broj i struktura uoåenih prekrãaja. S druge strane. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 policije. ali je neophodno i da neposredno izlazi na patrolne reone i liåno se uveri u naåin rada policajaca na terenu. stareãina se upoznaje sa radom patrola kroz usmene kontakte putem radio veze. Na osnovu sugestija stareãine. da bi pratio kvalitet rada i posveñenost policajaca svom poslu. prigovora na rad. reãenja o prekrãajima. ako ona obezbeœuje lice mesta. Patrola kompletira pisani izveãtaj na poleœini naloga i usmeno pojaãnjava stareãini najvaænije aktivnosti. prijave. stareãina odobrava izlazak na teren. Kontrolna delatnost se odvija: 28 Izveãtaj o nezgodi popunjava patrola. Prijem sluæbe je veoma znaåajan da bi stareãina uspeãno pratio i dobro shvatao stanje i probleme sa terena. Svaka patrola se posle patrolne sluæbe vraña u stanicu i predaje sluæbu stareãini (najbolje je da sluæbu preda stareãini koji je patrolu ispratio u sluæbu). Ostali pisani izveãtaji (npr. Konaåno. Na osnovu struånog i neprekidnog prañenja stanja u stanici. preduzete mere u vezi otkrivenih prekrãaja i ostale vaæne aktivnosti. tako se uvaæava najvaæniji posao saobrañajne policije – patrolna delatnost. Prijem patrola po povratku sa sluæbe treba da vrãi stareãina. stareãina se na najbolji naåin upoznaje sa stanjem i najvaænijim problemima sa kojima se susreñe patrola u svom radu. Izveãtavanje o radu patrole vrãi se pismeno i usmeno. Nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice je veoma znaåajna funkcija rukovoœenja. U toku sluæbe. usmenim izveãtavanjem o radu kada stareãina izaœe na lice mesta (radi kontrole ili pomoñi i organizovanja sloæenijih zadataka) i pri predaji sluæbe (posle patrolne sluæbe). Instruktivno-kontrolna delatnost. a drugi organ vrãi uviœaj. patrola kompletira ostale pisane podneske i izveãtaje. Usmeno izveãtavanje se ostvaruje radio vezom u toku izvrãavanja pojedinih zadataka. prijemom patrola i razgovorom o aktivnostima na terenu. odnosno da bi ove zadatke u buduñnosti bolje prilagoœavao konkretnim moguñnostima policajaca. stareãina upravlja stanicom. obaveãtenja i drugi pisani dokumenti su najåeãñi pisani oblici izveãtavanja o radu patrole.Lipovac. Posebno korisne informacije dobija na osnovu izveãtaja patrola o patrolnoj delatnosti. Ovako se zaokruæuje proces planiranja i prañenja rada patrole. Stareãina koristi razne metode da ostvari ãto bolji uvid u rad svoje jedinice i svakog pojedinca u jedinici. zapisnici o kontroli uåesnika u saobrañaju. izveãtaja o kontrolnoj delatnosti i neposrednog uvida u izvrãavanje pojedinih zadataka. staniånih evidencija i drugih dokumenata u stanici. odnosno lice koje on ovlasti. izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi).

provere znanja. rad sa policajcima – mentorima u stanici. ukazuje na propuste i daje konkretna nareœenja koja mogu podrazumevati i neposrednu demonstraciju ispravnog postupanja). planira i organizuje stuåno usavrãavanje saobrañajnih policajaca u okviru redovne nastave u jedinici. odlazak u druge jedinice. bira i stimuliãe policajce – mentore da kvalitetno realizuju praktiånu obuku u stanici. ostali vidovi obuke u stanici i sl. Obuka policajaca je neraskidivo vezana za njihov rad i tako bi je trebalo i planirati: u godiãnjim planovima rada bi trebalo za svakog policajca predvideti vreme neophodno za obuku (pohaœanje kurseva i seminara u trening centrima. Kontrolna delatnost na terenu i rad sa patrolom imaju elemente i instruktivne delatnosti. Veoma je korisno da se instruktivno-kontrolna delatnost realizuje u vreme izvrãenja sloæenih zadataka. poduåiti ih kako da rade u konkretnim uslovima. prima izveãtaj. zajedno sa ostalim stareãinama treba da sagledava potrebe i organizuje struåno usavrãavanje polica365 15. prati rad. Stareãina prati struånost policajaca u stanici i planira njihovo usavrãavanje. niti usmenu primedbu na rad svojih policajaca.15. a posebno: vrãi selekciju i upuñivanje policajaca na osnovni saobrañajni kurs. Kontrolna delatnost se sprovodi na osnovu naloga (patrolnog lista). – posredno na osnovu izveãtaja i pisanih podnesaka. a u liånim kontaktima radio vezom ili na drugi naåin sagledava rad pojedinih patrola i naåin realizacije nekih zadataka). o problemima i slabostima koje uoåava). Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije – u stanici (stareãina uz pomoñ deæurne sluæbe neprekidno nadzire rad patrola na terenu. U toku godine stareãina bi trebalo da makar jednom izaœe i radi sa svakom patrolom (instruktivno-kontrolna delatnost). usmerava i koordinira rad patrola i deæurne sluæbe. rukovodi praktiånim delovima obuke saobrañajnih policajaca u stanici. a izveãtaji o kontrolnoj delatnosti treba da pomognu u prañenju i usmeravanju rada policajaca. seminari i struåna predavanja u stanici. Struåno osposobljavanje i usavrãavanje pripadnika policije je jedan od osnovnih uslova za struåan i efikasan rad saobrañajne policije. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . sagledava obrazovne potrebe i upuñuje saobrañajne policajce na specijalistiåke kurseve i seminare. – posredno na osnovu prituæbi i prigovora graœana i ostalih saznanja (stareãina ne sme da ignoriãe nijedan prigovor. prati i stimuliãe obuku na kursevima i seminarima. Zato se podrazumeva da je komandir bio iskusan saobrañajni policajac koji ima veliki ugled meœu policajcima i koji im moæe pomoñi. – neposredno na terenu. bez znanja patrole (stareãina sa mesta na kome ga ne uoåava patrola prati rad patrole i stiåe odliåan utisak o kvalitetu rada.4. – naposredno na terenu uz znanje patrole (stareãina dolazi na mesto rada patrole. Posebno je znaåajno da komandir stanice planira obuku svih stareãina i da stalno radi na svom ostruåavanju i struånom razvoju. a posebno sluæbene izveãtaje koji ukazuju na nepropisan i nesavestan rad). kada stareãina ostvaruje uvid u rad policajaca. a neãto åeãñe sa patrolom koju åine neiskusni ili policajci na åiji rad se graœani åeãñe æale. Stareãina jedinice saobrañajne policije. a svojim prisustvom i struånoãñu uliva poverenje meœu policajcima.).

voænja neispravnih vozila itd. Saradnja sa drugim linijama rada je veoma vaæan zadatak saobrañajne policije. ali i moguñnost rutinske kontrole koja se moæe odliåno iskoristiti za rad na rasvetljavanju brojnih kriviånih dela. mogu se uspeãno reãiti u okviru rada saobrañajne policije. da su åeste nezgode u semaforizovanim raskrsnicama. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 jaca opãte nadleænosti (koji nisu zavrãili osnovni saobrañajni kurs) koji se ukÿuåuju u kontrolu i regulisanje saobrañaja. neophodna je saradnja saobrañajne policije sa drugim linijama rada. Naime. onda ñe rad saobrañajne policije biti bolje podræan i uvaæavan. Ove baze podataka pruæaju ogromne moguñnosti za struåno sagledavanje stanja bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju i trebalo bi ih maksimalno koristiti.). a posebno u suzbijanju kriminala i otkrivanju izvrãioca kriviånih dela. ako analize ukazuju da vrlo velike brzine åesto doprinose nastanku nezgoda. ali i druge izvore podataka o saobrañajnim obeleæjima (podatke o putevima. Saobrañajna policija ima brojne kontakte sa graœanima. Saobrañajna policija je samo deo jedinstvenog zaãtitnog sistema i to treba stalno isticati i uvaæavati. Saobrañajna policija moæe da podstakne druge subjekte da preuzmu svoj deo odgovornosti. P. Saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajna za efikasan i efektan rad saobrañajne policije. prañenje najåeãñih i najopasnijih greãaka u saobrañaju. danas se svako kriviåno delo realizuje i u saobrañaju i uz pomoñ vozila. da pomogne i olakãa rad drugih subjekata i svoj rad stavi u funkciju zaãtitnog sistema. o ranijim istraæivanjima i sl. stareãina ñe usmeriti rad na otkrivanje prekrãaja prekoraåenja brzina ili prolaska na crveno itd. a rezultati rada bolji. Tada ñe graœani bolje prihvatati saobrañajnu policiju i pomagati joj u radu. Konaåno. Saobrañajna policija je odgovorna za struåno i aæurno voœenje baza podataka o saobrañajnim nezgodama. a posebno za rasvetljavanje nezgoda sa nepoznatim uåiniocima. obuåavanju i u realizaciji svake naãe aktivnosti. za reãavanje pojedinih dela u saobrañaju.Lipovac. U buduñnosti bi trebalo razviti snimanje i uspostaviti prañenje najvaænijih indikatora bezbednosti saobrañaja (brzine vozila. Tako ñemo zadobiti bolju podrãku zajednice. Ako uspeãno saraœuje sa ostalim subjektima. Prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije je osnov za uspeãan rad i planiranje rada policije. da pomogne koordinaciju rada viãe subjekata. kada. sa kojim posledicama i gde se dogaœaju.). o ponaãanju uåesnika u saobrañaju. tako ãto ñe ga prilagoœavati aktuelnim problemima i izvorima opasnosti. prañenje vrsta nezgoda na putnoj mreæi. Mnogi zadaci iz nadleænosti OUP-a. prolasci na crveno. U svakoj stanici saobrañajne policije trebalo bi da se svakodnevno aæuriraju karte saobrañajnih nezgoda na kojima se jednostavno i pregledno prikazuje koje nezgode. Sa druge strane. dobiti podrãku u opremanju. Na primer. nezaustavljanja na znak “Stop”. o saobrañaju. Stareãina bi trebalo da na osnovu uporedne analize stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije stalno unapreœuje rad policije. nadzor nad odvija366 . Veoma kvalitetne analize stanja mogu se dobiti i od nauånih i struånih ustanova koje koriste baze podataka o nezgodma. Posebno su vaæni prañenje prostorne i vremenske raspodele saobrañajnih nezgoda. voænja pod uticajem alkohola. Ovakve karte mogu pomoñi u planiranju i usmeravanju rada.

White book. M. B. bolja iskoriãñenost ljudstva i tehnike. 2000. voænja pre sticanja prava.. 2005. Literatura Armour.). Police Organization and Management. Strazburg. Mada su pojedinaåno objaãnjeni. 1997.. Strategije bezbednosti saobrañaja. 2005. Miliniñ. M. Meãko. jednovremeno i koordinirano u svakoj stanici saobrañajne policije. Beograd. B. Report No. Lisabon. K. Monash University. 53. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). zavisni i meœusobno uslovljeni. Pri. Brussels. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement. struåni skup bezbednost saobrañaja na putevima. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Past.Literatura njem saobrañaja.. B. Police Science Series. voænja neregistrovanih vozila. Leonard and More. ali i realizaciju i koordinaciju navedenih poslova rukovoœenja stanicom.. Australian Road Research. 2000. G. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice. COM(2000) 125 final... Zaal. otkrivanje i sankcionisanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja mogu uspeãno vrãiti i pripadnici policije opãte nadleænosti. Komitet ministara saveta Evrope. i Dobovãek. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. 2000. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. Uspeãan rad patrole na terenu podrazumeva uspeãan rad svakog policajca u patroli. Facultz of Crminal Justice. a Review of the Literature.. Lipovac. 2001. Ljubljana. D. Miletiñ. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Canberra: Federal Office of Road Safety. Jankoviñ. nepoãtovanje reæima saobrañaja itd. D. ETSC. 2003. 2002. ovi poslovi su meœusobno isprepletani. Policing in Central ind Eastern Europe. 2000. Tako se obezbeœuje bolja pokrivenost teritorije. 1994. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . CEMT/CS(2002) 7/ PROV. Brisel. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Pagon.. Vrnjaåka Banja. PRI. smanjuje broj saobrañajnih policajaca i poveñava specifiåan subjektivni rizik kaænjavanja pojedinih prekrãioca (nepropisna parkiranja i zaustavljanja. 367 15. Saobrañajni fakultet. Lisabon. Beograd. International Road Safety Strategy. 1984. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. Preporuke. National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. Evropski kodeks policijske etike. New York. Traffic law Enforcement.. Vrnjaåka Banja. 2004. Present and Future Road Safety Work in ECMT. Svi nabrojani poslovi se realizuju neprekidno. 1999.

HMIC (Her Majesty’s Inspector of Constabulary) Thematic Inspection Report. Home Office. White Paper. Road Policing and Traffic. 2001. Evropska komisija. European Transport Safety Council (ETSC). P. Brisel. 2000. Australian Transport Council. European Transport Policy for 2010: Time to Decide. 1999. 1998. London. Melburn. The National Road Safety Strategy 2001 – 2010. 368 .Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe.

2.4.16.3.1. Dosije sektora . Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada 16. SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16. Mesto i uloga voœe sektora i komandira 16. Poslovi i zadaci na sektoru 16.

ali tako da se obezbedi jedinstveno obavljanje unutraãnjih poslova na sektoru (planiranje.1 Ovim aktom su ureœeni organizacija. Prema veliåini sektora. 16. ORGANIZACIJA I NAÅIN REALIZACIJE SEKTORSKOG RADA Da bi se unapredio i uåinio ãto efikasnijim rad policije na terenu. Naåelnik SUP-a donosi i Odluku kojom se utvrœuju patrolni i pozorniåki rejoni na sektoru. kojeg donosi ministar unutraãnjih poslova. Naåelnik SUP-a predlaæe (Ministru) podelu podruåja na sektore. SEKTORSKI RAD U BEZBED.7. zadaci i naåin vrãenja poslova na sektoru i naåin voœenja evidencija. Sektor predstavlja prirodnu i bezbednosnu celinu. 371 16. kontrola i odgovornost). Organizaciju i naåin realizacije sektorskog rada u Srbiji je propisan posebnim.16. a moæe da obuhvata podruåje jedne ili viãe mesnih zajednica ili deonice puteva. usmeravanje.1. internim aktom – Uputstvom.2. pa i rad po pitanju bezbednosti saobrañaja. POSLOVI I ZADACI NA SEKTORU Najznaåajniji poslovi i zadaci koji se realizuju na sektoru su: – zaãtita bezbednosti i ustavnog poretka. Poslovi i zadaci na sektoru obavljaju se po linijskom principu. obimu problematike i broju angaæovanih ljudi razlikuju se sektor prve kategorije i sektor. 1 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru (1. Treba razlikovati dve situacije – dve vrste sektora i sektorskog rada: a) bezbednosni sektor na kome se poslovi bezbednosti saobrañaja realizuju u sklopu ostalih poslova i b) saobrañajni sektor na kome se osnovni sadræaj poslova odnosi na bezbednost saobrañaja.1997). SAOBRAÑAJA . koordinacija. organizuje se po sektorima.

– odræavanje javnog reda i mira. prebivaliãte i boraviãte graœana i drugo. centri za obuku vozaåa. AMSA. – obezbeœenje zborova i drugih okupljanja graœana. odnosno 5 radnika na sektoru). voœa sektora je policajac koji 372 . Na sektoru se angaæuje stalan tim koga åine voœa sektora i odreœeni broj policajaca (najmanje 7 radnika na sektoru 1.Lipovac.). prati i ocenjuje rad policajaca na sektoru. izveãtava stareãinu o stanju i problemima na sektoru. posebno realizuju i sledeñi poslovi i zadaci bezbednosti saobrañaja: – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja na sektoru. – vrãenje nadzora i pruæanje struåne pomoñi organima. preduzeña za odræavanje puteva i dr. – obezbeœenje odreœenih liånosti i objekata i – bezbednost saobrañaja na putevima. On. na radnim sastancima sa stareãinama analizira stanje na sektoru. S druge strane. uåestvuje u planiranju sluæbe i u pripremi zadataka patrolama. P. 16. liåne i imovinske sigurnosti graœana. – regulisanje saobrañaja i pruæanje pomoñi vozaåima i dr. – vrãenje kontrole vozaåa. MESTO I ULOGA VOŒE SEKTORA I KOMANDIRA Patrolna i pozorniåka delatnost. organizacijama i preduzeñima kojima je zakonom povereno vrãenje odreœenih poslova u vezi bezbednosti saobrañaja (tehniåki pregledi. na osnovu dobrog poznavanja stanja na sektoru. putne isprave. – uoåavanje opasnosti na putevima i preduzimanje mera za njihovo otklanjanje. planira i neposredno rukovodi poslovima na sektoru. i neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja su osnovni vidovi delovanja na sektoru. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 – zaãtita æivota. – vrãenje nadzora i obezbeœenje vrãenja vanrednog prevoza na putevima. Posebno je vaæno da voœa sektora bude stalno angaæovan na istom sektoru. – zaãtita od poæara. – spreåavanje vrãenja i otkrivanje kriviånih dela i prekrãaja iz oblasti bezbednosti saobrañaja. Radnici na sektoru o svim bezbednosnim pojavama obaveãtavaju voœu sektora. uåesnicima u saobrañaju. Voœa sektora prati stanje na sektoru. kategorije.3. dræanje i noãenje oruæja i municije. – liåne karte. vozila i drugih uåesnika u saobrañaju. – nabavljanje. daje predloge. predlaæe nagraœivanje i kaænjavanje radnika na sektoru. – kontrola kretanja i boravka stranaca. Na saobrañajnom sektoru se. – kontrola prelaæenja preko dræavne granice. – obezbeœenje lica mesta i vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. pored nabrojanih.

treba unaprediti sadræaje dosijea. U Uputstvu2 su utvrœeni najvaæniji sadræaji dosijea saobrañajnog sektora: odluka o utvrœivanju sektora. – planira. usmeravanje i kontrola rada na sektoru vrãi se na nivou SUP-a i stanice (odgovoran je komandir). dosije pozorniåkog reona. pregled lica pod pojaåanim nadzorom i lokalnom kontrolom. preko analize postojeñeg stanja i bezbednosnih procena. ovo treba shvatiti samo kao okvir i minimum sadræaja. 373 16. skica podruåja sektora. stanice i sektora vodi se dosije koji sadræi potrebne podatke od znaåaja za vrãenje poslova bezbednosti na posmatranom podruåju. a posebno u delu koji se odnosi na struåno 2 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. 16. – planira. struåno usmerava. organizuje. do nekih konkretnih podataka o licima i objektima koji su znaåajni za vrãenje poslova na sektoru. koordinira i kontroliãe rad na sektoru. pregled preduzeña za ãlepanje i uklanjanje vozila. vrãi uviœaje najteæih saobrañajnih nezgoda.16. podelu sektora na patrolne i pozorniåke reone. Meœutim. pregled vaænijih transportnih preduzeña. On je spona izmeœu stareãine i policajaca – neposrednih izvrãilaca poslova. Ovo podrazumeva da se u liku voœe sektora stapaju funkcije odliånog policajca koji radi na sektoru i neposrednog rukovodioca. komandir (rukovodeñi radnik): – predlaæe podelu staniånog podruåja na sektore. SAOBRAÑAJA . neposredno prati rad i pruæa struånu pomoñ ostalim policajcima na sektoru (posebno kod sloæenih poslova).4. pregled servisa i radnji za popravku vozila. spisak pripadnika policije koji obavljaju poslove na sektoru. U tom smislu. a posebno za voœenje dosijea sektora. – obezbeœuje ustaljenost voœa sektora i radnika na sektoru i – obezbeœuje jedinstveno vrãenje poslova na sektoru. Na nivou policijske uprave. bezbednosna procena. DOSIJE SEKTORA Dosije sektora sadræi propisane sadræaje poåev od odluke o utvrœivanju sektora. Planiranje. – kontroliãe voœenje dosijea sektora. pregled preduzeña koja raspolaæu dizalicama. organizovanje. priprema i organizuje radne sastanke sa voœama sektora i odgovarajuñim linijama rada. Voœa sektora je odgovoran za stanje bezbednosti saobrañaja i uredno voœenje evidencija na sektoru. pregled vaænijih putnih objekata na sektoru. pregled preduzeña za odræavanje puteva sa punktovima zimske sluæbe. pregled objekata interesantnih sa aspekta bezbednosti saobrañaja.4. Dosije sektora neposredno vrãi poslove na sektoru (zajedno s drugim policajcima). SEKTORSKI RAD U BEZBED. pregled objekata od posebnog znaåaja itd. – predlaæe broj radnika na sektorima. Imajuñi na umu osnovnu nameru da dosije omoguñi ãto kvalitetnije prañenje stanja i planiranje aktivnosti na sektoru.

53. 1999. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Loznica (seminarski rad).. Evropski kodeks policijske etike. Accident Analysis and Prevention. 1997. I. 1999. 2006. D. S. Saobrañajni fakultet. 2006. Literatura Clarke. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. European Transport Safety Council (ETSC). Brisel. p. D. B. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 prañenje i procenu stanja na sektoru. 2000. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. D. Jankoviñ. o putu i putnim objektima. Preporuke. Milijeviñ. 2006. Dosije sektora: Zrenjanin (seminarski rad).. Petroviñ.. Beograd. Tako se omoguñuje struåno usmeravanje rada na sektoru. Monash University. Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. Police Science Series. 31-43. U dosijeu bi trebalo aæurirati podatke o saobrañaju (PGDS. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. MUP RS.. Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. prostorna i vremenska raspodela nezgoda itd.p. 374 .Lipovac. karte nezgoda na putu. Strazburg. Leonard and More. Traffic Law Enforcement. Beograd. Dosije sektora se vodi ruåno. Zaal. Rakiñ. New York. o saobrañajnim prekrãajima. 2001. pojedinaåni dijagrami svake nezgode (ili makar svake nezgode sa nastradalim licima). Kontrola i regulisanje saobrañaja. odnosno na sistemu za automatsku obradu podataka. Miletiñ. neravnomernost i struktura saobrañaja). Beograd. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe. o radovima na putu. 2006. Stefanoviñ. Komitet ministara saveta Evrope. Posebno je vaæno da se u dosijeu sektora naœu kvalitetni podaci o saobrañajnim nezgodama.. Report No. 31. 1994. o vaænim obeleæjima bezbednosti saobrañaja i o saobrañajnim nezgodama. Beograd. V.. Canberra: Federal Office of Road Safety. a Review of the Literature. P. vol. Kod svake nezgode bi trebalo da se evidentiraju i najvaæniji propusti i okolnosti koji su prethodili nezgodi.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Dosije saobrañajno sektora PS Lapovo (seminarski rad). Beograd. G. Beograd. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). 2003. Police Organization and Management.

197. 242 aktivna bezbednost saobrañaja 5. 23. 78. 334 auto-moto savez 260. 105. 110. 185. 189. 128. 21. 71. 69. 156. 114. 219. 244. 270. 45. 96. 98. 256. 30. 165. 291. 24. 352. 391. 173. 351 autoãkola 93. 44. 393 autotransportna preduzeña 92 B baze podataka 19. 316. 162. 314 C Case Study (studije sluåaja) 73. 238. 80 Australijski program za procenu novih vozila – ANCAP (Australian New Car Assessment Programme) 72 automobili 15. 335. 59. 41. 292. 27. 157. 257. 265 bezbednosni sektor 371 bezbednost saobrañaja 1. 96. 47. 123. 108. 338. 159. 308. 80. 69. 43. 391 analiza ponaãanja (Behavioural analyses) 71 analize saobrañajnih nezgoda 70. 48. 64. 20. 104.INDEKS A ABS – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) 127. 336. 343. 258. 305. 313. 393 375 . 120. 115. 306. 70. 132. 128. 371. 65. 366. 93. 372 bezbedno odstojanje 120 biciklistiåka saobrañajna patrola 350 brzina vozila 45. 71. 265 berme 97. 109. 27. 151. 310. 304. 4. 339. 68. 139. 147. 63. 239. 372. 34. 338. 105. 265. 171. 53. 127. 33. 150. 390. 303. 144. 26. 22. 80. 329. 394 automobilske patrole 350. 337. 145. 313. 304. 24. 62. 19. 338. 307. 314. 132. 254. 111. 74. 132 algoritam kampanje 318 Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja – NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) 128 Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila – USNCAP (US New Car Assessment Programme) 72 anketa 66. 42. 17. 309. 358. 65. 79. 310. 358 apsolutni pokazatelji 21. 129. 71. 334. 5. 42. 131. 128. 314. 97. 132. 190. 64. 35. 74 centar za obuku vozaåa 290. 3. 23. 201. 303. 104. 79. 338. 79. 253. 394 bankina 97. 61. 158.

130. 48 H helikopterske patrole 351. 269. 234. 203. 11. 305. 205. 299. 9. 283. 125. Krsto Bezbednost saobrañaja D deåija sediãta 124 direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja 78 dinamiåki saobrañajni rizik 81. 199. 235. 356 doobuka vozaåa 304 dosije sektora 373. 248 etiologija 165. 298. 281. 215. 249 forsirano koåeçe 94. 120. 72. 284. 91 dnevni policijski izveãtaji 68 dokaz 51. 355 G grafiåki metod 204. 7 drumski saobrañaj 4. 206. 211. 268. 270. 236. 54. 180 ekspertize saobrañajnih nezgoda 69 ekspertska metoda 74 elementi kampanje 319 eliminacija 211. 221. 7. 105. 352 hitni izveãtaji o nezgodi 189 I IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu 41 ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol. 282. 206. 355. 354. 173. 290. 239 funkcionalna raspodela 353. 200. 291. 301. 151. 167. 207. 212. 287. droge i saobrañajnu bezbednost 41 376 . 248. 288. 215. 88. 273. 41. 229. 73. 207. 208. 128. 144. 220. 232. 101.Lipovac. 207. 235. 240. 374 druãtvene podele rada 6. 204. 196. 171 Euro City vozovi 18 evidencije osiguranja 68 Evropski program za procenu novih i polovnih vozila – EuroNCAP (Euro New Car Assessment Programme) 73 F faktori bezbednosti saobrañaja 96. 209. 10. 337. 71. 214. 214 fotografisanje 204. 211. 89. 133 fenomenologija 165. 168. 205 fotodokumentacija 204. 171 finansijska javnost 256 FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila 41 fiksiranje lica mesta 191. 228. 90. 233 godine promenjenog kvaliteta æivota – QALY (Quality Adjusted Life Years) 182 grane saobrañaja 9. 238. 385 dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) 71 E efekat tunelskog vida 110 eksperimentalna i kontrolna grupa 319 eksperiment 16. P.

42. 320. 320. 263. 206. 125. 249. 178. 285. 145. 31. 179. 352. 61. 141. 74. 272. 320. 153. 270. 320. 336. 292. 343. 366 industrijska revolucija 7 instruktorska dozvola 286. 269. 200. 269. 363. 273. 124. 142. 333. 362. 342. 188. 124. 358 IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) 41 IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) 24.Indeks IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa 41 identifikacija 117. 81. 330. 155. 266. 310. 272. 364 izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja 27 izvrãni organi 253. 309 instruktivno-kontrolna delatnost 362. 336. 341. 139. 292. 183. 310. 83 JIS – jedinstveni informacioni sistem 68. 179. 372 inspekcijsko tehniåki upravni poslovi 279 inspekcijski nadzor 295. 306 isprañaj patrole 362. 159. 318. 209. 320. 350 kampanje 112. 339 iskustvo 27. 150. 177. 122. 106. 297. 206. 155. 364. 183. 332. 259. 75. 204. 286 K kazne 34. 275. 110. 208. 328. 152. 334. 210. 270. 317 identifikacioni tragovi 219 IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije 41 indikatori bezbednosti saobrañaja 176. 161. 149. 274. 315. 123. 254 J Japanski program za procenu novih i polovnih vozila – JNCAP (Japaniese New Car Assessment Programme) 72 javni putevi 47. 147. 160. 313. 140. 342. 108. 213. 93. 255. 280. 284. 308. 146. 150. 111. 124. 363 IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje 41 izloæenost saobrañaju 83. 322. 221. 139. 154. 243 377 . 158. 308. 306. 316. 152. 325. 215. 143. 264. 321. 187. 254. 351. 113. 340. 128. 319. 333. 333. 269. 147. 267. 220. 343. 298. 295. 268. 143. 318. 184. 187. 344. 179 izuzimanje tragova 203. 123. 338. 331. 144. 73. 97. 158. 105. 299. 383 INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije 41. 321. 143. 335. 358. 272. 107. 353 javni rizik 81. 339. 69. 198. 179. 162. 155. 169. 265. 360 kacige 22. 333 iskljuåenje vozaåa 162. 311. 307. 261. 205. 322. 255. 357 ispitivanje vozila 162. 264. 185. 146. 249 izbegavanje nezgode 200 izloæenost saobrañaju 94 izveãtaji iz zdravstvenih ustanova 68 izveãtavanje 177. 304. 79. 288 Internet 72. 141. 259. 190 iskljuåenje vozila 265. 211. 233. 77. 337. 327. 153. 117. 182. 322 karakteristiåni detaÿi 242. 186. 147. 344. 273. 179. 355. 63. 142. 280 interventno regulisanje 259. 261. 365 intenzitet saobrañaja 93. 195. 309 javnosti 33. 248. 204. 254. 281. 219. 308. 112. 270. 188. 256. 149. 74. 95. 35. 72. 144. 265. 145. 329.

77. 46 kontramere 19. 298 mesto sudara 221. 70. 117. 95. 23. 33. 231. 177. 249 Meœunarodna automobilska federacija – FIA 42 Meœunarodna motociklistiåka federacija – FIM 42 Meœunarodna unija za javni transport – UITP 42 Meœunarodna klasifikacija bolesti – ICD (International Clasification of Diseases) 182 Meœunarodna organizacija za preventivu – PRI) 40. 315. konfliktna tehnika 94. 195. 71. 207. 179. 365. 93. 42. 122 Korigovana Hedonova matrica 104 kompas 7 komandir 354. 117. 315 kriminalistiåke definicije 193. 41. 140. 209. 75. 361 meœunarodni izvori 43. 178. Krsto Bezbednost saobrañaja kljuåne oblasti 137. 194 kriminalistiåki znaåaj 202. 244. 95. 221. 74. 176. 227. 94. 269. 496. 255. 205. 314. 108. 203. 362 koncentracija alkohola 110. 154. 254. 130. 149. 264 kontrola vozila 161. 222. 334. 32. 242. 99. 328. 270. 177. 308. 183. 288. 289. 372. 22. 333. 264 kontrola ponaãanja vozaåa 264 kontrola prava uåeãña 264 kontrola trenutnog psihofiziåkog stanja 264 kontrolna grupa 319 kontrolni zdravstveni pregled 161. 366 L laæni tipiåni tragovi 226 linijski tragovi 227. 289 konflikti u saobrañaju 67. 315 kontrola stanja puta 265 kontrola uåesnika 143. 95. 215 mikrotragovi 223 modeli 8. 338 kontejner 14. 360 Meœunarodna organizacija za standardizaciju – ISO (International Standard Organization) 41 Meœunarodna putna federacija – IRF (International Road Federation) 41 meœunarodne organizacije 37. 286. 65. 18. 332. 208. 222. 74. 202. 360 metod eksperimenta 71 metod komparacije 73 metod merenja 67 metode fiksiranja 191. 184. 144. 235. 94. 148. 248. 330. 338 modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli) 176.Lipovac. 232 M makrotragovi 223 markiranje tragova 230 medijska javnost 256 mehanoskopsko uklapanje 221. 118. 93. 22. 361. 94. 334. 78. 184. 180 modeli posledica 183 378 . 179. 273. 116. 200. 40. 361 merenja 67. 188. 213. 66. 187. 255. 361 konferencije za javnost 336 konflikti 67. 315. 44 Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz – IRU (International Road Union) 41 mera bezbednosti 159. 298. 201. 369. 185. 229. 180. 177. 78. 335. 315. 151. 207. 150. 206. 196. 165. 373 koncentrisani tragovi 226. 188. 249 metodologija 26. 67. 161. 211. 249 koncepti integralnog transporta 18 Konferencija evropskih ministara transporta – CEMT (Conference of Ministares of Transport) 40. 181. 220. 71. 150. 73. 243. 73. 240 kriviåno delo 194. 100. 167. 213. 182. 363. 226. 59. P. 149. 264. 254.

364. 77. 189. 161. 95. 265. 329. 271. 232. 272. 313. 131. 309. 154. 265 nasloni za glavu 64. 352 organ za saobrañaj 263. 195. 79. 306. 214. 322. 341. 198. 339. 263. 84. 66. 259. 362. 116. 206. 303. 232. 300. 358. 86. 55. 334. 97. 125. 282. 56. 229. 284. 74 nauåne ustanove 34. 231. 305. 132. 233 opomena 265. 265. 91. 344 nezavisna tela i komisije za nadzor 189 netipiåni tragovi 224. 73. 341. 329. 255. 28. 133. 314. 328. 70. 116. 183. 99. 342 osposobljavanje 21. 141 oãteñenja 52. 297. 69. 374 nauka 6. 224. 230 objektivni rizik 119. 281. 374 obezbeœenje tragova 199. 189.Indeks modeli predviœanja (analitiåki makro modeli) 176. 162. 70. 275. 158. 327. 288. 255. 307 osiguranje 49. 305. 333 NRSC – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) 383 O oåekivana vrednost kazne 140. 268. 33. 182. 299. 62. 99. 179. 35. 59. 283 obeleæja bezbednosti saobrañaja 28. 94. 284. 53 okolnost nastanka saobrañajnih nezgoda 68. 26. 307. 123. 183. 161. 79. 295. 234. 304. 219. 197. 269. 177. 313. 342. 285 Osnovna Hedonova matrica 103 osnovna naåela 211. 29. 78. 337. 115. 266. 303. 266. 328 nareœenja 229. 180 modeli bezbednosti saobrañaja 165. 89. 64. 83. 176 motociklistiåke patrole 350 mulaæiranje 205. 117. 237 opãti rizik kontrole 141 opisni (deskriptivni) model 176. 354. 197. 184. 316. 311. 266. 236. 214. 71 negativni efekti 63 nematerijalne posledice 23 neposredne kontrole 133. 339. 331. 53. 338. 133. 67. 336. 167. 174 novåana kazna 152. 196. 350. 120. 305. 88. 211. 261. 155. 290. 208. 306. 310. 308. 264. 263. 273. 325. 298. 183. 75. 233 379 . 71. 205. 257 nadleæni organi 47. 318. 330 organ unutraãnjih poslova 48. 146. 81. 258. 308. 283. 351. 298. 359. 189. 366. 67. 210. 273. 100. 154. 140. 80. 143 obrazovno-vaspitne ustanove 254 odnos saobrañajne policije i javnosti 310. 372 neposredni uvid 299. 63. 338. 292. 67. 295. 21. 74. 85. 92. 222. 258. 344. 289 nadzor 47. 80. 93. 320. 142. 121. 82. 144. 226. 228. 306 nevladine organizacije 40. 41. 219. 18. 172. 161. 72. 90. 61. 330. 271. 273. 168. 167. 265. 343. 255 nastradali 4. 255. 54. 283. 254. 94. 363. 106. 317 najãira javnost 74. 344 OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Cooperation and Development) 24. 200 opasne situacije 69. 56. 68. 195. 65. 214. 123. 302. 41. 303. 373 najugroæenije grupe 311. 23. 254. 267. 190. 195. 80. 39. 325. 88. 53. 273. 155. 314 normativne definicije 173. 200. 307. 257. 365 OTA – Svetska turing i automobilska organizacija 41 oznaåavanje tragova 231. 99. 81. 80. 255 nauåno posmatranje 70. 127 nauåne metode 59. 228 nivo bezbednosti saobrañaja 59. 153. 254. 189. 66. 73. 223. 313. 266. 264. 210. 265. 233 N naåin fiksiranja 233 naknada ãtete 52.372. 176 ograniåena odgovornost 52. 65. 321. 256. 118. 225. 292. 363. 78. 347. 310. 265. 87.

Krsto Bezbednost saobrañaja P paleta 18. 148. 189. 314 posledice saobrañajnih nezgoda 5. 65. P. 355. 10 prostorna distribucija saobrañajnih nezgoda 98 prostorna raspodela 69. 160 public relations-PR 328. 226 pravne norme 39. 27. 56 prepreke pored puta 132 preventivno-propagandni poslovi 259. 79. 328. 354. 320. 88. 347. 319. 79. 154. 174. 188. 80. 92. 80. 16. 126. 255. 154. 311. 141. 79. 350. 122. 360. 351. 320. 153. 356. 103. 150. 336 policajac 70. 21. 116. 108. 264. 90. 207. 56. 188. 298. 183. 222. 23. 141. 114. 149. 149. 273. 373 policija 19. 340. 17. 223. 330. 198. 333. 207. 113. 53. 7. 222. 133. 181. 315 postojeñe staçe 26. 183. 153. 272. 6. 80. 351. 54. 188. 307 procesualistiåka definicija 193 pronalasci 3. 170. 343. 282. 344. 35. 106. 185. 219. 123. 319. 73. 118. 153. 104. 21. 298. 186. 7. 9. 119. 231 pravi tipiåni tragovi 225. 274. 56 prevozilac 49. 315. 173. 310. 367. 357. 132. 313. 317. 78. 352. 168. 337. 321. 330. 221 prvenstvo prolaza 97. 329. 273. 159 pravosuœe 254. 140. 299. 143. 147. 185. 162. 327. 292. 30. 105. 46. 328. 168. 321. 206. 141. 50. 55. 254. 56 prikÿuåni putevi 131 privreda 3. 337. 321. 63. 108. 292. 340. 306. 51. 332. 80. 265. 339. 105. 115. 205. 339. 292. 374 prostorno-vremenske analize 202. 54. 145. 167. 337 prekrãajni postupak 198. 268. 53. 257. 360. 145. 167. 137. 71. 170. 196. 219. 361. 125. 64. 363. 219. 373 povrãinski tragovi 226. 111. 333. 185 patrole 120. 6. 335. 343. 352. 254 putnik 7. 41. 46. 264. 333. 315. 334. 199. 342. 201. 365. 146. 256. 50. 30. 125. 126. 269. 266. 317. 52. 182. 177. 356. 253. 358. 149. 142. 106. 107. 126. 98. 182. 225. 52 prevoz robe 13. 18. 35. 353. 49. 365. 264. 78. 265. 342. 139. 366 policijska funkcija 319. 229. 184. 80. 195. 249. 124. 114. 53. 93. 179.Lipovac. 33. 34. 18. 350. 154. 372. 95. 354. 117. 336 posledice nezgode 5. 285. 72. 263. 355. 94. 231. 254. 255. 185. 327. 367. 111. 52. 328 politiåke partije 159. 318. 293. 328. 197. 48. 343. 273. 272. 28. 125. 297. 214. 325. 362. 184. 127. 187. 372 patrolne sluæbe 268. 203. 359. 355 prevoz putnika i prtÿaga 50. 347. 108. 363. 321 pokazatelj bezbednosti saobrañaja 20. 358. 181. 13. 123. 79. 161. 347. 128. 366 podrãka kampaçama 150. 132. 188. 13. 184. 179. 220. 344 privredni prestup 265. 227. 318. 73. 343 putar 149. 25. 357 politiåka javnost 74. 176. 68. 315. 182. 93. 339 380 . 119. 189. 357. 349. 94. 354. 120. 69. 116. 67. 65. 352. 223. 169. 364. 202. 320. 270. 349. 178. 183. 327. 97. 356. 335. 51. 12. 26. 336. 319. 97. 103. 68. 29. 360. 189. 227. 249 povrede 52. 70. 356. 23. 144. 199. 357. 360. 128. 344. 183. 144. 352. 183. 188. 97. 169. 147. 11. 267. 255. 362. 126. 55. 256. 313. 127. 321. 355 prenosivi tovarni list 54. 364. 115. 366 poniãteçe registracije 280. 220. 341. 64. 338. 229. 285 poruke 150. 254 ponaãanje 22. 69. 314. 20. 337. 355. 9. 180. 51. 327. 333. 353. 15. 91. 181. 360 peãaåke patrole 349 planiranje rada 98. 104. 41 pasivna bezbednost saobrañaja 5. 93. 177. 84. 356. 366. 98. 200. 267.

28. 291. 134. 229. 261. 271. 18. 165. 352. 222. 141. 154. 216. 91. 224. 285. 207. 195. 53. 222. 90. 103. 363. 11. 280. 359. 314 rizik nezgode 121. 62. 106. 355. 352 saobrañajna signalizacija 265. 269. 267. 172. 350. 83. 23. 161. 127. 170. 133. 169. 159. 5. 373. 244 saradça 338. 72. 30. 282. 293. 5. 85. 367 rutinska (sluåajna) kontrola 265. 93. 304. 257. 116. 199. 122. 132. 259. 32. 364. 168. 169. 221. 181 rizik otkrivaça saobrañajnih prekrãaja 140 rizik zaustavÿaça 140. 266. 134. 56. 313. 235. 219 saobrañajne nezgode 4. 43. 355. 71. 121. 64. 372. 307. 264. 152. 111. 214. 363. 196. 210. 157. 131. 191. 84 republiåki propisi 158 riziåne grupe 70. 179. 123. 271. 356. 274. 46. 231. 356 rizik kaæçavaça 140. 200. 362. 39. 24. 347. 272. 63 saobrañajno-policijska prinuda 316 saobrañajno-tehniåka analiza nezgode 202. 98. 68. 203. 21. 367. 222. 140. 257. 373 saobrañajni sistem 9. 243. 176. 49. 120. 99. 111. 178. 343. 282. 360. 19. 48. 321. 41. 372 relativni pokazateÿ 20. 33. 247. 134. 149. 351. 227. 274. 132. 298. 330 saobrañajna nauka 59. 63. 336. 142. 126. 230. 266. 203. 335. 282. 333. 229. 162. 363 razgovori (Interviews) 71 reãeçe o upravnoj stvari 300 recidivisti 21. 130. 217. 255. 78. 263. 307 saobrañajna sredstva 4. 355 raspored sluæbe 362. 291. 48. 81. 314. 337. 232. 20. 128. 140. 315. 313. 62. 107. 143 rokovi 26. 171. 115. 374 saobrañajne patrole 337. 344 saobrañajni znaåaj 202. 129. 97. 61. 18. 62. 283 regulisaçe saobrañaja 23. 351. 85. 171. 351 saobrañajni prekrãaji 42. 281. 364. 95. 84. 315. 161. 87. 367 rizik nastanka saobrañajnih nezgoda 123. 193. 226. 330. 259. 180. 317. 67. 125. 78. 273. 76. 92. 133. 152. 150. 362. 88. 105. 22. 284. 29. 281. 174. 316. 329. 39. 358. 339. 263. 43. 334. 280. 177. 74. 62 saobrañajna trasologija 217. 194. 309. 301 rukovoœeçe 195. 178 rizik od nezgode 108. 174 381 . 133. 272. 120. 283. 80. 94. 17. 59. 354. 233. 21. 366 sasluãanje lica 299. 242. 366. 118. 352. 354. 168. 257. 219. 243. 44. 309. 372. 223. 115. 173. 354. 356 registarske tablice 161. 70. 167. 63. 206. 283. 314. 125. 220. 213. 63 saobrañajna patrola 350. 104. 147. 111. 255. 366. 25. 357. 197. 144 serija dogaœaja 168. 292. 67. 149. 313. 171. 371. 162. 258. 374 saobrañajni put 4. 82. 35. 317. 40. 177. 300 Savet Evrope 41. 162. 132. 22. 34. 31. 51. 18 saobrañajni rizik 81. 182. 280. 271. 131. 140. 89. 105. 150. 23. 7 saobrañajna dozvola 264. 281. 65. 201. 212. 86. 355. 91 saobrañajni sektor 356. 114. 119. 26. 366 S saobrañajna delatnost 3. 108. 13. 259. 208. 79. 359. 175. 183. 221. 331. 198. 337. 317. 285 registracija motornih i prikljuånih vozila 161. 75. 355. 334. 228. 184. 239 saobrañajno policijske ispostave 349 saobrañajno pravo 37. 202. 139. 133.Indeks R raspodela ljudstva 347. 77. 215. 179. 273. 15. 81. 69. 181.

177. 134. 145. 73. 64. 333. 313. 4. 365. 149. 295 tela za bezbednost saobrañaja 27. 372. 268. 255. 304 sistem radnji 193. 214 skala oãteñeça pri povredama (IIS) 182 skica lica mesta 204. 34. 24. 146. 162. 298 studije interakcije (Interactional studies) 71 subjekti bezbednosti saobrañaja 27. 291. 146. 358. 120. 355 sudstvo 19. 48. 151. 227. 69. 360. 35. 338 struåne organizacije 253. 68. 351. 254. 270. 74. 213. 159. 335 stepen motorizacije 19. 338 teorija sklonosti 21. 337. 361. 108. 157. 115. 162. 303. 63 ãtetni dogaœaji 52. 311. 315. 255. 153. 367. 121. 328. 320. 189 svrha policijskog rada 256 Ã ãinski saobrañaj 10. 352. 75. 143. 148. 315 strategija bezbednosti saobrañaja 27. 3. 34. 203. 314 stepen prihvatanja propisa 314. 213. 258. 182 skupãtina 156. 367 sudija za prekrãaje 152. 314. 169.Lipovac. 344. 145. 56 ÃSP – ãkolska saobrañajna patrola 273. 328. 70. 80. 111. 339. 105. 178. 144. 208. 148. 133. 40. 33. 25. 254. 295. 174. 233. 179. 373 stanje kolovoza 131 statistiåke analize 22 statistiåki metod 66. 343 T taåkasti tragovi 226. 154. 123. 185. 267. 105. 32. 143 specifiåan rizik kontrole 141. 97. 149. 353 sprovoœeçe zakona 144. 151. 115. 98. 109. 174. 117. 36. 187. 257. 363. 112. 161. 123. 111. 159. 124. 181 statistike drumskih saobrañajnih nezgoda u Evropi i Severnoj Americi (Statistics of Road Accidents in Europe and North America) 28. 175. 316. 32. 254. 115. 64. 254. 205. 366. 103. 73. 33. 152. 179. 97. 148. 149. 147. 289. 362. 313. 356. 320. 142. 255. P. 205. 158. 318. 32. 96. 268. 84. 258. 334. 213. 76. 80 teæina nezgoda 103. 332. 143. 334. 313. 307. 290. 151. 149. 357. 264. 373 stanje bezbednosti saobrañaja 1. 303. 145. 203. 269. 292. 314 tehniåki pregled vozila 159. 271. 204. 23. 176 sposobnost 64. 99. 209. 255. 125. 309. 284. 106. 104. 249 tamna brojka saobrañajnih nezgoda 79. 291. 93. 144. 397 stavovi 70. 321. 141. 201. 71. Krsto Bezbednost saobrañaja sigurnosni pojas 22. 200. 171. 88. 27. 313. 292 Skupãtina EU 41 socijalno zagaœivaçe 4. 149. 297 stanice policije 347. 12 ãtetne posledice saobrañaja 1. 244. 215 skiciraçe 204. 329. 315. 67. 104. 199. 34. 306. 35. 335. 83. 364. 103. 222. 320. 143. 214. 316. 349. 360. 132. 269. 63 specifiåan rizik kaæçavaça 142. 153. 194 sistem za zadræavaçe 124 sistem zaãtite 24. 293. 78. 73. 253. 211. 65. 372 tehniåko regulisaçe 63. 207. 215. 354. 167. 133. 144. 77. 32. 311. 207. 212. 174. 256. 314. 11. 33. 81. 88 stepen poãtovaça propisa 266. 316. 318. 181. 106. 344 subjekti saobrañajnog prava 37. 340. 127. 142 spell teorija 75. 352. 214. 150. 361 struåna javnost 33. 49 subjektivni rizik 119. 255. 119. 331. 176 382 . 123. 24. 355. 125. 177. 30. 249 skrañena skala povreda (AIS) 181. 316. 84. 266. 311. 209. 77. 28. 363 sistem kazni 42. 366. 360 sistemski pristup 22 situacioni plan lica mesta 202. 206. 362.

304 unutraãnji izvor 40. 303. 305. 154. 43. 203. 277. 343. 189. 191. 232. 264. 290 vazduãni jastuk 64. 240. 234. 227. 153. 203. 228 tipiåni tragovi koji nedostaju 225. 175 teorija zaraze 19. 227. 247. 208. 172. 290. 210. 244. 289. 352. 227. 242. 235. 167. 308. 69. 385 unapreœivaçe vozaåa 162. 242. 103. 134. 212. 246. 202. 240. 56 tragovi grebaça 234. 351 voœa sektora 354. 232. 229. 292. 204. 245. 198. 213. 205. 238. 354. 293. 194. 366. 70. 199. 286. 174. 199. 169. 226. 127. 274. 225. 363 UN – Ujedinjene nacije (United Nations) 27. 243 tragovi saobrañajne nezgode 217. 46 uporedna analiza 99. 226. 237. 112. 214. 179 verbalni metod 204. 144. 233. 221. 243 tragovi zanoãeça 234. 236. 254 upravni poslovi 259. 286. 372. 234. 374 vrsta puta 130. 200. 44. 40. 247 tragovi klizaça 210. 363. 235. 207. 75. 338 vozna karta 51 VRC – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) 72 vreme prevoza 16 vreme intenzivnog koåeça 237. 308 ukucavanje broja motora i ãasije 280. 205. 179. 372. 284 umor 105. 337. 204. 219. 224. 235. 75. 306. 285. 112. 174. 246. 373 uviœajna dokumentacija 189. 76. 241. 223. 290. 212. 222. 286. 144. 303. 154 vozaåka dozvola 42. 196. 230. 246 tragovi koåeça 194. 230. 55. 68. 183 383 . 334. 242. 97. 123. 264. 299. 233 videosnimaça 204. 216. 358. 161. 233. 304. 290 usluge saobrañajne policije 257 usporenje 128. 238. 235. 238 vreme koåeça 237 vreme odziva koåionog sistema 237 vreme porasta usporeça 237 vreme reagovaça vozaåa 237 vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda 98 vremenska raspodela 69. 231. 103. 200. 220. 201. 215. 337. 220. 249.Indeks teorija sluåaja 19. 126. 211. 287. 243. 291. 287. 222 UKBS – unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja 159. 269. 366 upravljaåke mere 26. 202. 279. 162. 219. 337 vozaåki ispit 111. 288. 246 trasa puta 131 TRRL – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) 27. 213. 233. 104. 284 vangabaritni teret 271. 228. 233. 356 V vangabaritna vozila 280. 245. 313. 205. 215. 228. 209. 304 tipiåni tragovi 224. 152. 239. 245 tragovi kretaça 223. 191. 226. 242. 208. 243. 288. 153. 27. 280. 230. 234. 214. 293. 234. 244. 169. 304. 162. 65. 194. 238 ustavi – prevodnice 7 uviœaj 26. 203. 144. 211. 76. 235. 193. 123. 305. 207. 270. 155. 373 vozaåi poåetnici 112. 234 tragovi voæçe 210. 234. 224. 28 U uåesnik saobrañajne nezgode 115. 274. 175 teorijska nastava 291. 159. 209. 369. 255. 226 tipoloãka analiza 98 tovarni list 54.

331 zagaœivaçe 4. 68. 269. 288. 228. 301. 351 zdravstveni uslovi 287. 194. 173. 268. 362. 258. 63. 104. 156. 339. 251. 243. 234. 204. 269. 280. 240. 244. 244. 245 zapisnik o kontroli 269 zapisnik o uviœaju 193. 188. 304 zamena inostranih vozaåkih dozvola 287 zanoãenje 127. 242. 286. 96. 214. 285. 366 zbir ozbiÿnosti povrede – ISS (Injury Severity Score) 182 zdravstvene ustanove 49. 264. P. 254. 334 zaãtitni sistem 23. 254 384 . 163. 185. 235. 303 æeljeno stanje 26. 268. 128. Krsto Bezbednost saobrañaja W WHO – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) 24. 273. 196. 221. 162 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima 47. 270. 161. 57 William Haddon 103 Z zadaci saobrañajne policije 257. 220. 255. 240. 227 zaãtitne mere 22. 205. 289. 246 Æ æalbe 267. 161. 23. 245. 255. 208. 80. 206. 240. 235. 233. 22. 17. 256. 289. 292. 239. 157. 293. 273.Lipovac. 212. 156. 254. 78. 103. 211. 309 znaåaj tragova 217. 285. 209. 229. 302. 114 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Republike Srbije 47. 298. 249 zapreminski tragovi 226. 253. 33. 27. 360. 198. 158. 41.

securiteroutiere .rws-avv. www. broj 1.unece. 5. 6.inrets.swov.nl/ www.org 2.int/en/ www.cemt.nl/ 8.etsc.be 385 . 9.who.fr/ cnsr/index. Evropska federacija za puteve www.be/ www. www.uk/ www. 3.erf.rvtv. Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja 11.trl.equipement.htm www.piarc. www.fr/ 10.NAJZNAÅAJNIJE KORIÃÑENE INTERNET ADRESE Red. Naziv organizacije Ekonomska komisija UN za Evropu Svetska zdravstvena organizacija Evropska konferencija ministara transporta Evropski savet za bezbednost saobrañaja Svetska organizacija za puteve Laboratorija za istraæivanje transporta Institut za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja (Holandija) AVV centar za istraæivanje transporta (Holandija) Odbor za bezbednost saobrañaja (Holandija) Izvorni naziv The United Nations Economic Commission for Europe World health organization The European Conference of Ministers of Transport European Transport Safety Council Woorld road association Transport Research Laboratory Institute for road safety research AVV Transport Research Center Dutch transport safety board National road safety council France National road safety research center ERF European Union Road Federation Internet adresa www.gouv.co.org/ 4. Nacionalni centar za istraæivanje u bezbednosti sobrañaja (Francuska) 12.nl/ www.org/ www. 7.

thinkroadsafety .dvla.unc.bast. org/ www.org/ 386 .org. Institut za obrazovanje u drumskom saobrañaja 28.co.vti. Institut za istraæivaçe puteva i transporta (Ãvedska) 17. org www.erso. Osiguravajuñi institut za bezbednost autoputeva (SAD) European Road Safety Observatory Global road safety partnership AAA Fondation for traffic safety Institute of road traffic education Highway Safety Research Center Insurance Institute for Highway Safety www.pacts.eu/ www. Dræavno MISLI! Ãema bezbednosti saobrañaja (V.hsrc. Britanija) 22. Parlamentarni savet za bezbednost saobrañaja (V.uk/ www.gov. Centar za istraæivanja bezbednosti autoputeva (SAD) 29.irte. Kraljevsko udruæenje za prevenciju nezgoda (V.uk/ 23.gov. Globalna mreæa partnera u bezbednosti saobrañaja 26. P.cfm www.Lipovac. AAA Fondacija za bezbednost saobrañaja 27. Agencija za licenciranje vozaåa i vozila (V. Britanija) 20.uk/ www.de National Society for Road www. Evropska opservatorija za bezbednost saobrañaja 25.trl. Krsto Bezbednost saobrañaja 13.se/ www.rospa.uk/ www. Laboratroija za istraæivanje Transport research transporta (London) laboratory 24. Britanija) 21.aaafoundation.edu/ index.com www. Institut za istraæivanje puteva i transporta (Ãvedska) 18. Statistiåki zavod odeljenje za bezbednost saobrañaja (Nemaåka) 14. Ãvedska administracija za puteve 16.se/ Safety The Swedish National Road Administration Road and Transport Research Institute Kancelarija za bezbednost saobrañaja (Austrija) Office of road safety Finnish Road Administration Royal Society for the Prevention of Accidents Parliamentary Advisory Council for Transport Safety Government’s THINK! Road Safety Scheme Driver and Vehicle Licensing Agency (DVLA) www.fi/ www.co. Britanija) Bundesanstalt für Straßenwesen www.se/ www.ntf.at/ www.uk/ www.tiehallinto.vv. Nacionalno udruæenje za bezbednost saobrañaja (Ãvedska) 15. Finska administracija za puteve 19.grsproadsafety.iihs.kfv.

nsc.fhwa. Odbor za istraæivanja u transportu (SAD) 46. Nacionalna statistika o saobrañajnim nezgodama FARS (SAD) 34.dot.aspx www.gov/ www. Odbor za istraæivanje puteva (Australija) 38.preventionrouti ere.asso.fr/ www.au/ www.Najznaåajnije koriãñene internet adrese 30.org/ gulliver. Federalna putna administracija 35.ca/ www.nhtsa.edu/ gulliver.ltsa.fr/ www. Meœunarodno udruæenje automobilista 36.nz/ www. Odbor za istraæivanja transporta (SAD) 33.europa. Meœunarodni provajder usluga u bezbednosti saobrañaja 48.trb.trb.org/ www.asp 43.arrb.dft.com.nhtsa.ncac.g ov/Main/index. Svetsko udruæenje za puteve 45. Nacionalna administracija za bezbednost saobrañaja (SAD) 37. Nacionalni centar za analizu sudara (SAD) 32.org/ default. VTT Tehniåki istraæivaåki centar u Finskoj 42.eu/ transport/ 387 .dot. Udruæenje za preventivu na Association Prévention putevima (Francuska) Routière 44.de ec.uk/pgr/ roads/ www. Francuski institut za istraæivanje transporta i bezbednosti 39.fars. Federal Highway Administration FIA Foundation National highway traffic safety administration Australian road research bord the French national institute for transport and safety research Canadian Automobile Association (CAA) Land transport New Zealand VTT Technical Research Centre of Finland www. Nacionalni savet za bezbednost (SAD) 31.fi/ Department for transport www. Odeljenje za transport (V. Drumski saobrañaj u Novom Zelandu 41.com/ programme www.gov.c om/ www.dekra.fiafoundation.govt.piarc. Uprava za transport SAD.inrets.vtt. Britanija) National Safety Council National Crash Analysis Center Transportation Research Board National Highway Traffic Safety Administration's FARS Query System US Department of transportation.gwu.euroncap.gov www. Sajt EU o transportu World Road Association Transportation Research Board EUro New car assessment www. Evropski program za ocenjivanje novih vozila 47. Kanadsko udruæenje automobilista 40.caa.org/ www.

.

p. T.. Rutgers University Press. S. M. Aranœeloviñ. H. 34. Kriminalistiåka metodika. i Vujaniñ. D. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. 1995. Beograd..LITERATURA Adamoviñ. Evenston. and the Environment. Social Development. Uvod u saobrañaj 1. Cox. i Sopory.. 1996. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-Based Country Groups. M. H. Saobrañajni fakultet. vol. 31. p.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. V.... Designing Health Communication Campaigns. Vjeãtaåeçe u cestovnom prometu. pp 541 – 551. 112. Patterns of Policing – A Comparative International Analysis. i dr. San Francisko.. 1985. Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files. Ahmed. 1992. Traffic Accident Investigator's Manual for Police.. Accident Analysis and Prevention. Boston. R. Clarke. M. Backer. Illinois. S. New York. Allyn & Bacon. Saobrañajni fakultet. Zemun. Burg. VÃUP. articles About Traffic Police Corruption. Åoviñ. N. H.. E. 1999. i Banoviñ. Armour. (seminarski rad). 1987. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion. Bayley. Beograd... Kippenheim. p. & Andersson. Accident Analysis and Prevention. M. 1981. D. Informator. 1984. i Lindenmann. Cvetkoviñ. Unfallversuche. Burg. 2001. Boãkoviñ. No 4. deo. 1963.. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. Police: Practicies. Saobrañajni fakultet. 2002. Problems. P. Verlag Information Ambs Gmbh.. Australian Road Research.. Bezbednost saobrañaja 2. Perspectives. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement. A. 2002. Beograd. Kippenheim. M. vol. Beograd. Dragaå. 389 . Uvod u saobrañaj 2. Andreasen.. M. Zagreb. M. Rogers. 2000. Baker. H. Verlag Information Ambs Gmbh. New Brunswick. M.. Josscy-Bass. Adamoviñ. 2006. 31-43. 1996. R. 2000.. i Rau. M. H. Kriminalistiåka fotografija (praktikum).

1993. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden. New York. tragovi. Epstein. Traffic Safety and the Driver.. A Proposal for the Stadarization of Road Accident Reports.. i dr. S. Accident Analysis and Prevention.C. veãtaåeçe. Gosche.. New York. New York. Kambera.M. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and some Meta-Analysis Accidents. W. vol 18. Paris.. J.. Elliott. Accident Analysis and Prevention. Federal Office of Road Safety. uviœaj i veãtaåeçe saobrañajnih nezgoda. 1990. 1986. 18. Gavriloviñ. Lund institut tehnologije. 1987. M. & Garder. Odeÿeçe za planiraçe saobrañaja i inæiçering. Evans L.. Geoffrey. Grime. 390 . Volume I Wiley. Hautzinger. Privredna ãtampa. No 1. vol.S i Hauer. P... Elliot. Bezbednost drumskog saobrañaja. Elliott. Beograd. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. 1997... No 2. Hauer E. tehnika saobrañajnih konflikta. C. Handbook of Road Safety Research. The Escape Project. 1989. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju. A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing. Jaker... Accident Analysis and Prevention. B. Accident Analysis and Prevention. 25. Beograd. 1987. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. i Negri.. Deliverable 5. Kriminologija. Harris S. Medicinska kriminalistika. 1973. New York. No 6. p. E. Sluæbeni list SFRJ. 1994. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis. Iniñ. vol.765-772. Novi Sad. S.. The Expected Loss of Life Quality from Traffic Injuries Requiring Hospitalisation. Saobrañajni fakultet.. Obrada saobrañajne nezgode.. Estimation Number of Accident. Accident Analysis and Prevention. Bezbednost drumskog saobrañaja.. R. 1991. The Extent and some Implications of Incomplete Accident Reporting. III deo. Evaluation of Local Safety Measures. Media Questions and Answers on 2010. L. Ercoli L.. Œ... Fakultet tehniåkih nauka. No 6. E.. Induced Exposure. Goldenbeld. otkrivaçe NN – uåinilaca.Lipovac. Hauer. Feller. B. Berichte der Bundersanstalt fur strabenwesen BAST. Guria. Beograd. Evaluation 85. Minister of Transport. A. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. TRL. 1957. 1986. 1998. 2000. vol 5. G. Haght F. 1999. P. Federal Office of Road Safety.. Social Marketing: How to say What Needs to be Said. B. C. P. i dr. 1985. 1988. New Zealand. Bulletin 70. 22.. 2000. Gorkiñ. Nomos. Hyden. 1981. Road User Behavior: Theory and Research. The Real Number of Road Traffic Accident Counts in Neatherland.. Krsto Bezbednost saobrañaja Dragaå. uviœaj. Technical Research Centre of Finland (VTT). 1981. London. H. An Introduction to Probability Theory and its Applications. 1992. Hakkert A. T. Van Nostrand Reinhold. Kambera. H. New York. Beograd. Minnesota Institute of Public Health. vol. Igçatoviñ.

Kampaçe u bezbednosti saobrañaja. 2001. T. i Æarkoviñ. 1994. Lipovac. Odnos saobrañajne policije i javnostI. 2001. Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad).. 2001. 1996. 4. Lipovac. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21... No 8-9. Pariz. K. Beograd. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. Lipovac. Lipovac. K.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Jugoslovensko savetovaçe o veãtaåeçu saobrañajnih nezgoda. efikasnost. Medijska kampaça poveñavaça upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji. No 2.. 1998. Zemun. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community.Literatura Jaker. Police Science Series. Kovaåeviñ... A. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija sao391 .. Æ. 2000. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – izrada skica i situacionih planova (udæbenik). X. Fusilier. K. 1996.. Kavran. Manuel de Premiers Secours Routiers. Saobrañajne nezgode u preticaçu (monografija). Bezbednost. Keãetoviñ. i dr. Saobrañajni fakultet. 22. Metodologija fotografisaça oãteñeça vozila (priruånik).elementi saobrañajne trasologije (udæbenik). M. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). V. Œ. Lipovac.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. veku (Zbornik radova). Da li su agresivni Ÿudi i agresivni vozaåi? Accident Analysis and Prevention. Vujaniñ. i Ristiñ. New York. Lipovac. i Parker. P. K. D.. 2001.. Vujaniñ. i Keãetoviñ. Michel. Novi Sad. K. 2001...... Uviœaj saobrañajnih nezgoda . D.. K. Jankoviñ. Baça Luka. 2003. R... 2002. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Novi Sad. Buliñ. France-selection. 1997. Krivokapiñ. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima.. Æ. Minnesota Institute of Public Health. Beograd. Defendologija. 1997. i Vemiñ. Police Organization and Management. M.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Beograd. Jolis. Viãa ãkola unutraãçih poslova. reforma. K.. Æ. Lajunen.. D. Aranœelovac. Lipovac. Javna uprava. Aranœeloviñ. Beograd. trening. Teorija i praksa upravÿaça bezbednoãñu saobrañaja. K. Lipovac.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. M. 2000. Lipovac. M... 1999. G. Zemun. Lipovac. Zemun.. Beograd. CIBS. Lipovac. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisaçe (udæbenik). 2000. D. New York. 2003. Odnos policije i javnosti (projekat). Leonard and More. & Donne. K. K.. Kriminalistika taktika.. 6. i Aranœeloviñ. Zemun. vol. P. K. znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima. M. br. Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas.

Apatin. Lipovac. K. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa (Zbornik radova)... 2007. P. Lipovac. neka iskustva razvijenih zemaÿa. ''Model 5''. Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore (Zbornik radova). Lipovac. M. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Iniñ. i dr. (studija). Lipovac. Novi Sad. Strategija bezbjednosti saobrañaja na putevima Republike Srpske.. Lipovac. 7.. 2002. Lipovac.. K. ''Model 5''. K. Struåni skup Bezbednost SAOBRAÑAJA NA PUTEVIMA... 2003. K. Beograd.. K. (studija). Nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Saobrañaj za novi milenij (Zbornik radova). Budva. 2008 – 2012. AMS Republike Srpske i Grafomark. Baça Luka... K. M.. Analiza bezbednosti saobrañaja na magistralnom putu M-1 (Beograd – granica sa Makedonijom. Sad. Mapiraçe opãteg rizika stradaça u saobrañaju. K. (studija). Neãiñ. Sistemski pristup smaçivaçu stradaça dece u saobrañaju. Lipovac. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. (studija). Lipovac.. Makroistraæivaçe stradaça peãaka u Beogradu. 392 . Lipovac. Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa (Zbornik radova). Beograd. 2006. Beograd. 2005. 2007.. Poloæaj i razvoj policijskog ãkolstva Srbije. 2002. Lipovac. Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda. K. Vrçaåka Baça. M. K. M. M. K... 2006. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. Strategije bezbednosti saobrañaja... Analiza bezbednosti saobrañaja u Srbiji sa posebnim osvrtom na prostornu raspodelu rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Baça Luka. Lipovac. (projekat). 2006..Lipovac.. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). 2003. i Vukaãinoviñ. Saobrañajni fakultet. Deset lekcija koje æivot znaåe.. priruånik za peãake (priruånik). i Vukaãinoviñ.. i Vukaãinoviñ. seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse (Zbornik radova). K. CIBS – Saobrañajni fakultet. K. Zemun.. 2006. i dr. veku (Zbornik radova).. bojanka za decu. 2004. Lipovac. Beograd. K. K. u odnosu na rizik stradaça u naseÿima – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji – Prva konferencija Novi horizonti saobrañaja i komunikacija 2007 (Zbornik radova). 2002. Kako i gde preñi ulicu.. Deset lekcija koje æivot znaåe. 2007. Kako smaçiti stradaçe dece peãaka u Beogradu. Lipovac. i dr. Studija bezbednosti saobrañaja sa detaÿnom analizom ugroæenih mikrolokacija i predlogom mera na koridoru x. Krsto Bezbednost saobrañaja brañajnih nezgoda na putevima – Bezbednost saobrañaja u 21. K. Beograd. i dr. Lipovac. i dr. 2007. Beograd.. Tesliñ. Novi Sad. M. K. Lipovac. 2006. D. i Jovanoviñ. Lipovac. N. slikovnica za decu. Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåiteÿe (Zbornik radova). 1999 – 2003). 2003. i Peãiñ. Miloãeviñ. D. Fakultet tehniåkih nauka. Beograd.

.. Meãko. 1995. Policijska akademija. C. i Wong.. Maksimoviñ. Traffic Engineering and Management.. K. 2007. Kinney. Pogledi na strategijsko planiraçe policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. S. (Zbornik radova). Monash University.. Society of Automotive Engineers. International Congress.. Maksimoviñ. B. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). Vrçaåka Baça. V. i Taylor. A. T. Miletiñ. R.. Nicholson. Marketing Bulletin. Michigan.. Saobrañajni fakultet. 25.. Social Marketing. Da li su nezgode raspodeÿene otrovom? Statistiåki test. 1999. nauåno-struånom skup (Zbornik radova). 1994. Projektovaçe modela inoviraça znaça u saobrañaju (magistarski rad). i Baãiñ. K.. Y. Policijska akademija.. 2007. Miloãeviñ.. G. MacFadyn. 1994. No 1. Primeçena kriminalistiåka tehnika. Fakultet organizacionih nauka. Ÿudska prava. Utvrœivaçe opasnih mesta na putevima u funkciji procesa rehabilitacije puteva. M. Clayton.. Centre for Social Marketing. 2006. 2007. S. Zemun. Kriminalistiåka tehnika. Beograd. Nicholas S. 1999. Beograd. 2004.. R. Ekonomika saobrañaja. Beograd. M. Zemun. Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 1998. vol. Ÿubÿana. Beograd. 1996. B. Detroit. R. 1993. 1990. Æ. 1998. D. Jovanoviñ D. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. Kontrola i regulisaçe saobrañaja. i Hastings. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. B. i dr. Teorije saobrañajnih nezgoda. Accident Analysis and Prevention. 1997.Literatura Lipovac. Ogden. New York. i Dobovãek. Ugroæenost dece i starih u saobrañaju – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Facultz of Crminal Justice. B. S.. Beograd. 1994. K. Rehabilitacija i rekonstrukcija puteva.. A Synopsis by the Centre for Social Marketing. Lipovac.. Nauka o policiji. 393 . i Boæiñ. Beograd.W.. Kriminalistiåka tehnika. i Jovanoviñ. Ekonomski fakultet. K. Novakoviñ. i Lewis. D. Miliniñ. Beograd. Australia.. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. U. 2007. L. Beograd. Plato. Beograd. 1991.. D.. seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse. Macpherson. S. i Kukiñ. Beograd. Saobrañajni fakultet. Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda (priruånik). Milosavÿeviñ. Saobrañajni fakultet..Y.. V.. G. Aktivnosti lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja – istraæivaçe putem ankete. New Zealand. i dr. Zlatibor. G. Beograd. B. Beograd. S. Muræan. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice. New Zealand Drink-Driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising. Milijeviñ. i Todoriñ. Lipovac K. J. Pagon.. Beograd. Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja (Zbornik radova).. Policing in Central and Eastern Europe. Lipovac. Smith. Tumbas. Saobrañajni fakultet. 2005. Miliniñ. Mitroviñ. 2000. Stead. T.

R.. I. P. Dosije sektora: Zreçanin.. G. Accident Analysis and Prevention. Beograd. i Skalar. Dosije saobrañajnog sektora PS Lapovo.. S. 394 .. Peåar. 1995. S. New Brunswick and London. Duxbury Press. I. i Knuiman. 2006. P.. Bezbednost saobrañaja. Advertising and Promotion Management Edition. New York. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici. S. Saobrañajna kriminalistika. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãaçe kod mlaœih i odraslih: koriãñeçe supstanci i roditeÿski uticaji. Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. (seminarski rad). Rosman D. Drugo izdaçe. J. Rothe... Stefanoviñ. Weston.. Pantazijeviñ. Poreœeça bolniåkih i policijskih podataka o povreœenim. Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy. Transaction Publishers. SSUP. VTI izveãtaj broj 390 A.S. Vasiÿeviñ. 1994.. Institut za sigurnost na autoputu.. vol. (seminarski rad). Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – svetska iskustva. R. Thomas. rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ÿudi. Transport Research Apas. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. 1973. Beograd.L.. Rivers.1994. McGraw. Rivers. Publisher.. V. Thulin H. J. 2006. 26. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 1994.. B. Percy L... Beograd.W. Charles C. Belmond. Krsto Bezbednost saobrañaja Pantazijeviñ.W. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook. Petroviñ.Lipovac. izloæenost. Savremena administracija. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 2001. J. J. 1996. Milicionarski odnosi sa javnoãñu. 1997.. Beyond Traffic Safety.. 1986.W. Paul. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Beograd. Beograd. Analize podataka i zaãtita. No 5.. 1994. R. 2006. Rossiter.. seminar-savetovaçe-razmena najboÿe policijske prakse.. Skopÿak. 22. i Nilsson. Road Transport VII – 33. i dr. Savetovaçe: Kontrola i regulisaçe saobrañaja (Zbornik radova). F. Putni saobrañaj. 2001. Bezbednost saobrañaja. Accident analysis and prevention.. New York. V. No 2. S. vol. i Jones. i Donovan. Level 3. 1995. (seminarski rad). Dosije saobrañajnog sektora – OUP Loznica.. Zagreb. Bezbednost 2. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Pantazijeviñ. Beograd. Harmonization of European Accident Investigation Systems. G. Vrçaåka Baça. Rotim. V. Beograd. (seminarski rad). P. Vodineliñ. ekspertize prometnih nezgoda. Stein H. Simonoviñ. A. New York. Etika milicije u regulisaçu i kontroli saobrañaja. 2000. Beograd.Hill. J. Brisel. 1982. 1998. 2005. Rice J. M. Traffic Accident Investigators’ Manual. 1987. svezak 1. Policijska akademija. Viãa ãkola unutraãçih poslova. R. Sudari i kamioni ukÿuåeni u çima: studije pojedinih sluåajeva. Thomas. 1989. Elementi sigurnosti cestovnog prometa.. Shope. Matematiåke statistike i analize podataka. 2006. The Police Traffic Control Function Rakiñ. Beograd.

Strazburg. Wood. M. Vujaniñ. Zaal. 1996. Œ. Saobrañajni fakultet. An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. Ãuãçiñ. Ca