BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA – uõbenik –

Autor Prof. dr KRSTO P. LIPOVAC, dipl. inæ. saobrañaja

Recenzent Prof. dr Milan VUJANIÑ, dipl. inæ. saobrañaja

V. d. glavnog i odgovornog urednika Milovan IVANOVIÑ

Urednik izdaça Slavica ÑIROVIÑ

Za izdavaåa Milovan IVANOVIÑ

Izdavaå Javno preduzeñe Sluæbeni list SRJ Beograd, Jovana Ristiña 1

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 656.1.08 (075.8) 656.1.053 (075.8) 351.811 (075.8) LIPOVAC, Krsto P. Bezbednost saobrañaja / Krsto P. Lipovac. – Beograd: Sluæbeni list SRJ, 2008 (Beograd: Grafiåki centar). – XXII, 398 str.: ilustr.; 24 cm Tiraæ 500. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str. 387-396 i uz svako poglavlje. – Registar. ISBN 978-86-355-0747-7 a) Drumski saobrañaj – Bezbednost b) Saobrañajne nesreñe c) Saobrañajna policija COBISS.SR-ID 145745932

Krsto P. Lipovac

BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA
– uõbenik –

BEOGRAD 2008.

SADRÆAJ
Strana

Predgovor prvom izdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XVII Skrañenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XIX 1. UVOD 1.1. Saobrañaj, ãtetne posledice saobrañaja, bezbednost saobrañaja . . . . . . . . 1.2. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Najznaåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1. Drumski saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu . 1.3.2. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu . . 1.3.3. Vodni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu . . . Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika, osim u sluåajevima: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.4. Vazduãni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu 1.3.5. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope . . . . . . . . . . . . 3 5 9 9 9 10 11 11 11 12 13 13 13 14 15 15 15 15 16 17 18 V

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

1.4. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.1. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.2. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 1.4.3. Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 1.4.4. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 1.5. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . 26 1.6. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 1.6.1. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama . 28 1.6.2. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 1.6.3. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 2. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.1. Pojam saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Meœunarodne organizacije i udruæenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.1. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.2. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.3. Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . 2.3.4. Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . 2.4. Predmet saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.5. Subjekti saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.1. Prevoz putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zakljuåivanje ugovora, osnovni sadræaji ugovora . . . . . . . . . . . . . . Prava i obaveze prevozioca i putnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.2. Prevoz robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Formalni i neformalni ugovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obaveze prevozioca i poãiljaoca, vrãenje utovara i istovara robe . Pojam i sadræaj tovarnog lista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prenosivi tovarni list . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VI 39 40 43 43 43 44 46 48 48 49 50 50 51 52 53 53 54 54 55 56 56

Sadræaj Strana

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.1. Nauka i saobrañajna nauka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.1. Predmet bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.2. Ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3. Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4. Nauåne metode i metodologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5. Metode bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.1. Metod merenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.2. Statistiåki metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.3. Metod ankete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.4. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) 3.5.5. Metod eksperimenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.6. Metod komparacije – uporeœivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.7. Case Study metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.8. Ekspertska metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.9. Mesto i uloga javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6. Teorije saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.1. Teorija sluåaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.2. Teorija zaraze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.3. Teorija sklonosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.4. Spell teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima . . . . . . . . . . . 3.7.2. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.3. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . 3.8. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.1. Pol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.2. Starost uåesnika u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 4.1.3. Sposobnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 VII 61 62 63 63 64 64 65 67 67 67 69 70 71 73 73 74 74 75 75 76 76 77 77 78 81 83 84 86 88 90 92 93 96 96 99

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

4.1.4. Znanja – obrazovaçe i obuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 4.1.5. Stavovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 4.1.6. Iskustvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 4.1.7. Ponaãanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 4.1.7.3. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama . . . 119 4.1.7.4. Nepoãtovanje prvenstva prolaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.7.5. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila . . . . . . . . . 120 4.1.8. Voænja pod uticajem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.9. Umor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10. Nekoriãñenje sistema zaãtite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.1. Upotreba sigurnosnih pojaseva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.2. Kacige za motocikliste i bicikliste . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.10.3. Zaãtita dece u vozilu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.11. Ostali elementi faktora åovek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2.1. Masa vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 4.2.2. Konstrukcija vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.2.3. Oprema vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.3. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.1.Vrsta puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.2. Trasa puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.3. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.4. Stanje kolovoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.5. Prepreke pored puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 4.4. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja . . . . . . . . . . . . . . 140 5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja . . . . . . . . . . . 142 5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . 143 5.2.1. Formiranje struånih stavova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise . . . 145 5.2.4. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 5.2.5. Donoãenje zakona i drugih propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 VIII

. . .3. . . Modeli bezbednosti saobrañaja . . 147 5. . Pojam saobrañajne nezgode . . Struktura i sadræaj pravnih akata . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. Istorijat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) . Fenomenologija saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . Sprovoœenje zakona u praksi . .8. .1. . . . . . . . . Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . .1. . . . 149 5. . Kljuåne oblasti u naãim uslovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . Normativne definicije saobrañajne nezgode .7. 147 5. . .2. Teorija sklonosti . . . . .3. . . . . 175 6. . . . . Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti . .1.1. . . . .6. . . . . . . . . . . Kriminalistiåke definicije uviœaja . 157 5. . . . . .5. . . . . . . . . . . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa . . 193 IX . . . . . . . . . . . . . 174 6. . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . Teorija sluåaja . . . . . . .5. . . . . . . . . . 148 5. . . . . . . . . . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . 183 6. 193 7.4. . . . Prañenje saobrañajnih nezgoda . 181 6. . . . . . . . SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6. . . . . . . . . . . 155 5. . . . . 171 6.7. . . . . . . . Serije dogaœaja . 170 6. . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . 176 6. . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . 193 7. .5. . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180 6. .5. 188 Literatura . 172 6. . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . Spell teorija . . Procesualistiåke definicije uviœaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Opisni modeli . . Kljuåne oblasti primene zakona . . . . . . 175 6. . . . . . .5. . . . . . . . . . . .2. . . . . .5. . . . . .4. . . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . . 176 6.6. .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa . . . . . . . . . . .4. . . . .2. .2.6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 5. 173 6. . . . . . . .Sadræaj Strana 5. . . . . . . . . . . Teorije saobrañajnih nezgoda . . .2. . Teorija zaraze . . . . . . . . . . . . . . . . . Etiologija saobrañajnih nezgoda .1. . . . . . . . . . . 159 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . 177 6. . . .1. . UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. . .3. . . . . . 150 5. . . .1. . . . 174 6. 151 5. . . . . . . . . . . . . . . 179 6. . Znaåaj definisanja kljuånih oblasti . . Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Primeri etioloãke analize nezgoda . . . . .3. . . . . . . 149 5. . . . . . . . . .4. . . . 163 6. . . . . . . 167 6. . . . . . . . .3. .2. . . . . .2. . . . . .6. . . . 171 6. . . . . Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . 146 5. . . . . . . . . . . . . . . 168 6.3. . . . . . . . . 189 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode . .4. Kljuåne oblasti u EU . . . 168 6. . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . .1. . . Tragovi kretanja vozila . . . . . 208 7. Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje . . . . . . . . . .5.3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode . Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda . . . . . 230 8. Podela tragova prema mestu nalaæenja . . . .1. . . . . . . . . . . . . Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima . . . . . . . . 228 8. .6. . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . Podela tragova prema veliåini .6. . . 224 8. . . . . Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) . . . . . .1. . . . . . . . . . . . .2. . .1. . . . . . Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali . . 222 8. . . . Situacioni plan lica mesta . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda . .2. . . . . . . . 216 8. . . . . . . . . . . . . . . . . 204 7. . . . . . 220 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obrada tragova saobrañajnih nezgoda . . .2. Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali . . . . . . . . . Skica lica mesta . . . . . . . . Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda .6. 227 8. . . . .2. . . . . . . . . 234 8. 223 8.3.3.5. . . 206 7. . . . .3. 207 7. . . .4. . . . . Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . 224 8. . . . 194 7. . . . . . . . 205 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . Uviœaj kao sistem radnji . . . . . . . 220 8. . . . . . . . . . . . . . . .1. . . .6. . . . . . . . . . . . . .2. . . .3. . . . Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda . . . 234 X . . . . . . . . . Fotodokumentacija . . . Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 7. . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . 211 7. . . . . . . . .3. . . . . . . . . . Naåelo sveobuhvatnosti . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . Kriminalistiåki znaåaj tragova . . . . . .1. . . . .5. . . Naåelo usaglaãenosti . . . . . . . 213 7. .1. 203 7. . . .4. . . Znaåaj tragova saobrañajne nezgode . Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda . . . . . . . .5. . Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada . 201 7. . . . . . . 194 7. . . . . . .4. . . . . .3. . . . . . Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode . . . . . . .2. . . 212 7. . Saobrañajni znaåaj tragova . Zakonski osnov za vrãenje uviœaja . . . ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8. 226 8. . . . . . P.4. . . . . . . . .4. . 219 8. . .2. . Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti . . . . . . . . . Pojam tragova saobrañajne nezgode . . .2. Podela tragova prema vrsti . . . 201 7. . 227 8. . . . . . . . . . . . . .3.4. . . . . . .4. . .Lipovac. . . .4. . . . 223 8. . . . 211 7. . 213 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Naåelo objektivnosti . . . . 215 Literatura . 233 8. . Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . .1. . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . 222 8. . . .3. . . . . . . . . . .5. . 231 8. . . . Zapisnik o uviœaju . . . . . . .7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221 8. . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . Podela tragova sa aspekta merenja . . . 209 7. .8. . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . .3. 200 7. . . . . 199 7. . . . . . . . . . . . . . .6.5. . . .

. 308 Literatura . . 307 12. Upravni poslovi u oblasti vozaåa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . 306 12. . Mesto i uloga oup u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja . . . 265 10. . . . . . Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura . . . .2. . . . . . . . . lica i predmeta . . . . . . . . . . 279 11. . . . . . .3. . . . . .1. . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije . . . . . . 253 9. . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja . . . . . . . 264 10. . .1. . . . . . . . . . . .2. . . 253 9. . . . . . .2. . . . . . . Upravni poslovi u oblasti vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290 11. . . . . . . . 264 10. . . Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju . . . . .3. . . . . . . . .1. . . . . . . 264 10. . . . . . . . . . . .1. 256 9. . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a . .1. . . . . . . . . . . . .1. .3. . . . . . . . . . . . Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Krajnji poloæaj vozila. . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . 299 12.3. . . 291 Literatura . . . . . . . .1. . . 258 Literatura . . . . . . Neposredna kontrola saobrañaja . . 293 12. . . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . 303 12. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . 249 Literatura . . . . . . .2. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . 273 Literatura . . . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana . . . . . . . 279 11. . . . . . . INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12. . . . . . . . . . . . . . . . 259 10. . . . . . . . . . . . . . Neposredna kontrola vozila u saobrañaju . . 250 9. .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274 11. . . . . . . .4. . . . . . . . . . 247 8. . . . . . .5. . . NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10. . . . . . . . . .2. . . 297 12. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285 11. . .2. . .1. . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . .Sadræaj Strana 8. . . . . . .3. . . . . . . . . . MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9. . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti ispitivanja vozila i tehniåkih pregleda vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 10. . . . . . . . . . .5. .4. . . . . . Otpali delovi i materijali sa vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310 XI . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza . . . . . . . . . . . . . . . .6. . . . . Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja . . . . . . . . . . . .

. . . . Raspodela ljudstva i drugih resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa . . . 333 14. . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . 360 15. . . . . . . . . . . . . . .4.1.2. Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja . . . . . . 332 14. . . . . . . Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . .7. . . . . 336 14. . . . . . .4. .8. . . . Druãtvene promene. . . . . .1. . . . . . . . . . Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja . . 338 14. . . . . . . . . . . . .5. . . . . . promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . 345 15. . . . . . .10. . . . . . . . . . . . 352 15. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316 13. . . . Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti . . .3. . . . . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . 367 XII .3. . . . .2. . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . Odnosi sa struånom javnoãñu . . . . . 316 13. . . . . . .5. . . . . 360 15. . . . . . . . . . . . . . . .4.6. . . . . 358 15. . .2.4. . . . . . . . . 330 14. . . . . . . . . . . . . . . Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . . . . . . . . . . . . Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu . . . . . . . . . . . Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju . . . . . . . . . . . . .9. . 362 Literatura . Odreœivanje potrebnog broja policajaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354 15. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315 13. . . . . . . 327 14. . . . . . . . . . . . . . . . . 342 Literatura .Lipovac. . . . . . . . . realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama . . Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti .7. . . . . . . . . . . 318 Literatura . . vrste patrola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu . 355 15. .4. . . . .3. . . 317 13. . . . Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 13. . . . . . Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja . . . .1. . . . . . Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja . . . . 328 14. . . . . . . . . . Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima . . . . . . . . . 322 14. . . . 356 15. . 313 13. . . . . . . . . 329 14. . . 316 13. . Planiranje rada saobrañajne policije . . . Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa . . . . Patrolna sluæba. . . . . . . .2. . . . . Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti . . . . . . . . . . . . . . . 339 14. . . . . 349 15. . . . . . ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14. . . . . Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . . . . . . . . . P. . . . . . . . . Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? .3. . PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13. . PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15. . .1. . . . .1. . Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . .3. Poslovi i zadaci na sektoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mesto i uloga voœe sektora i komandira . . . . . . . . . . . . 371 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . 372 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Sadræaj Strana 16. . . . . . . . . . Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada . . . . . . . . . . . 389 XIII . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374 Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371 16. . . SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dosije sektora . . . . . . . . . . . . .1. . . . . .2. . 385 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 375 Najznaåajnije koriãñene internet adrese . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373 Literatura . . .

upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. saobrañajne nezgode. Prezentovani sadræaji su usklaœeni sa vaæeñim nastavnim planom i programom po kome se izuåava nastavni predmet Bezbednost saobrañaja na Kriminalistiåko-policijskoj akademiji. Analiza sadræaja u tekstu pokazuje visoku nauåno-struånu vrednost. Kçiga daje moguñnost kreativnom pristupu u organizaciji nastave. Opãti je utisak da je dostavÿeni rukopis napisan vrlo struåno. Svi navedeni sadræaji dati su detaÿno.. kombinovana sa preciznim definicijama kÿuånih pojmova. preventivno-propagandni poslovi. tako i u pojedinim delovima. inspekcijsko-tehniåki poslovi. uviœaj saobrañajnih nezgoda. Autor je u rukopisu vrlo uspeãno izbalansirao potrebu za osnovnim znaçima iz saobrañajnih nauka (posebno iz bezbednosti saobrañaja). poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. znaåaj saobrañaja.. ali tako da uvaæava postojeñe staçe razvoja naãe nauåne misli i praktiåne aspekte bezbednosti saobrañaja u Srbiji. uz naglaãenu funkciju da pomognu izuåavaçe i shvataçe posebnog dela bezbednosti saobrañaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja. kako u celini. Prikazani su mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. faktore bezbednosti saobrañaja. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. opãte nauke o bezXV . odnosno u åijoj realizaciji uåestvuje MUP. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a.. U kçizi je prisutan sadræaj koji se odnosi na nauånu disciplinu bezbednost saobrañaja (opãti deo) i obim sadræaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja (posebni deo predmeta). U posebnom delu su izloæeni najvaæniji poslovi bezbednosti saobrañaja koji se realizuju u MUP-u. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja.IZVOD IZ RECENZIJE . sa mnoãtvom novih informacija.. . razvoj saobrañaja. podataka. Sve navedeno studenatima ñe olakãati razumevaçe i uåeçe ovog gradiva. odnosi saobrañajne policije i javnosti. Rukopis obuhvata vrlo raznovrsne sadræaje koji se odnose na pojam saobrañaja. Rukopis je zasnovan na najnovijim nauånim dostignuñima u bezbednosti saobrañaja. pojam i predmet saobrañajnog prava. U kçizi se koristi jasna nauåna terminologija. åiçenica i definicija.

dr Milan Vujaniñ. XVI . Recenzent Prof. Pred nama je rukopis koji predstavÿa odliånu osnovu za razumevaçe bezbednosti saobrañaja i posebno policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja.. Krsto Bezbednost saobrañaja bednosti i drugih policijskih nauka. Iznoseñi materiju. saob. U svemu navedenom åovek je najveñi potencijal unapreœeça bezbednosti saobrañaja .. ukÿuåujuñi i praktiåne aspekte vrãeça poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a.Lipovac. dipl. P. autor je na mnogim primerima pokazao da u punoj meri podræava savremeni koncept bezbednosti saobrañaja.inæ.

odnosi saobrañajne policije i javnosti.PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Udæbenik Bezbednost saobrañaja nameçen je. onima koji upravÿaju putnom mreæom. Pisaçu ovog izdaça znatno su doprineli studenti koji su u okviru nastave. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. Materija je podeÿena u dve makroceline: opãta bezbednost saobrañaja i posebni deo koji prvenstveno opisuje policijske poslove bezbednosti saobrañaja. i to: pojam saobrañaja. Udæbenik bezbednost saobrañaja je vredna literatura nastavnicima i uåenicima sredçih saobrañajnih ãkola i brojnim pojedincima koji obavÿaju razliåite poslove bezbednosti saobrañaja: stareãinama policije. stavova i ponaãaça i da ñe doprineti donoãeçu i primeni novog Zakona o bezbednosti saobrañaja i prateñih propisa. poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. saobrañajne nezgode i uviœaj saobrañajnih nezgoda. saobrañajnim planerima na svim nivoima. preventivno-propagandni poslovi. a posebno u okviru izrade seminarskih radova pomogli da se pojedine oblasti boÿe sagledaju i objasne. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. prvenstveno. Verujemo da ñe udæbenik opravdati svrhu. razvoj saobrañaja. studentima Kriminalistiåko-policijske akademije. saobrañajnim inæeçerima. radnicima osiguraça. viãih i visokih ãkola koje izuåavaju nastavno-nauånu oblast bezbednost saobrañaja. saobrañajnih fakulteta. znaåaj saobrañaja. pa ñe pisaçe drugog izdaça biti olakãano. upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. Oåekujemo sugestije za unapreœeçe sadræaja. faktori bezbednosti saobrañaja. Autor XVII . Prvi deo obuhvata najznaåajnije sadræaje koji su neophodni za razumevaçe materije bezbednosti saobrañaja. na tehniåkim pregledima itd. pomoñi unapreœeçu znaça. i to: mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. pojam i predmet saobrañajnog prava. inspekcijsko-tehniåki poslovi. U drugom delu detaÿnije su prikazani pojedini poslovi bezbednosti sobrañaja koji su u nadleænosti organa unutraãçih poslova. koji rade u obuci vozaåa. olakãati spremaçe ispita. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja. Na tome sam im veoma zahvalan.

SKRAÑENICE ABS ADR AETR AIS AMSS AMSRS ANCAP APC ATP CARE CEMT CIBS CMR COV CSC CTI CVR Å-V-P-O E ECE UN ECMT EE EEE – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) – Evropski sporazum o Meœunarodnom prevozu opasne robe – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju Meœunarodne drumske prevoze – Skrañena skala povreda (Abbreviated Injury Scale) – Auto moto savez Srbije – Auto moto savez Republike Srpske – Australijski program za procenu novih vozila (Australian New Car Assessment Programme) – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – Baza podataka za zemlje ålanice EU – Konferencija evropskih ministara transporta (Conference of Ministares of Transport) – Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – Centar za obuku vozaåa – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – Komitet za unutraãnji transport – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – åovek–vozilo–put–okruæenje – Inæenjerstvo (Engineering) – Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija – Konferencija evropskih ministara transporta (Europian Conference of Ministry of Transport) – Inæenjerstvo–Obrazovanje (Engineering – Education) – Inæenjerstvo–Obrazovanje – Prinuda (Engineering – Education – Enforcement) XIX .

droge i saobrañajnu bezbednost ICD – Meœunarodna klasifikacija bolesti (International Clasification of Diseases) IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije IIS – Skala oãteñenja pri povredama (Injury Impairmant Scale) Ik – Indeks kontrole INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije IRF – Meœunarodna putna federacija (International Road Federation) IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) IRU – Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (International Road Union) IS – Informacioni sistem ISO – Meœunarodna organizacija za standardizaciju (International Standard Organization) ISS – Ukupni rezultat ozbiljnosti povreda – (Injury Severity Score) IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje JIS – Jedinstven informacioni sistem JNCAP – Japanski program za procenu novih vozila (Japaniese New Car Assessment Programme) KEMT – Konferencija evropskih ministara transporta KZ – Kriviåni zakonik (Kriviåni zakon) MUP – Ministarstvo unutraãnjih poslova NHTSA – Nacionalna administracija za bezbednost puteva u SAD (National Highway Traffic Safety Administration) NN vozilo (lice) – nepoznato vozilo (lice) XX EEEE .Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja – Inæenjerstvo–Obrazovanje–Prinuda–Æivotna sredina (Engineering – Education – Enforcement–Environment) EU – Evropska unija (Europian Union) EuroNCAP – Evropski program za procenu novih vozila (Euro New Car Assessment Programme) FIA – Meœunarodna automobilska federacija FIM – Meœunarodna motociklisticka federacija FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila FTN – Fakultet tehniåkih nauka GIS – Geografski informacioni sistem IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol. P.

Skrañenice NRSC OECD OTA OUR OUP PGDS PR PRI PRU PSP PTT PUS QALY RP RPE RS SF SFRJ SN SN upitnik SPG SRJ SRS SRS SSSR SUP ÃSP TCT TRRL UITP UK UKBS UN USNCAP USRS USP VIN – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development) – Svetska turing i automobilska organizacija – Organizacija udruæenog rada – Organ unutraãnjih poslova – Proseåan godiãnji dnevni saobrañaj – Odnosi sa javnoãñu (Public Relations) – Meœunarodna organizacija za preventive – Jedinica za odnose sa javnoãñu (Public Relation Unit) – Poznavanje saobrañajnih propisa – Poãta-Telefon-Telegraf – Po uputstvu SUP-a – Godine prilagoœenog kvaliteta æivota (Quality Adjusted Life Years) – Privremena registracija – Izdavanje privremene registarske tablice – Republika Srbija – Saobrañajni fakultet – Savezna Federativna Republika Jugoslavija – Saobrañajna nezgoda – Obrazac za evidentiranje saobrañajnih nezgoda – Saobrañajne patrole graœana – Savezna Republika Jugoslavija – Dodatni sistem za odræavanje (Suplementary Restrain System) – Socijalistiåka Republika Srbija – Savez Sovjetskih Socijalistiåkih Republika – Sekretarijat Unutraãnjih Poslova (Policijska uprava) – Ãkolske saobrañajne patrole – Tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (Traffic Conflict Techniques) – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) – Meœunarodna unija za javni transport – Ujedinjeno Kraljevstvo (United Kingdom) – Unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja – Ujedinjene nacije (United Nations) – Ameriåki program za procenu novih vozila (US New Car Assessment Programme) – Ustavni sud Republike Srbije – Uprava saobrañajne policije – Meœunarodna oznaka vozila – ãasije (Vehicle Identification Number) XXI .

P. Krsto Bezbednost saobrañaja VRC WHO WP ZKP ZoBS ZoOBS ZoP ZUP – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) – Radni dokument (Working Paper) – Zakon (zakonik) o kriviånom postupku – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o prekrãajima – Zakon o upravnom postupku XXII .Lipovac.

ãtetne posledice saobrañaja.4. bezbednost saobrañaja 1.1. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja .3. Saobrañaj.5. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja 1. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva 1. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) 1. UVOD 1.2.6.1.

Naime. Saobrañaj nije isto ãto i saobrañajna delatnost i moæe se definisati na razliåite naåine. 1 Mlaœe kameno doba (neolit). Saobrañaj (1) je samostalna ljudska delatnost åiji je cilj promena poloæaja ljudi. tj. a odgovori jednostavni. tada se pojavila potreba da se svakodnevno promeni mesto znaåajne koliåine hrane. od oko 10. prvoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojili su se zemljoradnja i stoåarstvo. Saobrañajna delatnost je postala znaåajna za åoveka. grupa ljudi koji su samo saobrañali i od toga æiveli.1 Pronalazak vatre2 je omoguñio veñu pokretljivost ljudi i nomadski æivot i u hladnijim predelima. Pojava zemljoradnje uveñala je potrebe za saobrañanjem. åime se skreñe paænja na ekonomski smisao saobrañaja. UVOD . ãta je saobrañaj.000 do oko 3. SAOBRAÑAJ. Trgovina je obuhvatala kupovinu. u treñoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojila se trgovina. Saobrañajna delatnost je delatnost koja se sastoji u promeni mesta ljudi. ÃTETNE POSLEDICE SAOBRAÑAJA. stvari ili saopãtenja. grupa ljudi koji su se bavili trgovinom i od toga æiveli.000 do oko 10. Pojavila se potreba za saobrañanjem – za saobrañajnom delatnoãñu. S druge strane. ãta znaåi saobrañati? Ma koliko navedena i druga sliåna pitanja izgledala nevaæna. Konaåno.1. Ãta je to saobrañajna delatnost. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA Nastavni predmet bezbednost saobrañaja odnosi se na saobrañaj i saobrañajnu delatnost. sada se prevoze i proizvodi zemljoradnje. 3U naãe ere. Zato se pojava saobrañajne delatnosti vezuje za mlaœe kameno dobaneolit. Za naãe potrebe istañiñemo nekoliko definicija saobrañaja.1. od oko 50. znaåajnog broja ljudi. Kasnije se iz trgovine izdvojio saobrañaj. Uveñane su koliåine dobara koje je trebalo prevesti: pored proizvoda lova i sakupljanja. stvari ili saopãtenja.3 Danas se sve åeãñe govori o transportnoj (saobrañajnoj) industriji (privredi). odnosno saopãtenja. Izdvojio se iz trgovine. neophodno je dati adekvatne odgovore na ova pitanja kako bismo korektno izlagali smisao i znaåaj bezbednosti saobrañaja.000 godina pre naãe ere. saobrañaj i prodaju. Saobrañaj kao samostalna ljudska delatnost je nastao u okviru treñe velike podele rada. tj. U drugoj velikoj podeli rada izdvojila se grupa ljudi koji su se prvenstveno bavili zanatstvom i od toga æiveli. sa pojavom prvih ljudskih naseobina (mlaœe kameno doba).000 godina pre 2 Mlaœi paleolit. porasla su i rastojanja prevoza. 3 1. jer su se ljudi nastanjivali na duæe vreme oko mesta proizvodnje.

Saobrañaj nije sam sebi cilj. Meœutim. Meœutim. u vazduãnom saobrañaju to su avioni. – materijalne ãtete. ne oåekuje se potpuna sigurnost. Bezbednost saobrañaja se bavi negativnim efektima saobrañaja. a u vodnom saobrañaju to su brodovi. Vazduãni put predstavlja deo vazduãnog prostora koji je odreœen po pravcu pruæanja. stanovanje. – zagaœivanje okoline bukom. Potpuna sigurnost u saobrañaju. Dakle.Lipovac. mora se saobrañati. Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja se bavi izuåavanjem ãtetnih posledica saobrañaja i metodama njihovog smanjivanja. tj. izduvnim gasovima i otpadnim materijama. saobrañajna sredstva i organizovanost (ureœenost). åamci i druga plovila. uz ãto manje negativnih efekata? Bezbednost saobrañaja je nerazdvojni deo definicije saobrañaja. frekvencije (radio saobrañaj i telekomunikacije). Konaåno. uz odræiv dalji razvoj saobrañaja. nije moguña. za naãe potrebe najznaåajnija je sledeña definicija saobrañaja: Saobrañaj (3) je jedna od 4 egzistencijalne funkcije svakog æivotnog prostora (rad. daje odgovor na pitanje: Kako saobrañati. u æelezniåkom saobrañaju to su lokomotive i æelezniåka kola – vagoni. – nastradali u saobrañajnim nezgodama (lakãe i teæe povreœeni i poginuli). regionalni i lokalni putevi (drumski saobrañaj). Bez saobrañaja nije moguñe funkcionisanje i trajan opstanak æivotnog prostora. letelice i baloni. Saobrañajna sredstva su sva sredstva kojima se odvija saobrañaj. Saobrañajni put je deo prostora koji se. Saobrañaj je mnogo doprineo ukupnom razvoju civilizacije i predstavlja jedan od vaænih elemenata ovog razvoja. ãtetne posledice saobrañaja prete da omalovaæe i znatno umanje koristi od saobrañaja. P. na danaãnjem nivou razvoja. S druge strane. To su magistralni. prvenstveno. bez4 . u definiciji saobrañaja pominju se i odreœeni uslovi – ograniåenja: uz ãto manje negativnih efekata. rekreacija i saobrañaj). UZ ÃTO MANJE NEGATIVNE EFEKTE. Kao najznaåajnije ãtetne posledice saobrañaja danas se istiåu: – iscrpÿivaçe prirodnih resursa. åiji je cilj povezivanje ostalih funkcija. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Saobrañaj (2) je organizovano kretanje saobrañajnih jedinica saobrañajnim putevima. Dakle. glavne i sporedne pruge (æelezniåki saobrañaj). jer je to egzistencijalna funkcija. saobrañaj je egzistencijalna funkcija. meœunarodni i domañi koridori (vazduãni saobrañaj). a posebno saobrañajnim nezgodama. Zato teæimo uspostavljanju optimalne sigurnosti. U ovoj definiciji sadræani su osnovni elementi saobrañaja: saobrañajni put. U drumskom saobrañaju to su drumska prevozna sredstva – vozila. po visini i po ãirini i u kome je bezbednost plovidbe obezbeœena radio – navigacionim ureœajima. Pri tome. Smisao saobrañaja se odnosi na uspeãno povezivanje ostalih funkcija. koristi za kretanje saobrañajnih sredstava. gubici i troãkovi saobrañajnih nezgoda i – socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa izazvano saobrañajem.

veñ smanjenje ãansi da posledice nezgode budu veñe. onda moæemo razlikovati dva pristupa. Brojni su primeri koji ovo dokazuju. S razvojem robovlasniãtva. Nastankom zahtevi za prevozom velikih koliåina stvari i ljudi. Ako se predmet bezbednosti saobrañaja svede na saobrañajne nezgode. dva aspekta bezbednosti saobrañaja: aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja. cilj pasivne bezbednosti saobrañaja nije smanjenje broja nezgoda. onda nivo saobrañaja postaje smetnja daljem razvoju druãtva. robovlasnici ukrupnjavaju svoje posede i jeftino kupuju robove. ograniåiti i detaljnije izuåavati saobrañajne nezgode kao predmet bezbednosti saobrañaja. znaåajniji prevozi su realizovani vuåenjem na raåvastoj grani (koja klizi). smanjenje verovatnoñe da se desi nezgoda. Merama aktivne bezbednosti saobrañaja postiæe se smanjenje broja saobrañajnih nezgoda. Mada se bezbednost saobrañaja bavi svim ãtetnim posledicama saobrañaja.2.2. Pored noãenja tereta (od strane åoveka ili æivotinja). Ovakve zahteve mogao je da zadovolji primitivan saobrañaj koji je koristio ljudski rad i delimiåno snagu pripitomljenih æivotinja. odnosno sa razvojem druãtva. Prvi suvozemni putevi bile su staze koje su utabale æivotinje. splavovima i prvim åamcima (izdubljeno stablo) koji su iãli nizvodno ili su bili vuåeni i sl.1. na velikim rastojanjima. svi robovi itd. u saobrañaju su dominirala saobrañajna sredstva koja su to omoguñavala. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva bednost saobrañaja daje odgovor na pitanje kako saobrañati uz ãto manje ãtetnih posledica. U prvobitnoj zajednici ljudi su imali potrebu da prevezu male koliåine tereta. Aktivna bezbednost saobrañaja odnosi se na spreåavanje nastanka saobrañajnih nezgoda. Kada su dominirali zahtevi za kratkim prevozima malih koliåina stvari i ljudi. Pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja onda kada se dogodi saobrañajna nezgoda. nivo razvoja saobrañaja umnogome odreœuje trenutni nivo i omoguñuje dalji razvoj druãtva. Kombinovanim i sveobuhvatnim preduzimanjem mera aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja smanjuju se broj nezgoda i veliåina njihovih posledica. Kada se pojavila potreba za efikasnim koriãñenjem razliåitih grana i vidova saobrañaja. Ukoliko razvoj saobrañaja kasni za razvojem druãtva. Javlja se potreba da se znatno veñe koliåine tereta (sva proizvodnja. pojavila su se i transportna sredstva koja su ovo omoguñavala. svakodnevno prevoze unutar poseda na ma5 1. 1. tj. S druge strane.). Nivo razvoja saobrañaja uvek je zavisio od nivoa tehnoloãkog i ukupnog razvoja druãtva i njemu se upodobljavao. na mala rastojanja. javÿa se integralni (kombinovani) transport. mi ñemo se. sva oruœa i alati. Dakle. za poåetak. UVOD . ZNAÅAJ SAOBRAÑAJA ZA RAZVOJ DRUÃTVA Saobrañaj je nastao kao potreba åoveka i u tesnoj vezi je sa nivoom razvoja ljudskih potreba (posebno zahteva za saobrañajem). Pasivna bezbednost saobrañaja se odnosi na smanjivanje ãtetnih posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile.

Zauzvrat kmetovi se oduæuju svojim gospodarima tako ãto besplatno rade na njihovim imanjima (kuluk) ili daju deo (od jedne desetine do jedne treñine svih prihoda) svojih proizvoda (naturalna renta). Zadræava se naturalni karakter privrede. deo proizvoda namenjeni su razmeni. oni su umesto jednostavnog i teãkog vuåenja grane. omoguñio je konstrukciju taljiga (grana ili jednostavna drvena konstrukcija sa toåkom koji se okreñe). 7 Najveñi deo dobara koji se proizvede – troãi se na feudu. a posebno zbog potreba vojske. omoguñuje se intenzivnije bavljenje umnim radom. kada su ljudi shvatili da su otpori klizanju nekoliko desetina puta veñi od otpora kotrljanju. do feudalca. ali raste produktivnost rada (jer je kmet viãe zainteresovan za proizvodnju). ali i zbog problema saobrañaja) daju komade zemlje kmetovima koji na ovim malim posedima i æive. Formiranje organizovanih vojnih formacija i velike vojne aktivnosti stvaraju nove potrebe za saobrañanjem: za brzim prebacivanjem vojnih jedinica (vojnika. Mada dominira naturalna proizvodnja. ovo je bilo dovoljno i zadovoljavalo je tadaãnje potrebe. suæavanja vidika i zastoja u razvoju nauke. Feudalci teæe da se osamostaljuju.4 Vezivanjem znaåajnog fiziåkog rada za robove. Ovakvi zahtevi su se mogli zadovoljiti razvojem i primenom novih prevoznih sredstava. Mada su brodovi nekad bili i veoma veliki. Naime. ljudi su sve viãe koristili vodni prevoz: konstruisali su bolje splavove. Snaga vetra je koriãñena za odmor robova i kretanje u smeru vetra. P. umetnici) kupuju na træiãtu. potreba) na velika rastojanja. Ovo dovodi do zatvaranja na svoje posede. Znatan deo brodskog prostora zauzimali su sami veslaåi i potrebna hrana i voda. ali i potrebu za sigurnim i brzim prenosom saopãtenja i informacija. njihova korisna nosivost je bila mala. Meœutim. 5 Feudalno doba se u Evropi vezuje za period od kraja 10. nauke i drugih oblasti duhovnog stvaralaãtva. 4 Ljudi su upuñeni da deo dobara (zemljoradnici i zanatlije) ili sva potrebna dobra (åinovnici. trgovci. ovi brodovi su plovili rekama i u priobalnom moru. Drumarine. U okviru treñe velike druãtvene podele rada izdvaja se trgovina. a samo manji deo se prevozi 6 . grade se putevi sa tvrdom podlogom i putna mreæa. veka. konstruisali toåak koji se okreñe i na njega stavili granu sa teretom. Jedan od najveñih pronalazaka u istoriji – pronalazak toåka. umetnost i nauka. konstruisali åamce i velike brodove. Tako se razbijaju i paråaju velike i snaæne dræavne zajednice. tako da je trgovina u nekim regionima skoro zamrla. S obzirom na to da su robovi bili dostupni i jeftini.7 Na duæa rastojanja se prevozi samo deo proizvodnje sa feuda (1/10 do 1/3) i deo proizvodnje na posedu feudalca (rezultat kuluka). a znatno kasnije i zaprega. vojnici. kulture. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 lim i srednjim rastojanjima (sa jednog na drugi kraj poseda ili od udaljenih njiva do skladiãta ili mesta gde stanuju robovi.Lipovac. U feudalizmu. naoruæanja. do druge polovine 13. carine i druge daæbine pretvarale su se u pravu pljaåku trgovaca. Shvativãi da su otpori kretanju u vodi znatno manji. Osnovno prevozno sredstvo bili su tovarne æivotinje. veliki brodovi su pokretani ruåno – snagom robova. odnosno robovlasnik). hrane i dr. Usporen je razvoj umetnosti. 6 Ovaj period se naziva mraåni srednji vek. Zbog nepoznavanja puåine i problema u orijentaciji. Razvijaju se pismenost. Obrazuju se prve velike dræave.6 Smanjene su koliåine dobara koje se prevoze. Zbog poveñanih zahteva za prevozom.5 velikoposednici (zbog problema prañenja velikih poseda.

). veka pojavljuju se prva saobrañajna preduzeña za prevoz vodama (osnivaju ih vlasnici brodova i åamaca). stoåarstva i zanatstva) i trgovine. omoguñuju i pravu revoluciju u razvoju saobrañaja. 10 Englez Riåard Trevitik je 1804. 7 1. vek) deãavaju se znaåajne promene u druãtvu i privredi: uvodi se manufakturna proizvodnja. puteva i organizacije prevoza. serijska. projektovao prvo 14. zanatstva i trgovine. Ovakvi zahtevi dovode do razvoja postojeñih sredstava prevoza. U vreme raœanja modernog sveta (15. Meœutim. Istorijski pronalasci koji su omoguñili industrijsku revoluciju.10 a zatim i parobroda.11 Oto mo8 U Evropi se kompas ãiroko primenjuje u 9 Francuz Kinjo je 1769. Industrijska proizvodnja postavlja. prevozima velikih i malih koliåina itd. kafa. ali i rastojanja prevoza. u Londonu je organizovan javni gradski prevoz omnibusima na parni pogon koji su imali 14 i 22 sediãta.9 parnih lokomotiva. Ovo zahteva i prevoz velikih koliåina sirovina sa veñih udaljenosti.). Koriste se prevozna sredstva iz ranijeg perioda (taljige. kakao itd. Poåinje proces druãtvene podele rada u kome se iz trgovine izdvaja saobrañaj kao samostalna oblast “proizvodnje”. kukuruz. prenosom saopãtenja itd. zbog neuspeha njegovog eksperimenta. a nema ni potrebe za ovakvim prevozima. veku. stari se ne odræavaju – veñ propadaju.2. Zahteva koncentraciju radne snage. splavovi i åamci). vuna i sl. otkriñe novih maãina i njihova primena bili su uvod u industrijsku revoluciju i industrijsku proizvodnju. Veliki brodovi se ne grade. i 1836. Tokom 15. Menja se i struktura prevoza: raste udeo prehrambenih proizvoda (za gradsko stanovniãtvo). koja je stvorila nove zahteve za prevozima. Velika geografska otkriña zahtevaju razmenu (prevoz) izmeœu vrlo udaljenih delova sveta. deãavaju se velika geografska otkriña i razvijaju gradovi i trgovina. UVOD . 11 Amerikanac Fulton je 1807.1. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva Manje koliåine dobara i manja rastojanja prevoza usporavaju razvoj prevoznih sredstava. sirovina (pamuk. vek) omoguñuje prekookeansku plovidbu. Meœutim. prevozima na duga i kratka rastojanja. specijalizovana i robna – namenjena træiãtu. Pojavljuje se potreba za raznovrsnim prevozima (åestim prevozima. Poveñavaju se koliåine dobara koja se prevoze. Izmeœu 1833. Obnavljaju se suvozemni putevi. Novi putevi se ne grade.) i novih proizvoda sa novootkrivenih prostora (krompir. prvim konstruktorom se smatra Dæordæ Stivenson koji je 1814. sirovina i proizvoda na jednom mestu. Porast nepoljoprivrednog (gradskog) stanovniãtva zahteva prevoz velikih koliåina hrane sa udaljenih podruåja. Saobrañajna delatnost ostaje u okviru zemljoradnje. i 16. Serija tehniåkih pronalazaka. do tada neviœene zahteve za prevozom ljudi i stvari i prenosom saopãtenja. parno vozilo za vuåu topova. zapreæno vozilo. Parna maãina nalazi prvu primenu u konstrukciji parnih drumskih vozila. konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu. jer su robovi skupi. Otkriñe kompasa8 i ustava – prevodnica (15. konstruisao prvu parnu lokomotivu. joã uvek se preteæni deo saobrañajne delatnosti obavljao u okviru drugih oblasti proizvodnje (zemljoradnje. Industrijska proizvodnja je masovna. Manufakturna proizvodnja podrazumeva proizvodnju velikih koliåina istih proizvoda koji se ne mogu prodati u mestu proizvodnje niti u blizini i zahtevaju prevoz na velika rastojanja. konstruisao prvi parni parobrod koji je saobrañao na reci Hadson. do 18. putovanjima ljudi. a zatim i za drumski saobrañaj (preduzeña za prevoz poãte i putnika zapreænim vozilima – diliæansama).

16 ãto dodatno podstiåe razvoj trgovine i saobrañaja (veze sa zemljom porekla). moæe se uoåiti opãta zakonitost – meœuzavisnost: druãtveni razvoj odreœuje zahteve za saobrañajem i podstiåe stalni razvoj saobrañaja (jer saobrañaj nije sebi cilj. kupio je automobil u Beåu. S druge strane. 15 Nemci Gaus i Weber su 1833. a fabriåki ãofer je ostao åetrdeset i pet dana da bi obuåio prvog srpskog ãofera Sretena Kostiña. Ukoliko bi razvoj saobrañaja kasnio. P. 14 Poruånik kraljeve garde. i 1893. 16 Tokom 19. Australiji.). saobrañaj koristi sva dostignuña u razvoju druãtva za svoj dalji razvoj. tek 1971. telegraf15 i telefon.Lipovac. Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. a zatim i u ostalim vidovima saobrañaja. aprila 1903. prenos informacija i telekomunikacije itd. bio bi onemoguñen ili sputavan dalji razvoj druãtva. konstruiãe åetvorotoåkaãa sa kojim prelazi 1. 8 . Saobrañajni fakultet. sklapao automobil za samo 93 minuta. 1993.). Kostiñ je kasnije bio ãofer kralja Petra Karaœorœeviña Prvog i osnivaå “Ãoferskog srpskog udruæenja”. veka. brzih i sigurnih brodova i drugih prevoznih sredstava. æelezniåka pruga i saobrañaj. Optimalan razvoj omoguñuje se samo usklaœenim razvojem sa12 Grupa autora.12 Danlop je izumio pneumatike i od 1890. stavljaju se na toåkove. U skladu sa ekonomskim potrebama otkrivaju se i primenjuju: cevni transport (naftovodi. Beograd. a zatim i lokomotiva. a zatim to radi i Gotlib Dajmler (Ãtutgart). veñ ima cilj da zadovolji odreœene druãtvene potrebe). Ali ovo je izazvalo i bolje povezivanje i saradnju izmeœu dalekih krajeva.500 km. Na osnovu ovog kratkog istorijskog osvrta na razvoj druãtva i razvoj saobrañaja. N. i nuklearna energija nalazi primenu u saobrañaju (za pogon velikih i brzih brodova i sl. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 tori nalaze prvu primenu u konstrukciji motora za pokretanje prevoznih sredstava u drumskom. radio i televizija. Konaåno. metodom masovne proizvodnje. vodovodi itd. uspeãan razvoj saobrañaja omoguñuje i pospeãuje dalji razvoj druãtva. ali se Amerikanac Morze smatra pronalazaåem telegrafa. knjiga I. otkrili elektriåni telegraf. U ovom periodu najveñi deo saobrañajne proizvodnje obavlja se u okviru saobrañajnih preduzeña. marke Niseldorf. Vojne potrebe osvajanja i åuvanja reda u dalekim kolonijama postavili su posebno visoke zahteve pred saobrañaj (s druge strane saobrañaj je omoguñio efikasne vojne operacije). unapredio ovaj izum i omoguñio njegovu praktiånu upotrebu. Izmeœu 1885. a zatim i legendarni model T koji se (od 1908 do 1928) proizvodi u velikoj seriji od 15 miliona komada.14 Elektriåna struja i elektriåni motor odmah nalazi primenu u pokretanju drumskih vozila. pojavio 3. 13 Ford je 1912. Benc je proizveo 69 automobila. Zelandu itd. Ovo je omoguñeno razvojem novih. Razvijeni saobrañaj omoguñuje do tada neviœene migracije stanovniãtva u udaljene kontinente. Nemac Karl Benc konstruãe prvi automobil sa unutraãnjim sagorevanjem. U Srbiji se prvi automobil.13 Tako je motorizovana Amerika. jer je 1837. Konaåno. Amerikanac Henri Ford 1896. koncentracija stanovniãtva u gradovima zahtevala je razvoj javnog gradskog putniåkog prevoza (s druge strane saobrañaj je omoguñio razvoj gradova) itd. Evropu je napustilo oko 55 miliona ljudi (krenuli su ka Americi.). posle Napoleonovih ratova. Africi. Boãko Raduloviñ. Ovaj rekord je potukla legendarna “buba” – “folksvagen”. razvija se integralni transport.

1. 1.18 Pronalazak diferencijala (1828) ubrzao je razvoj parnog drumskog vozila.. veka. Drumski saobrañaj Istorijat drumskog saobrañaja Najstarija drumska prevozna sredstva bili su raåvasta grana i grana ispod koje su poturene oblice. Z. Stari koncept saobrañaja pojedinaåno je razmatrao i favorizovao pojedine grane saobrañaja. Svaka grana saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke. razvijene su parne koåije. Savremeni koncept polazi od åinjenice da je saobrañajni sistem jedinstven. Zato se pravim poåetkom razvoja danaãnjih drumskih vozila smatra åetvorotaktni motor kojeg je konstruisao Nemac Nicholaus Otto (OTO motori). a pojedine grane saobrañaja su njegovi podsistemi. (kretao se brzinom 12 km/h). a zatim i parni omnibus. tako i za civilizaciju u celini.1. Mada je vozilo na elektriåni pogon konstruisao Davidson 1842. privrede i druãtva u celini. . prvi pravi automobil na elektriåni pogon konstruisao je Truve 1881. Londonu se od 1833. do 1836. te prema tome i zauzima svoje mesto u jedinstvenom (integralnom) saobrañajnom sistemu. jahaña i tovarna æivotinja bili su dominantni u drumskom saobrañaju do sredine 20. vidove i grane saobrañaja. U vodni saobrañaj spadaju saobrañaj morima i okeanima i saobrañaj rekama. Ovo vaæi kako za pojedine dræave ili çihove regione. Razvijati saobrañajni sistem znaåi koordinirano razvijati sve grane saobrañaja. a sledeñe godine i 17 Jelinoviñ. jezerima i kanalima. Oko 3. poåela je upotreba toåka i konstruisane su taljige (drvena konstrukcija sa osovinom na kojoj je toåak) i prva kolica sa toåkovima.250 godine pre naãe ere. 1972. Danas najrazvijenije dræave imaju i najrazvijeniji saobrañajni sistem i obratno. U vazduãni saobrañaj spadaju saobrañaj u vazduãnom prostoru i saobrañaj u kosmiåkom prostoru. u Mesopotamiji. vodni i vazduãni. Vidovi saobrañaja su kopneni (suvozemni). æelezniåki i cevni saobrañaj. Mada su elektriåna vozila brzo postigla zadovoljavajuñe brzine. 9 1.3.17 Posle parnog drumskog vozila koje je konstruisao Francuz Kinjo. tako da ukupni efekti budu optimalni. Zapreæno vozilo.3. broj motornih vozila u SFRJ je premaãio broj zapreænih vo18 U zila tek sedamdesetih godina 20. konstruisao prvi motocikl sa dizel motorom. NAJZNAÅAJNIJE SPECIFIÅNOSTI (PREDNOSTI I NEDOSTACI) POJEDINIH GRANA SAOBRAÑAJA Saobrañajni sistem se moæe podeliti na podsisteme. ostao je nereãen problem najveñeg radijusa kretanja i velike mase akumulatora. UVOD obrañaja. veka. Vidovi saobrañaja se dele na grane. U kopneni saobrañaj spadaju drumski.3. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1. Ekonomika saobrañaja. odvijao redovni prevoz omnibusima na parni pogon. Dajmler je 1885.

a njihovi toåkovi su hrapavi. 1993. veka) makadam koji se i danas sreñe. Rimska dræava je posebno mnogo paænje posveñivala gradnji kvalitetnih puteva. putanje. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 svoj prvi automobil na åetiri toåka. P. zadovoljava Potrebe za putovanjem. ovome su doprineli i ekoloãki razlozi. u kombinaciji sa peãaåenjem. U periodu od 1950. Francuz Arman Peæo je prvi konstruisao motor sa rasporedom cilindara u obliku slova V i umnogome usavrãio ãasiju. U razvoju kamiona veña paænja je posveñivana snazi motora. do 1970. Posle naftne krize trolejbusi se ponovo vrañaju u upotrebu. Saobrañajni fakultet.4 puta veñe nego u ãinskom saobrañaju). Iz ovih osobina proistiåe niz prednosti i nedostataka drumskog saobrañaja: + drumski saobrañaj je pravi transport “od vrata do vrata”. peãak itd. veka kolovoz se pravi od sitne kamene kocke (zalivene bitumenom). Ãkotski inæenjer Dæon Mak Adam je pronaãao (poåetkom 19. vremena polaska. Pored poskupljenja goriva.Lipovac. Ulice u centru Beograda su bile poploåane drvenim kockama sve do 1950. Najåeãñe Ne zahteva presedanje. U antiåkom vremenu grade se putevi sa tvrdom podlogom. u pogledu vozila (vrlo raznovrsna vozila u drumskom saobrañaju) i u pogledu korisnika (praktiåno svaki åovek moæe biti korisnik kao vozaå. U Parizu je 1900. knjiga I. biciklista. a manje brzini i udobnosti. 10 . jed19 Grupa autora. Od 1899. veñ. Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. + drumski saobrañaj je vrlo elastiåan prevoz u pogledu puteva (vrlo razuœena mreæa drumskih puteva). Poåetkom 20. Znatno kasnije je zapoåeta izgradnja klasiåne kaldrme koja se postavljala direktno na zemlju. 1888) i njegovo usavrãavanje (Miãelin.). Specifiånosti drumskog saobrañaja Drumska vozila se kreñu hrapavim povrãinama. Veliki koeficijent prianjanja izaziva i velike otpore trenja (oko 27 puta veñe nego u vodnom saobrañaju i 3. Pronalazak pneumatika (Danlop. mesta polaska. a Luj Reno usavrãava menjaå i koristi kardansko vratilo. Ove razlike se danas smanjuju. mesta dopreme. trolejbuske linije su masovno zamenjivane autobuskim. automobil je uvek u blizini i na raspolaganju. Prvi putevi u drumskom saobrañaju su bile utabane staze. Od 1837. S druge strane. u SAD se grade drveni putevi (poploåani krupnim drvenim kockama). puãtena prva trolejbuska linija. Beograd. a zatim i u vangradskom prevozu.. Ford uspostavlja serijsku proizvodnju automobila. vozne jedinice se kreñu nezavisno. + drumski saobrañaj je prilagodljiv korisniku u pogledu koliåine prevoza. a zatim i od asfalta i betona. Karl Benc istovremeno konstruiãe svoj prvi automobil (1885). uvedeni su autobusi sa benzinskim motorom (umesto konjske vuåe). Autobusi su prvo uvedeni u gradskom. + automobil najbolje prati i zadovoljava potrebe individualnog prevoza:19 korisnik je i prevoznik. goniå stoke. brzine kretanja itd. 1895) omoguñili su dalji razvoj automobila.

20 åeãña zadræavanja. izgraœeno oko 400 km gvozdene pruge. Prva rudarska kolica – preteåa æelezniåkog vagona pojavila su se u Alzasu 1550.3. UVOD . a na brzim prugama 160 ili 250 km/h. pa i poslova bezbednosti drumskog saobrañaja. Prva tramvajska pruga izgraœena je u Njujorku 1832. 11 1..3. jer je jednostavna organizacija pojedinaånih prevoza. – drumski saobrañaj viãe zagaœuje okolinu i traæi viãe povrãina (za parkiranje i za kretanje. + jednostavno se kombinuje sa svim drugim granama saobrañaja. zavidan nivo udobnosti. Kasnije je uoåeno da je otpor kotrljanju po ãinama znatno manji nego otpor kotrljanju po drumu. Prva ãinska vozila su se gradila po uzoru na drumska vozila. poåeo organizovani æelezniåki prevoz koji je koristio 20 Maksimalna dozvoljena brzina na Evropskim putevima ne prelazi 130 km/h. poveñava pristupaånosti i mobilnost. 1. pojedinaånim putanjama i u razliåita vremena).2. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj Istorijat ãinskog saobrañaja Stari Egipñani su kao ãine koristili ælebove u kamenu. – iznenadne i neplanirane prevoze i – integralni transport. + pogodan je za neplanirane prevoze. drumski saobrañaj ñe biti znaåajan podsistem saobrañajnog sistema koji ñe na sebe preuzeti: – kapilarne – disperzivne prevoze (prevoze malih koliåina tereta i malo putnika. zadovoljava sujetu. za odlaganje). – drumski prevoz je sporiji od ãinskog. U Engleskoj je 1820. jer troãi viãe goriva i zahteva angaæovanje viãe ljudi (posada). jer su manje brzine kretanja. – drumski prevoz je skuplji od ãinskog i vodnog. prohodnost i bezbednost drumskog saobrañaja.1. na mala rastojanja. Onda su se poåela proizvoditi veña vozila i spajati u kompozicije. i kretala su se drvenim ãinama. – drumski saobrañaj je najopasniji saobrañaj (najmanje bezbedan). Najmanje brzine na klasiå- nim prugama su 100 km/hat. Stivensonova parna lokomotiva vukla kompoziciju od 12 teretnih i 22 putniåka vagona sa 90 t robe i 450 putnika. Tako je 1825. obezbeœuje odreœeni nivo intimnosti i privatnosti. te skrañuje ukupno vreme putovanja (od vrata do vrata) itd. a putanje su duæe. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja nostavan je prevoz manjih i srednjih prtljaga. – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje i bezbednost drumskog saobrañaja. – konfiguracija terena znaåajno utiåe na troãkove. – veoma je sloæena organizacija drumskog saobrañaja. Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu S obzirom na prednosti i nedostatke. U Engleskoj je 1830. to je simbol uspeãnosti (prestiæa).

23 Najveñi deo poslova poverava se preduzeñima i dr. Upravljanje se vrãi ãinama preko svih toåkova.23 – ãinski prevoz je krut prevoz – nije elastiåan u pogledu puteva (vozi se samo prugama). loã je odnos korisne koliåine prevoza (tereta) i ukupne koliåine (teret sa vagonima i lokomotivom). Krsto Bezbednost saobrañaja 1 iskljuåivo parne lokomotive. Cena prevoza malo zavisi od koliåine robe. brzina od 450 km/h. ostvarene su brzine od 250 km/h. 1981. Specifiånosti ãinskog saobrañaja Pri kretanju glatkih metalnih toåkova po metalnim ãinama javljaju se mali otpori trenja kotrljanja (znatno manji od otpora pri kretanju drumom). elektriåne metroe dobijaju Budimpeãta.21 + priliåno je otporan na vremenske nepogode i klimatske uslove. sa parnom vuåom. konstruisao prvu elektriånu lokomotivu. automatizacije i usavrãavanja. Danas se na klasiånim prugama ostvaruju brzine preko 100 km/h. a na brzim prugama preko 250 km/h. U periodu od 1890. subjektima koji vrãe transport ili se staraju o infrastrukturi. jedna lokomotiva. sredstava (ãinama se kreñu samo standardizovane loko21 Primera radi. U Ãvajcarskoj je elektrificirana prva pruga 1897.000 automobila i isto toliko vozaåa. + ãinski prevoz je pouzdan i bezbedan. pa su skupi prevozi praznih vagona. Pariz i Berlin. Na osnovu ovih osnovnih osobina ãinskog prevoza mogu se izvesti njegove vaæne specifiånosti (prednosti i nedostaci): + ãinski prevoz je brz prevoz zato ãto su putevi krañi (blage krivine). Postoji prostor da se bezbednost æeleznice dalje poveñava. + manje zagaœuje okolinu od drumskog saobrañaja (jer je elektrificiran i automatizovan). S druge strane. ako hoñemo da odjednom prevezemo sa jednog na drugo mesto 1. a brzine kretanja vozila veñe nego na drumu. 22 Ãansa da putnik u drumskom saobrañaju pogine je oko 30 puta veña nego u ãinskom prevozu. Uloga policije je mala i svodi se na obezbeœenje javnog reda i mira u stanicama i u vozovima (pratnja vozova). u Francuskoj su ostvarene brzine od 380 km/h. jedan maãinovoœa i joã 5 ljudi. 12 . Nadzor vrãe organi za saobrañaj.22 + prosta je organizacija ãinskog saobrañaja i velike moguñnosti kontenerizacije.000 t robe. Veoma je skupa infrastruktura za ãinski prevoz. na savremenim prugama preko 160 km/h. Nemac Simens je 1879. + jednostavna je organizacija poslova bezbednosti saobrañaja u ãinskom prevozu. U Londonu je 1863. a 2007. Ovo omoguñuje obrazovanje velikih kompozicija vagona koje vuåe jedno vuåno vozilo – lokomotiva. do 1900.Lipovac. potrebno je 50 vagona. a posebno pri jednovremenom prevozu velikih koliåina tereta i velikog broja putnika na veña rastojanja. Za prevoz automobilima trebalo bi oko 2. P. Za isti prevoz drumom trebalo bi 100 – 200 teretnih vozila i oko 200 vozaåa. otvorena prva linija metroa. Na pruzi Tokio – Osaka (515 km) 1964. London. + jediniåna cena prevoza (din/toni ili din/putniku) je niska.

Zbog brzine i pouzdanosti ãinski prevoz ñe biti sve znaåajniji za privredu. Savremene brze pruge su posebno skupe u izgradnji i odræavanju i mogu se opravdati samo na magistralnim pravcima sa stanicama na velikim rastojanjima. koncentrovane (masovne) prevoze robe i putnika na velika rastojanja. – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja. Ãinski prevoz je predodreœen za brze. praistorijski åovek je ovu ideju iskoristio i napravio splav i prvu laœu. niti za disperzovane (rasute) prevoze. biti u toku noñi preveæen do odrediãta. mesta stajanja. granom. – uspostavljanje ãinskog prevoza i odræavanje infrastrukture su skupi. – skup je prevoz praznog vozila. nije prilagoœen zahtevima pojedinaåno malih prevoza. ali ñe i procesi podele rada ubrzati dalji razvoj æeleznice i ojaåati ovakve pozicije ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu.3. veñ se mora kombinovati sa drumskim saobrañajem.). odreœuju i njegovo buduñe mesto u saobrañajnom sistemu. niti korisnika (vozno osoblje su samo profesionalci). – zaustavljanja u stanicama uveñavaju troãkove prevoza i znatno smanjuju brzine putovanja. niti prevozu od vrata do vrata. – nije prevoz od vrata do vrata. Zatim je poåeo da vesla rukama. 13 1. a najavljuje se njegovo proãirenje i na celu EU. Naime.000 godina znali za jedro. u Nemaåkoj ñe svaki teret koji bude predat æeleznici veåeras.3. Dubeñi stablo snizio je teæiãte i obezbedio stabilnost. Tako smo dobili åamce sa veslima. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja motive i vagoni koji su vlasniãtvo dræave ili velikih preduzeña). Zato ñe se sve viãe kombinovati sa drumskim saobrañajem koji ñe preuzimati disperzovane prevoze na kratka rastojanja i neplanirane prevoze. UVOD . veñ se pojedinaåni korisnici prilagoœavaju ãinskom prevozu (vreme polaska.24 Brze pruge ñe ubrzati svetsku meœunarodnu podelu rada. pa pravim veslima.1. Ãinski prevoz nije predviœen za male koliåine tereta i putnika. a 24 Danas su razvijeni i realizovani koncepti noñnog skoka. 24 Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu Navedene prednosti i nedostaci ãinskog prevoza. a zatim i veñe brodove koji su vekovima vladali morima i rekama. pa se mogu opravdati samo masovnim prevozima. – nije prilagodljiv pojedinaånim potrebama korisnika. Vodni saobrañaj Istorijat vodnog saobrañaja Gledajuñi stabla kako plivaju vodom i ptice ili æivotinje na stablima. 1. ulazak/izlazak putnika itd. putevi. Sliåan koncept primenjen je u SAD i Japanu. Egipñani su pre 6.3. udobne.

i omoguñuje plovidbu brodova do 1.000 t. Dakle. otvoren je 1869. Novi. brzina i bezbednost. 25 Dok su drveni brodovi dostizali 90 m duæinu i oko 5. standardni brodovi nose 20. Veñ u starom Egiptu.000 t. snaga. 1. 27 Za prevoz jedne neto tone tereta treba angaæovati 0. konstruisao prvi savremeni åeliåni parobrod (sa mostovskom konstrukcijom i duplim dnom) koji je preplovio Atlantik za 13 dana i 3 sata. velike æelezniåke kompozicije oko 2. Od 1903. jer se tada smanjuju jediniåni troãkovi prevoza. Ludvigov kanal Rajna – Majna – Dunav otvoren je 1846. veliki avioni 30 – 50 t. Vodni putevi su prvo bile samo prirodne saobrañajnice: mora. a najveñi i do 500. Iz ovih osnovnih zakonitosti – osobina.26 Veliki su otpori sredine pri kretanju broda kroz vodu i oni rastu proporcionalno kvadratu brzine. tako da su se parne maãine ugraœivale kao pomoñno sredstvo – dodatak jedrenjacima. + vodni saobrañaj je pogodan za primenu mehanizacije i kontejnera. Prvi parobrod sa propelerom zaplovio je 1836. veliki brodovi za reåni saobrañaj su od 1. duæine 160 km. jezera i reke.350 t nosivosti. skoro da nema ograniåenja za veliåinu brodova.Lipovac. proizlaze prednosti i nedostaci vodnog saobrañaja: + vodni saobrañaj obezbeœuje najjeftiniji prevoz pri malim brzinama.000 t nosivost. åeliåni brodovi skoro da nemaju ova ograniåenja i veñi su i do stotinu puta. + mali su troãkovi uspostavljanja saobrañaja i ne zavise od duæine plovnog puta (obiåno se svode na troãkove izgradnje luka i pristaniãta). Trebalo je skoro 100 godina da se parobrodi oslobode jedrenjaka. i skrañuje put od istoåne do zapadne obale Amerike za oko 15. Kini i Mesopotamiji grade se kanali – veãtaåki plovni putevi kako bi se obezbedio kontinuitet vodnog saobrañaja. veñi kanal je puãten u saobrañaj 1992. kanal je uoåi drugog svetskog rata napuãten. Praktiåno.000 t. posle Drugog svetskog rata i brodovi na nuklearni pogon.27 + vodni saobrañaj je pogodan za vrlo masovne prevoze. 26 Veliki kamioni imaju nosivost 30 – 40 t. veliki vagoni oko 80 t. 14 .16 kW u pomorskom saobrañaju.7 kW u ãinskom prevozu. Åeliåni brodovi prevazilaze ograniåenja u veliåini i nosivosti25 i konaåno potiskuju jedrenjake. Graœeni su i novi kanali. nosivost. Specifiånosti vodnog saobrañaja Mali su otpori trenja izmeœu vode i broda.000 km. ovi kanali napuãteni ili su poveñavani. zbog ograniåenja za velike brodove i konkurencije æeleznice. åak i kada cela povrãina uronjenog dela broda dodiruje vodu.5 kW u drumskom prevozu ili 320 kW u vazduãnom saobrañaju. Suecki kanal. Engleski inæenjer brodogradnje Brunel je 1838.000 km. Kasnije su. Jedrenjaci su i dugo posle Fultonovog parobroda (1807) uspeãno konkurisali parobrodima. 4. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 brodarstvo u antiåkim dræavama je omoguñavalo trgovinu i velike vojne pohode. bez posebnog poveñavanja otpora trenja. Veñi brodovi viãe uranjaju u vodu i stabilniji su. uporedo sa razvojem brodova poveñavali su se njihova veliåina.000 t. primenjuju se dizel motori na brodovima. sa dominacijom velikih brodova. Panamski kanal je puãten u saobrañaj 1914. P. Meœutim. i skrañuje put do Indije za oko 10.

Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja + vodni saobrañaj je pogodan za kombinaciju sa ostalim vidovima saobrañaja (integralni transport). Mada se mogu poveñavati brzine broda. – Prevoz ogromnih koliåina jeftine i nekvarljive robe (peska. osim u sluåajevima: – kada ne postoje drugi vidovi prevoza. 15 1. moæe se definisati njegovo buduñe mesto i uloga u saobrañajnom sistemu: – Povezivanje ostrva i vodom razdvojenih regiona na kratkim rastojanjima. vetrovi. – Prevoz sirovina koje dozrevaju ili se doraœuju u toku prevoza.). – vodni saobrañaj je spor. Kada se vosak istopio krila su se raspala i Ikar poginuo. Princip letenja letelica teæih od vazduha ot28 Najsavremeniji brodovi se kreñu brzinama 15 do 25 åvorova.). – vodni saobrañaj je ograniåen na prirodne plovne puteve (mora. 1. oluje. koristiñe se vazduãni saobrañaj. 29 Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu Uvaæavajuñi prednosti i nedostatke vodnog saobrañaja. – Povezivanje kada je cena vaænija od brzine. reke. On je prouåavao oblik i naåin kretanja ptiåjih krila. – turistiåkih putovanja åiji je cilj boravak (uæivanje) na brodu i sl. – vodni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata.28 jer otpori rastu sa kvadratom brzine. – ako je vodni put znatno krañi (pa i bræi) od kopnenog puta. 29 Za prevoze kod kojih je vaæna brzina. magla. – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja.4. rude i sl.3. Leonardo da Vinåi je dao prve nauåne radove u oblasti aeronautike. Meœutim. Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika. to nije racionalno – preskupo je. + pri povoljnim vremenskim prilikama vodni saobrañaj je bezbedan.3. Vazduãni saobrañaj Istorijat vazduãnog saobrañaja Vekovna æelja åoveka da leti opevana je u mitu o Dedalu i Ikaru koji opisuje kako je Ikar poleteo sa krilima od ptiåjeg perja i voska.1. – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje vodnog saobrañaja (led. a zatim dao prve skice vazduhoplova. UVOD . – Rekreativni prevoz i sl. veñ se najåeãñe mora kombinovati sa æelezniåkim i drumskim saobrañajem. jezera) i skupe veãtaåke kanale. Zato vodni saobrañaj nije podesan za velike brzine. – kada se prevoze putnici sa automobilima i prtljagom.29 a vodni putevi postoje. vodostaj itd. odnosno 28 do 46 km/h. nafte.

Braña Mongolfije su konstruisali prvi balon sa zagrejanim vazduhom (1783) koji je za 25 minuta preleteo 8 km. Dve godine kasnije (1785) sliåan balon je preleteo kanal Lamanã. Znatno kasnije je doãlo do prve primene u privredi i za civilne potrebe. Iz ovih osnovnih osobina proistiåu najvaænije prednosti i nedostaci vazduãnog saobrañaja: + najkrañe vreme prevoza.).000 km/h. niti od duæine relacije.31 – troãkovi odræavanja u vazduhu srazmerni su masi vozila i vremenu provedenom u vazduhu (zato nije pogodan za spore prevoze teãkih tereta).5 putnika. veka preko 1. 30 Pred Prvi svetski rat ostvarene su brzine 100 km/h. Konaåno vazduhoplovi koriste prirodne puteve koje ne treba posebno graditi. Prvi mlazni avion konstruisan je u Nemaåkoj.Lipovac. u SAD je 1952. braña Vilbur i Orvel Rajt su napravili prva åetiri leta u trajanju 12–15 sekundi. a serijska proizvodnja poåela tek u toku drugog svetskog rata (za potrebe ameriåke vojske). savladana je za 33. U meœuvremenu je tehnika napredovala i sigurnost letenja poveñana. + letovi veñih i teæih aviona su rentabilni samo pri veñim brzinama. Vazduhoplov je izloæen sili gravitacije koju mora da savlada silom potiska i snagom svojih motora. parnom maãinom i benzinskim motorom. Mada je Leonardo napravio prvu skicu helikoptera davne 1488. Specifiånosti vazduãnog saobrañaja Vazduhoplovi se kreñu kroz najreœu sredinu – vazduh. niti odræavati. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 krio je Englez Dæordæ Kejli (1809). S obzirom na to da je vazduhoplov odvojen od podloge. a ne oslanjajuñi se o podlogu. pred Drugi svetski rat 400 km/h. na milijardu putniåkih kilometara preœenih avionom poginulo 2. Zato su vazduãni putevi krañi od svih drugih. 16 . P. godine. + mali su troãkovi uspostavljanja vazduãnog saobrañaja (posebno na duæim relacijama) i ne zavise od konfiguracije. Posle uspeha brañe Rajt razvoj letelica je bio izvestan: rasli su snaga motora. Konaåno. a posebno na duæim relacijama omoguñuju velike brzine (jer su mali otpori kretanju) i krañi putevi. decembra 1903. a posebno ratovi su dali najveñi podstrek razvoju vazduhoplovstva.5 sata). 17. pa su otpori kretanju najmanji. brzine. Meœutim. Prvi let preko Atlantika ostvaren je 1927 (Relacija Njujork – Pariz od 5. Vrãeni su brojni eksperimenti da se letelice pokreñu ljudskom snagom. U meœuvremenu su bolji rezultati postignuti sa letelicama lakãim od vazduha. ali ih je posebno razvio nemaåki grof Cepelin. kretanje ne zavisi od konfiguracije i kvaliteta terena.30 visine i dometi. helikopter je poleteo tek 1907. Prve jedrilice bez sopstvenog pogona konstruisane su poåetkom 19. Vojne potrebe. a krajem 20. praktiåna primena ovih principa se desila znatno kasnije. veka. prohodnosti terena. Vazduãne laœe – diriæabli su konstruisani 1884. u Severnoj Karolini (SAD). Od pravih trasa se odstupa izuzetno zbog bezbednosti leta ili zabrane preletanja (gradova i sl. + avionski saobrañaj je jedan od najbezbednijih grana saobrañaja. 31 Na primer.5 puta viãe). Jugoslavija je ukljuåena u evropsku vazduhoplovnu mreæu 1923. a na istu kilometraæu putniåkim automobilom poginulo je 16. krajem drugog svetskog rata.25 putnika (oko 6. ostvarivãi brzinu 9 – 11 km/h.836 m.

Pomorski saobrañaj 7. veñ se mora kombinovati s drugim vidovima prevoza.0 3.1.5 10. Æeleznica – dizel vuåa 4. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja – vreme putovanja je duæe na krañim relacijama (jer se vremenu kretanja dodaje i oko 1 – 2 sata potrebnih za dolazak do aerodroma i pripremu za let. Putniåki automobil 5.3. opravdavaju velike troãkove prevoza)..5 4.8 27. 17 1. – prevoz skupih roba i bogatih putnika (åije velike zarade. UVOD . Beograd. vetrovi. 33 Zbog nedostatka prostora. Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu Vazduãni saobrañaj ima veoma vaæno mesto u saobrañajnom sistemu.9 1. Vazduãni saobrañaj 6. niti prenos saopãtenja.3 3.1. a posebno razlike u potroãnji energije (Tabela 1. a posebno sa drumskim saobrañajem. brzinu prevoza. Reåni saobrañaj Potroãnja po jednom putnik kilometru 1. tako da prevoz mase vazduhoplova uveñava jediniåne troãkove prevoza po toni neto mase. Ekonomski fakultet. – klima i loãe vremenske prilike (magla. padavine. – povezivanje nerazvijenih oblasti teãke konfiguracije terena.5 22.1). S. kroz uãtedu u vremenu. Tabela 1. V.0 12. U daljem razvoju saobrañaja trebalo bi imati navedene specifiånosti pojedinih grana. Ekonomika saobrañaja. a posebno sluæi za: – prevoz na vrlo velika rastojanja. prilagoœenost korisniku. Autobusi 3. svaka grana saobrañaja ima svoje specifiånosti33 (prednosti i nedostatke) koje definiãu njeno mesto u saobrañajnom sistemu. – prevoz lako kvarljivih roba (kod kojih je brzina prevoza prioritet). a savremena tehniåko-tehnoloãka 32 Novakoviñ. Æeleznica – elektriåna vuåa 2. Nadalje ñe se saobrañajni sistem posmatrati kao jedna celina. oluje) znatno utiåu na pouzdanost (letovi se otkazuju) i bezbednost leta. zagaœivanje æivotne sredine. – loã odnos bruto/neto mase.9 3. 1994. str.7 Dakle. ovde nisu detaljnije obrazlagani cevni transport. – povezivanje udaljenih ostrva i planeta. i Boæiñ. 349. bezbednost saobrañaja itd. – vazduãni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata. Relativni odnosi specifiåne potroãnje energije po vidovima transporta (kao reper je uzeta potroãnja kod æeleznice – elektriåne vuåe)32 Transprot 1.8 Potroãnja po jednoj neto tona kilometru 1.

da podræi meœunarodnu robnu razmenu. European Commission. 1. jedinstveni standardi za saobrañajne puteve i saobrañajna sredstva. Beograd. jedinstveni menadæment. P. U tom smislu je prihvañena politika i strategija razvoja saobrañaja u EU36 kojom se predviœa i smanjenje broja poginulih u saobrañaju sa 40. 1994. 18 .. Dræave i drugi subjekti (æelezniåke uprave i preduzeña) posveñuju posebnu paænju bræoj modernizaciji æelezniåkog saobrañaja kao osnove saobrañajnog sistema. a ne pojedinih vidova i grana saobrañaja. dinamiåko planiranje izgradnje itd. a prevoz se realizuje na principu slobodnog izbora saobrañajnog sredstva od strane korisnika. 36 White Paper. razvoj turizma. Ekonomski fakultet. ali i druge evropske zemlje usklaœuju svoje saobrañajne politike. kao i integraciju razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu kako bi se najbolje iskoristile prednosti pojedinih grana. tako da se mogu definisati osnovni elementi saobrañajne politike koji su opãteprihvañeni u Evropi. jedinstveni marketing. Tako je omoguñena jednostavna. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope Evropska unija. str. privrede. 35 Evropska S. a posebno u pogledu razvoja i unapreœenja evropskog saobrañajnog sistema (izgradnja magistralnih mreæa puteva.000 na 20. Dræave obezbeœuju druãtveno racionalnu koordinaciju i usmeravanje prevoza. Tako se na svakoj deonici puta koristi optimalno sredstvo (vid. grana) prevoza. Usvojeni su zajedniåki evropski kriterijumi koji predviœaju da se velike brzine postiæu izgradnjom novih pruga (za brzine preko 250 km/h) ili rekonstrukcijom postojeñih (za brzine do 250 km/h). Usvojen je i plan evropskih drumskih koridora itd. ekonomska komisija za Evropu je usvojila plan magistralne æelezniåke mreæe koji obuhvata 41.34 Zemlje EU. European Transport Policy for 2010.35 obezbeœuje se zajedniåko finansiranje. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 reãenja ñe sve viãe olakãavati kombinovanje razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu (integralni transport). i Boæiñ. 34 Novakoviñ. vazduãnih koridora). nauke itd.000 u periodu od 2001. a ceo prevoz postaje jeftiniji.Lipovac. jedinstvena razvojna politika. a prevaziãli nedostaci. Ekonomika saobrañaja. jedinstvena mreæa EURO CITY vozova visokog kvaliteta itd. U tom smislu je napravljen istorijski iskorak ãezdesetih godina 20. cevovoda. bræi i bezbedniji. U tom smislu se razvijaju koncepti æeleznice za velike brzine.000 km pruga. pruga. Saobrañaj je postao oblast u kojoj se najbræe ide na meœunarodne. pa i druge evropske dræave sve viãe koordiniraju svoje saobrañajne politike. kanala. jeftina i brza promena prevoznih sredstava i prelazak sa jedne na drugu granu saobrañaja. Opãti cilj globalne saobrañajne politike je razvoj saobrañajnog sistema. do 2010. V. Ovo bi trebalo da obezbedi ãto racionalnije tokove roba i putnika na nivou Evrope. a posebno evropske integracije (jedinstvene tarife. Koordinirano se biraju optimalni magistralni pravci.5. veka kada su prihvañeni standardi u proizvodnji paleta i kontejnera.3. 329. 2001. Time to Decide. Koncept integralnog transporta podrazumeva integraciju transporta i proizvodnje.).

izdvojiñemo åetiri osnovne faze razvoja teorijske misli i prakse bezbednosti saobrañaja. RAZVOJ TEORIJSKE MISLI O BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA (PRISTUPI REÃAVANJU PROBLEMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA) . Mada se ove faze mogu razliåito definisati. Pojedinaåni (separatni) napori za spreåavanje nezgoda temeljili su se na metodu pokuãaja i pogreãaka. Åak ni u pravilima saobrañaja nisu pravljene znaåajnije razlike. Ovo se. na pitanje “ÃTA?” (Ãta se to dogodilo?). s pravom. on je bio veoma skup i tretiran kao izuzetna retkost i kuriozitet. 1. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) U prvoj fazi (trajala do 1925. za naãe potrebe.1.4. Tipiåne kontramere koje se vezuju za prvu fazu. 38 Saobrañajne nezgode se dogaœaju sluåajno i verovatnoña da neko ima odreœen broj saobrañajnih nezgoda u posmatranom periodu je ista za sve vozaåe i odreœuje se prema Puasonovom zakonu raspodele.38 koja je kasnije korigovana teorijom zaraze. Ovi problemi nisu imali isti znaåaj. U teorijama saobrañajnih nezgoda prihvañena je teorija sluåaja. Kad neko ima prvu nezgodu. to menja njegovu verovatnoñu da uåestvuje u sledeñoj – on je “zaraæen”! 19 1. odnosile su se na uspostavljanje tehniåkih zahteva u vezi vozila i na kontrolu ispu37 Razvijene zemlje su ranije ulazile u sve faze i bræe menjale stavove o bezbednosti saobrañaja. Istraæivanja saobrañajnih nezgoda svodila su se na pojedinaåne istrage organa gonjenja (policija i sudstvo) i odnosila su se. 39 Ova teorija prihvata teoriju sluåaja za prvu nezgodu.4. te ranije pristupile njegovom reãavanju. a saobrañajne nezgode evidentirane i prañene kao vrsta kriviånog dogaœaja. s obzirom na brojnost i tehniåke moguñnosti tadaãnjih automobila.1.4. Sva paænja je usmeravana na probleme koji su se odnosili na pouzdanost u radu i potrebu za åestim stajanjima. pre svega. prva nezgoda je sluåajna. Ovo je razumljivo. Brzine su bile ograniåene na 6 – 10 km/h (u naseljima i za teretna vozila) ili oko 10 do 20 km/h (putniåki automobili na otvorenim putevima). Razvijene dræave su ranije imale problem. Stepen motorizacije bio je ispod 25 motornih vozila na 1. UVOD 1.39 Nesavrãena vozila nisu izazivala veñe probleme bezbednosti saobrañaja u danaãnjem smislu. ranije su shvatile prirodu i teæinu problema bezbednosti saobrañaja.000 stanovnika. Osobe koje koriste vozilo imale su tretman imuñnih vlasnika vozila. Problemi bezbednosti saobrañaja su smatrani prolaznim “po sebi” i vezanim za fazu neprilagoœavanja ljudi vozilima i obratno. popravkama. smatralo liånim problemom korisnika vozila. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Druãtvo nije uvek imalo iste probleme bezbednosti saobrañaja (po vrsti i obimu). Samo najteæe nezgode su se evidentirale kao vrsta kriviånog dogaœaja (evidentiralo se samo ÃTA se dogodilo). probleme ukljuåivanja motora itd. / 1935)37 automobil je koriãñen po analogiji sa konjskom zapregom. nisu bili na isti naåin tretirani. S obzirom na ruånu proizvodnju automobila. Åoveåanstvo je proãlo nekoliko faza u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. Dakle. Bazama podataka o saobrañajnim nezgodama nije posveñivana nikakva paænja (nisu postojale). niti su na isti naåin reãavani. ãto ih je svrstavalo u vrlo visoku klasu graœana.

P. a posebno u razvijenim zemljama.000 stanovnika). Prihvañeno je da ñe se saobrañajnim situacijama moñi uspeãno upravljati 40 Tada je u jednom autobusu kod Glazgova eksplodirao parni kotao i poginulo je 5 ljudi. 44 Posebno se misli na relativni broj nezgoda i broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika i broj registrovanih vozila. niti se posebno istiåu problemi bezbednosti saobrañaja. åoveåanstvo je åekalo samo dve godine (SAD. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) Drugu fazu (od 1925/30 do 1965/70) karakteriãe masovna proizvodnja i nagli porast broja motornih vozila u svetu (od 25 do 250 motornih vozila na 1. 41 U ovoj nezgodi poginuo je prvi peãak.44 Ovo je prihvañeno kao zakonitost – nuæna posledica razvoja saobrañaja. 20 . Ovo dovodi do pravog buma (porasta) broja saobrañajnih nezgoda u svetu. problem bezbednosti saobrañaja je minimiziran i vezivao se za interese pojedinaca. trajala do tridesetih godina 20. u prvoj fazi. veka.42 Prva faza je. kao najznaåajnije apsolutne pokazatelje bezbednosti saobrañaja. 1898).2. Postavljeni su temelji doktrine “tri E” (Engineering – Education – Enforcement). Ovu fazu karakteriãe i vrlo buran razvoj svih grana saobrañaja. u prvoj fazi su savladani problemi upravljanja vozilom (vozila su na viãem tehniåkom nivou i jednostavna su za upravljanje) i sada se paænja posveñuje kontroli i reãavanju saobrañajnih situacija. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 njavanja ovih zahteva. izgradnja vrlo skupih i kvalitetnih puteva.4.40 Druga saobrañajna nezgoda sa smrtnim ishodom dogodila se 62 godine kasnije (London. 1834). Naglo su rasli svi apsolutni43 i relativni pokazatelji (ne)bezbednosti saobrañaja. jer je broj nezgoda bio vrlo mali. Ovo je i bilo prihvatljivo. 1. Prvenstveno su isticane neposredne i lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda (nastradala lica i materijalna ãteta). prva evidentirana saobrañajna nezgoda sa poginulim licima dogodila se u Engleskoj (Glazgov.Lipovac. åak i u svetskim okvirima. a uspostavlja se i doktrina dva “E” (Engineering – Education). Istragom je utvrœeno da se jedan neoprezni vozaå kretao preve- likom brzinom od åak 12 km/h. 43 Misli se na broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih. 42 U ovoj nezgodi prvi put je poginuo vozaå. Dominira doktrina jednog “E” (Engineering). za veñinu razvijenih. Automobili su predmet divljenja okoline. Naime.41 Na treñu nezgodu sa smrtnim ishodom. Rezultat takvog pristupa bio je stalni porast broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Ograniåenja brzine od oko 20 km/h (koja su obuzdavala rast broja saobrañajnih nezgoda) sve viãe su zaostajala za tehniåkim moguñnostima vozila i postajala su neodræiva. a posebno u razvijenim zemljama. Osnovna ideja saobrañajnog projektovanja svodi se na prilagoœavanje åoveka da upravlja svim saobrañajnim situacijama. 1896). Dakle. U ovoj fazi niti se dovoljno ceni znaåaj saobrañaja. 40 41 42 Dakle.

UVOD . 1909) predviœaju se i osnovni uslovi za upravljanje automobilima.4. ali na dobrovoljnoj osnovi. ali i nagli porast broja nastradalih u njima (zbog veñih brzina). Sve viãe paænje se posveñuje struånoj analizi saobrañajne nezgode. zbog svojih psihofiziåkih osobina. prvi put je zapoåeto ublaæavanje rasta pokazatelja bezbednosti saobrañaja. Dakle. postoje grupe ljudi koji su.4. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (saobrañaj ñe biti bezbedan).3. 47 SAD kao saobrañajno najrazvijenija dræava prve su uãle u ovu fazu. ukljuåuju se inæenjeri (projektanti puta i vozila) i psiholozi (oblikovanje – prilagoœavanje liånosti). 45 U Prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilima (Pariz. broj nastradalih na sto milion vozilo kilometara itd. ali se ne shvata ozbiljnost negativnih efekata u saobrañaju.46 Velika paænja se posveñuje otkrivanju i zaãtiti od vozaåa koji su skloni saobrañajnim nezgodama (recidivistima). 46 Prema teoriji sklonosti. Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) 47 U treñoj fazi. U reãavanje problema. osposobljavanju vozaåa45 i kontroli saobrañaja. dok relativni pokazatelji (broj nezgoda na 100 hiljada stanovnika. porast broja vozila (od 250 do 500 motornih vozila na 1. Uspostavljaju se prve nacionalne baze podataka o saobrañajnim nezgodama. ali nezavisno i izolovano. Oni se mogu otkriti i pre nego ãto uåestvuju u prvoj saobrañajnoj nezgodi.1. u ovoj fazi sve viãe se istiåe znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva. pa i saobrañajnim nezgodama. Japan i druge. koja zapoåinje ãezdesetih godina47 (od 1965/70. Dakle. broj nastradalih u nezgodama itd.000 stanovnika) i dalji razvoj saobrañaja. 1. ako ljudi budu dobro obuåeni (Education) i ako policija natera sve korisnike puta da poãtuju pravila saobrañaja (Enforcement). 21 1. pa se nedovoljno ceni znaåaj bezbednosti saobrañaja. otkrivanju njenih uzroka i odgovoru na pitanje “ZAÃTO?”. pored pravnika. Rezultat ukupnih napora bilo je ublaæavanje porasta broja saobrañajnih nezgoda.) rastu progresivno (bræe od linearnog rasta). ali se moguñnosti reãavanja i dalje vezuju za pojedinca (tumaåi se nedostatkom veãtina ili nepoãtovanjem pravnih i moralnih normi).) rastu degresivno (sporije od linearnog rasta). Dalje se razvijaju teorija i praksa. 46 Sve viãe se problem bezbednosti saobrañaja priznaje kao znaåajan druãtveni problem (a ne samo problem pojedinca). do 1980/ 85) nastavlja se razvoj saobrañajnih potreba. Ovu fazu karakteriãu koordinirani napori da se smanje stradanja u saobrañaju. U tom smislu poåinje se pridavati velika paænja projektovanju vozila i puta. Zatim slede razvijene zemlje Zapadne Evrope. ako vozila i putevi budu dobro projektovani (Engineering). Prvi vozaåi u Srbiji su morali da provedu 6 meseci u automobilskim garaæama da bi izaãli na vozaåki ispit. Apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda. Do izraæaja dolazi teorija sklonosti. skloni svim vrstama incidenata.

standardi u pogledu bezbednosti vozila. Nekoliko teorija pokuãava da opiãe uticaj ponaãanja åoveka na bezbednost saobrañaja. izduvnim gasovima i drugim otpadnim materijama). U reãavanje saobrañajnih problema (pored projektanta puta. poginuli u saobrañajnim nezgodama itd. Posebna paænja se posveñuje ljudskom faktoru. sve viãe se nameñe potreba obazrivog i strpljivog koriãñenja vozila. kao na primer: ograniåenja brzina. U istraæivanjima se nameñe cost/benefit analiza s ciljem odgovora na pitanje “KAKO spreåiti nezgode?”. Ovako se struånjacima daju dobri argumenti za uvoœenje novih i menjanje postojeñih pravila saobrañaja. Meœutim. struåno se dolazi do najefikasnijih mera i modela zaãtite. trebalo je oko 15 godina istraæivaåkog rada da bi zapoåelo uvoœenje obaveze da se u vozila ugraœuju sigurnosni pojasevi itd. ovaj period karakteriãe fenomenoloãki pristup izuåavanju ãtetnih pojava u saobrañaju. a posebno ulogu ljudskog faktora u nastanku saobrañajnih nezgoda. Aktiviraju se pojedinaåne institucije i zaduæuju za prañenje pojedinih segmenata bezbednosti saobrañaja. Sve viãe paænje posveñuje se zagaœivanju æivotne sredine (bukom. Kao uzrok nebezbednosti u saobrañaju prihvataju se problemi i nesavrãenost sistema åovek–vozilo–okruæenje.) i nacionalne evidencije saobrañajnih nezgoda. Kao tipiåne kontramere pojavljuju se kombinovani modeli i ãeme za smanjivanje rizika u saobrañaju. pojave se samo opisuju i definiãu kao problem.48 Ovo povezivanje teorije i prakse je dovelo do toga da 48 Na primer. Prvi rezultati postiæu se u multidisciplinarnom istraæivanju i analizi uzroka saobrañajnih nezgoda. razdvajanje motornog od ostalog saobrañaja. Naime.Lipovac. teorijskih formulacija i modela koji koriste statistiåke analize. nego njihove pojedinaåne greãke. Na osnovu empirijskih istraæivanja. Shvatajuñi veliki raskorak izmeœu prirode åoveka i tehniåkih karakteristika vozila. narasle su do te mere da su postale jedan od centralnih problema razvoja saobrañaja (pa i ukupnog druãtvenog razvoja). sigurnosni pojasevi. Obazrivo se uvode zaãtitne mere u saobrañaju. projektanta vozila i psihologa). Izuåavaju se samo “spolja vidljiva obeleæja pojava”. ãto nailazi na otpor kod korisnika. Otkriva se da su åeãñe zdruæene greãke vozaåa i drugih uåesnika. sve viãe se ukljuåuju saobrañajni inæenjeri. Zapoåinje sistemski pristup u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Sve ozbiljnije se pokuãava (i uspeva) upravljati saobrañajem na putevima. Kao osnovna ideja upravljanja odreœuje se smanjivanje – eliminisanje rizika iz saobrañajnog sistema. Usaglaãavaju se definicije osnovnih pojmova (saobrañajna nezgoda. zakonsko ograniåavanje upotrebe alkohola za vozaåe itd. 22 . Nove mere su obiåno restriktivne i/ili skupe. Korisnicima vozila se priznaje aktivna uloga u sistemu (vozaå). struånjaci saobrañajne medicine i primenjene statistike i matematike. Ãtetne posledice saobrañaja. P. kacige. Programirane akcije i napori polako dobijaju zaokruæenu formu i postaju sastavni deo saobrañajne politike.

Osobe koje upravljaju vozilom tretiraju se kao korisnici puta.000 stanovnika). Pored materijalnih posledica (ãtete. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja su primenjene mere sve viãe utemeljene na teoriji i istraæivanjima. dokazivalo i ovakvom trendu se teæilo. Kao konaåni cilj definiãe se upravljanje ukupnim transportnim sistemom.1/3 gde su: D – broj nezgoda sa smrtnim ishodom. Saobrañaj i saobrañajni problemi postaju dominantni i prisutni u svim planovima. sa razvojem saobrañaja. Beograd. patnja. socijalno zagaœivanje æivotne sredine itd. sa porastom broja registrovanih vozila itd.).) razvijaju teorije i modele bezbednosti saobrañaja. vrlo brzo se ispostavilo da njihov efekat nije trajan i beleæen je dalji rast ãtetnih posledica. sve viãe se uvaæavaju nematerijalne posledice saobrañajnih nezgoda (bol. Izloæenost riziku se povezuje sa nebezbednoãñu u saobrañaju. Uzima se u obzir rizik u saobrañaju. Posledice saobrañajne nezgode se analiziraju integralno. Meœutim.1. u saobrañajnoj i ukupnoj razvojnoj politici druãtva. a posebno porast broja saobrañajnih nezgoda. broj nastradalih itd.). Mada su ovakvi napori dali dobre poåetne rezultate. UVOD . teorije komunikacija itd. broj nastradalih na 100 milion vozilo kilometara itd. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) U åetvrtoj fazi (od 1980/85) i dalje raste broj vozila (preko 500 motornih vozila na 1. tako da se ne ometa njegov razvoj.). 2 deo.0003P(N/P). a da se poboljãa bezbednost saobrañaja. 1983. regulisanje saobrañaja i transportni sistem u celini. Bezbednost saobrañaja. Dakle. engleski nauånici su uoåili (i prihvatili kao nuænost) da broj nezgoda sa smrtnim ishodom raste po sledeñoj zakonitosti: D=0. nauåna znanja su se. 23 1. R.4. gubici i troãkovi). a automobil kao potreba savremenog åoveka. Saobrañajni fakultet. nije sazrela svest o moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti. ali se smanjuju relativni pokazatelji (broj nezgoda na milion vozila. Struånjaci najraznovrsnijih profila (pored inæenjera. Baze podataka se prikupljaju sistematski i viãedimenzionalno. najåeãñe. P – broj stanovnika i N – broj registrovanih automobila Ovo se izuåavalo. Meœutim. 51 Na primer.51 1. Obuzdavanje relativnih pokazatelja (uz obavezan porast apsolutnih pokazatelja)50 je prihvañeno kao zakonitost i cilj kome se teæilo.49 Nastavlja se rast apsolutnih pokazatelja bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda. sve åeãñe su prisutni struånjaci primenjene tehnologije. Struånjaci. Uspostavljaju se meœunarodne 49 U teoriji se razvijaju modeli za prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica koji polaze od pretpostavke da apsolutni broj nezgoda i njihovih posledica neminovno raste. sa naglaãenom potrebom za ujednaåavanjem definicija i baza. 3. pa i veliki deo populacije prihvataju matematiåke modele o zakonitosti rasta broja nezgoda i njihovih posledica.. lekara i psihologa.4. 50 Dragaå. u ovoj fazi se posebno ceni znaåaj saobrañaja. str. vezivala za pojedinaåne mere i probleme. sa porastom broja stanovnika.4. a sve viãe se prihvata i znaåaj bezbednosti saobrañaja. sistemske analize. sociologije.

ali i u urbanistiåke. do tada neviœen. Tvorci saobrañajne politike shvataju da saobrañajne nezgode prete da omalovaæe sve koristi koje druãtvo ima od saobrañaja. Kontramere se preduzimaju na mreæi.55 Problemi bezbednosti saobrañaja nameñu se kao prioritet u ukupnoj saobrañajnoj politici (pa i ãire). 7. ekonomske i druge planove. danas ljudi na putovanja troãe od 60 do 90 minuta dnevno i ovaj *troãak* se ne razlikuje bitno u afriåkim selima i evropskim gradovima. april 2004). 55 World Disasters Report. milioni su bili hospitalizovani danima. popeti na treñe mesto. Uspostavljaju se povoljniji ukupni odnosi izmeœu pojedinih grana saobrañaja (koje dræava nizom mera nameñe i odræava). podaci su promovisani u Svetskom izveãtaju o katastrofama (World Disasters Report. uz voœenje raåuna o ceni i ukupnim transportnim troãkovima (vremenski gubici. Ljudski. nauåni i struåni potencijal koji se profesionalno bavi problemima bezbednosti saobrañaja. CARE (baza podataka za zemlje ålanice EU) itd. godine odnele oko 30 miliona æivota. a oko 5 miliona je doæivotno onesposobljeno. oko 20 do 50 miliona je bilo povreœeno. a ne samo naknadno opisivati i tumaåiti. 53 Ovi 24 . 1998). International Federation of Red Cross and Red Crescent Societies. na velika vrata. vremenski i drugi gubici u saobrañaju mobiliãu na izgradnju i uåvrãñivanje stabilnih sistema zaãtite. 54 Road safety is no accident (Broãura povodom svetskog dana zdravlja posveñenog stradanjima u saobrañaju. nedeljama ili mesecima. u sudarima na putu poginulo je 1. 2004. Ove ustanove. New York.52 53 54 Procenjuje se da su saobrañajne nezgode do 1990. Procenjuje se da ñe se do 2020. godine saobrañajne nezgode su se popele na deveto mesto na svetskoj listi uzroånika smrtnosti (prema izgubljenim godinama æivota). osnivaju se nacionalne.53 U toku 2002. Prihvañeno je da se problemi bezbednosti saobrañaja mogu i preduprediti. Poslovi bezbednosti saobrañaja su maksimalno decentralizovani i dolazi do izraæaja lokalno upravljanje. International Federation of Red Cross and Crescent Societies. bezbednost saobrañaja postaje znaåajna stavka u dræavnim troãkovima (dræave trajno i povoljno reãavaju finansiranje bezbednosti saobrañaja). pa i multinacionalne nauåno-istraæivaåke ustanove. New Delhi. WHO.Lipovac. na osnovu neprekidnog i sveobuhvatnog prañenja stanja bezbednosti saobrañaja u dræavi i u svetu planiraju i predlaæu veoma ãiroke mere koje imaju cilj podizanje nivoa bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama: IRTAD (baza podataka za zemlje OECD). 52 Prema procenama MIT (Massachusetts Institute for Technology) i IIASA (International Institute for Ap- plied Systems Analysis). Bezbednost saobrañaja uãla je. Okuplja se. Oxford University Press Inc.). problemi u protoånosti saobrañaja. P.18 miliona ljudi.54 U toku 1990. u sve saobrañajne.. materijalni. 1998. poremeñaji na saobrañajnoj mreæi i sl.

u teoriji. njegovog opisivanja i tretiranja kao viãe zakonitosti (Boæije davanje). 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Slika 1.CARE (EU baze podataka o saobraæajnim nezgodama). a za 90% poveñan je broj preœenih kilometara (sa 220 na 410 milijardi kilometara).600 59.500 61. u odnosu na strateãki plan.000 36.700 37. Godišnji broj poginulih lica u saobraæajnim nezgodama.56 U ovoj fazi sve viãe se istiåe i socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa kao znaåajna posledica saobrañajnih nezgoda i ukupnog saobrañaja.500 29.500 56. bio opãteprihvañen stav da razvoj saobrañaja dovodi do poveñavanja intenziteta saobrañajnih tokova. Godiãnji broj poginulih na putevima Evropske unije. do 1993. do 2005. U ovoj fazi menja se izneti stav i praktiåno pokazuje da je moguñe razvijati saobrañaj.400 55.900 70. 70.000 25.6 hiljada teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama).000 života evidentirani broj poginulih 80000 70000 55. a broj poginulih je smanjen za oko 57 % (sa oko 9. uz smanjivanje broja saobrañajnih nezgoda i svih negativnih posledica (u apsolutnim iznosima).300 46.200 54. u periodu od 1972. uz neprekidno smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (åak i apsolutnih vrednosti).300 60000 59. za 100% poveñan je broj registrovanih motornih vozila (sa 16 na 32 miliona).800 34. sa procenom plana smanjnja do 2010.800 50.900 43. 56 Dugo je. a time i do porasta broja saobrañajnih nezgoda i svih njihovih posledica.100 40000 39.100 55.000 cilj za 2010: spasiti 25. UVOD .4 na 48. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Kao rezultat ovog novog pristupa reãavanju problema bezbednosti saobrañaja postiæu se neverovatni rezultati.400 41.57 Na teritoriji SR Nemaåke. Sliåne rezultate postigle su i druge razvijene zemlje Zapada.300 66.200 50000 50.400 49. koji se svode na dalji razvoj saobrañaja. Istovremeno je broj teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama smanjen za oko 47 % (sa oko 92.4. prihvañen je stav da se bezbednoãñu saobrañaja moæe upravljati. .1. Umesto ranijeg prihvatanja problema.000 2010 20000 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 Izvori: . 57 Danas neki autori ovo istiåu kao najznaåajniju ãtetnu posledicu saobrañaja.nacionalni podaci.1.200 27.5 na 4. EU od 1990. 25 1.000 46.700 42. Ova istraæivanja i rezultati koji su postignuti nameñu potrebu da se iz temelja promeni stav o problemima bezbednosti saobrañaja.1 hiljadu).700 30000 31.

Ciljevi su precizniji.). vremenski ograniåeni i obiåno definisani odreœenim vrednostima (na primer. pod pretpostavkom da se nastavi postojeñi trend. Meœutim. usaglaãavanje na nivou Evrope je preduslov za koriãñenje proverenih metodologija upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. ako se ne preduzimaju nikakve mere). Vizije se definiãu bez vremenskih rokova i bez konkretnih vrednosti (na primer. pojam nastradalih. Dakle. prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. kako bi se rezultati mogli uporeœivati i korektnije definisati æeljeno stanje. Danas je u toku usklaœivanje ovih postupaka na nivou Evrope. a u zavisnosti 26 . a napori za njihovo preduzimanje su veliki. neophodno je dobro poznavati postojeñe stanje. bezbednost saobrañaja nije Bogom data i od nas nezavisna pojava. neophodno je: – poznavati postojeñe stanje. tj.Lipovac. P. da se u narednih 10 godina smanji broj nezgoda sa nastradalim za 50% i sl.). realno definisati æeljeno stanje i preduzimati mere da se postojeñe stanje pribliæi æeljenom. tehniåki ispravna i bezbedna vozila itd. U svetu su razvijeni i precizno definisani postupci istrage saobrañajnih nezgoda i prañenja postojeñeg stanja. redefinisanje metodologije evidentiranja saobrañajnih nezgoda. postojeñe stanje podrazumeva i prognozu razvoja pojave na osnovu postojeñeg stanja (na primer. Pri definisanju æeljenog stanja trebalo bi definisati vizije i ciljeve upravljanja. U oblasti bezbednosti saobrañaja moæe se sliåno definisati pojam upravljanja. Pozitivni efekti ovih mera neñe se brzo uoåiti. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Dakle. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA JE DRUÃTVENI FENOMEN KOJIM SE MOÆE UPRAVLJATI! 1. Ovo moæe podrazumevati redefinisanje osnovnih pojmova (pojam saobrañajne nezgode. kako bi se mogli sagledavati ciljevi i efekti upravljanja. Veoma je vaæno da sve zemlje svoj postupak prilagode postupku koji se primenjuje u zemljama Evropske unije.5. Dakle. pojam materijalne ãtete i dr. Pri definisanju postojeñeg stanja neophodno je uoåiti i osnovne tendencije u razvoju pojave. Æeljeno stanje u bezbednosti saobrañaja trebalo bi definisati za period od bar 5 godina. – definisati æeljeno stanje i – odabrati upravljaåke mere kojima ñe se postojeñe stanje pribliæiti æeljenom. pa i ãire. da bi se upravljalo stanjem bezbednosti saobrañaja. redefinisanje i striktno poãtovanje procedure uviœaja i razjaãnjavanja saobrañajnih nezgoda i sliåno.). da se u narednih 5 godina smanji broj poginulih za 40%. OSNOVNI PREDUSLOVI ZA UPRAVLJANJE U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se nekim sistemom uspeãno upravljalo. vizija su bezbedni putevi.

– osmiãljavaçe programa hitnih. – formiranje radne grupe za istraæivanje i ocenu problema. u razvijenim zemljama. Pri tome bi trebalo imati u vidu preporuke UN. odmah. Primera radi. formira struåni tim koji ñe. UVOD . Svi subjekti bezbednosti saobrañaja bi donosili svoje programe i planove koji bi obuhvatali konkretizaciju mera i zadataka ãto im je postavila Vlada.1. a koji su UN prihvatile kao preporuku. Prvi korak koji bi trebalo preduzeti u bezbednosti saobrañaja bio bi struåno osmiãljavanje i usvajanje strategije i programa bezbednosti saobrañaja. imaju najbezbednije puteve u svetu. finansijske i svake druge podrãke. u ãto krañem periodu.5. – osnivanje drugih koordinacionih tela. kao i efekata njihove primene u nekim zemljama u razvoju i na osnovu sopstvenih istraæivanja i iskustava. obuhvata sledeñe faze: – analiza postojeñeg stanja i definisanje prirode i veliåine problema. cilj Kanade je da u 2001. od opãtih prilika u zemlji i raspoloæenja da se ulaæe u ovu oblast. od dosadaãnjih rezultata u upravljanju. 27 1. tako da u 2000. ostvare 50% manje poginulih i 40 % manje povreœenih nego 1985. iskustva razvijenih i naãe specifiånosti. 58 Na primer. Vlada bi trebalo da. Pri tome bi trebalo imati u vidu definisane ciljeve58 i odgovarajuñe efekte koji su postignuti u prvim fazama upravljanja. donela konkretan Nacionalni izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja za period 1 do 2 godine i krenula sa njegovom realizacijom. – osnivanje NRSC i obezbeœenje tehniåke. Veoma je vaæno da se æeljeno stanje definiãe ãto realnije. Do optimalnih upravljaåkih mera moæemo doñi na osnovu sagledavanja i sveobuhvatne analize strategija i programa bezbednosti saobrañaja u razvijenim zemljama. cilj strategije u Australiji je da do 2001. cilj Ãvedske je da neprekidno smanjuju broj nastradalih. tako da se njegovom realizacijom opravdaju uloæena sredstva i stekne samopouzdanje svih subjekata bezbednosti saobrañaja i druãtva u celini. smanji ugroæenost stanovniãtva na 10 poginulih na 100 hiljada stanovnika godiãnje. pripremiti nacionalnu politiku i strategiju bezbednosti saobrañaja. – razvoj zakonodavstva u ovoj oblasti (pravno utemeljenje NRSC). nacionalni program podizanja nivoa bezbednosti saobrañaja koji je razvijen u TRRL (London). sagledati stanje bezbednosti saobrañaja. cilj Nizozemske je da u 2000. Vlada bi. u skladu sa usvojenom strategijom. a zatim da zadræe pozitivan trend i u 2010. bude manje od 400 poginulih i 37 hiljada povreœenih u saobrañajnim nezgodama. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja od postojeñeg stanja. Strategiju bezbednosti saobrañaja (za period od 5 do 10 godina) bi trebalo da usvoji Parlament i zaduæi Vladu za sprovoœenje. kratkoroånih mera. – poboljãavanje prikupljanja baze podataka i – primena prioritetnih mera i razvoj petogodiãnjeg Programa. – definisanje uloge i izvora finansiranja nacionalnog tela za bezbednost saobrañaja – NRSC (National Road Safety Council). imaju 25% manje nastradalih nego u 1985.

beleæe se prva znaåajnija smanjenja broja nezgoda i nastradalih u njima. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama Na osnovu zvaniånih izveãtaja koje objavljuju Ujedinjene nacije. od 1960.60 kao i naconalnih izveãtaja61 mogu se pratiti efekti mera koje se preduzimaju u ovoj oblasti. U zemljama u razvoju oko 15% svih poginulih u saobrañajnim nezgodama su deca.6. a u razvijenim zemljama ovaj procenat je oko 6%. poveñan broj vozaåa za oko 65 %. Krajem 20. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 1. Smrtnost u saobrañajnim nezgodama seli se “na jug”.6. posle neprekidnog rasta broja saobrañajnih nezgoda do 1965. Zahvaljujuñi neprekidnim (i sve obimnijim) istraæivaçima u oblasti bezbednosti saobrañaja. 1. P. nerazvijeni i zemlje u razvoju prolaze kroz prve faze u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. 1995.5 hiljada saobrañajnih nezgoda godiãnje). kao i doslednom sprovoœenju strategija bezbednosti saobrañaja. Prema procenama londonske TRRL (Transport Road Research Laboratory. Dok je u Etiopiji zabeleæeno 192 poginula na 10. u Japanu je. u periodu od 1970. Na dijagramu 1 prikazan je broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u nekoliko dræava. Struktura nastradalih na “severu” i na “jugu” bitno se razlikuje. Preko 90% poginule dece u saobrañaju poginulo je u nerazvijenim i zemljama u razvoju. a broj povreœenih smanjen za oko 39 % (sa 981 na 600 hiljada povreœenih). POSTIGNUTI REZULTATI I STANJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kao rezultat promene u shvatanju moguñnosti upravljanja i redefinisanja ciljeva upravljanja.000 vozila. S druge strane.2. a u Tabeli 1. Æeneva.Lipovac. u periodu od 1970. 1990). prvi put posle neprekidnog porasta.1. Sliåno je i s drugim razvijenim zemljama. uz tendenciju brzog rasta. 28 . ka zemljama u razvoju. do 1980. zabeleæeno smanjenje broja saobrañajnih nezgoda za oko 58 % (sa 20 na 8. Posle trenda neprekidnog porasta broja nezgoda. dat je pregled broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u odabranim zemljama. veka u saobrañajnim nezgodama na “jugu planete” ginulo je preko 70% svih poginulih u nezgodama. u Japanu i Australiji ova stopa iznosi samo 1. razvijene zemlje su uspele da promene trend u razvoju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. poveñan broj preœenih kilometara za oko 50 % itd. kojeg objavljuje IATSS (International Assocation of Traffic and Safety Sciences). ostvareni su znaåajni pozitivni. smanjen broj saobrañajnih nezgoda za 34% (sa 718 na 476 hiljada saobrañajnih nezgoda) dok je broj poginulih smanjen za 48% (sa 17 na 9 hiljada). U Danskoj je. praksa zemalja koje nisu shvatile ovaj zaokret i dalje je zaostajala. Istovremeno je poveñan broj motornih vozila u Japanu za oko 110 %. U Tabeli 1.59 S druge strane. 59 Na primer. uz tendenciju daljeg porasta ovog procenta. Ovi pozitivni rezultati prvenstveno se vezuju za najrazvijenije zemlje.9. 60 Statistics of Road Accidents in Europe and North America. praktiåni rezultati.3. zemlje u razvoju na saobrañajne nezgode troãile su oko 53 milijarde dolara (godiãnje). prikazani su brojevi nastradalih u saobrañajnim nezgodama. 61 Na primer: White Paper on Transportation Safety in Japan. a zatim i ka nerazvijenim. do 1995.

do 2005.553 43472 5105 12537 54896 6561 16538 48817 18144 23729 9569 58883 9266 22662 57968 16636 28651 12644 62123 16047 24072 46643 52365 8784 49396 7848 54119 67803 15231 25649 36960 42348 44892 42. na svojim primerima. 1990. 1970.390 154874 184302 183423 182294 15929 10337 12334 6790 11502 9155 7759 10175 Francuska 140232 141309 210754 228050 251192 241049 191096 162573 132.336 242. 1965.770 24302 23834 63473 115295 V.340 6.065 42. 1980. 2004.812 7.744 49. 1985. 44970 73255 51631 76968 49132 60376 46214 60758 46275 46338 38.339 44. 2005.946 8975 8801 31. .043 Jugoslavija Srbija SAD 2905 9669 20220 35948 39137 47762 14579 41642 47567 13165 15604 10528 12749 13373 12752 911350 931100 1190240 1344970 1239152 2074257 2241000 1900000 1855000 29 1. UVOD Jednostavnom analizom ovih pokazatelja moæe se zakljuåiti da su razvijene zemlje.956 42.767 85.117 213. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Tabela 1.373 7.159 81234 101507 83 586 101 729 15929 16975 15.641 37.029 22 891 21 706 7 865 58206 45110 48.633 6.635 8 194 38.949 121.2.126 54826 62446 50. 1960. pokazale da se trend porasta broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica ne mora prihvatiti kao nuænost.034 224. Britanija 217000 271787 299229 267457 246286 257282 251424 265600 237.626 15.1. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska 17163 19932 12221 19782 11439 39144 60200 1955. 1995.761 229.657 43. 1975. Naprotiv. 2000.6. Ukupan broj nezgoda sa nastradalim licima u odabranim razvijenim zemljama u periodu od 1955.223 Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska 17223 22396 26984 5920 5423 4128 278944 335509 316361 377610 337732 379235 327745 340043 388 003 382 949 339 310 14093 18289 15895 18233 21537 19609 22 798 23 001 15 514 156520 166093 173132 168383 163770 157786 161782 182.207 6.930 98 243 18.565 151 321 151 975 8. dobro osmiãljenim sveobuhvatnim programima ovakav trend se moæe radikalno menjati.

Britanija Jugoslavija Srbija SAD 5752 1552 213 520 1501 902 992 1247 5226 556 8197 1926 310 641 1706 1036 1269 1552 6970 1044 605 498 8058 735 765 1010 1049 1208 1055 1955. 2005. 1970. znaåe da se iz temelja menja stav o moguñnostima upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja. 1485 828 1918 1097 1829 1392 2238 1544 2203 2346 6061 827 910 1742 2396 5461 690 551 1361 1801 4364 772 541 1391 1 210 976 768 1089 2925 582 441 498 396 331 379 5318 5400 1658 5625 987 224 1247 4442 440 409 1976 1 449 1 470 3960 634 649 8295 12150 15034 12996 12384 10447 10289 8 892 8 079 8400 1704 7130 1438 402 1875 4903 808 908 5477 5342 4142 1448 7906 9 454 7 503 1737 2 412 2 037 6621 7 020 6 649 1376 1 334 1 082 332 2321 2711 1877 6948 5749 5777 772 954 6317 5402 3 765 3 580 4992 1790 * 999 1048 572 591 12480 14406 15753 19193 14870 13041 760 931 1060 9511 2321 539 2676 4487 1172 1243 6054 6366 4241 1225 8537 1997 362 2262 5017 848 1209 4100 6239 5042 1648 8990 10208 2479 423 920 2802 1313 1304 2564 7952 1737 3181 560 1417 4197 1307 1694 3978 7499 3684 3336 841 43443 36688 36399 47089 52627 44525 51091 43825 Ovakve promene trenda u apsolutnom broju saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Tabela 1. sedamdesetih godina (dok se ovakvi – novi trendovi nisu ustalili). 1965. 1960. kao posledica rasta saobrañajnih potreba i stepena motorizacije. 1995. Kao osnovno dostignuñe upravljanja prihvatani su pozitivni trendovi u promeni relativnih pokazatelja (broj nezgoda i veliåina njihovih posledica u odnosu na broj registrova30 .Lipovac. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska V. u periodu od 1955. Ukupan broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odabranim razvijenim zemljama. do 2005. bilo je opãteprihvañeno da apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica) moraju da rastu. Naime. 1980.3. 2000. 1975. 1990. P. 1985.

Danas je nivo bezbednosti sa31 1. Dostignuti nivo bezbednosti saobrañaja je vaæan kriterijum za ovu diferencijaciju. . UVOD nih vozila ili u odnosu na preœenu kilometraæu).6. Meœutim joã znaåajniji kriterijum za diferencijaciju je pogled na moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti. Imajuñi ovo na umu.6. a posebno u toku osamdesetih i devedesetih godina.2. Pozitivna iskustva razvijenih zemalja u toku sedamdesetih. odnosno ostvarena tendencija u prethodnom periodu. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja S obzirom na to da nisu svi odmah shvatili suãtinu novog pogleda na upravljanje stanjem bezbednosti saobrañaja. odnosno da u saobrañajnim nezgodama ginu mladi. Sa Slike 1. u prethodnih tridesetak godina doãlo je do veoma znaåajne diferencijacije u svetu. saobrañajne nezgode su najznaåajniji uzrok smrtnosti ljudi. moæe se zakljuåiti da su saobrañajne nezgode najåeãñi uzrok smrti ljudi do 35 godine æivota.2. Uzroci smrti stanovniãtva u zavisnosti od starosti (izvor: Swedish National Road Administration). U najboljoj poziciji su one dræave koje su sedamdesetih godina uspele da ostvare prve trajne rezultate i uspostave pozitivne trendove u razvoju ove oblasti.2. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1.1. znaåajno menjaju hipotezu o moguñnosti upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja i na drukåiji naåin (znatno oãtrije) definiãu ciljeve ovog upravljanja. 1.

åak i ne evidentiraju saobrañajne nezgode kao posebne dogaœaje. koje se nekontrolisano pogorãava sa naglim porastom stepena motorizacije. U prvu grupu dræava spadaju nerazvijene dræave i neke zemlje u razvoju. do sada. kao i tzv. Turska. ove dræave i ne pokuãavaju graditi sistem zaãtite. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. od 1960.3. Ove dræave nemaju razvijenu teorijsku misao o bezbednosti saobrañaja. Turska spada u prvu grupu dræava koje. Rezultat ovakvog stanja je katastrofalno stanje bezbednosti saobrañaja u ovim zemljama. niti su zapoåele upravljanje. njihova velika prednost je uspostavljen stabilan i sveobuhvatan sistem druãtvene organizacije koji garantuje zadræavanje pozitivnih trendova u razvoju bezbednosti saobrañaja. – dræave koje. Prihvañene 32 . Takoœe se ulaæu napori da se uspostavljanjem sistema prañenja stvore prvi preduslovi za upravljanje u skoroj buduñnosti. S obzirom na to da nisu. niti teorijske modele i procedure. U naåelu je prihvañeno da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. P. U ovim dræavama razvija se teorijska misao ili se prenosi iz razvijenih zemalja. Slika 1. nisu uspele ni da zapoånu upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 obrañaja u ovim dræavama znatno viãi. Æeneva. prihvataju da se moæe upravljati stanjem bezbednosti saobrañaja. ni prihvatile da je moguñe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Ujedinjene nacije mnogo rade na tome da privole vlade ovih dræava da prihvate preporuku definicije saobrañajne nezgode (i drugih pojmova) i da poånu evidentirati i pratiti makar i najteæe saobrañajne nezgode. ne razvijaju teoriju.Lipovac. u naåelu. U drugu grupu spada veñina zemalja u razvoju. 1995). uz nepromenjen trend razvoja saobrañaja. Danas se razlikuju tri grupe dræava sa aspekta stanja bezbednosti saobrañaja: – dræave koje nisu prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. S druge strane. ali nisu realizovale sistem upravljanja i – dræave koje su prihvatile moguñnost upravljanja i realizovale ovo upravljanje. Neke nerazvijene zemlje. zemlje u tranziciji. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim.

odnosno njihovom implementacijom. struåno 33 1. Zato je stanje u bezbednosti saobrañaja u ovim dræavama vrlo promenljivo i ne moæe se reñi da one uspeãno upravljaju ovim stanjem. struåno neprotumaåeno i ne garantuje stalnost. Meœutim. Meœutim. od 1960. SFRJ je spadala u drugu grupu dræava koje. u treñu grupu spadaju dræave koje su prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. UVOD . nije suãtinski shvañen znaåaj evidencija. ali sa tendencijom rasta. åak i apsolutni broj saobrañajnih nezgoda. nedovoljno se koriste i åesto su predmet nestruånog i pristrasnog tumaåenja. nisu uspele da trajno i kvalitetno upravljaju bezbednoãñu saobrañaja.6. Danas se ove ustanove osnivaju i kao multinacionalne ili ujedinjeno i kordinirano deluju u regionima i na kontinentima.1. Zbog njihove snage i vitalnosti. ove dræave nisu razvile zaokruæen zaãtitni sistem. prihvataju da se moæe upravljati i pokuãavaju da upravljaju bezbednoãñu saobrañaja. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja su odreœene (vrlo ãarolike) definicije saobrañajnih nezgoda i drugih pojmova i ovi se evidentiraju i prate. Æeneva. do sada. broj nastradalih i druge ãtetne posledice. Konaåno. pa se broj nezgoda i njihovih posledica koleba. u naåelu. u duæem vremenskom intervalu beleæe se negativni trendovi: porast broja i posledica saobrañajnih nezgoda. Po pravilu “uspeãan period” smenjuje manje uspeãan (ãto se tumaåi nekim spoljnjim faktorima i viãom silom) ili vrlo neuspeãan period. nepristrasno i vrlo sveobuhvatno prate stanje bezbednosti saobrañaja. Ove dræave nemaju nacionalna tela za bezbednost saobrañaja ili ova tela nisu na odgovarajuñi naåin formirana i nemaju moguñnost stvarnog upravljanja stanjem. Ove zemlje. Vrlo snaæni nauåni instituti i ustanove okupljaju veliki broj nauånika iz razliåitih oblasti i usmeravaju njihov rad na razvoj teorije i modela bezbednosti saobrañaja. do 1990 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. SFRJ. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. Zaãtitni mehanizam bezbednosti saobrañaja ili nije ni formiran ili nije zapoåeo da funkcioniãe kao sistem. da se moæe smanjivati. ove ustanove neprekidno. Svako poboljãanje stanja u jednom periodu je sluåajno. Slika 1.4. ove nisu dostupne struånoj javnosti. Ipak. 1995). Ne postoje ozbiljnije nauåne institucije koje bi se bavile razvojem teorije i modela.

Francuska je dobar primer dræave koja je uspela da. u duæem vremenskom periodu. do 1993. slivaju se u fondove bezbednosti saobrañaja). Kod nas skoro da ne postoje nauåne ustanove koje se sistematski bave izuåavanjem problema bezbednosti saobrañaja. Dræava nema prihvañenu politiku. niti strategiju bezbednosti saobrañaja. Tako je od 1975. Slika 1. od 1960. Pojedini. P. niti finansijski autoritet. ispravnog pogleda na moguñnost upravljanja bezbednoãñu saobrañaja jesu dugotrajni pozitivni rezultati i trendovi u smanjenju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. strategije i programe bezbednosti saobrañaja. na nauånim osnovama zasnovane. sve viãe se bave implementacijom razultata istraæivanja i njihovim prañenjem. kao i potvrœene moguñnosti struåne prognoze i pouzdanih analiza “ÃTA AKO”.Lipovac. broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 251 na 137 hiljada godiãnje. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja formirana na svim nivoima imaju najznaåajniju ulogu u upravljanju stanjem bezbednosti saobrañaja. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja (saveti za bezbednost saobrañaja) nikad nisu bila shvañena. taksi goriva i sl. Francuska. Stabilan zaãtitni mehanizam obuhvata najãire strukture i subjekte druãtva. usavrãava i popravlja rad svih subjekata bezbednosti saobrañaja. upravlja bezbednoãñu saobrañaja. Zaãtitni mehanizam nije zaæiveo kao sistem. niti realizovana na suãtinski korektan naåin. Naãa zemlja je bliæa drugoj nego treñoj grupi dræava. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Ova tela imaju politiåki ugled (obiåno ih vode premijeri ili resorni ministri). 1995). nemaju struåni. vrlo striktno ih sprovode i neprekidno preispituju i optimizuju. politiåki. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 vode neprekidne projekte u najrazliåitijim oblastima bezbednosti saobrañaja. Krajnji rezultat ovakvog. Iz godine u godinu objektivno se prati. struåni autoritet (okupljaju i finansiraju sve nauåne potencijale u dræavi i okruæenju) i stabilnu finansijsku moñ i nezavisnost od trenutne izvrãne vlasti (ogromna sredstva od kazni. vrlo vaæni subjekti pokuãavaju svojim ra34 . Ove dræave redovno donose. Æeneva. Zato nema prihvañene ni programe koji bi sistematizovali aktivnosti svih subjekata u ovoj oblasti.5. preispituje.

ãteta i gubitaka obavezivali su da se neãto radikalnije preduzme. zaustavljen porast godiãnjeg broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim.6. Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Neizvesnost rezultata bila je faktor koji je posebno optereñivao one koji su se prvi odluåili za ovakva ulaganja. saobrañaj moæe sam finansirati reãavanje saobrañajnih problema. UVOD dom preuzeti ãire nadleænosti (na primer. U svetu su posebno znaåajni sledeñi izvori: – kazne i sve takse koje su u vezi sa nebezbednim ponaãanjem su osnovni i najstabilniji izvor finansiranja bezbednosti saobrañaja. Primera radi u Francuskoj je. upravlja bezbednoãñu saobrañaja. ukoliko krene putem kojim idu razvijeni. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1. izvesne su ogromne uãtede koje ñe samo za nekoliko godina isplatiti sva ulaganja u sistem upravljanja. a zatim je ovaj broj smanjen za oko 125 hiljada (godiãnje) u odnosu na vrednost pre 30 godina. Danska je dobar primer dræave koja je uspela da. ogroman broj nastradalih i iznos godiãnjih materijalnih troãkova. Danska. Tako je od 1970. Naime. Naime. u duæem vremenskom periodu. mnogo je lakãe opredeliti se za ulaganja u ovoj oblasti. policija) i nadoknaditi pasivnost ostalih.3.6. kada su u svetu veñ testirani programi bezbednosti saobrañaja i dali zadovoljavajuñe rezultate. zahvaljujuñi dosledno sprovoœenim programima bezbednosti saobrañaja. broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 20 na 8. Koncept po kome nebezbedni uåesnici u saobrañaju finansiraju bezbednost saobrañaja human je. ãto ne moæe trajno doprineti razvoju ove problematike.6. Danas. do 1993.5 hiljada godiãnje. 35 1. 1995). Izvori finansiranja su jedna od vaænih povoljnosti koja ide naruku realizaciji programa bezbednosti saobrañaja. poãten i podræan od strane druãtvene zajednice.1. Meœutim. Æeneva. . Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja Osmiãljavanje strategije bezbednosti saobrañaja i uspostavljanje prvih programa je skupo i premaãuje sva ranija pojedinaåna ulaganja. od 1960. 1.

Adamoviñ. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 – cena pogonskog goriva je znatno optereñena potrebama saobrañaja62 i tako se posebno finansiraju troãkovi izgradnje i odræavanja puteva. Saobrañajni fakultet. Oxford University Press. 2001. European Commission. Najrazvijenije zemÿe iz cene goriva izdvajaju 30–35% u izgradçu i odræavaçe puteva. Ekonomski fakultet. Literatura Adamoviñ. 240. M. 1998. Time to decide. i Boæiñ. 1993. 157. 356. – dræave iz posebnih fondova (koji su obiåno stvarani u oblasti saobrañaja i u vezi saobrañaja) finansiraju i usmeravaju poslove bezbednosti saobrañaja. stvaranje. Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Word Disasters Report. Iz navedenih izvora mogu se vrlo brzo formirati snaæni fondovi koji ñe garantovati neprekidnu brigu. P.Lipovac. Beograd. Uvod u saobrañaj 1. International Federation of Red Cross and Crescent Societies. 62 U nekim sluåajevima prodajna cena goriva znatno premaãuje osnovnu cenu koãtanja. 2005. Saobrañajni fakultet.. Beograd. 2002. 1994. str. ali i ãire. M. Ekonomika saobrañaja.. str. deo. str. Uvod u saobrañaj 2. Saobrañajni fakultet. 368. Beograd. prañenje i razvoj zaãtitnog mehanizma bezbednosti saobrañaja. Æeneva. str. 208. 36 . Bezbednost saobrañaja 2. European transport policy for 2010. 1999. V. S. R. M. a posebno u unapreœeçe bezbednosti puteva. Beograd. Automobilizam u Srbiji 1903-1933. knjiga 1. str. 2000. Dragaå.. – snaæna automobilska industrija finansira reãavanje problema u oblasti bezbednosti vozila. 239. White Paper. Saobrañajni fakultet. str. Grupa autora.. Beograd. Novakoviñ. i Vujaniñ.

Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju . Meœunarodne organizacije i udruæenja 2.2.4.6. Predmet saobrañajnog prava 2.3.1. Pojam saobrañajnog prava 2.2. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2. Subjekti saobrañajnog prava 2. Izvori saobrañajnog prava 2.5.

zadræava obeleæja grana prava iz kojih je izvedeno i uvaæava opãta pravna naåela (sadræaj pravne norme.). Saobrañaj je visoko normirana oblast druãtvenog æivota 1 Prva pisana pravila saobrañaja spominju se joã u Hamurabijevom zakoniku.. Saobrañajno pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se reguliãu odnosi izmeœu subjekata u saobrañaju. Za praksu je znaåajno zaokruæiti skup svih pravnih normi (izvora) koji usaglaãeno i u celini ureœuju odnose izmeœu subjekata u saobrañaju.2. praktiåna definicija saobrañajnog prava. Ovo je znaåajno i za policiju.n... u obligacionom pravu itd. zakonitost itd. Pravni odnosi u saobrañaju se prouåavaju i u drugim granama prava: u privrednom pravu.e do 565. godine n. godine p. godine p. 2.1 Saobrañajno pravo ima sliånosti sa klasiånim granama prava. POJAM SAOBRAÑAJNOG PRAVA Saobrañajno pravo se moæe definisati na razliåite naåine. u graœanskom pravu. u zavisnosti od ciÿeva i potreba. . Ovo je najkonkretnija. Prva pisana pravila saobrañaja nastala su iz obiåaja i navika koje su vremenom izgradili uåesnici u saobrañaju. SAOBRAÑAJNO PRAVO .n. Saobrañajno pravo predstavlja pravnu oblast (granu prava) koja reguliãe saobrañajne aktivnosti u druãtvu. te da se ono prepliñe sa mnogim drugim oblastima.e. primat meœunarodnih izvora prava. a posebno je bila æiva i izraæena zakonodavna aktivnost za vreme Rimske dræave od 761.. meœunarodno. Saobrañajno pravo predstavlja oblast pravnih nauka koja izuåava optimalno regulisanje saobrañaja u druãtvu.e uveo jednosmerni saobrañaj u Rimu. koji je donet oko 2000. a naroåito za saobrañajnu policiju. u meœunarodnom pravu.) Meœutim. Ova definicija naglaãava nauåni aspekt saobrañajnog prava (nauåna oblast). privredno.) 39 2.1. Saobrañajno pravo je izvedeno iz klasiånih grana prava (upravno. njegove ãire okvire i pripadnost (oblast pravnih nauka).e (Julije Cezar je 50. 1. koja ñe se starati o doslednom sprovoœenju ovih normi. ustavnost. Saobrañaj i regulisanje saobrañaja su zajedniåki imenilac za sve segmente ove oblasti. u upravnom pravu. godine p. saobrañajno pravo ima i znaåajne specifiånosti. 3. kao i predmet kojim se bavi (saobrañaj).n. Sa druge strane.. Za naãe potrebe izloæiñemo tri definicije saobrañajnog prava. ova definicija sugeriãe da nisu jasne granice saobrañajnog prava. Ovo je konkretnija definicija i naglaãava praktiånu vrednost saobrañajnog prava. ali ima i znaåajnih specifiånosti.

izveãtaja radnih grupa i dr. Putem preporuka vladama i nevladinim organizacijama radi na unapreœivanju 2 International Road Safety Strategy. Meœunarodna organizacija za preventivu (PRI) je jedna od najznaåajnijih meãovitih organizacija koja radi na unapreœenju preventive u saobrañaju na putevima. prati normativno regulisanje ove oblasti i aktuelne probleme. dokumenata utiåe na politike dræava i vlada u ovoj oblasti. sporazume. saobrañajno pravo ima i svoj specifiåan predmet (saobrañajna aktivnost). MEŒUNARODNE ORGANIZACIJE I UDRUÆENJA U ovoj oblasti deluje veliki broj meœunarodnih i nacionalnih strukovnih organizacija i udruæenja. standarde. veoma je razvijena meœunarodna saradnja. rezolucija. Kanade. do sada. Paris. Danas okuplja predstavnike 47 dræava Evrope. 40 . predlaæe i podræava najznaåajnije meœunarodne projekte u saobrañaju (na primer. posebno mesto zauzima Meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja na putevima koju je usvojio PRI i predloæio dræavama da rade na implementaciji. Koordinira istraæivanja u oblasti saobrañaja. Komitet za unutraãnji transport (CTI) je organ ECE UN (osnovan u Æenevi. Japana i Australije. regionalni i lokalni faktori. a zatim se preuzimaju i dalje razraœuju u unutraãnjim izvorima. pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja. 3 Komitet je.2. a zatim putem preporuka. 2 2. pripremio preko 500 rezolucija.3 preporuke i druge dokumente UN. 1947) koji priprema meœunarodne konvencije. Vladine meœunarodne organizacije okupljaju predstavnike dræava ili vlada.2 Ova strategija. Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija (ECE UN) je regionalna organizacija UN i radi na realizaciji ciljeva UN u razliåitim oblastima. rezolucije. Nevladine organizacije okupljaju predstavnike privrednika. Konferencija evropskih ministara transporta (CEMT) je najznaåajnija vladina meœunarodna organizacija u oblasti svih vidova saobrañaja. Azije. P. a u zavisnosti od toga kakav tretman je koja dræava dala tom udruæenju (meãovite organizacije). Konaåno. primeni rezultata u praksi i ãirenju ideja bezbednosti saobrañaja ãirom sveta. naglaãen je primat normi meœunarodnog prava. Daje doprinos nauåno-istraæivaåkom radu. 2000. ali i drugi dokumenti PRI predstavljaju odliåan vodiå za sve koji se bave bezbednoãñu saobrañaja. PRI. Meœunarodne organizacije mogu biti vladine i nevladine. Neke meœunarodne organizacije okupljaju jednovremeno predstavnike dræava ili vlada i predstavnike nevladinih organizacija. Osnovan je 1947. agencija i drugih nevladinih organizacija. prvo nastaju norme meœunarodnog izvora prava. Krsto Bezbednost saobrañaja (na meœunarodnom i na unutraãnjem planu).Lipovac. ali se u primeni uvek moraju uzimati u obzir nacionalni. U nizu vaænih dokumenata. u Æenevi i okuplja predstavnike veñine evropskih dræava/vlada. Afrike i Amerike. projekat E-puteva). kao i predstavnike SAD. a naroåito u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju.

Bavi se razliåitim pitanjima ekonomskog razvoja. pa i u oblasti saobrañaja (standardi za vozila. Meœunarodni komitet za alkohol. kontejnere.4 meœunarodnu razmenu znanja i podataka itd. Meœunarodna organizacija policije (INTERPOL). za meœunarodni prevoz putnika. Pored navedenih organizacija postoji i veliki broj drugih koje aktivno rade u pojedinim segmentima saobrañaja i daju doprinos daljem razvoju saobrañaja. Tako. Koordinira saradnju izmeœu prevoznika i ãtiti interese prevoznika . Komitet ima tri potkomiteta za tri grane saobrañaja. odnosno bezbednosti saobrañaja. a tesno saraœuje sa 70 drugih dræava. za glavne meœunarodne puteve. palete itd. sedam radnih grupa stalno prouåava probleme drumskog saobrañaja: grupa za pravna pitanja. Okuplja predstavnike 30 dræava. Meœunarodna organizacija ãefova policije (IFSO). 41 2. SAOBRAÑAJNO PRAVO . 6 Srbija je primÿena u Savet Evrope kao naslednica dræavne zajednice SCG. Veoma je aktivno u pripremi i donoãenju propisa koji ureœuju prevoz. za integralni transport itd. za bezbednost pojedinih grana saobrañaja.). OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) je organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. Najznaåajniji normativni akti koje donose nacionalni parlamenti inicirani su iz Skupãtine EU. Meœunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je vladina meœunarodna organizacija koja stalno usaglaãava i donosi meœunarodne standarde u razliåitim oblastima. prevoznike. Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje (IVV) Meœunarodna putna 4 IRRD – International Road Research Documentation – predstavlja najznaåajniju bazu podataka o istraæi- vanjima u saobrañaju. za konstrukciju vozila i za fiskalna pitanja. 5 Grupe i komisije za saobrañaj. Meœunarodne organizacije i udruæenja drumskog. pa i bezbednosti saobrañaja. podræava razliåite baze podataka.6 Savet Evrope raspravlja teme iz razliåitih oblasti druãtvenog æivota. Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu (IAATM). Obe baze podræava OECD. Za pojedine projekte postoje stalne i povremene radne grupe. Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa (IDBRA). S obzirom na to da EU. tako preuzima i primat u normativnom ureœenju ove oblasti. pa i u vezi saobrañaja. podstiåe i inicira najznaåajnije istraæivaåke projekte. poãtovanje ISO standarda åesto je uslov za uåeãñe u meœunarodnom saobrañaju. puteve.5 Savet Evrope je jedna od najstarijih institucija koja okuplja predstavnike preko 45 dræava. droge i saobrañajnu bezbednost (ICADUS). za spreåavanje saobrañajnih nezgoda. Posebne grupe i komisije obraœuju teme u vezi saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. vodnog i æelezniåkog saobrañaja. pored SAD. Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila (FISITA). postaje lider u istraæivanjima u bezbednosti saobrañaja. Svetska zdravstvena organizacija (WHO). Meœu njima su: Svetska turing i automobilska organizacija (OTA).2. za reæim u meœunarodnom drumskom prevozu. na primer. tj. Ovi standardi su obavezujuñi. Skupãtina EU je veoma znaåajna institucija koja okuplja predstavnike dræava – ålanica EU.svojih ålanova. Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (IRU) je nevladina organizacija koja okuplja predstavnike najznaåajnijih drumskih transportera i njihovih udruæenja. a IRTAD (International Road Traffic and Accident Database) najznaåajniju meœunarodnu bazu podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama.2.

Na primer. u Parizu odræana meœunarodna konferencija na kojoj je usvojena prva Meœunarodna konvencija o putovanju automobilima. Meœunarodna motociklistiåka federacija (FIM). primetna je potreba usaglaãavanja pravila. rezolucija itd. – definisanje usaglaãenih uslova za obuku kandidata i polaganje vozaåkih ispita. Danas se najveñe i najbogatije dræave udruæuju kako bi zajedniåki finansirale projekte bezbednosti saobrañaja. Rezultate ovih makroistraæivanja i sagledavanja pojedinih iskustava kasnije koriste svi. Posebni zadaci ovih meœunarodnih organizacija su: – usaglaãavanje i pripremanje svih meœunarodnih izvora prava (konvencija. ali i u okruæenju. Uspostavljanje i izmena saobrañajnih pravila je mnogo skupo i predstavlja privilegiju najbogatijih. ne poznaje granice. danas. pa je oåigledan interes svih da unaprede saobrañaj u svojoj zemlji. Trebalo bi napomenuti da postoji veoma mali prostor za suverenitet u oblasti saobrañaja i da se on vremenom sve viãe suæava. pratiti njihov rad.). saobrañaj. Zato je 1909. Meœunarodna automobilska federacija (FIA). Ovom konvencijom prvi put su usaglaãena 7 Intersantno je naglasiti da je ograniåenje brzine bilo jedno od prvih uvedenih pravila. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 federacija (IRF). 42 . S jedne strane. – usaglaãavanje i stalno podizanje kriterijuma i tehniåkih normativa koje moraju da ispunjavaju vozila. SAD su ograniåile brzinu na 12 milja/h. Delovanje meœunarodnih organizacija je sve znaåajnije: obuhvata sve viãe oblasti i ureœuje ih sve detaljnije. Zatim je Rusija. veka inovirala i izmenila svoja pravila. prva pravila saobrañaja su se pojavila u 17. – unapreœenje meœunarodnog prevoza i prevoza opasanih materija itd. poåetkom 20. Meœunarodna unija za javni transport (UITP).Lipovac.7 Vrlo brzo je shvañeno da nema smisla uspostavljati posebna nacionalna pravila. u Rusiji. Velika je korist od delovanja navedenih i drugih meœunarodnih organizacija. u åemu posebnu ulogu imaju meœunarodne organizacije. Druga zemlja koja je uspostavila svoja pravila saobrañaja bila je SAD (1896). aktivno uåestvovati u radu i stalno unapreœivati nacionalno zakonodavstvo u ovoj oblasti i saobrañaj uopãte. – organizovanje i koordinacija nauånoistraæivaåkog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja. P. i u tom periodu slabog meœunarodnog saobrañaja. veku. a s ciljem opãteg napretka i napretka svake zemlje pojedinaåno. saobrañajna pravila se uspostavljaju na osnovu veoma dugotrajnih i skupih istraæivanja i nauånih dostignuña u oblasti saobrañaja. sporazuma. – ujednaåavanje sistema kazni za saobrañajne prekrãaje. Zato je. S druge strane. protokola. – unapreœivanje i stalno usaglaãavanje minimalnih uslova koje bi trebalo da ispunjavaju putevi. Rusija je najpre ograniåila brzinu na 13 km/hat. veoma znaåajno biti aktivan u ovim organizacijama. a posebno uslova za oduzimanje ili suspenziju vozaåkih dozvola. Dakle. a zatim je Rusija svoje ograniåenje podigla na 20 km/hat. a posebno bezbednost saobrañaja.

3. mada u to vreme nije imala razvijen motorni saobrañaj. meœunarodni standardi. Tako se sve viãe smanjuju razlike izmeœu nacionalnih zakonodavstava i obezbeœuje stalno unapreœivanje i razvoj normativnog regulisanja saobrañaja. serija pravilnika. rezultata istraæivanja. Za naãe potrebe najznaåajnije je drumsko saobrañajno pravo. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava sve viãe jednoobrazno reguliãu saobrañaj. Sa druge strane. zakoni koji reguliãu bezbednost saobrañaja. Kada se jednom prihvate. 2. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava Unutraãnji izvori saobrañajnog prava su: ustav koji definiãe dræavno ureœenje i okvire normativnog regulisanja saobrañaja.2. 2. .3. æelezniåko saobrañajno pravo. podzakonskih akata na nivou dræave. odreœuju opãte uslove poslovanja. Srbija je bila potpisnica ove konvencije. Sve manje vode raåuna o razlikama izmeœu dræava. meœunarodni izvori saobrañajnog prava postaju deo unutraãnjeg prava. pomorsko pravo. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava Meœunarodni izvori saobrañajnog prava su: meœunarodne konvencije (viãe nego kod drugih grana prava). IZVORI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Izvori saobrañajnog prava se mogu podeliti na meœunarodne i unutraãnje izvore.3. primenjivañe se odredbe meœunarodnog izvora. zakoni koji reguliãu organizaciju saobrañaja. pa se deli na: drumsko saobrañajno pravo. rezolucije. niti sankcije. nadleænosti i sankcija. ali ne odreœuju subjekte–nosioce obaveza. zakoni koji reguliãu poslovne odnose u saobrañaju. Meœunarodni izvori su veoma åesto potpuni: obuhvataju sve osim organizacije. Polaze od nauånih dostignuña. SAOBRAÑAJNO PRAVO pravila saobrañaja i usvojeni simbolni sistem saobrañajnih znakova koji i danas postoji.3.1. sporazumi transportera. normativni akti organa lokalne samouprave (gradske – 43 2. Meœunarodni izvori predstavljaju osnovu za unutraãnje izvore saobrañajnog prava. nivoa tehniåko-tehnoloãkog razvoja saobrañaja i razvoja meœunarodnih odnosa. direktive i preporuke. odluka i uredbi i sl. meœunarodni protokoli. PTT pravo i vazduhoplovno pravo. Ukoliko se neki unutraãnji izvor saobrañajnog prava razlikuje od meœunarodnog izvora. a posebno bezbednost saobrañaja. jednoznaåno tumaåenje poslovnih klauzula itd. Izvori saobrañajnog prava 2.2. Obiåno se usaglaãavaju i usvajaju meœunarodne konvencije i sporazumi na osnovu iskustava i najrazvijenije prakse. a zatim se sa njima usaglaãavaju nacionalna zakonodavstva. bilateralni i multilateralni sporazumi. ujednaåeni uslovi rada. saobrañajno pravo prati obeleæja grana saobrañaja. postojeñe prakse.

akti preduzeña. protokoli. – Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington. uredbe i sl. sudske odluke i uåenje najpoznatijih struånjaka meœunarodnog prava). 1926). akti). vozaåe. ubrzo se pristupilo zakljuåivanju novih meœunarodnih ugovora. oktobar 1909). U drumskom saobrañaju se u manjoj meri nego u drugim granama. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava. 11. ne pristupe meœunarodnim konvencijama tog vremena. mogli grupisati na one koji se odnose na puteve. ugovori. precedenti i sliåno) koje je zakljuåila naãa zemÿa ili je istima naknadno pristupila i koje su ratifikovane (prihvañene u zakonskoj proceduri od strane nadleænog zakonodavnog organa naãe zemlje). a zatim ubrzo posle toga donesu i svoje unutraãnje propise. decembra 1943). pre nego ãto su se u nekim zemljama pojavili i automobili. Istorijski gledano. 15.8 8 “Sluæbeni list FNRJ”. 1921). 1949).3.3. To nije bio razlog da te zemlje. automobile i one koje reguliãu ekonomske odnose u meœunarodnom drumskom saobrañaju (ugovori o prevozu).Lipovac. gde je spadala i Srbija. 1926). Klasiåni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava nastali su poåetkom proãlog veka. sporazumi. 44 . Dodatak. Najvaæniji izvori koji se odnose na puteve su: – Deklaracija o izgradnji velikih puteva za meœunarodni saobrañaj (Æeneva. primenjuju drugi izvori (meœunarodni obiåaji. koji se i danas primenjuju. Sve bi smo ih. Krsto Bezbednost saobrañaja opãtinske odluke. 16. za naãe potrebe. – Meœunarodna konvencija o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. organa i organizacija (a posebno onih koji obavljaju saobrañajne poslove u ãirem smislu). – Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju (Pariz. opãta pravna naåela. septembar 1950). Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava 2 Najvaæniji formalni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava su meœunarodni ugovori (meœunarodne konvencije. doktrina. uzanse. 12/60. prate i u potpunosti uvaæavaju meœunarodne izvore koje je dræava ratifikovala. P. 2. – Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol o drumskoj signalizaciji (Æeneva. najvaæniji meœunarodni izvori drumkog saobrañajnog prava bili su: – Meœunarodna konvencija o putovanju automobilom (Pariz. br. Usled naraslih potreba savremenog drumskog saobrañaja. – Meœunarodna konvencija o slobodi tranzita (Barcelona.

septembar 1949. 13/57. br. decembra 1943) i Konvencija o drumskom saobrañaju (Æeneva. zakljuåeni su: – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavlja meœunarodne drumske prevoze – AETR (Æeneva. 20.3. preticanje. br. br. 15 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori.15 U odnosu na motorna vozila. stupio na snagu 5. 14 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori.12 – Meœunarodna konvencija o putnoj signalizaciji (Beå. br. 15. decembar 1957. . 8. 8/59. 4/91. Stupanjem na snagu ove konvencije prestale su da vaæe u odnosima izmeœu strana ugovornica: Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju i Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju (Pariz. zaustavljanje. 10 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. odredbe o vozaåima automobila (vaænost vozaåkih isprava) i uslove koje treba da ispune bicikli i mopedi da bi bili prihvañeni u meœunarodnom saobrañaju. u Beåu (Æeneva. U vezi sa vozaåima i posadama vozila. 11 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. maja 1977. – Dopunski sporazum o putnim oznakama (1973) itd. maj 1971.9 koja kao najvaænije odredbe. januara 1976).10 – Protokol o drumskoj signalizaciji. 3/78. avgusta 1960). mart 1958)16 itd. novembra 1968). 1926). 45 2. 19. zvuåna i svetlosna upozorenja. najvaæniji je Sporazum o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzjamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila (Æeneva. brzina vozila. 13. br. 1968).14 – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – APC. juna 1979). Izvori saobrañajnog prava 9 – Evropski sporazum o dopuni konvencije o saobrañaju na putevima otvorene za potpisivanje 8. stupio na snagu 10. 5/62. uslove koje treba da ispune automobili i prikolice da bi bile prihvañene u meœunarodnom saobrañaju (idetifikacija i ispravnost vozila).11 – Evropski sporazum o putnim oznakama (Æeneva. 1. godine – stupio na snagu 7. saobrañaj na putu i na raskrsnici. br. SAOBRAÑAJNO PRAVO Konvencija o saobrañaju na putevima (Beå. novembra 1968.13 – Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila. pravila koja se primenjuju u saobrañaju na putevima (saobrañajna signalizacija. sadræi: definicije saobrañajnih termina. 13/57). br. osvetljenje vozila). 1. 13 “Sluæbeni list SFRJ”. 9 Konvencija je stupila na snagu 21. 6/78). 8/77.2. koju je Jugoslavija bila ratifikovala 1957 (“Sluæbeni list FNRJ” – dodatak. ratifkovana i objavljena (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori br. 30/74. jul 1970. mimoilaæenje. odredbe o peãacima i vozaåima. manevrisanje vozilima. zatim Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington. 16 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. 12 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. br. Konvenciji je do kraja 1999. pristupilo 58 dræava.

finansira i koordinira najznaåajnija istraæivanja u saobrañaju (i bezbednosti saobrañaja) i rezultate ovih istraæivanja primenjuje u svojim pravnim normama i u praksi. Posmatrano kroz bliæu istoriju. 46 .3. decembar 1972) itd. teænjom evropskih zemalja ka sve åvrãñoj integraciji itd. P. EU inicira. pravilnike. Danas Evropska Unija igra posebnu ulogu u meœunarodnom regulisanju mnogih oblasti druãtvenog æivota. – Uredba po kojoj ñe se izraœivati norme po kojima ñe se graditi pojedine vrste puteva (1912). Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava su brojni i prema organima koji su ih doneli mogu se podeliti na: – zakone. Uticaj institucija EU premaãuje granice EU. kakva je naãa. pa i saobrañaja. velikim meœunarodnim uticajem EU. – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – ATP (1. 2 2. septembar 1970). maj 1955). odluke i standarde nacionalnog znaåaja. Zato nije sluåajno ãto veñina evropskih zemalja (ali i ãire) prate dokumente EU i svoje nacionalne izvore prava usaglaãavaju. Krsto Bezbednost saobrañaja Meœunarodni prevoz putnika i robe je pravno ureœen meœunarodnim izvorima: – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – CVR (1. mart 1973). septembar 1957). – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – CSC (2. velikom i dobro organizovanom aktivnoãñu organa EU u ovoj oblasti. mada formalno nisu ålanica EU. uredbe. Sve viãe autora prihvata da se krajem proãlog veka formirala posebna grana prava – pravo EU. organa i organizacija koji se bave drumskim saobrañajem. najznaåajniji naãi nacionalni (unutraãnji) propisi su: – Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910). koncentracijom i dobrom organizacijom nauåno-istraæivaåkog rada u svim oblastima (pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja). Dokumenti meœunaronih organizacija sve se manje razlikuju od dokumenata EU. – Evropski sporazum o meœunarodnom prevozu opasne robe – ADR (30.4. – Sporazum o specijalnim vozilima pokvarljivih namirnica i njihovoj upotrebi za meœunarodni prevoz nekih od tih namirnica (15.Lipovac. januar 1962). – akte organa lokalne samouprave i – akti preduzeña. Ovo je posebno znaåajno za male i ekonomski slabe dræave. – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – CMR (19. Ovo se moæe objasniti velikom ekonomskom snagom zemalja ålanica EU.

– Uredba o zaãtiti javnih puteva i bezbednosti saobrañaja na njima (1929).20 – Zakon o putevima (Republike Srbije). 21 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. br. 34/92. br. 21/90 i “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. 53/93. 19 “Sluæbeni list SRJ”. razlikujemo: materijalno-pravne odredbe propisa (koje ureœuju naåin odvijanja saobrañajne aktivnosti) i formalno-pravne odredbe (kojima se ureœuju nadleænosti organa za sprovoœenje). br.18 – Zakon o meœunarodnom prevozu u drumskom saobrañaju. Izvori saobrañajnog prava – Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1914). – Naredba uprave grada Beograda o javnom saobrañaju (1924). br. br. republiåki organ nadleæan za unutraãnje poslove.19 – Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju (Republike Srbije). 41/94 i 28/96. SAOBRAÑAJNO PRAVO . uputstava. 46/95. 53/93. Najznaåajniji nadleæni organi i institucije u oblasti bezbednosti drumskog saobrañaja su: republiåki organ nadleæan za poslove saobrañaja. odluka. 26/95. 20 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. 47 2.17 – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (Republike Srbije). 53/82. obrazaca i sliåno) kojima se detaljnije ureœuje naåin sprovoœenja pojedinih odredbi zakona. 63/88. Materijalno-pravni propisi u oblasti drumskog saobrañaja su oni propisi kojima je ova oblast ureœena. br. Ti propisi (izvori) su: – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (SFRJ). br. 80/89.22 Pored Zakona. a u skladu sa ovlaãñenjima iz istih. Predmet regulisanja posebnih zakona u drumskom saobrañaju su: bezbednost saobrañaja. odnosno kojima su propisana pravila ponaãanja uåesnika u saobrañaju na putevima. lokalni organi vlasti i organi unutraãnje kontrole u preduzeñima. – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (1974). – Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (1965). ali i sloæene poslove nadzora nad sprovoœenjem propisa. U vezi s aktuelnim (vaæeñim) unutraãnjim pravnim izvorima u oblasti drumskog saobrañaja. 29/90. 28/91. Sloæena organizacija bezbednosti saobrañaja i mnoãtvo subjekata zahteva i visok stepen koordinacije i saradnje. 50/88. koja imaju za cilj njegovo bezbedno odvijanje. 67/93. 24/ 94. 67/93 i 48/94. 17 “Sluæbeni list SFRJ”. itd. – Uredba o saobrañaju na javnim putevima (1950).21 – Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. javni putevi i obavljanje prevoæenja. 60/98 i 5/99. 22 “Sluæbeni list SRJ”. 15/84. – Republiåki / pokrajinski zakoni o bezbednosti saobrañaja na putevima koji su doneti na osnovu proãirene nadleænosti ovih druãtveno-politiåkih zajednica posle donoãenja Ustava SFRJ od 1974. 5/86. 52/91. br. 46/91. 48/94 i 42/98.3. 13/93. 18 “Sluæbeni glasnik SRS”.2. donet je i veliki broj podzakonskih opãtih akata (pravilnika.

kondukter.. jer su meœusobno isprepletani. utvrœene su Zakonom o ministarstvima.4. organi i dr. odgovornosti i ovlaãñenja policije u bezbednosti saobrañaja. Poslovni odnosi u saobrañaju se odnose na poslove prevoza ljudi i prtljaga i poslove prevoza stvari. mada nemaju direktnog udela u obavljanju saobrañaja (oãteñeni u saobrañajnoj nezgodi koji nisu uåestvovali u saobrañaju i sl. preduzeña. 2. a naroåito vrlo sloæenih nadleænosti i ovlaãñenja u saobrañaju. Organizacija saobrañaja podrazumeva ureœivanje organizacije saobrañajne aktivnosti. Na primer. (putnici. – korisnici prevoza – u toj ulozi javljaju se graœani. SUBJEKTI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Kao najznaåajniji subjekti saobrañajnog prava mogu se istañi: – prevoznici – åije je karakteristiåno obeleæje da obavljaju prevoæenje u svojstvu preduzeña (za prevoz) ili kao graœani uz naknadu.) – åije su duænosti i prava regulisani saobrañajnim upravnim pravom osobenim za pojedine grane saobrañaja. PREDMET SAOBRAÑAJNOG PRAVA 2 Kao predmet saobrañajnog prava mogu se definisati: – poslovni odnosi u saobrañaju – organizacija saobrañaja i – bezbednost saobrañaja. Za nas je posebno znaåajno ureœivanje nadleænosti. stjuardese. Krsto Bezbednost saobrañaja Nadleænosti organa unutraãnjih poslova. 2. 7/91. kao fiziåka i pravna lica. br.5. – saobrañajno osoblje (vozaå. Navedena tri predmeta saobrañajnog prava jako je teãko razdvajati. primaoci). P. – subjekti koji vrãe usluge u oblasti saobrañaja koje nisu prevoæenje u osnovnom smislu – nisu saobrañajno osoblje. a posebno prava i obaveze prevoznika. Bezbednost saobrañaja predstavlja najkompleksniji predmet saobrañajnog prava. 8/91. veñ oba23 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. putnika i primaoca. kao i ureœivanje odnosa policije i drugih subjekata. niti vrãe prevoz. – treña lica – koja stupaju u pravne odnose povodom vrãenja saobrañaja.23 Zakonom o unutraãnjim poslovima i Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima. 48 . Podrazumeva optimalno ureœenje saobrañajne aktivnosti tako da se obezbedi odvijanje saobrañaja uz minimalne ãtetne posledice.). 44/91 i 87/92.. Saobrañajno pravo detaljno ureœuje odnose izmeœu svih uåesnika prevoza. bezbednost saobrañaja ñe umnogome zavisiti od naåina kako smo uredili poslovne odnose u saobrañaju i organizaciju saobrañaja itd.Lipovac. poãiljaoci. poãiljaoca.

uz odreœene osobenosti koje su svojstvene saobrañaju kao privrednoj grani. VÃUP.6. Pruæanje usluga u okviru saobrañajne aktivnosti moæe da se posmatra u odnosu na saobrañajne poslove u uæem (prevoæenje ljudi i roba – tovara i prenos saopãtenja) i ãirem smislu (prateñi poslovi – ãpedicije. SAOBRAÑAJNO PRAVO .). poslovi osiguranja i sliåno).). zdravstvene ustanove i sl.).). niti moæe zameniti aktivnosti drugih subjekata. policija. Prevoznik je duæan da izvrãi prevoz u skladu sa naåelima dobrog privrednika. prevozu u drumskom saobrañaju (17). privredna druãtva organizacije i organi sa odreœenim javnim ovlaãñenjima u saobrañaju (preduzeña za tehniåki pregled. kontrole i upravljanja saobrañajem. preduzeña za odræavanje puteva. brojni subjekti saobrañajnog prava vrãe odreœene poslove i zaduæeni su za pojedine aspekte odvijanja saobrañaja. direkcija. Bezbednost 25 Videti Zakon o ugovorima o saobrañaja. Ukoliko se odnosi izmeœu ugovornih strana ureœuju i posebnim ugovorom. Dakle. osiguranja.2. registracija vozila itd. javna preduzeña ili privredna druãtva. zastupniãtva. 2. onda taj ugovor mora biti u skladu sa Zakonom. skladiãtenje. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju vljaju poslove saobrañaja u ãirem smislu (poslovi ãpedicije. Prevoz u drumskom saobrañaju se obavlja na osnovu Zakona o prevozu i Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. Pruæanje usluga prevoza je posao zakljuåen izmeœu davaoca usluge (prevoznika).25 – posebnim ugovorima stranaka i – poslovnim obiåajima. organi za saobrañaj itd. izdavanja isprava za saobrañaj. ona nije dovoljna. 213. POSLOVI PREVOZA U DRUMSKOM SAOBRAÑAJU Uopãte o prevozu u drumskom saobrañaju. agencijski poslovi itd. Mada je uloga policije u organizaciji poslova bezbednosti saobrañaja vrlo velika. S. auto-ãkole. Ukoliko neka odredba nije u skladu sa Zakonom – primenjivañe se zakon.. 1994.. Zakonom je posebno predviœeno da se prevozilac ugovorima ne moæe: 24 Pantazijeviñ. uzansama i drugo. obavezama iz saobrañajnog prava..24 Ugovori o saobrañajnim poslovima su sliåni sa drugim graœansko – pravnim ugovorima. Obaveze u prevozu se ureœuju: – zakonom.6. koji je u obavezi da izvrãi prevoz i korisnika usluge. – preduzeña. predstavniåki i agencijski poslovi. (na primer. – dræavni organi – koji imaju zakonska ovlaãñenja u vezi odvijanja saobrañaja. 49 2. Ovim zakonima ureœeni su obligacioni i drugi odnosi u oblasti prevoza putnika i stvari u drumskom saobrañaju. zastupniãtvo. Samo odgovorno i struåno obavljanje posla od strane svakog subjekta i koordinacija njihovog delovanja mogu stvoriti uslove za bezbedno odvijanje saobrañaja. koji plaña odreœenu naknadu za izvrãenu uslugu. – organi i organizacije ovlaãñeni da upravljaju infrastrukturom – ovlaãñeni zakonom da upravljaju infrastrukturom – najåeãñe putevima (npr. str.

osnovni sadræaji ugovora Ugovor o prevozu putnika u drumskom saobrañaju je konsesualan. Ova ograniåenja su veoma znaåajna. – putnik . relaciji. ceni i drugim elementima i o tome sklapaju poseban ugovor o prevozu.Lipovac. 2. a za raåun drugog lica. P. Prevoz putnika i prtljaga Zakljuåivanje ugovora. – naruåilac prevoza – lice koje. – korisnik prevoza – lice koje na osnovu ugovora sa prevoziocem. U prevozu u drumskom saobrañaju koriste se pojedini izrazi i pojmovi i to: – prevozilac – lice koje na osnovu ugovora prevozi lica i stvari u drumskom saobrañaju. a koje putnik sam åuva. stiåe odreœena prava ili preuzima odreœene obaveze u vezi prevoza. zakljuåuje sa prevoziocem ugovor o prevozu lica.1. na osnovu ugovora o prevozu lica ili po opãtim uslovima o prevozu putnika. 50 .lice koje na osnovu ugovora ima pravo da koristi prevoz. relaciji i naknadi za prevoz. mesto polaska. koja je sastavni deo vozila. – vozilo – svako vozilo koje se koristi u izvrãenju ugovora.6. mesto utovara. jer naglaãavaju kvalifikovanu odgovornost prevozioca za svaki prevoz i spreåavaju da on ucenjuje ili prevari korisnike usluge koji su zainteresovani za uslugu prevoza i pristali bi da. trenutno. U slobodnom prevozu ugovorne strane se dogovaraju o prevozu. – ruåni prtljag – stvari koje se mogu uneti u putniåki prostor vozila. odnosno zakljuåen je kada se obe strane sporazumeju o prevozu. u svoje ime. zavisno od toga da li je u pitanju linijski ili vanlinijski prevoz. – primalac je lice ovlaãñeno da u mestu opredeljenja. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 – osloboditi (delimiåno ili potpuno) odgovornosti koju Zakon propisuje. Forma ugovora je razliåita. mesto ugovora. U linijskom prevozu ugovor se smatra zakljuåenim kupovinom karte. na osnovu ugovora. primi stvar predatu na prevoz. predaje stvari na prevoz. – osloboditi tereta dokazivanja koji je predviœen zakonom (prebacivati teret dokazivanja sa prevozioca) i – predvideti ograniåenja odgovornosti prevozioca koja bi bila povoljnija od onih koja Zakon predviœa. – poãiljalac – lice koje. ne vode raåuna o moguñim ãtetnim posledicama. a izuzetno i samim ulaskom u vozilo. – prtljag – stvari koje putnik ima pravo da nosi sa sobom (u prevozu putnika). Pored navedenih pojmova i izraza. Zakon predviœa pojmove: imalac prava. mesto opredeljenja. mesto istovara itd. ukljuåujuñi i prikolicu.

Putnik je obavezan da plati naknadu za prevoz – prevozninu (voznu kartu i prtljaænu kartu). troãkove (do 10%). U sluåaju neispunjenja uobiåajenih uslova prevoza primenjuje se zakon.6. Prevozilac je duæan da preveze prtljag. Vozna karta moæe da bude izdata na ime ili na donosioca. Ukoliko putnik iz bilo kog razloga ne preuzme prtljag. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju Prava i obaveze prevozioca i putnika Obaveza je prevozioca da ugovorne obaveze izvrãi relacijom. tako ãto obezbedi posebne uslove zaãtite. uz posebnu nadoknadu. putnik ima prvo da zahteva nastavak putovanja drugim saobrañajnim sredstvom. prevozilac moæe odbiti da ga prevozi. ukoliko prevoz kasni. niti da ometa druge putnike. Putnik se pojavljuje kao korisnik prevoza. prevozilac moæe ugovoriti prevoz ovih putnika. prevozilac je duæan da ga åuva ili poveri treñem licu na åuvanje (o troãku putnika). zbog zaãtite drugih putnika. Prevozilac ñe. Pri tome je obavezan da obezbedi uslove udobnosti i higijene. a u odnosu na posebne uslove primenjuje se ugovor i zakon. Pored uobiåajenih uslova prevoza. obiåno se zakljuåuje formalni ugovor i on sadræi elemente koji su delovi svakog ugovora. 51 2. onda ñe mu se vratiti celokupan iznos prevoznine (bez moguñnosti zadræavanja troãkova). Ukoliko ovo blagovremeno najavi prevoziocu (2 sata pre poåetka putovanja). Putnik ima pravo da odustane od prevoza. U sluåaju prekida putovanja. Ukoliko je izdata na ime ne moæe se prenositi na druga lica bez saglasnosti prevozioca. moguñe je ugovoriti i posebne uslove. Predmet ugovora je prevoz putnika uz naknadu. Prevozilac ima pravo da odbije prevoz putnika bez obaveze vrañanja prevoznine u sluåajevima kada je putnik oåigledno nesposoban za prevoz (zbog bolesti) ili ako ometa izvrãenje obaveza prema drugim putnicima ometa prevoz (nasilniåko ponaãanje. . i to: ruåni prtljag (u putniåkom prostoru) bez posebne nadoknade. zadræati samo administrativne i dr. u ovom sluåaju. pa putnik zato odustane od prevoza. sa odreœenim pravima i obavezama koji su utvrœeni ugovorom ili zakonom.).2. primereno vrsti i duæini putovanja. SAOBRAÑAJNO PRAVO Ugovor o prevozu moæe da bude zakljuåen izmeœu prevozioca i putnika ili izmeœu prevozioca i naruåioca prevoza (kod vanlinijskog prevoza). u vreme i na naåin kako je ugovoreno. on ima pravo na povrañaj prevoznine. U vanlinijskom prevozu putnika. Za primljeni prtljag prevozilac je duæan da izda prtljaænu kartu. povratak u mesto polaska ili povrañaj dela prevoznine. Meœutim. Vozna karta je dokaz o zakljuåenju ugovora u linijskom prevozu. a posebno ne sme da ometa prevozioca u izvrãenju obaveza prema drugim putnicima. Ukoliko putnik boluje od zarazne bolesti. Meœutim. teãko pijanstvo i sl. On ne sme da naruãava javni red i mir u toku prevoza. a prtljag (u prostoru za prtljag) uz nadoknadu.

– za telesno oãteñenje. Åak i ako bi se. Teret dokazivanja odgovornosti. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga Ãtetni dogaœaji koji mogu nastati u prevozu putnika su: – ãtete usled smrti. pada na prevozioca. ugovorom. naknada ãtete se plaña u zakonom propisanim iznosima. u SRJ su za ãtete nastale u toku prevoza bili utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara: – za smrt putnika. Ukoliko putnik dokaæe da je prevozilac izazvao ãtetu namerno ili krajnjom nepaænjom. U suprotnom. Ukoliko dokaæe da ãtetu nije prouzrokovao namerno ili krajnjom nepaænjom. oãteñenja zdravlja ili povrede putnika koji su nastali u toku prevoza. do 182. Dakle. ako prevozilac dokaæe da je ãteta nastala viãom silom ili greãkom putnika. – ãtete usled zakaãnjenja ili prekida putovanja i – ãtete nastale usled oãteñenja ili gubitka prtljaga i drugih stvari koje su uz potvrdu predate na prevoz. zavisno od stepena krivice prevozioca. po putniku.460 maraka po putniku i – za gubitak ili oãteñenje ruånog prtljaga. Za priåinjenu ãtetu prevozilac odgovara po zakonu i po odredbama ugovora koje su u skladu sa zakonom. Moguñe je. onda sud moæe odrediti i iznose naknada za ãtete veñe od zakonom ograniåenih. do 61. u skladu sa zakonom. ulazio ili izlazio iz vozila. na zahtev putnika. do 730 nemaåkih maraka. P. po putniku. odnosno 1.Lipovac. 52 2 . Prevozilac moæe da se oslobodi od obaveze naknade ãtete samo ako dokaæe da je ista priåinjena radnjom putnika ili usled viãe sile (radnjom koja se nije mogla izbeñi ili otkloniti). Njegova odgovornost je objektivna i kvalifikovana. Postoji ugovorna i vanugovorna odgovornost za priåinjenu ãtetu. Ovaj put je teret dokazivanja na prevoziocu. do 365 nemaåkih maraka po jednom prtljagu. – za gubitak ili oãteñenje prtljaga. teret odgovornosti prebacio sa prevozioca na putnika. zakonodavac je predvideo tri razliåita sluåaja odgovornosti prevozioca: – po pravilu se primenjuje princip ograniåene odgovornosti (prevozilac nadoknaœuje iznose do zakonom odreœenih ograniåenja). takva odredba ne bi proizvodila pravno dejstvo. Na primer. – za zakaãnjenje ili prekid putovanja putnika. do dvostrukog iznosa prevoznine.000 nemaåkih maraka.000 nemaåkih maraka. Konaåno. U tom sluåaju. Meœutim. teret dokazivanja je na putniku. da se u prtljaænu kartu unese i veñi iznos od Zakonom predviœenog. dok se putnik nalazio u vozilu. on se moæe osloboditi od odgovornosti i naknade ãtete. naknada moæe biti i veña. u tom sluåaju prevozilac moæe promeniti cenu karte.

niti spreåiti. uobiåajeno se primenjuje (podrazumeva se) princip ograniåene odgovornosti . ukoliko putnik ne dokaæe da je ãteta nastala krivicom prevozioca. otpremnica i sliåno). Ovaj ugovor je najåeãñe neformalan. Za ruåni prtljag prevozilac obiåno ne odgovara. 30 dana za gubitak ili oãteñenje prtljaga. Najåeãñe se. ukoliko putnik svojom greãkom izazove ãtetu ili ãteta nastane dejstvom viãe sile. on prisvoji ili dozvoli da nestane prtljag). Prevoz robe Formalni i neformalni ugovori Ugovor o prevozu stvari zakljuåuje se izmeœu poãiljaoca i prevozioca. zakonodavac ãtiti putnika i bezbednost saobrañaja. U ovom sluåaju sud moæe odrediti i naknade veñe od. Sa druge strane. a iskljuåeni sluåajevi u kojima bi putnik ili prevozilac bili zainteresovani za stvaranje ãtete. 53 2. Prebacujuñi odgovornost na prevozioca. izdaje samo potvrda ili drugi dokument koji prati robu u prevozu (zakljuånica. ograniåenja (do stvarnih iznosa ãteta koje je dokazao putnik). Konaåno. onda se ne moæe pozivati na princip ograniåene odgovornosti. Ovako je onaj ko najviãe utiåe na prevoz i najviãe zainteresovan da taj prevoz bude bezbedan. pa prevozilac dokaæe da to nije mogao predvideti. Primera radi. u SRJ (Srbiji) su propisani sledeñi rokovi: 6 meseci za smrt ili telesno oãteñenje. Zato se smatra da je on uvek kriv (kriv je i kad nije kriv). SAOBRAÑAJNO PRAVO .2. Zaãto su predviœena ova tri sluåaja naknada ãtete.zakonodavac je ograniåio iznose ãteta. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju – u sluåajevima namere ili krajnje nepaænje (dokazuje putnik). To znaåi da se ne saåinjava ugovor u posebnoj (pismenoj) formi. prevozilac se smatra kvalifikovanim za poslove prevoza. prevozilac nadoknaœuje stvarne iznose ãteta koji mogu biti i veñi od zakonom propisanih ograniåenja i – u sluåaju dejstva viãe sile ili greãke putnika (prevozilac dokazuje da nije imao moguñnosti da ãtetu spreåi ili smanji) prevozilac se moæe potpuno osloboditi odgovornosti. osim kada on dokaæe suprotno. zakonodavac predviœa ekstremne sluåajeve kada se odstupa od podrazumevane odgovornosti. Tako se ãtiti prevozilac – spreåava se uniãtavanje prevozioca zbog jedne velike ãtete koja mu se desila. Rokovi teku od dana saznanja. u sluåaju da prevozilac krajnjom nepaænjom ili namerno izazove ãtetu (na primer.6. Prvo.2. Prevozilac ima najviãe moguñnosti da utiåe na bezbednost prevoza. na osnovu usmenog ugovora poãiljaoca i prevozioca.6. Tako je obuhvañena i odgovornost putnika i ovaj stimulisan da pomogne bezbednom prevozu. Naime. Sa druge strane. zakonom predviœenih. onda se prevozilac moæe delimiåno ili åak potpuno osloboditi odgovornosti. 2. Zakonom su odreœeni i rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete. 15 dana za zakaãnjenje ili prekid putovanja.

zakon je definisao i sluåajeve kada se mora ili moæe zakljuåiti poseban. o åemu ñe kasnije biti reåi. smeãtaja tereta u vozilo i dr. gde se zakÿuåuje teretnica. U ostalim sluåajevima u principu utovar vrãi poãiljalac. vrãenje utovara i istovara robe Obaveza prevozioca je da. Obaveza poãiljaoca je da prevoziocu saopãti specifiåna svojstva stvari koja su znaåajna za prevoz (a prevozilac ne mora da ih poznaje) i da plati prevozninu. U sluåaju izdavanja prenosivog tovarnog lista pravo raspolaganja robom u prevozu se moæe drukåije urediti. Dakle. osim u pomorskom. Forma tovarnog lista nije posebno propisana. kako bi se. da promeni krajnju destinaciju. podatke koje popunjava poãiljac robe i dopunske podatke. 26/95.26 Prevoz robe i ostalih stvari ili tovara vrãi se uz naknadu. utvrœena Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. ukoliko ugovorom nije drukåije predviœeno. preveze i preda primaocu robu koju je primio na prevoz. Obaveze prevozioca i poãiljaoca. Vreme trajanja utovara i istovara je od znaåaja kod raåunanja vremena eventualnog zakaãnjenja. ugovorenim ili najpovoljnijim putem. Tovarni list se zakljuåuje u svim granama saobrañaja. To je dokaz da je sklopljen ugovor o prevozu i da je stvar primljena na prevoz. u sluåaju ãtetnog dogaœaja lakãe regulisala naknada ãtete. ãto znaåi da ima sva prava nad robom (da traæi vrañanje robe.Lipovac. br. Po pravilu. prevozilac potvrœuje da je ugovor zakljuåen i da je robu primio na prevoz. a istovar primalac. onda je duæan da se pridræava uputstava prevozioca u pogledu naåina utovara. a posebno kako bi dokazivao propuste poãiljaoca. Tovarni list se zakljuåuje u tri primerka: prvi primerak za prevozioca. Zakljuåenje formalnog ugovora je u interesu prevozioca. Na ugovore o prevozu u drumskom sobrañaju. drugi za poãiljaoca i treñi prati robu do primaoca. ali se uglavnom koriste formulari koje je preporuåila Meœunarodna organizacija drumskih vozara (IRU). 54 . Tovarni list sadræi tri grupe podataka: podatke koje popunjava prevozilac. Utovar i istovar robe u linijskom prevozu vrãi prevozilac. P. 26 Videti “Sluæbeni list SRJ”. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 Meœutim. vaæe i posebna. izdavanjem tovarnog lista. Tovarni list je formalni ugovor o prevozu stvari koji se izdaje pri prijemu stvari na prevoz. Kada poãiljalac utovara robu. da robu proda itd. formalni ugovor o prevozu stvari – tovarni list. da promeni relaciju. poãiljalac raspolaæe robom u toku prevoza. pored opãtih pravila obligacionog prava. Pojam i sadræaj tovarnog lista Tovarni list je isprava o zakljuåenom ugovoru o prevozu i dokaz da su stvari primljene na prevoz u drumskom saobrañaju. da promeni primaoca.).

uputstvo o carinjenju). Njime. Prenosivi tovarni list Prenosivi tovarni list je vrsta tovarnog lista kojim poãiljalac (indosant. Prevozilac bi trebalo da popunjava sledeñe podatke: – mesto i datum sastavljanja. 2. primalac i dr. – kod prevoza stvari sa specifiånim svojstvima. – rok prevoza. napomena da je izdat prenosivi tovarni list. – pisak isprava koje se prilaæu. uputstvo o rukovanju. – pouzeñe. robom u prevozu ne raspolaæe poãiljac.2. – podaci o poãiljaocu. – naåin utvrœivanja koliåine. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju 1. Zakon predviœa kada se izdaje tovarni list. posebna vrednost stvari. zakon je predvideo koja prava raspolaganja stvarima u prevozu se mogu prenositi. – podaci o prevoziocu. Zato prenosivi tovarni list ima karakter hartije od vrednosti. kada poãiljalac daje posebno uputstvo o åuvanju i rukovanju stvarima. 3. SAOBRAÑAJNO PRAVO . veñ onaj ko donese prenosivi tovarni list. prenosi na drugo lice (indosataru) zakonom odreœena prava raspolaganja stvarima. Dakle. koliåina. poãiljalac sebi uskrañuje pravo da u toku prevoza menja delove glavne obaveze (relacija.prenosilac).). a na ostala dva primerka. – podaci o vozilu. jer neka posebna svojstva stvari nisu bila poznata prevoziocu ili on nije bio duæan da zna za njih i – uvek kada to zahteva prevozilac ili poãiljalac. Na prvom primerku tovarnog lista se nalazi klauzula da se radi o prenosivom tovarnom listu. Prenosiv je samo onaj tovarni list koji kao takav utvrde sporazumno poãiljalac i prevozilac. Prenosivi tovarni list se izdaje na ime ili na donosioca. Åesto se izdaje 55 2. i to: – u meœunarodnom saobrañaju.6. troãkovi. – podaci o primaocu. – kod prevoza opasnih i drugih stvari za koje je posebnim propisom predviœeno da se mogu prevoziti samo pod posebnim uslovima. – roãkovi koje preuzima poãiljalac. Dopunski podaci su: – zabrana pretovara. U tom sluåaju. posebnom izjavom (indosamentom). – odaci o stvarima (opis. Poãiljalac popunjava podatke koji se odnose na: – mesto i datum utovara. – uputstvo o osiguranju.

bolest æivotinja koje se prevoze i sl. Sluæbeni glasnik.. Predavaça iz bezbednosti saobrañaja. VÃUP. International Road Safety Strategy. 1994. U sluåaju da je ãteta nastala kao posledica namere ili krajnjeg nemara i nepaænje prevozioca (ãto dokazuje poãiljalac). 2000. do 18 nemaåkih maraka po bruto kilogramu. neprohodnost prvobitno ugovorenog puta. P. Predavaça iz bezbednosti saobrañaja.5. – delimiåno ili potpuno oãteñenje stvari i – zakaãnjenje u prevozu. VÃUP. P. Resolution adopted by the General Assembly. Zemun. Global Road Safety Crisis. Meœunarodni ugovori. Lisabon. K. sam snosi odgovornost u sluåaju da ovo izazove ãtetni dogaœaj.. åime se deo svojinskih prava nad stvarima prenosi na prevozioca. Za ãtete nastale u toku prevoza stvari. zakonom su utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara. Primera radi. Rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete su 60 dana za ãtetu u prevozu stvari (30 dana za zakaãnjenje). Dakle. ukoliko poãiljalac u tovarni list ne unese podatke o specifiånim svojstvima stvari ili unese netaåne podatke o stvarima koje se prevoze. 57/309. CEMT (2002). O ovome odluåuje sud. a teret dokazivanja je na prevoziocu. Prevozilac moæe izbeñi odgovornost samo ako dokaæe da je ãteta nastala kao posledica svojstva stvari koja mu nisu bila poznata (poãiljalac ga nije upoznao sa specifiånim svojstvima) ili zbog viãe sile koju nije mogao predvideti. 2000. Beograd. S.. Dujkoviñ. do 1/3 prevoznine.). VÃUP. Beograd. Zemun. Saobrañaj i telekomunikacije (75 multilateralnih meœunarodnih konvencije). – za sluåaj zakaãnjenja u prevozu stvari. Bezbednost saobrañaja. a posebno u sluåaju nepredviœenih problema u prevozu (dugo åekanje na carini. Literatura Pantazijeviñ. 29.Lipovac. White book. European Conference of Ministares of Transport. Tom 1. prevozilac se ne moæe pozivati na zakonom ograniåene iznose. PRI.2003. Krsto Bezbednost saobrañaja prenosivi tovarni list na prevozioca.. 56 . niti izbeñi. u SRJ su utvrœeni sledeñi limiti: – za gubitak ili oãteñenje stvari. 2 Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe U prevozu stvari mogu nastati sledeñi ãtetni dogaœaji: – gubitak stvari. Tako se obezbeœuje lakãa manipulacija sa stvarima. i 2. Committee of Deputies. Todoroviñ. V. Lipovac. Safety Strategies for Rural Roads in Europe – draft Recommedatrions. Sliåno kao u prevozu putnika. kvarenje robe. Kçiga 6. iznosi nadoknada za ãtete u prevozu stvari su ograniåeni zakonom.

CEMT/CS(2000)7/PROV. 2000. 2002. 2000. 125 final. COM. 1977. Brussels. WHO. 125 final. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. SAOBRAÑAJNO PRAVO . 2000. National Centre for Injury Prevention and Control. COM. Brussels. 2001. A Strategy for EU Transport Research. ETSC. pri. National Strategies for Advacing Child Predestrian Safety. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Sluæbeni list FNRJ Sluæbeni list SFRJ Sluæbeni glasnik SR Srbije Sluæbeni glasnik Republike Srbije 57 2. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Centrres for Desease Control and Prevention. Past. 2000. ETSC.2. 2001.6. 2000. Brussels. Lisabon. 2002. World Disasters Report. Present and Future Road Safety Work in Ecmit.

Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja 3. Metode bezbednosti saobrañaja 3.6. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja 3.4. Nauka i saobrañajna nauka 3.8. Teorije saobrañajnih nezgoda 3. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju .5.1.3. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina 3.3. Nauåne metode i metodologija 3.7. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.2.

Svaka nauka predstavlja samo deo sistematizovanih znanja. Naime.3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . niti nezavisne jedna od druge. Tehniåke nauke su deo istog sistema koji se bavi prouåavanjem tehniåkih aspekata proizvodnog procesa. 1999. ove nauke viãe ne predstavljaju celovit funkcionalan skup svih znanja. Uvod u saobrañaj 1.. NAUKA I SAOBRAÑAJNA NAUKA Da bi se uspeãno izuåavala bezbednost saobrañaja. Nauka se stalno unapreœuje i razvija. Svaka nauka koristi dostignuña ostalih nauka i svoje rezultate ugraœuje u sveukupni fond znanja. odrediti njen predmet. Saobrañajni fakultet. Sa porastom ljudskih znanja. predmet istraæivanja ili metode svojstvene jednoj nauci. Uslovno izdvajanje nauka je rezultat potrebe da se odredi osnovni predmet istraæivanja i metode koje se preteæno koriste. M. Beograd. Konaåno .1 To je sistematizovan skup znanja o objektivnoj stvarnosti do koga se doãlo primenom priznatih nauånih metoda istraæivanja. neophodno je ãto korektnije definisati ovu nauånu oblast. do odreœenog istorijskog trenutka. Znanja se mogu razliåito sistematizovati u nauåne oblasti i nauåne discipline. Prirodne nauke åine deo opãteg sistema nauka koji se bavi prouåavanjem prirodnih zakona i pojava. Pre se moæe reñi da je sistematizovanje znanja u pojedine nauke samo uslovno. 3. Specijalizacija podrazumeva da se nauka sve viãe grana i 1 Adamoviñ. 61 3. Metode razvijene u jednoj nauånoj oblasti koriste se za reãavanje problema u drugim nauånim oblastima. Danas postaju sve znaåajnije dve osobine nauke: specijalizacija i interdisciplinarnost. metode i praktiåne ciljeve. druãtvene nauke su deo istog sistema nauka koji se bavi prouåavanjem odnosa u ljudskom druãtvu. Danas je najåeãña podela na prirodne.1. Doprinos nauci daju nauåni radnici. Pri tome ovo grananje bi trebalo shvatiti uslovno. ali i svi drugi koji uopãtavaju svoja i tuœa iskustva. Ova meœuzavisnost i preklapanje pojedinih nauånih oblasti i nauånih disciplina su sve izraæeniji. Nauka je skup svih znanja o odreœenoj temi. javila se potreba za grananjem nauke. nisu potpuno posebne. Nauka je jedinstven funkcionalan sistem objektivnih ljudskih saznanja. a ne celovit sistem. a ne da se izoluje jedan deo znanja. str. tehniåke i druãtvene nauke.

Dok se neke discipline saobrañajne nauke mogu svrstati u tehniåke nauke. Meœutim. Mada je saobrañajna nauka veoma mlada. Interdisciplinarnost podrazumeva da se pojave i procesi moraju prouåavati svestrano: sa prirodnog. regulisanje saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 specijalizuje. a posebno porast znanja koja se odnose na saobrañaj uslovio je izdvajanje posebne – saobrañajne nauke. saobrañajna pedagogija. tehnologija i organizacija prevoza (tehniåke nauke). saobrañajno pravo. Posebno obuhvata delove nauka koji se odnose na prirodne zakone kretanja tela kroz razliåite sredine (delovi prirodnih nauka). ekonomika saobrañaja. pa i na primeru saobrañajne nauke. eksploatacija i odræavanje saobrañajnih sredstava. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA KAO NAUÅNA DISCIPLINA Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja izuåava meœuzavisnost izmeœu saobrañajnog i drugih procesa u druãtvu. saobrañajna nauka je nastala tek posle Drugog svetskog rata. Teãko je reñi da li saobrañajna nauka pripada prirodnim. Ova dva procesa se mogu analizirati na mnogim primerima. Saobrañajna nauka je nastala u procesu preraspodele predmeta izuåavanja starijih nauånih oblasti i disciplina. saobrañajna psihologija. javni gradski prevoz. Danas se u okviru saobrañajne nauke izdvajaju nauåne discipline: tehnologija transporta. porast opãtih znanja. tehniåko-tehnoloãke uslove prevoza. Ona je nastala izdvajanjem. tehniåkog i druãtvenog stanoviãta. bezbednost saobrañaja itd. Nastala je kao potreba da se specijalizuju znanja koja se odnose na veoma vaæan predmet nauke (saobrañaj). Saobrañajna nauka (nauka o saobrañaju) predstavlja podsistem opãteg sistema nauka koji sistematizuje i dalje razvija sva znanja o saobrañaju i u vezi sa saobrañajem. planiranje saobrañaja. veñina nauånih disciplina saobrañajne nauke se ne moæe svrstati ni u jednu grupu. 62 . projektovanje saobrañaja. s ciljem optimizacije saobrañajnog procesa i smanjivanja ãtetnih posledica. druãtvenim ili tehniåkim naukama. spajanjem i meœusobnim proæimanjem delova prirodnih. s druge strane.2. tehniåkih i druãtvenih nauka. saobrañajna istorija. saobrañajna geografija. organizacija prevoza.2 ona je veoma razgranata i dalje se grana i razvija. sa jedne i ãtetnih posledica saobrañaja. upravljanje saobrañajnim procesima.Lipovac. 2U pravom smislu reåi. 3. druãtvene okvire. P. Izuåava i pokuãava otkriti zakonitosti nastanka ãtetnih posledica saobrañaja. ali i kao rezultat interdisciplinarnog pristupa izuåavanju ove pojave. uslove i posledice saobrañajne aktivnosti (druãtvene nauke). Bezbednost saobrañaja pripada saobrañajnoj nauci. teorija saobrañajnih tokova. veñ obuhvata segmente dve ili sve tri grupe nauka. druge se svrstavaju u druãtvene. saobrañajna logistika. treñe u prirodne. Razvoj saobrañaja. Takva je i bezbednost saobrañaja.

na danaãnjem nivou razvoja. organizaciji saobrañaja ili nekoj drugoj disciplini. procesa sudara itd. kao i znanja u vezi druãtvenog razvoja. integriãe i koristi znanja iz razliåitih nauka i nauånih disciplina. dostignuña bezbednosti saobrañaja integriãu se i uveliko koriste u navedenim nauånim disciplinama. Znanja i dostignuña u vezi saobrañajnog procesa. tehniåkih i druãtvenih nauka. zauzimanje æivotnog prostora. ali i najãire javnosti. negativni psiholoãki uticaji saobrañaja na pojedinca. regulisanja saobrañaja. negativni socijalni uticaji saobrañaja. tehniåkog regulisanja saobrañaja se uvaæavaju u bezbednosti saobrañaja. najznaåajniji negativni efekat saobrañaja i ima smisla posebno ih istraæivati. vremenom. Sa druge strane. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . a posebno znanja iz matematike. åovek je pre svih drugih negativnih efekata. socijalno zagaœivanje sredine itd.1. integralnog transporta. Tu spadaju saobrañajne nezgode sa svim lako merljivim posledicama. niti izolovana nauåna disciplina. izduvnim gasovima i otpadnim materijalima koji potiåu iz saobrañaja). psihologije liånosti. saobrañajne logistike. poåeo ozbiljno izuåavati saobrañajne nezgode. Znanja prirodnih nauka. 63 3. 3. ili ove discipline pripadaju bezbednosti saobrañaja. ni u pogledu predmeta izuåavanja. iscrpljivanje prirodnih resursa i zagaœivanje okoline (bukom. Bezbednost saobrañaja. PREDMET I CILJEVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja nije nezavisna. organizacija i eksploatacija saobrañaja. saobrañajne psihologije. statistike. U uæem smislu. neekonomske posledice saobrañajnih nezgoda sve viãe zaokupljaju paænju struåne. principi rada razliåitih motora. mehanizacija i automatizacija saobrañajnih procesa. Naime. U meœuvremenu su narasli i ostali negativni efekti i. ekologije itd. Ona se uveliko oslanja na dostignuña i znanja prirodnih.3.3. predmet bezbednosti saobrañaja su sve ãtetne posledice saobrañaja. predmet bezbednosti saobrañaja vezuje se samo za saobrañajne nezgode ili joã preciznije za lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda. Shvatanje ove meœusobne meœuzavisnosti omoguñava da se pravilno sistematizuju bezbednost saobrañaja. kao retko koja druga nauåna disciplina. Predmet bezbednosti saobrañaja U ãirem smislu. ali i druge discipline saobrañajne nauke. ni u pogledu metoda istraæivanja.3. Bezbednost saobrañaja je posebno povezana sa drugim nauånim disciplinama koje pripadaju saobrañajnoj nauci. Ona uveliko koristi dostignuña ostalih nauånih disciplina saobrañajne nauke: organizacije saobrañaja. saobrañajnog prava itd. Otuda i åeste konfuzije da li bezbednost saobrañaja pripada regulisanju saobrañaja. Do danas su najviãe istraæivani lako merljivi efekti saobrañajnih nezgoda. Ipak.3. postaju sve znaåajniji. saobrañajne nezgode su. znanja u vezi kretanja i zaustavljanja. Sa druge strane. åine osnove nauåne discipline bezbednost saobrañaja. menadæmenta i upravljanja.

kvalitetna obuka ljudi u ukazivanju prve pomoñi.). stanje puta. veñ. Trebalo bi uoåiti da ciljevi aktivne bezbednosti saobrañaja su prisutni dok se nezgoda ne desi. Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja Uslovno je moguñe razlikovati aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. Smanjivanjem ãansi nastanka svake nezgode pojedinaåno. skup mera i aktivnosti kojima se doprinosi smanjivanju verovatnoñe da se desi saobrañajna nezgoda pripada aktivnoj bezbednosti saobrañaja. Na primer.). sa posebnim trakama za prihvat vozila koja silaze sa puta itd. a pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja tek kada se nezgode desi. i opraãtajuñih puteva (sa blagim kosinama nasipa. nasloni za glavu itd. Aktivna bezbednost saobrañaja je deo nauåne discipline bezbednosti saobrañaja koji ima cilj da spreåava (prevenciju) ili smanjuje broj (redukciju) saobrañajnih nezgoda.Lipovac. doprinosi se i smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda. konstrukcija i upotreba sistema zaãtite na vozilu (sigurnosni pojasevi. odnosno da smanjuje verovatnoñu (ãansu) nastanka saobrañajne nezgode. Ciljevi bezbednosti saobrañaja Opãti cilj bezbednosti saobrañaja je smanjivanje svih ãtetnih efekata uz neometano odvijanje saobrañaja. ima smisla baviti se pitanjem kako se mogu smanjiti posledice te nezgode. uvek se moraju imati u vidu oba aspekta bezbednosti saobrañaja. desi saobrañajna nezgoda. 64 . dogodile. Mada neki elementi preteæno doprinose aktivnoj (ispravnost vozila. U tom smislu se razlikuju ciljevi aktivne i ciljevi pasivne bezbednosti saobrañaja. Ako se suzi predmet bezbednosti saobrañaja. sa niskim rastinjem oko puta. vazduãni jastuci. Dakle. odnosno kako smanjiti broj nastradalih. dobrim odræavanjem vozila i puta moæe se smanjiti ãansa da se neka nezgoda dogodi. Pasivna bezbednost saobrañaja ima cilj da smanji broj i teæinu posledica saobrañajnih nezgoda koje su se. Tako se smanjuje broj saobrañajnih nezgoda. Aktivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj da spreåava saobrañajne nezgode.3. 3 3. smanjiti teæinu stradanja i smanjiti materijalnu ãtetu u toj nezgodi.3. Meœutim. Krsto Bezbednost saobrañaja 3.2. Pasivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj smanjivanje posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. ipak.) smanjuju se posledice saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. Na primer. Naime. odræavanju i eksploataciji puteva). oprema puta i ureœenje prostora oko puta. Meœutim. ovo se postiæe na dva naåina: smanjivanjem broja saobrañajnih nezgoda i smanjivanjem posledica saobrañajnih nezgoda koje su se veñ dogodile. a neki preteæno doprinose pasivnoj bezbednosti saobrañaja (konstrukcija i oprema vozila. koncept samoobjaãnjavajuñih (obeleæja puta definiãu i objaãnjavaju oåekivanja u projektovanju. P.3. obuåenost i psihofiziåka sposobnost vozaåa itd. dobrom obukom uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa i peãaka). onda se i cilj moæe suziti na smanjivanje broja i sveukupnih posledica saobrañajnih nezgoda. kada se.

puta ili okoline u istom smeru deluje na sve faktore bezbednosti saobrañaja. u razliåitim situacijama3 (na primer. Metod (gråki methodos ili lat. 2. 4 Vujaklija. Prosveta. smanjuju smrtnost i teæinu povreda kod snaænih sudara). po pravilu. Beograd. åoveka. 3. primer: vazduãni jastuci negativno utiåu na aktivnu bezbednost. Ipak. 1980. methodus – put i naåin istraæivanja) je postupak kojim se postiæe unapred postavljen cilj. korektno je istañi da veñina elemenata utiåe i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. ali moæe povrediti lica u vozilu. Veoma retko neki element vozila. str. upotreba svetala danju smanjuje broj åeonih sudara.4. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . jasno je da bezbednost saobrañaja koristi vrlo raznovrsne nauåne metode koje su svojstvene prirodnim. Åeãñi su sluåajevi razliåitih. Leksikon stranih reåi i izraza. M. NAUÅNE METODE I METODOLOGIJA S obzirom na prethodno izloæeno. mogu se izdvojiti neke metode koje su najåeãñe ili su najznaåajnije u bezbednosti saobrañaja. kod nekih manjih sudara – ako ovaj sedi nepravilno i ne koristi pojaseve).3.. – razliåiti – suprotni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (vazduãni jastuci smanjuju povrede i smrtnost kod snaænih åeonih sudara–pri upotrebi sigurnosnih pojaseva. ali mogu poveñati posledice ili. jer se mogu nepotrebno aktivirati pri prelasku preko udarne rupe ili pri slabim sudarima. metod analize. pa åak i suprotnih uticaja: – razliåiti – suprotni uticaji na aktivnu bezbednost saobrañaja. ali posedovanje mobilnog telefona omoguñuje brzo obaveãtavanje i efikasno zbrinjavanje i spaãavanje povreœenih.). a pozitivni na pasivnu bezbednost saobrañaja (1. ali poveñava broj obaranja peãaka). Tu su metod apstrakcije.4 Metod je smiãljeno i plansko postupanje radi postizanja nekog cilja. Nauåne metode i metodologija obuka graœana u urgentnoj medicini itd. metod eksperimenta i metod posmatranja. primer: upotreba mobilnih telefona u toku voænje poveñava verovatnoñu nezgode. – pozitivni uticaji na aktivnu. 559. a negativni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (na primer. metod sinteze. pri sudaru) i – negativni uticaji na aktivnu. tehniåkim i druãtvenim naukama.4. unutraãnje ogledalo u vozilu smanjuje verovatnoñu nastanka nekih saobrañajnih nezgoda. veoma skupo. a nekad podrazumeva i metode pokuãaja i pogreãki. Neki uticaji se otkrivaju tek posle nekoliko godina prañenja i istraæivanja. Ovi uticaji mogu biti veoma kompleksni i njihovo merenje je. Nauåni metod se moæe definisati kao sveu3 U ovom sluåaju se mere svi efekti i odluåuju dominantni uticaji. ali pozitivno utiåu na pasivnu bezbednost jer. 65 3. u proseku. åak izazvati smrt suvozaåa. induktivni i deduktivni metod.

apstrakcija. Beograd.6 Mogu se razlikovati opãte i posebne nauåne metode. Tako se poveñava pouzdanost ukupnih rezultata istraæivanja. Kriminologija. 13. Kombinovana primena odgovarajuñih nauånih metoda treba da garantuje ãto jednostavnije (optimalno) postizanje cilja istraæivanja.8 Svaki metod koji se koristi u bezbednosti saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke. 2000. tako i posebne nauåne metode.9 Samo dobrom kombinacijom metoda dolaze do izraæaja prednosti i nedostaci svakog od metoda. str. 126. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. to ne bi bilo pouzdano. Peåujliñ. 88. dedukcija. 3. Meœutim. ali i drugima da koriste rezultate naãih istraæivanja. 6 Lukiñ. R. Koristiti ovako dobijene rezultate u daljem radu. Beograd. Pri tome se paralelno koriste kako opãte. 1981. U okviru ovog cilja se mogu razlikovati bar tri posebna cilja: – opisati pojavu (deskripcija). Metodologija treba da pomogne u izboru metoda istraæivanja. moglo bi biti sluåajno i ne bi imalo nauånu teæinu. Åigoja ãtampa. 8 Iniñ.. generalizacija. Opãti cilj primene nauånih metoda je saznanje. tj. prednosti i nedostatke.. Zbornik radova. Beograd.. – klasifikovati (kategorizacija i tipologija) i – protumaåiti i utvrditi zakonitosti: uzroåno – poslediåne odnose i veze u okviru predmeta istraæivanja. pravilno postavljanje i testiranje nauånih hipoteza i siguran put do spoznaje. indukcija. Savremena admi- nistracija. K. itd. 1999. Nekad se do istih rezultata moglo doñi i drukåije. 9 Vujaniñ. naåinom na koji ona predmet saznaje. Dosledna primena opãtih i posebnih nauånih metoda omoguñava i olakãava nam da koristimo tuœe rezultate. Œ. Metodologija druãtvenih nauka. bez primene metodologije i metoda. Najåeãñi posebni nauåni metodi u bezbednosti saobrañaja su: statistiåki metod. M. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 kupnost nauånih i tehniåkih postupaka kojima se stiåu ili sistematizuju nova znanja o nekom predmetu istraæivanja. Nomos. Beograd. Metodologija (gråki methodos – put. vrednosti i oblasti primene.. Œ. logia – nauka. metod anketa i intervjua. M. bilo bi veoma opasno u nauånom smislu. Bezbednost drumskog saobrañaja. Metodologija definiãe i opisuje metode spoznaje. 5 Ignjatoviñ. Uvod u sociologiju.7 Na primer. 1997.. P.Lipovac. metod poreœenja (komparacije) i metod analogije. i Lipovac. FTN. 66 . citirao 7 Ãuãnjiñ. str. sinteza. izuåava njihovu zasnovanost. Predmet nauke se potpuno izdvaja tek njenim metodom.5 U uæem smislu to je misaoni ili praktiåni postupak koji omoguñuje da se doœe do znanja o predmetu istraæivanja. 58. nesistematskim radom. Opãte nauåne metode istovetne su u svim naukama. Metodologija bi trebalo da garantuje pouzdanost izlaznih rezultata itd. efikasnost. str. Metodologija. Zato su vaæni metod i metodologija. znanje) je deo logike koji se bavi prouåavanjem nauånih metoda. str. metod posmatranja. Novi Sad.. 1998. M. Izborom optimalnog metoda istraæivanja olakãava se istraæivanje. str. opãte logiåke metode su: analiza. metod eksperimenta. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju.

. Socioloãka imaginacija. 3.5. Metod merenja Merenjima se uporeœuje nepoznata i poznata jednorodna veliåina. Meœutim. Statistiåki metod Statistiåki metod je nezaobilazan metod u istraæivanjima bezbednosti saobrañaja i podrazumeva obradu uzoraka.5. u nastavku. Beograd. METODE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3. broj nastradalih u nezgodama itd. ne znamo duæinu deonice puta. a posebno konflikti u saobrañaju su pogodne za primenu statistiåkog metoda zbog svoje masovnosti (statistika se oslanja na zakone velikih brojeva) i numeriåkih obeleæja kojima se mogu opisivati (broj nastradalih. lenjir). izloæiti najvaænije posebne nauåne metode koje se koriste u bezbednosti saobrañaja. str. primenjuje se metod merenja. Mere se razliåite veliåine. posebnu paænju zasluæuje merenje nivoa bezbednosti saobrañaja. Primena statistiåkog 10 Mils. ãirine puta. Mada i prvi pristup ima vrlo uvaæene zagovornike.10 jer svaki je åovek svoj metodolog – drugi stav da je metod neophodan za savremeni nauåni rad. Zbog nedostatka opãteprihvañenih etalona – mera åesto se merenje vrãi tako ãto se uporeœuju nepoznate veliåine sa repernim veliåinama. standarda) koriste se relativna poreœenja nepoznatih veliåina.2. Pokazatelji se koriguju i ponderiãu u zavisnosti od konkretnih uslova i ciljeva istraæivanja itd. jer jedino metod garantuje optimalan put do spoznaje.3. U nedostatku opãteprihvañene veliåine (etalona. 139. ali se poreœenjem utvrœuje da li je manja od duæine druge deonice. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .). veñ se treba osloniti na inteligenciju i slobodno miãljenje. pantljika. Izbor reperne vrednosti je jedno od osetljivih pitanja koje se mora reãiti pre ili u toku istraæivanja. 67 3.1. ali nema opãteprihvañenog metoda merenja. Saobrañajne nezgode. U bezbednosti saobrañaja. ipak preovlaœuju pristalice drugog stava. Primera radi. Na primer. radijusi krivina itd. brzine kretanja vozila. Pri tome se koriste direktni i indirektni. Metode bezbednosti saobrañaja Danas postoje dva opreåna stava o potrebi i znaåaju metodologije: – prvi da je metod nepotreban. apsolutni i relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja. merenje duæine se vrãi tako ãto se nepoznata duæina poredi sa poznatom duæinom – etalonom (metar. Kao jednostavna merenja u bezbednosti saobrañaja moæemo navesti: merenja koja se svode na brojanja (broj nezgoda. 3.) ili prava merenja (koliåina pojedinih otrova u izduvnim gasovima ili vazduhu. 1964. Zato ñemo. broj nezgoda itd. Danas se koriste razliåiti metodi merenja bezbednosti saobrañaja.5.5. saobrañajni protok.). R.

Zato nije zaæivelo stvarno koriãñenje bolniåkih izveãtaja u operativne svrhe analize stanja bezbednosti saobrañaja. niti uvezane u jedinstvenu bazu podataka. Niz vaænih podataka obiåno smatraju poslovnom tajnom. Sa druge strane. za preciznu analizu mesta kontakta. da se precizno odredi mesto i vreme nezgode itd. Meœutim. Ranije su se podaci vodili samo ruåno. ove evidencije nisu organizovane. 1996. P. ako ih uopãte i vode. Ove baze pomaæu da se shvati dogaœaj. ovako evidentiraju sve nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. Policijski izveãtaji bi trebalo da se dostavljaju organima nadleænim za puteve (radi taåne lokacije nezgode). a danas se. za analizu propusta itd (etioloãke i druge analize). zavise od naåina formiranja uzorka i njegovog kvaliteta.Lipovac. ali i centralnom statistiåkom birou (radi formiranja jedinstvene baze podataka). 11 Na primer. u Srbiji. Za potrebe istraæivanja bezbednosti saobrañaja. ove evidencije nisu standardizovane. da se odredi tip nezgode. Ovako formiran uzorak nezgoda dopunjuje osnovni uzorak iz JISa. evidentiraju i druge nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. policija popunjava statistiåki upitnik o saobrañajnoj nezgodi (policijski izveãtaj) koji obuhvata unapred odreœene podatke o mestu nezgode. u naãim uslovima. 68 . Izveãtaji iz zdravstvenih ustanova pruæaju kvalitetnije podatke o povredama uåesnika u saobrañajnim nezgodama. Evidencije osiguranja pruæaju dobre podatke o lakãim saobrañajnim nezgodama koje su raspravljala osiguranja (kada nije vrãen uviœaj. o vozilima. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 metoda. ovi uzorci nisu kvalitetni za detaljniju analizu okolnosti nastanka nezgode. Meœutim. o licima i o samoj nezgodi. o putu. U buduñnosti bi trebalo unaprediti i automatizovati ovaj sistem izveãtavanja i usaglasiti ga sa meœunarodnim standardima. Posebno su korisni sluåajni i stratifikovani uzorci. Dnevni policijski izveãtaji obuhvataju osnovne podatke i opis dogaœaja za sve saobrañajne nezgode koje su prijavljene MUP-u. niti pokretan sudski postupak). a posebno taånost zakljuåaka. 12 Osiguranja samo godiãnje 1. niti uvezane u jedinstveni informacioni sistem. izveãtavaju o ukupnoj ãteti koju su isplatila. Ovako se evidentiraju sve nezgode koje su bile prijavljene policiji. mogu se koristiti razliåite baze podataka. o vremenu. ovi podaci se unose u jedinstvenu automatsku bazu podataka o saobrañajnim nezgodama. Policijski izveãtaji nisu sveobuhvatni. Zakljuåci su bolji ako su uzorci veñi i bolje predstavljaju celinu (reprezentativni uzorci). Jedinstven informacioni sistem (JIS) MUPa je baza podataka o svim evidentiranim saobrañajnim nezgodama kod kojih je vrãen uviœaj.11 Ove baze podataka obuhvataju ona obeleæja saobrañajnih nezgoda koja su evidentirana u SN – upitniku. u Srbiji se od 1. brzina uåesnika u nezgodi. bez obzira da li je vrãen uviœaj. U prvom periodu bile su obuhvañene samo nezgode sa obeleæjima kriviånog dela. Posle uvoœenja raåunara (osamdesetih godina 20-tog veka). niti pouzdani u svim sadræajima. Neposredno posle saobrañajne nezgode. Meœutim. trebalo bi ga uvezati sa policijskim izveãtavanjima.12 Zato se slabo koriste. Uzorci su vrlo pouzdani za analizu spoljnjih obeleæja saobrañajne nezgode koja su se mogla pouzdano evidentirati neposredno posle nezgode (fenomenoloãka analiza).

O znaåaju ovih baza govori i podatak da ih podræavaju OECD. skale procene i testovi. tipizacija saobrañajnih nezgoda.5. niti uvezane. zatvorenog (ispitanici biraju jedan od ponuœenih odgovora) ili poluotvorenog tipa (ispitanici biraju meœu ponuœenim odgovorima ili daju slobodan odgovor.3. automatizovane. Posebno je znaåajno da se ovako otkrivaju zakonitosti nastanka nezgode i omoguñuje nauåno definisanje mera u cilju smanjivanja broja i posledica nezgoda. Meœutim. Statistiåki metod se koristi i pri primeni ostalih metoda. Metod ankete Anketa (lat. EU. 69 3. o posledicama i drugim finijim obeleæjima nezgoda. UN. 3. Metode bezbednosti saobrañaja Ekspertize saobrañajnih nezgoda pruæaju najdetaljnije podatke o saobrañajnoj nezgodi. uoåavanje veliåine problema. fr. a posebno o naåinu nastanka opasne situacije. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . ni ove baze nisu automatizovane. Pored baza koje se formiraju na osnovu sabiranja i korekcija nacionalnih baza podataka. Pitanja u upitnicima mogu biti otvorenog (ispitanici daju slobodan odgovor). primena metoda ankete podrazumeva da anketni upitnici formiraju uzorke koji se statistiåki obraœuju. vaæno je napomenuti da postoje i posebne baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. Obradom navedenih uzoraka omoguñuje se shvatanje i analiza pojave. na skali od 1 do 5). o sankcijama. Upitnik je sistem pitanja åija je valjanost za konkretno istraæivanje ranije utvrœena. brzinama. propustima uåesnika nezgode i moguñnostima izbegavanja nezgoda. ako im ni jedan ponuœeni ne odgovara). Reãeni sudski spisi predstavljaju posebnu bazu podataka na osnovu koje se formiraju specifiåni uzorci. mehanizmu sudara. inlquastia. Pri tome se koriste sledeñe tehnike: upitnik. Danas su i na meœunarodnom planu uspostavljene kvalitetne baze podataka. analiza prostorne i vremenske raspodele nezgoda. Skale procene podrazumevaju da se ispitanicima zada da ocene neku pojavu (na primer. analiza moguñnosti izbegavanja ovih nezgoda itd. Ako se na pitanja odgovara pismeno to su upitnici. Za potrebe istraæivanja saobrañajnih nezgoda formiraju se posebni uzorci koji dopunjuju prve dve baze podataka.3. CEMT i druge institucije. intervju. Ovi uzorci su vrlo pogodni za analizu opãteprihvañenih (pravosnaænih) stavova o propustima. Ove baze podataka nisu standardizovane. Na primer. pa se nedovoljno koriste.5. enqueta) je nauåni metod koji se sastoji u ispitivanju okolnosti pojedinaånih sluåajeva. a ako se pitanja postavljaju i odgovori daju usmeno to su intervjui. Najznaåajnija meœunarodna baza podataka koja obuhvata osnovne pokazatelje bezbednosti saobrañaja je IRTAD (International Road Traffic and Accident Database). analiza propusta koji dovode do ovih nezgoda.

sudije. Za vreme posmatanja posmatraå sistematski i po unapred utvrœenom planu registruje precizno definisane podatke i formira dokumentaciju. o kontramerama koje predlaæu itd. peãaci i ostali) o shvatanju problema. analiza saobrañajnih situacija i analiza saobrañajnih nezgoda.). o kontramerama koje preduzimaju. ko pravi propuste i kako ih prevaziñi itd. subjektivni stavovi raznih subjekata. policije itd. da se odaberu i obuåe anketari i odabere populacija koja ñe biti anketirana. Nauåno posmatranje posebno doprinosi procenjivanju bezbednosti u sluåajevima kada nema dovoljno drugih informacija. vozaåa koji åesto voze u opasnim zonama. stavovi o najvaænijim okolnostima stradanja itd.) o problemima bezbednosti saobrañaja i kontramerama koje bi trebalo preduzeti. 3. P. – stavove struånjaka najrazliåitijih profila (veãtaci i drugi saobrañajni struånjaci. Pre posmatranja znaåajno je odrediti vreme. ponaãanje uåesnika u saobrañaju. u vreme stradanja i na naåin koji ne utiåe na ponaãanje posmatranih grupa. Veoma je korisno pre prihvatanja anketnog upitnika napraviti pilot (kratko) anketiranje kako bi se doradio upitnik i preciznije definisala oåekivanja. Ova dokumentacija ñe posluæiti kao osnova za kasnije faze istraæivanja (prikupljanje. o tome koje su to opasne situacije. sistematski i svrsishodno sprovedeno. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) Ma koliko bili znaåajni objektivni uslovi stradanja u saobrañaju..4.Lipovac. razlozi za uåestalost propusta. Nauåno posmatranje mora biti dobro osmiãljeno i unapred isplanirano. vozaåa.5. Posmatranje bi trebalo realizovati na mestima poveñane ugroæenosti. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Ma koliko statistiåki metod omoguñavao objektivno sagledavanje pojave. Na osnovu objektivne statistiåke metode nije moguñe ni projektovati optimalne kontramere. projektanti reæima saobrañaja. o merama koje bi oni (rado) prihvatili i o kontramerama koje ne bi prihvatali. roditelja. mesto i naåin posmatranja. ostaju nepoznati subjektivni uzroci stradanja u saobrañaju. sreœivanje i obrada podataka i njihovo nauåno tumaåenje). mogu se ispravno vrãiti samo na osnovu posmatranja. 70 . tuæioci i drugi pravnici. predstavnici odgovornih subjekata itd. Da bi nauåni metod ankete dao pravi efekat neophodno je da budu realno definisana oåekivanja od ankete. vaspitaåa. struånjaci za planiranje.. a posebno: – stavove nastradalih o okolnostima njihovog stradanja. – stavove pojedinih kategorija ljudi o propustima i odgovornosti pojedinih subjekata (dece. Metod anketa omoguñuje da sagledamo stavove odabranih delova populacije. – stavove vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju (uåesnika nezgoda. koji pripadaju riziånim grupama. nastavnika. policajci koji vrãe uviœaje ili analiziraju i prate saobrañajne nezgode.

Sa posmatranjem se mogu kombinovati i ankete. 1998. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 113. Metod eksperimenta omoguñuje da se na neposredan naåin doœe do uzroåno-poslediånih odnosa i veza. Mada se ranije sa sumnjom gledalo na moguñnosti metoda eksperimenta u bezbednosti saobrañaja. 71 3. okruæenja i obeleæja saobrañajne situacije otkrije i protumaåi razliåite ãablone ponaãanja ljudi. Pozitivne interakcije doprinose bezbednosti saobrañaja i obratno. Japan i Australija) formiraju snaæni nauåni instituti za testiranje vozila. kao i u smanje13 Safety of Vulnerable Road Users. stavovi i ponaãanje pojedinih uåesnika u saobrañaju. Najåeãñe se primenjuju sledeñe vrste prouåavanja ponaãanja:13 Dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) su nauåna posmatranja usmerena na konflikte u saobrañaju. pri åemu se kontrolisano menjaju uslovi i okolnosti. str. Za razliku od nauånog posmatranja gde posmatraå nikako ne utiåe na razvoj pojave. Cilj je saznati stavove i dogaœaje koji su prethodili situaciji. a ãta ne. Obavljaju se u vezi nezgode. da se vrãi neposredno ili uz pomoñ savremenih sredstava i opreme. Metod eksperimenta Eksperiment je nauåni metod koji se sastoji u paæljivom posmatranju pojava i procesa. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). Razgovori (Interviews) su deo temeljnih analiza i nauånog posmatranja. da se organizuje periodiåno. kod eksperimenta se veãtaåki – planirano deluje na stvaranje i promenu uslova. puta i okoline. a zatim formira dokumentacija. Analiza ponaãanja (Behavioural analyses) je veoma znaåajan metod koji ima cilj da na osnovu poznavanja liånosti (znanja i stavova). Mogu obuhvatati i razgovore sa uåesnicima konflikata. a posmatranje je posebno znaåajno u mikroistraæivanjima. Unapred treba znati i realno sagledati sva ograniåenja ovog metoda. struåno se posmatra i prate vaæna obeleæja. kako bi se projektovale ãto efikasnije kontramere. Eksperiment se unapred dobro planira.3. u prevenciji saobrañajnih nezgoda (aktivna bezbednost saobrañaja). Osnovni cilj ovih obimnih i veoma skupih testova je da se otkrije ãta moæe da pomogne. 3. Ove studije podrazumevaju nauåno posmatranje. konflikta ili druge saobrañajne situacije. Metode bezbednosti saobrañaja Posmatranje moæe da traje dugo. Danas se u razvijenim zemljama sa jakom automobilskom industrijom (prednjaåe SAD. danas je to veoma znaåajan i åesto nezaobilazan nauåni metod u izuåavanju bezbednosti saobrañaja. kako bi se bolje razumeli faktori koji dovode do pojedinih situacija.5. Posebno mesto imaju eksperimenti sa vozilima.5. Studije interakcije (Interactional studies) su nauåna posmatranja usmerena na interakcije izmeœu uåesnika u saobrañaju meœusobno ili izmeœu uåesnika u saobrañaju i vozila. realizuje se po utvrœenoj proceduri.5. EU. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. ali i razgovore i ankete. OECD.

Testiranje vozila je doæivelo pravu ekspanziju kada je 1992. te da ãtete pri sudarnim brzinama od 5 milja/hat smanje sa 8. u okviru Osiguravajuñeg instituta za bezbednost na putevima. Posle objavljivanja nekih rezultata. 16 Research Center. testovi udara vozila u DUMY lutke (peãake) itd. a na osnovu prañenja njihovog uåeãña u saobrañajnim nezgodama.19 Danas se u okviru metoda eksperimenta vrãe testovi sudara dva automobila (åeoni punom povrãinom. vazduãni jastuci. proizvoœaåe automobila i ostale. P. prevrtanje vozila. osiguranja veoma åesto plañaju ãtete koje su nastale pri malim brzinama. Ove eksperimente prate sveobuhvatna snimanja i merenja.15 Prouåavanje rezultata kontrolisanih testova i realnih saobrañajnih nezgoda daje istraæivaåima. nasloni za glavu itd. 18 Realizuju se eksperimenti sa posebnim lutkama koje imitiraju peãake u sudarima. u Virdæiniji. Danas VRC predstavlja srediãte svih istraæivanja u vezi vozila na nivou Amerike. VRC je otvoren za televiziju i javnost.14 otvoren Centar za istraæivanje vozila (VRC–Vehicle Research Center). boåni sudari i udari. kao i obaranja peãaka.Lipovac. boåni i udari odpozadi). ali i na svetskom nivou. osiguranike. 20 Uprava za bezbednost drumskog saobrañaja u Novom Zelandu je ålan ANCAP. 17 Na osnovu ovih testova usavrãavaju se sigurnosni pojasevi. 19 Poslednjih godina u SAD su zapoåeti i eksperimenti udara u prepreku pri malim brzinama. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 nju broja i ozbiljnosti povreda u nezgodama koje se. bolju predstavu o tome: – kako putnici u motornim vozilima bivaju povreœeni u razliåitim saobrañajnim nezgodama. Danas se najåeãñe realizuju åeoni sudari vozila i åeoni udari u prepreku (sa delimiånim i potpunim preklapanjem åeonih povrãina). testovi udara automobila u nepokretnu prepreku (frontalni i boåni udar pri razliåitim brzinama vozila.. donosioce odluka. Za razliku od ostalih istraæivaåkih centara. na osnovu kojih se realizuju opseæna istraæivanja i formira znaåajna dokumentacija. celom povrãinom ili delom povrãine.). ipak. udari otpozadi itd. åeoni delom povrãine. ali i javnosti. proizvoœaåi su bili prinuœeni da znaåajno promene konstrukciju branika i drugih elemenata. udari u prepreke pri malim brzinama od 5 do 20 milja/hat itd. dese (pasivna bezbednost). – Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila (USNCAP). Postoji poseban australijski program za procenu starih vozila. Danas su najznaåajniji sledeñi programi za procenu bezbednosnih performansi vozila koji obuhvataju i odgovarajuñe standarde u testovima (crash tests) sa vozilima: – Australijski program za procenu novih vozila (ANCAP)20 obezbeœuje informacije o performansi vozila u testovima frontalnih i boånih sudara. Naime.17 – kako vozila povreœuju peãake i druge uåesnike u saobrañaju18 i – kako i kolika ãteta nastaje na vozilima pri manjim sudarima. – Japanski program za procenu novih i polovnih vozila (JNCAP). 72 . od 2000.16 – kako deluju pojedini sistemi zaãtite i koji su njihovi efekti. Zato su vrlo zainteresovani da se proizvode takva vozila koja ñe kod sudara pri malim brzinama imati ãto manju ãtetu.000 $ na nekoliko desetina dolara. testovi prevrtanja vozila. a najznaåajniji rezultati se objavljuju na Internetu. 14 Osiguravajuñi institut za bezbednost saobrañaja – VRC – Vehicle 15 Insurance Institut for Highway Safety Vehicle Research Center.

svakom vozilu koje je podvrgnuto testovima dodeljuje se odreœen broj zvezdica. 4. samo je jedan automobil dobio åetiri zvezdice. Analiza pre i posle je poseban primer primene metoda komparacije. na adresi www. kada se izvrãi 21 Na primer. SAD. kada je EuroNCAP testirao prve porodiåne automobile (1997). analizu odabranih primera nije moguñe zameniti drugim metodama. 2002.5. izmeœu pojedinih mikrolokacija. Na priumer. Ovaj metod bi trebalo redovno primenjivati posle primene kontramera. U toku 2002. 3. Ovakvi testovi se publikuju u posebnim publikacijama i na Internetu. rezultati USNCAP testova.21 Moñna osiguranja su zainteresovana da se kupuju ãto bezbednija vozila (jer ñe isplañivati manje iznose ãteta) i sve åeãñe su organizatori i pokrovitelji objektivnih testova. åetiri zvezdice su postale norma koju ispunjava veñina vozila testiranih u EuroNCAP-u. Metod komparacije – uporeœivanja S obzirom na probleme objektivnog merenja stanja bezbednosti saobrañaja. ugroæenost. Na osnovu javne promocije rezultata navedenih testova proizvoœaåi su naterani da stalno unapreœuju bezbednosna svojstva vozila kako bi odræali ãto bolju poziciju na træiãtu. Na primer. Metod komparacije moæe. Tako je zatvoren ciklus koji stalno unapreœuje bezbednosna svojstva vozila. kod izbora vozila. stavovi i ponaãanje pojedinih kategorija stanovniãtva itd. vozaåa itd.6. str. delimiåno. Posebno je znaåajno objektivno istraæivati promaãaje kako se u buduñnosti ne bi pravile iste greãke. izmeœu pojedinih opãtina i konaåno. u cilju sagledavanja efekata. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Na osnovu testova iz navedenih programa i standarda koji ih prate. Case Study metoda Ma koliko bilo znaåajno analizirati reprezentativne uzorke. a rezultate objavljivati. 73 3. Zainteresovani kupci. Metode bezbednosti saobrañaja – Evropski program za procenu novih i polovnih vozila (EuroNCAP). dopuniti metod eksperimenta i druge metode åija je primena ograniåena. Uporeœuju se pokazatelji bezbednosti saobrañaja.3. 37. No.org mogu se nañi 22 Status Report. 2.7.22 S druge strane. Ovde se uporeœuje stanje na istom prostoru pre i posle preduzimanja nekih kontramera. kako bi rastao fond znanja o moguñnostima unapreœivanja bezbednosti saobrañaja.5. Vol. 3.Arlington. u ovim testovima proizvoœaåi istraæuju efekte svojih inæenjerskih mera i saznaju kako dalje razvijati vozila. pri izboru vozila. sve viãe uvaæavaju rezultate ovih testova i prema bezbednosnim svojstvima se odluåuju za kupovinu vozila. Uporeœivanja se vrãe izmeœu dræava (danas su nezaobilazna uporeœivanja sa EU i zemljama OECD). u istraæivanjima je nezaobilazan metod poreœenja – komparacije. izmeœu pojedinih regiona.highwaysafety. Zbir zvezdica definiãe bezbednost vozila. Posebno je znaåajan metod komparacije kod ispitivanja efekata pojedinih sistema zaãtite.5.

3. a posebno ako se prethodno upoznaju sa rezultatima istraæivanja. a posebno pri izboru optimalnih kontramera. Eksperti mogu pomoñi u izboru optimalnih kontramera. razgovorima itd. iskustva i drugih obeleæja eksperata trebalo bi vrãiti ponderisanje njihovih odgovora. Veoma je znaåajno u istraæivaåke timove ukljuåivati eksperte sa bogatim iskustvom u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda. sudije. anketama. promovisali ideje i kon74 . Pri tome se posebno analizira: ko je i kako stvorio opasnu situaciju. Neophodno je u ceo proces ukljuåiti i politiåku javnost kako bismo istakli znaåaj bezbednosti saobrañaja.5. koji projektuju saobrañajnice. – dobiti kvalitetnu kritiku predloæenih reãenja od najãire javnosti i – pridobiti najãiru javnost da prihvati nova reãenja. ko je i kako mogao izbeñi saobrañajnu nezgodu i ko je i kako doprineo veliåini posledica. Osnovni smisao je da se precizno definiãu problemi. Da bi predloæene kontramere bile prihvañene. Krsto Bezbednost saobrañaja tipizacija saobrañajnih nezgoda ili konflikata u saobrañaju. Meœu ekspertima bi se morali nañi posebno oni koji obraœuju i analiziraju saobrañajne nezgode (struånjaci iz policije. To se moæe postiñi konkursima. a prevaziãli se i nadoknadili svi nedostaci. otvorenim radio i TV emisijama.8. Svaka od nabrojanih i drugih nauånih metoda ima velike prednosti i znaåajne nedostatke – ograniåenja. O tome se mora voditi raåuna pri planiranju istraæivanja. tuæioci i sudski veãtaci). Tada ñe njihovi stavovi biti kvalitetniji. Ekspertska metoda Kod istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. uåestvovanjem istraæivaåa na sastancima u lokalnoj sredini. javnim raspravama pre i posle sprovedenih kontramera. P. neophodno je izvrãiti studiju odabranih primera (CASE STUDY). Na osnovu profesije. Tri su osnovna cilja koje treba postiñi: – saznati nove ideje iz najãire javnosti.Lipovac. Mesto i uloga javnosti Nauånim istraæivanjima otkrivaju se odreœane zakonitosti i na osnovu toga projektuju odreœene kontramere. institucionalni i vaninstitucionalni centri moñi).9. 3 3. objekte velike atrakcije i reæim saobrañaja. Poseban znaåaj imaju donosioci odluka (politiåka javnost. tribinama. veliku pomoñ mogu pruæiti eksperti. kako bi se mogli reãavati. neophodno je u proces njihovog projektovanja ukljuåiti najãiru javnost. Odabrane nauåne metode bi trebalo sistematski i planski primenjivati kako bi do izraæaja doãle prednosti ovih metoda. odabiru metoda i definisanju oåekivanja.5.

u obilju razliåitih teorija posebno mesto zauzimaju: – teorija sluåaja.23 Ova teorija polazi od vaæne pretpostavke da svi vozaåi imaju jednaku ãansu da imaju jednak broj nezgoda. – teorija sklonosti i – spell teorija. n! n Pri tome su: N – Naziv sluåajne promenljive – broj saobrañajnih nezgoda koje ima posmatrani vozaå u posmatranom periodu. Ma koliko ona imala znaåaj u istorijskom smislu. TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Do danas su razvijene brojne teorije saobrañajnih nezgoda.. odnosno da su im iste ãanse da uåestvuju u nezgodama. odnosno na Puasonovoj raspodeli verovatnoña.. odnosno zakonitosti uåeãña pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa) u saobrañajnim nezgodama. Meœutim. njeni dometi su 23 Puasonova raspodela verovatnoña je graniåni sluåaj binomne raspodele kada verovatnoña dogaœaja teæi nuli.. stvorili povoljan ambijent za njihovo sprovoœenje i dalji rad u bezbednosti saobrañaja..e .3. Teorija sluåaja Prva nauåna teorija koja je pokuãala dati zakonitost broja nezgoda koje ñe imati pojedini vozaåi zasnivala se na statistici... 1. u posmatranom periodu (pri odreœenoj kilometraæi i intenzitetu voænje) uåestvuje (ili izazove) n-nezgoda ima Pusaonovu raspodelu i odreœuje se po obrascu: λ –λ P [ N = n ] = ----.. tj. 75 3.6. 1. Na ovu javnost se moæe delovati direktno i indirektno (delovanjem na glasaåe – najãiru javnost).6. verovatnoña da neki vozaå. 2. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Puasonova raspodela verovatnoña odnosi se na retke dogaœaje.za. Ova matematiåka teorija se oslanja na dostignuña u matematici i teoriji verovatnoñe.1. 3. 3. 2. 3 . n – konkretna vrednost sluåajne promenljive (moæe da uzima vrednosti: 0. Dakle.6. S obzirom na to da su saobrañajne nezgode retke (sa aspekta pojedinca za koga odreœujemo verovatnoñu da ima n-nezgoda). – teorija zaraze. u posmatranom periodu).. Cilj veñine teorija je da otkriju zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda. . ako su dogaœaji retki.n = 0.) i l – intenzitet saobrañajnih nezgoda (srednji broj nezgoda za sve vozaåe.. broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña... Teorije saobrañajnih nezgoda tramere. 3.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

bili mali. Naime, ovom teorijom se nisu mogle objasniti neke pojave, a posebno åinjenica da odreœene grupe vozaåa imaju znatno veñi deo nezgoda nego druge. Naime, u jednom preduzeñu za prevoz, na malu grupu vozaåa (20-30%) otpada najveñi broj saobrañajnih nezgoda (i preko 80%). Sa druge strane, postoji grupa vozaåa koja u celom svom radnom veku nema niti jedne nezgode. Ovo je redovno u preduzeñima za prevoz, ali se sliåna pojava moæe uoåiti i u ukupnoj populaciji vozaåa. Ova åinjenica je osporila polaznu pretpostavku teorije sluåaja – da svi vozaåi imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Zato teorija sluåaja nije naãla znaåajnije uporiãte i opravdanje u praksi i brzo je prevaziœena.

3.6.2. Teorija zaraze

3

Da bi protumaåili bitne razlike u broju nezgoda izmeœu pojedinih vozaåa, nauånici su unapredili teoriju sluåaja, tako ãto su uveli teoriju zaraze. Prema ovoj teoriji, samo prva nezgoda je sluåajna i svi imaju jednaku ãansu da uåestvuju u prvoj nezgodi. Posle prve nezgode menja se odnos pojedinca prema saobrañaju. Neki vozaåi postaju obazriviji i teãko mogu imati drugu nezgodu (opada im ãansa da imaju drugu nezgodu), a neki (åeãñe) postaju optereñeni prvom nezgodom i u sliånim situacijama neadekvatno reaguju, pa raste njihova ãansa da imaju naredne nezgode. Ova kategorija vozaåa se, posle prve nezgode, zarazi saobrañajnim nezgodama. Zato se ova teorija i zove teorija zaraze. Prvi rezultati primene teorije zaraze bili su ohrabrujuñi, jer je ova teorija protumaåila bitne razlike izmeœu uåeãña pojedinih grupa vozaåa u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, u nastavku se pokazalo da i ova teroija ne moæe protumaåiti neke vaæne pojave. Sa druge strane, ova teorija je podrazumevala da su na poåetku svi vozaåi isti – imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Tek kada neki vozaå uåestvuje u nezgodi ova teorija ga istiåe i posebno prouåava. Ovo nije bilo prihvatljivo za praksu.

3.6.3. Teorija sklonosti
Praktiåni zahtevi u vezi teorija saobrañajnih nezgoda kretali su se od zahteva za objaãnjenjem pojedinih pojava do uoåavanja zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda. Posebno se zahtevalo da teorija ponudi odgovor o bezbednosti pojedinih lica – vozaåa pre nego ãto ovi uåestvuju u nezgodama. Teorija sklonosti je prva nauåna teorija koja je ponudila moguñnost da oceni bezbednost pojedinih vozaåa i pre nego ãto uåestvuju u nezgodama. Ova teorija polazi od pretpostavke da su razliåiti ljudi razliåito skloni incidentima, a u zavisnosti od njihovih psihofiziåkih karakteristika. S druge strane, pretpostavilo se da lice koje je sklono jednoj vrsti incidenta – sklono je i ostalim incidentima, pa i saobrañajnim nezgodama. U tom smislu, ova teorija tvrdi da lica koja su sklona razliåitim incidentima – sklona su i saobrañajnim nezgodama. Na osnovu ove analogije, ova sklonost se moæe meriti i saopãtiti i pre prve saobrañajne nezgode. 76

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

Teorija sklonosti je protumaåila znaåajne praktiåne probleme i prvi put ponudila moguñnost da meri sklonost pojedinih lica ka saobrañajnim nezgodama, a na osnovu njihovog psihofiziåkog sklopa i drugih incidenata koje su imali u svome iskustvu. Na primer, na osnovu analize psihofiziåkih osobina liånosti ili na osnovu analize dosadaãnjih iskustava (nezavisno od saobrañaja), moguñe je odrediti sklonost vozaåa ka saobrañajnim nezgodama i izdvojiti ekstremno sklone, srednje sklone i one koji nisu skloni incidentima, pa ni saobrañajnim nezgodama. U skladu sa ovom teorijom elimisani su mnogi profesionalni vozaåi iz saobrañaja kao nebezbedni (veoma skloni saobrañajnim nezgoadama), a da nisu ni imali saobrañajnu nezgodu. Ipak, ova teorija je beleæila i brojne promaãaje u tumaåenju pojedinih pojava. Na primer, deãavalo se da vozaå koji je proglaãen ekstremno sklonim nezgodama u duæem periodu (posle preœene veñe kilometraæe) nije imao ni jednu nezgodu i obratno. Zato se pristupilo usavrãavanju i korigovanju ove teorije.

3.6.4. Spell teorija
Spell teorija polazi od pretpostavke da liånosti koje su sklone jednom incidentu – sklone su i ostalim, pa su sklone i saobrañajnim nezgodama. Meœutim, ova teorija, pored psihofiziåkih osobina liånosti, uzima u obzir objektivne okolnosti u kojima se nalazi lice. Ova teorija polazi od toga da odreœeno lice moæe biti veoma sklono incidentima (i saobrañajnim nezgodama) u jednim, a veoma bezbedno u drugim okolnostima. Na primer, jedno lice je veoma sklono incidentima noñu, drugo lice rano ujutro, a treñe u sumrak, po kiãi itd. U ovim objektivnim okolnostima lice je sklono i saobrañajnim nezgodama. Dakle, ova teorija, spaja i uvaæava subjektivne karakteristike liånosti i objektivne karakteristike situacije u kojoj lice vozi (uåestvuje u saobrañaju). Trebalo bi imati na umu da je ovo samo uproãñeni prikaz åetiri teorije ili åetiri pristupa tumaåenju pojave saobrañajnih nezgoda. Danas su razvijene ili se razvijaju brojne teorije saobrañajnih nezgoda, ali najveñi broj vodi poreklo od navedene åetiri teorije.

3.7. MERENJE NIVOA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Merenje se moæe definisati kao uporeœivanje nepoznate i poznate veliåine iste vrste.24 Kvalitetno merenje znaåajnih veliåina je uslov za razvoj neke nauåne oblasti. Pri tome su se prvo pojavljivale kakve-takve mere i metode merenja, a zatim su one usavrãavane i optimizirane. Sa razvojem nauke i tehnike, merenja postaju sve preciznija, ãto omoguñuje dalji razvoj. Jednostavno i precizno merenje ni24 Merenje – procenjivanje neke veliåine prema njenom odnosu sa nekom veliåinom iste vrste, uzetom kao

jedinica i referenca (Nova Larusova enciklopedija, JRJ, Zemun, 1998).

77

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

voa bezbednosti saobrañaja je vaæan preduslov za razvoj ove nauåne discipline, ali i za uspeh praktiånih mera i akcija u ovoj oblasti. Merenja u bezbednosti saobrañaja nisu razvijena, niti su uspostavljeni opãteprihvañeni standardi i etaloni merenja.25 Sa druge strane, merenja i kada nisu sasvim precizna, omoguñavaju sagledavanje i ocenjivanje stanja. Zato je bolje primenjivati neprecizna merenja, nego nemati nikakva. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja bi trebalo da omoguñi: – opisivanje i ocenjivanje postojeñeg stanja, – definisanje æeljenog stanja (vizija i ciljeva), – merenje efekata kontramera i – unapreœivanje bezbednosti saobrañaja.

3

Danas se, pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja, ocenjuju: – trenutno stanje bezbednosti saobrañaja i – uspostavljeni trend u bezbednosti saobrañaja. Pri tome je neophodno postojanje nekih repernih vrednosti i uporeœivanje sa njima. Najznaåajniji reperi su stvarni pokazatelji bezbednosti saobrañaja za odabrane zemlje. Mada se izbor repera moæe smatrati politiåkom odlukom, danas se, najåeãñe, poreœenja vrãe sa zemljama OECD.26 Ocena bezbednosti saobrañaja moæe se vrãiti na osnovu direktnih i indirektnih pokazatelja (merila) i drugim metodama.

3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja
Direktni pokazatelji se odnose na saobrañajne nezgode i njihove posledice, i to su: – apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj i struktura nezgoda), – apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj i struktura povreœenih, veliåina materijalne ãtete), – relativni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda u odnosu na preœenu kolometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.), – relativni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika, u odnosu na preœenu kilometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.). Najznaåajniji apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama su: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda,
25 Page,

Y., Statistiåki model za uporeœivanje mortaliteta na putevima u zemljama OECD, Accident Analysis and Prevention, Vol. 29, No 4, pp 371 – 385. 2001. 26 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

78

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

– broj saobrañajnih nezgoda (samo) sa materijalnom ãtetom, – broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim licima, – broj saobrañajnih nezgoda sa lakim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa teãkim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa poginulim licima i ponderisani broj saobrañajnih nezgoda.27 Ovo su pokazatelji koji se, prvenstveno odnose na aktivnu bezbednost saobrañaja, mada struktura nezgoda prema teæini posledica govori i o pasivnoj bezbednosti. Najznaåajniji problemi koji se odnose na primenu navedenih parametara odnose se na razlike u definicijama saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica, razlike u vrednosti i korektnosti njihovog evidentiranja. Definicije pojma saobrañajne nezgode joã uvek se razlikuju od dræave do dræave. U Konvenciji o drumskom saobrañaju (Beå, 1968) definisani su saobrañajna nezgoda, poginuli28 i drugi vaæni pojmovi. Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (IRTAD)29 prihvatila je sliåne definicije. Neke dræave – ålanice OECD su prihvatile ove definicije i po njima evidentiraju nezgode i broj poginulih (Australija, Belgija, Kanada, Åeãka Republika, Danska, Finska, Maœarska, Island, Irska, Luksemburg, Nizozemska, Novi Zeland, Norveãka, Ãvedska, Velika Britanija, SAD). Druge ålanice OECD nisu uskladile svoje evidencije sa pomenutim definicijama (Austrija, Nemaåka, Francuska, Gråka, Italija, Japan, Portugal, Ãpanija, Ãvajcarska), pa se njihovi podaci o nezgodama i poginulim koriguju korekcionim faktorima da bi se mogli uporeœivati sa drugim zemljama. Bivãa SFRJ je prihvatila navedene definicije, tako da su naãe evidencije usklaœene sa navedenim meœunarodnim bazama. Trebalo bi naglasiti da se obiåno koristi broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Meœutim, uvek postoji i znaåajna tamna brojka saobrañajnih nezgoda i tamna brojka njihovih posledica (koje su se desile, ali zbog raznih razloga nisu evidentirane). Mada je ova tamna brojka prisutna u svim zemljama, ona se bitno razlikuje od dræave do dræave. Znatan deo nezgoda se ne prijavljuje policiji, niti se prijavljuju sve povrede.30 Prema istraæivanjima OECD najmanje se prijavljuju nezgode u kojima nije uåestvovalo ni jedno motorno vozilo, u kojima je ærtva bilo dete, u kojima su nastale lakãe povrede ili samo materijalna ãteta, koje su se dogodile na lokalnim putevima.31 Sa najveñom pouzdanoãñu se evidentiraju smrtni sluåajevi. Pouzdanost, sveobuhvatnost i laka
27 Kada

se sve saobrañajne nezgode, na osnovu veliåine ukupnih posledica, svedu na nezgode sa materijalnom ãtetom, dobija se ponderisani broj saobrañajnih nezgoda. 28 Pod poginulim licima u saobrañajnim nezgodama smatra se svaka osoba koja je poginula odmah ili u roku 30 dana, usled saobrañajne nezgode. 29 IRTAD – International Road Traffic and Accident Database. 30 Prema izveãtaju KEMT, evidentira se oko 35 – 70 % nezgoda sa peãacima, oko 10-40 % nezgoda sa biciklistima i oko 50-75 % nezgoda sa automobilima (Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV). 31 Safety of Vulnerable Road Users, Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7), DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL, OECD, 1998.

79

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

3

pristupaånost podacima o broju poginulih u nezgodama su osnovni razlog zaãto se broju poginulih daje neproporcionalno veliki znaåaj u analizama bezbednosti saobrañaja. Tamna brojka posebno zavisi od organizovanosti zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja i spremnosti dræave i drugih subjekata da adekvatno reaguju u vezi saobrañajne nezgode. Ukoliko subjekti bezbednosti saobrañaja ne reaguju ili reaguju neefikasno, onda uåesnici nezgode neñe biti zainteresovani da se evidentira nezgoda, niti njene posledice. Posebno je opasna situacija u kojoj su najznaåajniji subjekti (uåesnici nezgode, policija i drugi dræavni organi) zainteresovani da ne evidentiraju nezgodu ili njene posledice.32 Mada u tamnoj brojci saobrañajnih nezgoda dominiraju lakãe nezgode, u nerazvijenim zemljama, postoje i nezgode sa najteæim posledicama koje se ne evidentiraju. Dræava bi trebalo da sistematski smanjuje broj nezgoda koje se ne evidentiraju, a posebno da iz ove tamne brojke eliminiãe nezgode sa najteæim posledicama. Ovo je veoma vaæna pretpostavka za uspeãno prañenje i ocenjivanje stanja, ali i za kvalitetno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. Apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda su: – veliåina materijalne ãtete, – broj nastradalih, – broj lakãe povreœenih, – broj teæe povreœenih i – broj poginulih u saobrañajnim nezgodama. Navedeni pokazatelji odnose se i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Veliåina materijalne ãtete je teãko uporediva izmeœu razliåitih dræava, ali i u razliåitim periodima jedne iste dræave. Posebna smetnja su inflacija, promena nacionalnih valuta i naåin evidentiranja materijalne ãtete. Obiåno se u bazama evidentira iznos materijalne ãtete koji se proceni na licu mesta, a koji je, najåeãñe, ograniåen na procenjenu ãtetu na vozilu. S obzirom na to da je ovo povrãna procena na samom poåetku procesa, svi subjekti su åesto zainteresovani za smanjivanje iznosa (kako bi smanjili odgovornost uåesnika). Stvarni iznosi ukupnih materijalnih posledica koji bi obuhvatili sve gubitke, ãtete i troãkove (oãteñenja na vozilu, na teretu, na putu, na objektima, vremenske i druge gubitke, sudske troãkove, druge materijalne i nematerijalne ãtete) nigde se ne evidentiraju. Stepen teæine povreda, najåeãñe naknadno, utvrœuje lekar. Na licu mesta se samo evidentiraju najznaåajnije povrede i prve (laiåke) procene njihove teæine. U vezi svake nezgode odmah se evidentiraju poginuli, ali je ostavljena moguñnost da se u roku 30 dana dodaju novi podaci, tj. preinaåe povreœeni u poginuli. Apsolutni pokazatelji se dobijaju jednostavno – neposrednim evidentiraçem i brojanjem. Ovi pokazatelji su nezamenljivi za fenomenoloãko opisivanje
32

Na primer, u naãoj zemlji se åesto ne evidentiraju nezgode sa materijalnom ãtetom, jer uåesnici nisu zainteresovani da o njima obaveãtavaju policiju, niti osiguranja, a zbog njihove neefikasnosti. S druge strane, znaåajan broj nezgoda sa velikom materijalnom ãtetom ili sa telesnim povredama se evidentira kao nezgode sa manjom materijalnom ãtetom, jer se tako pojednostavljuje procedura.

80

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

obima problema, kako bi se skrenula paænja javnosti na znaåaj bezbednosti saobrañaja, kako bi se uporeœivao ovaj sa drugim izvorima opasnosti itd. Meœutim, za stvarno merenje i uporeœivanje stanja bezbednosti saobrañaja korisniji su relativni pokazatelji. Relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja se dobijaju kao koliånik nekog od nabrojanih apsolutnih pokazatelja (o broju nezgoda ili njihovih posledica) i neke druge znaåajne veliåine (broj stanovnika, vroj vozaåa, broj vozila, broj preœenih kilometara, duæina deonice puta, broj tona kilometara, broj putnih kilometara itd.). Najåeãñe su koriãñeni sledeñi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja: – broj saobrañajnih nezgoda (svih nezgoda, nezgoda sa nastradalim licima ili ponderisani broj nezgoda) na 10.000 registrovanih vozaåa, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 km puta, – broj saobrañajnih nezgoda na 10.000 vozila, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 milion preœenih kilometara, – broj nastradalih na 100.000 stanovnika, – broj nastradalih na 10.000 registrovanih vozila, – broj nastradalih na 100 milion preœenih kilometara, – broj poginulih na 100.000 stanovnika (javni rizik), – broj poginulih na 10.000 registrovanih vozila (saobrañajni rizik) i – broj poginulih na 100 milion preœenih kilometara (dinamiåki saobrañajni rizik). Danas se, pri ocenjivanju stanja bezbednosti saobrañaja na nekom prostoru (u dræavi, u regionu), najviãe koriste poslednja tri pokazatelja,33 pa ñe o njima biti viãe reåi. Pri tome se ocenjuju trenutno stanje ovih parametara i uspostavljeni trend.

Javni rizik – trenutno stanje
Javni rizik predstavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 100.000 stanovnika i meri rizik svakog stanovnika da pogine u saobrañajnoj nezgodi. Na primer, 1995. u Australiji su zabeleæena 11,2 poginulih u saobrañajnim nezgodama (smrtna sluåaja) na 100.000 stanovnika.34 Prema ovom pokazatelju Australija se nalazila na devetom mestu od 23 analizirane zemlje ålanice OECD. Velika Britanija je imala najniæu stopu od 6,4 smrtna sluåaja na 100.000 stanovnika. Portugal sa 28,8 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika je zabeleæio najveñu stopu meœu OECD nacijama. Srednja vrednost za OECD dræave iznosi 11,6 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika. U Srbiji je 2001. poginulo oko 17 ljudi na 100.000 stanovnika.
33 Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV. str. 6. 34 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kan-

celarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

81

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Tabela 3.1. Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100.000 stanovnika Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. Danska Ukupan broj stanovnika (milion) 18.1 8 10.1 29.6 10.3 5.2 5.1 58.0 81.5 10.5 10.2 0.3 3.6 57.3 125.6 0 15.4 3.6 4.3 9.4 39.2 8.8 7.0 58.6 262.8 prosek 8,5 1273 Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12870 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41798 Smrtnost na 100.000 stanovnika 11.2 15.0 14.3 11.3 15.4 11.2 8.6 15.3 11.6 – 15.6 9.0 12.1 12.3 10.1 – 8.6 16.2 7.0 28.8 14.7 6.5 9.9 6.4 15.9 11.6 17

3

Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija, 2001.

82

NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . u toku 1998. razliåiti prostori se mogu uporeœivati po ovom kriterijumu samo ako su njihovi stanovnici jednako izloæeni saobrañaju. mogu se analizirati i trendovi u bezbednosti saobrañaja. na primer. Javni rizik – uspostavljeni trend Na osnovu pokazatelja smrtnosti. bila su 30. u Zapadnoj Evropi (prosek je 454).2. zbog moædanog udara.4 (1970) na 11.7.1. zbog nezgoda na radu itd.6 u 1995. Ovaj pokazatelj dobro skreñe paænju na znaåaj saobrañajnih nezgoda i stradanja u saobrañaju. pa je njihova izloæenost saobrañaju i saobrañajnim nezgodama bitno manja. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100. ãto dovodi do opadanja smrtnosti.000 stanovnika. Meœutim. Tako.000 stanovnika u Australiji. stepen motorizacije u Srbiji je manji nego u zemljama OECD. Australijski trend poboljãanja povoljniji je od srednje vrednosti OECD zemalja.). Srednja vrednost za dræave ålanice OECD-a takoœe je opala sa 23. 83 3. Japanu (547).000 stanovnika je dobar pokazatelj smrtnosti stanovniãtva i posebno je znaåajan za uporeœivanje razliåitih izvora opasnosti i uzroka smrtnosti (smrtnost zbog bolesti srca. onda nije korektno uporeœivati prostore samo po ovom kriterijumu. OECD i Australija. zbog kancera. Stanovnici Srbije se manje voze (prelaze manje kilometraæe) nego stanovnici zemalja OECD.4 smrtna sluåaja (poginula u saobrañajnim nezgodama) na 100. Slika 3. a 1995. 35 Prema podacima KEMT. Ova uporeœivanja se mogu vrãiti na istom prostoru.3. Ukoliko su bitne razlike u stepenu motorizacije35 (broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika) i mobilnosti stanovniãtva (broj putovanja i preœena kilometraæa). stepen motorizacije je bio razliåit u SAD (757). doãlo je do pada na 11. Smrtnost na 100. Na primer. u zemljama centralne i istoåne Evrope (195) i centralnim nezavisnim dræavama koje su nastale raspadom SSSR (97). 1970.

Izraåunava se kao koliånik izmeœu broja registrovanih motornih vozila i broja stanovnika.6 27.0 12.3 22.1 1990.7 20.9 – 12.4 15.1 19.7 12.2 18.6 9.000 stanovnika – tendencije Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 3.7 18.6 25. 26.2 23.9 8.4 11.1 11.4 18.7 9.0 14.7 – 13.7 9.5 39.3 22.4 15.8 23.3 14.2 15.5 22. 18.3 17.9 5.7 25.4 14.0 – 24. 30.9 14. 13.5 18.0 25. Smrtnost na 100.6 16.0 28.0 19.3 15.3 19.5 7.0 19.6 12.9 14.2 7.7 27.6 14.3 28.9 32.1 13.3 11.6 15.5 11.3 26.4 24.6 14.1 20.5 24.7 16.0 – 18.4 13.1 16.1 12.4 34.6 20.2 8.0 11. Zato se koriste drugi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja. dve dræave) bitno razlikuju u stepenu motorizacije36 onda nije korektno njihovo stanje bezbednosti saobrañaja uporeœivati na osnovu pokazatelja javnog rizika.3 13.5 10.7 13.7 10.9 14.8 1980.5 13.8 18.6 16.8 – 18.2 19.3 – 15. a posebno saobrañajni rizik.5 10.2 – 16.3 19.5 19.5 10.0 28.9 20.9 11.6 33.4 9.4 17.7 6.7 – 16.4 19. Saobrañajni rizik pred36 Stepen motorizacije se moæe definisati kao broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika.6 13.4 11.9 9.2 9.8 14.0 14.2 21. P.7 13.8 32.4 1975. 11.1 20.8 – 24.3 10.5 21.0 22.0 21.2 15.2 11.5 16.0 13.5 9.7 12.5 – 17.1 – 8.0 11.6 – 15.6 3 Saobrañajni rizik – trenutno stanje Ako se dva prostora (na primer.5 17.2.9 31.6 22.8 23.5 9. 84 .6 23.4 9. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.3 11. 22.3 20.5 17.5 31.5 16.Lipovac.2 11.6 15.4 27.0 16.1 22.2 16.6 9.8 23.1 1985.0 1995.

5 1.8 3.1 2.0 smrtnih sluåajeva na 10.000 registrovanih vozila.8 1. Na primer.8 3.9 – Smrtnost na 10. Srednja vrednost za OECD zemlje iznosila je 2.8 smrtnih sluåajeva na 10.2 2.4 5.4 4. u Srbiji je bilo oko 8.0 85 3.5 – 2.7 0.1 1.1 2.1 17.1 2.4 2.8 4.3 1. vozila (milion) 11.7 1.9 2.000 registrovanih vozila.7 18.5 47.5 0.2 72.000 registrovanih vozila i zauzela peto mesto meœu 23 posmatrane dræave OECD.7 2.9 4.8 3. Australija je zabeleæila 1.000 registrovanih vozila.0 1.000 reg.000 registrovana vozila). vozila 1.3.8 2. Ãvedska i Norveãka su imale najniæi (1.3 5. Tabela 3.0 4. Registrovana vozila.0 3.2 28.7 2.0 1. 1995.6 2. a Maœarska najveñi saobrañajni rizik meœu OECD nacijama (6. U toku 2001.3 smrtna sluåaja na 10.1 1.0 smrtna sluåaja na 10.0 2.000 registrovanih vozila).3 4.5 3.7.6 2.3 35.1 poginulih na 10. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 592 441 8891 9454 – 1599 24 437 7033 12670 88 1334 581 305 2710 5751 572 692 3785 41798 Ukupan broj reg. Saobrañajni rizik uzima u obzir nivo motorizacije.5 2.0 – 6.3. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja stavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 10. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .8 2.1 25. 1995. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.3 6.

1995. 86 . P.3. Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Koliko god je vaæno tekuñe stanje saobrañajnog rizika. Smrtnost na 10. Slika 3. sa trendovima u drugim referentnim prostorima.2. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3. joã je znaåajnije analizirati uspostavljeni trend.000 registrovanih vozila) nego ãto je prosek za zemlje OECD.000 registrovanih vozila. Pri tome bi trebalo imati na umu i uporeœivati trendove u posmatranom prostoru.Lipovac. Obiåno se poredi sa zemljama OECD. pri oceni bezbednosti saobrañaja u nekoj zemlji mogu se uporeœivati trendovi smrtnosti u toj zemlji sa trendovima smrtnosti u drugim zemljama. Na primer. uspostavljeni trend je nepovoljniji. Mada je Australija imala stalno manji saobrañajni rizik (smrtnost na 10.

8 (smrtnih sluåajeva na 10.4 25.1 4.8 11. u zemljama OECD (prosek) saobrañajni rizik se smanjio sa 10.2 1.2 6.8 2.7 3.6 2. u istom periodu.3 2.0 2.6 3.8 2.0 2.1 2.4 3.9 4.9 4.6 – 8.4 1985.7 – 9.5 5.0 – 6.7 2.7 6. 8.2 1990.1 3.5 3.3 – 9. 1970 – 1995).4 4.7 4. u ovom periodu.3 5.9 2.6 9.3.2 4.3 1.6 2. imala manji saobrañajni rizik.1 2.7 15.0 15. Tabela 3.0 2.3 4.6 7. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.2 4.1 7.5 u 1970.0 u 1995.5 2.4 2.5 4.000 registrovanih vozila).3 4.4 9.4 2.3 2.9 9.2 6.9 10.6 6.9 5.1 1.0 – 4.7 2.2 8. Australija je.0 na 1.3 – 26.5 12. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.2 9.8 3.6 11. 4.8 6.4 3. 2.7 2.9 9.6 1980.0 7.8 4.0 1. 1. Dakle.0 3.7 10.5 1975. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Na primer.9 18.3 11.7 6.1 2.5 – 2.3 4.3 – 5.2 2.8 1. do 1980).2 6. Saobrañajni rizik (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odnosu na 10. ali je imala loãiji trend smanjivanja (posebno u periodu od 1970.4 4.7 5.3 2.8 3.4 15.2 2.2 2.7 – 6.4.0 2.8 5.6 7.7 2. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .5 2.0 1.2 2.8 2.0 – 3.0 87 3.3 – 3.1 9.0 6.3 1.5 2.4 4. na 2.4 – 4.5 11.4 2.3 4.5 1.1 4.000 registrovanih motornih vozila) u zemljama OECD i Srbiji (period.2 3.0 3.8 1.2 16.2 11.7 4.2 11.7 1.0 4.1 2.8 1995. nego ãto je prosek u zemljama OECD.5 7.2 4.7.5 3.3 7.2 – – 23.2 4.2 4.8 11.0 – 8.5 3. 3. U Australiji se saobrañajni rizik smanjio sa 8.5 2.0 3.9 3.9 3. 5.

5. na raåun putovanja automobilom. pa i ne koristi ovaj parametar. Preœena kilometraæa se moæe meriti direktno (na osnovu korektno utvrœenih kilometraæa u svakom vozilu prilikom redovnih tehniåkih pregleda). P.33 0. saobrañajnom strategijom treba promovisati putovanje autobusom. 8. s obzirom na to da ovaj parametar najbolje odreœuje stanje bezbednosti saobrañaja. /htr. 88 . Zato je./) 3 Vid / grana saobrañaja Drumski Æelezniåki Pomorski Vazduãni Dinamiåki saobrañajni rizik Naåin drumskog saobrañaja (br. neophodno.0 0.3 Motocikl 16. Dinamiåki saobrañajni rizik za razliåite naåine prevoza (PAST.37 Ako se mobilnost bitno razlikuje.1 Autobus 0. Ovaj pokazatelj je najbolja mera rizika pogibije pri putovanju vozilom i najbolji pokazatelj bezbednosti saobrañaja.4). Na primer. kada automobil izaziva i druge probleme.08 a. ali da se stepeni koriãñenja vozila bitno razlikuju. on se sve viãe koristi.5 Bicikl 6. Ipak. dva podruåja mogu imati sliåan stepen motorizacije. procenjivati na osnovu pilot istraæivanja (utvrœivanja preœene kilometraæe u reprezentativnih uzoraka vozila) itd. Ovo posebno vaæi za velike gradove. pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja voditi raåuna i o mobilnosti stanovniãtva. izraåunavati indirektno (na osnovu prodatih koliåina i proseånih potroãnji goriva).08 Automobil 0. Dinamiåki saobrañajni rizik predstavlja broj poginulih lica na 100 miliona preœenih kilometara.04 0. onda se nivo bezbednosti saobrañaja moæe ocenjivati pomoñu dinamiåkog saobrañajnog rizika. Krsto Bezbednost saobrañaja Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje Meœutim.8a Peãaåenje 7. Tabela 3. Meœutim. S obzirom na to da je rizik pogibije pri prevozu automobilom deset puta veñi nego pri prevozu autobusom. Dinamiåki saobrañajni rizik se koristi i za uporeœivanje rizika putovanja razliåitim vidovima saobrañaja (Tabela 3. PRESENT AND FUTURE ROAD SAFETY WORK IN ECMT.Lipovac. Veliki broj zemalja (meœu kojima je i naãa) nema razraœenu metodologiju utvrœivanja preœene kilometraæe. CEMT/CS (2002) 7/PROV. u zemljama OECD (za 13 zemalja 37 Mobilnost stanovniãtva se obiåno iskazuje kroz proseåan broj putovanja po stanovniku ili kroz preœeni put (kilometraæu) u nekom periodu (u toku godine). poginulih na 100 miliona putnik kilometara) Ukupno 1. postoji niz problema skopåanih sa odreœivanjem i primenom dinamiåkog saobrañajnog rizika. Osnovni problem se odnosi na odreœivanje preœene kilometraæe u posmatranom periodu.

Australija je bila peta sa 1.8 – 1.1 – – – 1.3 poginula na 100 milion vozilo kilometara.6.3 1.7.2 1.2 – 1.9 1. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija nema podataka Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12670 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41780 Ukupno preœenih kilometara (100 miliona) 1665 651 801 – – – 420 4967 6022 – – 19 319 – 7199 – 1112 – 288 – – – 607 4429 – Smrtnost na 100 miliona preœenih kilometara 1.9 poginula na 100 milion kilometara).2 poginula na 100 milion kilometara itd.3 –/- 89 3.3.8 1. u toku 1995.4 – 1.9 – 1. Pri tome je Velika Britanija imala najniæu stopu (0.8 – – – 1. godiãnje je bilo (u proseku) 1. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja su ovi podaci dostupni). Tabela 3.1 0.1 1.6 – – 1. Zemlja Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995.

4 na 1. veoma je znaåajno uoåiti trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku.Lipovac.5. Na primer. P. Australija je imala neãto nepovoljniji trend od proseka za OECD.4. Slika 3. U Australiji je ova smrtnost opala sa 4. To je neãto loãije od trenda srednjih vrednosti za ostale zemlje OECD. Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3. Posebno je korisno poreœenje sa zemljama OECD.2 u istom periodu. srednja vrednost za OECD nacije je opala od 5. Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Kao i kod ostalih parametara.3 (u 1995). Na primer.6 (u 1970) na 1. 90 . Trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku (broju poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja kretanja u bezbednosti saobrañaja.

6 – – – – – – – 5.3 / 91 3.4 – – 1.4 – – 2.1 2.3.6 1.0 – – – – – – 9.3 – – – 3.4 10.6 – 3.8 1.9 – 1. 2.6 / 1975.7 – – – 1.6 / 1980.1 – 9.1 3.7 6.6 – – – 2.1 0. U svim zemljama OECD ovaj parametar je stabilno opadao u periodu od 1970.8 – 2.3 1.9 – – – – – – 4. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .4 – 1.9 – – – 6.8 – 1.7 – – 2.0 – 2.2 1.2 5.9 – – – – – – – 3.2 / 1990.8 3.9 – 2.4 2.7 – 1.4 3.1 3. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Tabela 3.9 / 1985.8 – 1.1 4.8 2.9 – 2.2 – 1.0 – – 1.9 – – 2.6 – – 1. 4.7 1. Dinamiåki saobrañajni rizik (broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja bezbednosti saobrañaja.8 – – 1.1 3.6 8.3 1.7. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.7 – – – – – 3.6 2.7 / 1995.8 – 1.4 – 1.1 2. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. do 1995. 1.5 – 2.3 2.7.1 1.9 1.8 2. 3.4 1. 3.5 2.3 – 1.1 – – – 1. 1.2 – – – 1.8 – – – 1.8 – – 2.7 3.0 5.

lakãe i teæe povreœanih) putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. mogu se koristiti sledeñi parametri: – broj poginulih putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. – broj nezgoda na 100 milion vozilo kilometara. broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña itd.Lipovac. Kod broja nezgoda mogu se uzimati u obzir sve nezgode (najjednostavnije i najgrublje). – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. 92 . – ukupan broj poginulih u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. nezgode sa nastradalim ili samo sa poginulim licima (bolji i znaåajniji pokazatelj koji se ujednaåeno evidentira) ili ponderisani broj nezgoda (najbolji pokazatelj. ali i od raspoloæivih podataka. trebalo bi voditi raåuna o duæini te deonice i o intenzitetu saobrañaja na deonici. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 km puta. Na primer. Kod broja nastradalih. ali i najmanji uzorci). Pri oceni bezbednosti saobrañaja u autotransportnim preduzeñima. – broj nastradalih (poginulih. ali joã nije zaæiveo). pored ukupnog broja poginulih u saobrañajnim nezgodama (u kojima su uåestvovali autobusi i kamioni preduzeña). ali aæurnost i kvalitet evidentiranja se åesto razlikuje). Pri proceni bezbednosti saobrañaja na odreœenoj deonici puta. poginuli i teæe povreœeni (ujednaåenije i kvalitetnije evidentiranje) ili samo poginuli (najbolje evidentiranje.000 vozila koja proœu putem. – broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. – broj saobrañajnih nezgoda u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. preœenu kilometraæu i transportni rad. 39 Pod intenzitetom saobrañaja se najåeãñe podrazumeva PGDS (proseåan godiãnji dnevni saobrañaj) izraæen u proseånom broju vozila koja proœu putem u toku dana. broj saobrañajnih nezgoda. za razliåite potrebe koriste se i drugi vaæni parametri.38 Sa druge strane. ovde su. P. posebno znaåajni broj poginulih i povreœenih putnika. mogu se uzimati u obzir svi nastradali koji su evidentirani (najveñi uzorci. mogu se koristiti pokazatelji koji uvaæavaju veliåinu voznog parka. 38 Transportni 3 rad se moæe izraæavati brojem putnik kilometara (u putniåkom saobrañaju) ili brojem tona kilometara (u teretnom saobrañaju). – veliåina materijalne ãtete u odnosu na 100 milion tona kilometara itd. Krsto Bezbednost saobrañaja Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima Pored gore objaãnjena tri opãta parametra bezbednosti saobrañaja.000 vozila koja proœu putem. – broj nezgoda na 100. Koji ñe parametri biti koriãñeni zavisi od problema koji se istraæuje. od cilja istraæivanja. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 milion vozilo kilometara.39 Zato se obiåno koriste sledeñi parametri: – broj nezgoda na 100 km puta.

000 preœenih kilometara.3. Pri oceni bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama trebalo bi imati na umu geometriju raskrsnice i reæim saobrañaja na raskrsnici – prilaznim kracima (mogu se uporeœivati raskrsnice sliåne po geometriji i reæimu saobrañaja).000 vozila koja proœu putem. most i dr. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Pri oceni bezbednosti saobrañaja pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (vozaåa. Pri oceni bezbednosti pojedinih taåki na putu (krivina. 3.000 kilometara itd. U tom smislu se razvijaju mnoge metode koje koriste indirektne parametre bezbednosti saobrañaja. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. na 100. na 100. – pokazatelji o potencijalnim saobrañajnim konfliktima. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . ostaje vaæno praktiåno pitanje: da li se moæe ocenjivati bezbednost saobrañaja i pre dogaœanja prve saobrañajne nezgode.7. 93 3.000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca) itd. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja Mada prethodno opisani direktni pokazatelji dobro opisuju stanje bezbednosti saobrañaja.000 kilometara. kao na primer: – broj nezgoda na 100. te ocenjuje bezbednost saobrañaja. biciklista. – broj nezgoda koje su oni prouzrokovali.) mogu se koristiti pokazatelji koji uzimaju u obzir njihovu izloæenost saobrañaju (preœena kilometraæa). – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. putnika.7. na 100. odnosno bez poznavanja podataka o nezgodama i njihovim posledicama. vozaåa muãkaraca u odnosu na vozaåe æene. kao na primer: – broj nezgoda na 100.000 kilometara. – broj nastradalih u nezgodama u kojima su oni uåestvovali.000 vozila koja proœu putem itd. vozaåa Forda u odnosu na vozaåe Mercedesa.2. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja su: – broj i teæina konflikata u saobrañaju (Traffic Conflict).40 40 Na osnovu reæima saobrañaja i saobrañajne slike utvrœuju se broj i vrste moguñih konflikata izmeœu uåesnika u saobrañaju. vozaåa koji su obuåavani u jednoj autoãkoli u odnosu na ostale itd. profesionalnih vozaåa i vozaåa amatera. suvozaåa. kao na primer: – broj nezgoda na 100. putnika u putniåkim vozilima i putnika u autobusima. – broj nastradalih u nezgodama koje su oni prouzrokovali. ugroæena mesta) trebalo bi koristiti parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na tom mestu. Trebalo bi birati one parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na svim prilazima raskrsnici. prevoj. vozaåa putniåkih vozila i biciklista.000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca).

Situacije u saobrañaju (dogaœaji) se mogu prikazati kao nivoi na piramidi: na dnu piramide su bezopasne saobrañajne situacije (normalna voænja). a na vrhu saobrañajne nezgode. a ãirina njegovu uåestalost. koji uåesnici ih åine. Visina odreœuje opasnost dogaœaja. Mogu se definisati 5 nivoa na piramidi: 1) neometani prolazi – bezbedne saobrañajne situacije. Broj i teæina konflikata su najznaåajniji indirektni pokazatelj za ocenu bezbednosti saobrañaja. u toku dva do pet dana. pa se nezgoda jedva izbegla. 1998. brzine.41 – razliåita merila ponaãanja (behavioural measures) koja ukazuju na nivo bezbednosti saobrañaja (proseåna brzina. 3) blagi konflikti – Uåesnici idu prema sudaru. S tim u vezi mere se vreme do sudara. 5) nezgoda – izbegavanje je zakasnilo i deãava se nezgoda sa posledicom. 94 . Tehnika konflikata (TCT) je skup procedura kojima se identifikuju. broj pojedinih prekrãaja i sl. 4) ozbiljan konflikt – Uåesnici idu prema sudaru i kasno reaguju. Ovo zahteva posmatraåe koji su obuåeni da prepoznaju. P. Analiza vrste i teæine konflikata omoguñuje da saznamo koje vrste konflikata se deãavaju. 2) potencijalni konflikti – putanje uåesnika se presecaju. str. odnosno da postoji veza izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. Danas su razvijene subjektivne (åovek posmatra i kvalifikuje konflikt) i objektivne (konflikt se snima kamerom i kasnije analizira i kvalifikuje) metode primene konfliktne tehnike. – merila standarda i kvaliteta puteva i vozila i dr.Lipovac. niti drugih naglih reakcija. Blagovremeno reaguju i nema forsiranog koåenja. Na osnovu toga mogu se projektovati dobre kontramere i ispravljati greãke pre nastupanja posledica. vreme posle prekoraåenja. ãta izaziva nezgode itd. ako se njihovo kretanje ne promeni. ali preduzimaju radnju izbegavanja. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. Snimanje se vrãi dva do tri sata. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 – nivo izloæenosti saobrañaju (exposure to road traffic). Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). beleæe i analiziraju konflikti u saobrañaju na standardizovan naåin. Ove situacije zovemo i zamalo nezgoda. Savremene objektivne metode insistiraju na merenju opasnosti konflikta. 42 Ova definicija je prihvañena na prvoj meœunarodnoj radionici o konfliktima u saobrañaju. Oslo. rastojanja do taåke sudara itd. procene i pribeleæe konflikte i njihove vaæne karakteristike.42 Razvijena je posebna tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (TCT – Traffic Conflict Techniques) koja se zasniva na pretpostavci da se interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju moæe opisati kao kontinuum dogaœaja. Izvor: Safety of Vulnerable Road Users. Konflikt je situacija u kojoj se dva ili viãe uåesnika u saobrañaju pribliæavaju jedan drugom (u prostoru i vremenu). stepen koriãñenja pojaseva. 106. ali postoji rano uoåavanje i blago reagovanje.). OECD. 1977. U 41 Na osnovu izloæenosti pojedinim vidovima saobrañaja i njihovoj proseånoj opasnosti (riziku) ocenjuju se rizici u saobrañaju. tako da je sudar neizbeæan.

u proceni kvaliteta lokacije peãaåkih prelaza i autobuskih stajaliãta. str. 18.. OECD. 95 3. Vol. 1998. Dok je uzorak nezgoda mali. u proceni razliåitih reæima saobrañaja.3. 1986. uzorak konflikata je veliki (konflikti su 5.7. 43 Konfliktna tehnika ima prednosti u odnosu na analizu direktnih parametara (saobrañajnih nezgoada). Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. Accident Analysis and Prevention. u proceni efikasnosti razliåitih kontramera itd. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. E. 44 Hauer.43 relativno kratkom vremenu moæe se dobiti kvalitetna analiza stanja. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .44 Brojni su pozitivni primeri primene konfliktne tehnike: u proceni efikasnosti kruænih raskrsnica.). 471-481. konfliktna tehnika omoguñuje da prouåimo ceo proces koji se zamalo nije zavrãio nezgodom. Konfliktna tehnika otkriva åak i male promene u riziku. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7).000 puta åeãñi). Dok analiza nezgoda omoguñuje da shvatimo ãta se desilo u i posle kritiånog momenta. a analiza konflikata i pre posledica. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Saobraæajne nezgode Ozbiljni konflikti zamalo nezgode” ” Slika 3. preko konflikata razliåite opasnosti. kao i analiza efekata kontramera (pre i posle analiza). 43 (Safety of Vulnerable Road Users. Dosadaãnja iskustva pokazuju da je validnost konfliktne tehnike dobra. do saobrañajnih nezgoda. Analiza nezgode se moæe vrãiti tek kada su nastale posledice. str. Piramida – interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju kao kontinuum dogaœaja od neometanih prolaza.6.000 do 10. ãto nije moguñe na osnovu analize nezgoda. & Garder R. No 6. 106.

Krsto Bezbednost saobrañaja 3. Da bi analize stanja bezbednosti saobrañaja dale oåekivane efekte. stalno analizirajuñi.). Korektno je saopãtiti i najvaænija ograniåenja. – analiza svesti graœana o problemima bezbednosti saobrañaja i moguñnostima upravljanja itd. Pri tome bi trebalo korektno odrediti domete sopstvenih analiza i ãto åeãñe analize poveravati nezavisnim struånim institucijama i istaknutim pojedincima – nauånim radnicima i istraæivaåima. – anketna i druge metode ocenjivanja subjektivnih stavova o opasnostima u saobrañaju itd. ali i da analize uåini uporedivim i korisnim pri kasnijim analizama. To bi trebalo da garantuje sveobuhvatnost. Analiza karakteristika putne (uliåne) mreæe Put je veoma znaåajan faktor bezbednosti saobrañaja koji utiåe na stanje bezbednosti. ciljeve i zadatke istraæivanja.7. ANALIZA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NA PODRUÅJU Analizirati stanje bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju ili na nekoj deonici puta je veoma znaåajan zadatak u bezbednosti saobrañaja. neophodno je da se definiãe osnovni sadræaj i metod ovih analiza. uporeœujuñi i ocenjujuñi stanje bezbednosti saobrañaja ocenjuju se i dalje razvijaju mere i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja i smaçivanju stradanja u saobrañaju. vreme. Analiza stanja bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju bi trebalo da obuhvati sledeñe sadræaje: Uvod Na samom poåetku bi trebalo definisati prostor istraæivanja. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja se moæe uspeãno ocenjivati i na osnovu nekih metoda koje ne podrazumevaju striktno kvantifikovanje odreœenih parametara. – analiza saobrañajnih zakona i njihove primene. 3 3. Struåne analize bi trebalo raditi permanentno. Na osnovu toga se mogu struåno projektovati i realizovati buduñe aktivnosti. a izveãtavati periodiåno u zavisnosti od problema (svake godine. – analiza postojanja sistemskih saobrañajnih mera. predmet. metod. svakih pet godina i sl. ali i na izbor mera koje ñe se preduzimati.3. – kvalitetna analiza strukturalnih i organizacionih uslova (funkcionisanje zaãtitnog sistema). korektnost i objektivnost analize. Posebno su znaåajne karakteristike koje utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja (broj i ãirina sa96 .Lipovac. U ove metode spadaju: – ekspertska i druge sliåne metode struåne procene stepena opasnosti. P. Naime.8.

zabrane parkiranja i zaustavljanja. organizacija poslova saobrañaja. Analiza vaænih elemenata okoline (ambijenta) Saobrañaj se odvija u druãtvenom.). postojanje i stanje signalizacije itd. teãko povreœeni i lakãe povreœeni). ãirina i kvalitet bankine. prema starosti. skup ograniåenja i zabrana) bitno utiåe na protoånost i bezbednost saobrañaja. suvozaåi. preglednost na putu.). vrsta i kvalitet kolovoznog zastora itd. prolasci kroz naseljena mesta. stanje privrede. aktivnost pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja.3. a posebno poslova bezbednosti saobrañaja. vaæni objekti oko puta.). Analiza reæima (tehniåkog regulisanja) saobrañaja i stanja signalizacije Uspostavljeni reæim saobrañaja (namena saobrañajnih povrãina. Opãta analiza broja i strukture saobrañajnih nezgoda Saobrañajne nezgode su najznaåajniji pojavni oblik nebezbednosti u saobrañaju. zabrane skretanja. motociklisti. ambijent oko puta itd. Trebalo bi obratiti posebnu paænju na ograniåenja brzine. prema vozaåkom iskustvu itd. Mere koje ñe uticati na bezbednost saobrañaja moraju biti u skladu sa intenzitetima. ãto moæe ugroziti kvalitet predloæenih mera. poduæno i popreåno odvodnjavanje vode. Pri tome bi trebalo posmatrati dovoljno dug period (minimalno 5 godina) za uoåavanje zakonitosti. Opãta analiza broja i strukture nastradalih u saobrañajnim nezgodama Stradanja ljudi su najznaåajnija posledica saobrañajnih nezgoda. postojanje i ãirina razdelnih ostrva.8. naåine regulisanja prvenstva prolaza. broj nezgoda prema teæini posledica (nezgode sa poginulim. biciklisti. Analiza karakteristika saobrañajnih tokova Bezbednost saobrañaja je jedno od obeleæja saobrañaja. mogu presudno uticati na stanje bezbednosti saobrañaja. postojanje i ureœenost autobuskih stajaliãta na putu. berme ili trotoara. prostornom i vremenskom raspodelom saobrañajnih tokova. uzduæni i popreåni nagibi puta. Ureœenost okoline puta (nasipi.). NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju obrañajnih traka. druãtveni ambijent itd. ekonomski standard. putnici. to bi moglo da umnogome uopãti analizu i da neaktuelni problemi odvuku paænju. oãtre i opasne horizontalne i vertikalne krivine puta. normativni ambijent. ekonomskom i politiåkom ambijentu koji utiåe i na moguñnost sprovoœenja i efikasnost pojedinih mera. prema kategoriji uåeãña u saobrañaju (vozaåi. sa povreœenim i sa materijalnom ãtetom). 97 3. struktorom. prema polu. useci. Zato su saobrañajne nezgode najvaæniji element predmeta istraæivanja i treba im posvetiti posebnu paænju. postojanje i geometrija raskrsnica. trebalo analizirati i strukturu nastradalih prema teæini posledica (poginuli. Zato bi pored broja. peãaci i dr. objekti na putu i oko puta. U ovom delu bi trebalo analizirati ukupan broj saobrañajnih nezgoda. Ako bi se posmatrao neadekvatno dug period.

M. 46 Vujaniñ. padanje iz vozila u pokretu. Trebalo bi svaku saobrañajnu nezgodu ãto preciznije spustiti na teren. dr.Lipovac. naåinom kretanja. a linijski grafikoni za prikaz prostorne raspodele nezgoda na deonici puta (na saobrañajnom sektoru. Tipoloãka analiza saobrañajnih nezgoda Naãa statistika razlikuje 13 vrsta saobrañajnih nezgoda:48 sudar iz suprotnih smerova. Na ovim46 prilozima se pregledno prikazuju mesto nezgode (na tom mestu se ucrtava odgovarajuñi simbol). crne taåke koje predstavljaju mesta na putevima/ ulicama. str. 98 . najviãe lica strada pri obaranju peãaka (22 – 30%). projekat saobrañajnih nezgoda. sudar pri uporednoj voænji. deonice puteva/ulica ili zone na kojima se åeãñe dogaœaju nezgode (na primer viãe od 5 nezgoda u toku godine). uåesnicima. 285. Za ova mesta poveñane ugroæenosti saobrañaja crtaju se posebni situacioni planovi sa detaljnijim prikazom saobrañajnih nezgoda po lokacijama. na opasnoj deonici itd. ispadanje. obaranje ili gaæenje peãaka. Vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda Odgovor na pitanje: Kada se dogodila nezgoda? je znaåajan za bolje shvatanje uslova nastanka nezgode. Moskva. udar u objekat na putu. Beograd. raskrsnice. Na osnovu topografske analize se izdvajaju. odnosno za ulicu i kuñni broj u naseljima. ali i za planiranje aktivnosti na prevenciji buduñih nezgoda.. Inæenjerski priruånik iz drumskog i gradskog saobrañaja i transporta. okolnosti). vremenom dogaœanja itd. V. Karte47 nezgoda su pogodne za makroanalizu na veñim povrãinama (podruåje grada). linijski grafikoni saobrañajnih nezgoda i situacioni planovi saobrañajnih nezgoda. vrstama. boå45 Babkov. sletanju vozila sa puta (19-25%). i Doroænie usloviy i bezonasnosmi dviæeniy MSR. U Srbiji bez pokrajina. posledicama. 1982. Saobrañajni fakultet. sletanje vozila sa puta. meœusobni sudar drumskog i æelezniåkog vozila. Srbije. u zavisnosti od ciljeva analize (vreme dogaœanja. prevrtanje vozila na putu. sudar pri voænji u istom smeru. sudaru iz suprotnih smerova (18 – 23 %). Znaåajne su godiãnja raspodela (distribucija) nezgoda (radi uoåavanja trenda razvoja pojave). P. 48 Jedinstven informacioni sistem MUP-a R. Kao rezultat ove topografske analize dobijaju45 se karte saobrañajnih nezgoda. udar u zaustavljeno ili parkirano vozilo. obaranje ili gaæenje stoke i ostale vrste nezgoda.. meseåna raspodela (radi uoåavanja sezonskih oscilacija i izrade godiãnjih planova rada). vrsta nezgode (geometrijski oblik simbola odreœuje vrstu nezgode) i posledice nezgode (boja ili ãrafura simbola odreœuje posledice). Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Prostorna distribucija raspodela saobrañajnih nezgoda Odgovoriti na pitanje: Gde se dogaœaju nezgode? je jedan od najvaænijih zadataka analize stanja bezbednosti saobrañaja. uzrok nezgode i dr. Ovo se postiæe vezivanjem nezgoda za kilometarski stub (stacionaæu) na otvorenim putevima. sletanje sa kolovoza i udar u objekat.). 1999. boåni sudar. dnevna raspodela po danima u toku godine ili po danima u toku sedmice (utiåe na planiranje sedmiånih rasporeda rada) i åasovna raspodela nezgoda u toku dana (utiåe na planiranje rada u toku dana).F. tzv. 47 Mogu se izdvojiti i neke druge vaæne karakteristike nezgoda.

str.. deo. R. 1994.. Bezbednost drumskog saobrañaja. Analiza dosadaãnjih mera i aktivnosti U analiziranom periodu su realizovane aktivnosti razliåitih subjekata.. U narednim analizama ñe se izoãtravati kriterijumi i sve manje greãiti. Åak i kada su ove procene sasvim grube. Nomos. Beograd. ova analiza je veoma znaåajna za projektovanje kontramera za spreåavanje buduñih nezgoda. U svim ostalim vrstama nezgoda strada 8 – 12 % svih nastradalih.. ali i za druge subjekte bezbednosti saobrañaja. Za one koji donose odluke. 356. Kriminologija. Literatura Dragaå. a åesto ni tada). trebalo bi struåno i sveobuhvatno predloæiti sistem buduñih mera i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. 1997. a njihove efekte analizirati kako bi se moglo uåiti za buduñe planove. 2002. i Vujaniñ M. Propuste bi trebalo vezati za pojedine uåesnike u saobrañaju. Fakultet tehniåkih nauka. str. 1998. Œ. Miloãeviñ. Beograd. Iniñ. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Teorije saobrañajnih nezgoda. Kao referentna podruåja trebalo bi koristiti proseåne vrednosti u naãoj zemlji za podruåja sliånih saobrañajnih i drugih karakteristika. 218. Ove aktivnosti bi trebalo pedantno pratiti i evidentirati. Takoœe bi trebalo uoåiti i analizirati koji su to najåeãñi propusti koji doprinose nastanku ovih nezgoda.Literatura nim sudarima (11 – 16 %) i u sudarima pri voænji u istom smeru (6 – 12%). Bezbednost saobrañaja 2. Veoma je znaåajno objektivno i struåno analizirati najznaåajnije dosadaãnje mere i aktivnosti kako se ne bi ponavljale greãke. S. Uporedna analiza sa referentnim podruåjima Uvek bi trebalo raditi uporedne analize sa referentnim podruåjima. Analiza najåeãñih okolnosti nastanka saobrañajnih nezgoda i najznaåajnijih propusta Na osnovu analize pojedinaånih nezgoda mogu se uoåiti najznaåajnije okolnosti koje prate veñinu saobrañajnih nezgoda na pojedinim lokacijama ili u pojedinim vremenima. bilo bi veoma korisno za pojedine predloæene mere proceniti troãkove i oåekivane efekte. ali i podruåja u zemljama OECD ili EU za koje su nam poznati podaci. Beograd. 481. Predlog buduñih aktivnosti sa procenom troãkova i oåekivanih efekata Na osnovu sveukupne analize koja obuhvata veñinu ili sve nabrojane elemente. Novi Sad. str. 400. M. str. Saobrañajni fakultet. 99 3. one su veoma korisne. Ignjatoviñ. Mada je ova analiza veoma diskutabilna (mi ne znamo precizne okolnosti niti propuste pre okonåanja sudskih postupaka. Saobrañajni fakultet.

Åigoja ãtampa. Hauer. 2002.. V. 2001.. Beograd. Nauåno-struåni skup Bezbednost dece u saobrañaju. Sidnej. Beograd. Doroænie usloviy i bezonasnosm dviæeniy MSR.. Metodologija. Œ. Lipovac. Ãuãnjiñ.. Bezbednost. Garder. str.F. Moskva. (Zbornik radova). Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. K. E. 18. Konferencija evropskih ministara transporta. 705-725. M. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Vujaniñ. 471-481. Babkov. No 6. Beograd. 1999. 1986.Lipovac. Accident Analysis and Prevention. Present and Future Road Safety Work in ECMT. No 6. CEMT/CS (2002)7/PROV. str. Vol. Past. str. Organizacija za ekonomsku kooperaciju i saradnju (OECD). 1982. & P. 100 . 315.. Teorija i praksa upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. P. 285. 1995. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije. 1998. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. Izveãtaj iz 1995. Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). i Lipovac K. 2000. str. Safety of Vulnerable Road Users.

Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja .1.4.3. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.2. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.4. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.

okruæenje) pre. Andersson. 1 Ahmed. porodica. & R. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA .3 Tabela 4. stavovi. oprema puta. kolovozni zastor.. N. Ameriåki nauånik William Haddon2 je pokuãao da sistematizuje ove uticaje u matrici koja je po njemu i nazvana Hedonova matrica.. 2002).. pp 541 – 551. za vreme i posle saobrañajnih nezgoda.. prve pomoñi . Accident Analysis and Prevention. masa.. psihofiziåke obuka u pruæanju sposobnosti. 34.. zaãtitni sistem.. kvalitet uviœaja . No 4. 95(5). barijere pored puta. zdravstvena zaãtita. FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK (Human) VOZILO (Vehicle) PRE SN (Pre – Crash) obuka. Public Health Reports.. vozilo.. New York. 411-421. kiãa. saobrañajne nezgode su najåeãñi uzrok (26 – 77%) smrtnih sluåajeva usled nenamernih povreda (Ahmed. konstrukcija. brzo zbrinjavanje povreœenih. 2 William Haddon je osnivaå epidemiologije i kontrole povreda. klima. hortikultura. Bio je direktor NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) i IIHS (Insurance Institute for Highway Safety).. kvalitet i odræavanje puta. W. samoobjaãnjavajuñi putevi . 2002. Osnovna Hedonova matrica sistematizuje uticaje tri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek.. noñ. Brojni su pokuãaji da se ovi uticaji nekako sitematizuju. ponaãanje.. 1980.1..1 Obilje razliåitih uticaja doprinosi nastanku saobrañajnih nezgoda i njihovoj teæini (veliåini posledica). alkohol . ureœenost okoline puta. vazduãni jastuci ... Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. tehniåka ispravnost. 103 4. & Andersson R. Vol. OKRUÆENJE (Enviranment) Mada je osnovna postavka Hedonove matrice dobra. opremljenost vozila.HEDONOVA MATRICA Prema istraæivanju koje je obuhvatilo 57 zemalja. ZA VREME SN (Crash) POSLE SN (Post – Crash) obuka.. konstrukcija . upotreba pojasa. vrlo brzo se pokazalo praktiånijim da se iz faktora okruæenje izdvoji put kao poseban faktor. propisi. N. Advances in the Epidemiology of Injuries as a Basis for Public Policy. 3 Haddon. zaãtita od poæara.. pouzdanost . Tako je nastala proãirena Hedonova matrica. oprema vozila. opraãtajuñi putevi .. sposobnosti.

kolovozni zastor. ponaãanje . obuka. samoobjaãnjavajuñi putevi .. opremljenost vozila. kvalitet uviœaja .Lipovac.. oprema vozila.. konstrukcija. izmenljiva signalizacija . vozilo. P... izmenljiva signalizacija . sposobnosti.... psihofiziåke stavovi.. kvalitet uviœaja. VOZILO PUT OKRUÆENJE 104 . vozila. pouzdanost ... opraãtajuñi putevi.. zaãtita tehniåka ispravnost. okruæenje) na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. Korigovana Hedonova matrica sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. vozilo. porodica. 4 S obzirom na uspostavljene definicije aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja.. Proãirena Hedonova matrica izdvaja put kao poseban faktor i sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. propisi. hortikultura ... puta. zaãtitni sistem. odræavanje puta. kiãa. PUT oprema puta. masa . samoobjaãnjavajuñi putevi . oprema puta. opraãtajuñi putevi barijere pored puta. psihofiziåke ponaãanje . odræavanje puta.. pouzdanost . sposobnosti tehniåka ispravnost. sposobnosti . ima smisla korigovati Hedonovu matricu i analizirati uticaje svih faktora na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja... hortikultura..2.. stavovi. opremljenost vozila.3. masa . UTICAJNI ELEMENTI – UTICAJI FAKTORI BEZBEDNOSTI AKTIVNA BEZBEDNOST PASIVNA BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA ÅOVEK obuka. zdravstvena zaãtia. konstrukcija . FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK VOZILO PRE SN ZA VREME SN POSLE SN obuka u pruæanju prve pomoñi . zaãtitni sistem . klima. Tabela 4. za vreme i posle saobrañajnih nezgoda... put. kolovozni zastor.. obuka.. propisi... OKRUÆENJE ureœenost okoline puta. konstrukcija. zdravstvena zaãtita . klima. okruæenje) pre. sposobnosti.. porodica.. ureœenost okoline puta.. brzo zbrinjavanje povreœenih... zaãtita od poæara.. kvalitet.. put. oprema od poæara.. noñ... Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 4. obuka u pruæanju prve pomoñi. kvalitet puta...

[CM(86)16]. a posebno reœe prekoraåuju brzinu.6 % teãko i 6. 105 4.4 Uticaj åoveka na bezbednost saobrañaja nije dovoljno istraæen. ishrana. åak i kada se ima u vidu smaçena izloæenost. æene su manje sklone traganju za uzbuœenjima u saobrañaju i riziånim situacijama u sa4 Resolution No 86 on ways of influencing human behaviour with a view to improving road safety. voze agresivno i voze pod uticajem alkohola. æene åine 3. Mnogo je elemenata åoveka koji na razliåite naåine utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. socio-demografska obeleæja. Meœu ovim elementima posebno se istiåu sposobnosti. prolaze na crveno.1. ÅOVEK KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . – sposobnosti – znanje-obuka – stavovi – iskustvo – ponaãanje – voænja pod uticajem – umor ostali elementi (standard. ãto utiåe i na razliku u njihovom riziku uåeãña u saobrañajnim nezgodama. K. Novi Sad.str.. i Vemiñ. puãenje) 4. Na osnovu analize oko 125 hiljada saobrañajnih nezgoda u Srbiji. znanja. stavovi i ponaãanje åoveka. Saobrañajne nezgode u preticanju.4. Naime. a posebno manje uåestvuju u najteæim nezgodama. bolje shvataju opasnosti i manje su sklone rizicima. pa åak i izmere. Æene su manje izloæene saobrañaju. uticaji droga i lekova. Pol Muãkarci i æene se razlikuju po mnogim obeleæjima. K.1. tj. Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji. Prema istraæivanjima iz 2002. – starost.7 % lakãe povreœenih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama. Œ.3 % poginulih. dosadaãnja istraæivanja su omoguñila da se neki uticaji preciznije objasne.5 zakljuåeno je da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama. Buliñ. (39. S druge strane.1. VI simpozijum Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002. 1997. oko 5. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Åovek je najznaåajniji faktor u konturi Å-V-P-O. godine6 meœu vozaåima je bilo oko 22 % æena (10 do 15 % na otvorenim putevima i 30 do 40 % u naseljima). 6 Lipovac. D. Æene åine manje saobrañajnih prekrãaja. Æene.. bolest. moæemo zakÿuåiti da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama. Ipak.1. U nastavku ñe biti izneti neki od najvaænijih elemenata åoveka i njihov uticaj na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja: – pol. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. u proseku.. Ipak. 287 – 292).). Beograd. obrazovanje. 2002 (Zbornik radova. 5 Lipovac. retko ginu.

Zemlja 19 – 20 Australija Kanada Danska Francuska V. Kod starijih vozaåa je obrnuto: starije æene imaju veñi rizik o odnosu na starije muãkarce. odreœeni su proseåni rizici od uåeãña u nezgodama sa nastradalim za pojedine starosne grupe (proseåan broj nezgoda za sve vozaåe uzet je kao 1. Vol.0 1.6 3. T. Oslo-Kopenhagen. Wolf. sposobnosti.1 2.8 40 – 59 0.8 0.9 5. Accident Analysis and Prevention. 2002). M.0 1. Britanija N. Institut za ekonomiku transporta.4 2. Obzor meronrijamië no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.0 1. CEMT.8 0.4 3. No 4.Lipovac. tako da za vozaåe preko 80 g.0 0. & Y. Vol. New York..9 0.2.8 0. mladi (do 25 godina) i stariji (preko 65 godina) imaju poveñan rizik.8 0.5 3.7 0.7 0.2 1..6 1. Izvor: Snravoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. ponaãanja.6 0. tako i u odnosu na vozaåe srednje starosti. Ova zavisnost je sliåna kod muãkaraca i æena.8 1.8 0. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod mladih vozaåa je 3-4 puta veñi nego kod ostalih.0 1. 9 Bedard.7 1.7 3.4 1.0 1. 2002.4. Mladi muãkarci imaju znatno veñi rizik nego mlade æene.0).0 3.1 3. pp 717 – 727. pp 569 – 580. P. T.2 3. Zeland Norveãka Ãvedska PROSEK 7 4 Godine starosti 21 – 25 1.1 3.7 0. a ne neke razlike u sposobnostima i znanjima.0 1.1 3.8 1. 34.3 1. M.3 5. New York. 1978. i dr.8 1.9 Na osnovu niza istraæivanja u razvijenim zemljama.5 1.0 1. Naime. 4. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañaju (Rosenbloom. g (Bedard. & Y.5 2.8 0.0 1. 2002.8 0.7 0. 34. Accident Analysis and Prevention. Tabela 4.0 1.0 1.6 0.9 1.7 2. Promena relativnog rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama prema godinama starosti.9 0.1.6 0.7 60 – 69 1.5 Rosenbloom.7 Izgleda da stavovi i ponaãanje odluåujuñe doprinose smanjenju rizika kod æena. 1996. 8 Resolution No 37 on Driver traning [CM(78)17]. Wolf. kako u apsolutnim vrednostima. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda na milion preœenih kilometara) u zavisnosti od starosti vozaåa ima oblik slova “U”.8 26 – 39 0.0 1.7 0. on je oko 5 puta veñi nego za vozaåe od 40 – 49. Crash and Vehicle Characteristics to Driver Fatalities. Sensation Seeking and Detection of Risky Road Signals: a Development Perspective. No 6. razliåitu izloæenost saobrañaju itd. 2002). Rizik8 nezgode i smrtonosnih povreda raste i kod starijih vozaåa. ali postoje i dve razlike. stavove. Starost uåesnika u saobrañaju Razliåite starosne grupe imaju razliåita znanja. i dr. 106 . The Independentcontribution of Driver.3 preko 70 prosek 1.2 3.

OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA .1. S druge strane. sklonost ka riziånom ponaãanju i poåetniåke greãke.10 Objaãnjenje visokog rizika za mlade i stare ljude nemaju niåeg zajedniåkog. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Struktura vozaèa prema starosti 30 25 20 15 10 5 0 18 -23 24 -30 31 -40 41 -50 51 -60 -65 61 reko ip Procentualna vrednost Godine starosti vozaèa Slika 4. “U” kriva opisuje ovu zavisnost.11 Mladi ljudi nisu dovoljno upoznati sa rizicima u saobrañaju. Starost bitno utiåe na rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. zdraviji.1.). bolje åuju itd. i dr. 2002.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. S. Mladi ljudi su sposobniji. olako bi10 Pavloviñ. 11 Resolution No 46 on Measures to reduce the accident risk of young drivers. 1985. Cemt. Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad). u saobrañaju najviãe ima sredoveånih vozaåa. 107 4. U osnovi njihovog rizika je njihovo neiskustvo. M. bræe reaguju. istiåuñi veliki rizik mladih i starih lica u odnosu na sredoveåne (Bedard. Zemun.4. [CM(85)18].

4. Beograd. P. zbog svojih sposobnosti i boljeg zdravstvenog stanja. ãto smanjuje udeo preticanja u ukupnom broju nezgoda kod najstarijih vozaåa.Lipovac.. Saobrañajne nezgode u preticanju. K. oslabljen im je vid (oãtrina vida. i Hansson G. u boånim sudarima u SAD. Na primer. opãteg modela ponaãanja i nedovoljne obuke. biciklista itd. Beograd. 108 .13 sporije reaguju. pp 793 – 801. (Evans. str. 41 i 42. Mlaœi ljudi.16 4. Sposobnosti vozaåa slabe sa staroãñu..P Obeleæja. E.12 Stariji ljudi dobro poznaju rizike u saobrañaju.15 Sliåna zavisnost rizika od starosti uoåena je i kod drugih kategorija uåesnika u saobrañaju: peãaka. 1997.1. 16 Farmer. 1997 str. agresivna voænja) i potcenjuju ove rizike. sloæenim situacijama. i dr. ovo znaåajnije utiåe na bezbednost preticanja nego poveñavanje njihovog iskustva. 1994) da se ovo moæe prevaziñi poveñavanjem prilika za edukaciju ili izgradnjom centara koji adolescentima pruæaju moguñnost da se “isprazne”. 1994. onda je njihov rizik joã izraæeniji.) i specijalne sposobnosti (upravljanje vozi12 Rothe. Na primer. I. nepoãtovanje svetlosnih signala i saobrañajnih znakova. periferni vid) itd. izvrãna moguñnost da se neposredno izvedu telesne i mentalne aktivnosti (operacije) sa valjanim ishodom. 952. Neki autori smatraju (Rothe. Accident Analysis and Prevention. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 raju riziåna ponaãanja (veñe brzine. Zato se oni teãko snalaze u raskrsnicama i dr.. P. stereovid. Accident Analysis and Prevention. 1991). ãto je u osnovi poveñanog rizika starih uåesnika u saobrañaju. 1997. pp 399–406.. 29. New York. 15 Ako se uzme u obzir smanjena izloæenost starijih vozaåa. 17 Babiñ. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. opaæanje itd. Transaction Publishers. Capability) je. Sposobnosti Sposobnost (engl. New York. 29. ali bioloãka starost umanjuje njihove psihofiziåke sposobnosti: smanjena im je moguñnost da okreñu glavu.17 Razlikuju se opãte (govor. J.. pijanstvo. hodanje. u proseku ñe zadobiti manje povrede i åeãñe preæivati nego starija lica. Ovo proizlazi iz stavova. No 1. stariji uåesnici imaju tri puta veñi rizik povreœivanja od mlaœih. bræe nego ãto to oni smatraju. Vol. R. 1999.3. New Brunswick and London. C. imaju veñe iskustvo (æivotno i saobrañajno). No 6.14 nego kod ostalih nezgoda. M. Medicinski leksikon. 14 Lipovac. Age Related Effects of Restricted Head Movements on the Useful Field of View of Drivers. stariji vozaåi imaju veñi rizik da uåestvuju u saobrañajnim nezgodama pri preticanju. Beyond Traffic Safety. (monografija).. str. 13 Isler. Mitter: Two-vehicle Side Impact Crashes: the Relationship of Vehicle and Crash Characteristics to Injury Severity. Braver i E. Izgleda da shvatanje åoveka o slabljenju sposobnosti kasni za stvarnim slabljenjem. Parsonson R. Izgleda da posle ove starosne granice. Ovo posebno dolazi do izraæaja u uslovima oteæanog odvijanja saobrañaja i kod sloæenih situcija. S obzirom na sloæenost operacije preticanja. Vol. Zato raste rizik od nezgoda u preticanju sve do 57 godine. vozaåi postaju svesni smanjenih sposobnosti i zato su obazriviji u preticanju. Uticaj starosti na pasivnu bezbednost saobrañaja nije tako detaljno istraæivan.

vidno polje. 1997). åovek neñe primetiti ili mu treba viãe vremena za primeñivanje. a znak iks ñe se opaæati perifernim vidom. M. Zenica se poveñava noñu i u uslovima smanjene vidljivosti kako bi regulisala koliåinu propuãtene svetlosti. u jednom trenutku ñe znak iks nestati. .1 %. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Slika 4.). 284 – 295. Sposobnosti mogu biti prirodne (uroœene) ili steåene. Opaæanje je u direktnoj vezi sa oåekivanjem i paænjom. åovek je neñe videti. 109 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA lom itd. a to je samo 1-2 % onog ãto se nalazi u vidnom polju. 1994.19 U senzorne sposobnosti spadaju sposobnosti koje su u vezi sa åulima vida. N. jer je slika pala u æutu mrlju. 69. mirisa i dodira. åovek dobro i lako opaæa ono ãto oåekuje20 i ono ãto smatra opasnim (veliki rizik da ñe nastupiti posledice). U krajnjim delovima perifernog vida oãtrina vida je manja od 0. Ako slika padne na æutu mrlju. str. Posebno su vaæni oãtrina vida. Fakultet tehniåkih nauka. Beograd.18 Za bezbednost saobrañaja su najznaåajnije senzorne. str. Mreænjaåa prekriva zadnji deo oka i sadræi ñelije koje pretvaraju svetlosne zrake u signale koji se prenose preko oånog æivca do mozga (svesti). Ostalo pokriva periferni vid. 1701. sluha. adaptacija. Univerzitet u Novom Sadu. tada ñe se krug videti odliåno. Kada zaæmurite na levo oko i usmerite pogled (desno oko) na krug.2. slika i slova. Naime. psihomotorne i mentalne sposobnosti (Iniñ. Preko 90% najznaåajnijih informacija za uåeãñe u saobrañaju prima se åulom vida. JRJ. Nacionalni savez ãvedskih autoãkola.4. str. æuta mrlja na kojoj nema nikakvih oånih ñelija. Åovek vidi punom oãtrinom samo ako slika padne na malu povrãinu mreænjaåe. 18 Nova Larusova enciklopedija u tri toma. M. dinamiåki vid itd. Ako crteæ pribliæavate licu. Slika (svetlost) prolazi kroz zenicu oka. Ono ãto ne oåekuje. 1999. Bezbednost drumskog saobrañaja.. bira ãta ñe opaziti i na ãta ñe reagovati. Sad. 19 Iniñ. 1997. periferni vid.1. tj. Stokholm. Åovek selektivno opaæa. S druge strane. 20 Priruånik za vozaåku dozvolu (korkortsboken). na mreænjaåi postoji tzv. Oãtrina vida je u vezi brzog i lakog prepoznavanja predmeta.

Treba imati u vidu da se ãirina vidnog polja smanjuje sa brzinom i biñe: 100 stepeni pri brzini 30 km/h.3. Iskustvo pomaæe da se viãe i bolje koristi periferni vid.1.4. neiskusni vozaåi åesto gledaju blizu vozila. a srediãnjim prepoznaje. P. tako da su njihove slike uæe. Vidno polje se suæava i slabi periferni vid i pri malim koncentracijama alkohola u krvi. a ãta nije. Vidno polje deteta je uæe nego kod odrasle osobe. Krsto Bezbednost saobrañaja Normalno vidno polje je ãirine oko 170 do 190 stepeni horizontalno. a imaju loãu selekciju ãta je vaæno. 75 stepeni pri brzini 50 km/h. pogled im duæe zastaje na predmetima. o åemu se mora voditi raåuna pri njihovoj obuci. Deca i pri mirovanju imaju manji vidni ugao. Npr. Predmeti se prvo uoåavaju perifernim vidom. 4 Slika 4. Åovek perifernim vidom opaæa. kao i da se pretraæivanje u vidnom polju vrãi sistematiånije. Ranije se ovaj uticaj precenjivao. 60 stepeni iznad i 70 stepeni ispod linije vida. a posebno minimum poznavanja 110 . a zatim se usmerava pogled (po potrebi okreñe glava) i predmet prepoznaje. 40 stepeni pri brzini 100 km/h. a samo 30 stepeni pri brzini 140 km/h (“efekat tunelskog vida”). Veoma je vaæna koordinacija srediãnjeg i perifernog vida.Lipovac. Izgleda da je za bezbedno uåeãñe u saobrañaju potreban odreœeni minimum znanja. Znanja – obrazovaçe i obuka Na bezbednost saobrañaja utiåu obim i struktura znanja uåesnika u saobrañaju. 4.

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

saobrañajnih propisa.21 Istraæivanje pokazuje malu razliku u uåeãñu u nezgodama lica åije se znanje bitno razlikuje. Sve ukazuje da stavovi, veãtine i iskustvo imaju veñi uticaj na bezbednost saobrañaja nego nivo znanja. Meœutim, naãe istraæivanje znanja vozaåa koji su osuœeni zbog saobrañajnih nezgoda pokazalo je drastiåno nepoznavanje saobrañajnih propisa kod znatnog dela osuœenika.22 Izgleda da nedostatak minimuma znanja poveñava rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod svih kategorija uåesnika (vozaåa, biciklista, peãaka itd.). Smanenju rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama viãe doprinose kursevi za spreåavanje nezgoda (za vozaåe koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama), a posebno kursevi za smanjenje recidivizma23 (za vozaåe recidiviste), nego poveñavanje osnovne obuke. Kod peãaka i drugih uåesnika u saobrañaju najveñi uticaj imaju åesta i kratka uåenja prañena praktiånim veæbama u saobrañaju, interdisciplinarno uåenje i veæbanje (u okviru viãe nastavnih predmeta), aktuelne kampanje i studije primera. Poseban znaåaj ima obrazovaçe i obuka vozaåa. Zbog velikog meœunarodnog znaåaja i meœuuticaja, obuka vozaåa se sve viãe unificira u Evropi24 i u svetu. Postoje dva osnovna problema u vezi obuke vozaåa: prvo, ljudi se obuåavaju da poloæe vozaåki ispit, a ne da voze bezbedno i drugo, preovlaœuje stav da uåenje voænje prestaje nakon polaganja vozaåkog ispita. Na primer, istraæivanja u V. Britaniji su pokazala da vozaåi koji se obuåavaju u defanzivnoj voænji teæe polaæu ispit, ali reœe uåestvuju u nezgodama, u odnosu na one koji se obuåavaju tradicionalno.25 Dakle, struktura i nivo znanja utiåu na aktivnu (rizik od nezgode), ali i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Kvalitetnija obuka svih uåesnika u saobrañaju, a posebno vozaåa smanjuje teæinu nezgoda.26 S druge strane, napredna obuka urgentne medicine i redovno trenaæiranje profesionalaca koji stiæu meœu prvima na lice mesta (profesionalni vozaåi, policajci, vatrogasci i medicinsko osoblje) mogu bitno smanjiti posledice nezgoda.

4.1.5. Stavovi
Stavovi viãe nego znanja utiåu na bezbednost saobrañaja. U tom smislu su brojna zalaganja za izgradnju i ukorenjivanje ispravnih stavova o bezbednosti
21 Iniñ,

M., Bezbednost drumskog saobrañaja, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehniåkih nauka, Novi Sad, 1997, str. 340. 22 Ãkarin G., Karakteristike osuœenih lica za kriviåna dela iz bezbednosti saobrañaja (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2003. 23 Knighet, J. i Tippetts S., Accident Prevention Versus Recidivism Prevention Courses for Repeat Traffic Offenders, Accident Analysis and Prevention, New York, Vol. 29, No 1, pp 25 – 31. 1997. 24 Direktive EU u vezi obuke i polaganja vozaåkih ispita: Council Directive 91/439/EEC, 94/72/EEC, 96/ C110/05 (proposal), 96/427/EC, 96/439/EEC (proposal), 96/47/EC, 97/C 31/04 (proposal), 9/97 , 97/C 69/02, 97/26/EC, 97/26/CE, 2000/56/EC. 25 Vanke, J., Techniques for influencing driving the driver’s view, ecmt Expert Workshop on In-Car Technology, Delft, 1996. 26 Resolution No 45 on Measures to improve emergency assistance in road traffic, [CM(83)20], CEMT, 1983.

111

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

saobrañaja. Posebno su znaåajni stavovi o veliåini rizika u saobrañaju, o moguñnosti upravljanja bezbednoãñu saobrañaja, o liånoj i druãtvenoj odgovornosti za bezbednost saobrañaja, o znaåaju poãtovanja propisa, o opasnostima pojedinih radnji u saobrañaju itd. Stavovi se izgraœuju i ukorenjuju od roœenja. Presudnu ulogu u tome ima porodica, dobri uzori i najranija iskustva. Meœutim, veoma je vaæno sistematski i kontinuirano uticati na izgradnju pozitivnih stavova: u vrtiñima i predãkolskim ustanovama, u toku osnovne i srednje ãkole (nastava iz viãe nastavnih disciplina i vannastavne aktivnosti), radio i TV emisijama, kampanjama u bezbednosti saobrañaja itd. Znaåajno je da ovo delovanje ãto ranije poåne, da bude kontinuirano i prilagoœeno uzrastu, mentalitetu, vrsti i nivou obrazovanja i sl. U procesu izgradnje pozitivnih stavova o bezbednosti saobrañaja najteæe je eleminisati negativne uticaje, tj. spreåiti izgradnju negativnih stavova o saobrañaju i bezbednosti saobrañaja.27

4.1.6. Iskustvo
Ukupno æivotno, a posebno iskustvo u saobrañaju znaåajno utiåu na rizik saobrañajne nezgode. Ovo je prisutno kod svih kategorija uåesnika u saobrañaju, ali je najviãe istraæeno kod vozaåa i peãaka. Vozaåko iskustvo (vozaåki staæ) se moæe izraæavati na razliåite naåine: brojem preœenih kilometara, brojem sati voænje, brojem godina intenzivne voænje, obimom i vrstom voænje u razliåitim uslovima itd. Meœutim, najjednostavnije je prikupljati podatke o ukupnom (nominalnom) vozaåkom staæu, tj. o periodu od polaganja vozaåkog ispita. Ovaj nominalni vozaåki staæ se sastoji od mrtvog i stvarnog vozaåkog staæa. Mrtvi vozaåki staæ je period posedovanja vozaåke dozvole u kome vozaå ne vozi ili malo vozi. Stvarni vozaåki staæ je period u kome vozaå intenzivno i aktivno vozi. Prema obimnim istraæivanjima koja su sprovedena u Srbiji, uoåeno je da vozaåki staæ odluåujuñe doprinosi bezbednosti vozaåa.28 Prema nominalnom vozaåkom staæu, svi vozaåi su podeljeni u pet klasa: – neiskusni vozaåi (vozaåi poåetnici) sa vozaåkim staæom do 5 godina, – nedovoljno iskusni vozaåi (od 6 do 10 godina nominalnog vozaåkog staæa), – iskusni vozaåi (od 11 – 15 godina nominalnog vozaåkog staæa), – zreli vozaåi (od 16 – 20 godina), – vrlo iskusni vozaåi (21 – 25 godina) i – stari vozaåi (preko 25 godina poseduju vozaåku dozvolu). Uoåeno je da oko 42 % vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (do 5 godina vozaåkog staæa). Ako se ima u vidu smanjena izloæenost vozaåa – poåetnika, tj. veliki mrtvi vozaåki staæ u naãim uslovima, zakljuåujemo da preko 50 % svih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (sa manje od 5 godina nominalnog vozaåkog staæa).
27 O reklamama ... 28 Lipovac, K. i dr.,

4

Obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita u funkciji bezbednosti saobrañaja, (studija), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Beograd, 1997.

112

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæajnim nezgodama

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u SN (sve kategorije)

1-5

6-1

0

Vozaèki staž (godine)

-1 11

5

16

-20

21

-30

pre

ko

30

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u saobraæaju (magistralni put Užice–Zlatibor, 2002)
Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæaju
25% 19% 17% 17% 12% 10%

Vozaèki staž (godine)
1-5 6-1 0 -1 11 5 16 -20 21 -30
pre ko

30

Slika 4.4. Procenat vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama, a prema njihovom vozaåkom staæu29 i vozaåko iskustvo vozaåa u saobrañaju na magistralnom putu.30

Dakle, vozaåko iskustvo smanjuje rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, iskustvo moæe da smanjuje i posledice saobrañajnih nezgoda.
29 Isto. 30 Pavloviñ,

S., Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2002.

113

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4.1.7. Ponaãanje
Ponaãanje uåesnika u saobrañaju, a posebno poãtovanje propisa, najbitnije utiåu na bezbednost saobrañaja. Posebno su opasna sledeña ponaãanja u saobrañaju: – znaåajno prekoraåenje ograniåenja brzine, – nepoãtovanje svetlosnih signala (prolazak na crveno svetlo), – preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama, – nepoãtovanje prvenstva prolaza, – nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila, – nekoriãñenje zaãtitne opreme i – prelazak kolovoza van peãaåkog prelaza.

4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju
Brzina utiåe na vreme putovanja, troãkove prevoza, zagaœivanje vazduha, buku, izbor vida prevoza, klimu, rizik od nezgode, posledice nezgode, kvalitet æivota, zdravlje itd.

4

Na rizik od nezgode utiåu: ograniåenje brzine, proseåna brzina vozila, procenat vozila åija brzina je veña od ograniåene, procenat sporih vozila i disperzija brzina.31 Broj nezgoda se poveñava za 10% (lakãe nezgode) do 25% (nezgode sa poginulim), kada proseåna brzina poraste za 5 km/hat. Ovo poveñanje je 25 – 50 %, ako brzina poraste za 10 km/hat. U suprotnom, ako se proseåna brzina na putu smanjuje, smanjuje se i broj nezgoda (Slika 4.5).

nezgode sa poginulim nezgode sa povreðenim sve nezgode

Slika 4.5. Promena broja nezgoda sa promenom srednje brzine na putu. Ãvedski model kada je posmatrana srednja brzina bila 80 km/hat (Anderssen & Nilsson, 1997).
31 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads, Transport research, Fourth framework pro-

gramme road transport, Transport DG – 106, Final Report, December 1998.

114

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Rizik od nezgode razliåito se menja u razliåitim uslovima. Ako u naselju poraste srednja brzina za 10%, broj nezgoda raste za oko 21%. Smanjenje srednje brzine za oko 1 km/hat dovodi do smanjenja broja nezgoda za oko 2-3% (oko 4% na gradskim arterijama i oko 2 % na ulicama gde se vozila kreñu sporo). Velike proseåne brzina znaåi i velike sudarne brzine. Sa porastom sudarnih brzina rastu posledice nezgode, a posebno rizik smrtnosti. Velike sudarne brzine umanjuju koristi od sistema zaãtite. Na primer, rizik povreda vezanog putnika je 3 puta veñi pri sudarnoj brzini 50 km/h, nego pri brzini 30 km/h. Ove razlike su joã znaåajnije, ako se ne koriste sigurnosni pojasevi. Nepoãtovanje ograniåenja brzine je vrlo pouzdan pokazatelj sklonosti ka saobrañajnim nezgodama. Naime, vozaåi koji voze prebrzo, prave i druge saobrañajne prekrãaje, a svaki treñi vozaå koji je kaænjen zbog prekoraåenja brzine bio je uåesnik saobrañajne nezgode. Procenat vozaåa koji ne poãtuju ograniåenje brzine (prekoraåuju brzinu) znaåajno utiåe na broj nezgoda. Ako se procenat vozaåa koji voze prebrzo udvostruåi, broj nezgoda poraste za oko 10%. Ako njihova proseåna brzina poraste za 2 km/h, broj nezgoda poraste za preko 20%. Disperzija brzina (razlike izmeœu brzina vozila u saobrañaju) utiåe na broj konflikata brzina na putu, pa i na broj nezgoda. Ukoliko su brzine ujednaåene (male disperzije brzina) onda se dogaœa i manji broj nezgoda. Ako disperzija brzine raste, onda raste i broj konflikata brzina, raste broj potreba za preticanjem, raste broj ometanja i negativnih meœuuticaja, vozaåi se viãe zamaraju i nerviraju, åeãñe su opasne situacije, pa i nezgode. Treba imati na umu da porastu broja nezgoda doprinose vozila koja se kreñu bræe, a posebno vozila koja se kreñu sporije. Brza i spora vozila imaju i veñi rizik uåeãña u nezgodama. Sa porastom sudarnih brzina poveñava se teæina nezgode, a posebno pri obaranju peãaka. Na primer, ako je brzina udara u peãaka 30 km/h, onda ñe poginuti oko 10% peãaka, pri brzini 40 km/h poginuñe oko 20 %, pri 50 km/h gine oko 40% peãaka, a pri 60 km/hat gine oko 80%. Ako je peãak udaren vozilom koje se kreñe brzinom 80 km/hat i viãe, njegove ãanse da preæivi su zanemarljive (Passanen, 1991).
Uticaj sudarne brzine na smrtnost razlièitih SN
100 90
ÈEONI SUDARI

RIZIK SMRTNOG ISHODA (%)

80 70 60 50 40 30 20 10 0 0 10 20 30 40 50
OBARANJE PEŠAKA

BOÈNI SUDARI

60

70

80

90

100 110 120 130 UDARNA BRZINA (km/h)

Slika 4.6. Rizik od smrti peãaka najviãe zavisi od brzine vozila u trenutku sudara (Passanen, 1991).

115

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Nilsson je (1984) izveo matematiåki model32 za odreœivanje uticaja poveñavanja brzine na broj saobrañajnih nezgoda i njihove posledice (Tabela 4.5).
Broj saobrañajnih nezgoda (y) Nezgode sa poginulim y1=(v1/vo )4y
o

Broj povreœenih (z) Poginuli z1=(v1/vo )4y
o+(v1/vo)
8(z

o-yo)

Nezgode sa teãko povreœenim i oginulim y1=(v1/vo)3yo Sve saobrañajne nezgode sa povredama y1=(v1/vo )2y
o

Poginuli i teãko povreœeni z1=(v1/vo)3yo+(v1/vo)6(zo-yo) Svi povreœeni (ukljuåujuñi i smrtnosti) z1=(v1/vo)2yo+(v1/vo)4(zo-yo)

Primer 1. Ako je, pri poåetnoj srednjoj brzini od v0= 85km/h, bilo 100 saobrañajnih nezgoda sa poginulim i 110 poginulih, onda bi, posle porasta brzine na 90 km/h, trebalo oåekivati oko: y1= (90/85)4 x 100 = 1,0594 x 100 = 125,7 saobrañajnih nezgoda sa poginulim, tj. oåkivalo bi se poveñanje za 25,7 %. Pri tome bi trebalo oåekivati oko: z1= (90/85)4 x 100 + (90/85)8 x (110 – 100) = = 125,7+1,0598(110-100)=141,5 poginulih lica, tj. oåekivalo bi se poveñanje za (141,5 – 110)/110 x 100 % = 28,6 % Primer 2. Ako je, pri srednjoj brzini v0 = 100 km/h bilo y0 = 1.000 nezgoda sa teãkim povredama (ukljuåujuñi i poginule), a broj teãko povreœenih i poginulih bio 1.500, onda ñe sa smanjivanjem brzine na v1 = 90 km/h, smanjiti i broj ovih nezgoda i nastradalih. Novi oåekivani broj nezgoda sa povredama biñe oko: y1 = (90/100)2 x 100 = 0,92 x 100 = 810 (smanjenje za oko 19%) a novi broj povreœenih (ukljuåujuñi i poginule) biñe oko: z1 = (90/100)2 x 100 + 0,94(1500-1000) = = 810 + 0,94(1500-1000) = 1138 (smanjenje za oko 24,1%)

4

32

Road Safety Principles and Models: review of descriptive, predictive, risk and accident conseqvence models, OECD, 1997.

116

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo
Ukrãtanje u nivou izaziva veñi broj veoma opasnih konflikata u saobrañaju. Zato se ureœenju prvenstva prolaza posveñuje posebna paænja. Prvenstvo prolaza moæe biti ureœeno kao prvenstvo onoga koji se kreñe savremenim kolovozom (u odnosu na one koji dolaze zemljanim putem), znakom trougao, znakom STOP, semaforima ili znacima koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena lica koja neposredno reguliãu saobrañaj. Svetlosni signalni ureœaji (semafori) se postavljaju u raskrsnicama kada to zahtevaju razlozi protoånosti (poveñan broj vozila ili peãaka) ili bezbednosti saobrañaja (veñi broj nezgoda). Semafori bi trebalo da omoguñe bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova, tako ãto vremenski razdvajaju konfliktne tokove vozila i peãaka. Pri projektovanju plana tempiranja semafora spreåava se jednovremeno
33 Status Report, Vol 37, No. 5, May 4, 2002. (www.highwaysafety.org). 34 SARKOZY, N., Ministre de l’Intérieur, de la Sécurité Intérieure et des

Libertés Locales; Gilles de ROBIEN, Ministre de l’Equipement, des Transports, du Logement, du Tourisme et de la Mer; RN 20 La Ville-du-Bois, 27 octobre 2003;Dossier de presse. 35 Lipovac, K. i Neãiñ M., Automatsko prañenje i kontrola prekrãaja u bezbednosti saobrañaja, Nauånostruåni skup: Propisi U bezbednosti saobrañaja, Postojeñe stanje i problemi primene, Beograd, 2003 (Zbornik radova, str. 101 – 113).

117

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Za kontrolu brzina pored tradicionalnih metoda (radar, tahograf i sl.), danas se sve viãe koriste automatizovane savremene metode koje koriste radar sa fotoaparatom ili kamerom. Koriste se dva tipa ureœaja. Jedan tip ureœaja snima trenutne brzine vozila (koristeñi radar ili detektore instalirane u kolovoz), a drugi tip ureœaja snima proseånu brzinu na posmatranoj (opasnoj) deonici puta. Danas se u oko 75 zemalja koriste ureœaji za automatsku detekciju prekoraåenja brzine (Status Report, juni 19, 1999; www.highwaysafety.org). Time se smanjuju broj vozila koja prekoraåuju brzinu (za 40 do 80 %)33 i veliåina ovih prekoraåenja. Velika Britanija (preko 5000 instaliranih radara sa kamerama na putevima) i Holandija (preko 6000 ureœaja) prednjaåe u automatskoj kontroli brzina. U Francuskoj je krajem 2003. bilo instalirano 100 radara sa digitalnim kamerama koji su potpuno automatizovani (od kontrole na putu, preko identifikacije vozila i vlasnika, do pisanja reãenja i plañanja kazni). Do kraja 2005. planirano je da se uvede 1000 ovakvih ureœaja. Na pojedinim kritiånim deonicama (posebno u tunelima) procenat vozaåa koji prekoraåuju brzinu sveden je na 1%, posle uvoœenja ovih kamera. Na deonici puta u San Etjenu broj broj nezgoda sa nastradalim je smanjen sa 90 na 5 posle uvoœenja ovih ureœaja.34 Dakle, veliki potencijal za uticaj na brzine leæi u automatskoj kontroli brzina. Meœutim, neophodno je reãiti nekoliko problema, a posebno problem dokazivanja prekrãioca, tj. odgovornosti vlasnika vozila. Mada meœunarodne strategije bezbednosti saobrañaja, EU, KEMT i veñina razvijenih zemalja preporuåuju uvoœenje odgovornosti vlasnika vozila i njegovu obavezu da pomogne dokazivanje prekrãioca, ovo joã nije reãeno u naãem zakonu.35

M. B..3 1. U Beogradu se u periodu od 1997. saobrañaj se odvija tako ãto svi uåesnici oåekuju od drugih da poãtuju signalizaciju. str. u toku 2001. koji se teãko izbegava. 71.6 1. 37 Obuhvañene su nezgode kod kojih je utvrœeno stanje semafora. Tabela 4. Beograd. Znatan broj ovih nezgoda dogodio se na semaforizovanim prelazima. Tako na primer.08 0.23 4 Na nesemaforizovanim raskrsnicama Ukupno U naãim uslovima je masovno nepoãtovanje svetlosnih signala. 1999.. Ovo najbolje ilustruju podaci o nezgodama na raskrsnicama u Beogradu (Tabela 4. na semaforizovanim raskrsnicama dogaœa dva puta viãe nezgoda sa materijalnom ãtetom i oko 7 puta viãe nezgoda sa nastradalim licima. godine oko 20 % svih nezgoda sa peãacima dogodilo na peãaåkim prelazima.38 Dakle. velika ulaganja da se raskrsnice i peãaåki prelazi semaforizuju i savremeno reguliãu (kako bi bili bezbedniji) daju suprotne efekte. pa su raskrsnice sa semaforima postale opasnije od nesemaforizovanih raskrsnica. K. a posebno vozila) na crveno je veoma opasan. Prolazak bilo koga uåesnika (peãaka. Beograd. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad). jer naruãava naåelo poverenja izmeœu uåesnika u saobrañaju. Lipovac.. ãtetom 547 (47 %) 610 (53 %) 1. zbog ponaãanja 36 Karaliñ. jer stvara opasan konflikt sa drugim uåesnicima.7 SN sa nastradalim 122 (77 %) 37 (23%) 159 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 0. nego na nesemaforizovanim raskrsnicama. do 2002. i 72.6). sve dok svi uåesnici poãtuju znake na semaforima. Saobrañajni fakultet. Tako se garantuje bezbedno ukrãtanje i ulivanje saobrañajnih tokova.157 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 2. Oko 60% nezgoda na semaforizovanim prelazima37 desio se pri prelasku ulice u vreme kada je za peãake bilo ukljuåeno crveno svetlo. Naime. Ovome bi trebalo pridodati da se i veliki broj nezgoda sa peãacima dogaœa na semaforizovanim peãaåkim prelazima. P. 2002. 118 . i dr.Lipovac. Institut Saobrañajnog fakulteta.6.58 0. u Beogradu se. Bezbednost dece u saobrañaju u Beogradu (studija). 38 Vujaniñ. Saobrañajne nezgode koje su se dogodile na raskrsnicama u Beogradu. Na semaforizovanim raskrsnicama se åeãñe dogaœaju nezgode i ove nezgode su opasnije. Nepoãtovanje svetlosnih saobrañajnih znakova je veoma opasno. Krsto Bezbednost saobrañaja kretanje konfliktnih tokova i obavezno ostavljaju zaãtitna vremena. godine (posmatrano je 692 raskrsnice na kojima su se dogaœale nezgode) Izvor: Statistiåki podaci MUP-a36 Broj raskrsnica Na semaforizovanim raskrsnicama 210 482 692 SN sa mat.

3. Viãa ãkola unutraãnjih 41 Lipovac. poslova.41 Broj poginulih na 100 SN SN pri preticanju Ostale SN Sve SN 12. Imajuñi ovo u vidu.7 10. Tabela 4. nezgode pri preticanju su posebno åeste na putevima sa velikim disperzijama brzina (mnogo sporih vozila).40 Ove nezgode su teæe od ostalih (tabela 4. Kontrola preticanja moæe se vrãiti tradicionalno (neposredno opaæanje policajaca na putu) ili uz pomoñ savremenih ureœaja sa kamerom. 2002 (www. uz pomoñ savremenih ureœaja za automatsku detekciju i snimanje prolazaka na crveno svetlo. neposredno posle duæih zabrana42 i posle deonica sa smanjenom preglednoãñu (na poåetku preglednih deonica sa dozvoljenim preticanjem). 42 Isto. 5.4. Vol 37..7 Broj teãko povreœenih Broj lakãe povreœenih na 100 SN na 100 SN 52. moæemo slobodno reñi da je nepoãtovanje crvenog svetla jedno od najznaåajnijih nebezbednih ponaãanja u saobrañaju.8 88. 34.4 77. May 4. Pri tome dolazi do poveñanja broja udara u zadnji deo vozila. 1997. Saobrañajne nezgode u preticanju.7. Meœutim.4 45. . 22.highwaysafety. 119 4. ali je ovo poveñanje manje. str. Beograd. gde je dozvoljeno preticanje.. ãto dovodi do promene ponaãanja. U tom smislu su razvijene efikasne metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja. Uz odgovarajuñi publicitet (kampanje) poveñava se i subjektivni rizik. Ovi ureœaji mogu biti stacionirani na odabranim mestima. No. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uåesnika u saobrañaju. automatizovano otkrivanje prolazaka na crveno svetlo. K.1.4 Detaljna analiza velikog uzorka nezgoda u preticanju u Srbiji.6 10.7). a ove nezgode su lakãe u odnosu na boåne sudare. postavljeni u vozilima ili u 39 Status Report. zbog velikog kapaciteta. 40 Lipovac. pokazala je da se oko 91% ovih nezgoda dogaœa na preglednim deonicama. U Srbiji se oko 7% nezgoda dogaœa pri preticanju. 1997.7 78. Evropi i Australiji ukazuju da se automatskim ureœajima moæe smanjiti broj nezgoda na semaforizovanim raskrsnicama za 25 do 30 %.1. Teæina saobrañajnih nezgoda pri preticanju je veña nego teæina ostalih nezgoda. Ovo bi trebalo imati u vidu prilikom planiranja kontrole preticanja.org). K. Saobrañajne nezgode u preticanju.39 Istraæivanja u SAD. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama Preticanje na mestima gde je to zabranjeno i u uslovima kada to nije bezbedno je veoma opasno. znaåajno uveñava specifiåan objektivni rizik da ñe vozaå koji ne poãtuje semafor biti otkriven i kaænjen. Naime. str.6 45.7.

ali i poveñava rizik naletanja na vozilo otpozadi (ako prednje vozilo koåi. Ovako se ometa vozaå prednjeg vozila. P. du Logement.. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad). Na primer. Dossier de presse. 44 Sarkozy. a oko 6% vozaåa vozi na vrlo malom odstojanju od prednjeg vozila (manje od 1 sekund). 22. No 6. Saobrañajni fakultet. Kod æena nije uoåena ova korelacija. U uslovima gustog saobrañaja ovi procenti rastu na 58%. New York. Summall. i 23. N. Gilles de ROBIEN. B. Na Francuskim putevima oko 25 % vozaåa dræi malo odstojanje (manje od 2 sekunde). des Transports.4. str. S druge strane. pp 723 – 729.7. Accident Analysis and Prevention. pod dejstvom 43 Karaliñ. Voænja pod uticajem Dva su najvaænija. Optimalni rezultati se postiæu kombinovanim radom patrole na zemÿi i snimanjem iz vazduha (helikoptera). Krsto Bezbednost saobrañaja helikopteru. Nepoãtovanje prvenstva prolaza Nezaustavljanje pri nailasku na znak “stop” i nepoãtovanje prvenstva prolaza u raskrsnici je veoma znaåajan prekrãaj koji dovodi do velikog broja saobrañajnih nezgoda. du Tourisme et de la Mer. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila Oko 7 % svih nezgoda u Srbiji åine sudari vozila koja se kreñu u istom smeru. pogorãavaju se fizioloãke sposobnosti: slabi oãtrina vida. a boåni sudari åine oko 16% nezgoda sa nastradalim licima. Ipak.7. S. Korelacija je posebno izraæena kod mladih muãkaraca. Dejstvom alkohola. odnosno 14. ãto je veoma opasno. 1997.Lipovac. 27 octobre 2003. u Beogradu se oko 20% svih nezgoda dogaœa zbog neustupanja prvenstva prolaza. de la Sécurité Intérieure et des Libertés Locales. 120 . Vozaåi–muãkarci koji voze na malom rastojanju (zbijeno) imaju 2 – 3 puta viãe saobrañajnih prekrãaja. ovakvi prekrãaji su veoma åesti. Ministre de l’Intérieur. Close-following drivers on two-lane highways.. produæava se vreme reakcije. Danas43 su pored tradicionalnih metoda. slabi koordinacija i preciznost pokreta itd. razvijene i savremene metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja.5.5%..8. Vol. 29.1. Beograd. RN 20 La Ville-duBois.. Voænja isuviãe blizu vozila ispred sebe je veoma opasna.44 Na evropskim autoputevima zapoåela je automatska kontrola odstojanja izmeœu vozila i od nje se oåekuju znaåajni efekti na bezbednost saobrañaja. 45 Rajalin. ukljuåujuñi i nezgode sa najteæim posledicama. 4. 4. a posebno nezaustavljanja kod znaka “stop”.1. Ministre de l’Equipement. S. Hassel i H. nego vozaåi koji dræe bezbedno odstojanje u voænji. 2002.45 4 4. negativna uticaja alkohola na åoveka.1. a posebno ako forsirano koåi).

) je utvrdio da se alkohol razgraœuje brzinom od 0. Uticaji alkohola zavise od koncentracije u krvi (mozgu). Veñ kod 0. Brzina eliminacije alkohola iz organizma zavisi od vrste piña. Zato se radi utvrœivanja ranije koncentracije alkohola (u vreme nezgode) dva puta vadi krv (u razmaku od 60 minuta) ili se vade krv i urin.. Alkohol je. Vozaåi sa preko 1.5 promil alkohola u krvi imaju od 20 do 60 puta veñi rizik48 da uåestvuju u nezgodi nego vozaåi do 0. 1985.4. P. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja alkohola slabi paænja. kod 0. Rizik od uåeãña u saobrañajnim nezgodama i rizik od smrtnog stradanja rastu sa porastom koncentracije alkohola u krvi. oko 60 %. Kod 0. Ferrante A.2 promila smanjuje se sposobnost da se noñu proceni rastojanje. povezan sa teæim posledicama nezgoda (dva puta veñu smrtnost). 48 Razliåiti istraæivaåi su doãli do razliåitih odnosa. Ãvedski nauånik Widmark (1922. 51 Waller. A linkage study of Western Australian drink driving arrests and road crash records. usporavaju se reakcije. broj poginulih u nezgodama bi se smanjio za 47 % (Evans.50 Alkohol poveñava rizik saobrañajne nezgode viãe nego bilo koji drugi poznati faktor rizika. Vol.47 Posle 1–2 sata zavrãava se resorpcija.1 do 0. 47 Isto. 29. a kod 1. 1996. a zatim opada (15 do 20 sati posle pijenja). Institut za ekonomiku transporta. 1991). a posle 30 minuta skoro 70% konzumiranog alkohola.0 promil nijedan vozaå nije u stanju da udovolji zahtevima saobrañaja i vlada svojim vozilom. 121 4. slabi kritiånost i raste sklonost ka rizicima. pp 817 – 827. vrste i koliåine hrane. Vol. za 20 min. Sa 0. tako ãto prvo raste (oko 60 – 70 minuta posle pijenja).49 Meœu nezgodama sa pijanim vozaåima ima 3. Istraæivanje u Norveãkoj (Glad. D. & MaromY. nego meœu ostalim nezgodama.4 promila oko 40% vozaåa nije sposobno da upravlja vozilom.51 Najåeãñi pijani vozaåi su muãkarci. Ako bi se iz saobrañaja iskljuåili svi vozaåi pod uticajem alkohola u SAD. No 3. i dr. brzine pijenja itd.5 promila znatnije slabe razumne koånice.6 promila nesposobnih je bilo oko 60%. opada koncentracija i slabi paænja. poveñava se samouverenost. starosti do 46 Alkohol am Steuer? NEIN DANKE! (Alkohol za volanom? Ne hvala!). Crash Characteristics and Injuries of Victims Impaired By Alcohol Versus Illicit Drugs. Accident Analysis and Prevention. New York. i Assum 1989. 2001. New York. Koliåina alkohola u krvi menja se vremenom. No 6. Publikacija nemaåkog saveta za bezbednost saobrañaja. po pravilu. Kod 0.5 puta viãe nezgoda sa nastradalim.24 promila na sat. dok droge (bez alkohola) nisu. ali se ovi kreñu izmeœu 20 i 60! 49 Snravoånik no bezomasnosmi doroænogo dviæeniy. 29.. Zato su neke dræave ovu granicu proglasile apsolutnom nebezbednoãñu i predvidele obavezno hapãenje vozaåa u tim sluåajevima. suæava se vidno polje i oteæava prilagoœavanje na svetlo-tamu.) su pokazala da pijani vozaåi imaju 40 puta veñi rizik nezgode sa povreœenim i oko 160 puta veñi rizik nezgode sa poginulim.46 Za 10 do 15 minuta resorbuje se oko pola. Ova dva uticaja se pojaåavaju. Obzor meronrijamë no bezonsanosmi doroænogo dviæeniy.5 promila. poveñava se spremnost za rizik.1.. pp 211 – 220. 1999. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA .3 promila slabi procena rastojanja i danju.8 promila preko 75% vozaåa je bilo nesposobno. Kod koncentracije od 0. Oslo-Kopenhagen. 50 Rosman. Accident Analysis and Prevention. 1997.

U N.. Vol. 54 U Norveãkoj. ako je vozilo neispravno itd. 122 . sporom i paæljivom voænjom. H. New York.8 promila) rezultira nezgodom. No 6. 34. Ove mere idu od edukacije. Vol. u uslovima smanjene vidljivosti. 55 Fontaine. i Blewden M. a posebno kod peãaka. 20 ili 21. Alkohol je povezan sa drugim faktorima rizika i oni se obiåno multipliciraju. AAP. 56 Ostrom. i Blewden M. 57 Ostrom. M. Na primer.. No 2.: Evaluation of program to motivate impaired driving offenders to install ignition interlocks. Najveñe smanjenje povratniãtva se postiæe. 1997. pp 449 – 455. 19. Veliki broj ovih nezgoda se ne evidentira. a samo jedna od 375 voænji u pijanom stanju se otkrije i osudi (Miller. 29.). pp 303–312. Zelandu je procenjeno da svaka 90-ta voænja u pijanom stanju (preko 0. sluåajnih i dobro uoåljivih kontrola (highly visible. godine ne mogu kupovati alkohol). Fatality Pedestrian and Alcohol. zaãtitne alkohol-brave se ugraœuju u vozila åiji vlasnici su uhvañeni u voænji pod uticajem alkohola. alkohol poveñava i rizik kod drugih uåesnika u saobrañaju. 2002. a nisu uåestvovali u nezgodama. postoje primeri vrlo iskusnih vozaåa koji su åesto vozili pijani. random breath testing activity). T. zabrana upravljanja. i dr. zakonskih ograniåenja.53 ako je ova ugradnja alternativa klasiånim kaznama (zatvor. New York.6 promila (g/l).. a oko 67% ovih nezgoda su sletanja sa puta i druge nezgode sa jednim vozilom. stara lica i peãaci u zonama stajaliãta javnog prevoza. No. Meœutim.54 vozaåi traktora i biciklisti su takoœe veoma riziåne grupe. Naime. oãtrih kazni. deca. 2001 (783-791). pp 173 – 180. Vol. AAP. on moæe obazrivim ponaãanjem. Fatal Pedastrian Accident in France: A Typological Analysis.Lipovac. T. 29. noñu i tokom vikenda. No 4. i Eriksson A. Ova pojava se zove kompenzacija rizika u saobrañaju.56 Svaki åetvrti poginuli peãak-muãkarac u Ãvedskoj bio je pod uticajem alkohola. Najåeãñe se ove nezgode deãavaju u dane vikenda (preko 65%) i noñu. kao i u sluåaju ako je ovaj test pozitivan. Ako pijan vozaå vozi noñu. ako se radi o mladom i neiskusnom vozaåu. Najriziånije grupe peãaka u Francuskoj su peãaci pod uticajem alkohola (posebno noñu).57 52 Miller. Troskovi nezgoda povezanih sa alkoholom: procena za Novi Zeland i mere koje se predla\u za meœunarodno koriscenje. R. No 2.. 3. sve åeãñe primenjuju razne mere kako bi se smanjio broj pijanih vozaåa u saobrañaju. i Gourlet. razvijenim zemljama oko jedne treñine poginulih peãaka bili su pijani.. 2001). S druge strane. da kompenzira negativan uticaj alkohola. M. zabrane kupovine alkohola za mlade (u mnogim dræavama SAD lica mlaœa od 18. delimiåno.55 Meœu poginulim pijanim peãacima posebno se istiåu mlaœi muãkarci. pa do tehniåkih sredstava koja se ugraœuju u vozilo. i Erriksson A. Y. rizici se mogu i viãestruko poveñati. Accident Analysis and Prevention. P. elektronska prismotra i sl.52 Danas se. Accident Analysis and Prevention. 2001. 2001. Ovaj ureœaj spreåava vozaåa da ukljuåi vozilo pre testiranja na alkohol. Posebno su ugroæeni pijani peãaci pedesetih godina. åestih. Accident Analysis and Prevention. Pijani peãaci. ako je pijan vozaå svestan rizika. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 30 godina. Srednja koncentracija kod pijanih peãaka bila je 1. Francuskoj i dr. Smrtnost peãaka i alkohol. New York. 53 Voas.

4. Razdraæljivost. Efekti upotrebe sigurnosnih pojaseva su oko 40% na prednjim sediãtima (za oko 40% smanjuje broj poginulih prilikom sudara vozila). reagovanju) su rani znaci umora koji veñ utiåu na rizik nastanka saobrañajne nezgode. Meœutim.1. Pospanost. ometa precizne i koordinirane pokrete. Engineering handbook.1. ali su neãto manji. ali i doslednom kaznenom politikom. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. ali u kombinaciji sa sigurnosnim pojasevima efekti rastu na preko 45% (Evans).59 U najrazvijenijim dræa58 Za vozilo se moæe vezati postojanje sistema zaãtite. njegova usavrãenost i moguñnosti. Ovo je posebno istraæivano kod vozaåa. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dok se stavovi menjaju prvenstveno edukacijom. Nekoriãñenje sistema zaãtite Da bi se poveñala pasivna bezbednost saobrañaja. kratke pauze ne eleminiãu posledice umora. sa obiljem stresnih situacija.10. bezvoljnost. Posebno je opasno nagomilavanje umora. To je mera politike bezbednosti saobrañaja u skoro svim dræavama sveta. shvatanju. odræavanje i koriãñenje se moraju vezivati za åoveka. odluåivanju. Ali sama priprema. nasloni za glavu i zaãtitne kacige za dvotoåkaãe.9. vazduãni jastuci. 59 Highway design and traffic safety. 1997. Mada se vozaåi posle duæe voænje prilagoœavaju na umor. a da vozaåi nisu svesni opasnosti. Umor dovodi do åeãñih greãaka u voænji. Upotreba sigurnosnih pojaseva Pravilna upotreba sigurnosnih pojaseva je jedna od najvaænijih mera u bezbednosti saobrañaja. 4. ãto stvara veoma opasne situacije.1. 123 4. optiåke iluzije. smanjena koncentracija i usporenost (u opaæanju.58 Najznaåajniji sistemi zaãtite su: sigurnosni pojasevi. Danas su najznaåajniji sistemi zaãtite tehniåki usavrãeni i predstavljaju standardnu opremu na vozilima. Sidney. padanje glave. a ne za vozilo. produæava vreme reagovanja itd. projektovani su i stalno se usavrãavaju razliåiti sistemi zaãtite.4. Zato danas ima smisla ovaj element viãe vezivati za åoveka.1. a manje za vozilo. tromost. Efekti vazduãnih jastuka su oko 20% na prednjim sediãtima. Umor Umor izaziva slabljenje fizioloãkih i psiholoãkih funkcija åoveka. Na zadnjim sediãtima ovi efekti su nedovoljno istraæeni.1. vozaåi i drugi putnici nedovljno koriste ove sisteme. ponaãanje (pa i voænja pod uticajem) se menja unapreœivanjem znanja i stavova. Upravljanje vozilom je veoma naporan posao koji zahteva stalnu paænju i koncentraciju. . slabi opaæanje i procene. san i “gubljenje filma” su kasni i veoma opasni znaci umora.10.

No 4. Ãvedska i dr. Glase K. 1997. Finska. Velika Britanija. Australija.. a u zavisnosti od uzrasta deteta. kampanjama u policiji i doslednom primenom u policijskim i drugim vozilima javnih sluæbi. P. No 6. Effects Of Incentive Programs to Stimulate Safety Belt USE: 61 Attewell. Istraæivanja pokazuju da podstrekivaçe i nagraœivaçe pozitivno utiåu na stopu upotrebe sigurnosnog pojasa. ako postoje dobri zakoni i ako se podstrekivanje vrãi odmah.61 upotreba biciklistiåkih kaciga smanjuje smrtne povrede za 27%. Krsto Bezbednost saobrañaja vama (Nemaåka. Vol. & Fadden M. Zaãtita dece u vozilu Deca.10.). New York. pp 345 – 352. smanjivanjem izuzetaka. 759 – 777. 29. Kanda. pp str. Accident Analysis and Prevention. Zakoni u tim zemljama se uglavnom odnose na sve vozaåe-motocikliste. verovatnoña da se dobije nagrada i vrednost nagrade nisu uticali na kratkoroåne efekte. Trajanje intervencije. Pri tome su smanjene povreda glave za 40%. Vol. 4 4. posebna deåija sediãta. Accident Analysis and Prevention. Cilj ovih sistema je da ãto uspeãnije zadræe de60 Hagenzieker. U nekim zemljama SAD pri iznoãenju deteta iz porodiliãta neophodno je dokazati posedovanje testirane kolevke za prevoz deteta. obiåno na one koji su mlaœi od 18 godina.10.2. su veoma ugroæena na prednjim sediãtima. 29. Australija. a posebno ona mlaœa od 12 godina i niæa od 150 cm. Sigurnosni pojasevi ne mogu uspeãno zadræavati decu pri sudaru. u veñini evropskih zemalja zakoni za noãenje zaãtitnih kaciga stupili su na snagu 1970 – tih godina.). a meta – analysis. I ostale zemlje ãirom sveta su uåinile isto.. Ovaj uticaj je veñi.. mada u nekim zemljama postoje izuzeci za vozaåe mopeda. R.3. Ãvedska. a mogu ih i povrediti.1. pri voænji dece zahtevaju posebne sisteme za zadræavanje dece u vozilu (kolevka.. Do danas je uåinjen i veliki napredak u upotrebi sigurnosnih pojaseva i na zadnjim sediãtima. Bicycle helmet efficacy.. neke zemlje uvode obavezno noãenje kaciga za bicikliste. a poveñane povrede vrata za 36% (ãto bi trebalo menjati boljom konstrukcijom lakãih kaciga). Bijleveld F. 124 . Kacige za motocikliste i bicikliste Na osnovu istraæivanja u nekoliko zemalja. Imajuñi navedene i druge rezultate u vidu. Kanada itd. 2001.) procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva na prednjim sediãtima premaãuje 90%. definisanjem neupotrebe pojasa kao primarnog prekrãaja (zbog kojeg se moæe zaustaviti vozilo i kazniti prekrãioci). New York.60 4. Zato je najveñi broj dræava zabranio da ova kategorija putnika sedi napred. ãirokim kampanjama i dobro vidljivom i publikovanom policijskom prinudom. Zato neke dræave (SAD. podmetaåi i sl. Konaåno.1. A Meta-analysis. i Davidse: R. Upotreba sigurnosnih pojaseva moæe se poveñati u preciznom definisanju obaveze upotrebe pojasa u zakonu. M. Neke dræave imaju ograniåene zakone za noãenje zaãtitnih kaciga koji se odnose samo na neke motocikliste.Lipovac.

T. a posebno kod vozaåa. Viãi standard pojedinca. i dr. i dr. sigurnosni pojas.). pp 807 – 814. Naime. spreåavanje prolaza drugim vozilima. i D.2. ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. agresivno prañenje drugih vozila. 2002). Parker. T. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA cu. No 5. 34.11. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Accident Analysis and Prevention.. fiziåka agresivnost ljudi je direktno povezana sa agresivnoãñu u voænji (Lajunen. Agresivnost (psovanje. Agresivni ljudi su agresivni vozaåi. New York. ne mogu se bitno izmeniti samo obukom. Vol. 2001 (649-658). 2001 (243-255). J. Adolescent antecedents of high – risk driving behavior into young adulthood: substance use and parental influences. adolescenata i kod onih koji su u vozilu imali vatreno oruæje (Miller.62 Æelja za ispitivanjem nepoznatog. a naroåito: toåak. No 6. potreba za uzbuœenjima i avanturama dobro predviœaju riskantnu voænju. ali u nekim dræavama je vrlo visok.63 Agresivnost ljudi uveñava rizik od nezgode. 2002.1. nepristojni gestovi.. agresivno ponaãanje se moæe suzbijati doslednom primenom dobrih zakona i kazni. sediãta sa naslonima za glavu. No 2. åak i u uslovima izgraœenih loãih stavova. i dr. S druge strane. ureœaji za koåenje. vikanje. 125 4. 63 Lajunen. 62 Shope. VOZILO KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Aktivnoj i pasivnoj bezbednosti vozila doprinose brojni elementi vozila. AAP. i dr. Road Rage in Arizona: armed and dangerous. 4. ureœaji za upravljanje. ali i opãti standard (druãtva) pozitivno utiåu na sve faktore bezbednosti saobrañaja. Viãe efekata daje kombinacija primera koje daju odrasli. AAP.. . Ostali elementi faktora åovek Danas je dokazano da nacionalni dohodak i voÿnost plañaça odluåujuñe utiåu na bezbednost saobrañaja. 2001). Stepen upotrebe ovih sistema je razliåit. Puãenje i upotreba alkohola i droga u mlaœim uzrastima su pouzdan predviœajuñi faktor za buduñi veñi rizik od ozbiljnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda (Shope. i ParkerD. M. driver anger and aggressive driving. izgradnja druãtvene odgovornosti i rana edukacija o liånoj odgovornosti u saobrañaju.4.2. drugi vidovi ometanja uåesnika u saobrañaju) je posebno prisutna kod muãkaraca. Are aggressive people aggressive drivers? A study of the relationship between self – reported general aggressiveness. bez dodatnih povreda.64 Pogreãni stavovi i agresivno ponaãanje koji imaju korene u periodu pre obuke vozaåa. 64 Miller. J. Voÿnost plañaça se odnosi na spremnost pojedinca i zajednice da ulaæu u bezbednost saobrañaja. Voÿnost plañaça se poveñava sa unapreœeçem svesti o znaåaju problema bezbednosti saobrañaja i jaåaçem svesti o moguñnosti da se upravÿa bezbednoãñu saobrañaja. M.

branik. Accident Analysis and Prevention. vetrobransko i ostala stakla na vozilu. (139-151).800/900)3. Accident Analysis and Prevention. New York. osnovni parametar koji odreœuje rizik od povreda je duæina vozila (Wood.800/900)2.. 26. Kod sudara vozila sliåne mase. 2. Neka su se sudarila vozila åije su mase m1=1. a k – koeficijent koji se odreœuje empirijski (k=2.5 =11..800 kg i m2=900 kg i neka su njihove sudarne brzine bile jednake. brave na vratima. dizajn i ureœenost unutraãnjosti vozila.56 kada se odreœuju rizici od smrti). karoserija. 65 Wood. Vol. 126 . No.2. New York.3 puta veñi nego vozaå i putnici u veñem vozilu. masa vozila. dizajn i ureœenost spoljaãnjosti vozila. D. Kod sudara dva vozila vozaå i putnici u lakãem vozilu imaju veñi rizik od povreda i smrti.6 =6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu. Primer 3. P. D. 66 Evans. 29. 1997.6 kada se odreœuju rizici povreda i k=3. konstrukcija vozila.Lipovac. Osnovni parametri pasivne bezbednosti vozila su masa i konstruktivne moguñnosti apsorpcije energije pri sudaru.6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu. kompaktnost i obezbeœenost putniåkog prostora. No. ARS i dr. Masa vozila Masa vozila presudno utiåe na posledice saobrañajne nezgode. Njihov rizik od povreda ñe biti oko: R2/R1=(1. Vol. 1997). Krsto Bezbednost saobrañaja vazduãni jastuci. 5. L.65 4. stanje tehniåke ispravnosti vozila.= -----. rezervoar za gorivo itd.⋅ k R1 m2 4 gde su R1 i R2 rizici povreœivanja ili smrti lica u prvom i drugom vozilu.800/900)2. str. Evans (1994) je utvrdio da rizici od smrti direktno zavise od odnosa masa vozila:66 R2 m1 ----. m1 i m2 mase ovih vozila. 1997. 609-616. Rizik od teæih povreda ñe biti oko: R2/R1=(1. ostala oprema vozila (ABS.2 =4.5 – 3. Vozaå i putnici u manjem vozilu ñe imati rizik od smrti oko: R2/R1=(1. duæina vozila.2 – 2. Driver Injury and Fatality Risk In Two-car Crashes Versus Mass Ratio Inferred Using Newtonian Mechanics.).1.. Safety and the car size effect: A Fundamental Explanation.

Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Savremena vozila se konstruiãu tako da se ãto bezbednije apsorbuje velika koliåina energije pri sudaru.2. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. 4. Nasloni za glavu imaju zadatak da spreåe nekontrolisano kretaçe glave unazad i prelom vratnih prãÿenova. Aktiviranje vazduãnog jastuka za suvozaåa sledi oko 10 ms kasnije. Da bi se ovo postiglo nasloni bi trebalo da budu u visini glave. trajanju jednog jedinog treptaja oka. Cilj klasiånog sistema za koåenje je da spreåi okretanje toåka. poãto kod boånih kolizija postoji veoma kratka zona deformacije. – 5 – 10 ms poåetak pomeranja poloæaja tela putnika usled inercije masa. Da bi se omo127 4. Ova vrednost odgovara npr.3.2. – 110-150 ms gornji deo tela putnika se vraña u prethodni poloæaj. S druge strane. – nasloni za glavu. – 40 – 50 ms vazduãni jastuk se otvara do svoje pune zapremine. Konstrukcija vozila . bez obzira na okretanje toåka upravljaåa). Kada blokiraju upravljaåki toåkovi nije moguñe upravljati vozilom (vozilo ñe nastaviti da se kreñe pravo. da blokira toåak. – 60 ms glava i gornji deo tela putnika uranja u vazduãne jastuke. Duæa vozila i vozila sa boÿom konstrukcijom ãtite vozaåe i putnike od povreda. – 100 ms vozilo se zaustavlja. kako bi se ublaæilo dejstvo sila koje sigurnosni pojasevi viãe ne mogu optimalno da pokriju i da bi se smanjio broj povreda prouzrokovanih sigurnosnim pojasom. ãto stvara efekat priguãivanja (pretvaranje energije).4. Ovo poveñava rizik od zanoãenja vozila i gubljenja stabilnosti pri koåenju. åak i pri snaænim sudarima.2. vazduãni jastuk je potpuno ispraænjen. Boåni vazduãni jastuci se za samo 10 ms od poåetka kolizije potpuno otvaraju. Oprema vozila Najznaåajnija oprema vozila su: – sigurnosni pojasevi. ako tokovi naiœu na razliåite podloge (desni toåkovi idu prljavim ili mokrim kolovozom. gas kojim je napunjen vazduãni jastuk izlazi kroz otvore. Kao ãto su pokazala brojna ispitivaça i analize saobrañajnih nezgoda sigurnosni pojas moæe da ãtiti samo do promene brzine od oko 25 km/h. Aktiviranje vazduãnog jastuka odvija se u sledeñim vremenskim intervalima: – 0 ms sudar.2. a levi suvim i åistim). Sudar vozila se po pravilu odvija u vremenu od oko 100 ms. – vazduãni jastuci. ãto åvrãñe priåvrãñeni za sediãte i ãto bliæe glavi. pre svega pomoñu harmoniånog delovanja i graniånika zatezanja. Vazduãni jastuci i ureœaji za zatezanje pojasa predstavljaju dalji korak u razvoju. – ABS (Anti blokirajuñi sistem). onda ñe se realizovati razliåite sile koåeça na levim i desnim toåkovima (åak i ako su koånice ispravne).

67 Nema dovoljno istraæivanja koja bi objasnila uticaj ABS na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. 68 Farmer. 69 Harless. NHTSA. tj. preko senzora na toåku. biciklisti). u poreœenju sa istim vozilima bez ABS. a poveñavaju pozitivni. a posebno ako je vozaå pod uticajem alkohola (Harless. 1997) je pokazalo da vozila sa ABS åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama u kojima ginu vozaå i putnici u tim vozilima68 (posebno u nezgodama sa jednim vozilom). ãto. na primer. & Hoffer. pokuãavajuñi da izbegne saobrañajne nezgode u koje je ukljuåen veñi broj vozila. Fatal Crashes of Passinger Vehicles Before and After Adding Antilock Braking System. P.. Ovako se sistem odræava na granici proklizavanja.69 S druge strane.Lipovac. No 3. 29. ABS u redovnim sluåajevima obezbeœuje i neãto veña usporenja. 2000.70 67 A Comprehensive Light Vehicle Antilock Brake System Test Track Performance Evaluation. New York. jer. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 guñilo upravljanje vozilom koje forsirano koåi i spreåilo njegovo zanoãenje. vozila sa ABS reœe uåestvuju u nezgodama u kojima ginu drugi (vozaåi i putnici iz drugog vozila. ABS nije uveden u upotrebu radi poveñavanja usporenja. poveñanje broja saobrañajnih nezgoda sa jednim vozilom moæe biti uslovljeno i promenom ponaãanja vozaåa (tj. C. Ovi sistemi. Istraæivanje koje je organizovala NHTSA pokazala su da je put koåenja vozila sa ABS na ãljunkovitoj podlozi bio åak za 27% veñi nego kod vozila bez ABS. uvedeni su razliåiti sistemi koji spreåavaju blokiranje toåka pri koåenju (ABS – Anti blokirajuñi sistem). D. odreœuju trenutak kada prestane okretanje toåka (trenutak blokiranja) i automatski koriguju (smanjuju) silu koåenja kako bi deblokirali toåak. Vol. New York. C. i dr. Neadekvatno upravljanje vozilom sa ABS ograniåava se na pijane vozaåe i vozaåe koji nemaju iskustva niti obuku u upravljanju ovim vozilima. Jedno istraæivanje (Farmer. 70 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. No 6. Boljom obukom i prilagoœavanjem vozaåa na ABS otklanjaju se negativni uticaji (Farmer. potcenjuje krivine. Accident Analysis and Prevention. Ovo skrañenje je bilo veñe kada je vozilo bilo optereñeno. 128 . kompenzacija rizika) usled shvatanja i oslanjanja na koristi koje obezbeœuje ABS sistem (potcenjuje rizik velike brzine. po pravilu. na vlaænim podlogama i u krivinama. 2002. izaziva saobrañajnu nezgodu koja ukljuåuje samo njegovo vozilo. sprovodi ekstremne pokrete upravljaåa tokom paniåne situacije. Moguñe je da vozaå. pp 745 – 757. Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja (NHTSA) je pokrenula opseæna istraæivanja kako bi se bolje sagledali uticaji ABS na bezbednost saobrañaja. 2002).). 34. 1997. Na veñini ostalih podloga ABS je skratio put koåenja od 10 do 30%. ali i neprilagoœenoãñu vozaåa i uticajima ABS na ponaãanje i subjektivni oseñaj sigurnosti. Vol. NHTSA. “sleti” s puta. precenjuje moguñnosti upravÿaça zbog oslaçaça na ABS i sl. 2001. Accident Analysis and Prevention. dovodi i do poveñavanja intenziteta usporenja. S druge strane. peãaci. umesto da radi na kontrolisanju pokreta vozila. veñ da omoguñi upravljanje i smanji zanoãenje pri forsiranom koåenju. i dr. 2001). pp 333 – 341. obezbedili da se i dalje okreñe. Ovo se moæe tumaåiti tehniåkim prednostima ABS.: The Antilock System Anomaly: A Drinking Driver Problem. Ovo moæe rezultirati time da vozaå. G.

i Johnson-a Tipovi saobrañajne nezgode Sve saobrañajne nezgode Smrtonosne saobrañajne nezgode Sudari u kojima uåestvuje viãe vozila Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –18* –42* Obaranje peãake Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –10 –30* Nezgode u kojima uåestvuje samo jedno vozilo Prevrtanja Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Prednji udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Boåni udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –13 +2 +8 +7 +8 –17 +16 +40 +51 –14 –12 –11 –16 +63 +61 +69 +10 –38* +5 –40* 71 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. NHTSA. Hiltona. 2000. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Prema istraæivanjima Hertz-a. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Tabela 4.Nalazi studija iz 1998. godine o uticajima ABS na bezbednost u vezi s automobilima71 .8.2. 129 4.4.

00.95 0.26 Ruralni putevi 0. P.07 1. onda su relativni rizici nastanka saobrañajnih nezgoda na pojedinim putevima dati u tabeli 4. Tabela 4. Oslo-Kopenhagen. putevi se mogu klasifikovati u tri kategorije: – brzi putevi (autoputeve i puteve rezervisane za saobrañaj motornih vozila).3.31 0.Vrsta puta Sa glediãta bezbednosti saobrañaja.44 0. 1991) (Marburger i Stockner.35 1.63 1.9.00 1. godina (Elvik. Relativni rizik nezgoda na razliåitim putevima72 Zemlja Danska Norveãka Ãvedska Nemaåka Velika Britanija SAD PROSEK 72 Snrovoånik IZVOR: Brzi putevi istraæivaåi.9. 1989) 0. 130 .00 1.00 no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.Lipovac.3.18 0.93 0.00 1.66 1.38 2.1. tehniåko-tehnoloãkim karakteristikama.63 0. 1991) (Elvik.57 0.80 Gradske ulice 1. 1989) (US Department of Transportation. brzini kretanja. PUT KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 4.16 0.96 0. 1989) (UK Department of Transport. 4 Navedene tri kategorije puteva se razlikuju po reæimu saobrañaja. – ostali otvoreni (ruralne) putevi i – gradske ulice.31 0. Na osnovu istraæivanja u najrazvijenim zemljama odreœeni su rizici uåeãña u nezgodama na razliåitim putevima.57 Prosek za sve puteve 1. Obzor meropriytië po bezopasnosti doroænogo dviæeniy. Ako je proseåan rizik 1. strukturi uåesnika u saobrañaju. 1996. Institut ekonomiki transporta. Krsto Bezbednost saobrañaja + Pokazuje porast odreœenog tipa saobrañajnih nezgoda za vozila opremljena sa ABS – Pokazuje smanjenje odreœenog tipa saobrañajne nezgode za vozila opremljena sa ABS 4.00 1.18 0. 1991) (Elvik. strukturi i uåestalosti konflikata u saobrañaju itd.00 1.74 0.00 1.32 1.

. Nezgode se koncentriãu na deonicama sa znatno oãtrijim krivinama u odnosu na prethodni pravac ili blagu krivinu. raskrsnice zamaraju vozaåe. 4. Negativan uticaj nagiba i oãtrih radijusa utiåe na bezbednost saobrañaja i na ostalim (pravim i ravnim) deonicama. Ako se na putu smenjuju duge prave deonice i deonice sa oãtrim krivinama ili se smenjuju ravne deonice sa strmim deonicama proseåan broj nezgoda raste.4. Saobrañajni fakultet. nezgode pri preticanju) se koncentriãu na pravcima posle serije oãtrih krivina i na ravnim deonicama posle duæih uspona.3. Rizik nezgode je veñi u raskrsnicma sa viãe prilaza.2. Brude (1986) je utvrdio da je rizik nezgode na raskrsnicama sa åetiri prilaza dva puta veñi. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dakle.3. Naime. K. U krivinama sa radijusom od 400 m rizik od nezgode je dva puta veñi nego na pravoj deonici. 74 Lipovac. Na ostalim otvorenim putevima za meãoviti saobrañaj (ruralni putevi) rizik nezgode je tri. ovaj rizik je 4 do 8 puta veñi.73 Meœutim. kao i na deonicama sa usponom posle duæih ravnih deonica. Prilog modelovanju procesa bezbednog preticanja (doktorska disertacija). Neki tipovi nezgoda (npr. 131 4. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) Broj nezgoda raste sa porastom broja raskrsnica po kilometru puta. nepovoljni radijusi i nagibi dodatno zamaraju vozaåe. 21.3. 73 Isto. Posebno su opasne promena staçe kolovoza. 1993. jer svaka raskrsnica predstavlja veñi broj konflikata i opasnih situacija koji se mogu realizovati u nezgodu. u odnosu na puteve sa ujednaåenim uslovima voænje. sa intenzivnijim saobrañajem (a posebno sa viãe vozila iz sporednih puteva) i veñim brzinama ispred raskrsnica. a na krivinama sa 100 – 200 m. S druge strane.3. nego na sliånim raskrsnicama sa tri prilaza. Posle duæeg perioda sa loãom podlogom. ãto dolazi do izraæaja i posle ovih deonica. Ovo je logiåno. autoputevi su najbezbedniji putevi. Najviãe nezgoda se dogaœa u vreme prvih kiãa posle duæeg suvog perioda. Trasa puta Trasa puta veoma utiåe na bezbednost saobrañaja. a posebno promene radijusi krivina i nagibi. . na rizik nezgode joã znaåajnije utiåu promene radijusa krivina i nagiba kolovoza. str.3. nestrpljivosti i agresivnosti.74 4. Stanje kolovoza Na mokrom i prÿavom kolovozu oteæano je upravÿaçe i koåeçe vozila. Beograd. doprinose napetosti. stvaraju uslove za agresivnost i druge negativne pojave koje poveñavaju rizik nezgode i izmeœu raskrsnica.4. a na gradskim ulicama ãest puta veñi.

Transport DG – 106.5. danas se. Fourth framework pro- gramme road transport.78 Izgraœenost i odræavaçe trotoara najviãe utiåu na rizik stradaça u naseÿima.75 Meœutim. P. zidani objekti i sl. vozaåi voze sporije. niti na vozilo. niti na put. Predictive. Mada ovo moæe poveñati broj lakãih nezgoda. Vol. bermi i sl. Transport research. Izgradnja prepreka koje smanjuju preglednost.Lipovac. ali pozitivno na pasivnu bezbednost (smanjuju se posledice nezgoda). M. No 3. kao mera za smanjivanje brzina na raskrsnicama i drugim opasnim mestima. Effects of Rural Geometry and Traffic Volumes on Rural Roadway Accident Rates. 1997 (str. betonski i drugi stubovi. a 50% ovih udara su udari u drvo pored puta. pa tako mogu poveñati rizik nastanka nezgode. pp 357 – 365. 29.84). ove prepreke mogu doprineti nastanku nezgode. Na bezbednost saobrañaja utiåu brojni elementi koji se ne odnose na åoveka. Ako se radi o åvrstim preprekama (stabla drveta. Risk and Accident Consequence Models. smanjuje broj nezgoda i do 41%.). Dakle. pri silasku sa puta. vozila åesto udaraju u ove prepreke. analiziraju i postavljanje prepreka koje smanjuju preglednost. ako su oåekivane dobiti veñe od ãteta. pa je i teæina ovih nezgoda maça. Final Report. S druge strane. 3. S druge strane. No. Ako ometaju preglednost. åvrsti objekti. pp 353-362. Naime. 2002. Svaka åetvrta nezgoda u Ãvedskoj predstavlja udar u prepreku. Krsto Bezbednost saobrañaja vozaåi prilagoœavaju svoje ponaãaçe i rizik nezgode opada. Najznaåajnije 75 OECD: 4 Road Safety Principles and Models: Review of Descriptive. U Nemaåkoj oko 43% smrtonosnih nezgoda sa uåeãñem jednog vozila (sletanje sa puta) dogaœa se pri udaru vozila u drvo. 4. K. Tako se poveñava teæina saobrañajnih nezgoda. Prepreke pored puta Pored puta se åesto nalaze razliåite prepreke (stablo drveta. Åeste prepreke zamaraju vozaåe i skreñu im paænju. Zato se u zimskim mesecima dogaœa maçi broj nezgoda. Ove elemente pripisujemo okolini. prepreke mogu imati i pozitivan uticaj na teæinu nezgoda. Ogden (1997).3. Effects of Paved Shoulders on Accident on Rural Highways. Accident Analysis and Prevention. mora biti veoma detaljno i struåno analizirana. Pariz.) najviãe utiåu na rizik od saobrañajne nezgode na otvorenim putevima. The 132 . 78 Karlaftis. ove prepreke mogu negativno uticati na aktivnu bezbednost saobrañaja (raste ukupan broj nezgoda). 34. I. 1997. 76 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads.. Geometrijski dizajn puta i stanje povrãina za peãake (bankina. ovako se smanjuje broj nezgoda sa najteæim posledicama. New York. Izgradnja prepreka ima smisla. vegetacija i sl.. Vol. 77 Ogden. Accident Analysis and Prevention. Posebno su bila izraæena smanjenja udara odpozadi i sletanja sa puta. & Golias. New York. stubovi. December 1998.76 Ovako se vozaåi primoravaju da smanje brzine u opasnim zonama.) koji utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. prepreke utiåu i na pasivnu bezbednost saobrañaja.77 je pokazao da asfaltiranje bankina pored otvorenih puteva.

Accident Analysis and Prevention. OKOLINA KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NEPOVOLJNI VREMENSKI USLOVI U vreme padavina (grad. dræavno ureœeçe. str.4. No 3. Naãa istraæivanja (Lipovac. 80 133 4. i dr. itd. 1989) su pokazala da neoåekivane sneæne padavine. Ferguson. No 3.79 S druge strane. staçe zdravstvene zaãtite.. 1997. i dr. metroloãke prilike. 2001.81 Neposredna kontrola brzo deluje. stavovi o bezbednosti saobrañaja. 29. Negativni uticaji roditelja: Blagi stavovi prema konzumiraçu alkohola mladih. J. J.80 POLICIJA–Uticaj neposredne kontrole na smanjivanje brzine U Norveãkoj je uoåeno da je redovna 9-toåasovna kontrola u toku 6 nedelja dovela do smanjenja proseåne brzine voænje za 0. K. sistem obrazovaça i vaspitaça. slab nadzor. Posebno opada rizik od nezgoda sa povreœenim i poginulim. ali su efekti ograniåeni u vremenu i prostoru. New York. kiãa ili sneg) raste rizik od nezgode.). Increased Police Enforcement: Effects on Speed. 81 Truls. Skandinavska istraæivanja (Frdstroem i Bjornskau. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãanje kod mlaœih i odras- lih: korisñenje supstanci i roditeljski uticaji.8 km/h. poveñavaju rizik od uåeãña u ozbiljnim saobrañajnim prekrãajima i nezgodama (Shope. nego ostali. uslovi. deca roditeÿa koji su åeãñe åinili prekraãje i sama åesto åine prekrãaje i åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama. te da su efekti trajali najviãe 8 nedelja. organizacija i kvalitet rada institucija bezbednosti saobrañaja. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. doslednost kaæçavaça. Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe nezgoda imaju 22% veñu verovatnoñu da doæive bar jednu nezgodu. Odnos roditeljskih vozaåkih dosijea sa vozaåkim dosijeima njihove dece. rad policije i sudstva. AAP. zakoni i drugi propisi. Vol. a posebno na rizik nezgoda mladih i neiskusnih vozaåa. saobrañajni i dr. S. Accident Analysis and Prevention. No 5.4. a posebno nezgoda sa nastradalim. pp 229 – 234. . 649–658.. Vol. prvi jesenji sneg i padavine posle duæih perioda bez padavina znaåajno poveñavaju rizik nezgoda. DECA I RODITELJI Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe saobrañajnih prekrãaja imaju 38% veñu verovatnoñu da naåine prekrãaj. pp 373 – 385. 2001.. 29. i sl. porodica. urbanistiåko planiraçe prostora. Uåesnici u saobrañaju se privikavaju na loãe vremenske uslove i ovaj negativan uticaj slabi. 79 Shope. V. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uticaje na bezbednost saobrañaja imaju: standard (pojedinca i druãtva). i dr. koordinacija i kooperacija svih subjekata bezbednosti saobrañaja. New York.4.9 do 4. 1993) su potvrdila ove stavove i pokazala da pojava grada najviãe utiåe na rizik nezgode.

Povey & Frith W. pa moæe negativno da utiåe na rizik nezgode (Scuffham. Langley. Povey.P. rizik od nezgode raste. The Effects of Standard Enforcement on Michigan Safety Belt Use. Accident Analysis and Prevention. Relativna efikasnost programa skrivenih kamera. 1997.. A. 83 Scufham. No 6.85 Ova smanjenja su znaåajna kako na konkretnoj deonici (lokalno). Vol. muãkarci. 2002). kod Amerikanaca afriåkog porekla). Accident Analysis and Prevention. 2002). ako se vozilo zaustavi zbog drugog prekrãaja. PRISUSTVO SAPUTNIKA Prisustvo saputnika smanjuje rizik od nezgode. skrivene kamere dovode do åetvorostrukog poveñanja realizovanih kazni. 2002. 134 .Povey & Frith W.89 Meœutim. No 5. I. nego u bogatim oblastima. M. 84 Keall.Vivoda & Fordyce T. povezano je sa kratkoroånim smanjivanjem rizika. P. New York. T. No 3.. pp 277 – 2284. Vol. P.83 SKRIVENE KAMERE Skrivene kamere koje prati odgovarajuñi publicitet (kampanje). Krsto Bezbednost saobrañaja STANDARD-pojedinca U V. No 4.Lipovac. Accident Analysis and Prevention.Williams & Farmer C. Vol. Meilinger & Kriger P.. tinejdæer. J. L. pp 583 – 593. Vol. D. 34. No 5. S druge strane. nasuprot vidljivih kamera za smanjivanje brzine. Further results from a trial comparing a hidden speed camera programme with visible camera operation. 2001. i dr. 2002. Vol. Seat belt use among african americans. L.84 i 2002). Meœutim. 34.. No 6. pp 773 – 777. Vol.. broja nezgoda i broja poginulih u odnosu na vidljive kamere (Keal. i dr. 85 Keal.. New York. Accident Analysis and Prevention.. J. hispanics and whites. Accident Analysis and Prevention. poveñanje prihoda. 34. Britaniji je utvrœeno da je stopa poginulih u saobrañajnim nezgodama mnogo veña meœu stanovnicima siromaãnih oblasati. 89 Vollrath. 2002. ali izaziva poveñavanje dugoroåno poveñanje izloæenosti (motorizacije i mobilnosti). New York.82 Meœutim. 86 Prema sekundarnim zakonima nekoriãñenje sigurnosnog pojasa je prekrãaj za koji se vozilo ne moæe zaustaviti. onda je moguñe naplatiti kaznu i za nekoriãñenje pojasa. & J. pp 523 – 529. pp 649 – 654. L. New York. New York. An Investigation Into the Relationships Between Area Social Characteristics and Road Accident Casualties. Accident Analysis and Prevention. A Model of Traffic Crashes in New Zealand. M. a posebno ako ova osoba nema vozaåku dozvolu. D. 2001. & Langley J. Accident Analysis and Prevention. ZAKON I RASNA PRIPADNOST Primena primarnih zakona o pojasevima poveñava upotrebu sigurnosnih pojaseva. & Frith W. Vol.86 a posebno kod nekih rasa/etniåkih grupa (npr. New York. 29..87 Prelazak na primarne zakone (Eby. kod mladih vozaåa. 34.. pp 673 – 687. 2002. imaju veñe efekte na smanjivanje broja prekoraåenja brzine. 2002. No 5. New York. 2002)88 viãe je uticao na one grupe koje su manje koristile pojaseve (mladi vozaåi. M. ako je saputnik mlaœa osoba. M. M. a posebno noñu (Vollrath. primarni zakoni dozvoljavaju policiji da zaustavi vozaåe zbog nekoriãñenja pojasa i da naplate kaznu. putnici i Afroamerikanci). 4 82 Abdalla. How the Presence of Passengers Influences the Risk of Collision With Another Vehicle.. i dr. 87 Wels. u odreœanom opsegu. Suprotno tome. 29. u poreœenju sa sekundarnim zakonima. pp 815 – 823.. 88 Eby. tako i na svim putevima (globalno). 34...

Accident Analysis and Prevention. 1997. Miletiñ. aprila 1975. No 5. B. No. & Donne X. (243-255). 1999.. Lipovac. 29.. Lajunen. NHTSA. Michel A. Fusilier R. 5. Council Directive 96/C110/05 (proposal). 21. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. 2002. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Council Directive 96/427/EC. pp 541 – 551. April 1999. Direktive Evropske unije: Council Directive 91/439/EEC. New York. Project funded by the European Commission under the Transport RTD Programme of the 4th framework programme. T. (139-151). An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program... Police Enfocement Strategy to Reduce Traffic Casualties In Europe. decembar 1994. 2000. 135 4. No 2. AAP. J. Pariz. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko rizicno ponaãanje kod mlaœih i odraslih: koriãñenje supstanci i roditeljski uticaji. Wood.2235. jul 1996. Evropski sporazum o dopuni Konvencije o saobrañaju na putevima od 01. 1999.. Safety and the Car Size Effect: A Fundamental Explanation. Project funded by European Commission under the transport.. European Transport Safety Council. Deliverable 5. 2001. Vol. Contract Nº: RO-98-RS. 2001. juna 1976. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 10. Jolis. RTD programme of the 4th framework programme. 34.Literatura Ahmed. Saobrañajne nezgode u preticanju. & Andersson R.. maja 1971. i dr.. (649-658). June 2000. Vol. 19. Council Directive 94/72/EEC. i Parker D. Legal Measures and Enforcement. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Literatura . 29.. februar 1996. D. The ”Escape” Project. Shope. P. 1999. France-selection. 2.3047. Manuel de Premiers Secours Routiers. Beograd. Beograd. GADGET. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Da li su agresivni ljudi agresivni vozaåi? AAP. septembar 1996. jul 1991. godine i Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola (APC) od 01. Differences in Case-specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. Contract No RO-97-sc. No 4. godine. 1997. godine. Council Directive 96/439/EEC ( proposal). K. N. Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila od 03. Accident Analysis and Prevention.

Council Directive 97/C 31/04 (proposal). jul 1996. 4 136 . Council Directive 97/26/CE. 14. P. 23. septembar 2000. decembar 1996. jun 1997. Common Position No 9/97 . 20.novembar 1996. 6. 2. 97/C 69/02. Commission Directive 2000/56/EC. 7. Council Directive 97/26/EC. jun 1997. Krsto Bezbednost saobrañaja Council Directive 96/47/EC.Lipovac.

5. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji .3.4. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5.2. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju 5.1. Kljuåne oblasti primene zakona 5. Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja 5. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja 5.5.

Danas se procenjuje da u promeni ponaãanja leæi najveñi potencijal uticaja na bezbednost saobrañaja (20 do 40% u EU). Propisi imaju veoma vaænu ulogu u promeni ponaãanja. Da bi se ovaj potencijal realizovao, neophodno je: da se donese dobar zakon i drugi propisi, da ljudi poãtuju propise i da budu kaænjeni oni koji ih ne poãtuju. Primena zakona ima razliåite kratkoroåne i dugoroåne ciljeve koji se realizuju u tri faze: 1. faza: PROMENA PONAÃANJA ZBOG POLICIJE To su trenutni efekti na terenu – na mestu i u vreme kontrole saobrañaja. Na primer, vozaåi ñe poãtovati crveno svetlo na semaforu (ili smanjivati brzinu) na datoj lokaciji u vreme kada shvate da postoji policijska kontrola. 2. faza: PROMENA STAVOVA To su kratkoroåni memorijski efekti koji se odnose na isto mesto ili na isti prekrãaj, a traju i posle policijske kontrole. Na primer, posle dugotrajne kontrole prolaska na crveno svetlo (ili kontrole brzine) na odreœenom mestu, vozaåi ñe poãtovati svetlosne signale (ili smanjivati brzinu) na tom mestu i u vreme kada nema policijske kontrole. Ovome posebno moæe da doprinese automatska kontrole saobrañaja. 3. faza: PROMENA MORALNIH – SOCIJALNIH NORMI To su dugoroåni efekti struåno projektovanih kampanja i dosledne primene zakona, a oslanjaju se na shvatanje opasnosti od pojednih saobrañajnih prekrãaja. Na primer, posle viãegodiãnje (ili viãedecenijske) dosledne primene zakona u vezi prolaska na crveno (ili kontrole brzine) i sveobuhvatnih kampanja koje struåno objaãnjavaju smisao prinude, veñina vozaåa prihvata da je nemoralno prolaziti na crveno ili drastiåno prekoraåivati brzinu. Tako se smanjuje broj onih koji åine taj prekrãaj na bilo kojem mestu i u bilo koje vreme. Sa druge strane, javnost se pridobija da pomogne i podræi policiju u otkrivanju i rasvetljavanju ovih prekrãaja. U Evropi je u toku proces usaglaãavanja propisa u bezbednosti saobrañaja. Posebno se prate i usaglaãavaju: – usvajanje zakona, – poãtovanje zakona (naroåito policijska praksa) i – efikasnost sudova. 139

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

5.1. PRIMENA ZAKONA I PROMENA PONAÃANJA U SAOBRAÑAJU

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Pri usvajanju novih zakona i pri izmeni postojeñih od dræava se oåekuje da propisima podræe minimum usaglaãenih struånih stavova. U tom smislu, postoji veliki broj preporuka Ujedinjenih Nacija, Rezolucija i drugih dokumenata KEMT, Direktiva EU, dokumenata OECD itd. Postoje brojne meœunarodne organizacije, komisije i druga tela koji neprekidno prate ovaj proces i pomaæu vladama i dr. institucijama u kreiranju nacionalnih propisa. Proces usaglaãavanja se ne zavrãava prañenjem usvajanja zakona i drugih propisa. Danas se sve otvorenije izuåava i preporuåuje usaglaãavanje policijske prakse. Oåekuje se da se ãirom Evrope, a posebno u EU ostvari ujednaåen nivo poãtovanja zakona u oblasti bezbednosti saobrañaja. U tom smislu je usvojena Evropska strategija policijske prinude, a u reformama policijskih organizacija uåestvuju meœunarodni eksperti.

5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja
Osnovni cilj primene propisa u saobrañaju je omoguñavanje neometanog odvijanja saobrañaja uz stalno smanjivanje rizika nastanka saobrañajnih nezgoda. Ma koliko ovi ciljevi bili razumni i opãteprihvañeni, teãko ih je ostvarivati u praksi. Naime, uåesnici u saobrañaju marginalizuju znaåaj rizika u saobrañaju. Verovatnoña saobrañajnih nezgoda je mala sa glediãta pojedinca koji treba da promeni svoje ponaãanje. On redovno precenjuje znaåaj svojih “odricanja” (smanjivanja brzine, poãtovanja svetala na semaforu, odricanja od alkohola, prelaska ulice na peãaåkom prelazu i sl.) u odnosu na “dobiti” u bezbednosti saobrañaja (statistiåko smanjivanje rizika nastanka nezgode). Rizik nastanka nezgode ne moæe bitno promeniti ponaãanje ljudi u saobrañaju. S obzirom na to da je rizik nezgode minoran za pojedinca, preostalo je da primenom zakona korigujemo njegovo ponaãanje u saobrañaju. Neophodno je da se poveña rizik zaustavljanja (Rzaust), odnosno kontrolisanja zaustavljenih uåesnika u saobrañaju (Rkont/zaust). Ako su ove kontrole struåne, to ñe uveñati i rizik otkrivanja saobrañajnih prekrãaja (Rotkr/kont). Poveñan rizik otkrivanja unapreœuje ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Kao rezultat ovakvog razmiãljanja, u svetu se sve viãe prihvata metod planiranih, sluåajnih kontrola vozaåa (npr. kontrole alkoholisanosti vozaåa i sl.) i vozila (npr. kontrola teretnih vozila). Meœutim, razni propusti u sankcionisanju omoguñavaju da jedan znatan broj prekrãilaca ne bude kaænjen za prekrãaje koje su uåinili. Ovo ñe zavisiti od zakonskih reãenja, od kvaliteta rada policije, sudova, ali i od mentaliteta, od druãtvenog okruæenja itd. Neophodno je stalno poveñavati rizik kaænjavanja prekrãilaca koji su otkriveni u prekrãaju (Rkaæ/otkr). Konaåno, rizik kaænjavanja (Rkaæ) se dobija kao proizvod rizika (verovatnoñe) zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja: Rkaæ = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr Na ponaãanje u saobrañaju utiåe i veliåina kazne za pojedine prekrãaje (Vk). Oåekivana kazna predstavlja srednju vrednost kazne (matematiåko oåekivanje 140

5

5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju

kazne) koju “plaña” uåesnik u saobrañaju za neki prekrãaj i dobija se kao proizvod rizika (verovatnoñe) kazne i vrednosti kazne: M(K) = Rkaæ · Vk M(K) = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr · Vk Ovako dobijena oåekivana vrednost kazne utiåe na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Ãto je veña oåekivana vrednost kazne veña je i verovatnoña da uåesnike u saobrañaju odvratimo od åinjenja pojedinih prekrãaja.

Sliåno se mogu analizirati i drugi prekrãaji, ali je znaåajno prihvatiti da svih pet elemenata utiåe na oåekivanu kaznu, a ova na promenu ponaãanja.

5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole
Opãti rizik kontrole predstavlja rizik da ñe bilo koji uåesnik u saobrañaju biti zaustavljen i kontrolisan. Moæe se izraåunavati kao broj zaustavljanja (kontrola) u odnosu na broj vozila, vozilo kilometara, vozaåa, peãaka i sl. Na primer, ako na nekom podruåju ima 2 miliona vozaåa, a godiãnje realizujemo 70.000 alkotestova, onda je opãti rizik kontrole na alkohol: ORkont-alk = 70.000/2.000.000 = 0,035 = 3,5%, odnosno oko 3,5 % vozaåa je alkotestirano u toku godine. Sa poveñavanjem broja kontrolisanih uåesnika u saobrañaju, poveñava se obim rada saobrañajne policije, ometa se saobrañaj, opada rejting policije i to javnost sve teæe prihvata. Opãti rizik ograniåava druãtvena zajednica, a na osnovu javne prihvatljivosti i saobrañajnih zahteva. Ciljani opãti rizik kontrole se moæe definisati i strategijom bezbednosti saobrañaja, odnosno strategijom policijske prinude u saobrañaju. Policija ne bi trebalo da premaãi ovako definisan opãti rizik zaustavljanja, jer, u protivnom, neñe imati podrãku javnosti. Specifiåan rizik kontrole je rizik (verovatnoña) da ñe poåinilac prekrãaja biti zaustavljen i kontrolisan. Specifiåan rizik kontrole se izraåunava kao od141

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Na primer, ako æelimo da smanjimo voænju pod uticajem alkohola, to se moæe postiñi poveñavanjem: – broja zaustavljenih vozila u saobrañaju (Rzaust), – broja alkotestiranih vozaåa meœu onima koje smo zaustavili (Rkont/zaust), – pouzdanosti alkotestiranja kvalitetom ureœaja, obukom i savesnoãñu policajaca (Rotkr/kont), – efikasnosti u procesu kaænjavanja, kako na licu mesta, u policijskoj organizaciji i u sudovima (Rkaæ/otkr) i – kazni za voænju u alkoholisanom stanju (Vk).

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

nos broja kontrolisanih i ukupnog broja prekrãilaca. Sliåno se moæe definisati i specifiåan rizik kaænjavanja (odnos broja kaænjenih i ukupnog broja pijanih vozaåa u saobrañaju). Na primer, ako je procenjen broj alkoholisanih vozaåa na nekom putu u vreme vikenda oko 500, broj zaustavljenih i kontrolisanih alkoholisanih vozaåa 80, a broj kaænjenih 60, onda je specifiåan rizik kontrole za ove prekrãioce, na tom putu, u vreme vikenda: SRkont-alk = 80/500 = 0,16 = 16 %, a specifiåan rizik kaænjavanja alkoholisanih vozaåa bio bi: SRkaæ-alk = 60/500 = 0,12 = 12 %, Dakle, oko 16% alkoholisanih vozaåa je kontrolisano, ali je samo 12% i kaænjeno za ovaj prekrãaj. Specifiåan rizik (posebno specifiåan rizik kaænjavanja) mnogo viãe utiåe na ponaãanje u saobrañaju, a nema druãtvenih ograniåenja za njegovo poveñavanje (moæe iñi i do 100%). Zato je znaåajno stalno poveñavati specifiåan rizik, ali tako da se ne prekoraåi opãti rizik. To se moæe postiñi samo vrlo struånim radom saobrañajne policije.

5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja
Krajem proãlog veka shvañena je razlika izmeœu objektivnog i subjektivnog rizika kontrole i kaænjavanja. Objektivni rizik se definiãe kao odnos (koliånik) broja kontrolisanih (kaænjenih) i broja uåesnika (opãti rizik) ili broja prekrãilaca (specifiåan rizik). Meœutim, ako uåesnici u saobrañaju nisu upoznati sa rizikom kontrole i kaænjavanja, oni neñe promeniti ponaãanje. Zato je neophodno ãto bolje informisati uåesnike u saobrañaju. Tako se poveñava njihov subjektivni rizik, tj. oseñaj da ñe biti zaustavljeni, kontrolisani, otkriveni u prekrãaju i kaænjeni. Pod subjektivnim rizikom podrazumevamo procenat onih uåesnika u saobrañaju koji misle da ñe biti zaustavljeni, odnosno kaænjeni u prekrãaju. Danas je opãte prihvañeno da samo subjektivni rizik menja ponaãanje u saobrañaju, a objektivni rizici samo sluæe da odræe i poveñaju subjektivne oseñaje rizika kaænjavanja. Subjektivni oseñaj rizika se moæe poveñavati poveñavanjem objektivnih rizika, dobro uoåljivom prinudom na putevima, metodama automatske kontrole (npr. kontrola brzine ili poãtovanja semafora), kampanjama u bezbednosti saobrañaja, informisanjem javnosti itd.

5

5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi
Sistem mera i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja treba da se kreñe u sledeñim okvirima: 142

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

U planiranju rada policije i u neposrednom radu trebalo bi teæiti da se poveñavaju subjektivni i specifiåan rizik, uz ograniåen opãti i objektivan rizik. To se moæe postiñi izborom metoda rada, planiranjem sluåajnih kontrola, automatskom kontrolom prekrãaja, kampanjama, dobro vidljivim i publikovanim radom policije i efikasnim sudstvom.

5.2. DONOÃENJE I PRIMENA PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Velika je uloga zakona u unapreœenju bezbednosti saobrañaja na putevima. Åesto se ova uloga pojednostavljuje i pod zakonom podrazumeva samo staranje o poãtovanju zakona, a nekad i samo policijska prinuda u neposrednoj kontroli saobrañaja (otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja). Meœutim, kada se pominje zakon1 (propisi), trebalo bi raspravljati o sledeñim vaænim poljima rada: 1) formiranje polaznih struånih stavova na kojima se temelje zakon i propisi u bezbednosti saobrañaja, 2) usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti, 3) oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise,
1 Lipovac,

K., Jovanoviñ, S. i Mladenoviñ, D., Proces donoãeça zakona ...

143

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

– smanjivati broj zaustavljanja i kontrola uåesnika koji nisu u prekrãaju (poãtovati ograniåen opãti rizik), – poveñati broj zaustavljanja i kontrole prekrãilaca (poveñati specifiåan rizik), – poveñati verovatnoñu otkrivanja prekrãaja pri kontroli prekrãioca (efikasnost i pouzdanost kontrole), – poveñati verovatnoñu da otkriveni prekrãioci budu kaænjeni, – poveñavati svest kod svih uåesnika u saobrañaju, a posebno kod prekrãioca da ñe prekrãaj biti otkriven i sankcionisan (poveñati subjektivan rizik), – predvideti kazne koje odgovaraju prekrãaju (ãtetama i riziku koji izaziva) i prekrãiocu, a koje ñe njega i druge uåesnike u saobrañaju odvrañati od åinjenja tog prekrãaja. Najvaæniji cilj sistema aktivnosti u saobrañaju mora biti poveñavanje subjektivnog rizika zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja. Tako se uveñava njihov subjektivni oseñaj za veliåinu kazne za prekrãaj i tako najviãe utiåe na promenu ponaãanja u saobrañaju. Meœutim, nije korektno “lagati” uåesnike u saobrañaju kako ñe za odreœeni prekrãaj platiti veñe kazne od zakonom predviœenih, jer se time ugroæava pravna sigurnost graœana i podstiåe korupcija u saobrañajnoj policiji. Ne mogu se postiñi dugotrajni efekti, ni ako se subjektivni rizik bitno razlikuje od objektivnog, a posebno ako je specifiåni objektivni rizik znatno manji od specifiånog subjektivnog rizika.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4) promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti, 5) donoãenje zakona i drugih propisa, 6) realizacija najãire kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti da prihvati i podræi odredbe zakona, 7) sprovoœenje zakona u praksi i 8) permanentno prañenje i unapreœivanje propisa. Mada se policija, prvenstveno, stara o poãtovanju zakona u saobrañaju, veoma je znaåajno da aktivno uåestvuje i u drugim poljima rada.

5.2.1. Formiranje struånih stavova
Formiranje struånih stavova na kojima ñe se temeljiti buduñi zakon i drugi propisi u bezbednosti saobrañaja je jedna od temeljnih aktivnosti od koje zavisi kvalitet i uspeãnost svih ostalih aktivnosti, a posebno uspeãnost primene zakona. Struåni stavovi se crpe iz nauånih dostignuña i praktiånih iskustava u svetu i u naãim uslovima. Naime, bezbednost saobrañaja je visoko standardizovana i normirana oblast u meœunarodnim razmerama. S druge strane, pogreãni struåni stavovi su se uvek plañali poveñanjem broja nezgoda i svih negativnih posledica. Kada se u bilo kom delu sveta pokaæe da su odreœeni stavovi prevaziœeni, vrlo brzo se menjaju u svim drugim nacionalnim zakonodavstvima. Na primer, prva upotreba sigurnosnih pojaseva beleæi se sedamdesetih godina. U narednih petnaestak godina veñina zemalja sveta je prihvatila ovo pravilo. Prve stepenovane vozaåke dozvole realizovane su u N. Zelandu 1987, a samo desetak godina kasnije ovaj sistem je zahvatio Englesku, Australiju, Kanadu i veñinu zemalja SAD. Kada su struånjaci u SAD utvrdili da ni veliki (USA size) vazduãni jastuci nisu dovoljno dobar sistem zaãtite, intenzivirali su kampanju poveñanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. Meœutim, procenjuje se da je oko 5.000 ljudi ginulo svake godine zbog neupotrebe sigurnosnih pojaseva. Kada su shvatili da dete na prednjem sediãtu moæe biti teãko povreœeno od vazduãnog jastuka, zabranili su da mlade i niske osobe sede napred, a proizvoœaåe obavezali da na svakom vozilu stave i upozorenje. Brojni eksperimenti i zablude (pogreãni struåni stavovi) su krvavo plañeni, a posebno u najrazvijenijim zemljama. Tako se uåilo i danas se uåi u bezbednosti saobrañaja. Danas je period prihvatanja novih znanja znatno krañi i za pojedine sisteme zaãtite i pravila saobrañaja kreñe se od 1 do 5 godina. Da bi se u zakon ugradili napredni struåni stavovi i savremena dostignuña, neophodno je da se stalno prate svetska iskustva, razvoj teorije i prakse. Ovome veoma doprinose meœunarodne organizacije. Danas se posebno istiåe doprinos OECD, UN, CEMT, PRI, Saveta Evrope, EU i dr. Naãa je zemlja mala i siromaãna da bi sama pravila znaåajne iskorake u teoriji i praksi bezbednosti saobrañaja. Utoliko je vaænije organizovano i kontinuirano pratiti svetska dostignuña i organizovati transfer znanja u oblasti bezbednosti saobrañaja. Tako se formira odreœena struåna elita u bezbednosti saobrañaja koja akumulira znanja i iskustva, proverava ih i promoviãe u naãim uslovima. Angaæovanje ove elite u svim fazama pri144

5

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

preme i prañenja sprovoœenja zakona je garancija kvaliteta zakonskih reãenja i stalnog razvoja bezbednosti saobrañaja u skladu sa svetskim dostignuñima.

5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti
Neophodno da se, u fazi formiranja struånih osnova za pripremu ili izmenu zakona, uspostave ãto åvrãñi kontakti sa najãirom struånom javnoãñu. Ovim se promoviãu i preispituju akumulirana struåna znanja i stavovi, kreiraju i koncentriãu nova saznanja, a posebno naãa iskustva u primeni zakona i sagledava spremnost za promene. Na nauåno-struånim skupovima se iznose i usaglaãavaju struåni stavovi i angaæuje ãira struåna javnost da promoviãe struåne stavove. Tako poåinje i priprema najãire javnosti da shvati, uvaæi i prihvati neophodnost promena propisa. Konaåno, sistematskim uobliåavanjem i organizovanom proverom struånih stavova vrãi se pritisak na politiåku javnost da podræi nova reãenja, ali joj se i pomaæe da ova reãenja obrazloæi i sprovede. Ovaj proces ñe biti olakãan, a uspeh izvesniji, ukoliko se maksimalno uvaæe svetska dostignuña, usaglaãeni stavovi u meœunarodnim organizacijama, iskustva najrazvijenijih, naãa praksa i ograniåenja, kao i tendencije u bezbednosti saobrañaja. Ukoliko bi izostalo angaæovanje najãire struåne javnosti u pripremi zakona, pretila bi opasnost da se u novi zakon uvrste struåno neprovereni stavovi i reãenja, da se previde neka vaæna reãenja koja omoguñuju realizaciju u naãim uslovima, da se nedovoljno uvaæi naãa praksa i ograniåenja itd. Ovakvi promaãaji bi mogli da razaspu energiju struånjaka (deo struåne javnosti ne podræava nova reãenja), te da u najãiroj javnosti stvaraju ambijent da nova reãenja nisu struåna, da nisu sprovodljiva, te da im se treba odupirati.

5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise
Kada su usaglaãeni struåni stavovi koji ñe biti osnova za novi zakon, neophodno je u timove eksperata za bezbednost saobrañaja ukljuåiti struånjake koji ñe pomoñi u oblikovanju struånih stavova u pravne norme. Jako je vaæno da eksperti koji poznaju pravni sistem zemlje, sistemske zakone i pravno okruæenje, a posebno probleme primene propisa u naãoj zemlji uvaæavaju usaglaãene struåne stavove i pravno okruæenje. Pravne norme moraju da se temelje na struånim stavovima, da budu u skladu sa ostalim propisima, te da omoguñe efikasno sprovoœenje u naãim uslovima. Nije dobro ako zakonska reãenja ne prate savremena dostignuña u bezbednosti saobrañaja, ako nisu usaglaãena sa meœunarodnim ugovorima i propisima u naãem okruæenju (posebno je znaåajno voditi raåuna da propisi budu usaglaãeni sa propisima EU), ako nisu usaglaãena sa naãim sistemskim zakonima ili ako ne budu uspostavljeni mehanizmi koji garantuju efikasnu primenu u naãoj praksi. 145

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

ona moæe. Ako ovo podrazumeva drastiåno menjanje stavova najãire javnosti. kada se usvoje. neophodno je da se nova reãenja promoviãu i zadobije podrãka najznaåajnijeg dela politiåke javnosti. te da nema bolje alternative. Krsto Bezbednost saobrañaja 5. Zato je kampanja veoma vaæna faza koju treba planirati i dobro organizovati. da je ono interes graœana. a ponudi izgovor za promenu ovih stavova. S druge strane. Meœutim. Donoãenje zakona i drugih propisa Zakone donose zakonodavna tela. U suprotnom. ako se najãira javnost bude oseñala ugroæenom sa novim reãenjima. Tako bi se umanjio ili potpuno obezvredio rad struånih timova.5. åak. U prethodnim fazama je bilo prostora za suprotstavljanje razliåitih struånih i politiåkih stavova o novim reãenjima. a u krajnjim sluåajevima da bitne odredbe novog zakona izmene ili åak spreåe njegovo donoãenje. nije cilj da se javnost ponizi i utera u red. onda ga neñe podræati. U suprotnom.2. Ako glasaåi ne prepoznaju svoj interes da se usvoji zakon.Lipovac. moæe se organizovati i spreåiti donoãenje novih zakona ili usporiti i omesti njihovo sprovoœenje. 5. Ako znaåajan deo zakonodavnih tela ne podræi zakon. zakoni ostaju da æive nezavisno od toga kako su i zaãto doneti. to ñe ih koãtati: izgubiñe deo glasova na sledeñim izborima. a posebno struåne javnosti.4. Od toga kako ñe javnost pri146 . da stvara ambijent u kome se od politiåke javnosti oåekuje donoãenje i brza implementacija novih propisa. trebalo bi skoncentrisati sve argumente da se ubedi najãira javnost da ga podræi. Zato je vaæno da se promocija novih reãenja vrãi paralelno u politiåkoj i najãiroj javnosti. kada je zakon usvojen.6. Tada je jednostavno i donoãenje novih propisa. 5 5. politiåka javnost mora da vodi raåuna o najãiroj javnosti (o glasaåima).2. Ako je koordinirana priprema. da se uvaæe i opravdaju njeni raniji stavovi. da je to najbolje reãenje. Dakle. neophodno je stalno pruæati dobar izgovor za ove promene. Kada najãira javnost podræava nova reãenja. da je ono u skladu sa evropskim trendovima. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti Dobra promocija stavova (kampanja) bi trebalo da garantuje da ñe najznaåajniji struåni stavovi biti ispoãtovani u zakonu i drugim propisima. S druge strane. Mada je politiåka javnost dala poverenje struånim timovima da pripremaju predlog zakona. Ako politiåari donesu zakon suprotan volji najãire javnosti. Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti Najãira javnost treba da prihvati i podræi odredbe zakona. P. razliåite politiåke snage ñe pokuãati da kritikom nekih novih reãenja dobiju politiåke poene. on neñe biti izglasan. Ovde je vaæna uloga politiåke.2. onda bi razliåiti politiåki faktori trebalo da prepoznaju svoj interes da podræe napredna reãenja u novom zakonu i drugim propisima. veñ da se maksimalno ispoãtuje.

Najbolja zakonska reãenja neñe dati nikakvih efekata. S druge strane. poãtovanje zabrane upravljanja vozilom itd. politiåkoj i najãiroj javnosti. Naprotiv. korisnici puta i drugi graœani na osnovu sprovoœenja zakona ocenjuju valjanost tog zakona. politiåke i najãire javnosti. odnosno o njihovim interesima koji nisu uvek isti. veñ se policijska prinuda definiãe kao deo ãirokih kampanja bezbednosti saobrañaja. sankcionisanje prekrãaja i prañenje realizacije kazne (naplate novåanog iznosa kazne. sa unapred poznatim i objavljenim ciljevima. ukljuåujuñi i primenu razumne prinude. Da bi se obezbedila primena propisa. a posebno oblikovanje i podrãku policijskoj prinudi. neophodno je da policijsku prinudu uvek prate i podræavaju dobro osmiãljene i struåno sprovedene kampanje usmerene prema ciljnim grupama iz najãire javnosti. vlasti i graœana itd. Treba imati u vidu da politiåka javnost neñe biti preterano zainteresovana za sprovoœenje propisa. neophodna je jasna podrãka struåne. Pri tome bi trebalo uvek voditi raåuna o struånoj. zavisi kako ñe se donositi podzakonski akti. a nekad i remeti odnose policije i javnosti.2. politiåka javnost uticajem na izvrãnu vlast.).8. Ovo nikako ne doprinosi sprovoœenju zakona. Bezbednost saobrañaja je oblast u kojoj politiåka javnost åesto ne pokazuje dovoljno spremnosti da svojim primerom podræi propise. a posebno na policiju. Paæljivo uvoœenje i prañenje primene novih zakona i drugih propisa mora biti struåno vo147 5. Sprovoœenje zakona u praksi Pod sprovoœenjem zakona treba podrazumevati nekoliko veoma znaåajnih aktivnosti: otkrivanje saobrañajnih prekrãaja na licu mesta.2. Politiåka javnost svojim primerom – moralnim odnosom prema zakonskim obavezama podræava ili ne podræava propise u bezbednosti saobrañaja. ako se ne budu sprovodila. 5. dosledan i dobro koordiniran rad viãe subjekata. Ovo je najznaåajnija i najteæa aktivnost u vezi realizacije zakona i podrazumeva dugotrajan. 5. moæe da pomogne ili odmogne doslednom sprovoœenju zakona. Tako se stvara ambijent da cilj policijske prinude nije samo prikupljanje novca za dræavni budæet. dokumentovanje i obrada prekrãaja. a posebno kako ñe se sprovoditi ovi propisi. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . a posebno za primenu represije u predizbornom periodu.2. uspostavljen je loã ambijent u kome je normalno da se mogu krãiti propisi u bezbednosti saobrañaja od strane politiåke javnosti kojoj se odmah pridruæuju i policajci i drugi povlaãñeni slojevi stanovniãtva. Ovo se obezbeœuje u prethodnim fazama. Da bi se zakon sprovodio.7. sa poznatim metodama i struåno verifikovanim i javnosti predstavljenim rezultatima. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja hvatiti nova reãenja u zakonu. Sa druge strane. Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa Praksa je najbolja provera ispravnosti pojedinih zakonskih reãenja.5. pokretanje odgovarajuñeg postupka.

Ovo se tumaåi razliåitim istorijskim uslovima nastanka normi i njihove primene. neophodno je vrãiti stalno usaglaãavanje. Da bi evropski sistem zakonskih mera bio efikasan i uspeãan. S obzirom na to da su struånjaci iz policije uåestvovali u svim fazama pripreme i donoãenja propisa. Na osnovu prvih iskustava u primeni zakona. Nije realno oåekivati da uskoro svako pravilo bude identiåno u svim evropskim zemljama. Working paper 4 (WP3). 4 Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. postoji veliki prostor za unapreœivanje svih karika u lancu usvajanja i sprovoœenja zakona. U tom smislu je realizovano opseæno istraæivanje2 koje je obuhvatilo evropski kontinent. ãirom kontinenta. P. Project funded by European Commission under the transport. June 2000. Radni paket 5 (WP 5) je posebno analizirao primenu zakona u åetiri kljuåne oblasti (alkohol. a posebno standardizovati norme koje reguliãu ponaãanje vozaåa u bitnim sferama. oni ñe biti spremni da uoåe probleme i predloæe preispitivanje nekih reãenja. 3 Review of Enforcement Support Systems in EU Countries. Meœutim. U ovoj fazi je veoma znaåajna uloga i doprinos policije koja svakodnevno primenjuje zakon i vrlo brzo uoåava manjkavosti i nedostatke. The ”Escape” Project. EVROPSKI PROCESI U PRIMENI PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Evropska komisija za transport vrlo intenzivno prati stanje propisa i primene propisa u bezbednosti saobrañaja u evropskim zemljama. Deliverable 5. Contract Nº: RO-98-RS. Istraæivanja pokazuju da su zakoni 2 Legal 5 Measures and Enforcement. Gadget WP 5.2235. Na osnovu struånih i nezavisnih analiza. razliåitim tradicijama. Contract Nº: RO-98-RS. brzina. a posebno u primeni zakona: u stopi otkrivanja nepoãtovanja zakona. u posledicama za prekrãioce. oni shvataju znaåaj i suãtinu svih reãenja. RTD programme of the 4th framework programme.Lipovac. sigurnosni pojasevi i mladi vozaåi) i dao preporuke za unapreœivanje propisa u navedenim oblastima. veoma je znaåajno da se propisi koji se odnose na odreœene kljuåne oblasti usaglase i obezbedi ista primena ãirom Evrope.3047. May 2000. Zakljuåeno je da. razlikama u ekonomskom i druãtvenom razvoju itd. RTD programme of the 4th framework programme. trebalo bi uåvrãñivati sva dobra reãenja. Ovo je doprinelo da su znaåajne razlike u zakonskim odredbama.3047.3. Contract No RO-97-sc. u brzini otkrivanja prekrãaja. Project funded by European Commission under the transport. 5. RTD programme of the 4th framework programme. Tako se obezbeœuju nepristrasni struåni stavovi o pojedinim zakonskim reãenjima i o zakonu u celini. April 1999. Krsto Bezbednost saobrañaja œeno i stalno proveravano od strane nezavisnih eksperata. a biti spreman da se loãa reãenja vrlo brzo unaprede ili promene. Project funded by European Commission under the transport. ali i u uticaju na ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju. 148 . The “Escape” Project. prañeçe poãtovanja zakona3 (policijska praksa) i efikasnost sudskih odluka4 (sudska praksa). Danas u Evropi postoji velika razliåitost sistema nacionalnih zakona i sistema primene ovih zakona. a imalo je cilj da se analiziraju razliåiti zakonski sistemi u Evropi: usvajanje zakona.

Dobro odabrani prioriteti obezbeœuju veñu efikasnost pri manjem ulaganju.000 æivota. bolju podrãku svih javnosti i bolje usmeravanje rada pojedinih subjekata. putara. publicitet i edukacija. Sporo usvajanje i primena savremenih zakonskih reãenja umnogome je umanjilo pozitivne efekte.1. konkretnih problema bezbednosti saobrañaja u naãoj zemlji (prioriteti treba da budu najznaåajniji problemi bezbednosti saobrañaja) i od moguñnosti promovisanja i prihvatanja pojedinih mera. 5 Procenjuje se da je sporo usvajanje i sprovoœenje opãtih brzinskih ograniåenja. kao i pri sprovoœenju zakona. za primenu zakona su veoma znaåajni i drugi faktori: informisanost. tj. vozaåevo shvatanje moguñnosti da ñe biti uhvañen u krãenju propisa. zakoni i sudska praksa. Zapreñena kazna. KLJUÅNE OBLASTI PRIMENE ZAKONA 5. Evropske zemlje nisu zadovoljne primenom zakona. jer stvara veoma nizak nivo detekcije saobrañajnih prekrãaja i nizak subjektivan rizik. Naime. . Unapreœivanje bezbednosti saobrañaja je åesto u konfliktu sa komercijalnim potrebama proizvoœaåa vozila. Troãkovi nebezbednosti plañaju se solidarno i prihvataju kao nuæda (opãti porezi i takse). niti u politiåkoj javnosti Evrope. Kljuåne oblasti primene zakona 5.4. manje rasipanje energije. veoma je znaåajno posvetiti posebnu paænju donoãenju i primeni zakona. pa i ãire javnosti. koãtalo oko 5. trebalo bi polaziti od: definisanih prioriteta u Evropi. Subjektivan rizik dominantno utiåe na stavove i ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju. druãtvenoekonomsko okruæenje. neophodno je stalno isticati prioritete delovanja. Pri odreœivanju prioriteta u bezbednosti saobrañaja. samo u Finskoj.5 Meœutim. Imajuñi navedeno u vidu. Mada je policija nosilac primene prinude. Znaåaj definisanja kljuånih oblasti Da bi se ostvarili ãto bolji efekti u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. Autoriteti koji donose i sprovode zakon ne vide interes da se ozbiljno bave aktivnostim koje ne odgovaraju potrebama i æeljama korisnika puteva (glasaåa).4. a posebno policije i dr. 149 5. Saobrañajni zakoni i njihova primena odreœuju objektivan rizik da se otkrije saobrañajni prekrãaj.5. a unapreœivanje bezbednosti vozila. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA koji reguliãu brzinu. koriãñenje sigurnosnih pojaseva i drugih sistema zaãtite imali kljuånu ulogu u smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda u zemljama EU. stanje puteva i vozila. puta i saobrañaja bi plañali pojedini subjekti. stavovi prema bezbednosti saobrañaja nisu povoljni u najãiroj. Zato oni smatraju da norme koje reguliãu ponaãanje u saobrañaju ugroæavaju njihove interese i ometaju ih da zadovolje neke svoje potrebe. upotrebu alkohola. dræavnih organa. u poslednje tri decenije.4. velika veñina vozaåa smatra da je njihov rizik od uåeãña u nezgodama praktiåno jednak nuli. a posebno u manje razvijenim zemljama. doslednost primene zakona informisanost i propaganda (kampanje) odreœuju subjektivan rizik.

opreme u vozilu (na kontrolnoj tabli). spreåavanjem prekrãioca da izbegnu kaznu i zabranom koriãñenja ureœaja koji otkrivaju ili ometaju kontrolu brzine) – da se unaprede sankcije za prekoraåenje brzina (da se kazne prilagode ozbiÿnoãñu prekrãaja. dalo je veoma dobre rezultate u upravljanju brzinama (smanjene su proseåne brzine u Evropi.8 Meœunarodna organizacija za bezbednost saobrañaja (PRI) je 2000. maj 1996. a izbegavanje reklama åije poruke nisu u skladu sa ciljevima bezbednosti saobrañaja). U tom smislu KEMT je preporuåila usklaœivanje opãtih ograniåenja brzine na evropskom nivou (50 km/h u naseljima i 120 km/h na ostalim putevima). Mada je uvoœenje opãtih ograniåenja brzine bilo odgovor na krizu goriva. smanjene su varijacije brzina. posebno su smanjene brzine odreœenih kategorija vozila itd. Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road 8 Mastar Modernising and Maintenance.2. 7 ECMT Actions on Speed Moderation. – da se poveña efektivnost kontrole (usavrãavanjem opreme. Kljuåne oblasti u EU Veñina evropskih zemalja je. – da se razvije sudska saradnja izmeœu dræava na nivou Evrope u cilju efikasnog sprovoœenja zakona u svim regionima. za prevenciju saobrañajnih prekrãaja i prevenciju saobrañajnih nezgoda.) promovisala je postupke u vezi sa smanjivanjem brzine voænje u Evropi. 1998. 1998. koji je brzine svrstao meœu najznaåajnije teme bezbednosti saobrañaja. Budimpeãta. predviœene su i aktivnosti u pogledu zakona (usvajanja i sprovoœenja). Treña konferencija o bezbednosti saobrañaja (Fouvez. Krsto Bezbednost saobrañaja 5. – Managing Speeds of Traffic on European Roads. sedamdesetih godina proãlog veka. kampanja (podrãka kampanjama bezbednosti saobrañaja.7 Evropska Unija je realizovala i znaåajan projekat upravljanje brzinama. – da se promoviãu kursevi za obnovu znanja. fokusirala rad na usaglaãavanje i uvoœenje opãtih ograniåenja brzine i na procedure sprovoœenja ovih ograniåenja. KEMT preporuåuje dræavama: – da na putu sprovode adekvatan broj kontrola brzine kako bi se poveñala svest vozaåa da mogu biti uoåeni u prekrãaju u bilo kom trenutku. informisanosti vozaåa. godine usvojila preporuke/zakljuåke6 u kojima se ponaãanje vozaåa odreœuje kao glavna determinanta bezbednosti saobrañaja na putevima i preporuåuje sprovoœenje akcija prema vozilu. Pored aktivnosti u vezi puteva. infrastrukturi i vozaåima. Konferencija Evropskih Ministara Transporta (KEMT) je 1996. Final Report. 150 .) i odluåujuñe doprinelo neprekidnom smanjivanju smrtnosti na putevima najrazvijenijih zemalja. P.Lipovac. smanjen je nivo najveñih brzina. obuke vozaåa. Serock (Poland). preporuåila kodeks dobre prakse za nacionalne 6 Recommendations/conclusions 5 Adopted at the Council of Ministers. da se smanji vreme od prekrãaja do primene kazne i da se uvede alternativno kaænjavanje (kursevi i seminari). 29/30.4. decembar 1998.

(7) konstrukcija opraãtajuñih puteva i okoline i (8) menadæment crnim taåkama na putu.4. a) Brzina Prva opãta brzinska ograniåenja u Evropi koja su podstaknuta brigom o bezbednosti saobrañaja. godine usvojila svoje prioritete u bezbednosti saobrañaja na putevima.5. – podræati automatsku kontrolu brzine (sa najavom na opasnim mestima i bez najave na ostalim deonicama). Na osnovu toga procenjeni su: troãkovi sprovoœenja. Kljuåne oblasti u naãim uslovima U skladu sa evropskim tendencijama. kao kljuåne oblasti trebalo bi izdvojiti: brzinu.10 U ovom dokumentu je istaknuto osam prioriteta: (1) razvoj EuroNCAP testova i informisanje potroãaåa na nivou EU.3. potencijal smanjivanja smrtnosti i cena po izbegnutoj smrti. Gadget WP 5. Granice dozvoljenih brzina su rasle. sigurnosne pojaseve (sisteme zaãtite). Project funded by European Commission under the transport. Commission of the European Communities. upotrebu sigurnosnih pojaseva i mlade vozaåe. April 1999. 2000. 10 Priorities in EU Road Safety. (5) smanjivanje voænje pod uticajem alkohola. u Norveãkoj su uvedena ograniåenja na 15 i 25 km/h itd.4. 151 5. 1903. maj 2000. (2) projektovanje sigurnije prednje strane automobila zbog peãaka i biciklista. (6) upotreba svetala u toku dana. Kriza goriva (1973) je aktuelizovala opãta ograniåenja brzine. a imajuñi u vidu stanje bezbednosti saobrañaja na naãim putevima. Za svaki od navedenih prioriteta predviœeni su: akcije. potiåu od 1900. Brisel. interes za industrijskim razvojem i poveñanjem mobilnosti preovladao je nad brigom za bezbednost saobrañaja. (4) uvoœenje limitatora brzine. Tada se izvode prvi eksperimenti sa automatskom kontrolom brzine.2235. mlade vozaåe i prolazak na crveno. brzinu. polje rada i glavne pretpostavke. kao prioritete u primeni zakona izdvojila: alkohol. Kljuåne oblasti primene zakona 5.11 . 12 U toku 1899. a sprovoœenje zakona slabilo. 11 Legal Measures and Enforcement. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA strateãke planove bezbednosti saobrañaja9 u kome se kao prioritet istiåu uticaji na brzine.12 Nakon prvih pozitivnih rezultata. u Francuskoj je uvedeno ograniåenje od 20 km/h (u naseljima) i 30 km/h (na otvorenim putevima). Contract No RO-97-sc. 9 National Strategic Road Safety Plans. veñ zbog smanjivanja potroãnje goriva. EU je. COM(2000) 125 final. PRI. Code of Good Practice. RTD programme of the 4th framework programme. alkohol. ali ne zbog bezbednosti saobrañaja. (3) upotreba sigurnosnih pojaseva i deåijih sediãta. u Danskoj su uvedena ograniåenja na 15 i 30 km/h 1912. Konaåno. EU je marta 2000. Danas se kao najznaåajnije zakonske mere u oblasti brzine preporuåuju: – uspostaviti evropska ograniåenja brzine kretanja (posebno ograniåenje u naselju na 50 km/h i ograniåenje u zonama smirenog saobrañaja na 30 km/h).

– podræati opremanje infrastrukture i vozila savremenim ureœajima za merenje i limitiranje brzina (tahografi.). obavezno pohaœanje kurseva o bezbednosti saobrañaja. a izuzetno privremeno ili trajno oduzimanje vozaåke dozvole) i – predvideti automatsku kontrolu brzine i odgovornost vlasnika vozila (obavezu da otkrije identitet vozaåa). Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. nego za treznog vozaåa. o rizicima velikih brzina i sl. b) Alkohol Alkohol je identifikovan kao najopasniji faktor poveñanja rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama i faktor poveñanja teæine nezgoda. leåenje.). KEMT i EU su podræali ujednaåavanje limita za vozaåe – amatere na 0. autobusi i sl. uz moguñnost da zavrãi putovanje) i za teãka pijanstva (obavezno hapãenje.14 Evropa suoåena sa ovakvim stanjem. Prema istraæivanjima u skandinavskim zemljama. Oslo – Kopenhagen.2 promila (velike novåane kazne. pa do oduzimanja vozaåke dozvole i kazne zatvora. podræali sluåajne kontrole u saobrañaju i zaoãtravanje kazni.5 promila alkohola u krvi. – zaoãtriti sankcije za prekoraåenja brzine. – ohrabriti upotrebu limitera brzine kod ostalih vozila. do 1. 152 . 1996. detektori brzine i sl.Lipovac. rizik uåeãña u nezgodi sa smrtnim ishodom je oko 160 puta veñi za pijanog. GIS. obaveznu kaznu zatvora za recidiviste..5 promila alkohola u krvi. – posebnu paænju posvetiti bezobzirnoj voænji velikom brzinom: prekoraåenja veña od 30 i 50 km/h bi trebalo poistovetiti sa upotrebom smrtonosnog oruœa i predvideti vrlo oãtre i efikasne sankcije (vrlo velike novåane kazne. Road Traffic Safety Handbook. zabrane upravljanja vozilom (za recidiviste). Predlaæe se dalje pooãtravanje kazni i uvoœenje efikasnih policijskih procedura. kazne razlikuju i do deset puta. o prevenciji prekrãaja i prevenciji saobrañajnih nezgoda. obaveznu privremenu zabranu upravljanja vozilom. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. Ovaj rizik je åak 550 puta veñi kod vozaåa sa preko 1. – podræati upotrebu limitera brzine kao alternativu za oãtre kazne (kod vozaåa koji su uhvañeni u bezobzirnoj – brzoj voænji). pametne kartice. U naãem novom Zakonu bi trebalo predvideti razliåite mehanizme koji ñe smanjiti voænje pod uticajem alkohola. a posebno predvideti fiksne kazne na licu mesta koje su bolje ujednaåene sa Evropom. za iste prekrãaje. bitno je izmenila svoj pogled na aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski). Posebno su opasni vozaåi sa veñim koliåinama alkohola u krvi. pohaœanje kurseva itd. Pri tome se sve viãe uvode razliåite procedure za lakãa pijanstva npr. P. a posebno: 13 Danas 14 5 se u Evropi. Krsto Bezbednost saobrañaja – zahtevati obaveznu upotrebu limitera brzine kod odreœenih kategorija vozila (teretna vozila.13 promenljive novåane kazne koje izriåe sudija za prekrãaje. privremeno oduzimanje vozaåke dozvole. oduzimanje vozaåke dozvole. a posebno istakla znaåaj kampanja i efikasnih policijskih akcija.). kazna zatvora. a posebno za teãka pijanstva i za recidiviste.

PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – predvideti dugotrajne kampanje u vezi ãtetnosti alkohola za sve uåesnike u saobrañaju. za razliku od evropskog proseka oko 3. preko 1. moguñnost hapãenja na licu mesta. smatraju zadovoljavajuñom. 15 Na primer. Mada policije upotrebu pojaseva na nivou 80 – 95 % na otvorenim putevima i 70 – 85 % u naseljima. prañena dugotrajnim i dobro organizovanim kampanjama najviãe su doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva u vozilima. Kljuåne oblasti primene zakona v) Sigurnosni pojasevi Na danaãnjem nivou razvoja. pod razliåitim izgovorima (mada je ova obaveza predviœena u Zakonu). Tek kada su pojasevi postali obavezni. na 0. Tako su postignuti znaåajniji efekti (upotreba pojaseva je porasla na preko 90% u nekim dræavama SAD). pa je savezna federacija stimulisala sve dræave (1997) da ovaj prekrãaj prebace u primarni. Joã 1960. privremenu zabranu upravljanja vozilom.2 %. Ovim i drugim merama. . zbog neshvatanja znaåaja sigurnosnih pojaseva. Posebno negativan uticaj imala je policija i dræavni organi koji nisu podræavali uvoœenje pojaseva. – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom (korektivnom obukom).4. a posebno predvideti velike novåane kazne. Naãa zemlja je dosta vremena izgubila. postignuti su znaåajniji efekti. proverama zdravstvenog stanja (bolesti zavisnosti) i proverama struånosti (ponovni ispit pred posebnom komisijom). Veñina dræava je narednih godina promenila zakon i nekoriãñenje pojaseva proglasila primarnim prekrãajem. u EU bilo spaãeno oko 7. 153 5. ovo se u struånim krugovima smatra izuzetno velikom stopom nepoãtovanja zakona. testira oko 40 % svih vozaåa (1.5. To je dalo slabe efekte. ali ako se zaustave (zbog neåeg drugog) ovaj prekrãaj moæe biti sankcionisan. – pooãtriti sankcije. kazne zatvora.2 miliona testova). u Francuskoj se testira oko 25 % vozaåa svake godine itd. Zbog sekundarnog prekrãaja vozila se ne zaustavljaju.2 promila alkohola u krvi). U SAD je nevezivanje sigurnosnog pojasa bilo sekundarni prekrãaj u veñini dræava.000 æivota godiãnje.16 Dosledna policijska prinuda. niti tretman sekundarnog prekrãaja nisu doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva. zabranu upravljanja vozilom dok se vozaå ne podvrgne posebnom lekarskom tretmanu. u sluåajnim kontrolama.0 %. a posebno za vozaåe. godine zapoåete su kampanje i ugradnja sigurnosnih pojaseva u vozilima u Evropi. a hapãenje teãko pijanih vozaåa (npr. Procenjuje se da bi podizanjem upotrebe pojaseva na 100 %. 16 Primarni prekrãaj je onaj zbog kojeg policajac moæe da zaustavi vozilo i kazni vozaåa ili putnika. sigurnosni pojasevi su najznaåajniji sistem zaãtite za vozaåa i putnike u vozilu. Oni snose veliku odgovornost za makar 100 smrtnih sluåajeva svake godine koji su mogli biti izbegnuti da smo dosledno sprovodili adekvatne mere i u prethodnom periodu obezbedili upotrebu sigurnosnih pojaseva u veñem obimu. Finska je uspela da smanji procenat pijanih vozaåa u saobrañaju. iskljuåivanje svih pijanih vozaåa iz saobrañaja. – predvideti sluåajne kontrole u saobrañaju i uskladiti obim kontrole sa dobrim primerima u svetu. posebnim kursevima ili novom vozaåkom ispitu. u Finskoj se svake godine. Dobrovoljna upotreba sigurnosnih pojaseva. a neupotreba pojaseva promovisana kao primarni prekrãaj.15 – podræati efikasniju primenu zakona na licu mesta. uz moguñnost privremenog oduzimanja kljuåeva i vozila.

Sa uvoœenjem peãaåkih semafora (Manåester 1929) i semafora sa tri svetla (Manåester 1930) oåekivalo se da semaforizovane raskrsnice budu sasvim bezbedne (jer vremenski razdvajaju konfliktne tokove). – posebno obavezati policiju i sve dræavne åinovnike da upotrebljavaju sigurnosne pojaseve. selektivna kontrola i nadzor od strane roditelja i policije i sl. laka i srednja teretna vozila. d) Nepoãtovanje svetlosnih signala – semafora (prolazak na crveno) Prve semaforizovane raskrsnice pojavile su se da olakãaju rad policajaca na optereñenim raskrsnicama (London 1868. a posebno u onim koje nemaju dobro kordiniran rad policije i sudova. – predvideti periodiåna snimanja i preispitivanja primene zakona u ovoj oblasti. zabrana voænje mladih putnika i sl. prolazak na crveno dovodi do vrlo velikog broja saobrañajnih nezgoda na ulicama. – koriãñenje novih tehnologija u vozilima kojima upravljaju vozaåi poåetnici (limiteri brzina.Lipovac. a posebno mladih vozaåa. Krsto Bezbednost saobrañaja U Zakonu bi trebalo predvideti: – obaveznu ugradnju sigurnosnih pojaseva na svim sediãtima u sve putniåke automobile. Brzo su uoåene velike moguñnosti doprinosa bezbednosti saobrañaja. u Zakonu bi trebalo predvideti: – oãtrije sankcije za vozaåe – poåetnike. kao i u nove autobuse. Ovo je aktuelni problem u svim zemljama.). Moskva 1930 itd. Mada mladi vozaåi u EU åine 3 do 5 % svih vozaåa u saobrañaju.). proces dobijanja vozaåke dozvole. obavezno prisustvo iskusnog vozaåa. – podræati sprovoœenje dugotrajnih kampanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. njihov udeo meœu vozaåima uåesnicima u nezgodama prelazi 30 %. – uvoœenje stepenovanih vozaåkih dozvola ili probnih vozaåkih dozvola – uvoœenje ograniåenja za vozaåe – poåetnike (zabrana voænje u noñnim satima. uslovi osiguranja. Razvijene zemlje su razvile metode automatske kontrole prolazaka na crveno svetlo. alkohol-brave koje zahtevaju alkotestiranje pre ukljuåivanja motora i sl. – integrisane aktivnosti na unapreœenju bezbednosti vozaåa poåetnika (usvajanje i primena zakona.). g) Mladi vozaåi Mladi vozaåi (posebno muãkarci do 24 godine starosti) imaju najviãi rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. a nezgode u kojima uåestvuju su najteæe. edukacija. Pariz 1923. P. Zbog neefikasne primene zakona u ovoj oblasti. – obaveznu upotrebu sigurnosnih pojaseva u svim vozilima i na svim sediãtima gde su ugraœeni. Da bi se unapredilo ponaãanje novih. a posebno kampanja koje ñe podræavati policijske aktivnosti. Mada ova kontrola zahteva instaliranje i odræavanje 154 5 . kombi vozila. Nepoãtovanje crvenog svetla na semaforu je jedna od najopasnijih prekrãaja u saobrañaju (drastiåno se naruãava naåelo poverenja). Njujork 1918.). – prekrãaj nekoriãñenja pojaseva tretirati kao primarni prekrãaj. kampanje.

otkrivanje i dokumentovanje ovih prekrãaja. neophodno je Zakonom: – podræati efikasan nadzor. u naãim uslovima. Istorijat Srbija je bila jedna od prvih dvadesetak zemalja koje su potpisale prvu meœunarodnu Konvenciju o putovanjima automobilima (Pariz. U Æenevi su usvojeni meœunarodna Konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol 17 Na primer. automatsku kontrolu i primenu savremenih tehnologija u vozilu i na infrastrukturi. . Zato je kod nas veoma oteæano otkrivanje i dokazivanje ovih prekrãaja. Uticaj primene automatske kontrole nije vezan samo za konkretnu raskrsnicu. ona je vrlo efikasna.5. 155 5. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5.5. Posle Drugog svetskog rata. visoki troãkovi nabavke i odræavanja ureœaja. Srbija je. Ove metode su primenjivane i u naãim uslovima. troãkovi otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja itd. ali su danas skoro izbaåene iz naãe prakse. kao i njihovu eksploataciju. ukÿuåujuñi i video nadzor.17 Zato je vaæno ovaj prekrãaj svrstati meœu prioritete u primeni Zakona. Srbija je izmenila i unapredila svoje propise u bezbednosti saobrañaja (1928). – predvidi oãtre sankcije za nepoãtovanje svetlosnih signala na semaforu (visoke novåane kazne. Uredbu o izgradnji puteva (1910).5. oduzimanje vozaåke dozvole do okonåanja sudskog postupka. NORMATIVNO UREŒENJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U SRBIJI 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA skupe opreme (posebnih kamera). Da bi se smanjio broj nepoãtovanja semafora. U praksi se javljaju razliåiti problemi: identifikacija i nalaæenje vozaåa.1. 1903). – urediti efikasan nadzor. Na osnovu meœunarodne Konvencije o automobilskom saobrañaju (Pariz. Ovom Konvencijom usaglaãena su pravila saobrañaja i prvi saobrañajni znakovi. zabranu upravljanja. ãto semaforizovane raskrsnice åini åak nebezbednijim u odnosu na ostale. nedovoljno prihvatanje na sudu. slaba podrãka javnosti. – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom – pohaœanjem struånih seminara i proverama zdravstvenog stanja. 1926) i meœunarodne Konvencije o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz.5. pa do kazne zatvora) i njihovo efikasno i brzo sprovoœenje. 1926). u Beogradu se preko 75 % svih nezgoda u raskrsnicama dogaœa na semaforizovanim raskrsnicama. na osnovu obaveza iz ove Konvencije. intenzivirana je meœunarodna saradnja. veñ su pozitivni uticaji i na poãtovanje semafora na drugim raskrsnicama. tako da prekrãioci finansiraju nabavku i odræavanje savremenih ureœaja. usvojila Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910). a u Beogradu je doneta Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1924).

kao na primer: Zakon o prevozu opasnih materija. Polazeñi od ovakvog opredeljenja. 1968). a zatim i Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja (1965). kao i materiju koja nije bila deljiva. Na osnovu ovih konvencija. Zakon o merilima i mernim jedinicama. Republika Srbija je u sklopu ustavnih promena iz 1990. P. a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. struåni zahtevi bezbednosti saobrañaja su uslovili da se na saveznom nivou neke vaæne oblasti urede veoma detaljno. na celoj teritoriji Republike Srbije primenjuje se Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima RS. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju itd. Republike i pokrajine su donele svoje zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima kojima su uredile nadleænosti. u Jugoslaviji (FNRJ) je usvojena Uredba o javnom saobrañaju na putevima (1950). ovlaãñenja i druge detalje bezbednosti saobrañaja na putevima. Tako je savezna dræava normativno uredila OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. Republike i pokrajine su. u Æenevi je usvojena Konvencija o saobrañaju na putevima18 i Konvencija o signalizaciji na putevima (Æeneva. iz 1974.). Tih sedamdesetih godina proãlog veka bila je dominantna politiåka volja da se savezna dræava decentralizuje i ãto veñi broj vaænih atributa dræavnosti i vlasti prenese na nivo republika i pokrajina. Zakon o prevozu u meœunarodnom drumskom saobrañaju. a stupila na snagu 21. a Savezno izvrãno veñe (savezna vlada) i drugi savezni organi doneli su prateñe propise. Skupãtina SFRJ je donela Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. 1949). u skladu sa saveznim Zakonom. U skladu sa ovakvim politiåkim opredeljenjem. Jugoslavija je ratifikovala ovu Konvenciju 1978. 8. pa åak i u potpunosti (pravila saobrañaja. a da ñe republike i pokrajine urediti bezbednost saobrañaja na putevima. kao na primer: Zakon o putevima. 156 . maja 1977. saobrañajni znakovi i sl. Od 1993. saveznim Ustavom i svojim ustavima. Predviœeno je da ñe se na saveznom nivou urediti bezbednost vazduãne plovidbe i OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. odreœeno je i kako ñe se urediti oblast bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 o drumskom saobrañaju (Æeneva. novembra 1968. Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. Zato se normativni akti na saveznom nivou smatraju najznaåajnijim normativnim aktima u bezbednosti saobrañaja. Zakon o saobrañajnoj inspekciji. Ovakva politiåka volja je pretoåena u odredbe Ustava SFRJ (1974) i Ustava tadaãnjih republika i pokrajina.Lipovac. stavila van snage Zakone o bezbednosti saobrañaja koje su donele pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija. Zakon o standardizaciji. Na saveznom nivou doneti su i drugi vaæni zakoni. 6/1978. U tom smislu sve republiåke i dve pokrajinske skupãtine i drugi organi doneli su Zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima i prateñe propise. Ipak. br. Takoœe su donele i druge znaåajne zakone. Osnove bezbednosti saobrañaja na putevima prvenstveno su obuhvatile sve preuzete meœunarodne obaveze SFRJ u ovoj oblasti. U meœuvremenu je donet novi Ustav SFRJ (1974). upotpunile normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja na putevima. u saveznom Ustavu SFRJ. Konaåno. usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. godine. 18 Convention on Road Traffic.

PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Ustav SRJ iz 1992.19 Bez obzira na nekoliko ustavnih zakona koji su odreœivali rokove za implementaciju. 50/88. 80/89. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. Prema Ustavnoj povelji. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju21 i dr. veñ ovu oblast.5.. br. tako da sada vaæe zakoni i podzakonski akti. Meœutim. br.2. SRJ. taåka 5). Ove zakone prate brojni podza19 . od 4. nikad nisu sistematski preispitani i prilagoœeni promenama u druãtvu i novom pravnom ambijentu. 11/91. “Sluæbeni list SRJ”. 26/1995.. Odluka SUS 78/1-89 – “Sluæbeni list SRJ”. 5) bezbednosti u svim vrstama saobrañaja. OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima ureœivala je savezna dræava. br. u posmatranom periodu. a najznaåajniji normativni akti su: Ustav SFRJ. zakoni. obezbeœuje ustavno-sudsku i sudsku zaãtitu u oblastima.20 Zakon o prevozu opasnih materija. ãto sve viãe oteæava primenu propisa i usloænjava stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa Danas je bezbednost saobrañaja ureœena na åetiri nivoa: – Na saveznom nivou ureœene su osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. naãa zemlja je. preko svojih organa.2003. do danaãnjih dana.. proãla kroz tri vrlo razliåite koncepcije ureœivanja bezbednosti saobrañaja na putevima: – prema prvoj koncpeciji. Zakoni o ratifikaciji meœunarodnih konvencija i sporazuma iz oblasti bezbednosti saobrañaja. druge propise i opãte akte. ovakvo reãenje nije nikada zaæivelo u praksi. 13/93-284. odnosno pitanjima: . Crna Gora je donela svoj Zakon o bezbednosti saobrañaja. (Ustav SRJ.5. 34/92.. u Srbiji nisu donoãeni novi propisi. 41/94-573. Dakle.. prepuãta dræavama Srbiji i Crnoj Gori. 63/88. . 29/90. Ovi propisi su viãe puta menjani u nekim detaljima. a u Srbiji se i daÿe primeçuju Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. . 157 5.5. Ovo znaåajno utiåe na sve segmente bezbednosti saobrañaja na putevima. a republike ålanice su ureœivale bezbednost saobrañaja. Zakon o meœunarodnom prevozu.2. U meœuvremenu su se desile veoma krupne druãtveno-ekonomske promene i stvoreno potpuno drukåije pravno okruæenje. 21 “Sluæbeni list SRJ”. utvrœuje politiku. godine je predvideo da se bezbednost saobrañaja u celini uredi na saveznom nivou. Posle otcepÿeça. 20 “Sluæbeni list SFRJ”. ålan 77. ureœivanje materije bezbednosti saobrañaja na putevima u celini pripada republikama ålanicama Dræavne zajednice Srbije i Crne Gore. stav 1. br. Meœutim. donosi i izvrãava savezne zakone. 28/96-5.. – druga koncepcija je podrazumevala potpuno razvlaãñivanje republika i prebacivanje svih nadleænosti na saveznu dræavu i – poslednja koncepcija ne prepoznaje nikakve nadleænosti Dræavne zajednice u bezbednosti saobrañaja. u potpunosti. koji su doneti saglasno Ustavu SFRJ iz 1974. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5.

12) Pravilnik o posebnim uslovima za upravÿaçe odreœenim kategorijama motornih vozila oruæanih snaga SFRJ i Odluka o utvrœivaçu magistralnih puteva. preuzeta zakljuåenim meœunarodnim konvencijama i drugim meœunarodnim aktima koje je naãa zemlja potpisala. akt o sistematizaciji radnih mesta. P. 3) Pravilnik o dimenzijama. odluka o kategorizaciji ulica. br. 24 Ova odluka je objavÿena u “Sluæbenom listu SFRJ”.22 – Republiåki propisi ureœuju bezbednost saobrañaja. Zakon o saobrañajnoj inspekciji i drugi znaåajni zakoni.24 – Na lokalnom nivou (opãtine i gradovi) ureœeni su reæim i tehniåko regulisanje saobrañaja na ulicama i lokalnim putevima. a najznaåajniji normativni akti su: akt o osnivanju. Zato se. u praksi. meœu kojima su najznaåajniji 12 pravilnika i jedna odluka za sprovoœenje ZoOBS. interni akt o unutraãnjoj kontroli saobrañaja itd. Zakon o putevima. 2) Pravilnik o znacima koje uåesnicima u saobrañaju na putevima daju ovlaãñena lica. 15/84. Republiåki Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima donet je 1982. kao obaveze.Lipovac. do danas. 5/86. odmorima vozaåa i naåinu rada udvojenih posada na vozilima. 11) Pravilnik o evidenciji o javnim putevima i objektima na çima. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 konski akti. br. 7) Pravilnik o posebnom znaku za oznaåavaçe vozila kojim upravÿa lice kome su oãteñeni ekstremiteti bitni za upravÿaçe vozilom. 5) Pravilnik o obrascu vozaåke dozvole. u okruæenju su se desile bitne promene: raspala se dræava SFRJ. 6) Pravilnik o zdravstvenim uslovima koje moraju ispuçavati vozaåi motornih vozila. 8) Pravilnik o naåinu obeleæavaça vozila kojim se prevoze deca. uspostavljena je nova dræavna zajednica. odluka o pariranju itd. U kasnijem periodu su vrãene izmene visine iznosa novåanih kazni i druge manje znaåajne izmene. odluka o utvrœivanju lokalnih puteva. 28/91. Dakle. a najznaåajniji normativni akti su: Ustavi republika. pri åemu su ureœena i odreœena pitanja koja su. 23 “Sluæbeni glasnik SR Srbije”. odluke o odræavanju ulica i lokalnih puteva. Meœu podzakonskim aktima posebno su znaåajni 14 republiåkih pravilnika i Odluka o utvrœivanju magistralnih puteva. viãe puta su menjane i dopunjavane. a posebno 1988. 39/84.23 Zakon o policiji. smatra da je danas na snazi Zakon iz 1988. nije bitno menjan. kao o tehniåkim podacima za te puteve. akt o nagraœivanju. i. a najznaåajniji normativni akti su: odluka o utvrœivanju reæima saobrañaja. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. 10) Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi izvan naseÿa i çihovi elementi moraju da ispuçavaju sa glediãta bezbednosti saobrañaja. Ovim zakonima ureœeni su osnovni instituti zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. 21/90. ukupnim masama i osovinskom optereñeçu vozila i osnovnim uslovima koje moraju da ispuçavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. osnovu normativnog sistema materije bezbednosti saobrañaja na putevima u Republici Srbiji åine: Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima SFRJ i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima SRS. a zatim Srbija definisana kao sa22 1) Pravilnik o saobrañajnim znakovima na putevima. Odluka US RS IU broj 30/94 – 25/97509. u obimu koji utiåe na bezbednost upravÿaça vozilom. 4) Pravilnik o registraciji motornih i prikÿuånih vozila. S druge strane. – Na nivou preduzeña i ustanova ureœena su pitanja bezbednosti saobrañaja iz njihovog delokruga rada. 158 . 53/82. 9) Pravilnik o ukupnom trajaçu vremena upravÿaça vozilom. kada je uraœen preåiãñen tekst Zakona. statut preduzeña. Materijalne odredbe Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (iz 1974). odluka o javnom gradskom (lokalnom) prevozu. Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju.

U toku 2006.26 25 1. Pravila saobrañaja.5.3. 11. Putevi. 4. 5. Taj sistem se sastoji od sledeñih instituta ili celina: – pravila saobrañaja i druge regulacione mere sa stanoviãta bezbednosti i protoånosti i. Posebne mere za bezbednost saobrañaja. posebno mesto zauzima Pravilnik o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja u ovim preduzeñima. uredili reæim saobrañaja. Posebne mere bezbednosti. – osnovni uslovi za bezbedno i nesmetano uåeãñe u saobrañaju u odnosu na put. Mada veñina njihovih internih akata tretira problematiku koja je od znaåaja za bezbednost saobrañaja. ovaj zakon nije usvojen.5. na lokalnom nivou. 6. Preduzeña i ustanove su. zaokruæili sistem pravnih normi u oblasti bezbednosti saobrañaja. transformisale su se druãtveno politiåke organizacije u politiåke partije. prevozom.5. umesto OUR uvedena preduzeña. Vozaåi. Struktura i sadræaj pravnih akata Strukturalo – sadræinski savezni i republiåki zakon ureœuju sva bitna pitanja u vezi uslova i obaveza koje imaju pojedini subjekti i uåesnici u saobrañaju na putevima. 7. 7. 159 5. Uvodne odredbe. 5. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. Posebno su znaåajni normativni akti preduzeña koja se bave obukom vozaåa i polaganjem vozaåkog ispita. odræavanjem puteva i tehniåkim pregledima vozila. Saobrañajno-tehniåke mere. Unutraãnja kontrola.). svojim odlukama. Saobrañaj. Finansiranje bezbednosti saobrañaja. reklame na ulicama i sl. uvedene privatizacija i ravnopravan tretman svih vidova svojine i sl. ureœenje povrãina. prava i obaveze pojedinih subjekata. Kaznene odredbe. Osnovne odredbe. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. 12. 10. Ove i druge promene su imale uticaja na stanje sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. Savet za bezbednost saobrañaja. 6. sistemski su izmenjeni mehanizmi druãtvene kontrole. ali do kraja 2007. promenjen je druãtveno-ekonomski sistem. uredili pojedine segmente bezbednosti saobrañaja. Kaznene odredbe. Prelazne i zavrãne odredbe. nestale su samoupravne intersne zajednice. 11. Lokalna samouprava (gradovi i opãtine) su. Saobrañajni znakovi. 3. Vozila. s tim u vezi. 2. Ovo je oblikovano u 11 poglavlja saveznog ZoOBS-a25 i 12 poglavlja republiåkog ZoBS-a. unutraãnju kontrolu bezbednosti saobrañaja itd. naroåito u oblasti obuke vozaåa. Vozaåi. Posebno su. pripremÿen je Nacrt novog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. 10. 9. tehniåkih pregleda vozila. 8. . odræavanje ulica i lokalnih puteva i druge vaæne komunalne poslove (parkiranje. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA mostalna dræava. 8. Vozila. 3. vozaåa i vozilo i – mere i sankcije radi obezbeœivanja utvrœenog sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. Oba ova zakona su normativno definisala i uredila zaokruæen sistem zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. u okviru svojih nadleænosti i u skladu sa svojim poslovnim i drugim interesima. Na osnovu ovlaãñenja iz ovih zakona doneti su mnogobrojni podzakonski akti na saveznom i republiåkom nivou. 2. 9. Ovlaãñenja za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona. Prelazne i zavrãne odredbe. 26 1. tehniåko regulisanje bezbednosti saobrañaja. 4.

a na osnovu sistema saobrañajnih znakova koji je usaglaãen na meœunarodnom nivou. opãte obaveze najvaænijih subjekata da se. pravila saobrañaja su priliåno detaljno definisana na meœunarodnom nivou. U åetvrtom poglavlju (4. Saobrañajni znakovi) nabrojani su najvaæniji saobrañajni znakovi i predviœeni osnovni uslovi koje oni moraju ispunjavati. Treñe poglavlje (3. U drugom poglavlju (2. Krsto Bezbednost saobrañaja a) Struktura i sadræaj saveznog ZoOBS-a Na saveznom nivou su ureœene osnove bezbednosti saobrañaja. svetlosni saobrañajni znakovi i svetlosne oznake. vozila pod pratnjom. magistralni i regionalni putevi.Lipovac. saobrañaj bicikla. saobrañaj na prelazu puta preko æelezniåke pruge. saobrañaj u tunelu. Predviœena je i obaveza da se poãtuju zahtevi bezbednosti saobrañaja u procesima: projektovanja. prvenstvo prolaza. putevi rezervisani za saobrañaj motornih vozila. i teret na vozilu. Zato su pravila saobrañaja uãla u osnove bezbednosti saobrañaja. Naime. Putevi) predviœeni su osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi. do 128 ålana). kao i redovno brojanje saobrañaja na puteivma po jedinstvenoj metodologiji. radnje vozilom u saobrañaju. 160 5 . saobrañaj na raskrsnici. opremanja i odræavanja. Predviœena je obaveza voœenja evidencija o javnim putevima i objektima na njima. U ovom poglavlju su ureœena pravila koja se odnose na: opãte odredbe (koje definiãu opãte obaveze i naåela bezbednosti saobrañaja). znakovi izriåitih naredbi i znakovi obaveãtenja. U posebnom saveznom pravilniku detaljno su utvrœeni osnovni uslovi koje putevi moraju ispunjavati sa glediãta bezbednosti saobrañaja. obaveza vozaåa prema peãacima. preticanje i obilaæenje. U republiåkom Zakonu o putevima ovo je do kraja konkretizovano. vozila sa pravom prvenstva prolaza. skretanje. staraju o bezbednosti saobrañaja. obeleæavanje radova i prepreka na putu i znaci koje daju ovlaãñena lica. u okviru svojih nadleænosti. upotrebu svetala u saobrañaju. kao i nadleænosti u sporovoœenju pojedinih odredaba. vuåenje vozila. odstojanje izmeœu vozila. saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. Izgled i znaåenje svakog saobrañajnog znaka pojedinaåno predviœeni su u posebnom saveznom pravilniku. Znakovi opasnosti. presecanje kolone peãaka. odnosno sve osnovne odredbe u vezi bezbednosti saobrañaja. oznake na kolovozu. izgradnje. kretanje peãaka. brzinu. mimoilaæenje. U prvom poglavlju (1. a naãa zemlja je prihvatajuñi pojedine konvencije prihvatila i obavezu da ova pravila uredi svojim zakonom. kretanje vozila po putu. zvuåne i svetlosne znake upozorenja. saobrañaj tramvaja i drugih vozila na ãinama. Ovo je grupisano u sedam celina: opãte odredbe. zaustavljanje i parkiranje. P. Posebno su detaljno odreœene obaveze u vezi staranja. osnovni principi i naåela bezbednosti saobrañaja i definisani najvaæniji pojmovi koji ñe biti koriãñeni. a posebno autoputevi. bicikla sa motorom i motocikla. Pravila saobrañaja) je jedan od najznaåajnijih i najobimnijih delova ZoOBS-a (od 27. saobrañaj na auto-putu i putu rezervisanom za motorna vozila. finansiranja i odræavanja puteva. obeleæavanje prelaza puta preko æelezniåke pruge. Osnovne odredbe) odreœen je predmet ovog Zakona.

radnih maãina. Vozaåi) normira osnovne uslove koji se odnose na vozaåe. da se ometanje protoånosti svede na minimum i ãto pre normalizuje saobrañaj u zoni mesta nezgode. U sedmom poglavlju ZoOBS-a (7. U poslednjem delu ZoOBS-a (11. privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole i skidanje registarskih tablica) i na red voænje u linijskom saobrañaju (obustavljanje saobrañaja na liniji. Vozila) predviœene su opãte odredbe (koje se odnose na vozila). upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji U petom poglavlju (5. lica koja naiœu ili se zateknu. 161 5. da se obezbedi kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja radi analize konkretne nezgode (i zadovoljavanja pojedinaånih interesa uåesnika). tretirani vozaåi motornih vozila. Treba istañi da su na saveznom nivou. (ål. Ovlaãñenje za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona) predviœena su ovlaãñenja pojedinih saveznih funkcionera da donesu podzakonske akte i detaljnije urede naåin sprovoœenja ZoOBS-a. Kaznene odredbe) utvrdilo je novåane kazne. sticanje prava na upravljanje motornim vozilom. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Republike su uredile detalje registracije motornih i prikljuånih vozila. ovlaãñenih lica i organizacije za odræavanje puteva) u sluåaju saobrañajne nezgode u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta (nezgode sa obeleæjima kriviånog dela). Ãesto poglavlje (6. Deveto poglavlje ZoOBS-a (9.) i detaljnije uredile osposobljavanje kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita. da se obezbedi spaãavanje nastradalih i smanjivanje posledica nezgode. Osnovni ciljevi koji su se æeleli postiñi detaljnim ureœivanjem ovih duænosti su: da se spreåe nova stradanja u saobrañaju. Duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda) predviœene su duænosti pojedinih subjekata (uåesnika nezgode. prvenstveno. motokultivatora i sl. U desetom poglavlju (10. registracija motornih i prikljuånih vozila i tehniåki pregled motornih i prikljuånih vozila. primena tehniåkih sredstava. da se obezbedi kvalitetno evidentiranje nezgode u cilju prañenja i shvatanja problematike bezbednosti saobrañaja.5. privremeno iskljuåivanje iz saobrañaja i rad sa recidivistima). ali i u republiåkom ZoBS-u. kontrolni zdravstveni pregled. zdravstvenih ustanova. a posebno uslove za upravljanje vozilima. 31. Treba istañi da su duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda predviœene u Konvenciji o saobrañaju na putevima iz 1968. vozaåa koji naiœu ili se zateknu. Posebne mere bezbednosti) obuhvata posebne mere bezbednosti koje se odnose na vozaåa (provera trenutnog psihofiziåkog stanja. Prelazne i zavrãne odredbe) predviœena je dinamika usaglaãavanja postojeñih normativnih akata. osposobljavanje vozaåa motornih vozila. ako red voænje ne odgovara minimalnom vremenu voænje).5. zdravstvene preglede vozaåa i trajanje upravljanja motornim vozilom. prestanak vaæenja nekih starih propisa i dinamika stupanja na snagu pojedinih odredbi ZoOBS-a. struåni pregled. kao i registraciju ostalih vozila na motorni pogon. zaãtitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom i kazne zatvora u sluåaju nepoãtovanja pojedinih odredbi ZoOBS-a. na vozilo (kontrola vozila. analiza krvi ili urina.). upisivanje mere bezbednosti ili zaãtitne mere u vozaåku dozvolu. Osmi deo ZoOBS-a (8. a da su republike uredile uslove koji se odnose na vozaåe ostalih vozila (traktora. iskljuåivanje vozila iz saobrañaja.

Posebno je znaåajno istañi da su rapublike. osposobljavanje kandidata za vozaåe. koje su doneli funkcioneri koji rukovode ministarstvima nadleænim za saobrañaj. saobrañaj bicikla. 10) finansiranje bezbednosti saobrañaja. 5/86. uredile ovlaãñenja. saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. 162 . naåin sprovoœenja zakona. Meœu podzakonskim aktima preovlaœuju pravilnici. Posebno se oseña nedostatak uputstava i drugih podzakon27 “Sluæbeni 5 glasnik SR Srbije”. vozaåki ispit. 2) saobrañaj (ukljuåivanje vozila u saobrañaj i promena naåina i pravca kretanja. rad na unapreœivanju vozaåa recidivista itd. registracija i tehniåki pregledi). br. Krsto Bezbednost saobrañaja b) Struktura i sadræaj republiåkog ZoBS-a Republike su detaljnije razradile pojedine odredbe iz saveznog ZoOBS-a i uredile niz pitanja koja nisu bila ureœena na saveznom nivou. saobrañaj traktora koji vuku zapreæno vozilo. prosvetu i privredu. u skladu sa politiåkom voljom iz perioda donoãenja ovih zakona. ispitivanje vozila. prevoz lica i tereta motornim i prikljuånim vozilima. 53/82. Primera radi. podzakonskim aktima nisu obuhvañeni i razraœivani: postupak iskljuåenja vozaåa ili vozila iz saobrañaja. vuåenje vozila. bicikla sa motorom i motocikla. P. Ovo je stvorilo brojne nejasnoñe i nepreciznosti u primeni pojedinih mera i ovlaãñenja. dozvola za vozaåe traktora i potvrda o poznavanju saobrañajnih propisa). Na primer. 7) posebne mere za bezbednost saobrañaja. prevoz lica traktorima i prikljuånim vozilima koje vuku traktori. vozaåka dozvola. saobrañaj radnih maãina i motokultivatora. 21/90 i 26/91. 15/84. 5) vozilo (ispitivanje vozila. nadleænosti. zdravlje.Lipovac. 4) vozaåi (uslovi za upravljanje vozilima. 11) kaznene odredbe i 12) prelazne i zavrãne odredbe. probne voænje i sportske i druge priredbe na putu). naizmeniåno propuãtanje vozila. zaustavljanje i parkiranje. privremeno oduzimanje registarskih tablica. kao i mnoga druga pitanja koja nisu bila uãla u osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. unutraãnje poslove. 8) unutraãnja kontrola. 3) duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda. 9) savet za bezbednost saobrañaja. 6) saobrañajno-tehniåke mere. Nisu donoãena odgovarajuña uputstva. kretanje peãaka. kao tehnoloãki pravni akti koji bi podræali i precizirali naåin sprovoœenja pojedinih mera i instituta bezbednosti saobrañaja. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Srbije27 ima 12 poglavlja: 1) uvodne odredbe.

Project funded by European Commission under the transport. P. 2000. maj 1996. Brisel. 1997. The “Escape” Project. Budimpeãta. “Sluæbeni glasnik RS”.3047. “Sluæbeni list SFRJ”. Priorities in EU Road Safety. maj 2000. RTD programme of the 4th framework programme. Beyond Traffic Safety. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . European Transport Safety Council. RTD programme of the 4th framework programme. Recommendations/Conclusions Adopted at the Council of Ministers. ECMT Actions on Speed Moderation. 63/80. Project funded by European Commission under the transport. Transaction Publishers.21/90. Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road Modernising and Maintenance. Contract Nº: RO-98-RS.2235. 163 5. razvojem bezbednosti saobrañaja i drugih nauånih disciplina. Gadget WP 5. 17/74.3047. Final Report. A Strategic Road Safety Plan for European Union. nastalim druãtvenim promenama. June 2000. COM(2000) 125 final. Legal Measures and Enforcement. The ”Escape” Project. Project funded by European Commission under the transport. New Brunswick and London. RTD programme of the 4th framework programme. RTD programme of the 4th framework programme. Legal Measures and Enforcement. razvojem automobilske industrije. br. Project funded by European Commission under the transport. Literatura Rothe. April 1999. Master – Managing Speeds of Traffic on European Roads. 2235. Serock (Poland). Gadget. 53/ 82. inæenjerskim dostignuñima u oblasti izgradnje i odræavanja puteva. May 2000. Treba imati na umu da je veliki broj odredbi vaæeñih propisa prevaziœen. WP 5 Contract No RO-97-sc. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules.Literatura skih akata koji se odnose na primenu mera i ovlaãñenja od strane policije u kontroli saobrañaja. unapreœivanjem ostalih vaænih propisa (standarda. 50/88. 15/84. propisa o metroloãkim uslovima i sl. December 1998. 1994. April 1999. br.). Working paper 4 (WP3). Commission of the European Communities. Deliverable 5. 1998. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. PRI.. Contract No RO-97-sc. Code of Good Practice. Review of Enforcement Support Systems in EU Countries. National Strategic Road Safety Plans. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. Contract Nº: RO-98-RS. 29/30.

5 164 . Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. decembar 1998. maja 1977. Convention on Road Traffic. Oslo – Kopenhagen. broj 6/1978. P. Road Traffic Safety Handbook. usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski).Lipovac. a stupila na snagu 21. Krsto Bezbednost saobrañaja Mastar – Managing Speeds of Traffic on European Roads. a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (Sluæbeni list SFRJ – Meœunarodni ugovori. Final Report. 8. novembra 1968. 1996. Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.

5. Prañenje saobrañajnih nezgoda .6.3. Pojam saobrañajne nezgode 6.2. Fenomenologija saobrañajnih nezgoda 6.1.4. Teorije saobrañajnih nezgoda 6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6.6. Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda 6. Etiologija saobrañajnih nezgoda 6.7. Modeli bezbednosti saobrañaja 6.

Fenomenologija je nauka o pojavama. Fenomenologija saobrañajnih nezgoda izuåava saobrañajne nezgode kao pojave (fenomen). FENOMENOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Najvaæniji pojavni oblik nebezbednosti su saobrañajne nezgode. starost. otklanjanje izvora opasnosti. sloæenih meœusobnih odnosa koji su doveli do saobrañajne nezgode. Izuåavaju se samo “spolja” vidljiva obeleæja nezgode (koja se odmah vide i bez posebne struåne analize): broj i struktura nezgoda.).1. bez dubljeg izuåavanja uzroka. marka. niti doprinos pojedinih faktora u nastanku nezgode. Tako se eliminiãe konkretan izvor opasnosti (konflikt vozila koja skreñu levo i onih koja im dolaze u susret). obeleæja vozila (vrsta. tip nezgode (åeoni sudar. Oslanja se na statistiåke i druge jednostavne metode i zato je primerena policiji. odnosno koji su izazvali nezgodu. tj. na osnovu fenomenoloãkog saznanja da se na jednoj raskrsnici dogaœaju nezgode pri skretanju ulevo. Fenomenologija je vrlo konkretna i omoguñava shvatanje i reãavanje konkretnih problema u saobrañaju. Ne meri se karakter. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . niti se shvataju odnosi u sistemu åovek-vozilo-put-okruæenje (Å-VP-O) koji su doprineli stvaranju opasnosti.) itd. Fenomenologija posmatra saobrañajnu nezgodu kao “crnu kutiju”. na konkretnom mestu. prostorne raspodele nezgoda.). Fenomenologija posmatra i analizira statistiåki uzorak saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile u nekom prostoru i vremenu. Razlikuju se dva pristupa izuåavanju saobrañajnih nezgoda: fenomenoloãki i etioloãki pristup. mesto nezgode. vrsta i lokacija povreda i sl.6. Na primer. Ne izuåavaju se. meteoroloãki uslovi. svojstvo u saobrañaju. silazak sa puta itd. Fenomenologija je veoma znaåajna za shvatanje problema i konkretnih izvora opasnosti. registraciona oznaka i sl. Zato je neophodno da im se posveti posebna paænja. vremenske raspodele nezgoda. nalaæe se zabrana levih skretanja ili uvoœenje semafora sa razdvojenim fazama. udar u prepreku na putu. lako vidljiva obeleæja lica – uåesnika u nezgodi (pol. a posebno za definisanje broja i strukture nezgoda. starost. broja i strukture nastradalih. ali vrlo isprepletani i meœusobno se dopunjuju. obaranje peãaka. vreme nezgode. tip. trenda u razvoju pojave. Na osno167 6. Treba imati u vidu da su ova dva pristupa izuåavanju razliåiti.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

vu fenomenoloãkih saznanja da se na nekoj deonici puta, u ranim jutarnjim satima, dogaœa veñi broj nezgoda - silaska sa puta i da su posledice ovih nezgoda vrlo teãke, poveñava se broj patrola na terenu i preduzima pojaåana kontrola brzine u ranim jutarnjim satima. Tako se smanjuju izvori opasnosti (velike brzine), na konkretnom mestu i u dato vreme (rani jutarnji sati).

6.2. ETIOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Etiologija je nauka o uzrocima. Etiologija saobrañajnih nezgoda izuåava uzroke saobrañajnih nezgoda. Ona “otvara crnu kutiju” i prouåava status saobrañajne nezgode. Izuåava odnose u sistemu Å-V-P-O koji su doveli do saobrañajne nezgode. Cilj etiologije nije samo spreåavanje rizika u konkretnom prostoru i vremenu, veñ shvatanje zakonitosti koja dovodi do rizika i smanjivanje rizika nastanka nezgode u bilo kom sliånom prostoru i u bilo kom vremenu. Etiologija posmatra nezgodu kao lanac dogaœaja i pokuãava odgovoriti na pitanje koji je u lancu dogaœaja i koliko doprineo nastanku nezgode. Saobrañajna nezgoda se moæe definisati kao “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu” (Baker, Rivers idr.).

6.2.1. Serije dogaœaja
Istraæivaå mora biti dobro upoznat sa razliåitim dogaœajima iz serije koja åini saobrañajnu nezgodu.

6
Slika 6.1. Serija dogaœaja na licu mesta

168

6.2. Etiologija saobrañajnih nezgoda

Svaka saobrañajna jedinica (vozila ili peãaci) umeãana u nezgodu ima svoje serije dogaœaja. Sve serije dogaœaja moraju biti istraæene posebno. Samo tako se mogu sagledati sve okolnosti nastanka nezgode i shvatiti zakonitosti koje dovode do pojedinih tipova nezgoda. Veoma je bitno da se tokom åitavog procesa stalno otkriva i sledi zajedniåka nit. Ova zajedniåka nit se pronalazi u obliku dominantnih tipova saobrañajnih nezgoda, zajedniåkih dogaœaja u seriji, hipoteza, uzroka saobrañajnih nezgoda i mera. 169

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Serije dogaœaja mogu biti podeljene u dve kategorije : 1. Serije dogaœaja pre mesta nezgode. Dogaœaji koji vode do pozicije iz koje je vozaå mogao da percipira opasnost mogu se podeliti na dogaœaje pre putovanja i dogaœaje u toku putovanja (do taåke moguñe percepcije opasnosti). 1.1. Dogaœaji pre putovanja. Generalno se ti dogaœaji javljaju pre i ukÿuåujuñi situacije koje su postojale pre nego ãto je putovanje zapoåeto. Ovi dogaœaji se odnose na uåesnike u nezgodi, a posebno na vozaåa: sposobnosti vozaåa, obuka vozaåa, iskustvo vozaåa, psihomotorne karakteristike vozaåa, inteligencija, navike, zdravstveno stanje, starost, bolesti, povreda, invaliditet, zamor, posao, hobi, stil æivota, dogaœaj koji izaziva emocionalnu uznemirenost, stres, depresiju ili preokupaciju, neispavanost, konzumacija alkohola ili droge, obaveze, kaãnjenje, æurba itd. Meœutim, neki dogaœaji pre putovanja odnose se na vozilo: tehniåka neispravnost, zaprljanost vetrobranskih stakala, slab pritisak u pneumaticima, opremljenost vozila, kvalitet farova, optereñenost itd. 1.2. Dogaœaji u toku putovanja su dogaœaji ili situacije koji se javljaju od poåetka putovanja pa sve do taåke moguñe percepcije, ukljuåuju faktore koji su u vezi sa vozaåem (stajanje zbog odmora, jela ili piña, fizioloãke potrebe, umor, pospanost, bolest, dejstvo alkohola, droga ili lekova, odvrañanje paænje na druge sadræaje, interakcija sa drugim uåesnicima saobrañaja itd.), vozilom (oslabio pritisak u pneumaticima, kvarovi u toku voænje, zamagljivanje prozora, neispravni brisaåi, nepodeãena ogledala itd.), putem (mokar ili zaleœen kolovoz, udarne rupe, prljavãtine, odron na putu itd.) ili okolinom (sunåano vreme, temperatura okoline, zaslepljivanje vozaåa, iznenadni grad, magla ili sneg, smanjena preglednost ili vidljivost itd.). 2. Serije dogaœaja na licu mesta ukljuåuje sve dogaœaje koji su se desili posle pozicije u kojoj je vozaå mogao da percipira opasnost, i to: dogaœaje od percepcije opasnosti do nezgode - prvog kontakta (koåenje, skretanje, ukljuåivanje pokazivaåa pravca, ukljuåivanje stop svetala i sl.), dogaœaje u toku nezgode (kontakt, prevrtanje, povrede, ispadanje putnika iz vozila, kretanje posle sudara, pa sve do krajnjih pozicija i stabilizacije situacije) i posle nezgode (odlazak sa lica mesta, ukazivanje pomoñi, obaveãtavanje, dolazak spasilaåkih ekipa, leåenje, uviœaj, obezbeœenje lica mesta, normalizacija saobrañaja na putu, leåenje, suœenje itd.)

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

6.2.2. Primeri etioloãke analize nezgoda
Saobrañajna nezgoda 1 Milan se obiåno budi u 5,40. Tako uspeva da se spremi i stigne na voz u 6,25. To jutro je prispao i propustio voz. Zato je odluåio da ode na posao automobilom. Uzeo je kljuåeve i utråao u vozilo. Kiãa je tek poåinjala da pada. Tada je primetio da mu je nestalo teånosti za pranje stakla. Brisaåi su umrljali staklo, ali veñ se razdanilo i priliåno dobro se moglo videti. Mada obiåno koristi pojaseve, ovaj put nije imao vremena da ih veæe. Na radiju je åuo da je guæva u saobrañaju na putu kojim je trebalo da proœe. Odluåio je da vozi drugim putem, za koji mu je priåao kolega sa posla. Prvi put je iãao tim putem. Zazvonio je mobilni telefon. Supruga se poæalila da je, opet, zaboravio za roœendan njihove kñerke. Pogreãno je procenio jednu oãtru krivinu na putu. Povrãina puta je bila mokra. Izgubio je kontrolu i udario u banderu pored puta. U bolnicu je primljen sa vrlo ozbiljnim povredama, opasnim po æivot. Preminuo je posle 14 dana. Saobrañajna nezgoda 2 Nikola je bio na æurci na kojoj je popio veñu koliåinu alkohola. Nakon æurke povezao je devojku i nekoliko prijatelja kuñi. Devojka ga je preklinjala da ne vozi pijan, a posebno zato ãto je noñ. To ga je podstaklo da ih impresionira svojom voænjom i pokaæe da mu alkohol ne smeta. Rekao im je da nema nikakvih problema poãto mu je vozilo novo, a ovaj put veoma dobro poznaje. Put je bio suv i nije bilo guæve. Nikola nije koristio pojas, a spreåio je i devojku da ga veæe (“Pa zar ti u mene sumnjaã”). Åinilo mu se da potpuno kontroliãe vozilo. Prijatelji su bili podeljeni: jedan se plaãio, a ostali su bili pripiti i vrlo raspoloæeni. U jednoj oãtroj krivini Nikola je izgubio kontrolu nad vozilom. Vozilo je sletelo sa puta i udarilo u banderu pored puta. Nikola je poginuo na licu mesta, a njegova devojka je preminula u bolnici posle 22 dana. Dva putnika su zadobila teãke telesne povrede, a najbolji Nikolin prijatelj je ostao trajno paralizovan i vezan za invalidska kolica.

6

Saobrañajna nezgoda 3 Miladin je vodio bitku sa godinama. Njegov vid je iz dana u dan slabio. Posebno je imao poteãkoña sa vidom u mraku i tokom kiãnih dana. Noñna voænja ga je sve viãe zamarala, pa je izbegavao da vozi noñu. Kada je vozio noñu, radio je to veoma paæljivo. Svojom sporom voænjom sve åeãñe je ometao i nervirao ostale vozaåe. Posle jedne veåernje predstave vrañao se sa suprugom kuñi. Vozio je vrlo sporo, jer je padala kiãa. On uvek koristi pojaseve, a i njegovi saputnici. U susret je dolazilo mnogo vozila åiji farovi su ga zaslepljivali i zamarali. Njihova kuña je bila veoma blizu. Iznenada, posle mimoilaæenja sa nekoliko vozila, uãao je u jednu oãtru krivinu i sleteo sa puta. Udario je u banderu pored puta. Niko nije zadobio ozbiljnije povrede. 170

6.3. Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda

Analizom ove tri nezgode moæe se uoåiti da su one razliåite: – svaka saobrañajna nezgoda je rezultat jedinstvenog lanca dogaœaja, – prisutni su razliåiti faktori koji doprinose dogaœajima koji su doveli do saobrañajne nezgode i – teãko je za bilo koju od ovih nezgoda definisati samo jedan uzrok. Meœutim, postoje i sliånosti izmeœu ovih saobrañajnih nezgoda: – sve tri su nastale na istoj lokaciji - u oãtroj krivini, – u svakom sluåaju vozilo je udarilo u banderu pored puta, sa smrtonosnim posledicama u dva od tri sluåaja, – u dva od tri sluåaja vozaå, ni putnici nisu koristili pojaseve, – u dva od tri sluåaja brzina voænje je bila suviãe velika; – povrãina puta je bila mokra u dve od tri saobrañajne nezgode; – dve od tri saobrañajne nezgode su se desile noñu. Svaka od navedenih nezgoda je analizirana. Shvañene su okolnosti nastanka nezgoda, struåno definisani propusti koji su doveli do stvaranja opasnosti, propusti koji su spreåili da se izbegne nezgoda i propusti koji su uveñali teæinu nezgode. Na osnovu ovakvih dubinskih analiza saobrañajnih nezgoda odreœuje se ãta je zajedniåko za grupe nezgoda i shvataju zakonitosti koje dovode do nastanka nezgode. Kada se shvate zakonitosti, priroda i naåin delovanja pojedinih uzroka, mogu se struåno planirati mere i aktivnosti koje ñe smanjiti rizike u saobrañaju. Dakle, cilj etiologije saobrañajnih nezgoda vezuje se za otklanjanje opasnosti na jednom mestu (tako ãto ñe se otklanjati pojedini dogaœaji koji su bili zajedniåki u seriji dogaœaja), smanjivanje rizika nastanka pojedinih tipova nezgoda, odnosno smanjivanje opãteg rizika uåeãña u saobrañaju.

Za shvatanje prirode opasnosti u saobrañaju i za uspeãno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja neophodno je uvaæavati fenomenoloãki i etioloãki pristup istraæivanju saobrañajnih nezgoda. Fenomenologija bræe i lakãe daje prve rezultate, ali ne garantuje da su predloæene mere optimalne. Ne garantuje ni da ñe se predloæene mere moñi uopãtavati i da ñe biti efikasne na drugoj lokaciji itd. Meœutim, fenomenologija daje pravce daljeg rada i stvara dobru osnovu za etioloãki pristup istraæivanju. Etiologija pokuãava da opasnosti objasni multidisciplinarno, koristeñi viãe nauånih disciplina. Rezultati etioloãkog pristupa su sporiji, ali pouzdaniji i mogu se uopãtavati.

6.4. POJAM SAOBRAÑAJNE NEZGODE
Definicija nezgode ima nauåno-teorijski i praktiåni znaåaj. U nauåno-teorijskom smislu znaåajno je definisati saobrañajnu nezgodu, jer se tako odreœuju predmet i dometi istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. U praktiånom smislu, de171

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

6.3. DOMETI FENOMENOLOGIJE I ETIOLOGIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

finicija saobrañajne nezgode odreœuje koji dogaœaji ñe se evidentirati, kako ñe se obraœivati, kakvu ñe odgovornost povlaåiti itd. Neke dræave joã uvek nemaju definiciju, pa i ne evidentiraju saobrañajne nezgode. Druge dræave evidentiraju samo nezgode sa najozbiljnijim posledicama itd.

6.4.1. Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda
U pokuãaju da sagledaju probleme stradanja u saobrañaju, UN su se, sredinom proãlog veka, susrele sa problemom evidentiranja nezgoda. Najveñi broj nerazvijenih dræava nije imao nikakvu definiciju saobrañajne nezgode, nisu ih evidentirali kao poseban dogaœaj, nisu im poklanjali posebnu paænju. Kao rezultat dobili su neverovatan porast broja nastradalih u saobrañaju. Komitet UN za unutraãnji transport dao je (1956) sledeñu preporuku definicije saobrañajne nezgode: Saobrañajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koja je zapoåeta na takvom mestu, u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno i u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu. Prema preporuci UN obeleæja saobrañajne nezgode su: – mesto – mesto otvoreno za javni saobrañaj ili je zapoåeta na takvom mestu, – posledice – povreœena ili poginula lica, – uåesnici – vozilo (bilo koje) i – stanje uåesnika nezgode – u pokretu. Treba uoåiti da ova definicija ne obuhvata nezgode sa samo materijalnom ãtetom. To je razumljivo ako se ima u vidu vreme donoãenja ove preporuke. Osnovni cilj je bio da se ãto veñi broj dræava privoli da zapoåne evidentirati makar nezgode sa nastradalim licima. Zato je u preporuku uãlo ono ãto je bilo prihvatljivo za sve dræave. S druge strane, obuhvañene su nezgode sa svim vozilima u pokretu (a ne samo sa motornim vozilima), ãto je bilo vrlo napredno. Napredno je bilo i opredeljenje da se obuhvate sve nezgode na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koje su zapoåete na takvom mestu. Najveñi deo dræava prihvatio je preporuku, a znatan broj ju je prevaziãao i danas evidentira i nezgode sa materijalnom ãtetom. Postoje nerazvijene dræave koje nisu u potpunosti prihvatile ovu preporuku, nisu je uopãte uvrstile u domañe propise ili nisu prihvatile sva vaæna obeleæja (suzile su pojam saobrañajne nezgode). Neke dræave su prihvatile preporuku u svojim propisima, ali je nisu u praksi sprovele. Ipak, ova preporuka je bila prava prekretnica u evidentiranju saobrañajnih nezgoda u svetu i u shvatanju problema bezbednosti saobrañaja. 172

6

6.4. Pojam saobrañajne nezgode

6.4.2. Normativne definicije saobrañajne nezgode
Danas se razlikuju dve grupe definicija nezgode: normativne i nauåne definicije. Normativne definicije su one koje su zapisane u zakonu, standardu ili drugim podzakonskim aktima. Normativne definicije su veoma znaåajne, jer odreœuju ãta ñe se evidentirati, ko ñe i kako obraœivati ove dogaœaje itd. Normativne definicije odreœuju i procedure u vezi ovih dogaœaja, a imaju i uticaj na struåno tumaåenje problema bezbednosti saobrañaja. Meœutim, treba imati u vidu da su normativne definicije vezane za konkretan pravni akt koji se moæe menjati. Zato su ove definicije ograniåene u vremenu (vaæe dok se ne promeni propis) i prostoru (vaæe samo u granicama dræave). Mada je intenzivan proces usaglaãavanja svih vaænih definicija, joã uvek se definicije nezgode razlikuju od dræave do dræave. U nastavku su date neke normativne definicije saobrañajnih nezgoda: – To je dogaœaj, pri kome je nenamerno izazvana povreda ili materijalna ãteta koji se direktno ili indirektno mogu pripisati kretanju vozila ili njegovog tereta (Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja SAD). – To je åinjenica koja se dogodila na putevima ili mestima otvorenim za javni saobrañaj, u kojoj su uåestvovali vozila ili æivotinje u kretanju ili mirovanju i koja je proizvela povrede (sa ili bez smrtnog ishoda) lica ili materijalnu ãtetu (Italija). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na javnom putu ili nekategorizovanom putu koji je dat na koriãñenje za drumski saobrañaj, u kojoj je uåestvovalo makar jedno vozilo koje se kretalo i ako je u njoj jedna ili viãe osoba poginulo, povreœeno, ili je izazvana materjalna ãteta (Zakon o bezbednosti drumskog saobrañaja u Sloveniji). – To je iznenadni i nepredviœeni dogaœaj koji menja stanje vozila i/i onoga ãto se nalazi u njemu (Jugoslovenski standard). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na putu u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana metarijalna ãteta. (Srbija, Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima, ålan 10, taåka 58). Treba uoåiti da se obeleæja saobrañajne nezgode razlikuju izmeœu dræava. Na primer, obeleæja saobrañajne nezgode u Srbiji su: – mesto dogaœaja (“na putu”),1
1 Put

je svaki javni put i nekategorisani put na kojima se vrãi saobrañaj. Javni put je povrãina od opãteg znaåaja za saobrañaj koju svako moæe slobodno da koristi pod uslovima odreœenim zakonom i koju je nadleæan organ proglasio za javni put, kao i ulice u naselju. Nekategorisani put je povrãina koja se koristi za saobrañaj po ma kom osnovu i koja je dostupna veñem broju raznih korisnika (seoski, poljski i ãumski putevi, putevi na nasipima za odbranu od poplava, prostori oko benzinskih pumpi, parkiraliãta i sl.).

173

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

– uåesnici (“vozila”), – stanje uåesnika (“u pokretu”) i – posledice (“jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana materijalna ãteta”). Prema definiciji u ZoOBS-u nisu obeleæja saobrañajne nezgode: krivica, uzrok nezgode, radnja izvrãenja, izvrãilac, iznenadnost, namera itd.. Nauånici Webser, Rivers i Baker se zalaæu za sledeñu definiciju: Saobrañajna nezgoda je “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu”. U toku je proces usaglaãavanja normativnih definicija i razlike izmeœu dræava se vremenom smanjuju. Izgleda da sve normativne definicije (neke bræe, a neke sporije) teæe sledeñoj definiciji: Saobrañajna nezgoda je dogaœaj na putu ili drugom mestu otvorenom za saobrañaj ili koji je zapoået na takvom mestu, u kome je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kome je jedno ili viãe lica povreœeno ili je nastala materijalna ãteta. (Nauåna definicija saobrañajne nezgode).

6.5. TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Teorije nezgoda su rezultat nastojanja da se dogaœanja nezgoda objasne kao objektivna zbivanja, po nekoj zakonitosti. Cilj teorija nezgoda je otkrivanje zakonitost uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Teoretiåari ocenjuju teoriju nezgoda “zakasnelim” u odnosu na aktuelne probleme. Stavovi na koje nailazimo u literaturi su sledeñi: – da se nezgode javljaju sluåajno – Teorija sluåaja – da se javljaju kao zaraze – Teorija zaraze – da su neki ljudi zbog svojih psihofiziåkih i drugih svojstava liånosti skloniji nezgodama od ostalih – Teorija sklonosti nezgodama – da svojstva liånosti, uz nepovoljne faktore sredine dovode do nastanka nezgoda – Spell teorija itd.

6

6.5.1. Teorija sluåaja
Ovo je prva nauåna teorija i vezuje se za uspeãan razvoj teorije verovatnoñe i matematiåke statistike. Kada je verifikovana Pusonova raspodela verovatnoña, uoåeno je da ona dobro opisuje retke dogaœaje. S obzirom na to da su nezgode retki dogaœaji (za pojedinca), broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña. Verovatnoña da neko ima n saobrañajnih nezgoda u nekom vremenu t (ili pri nekoj preœenoj kilometraæi) izraåunava se po obrascu: P(N(t)=n) = an/n · e-a, 174

meœu vozaåima postoje oni koji su posle kratkog perioda voænje imali viãe nezgoda. Dakle. Meœutim. Zagovornici teorije sluåaja su smatrali da svi ljudi imaju jednake ãanse da uåestvuju u nezgodama. a – intenzitet nezgoda. svi imaju istu ãansu da uåestvuju u jednoj nezgodi. Teorija sklonosti je dala prve znaåajne praktiåne rezultate. praktiåna istraæivanja su bacila senku i na ovu teoriju. pa i da imaju n nezgoda u nekom periodu t. 6. Nauånici iz krugova psihologa su postavili hipotezu da svaki åovek ima neku sklonost ka nezgodama. odnosno srednji rizik uåeãña u nezgodama u vreme t. a u zavisnosti od njihovog psihofiziåkog profila i obeleæja. U nastavku je uoåeno da su razliåiti ljudi razliåito skloni svim akcidentima.3. a na osnovu toga i 175 6. prema teoriji zaraze. Naime. tako da njihov rizik uåeãña u novim nezgodama raste.5. pa i saobrañajnim nezgodama. Teorija zaraze Meœutim. nasuprot veñoj grupi koja nije imala ni jednu nezgodu.6. pa i sklonost ka saobrañajnim nezgodama. prva nezgoda menja njihov rizik ponovnog uåestvovanja u nezgodama – dovodi do zaraze.5. 6. Dakle. Na osnovu testiranja vozaåa. sklon je i svakoj drugoj. Konaåno. Dakle. Teorija zaraze polazi od teorije sluåaja i prihvata da svi ljudi imaju istu ãansu da doæive prvu saobrañajnu nezgodu. Posle ove nezgode oni u duæem periodu voænje nisu imali nezgoda – nisu se zarazili. Dakle. e – osnova prirodnog logaritma. ali onaj ko jednom uåestvuje u nezgodi ima veñi rizik da ñe uåestvovati u narednim nezgodama nego oni vozaåi koji nisu imali nezgodu. pogreãno je sav uticaj pripisivati okolini i spoÿaãnjem svetu – zarazi. Ova sklonost zavisi od liånosti i moæe se odrediti. Teorija sklonosti Teorija zaraze je pokuãala da spoljaãnjim uticajem (zarazom) protumaåi åinjenicu da postoji grupa vozaåa koji imaju viãe nezgoda. Teorije saobrañajnih nezgoda gde su: P(N(t) = n) – verovatnoña da broj nezgoda u periodu t bude jednak n. Vrlo brzo je uoåeno da postoji velika grupa vozaåa koji su imali samo jednu nezgodu. odreœena je njihova sklonost ka akcidentima.5. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . Ljudi se razliåito ponaãaju posle prve nezgode i ãansa za uåeãñe u novim nezgodama zavisi od njih samih. ako znamo svojstva liånosti. nemaju svi ljudi istu ãansu da uåestvuju u nezgodama. Teorija sklonosti je odbacila ideju da se nezgode dogaœaju sluåajno. onaj ko je sklon jednoj vrsti akcidenata. Meœutim. pa i ideju o zarazi.2. prva praktiåna istraæivanja su opovrgla teoriju sluåaja. karakteristike liånosti (koje se mogu odrediti) definiãu sklonost ka akcidentima. ali i oni koji ni posle duæih perioda nisu uåestvovali u nezgodama. Ovo se uklapalo u opãte rezultate istraæivanja u matematici i teoriji verovatnoñe.

pa su ti vozaåi u vrlo kratkom periodu uåestvovali u desetak i viãe nezgoda. Postojale su i grupe ljudi za koje je odreœena vrlo mala sklonost ka nezgodama. ni posle duæeg perioda. Ovakva teorija je pomogla da se objasne praktiåni primeri u kojima su neki vozaåi åeãñe uåestvovali u nezgodama i obratno. Na primer. Prema teoriji oæiljaka. a poslodavac to nije uvaæio. P. 6. unapred. a to je teorija oæiljaka. Prevoznici su imali veliku korist od ovakvog pristupa.6. Nauånici su uspeli da za svakog vozaåa. 2) Modeli predviœanja (Analitiåki makromodeli). umesto ranijeg generalnog odbacivanja kao loãih vozaåa (u svim uslovima). nisu uåestvovali u nezgodama. vozaå odreœenih psihofiziåkih osobina nije bezbedan u noñnim uslovima. 4) Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode i 5) Modeli koji se oslaçaju na prañeçe indikatora bezbednosti saobrañaja. U naãoj praksi su poznati primeri kada su psiholozi za nekog vozaåa ukazali da je sklon nezgodama. ali je bezbedan u drugim uslovima. 3) Modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli). odrede da li je i koliko sklon nezgodama. Tako su mogli struåno da odaberu najbezbednije ili odbace najnebezbednije vozaåe u grupi koju su testirali. a oni.5. Moæe se priåati i o jednoj podteoriji teorije sklonosti.Lipovac. Ovo nije mogla da objasni teorija sklonosti. Kada struånjak analizira svaki oæiljak (akcident) on moæe da definiãe sklonost ka novim akcidentima kao svojstvo liånosti. drugi vozaå je sklon nezgodama u vreme kiãe ili kada je mnogo vozila na putu itd. Na osnovu toga je moguñe i dati stav o sklonosti ka nezgodama. ali i od vremenskih. Krsto Bezbednost saobrañaja sklonost ka nezgodama. Spell teorija U praksi su uoåeni sluåajevi kada je za nekog vozaåa utvrœena vrlo velika sklonost ka nezgodama. Prema spell teoriji. MODELI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Danas je u zemljama OECD prisutno pet pristupa (modela) bezbednosti saobrañaja: 1) Opisni (deskriptivni) modeli. na rizik uåeãña u nezgodama utiåe sklonost koja zavisi od psihofiziåkih karakteristika liånosti (subjektivni faktor). oæiljci su dobar pokazatelj sklonosti liånosti ka akcidentima.4. 6 6. pomogla je vozaåima u preciznijem definisanju njihove sklonosti ka nezgodama u konkretnim uslovima. S druge strane. Detaljnija sagledavanja ovog problema dovela su do Spell teorije. 176 . pre prve nezgode. a oni su u kratkom periodu imali viãe nezgoda. saobrañajnih i drugih okolnosti (objektivni faktor).

treba ih procenjivati. Vremenom (posle nekoliko procena). bolniåki i izveãtaji osiguravajuñih kompanija. To mogu biti procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva. Ovaj metod se zasniva na definisanju nezgoda “za dlaku”(konflikata). Postoji nekoliko naåina da se izmeri izloæenost: Brojanje saobrañaja (protok vozila). Broj i teæina konflikata u saobrañaju je odliåna mera izloæenosti. poredimo i rangiramo probleme bezbednosti saobrañaja. Ipak. Osnovni izvori podataka o nezgodama i posledicama ovih nezgoda su policijski. Indikatori bezbednosti saobrañaja se lakãe prikupljaju nego podaci o konfliktu. pregled navike putovanja (na uzorku stanovnika ). Rizik je odnos izmeœu nezgoda i izloæenosti. Nepotpuno i nekvalitetno izveãtavanje je najvidljivije kod materijalne ãtete. broj registrovanih vozila. broj vozila u saobrañaju ili broj drugih korisnika puta. broj åasova provedenih u saobrañaju. Teæina konflikta se moæe odreœivati kao vreme do sudara (npr. i indirektne procene izloæenosti (npr. Merenje izloæenosti se vrãi retko i nesistematiåno. Prednost ovog metoda je ta da se podaci mogu prikupiti veoma brzo. Mere nezgoda i izloæenosti mogu se izraziti na mnogo razliåitih naåina. stopa vozaåa koji voze pod uticajem alkohola itd. Njena mana je da je valjanost manja od one za saobrañajne nezgode. zatim kod nezgoda. Prvi zadatak u bezbednosti saobrañaja je opis trenutnog stanja i odreœivanje znaåaja problema.1. Oni obiåno imaju veze sa ponaãanjem korisnika drumskog saobrañaja. Svaki ima svoje prednosti i mane.6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . indikatori bezbednosti saobrañaja itd.6. manje od 0. baã kao i indirektna procena broja nezgoda. neophodno je ustanoviti znaåaj i karakter aktivnosti koje stvaraju te probleme – a to je izloæenost. Ako ove veliåine nisu na raspolaganju. Obiåno se prati broj nezgoda. broj preœenih vozilo kilometara. Ni jedan nije potpun. Opisni modeli Opisni modeli pokuãavaju da opiãu stanje i probleme bezbednosti saobrañaja pomoñu tri dimenzije: izloæenost.6. merenje lokalne izloæenosti (na uzorku mesta). kod povreœenih i na kraju kod poginulih u nezgodama. Rizik je otuda termin koji se mora 177 6. Indikatori bezbednosti u saobrañaju su drugi. broj putovanja. Modeli bezbednosti saobrañaja 6. rizik od nezgode i posledice nezgode. procenat i veliåina prekoraåenja brzine. åak indirektniji metod za opisivanje ili prouåivanje stanja bezbednosti saobrañaja. broj konflikata. Mana im je ãto im je valjanost slabija nego kod tehnike konflikta. da bi mogli da shvatimo. Ovi izveãtaji i podaci se meœusobno dobro dopunjavaju i trebalo bi ih kombinovati.5 sekundi je vrlo opasan – teãki konflikt). greãke ñe se smanjivati. Da bi se procenio broj nezgoda na osnovu registrovanih konflikata. povreœenih i poginulih lica u ovim nezgodama. koristi se odnos izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. potroãnja goriva). ãto znaåi da se konflikti mogu smatrati kao merenje izloæenosti. Izloæenost se moæe odreœivati na razliåite naåine: broj stanovnika. bez obzira ãto se pri tom gubi na preciznosti.

2. Na osnovu ovakvog pristupa. na 100 miliona km) objedinjuje rizik uåeãña u nezgodama (broj nezgoda na 100 milion kilometara) i posledice nezgoda (broj poginulih na 100 nezgoda). Krsto Bezbednost saobrañaja paæljivo koristiti.teæina nezgoda = 2 pog/100 sn sa nastradalim dinamiåki rizik = (rizik uåeãña u sn) x (posledice) = (55 sn sa nastradalim / 100 mil. = 60. P.1 pog/100 mil. Dinamiåki rizik (broj pog. Problem bezbednosti u saobrañaju se moæe odrediti kao zapremina kvadra.000 km/god * 1. problem bezbednosti saobrañaja (npr. Rizik uèešæa u SN (sn/km) 6 178 Oèekivani godišnji broj poginulih (pog/god) Slika 6. rizik uåeãña u sn = 55 sn sa nastradalim / 100 milion km posledice .ooo km =660 pog/god.1 pog/100.ooo. odnosno proizvod: (izloæenost saobrañaju) x (rizik nezgode) x (teæina nezgode). km Oåekivani broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u toku godine bi bio oko: Broj poginulih / god. broj poginulih) moæe se izraåunavati po sledeñem obrascu: – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (dinamiåki rizik) – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (rizik uåeãñe u s/n) x (posledice) Na primer. za Ãvedsku je pribliæno: izloæenost = 6 miliardi km/godiãnje. km) x (2 pog/100 sn sa nastradalim) = 1. posebno u onim sluåajevima kada se vrãe poreœenja. u skladu sa naåinom merenja izloæenosti.000.000. .Lipovac.

Smanjivati posledice nezgoda koje su se veñ dogodile: Ovo se moæe postiñi u samom sudaru (upotrebom sigurnonih pojaseva. 4) prikupljanje podataka (taånost izveãtavanja o nezgodama). Meœutim. Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) Postoji bar ãest faktora koji nezavisno utiåu na uåestalost nezgoda: 1) spoljaãnji (npr. Pomoñu ovih metoda åesto je moguñe oceniti i efikasnost odreœene protivmere. efikasno obezbeœenje mesta nezgode.2. kursevima defanzivne voænje itd. 3. zaãtitnih kaciga. Optimizirati izloæenost saobrañaju: Ovo moæe da znaåi smanjivanje izloæenosti.). niskim rastinjem pored puta itd. dugotrajnim i dobro osmiãljenim kampanjama. sa saobrañaja po loãim na saobrañaj u dobrim vremenskim uslovima. deåijih sediãta i druge zaãtitne opreme. Modeli bezbednosti saobrañaja 6. 2) druãtveno-ekonomski (nezaposlenost). sa drumskog na æelezniåki saobrañaj.6. Naime.6. preraspodela sa individualnog na javni prevoz. efikasna i struåna medicinska nega povreœenih itd. ugradnjom vazduãnih jastuka i dr. prañenjem novih vozaåa. otklanjanjem nedostataka na putu i na vozilima. 2. edukacijom dece. ali i pri zbrinjavanju i leåenju povreœenih posle nezgode (dobra obuka za ukazivanje prve pomoñi. efikasno transportovanje povreœenih. 5) åista sluåajnost i 6) intervencija protivmerama. boljom primenom zakona. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ovakav pristup olakãava identifikaciju problema bezbednosti saobrañaja. boljim zakonima.6. sa noñnog na dnevni saobrañaj. uoåavaju se tri pravca delovanja: 1. uklanjanjem barijera pored puteva. Na njih se moæe gledati kao na za179 6. opreme. podaci o izloæenosti se procenjuju ili nasumiåno odreœuju za neki dan u godini ili za neku deonicu puta i sl. Smanjvati rizik nastanka saobrañajnih nezgoda: Ovo se moæe postiñi boljom obukom vozaåa.). 3) transportni (infrastruktura). obiåno se evidentiraju nezgode i njihove posledice. sistemom kazni. . Na primer. strategijom stepenovanih vozaåkih dozvola. vremenske prilike). ali su oskudni podaci o izloæenosti. ali i projektovanje kontramera. Pri projektovanju kontramera. obezbeœenje kretanja spasilaåkih ekipa. programima unapreœivanja ponaãanja vozaåa. Za eliminisanje efekata prva åetiri faktora moguñe je koristiti mnogobrojne statistiåke metode i ekonometrijske modele. da bi ovakav pristup dao æeljene rezultate trebalo bi reãiti veliki problem koji se tiåe kvaliteta evidentiranja i izveãtavanja. boljom konstrukcijom vozila. ali je znaåajnija preraspodela izloæenosti u korist bezbednijih vidova putovanja. Dok se podaci o nezgodama i njihovim posledicama registruju u kontinuitetu i åuvaju. sa saobrañaja na sporednim putevima na saobrañaj na autoputevima itd.

sociologija. te da na osnovu tog ponaãanja. Modeli ljudskog faktora su manje sofisticirani i teæi za istraæivanje. u skladu sa stanjem vozila. Taj pristup bi se mogao nazvati “od dna ka vrhu”. pa i nemoguñe izvesti.Lipovac. Nekad ovi modeli sadræe veliki broj promenljivih. kada i ko ñe izazvati nezgodu. Krsto Bezbednost saobrañaja menu za kontrolisane eksperimente. 180 6 . 6.3. puta i okruæenja odredi rizik pojedinaånog uåestvovanja u nezgodama. Drugi naåin za analizu faktora rizika koji stoje iza jedne saobrañajne nezgode je kada se radi na individualnom nivou – tj. Za ocenu parametara koriste se dva metoda: metod najmanjih kvadrata ili metod maksimalne verodostojnosti. treba imati u vidu da poslednja dva faktora mogu veoma bitno uticati na pojavu i umanjiti kvalitet zakljuåaka. Posebno je znaåajna intervencija protivmerama. To bi se moglo okarakterisati kao pristup “od vrha ka dnu”. Posebno se koriste linearni regresioni model i modeli predviœanja koji se zasnivaju na linearnoj regresiji. na nivou odnosa vozaå – vozilo – put – okruæenje kod jedne nezgode. za analizu veñeg uzorka ima smisla koristiti statistiku i statistiåke modele. medicina. Analitiåki mikromodeli nam omoguñavaju da identifikujemo i kvantifikujemo faktore rizika. Saobrañajne nezgode su sluåajni dogaœaji i deãavaju se kao nenamerni rezultat ljudskog ponaãanja. P. Meœutim. Postoje dva naåina za ocenu efikasnosti protivmera koje se koriste kod saobrañajne nezgode: – modeli predviœanja (popreåni presek/niz vremenskih intervala) i – ocene efikasnosti (prouåavanje pre/posle). fizika itd.6. Oba modela imaju svoje prednosti i mane. pa ih je teãko interpretirati. Za razvoj analitiåkih mikromodela znaåajne su razliåite nauåne discipline: psihologija. treba biti vrlo obazriv u smislu uopãtavanja rezultata. Za sada nema dovoljno iskustava da bi se uopãtili zakljuåci o dejstvu pojedinih protivmera. Prvi modeli faktora rizika daju vezu izmeœu uåestvovanja u nezgodi i razliåitih ustaljenijih individualnih promenljivih kao ãto su: oãtrina vida. Zato se najbolji rezultati dobijaju kombinovanom primenom oba modela. vreme reagovanja ili karakteristike liånosti. ali su mnogo vaæniji. Zato se nikada ne moæe predvideti gde. biomehanika. Mogu se razlikovati modeli koji se odnose na ljudski faktor i tehniåki modeli. Meœutim. Meœutim. ergonomija. koje je åesto veoma teãko. Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) Analitiåki makromodeli objaãnjavaju kako se faktori nezgode mogu analizirati uz pomoñ ekonometrijskih modela na opãtem nivou. Neki od ovih modela omoguñavaju nam da razlikujemo dobre od loãih (nezgodama sklonih) vozaåa. Njegova svrha je da razume i predvidi ponaãanje uåesnika u saobrañaju.

S druge strane. – modeli saobrañaja bave se ponaãanjem vozaåa i stopom nezgoda kao funkcijom karakteristika saobrañaja (obim. a posebno materijalne posledice. – infrastrukturni modeli bave se vozaåevim ponaãanjem i rizikom od nezgode kao funkcijom karakteristika puta (geometrija. Posledice nezgoda su i ekonomski problem i mogu se kvantifikovati (svesti na jednu jedinicu – novac) kao ãtete. njegova veliåina. put (geometrija puta. brzina i distribucija brzine. Zasnivaju se na Razmunsenovom hijerarhijskom modelu koji pravi razliku izmeœu greãaka zasnovanih na znanju. troãkovi smanjene produktivnosti na radu. eksperimenata ili simulacija (na individualnom nivou). stabilnost. najznaåajnije posledice nezgoda su zdravstveni problem koji se moæe meriti preko ozbiljnosti posledica za svakog povreœenog (npr. ãirina. prepreke itd. ljudski troãkovi. Precizno gledano. 181 6. ponaãanju i veãtini. administrativni troãkovi itd. distribucija praznina). troãkovi rehabilitacije.6. povrede i pogibije lica. raskrsnice. raspodela brzina.Abbreviated Injury Scale (skrañena skala povreda) je meœunarodno priznata i vrlo rasprostranjena za merenje ozbiljnosti povreda.6. povrãina. gustina saobrañaja i sl. Modeli riziånog ponaãanja fokusiraju se na to kako uåesnici u drumskom saobrañaju procenjuju i kako tretiraju subjektivni rizik.4. model riziånog ponaãanja o kome se åesto diskutuje u istraæivanju bezbednosti u saobrañaju je Vajldov model usklaœenosti rizika. posledice nezgoda predstavljaju problem bezbednosti saobrañaja. 6. povrãina kolovoza. Postoje dva naåina za prouåavanje posledica saobrañajnih nezgoda: – koriãñenjem statistiåkih metoda (na sveobuhvatnom nivou) i – prouåavanjem datog sluåaja. rad koånica. materijalne ãtete. Vozilo (npr. Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode Posledice koje nastaju posle saobrañajne nezgode mogu se razliåito predstaviti. To je model koji povezuje opaæanje rizika sa prihvatanjem rizika.). Na primer. ureœenost raskrsnica) i sam saobrañaj (obim. Modeli tehniåkog rizika prouåavaju ponaãanje uåesnika u saobrañaju i rizike u specifiånim situacijama: – automobilski modeli bave se uåeãñem u nezgodi i vozaåevim ponaãanjem kao funkcijom karakteristika jednog vozila. stabilnost). postojanje trotoara. troãkovi i gubici (medicinski troãkovi. 2 AIS . homogenost.6.) mogu se smatrati kao situacioni stimulansi za vozaåevo ponaãanje. Ovi modeli se koriste kada uåesnik u saobrañaju ima problem u opaæanju. kao ãto su veliåina.). AIS2 – skrañena skala povreda) ili preko vremena provedenog u bolnici ili na bolovanju. Modeli bezbednosti saobrañaja Modeli akcije (delovanja) su glavna grupa modela ponaãanja. prihvatanju ili kontrolisanju rizika. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . koånice.

a najteæe povrede i smrtni ishod u åetvrtoj brzini). model i tip motornog vozila. J.4 – skrañena skala povreda (AIS). P. ali ne i ozbiljnost povrede. – broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda. Sa glediãta bezbednosti saobrañaja trebalo bi pratiti pokazatelje: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda. U ekonomskom smislu. åine se pokuãaji da se sve posledice nezgode svedu na: – troãkove. – zbir ozbiljnosti povrede (ISS). 182 .1993.Quality Adjusted Life Years (godine prilagoœenog kvaliteta æivota) odreœuje posledice nezgode kao broj godina u kojima se menja kvalitet æivota nastradalog.). No 6. 6 IIS . The expected 6 loss of life quality from traffic injuries requiring hospitalisation. 4 ICD . Vol.6 – godine promenjenog kvaliteta æivota (QALY)7 itd.Lipovac. – konzumiranje droge i alkohola i – ostali faktori kao ãto su kvalitet puta. obilaæenje. koriãñenje zaãtitne opreme (pojaseva. odnosno teæe povreœenim) licima i – broj nezgoda sa materijalnom ãtetom (bez povreœenih lica). – zdravstveni problem. – ekonomski problem itd. kaciga i sl. stanje pored puta. Krsto Bezbednost saobrañaja Mnogo je faktora koji utiåu na posledice nezgode: – tip i starost uåesnika u saobrañajnoj nezgodi (lica i vozila). – masa motornog vozila (smrtni rizik u sudaru vozila åije su mase 900kg i 1800kg je deset puta veñi za vozaåa lakãeg vozila). treba uoåiti da postoje razliåiti naåini da se opiãe nivo povreda:3 – meœunarodna klasifikacija bolesti (ICD).). skretanje itd. – stepen prenosa koji odreœuje opseg stvarne brzine (u drugoj brzini nastaju materijalna ãteta a nekad lakãe povrede. Accident analysis and prevention..765-772. p. Posledice saobrañajnih nezgoda mogu se posmatrati kao: – problem saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. – broj nezgoda sa nastradalim (sa lakãe. Na osnovu analize ICD moguñe je za pojedine tipove nezgoda odrediti najugroæenije delove tela i tipiåne vrste povreda.Injury Severity Score (ukupan rezultat ozbiljnosti povrede) se odreœuje u situacijama kada su prisutne viãestruke povrede. Nenj York.5 – skala oãteñenja pri povredama (IIS). 5 ISS . voænja unazad.C. starost.Injury Impairment Scale (skala oãteñenja pri povredama) rangira oãteñenja od 0 (kratkotrajna) do 6 (trajno prekida neku funkciju organizma) 7 QALY . – gubitke i 3 Guria. ozbiljne povrede nastaju u treñoj.International Classification of Diseases (Meœunarodna klasifikacija bolesti) pokazuje lokaciju i tip povrede. 25. Kada posledice nezgoda analiziramo kao zdravstveni problem. – tip manevra vezanog za nezgodu (preticanje.

– vrsta saobrañajne nezgode (åeoni sudari imaju najteæe posledice.6. 1994. Posebno se istiåu uticaji: – naåin uåeãña u saobrañaju (putnici u putniåkom vozilu su ugroæeniji oko 10 do 20 puta nego putnici u autobusu ili tramvaju. Luxembourg. Broj saobrañajnih nezgoda i povreda nije najbolji pokazatelj nivoa bezbednosti saobrañaja: – broj nezgoda i nastradalih lica je posledica sluåajnog kolebanja. Nisu svi oni jednako znaåajni.). Brussels 2001.6. Commission of the European Communities. 8 COST 313: Socio-Economic Cost OF Road Accidents. a biciklisti su najugroæeniji). useci i sl. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . danas metode procene socio-ekonomskih troãkova veoma variraju izmeœu razliåitih dræava. – masa vozila. nasipi. administrativni troãkovi. gubici u proizvodnji (bolovanja i smanjivanje uåinka) oãteñenja imovine. Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja Danas se veoma velika paænja posveñuje moguñnosti definisanja stanja i problema bezbednosti saobrañaja na osnovu prañenja odreœenih indikatora. – brzine uåesnika u nezgodi. nezgode u preticanju.5. odnosno da li u velikoj meri doprinose saobrañajnoj nezgodi i da li se na njih moæe uticati merama i programima bezbednosti saobrañaja. Transport Safety Performance Indicators. To znaåi da promene broja saobrañajnih nezoda mogu biti posledica promene spremnosti prijavljivanja saobrañajnih nezgoda policiji.6. Postoji veliki broj indikatora bezbednosti saobrañaja. EC Transport Research. – vrsta puta (autoput. Directorate-General XIII. – izveãtavanje o saobrañajnim nezgodama i povredama u zvaniånoj statistici nije kompletno. a zatim obaranje peãaka.8 Najznaåajniji elementi koji se uzimaju u obzir su: medicinski troãkovi leåenja. Mada se vrãe napori u cilju usaglaãavanja. troãkovi zastoja u saobrañaju i sl. 183 6. obaranje bicikla i motocikla itd. 9 European Transport Safety Council. 6.). troãkovi rehabilitacije. Modeli posledica saobrañajnih nazgoda mere znaåaj pojedinih faktora koji utiåu na veliåinu posledica nezgoda. peãaci su ugroæeniji od putnika. – starost povreœenih lica itd. Znaåaj indikatora se moæe oceniti na osnovu jaåine veze sa deãavanjem saobrañajne nezgode ili povrede. lokalni put) i stanje okruæenja puta (barijere pored puta. Modeli bezbednosti saobrañaja – ãtete od saobrañajnih nezgoda (ekonomska kvantifikacija posledica nezgode). ãto znaåi da kratkoroåne promene zabeleæenih brojeva ne reflektuju obavezno i promene u dugoroåno oåekivanom broju.9 Ovde se pod indikatorima bezbednosti saobrañaja podrazumeva svaka mera (indikator) koja je u vezi sa nastankom saobrañajne nezgode ili povrede.

Moguñe je da uslovi budu veoma riziåni. pa da tek tada shvatimo da postoji opasnost.3. – indikatori koji se odnose na vozila. P. neophodno je razumeti proces koji dovodi do saobrañajnih nezgoda. lakãe projektuju efektivne kontramere. protokoli merenja i sl. a posebno sakupljanje podataka i metod posmatranja (uåestalost sakupljanja uzorka. 6 184 Slika 6. . Suãtinski elementi sistema menadæmenta bezbednosti Svi indikatori bezbednosti saobrañaja mogu se svrstati u sledeñe grupe: – indikatori koji se odnose na ponaãanje uåesnika u saobrañaju.Lipovac. EU se zalaæe da sve dræave ålanice i kandidati prihvate i standardizuju prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja. – nije moralno åekati da se dogodi dovoljan broj nezgoda. Veoma je znaåajno da ove podatke sakupljaju nezavisna tela najmanje jednom godiãnje. Ovde od koristi mogu biti indikatori bezbednosti saobrañaja. veliåina i vreme uzimanja uzorka. ali da ne doœe do saobrañajne nezgode. Krsto Bezbednost saobrañaja – broj saobrañajnih nezgoda ne govori niãta o procesu i posledicama saobrañajnih nezgoda. kao i da ih objavljuju. imaju kvalitetnije i sadræajnije programe i imaju bolje pokazatelje bezbednosti saobrañaja. – indikatori koji se odnose na zbrinjavanje povreœenih u nezgodama. Da bi se razvile efektivne mere za smanjenje broja saobrañajnih nezgoda i broja nastradalih lica.). – indikatori koji se odnose na puteve. Dræave koje su ovo zapoåele.

Kako bi se omoguñila meœunarodna poreœenja. moraju se uskladiti postojeñi protokoli za sakupljanje podataka (uåesnici u saobrañaju. % iznad ograniåenja 2) Za prañenje voænje pod dejstvom alkohola potrebna je metodologija pomoñu koje policija sprovodi sluåajna testiranja u stratifikovanom uzorku.). i to koriãñenjem stratifikovanog uzorka: razliåite klase vozila i kategorije puteva.6. Opservacije moraju pruæiti reprezentativnu sliku ãirom zemlje.6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Sigurnosni pojasevi % korisnika automobila 3) Podaci o koriãñenju sigurnosnog pojasa moraju se razlikovati. ako je potrebno. Transport Safety Performance Indicators. periodi odreœivanja. putnicima koji se nalaze na prednjim sediãtima. Pokazatelji performansi bezbednosti na putevima za najbolju praksu (preporuka Evropskog saveta za bezbednost saobrañaja10 Kategorija Ponaãanje Opis Brzina Indikator Detalji % iznad zakonskog 1) Reprezentativno prañenje brzina ograniåenja mora se sprovesti ãirom zemlje. Modeli bezbednosti saobrañaja Tabela 6. . itd. Stvarne brzine se moraju uporediti sa postojeñim ograniåenjima brzina i ciljevima politike. kategorija puteva. putnicima koji se nalaze na zadnjim sediãtima. kako bi se sakupili podaci na evropskom nivou. Preporuåuju se godiãnja odreœivanja. Alkohol Vozila Pasivna bezbednost EuroNCAP 4) EuroNCAP testovi osobina vozila prilikom saobrañajnih nezgoda i kombinacija rangiranja pomoñu zvezdica u EuroNCAP i sastav flote vozila u zemlji ukazuju na kvalitet pasivne bezbednosti u zemlji. kada je reå o razliåitim kategorijama puteva i razliåitim klasama vozila. ako je potrebno. Ponaãanje u vezi sa voænjom pod dejstvom alkohola se mora uporediti sa zakonima u vezi sa konzumiranjem alkohola. 185 6. kada je reå o: vozaåima. 10 European Transport Safety Council. kao i sa ciljevima politike. Brussels 2001.1. Moraju se usaglasiti protokoli za sakupljanje podataka. deåjim zaãtitnim sistemima.

Ovaj pokazatelj ima za cilj ocenjivanje kvaliteta postojeñe drumske mreæe. Naravno. Po definiciji. P. Mora se obaviti poreœenje izmeœu ovog 'cilja' i stvarnog vremena stizanja. Hitne sluæbe. Ovaj pokazatelj bi trebalo razviti. ovde se moraju uzeti u obzir razliåite kategorije puteva. jer se vodiåi i standardi razlikuju meœu zemljama. Krsto Bezbednost saobrañaja Kategorija Put Opis Kvalitet projekta puteva Indikator Detalji % puteva koji 5) Mnoge zemlje imaju vodiåe za zadovoljavaju projekat puteva. kada su u pitanju teãke povrede. % puteva koji se uklapaju u hijararhiju drumske mreæe 6) Prihvatanjem filozofije koja se odnosi na 'funkcionalnu hijerarhiju puteva'. u pogledu postojeñih vodiåa i standarda. 6 186 Kvalitet % koji zadovoljava 8) Kada su u pitanju saobrañajne medicinskog ciljeve ili propise/ nezgode u kojima postoji opasnost da tretmana zakone ñe doñi do smrtnosti (pravovremeno) visokokvalitetno medicinsko zbrinjavanje veoma je znaåajno. ãto zavisi od dostupnosti specijalizovanih trauma centara. Kvalitet drumske mreæe Menadæment Vreme traume stizanja % koji zadovoljava 7) Kombinacijom vremena pozivanja i ciljeve ili propise/ vremena odgovora. mora se razviti pokazatelj performansi za odreœivanje kvaliteta bezbednosti drumske mreæe. dobija se vreme zakone stizanja. kao komponente politike bezbednosti puteva. Preporuåuje se razvoj ovakvog pokazatelja. ne samo kada je u pitanju drumski transport. posebno kvalifikovani lekari. ãto ukazuje na performanse (usaglaãavanje) sistema menadæmenta traumama.Lipovac. Od interesa je odreœivanje stvarnog kvaliteta bezbednosti i poreœenje tog kvaliteta sa samo-uvedenim 'referencama'. meœunarodna poreœenja nisu smislena. veñ i kada se radi o drugim naåinima transporta i drugim vrstama saobrañajnih nezgoda. . kada je reå o standarde projekta razliåitim kategorijama puteva. moraju stiñi na lice mesta u odreœenom (zakonski utvrœenom) vremenskom periodu. Preporuåuje se razvoj pokazatelja performansi za kvalitet medicinskog tretmana.

godine. 1998.6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . proporcija vozaåa koji voze pod dejstvom alkohola. godinu. Rezultati postignuti do u poreœenju sa situacijom u 1994. u poreœenju sa 1994.6. 1999) Cilj za 2000. godinom godini Nisu obavljena merenja Reforma politike Vrednovanje bezbednosti na putevima Pokazatelj Procenat populacije +30% koji drumske saobrañajne nezgode smatraju javnim zdravstvenim problemom Procenat onih iznad –27% BAC zakonskog ograniåenja prilikom policijskih provera Procenat ukupnog broja preœenih kilometara vozila koja prekoraåuju dozvoljenu brzinu voænje –35% Voænja pod dejstvom alkohola –40% Prebrza voænja Nema promene Ostali prekrãaji Procenat vozila koja –50% se kreñu na isuviãe malom rastojanju od drugog vozila Proporcija ulica koje ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Proporcija ruralnih puteva koji ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Smanjenje Nema promene Bezbednije okruæenje urbanog saobrañaja Bezbednije okruæenje ruralnog saobrañaja Koriãñenje zaãtitnih ureœaja u automobilima Nema promene Smanjenje Nema promene Procenat korisnika 95% automobila koji koriste bezbednosne ureœaje Nema promene 187 6. koji prekoraåuju dozvoljeno ograniåenje brzine voænje ili koji ne poãtuju semafore (“prolaze na crveno”). Modeli bezbednosti saobrañaja Danas se sve viãe koriste mere ponaãanja: procenti koriãñenja sigurnosnih pojaseva. Indikatori bezbednosti puteva u Ãvedskoj i napredak u njihovom realizovanju do kraja 1998 (Vagverket.2. Tabela 6. zaãtitnih kaciga.

godinom godini Nema promene Indeks ponaãanja u +12% sluåaju saobrañajne nezgode Procenat peãaka i biciklista koji koriste reflektivne ureœaje 60% Nisu obavljena merenja Koriãñenje biciklistiåkih zaãtitnih kaciga Procenat biciklista 80% koji koriste zaãtitne kacige 18% je nosilo zaãtitne kacige u 1998. Rezultati postignuti do u poreœenju sa 1998. PRAÑENJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Saobrañajne nezgode sa ozbiljnijim posledicama se evidentiraju i prate. sa 1994. 6. Krsto Bezbednost saobrañaja Reforma politike Bezbedniji automobili Vidljivost u saobrañaju Pokazatelj Cilj za 2000. veliåina materijalne ãtete i sl. treba imati u vidu sledeña ograniåenja: policija evidentira nezgode o kojima je obaveãtena. najsveobuhvatnije i najpreciznije. okolnosti. odnosno pre nego ãto se struåno analizira nezgoda i shvate sve okolnosti njenog nastanka. – zdravstvene ustanove: za svako lice koje je primljeno na leåenje evidentiraju se svi podaci koji mogu biti znaåajni za shvatanje povrede. godinu.Lipovac. ali i da se planiraju efektivne mere bezbednosti saobrañaja.). Mada su policijske evidencije jedinstvene. Najznaåajnije evidencije o nezgodama vode: – policija: policajci popunjavaju poseban SN upitnik koji sadræi sve najznaåajnije podatke o saobrañajnoj nezgodi i njenim posledicama. Mada se ovi podaci utvrœuju od strane struånih lica (lekara) treba imati u vidu sledeña ograniåenja: lekari se bave spaãavanjem i evidentiraju prvenstveno podatke koji su znaåajni za leåenje i oporavak povreœenih. Naime.7. odnos izmeœu postojeñih i æeljenih vrednosti indikatora odreœuje ãta bi trebalo predvideti u programima bezbednosti saobrañaja i koje mere treba preduzimati. poboljãano znanje u vezi sa prvom pomoñi Prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja omoguñava da se shvate i precizno definiãu problemi bezbednosti saobrañaja. policija nije struåna za precizno odreœivanje uzroka. godini Hitne medicinske Proseåno vreme sluæbe reagovanja od alarmiranja do tretmana. P. odnosno nezgode kod kojih je policija izlazila na lice mesta. ne postoji 188 6 . znanje u vezi sa prvom pomoñi Krañe vreme Nema promene reagovanja. za leåenje i analizu uzroka smrti i sl. policija evidentira nezgode odmah posle dogaœaja. u poreœenju situacijom u 1994. godine. niti posledica nezgode (vrsta i stepen povreda.

L. sud vodi raåuna da ne napravi greãku. Paris: Onser. niti jednostavan pristup ovoj bazi. a uviœaj vrãe lokalno nadleæni organi (izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. a posebno da ne osudi nekoga ko nije kriv za nezgodu (zato se okolnosti nastanka nezgode åesto utvrœuju povoljnije za okrivljenog). – nezavisna tela i komisije za nadzor (Traffic Safety Audit) treba da budu najvaæniji redovni korisnik podataka o nezgodama kako bi nezavisno od putara. odnosno izveãtaj o obezbeœeçu lica mesta).7. koji prati odgovarajuña dokumentacija. SAOBRAÑAJNE NEZGODE jedinstvena baza podataka. niti standardizovane. Mada se ovi pokazatelji utvrœuju struåno. Posebno su znaåajni podaci koji ñe posluæiti da se proceni osnov za isplatu i visina ãtete. – dnevni izveãtaji o kriviånim delima. Mada su ove evidencije najkvalitetnije. A proposal for the stadarization of road accident reports. U naãoj zemlji ovaj nadzor ne funkcioniãe. – evidencija obeleæja nezgoda na statistiåkim upitnicima (SN upitnik) koji se unose u jedinstven informacioni sistem MUP-a . L (1991). trebalo bi imati u vidu ograniåenja: osiguranja evidentiraju nezgode i posledice za svoje potrebe. Traffic safety and the driver (Page 154-155). 189 6. niti organi koji upravljaju putevima (direkcije za puteve i nadleæni organi za saobrañaj) ne vode posebne evidencije o nezgodama. – sudstvo: u sudovima se vrlo struåno i sveobuhvatno analizira veliki broj nezgoda. ne postoji jedinstvena baza podataka. O svakoj nezgodi se vodi sudski proces. – putari: naãa preduzeña za odræavanje puteva. evaluation of local safety measures. – osiguranja: za svaku nezgodu kod koje se pojavljuje zahtev za isplatom ãtete. Evans. Evaluation 85. ove evidencije nisu usaglaãene. – evidencija nezgoda kod kojih saobrañajna policija vrãi samo obezbeœenje lica mesta. i Negri. Pri tome se moæe razlikovati nekoliko razliåitih izveãtaja i evidencija: – hitni izveãtaji o nezgodi koji podnose policajci koji prvi izaœu na lice mesta. – uviœajna dokumentacija o saobrañajnoj nezgodi itd. koji izlazi na lice mesta i evidentira najvaænije podatke o nezgodi. Prañenje saobrañajnih nezgoda Literatura Ercoli. L (1985). osiguranja evidentiraju podatke koji su znaåajni za isplatu ãtete. osiguranja imaju interes da procenjuju u svoju korist.6. New York. policije i drugih dræavnih organa vrãili analizu i procenu bezbednosti puta. . nisu uvedeni standardi evidentiranja tako da se zadovolje zahtevi bezbednosti saobrañaja itd. mada bi ove evidencije trebalo da pomognu u definisanju opasnih mesta na putevima i otklanjanju opasnosti. Van Nostrand Reinhold. nema jedinstvene baze podataka (veñ svako osiguranje vodi svoje evidencije). Policija je obiåno prvi organ koji se redovno obaveãtava o nezgodi. ne postoje standardi evidentiranja u sudovima. a posebno nezgode sa nastradalim licima. trebalo bi imati u vidu ograniåenja: znatan broj nezgoda se ne analizira na sudovima.

Septembar 1995. Thulin. Analize podatakai zaãtita 26(2) 215-222. A.. Analize nesreña i prevencija 22 (4) 371-378. VTI izveãtaj broj 390 A. EC Transport Research. The real number of road traffic accident counts inPravi broj saobrañajnih nesreña u Holandiji. H. Luxembourg.765-772. F. Putni saobrañaj. i M. Rice. Helsinki. A. (1987).S i Hauer.S. 1994. Institut za sigurnost na autoputu. Michaels. I. The extent and some implications of incomplete accident reporting. H. Eds. Karr. Cost 313: Socio-economic cost of road accidents. rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ljudi.11-13.M (1966). Marcel Dekker. G (1994). Meœunarodni saobrañaj i baza podataka o nezgodama. (1973).Lipovac. E (1988). 25. A (1995). Procesi poenti i njihovo statistiåko izvoœenje zakljuåaka. Stein. Hyden. Induced Exposure. Commission of the European Communities. New York. 1996/09 Nicholson. R. Accident analysis and prevention.C.. Dve proste tehnike za odreœivanje vaænosti mera smanjenja nesreña. C (1987). New York. Analiza nesreña i prevencija 18(1). Matematiåke statistike i analize podataka.12 strn. Bulletin 70. Volume I Çiley. Vol 5.L. p. Tehnika saobrañajnih konflikata. Izloæenost. E (1986). Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden. Belmond. Harris. 45-48. Drugo izdanje. OECD.1994. H. Paris. P. Durholt. A. Tassaux-Becker (1993). Osiguranje automobila i spreåavanje nesreña na putu. Da li su nesreñe raspodeljene otrovom? Statistiåki test. P. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju. Sudari i kamioni ukljuåeni u njima: Studije pojedinih sluåajeva. D. Directorate-General XIII. 2-11 Rothengather. T. Procena oåekivanog broja nesreña. Seminar. J. R. Drugo izdanje. Analize nesreña i prevencija 25 (1) 91-97. J. OECD/IRTAD (1995). Accident analysis an prevention. F (1991). Poreœenja bolniåkih i policijskih podataka o povreœenim. Jednogodiãnje istraæivanje. i Yiik Diew Wong (1993). Berichte der Bundersanstalt fur strabennjesen BAST. Saobrañajni inæinjering izdanje 36 br.W Knuiman (1994). H. Finska. Hornstein. Haght. Duxbury Press. NJ (1957). i Nilsson. Rosman. Hauer. Hakkert A.. Krsto Bezbednost saobrañaja 6 Feller. Assen. S i Jones. Guria. OECD Istraga o putnom saobrañaju (1990). No 6. Hautzinger. EIB. Lund institut tehnologije. Road user behavior: Theory and research. S (1990). van Gorkum. An introduction to probability theory and its applications. and Bruin. The expected loss of life ljuality from traffic injuries requiring hospitalisation. Odeljenje za planiranje saobrañaja i inæinjering. Vol. 190 .1993.

Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda 7. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7. Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7.7.4. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7.2. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije 7.7.1.8. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda 7.6. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima . Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7.5.3. Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda 7.

ali ima i eksplicitnih definicija..1.1.7.2.. i Banoviñ B. istiåu znaåaj misaone aktivnosti organa koji vrãi uviœaj i navode da su struåni poslovi koji se vrãe na uviœaju vaæan deo 1 Ãkuliñ. Beo- grad.. Æarkoviñ M. odnosno procesnu radnju koja se preduzima u skladu sa ZKP i sastoji se u neposrednom åulnom opaæanju kakvih åinjenica vaænih za razjaãnjenje kriviånog dela. Uviœaj se ne iscrpljuje u neposrednom åulnom opaæanju. Procesualistiåke definicije uviœaja Ovo su najstarije i najåeãñe definicije uviœaja. kriminalistiåke definicije uviœaja i specifiåna definicija uviœaja kao sistema radnji. One se temelje na Zakonu o kriviånom postupku i prepriåavaju njegove odredbe. POJAM I ZAKONSKI OSNOV VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Postoje razliåiti pristupi definisanju pojma uviœaja:1 procesualistiåke definicije uviœaja. da se temelji na åulnom opaæanju. Kriminalistiåke definicije uviœaja Kriminalisti smatraju da procesualistiåke definicije nisu obuhvatile suãtinu uviœaja. koje se registruju u zapisniku o uviœaju. Ove definicije prihvataju da je uviœaj procesna radnja. 7. M. 321-336. 1996. Meœutim. da je u skladu sa ZKP i da je zapisnik o uviœaju jedini vaæan dokument sa uviœaja. Lipovac K. Bezbednost 3. a to su struåni poslovi na uviœaju. 193 7.1.1. str. Kriminalistiåke definicije su najåeãñe implicitne.. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Prilog definisanju pojma uviœaja. ovi autori istiåu da je uviœaj istovremeno i kriminalistiåka radnja. 7. uviœaj predstavlja istraænu. Prema ovom pristupu.

savremenom pristupu. – sprovodi se u skladu sa odredbama zakona (u skladu sa ZKP. a ne za kriviåno delo (najveñi broj nezgoda nisu kriviåna dela). – na uviœaju se struåno obraœuju (a ne samo opaæaju) predmeti. 194 . i to u uviœajnoj dokumentaciji (a ne samo u zapisniku o uviœaju). ZKP. samo istraæna. a da ZKP odreœuje samo formu uviœaja. opaæaju.).). Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima itd. Zakonom o prekrãajima. ali se moæe vrãiti u toku istrage i na glavnom pretresu.Lipovac. meteoroloãke prilike. – uviœaj se vezuje za saobrañajnu nezgodu. 3 Ålan 238. – registruje se i fiksira ono ãto je znaåajno (a ne sve). Kriviåni zakonik je definisao kriviåno delo kao ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo.4. kriminalistiåke definicije istiåu da kriminalistiåke radnje predstavljaju suãtinu i sadræaj uviœaja.) i druge vaæne okolnosti (karakteristike puta. KZ). Prema ovom. Krsto Bezbednost saobrañaja uviœaja. 4 Kriviåno delo je ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo. samo kriminalistiåka.1. veñ moæe biti i posredno. tragovi i druge okolnosti znaåajne za razjaãnjenje saobrañajne nezgode. samo saobrañajna itd.2 Zakonom o upravnom postupku. uviœaj saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånog dela je predviœen u Kriviånom Zakoniku. pre formalnog pokretanja postupka. uz pomoñ razliåitih pomagala). 7. osnovna obeleæja uviœaja su: – uviœaj je sistem radnji (a ne samo procesna. P. ). struåno obraœuju i u uviœajnoj dokumentaciji registruju i fiksiraju predmeti. Zakonski osnov za vrãenje uviœaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda vrãi se neposredno posle nezgode.4 Kriviåni zakonik je definisao sledeña kriviåna dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja: 2 Veñina 7 saobrañajnih nezgoda kod kojih se vrãi uviœaj i nisu kriviåna dela.3 ZoOBS i u internim aktima MUPa. Formalno pravno.1. alkoholisanost vozaåa i sl. koje je protivpravno i koje je skrivljeno. uviœaj saobrañajnih nezgoda je sistem radnji kojima se u skladu sa odredbama zakona.3. Uviœaj kao sistem radnji Uvaæavajuñi dualnost uviœaja (procesni i kriminalistiåki segment) izdvojena je posebna sistemska definicija uviœaja koja najbolje odreœuje smisao i formu uviœaja saobrañajnih nezgoda. Zakoniku o kriviånom postupku. 7. koje je protivpravno i koje je skrivljeno (ålan 14. – na uviœaju se opaæa (to nije samo neposredno åulno opaæanje. vremena. veñ su prekrãaji. Dakle. Dakle. tragovi (trag koåenja i sl.

kazniñe se zatvorom do tri godine. i 2. prevoznim sredstvima ili javnim saobrañajem ili nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. 291. 291. st. KZ) 195 7. (3) Ako je delo iz stava 1. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda – ugroæavanje javnog saobrañaja. KZ) 8 (1) Vozaå motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoñi lice koje je tim prevoznim sredstvom povreœeno ili åiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao. 290. i 2. (2) Ako je usled dela iz ål. tramvajski.7 – nepruæanje pomoñi licu povreœenom u saobrañajnoj nezgodi. autobuski saobrañaj ili saobrañaj æiåarom tako da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. ovog ålana uåinjeno iz nehata. 289. KZ) 6 (1) Ko uniãtenjem. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. (3) Ako je delo iz st. (2) Ko se ne pridræava saobrañajnih propisa i time ugrozi æelezniåki. ovog ålana izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom obavezno je. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.9 5 (1) Uåesnik u saobrañaju na putevima koji se ne pridræava saobrañajnih propisa i time tako ugrozi javni saobrañaj da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. 1. kazniñe se zatvorom do tri godine. stav 3. i 2. broda i drugog prevoznog sredstva. ovog ålana kazniñe se i odgovorno lice koje izda nalog za voænju ili dopusti voænju. KZ) 7 (1) Sluæbeno ili odgovorno lice kojem je poveren nadzor nad stanjem i odræavanjem saobrañajnica i objekata na njima. uklanjanjem ili teæim oãteñenjem saobrañajnih ureœaja. (ålan 296. i 2. (3) Ako je usled dela iz ål. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. kazniñe se novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja nasiljem. znakova ili ureœaja za signalizaciju ili zaãtitnih i odbojnih ograda koji sluæe bezbednosti javnog saobrañaja na putevima. koje nesavesnim vrãenjem svoje duænosti izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. stav 2. st. 290.7. stav 3. do 4. i 2. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. stav 1. (2) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila teãka telesna povreda povreœenog lica. 290. – nesavesno vrãenje nadzora nad javnim saobrañajem. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. st. 289. (ålan 295.6 – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja. 1. st. stav 2. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica.8 – teãka dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja. st. postavljanjem prepreka na saobrañajnicama ili drugi sliåan naåin tako ugrozi javni saobrañaj da time dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . 289. 1. uticaja alkohola ili drugih razloga nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom ili da vozilo nije ispravno i time izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. sredstava.1. i 295. stav 3. i 2. 1. 291. iako zna da vozaå zbog umora. stav 3. davanjem pogreãnih znakova ili signala. trolejbuski. pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku ãtetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara. 1. 1. (ålan 289. i 295. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera. – piratstvo. (2) Ako je delo iz stava 1. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do åetiri godine. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od ãest meseci do pet godina. 291. 290. (5) U sluåajevima iz st. stav 2. 1. (3) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila smrt povreœenog lica. ovog ålana uåinjeno iz nehata. st. 289. KZ) 9 (1) Ako je usled dela iz ål. (ålan 297. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. ovog ålana uåinjeno iz nehata. brodski. i 295. – otmica vazduhoplova. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. stav 1. (ålan 290. ili kojem je povereno rukovoœenje voænjom. (2) Kaznom iz stava 1.5 – ugroæavanje saobrañaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom. 1. stav 3. i 2. i 295. (4) Ako je usled dela iz ål.

68/2002. br. vozaå koji je uåestvovao u nezgodi. prema Kriviånom zakoniku saobrañajna nezgoda ñe biti tretirana kao kriviåno delo.. 68/2002. koje ñe. u ålanu 10. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. koje ñe.. preduzeti i pronalaæenje. br. P. saobrañajne ili druge struke. (2) Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. januar 2006. (1) Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. Ålan 111. peãak. Zakonik o kriviånom postupku (ZKP)10 je predvideo da uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje (ålan 110). po pravilu.. koja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao. po potrebi. ZoOBS je predvideo duænosti pojedinaca (lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode.) ili su nastale lake telesne povrede. preduzeti i pronalaæenje. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. 58/2004) 11 “. posebno izvrãiti sa svakim od njih.Lipovac. po potrebi. Rekonstrukcija dogaœaja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao. (1) Radi proveravanja izvedenih dokaza ili utvrœivanja åinjenica koje su od znaåaja za razjaãnjene stvari. uåesnik u saobrañaju. (2) Rekonstrukcija se ne sme obaviti na naåin kojim se vreœa javni red i moral ili se dovodi u opasnost æivot ili zdravlje ljudi. “Sluæbeni glasnik RS”.11 U Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima definisani su osnovni pojmovi12 kao ãto su: vozilo. vozaå. izvrãiti potrebna merenja i snimanja. 70/2001. “Sluæbeni glasnik RS”. 196 . ako imovinska ãteta prelazi iznos od 200. Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. prvenstveno. organ koji vodi postupak moæe odrediti rekonstrukciju dogaœaja. Dakle. teãke telesne povrede ili smrt lica. rekonstrukcija dogaœaja ñe se. 7 Uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje. Ålan 112. 12 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. Sa druge strane. (3) Prilikom rekonstrukcije mogu se. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. ZoOBS je predvideo osnovne duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda u kojima ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta. izvrãiti potrebna merenja i snimanja. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. saobrañajne ili druge struke. vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. ponovo izvesti pojedini dokazi. savezni ZoOBS se odnosi. Ålan 110.000 dinara (01. saobrañajna nezgoda itd. lekar) i institucija (nadleæni organ koji je obaveãten o nezgodi. br. put. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. u posebnom poglavlju. definiãe znaåenje 58 izraza koji se koriste u ovom i drugim zakonima. Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke.” Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. na nezgode sa obeleæjima kriviånog dela prema Kriviånom zakoniku. Ako su u iskazima pojedinih svedoka ili okrivljenih radnje ili situacije razliåito prikazane. po potrebi. br. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle. 70/2001.. 58/2004). nad10 Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. ovlaãñena lica.

. Vozaå koji je vozilom uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica. Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode. prisutni vozaå.13 13 “. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda leæni organ unutraãnjih poslova. Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1.. Ako je zdravstveno preduzeñe obaveãteno o saobrañajnoj nezgodi ili je primilo na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi. Lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica duæno je da ukaæe pomoñ licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . V. Vozaå je duæan da postupi po odredbi stava 1.. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi ili ako mu je samom potrebna lekarska pomoñ. zdravstveno preduzeñe duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. Ålan 153. opojne droge i lekove na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebÿavati pre i za vreme voæçe. pod uslovom da preduzimaçe tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 152. Ako se tim ispitivaçem utvrdi da neposredni uåesnici saobrañajne nezgode imaju alkohola u organizmu. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. Ako lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi umre od zadobijenih povreda ili ako postoji opravdana sumça da je kod vozaåa usled povrede doãlo do smaçeça psihiåke ili fiziåke sposobnosti za upravÿaçe vozilom na motorni pogon ili tramvajem. kao i drugo lice koje je neposredno uåestvovalo u takvoj nezgodi imaju pravo da traæe liåne podatke i adresu od lica koja su bila prisutna kad se nezgoda dogodila. zdravstveno preduzeñe. i 3. 197 7. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica ili je nastala samo veña materijalna ãteta podvrgnuñe neposredne uåesnike nezgode ispitivaçu pomoñu odgovarajuñih sredstava i aparata ili ñe ih uputiti na struåni pregled radi proveravaça da li imaju alkohola u organizmu. Vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode duæan je da na zahtev ovlaãñenog lica preveze lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi do najbliæeg zdravstvenog preduzeña. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da im se uzme krv ili krv i urin radi analize. Ovlaãñena lica duæna su da izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta i da saåine zapisnik o uviœaju. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj duæno je da organizuje popis imovine koja na mestu dogaœaja ostaje iza lica koje je u saobrañajnoj nezgodi poginulo ili teæe povreœeno.1. odnosno korisniku drugog vozila dostavi svoje ime i prezime i adresu stana. Nadleæni organ koji je obaveãten o saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko lice bilo povreœeno duæan je da o tome odmah obavesti najbliæe zdravstveno preduzeñe. ovog ålana i pre dolaska ovlaãñenog lica. 2) da preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja i da nastoji da se ne meça staçe na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi. ovog ålana lekar moæe odluåiti da se krv ili krv i urin ne uzimaju ako bi zbog toga nastupile ãtetne posledice po zdravÿe uåesnika u saobrañajnoj nezgodi. osim ako se nezgoda dogodila na mestu na kome se moæe oåekivati brzi dolazak vozila hitne pomoñi ili ako vozaå zakÿuåi da se nestruånim i neodgovarajuñim naåinom prevoza staçe povreœenog lica moæe pogorãati. Ålan 156.. U sluåajevima iz st. ovog ålana nije prisutan vlasnik. Ålan 155. Ålan 157. Ålan 154. Ålan 159. Ako u saobrañajnoj nezgodi ima poginulih lica. organizacija za odræavanje puteva ili druga ovlaãñena organizacija). 3) da o saobrañajnoj nezgodi obavesti najbliæi nadleæni organ i da se vrati na mesto saobrañajne nezgode i saåeka dolazak sluæbenog lica koje vrãi uviœaj. Ålan 158. duæan je da odsutnom vlasniku. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da se neposrednim uåesnicima nezgode uzmu krv i urin radi utvrœivaça da li su pod uticajem alkohola.. da obavesti organizaciju koja uklaça vozila i stvari sa puta ili zainteresovano lice i pruæi pomoñ radi zaãtite imovine ako na mestu dogaœaja nema lica koje tu imovinu moæe preuzeti. Lice koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta ne sme uzimati alkoholna piña.7. duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova. 2. dok se ne izvrãi uviœaj.

prekrãajni postupak. ZoP je definisao prekrãaj kao povredu javnog poretka utvrœenu zakonom ili drugim propisima za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere. zbog odsutnosti vozaåa drugog vozila.. sistem sankcija.br. (ålan 209. “Sluæbeni glasnik SRS”. (ZoOBS. 16 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima.. nadleæni organ unutraãçih poslova preduzeñe druge odgovarajuñe mere da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja. br.. ovog ålana. Zakon o prekrãajima je definisao uslove prekrãajne odgovornosti. nije u moguñnosti da dâ liåne podatke i podatke o osiguraçu vozila. 15 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja i postupanje pojedinih subjekata u ovim sluåajevima. duæan je da o toj nezgodi obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova i da tom organu da svoje liåne podatke i podatke o oãteñenom vozilu. vozaå ili vlasnik. Ako organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija ne postupi po odredbi stava 3.. br. Organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija duæna je da na zahtev ovlaãñenog lica hitno preduzme sve potrebne mere za uklaçaçe i åuvaçe vozila sa teretom.. “Sluæbeni glasnik SRS”. stvari ili drugi rasuti materijal sa kolovoza. 19 “ . ovog ålana.Lipovac.. Nadleæni organ unutraãçih poslova duæan je da izaœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je nastala maça materijalna ãteta ako to zahteva jedan od uåesnika saobrañajne nezgode..19 Ålan 160. 7 198 . 18 Ålan 156. izvrãiñe se uviœaj.. Sudija koji vodi prekrãajni postupak. 11/91 . odrediñe koja ñe se lica pozvati da prisustvuju uviœaju. 50/88. Ako je vozilo zbog saobrañajne nezgode ili neispravnosti onesposobÿeno za daÿe kretaçe na putu. a zbog onesposobÿenosti vozila ili prepreka na kolovozu stvorenih od tereta. P.. postupak izvrãenja reãenja o prekrãaju i organizaciju i rad organa za prekrãaje. stvari ili drugi materijal rasut po putu odmah ukloni sa kolovoza. ZoP je predvideo i kada ñe se vrãiti uviœaj povodom uåinjenih prekrãaja.17 ZoOBS je odredio i duænosti vozaåa uåesnika u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja materijalna ãteta kao i duænosti OUP-a u ovim sluåajevima. ålan 156). br. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u nezgodi ili ako mu je samom potrebna pomoñ ili radi obaveãtavaça nadleænih organa o nezgodi. 44/89). ali je detaljnije predvideo duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjem prekrãaja. uslove za propisivanje i primenu prekrãajnih sankcija. “Sluæbeni glasnik SRS”.. 17 Ako je za utvrœivanje ili razjaãnjavanje kakve vaæne åinjenice potrebno liåno i neposredno opaæanje sudije koji vodi prekrãajni postupak. 28/91 .14 ZoOBS15 i ZoBS16 i u internim aktima MUP-a... DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 71. Posle saobrañajne nezgode u kojoj je prouzrokovana samo maça materijalna ãteta.18 ZoBS je ponovio neke duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. 53/82. ostane na mestu saobrañajne nezgode i saåeka dolazak organa ovlaãñenog za vrãeçe uviœaja. odnosno korisnik vozila duæan je da vozilo. Zakona o prekrãajima. vozaåi su duæni da odmah uklone vozila sa kolovoza i da razmene liåne podatke i popune i potpiãu Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. III. duæan je da: 1. teret. 44/89. odnosno korisnik vozila nije u staçu da postupi prema stavu 1. . “Sluæbeni list SFRJ”.. ovlaãñeno lice koje se zatekne na mestu nezgode ili neispravnosti vozila zatraæiñe od organizacije za odræavaçe puteva ili druge ovlaãñene organizacije da na sigurno mesto ukloni vozilo. Uviœaj se moæe obaviti i uz sudelovanje veãtaka. “ (Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima) 14 Zakon o prekrãajima. Ako vozaå ili vlasnik. predviœen je u Zakonu o prekrãajima. Svaki uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta. stvari ili drugog materijala bude onemoguñeno kretaçe drugim uåesnicima u saobrañaju. stvari ili drugog rasutog materijala sa kolovoza i da osigura prohodnost puta. Ako vozaå u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta na drugom vozilu. teret.

nije u moguñnosti da o saobrañajnoj nezgodi obavesti organ unutraãçih poslova.20 7. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi.. obaveãtava o broju saobrañajnih nezgoda i visini priåiçene materijalne ãtete.. Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1. preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone opasnosti od nastajaça nove saobrañajne nezgode na istom mestu. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. to je duæno da uåini svako drugo lice koje se zatekne ili naiœe na mestu nezgode. Neposredni uåesnici u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo materijalna ãteta maça od 10. Kad ovlaãñeno sluæbeno lice sazna za izvrãenje kriviånog dela. 199 7. . . duæan je da odsutnom vlasniku. prikupljanja obaveãtenja itd. odnosno korisniku drugog vozila. Ålan 72. i da se åuvaju postojeñi tragovi pod uslovom da se na taj naåin ne ugroæava bezbednost saobrañaja.7. o saobrañajnoj nezgodi odmah obavesti najbliæi organ unutraãçih poslova. odnosno organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva. Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda Zakon o policiji je pored ostalih pitanja organizacije i rada policije. ovog ålana nije prisutan vlasnik. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. a ako je bilo povreœenih lica najbliæu organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva. duæna je da opãtinski organ za unutraãçe poslove nadleæan po mestu nastanka saobrañajne nezgode u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta. prisutni vozaå. registraciji. kao i prikupljanju obaveãtenja u vezi sa kriviånim delom.. ovog ålana.. Zajednica osiguraça imovine i lica kod koje je korisnik. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 2.2. ZNAÅAJ UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Uviœaj saobrañajne nezgode treba da omoguñi: 1) analizu konkretne saobrañajne nezgode u cilju zadovoljenja pojedinaånih interesa i 2) analizu stanja bezbednosti saobrañaja u cilju shvatanja postojeñeg stanja i projektovanja optimalnih upravljaåkih mera. duæna je da o tome odmah obavesti organ unutraãçih poslova opãtine na åijoj teritoriji je çeno sediãte. Ålan 75.” (Zakon o policiji. uredio i osnovna ovlaãñenja policije u vezi obezbeœenja i pregleda mesta dogaœaja. odnosno sopstvenik vozila osiguran od odgovornosti za ãtetu priåiçenu treñim licima. Ako uåesnik iz stava 1. duæni su da: 1.2.000 dinara. dostavi svoje ime i prezime i adresu stana. Ålan 74. Organi unutraãçih poslova duæni su da odmah po saznaçu izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta. 3. pregleda mesto dogaœaja radi pronalaæenja ili obezbeœenja tragova i predmeta koji mogu posluæiti kao dokaz. prekrãaja ili drugog dogaœaja povodom kojeg je potrebno neposrednim opaæanjem utvrditi ili razjasniti åinjenice. osiguraçu vozila i o pravu na upravÿaçe vozilom.”. dostavÿa najkasnije do 15. januara tekuñe godine za proteklu godinu. prekrãajem ili dogaœajem.. ovog ålana. Organizacija udruæenog rada u oblasti zdravstva kada primi na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi i u sluåaju kada povreœeno lice umre u zdravstvenoj organizaciji od zadobijenih povreda. odmah sa kolovoza uklone vozilo i druge predmete koji su usled saobrañajne nezgode ostali na kolovozu. pronalaæenja i obezbeœenja tragova i predmeta. 2. pronalasku uåinioca.. ovlaãñeno je da obezbedi mesto dogaœaja do dolaska sluæbenog lica odgovarajuñeg organa. Ålan 73. Zajednica osiguraça je duæna da izveãtaje iz stava 1. da se ne meça staçe na mestu nezgode. 20 “. ålan 65). jedan drugome pokaæu isprave o identitetu. pronalaska uåinioca.

Posebno se vodi raåuna da se presuda temelji samo na åinjenicama koje su nesumnjivo dokazane. a posebno propusta koji su doprineli nastanku nezgode i njenih posledica: – propusta koji su u vezi sa stvaranjem opasne situacije. Svako izolovano posmatranje uviœaja.1. Sa druge strane. 200 . Treba imati u vidu da je uåestvovanje u nezgodi znaåajan dogaœaj u æivotu pojedinca. u æivotu njegove porodice. pa i ãire zajednice. Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode Kvalitetno vrãenje uviœaja bi trebalo da obezbedi efikasan sudski proces u vezi saobrañajne nezgode. (ãto pre) ode na lice mesta. brojne vaæne åinjenice u vezi uslova koji su prethodili nezgodi i u vezi same nezgode nikada se ne utvrde u sudskom procesu. bilo bi znaåajno znati i ove åinjenice. P. 21 U 7 naãoj praksi su åesti primeri smanjivanja broja fotografija ili vrãenja uviœaja bez fotografisanja. O nezgodi odluåuje sud. Naime. Da bi sud stekao uvid u posledice nezgode. Ove uãtede od nekoliko stotina dinara (desetak nemaåkih maraka). polazeñi od uviœajne dokumentacije. Dakle. Sud ñe. Saobrañajna nezgoda åesto menja æivote ljudi i oni su veoma osetljivi na moguñnost utvrœivanja istine u vezi nezgode. Ova dva aspekta su vrlo razliåiti.Lipovac. Mada je najveña greãka da neko ko nije kriv odgovara za nezgodu. A za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i za projektovanje kontramera. åesto poskupljuju sudske postupke za nekoliko desetina hiljada dinara (nekoliko stotina ili hiljada maraka). u sudskom procesu se utvrœuju okolnosti nastanka saobrañajne nezgode s ciljem donoãenja praviåne presude ili reãenja o toj nezgodi. uviœaj treba da omoguñi i pravilno evidentiranje. 7.21 åini sudski proces neefikasnim. a posebno pojeftinjenje uviœaja (na raåun kvaliteta fiksiranja lica mesta) dovodi do znaåajnog poskupljenja sudskog procesa. odnosno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. Ipak. – propusta koji su u vezi sa moguñnoãñu izbegavanja nezgode i – propusta koji su u vezi sa veliåinom posledica nezgode. a konaåne stavove (reãenja i presude) nepreciznim. uviœaj je deo jedinstvenog sudskog procesa i samo tako ga treba tretirati. Cilj ovog procesa je precizno i pouzdano utvrœivanje svih vaænih okolnosti nastanka nezgode.2. da fiksira zateåeno stanje i saåini uviœajnu dokumentaciju koju ñe dostaviti sudu. te da zbog toga ne mogu efikasno ostvariti svoja prava. Nezgoda se analizira tako ãto se analiziraju njene posledice. pa krivce ne moæemo adekvatno da kaznimo. a nekad i pogreãnim. analizirati nezgodu i utvrditi sve vaæne åinjenice u vezi nastanka nezgode. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajne nezgode je osnova sudskog procesa i treba da omoguñi efikasan sudski proces. greãke se åine i kad ometemo utvrœivanje odgovornosti krivaca za nezgodu. neophodno je da struåna i objektivna (uviœajna) ekipa. Teãko je uåesnicima nezgode objasniti da rutina i nesavesnost radnika na uviœaju mogu dovesti do nekvalitetne dokumentacije.

Kvalitetni uviœaji saobrañajnih nezgoda. U tom smislu su razvijene metode analize.22 Procenjuje se da ñe samo tako da se sazna istina o saobrañajnoj nezgodi neophodna za shvatanje problema i projektovanje kontramera. U suprotnom. SPECIFIÅNOSTI UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U ODNOSU NA OSTALE UVIŒAJE Meœu brojnim oblicima kriminaliteta saobrañajne nezgode se izdvajaju po: – uåestalosti. Society's Duty. imamo moguñnost i da ih reãimo. Nedopustivo se vrãe improvizacije i “pojeftinjenja” uviœaja. Indepedent Accident Invegastion: Every Citizen's Right. U dosadaãnjoj naãoj praksi o ovim specifiånostima se nije vodilo dovoljno raåuna.3.2. Oåevici nisu ob22 Pieter van Vollenhoven. Oni analiziraju nezgodu i odluåuju o krivici. Zato kaæemo da je kvalitetan uviœaj osnovni preduslov za upravljanje bezbednoãñu saobrañaja.7. Evropski savet za bezbednost saobrañaja podræava uvoœenje nezavisne istrage saobrañajne nezgode. ne vodeñi raåuna da se time ukupni sudski proces znaåajno poskupljuje. i to tako da se rezultati ove istrage ne bi smeli koristiti u sudske svrhe. saobrañajno-tehniåki veãtak. 3rd Eu- ropean Transport Safety Lecture.2. – specifiånim ciljevima uviœaja i – specifiånim struånim poslovima koji se obavljaju na uviœaju. ali i metode vrãenja uviœaja. Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7. odnosno sudija. a nisu videli kako se nezgoda dogodila. Struåna analiza svih nezgoda na nekom prostoru. – obimu posledica. European Transport Safety Council. 7. omoguñuje shvatanje problema i njegovo reãavanje.3. moæemo se iscrpljivati reãavajuñi probleme koji i ne postoje. Ukoliko se problemi nazovu pravim imenom. Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja Do sada je u razvijenom svetu dosta paænje posveñivano analizi i rekonstrukciji saobrañajne nezgode za potrebe sudskog procesa. po pravilu. 201 7. Danas se sve viãe istiåe znaåaj upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. 2001. – specifiånosñu i kompleksnoãñu struånih znanja neophodnih za kvalitetnu analizu dela. Oni o posledicama nezgode mogu saznati posredno – preko oåevidaca (uåesnici u nezgodi i svedoci). Pri tome najveñu struånu pomoñ pruæa mu. – specifiånosti izvrãioca. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Ko i kako analizira saobrañajnu nezgodu? Saobrañajnu nezgodu analizira i razmatra sud. obezbeœuju shvatanje uzroka koji su doveli do nezgode. niti su bili na licu mesta neposredno posle nezgode (nisu videli posledice nezgode).

Naime. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. zaobiñi da kaæu istinu. Osnovno pitanje koje se postavlja u vezi ãtete kod ostalih dela (KO?) je u vezi pouzdanog odreœivanja poåinioca. åulnim opaæanjem. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 jektivni. lice mesta (a posebno tragovi i predmeti nezgode) mora se veoma kvalitetno fiksirati na uviœaju. Uviœajna ekipa ima osnovni zadatak da struåno. 24 U praksi su åeste iluzije boje vozila. uåesnici saobrañajnih nezgoda. izlazi uviœajna ekipa. reñi neistinu ili. Koji je znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda? Svaki uviœaj se vrãi u vezi sa nekom ãtetom. u manje od 10% saobrañajnih nezgoda uåesnici se udaljavaju sa lica mesta. Poseban znaåaj imaju merenja na licu mesta. tako da oni steknu utisak “kao da su bili na licu mesta”. – struånim znanjima i – izjavama (subjektivnim stavovima) svedoka. odreœivanje poloæaja i brzina u trenucima reagovanja.24 Zato sud ne bi trebalo da se oslanja samo na njihove iskaze prilikom odluåivanja o nezgodi. odreœivanje meœusobnog poloæaja i brzina neposredno pre sudara. Meœu njima veliki broj se udalji zbog straha i nesnalaæenja. uåesnici u saobrañaju. kod saobrañajnih nezgoda osnovni cilj uviœaja se premeãta sa pitanja ko? (kriminalistiåki znaåaj) na pitanje – kako? (saobrañajni znaåaj). brojem povreœenih ili veliåinom materijalne ãtete) prevazilaze posledice svih ostalih dela. Uviœaji saobrañajnih nezgoda su najåeãñi uviœaji koje vrãe OUP-i. analiza moguñnosti izbegavanja sudara itd). P.Lipovac. Pri tome se do vaænih informacija dolazi: – neposrednim. po pravilu. nisu kriminalci. mnogo je izraæeniji saobrañajni nego kriminalistiåki znaåaj uviœaja. U suprotnom. pogreãne procene brzina. bar. kao i onih sauåesnika koji su svojim åinjenjem ili neåinjenjem mogli da spreåe ili smanje posledice. te da ih uspeãno “prenese” onima koji ñe odluåivati o nezgodi (sud). Kad se otkriju ovi uåesnici. objektivno i sveobuhvatno “snimi” sve vaæne posledice saobrañajne nezgode.23 niti su struåni. crtanje skica i situacionih planova lica mesta saobrañajne 23 Svedoci saobrañajne nezgode su zainteresovani za istinu samo u onoj meri u kojoj je ona u skladu sa njihovim interesima. najveñim delom je ostvaren cilj uviœaja. oni ñe. pogreãne procene rastojanja itd. odreœivanje mesta sudara. Meœutim. po pravilu. Da bi se prevaziãli problemi objektivnosti i struånosti. Kod saobrañajnih nezgoda najåeãñe je osnovno pitanje: Kako se i pod kojim uslovima dogodila saobrañajna nezgoda? Åak i ako se radi o nepoznatom (NN) vozilu ili licu. da bi se veoma brzo sami prijavili policiji. na osnovu tragova nezgode (odreœivanje brzina uåesnika nezgode. 202 . Da bi ovi proraåuni bili kvalitetni i pouzdani. analiza postupanja po saobrañajnim znakovima. po pravilu. na lice mesta saobrañajne nezgode sa znaåajnijim posledicama. Posledice saobrañajnih nezgoda (merene brojem poginulih. Ko su uåesnici saobrañajnih nezgoda? Dok su izvrãioci ostalih kriviånih dela kriminalci. posle njegovog otkrivanja obavezno se vrañamo i najviãe bavimo pitanjem: Kako se dogodila saobrañajna nezgoda? Dakle. veñ poãteni graœani. prostorno-vremenska analiza. Kako se vrãi saobrañajno-tehniåka analiza nezgode? U osnovi analize saobrañajne nezgode su saobrañajno-tehniåki proraåuni.

4. METODE FIKSIRANJA LICA MESTA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda nezgode. Fiksiranje lica mesta saobrañajne nezgode je osnovni zadatak uviœajne ekipe. steknu i niz specifiånih znanja o saobrañaju.7. 203 . ove i druge specifiånosti zahtevaju da radnici na uviœaju saobrañajnih nezgoda pored opãtih znanja o uviœaju. Nabrojane specifiånosti. Naime.) uopãte ne vrãe ili imaju mnogo manji znaåaj. – vanredni tehniåki pregled vozila. – merenje usporenja vozila ili koeficijenta prianjanja. o propisima u bezbednosti saobrañaja i o uviœaju saobrañajnih nezgoda. niti je bio na uviœaju. pronevera i sl. reå je o struånjacima koji poseduju niz opãtih znanja i veãtina iz saobrañaja (dobro poznaju bezbednost saobrañaja. uticaj elemenata puta na nastanak saobrañajnih nezgoda.25 7. funkcionisanje sklopova vozila i njihov uticaj na bezbednost saobrañaja. a posebno brojnost i specifiånost postupanja na licu mesta. veãtaci i drugi) nije bio na licu mesta kada se nezgoda dogodila. a koji su zavrãili posebnu obuku za vrãenje uviœaja i obradu tragova saobrañajnih nezgoda (kriminalistiåko-tehniåki kurs ili poseban kurs za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda). Naime. – zdravstveni pregled lica – uåesnika nezgode. Stavovi o nezgodi se donose prvenstveno na osnovu posledica te nezgode. Ove radnje se kod uviœaja povodom nekih drugih dela (na primer. saobrañajnu psihologiju. opãte faktore bezbednosti saobrañaja.4. U ovim ekipama znaåajno mesto imaju saobrañajni policajci.). – merenje nagiba kolovoza (ili nagiba terena). 25 Dakle. posebno obuåene i opremljene za ove poslove. a posebno konkretne probleme bezbednosti saobrañaja na datom putu i sl. – merenje konkretne preglednosti i sl. onaj ko analizira nezgodu i o njoj odluåuje (sudija. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Fiksirati lice mesta saobrañajne nezgode znaåi trajno saåuvati vaæna obeleæja tog lica mesta. specijalizovani za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. primenu ureœaja u operativnoj kontroli saobrañaja. nekad je neophodno na licu mesta obaviti odreœene posebne radnje koje nisu znaåajne kod ostalih uviœaja: – izuzimanje tahografskih uloæaka i tahografa. uticaj psihofiziåkog stanja lica na bezbednost saobrañaja. a radi kasnije analize. Sve su ovo veoma vaæne specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda o kojima bi se moralo voditi raåuna u praksi. Kvalitetno fiksiranje lica mesta ima odluåujuñi uticaj na kvalitet i efikasnost sudskog procesa. kod kraœa. opravdavaju nastojanja da uviœaje saobrañajnih nezgoda vrãe specijalizovane ekipe. – merenje konkretne vidljivosti. propise u bezbednosti saobrañaja. Da bi se zadovoljili oãtri zahtevi saobrañajno-tehniåke analize nezgode. odnosno na osnovu uviœajne dokumentacije u kojoj su fiksirane ove posledice i drugi elementi zateåenog stanja. – izuzimanje sijalica.

velika koliåina informacija optereñuje uviœaj. Sa druge strane. Konaåno. 2) fotodokumentaciju sa uviœaja. P.26 26 Lipovac. dobijamo razliåite elemente uviœajne dokumentacije. 3) grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i 4) verbalni metod. savetovanje: “Kriminalistiåke znanosti – doprinos humanizaciji i efikasnosti suzbijanja kriminaliteta”. Zagreb. Ukoliko æelimo da prenesemo izgled nekoga ili neåega koristimo se fotografijama. U nameri da nekome prenesemo naãa iskustva i dogaœaje (na primer “bio sam na svadbi”). 4) situacioni plan lica mesta i 5) ostale priloge. ako æelimo da verno i sveobuhvatno prikaæemo sva obeleæja nekog predmeta koristimo izuzimanje (ponesemo paråe torte ili bocu piña koje smo pili). Od ekipe na uviœaju se oåekuje da naœe pravu meru. Naime. a ako æelimo da prenesemo situacije (poloæaj. ELEMENTI UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE I NJIHOVE SPECIFIÅNOSTI 26 7 Primenom nabrojanih metoda fiksiranja na uviœaju. i to: 1) zapisnik o uviœaju saobrañajnih nezgoda. Pri fiksiranju lica mesta saobrañajne nezgode koriste se sledeñe metode: 1) metod izuzimanja. Krsto Bezbednost saobrañaja Treba imati na umu da su uviœaj i analiza nezgode vremenski i prostorno razdvojeni. analiza nezgode ñe se vrãiti naknadno (i po nekoliko godina posle nezgode) na drugom mestu – u sudu (i po nekoliko desetina kilometara od mesta nezgode).5. 7. 204 . K. o uåesnicima i sl. Uviœajna ekipa bi trebalo da ãto sveobuhvatno fiksira zateåeno stanje. veliåine i raspored predmeta i objekata) crtamo crteæe.Lipovac. Od uviœajne ekipe se oåekuje da kvalitetno fiksira ãto veñu koliåinu informacija. ali da se ne bavi detaljima koji su nevaæni i nepotrebno bi optereñivali uviœaj i uviœajnu dokumentaciju. tako da svi uåesnici sudskog procesa imaju utisak kao da su bili na licu mesta. Ovde se javlja niz problema.). maj 1991. tako da fiksira sve ãto je vaæno. 2) metod fotografisanja i videosnimanja. Trebalo bi imati u vidu da se ove metode koriste u svakodnevnim komunikacijama izmeœu ljudi. meœu kojima se istiåu problemi u vezi sa koliåinom informacija.. 3) skicu lica mesta. koristimo verbalni metod (nabrajanje podataka o dogaœaju. Specifiånosti elemenata uviœajne dokumentacije kod saobrañajnih nezgoda.

prezime i potpisi zapisniåara i rukovodioca uviœaja.5. U zavrãnom delu zapisnika o uviœaju unose se podaci o naloæenim radnjama koje ñe uslediti posle uviœaja (vozilo upuñeno na vanredni tehniåki pregled.). – zapisnik ima najveñu procesnu vrednost. mestu i vremenu uviœaja (nezgode). podatke o licima uåesnicima nezgode (ukljuåujuñi i podatke o putnicima u vozilima). izgled saobrañajne povrãine. podatke o vozilima . poloæaj. – zapisnik o uviœaju razdvaja vaæno od nevaænog. opisni i zavrãni. o radnjama pre i posle uviœaja. U uvodnom delu zapisnika trebalo bi navesti pravni osnov za vrãenje uviœaja i najvaænije podatke o: nezgodi. meteoroloãkim prilikama. Verbalni metod ima niz prednosti. organu i uviœajnoj ekipi. – ovim metodom se ne mogu jasno i pregledno prikazati svi elementi zateåenog stanja. geometriju raskrsnice. 205 7.). Zapisnik o uviœaju je procesno najznaåajniji element uviœajne dokumentacije. podatke o oãteñenjima vozila i objekata. naåinu obezbeœenja lica mesta. jer se jedini pominje u Zakonu. leãeve i druge predmete i tragove na licu mesta (opis. Najvaæniji nedostaci verbalnog metoda su: – ovaj metod nije oåigledan i mora biti potkrepljen ostalim dokazima. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .1. dimenzije i druga vaæna obeleæja). o mestu i vremenu. Primenom ovog metoda dolazimo do zapisnika o uviœaju. Zapisnik o uviœaju Verbalni metod se bazira na moguñnostima da se reåima (verbalno) prikaæe zateåeno stanje na licu mesta. – zapisnik o uviœaju povezuje sve elemente dokumentacije u jednu celinu itd. o uåesnicima. ime. mulaæiranje itd. o sastavu uviœajne ekipe itd. o svedocima. raspored tragova i predmeta.27 Zapisnik o uviœaju bi trebalo da ima tri dela: uvodni. a posebno: opãti izgled lica mesta. znaåajnim radnjama koje su realizovane pre poåetka uviœaja i sl. zapisnik ima najveñu procesnu vrednost. podatke o putu i vremenu. U opisnom delu bi trebalo ãto sveobuhvatnije opisati sve vaæne elemente zateåenog stanja na licu mesta. sluæbenih beleãki. izuzimanje. 27 Sastavljanje i sadræaj zapisnika o uviœaju odreœeni su u Zakonu o kriviånom postupku (za saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånih dela) i Zakonom o prekrãajima (za nezgode sa obeleæjima prekrãaja). elemente krivina. dat nalog za obdukciju leãa i sl. raznih izveãtaja i sl. i to: – ovaj metod se najlakãe primenjuje na licu mesta. skiciranje.). Mada u tehniåkom smislu ovo nije najpogodniji metod fiksiranja lica mesta. lica. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7. primenjene postupke fiksiranja (fotografisanje. preduzete radnje na uviœaju itd. naœena vozila. o meteoroloãkim prilikama. o radnjama na uviœaju. jer se jedino pominje u zakonu. podaci o vremenu zavrãetka uviœaja. a posebno oãteñenja vozila.uåesnicima nezgode.7. – verbalni metod je uvek subjektivan i mnogo zavisi od obuåenosti i iskustva lica na uviœaju. – jednostavno prikazuje niz opãtih podataka (o nezgodi.5. podatke o povredama uåesnika u nezgodi.

Obiåno u fotodokumentaciju ulaze sledeñe grupe fotografija: ãiri (opãti) izgled lica mesta.2. 7. – bitne veliåine i druga obeleæja traga i – detaljan opis izgleda i poloæaja karakteristiånih detalja na tragu. tj. bliæi izgled lica mesta. posebnu paænju trebalo bi posvetiti opisivanju tragova i predmeta saobrañajne nezgode. meœusobnog poloæaja tragova. opãteg izgleda lica mesta. Razmerna fotografija pruæa moguñnost odreœivanja vaænih duæina na licu mesta. Fotodokumentacija Fotodokumentacija je ureœeni skup unapred odreœenih grupa fotografija. na njoj ñe se nañi sve ãto je optiåki vidljivo ispred objektiva. a ãto je posebno vaæno pri fiksiranju oãteñenja vozila. izgled predmeta i tragova nezgode. Zapisnik o uviœaju se radi kod svakog uviœaja saobrañajnih nezgoda. obuåena lica i vreme). Fotografisanje je. Naime. Meœutim. izgled vozila i objekata (posebno oãteñeça na njima). – poloæaj traga. U odnosu na ostale metode fotografisanje je skupo i nepraktiåno (zahteva opremu. Pri tome se objektivnost odnosi na sadræaj fotografije. gubitke i troãkove u vezi nezgode. koje sistematiåno prikazuju izgled najznaåajnijih elemenata zateåenog stanja. Stereofotogrametrija i analitiåka fotogrametrija omoguñavaju crtanje situacionih planova na osnovu fotografija i odreœivanje dimenzija sa fotografije. i to: – vrstu i izgled traga. izgled leãeva (posebno spolja vidljivih povreda) i izgled detalja na tragovima i predmetima. – poreklo i naåin nastanka traga. P. 206 7 . najobjektivniji i najoåigledniji metod fiksiranja tragova/predmeta nezgode. posle izuzimanja.Lipovac. meœusobni poloæaj predmeta i tragova nezgode. Pri tome je potrebno evidentirati sva vaæna obeleæja predmeta/traga.5. geometrije saobrañajnice i sl. a posebno troãkove sudskog procesa. Sadræaj fotodokumentacije je subjektivan i zavisi od obuåenosti i iskustva ekipe za uviœaj. fotografisanje ima i niz nedostataka. bez obzira da li mi to smatramo vaænim. te ih je nezgodno koristiti u delu shvatanja situacije. ali ne i na sadræaj fotodokumentacije. Fotografija jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija. Meœutim. subjektivno se bira ãta ñe se snimiti i pod kojim uglom. Fotografija je sveobuhvatna. nepravilnih tragova i predmeta i sl. Ovaj nedostatak se moæe prevaziñi samo dobrom obuåenoãñu ekipa za uviœaj. imajuñi u vidu ukupne ãtete. Krsto Bezbednost saobrañaja – verbalni prikazi nepregledno saopãtavaju male koliåine informacija. ovo se ne moæe prihvatiti kao razlog za neprimenjivanje metoda fotografisanja. Pri pisanju zapisnika o uviœaju.

7. Danas se kod teãkih saobrañajnih nezgoda sve åeãñe koriste video kamere.5. po pravilu. – sa skice se vidi ãta je mereno na licu mesta. pogreãna praksa åesto pravi probleme u analizi nezgode. ona je nezamenljiva i ima mnogo veñu vrednost od situacionog plana. – jednostavno i pregledno prikazuje izvorne rezultate svih merenja koja su vrãena na licu mesta. a ne moæe se objaãnjavati niåim. Skica lica mesta Kao rezultat primene grafiåkog metoda dobijaju se skice i situacioni planovi. Primena video kamera ne iskljuåuje i fotografisanje na licu mesta. Niz vrlo vaænih postupaka pri analizi nezgode ne moæe se korektno sprovesti bez fotografija. digitalnih video kamera i multimedijskih uviœajnih dokumentacija. – sa skice se vidi kako su odreœene veliåine merene. a skica ostaje u MUP-u ili se åak smatra privatnom stvari policajca koji je crtao. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . a) SKICA je jednostavan. 7.3.28 Skica ima velike prednosti u odnosu na ostale elemente uviœajne dokumentacije: – jednostavno i brzo se crta. Ma koliko skica bila tehniåki nekorektan i. a ne i pruæanje dokaza za analizu dogaœaja. Velika je zabluda da zapisnik moæe zameniti fotodokumentaciju. 28 Joã uvek postoje sluåajevi da se sudu dostavlja samo situacioni plan. Skice se. åiji je cilj senzacija ili informisanje o dogaœaju. Ova. a zatim se kotira SVE ÃTA JE MERENO. – jednostavno prikazuje meœusobni poloæaj tragova.5. Poseban znaåaj imaju primena digitalne fotografije. u vreme uviœaja. Problem i opasnosti od fotomontaæe postali su posebno znaåajni sa razvojem raåunara. Skica se crta kod svakog uviœaja saobrañajne nezgode i trebalo bi je uvek dostavljati sudu. U skicu se ucrtavaju svi vaæni elementi zateåenog stanja. åesto. Ovo bi trebalo razlikovati od TV snimanja. Zbog nabrojanih prednosti. Ovaj nedostatak se prevazilazi markiranjem slabo vidljivih tragova i dobrim izborom ugla snimanja. osim nestruånim radom i javaãlukom u radu. fotografisanje je nezamenjiv metod fiksiranja i trebalo bi ga primenjivati pri svakom uviœaju. slobodoruåni. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti Fotografija je optereñena nizom nevaænih detalja. grafiåki prikaz zateåenog stanja na licu mesta. – jednostavno prikazuje geometriju saobrañajne povrãine. pa se neki vaæni detalji ne mogu jasno uoåiti. i to onako KAKO JE MERENO. U tom smislu policija je u nekim mestima veñ tehniåki opremljena i struåno osposobljena. izraœuju na licu mesta saobrañajne nezgode. – razdvaja vaæno od nevaænog. 207 7. loã crteæ. a nedostatke prevaziñi. Ovaj nedostatak se prevazilazi radom u sluæbenim prostorijama i åuvanjem negativa. predmeta i saobrañajne povrãine.

31 Posebno se vodi raåuna da crteæ bude pregledan i prihvatljiv tehniåki neobrazovanim licima (sudijama. Åinjenica da neka duæina nije kotirana na situacionom planu. Meœutim. ne znaåi da to nije mereno na licu mesta.32 – zbog poãtovanja razmere.4. i to: – kvalitetno razdvaja vaæno od nevaænog.). pre merenja (ovo se prevazilazi dobrom obukom i iskustvom). verno prikazuje zateåeno stanje na licu mesta.Lipovac. a na osnovu skica i beleãki sa lica mesta. na osnovu ovih planova ne moæe se utvrditi da li je neka duæina merena na licu mesta ili nije. Na situacionom planu se kotiraju samo najvaænije mere. izgled oãteñenja vozila.je CRTEÆ U RAZMERI koji tehniåki korektno. (ovo prevazilazi fotodokumentacija). crteæ verno (proporcionalno) prikazuje zateåeno stanje.29 i to onako kako ñe biti koriãñene u analizi. jer se crta slobodoruåno. – skica nekad nije univerzalna. tako da ne optereñuju crteæ. ne prikazuje izgled lica mesta. uz pomoñ pribora za crtanje. 31 Rekonstrukciju saobrañajne nezgode je lakãe vrãiti na osnovu kvalitetne skice lica mesta. – nije verna. – vrlo jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija o saobrañajnoj situaciji. Ovakav crteæ ima velike prednosti. advokatima. 32 Odabrane su najvaænije mere i diskretno kotirane. – crteæ je kvalitetan i prilagoœen korisnicima. Situacioni plan lica mesta b) SITUACIONI PLAN. 30 Zato na osnovu situacionog plana ne moæemo pouzdano utvrditi kako je vrãeno merenje na licu mesta.5. ali ne i mere koje sluæe za crtanje crteæa u razmeri (crteæ je veñ nacrtan). Skica ima i niz nedostataka: – ne daje opãte podatke o saobrañajnoj nezgodi (ovo se prevazilazi zapisnikom o uviœaju). Ovi crteæi se rade u prostorijama. niti mere koje omoguñavaju rekonstrukciju nezgode. P. 7 29 Tako se dodatno rastereñuju situacioni planovi. na situacionom planu se kotiraju samo one mere koje ñe biti koriãñene za analizu nezgode. ãto sudovi posebno cene. Krsto Bezbednost saobrañaja – jednostavno prikazuje razliåite alternative itd. izgled kolovoza i sl. koje su vaæne za analizu nezgode. strankama i sl. – crteæ je rastereñen od svih kota koje nisu neophodne. tj. – tehniåki nivo skice je vrlo nizak. 7. jer skica sadræi izvorne podatke o svim merama sa lica mesta. nije jasna ãirem krugu korisnika (ovo se prevazilazi dobrom obukom i izradom situacionih planova). Zbog svojih prednosti skicu bi trebalo uvek raditi i prilagati uz uviœajnu dokumentaciju.30 Dakle. – najjednostavnije prikazuje geometriju saobrañajnice i meœusobni raspored svih tragova i predmeta saobrañajne nezgode. 208 . tuæiocima.

a nekad i kvalitetnim skicama koje zamenjuju planove). ãto je i najvaænija prednost ovog metoda. spakuju i saåuvaju. dobrom organizacijom.5. izuzimanje ima i velike nedostatke u odnosu na ostale metode: Primena ove metode nije praktiåna iz viãe razloga. na osnovu skice i beleãki (prevazilazi se obaveznim dostavljanjem i skica lica mesta).5. – na crteæu nije sve kotirano. tj. pa u sudskom procesu ceo metod pada u vodu. Postupak na licu mesta je specifiåan i mora da potvrdi oåiglednost. a po moguñnosti i kod ostalih nezgoda. mora da dokaæe da izuzeti predmet/trag potiåe sa lica mesta. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti – jednostavno prikazuje alternative i verzije dogaœaja. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . time su. pa se teãko u praksi organizuje (prevazilazi se dobrom obukom. niti kako je ãta mereno (prevazilazi se skicom). – situacioni plan ne prikazuje izgled (prevazilazi se fotodokumentacijom) itd. Izuzimanje omoguñava sve dalje analize izuzetog predmeta i svih tragova na njemu. izdvoje. O znaåaju situacionog plana najbolje govori åinjenica da se saobrañajnotehniåko veãtaåenje temelji i najviãe oslanja na situacioni plan. fiksirani svi tragovi na predmetu i obeleæja tog predmeta. tako da se mogu koristiti pri kasnijim veãtaåenjima i analizi nezgode. Izuzimanje je najoåigledniji i najsveobuhvaatniji metod fiksiranja. – situacioni plan ne daje niz opãtih podataka o nezgodi (prevazilazi se zapisnikom o uviœaju). jer ne moæemo da dokaæemo da je trag / predmet izuzet na licu mesta.33 Izuzimanje na licu mesta nekad zahteva posebnu struånost i uåeãñe struånih lica u ekipi za uviœaj. 7. bez obzira da li ih smatramo vaænim ili ne. Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode podrazumeva da se ovi na licu mesta struåno obrade.5. Kada se izuzme neki predmet. Skice bi trebalo da budu posebno kvalitetne u sluåajevima kada se ne crtaju situacioni planovi. 209 7. Meœutim. Situacioni plan ima i niz nedostataka: – crtanje ovih crteæa je sporo i sloæeno. pa se ne zna ãta je na licu mesta mereno. po pravilu.7. 33 Åesto se o ovome ne vodi raåuna. – ovi crteæi se crtaju posredno. S obzirom na prednosti i nedostatke moæe se odrediti i obim primene skica i situacionih planova: – skicu bi trebalo uvek crtati i dostavljati u uviœajnim dokumentacijama i – situacione planove bi trebalo crtati kod svih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela.

tragovi krvi. odnosno pneumatika. Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode koristi se samo onda kada se ostalim metodama ne mogu sveobuhvatno fiksirati vaæni tragovi na tom predmetu. ãto predstavlja pozitiv ãara pneumatika. Ovako zapakovan predmet/trag se nekad åuva na drugom mestu (odvojeno od ostale dokumentacije). – posle stvrdnjavanja (10-15 min. – kad prvi sloj malo oåvrsne stavlja se armatura (ãtapiñi. jer su fiksirani na kolovozu. Najåeãñe se pri mulaæiranju koristi gipsana kaãa.Lipovac. – ovaj segment traga se dobro oåisti od stranih materijala (granåice. po pravilu. veñ se mora posebno pakovati i åuvati ãto je vrlo nepraktiåno. sklopovi vozila (farovi. Mulaæiranje (izlivanje) tragova primenjuje se izuzetno na reljefne tragove. tj. – na trag se paæljivo (åaãom ili kaãikom) nalije prvi sloj gipsane kaãe. Kasnije ñe veãtak moñi detaljno i uporedo analizirati mulaæ traga sa lica mesta i mulaæ pneumatika osumnjiåenog vozi210 . brojni tragovi i predmeti se ne mogu izuzeti. Mulaæiranje ima veliki znaåaj pri traganju za NN vozilom.). U praksi se najåeãñe izuzimaju tahografski uloãci. grudvice zemlje i sl.) itd.) mulaæ se digne i oåisti mlazom vazduha ili vode i – konaåno. – na tragu pronaœe segment sa dobro izraæenim karakteristiånim detaljima (individualnim karakteristikama). – napravi se æitka gipsana kasa. oãteñenja objekata. na ostalim povrãinama i na nepomiånim objektima (tragovi koåenja. kao ostali elementi dokumentacije. oãteñenja kolovoza i sl. Konaåno. izuzet predmet se. Ovaj proces se zove mulaæiranje traga. otpali delovi sa vozila (komad migavca. delovi odeñe i obuñe peãaka. P.). Naime. moæe se izlivati negativ traga i ovaj odlivak izuzimati umesto traga.). pa je nepraktiåno njegovo koriãñenje pri razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajne nezgode. Ne mogu se izuzeti svi vaæni tragovi. Posebno se åesto mulaæiraju tragovi voænje. voænje. a oåekuje se dalja analiza (veãtaåenje) traga – predmeta. Pri tome se: – utvrdi potreba za mulaæiranjem. ne moæe spakovati u fasciklu A4 formata. Cilj mulaæiranja je da se dobije negativ traga. Nekad se reljefni tragovi mogu izlivati. klizanja. koåioni cilindar. komadi razbijenog stakla. spona. tahograf i sl. mulaæ se pakuje i åuva tako da se spreåi lomljenje i uniãtavanje karakteristiånih detalja na mulaæu. – pronaœe i detaljno analizira reljefni trag. Nabrojane prednosti i nedostaci odreœuju obim primene ove metode. ljuspice boje i sl. Naime. granåice. mulaæom se praktiåno izuzima negativ traga. – preko armature izliva se drugi. deblji sloj gipsane kaãe. pneumatik. – ako je trag plitak ovaj segment se ogradi limenom trakom ili sliånim priruånim sredstvima visine 3-4 cm. a posebno na tragove obuñe i tragove voænje sa dobro otisnutim (utisnutim) ãarama obuñe. – povrãina mulaæa se zaravna i na njoj napiãu podaci o nezgodi. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 Pakovanje i åuvanje je sledeñi problem kod primene ove metode.). æica i sl.

Ovo se postiæe fotografisanjem traga koji se mulaæira. u praksi su vrlo åesti primeri nekorektne dokumentacije sa uviœaja koja ne zadovoljava ova osnovna naåela. po oåiglednosti. trag voænje u snegu. a ako su na tragu naœeni i dobro mulaæirani karakteristiåni detalji (individualne karakteristike). u rastopljenom asfaltu. Mulaæiranje je vrlo oåigledan metod fiksiranja i nekad se. ne mogu se na istom mestu navoditi stavovi ili iskazi svedoka i utvrœene åinjenice.34 i to: 1) naåelo OBJEKTIVNOSTI 2) naåelo USAGLAÃENOSTI 3) naåelo SVEOBUHVATNOSTI 7. TEHNIÅKA NAÅELA IZRADE UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE Za naãe potrebe mogu se izdvojiti tri osnovna naåela koja bi trebalo poãtovati pri izradi svake uviœajne dokumentacije.6. ali ne i da je uåestvovalo u nezgodi. 211 7. Zato se na licu mesta mora voditi raåuna i o drugim dokazima.6. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije la ili sam pneumatik. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . prisustvom svedoka. ako se trag ne moæe izuzeti (na primer. u blatu. ovako se moæe vrãiti i identifikacija vozila. Mulaæiranje dolazi do izraæaja. onda ovi subjektivni elementi moraju biti nedvosmisleno razdvojeni od åinjenica. Naåelo objektivnosti Prema ovom naåelu osnovni sadræaj svih elemenata uviœajne dokumentacije su åinjenice. Sa druge strane. ako je znaåajno da se u uviœajnoj dokumentaciji registruje i neãto ãto nije objektivno (stavovi svedoka ili stavovi ovlaãñenih lica). Misli se na ono ãto je ovlaãñeno lice utvrdilo opaæanjem i/ili na osnovu nesumnjivih struånih znanja.7. Ova analiza obezbeœuje eliminaciju. Ako se ipak. vrlo je vaæno na licu mesta dokazati da mulaæ potiåe sa lica mesta.1. Konaåno.). moæe porediti sa izuzimanjem predmeta. To je preduslov da sud. ali se mora naglasiti åiji su to stavovi i razdvojiti ih od åinjenica. a nekad dovode u pitanje verodostojnost ostalih åinjenica. valja naglasiti da se mulaæiranjem dokazuje da je vozilo proãlo putem. Ovde bi trebalo napomenuti da su i subjektivni stavovi åesto od velike pomoñi. veãtak i drugi stvore objektivnu podlogu za analizu saobrañajne nezgode. naœu zajedno to se mora jasno naglasiti i nedvosmisleno razdvojiti. Dakle. 34 Naæalost. opisom u zapisniku o uviœaju i sl. u pesku i sl. Ukoliko se subjektivni stavovi ne razdvoje od åinjenica. Meœutim. 7. odnosno objektivno utvrœene stvari. menja se njihov tretman.6. dobijaju teæinu åinjenica. tj.

usaglaãenost izmeœu skice i zapisnika). Najåeãña i najopasnija greãka jeste unoãenje i nerazdvajanje u zapisniku o uviœaju: – åinjenica koje je ekipa åulnim opaæanjem utvrdila – stavova koje su ekipi preneli svedoci i uåesnici nezgode – stavova do kojih je ekipa doãla zakljuåivanjem. veãtak i dr. naåin kretanja pre nezgode. suãtinska i terminoloãka usaglaãenost svih sadræaja zapisnika o uviœaju). 35 Na 7 primer.) ne sme biti kontradiktornih tvrdnji. Meœusobna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost izmeœu delova uviœajne dokumentacije (na primer. Jedan od najznaåajnijih suãtinskih elementa usaglaãenosti jeste usaglaãenost mera u razliåitim sadræajima (u zapisniku i u skici). Naåelo meœusobne usaglaãenosti podrazumeva suãtinsku. 7. a s druge strane skrnavi ugled sluæbe koja vrãi uviœaj.2. Eventualne sluåajne greãke ili propuste morali bi otkloniti ålanovi uviœajne ekipe zajedno. 212 . Drugi bitan propust u praksi jeste odvojen rad ålanova ekipe i odvojeno (a ne zajedniåko) pravljenje delova dokumentacije. P. 36 Ovo podrazumeva i usaglaãavanje koje je sastavni deo zajedniåkog rada na uviœaju. ali i terminoloãku i svaku drugu usaglaãenost (iste oznake tragova. Krsto Bezbednost saobrañaja U praksi su vrlo åeste greãke u vezi sa naåelom objektivnosti. U zapisniku o uviœaju obavezno se unose sve vaæne mere na osnovu kojih fiksiramo lice mesta. Naåelo usaglaãenosti Ovo naåelo se moæe rasålaniti na pojedinaånu usaglaãenost i meœusobnu usaglaãenost. neznanjem ili nesavesnim radom. a ne da se naknadno (na zahtev suda) “usaglaãava” ili proizvoljno prihvata jedan od dva suprotna stava i sl. Zato bi svakom uviœaju trebalo pristupiti savesno i struåno. I pored toga u praksi ima bezbroj primera nepoãtovanja ovog naåela. uzroånik nezgode itd. Pojedinaåna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost sadræaja pojedinih delova uviœajne dokumentacije (na primer. ista orijentirna prava itd.Lipovac. situacioni plan i dr. prihvataju kao åinjenice. skici i situacionom planu se odreœuju mesto sudara. Prema naåelu pojedinaåne usaglaãenosti u okviru pojedinih sadræaja dokumentacije (zapisnik. ukoliko nije drugaåije naglaãeno. u zapisniku.36 tako da konaåna dokumentacija bude suãtinski i terminoloãki usaglaãena. fotodokumentacija.) razliåitih delova uviœajne dokumentacije. ãto bi nam garantovalo pojedinaånu usaglaãenost. Ovo oteæava ili onemoguñuje korektnu analizu saobrañajne nezgode. u situacionom planu ili na razmernoj fotografiji. Nepoãtovanje naåela usaglaãenosti najåeãñe je izazvano nemarnoãñu.35 Da se u praksi ne bi pravile ovakve i sliåne greãke mora se stalno imati u vidu da sadræaj uviœajne dokumentacije sud. Zato je vrlo praktiåno pri pisanju zapisnika kao podsetnik koristiti kotiranu skicu i beleãke sa lica mesta. Ove mere moraju biti usaglaãene sa merama u skici. a bez obrazloæenja ovakvih stavova. a na osnovu svojih sluåajnih (sumnjivih) znanja i saznanja na licu mesta. ista orijentirna i fiksirna taåka.6.

Razlikujemo pojedinaånu sveobuhvatnost i sveobuhvatnost u celini. a ne retko donose se i pogreãni stavovi. nije zadovoljeno naåelo sveobuhvatnosti u celini. Sveobuhvatnost u celini podrazumeva da su primenjene sve metode fiksiranja (uraœeni svi elementi uviœajne dokumentacije). ako zapisnik ne prikazuje sva merenja sa lica mesta on moæe biti pojedinaåno sveobuhvatan. broj potrebnih fotografija. razmeru i sadræaj situacionog plana. Naåelo sveobuhvatnosti bi trebalo. Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7. PRAKTIÅNA POSTUPANJA U RAZMATRANJU I RAZJAÃNJAVANJU SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Ma koliko bilo nezahvalno opisivati vrlo raznovrsne sluåajeve u praksi. vrstu i broj ostalih priloga itd. U ovim situacijama uåesnici nezgode se mogu sporazumeti.7. makar jednom elementu dokumentacije. ako nema podataka o tome ãta je i kako mereno. i to: – sloæiti oko uslova nastanka nezgode. u praksi. oko krivice i iznosa ãtete i na osnovu toga jedan drugom isplatiti ãtetu37 ili 37 Najbolje bi bilo odmah naplatiti procenjenu ãtetu.7. obim i sadræaj zapisnika. mogu se grubo razlikovati tri sluåaja. Zadovoljenje ovog naåela zahteva struånost i iskustvo ålanova uviœajne ekipe. jer onaj ko treba da plati ãtetu moæe kasnije da poriåe krivicu (osnov za naplatu) i visinu ãtete. Sa druge strane. u praksi. ako nije prikazan izgled lica mesta itd. trajanje uviœaja. ako u njemu nema podataka o uåesnicima. Naæalost. jer se od zapisnika i ne oåekuje da prikaæe ãta je i kako mereno (ovo ñe prikazati skica lica mesta).3. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Na primer. a moglo se utvrditi na licu mesta saobrañajne nezgode. vrlo su retke uviœajne dokumentacije koje bi zadovoljile naåelo sveobuhvatnosti. Naåelo sveobuhvatnosti Ovo naåelo se moæe dovesti u vezu sa prethodna dva. Pojedinaåna sveobuhvatnost podrazumeva da svaki element uviœajne dokumentacije (pojedinaåno) obuhvati sve ono ãto se od njega oåekuje. nema podataka o putu i vremenu. vrlo oteæana ili åak onemoguñena precizna i pouzdana analiza saobrañajne nezgode. 7. Zato je. Sliåno je i ako u.7. (1) Kod saobrañajnih nezgoda sa malom materijalnom ãtetom Zakon ne predviœa obavezu obaveãtavanja OUP-a o saobrañajnoj nezgodi. te da se u dokumentaciji nalazi sve ãto je znaåajno za analizu nezgode. jer se to oåekuje od zapisnika. 213 7. zapisnik neñe biti pojedinaåno sveobuhvatan.6. ako u dokumentaciji nema skice. Primera radi. Slobodno moæemo reñi: ãto je uviœajna dokumentacija tanja deblji su sudski spisi u vezi te saobrañajne nezgode ili ãto uviœaj traje krañe duæe traje sudski proces. odreœivati sastav uviœajne ekipe. a podrazumeva da se u uviœajnoj dokumentaciji mora nañi sve ono ãto sudu ili veãtaku moæe biti od znaåaja.

a na osnovu zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. P. OUP-a (ili oãteñena stranka) podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. kod nezgoda u kojima se uåesnici nisu sporazumeli oko naåina nastanka nezgode (krivice).Lipovac. kod saobrañajnih nezgoda sa elementima kriviånog dela (gde ima poginulih. analizirati da li oãteñenja odgovaraju izjavama uåesnika. Naime. crta skicu lica mesta i sl. U nekim sredinama se na licu mesta fotografiãe (klasiånim fotoaparatima) i razvijaju negativi. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 – sloæiti oko uslova nastanka nezgode i na osnovu toga popuniti i potpisati Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi koji ñe predati u osiguranje. Zahtev prati delimiåna ili potpuna uviœajna dokumentacija. sve åeãñe se vrãi i fotografisanje lica mesta koje obuhvata snimanje minimalnog broja fotografija. U ovim situacijama bi trebalo obavezno izraœivati kompletnu uviœajnu dokumentaciju (zapisnik o uviœaju. samo na zahtev suda ili neke strane u sporu. Tada se analizira prekrãajna odgovornost uåinioca nepropisne radnje. skicu. Ovlaãñeno sluæbeno lice izlazi na lice mesta. vrãi uviœaj. Zakon je predvideo da OUP vrãi uviœaj. situacioni plan i ostale priloge). Ovakve saobrañajne nezgode raspravlja sud (sudsko veñe) u kriviånom postupku. Ovakve nezgode raspravlja sudija za prekrãaje. postupi po zahtevu oãteñene stranke. u procesu razmatranja oãteñenja na vozilima. proceni ãtetu i izvrãi isplatu. Naæalost. (2) Kod saobrañajnih nezgoda sa znaåajnom materijalnom ãtetom. Ako je obaveãten o nezgodi. po pravilu.). da li postoji zakonski osnov za isplatu ãtete i koliki je iznos ãtete. Osiguranja ñe. (3) Konaåno. prijavljuje prekrãaj i uåinioca prekrãaja organu unutraãnjih poslova. Uviœaje vrãi istraæni sudija. fotodokumentaciju. policiji nameñu veñe obaveze i usporava proces razjaãnjavanja nezgode. Osiguranje je duæno da na osnovu saglasnosti uåesnika i popunjenog Evropskog izveãtaja o nezgodi38 (ili drugog izveãtaja) razmatra nezgodu. Ukoliko se radi o nezgo38 Kod nas je ukinuta praksa popunjavanja Evropskog izveãtaja koji je predviœen meœunarodnom konvencijom o saobrañaju. 214 . teãko povreœenih ili je prouzrokovana materijalna ãteta veña od zakonom predviœenog iznosa) predviœena je kriviåna odgovornost uåinioca kriviånog dela. fotografiãe. OUP-a evidentira podatke. Meœutim. Fotodokumentacija se. Ovako se nepotrebno ometa saobrañaj (jer uåesnici obavezno åekaju policiju i åesto ne pomeraju vozila sa kolovoza). odnosno obaveãtenja o nezgodi. Umesto Evropskog izveãtaja mogu se koristiti i drugaåiji formulari koje odreœuju osiguranja. skicira. ako ovlaãñeno lice izlazi na lice mesta i vrãi uviœaj. a ekipa OUP-a mu pruæa struånu pomoñ (obezbeœuje lica mesta. kao i u drugim sluåajevima kad jedan od uåesnika to traæi. Sa razvojem digitalne fotografije. ne radi. izraœuje situacioni plan lica mesta. onda bi trebalo da radi i uviœajnu dokumentaciju (piãe zapisnik o uviœaju. osiguranja pod razliåitim izgovorima osporavaju sve izveãtaje koje su potpisali uåesnici nezgode i zahtevaju obavezan izlazak policije i saåinjavanje odgovarajuñe dokumentacije. U ovim sluåajevima se redovno radi skica lica mesta sa izvornim merama. analizira i obraœuje tragove itd. a fotografije da se rade naknadno. u naãoj praksi se åesto zadovoljavamo pisanjem sluæbenih beleãki u ovakvim sluåajevima.).

radniku na uviœaju moraju biti jasne prednosti fotografije i naåini da se nedostatak fotografija delimiåno nadoknadi.8. moæe se prihvatiti da se. 7. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . tj. Posebno je neprihvatljivo da ovo postane pravilo i da se podrazumeva da fotografije nisu potrebne. ali i niz vrlo znaåajnih specifiånosti.39 Na primer. kompletiranja uviœajne dokumentacije. baã zbog ove “uãtede”. jer se skice uvek crtaju na licu mesta. Svaki od elemenata uviœajne dokumentacije ima vaænih prednosti. u uviœaju redovno uåestvuje i kriminalistiåki tehniåar koji radi i izveãtaj o kriminalistiåko-tehniåkom pregledu lica mesta. PROBLEMI VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U NAÃIM USLOVIMA Na osnovu ovakvog pregleda jasno je da uviœaj saobrañajnih nezgoda ima niz karakteristika “klasiånog” uviœaja. zbog cene i nepraktiånosti postupka.8. Åesti su primeri da se pojedine metode fiksiranja izostavljaju. Sa druge strane. 39 Posebno je neprihvatljivo da se izostavljanje pojedinih elemenata dokumentacije prihvata kao pravilo. a da se ne obezbedi nikakav dokaz da predmet potiåe sa lica mesta (ãto se kasnije vrlo lako obara u sudskom procesu). 215 7. a nisu retki sluåajevi da se nezgoda. Samo svi elementi dokumentacije zajedno obezbeœuju kvalitetno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. 40 Ovo se ne moæe niåim pravdati (osim æeljom da se sakrije nekvalitet uviœaja). onda ñe ostali elementi dokumentacije (posebno zapisnik) biti detaljniji. u naãoj praksi veoma su åesti primeri nekorektnog i nekompletnog fiksiranja zateåenog stanja. a posebno tragova i predmeta saobrañajne nezgode. Takoœe su åesti sluåajevi da se ekipa na uviœaju zadovolji fiksiranjem samo malog broja “vaænih” tragova. Naæalost. Posebno se ne moæe pravdati nekorektno i nestruåno primenjivanje pojedinih metoda fiksiranja tragova. ako se fotografisanje izostavlja. redovno rade negativi. fotografisanje je nezamenljiv metod fiksiranja zateåenog stanja i trebalo bi ga uvek primenjivati. Na primer. zbog åega bi ga trebalo redovno primenjivati. Na licu mesta se åesto ne primenjuje fotografski metod. u taåno odreœenim situacijama. Treba imati na umu to da. nisu retki sluåajevi da se na licu mesta primeni metod izuzimanja.7. svaki element dokumentacije ima i niz nedostataka i zato nije dovoljan za kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja. kako bi se nadoknadio ovaj nedostatak. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima dama sa nepoznatim uåiniocima. Ove specifiånosti se ogledaju i u redovnosti primene svih metoda fiksiranja tragova. Najåeãñe se “uãteda” u ceni fotografija sa lica mesta viãestruko plaña u sudskom procesu.40 kao jedini izvorni dokument iz koga bi se pregledno moglo videti ãta je i kako mereno na licu mesta. neshvatljivo je da se u dokumentaciji ne dostavljaju skice lica mesta. “zbog cene”. a pozitivi samo po potrebi (na zahtev sudije za prekrãaje). Izuzetno. Naime. ne moæe pouzdano i korektno analizirati. ãto svakako smanjuje pouzdanost i kvalitet kasnijih analiza. Naprotiv.

Osnovni kurs za policajce. K. Ãkuliñ. Road Transport VII – 33. i Aranœeloviñ M.. Harmonization of European Accident Investigation Sistems. V. Uãtede na uviœaju su prihvatljive. 1990.. i Rau H... Verlag INFORMATION Ambs Gmbh.. Lipovac. (312 p). Savremena administracija. S. 2001 (364 p). Kriminalistiåka tehnika. 1994. Æarkoviñ M. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. Michigan.. 1996. Kippenheim. Verlag Information Ambs Gmbh. i Banoviñ B. Gorkiñ. Zemun. Primenjena kriminalistiåka tehnika. Nicholas S. Maksimoviñ. Brisel. Detroit. Illinois. Zemun. (262 p). III deo. Thomas.. p321-336. Evenston. Vodineliñ.W... Lipovac K. Kriminalistiåka tehnika. Smith. Lipovac. Burg. Rivers. Traffic Accident Investigator's Manual for Police.. Beograd. Lipovac.. Prilog definisanju pojma uviœaja. Unfallversuche. Tumbas. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda je sastavni deo sudskog procesa i tako bi ga trebalo i tretirati. 1995. 2003. H. Publisher. K. H. Beograd... M. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Baker.. Zemun. K. 1981. Maksimoviñ. 1994. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 1996. Transport Research Apas. Lesson # GP15: Traffic Accident Management (pisani materijali za nastavu).. i dr. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Policijska akademija. Literatura Aranœeloviñ. Rivers.. 216 7 . Saobrañajni fakultet. M. Zemun. Rolly Kinney J. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – elementi saobrañajne trasologije. Beograd.Lipovac. 2000.. R. 1997. Zemun. 1994. Thomas. 1986. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. samo ako neñe znaåajnije poskupiti sudski proces. R. Kriminalistiåka fotografija (praktikum). 1981. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje. International Congress.. i Todoriñ U. Traffic Accident Investigators’ Manual. Level 3.. Charles C. M. Society of Automotive Engineers. Beograd. V. Gregory C. Zemun...W. i Lindenmann H. OEBS. 1991. Vujaniñ M. Polje. R.. P. Kippenheim. Privredna ãtampa. Mitroviñ. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Beograd. Bezbednost 3. Saobrañajna kriminalistika. Dragaå. R. Medicinska kriminalistika. 1998.. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook. Beograd. Handbuch der Verkehrsunfall-rekonstruktion. Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy. R.. S. 2000 (208 p). 1963. P. Burg. Cena uviœaja je samo jedan (mali) deo cene sudskog procesa. Beograd. uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. 1996. Bezbednost drumskog saobrañaja.

4. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode 8.5. Pojam tragova saobrañajne nezgode 8.3. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 8.8.1. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda 8.2. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada . ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8.

u svakoj saobrañajnoj nezgodi.8. metodama istraæivanja i obrade ovih tragova. vrlo opasna greãka: pod tragovima saobrañajnih nezgoda nekad se podrazumevaju samo identifikacioni tragovi (posledice saobrañajne nezgode na osnovu kojih se mogu identifikovati lica ili vozila koji su uåestvovali u nezgodi). Ovo je neprihvatljivo ãiroka definicija. Ãta je to trag saobrañajne nezgode? Pod tragovima saobrañajnih nezgoda. tragovi koåenja. oãteñenja i druge promene na objektima i putu i drugim povrãinama). objekta. Naime. POJAM TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Trasologija je nauka koja prouåava tragove. Konaåno. Ove promene se odnose na vozilo (oãteñenja. promena ponaãanja. Saobrañajna trasologija je deo trasologije koji se bavi prouåavanjem tragova saobrañajnih nezgoda. Suãtina analize saobrañajne nezgode obiåno se svodi na otkrivanje okolnosti pod kojima se dogodila nezgoda. promene æivotnih ciljeva itd. Ova zavisnost se koristi u istraæivanju saobrañajnih nezgoda. 219 8. i to: naåinom nastanka. te moguñnostima analize saobrañajnih nezgoda na osnovu tragova. Dakle. a na osnovu nastalih promena (na osnovu analize tragova saobrañajne nezgode). za potrebe jednog kursa o uviœajima.). u najopãtijem smislu. promene raspoloæenja itd. Sve nabrojane i druge promene nastale su kao posledica saobrañajne nezgode i zavise od okolnosti pod kojima se nezgoda dogodila. Za naãe potrebe je sasvim adekvatna uæa definicija traga saobrañajne nezgode: Pod tragovima saobrañajne nezgode podrazumevamo sve posledice (promene) saobrañajne nezgode koje se mogu registrovati – fiksirati. povrede. klizanja itd. promene na odeñi i obuñi.1. na lica i æivotinje (povrede. u naãoj praksi je prisutna jedna. nastaju vrlo razliåite promene.). Ovo je vrlo opasna greãka koja dovodi do zanemarivanja grupe vrlo vaænih tragova saobrañajne nezgode na osnovu kojih se ne moæe vrãiti nikakva identifikacija. promena poloæaja i druge promene na vozilu). posledica nezgode je i promena raspoloæenja uåesnika i sl. kao i na okruæenje (promene meœuljudskih odnosa. ali su vrlo vaæni za analizu uslova nastanka nezgode (npr.). na put i putne objekte (promena poloæaja. tragovi zanoãenja. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . podrazumevaju se sve promene – posledice te saobrañajne nezgode.

ubistvu) koje se pokuãava prikriti saobrañajnom nezgodom. 8. veãtaåenje pojedinih tragova i sliåno.Lipovac. razdvojiti i pojedinaåno objasniti ova dva aspekta znaåaja tragova saobrañajne nezgode. struåno i pouzdano utvrdi da se radi o saobrañajnoj nezgodi. a preæiveli putnik tvrdi da je saputnik (pokojnik) vozio u vreme nezgode i sliåno. Na primer. oblik. Analiza saobrañajne nezgode (razmatranje i razjaãnjavanje) svodi se na detaljnu analizu svih tragova i na struåno povezivanje karakteristika tragova sa uslovima pod kojima se dogodila nezgoda. a koji su u vezi sa saobrañajnom nezgodom.2. Ipak ñemo na ovom mestu. Krsto Bezbednost saobrañaja Tragovi saobrañajnih nezgoda se mogu prouåavati sa viãe aspekata: proces i uslovi nastanka tragova.1. vrãi se eliminacija i/ili identifikacija lica i vozila koja su uåestvovala u nezgodi. uslovno. P. ZNAÅAJ TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Nezgodu analiziraju i o njoj odluåuju lica koja nisu bila na licu mesta nezgode. jer uvek postoji moguñnost da neãto “oåigledno” i “jasno” naknadno moramo dokazivati. poloæaj. Razliåiti tragovi. U sluåajevima kada nije poznato koje vozilo ili lice je uåestvovalo u nezgodi. Znaåaj traga je veñi. razlikujemo kriminalistiåki (kriminalistiåko–tehniåki) i saobrañajni (saobrañajno–tehniåki) znaåaj tragova. moæemo nastaviti sa vrãenjem uviœaja. tj. Tek kada se. analiza tragova. U tom sluåaju imamo 8 220 . 8.2. Vrsta. neophodno je u uviœajnoj dokumentaciji struåno i sveobuhvatno fiksirati sve tragove zateåene na licu mesta. sa uslovima koji su prethodili saobrañajnoj nezgodi. intenzitet. åesti su sluåajevi da pogine saputnik (lice iz vozila). u razliåitim situacijama. na osnovu analize tragova. imaju razliåit znaåaj. a niti su videla kako se nezgoda dogodila. Da bi se ovakve analize mogle korektno sprovesti. karakteristike tragova. Zakljuåke o tome kako se nezgoda dogodila donose na osnovu analize tragova – posledica te nezgode. veñ se oni meœusobno prepliñu. Izmeœu ova dva znaåaja ne moæe se povuñi jasna granica. ako se na osnovu tog traga moæe pouzdanije i viãe zakljuåiti o vaænim elementima saobrañajne nezgode. ovaj aspekt znaåaja se odnosi na pitanja ÃTA? i KO? Prvi korak na uviœaju odnosi se na utvrœivanje da li se radi o saobrañajnoj nezgodi ili nekom drugom delu (npr. Dakle. izgled i druga svojstva tragova u direktnoj su vezi sa saobrañajnom nezgodom. obrada tragova na licu mesta. Prema tome ãta se na osnovu traga moæe zakljuåiti o nezgodi. odnosno od kojeg vozila ili lica potiåe neki trag. O kriminalistiåkom znaåaju tragova moramo stalno razmiãljati. Za naãe potrebe ograniåiñemo se samo na prouåavanje tragova u funkciji njihove kvalitetne obrade. Kriminalistiåki znaåaj tragova Kriminalistiåki znaåaj traga se odnosi na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrdi ãta se dogodilo i ko je u tome uåestvovao.

Sa druge strane. Saobrañajni znaåaj tragova Saobrañajni znaåaj traga odnosi se na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrde bitne okolnosti pod kojima se dogodila saobrañajna nezgoda (brzine uåesnika. Meœutim. åiji je cilj da se. ako su na licu mesta naœeni otpali delovi okvira fara vozila marke “Mercedes” onda ovi delovi ne potiåu od ostalih tipova (marki) vozila. Na terenu ñe se u operativnoj kontroli zaustavljati i detaljnije proveravati vozila marke “Mercedes”. elementi prostorno-vremenske analize itd. autobusa i drugih vozila åiji su toåkovi znatno ãiri od 12 cm. komad razbijene plastike sa pozicionih svetala i sliåno). Pretraga i operativna kontrola ñe se usmeriti ka vozilima åiji pneumatici su pribliæno ãiroki 12 cm. 1 Na primer.2. Ovo se najåeãñe postiæe kriminalistiåko-tehniåkim veãtaåenjima.). Ovaj proces je veoma vaæan i nezaobilazan u toku otkrivanja nepoznatog vozila/lica. primenom proverenih nauånih metoda. Za mehanoskopska uklapanja posebno su pogodni: – veñe ljuspe boje sa vozila. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Eliminacija je proces u toku koga. Ovo se redovno dogaœa (nije poznato poreklo traga) u sluåajevima pomeranja vozila posle nezgode. – komadi delova otpali sa vozila (komadi razbijenog migavca. – delovi odeñe. Ako su na licu mesta naœene ljuspice zelene boje. 8. Identifikacija se vrãi na osnovu uklapanja sluåajno nastalih (neponovljivih) linija. vlakana i sliåno. usporenja vozila.8. komad ukrasne lajsne. nedvosmisleno utvrdi da li tragovi i predmeti naœeni na licu mesta (sporni uzorak) potiåu od osumnjiåenih vozila/lica (nesporni uzorak). kao i zelena vozila koja nisu oãteñena (nije im otpala boja). analiza i obrada osumnjiåenog vozila/lica koji bi trebalo da pouzdano dokaæu da nesporni uzorak potiåe sa osumnjiåenog vozila/lica i sam postupak veãtaåenja kojim se dokazuje da sporni i nesporni uzorak potiåu od iste celine.2 Mehanoskopsko uklapanje je jedna od najjednostavnijih i najpouzdanijih metoda identifikacije kod saobrañajnih nezgoda. onda oni ne potiåu od vozila koja imaju ãiroke pneumatike. povrãina i oblika na spornom i nespornom uzorku.1 Identifikacija je proces u toku kojeg primenom nauånih metoda utvrœujemo da je odreœeno vozilo/lice uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. Ako su na licu mesta ostali tragovi koåenja ãirine 12. kriminalistiåki znaåaj posebno dolazi do izraæaja u sluåajevima kada je lice ili vozilo napustilo lice mesta ili se pomerilo posle nezgode. mesto sudara.00 cm. primenom proverenih nauåno-tehniåkih metoda.2. 221 8. nekad nije poznato od koga vozila potiåe odreœeni trag.2. niti od teretnih vozila. smerovi kretanja. Eliminacija svih vozila/lica koja sigurno nisu uåestvovala u nezgodi olakãava i usmerava dalje pretraæivanje i dokazivanje. U cilju otkrivanja nepoznatog vozila ili nepoznatog lica vrãe se eliminacija i identifikacija. pravci kretanja. obuñe. utvrœujemo da odreœeno vozilo/lice ili klasa vozila. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode posla sa nepoznatim licem koje je upravljalo vozilom. 2 Pri tome su vaæna tri odvojena postupka: postupak na licu mesta koji bi trebalo nedvosmisleno da dokaæe da sporni uzorak (predmet ili trag) potiåu sa lica mesta. u daljem radu ñemo eliminisati vozila koja na sebi nemaju zelene boje. odnosno lica nisu uåestvovali u nezgodi.

U supotnom. a prekrãaj razmatra sudija za prekrãaje). Povrede lica su svakako najznaåajnije posledice nezgoda. Naime.1.3. pa ovakvi predmeti ostaju nereãeni.3. Ovo je jedna od najznaåajnijih specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda. nikad se ne sme zaboravljati ni saobrañajni znaåaj tragova. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle. 8. Otkriti nepoznatog uåesnika saobrañajne nezgode je tek prvi korak u sudskom procesu. Ako je doãlo do povreœivanja lica ili ima poginulih. nekad se na terenu (pri uviœaju saobrañajnih nezgoda sa NN uåiniocem) potpuno posvetimo kriminalistiåkom znaåaju (kako bi se otkrio uåinilac nezgode). a zanemarimo saobrañajni znaåaj. U zavisnosti od prisustva i vrste povreda lica (lakãe ili teãke) vrãi se klasifikacija saobrañajnih nezgoda. Ako nije bilo registrova- 8 222 . pogreãan je stav da se posao policije iskljuåivo odnosi na traganje za nepoznatim poåiniocem. neñe se moñi korektno i pouzdano analizirati nezgoda. objekata i predmeta i – ostali tragovi nezgoda. Ma koliko on bio vaæan. – oãteñenja vozila. P. a saobrañajni znaåaj se odnosi na pitanje KAKO? (kako se dogodila saobrañajna nezgoda?).Lipovac. o kojoj se nekad ne vodi dovoljno raåuna. Kad otkrijemo uåinioca. Ovo je veoma znaåajna specifiånost uviœaja saobrañajnih nezgoda. nemamo valjane elemente za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode. tj. moæe da povlaåi kriviånu odgovornost. te da se njegovim otkrivanjem zavrãava uloga policije. Naime. nezgoda ima obeleæje kriviånog dela. ovde ñemo navesti one podele koje su najznaåajnije za kvalitetno vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. a pravi krivci nekaænjeni. u nekim situacijama. samo ako ima teãko povreœenih lica ili ako ima poginulih). bio izraæen kriminalistiåki znaåaj. Åesto i sastav uviœajne ekipe zavisi od toga da li je bilo povreda lica (sudija izlazi samo ako ima povreœenih. kriminalistiåki znaåaj tragova odnosi se na pitanje ÃTA? (ãta se dogodilo: nezgoda ili klasiåno ubistvo koje se æeli prikriti nezgodom) KO? (ko je uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi?). Ma kako. moramo imati u vidu da smo tek omoguñili voœenje sudskog procesa. 8. ali i odreœuje procedura njihove obrade (uviœaja) i sudskog procesa (kriviåno delo razmatra sudsko veñe. ali za analizu nezgode i dokazivanje njegove odgovornosti presudan je saobrañajni znaåaj tragova. KLASIFIKACIJE TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Mada postoje brojni kriterijumi za podelu tragova. Podela tragova prema vrsti Sve tragove saobrañajnih nezgoda prema vrsti moæemo podeliti na: – povrede lica i æivotinja. ali i jedna od najåeãñih greãaka na terenu.

otpale materijale i delove.3. tragovi saobrañajne nezgode se dele na: – tragove nastale pre saobrañajne nezgode. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda nih povreda. a veoma su vaæni za analizu nezgode. naæalost.3. Oãteñenja vozila. Najåeãñe se na licu mesta saobrañajne nezgode zadovoljavamo obradom makrotragova.2.8. oãteñenja imaju i ogroman kriminalistiåkotehniåki i saobrañajno-tehniåki znaåaj. – tragove nastale u fazi nezgode i – tragove nastale posle nezgode. 8. Zato se niz vrlo jednostavnih situacija ne moæe korektno analizirati. a makrotragovima se ne moæe iskljuåiti ni jedna verzija. – saobrañajnih nezgoda sa nepoznatim uåiniocima i – kad su iskazi svedoka protivreåni. tako da se mogu uoåiti golim okom. Pored povreda i oãteñenja u nezgodama nastaju i vrlo razliåiti tragovi koji se ne mogu podvesti pod ove dve grupe. o åemu ñe kasnije biti viãe reåi. niti rekonstruisati. Mikrotragovi imaju poseban znaåaj u sluåaju: – kada se sumnja da se nezgodom pokuãava skriti klasiåno ubistvo. odnosno veliåine stvarne ãtete prouzrokovane saobrañajnom nezgodom. Ovde se. misli na tragove kretanja vozila. pretraæuju posebnim metodama i uz pomoñ posebnih pomagala. pre svega. ostale tragove na saobrañajnim povrãinama i sliåno. dok se o mikrotragovima ne vodi dovoljno raåuna. Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali Prema fazi u kojoj su tragovi nastali. Zato se mesta na kojima oåekujemo mikrotragove. tragovi obraœuju samo kada su vidljivi. Mikrotragovi su tragovi koji se zbog svoje veliåine ne mogu uoåiti golim okom. 223 8. nezgoda se tretira kao prekrãaj. 8. Pored ovog procesnog znaåaja. prema veliåini.3. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Meœutim. Podela tragova prema veliåini Tragovi se.3. dele na: – mikrotragove i – makrotragove. Osiguravajuñi zavodi su posebno zainteresovani za kvalitetno dokumentovanje ovih tragova. povrede imaju i kriminalistiåko – tehniåki i saobrañajno – tehniåki znaåaj. U praksi se. u sluåaju potrebe. objekata i predmeta su sledeña znaåajna posledica nezgode. – izmene makrotragova (fingiranih situacija). Oãteñenja mogu biti posebno znaåajna za odreœivanje odgovornosti pojedinih uåesnika nezgode. Makrotragovi su dovoljne veliåine.

Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali Za naãe potrebe moæda je najznaåajnija podela tragova prema saobrañajnoj situaciji na: – tipiåne i – netipiåne tragove saobrañajne nezgode. nastaju sledeñi tipiåni tragovi: – tipiåni tragovi na vozilu: oãteñenja prednjeg branika. Krsto Bezbednost saobrañaja Pored toga ãto su pojedini tragovi karakteristiåni za odreœenu fazu nezgode. u zoni mesta sudara i posle mesta sudara). zatim spolja vidljivi tragovi na licima i leãevima. – tipiåni tragovi na kolovozu: tragovi koåenja iza toåkova vozila. oãteñenja prednjeg poklopca sa ili bez otpalih ljuspica boje. Ålanovi uviœajne ekipe.. – tragove na vozilima i objektima i – tragove na licima i leãevima. predmeti i delovi odeñe i obuñe peãaka itd.. Ova podela je znaåajna za odreœivanje redosleda pretraæivanja na licu mesta saobrañajne nezgode. postoje situacije kada je hitnost najvaænije obeleæje uviœaja saobrañajne nezgode. U tom smislu ova podela olakãava traæenje pojedinih tragova na licu mesta. Tipiåni su svi tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip saobrañajne nezgode. pa je vrlo vaæno definisati redosled obrade tragova. Kad rukovodilac uviœaja shvati o kakvoj se nezgodi radi. Da bi ovo bilo uspeãno moraju se poznavati mehanizmi razliåitih tipova nezgoda. 8. oni su najåeãñe vezani i za odreœenu lokaciju (ispred mesta sudara. tragovi koåenja na obodu pneumatika itd. razlikujemo: – tragove na kolovozu. Naime. moraju biti struåni da za svaku nezgodu odrede tipiåne tragove.5. bez ugroæavanja kvaliteta uviœaja (prvo se obraœuju tragovi na kolovozu ili delovima kolovoza. a pri velikim brzinama i oãteñenja krova vozila i delovi kose i krvi na åeonoj ivici krova.3. materijali i delovi otpali sa vozila posle mesta sudara. Podela tragova prema mestu nalaæenja Prema tome gde se tragovi nalaze. 8 224 . na objektima i povrãinama izvan kolovoza mogu da se obraœuju i posle delimiånog ili potpunog uspostavljanja saobrañaja). P. a tragovi na vozilima. Ovo omoguñava brzo uspostavljanje odreœenih saobrañajnih tokova ili njihovu normalizaciju. oãteñenja vetrobranskog stakla. 8. on bi morao taåno znati koje tragove i gde da traæi. oãteñenja prednje åeone maske vozila. – tragove na povrãinama van kolovoza.Lipovac. Na primer.4. kod obaranja peãaka.3. a posebno rukovodioci uviœaja. trag œona obuñe peãaka na mestu sudara.

.8. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE – tipiåni tragovi na odeñi i obuñi peãaka: obrisi na œonu obuñe koja je kontaktirala sa podlogom u trenutku sudara. õemper.) itd. – na suvozaåu: povrede ruku. Trebalo bi napomenuti da se nalaæenje i istraæivanje opisanih tragova radi uporedo. prelomi potkolenice i povrede stopala od papuåica. oãteñenja i lomljenje unutraãnjeg ogledala.). krvni podlivi i rane u vidu rascepa na glavi. tragovi krvi na mestu suvozaåa itd. U situacijama kada sumnjamo ko je upravljao vozilom. pocepane pantalone u predelu potkolenice. na mestu suvozaåa: oãteñenja kasete i delova ispred suvozaåa. majicu i sl. prelomi lobanje itd. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na ruåici menjaåa. . povrede lobanje od udara u vetrobransko staklo. 225 8. tragovi œona obuñe vozaåa na papuåicama koånice.3. preneti materijali i delovi sa vozila na pantalone u zoni potkolenice. – u vozilu. krvni podlivi i prelomi rebara.. krvni podlivi i serijski prelomi rebara. oãteñenja. tragove krvi i tkiva na polomljenom ogledalu. tragovi u vidu ãara sa papuåica na œonu obuñe itd. na mestu vozaåa: oãteñenja volana u vidu deformacija. ruåica vrata.. oãteñenja kasete i delova ispred vozaåa. krvni podlivi u pravcu pruæanja pojasa itd. – na vozaåu: krvni podliv u pravcu pruæanja pojasa.. povrede skoånih zglobova nogu (uganuña i sl. – tipiåni tragovi na telu peãaka: krvni podlivi ili prelomi kostiju u predelu potkolenice. nasloni za ruke i sl. “gasa” ili spojnice. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda Moæemo razlikovati tri vrste tipiånih tragova: – pravi tipiåni tragovi. oãteñenja vetrobranskog stakla ispred suvozaåa (åeãñe nastaju nego kod vozaåa). oãteñenja i tragovi vlakana odeñe na pojasu vozaåa. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na kontrolnoj tabli. dlake i tragovi krvi na vetrobranskom staklu ispred vozaåa. u predelu butne kosti i karlice. oãteñenja i tragovi vlakana na pojasu suvozaåa. – laæni tipiåni tragovi i – tipiåni tragovi koji nedostaju. povrede glave od udara u ogledalo i u vetrobransko staklo. prelomi kostiju ãaka kojima je dræao volan ili ruåicu menjaåa. znaåajno je obratiti paænju na tipiåne tragove koji se mogu nañi: – u vozilu.. obuña vozaåa izmeœu papuåica itd. kruæni krvni podliv od volana. prelom i krvni podlivi potkolenica i nadkolenica. tako da se stalno traæe odgovarajuñi tragovi veñ naœenim tragovima (parovi tragova). prelomi kostiju ruku. preneti materijali sa vetrobranskog stakla na leœa (na kaput. oãteñenja isturenih delova vrata suvozaåa (ruåica za otvaranje stakla.). povrede glave i åela od ogledala. tragovi œona na podlozi sipod nogu suvozaåa. butne kosti i karlice. tragove œona na podlozi – podmetaåima ispod nogu vozaåa.

– taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove (ukljuåujuñi i laæne tragove). a koji bi morali ostati. Da bi se ovo izbeglo neophodno je. Najåeãñe su ovo 8 226 .3. – povrãinske tragove i – zapreminske tragove. na licu: – nañi sve tragove. krivolinijske i kombinovane). Nenalaæenje ovih tragova znaåi: da nismo detaljno pretraæili lice mesta. Postojanje ovih tragova åesto dovodi u sumnju izjave svedoka ili potvrœuje druge alternative. Ovim tragovima se mora posvetiti znaåajna paænja. ali nisu nastali u konkretnoj nezgodi. a kasnije i u sudskom postupku. Åesto je analiza tipiånih i netipiånih tragova presudna za analizu nezgode. sve tragove nezgode moæemo podeliti na: – taåkaste tragove. Krsto Bezbednost saobrañaja Pravi tipiåni tragovi su oni tragovi koji su tipiåni za datu saobrañajnu nezgodu i potiåu od te nezgode. Laæni tipiåni tragovi mogu pogreãno usmeriti rad na uviœaju. Ovi tragovi mogu nastati: – pre konkretne nezgode (u nekoj drugoj nezgodi ili saobrañajnoj situaciji) ili – posle konkretne nezgode (fingiranjem tragova i situacije).6. 8. Posebno je vaæno kvalitetno obraditi i laæne tipiåne tragove. Taåkasti tragovi su svi tragovi saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne za analizu nezgode i ne moraju da se mere na licu mesta. Laæni tipiåni tragovi su tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip nezgode. Tragovi mogu biti: – netipiåni po vrsti. ako je ova verzija taåna. a nalaze se na licu mesta. kako bi se na licu mesta dokazalo i dokumentovalo da ih nema.Lipovac. – koncentrisane tragove. trebalo bi ih korektno obraditi na licu mesta. – linijske tragove (pravolinijske. da su ovi tragovi uniãteni ili da data verzija nije taåna. – netipiåni po poloæaju i – netipiåni po intenzitetu. kako bi se kasnije (u sudskom postupku) moglo dokazati da oni ne potiåu od konkretne nezgode). P. Makoliko se netipiåni tragovi ne uklapali u naãu misaonu rekonstrukciju dogaœaja. Netipiåni su oni tragovi koje ne oåekujemo za dati tip nezgode. Podela tragova sa aspekta merenja Sa aspekta merenja. Tipiåni tragovi koji nedostaju su tipiåni tragovi za odreœenu verziju saobrañajne nezgode koje na licu mesta ne nalazimo.

ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . odnosno na osnovu shvatanja saobrañajne situacije. pomaæu tako ãto sugeriãu na postojanje tragova i ukazuju na njihovu vaænost za analizu nezgode. prvenstveno.4. na neke znaåajne tragove mogu ukazati uåesnici i svedoci nezgode. Ko traæi tragove saobrañajne nezgode? Tragove saobrañajne nezgode pronalazi i obraœuje ålan uviœajne ekipe koji je nesumnjivo osposobljen za ovaj posao.). a ne bi garantovalo otkrivanje svih vaænih tragova. ali postoje i veliki tragovi (predmeti) saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne. Kada struåno lice shvati ãta se desilo. 227 8. 8. Na osnovu åega se traæe tragovi? Tragovi se. Koncentrisani tragovi su svi tragovi koji su koncentrisani na manjim povrãinama i åija je veliåina bitna. neophodno je shvatiti saobrañajnu situaciju. lokva teånosti åije dimenzije nisu vaæne. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda mali tragovi. Ostali ålanovi ekipe. a posebno rukovodilac uviœaja. prvi korak u njihovoj obradi. Zapreminski tragovi su tragovi koji imaju znaåajnu i treñu dimenziju (dubinu ili visinu). Meœutim. Oni to mogu uåiniti direktno – pokazujuñi tragove ili indirektno – objaãnjavajuñi kako se nezgoda dogodila. tj.1. da bi se kvalitetno i efikasno pronaãli svi vaæni tragovi saobrañajne nezgode. trebalo bi da taåno zna gde i koje tragove oåekuje na licu mesta (tipiåni tragovi saobrañajne nezgode). Kada se shvati saobrañajna situacija. traæe na osnovu misaone rekonstrukcije dogaœaja.4. Pretraæivanje celog prostora bez jasnih oåekivanja samo bi nepotrebno oduzelo vreme. trebalo bi pouzdano odgovoriti na pitanje: “koje tragove i gde da traæimo?”. Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Gde se traæe i koji tragovi saobrañajne nezgode? Pronalaæenje tragova je. Povrãinski tragovi su tragovi saobrañajne nezgode rasuti na veñoj povrãini åiji poloæaj. Meœutim.4. Pronalaæenje tragova je u direktnoj vezi sa shvatanjem uslova i naåina kako se dogodila saobrañajna nezgoda. torba koja je ispala peãaku. Linijski tragovi su oni tragovi åija je jedna dimenzija (duæina) izraæena (bitno veña) u odnosu na drugu (ãirinu). OBRADA TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 8. neprekidno usaglaãavati i menjati u zavisnosti od toga da li postoje tipiåni tragovi za tu situaciju ili ih nema. akumulator itd. To je najåeãñe kriminalistiåki tehniåar ili saobrañajni policajac. na prvi pogled. oblik i pravac pruæanja su vaæni (najåeãñe pravac pruæanja ovih tragova pomaæe veãtaku da utvrdi pravac kretanja vozila neposredno pre sudara).8. pa ñe se obraœivati kao taåkasti tragovi (npr. Ovu misaonu rekonstrukciju bi trebalo na licu mesta. napraviti korektnu misaonu rekonstrukciju saobrañajne nezgode.

Posebno je vaæno spreåiti one promene koje bi umanjile znaåaj traga ili bi mogle doprineti nekorektnim analizama traga. 8. Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Ãta se podrazumeva pod pojmom obezbeœenje tragova SN? Obezbeœenje tragova podrazumeva spreåavanje njihovog pomeranja. te ga obraditi na naåin da se ove informacije i kvalitetno prenesu. Kada su rukovodilac uviœaja i struånjak za obradu tragova odredili ãta ñe biti znaåajno za sveobuhvatnu i pouzdanu analizu nezgode. rukovodilac uviœaja shvata saobrañajnu situaciju i mehanizam nastanka tragova. Tragove bi trebalo obraditi tako da se zadovolji njihov znaåaj. Osnovni sadræaji obezbeœenja lica mesta odnose se na spreåavanje novih saobrañajnih 8 228 . ne daju niãta novo. niti su pouzdaniji. Pri tome rukovodilac uviœaja stalno uporedo analizira izjave i naœene tragove na licu mesta. P. Ako su na tragu voænje dobro uoåljive ãare. Neki drugi tragovi koji bi ovu okolnost takoœe dokumentovali. za svaki trag bi trebalo znati koje vaæne informacije pruæa u procesu razmatranja i rasvetljavanja nezgode. promene ili uniãtavanja. Kako bi trebalo obraœivati odabrane – znaåajne tragove? Za kvalitetnu obradu tragova. Shvatajuñi izjave. Trebalo bi posebno ceniti delove izjave koji nisu u skladu sa tragovima i ovo kvalitetno fiksirati. Krsto Bezbednost saobrañaja Koje tragove bi trebalo traæiti i obraœivati? Na licu mesta bi trebalo nañi i analizirati sve tragove saobrañajne nezgode. a izdvajaju i obraœuju neki drugi. u uviœajnoj dokumentaciji se fiksiraju samo oni tragovi koji su znaåajni za analizu saobrañajne nezgode. oni se opredeljuju i za tragove kojima se dokumentuju najznaåajniji elementi zateåenog stanja. isti tragovi ñe biti vrlo znaåajni i biñe sveobuhvatno fiksirani. U drugoj situaciji (ako nema pouzdanijih tragova).4. Znaåaj izjava uåesnika i oåevidaca? Na licu mesta bi redovno trebalo uzeti izjave uåesnika ili svedoka nezgode. Ne postoji drugo pravilo po kome se aproksimiraju jedni tragovi. Na primer. Ako se radi o NN vozilu meri se i ãirina ovih tragova.2. na licu mesta se nalazi i po nekoliko stotina raznih tragova. Kod traga koåenja meri se i njegova duæina kako bi se izraåunavale brzine kretanja vozila. Ovo pomaæe u odreœivanju tipiånih i netipiånih tragova saobrañajne nezgode. Tako se zanemaruje veliki broj tragova koji ne pruæaju nikakve nove informacije o nezgodi.Lipovac. one se fotografiãu razmerno u cilju eliminacije onih pneumatika åije se ãare razlikuju. ako se na reljefnom tragu voænje nalaze i neki karakteristiåni detalji. Meœutim. trag se mulaæira itd. Konaåno. kod traga voænje odreœuje se njegov poloæaj kako bi se utvrdila putanja vozila. U takvim sluåajevima rukovodilac uviœaja se moæe opredeliti da ove druge tragove zanemari i ne fiksira. kako bi se vrãila eliminacija onih koji nisu ostavili takav trag. Kakav je odnos izmeœu obezbeœenja tragova i obezbeœenja lica mesta? Obezbeœenje tragova je samo jedan element obezbeœenja lica mesta. Naime. pa i saobrañajne nezgode. Nekad se jedan vaæan element – okolnost pouzdano i precizno dokumentuje jednim ili sa viãe tragova. trebalo bi poznavati i pravilno ceniti njihov znaåaj. Naime.

Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima). kao i za obezbeœenje i obradu tragova). Posebno je vaæno naglasiti znaåaj obezbeœenja izuzetih predmeta sa lica mesta koji ñe biti naknadno analizirani. Naime.) i na regulisanje (obezbeœenje) saobrañaja u zoni mesta nezgode. uåesnici u nezgodi su duæni da obezbede lice mesta. papira (sa natpisom) i drvenih kolaca. U nedostatku adekvatnih sredstava mogu se koristiti i priruåna sredstva u vidu kanapa. a posebno da spreåe nove saobrañajne nezgode i da obezbede tragove i predmete nezgode. Za neke tragove ovo znaåi do njihovog fotografisanja.3 Po dolasku patrole policije na lice mesta. O ovome ñe biti detaljno obaveãten rukovodilac uviœaja. Kada poåinje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode poåinje odmah posle saobrañajne nezgode.4.. pa i obezbeœenja tragova. ona preuzima poslove obezbeœenja lica mesta. Ovo mogu vrãiti pripadnici prve policijske patrole koja je izaãla na lice mesta. kupama. Meœutim. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 3 Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode . na obezbeœenje vozila i tereta (od kraœe. njih bi trebalo markirati pre pomeranja. uåesnici nezgode i sl. 229 8. U nekim sluåajevima. .). od poæara i sl. rampama i drugim preprekama.) da se nekontrolisano pribliæe tragovima i predmetima nezgode. Do kada traje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgoda traje dok se ne zavrãi njihova obrada i analiza. za tragove koji ñe biti izuzeti zbog nekih dodatnih ispitivanja i analiza obezbeœenje se nastavlja do okonåanja ovih analiza.. za neke tragove do njihovog merenja i opisa u zapisnik o uviœaju. o åemu se izjaãnjava rukovodilac procesa. “stop-policija” i sl. a posebno pripadnici saobrañajne policije (koji su osposobljeni za obezbeœenje lica mesta.. parkiranjem sluæbenog vozila itd. na obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode. Posle ograniåavanja lica mesta saobrañajne nezgode. pod uslovom da preduzimanje tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja . kada se vozila i neki predmeti moraju pomerati (zbog oslobaœanja povreœenih ili zbog uspostavljanja saobrañaja). Postupak obezbeœenja tragova od strane radnika policije? Prvo bi trebalo spreåiti nesluæbena lica (lica koja naiœu ili se zateknu na mestu nezgode. Ova njihova obaveza je posebno istaknuta kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. na obezbeœenje lica (uåesnika i svedoka nezgode). ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE nezgoda. Posle dolaska ekipe za vrãenje uviœaja policijska patrola ñe izvestiti o obezbeœenju lica mesta i obezbeœenje i obradu tragova i predmeta saobrañajne nezgode preuzeñe rukovodilac uviœaja. razapinjanjem posebnih traka (sa jasnim porukama o prisustvu policije) koje ograniåavaju zonu u kojoj se oåekuju tragovi. O ovome se takoœe stara rukovodilac uviœaja i o tome izdaje precizna nareœenja. struånjak za obradu tragova dobro ñe markirati sve znaåajne tragove kako bi ih ålanovi uviœajne ekipe lako videli i åuvali. (ålan 148. Ovo se moæe postiñi posebnim saobrañajnim znakovima (“uviœaj u toku”.8. 2) da preduzme sve ãto je u njegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijanje saobrañaja i da nastoji da se ne menja stanje na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi..

). P. ako se na fotografiji dobro vide lokva ulja i lokva krvi.). åesto se pomeraju vozila. znaåajno je da se ovi propusti na odgovarajuñi naåin registruju. ljuspica boje i drugih sitnih tragova ne bi se mogao odrediti sa fotografije. poloæaj tragova stakla. merenje traga koåenja je olakãano – ako se kvalitetno odrede i markiraju poåetak i zavrãetak traga. vlaæan trag voænje ñe se isuãiti i nestati). 6) da u grupi dobro vidljivih tragova istakne (skrene paænju na) vaæan trag predmet (na primer. crepom. Struånjaci koji koriste tragove u analizi nezgode ceniñe svaki od naåinjenih propusta. ciglom. Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta je markiranje? Markiranje tragova je postupak iscrtavanja neisprekidanih (punih) ili isprekidanih linija pored tragova i/ili predmeta na licu mesta. Zaãto se vrãi markiranje? (U kojim situacijama se vrãi markiranje?) Markiranje se vrãi da bi se neki deo zateåenog stanja (predmet.3. pomeraju se predmeti koji su pripadali povreœenim i sl. jer se tako sud i veãtaci dovode u zabludu. Kako se vrãi markiranje? Markiranje se vrãi tako ãto kredom. sluåajno se mogu ãutnuti delovi otpali sa vozila.). a mi æelimo da istaknemo lokvu krvi). Ovo je vrlo vaæan postupak na licu mesta. staklo i drugi materijali otpali sa vozila i sl. 3) ako preti opasnost da ñe se neki trag (predmet) sluåajno pomeriti ili rasuti (na primer.). 4) ako se markiranjem olakãava merenje tragova (na primer.Lipovac. oni ñe svoj postupak u manjoj ili veñoj meri prilagoœavati situaciji. 2) ako postoji potreba da se neki trag (ili predmet) pomeri pre zavrãetka uviœaja (na primer. da bi obezbedili ãto preciznije odreœivanje pojedinih taåaka na tragu (proces digitalizacije).4. taåan poloæaj poåetka traga koåenja ne bi se video. U zavisnosti od konkretnih uslova. ako ih nismo markirali i sl. kamenom ili na neki drugi naåin iscrtavamo linije pored vaænih tragova i predmeta saobrañajne nezgo- 8 230 . rasuti zemlja. trag ili detalj na njima) uåinio markantnim (dobro uoåljivim). odnose se povreœena lica. 8. a posebno u sledeñim situacijama: 1) ako preti opasnost da se trag uniãti za vreme vrãenja uviœaja (na primer. merenje zone rasutih komadiña vetrobranskog stakla je lakãe – ako se kvalitetno markira zona ovog traga i sl. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãta raditi u sluåaju propusta u obezbeœenju? Nisu retki sluåajevi da se naprave i znaåajni propusti u obezbeœenju tragova i predmeta saobrañajne nezgode. Mada bi trebalo smanjiti uåestalost ovih propusta. 7) ako preti opasnost da se neki trag ili vaæan detalj na tragu neñe dobro videti na fotografiji (na primer. Vrlo je opasno naåinjene propuste kriti. a nekad navode i na pogreãne zakljuåke. 5) ako oåekujemo fotogrametrijsko koriãñenje fotografija. ako ga ne markiramo.

Najåeãñe greãke pri markiranju su: – vaæni tragovi nisu markirani. Pri markiranju poloæaja predmeta. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE .. – markirne linije ne prate pravac pruæanja traga. Ako se markiranje vrãi na licu mesta.4. Sa druge strane na licu mesta je lakãe i pouzdanije odrediti granice tragova nego na fotografijama. na fotografiji paæljivo nalazi nemarkiran.. Ako na pravcu pruæanja markirne linije postoji neki trag. Ove oznake mogu biti: – brojåane (numeriåke) oznake (1.. nego onim koje oni odrede na fotografijama. travnatim i drugim povrãinama (nije moguñe ispisivanje linija).. Ovo je posebno izraæeno kod odreœivanja granica tragova koåenja. Kad se vrãi markiranje? Markiranje se najåeãñe vrãi na licu mesta.4 Markirne linije ne smeju zaklanjati druge tragove (predmete). praktiåan postupak na licu mesta bio bi: fotografisati raspored i izgled tragova (2-3 fotografije).. Ovo je posebno vaæno zbog verodostojnosti sadræaja fotografija. Ovo se postiæe tako ãto lice koje je bilo na uviœaju i analiziralo tragove. onda bi trebalo obezbediti makar jednu fotografiju na kojoj se vide tragovi pre markiranja. onda se markiranje vrãi posebnim trakama i strelicama koje upuñuju na vaæan trag (predmet). oãteñenja predmeta. . Tragovi na licima. Dakle. onda se markirna linija prekida. markirati tragove. zbog moguñnosti dodatnih analiza tragova. odnosno oblik zone traga. . 4 Trebalo bi voditi raåuna da se pri analizi fotografija åesto dobro vide samo markirne linije. Ukoliko markiranje na licu mesta nije bilo praktiåno. Ove linije mogu biti isprekidane i neisprekidane. vaæan trag i pored njega ucrtava liniju kontrastne boje (najbolje crnim ili belim tuãem) ili strelicom upuñuje na mali trag ili detalj na tragu. kao i zbog otklanjanja eventualnih greãaka pri markiranju. 231 8. one prate pravac pruæanja linijskih tragova. a. b c. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda de. pa se one i analiziraju. – slovne (alfabetske) oznake (A. Ukoliko se tragovi nalaze na makadamu.. zemljanim..). 3. Zato ñe se veãtaci åeãñe rukovoditi markiranim granicama tragova.4. . B C. .2. vozilima i objektima takoœe se markiraju na jedan od ova dva naåina. odnosno oblik predmeta ili zone koncentrisanog i povrãinskog traga. markiranje se moæe izvrãiti i na fotografijama.8. 8. odnosno detalji na ovim tragovima.4.) i – kombinovane slovno-brojåane (alfanumeriåke) oznake (1A. a izuzetno i drugi tragovi (predmeti). 1d. Tako se mogu markirati povrede lica. tragova stakla i sliåno. leãevima. Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta se podrazumeva pod oznaåavanjem tragova? Oznaåavanje tragova je postupak pridodavanja odgovarajuñih oznaka – simbola svakom tragu pojedinaåno. pa detaljno fotografisati lice mesta nezgode. A1. – markirne linije zaklanjaju neke vaæne tragove nezgode. U naãoj praksi najåeãñe se koriste brojåane oznake. pa se na fotografiji ne mogu precizno identifikovati.. koncentrisanih i povrãinskih tragova markirne linije bi trebalo da prate oblik traga (predmeta).).

Ove oznake su obavezni deo nesesera za uviœaj.). Ukoliko iz bilo kojih razloga vaæan trag nije oznaåen na licu mesta. vaæna oãteñenja vozila. on se moæe oznaåiti na fotografijama. poloæaj svedoka i sl. Ukoliko nemamo odgovarajuñe oznake (nemamo neseser ili su u neseseru oãteñene oznake). onda se neke ili sve oznake mogu ispisati kredom (ciglom. a zatim oznaåavati i detaljno fotografisati. 5) oznaåe se nepostojeñi detalji (pravci kretanja vozila i peãaka. oznaåava sledeñim redosledom: 1) prve oznake se pridodaju vozilima. – povezuju se i usaglaãavaju razliåiti elementi uviœajne dokumentacije. P. – olakãava se kompletiranje uviœajne dokumentacije. 3) oznaåe se linijski tragovi. Izuzetno. plastike i sliånih materijala. Na stranicama piramide takoœe su naizmeniåno ispisane oznake: crna na beloj podlozi i bela oznaka na crnoj podlozi. a na drugoj strani bela oznaka na crnoj podlozi.Lipovac. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. Na licu mesta tragovi se oznaåavaju tako ãto se pored vaænog traga (predmeta) postavi odgovarajuña oznaka. 8 232 . moæe se prvo napraviti snimak tragova. To se postiæe tako ãto se pored traga crnim ili belim tuãem ispiãe njegova oznaka. jednostavno se mogu napraviti priruåne oznake od kartona. vrãi pre fotografisanja. Mogu biti u vidu ploåice koja se postavlja na postolje ili u vidu piramide (najåeãñe åetvorostraniåne). Krsto Bezbednost saobrañaja Zaãto se tragovi oznaåavaju? Oznaåavanje tragova i predmeta je obavezan i veoma znaåajan postupak kojim se postiæu sledeñi vaæni efekti: – olakãava se rad na uviœaju. Obiåno se. a izuzetno i naknadno – na fotografijama. tako da se dobro vide na fotografijama. po pravilu. Ploåica (piramida) se okreñe u zavisnosti od pozadine i vidljivosti. tragovi na objektima i sliåno). Ovakav naåin oznaåavanja bi trebalo samo izuzetno primenjivati. 4) oznaåe se ostali postojeñi tragovi i detalji (ostali tragovi na kolovozu. i to: na jednoj strani crna oznaka na beloj podlozi. Na obe strane ploåice ispisane su oznake. Ako na licu mesta nemamo ni priruåne oznake. po pravilu. poloæaj vozila pre pomeranja. – istiåu se vaæni detalji na fotografijama. ako se radi o sitnim tragovima koje bi oznake zaklonile. 2) sledeñe oznake se pridodaju leãevima ili povreœenim. – olakãava se koriãñenje uviœajne dokumentacije. Oznaåavanje tragova se. Ove oznake se mogu pomerati pri fotografisanju. Trebalo bi voditi raåuna da oznake budu dovoljno velike. Kad i kako se vrãi oznaåavanje tragova? Tragovi se. crepom i sl. tako da se bolje vide i ne zaklanjaju tragove. – rastereñuju se svi elementi uviœajne dokumentacije. oznaåavaju na licu mesta. Kako pri oznaåavanju biti dosledan? Pri odreœivanju redosleda oznaka trebalo bi poãtovati neku logiku.).

5. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda Tragove i predmete saobrañajne nezgode bi trebalo oznaåavati pojedinaåno. izmeriti i kotirati znaåajne veliåine (odrediti poloæaj i dimenzije traga) i. snimiti (fotografisati izgled traga. Oznaåavanje na licu mesta trebalo bi koristiti i pri kompletiranju uviœajne dokumentacije. – oznake na licu mesta nisu usaglaãene sa oznakama u dokumentaciji i – nisu usagleãene oznake u razliåitim elementima uviœajne dokumentacije. odnosno detalja na njemu). 2zd (trag koåenja zadnjeg desnog toåka vozila 2). Na primer. Dakle. oni se mogu oznaåiti oznakama koje imaju neãto zajedniåko. plan).4.8. izuzeti predmet koji nosi trag ili mulaæirati trag. pri obradi traga trebalo bi ga opisati (u zapisniku o uviœaju). Ako æelimo da naglasimo grupnu pripadnost viãe tragova. U zavisnosti od znaåaja traga. u vezi oznaåavanja. tako da se pojednostavi koriãñenje dokumentacije. 2l (trag koåenja levih toåkova vozila 2) i sliåno. Osnovne metode registrovanja i fiksiranja tragova saobrañajne nezgode su: – izuzimanje (mulaæiranje – izlivanje). ucrtati. – ne razlikuju se pojmovi markiranje i oznaåavanje. Koje su najåeãñe greãke u vezi oznaåavanja tragova? Na licu mesta se åesto prave greãke. Oznake u svim elementima dokumentacije trebalo bi da budu usaglaãene. – grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i – opisni (verbalni) metod. – fotografisanje i videosnimanje. – oznake se koriste samo u nekim delovima dokumentacije (skica. Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode Kao ãto je istaknuto osnovni cilj uviœaja je struåno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. a najvaæniji element zateåenog stanja su tragovi i predmeti saobrañajne nezgode. a u drugim se ne navode (zapisnik). 233 8. – vrãi se delimiåno oznaåavanje (oznaåavaju se samo neki tragovi). praktiåno je za tragove koåenja koristiti oznake: 2pd (trag koåenja prednjeg desnog toåka vozila 2).4. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . veña ili manja paænja ñe se posvetiti jednom ili drugima metodama fiksiranja traga. Kao najåeãñe i najznaåajnije mogu se istañi sledeñe: – uopãte se ne vrãi oznaåavanje na licu mesta. 8. po potrebi. Pri tome bi takoœe trebalo pratiti neku logiku.

a) Tragovi voænje (bez proklizavanja) Ovi tragovi nastaju ako se toåkovi okreñu bez proklizavanja. pa i njihov naåin obrade bitno su drukåiji kod uviœaja saobrañajnih nezgoda nego kod ostalih uviœaja (tragovi na toåkovima. koji se ne nalaze kod ostalih uviœaja (tragovi koåenja. niti ekstremno ubrzavani. najåeãñi i najznaåajniji tragovi koji se mogu nañi na kolovozu i drugim povrãinama. Da bi se ovo moglo struåno uraditi. Na ovom mestu ñemo izdvojiti neke specifiåne tragove saobrañajnih nezgoda i njihovu obradu detaljno analizirati. Na licu mesta bi trebalo: – efikasno i brzo nañi sve tragove. d) tragovi klizanja i e) tragovi grebanja. – kako izgledaju i kako se raspoznaju tragovi. ako nisu forsirano koåeni. tragovi kretanja mogu biti: a) tragovi voænje. neophodno je znati: – kako i kada nastaju ovi tragovi. postoje i neki tragovi koji su specifiåni za uviœaj saobrañajne nezgode. 8. Prema vrsti kretanja i uslovima u kojima su nastali.5. tahografski zapis itd). Pri tome ñemo posebnu paænju posvetiti onim tragovima koji zahtevaju specifiåan postupak obrade. oãteñenja vozila. P. Krsto Bezbednost saobrañaja 8. NAJZNAÅAJNIJI TRAGOVI SAOBRAÑAJNE NEZGODE: ZNAÅAJ I OBRADA Na licu mesta saobrañajne nezgode nalaze se tragovi kao i kod ostalih dela. Tragovi voænje (bez proklizavanja) mogu biti utisnuti ili otisnuti. b) tragovi koåenja. odnosno koji su najåeãñi ili najznaåajniji za analizu nezgode. – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove.). svakako. c) tragovi zanoãenja. Pored toga znaåaj nekih tragova. tj. 8 234 .5. – koji je znaåaj tragova i – kako se tragovi obraœuju (u skladu sa njihovim znaåajem). tj. Meœutim. krajnji poloæaj predmeta i tragova itd. Tragovi kretanja vozila Tragovi kretanja vozila su. promene na tragu nastale pri sudaru. Zato postoji potreba da se posebna paænja posveti nekim tragovima saobrañajnih nezgoda.1.Lipovac.

Saobrañajni znaåaj tragova voænje sastoji se u sledeñem: – samo postojanje traga voænje ukazuje na naåin kretanja vozila (vozilo nije forsirano koåeno. i to. – odreœivanja tipa pneumatika i – odreœivanja obima pneumatika. – skicirati trag. po rastopljenom asfaltu. Tragovi voænje omoguñuju eliminaciju vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. Na njima mogu biti bolje ili slabije izraæene ãare pneumatika. mulaæirati trag. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Utisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju po mekim povrãinama (mekãim od pneumatika): po zemlji. a na Slici 8. na nekim tragovima voænje ãare nisu uopãte uoåljive. na osnovu: – odreœivanja individualnih karakteristika na pneumatiku i – uporedne analize prljavãtina (materijala) na tragu voænje i na pneumatiku. – markirati trag.2. dijagrami brzine i usporeça pri forsiranom koåeçu. proces koåeça traje po nekoliko sekundi. Otisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju mokrog ili prljavog pneumatika po suvom i åistom kolovozu. – odreœivanja meœuosovinskog razmaka. Meœutim. – oznaåiti trag voæçe.8. – odreœivanja tipa ãara na pneumatiku.) predstavlja trag voænje. – izmeriti trag. Nekad tragovi voænje mogu omoguñiti i identifikaciju vozila koje je uåestvovalo u nezgodi. 235 8. Na Slici 8. pre svega. Ova promena na povrãini podloge (utisak. povaljana trava i sl. po prljavãtinama uz ivice kolovoza i sliåno. Obrada tragova voænje sastoji se u sledeñem: – pronañi trag voæçe i utvrditi od kog vozila (toåka) potiåe. Kriminalistiåki znaåaj tragova voænje.1. Pri tome se ãara pneumatika utiskuje u mekãu podlogu ili se samo remeti forma podloge (bez uoåljivih ãara) kao u travi i sl. – odreœivanja razmaka izmeœu toåkova. niti je ekstremno ubrzavano). upoznañemo se sa nekim elementima procesa koåeça. – opisati trag u zapisniku o uviœaju i – po potrebi. i to na osnovu: – odreœivanja ãirine pneumatika. ako je slabo vidÿiv ili moæe biti uniãten. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada b) Tragovi koåeça Da bismo lakãe razumeli nastajaçe i znaåaj tragova koåeça. Ma koliko vozaåi ovaj proces doæivÿavaju kao trenutan. Pri tome se delovi materijala sa pneumatika prenose na podlogu (i obratno) i oni fiziåki predstavljaju trag voænje. po snegu.. dolaze do izraæaja pri traganju za vozilom koje je uåestvovalo u nezgodi. – poloæaj traga voænje odreœuje putanju vozila i – poloæaj i izgled traga voænje odreœuju smer kretanja vozila itd. – fotografisati trag.5. prikazane su faze procesa forsiranog koåeça. .

8 236 . 2000. Faze forsiranog koåeça vozila (a) i dijagram usporeça vozila pri ovom koåeçu. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije.1..5 U trenutku To stvorena je opasna situacija zbog koje ñe vozaå forsirano koåiti. P. U trenutku T1 noga vozaåa dodiruje koånicu. 72. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Zemun. a u trenutku T2 zapoåiçe koåeçe toåka (koåione obloge dodiruju doboã). K. Do trenutka T3 obloge sve viãe 5 Lipovac. Beograd. Krsto Bezbednost saobrañaja À RASTOJANJA VREMENSKI MOMENT Prepreka postaje vidljiva PROCES (VREME) OPAŽANJE V0 PSIHIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA PUT OPAŽANJA I ODLUÈIVANJA Ukupni zaustavni put vozila (S?) Vozaè vidi objekat Vozaè prepoznaje objekat Vozaè odluèuje da koèi SHVATANJE RASUÐIVANJE t1 PUT FIZIÈKOG REAGOVANJA VOZAÈA FIZIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA Vozaè diže nogu sa akceleratora ODZIV MIŠIÆA PREMEŠTANJE NOGE Vozaè stavlja nogu na pedalu koènice PUT ODZIVA MEHANIZMA ZA KOÈENJE PUT KOÈENJA (vidljiv trag) REAGOVANJE SISTEMA ZA KOÈENJE ODZIV SISTEMA ZAKOÈENJE t2 Obloge naležu na doboš ili diskove t3 Postizanje punog koèenja EFEKTIVNO KOÈENJE PUNO KOÈENJE Vozilo se zaustavilo tk  b0 b(t) [m/s ] 2 Trenutak proklizavanja T2 T3 0 T0 t1 T1 tk t2 t3 Realna funkcija usporenja Òzaust Ò[s] Slika 8. str.Lipovac.

U toku ovog vremena vozaå opaæa opasnu situaciju. ovde se misli na usporavaçe okretaça toåka usled pritiska koåionih obloga na doboã toåka. tj. alkoholisani vozaåi.15 do 0. Dakle. slabije obuåeni vozaåi (vozaåi u prvim godinama vozaåkog staæa). – isti vozaåi bræe reaguju. Kod hidrauliånih koånica ovo vreme varira od 0. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 6 Od trenutka podizaça noge sa papuåice “gasa” vozilo se usporava zbog sila otpora kretaçu. Kod mehaniåkih koånica vreme porasta usporeça je zanemarÿivo. – staça kolovoznog zastora itd.5 sekundi.3 do 0. Ovo vreme zavisi od: – vrste koåionog sistema. Ovo usporavaçe je posebno znaåajno. Od trenutka proklizavaça. prenosi komandu do nogu i ruku. U toku ovog perioda sila koåeça se prenosi sa papuåice koånice do glavnog koåionog cilindra na toåku. ukupno vreme koåeça moæemo razloæiti na: – vreme reagovaça vozaåa (t1).7 sekundi. na kontaktu toåka sa podlogom dolazi do potpunog proklizavaça. a kod pneumatskih koånica od 0.. Vreme intenzivnog koåeça (tk) je period od ostvarivaça najveñeg usporeça – potpunog blokiraça toåka (T3) do zaustavÿaça vozila (Tz). 237 8. odluåuje da preduzme odreœene mere (svira.2 sekunde. – vreme porasta usporeça (t3) i – vreme intenzivnog koåeça (tk). Vreme odziva koåionog sistema (t2) je period od dodirivaça papuåice koånice (T1) do trenutka kad se koåeçem poåiçe usporavati6 okretaçe toåka (T2). Vreme reagovaça vozaåa zavisi od vozaåa i od vrste opasne situacije: – sporije reaguju stariji vozaåi. ako se vozilo kreñe na uzbrdici. U toku ovih vremena vozilo prelazi odgovarajuñe puteve kao na slici. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE pritiskaju doboã i toåak se sve sporije okreñe. Meœutim. Vreme reagovaça vozaåa (t1) je vremenski period od trenutka stvaraça opasne situacije (To) do trenutka dodirivaça koånice (T1).. .25 sekundi. da bi se stabilizovalo oko neke sredçe vrednosti realizovanog usporeça.5. – optereñenosti vozila. ablenduje. – vreme odziva koåionog sistema (t2). bo (m/h2). Ovo vreme zavisi od: – realizovanog usporeça (b0) i – brzine vozila (v0). obraœuje informaciju o opasnoj situaciji. Vreme reagovaça vozaåa varira (u zavisnosti od nabrojanih åinilaca) od 0.8. Ovo vreme zavisi od vrste i podeãenosti koåionog sistema i kod ispravnih koåionih ureœaja varira od 0.15 do 0. skreñe. U trenutku T3 prekida se okretaçe toåka (toåak blokira). vozaåi pod uticajem droga i lekova. koåi i sliåno). a pod dejstvom sila koåeça.5 do 1. ako je situacija opasnija i prostija. Vreme porasta usporeça (t3) je vreme od poåetka usporavaça vozila (T2) do trenutka kad usporeçe dostigne najveñu vrednost (T3). usporeçe kratko opada (jer je treçe kretaça maçe od treça mirovaça). umorni vozaåi. diæe nogu sa “gasa” i premeãta je na koånicu. odnosno do koåionih diskova ili doboãa.

Na doçoj povrãini gazeñeg sloja pneumatika (koja je dodirivala podlogu u vazi kad je toåak bio blokiran) lako se nalazi izraæeno zacrçeçe i mesta na kojima je guma oãteñena ili åak otpala. a posebno odstupaça pritiska u pneumatiku od predviœenog. Trag koåeça blokiranim toåkom je crçi i na çemu se mogu uoåiti samo uzduæne ãare. Meœutim. a tragovi na podlozi i na pneumatiku slabije uoåÿivi. ima izraæene spoÿaãçe ivice. proklizavaçe je potpuno. ako je realizovano usporeçe maçe (neispravni koåioni ureœaji. Na obodu pneumatika lako se uoåavaju mestimiåna zacrçeça i uzduæni obrisi. pa ostaju jasnija zacrçeça na taåki dodira pneumatika i kolovoza. mogu bitno izmeniti tragove koåeça. P. Trag koåeça zadçih toåkova putniåkog vozila (ili prenapumpanih pneumatika) ima izraæenu sredinu traga. nastali u toku koåeça okreñuñim toåkom. Trag koåeça na savremenom kolovozu pribliæno odgovara ãirini pneumatika. a ivice slabije izraæene ili åak nevidÿive. 8 238 . dolazi do proklizavaça pneumatika.8 Trag koåeça predçeg toåka putniåkog vozila (ili nenapumpanog pneumatika). ako je veña brzina vozila. Tragovi potiåu od onih toåkova ispod kojih se zavrãavaju i u åijem pravcu se pruæaju. Ukoliko se vozilo zaustavilo na kraju tragova koåeça i nije pomerano. a sredina traga je slabije zacrçena ili åak neuoåÿiva. najsigurniji kriterijum za utvrœivaçe porekla tragova jeste poloæaj traga u odnosu na toåkove. odnosno. ako se mogu uoåiti. onda ovi tragovi mogu biti prañeni tankim i kratkim tragovima grebaça.Lipovac. a da skidaçe materijala (prÿavãtina) bude prañeno tragovima grebaça. To su traogvi koåeça blokiranim toåkom. dok toåak ne blokira (do trenutka T3). U prvoj fazi. Ako je kolovoz prekriven zemÿom ili peskom. ako se vozilo nastavi kretati. Na kolovozu ostaju tragovi sagorele gume. kada toåak prestane da se okreñe (blokira). klizav kolovoz. tj. Krsto Bezbednost saobrañaja Vreme intenzivnog koåeça je duæe. zagreva se i topi. To su tragovi koåeça okreñuñim toåkom (nastaju u fazi porasta usporeça). ostaju tragovi na pneumatiku i na podlozi. jer ove tragove prekriju prÿavãtine sa podloge. Na kontaktu pneumatika sa kolovozom guma tare o podlogu. odnosno do blokiraça pneumatika. Ukoliko se u ãarama pneumatika ili na kolovozu nalaze kamenåiñi. 8 Tragovi na gazeñem sloju pneumatika se lako uniãtavaju.7 Tragovi koåeça nastaju pri forsiranom koåeçu vozila. U drugoj fazi. tako da ovaj kriterijum nije pouzdan i ne bi samo po çemu trebalo odreœivati poreklo tragova koåeça. Naime. Pri forsiranom koåeçu. optereñeçe vozila. proklizavaçe je maçe. mogu potpuno izostati zacrçeça kolovoza. a na obodu pneumatika izraæeno zacrçeçe i uzduæni tragoviobrisi. 7 Vreme koåeça: V1 t k = ----b0 gde su: tk – vreme intenzivnog koåeça (s) v1 – brzina vozila na poåetku intenzivnog koåeça. a popreåne ãare na ovom tragu su izduæene. po pravilu. Trag koåeça okreñuñim toåkom je maçe zacrçen trag na podlozi. odnosno crçi tragovi na kolovozu. kad sila koåeça premaãi graniånu silu priaçaça pneumatika i podloge. loãi pneumatici i sliåno). u trenutku T3 (m/h) i b0 – realizovano usporeçe vozila (m/h2).

Na poåetku traga koåeça zacrçeçe je postepeno. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 9 Vozila se veoma åesto zaustavÿaju neforsiranim koåeçem. veãtak moæe zakÿuåiti kako je vozaå reagovao koåeçem (naglo – refleksno ili leæerno – polako). ali postoje tragovi koåeça levih i desnih toåkova (iste osovine). pa ih na licu mesta ne moæemo da naœemo. onda se smer kretaça moæe odrediti i na osnovu meœusobnog poloæaja tragova koåeça. moæe se na licu mesta odrediti smer kretaça vozila. pa se jednostavno pokazuje da je brzina izgubÿena pri koåeçu pribliæno jednaka: v = 2bs. – na osnovu duæine tragova koåeça saobrañajno-tehniåki veãtak moæe izraåunati brzinu vozila neposredno pre zapoåiçaça koåeça i u svim pozicijama posle toga. vreme otkoåivaça je krañe od vremena zakoåivaça. i to: – ako se tragovi koåeça zavrãavaju oãtro i u istoj visini (ravno).8. pa ne ostavÿaju nikakve tragove. Ovaj kriterijum ne mora biti vaÿan. – Na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja zavrãetaka tragova koåeça. moæe se odrediti da li se vozilo zaustavilo ili samo prikoåilo (pa nastavilo kretaçe).10 – na osnovu pruæaça traga koåeça moæe se odrediti pravac kretaça vozila i neposredno pre koåeça. Meœutim. 10 Kinetiåka energija se. Konaåno. Ovaj kriterijum je korektan i ukoliko vozilo nije stalo na kraju tragova koåeça. Naime. pa nastavilo voæçu. . ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Saobrañajni znaåaj tragova koåeça je ogroman i sastoji se u sledeñem: – ako smo na licu mesta naãli tragove koåeça i utvrdili da potiåu od datog vozila to znaåi da je to vozilo bilo forsirano koåeno. pa åak ni da vozilo nije forsirano koåeno. a zavrãeci tragova su u istoj visini. Poåeci tragova koåeça levog i desnog toåka iste osovine nisu u istoj visini (veñ su smaknuti). ako vozilo nije stalo. u procesu koåeça. åeste su situacije kad vozilo ostavi slabo uoåÿive tragove koåeça. a na zavrãetku trag se oãtro prekida. pretvara u rad sila koåeça. 239 8. onda je vozilo samo prikoåeno. – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça i drugih tragova i predmeta. gde su: b – realizovano usporeçe koje odreœuje veãtak. i to: – Ako vozilo nije pomerano posle nezgode (zatekli smo vozilo i tragove koåeça). – Na osnovu izgleda poåetka traga koåeça. onda se vozilo koåeçem zaustavilo i – ako se trag koåeça zavrãava postepeno i smaknuti. a s – ukupna duæina najduæeg traga koåeça. Vozila sa ABS i pri forsiranom koåeçu ne ostavÿaju lako uoåÿive tragove. onda se tragovi koåeça nalaze iza vozila koje je koåilo.9 – na osnovu poloæaja traga koåeça lako se odreœuje poloæaj vozila u svim trenucima posle zapoåiçaça koåeça (putaça vozila). ako nismo naãli tragove koåeça to ne znaåi da vozilo nije bilo koåeno. Zato je duæina slabije zacrçenog traga u fazi otkoåivaça kraña od duæine traga iz faze zakoåivaça.5. – Ako je vozilo pomereno. – Konaåno smer kretaça se moæe odrediti i na osnovu samo jednog traga koåeça.

13 – ako neki trag koåeça poåiçe znatno pre drugoga. da je slabije koåio i sliåno. P. po potrebi. posumçañemo da je razlika sila koåeça na istoj osovini nedopuãteno velika itd. a posebno one koji nastaju pri sudaru. duæinu i.). tj. Krsto Bezbednost saobrañaja – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça moæe se osnovano posumçati u ispravnost sistema za koåeçe. – fotografije bi trebalo da prikaæu. – legendom objasniti oznake. – razmak izmeœu toåkova na istoj osovini. nañi karakteristiåne. – oznaåiti svaki trag pojedinaåno. na licu mesta trebalo bi: – pronañi sve tragove koåeça na obodu pneumatika i na kolovozu. eventualno. Na osnovu detaÿne analize tragova koåeça moæe se izvrãiti eliminacija tipova vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. a na vanrednom tehniåkom pregledu dokazati i dokumentovati neispravnost. – u zapisniku o uviœaju opisati izgled.Lipovac. 8 240 . 11 Ako se trag pruæa luåno. na licu mesta ñemo posumçati. pa upuñuje na vanredni tehniåki pregled. gde ñe se. posumçañemo12 da ovaj toåak nije bio koåen. S ciÿem eliminacije na osnovu tragova koåeça moæe se dovoÿno precizno odrediti: – broj pneumatika na osovini. – markirati tragove koåeça (po potrebi). Tragovi koåeça imaju i veliki kriminalistiåki znaåaj. Pri tome bi trebalo proveriti ima li tragova na obodu pneumatika. – ãirina pneumatika. Da bi se zadovoÿio veliki znaåaj tragova koåeça. – odrediti i markirati poåetak svakog traga pojedinaåno. Ako nekog traga koåeça nema. Meœutim. to moæe znaåiti da taj toåak nije blokirao. to moæe biti izazvano slabijim koåeçem jednog toåka. – detaÿno pregledati svaki trag koåeça i eventualno. ãirinu traga). 12 Dakle. utvrditi i dokumentovati neispravnost. posumçañemo da toåkovi ne koåe jednovremeno i – ako tragovi koåeça skreñu i prelaze u tragove koåeça sa zanoãeçem. detaÿe (promene) na tragu. – skicirati tragove koåeça.11 – ako nema traga koåeça od nekog toåka. na licu mesta se samo sumça. – meœuosovinski razmak i – vrsta i raspored uzduænih ãara pneumatika. poloæaj i veliåine tragove koåeça. – odrediti i markirati zavrãetak svakog traga pojedinaåno. 13 Nekad je lakãe nañi tragove koåeça na obodu pneumatika nego na kolovozu. i to na osnovu: – individualnih karakteristika pneumatika (vrste i rasporeda oãteñeça ãara pneumatika. – izmeriti tragove koåeça (odrediti poloæaj. detaÿna analiza tragova koåeça moæe pomoñi identifikaciji vozila. – odrediti poreklo svakog traga koåeça. ukleãtenog kamena u odgovarajuñe ãare pneumatika i sl. Izuzetno. – komada gume koji su otpali u toku koåeça i – analize drugih materijala koji su otpali sa pneumatika u toku koåeça.

95 0. Beograd. 2000.55 A) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA ZADNJIH TOÈKOVA B) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA 6. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 0.49 6..13 7.35 5.13 1.31 0.58 .35 1. Zemun.2.14 14 Lipovac.55 5.90 1.30 5.5.65 4.15 6.90 3. K.60 3.29 0. 92.60 G) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN TERETNOG VOZILA ILI AUTOBUSA Slika 8. 241 8.45 7.25 8.35 E) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA AUTOBUSA F) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN PUTNIÈKOG VOZILA 5.45 5. Ucrtavaçe tragova koåeça i mereçe çihove duænine. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.50 C) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE MOGU RAZDVOJITI D) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE NE MOGU RAZDVOJITI 6.8.05 7. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 4. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije. str.00 3.

tip i godinu proizvodçe vozila. Najznaåajniji su oni karakteristiåni detaÿi koji su nastali u trenutku sudara ili neposredno posle sudara. veñ su zacrçeça ravnomerno rasporeœena po obodu pneumatika (posledica koåeça okreñuñim toåkom). bez obzira ãto vozaaå snaæno pritiska papuåicu koånice.Lipovac. Posebno ñe se lako uoåiti na obodu onog pneumatika koji je ranije proklizao. Danas se radi na optimiziraçu opreme i metodologije za lakãe uoåavaçe tragova koåeça vozila sa ABS. a vozilo ostaje stabilno i upravÿivo. Tragovi koåeça sa ABS su svetliji i isprekidani. Podatak o tome da li vozilo ima ABS mora se evidentirati u uviœajnoj dokumentaciji ili bar evidentirati taånu marku. Ako jedan toåak naiœe na klizav kolovoz. Opisane karakteristiåne detaÿe bi trebalo obraœivati sliåno drugim vaænim tragovima saobrañajne nezgode. i to: – kratki prekid (slabÿeçe) traga. S obzirom da ABS spreåava blokiraçe toåkova. led. tzv. a åesto se ne mogu ni uoåiti golim okom. zbog åega moæe doñi do zanoãeça vozila. Mada postoje razliåite varijante ABS. – nagle promene pravca pruæaça traga. uz desnu ivicu kolovoza ima prÿavãtina i sliåno). spreåava se potpuno proklizavaçe. – kratko zadebÿaçe ili zacrçeçe traga. Zato vozila sa ABS ostavÿaju tragove koåeça koji nisu lako uoåÿivi. Kada su upravÿaåki toåkovi blokirani oteæano je ili. Da bi se ove nebezbedne situacije (nemoguñnost upravÿaça pri koåeçu i zanoãeçe vozila pri koåeçu) spreåile danas se sve åeãñe ugraœuju. proklizavaçe pneumatika se svodi na minimum. onda ñe se tragovi boÿe uoåavati na onoj strani koja obezbeœuje loãije priaçaçe (na primer. O ovom se mora voditi raåuna prilikom traæeça tragova koåeça. voda. anti blokirajuñi sistemi (ABS). onemoguñeno upravÿaçe vozilom. Tako se ostvaruje najefikasnije bezbedno koåeçe u datim uslovima. Vozila sa ABS ostaju stabilna i upravÿiva i pri koåeçu na klizavom kolovozu (sneg. Na obodu pneumatika ne moæe se uoåiti jedna taåka zacrçeça (jer nema potpunog proklizavaça). – prelazak traga koåeça u trag zanoãeça i – kombinacija prethodno navedenih detaÿa. åak. siñi ñe sa puta. trebalo bi ih detaÿno analizirati kako bi na çima naãli neke promene – karakteristiåne detaÿe. Tragovi koåeça vozila sa ABS se lakãe uoåavaju na obodu pneumatika nego na podlozi. Åim doœe do proklizavaça na jednom toåku ABS smaçuje sve sile koåeça tako da se toåak odblokira (nastavi se okretaçe toåka). Zato bi tragove kretaça trebalo posebno detaÿno 8 242 . Ukoliko kolovozni zastor nije ravnomernog kvaliteta. pa se smaçuje i treçe pneumatika i kolovoza. Krsto Bezbednost saobrañaja Pri koåeçu klasiånim koånicama dolazi do blokiraça toåkova. c) Karakteristiåni detaÿi na tragovima koåeça Kad pronaœemo tragove koåeça. grubo moæemo reñi da je zadatak ABS da dozira sile koåeça tako da se odræavaju na granici proklizavaça. tj. prÿavãtine i sliåno) kao i pri koåeçu u krivini. P. Ako toåkovi blokiraju u krivini vozilo ñe nastaviti da se kreñe tangencijalno. on ñe bræe proklizati i realizovañe se razliåite sile koåeça.

kako bi ih sobrañajno-tehniåki veãtak mogao struåno analizirati i uklopiti u svoj nalaz. Sliåni popreåni obrisi mogu se nañi i na tragovima zanoãeça na podlozi. u krivini ili raskrsnici). – u pravcu pri nejednakom koåeçu na levim i desnim toåkovima (razlika sila koåeça stvara momenat koji izaziva zanoãeçe) i – pri dejstvu drugih boånih sila prilikom sudara. Na podlozi (kolovozu) ostaju izraæena zacrçeça – tragovi zanoãeça. niti ovlaãñeni da odreœuju mesto sudara. pristupamo çihovoj obradi. U nekim situacijama tragovi zanoãeça prethode prevrtaçu vozila. Neki detaÿi se mogu nañi posmatraçem iz neposredne blizine (prekid. åime se ugroæavaju i ostali delovi saobrañajno-tehniåke analize. Raspoznavaçe tragova zanoãeça je sasvim jednostavno: – tragovi zanoãeça su vezani za zanoãeçe vozila (zato ñe se ovi tragovi potraæiti u svim situacijama kad je doãlo do zanoãeça vozila). zacrçeçe i zadebÿaçe traga). U naãoj praksi se ne posveñuje dovoÿno paæçe obradi karakteristiånih detaÿa. Na pneumatiku su uoåÿive popreåne ãare – obrisi. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada analizirati u pretpostavÿenoj zoni mesta sudara. Karakteristiåni detaÿi koji ukazuju na mesto sudara mogu da nastanu i na drugim tragovima kretaça. Naime. 243 8. ako se vozilo kreñe velikom brzinom (centrifugalna sila dovodi do zanoãeça). Kada smo pronaãli traæene detaÿe na tragovima. a druge ñemo lakãe otkriti paæÿivim posmatraçem duæ traga sa veñeg rastojaça (nagla skretaça traga) ili kombinacijom ovih postupaka. koji mogu zahvatiti ceo obim pneumatika (åisto zanoãeçe) ili samo deo obima (zanoãeçe sa koåeçem). Kriminalistiåki tehniåari i drugi ålanovi uviœajne ekipe nisu struåno osposobÿeni. slabÿeçe. na osnovu ostalih tragova saobrañajne nezgode (otpali delovi i metarijali sa vozila ili prepreke) moæe se grubo odrediti oåekivana ãira zona mesta sudara. U ovako odreœenoj zoni sudara trebalo bi tragati za karakteristiånim detaÿima. a posebno na tragovima voæçe. Tragovi zanoãeça ostaju na pneumatiku i na podlozi. jakog boånog vetra i sliåno.5. Zato je osnovni zadatak ekipe na licu mesta da struåno i sveobuhvatno obradi ove tragove. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Pri tome se vozilo kreñe boåno i unapred (translatorno i rotaciono kretaçe) ili samo boåno (rotaciono kretaçe oko jedne fiksirane taåke). kad se vozilo kreñe unapred (samo translatorno). U ovim situacijama boåno treçe je veliko i pri zanoãeçu dolazi do topÿeça gume. koji su po prirodi isti kao i tragovi koåeça. Vaæno je naglasiti da struåno i sveobuhvatno tumaåeçe i koriãñeçe ovih tragova mogu da vrãe samo saobrañajno-tehniåki veãtaci. za razliku od koåeça. ãto åesto onemoguñuje precizno utvrœivaçe mesta i mehanizma sudara. Do zanoãeça vozila dolazi: – pri skretaçu (na primer. d) Tragovi zanoãeça Tragovi zanoãeça nastaju kad boåne sile koje deluju na vozilo premaãe maksimalnu boånu silu priaçaça.8.

putaçu vozila u skretaçu. Ako posumça da je do zanoãeça doãlo zbog realizacije razliåitih sila koåeça na toåkovima. – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. Kako je do zanoãeça doãlo zbog velike brzine. 2) otkriti i dokumentovati uzrok zanoãeça: – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog blata na kolovozu. 3) oznaåiti i markirati svaki trag zanoãeça (sliåno tragovima koåeça). – ãirina tragova zanoãeça se meça duæ tragova. sudar i sliåno. Obrada tragova zanoãeça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova i sastoji se u sledeñem: 1) pronañi tragove zanoãeça i utvrditi çihovo poreklo.Lipovac. ovaj detaÿ fotografisati. boåni nagib kolovoza. a pre svega oãteñeça vozila. 8 244 . – tragovi zanoãeça od razliåitih toåkova nikad se ne preklapaju. brzina vozila (vo) bila je veña od odreœene graniåne brzine(vgr). veãtak moæe izraåunati graniånu brzinu (vgr) na boåno zanoãeçe u datim uslovima (za dati radijus krivine. – ãare pneumatika na tragu su deformisane i pruæaju se ukoso ili popreåno. – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog neispravnih koånica. presudan za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode i sastoji se u sledeñem: – postojaçe tragova zanoãeça ukazuje na naåin kretaça vozila: dakle. u zapisniku opisati i na crteæu ucrtati. kvalitetno ñemo fiksirati staçe podloge (fotografisati i opisati) i staçe pneumatika. putaçu pre prevrtaça i put koåeça. Znaåaj tragova zanoãeça je. doãlo je do zanoãeça. 4) legendom pojasniti oznake – napisati vrstu i poreklo svakog traga pojedinaåno. kvalitet kolovoza i kvalitet pneumatika). 15 Naime.15 – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u pravcu pouzdano se moæe posumçati u ispravnost koåionih ureœaja. – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog oãtre krivine. – na osnovu poloæaja tragova zanoãeça. odreœuje se poloæaj vozila u razliåitim fazama zanoãeça (putaça vozila). – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u krivini saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti najmaçu brzinu vozila u krivini. detaÿno obraditi tragove sudara. Na licu mesta bi trebalo nañi i dokumentovati uzrok zanoãeça vozila – neispravne koånice. izmeriti merodavni segment krivine ili putaçe vozila. ako se posumça da je zanoãeçe izazvano loãim staçem pneumatika posebno detaÿno fiksirati staçe pneumatika (fotografisati. onda poåetak tragova zanoãeça precizno odreœuje mesto sudara. dubinometrom i ãormetrom izmeriti odgovarajuñe karakteristike). P. Krsto Bezbednost saobrañaja – tragovi zanoãeça su uvek krivolinijski. u nekim situacijama. Tragovi zanoãeça mogu biti i znatno ispred mesta prevrtaça vozila ili sudara sa drugim vozilima. opisati. klizav kolovoz. vozilo uputiti na vanredni tehniåki pregled. a vozilo ñemo uputiti na vanredni tehniåki pregled. Posebno je vaæno detaÿno pretraæiti potencijalnu zonu sudara.

tj. a ako su uoåÿive one su ukoãene. Veoma åesto tragovi klizaça su teãko uoåÿivi. pa je teãko odrediti koji je trag od koga toåka. pa je malo zagrevaçe i sagorevaçe gume. odreœivañe se i poloæaj nekoliko taåaka na tragu. – tragovi klizaça su åesto isprekidani.5. Ako je toåak blokiran popreåne ãare se ocrtavaju pod oãtrim uglom. Rastojaçe izmeœu tragova klizaça meça se duæ tragova. çihovo rastojaçe je promenÿivo. u situacijama kada su sile priaçaça male.8. onda je znaåajno izmeriti i duæinu traga. pri klizaçu. 7) izmeriti tragove zanoãeça: mereçe se obiåno svodi na odreœivaçe poloæaja poåetka i zavrãetka traga. Ovi tragovi se ãematski crtaju u vidu kosih linija duæ pravca kretaça vozila. – popreåne ãare pneumatika su retko kad jasno uoåÿive. zbog klizavog kolovoza sile treça pri kontaktu pneumatika i podloge su male. navesti ãta nas je navelo da zakÿuåimo o uzroku i ãta smo preduzeli da ovaj uzrok dokumentujemo. onda kaæemo da su ostali tragovi koåeça sa zanoãeçem i ove tragove prikazujemo tako ãto nacrtamo jednu liniju (trag koåeça). Znaåaj tragova klizaça moæe biti veliki: 245 8. Posebno bi trebalo posvetiti paæçu uzroku zanoãeça. tj. Ako je do zanoãeça doãlo u toku koåeça. 6) skicirati tragove zanoãeça. 8) opisati tragove u zapisniku: u zapisniku bi trebalo detaÿno opisati izgled i poloæaj tragova zanoãeça. ne vide se celom duæinom. Naime. – pravac pruæaça tragova klizaça åesto se meça. pa se ne bi mogao precizno ucrtati na osnovu dve taåke. Izuzetno. i to: – pri koåeçu. – tragovi klizaça razliåitih toåkova su razdvojeni. e) Tragovi klizaça Tragovi klizaça nastaju na klizavom kolovozu. ni na podlozi. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 5) fotografisati tragove zanoãeça i vaæne detaÿe na ovim tragovima. – pri ubrzavaçu i – pri naglom skretaçu. – veoma åesto se ovi tragovi prepliñu. dolazi do smaçene upravÿivosti vozila (a nekad i do nekontrolisanog kreatça vozila). U svakom od ovih sluåajeva. a nekad se ovaj pravac ne moæe ni odrediti pouzdano. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Kose linije na tragu prikazuju kose obrise na tragu zanoãeça. Pri raspoznavaçu trebalo bi voditi raåuna o sledeñem: – tragovi klizaça su svetliji od tragova koåeça ili tragova zanoãeça. ako je trag zanoãeça dug. Ako se radi o tragu koåeça sa zanoãeçem. pa ih neñemo nañi na pneumaticima. pa se na osnovu toga ne moæe pouzdano odrediti razmak izmeœu toåkova. a zatim popreåno iscrtavamo crtice (tragovi zanoãeça) duæ ove linije.

– pravac pruæaça traga klizaça odreœuje putaçu vozila u razliåitim fazama klizaça. – ako trag grebaça potiåe od naplatka toåka. U zoni tragova grebaça åesto se nalaze tragovi boje. tj. s tim ãto duæina tragova klizaça nije znaåajna. na vozilu i objektu itd. Najznaåajniji su tragovi grebaça koji nastaju u sledeñim situacijama: – pri prevrtaçu vozila kad metalni delovi vozila kontaktiraju sa åvrstom podlogom. – pri boånim i drugim sudarima vozila kada se pneumatik oãteti ili tako deformiãe. Trebalo bi napomenuti da tragovi grebaça nastaju na obe povrãine (na oba vozila. – pri snaænim sudarima vozila. – pri udaru metalnih delova vozila u ograde. Mereçe ovih tragova je isto kao i mereçe drugih linijskih tragova.Lipovac. Ako je ostao trag klizaça onda je vozilo klizalo. P. Ovaj trag je prañen vijugavim tragovima gume – masnicama. da metalni delovi toåka dodirnu kolovoz. Na licu mesta se najåeãñe. – pri pucaçu pneumatika. 8 246 . onda se pouzdano moæe odrediti da li je do pucaça pneumatika doãlo pre sudara ili je pucaçe pneumatika posledica sudara. spuãtaju i grebu po kolovozu. Na uviœaju bi trebalo odrediti i dokumentaovati uzroke klizaça. – na osnovu poåetka prvog traga klizaça odreœuje se poloæaj vozila u trenutku smaçivaça – gubÿeça upravÿivosti. jednostavno odreœuju odgovarajuñi parovi tragova grebaça. na vozilu i kolovozu. kvalitetno fiksirati staçe podloge. Obrada tragova klizaça je sliåna obradi tragova zanoãeça. iviåçake. Znaåaj tragova grebaça je veliki i sastoji se u sledeñem: – trag grebaça na kolovozu ili drugim objektima odreœuje naåin kretaça vozila (vozilo je iz nekog razloga metalnim delovima dodirnulo kolovoz ili neki åvrst objekat). onda poåetak traga grebaça odreœuje poloæaj vozila u trenutku sudara. – pravac pruæaça traga grebaça odreœuje pravac kretaça vozila. tj. kad metalne povrãine jednog vozila grebu åvrste delove drugog vozila. pa se ne meri pojedinaåno. f) Tragovi grebaça Ovde se misli na tragove koji nastaju kada se dve åvrste podloge kreñu jedna u odnosu na drugu. kad naplatak pneumatika grebe kolovoz. koji mestimiåno prekidaju tragove grebaça. – ako je grebaçe posledica sudara.). objekte i sliåno. Krsto Bezbednost saobrañaja – samo postojaçe tragova klizaça odreœuje naåin kretaça vozila. pri sudarima vozila. doãlo je do nekontrolisanog kretaça. odnosno çihovo poreklo. s tim ãto se tragovi klizaça crtaju kao isprekidane linije (zato ãto su tragovi klizaça slabo vidÿivi i åesto isprekidani). tragovi zemÿe i tragovi gume (kojima su obloæeni metalni delovi vozila). kad se doçi delovi vozila deformiãu.

ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Pri kretaçu vozila. – otkriti poreklo tragova grebaça. 247 . 8. Ovo je vrlo jednostavno otkriti i dokumentovati na licu mesta. Pri tome bi za svaki trag grebaça trebalo otkriti od koga vozila i od koga dela potiåe. u praksi su åesti primeri da se na licu mesta ne otkrije poreklo tragova grebaça. ãto je u nekim situacijama veoma vaæno. motora i sliåno. Da bi se ova pretraga olakãala. poloæaj. – pri sudaru. a zatim pronañi odgovarajuñe tragove grebaça na kolovozu. Predmeti padaju na podlogu po pravilima kosog ili horizontalnog hica uz maçi ili veñi otpor vazduha. mesta obaraça bicikla. Kad je na licu mesta struåno rekonstruisana nezgoda. mesta eksplozije pneumatika. mesta snaænih sudara vozila.5. odnosno mehanizam saobrañajne nezgode. – izmeriti tragove grebaça (odrediti poloæaj poåetka i zavrãetka traga). zemÿa. a posebno pri sudarima åesto dolazi do otpadaça razliåitih delova i materijala sa vozila kao ãto su: komadi migavca. – u zapisniku detaÿno opisati izgled. Na osnovu detaÿne analize izgleda tragova grebaça na vozilima. odnosno koje vozilo je i koliko bilo preãlo na kolovoznu traku za suprotan smer. led. i to: mesta prevrtaça vozila. Otpali delovi i materijali sa vozila 8. staklo. kolovoza ili prepreke. Tragovi grebaça kod sudara u krivini odreœuju poloæaj vozila u trenutku sudara. praktiåno je prvo pronañi tragove grebaçe na vozilima. ãto åesto umaçuje çihov znaåaj: – oznaåiti i markirati tragove grebaça. – fotografisati tragove grebaça (u parovima). – legendom taåno objasniti poreklo svakog traga grebaça (od koga vozila i od koga dela vozila potiåe). Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada – na osnovu uporedne analize parova tragova grebaça utvrœuje se koji delovi vozila su kontaktirali pojedine delove drugog vozila.5. moæe se utvrditi smer relativnog kretaça vozila. nemoguñe dokazivati naknadno. delovi spoÿçih ogledala. komadi razbijenog stakla. delovi ukrasnih lajsni. ÿuspice boje i gita. sneg i sliåno. Naæalost. Pri tome nastaju tragovi na vozilu i tragovi na podlozi. Obrada tragova grebaça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova: – pronañi tragove grebaça na oåekivanim mestima. mogu se taåno odrediti mesta gde se mogu pojaviti tragovi grebaça. – pri kretaçu posle sudara. – pri prevrtaçu i – pri zaustavÿaçu vozila. veliåinu i poreklo tragova grebaça. – skicirati tragove grebaça (crtaju se kao neisprekidane linije). Tako se jednostavno odreœuje mehanizam sudara. Ovi delovi i materijali otpadaju: – pri kretaçu pre sudara. a åesto.8. oãteñeni delovi vozila.2.

Ovi tragovi se oznaåavaju pojedinaåno ili grupno. Znaåaj ovih tragova je viãestruk: – na osnovu poloæaja otpalih delova i materijala sa vozila saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti mesto sudara i sudarne brzine. – na osnovu struåno izuzetih delova i materijala otpalih sa vozila. onda se na kolovozu traæi isti takav deo/materijal.16 Pri tome bi trebalo imati u vidu da veãtak analizira odbaåaj ovih tragova. Zato bi ih trebalo redovno markirati pre fotografisanja.). na licu mesta se lako i pouzdano moæe utvrditi sa kojeg dela vozila je otpala boja. ako je oãteñen blatobran i otpala boja na mestu oãteñeça. jer su podloæni pomeranju i uniãtavanju. od oblika i mase predmeta. Ovaj odbaåaj zavisi od visine sa koje pada predmet. od atmosferskih prilika i sliåno. sneg. kriminalistiåko-tehniåki veãtak moæe vrãiti eliminaciju i identifikaciju vozila koja su uåestvovala u nezgodi. Naime. kiãa. P.Lipovac. zemÿa. – na osnovu vrste i veliåine tragova moæe se oceniti vrsta. Ako se razliåiti materijali prostiru na istoj povrãini i ne mogu se razdvojiti. Pri tome bi trebalo uporedo nalaziti i analizirati odgovarajuñe tragove na vozilu i na podlozi (na primer. a vozila se nisu pomerala posle nezgode. – kod nezgoda sa NN vozilom. ako se prvo detaÿno pregledaju vozila ili se pregled vozila i kolovoza obavÿa uporedo. Na primer. sneg i sliåno. Naime.17 od toga da li je bilo prepreka odletaçu ovih predmeta. sakriti ili uniãtiti ove tragove. Ako su razliåiti materijali razdvojeni na kolovozu. 8 248 . Krsto Bezbednost saobrañaja Nalaæeçe i raspoznavaçe ovih tragova vrlo je prosto. neki materijali (delovi) se neñe videti na fotografijama. Sa druge strane. na podlozi bi trebalo traæiti odgovarajuñe ÿuspice boje i sl. uporedo sa analizom ostalih tragova. ako se naœu ÿuspice crvene boje uz levi trag koåeça traæimo crvena vozila koja imaju oãteñeça u levom delu sa otpalim ÿuspicama crvene boje i sliåno. ako se pri pregledu vozila uoåi da je sa odreœenog mesta otpao odreœeni deo ili materijal. ako nisu markirani. Nekad je znaåajno u legendu uneti i gabaritne dimenzije otpalih materijala sa vozila (ka16 Pod sudarnim brzinama podrazumevaju se brzine vozila neposredno 17 Zato bi ove åiçenice trebalo utvrœivati i dokumentovati na uviœaju. Legendom bi trebalo potpuno odrediti vrstu i poreklo ovih tragova. Nalaæeçe ovih tragova je jednostavnije. Kretanje vozila i ljudi. lokacija i intenzitet oãteñeça vozila. a psoebno ako je lice mesta bilo struåno obezbeœeno. od vrste sudara. oznaåavamo ih i obraœujemo pojedinaåno. Na ovaj naåin se odreœuje i poreklo svakog traga pojedinaåno. pa åak i vetar mogu lako pomeriti. Poreklo ovih tragova mora se utvrditi na licu mesta. Markiranje ovih tragova trebalo bi vrãiti u svakoj situaciji. onda ih oznaåavamo i obraœujemo grupno. na osnovu postojaça ovih tragova jednostavno se usmerava pretraga na terenu (brza i jednostavna eliminacija). pre sudara.

meriñemo ih kao povrãinske tragove. odnosno na silinu sudara ili druge vaæne okolnosti). u vezi je sa mehanizmom sudara. 8. vrste sudara. lica i predmeta fiksira se skiciranjem. trebalo bi napomenuti. ali pravac pruæanja traga nije vaæan ili nije poznat. ako naœemo izolovan deo vozila ili komad materijala sa vozila merimo ga kao taåkasti trag. okvira fara. oblikom i teæinom predmeta i tako dalje. ako oåekujemo da se preostali deo nalazi na vozilu (komadi migavca. U zapisniku o uviœaju detaljno bi trebalo opisati vrstu. koje je nosio peãak ili biciklista. ukrasnih lajsni. a åesto zahteva posebne tehniåke uslove i/ili pripremu pre fotografisanja. poloæaj i veliåinu ovih tragova. Naime. poreklo. U tom smislu. Posebno je znaåajno. ako su ovi tragovi rasuti na veñoj povrãini. Fotografisanje materijala i delova otpalih sa vozila trebalo bi da obezbedi kvalitetno prikazivanje izgleda i dimenzija ovih tragova i njihovog poloæaja u odnosu na saobrañajnu povrãinu i druge tragove. Krajnji poloæaj vozila zavisi od mesta sudara. Ovo podrazumeva koriãñenje razmernika (razmerna fotografija). izuzeti sve materijale i delove za vozila koji su podobni za identifikaciju NN-vozila. Krajnji poloæaj predmeta koji su otpali sa vozila. Zato ñe korektno fiksiranje krajnjeg poloæaja vozila pomoñi veãtaku da pouzdano utvrdi mesto sudara.5. merimo ga kao koncentrisan trag. da su za mehanoskopska uklapanja najbolji polomljeni komadi delova sa vozila. 249 8. krupniji komadi stakla fara). a posebno mehanizam sudara. Krajnji poloæaj vozila. U nekim situacijama meriñemo i dimenzije otpalih delova sa vozila (kako bi ih ãto kvalitetnije ucrtali u planu ili da bi skrenuli paænju na njihov znaåaj). naåin kretanja vozila posle sudara i tako dalje.8. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada ko bi se skrenula paænja na znaåaj ovih tragova. Ako su dimenzije traga znaåajne. sudarnu brzinu. obavezno se vrãi. Ukoliko na licu mesta korektno utvrdimo krajnji poloæaj ovih predmeta i dokumentujemo ostale vaæne okolnosti (vrstu. Konaåno. lica i predmeta Posebno vaænu posledicu nezgode predstavljaju krajnji poloæaji vozila. Merenje materijala i delova otpalih sa vozila zavisi od njihove veliåine i koncentracije. mestom sudara. naåina kretanja vozila posle sudara i drugih okolnosti. pomoñi ñemo veãtaku da korektno analizira nezgodu. brzine vozila u trenutku sudara. odnosno odgovarajuñim merenjima. sudarnim brzinama. lica i predmeta na mesta nezgode. ako vozilo nije poznato ili je sporno poreklo traga. znaåajan je i pravac njihovog pruæanja (po njemu se moæe odrediti pravac kretanja vozila). ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . izgled. Skiciranje ovih tragova svodi se na njihovo slobodoruåno crtanje i kotiranje pribliæno u njihovom obliku i dimenzijama. Krajnji poloæaj vozila. Izuzimanje materijala i delova otpalih sa vozila. oblik i veliåinu predmeta). Pri tome bi trebalo utvrditi da li su neki predmet i tragovi pomerani pre naãeg dolaska na lice mesta i ovo jasno saopãtiti u zapisniku o uviœaju.5.3.

Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova. Informator. Metodologija fotografisanja oãteñenja vozila. ekspertize prometnih nezgoda. 1994. R. Maksimoviñ. i Æarkoviñ M. Kriminalistika taktika. Lipovac. S. veãtaåenje. Zemun.... Lipovac. K. 1996. uviœaj. Zemun. Illinois. International Congress... Traffic Acident Investigator’s Manual for Police. Kippenheim. Vujaniñ M. otkrivanje nn – Uåinilaca. 1996. Elementi sigurnosti cestovnog prometa. J. Zemun. P. tragovi. Detroit.. Saobrañajni fakultet. Kippenheim. H. 1986. Burg. 1994. Privredna ãtampa. Jugoslovensko savetovanje o veãtaåenju saobrañajnih nezgoda. Beograd. K.. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion. Nicholas S. Beograd. Beograd. Gorkiñ. 1981. Grupa autora. Obrada daobrañajne nezgode. V. uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. Aranœelovac. Rotim... Evenston. Fotografski i video snimci u sudskoj praksi. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije. i dr. Zagreb. Kriminalistiåka tehnika. H.. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje. Zagreb. V. Zbornik radova sa åetrvrtog seminara iz fotogrametrije. Bezbednost drumskog saobrañaja. Lipovac. Kriminalistiåka tehnika... Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Zemun. Savremena administracija. Verlag INFORMATION Ambs Gmbh.. 2000. Mitroviñ. Beograd.. Krsto Bezbednost saobrañaja Literatura Baker. 1987. i Ristiñ Æ. K.. svezak 1. Lipovac. i Rau H.. 1994. Burg. 1981. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Vjeãtaåenje u cestovnom prometu. i Todoriñ U. F. Beograd. Rolly Kinney. 1994. 2000. Medicinska kriminalistika. Gregory Smith C. Beograd. Michigan. 1963. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. Aranœeloviñ M. i Lindenmann H. Vodineliñ. 8 250 . K. S.. Beograd. Åoviñ. Society of Automotive Engineers. Beograd. Gavriloviñ.. 1995.. 1989. Tumbas. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 1981. III deo. Beograd.... V. 1996. Verlag Information Ambs Gmbh... Graœevinski fakultet. R.. Saobrañajna kriminalistika. Beograd. Dragaå. Unfallversuche. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Policijska akademija. Krivokapiñ. P. Zemun.Lipovac. i Aranœeloviñ M. 1990.. M. Sluæbeni list SFRJ..

2. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 9. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9.1.9.4.3. Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja 9. Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana 9. Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a .

Ovde se posebno misli na zaãtitu æivota.1. veoma su znaåajni za bezbednost dræave. Svaki od ovih elemenata ima veoma vaænu ulogu i znaåajan je za uspeãno funkcionisanje zaãtitnog sistema. troãkovi i gubici. neophodno je koordinirano sprovoditi niz vrlo opseænih mera i aktivnosti. U tom smislu. ZAÃTITNI SISTEM U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se moglo uspeãno upravljati bezbednoãñu saobrañaja. N. prava na slobodu. dræavni organi (izvrãni organi vlasti). prava na bezbednost i prava na zdravu æivotnu sredinu. S obzirom na to da se u saobrañaju deãava najveñi broj nasilnih smrti. zdravlja ljudi i na zaãtitu njihove imovine. privredni subjekti. 1997. 253 9. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U FUNKCIJI BEZBEDNOSTI DRÆAVE I OSTVARIVANJA PRAVA I SLOBODA GRAŒANA Svaka dræava se brine o razliåitim aspektima bezbednosti svojih graœana. veñ je neophodno uspostaviti i stalno jaåati zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. FTN.2.. Ovo ne moæe da realizuje ni jedan subjekt samostalno. U saobrañaju kao legalno dozvoljenoj delatnosti viãe stradaju ljudi nego u svim ilegalnim (nedozvoljenim) delatnostima zajedno. najveñi broj povreœivanja ljudi i ogromne materijalne ãtete. Jedno od osnovnih prava åoveka je pravo na æivot. Najznaåajniji elementi zaãtitnog sistema su: skupãtine (zakonodavni organi). politiåke partije i organi1 Iniñ. Sad. M. Bezbednost drumskog saobrañaja.9. obrazovne institucije i odgovarajuñi sistem obrazovanja. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI . struåne organizacije. umanjivanje ovih ãtetnih posledica je vaæan segment ukupne bezbednosti dræave.1 Zato je bezbednost saobrañaja u funkciji zaãtite prava graœana. Æivot savremenog åoveka je najviãe ugroæen u saobrañaju. 9. a posebno u funkciji zaãtite prava na æivot. svi poslovi i aktivnosti kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja. koji obuhvata niz vrlo znaåajnih elemenata (subjekata).

prevoznici. dugoroåni i kratkoroåni ciljevi). ali i ostatak privrede ima veliki interes u smanjivanju ukupnih ãtetnih posledica saobrañaja (jer sve posledice na razne naåine plaña privreda). osnovne ãkole. pravosuœe (organi sudske vlasti). Posebno je znaåajan rad vlade koja bi trebalo da neprekidno prati stanje bezbednosti saobrañaja. Ove ustanove treba da daju odluåujuñi doprinos u kreiranju i unapreœivanju svesti o znaåaju bezbednosti saobrañaja. fakulteti. utvrœuju odgovornosti i obaveze izvrãnih organa i drugih subjekata. S obzirom na to da su nevladine organizacije u dobroj vezi sa struånom javnoãñu i da prate meœunarnodna iskustva. Izvrãni organi (vlada. organi prosvete i obrazovanja.) su jedan od najznaåajnijih subjekata koji doprinosi unapreœenju znanja. P. Nevladine organizacije treba da kritiåki sagledavaju i javnosti saopãavaju drukåije poglede na stanje bezbednosti saobrañaja (od zvaniånih stavova). osiguranja. utvrœuje se æeljeno stanje (vizije. Skupãtine utvrœuju koncept. nevladine organizacije. srednje ãkole. Nevladine organizacije åesto imaju odliånu saradnju sa sliånim organizacijama iz drugih zemalja. autoãkole i sl. Politiåke partije i organizacije mogu u okviru svojih programa da izloæe i koncepte unapreœivanja bezbednosti saobrañaja za koje ñe se zalagati. putari. i sl. organizuje sve aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. o naåinima i moguñnostima smanjivanja ãtetnih posledica saobrañaja. organi za saobrañaj. U ovim telima se analiziraju izveãtaji o stanju i tendencijama u bezbednosti saobrañaja. na pojedine aktivnosti koje vlast realizuje. Postoji direktno zainteresovana privreda (proizvoœaåi vozila. gradska i opãtinska) ureœuju normativno-pravni ambijent u kome funkcioniãe zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. meœunarodne organizacije i institucije. na propuste. tehniåki pregledi vozila. organi unutraãnjih poslova. prirodni pomagaåi i ostali subjekti. priprema i donosi akcione planove za sprovoœenje strategija. Krsto Bezbednost saobrañaja 9 zacije. ovo je znaåajan segment æivota za koji su graœani vrlo zainteresovani i oåekuju od partija da ga u svojim programima obrade i dosledno sprovode. Nevladine organizacije su slobodna i åesto vrlo kritiåki nastrojena udruæenja graœana koji koriste razliåite naåine da podstiåu aktivnosti u pojedinim segmentima druãtvenog æivota. viãe ãkole. donose strategiju bezbednosti saobrañaja. autoãkole itd. Privreda bi trebalo da prepozna svoj interes u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. zdravstvene ustanove. podstiåe i pomaæe rad drugih subjekata i sl. priprema i predlaæe skupãtini strategije bezbednosti saobrañaja.). Skupãtine (republiåka. Naime. kao i podrãku meœunarodnih organizacija koje u programu imaju i unapreœivanje bezbednosti saobrañaja. na konkretne probleme i moguñnosti njihovog reãavanja. kljuåne oblasti rada i upravljaåke mere. veãtina i ponaãanja uåesnika u saobrañaju. njihov rad moæe umnogome pomoñi unapreœivanju rada u bezbednosti saobrañaja.) realizuju mere iz svoje nadleænosti. 254 .Lipovac. Obrazovno-vaspitne ustanove (deåije predãkolske ustanove. stavova. ali i drugih subjekata. izvrãni odbori gradova. gradsko veñe. nauåno-obrazovne ustanove. pokrajinska.

osiguranja bi trebalo da pomaæu sve druge subjekte bezbednosti saobrañaja. EU i sl. da prati savremena nauåna dostignuña. Struåne organizacije pomaæu svim drugim subjektima u domenu svoga delovanja. vrãi transfer znanja i iskustava. medijska i najãira javnost. finansijska. prenose se iskustva iz najrazvijenijih zemalja i stalno unapreœuje nacionalni zaãtitni sistem. sudovi. ciljeve i naåine upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. meãovitih i nevladinih organizacija ujednaåava se praksa. na obostranu korist. osiguranja motiviãu vozaåe da unapreœuju svoje ponaãanje. Meœunarodne organizacije pomaæu u uporeœivanju i preuzimanju najbolje prakse u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. a posebno na vozaåe. Nauåne ustanove su odgovorne za efikasan transfer znanja i iskustava. Preko ovih vladinih. a posebno iskorenjivanju najopasnijih pojava u saobrañaju. razvija naãa znanja i praksu. 255 9. Struåna javnost treba da neprekidno obezbeœuje struåno i nepristrasno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. . odreœuje vizije.2. u preventivne aktivnosti. ulaganjem u razvoj nauke. Nauåne organizacije moraju neprekidno odræavati komunikaciju sa svetom. Posebno su znaåajne organizacije sa velikom politiåkom teæinom (UN. Kroz redovno leåenje. svojim efikasnim i struånim radom. tuæilaãtva. Sa druge strane. Doslednim sprovoœenjem savremenih koncepata osiguranja i naknade ãtete. za razvoj domañih znanja. ali i meœunarodne organizacije koje okupljaju privrednike. Ove organizacije okupljaju struånu javnost i treba da budu glavni u kreiranju mera i zahteva pred pojedine odgovorne subjekte u bezbednosti saobrañaja. struåne asocijacije i sl. za neprekidno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. Naime. da unapreœuje stavove i razvija svest o znaåaju bezbednosti saobrañaja. Struåna javnost ima veliku odgovornost da stalno podstiåe struåne rasprave o bezbednosti saobrañaja. Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja Treba uoåiti veliku ulogu javnosti u bezbednosti saobrañaja. zdravstvene ustanove efikasnim radom na zbrinjavanju i leåenju povreœenih u saobrañajnim nezgodama. Posebno su znaåajne struåna. mogu doprineti unapreœivanju zaãtitnog mehanizma. osiguranja imaju najveñu i najoåigledniju korist od unapreœivanja bezbednosti saobrañaja (manje isplate za nastale ãtete u nezgodama).9. Osiguranja su znaåajan subjekt koji ima vaæne poluge uticaja na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. razvoj i testiranje modela bezbednosti saobrañaja. mogu se uoåiti vozaåi åije zdravlje je bitno oslabilo tako da viãe ne mogu da voze itd. menjanju stavova i unapreœivanju ponaãanja u saobrañaju. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI Struåne organizacije i udruæenja okupljaju subjekte koji su vrlo zainteresovani za stanje bezbednosti saobrañaja ili za pojedine segmente ove oblasti. a posebno u stalnom prañenju zdravstvenog statusa vozaåa profesionalaca. za projektovanje mera i njihovo prañenje.). a posebno da ne åine saobrañajne prekrãaje itd. ali i sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja u zemlji. mogu bitno smanjiti posledice nezgoda na putevima. Pravosuœe (sudije za prekrãaje. vaspitno-popravne ustanove). Sa druge strane. Zdravstvene ustanove pomaæu u selekciji vozaåa. politiåka.

Lipovac. U razvijenim zamljama dræava je prepoznala znaåaj teme i svojim odlukama obezbeœuje osnove finansiranja. Krsto Bezbednost saobrañaja Politiåka javnost ima podrãku graœana koja je verifikovana na demokratskim izborima. 9. P. Obezbeœujuñi promociju ideja i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. Svrha policijskog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja je zaãtita organizovanog funkcionisanja drumskog saobrañaja i zaãtita graœana i materijalnih 256 . ali i ka politiåkoj i drugim javnostima. na osnovu stavova struåne javnosti i podrãke politiåke javnosti. Najãira javnost podræava strategiju i plan koje donosi politiåka javnost na osnovu struånih stavova. politiåka javnost je nosilac i pokrovitelj najvaænijih aktivnosti u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. Zainteresovana finansijska javnost. Proces usaglaãavanja navedenih i drugih javnosti je presudno vaæan za dobro funkcionisanje zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja. Naime. Medijska javnost. pa i u zaãtiti graœana u saobrañaju i u bezbednosti saobrañaja. Najrazvijenije zemlje (posebno SAD) ulaæu napore da obezbede ãto direktniju vezu izmeœu privrede i subjekata bezbednosti saobrañaja. Struåna javnost treba da pomaæe politiåkoj javnosti da donese adekvatne odluke. OUP u znatnoj meri participira u poslovima zaãtite graœana i njihove bezbednosti uopãte. medija i delom politiåkih i drugih lidera. a s ciljem smanjivanja izdataka i poveñavanja profita. najbolje moæe da izbalansira njihove potrebe i utvrdi prioritete. ova javnost najbolje predstavlja interese graœana. Na osnovu takve podrãke. ali i podstiåe druga ulaganja u bezbednost saobrañaja.3. Sa druge strane. najãira javnost. mediji pomaæu struånjacima da proverene struåne stavove saopãte drugim javnostima i tako pokrenu druãtvene i druge aktivnosti. Struåna javnost pomaæe finansijskoj javnosti da se opredeli za ulaganja u bezbednost saobrañaja. Politiåka javnost najbolje moæe izbalansirati ulaganja i sve aktivnosti u bezbednost saobrañaja sa ostalim druãtvenim potrebama. MESTO I ULOGA OUP U ZAÃTITNOM SISTEMU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 9 OUP imaju znaåajnu funkciju u bezbednosti saobrañaja. U jednom trenutku politiåka javnost nameñe reãenja. najãira javnost ih prihvata. unapreœuje svoju svest o znaåaju teme. izgraœuje ispravne stavove i shvata znaåaj pojedinih aktivnosti. obezbeœuje ili unapreœuje finansiranje poslova bezbednosti saobrañaja. Neprekidni meœuuticaji ovih javnosti stalno menjaju njihove uloge i meœusobno usaglaãavaju stavove i interese. ali ima i drugaåijih procesa kada najãira javnost traæi od struåne i politiåke javnosti da preduzme neke mere i aktivnosti. na osnovu stavova struåne javnosti. obezbeœuje komunikacione kanale ka najãiroj javnosti. pod uticajem struånjaka. odnosno da pomognu privrednim subjektima da prepoznaju svoj interes i direktno ulaæu u bezbednost saobrañaja. U nekim sluåajevima najãira javnost moæe i da zahteva sprovoœenje odreœenih aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. a na osnovu struånih stavova koje saopãtavaju mediji. Konaåno. u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima i odgovornostima.

Beograd. – iniciranje administrativno-regulativnog uticaja na unapreœenje bezbednosti saobrañaja. – iniciranje i pomoñ unapreœenju administrativno-regulativnog ureœenja bezbednosti saobrañaja. – podrãka i uåeãñe u sprovoœenju programa prevencije bezbednosti saobrañaja i u ostvarivanju posebnih programa zaãtite riziånih grupa i ranjivih uåesnika u saobrañaju. – uåeãñe u izvrãavanju zadataka drugih organizacionih jedinica Ministarstva i – organizacija i menadæment saobrañajno-policijskih poslova. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI vrednosti u procesu prevoæenja. nevladine i druge organizacije.9. uåesnici u saobrañaju. – policijsko obezbeœivanje saobrañaja u posebnim prilikama. uz podrãku jedinstvene baze podataka o vozilima. – podrãka drugim organizacionim jedinicama MUP-a i – upravljanje i stalno unapreœivanje organizovanosti saobrañajne policije.2 To se postiæe primenom mera zaãtite bezbednosti i sprovoœenjem preventivnih aktivnosti. saobrañajnim prekrãajima i saobrañajnim nezgodama. institucije u oblasti obrazovanja i nauke i osiguravajuñe kompanije. – podrãka bazama podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. – prevencija i unapreœenje bezbednosti saobrañaja. vozaåima. – saobrañajno inæenjerstvo – analitiåko prañenje. – podrãka i doprinos optimalnoj obuåenosti vozaåa i unapreœenju bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. lokalna samouprava. struåne organizacije i institucije u oblasti saobrañaja. – prañenje sticanja prava uåeãña vozaåa i bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. saobrañajna privreda i industija vozila. u skladu sa evropskim standardima. – saobrañajno inæenjerstvo – podrãka bazama podataka. Najvaæniji korisnici usluga saobrañajne policije su: graœani. dræavna administracija. predviœanje. – obezbeœenje poãtovanja utvrœenog reæima saobrañaja. uloga OUP u oblasti bezbednosti saobrañaja je vrlo specifiåna i realizuje se kroz vrãenje vrlo razliåitih poslova bezbednosti saobrañaja. otkrivanje i obrada delikata u saobrañaju i saobrañajnih nezgoda. analitiåko prañenje. predviœanje i podrãka u organizovanju bezbednosne zaãtite. saobrañajne policije (dokument MUP-a).3. – otkrivanje delikata u saobrañaju i sprovoœenje saobrañajno-policijskih procedura. Zadaci saobrañajne policije su: – saobrañajno-policijski nadzor nad obavljanjem saobrañaja. 257 9. Osim ulo- .3 Dakle. planiranje i uåeãñe u organizovanju bezbednosne zaãtite. 2003. – posebni programi bezbednosne zaãtite u saobrañaju. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 2 Reforma 3 Isto. Najvaænije usluge saobrañajne policije su: – obezbeœenje i poboljãanje protoka saobrañaja.

nadgledanja i nadzora u bezbednosti saobrañaja. slabi zainteresovanost ostalih subjekata da preuzmu svoj deo posla (i odgovornosti). Samo kao deo zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja. u okviru svog delokruga. saraœuju sa organima druãtveno-politiåkih zajednica. Meœutim. na obuci i pri vrãenju saobrañaja vojnih jedinica i vozila na putevima. nikada ne treba zaboraviti da je OUP samo jedan od subjekata bezbednosti saobrañaja. Ukoliko ceo zaãtitni sistem dobro funkcioniãe. OUP moæe biti uspeãan i efikasan. OUP moæe doprineti podsticanju i koordinaciji rada ostalih subjekata. Mnogo se gubi ako se OUP-u dodeljuju poslovi koji mu ne pripadaju. udruæenjima graœana i graœanima i prihvataju njihovu inicijativu za reãavanje pitanja bezbednosti saobrañaja na putevima. Krsto Bezbednost saobrañaja ge neposrednog izvrãioca pojedinih poslova. organi unutraãnjih poslova. U rejonima vojnih objekata. 258 .4. U Uvodnim odredbama republiåkog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima (ål.Lipovac. S druge strane. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. Naime. 3 i 4. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U NADLEÆNOSTI OUP-a Zakonom su ureœena ovlaãñenja i odgovornost OUPa u oblasti bezbednosti saobrañaja.. P. slabi ugled saobrañajne policije i podrãka graœana u izvrãavanju poslova. struånim organizacijama u oblasti saobrañaja. kao i kontrolu nad vozaåima i vozilima na putevima vrãe radnici milicije. preduzimaju i predlaæu mere kojima se omoguñuje uspeãno ostvarivanje prava i interesa organizacija udruæenog rada. Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. Kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima. lakãe ñe i efikasnije funkcionisati i OUP. ZoBS) predviœeno je: Ålan 3. tada slabi efikasnost OUP-a u izvrãavanju ostalih poslova (koji samo njemu pripadaju).. drugih organizacija i graœana u oblasti saobrañaja na putevima. ovog ålana. OUP ima vrlo znaåajnu funkciju pomaganja. Radnici milicije duæni su da uåesnicima u saobrañaju pruæaju odgovarajuñu pomoñ. 9 Ålan 4. koordinacije. 9. ma koliko bila velika uloga OUP-a. regulisanje saobrañaja izuzetno mogu da vrãe i vojni organi u obimu kojim se osigurava bezbednost ostalih uåesnika u saobrañaju. U vrãenju poslova iz stava 1.

Minnesota Institute of Public Health. Ipak. Elliott. 2000. (Zbornik radova. Keãetoviñ. 6p (Zbornik radova. G. VÃUP. Minnesota Institute of Public Health. Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa. moguñe je uoåiti sledeñe grupe struånih poslova bezbednosti saobrañaja koje obavlja OUP: 1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja 2) upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 3) prañenje i unapreœenje propisa u bezbednosti saobrañaja 4) obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda 5) inspekcijsko-tehniåki poslovi bezbednosti saobrañaja 6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja i 7) ostali poslovi bezbednosti saobrañaja. 2002. Iniñ. M.. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). 2000.. 257–262). Kriminalistiåka metodika.. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. Novi Sad. 2000. Jaker. Lipovac. veku. Federal Office of Road Safety. B.. Novi Sad. Beograd. Lipovac. Social Marketing: How to Say what Needs to be Said. Elliott. Fakultet tehniåkih nauka u Novom Sadu. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21.. 2001. Odnosi policije sa javnoãñu. Ovi poslovi ñe biti detaljnije pojaãnjeni u daljem izlaganju. Banja Luka. Lipovac. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. 2001.Literatura Literatura Boãkoviñ. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. Budva. Kambera.. No 8-9. Beograd. 249-258). neka iskustva razvijenih zemalja.. Lipovac. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis. 259 9. Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veãtaåki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobrañaja. Neãiñ M. jer su svi oni deo jedne celine – nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti saobrañaja. i Banoviñ. 2002. Kampanje u bezbednosti saobrañaja. 1991. na osnovu naãe prakse. Kambera. 10 p. Novi Sad. 1992. Bezbednost drumskog saobrañaja. K. VÃUP. znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima. i Vukaãinoviñ M. K. Defendologija. K. .. Æ. K. i Keãetoviñ Æ. B. 1989. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI U ovim odredbama Zakona odreœen je delokrug rada OUPa u bezbednosti saobrañaja. Jaker.. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. Federal Office of Road Safety. M. M. G. Odnos saobrañajne policije i javnosti. 1998.. za potrebe ovog izlaganja..

Bezbednost 2. Reforma saobrañajne policije. Medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju “Zaãtitimo decu u saobrañaju”. 7. National Highway traffic safety administration. Æ. 287–292). Nauka o policiji. K.. Novi Sad. Beograd. 1998. (Zbornik radova. Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore. 2001. Kako smanjiti stradanje dece peãaka u Beogradu. Lipovac. B. 2001. Preporuka (2001) 10. M. Pantazijeviñ. 2002. i Vukaãinoviñ M.. Simonoviñ. Beograd. 6 p. Beograd. Traffic Safety Reference Guide.. Policijska akademija. Beograd. Beograd. i dr. 2003. Beograd. Buliñ Œ. 2001. Vujaniñ. Beograd. Beograd. 2004. K. CIBS. 2003.. Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – Svetska iskustva. i dr. Beograd. 1-6). OECD. Vujaniñ. i Peãiñ D. K. 6p (Zbornik radova. Makroistraæivanje stradanja peãaka u Beogradu.. Kontrola i regulisanje saobrañaja. 2001.. Saobrañajni fakultet. Lipovac. B.. 1999.. Lipovac. Lipovac. Beograd.. M. (Zbornik radova. N. S. Milosavljeviñ.. Miletiñ. Paris. Pantazijeviñ. P. Beograd. Komitet ministara Saveta Evrope. B. 2000. 6 p.. (dokument MUP-a). Sistemski pristup smanjivanju stradanja dece u saobrañaju. M. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2004. Upotreba sigurnosnih pojaseva u republici Srbiji.. Ljudska prava. i dr. USA. 2003. i Lipovac K. Beograd. Bezbednost saobrañaja. Plato. Vujaniñ. VÃUP.. 8 p. Marketing of Traffic Safety. Etika milicije u regulisanju i kontroli saobrañaja.. 2001. 1996. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju.. CIBS. M. Fakultet organizacionih nauka. 1997. medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju. S. Zaãtitimo decu u saobrañaju. Me- dijska kampanja poveñavanja upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji. Sad. CIBS (Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja) i Automoto savez Republike Srpske.. Muræan. Beograd. Beograd i Banja Luka. 2000. Evropski kodeks policijske etike. K. Lipovac. 3–6). 1–8). K. i Vukaãinoviñ M. Krsto Bezbednost saobrañaja Lipovac. K. CIBS. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. Projektovanje modela inoviranja znanja u saobrañaju (magistarski rad). veku. Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas. 2003. Beograd. Vujaniñ. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. Strazburg. 59 – 65) Miliniñ. 9 260 . Produæite liniju æivota – Veæite pojas (istraæivanje – plan kampanje). Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåitelje.Lipovac. Lipovac. Policijska akademija. B.. i Vemiñ D. 2000 (Zbornik radova. 1993. Savetovanje: Kontrola i regulisanje saobrañaja (Zbornik radova). K. (Zbornik radova.. 1982.

NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10. Neposredna kontrola saobrañaja 10. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja .1.10.2.

sloboda i liånog integriteta lica.. 263 10. regulisanje i kontrolu saobrañaja na putevima . 3) spreåavanje. Zato ima smisla termin “neposredna” kontrola u smislu dopune kontrole koju vrãi organ za saobrañaj. kontrola. 6) regulisanje.. Policijski poslovi. pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima”..Poslove neposredne kontrole i interventnog regulisanja saobrañaja vrãe uniformisani pripadnici policije. 2) bezbednosna zaãtita imovine.”. 5) odræavanje javnog reda. kontrola. Da li je vaæno i zaãto se naglaãava “neposredna” (kontrola) i “interventno” (regulisanje)? Treba imati na umu da kontrolu i regulisanje saobrañaja vrãi organ za saobrañaj. kao i podrãka vladavini prava. prekrãaja i drugih delikata (u daljem tekstu: kriviåna dela i prekrãaji).. jesu: 1) bezbednosna zaãtita æivota. Policajci svojim neposrednim prisustvom na putu samo dopunjuju proces kontrole saobrañaja.. 1 .1 Zakon o ministarstvima2 u delokrugu rada Ministarstva unutraãnjih poslova odreœuje i “poslove dræavne uprave koji se odnose na: . Organ za saobrañaj prati i kontroliãe saobrañaj.. bezbednost. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA .” Poslovi neposredne kontrole i interventnog regulisanja se preklapaju i neprekidno smenjuju. pruæanje pomoñi u sluåaju opasnosti i pruæanje druge bezbednosne pomoñi onima kojima je neophodna. ali zakonodavac je ostavio moguñnost da ovo rade i drugi uniformisani pripadnici policije (policijski sluæbenici). ålan 3.” (Zakon o policiji.. s ciÿem nadzora. Poæeljno je da to budu posebno obuåeni policajci (pripadnici saobrañajne policije).. Veoma je sloæen mehanizam kontrole saobrañaja s ciÿem uspeãnog i bezbednog odvijanja saobrañaja u svim uslovima. 2 Zakon o ministarstvima. mogu se uslovno razdvojiti i pojedinaåno objasniti. On je odgovoran da u celini upravlja saobrañajem. u smislu ovog zakona. Saobrañaj se stalno prilagoœava korisnicima i obratno: korisnici se prilagoœavaju stanju i moguñnostima saobrañajnog sistema. drugi vidovi borbe protiv kriminala i otklanjanje njegovih organizovanih i drugih oblika. otkrivanja i dokumentovanja prekrãaja i sl. Ipak. 4) otkrivanje i hvatanje izvrãilaca kriviånih dela i prekrãaja i drugih lica za kojima se traga i njihovo privoœenje nadleænim organima. otkrivanje i rasvetljavanje kriviånih dela. . pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima. U Zakonu o policiji kao jedan od policijskih poslova odreœen je i posao: “regulisanje. ålan 10). prava.

2) kontrolu trenutnog stanja tehniåke ispravnosti vozila (posedovanje opreme i ispravno funkcionisanje svih sklopova vozila): vizuelna kontrola. onda je to znak loãeg reæima saobrañaja i neuspeha u upravljanju saobrañajem. posedovanje vaæeñe saobrañajne dozvole. vozila i put. putnike i druge uåesnike u saobrañaju.2. kontrola primenom tehniåkih sredstava na licu mesta. Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju Najznaåajnija je neposredna kontrola vozaåa.1. upotreba droga.Lipovac. Tada bi organ za saobrañaj trebalo da preuzme svoj deo odgovornosti i unapredi regulisanje saobrañaja tako da saobrañaj moæe da se bezbedno odvija i bez policije. Saobrañaj je regulisan reæimom saobrañaja. Osnovni zadaci neposredne kontrole saobrañaja su: nadzor nad poãtovanjem propisa (posebno nad poãtovanjem reæima saobrañaja). 2) kontrolu trenutnog psihofiziåkog stanja vozaåa: alkoholisanost. otkrivanje i dokumentovanje saobrañajnih prekrãaja. Neposredna kontrola vozaåa u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozaåa u saobrañaju: identifikacija vozaåa. 3) kontrolu ponaãanja vozaåa (poãtovanja propisa) u saobrañaju. posedovanje vaæeñe vozaåke dozvole za odgovarajuñu kategoriju. umor i bolest. Ukoliko ovo regulisanje saobrañaja postane pravilo. sravnjivanje podataka iz saobrañajne dozvole sa obeleæjima vozila itd. 10.1. psihoaktivnih materija.1. poãtovanje ograniåenja (koriãñenje obaveznih pomagala) itd. Neposredna kontrola vozila u saobrañaju Neposredna kontrola vozila u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozila u saobrañaju: identifikacija vozila. Ovo se dogaœa veoma retko i zato ima smisla koristiti termin “neposredno” ili “interventno” regulisanje. saobrañajnim znakovima.1. Samo izuzetno (interventno). NEPOSREDNA KONTROLA SAOBRAÑAJA Neposredna kontrola saobrañaja se odnosi na uåesnike u saobrañaju. 10. semaforima i drugom opremom. P. voænja pre sticanja prava na upravljanje. lekova i dr. uniformisani pripadnici policije suspenduju reæim saobrañaja i oni preuzimaju regulisanje saobrañaja. odnosno upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. 10 10. Krsto Bezbednost saobrañaja Organ za saobrañaj je nadleæan da neprekidno reguliãe (ureœuje) saobrañaj i bez prisustva policajaca. pravilima saobrañaja. 264 . poãtovanje mera bezbednosti i zaãtitnih mera (voænja za vreme zabrane upravljanja). ali moæe da obuhvati i peãake.

” (ålan 155. Policija dopunjuje ovu funkciju i pomaæe organu za saobrañaj (izveãtava o uoåenim problemima i zahteva preduzimanje mera).1. funkcionisanje semafora itd. vlasniãtvo tereta.3.10. 4 “Ako organizacija udruæenog rada ili organ koji se stara o odræavanju puteva ne odræava put na naåin odreœen propisima o putevima i time dovede u neposrednu opasnost uåesnike u saobrañaju.3 a posebno u sluåajevima kada je neposredno ugroæena bezbednost saobrañaja (tada OUP nalaæe preduzimanje hitnih mera o kojima obaveãtava organ za saobrañaj). potpornih zidova.4 10. odnosno ukloni ili zameni.” (ålan 156. propusta za vodu. f) iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. ZoBS) 265 10. na putevima na kojima ovaj organ vrãi kontrolu i regulisanje saobrañaja. bermi itd. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . ograda. d) novåana kazna na licu mesta. poãtovanje ograniåenja u pogledu mase i drugih dimenzija. e) pokretanje prekrãajnog postupka. ovog ålana narediñe svojim reãenjem organizaciji ili organu koji postavlja saobrañajne znakove da takav znak postavi. smerokaza i dr. h) otkrivaçe i prijavÿivaçe privrednog prestupa i i) otkrivaçe i prijavÿivaçe kriviånog dela. OUP iz ålana 154. ZoBS). c) opomena uåesnika u saobrañaju. stav 2 ovog zakona doneñe reãenje kojim ñe narediti preduzimanje mera potrebnih za uspostavljanje uslova za bezbedan saobrañaj na putu. Neposredna kontrola saobrañaja 3) kontrolu tereta: poreklo. (udarne rupe na kolovozu. prljavãtine i druge prepreke koje ugroæavaju prohodnost i bezbednost saobrañaja).1. pravilan raspored tereta na vozilu. Ako na javnom putu nedostaje saobrañajni znak ili ako je takav znak nepravilno postavljen ili ako je suviãan. 3 “Nadzor nad saobrañajnim znakovima na putevima u pogledu bezbednosti saobrañaja vrãi opãtinski organ unutraãnjih poslova. odroni. odnosno Republiåki sekretarijat za unutraãnje poslove. Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije Neposredna kontrola puta obuhvata: 1) kontrolu stanja putnih povrãina: kolovoza. 10. 3) kontrola opreme puta i objekata na putu: stanje tunela. b) rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta. Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja Da bi se sagledali poslovi neposredne kontrole saobrañaja.1. Treba imati na umu da organ za saobrañaj upravlja putevima i vrãi kontrolu stanja puta. bankina. treba objasniti najvaænija postupanja saobrañajnih policijaca u neposrednoj kontroli saobrañaja: a) nadzor nad odvijanjem saobrañaja. g) iskljuåenje vozila iz saobrañaja. trotoara.4. ili ako je dotrajao. stanje i vidljivost horizontalne i vertikalne signalizacije. organ iz stava 1. 2) kontrola saobrañajne signalizacije: postojanje predviœenih saobrañajnih znakova.

. 266 . d) Novåana kazna na licu mesta6 se moæe izreñi.). ali je vrlo rasprostranjeno. odnosno pravilo sluåajnog izbora na osnovu politike i strategije bezbednosti saobrañaja5 (svako treñe crveno vozilo. Danas se razlikuju tri pristupa sluåajnoj kontroli: – potpuno se zabranjuje rutinska kontrola da se ne bi ometao saobrañaj i nepotrebno umanjivala pravna sigurnost graœana (policajci mogu kontrolisati samo kada su uoåili prekrãaj). fotoaparati kojima se snimaju odreœeni prekrãaji i druge okolnosti u saobrañaju). proceni da ñe se efekti postiñi i opomenom.. ovaj nadzor mogu da vrãe organi za saobrañaj. izbor se vrãi pre nego ãto se uoåi neki prekrãaj. Ovo nije ispravno.) c) Opomena uåesnika u saobrañaju se moæe izricati ako je lice uåinilo greãku koja nije sankcionisana.. policajcima se daje pravo da sami vrãe izbor koga ñe kontrolisati i – rutinska kontrola je ograniåena i strogo kontrolisana: stareãina odreœuje uåestalost.. graœani i drugi subjekti. P. åesto se koristi izraz “mandatna kazna”. svako peto teretno vozilo i sl. uniformisani policajac poveñava stepen poãtovanja propisa i uoåava probleme odvijanja saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 a) Nadzor nad odvijanjem saobrañaja je najznaåajniji posao saobrañajnog policajca i obavlja se neprekidno. Kad je propisom o prekrãaju predviœeno. Kvalitetan i struåan nadzor nad odvijanjem saobrañaja omoguñuje struåno sagledavanje svih problema u sprovoœenju reæima saobrañaja i uoåavanje saobrañajnih prekrãaja. 7 “ . naplatiñe na mestu izvrãenja prekrãaja novåanu kaznu uåiniocu koga zatekne u vrãenju prekrãaja. ako su ispunjeni sledeñi uslovi:7 5 Na primer. b) Rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta. Pravilan i struåan nadzor je osnova neposredne kontrole saobrañaja. ålan 290). 6 Mada je zakon definiãe kao “Naplata novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja”. upotreba mobilnog telefona za vreme voænje) ili je lice uåinilo lakãi saobrañajni prekrãaj za koji je predviœena novåana kazna na licu mesta i policajac. u naãim uslovima. To je kontrola sluåajno odabranih vozaåa. Nadzor nad odvijanjem saobrañaja moæe biti neposredan ili automatski – uz podrãku tehniåkih ureœaja za nadzor (video kamere. vozila ili deonica puta.Lipovac. u skladu sa politikom OUPa (koju definiãe stareãina). “ (Zakon o prekrãajima. godiãnje bi trebalo kontrolisati alkoholisanost svakog 8 do 10 vozaåa (broj rutinskih kontrola alkohola jednak je od jedne desetine do jedne osmine vozaåa). O naplañenoj novåanoj kazni izdaje se potvrda u kojoj se oznaåava koji je prekrãaj uåinjen i kolika je novåana kazna izreåena i naplañena. – rutinska kontrola se vrãi masovno i niåim nije ograniåena: da bi se zahvatilo ãto viãe prekrãaja (posebno voænja pod uticajem alkohola. nadzor nad odvijanjem saobrañaja vezuje za policiju. Dakle. javni i privatni sektor. Na nadzor otpada najviãe vremena u neposrednoj kontroli saobrañaja. Mada se. u EU su preporuåeni standardi uåestalosti kontrole za pojedine prekrãaje: svaki mesec bi trebalo kontrolisati bzinu svakog drugog ili treñeg vozaåa (broj kontrola kreñe se od treñine do polovine broja vozaåa). drugi dræavni organi. ovlaãñeno lice u organu uprave nadleænom za izvrãenje propisa koji je prekrãajem povreœen. godiãnje bi trebalo kontrolisati svakog 12 do 15 vozaåa da li koristi sigurnosni pojas itd. ali moæe biti opasna (npr. jer omoguñava uoåavanje saobrañajnh prekrãaja i dalja postupanja. Neposrednim prisustvom u saobrañaju. voænja pre sticanja prava i sl.

. – lice je dovoljno staro (starije od 16 godina)8 i – lice pristane da plati kaznu. odnosno moæe ga dokazati. ne bude naplañena na licu mesta ovlaãñeno lice odmah ñe uåiniocu prekrãaja uruåiti poziv da istu plati u roku od osam dana ili da odreœenog dana i åasa pristupi u organ uprave radi voœenja prekrãajnog postupka. izvrãiti opãtu kontrolu (vozaåa i vozila). postupak je zavrãen. preko organa uprave koji je doneo reãenje. Uåinilac prekrãaja ñe se u pozivu posebno pouåiti o pravu na odbranu iz ålana 85. “ (Zakon o prekrãajima. kao i da . Zakon je predvideo i postupanje u sluåaju neplañanja kazne.1.10. saopãtiti predviœenu kaznu i njegova prava (da plati kaznu na licu mesta. ålan 240. Ako uåinilac prekrãaja u roku za æalbu ne plati novåanu kaznu. Kada je uåinilac prekrãaja lice mlaœe od 16 godina.9 Pri tome neophodno je sprovesti pravilan postupak: bezbedno zaustaviti vozilo (uåesnika u saobrañaju)..10 Ako lice ne plati kaznu na licu mesta. da uloæi æalbu i vodi postupak pred sudijom za prekrãaje). veñ ñe se saåiniti Sluæbena beleãka o uåinjenom prekrãaju.. ako je prekrãaj uåinjen kao posledica propusta duænog staranja o maloletniku. ovog ålana ne moæe biti krañi od osam dana. da se prekrãajni postupak moæe okonåati i bez njegovog uåeãña. popunjava se Zapisnik. sa zabeleãkom da izreåena novåana kazna nije plañena. Neposredna kontrola saobrañaja 8 Maloletnom uåiniocu prekrãaja koji je navrãio 16 godina uruåuje se Zapisnik na isti naåin kao i punoletnom licu. onda ñe se novåanom kaznom propisanom za uåinjeni prekrãaj kazniti roditelj. predoåiti licu da je uåinilo prekrãaj. naplatiti novåanu kaznu u zakonom predviœenom iznosu (ako lice pristane). da plati isti iznos u roku od 8 dana. usvojilac. popuniti Potvrdu o naplañenoj novåanoj kazni i predati je uåiniocu prekrãaja i omoguñiti bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj. Ako novåana kazna iz ålana 290. Na odluku Viãeg prekrãajnog suda. ovog zakona. Rok za dolazak po pozivu za voœenje prekrãajnog postupka iz stava 1. 10 “. ovog zakona. niti izjavi æalbu. da vodi prekrãajni postupak pred ovlaãñenim licem u OUP-u. utvrditi da je lice uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœena novåana kazna na licu mesta i da su se stekli svi uslovi za naplatu novåane kazne na licu mesta. odnosno staralac maloletnika.11 licu se izdaje Zapisnik sa Pozivom da novåanu kaznu plati u roku 8 dana (na raåun) ili da doœe u OUP radi voœenja prekrãajnog postupka. æalba nije dozvoljena. Na Pozivu se nalazi i obaveãtenje da lice moæe imati branioca. 9 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. Ako lice nije navrãilo 14 godina (dete) ili nije navrãilo 16 godina (mlaœi maloletnik). NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœeno kaænjavanje na licu mesta. Ako lice plati novåanu kaznu na licu mesta ili plati novåanu kaznu u predviœenom roku (8 dana). Na izvrãenje novåane kazne primenjuju se odredbe ovog zakona o zameni novåane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu. 11 Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju – vozila. – policajac je uoåio prekrãaj.. 267 10. Na reãenje o prekrãaju organa uprave donetom shodno odredbama ovog zakona. u roku od osam dana od dana dostavljanja reãenja. neñe se izricati novåana kazna na licu mesta. moæe se izjaviti æalba Viãem prekrãajnom sudu. ålan 291). reãenje o prekrãaju dostavlja se na izvrãenje prekrãajnom sudu nadleænom po mestu prebivaliãta kaænjenog.

268 .13 Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. 2004. niti se pojavi u OUPu. Vlada Republike Srbije.14 Kada utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje prekrãajnog postupka.Lipovac. policajac ñe Zapisnik ostaviti ispod brisaåa (ili na drugi naåin) i ovo konstatovati u nastavku Zapisnika. 2002. e) Prekrãaji su povrede javnog poretka utvrœene zakonom (saveznim ili republiåkim) ili drugim propisima (uredbe. Sudija za prekrãaje sprovodi postupak i donosi Reãenje za prinudno izvrãenje (naplata novåane kazne ili zamena zatvorom). sluæbeno lice donosi Zakljuåak kojim se prekrãajni postupak pokreñe. pravosnaæno i izvrãno reãenje o izreåenoj kazni i Beleãka (da lice nije platilo kaznu u propisanom roku) dostavljaju se prvostepenom organu za prekrãaje – sudiji za prekrãaje (po mestu prebivaliãta prekrãioca). Policajac ñe ponuditi kontrolisanom licu da potpiãe i uruåiti mu Zapisnik. MUP. Prekrãajne sankcije su kazne 12 Na poleœini Naloga policajac piãe izveãtaj o preduzetim aktivnostima u toku 13 Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac smene. Ukoliko lice uloæi Æalbu. Nakon saåinjavanja Zapisnika policajac ñe omoguñiti kontrolisanom licu uvid u sadræaj i davanje primedbi koje ñe policajac ãto vernije uneti u Zapisnik ili nastavak Zapisnika. Ukoliko lice odbije da primi Zapisnik. Beograd. 14 Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na 15 Metodologija licu mesta. odbacivanje Zahteva ili kaænjavanje). reãenje postaje pravosnaæno i prekrãilac je duæan da uplati novåanu kaznu na raåun. a u zakonima o bezbednosti saobrañaja i drugim zakonima precizno su opisani delikti i sankcije. MUP – USP. odluke skupãtine opãtine. Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo.15 U Zakonu o prekrãajima dati su okviri za prekrãajne kazne i zaãtitne mere. Uz Zahtev se prilaæu izvodi iz sluæbenih evidencija i drugi dokazi. Ako se lice ne æali. Skupãtine grada Beograda i skupãtine grada) za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 ñe Zapisnik posle isteka roka za plañanje kazne postati Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. prekid postupka. Nakon zavrãenog sluæbenog zadatka (posle patrolne sluæbe). kao i za prekrãajni postupak. saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. dokumentacija se dostavlja drugostepenom organu – veñu za prekrãaje koji vodi postupak i donosi reãenje u drugostepenom postupku. na koje lice moæe uloæiti Æalbu. organizaciona jedinica MUP-a åiji radnik je uoåio prekrãaj podnosi SUP-u (sluæbenom licu odreœenom za voœenje prekrãajnog postupka) Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka (Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju ima ulogu Zahteva). Prekrãajni postupak u OUP-u (prvostepeni postupak) vodi sluæbeno lice u OUP-u i donosi Reãenje o prekrãaju (odustajanje od postupka. policajac ñe stareãini (ili licu koje stareãina ovlasti) predati Nalog za izvrãenje sluæbenog zadatka12 i Zapisnike o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju koje je saåinio tokom smene. izrade zakona. P. 2004.

vozaå. opomena. Prekrãaji su propisani za pravna i fiziåka lica. odnosno OUP moæe dokazati prekrãaj. predoåava licu. a novåane kazne i zaãtitne mere (oduzimanje predmeta. ako upravlja vozilom za vreme trajanja izreåene mere bezbednosti ili zaãtitne mere zabrane upravljanja tom kategorijom vozila. – lice je dovoljno staro da bude prekrãajno odgovorno.1. odnosno ako je. Stareãina moæe doneti Zakljuåak o ispravci Zapisnika o kontroli. zapreñenu kaznu i njegova prava. upisuju se mere u vozaåku dozvolu. o prekrãiocu. Uåinilac prekrãaja. zabrana pravnom licu da vrãi odreœene delatnosti. upuñivanje na vanredni tehniåki pregled i sl. S obzirom na znaåaj ovog ovlaãñe16 Mada je u Zakonu predviœeno da se za lice od 14 godina mogu izreñi vaspitne mere. Kada Reãenje postane pravosnaæno i izvrãno. Stareãina analizira dokumentaciju i ceni osnovanost. lice plaña izreåenu kaznu.vozila. f) Iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja je posebna mera bezbednosti saobrañaja koja ima funkciju direktne zaãtite saobrañaja. 269 10. odnosno lice). nepodoban da upravlja vozilom. vrãi opãtu kontrolu (vozila. i to: ako lice upravlja vozilom pre sticanja prava na upravljanje. obavezno leåenje alkoholiåara i narkomana i udaljenje stranaca sa dræavne teritorije) zakonom ili uredbom. saopãtava predviœeni postupak (kod sudije za prekrãaje).16 Pri tome policajac sprovodi sledeñi postupak: bezbedno zaustavlja uåesnika u saobrañaju (vozilo. izdaje odgovarajuñu potvrdu i omoguñuje bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj. sprovodi se izvrãni postupak: ovo reãenje se unosi u dosije vozaåa. ide u zatvor. ako su ispunjeni sledeñi uslovi: – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka kod sudije za prekrãaje. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . o ranijim kaznama. odnosno bolestan). odnosno OUP (stranke u postupku) mogu da uloæe æalbu na Reãenje. primenjuje zaãtitne mere na licu mesta. o znaåaju prekrãaja itd. O æalbi reãava drugostepeni organ (veñe za prekrãaje). s obzirom na trenutno psiho-fiziåko stanje (alkoholisan. saåinjava Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju . tereta i vozaåa). Policajac stareãini podnosi Zapisnik o kontroli i ostale dokaze (dokaz o prekrãaju.). Prekrãajni postupak se pokreñe.). ako lice ne koristi pomagala koja su navedena u vozaåkoj dozvoli. Kazne zatvora mogu se propisati samo zakonom. u praksi se najåeãñe podrazumeva minimalna starost od 18 godina. saopãtava licu da da je uåinilo prekrãaj. utvrœuje da je lice uåinilo prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka. zaãtitne mere i vaspitne mere. Neposredna kontrola saobrañaja (novåana kazna i kazna zatvora). zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene poslove. pod dejstvom droge ili psihoaktivnih lekova. umoran. zabrana vrãenja odreœenih delatnosti. – policajac je uoåio ovaj prekrãaj.10. ide na doobuku itd. po Zakonu. zabrana upravljanja vozilom na motorni pogon. ako su predviœene Zakonom (iskljuåenje vozila ili vozaåa iz saobrañaja. Ovu meru sprovodi policajac kada osnovano posumnja da lice nije sposobno da upravlja vozilom. OUP obraœuje Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka i stareãina ovaj Zahtev podnosi sudiji za prekrãaje koji vodi prekrãajni postupaki donosi Reãenje. a za lice od 16 godina kazne.

Organ za prekrãaje (sudija za prekrãaje) donosi Reãenje o prekrãaju. ovog ålana i prema vozaåu instruktoru koga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. Vozaåu se. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 188. g) Iskljuåenje vozila iz saobrañaja je vrlo posebna mera bezbednosti i ima funkciju direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja.” (Ålan 212. P. Ovlaãñeno lice koje je oduzelo vozaåku dozvolu po odredbama st. i 6. ovog ålana prema vozaåu ili vozaåu instruktoru iz ålana 209. izvrãiti opãtu kontrolu vozila. kao i prema vozaåu za koga utvrdi da je pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. stav 3. 1. broj oduzete vozaåke dozvole. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. utvrditi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. Stareãina analizira osnovanost i podnosi Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. dozvola se ãalje u nadleæni OUP koji vodi vozaåa u evidenciji (odlaæe se u dosije vozaåa). odnosno struånom pregledu na koji je upuñen. i 3. koja sadræi: ime i prezime vozaåa. uzeti podatke o vozaåu (podaci za prekrãajnu prijavu). 1. vozaåka dozvola ñe se dostaviti organu u åijoj se evidenciji vodi. Uåinilac prekrãaja i OUP imaju moguñnost Æalbe. narediti vozaåu da odmah prekine upravljati vozilom. i 6. dokaz o prekrãiocu. 5. 5. kao i kad ga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. ovog zakona za koga utvrdi da u organizmu ima alkohola ili da pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. dokumente o znaåaju tog prekrãaja za bezbednost saobrañaja). 4. 2. ZoOBS) 270 . 1. Organ åiji je radnik oduzeo vozaåku dozvolu prema odredbama st. ili koji pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. a vozaåka dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja i vozaåa koga zatekne da upravlja motornim vozilom a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili da upravlja vozilom u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. Pravosnaæno i izvrãno Reãenje se ulaæe u dosije vozaåa. vraña vozaåka dozvola na mestu koje je navedeno u potvrdi o oduzimanju vozaåke dozvole. odnosno koji u toku 24 åasa upravlja vozilom duæe od osam åasova. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin i iz st. ovog zakona.Lipovac. dan i åas njenog oduzimanja i naåin njenog vrañanja. ovog zakona koji odbije da se podvrgne ispitivanju. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. Ako lice. 4. OUP aktivno uåestvuje u prekrãajnom postupku (kao stranka). ovog zakona. kao i prema vozaåu iz ålana 190. ovog ålana duæan je da vozaåu vrati dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta. u roku tri dana. vozaåa i tereta. Zakonom je precizno definisan postupak iskljuåenja vozaåa iz saobrañaja:17 bezbedno zaustaviti vozilo. stav 2. Policajac kompletira Prekrãajnu prijavu i druge znaåajne podneske (dokaz o prekrãaju. ovog zakona koji vozilom u toku 24 åasa preœe viãe od 500 km. odnosno koji upravlja vozilom duæe od osam åasova. dejstvo opojnih droga ili lekova na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme voænje) da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom. stav 2. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. ne preuzme vozaåku dozvolu. Ako vozaå ne preuzme oduzetu vozaåku dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. ovog zakona koji neprekidno upravlja vozilom duæe od pet åasova. izveãtaj o ranijim kaznama. ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 164. U zavisnosti od razloga za isk17 “Ovlaãñeno 10 lice ñe na licu mesta privremeno oduzeti vozaåku dozvolu i iskljuåiti iz saobrañaja vozaåa koga zatekne da upravlja vozilom ili da pokuãava da upravlja vozilom ako je oåigledno da je vozaå u takvom psihofiziåkom stanju (umor. izdati potvrdu o oduzimanju vozaåke dozvole i narediti vozaåu da na bezbednom mestu parkira vozilo (ako nema drugih vozaåa) i uveriti se da ñe vozaå da poãtuje naredbu (pod pretnjom privoœenja). stav 3. u naznaåenom roku (najviãe 24 sata). Krsto Bezbednost saobrañaja nja. privremeno oduzeti vozaåku dozvolu. bolest. 2. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja.

Zakonom su predviœen naåin iskljuåenja: usmeno nareœenje. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja tako ãto ñe oduzeti saobrañajnu dozvolu. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz saobrañaja vozaåu ñe. ovog ålana moæe se ukljuåiti u saobrañaj posle tehniåkog pregleda na kome je utvrœeno da su otklonjena oãteñenja i nedostaci zbog kojih je vozilo iskljuåeno iz saobrañaja.i registarske tablice. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA ljuåenje vozila iz saobrañaja. a registarske tablice da dostavi organu kod koga se vozilo vodi u evidenciji. odnosno da su istekle probne tablice. ovog ålana. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno.18 Ukoliko policajac osnovano posumnja da su neispravni ureœaji za upravljanje. iskljuåiñe to vozilo iz saobrañaja i privremeno ñe oduzeti registarske tablice. Posebne mere bezbednosti) 19 “Na tehniåki pregled uputiñe se motorno ili prikljuåno vozilo koje je iskljuåeno iz saobrañaja zbog tehniåke neispravnosti ureœaja za upravljanje ili ureœaja za zaustavljanje. narediñe vozaåu da prekine saobrañaj i otkloni neipsravnost.” (ålan 218.20 iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja i uputiti ga na vanredni tehniåki pregled. Ukoliko vozaå ne otkloni neispravnost. a za prekrãaje iz stava 1. narediti vozaåu da skine registarske tablice i izdati Potvrdu o privremenom oduzimanju saobrañajne dozvole i registarskih tablica. ovog ålana duæno je da izda potvrdu koja sadræi podatke iz ålana 217. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna.” (ålan 216. odnosno nedovoljno obezbeœen. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije. ZoOBS. Posebne mere bezbednosti) 21 “Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja vozilo koje nije registrovano ili koje nema propisane registarske tablice. stav 4.1. koja sadræi: naziv i sediãte organa åiji je radnik oduzeo saobrañajnu dozvolu i registarske tablice. odnosno da upotrebi zimsku opremu.21 . Posebne mere bezbednosti) 20 “Kad ovlaãñeno lice prilikom vrãenja uviœaja opravdano posumnja da su na vozilu koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni za bezbednost saobrañaja. nepravilno razmeãten teret na vozilu ili vangabaritni teret bez odgovarajuñe dozvole. U sluåajevima da policajac uoåi: tehniåku neispravnost vozila koja ugroæava i ometa druge uåesnike u saobrañaju. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno. Vozilo iz stava 1. naziv organa koji je izdao saobrañajnu dozvolu. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. privremeno oduzeti saobrañajnu dozvolu. da nema propisane registarske tablice (ima strane tablice koje nisu u skladu sa meœunarodnom konvencijom). ovog zakona. ureœaji za zaustavljanje ili ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. kao i ako se osnovano posumnja da je na vozilu neispravan ureœaj za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. narediñe vozaåu da iskljuåi vozilo iz saobrañaja i obezbedi ga na bezbednom mestu. pismeno nareœenje. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu. Organ åiji je radnik privremeno oduzeo saobrañajnu dozvolu prema odredbama ovog ålana duæan je da vozaåu vrati tu dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta. ime i prezime vlasnika. na licu mesta. ili na kome je teret nepravilno smeãten. privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole. ZoOBS.19 odnosno ako su u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni bitni ureœaji na vozilu. odnosno masu ili osovinsko optereñenje.” (ålan 219. ZoOBS. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. odnosno nareœenje da vozaå skine i preda registarske tablice. ime i prezime vlasnika. vozilo koje je u saobrañajnoj nezgodi toliko oãteñeno da se opravdano moæe zakljuåiti da su na njemu oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni sa stanoviãta bezbednosti saobrañaja. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz stava 1. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu. 271 10.10. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. ovog ålana . narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost. Neposredna kontrola saobrañaja 18 “Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. Ukoliko policajac utvrdi da vozilo nije registrovano (registracija je istekla duæe od 30 dana). Ovlaãñeno lice koje je privremeno oduzelo saobrañajnu dozvolu ili registarske tablice po odredbama ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. vrstu i registarski broj vozila.

narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno. datum. ovog ålana. ovog ålana. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno. vozaåa i tereta. naåin i vreme vrañanja saobrañajne dozvole i peåat i potpis ovlaãñenog lica. U praksi ima mnogo problema u primeni ovih ovlaãñenja. odnosno raspolaganje svojim stvarima) i treba ga primenjivati vrlo obazrivo. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna. vozilo koje se u zimskim uslovima kreñe putem bez propisane zimske opreme. saobrañajna dozvola dostaviñe se organu u åijoj se evidenciji vozilo vodi. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. a kreñe se putem koji nije naveden u potvrdi. ZoOBS.Lipovac. Ako vozaå ne preuzme oduzetu saobrañajnu dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. radnik organa unutraãnjih poslova koji vrãi poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. put i mesto oduzimanja. neophodno je da to uradi po Zakonom predviœenom postupku: da bezbedno zaustavi vozilo. a posebno ako se dosledno ne sprovodi Zakon. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj na tom putu. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. 10 272 . Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. vrãeñi poslove kontrole i regulisanje saobrañaja. odnosno da upotrebi zimsku opremu. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. vreme. upiãe sve podatke za prekrãajnu prijavu. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj i da vozilo ukloni sa kolovoza. vozilo koje se kreñe putem na kome je trajno ili u odreœeno vreme zabranjen saobrañaj vozila one kategorije u koju to vozilo spada ili vozilo koje je oznaåeno probnim tablicama. Posebne mere za bezbednost saobrañaja) 23 Metodologija izrade zakona. a vozaåu ñe izdati potvrdu o izdatom nareœenju. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. h) Privredni prestup je druãtveno ãtetna povreda propisa o privrednom i finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili jemogla da prouzrokuje teæe posledice i koja je propisom nadleænog organa odreœena kao privredni prestup. vozilo koje nije registrovano po vaæeñim propisima ili je oznaåeno stranim registarskim tablicama na kojima brojevi i oznake nisu u skladu sa meœunarodnim ugovorima koje je Jugoslavija ratifikovala. P. zaustaviñe vozilo i narediñe vozaåu da skine registarske tablice i da mu ih preda.22 narediñe da se vozilo iskljuåi iz saobrañaja i o tome izdati potvrdu vozaåu. utvrdi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozila iz saobrañaja. a saobrañajna dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo.23 Privredni prestupi mogu biti odreœeni zakonom i uredbama. ili na kome je teret nepravilno smeãten. Za privredni preime i prezime vozaåa i njegovu adresu. U svim sluåajevima kada policajac iskljuåije vozilo iz saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja Ako policajac utvrdi da se vozilo kreñe putem gde je zabranjeno kretanje te vrste vozila.” (ålan 259. odnosno putem koji nije naveden u Potvrdi o probnoj voænji. Treba naglasiti da je iskljuåenje vozaåa. 3. odnosno naredi skidanje registarskih tablica i izda odgovarajuñu potvrdu. Posebne mere bezbednosti) 22 “Ako radnik organa unutraãnjih poslova. Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. zatekne u saobrañaju: 1. odnosno nedovoljno obezbeœen. odnosno masu ili osovinsko optereñenje. ZoBS. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. Vlada Republike Srbije. Propis koji utvrœuje privredni prestup sadræi obeleæja privrednog prestupa i kaznu. razlog oduzimanja. naredi vozaåu da prekine saobrañaj vozilom. (ålan 217. odnosno iskljuåenje vozila iz saobrañaja vrlo znaåajno ovlaãñenje koje zadire u prava graœana (sloboda kretanja. ili se kreñe po isteku vaæenja potvrde o izdavanju probnih tablica. 2. uz strogo poãtovanje Zakona. 2002. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije. privremeno oduzme saobrañajnu dozvolu. izvrãi opãtu kontrolu vozila. Beograd. a vozaåu ñe izdati potvrdu o oduzimanju registarskih tablica sa napomenom da preduzme sve mere radi registracije vozila u skladu sa propisima.

Opisano regulisanje saobrañaja vrãi nadleæni organ za saobrañaj (republiåko ministarstvo za magistralne i regionalne puteve. ãkolska saobrañajna patrola.2. novåana kazna i oduzimanje predmeta. oduzimanje predmeta. Elementi biña kriviånog dela mogu biti objektivni: naåin izvrãenja (npr. zakonom i podzakonskim aktima (ojima su propisani znaci koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena sluæbena lica).). OUP podnosi Kriviånu prijavu koju razmatra javni tuæilac i odluåuje o pokretanju kriviånog postupka. opasno oruœe – vozilo). a opãtinski/gradski organ za ulice i lokalne puteve). Za kriviåna dela propisani su kazna zatvora. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja 10. vojnik.2. sredstva izvrãenja (npr. ograniåenja i zabrana kojima se ureœuje naåin odvijanja saobrañaja i naåin koriãñenja saobrañajnih povrãina. u skladu sa meœunarodnim sporazumima. zvuånim i svetlosnim znacima i pokretima ruku. izmenljiva signalizacija itd. saobrañajnim znakovima i drugom opremom i ureœajima koji omoguñuju optimalno koriãñenje saobrañajnih povrãina (detektori. NEPOSREDNO (INTERVENTNO) REGULISANJE SAOBRAÑAJA Regulisanje saobrañaja predstavlja sistem mera kojima se upravlja odvijanjem saobrañaja. vreme smanjene vidljivosti). senzori. Saobrañaj se reguliãe opãtim pravilima saobrañaja koja su utvrœena u meœunarodnim konvencijama i Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima.10. Pod neposrednim (interventnim) regulisanjem saobrañaja podrazumeva se propisno izdavanje nareœenja uåesnicima u saobrañaju. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA stup moæe biti odgovorno domañe ili strano pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu. Pri tome se pod reæimom saobrañaja podrazumeva skup pravila. Za privredne prstupe propisane su samo novåane kazne i zaãtitne mere (javno objavljivanje presude. automatski brojaåi. a posebno obezbeœuje projektovanje. . kamere. na nepreglednom putu). 273 10. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja se vrãi poloæajem tela. liånom svojstvu (npr.24 Biñe kriviånog dela je skup posebnih elemenata (obeleæja) kriviånog dela. postavljanje i poãtovanje reæima saobrañaja. S obzirom da se podrazumeva prisustvo ovlaãñenog lica (policajac. Sudsko veñe sprovodi kriviåni postupak i donosi presudu. drzak naåin). i) Kriviåno delo je druãtveno opasno delo koje je zakonom odreœeno kao kriviåno delo i åija su obeleæja odreœena zakonom. vozaå motornog vozila) i subjektivni: namera ili nehat. Kriviåni postupak se sprovodi kada policajac osnovano posumnja da je uåesnik u saobrañaju uåinio kriviåno delo. mesto (npr. zabrana pravnom licu da se bavi odreœenom privrednom delatnoãñu i zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene duænosti). vreme izvrãenja (npr. sa24 Isto. Najåeãñe je reå o teãkim saobrañajnim nezgodama sa obeleæjima kriviånih dela. Na osnovu dokaza. od strane ovlaãñenog lica.

Preporuka (2001) 10. 2001. D.dok postoje razlozi za odstupanje). D. bez ovlaãñenog lica.. Handbook of Road Safety Research. Traffic law Enforcement: A Rewiev of the Literature. April 1994. opasni i vangabaritni tereti i sl. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. da se omoguñi ili pospeãi protoånost saobrañaja. Milosavljeviñ. Pantazijeviñ. Literatura Goldenbeld. Beograd. ovo regulisanje se sprovodi samo izuzetno (jer saobrañaj mora biti regulisan pravilima saobrañaja i tehniåkim sredstvima. VÃUP. No 8-9. The Escape Project. – da se omoguñi kretanje ranjivih uåesnika u saobrañaju (deca. 1999.Lipovac. K. stara lica. pa je opravdano koristiti obeleæje “interventno”. Banja Luka. Zaidel. Nauka o policiji. S.).. – da se omoguñi bezbedno odstupanje od reæima saobrañaja (kratko .). u svim situacijama koje su predvidive). Odnos saobrañajne policije i javnosti. The Police Traffic Control Function Zaal. 274 10 .. Report No. Beograd. Miletiñ.). Komitet ministara saveta Evrope. B. Strazburg. Monash university. 2000. Beograd... 2000. Kada se i zbog åega sprovodi interventno regulisanje saobrañaja? Najåeãñe se interventno regulisanje saobrañaja sprovodi u sledeñim sluåajevima: – u raskrsnicama da bi se omoguñilo bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova. – da se omoguñi bezbedno kretanje odreœenih kategorija vozila (vozila pod pratnjom.. Bezbednost saobrañaja. P. – da se obezbede odreœene zone (zone ãkola. Policijska akademija. 2002. Deliverable 3 – WP 2. 2000. i dr. 1987. 53. Deliverable 5. Technical Research Centre of Finland (VTT). C.M. London. Sa druge strane. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañajna patrola graœana ili radnici preduzeña za puteve). Beograd. SWOV Institute for Road Safety Research. The Escape Project. – da se omoguñi bezbedna promena reæima saobrañaja (u periodu uvoœenja novog reæima dok ga uåesnici u saobrañaju ne prihvate). 1997. Lipovac. The Impact of Enforcement on Accidents. Æ. Grime Geoffrey. TRL.. B. odræavanje puta i sl.) i situacije (uviœaj saobrañajne nezgode. Keãetoviñ. Defendologija. Kontrola i regulisanje saobrañaja. – da se omoguñi bezbedna kontrola saobrañaja itd. Federal Office of Road Safety.. VÃUP. – da se omoguñi bezbedno ulivanje vozila u saobrañaj. Policijska akademija. Odnosi policije sa javnoãñu. Technical Research Centre of Finland (VTT). Evropski kodeks policijske etike. 2000. Weston Paul. radovi na putu i sl. hendikepirana lica i sl. opravdan je termin “neposredno”.

“Sluæbeni glasnik RS”. Zakona . 50/88. br. Vidieti ål. Zakon o prekrãajima. “Sluæbeni glasnik RS”. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. Vidieti ål.Literatura 275 10. Videti ål. Metodologija izrade zakona. br. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA Traffic safety reference guide. MUP. br.“Sluæbeni list SRJ”.“Sluæbeni list SRJ”. br. 101/05. National Highway traffic safety administration. br. 80/89. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. 24/94-297. MUP . 21/90 i 28/91. 2004. Vidieti ål. Reforma saobrañajne policije. . Zakona . br. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. 5/86.“Sluæbeni list SRJ”.48/94-1497. 5. Vidieti ål. 53/82. 1. 29/90.67/933111. 41/94-573. MUP. “Sluæbeni list SFRJ”. 2002.53/93-2467. Zakon o ministarstvima. br. 101/05. br. 2004. USA. Zakona . Vlada RS. br. “Sluæbeni glasnik SRS”. br. “Sluæbeni glasnik RS”. 15/84. 2003. 63/ 88. 13/93-284. Beograd. 34/92. Vidieti ål. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. 19/04 i 84/04. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. Zakona . Vidieti Odluku US RS IU broj 30/94 25/97-509. 6. 2003. 33. Zakona . 28. Vidi: odluku SUS IU broj 78/1-89 .“Sluæbeni list SRJ”.USP. Zakon o bezbednosti saobrañaja. Zakona . 2. Zakon o policiji. 28/96-5.

1.11. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja .2. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11.

radne 1 “. Zakonom o opãtem upravnom postupku propisan je naåin pokretanja. kao i motorna i prikljuåna vozila koja se kreñu od mesta u kome su preuzeta neregistrovana do mesta u kome ñe biti registrovana .11. Pod upravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevañemo one poslova koji se odnose na sprovoœenje nekih upravnih postupaka na zahtev stranke.1.1 Prema ZoBS-u.. Uslovno se mogu razlikovati upravni i pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. ovog ålana. O registrovanim vozilima vodi se evidencija..1. UPRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada se najveñi broj poslova svodi na neku primenu prava.. ålan 195).” (ZoOBS. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 11. vozaå mora kod sebe da ima vaæeñu potvrdu i duæan je da je pokaæe na zahtev ovlaãñenog lica. . Upravni poslovi u oblasti vozila Prema ZoOBS.1. Kad upravlja vozilom koje je oznaåeno probnim tablicama.pod uslovom da su oznaåena posebnim tablicama za privremeno oznaåavanje takvih vozila u saobrañaju na putu (probne tablice). motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana. 279 11. Za naãe potrebe se mogu razlikovati sledeñe grupa upravnih poslova bezbednosti saobrañaja: – upravni poslovi u oblasti vozila. Izuzetno od odredbe stava 1. – inspekcijsko tehniåki upravni poslovi i – ostali upravni poslovi. za naãe potrebe ñemo definisati i izdvojiti posebnu grupu upravno-pravnih poslova. voœenja i okonåanja upravnog postupka. ovog ålana izdaje se potvrda o koriãñenju probnih tablica. – upravni poslovi u oblasti vozaåa. ne moraju biti registrovani: 1) lake prikolice. Motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana. Za vozila iz taåke 2. odnosno po sluæbenoj duænosti. registruju se i traktori.. 2) motorna i prikljuåna vozila koja su prepravljena ili popravljena i kojima se vrãi probna voænja radi ispitivanja i prikazivanja njihovih svojstava ili koja se kreñu od sediãta preduzeña u kome su proizvedena do skladiãta.

– izdavanje tablica sa oznakom *PROBA*.2 Upravni poslovi u oblasti vozila su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS).. radne maãine. 2“ . vozila pod hipotekom i sl. – izdavanje uverenja o vozilima. – izdavanje duplikata saobrañajnih dozvola i – upravni postupak poniãtenja registracije. – provera vozila preko Interpola i u zemlji (evidencije ukradenih vozila). Registarska tablica sadræi naziv opãtine i registarski broj vozila. – izdavanje privremene registarske tablice (RPE).3 Svaki od navedenih struånih poslova je znaåajan i podrazumeva sprovoœeçe precizno ureœene procedure koja se sastoji od viãe struånih poslova OUPa. – izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije (PoUputstvuSupa). Za registrovano vozilo iz stava 1. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 maãine. motokultivatori. – registracija motocikla. ovog ålana izdaje s potvrda o registraciji i registarske tablice. – pridruæivanje registarske oznake vozilu. – izdavanje treñe tablice za lake prikolice. procesna kontrola. – izdavanje naloga za ispitivanje vozila. kao i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori.Lipovac. 280 . – promena vlasnika vozila. zapreæna vozila i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori. – privremena registracija vozila (RP). “ (ZoBS. Uputstvo o ukucavanju broja motora i ãasije) itd. – registracija vangabaritnih vozila. – produæenje vaæenja registracije vozila. U saobrañaju na putevima mogu uåestvovati traktori. 3 Ovo je upravna. – provera da li ima zakonskih smetnji da se vozilo registruje (kradena vozila. – popunjavanje obrasca saobrañajne dozvole. – upisivanje osnovnih podataka o vozilu u ruåni registar. ålan 132). Prva registracija motornih i prikljuånih vozila obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka. Zakonom o opãtem upravnom postupku. Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozila su: – prva registracija motornih i prikljuånih vozila i vozila na motorni pogon.).. bicikli sa motorom. – registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava.. samo ako su registrovana. P. – promena tehniåkih podataka o vozilu. motokultivatori.. internim aktima MUP-a (npr. – zamena registarskih tablica (zbog gubitka ili nestanka). Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS). – unoãenje podataka o vozilu u informacioni sistem (IS) MUP-a. – registracija vozila sa drugih registracionih podruåja. zapreæna vozila. – odjava vozila. bicikli sa motorom. Pravilnikom o registraciji motornih i prikljuånih vozila.

Stranka pokreñe ovaj proces. tako ãto podnosi sledeñe pisane podneska: 1) dokaz o poreklu vozila (raåun za novo vozilo. – izdavanje saobrañajne dozvole i – izdavanje registarskih tablica. reãenje o nasledstvu i sl. Produæenje vaæenja registracije vozila je upravni postupak koji se realizuje svake godine za motorna i prikljuåna vozila.11. 7 Registracioni list ima funkciju i zahteva u ovom upravnom postupku. dokazi o promeni identifikacionih oznaka ili tehniåkih podataka o vozilu. 4) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). stara saobrañajna dozvola. dokaz se donosi na uvid. kazni za sa- obrañajne prekrãaje i dr. Za produæenje registracije vozila podnose se sledeñi pisani podnesci: 1) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list7 u kome je ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). dokazi o plañenim daæbinama.1. porez na dodatnu vrednost. radne maãine. odnosno vlasniåka knjiæica za polovna vozila). za svako vozilo se formira dosije vozila u kome su originalni pisani podnesci u vezi registracije vozila. naknada za puteve. 4 Registracioni list ima funkciju i 5 Neke dræave su propisale da se 6 Ovaj zahteva u ovom upravnom postupku. kada stranka (vlasnik vozila) podnese zahtev za prvu registraciju vozila u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj u pogledu bezbednosti saobrañaja. 3) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list4 u kome ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – formiranje dosijea vozila. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. Dakle. Kasnije se. 5) dokaz o plañenim daæbinama (carine. zapreæna vozila i bicikl sa motorom) se registruju trajno i podleæu ponovnoj registraciji samo prilikom promene vlasnika. Prvih pet dokumenata se ulaæe u posebnu fasciklu-dosije vozila i predstavljaju osnovne sadræaje dosijea vozila. Ostala vozila na motorni pogon (traktori koji se koriste iskljuåivo u poljoprivredi. dokazi o ispunjavanju uslova bezbednosti saobrañaja itd. odnosno ãasije. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .).). komunalna taksa i druge daæbina5 koje je propisala Republika. Dakle. odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica). odnosno opãtina) i naknadama koãtanja (izrada saobrañane dozvole. motokultivatori. u ovaj dosije mogu dodavati dopunski sadræaji – novi dokumenti o vozilu (raåun o kupovini novog motora. registarskih tablica i drugo) i 6) dokaz o istovetnosti6 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. 281 11. 2) dokaz o vlasniãtvu (raåun od ovlaãñenog distributera na ime lica na koje se vozilo registruje ili kupoprodajni ugovor za polovna vozila. opãte bezbednosti ili poãtovanja propisa.

8 Neke dræave su propisale da se pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica). deo ãasije na kome se nalazi utisnuta oznaka ãasije. Pri produæenju vaæenja registracije proveravaju se pisani podnesci i aæuriraju sadræaji dosijea vozila. izdaje se nova saobrañajna dozvola novom vlasniku vozila. vlasnik vozila je duæan da tu promenu prijavi nadleænom organu u roku 15 dana (kao i svaku drugu promenu podataka u saobrañajnoj dozvoli). ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. kupoprodajni ugovori. Pored zahteva za promenu vlasnika vozila. a po potrebi i registarske tablice). Uz ovaj zahtev prilaæu se dokazi o promeni tehniåkih podataka. Odjava motornih i prikljuånih vozila vrãi se u sledeñim sluåajevima: – kada se vozilo otuœi i menja registraciono podruåje.) i naknadama koãtanja (saobrañajna dozvola. promena nosivosti vozila ili broja mesta za putnike i sl. 3) dokaz o plañenim daæbinama (porez na promet i sl.) ulaæu se u dosije vozila. Ukoliko se vozilo znaåajno oãteti. odnosno nosilac prava raspolaganja promeni stalno mesto prebivaliãta (fiziåka lica). Promena vlasnika vozila. 282 . nalaz i miãljenje veãtaka i sl. 9 Ovaj dokaz se donosi na uvid. Svi znaåajni dokazi (raåuni. vlasnik vozila podnosi i sledeñe dokaze: 1) dokaz o poreklu vozila (stara saobrañajna dozvola). OUP analizira sve dokaze po potrebi sprovodi neophodna veãtaåenja i na osnovu sveobuhvatne analize utvrœuje identitet vozila i izdaje novu saobrañajnu dozvolu. promena boje vozila. – kada vlasnik vozila. kazni za saobrañajne prekrãaje i dr. Prilikom otuœenja ili kupovine vozila. jer se veñ nalaze u dosijeu vozila koji je formiran pri prvoj registraciji. – ako je vozilo uniãteno.Lipovac. odnosno sediãte (pravna lica) – preseli se u drugo registarsko podruåje. Registarske oznake i registarske tablice ostaju iste. Promena tehniåkih podataka o vozilu. odnosno opãtina) i 4) dokaz o istovetnosti9 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. – ako je vozilo nestalo. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 2) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). vlasnik vozila je duæen da podnese zahtev za promenu tehniåkih podataka o vozilu. P. osim ako se menja registraciono podruåje ili ako je vozilo bilo odjavljeno po bilo kom osnovu. 2) dokaz o vlasniãtvu vozila (kupoprodajni ugovor ili drugi dokument). 3) dokaz o plañenim daæbinama (naknada za puteve. Stara saobrañajna dozvola se ulaæe u dosije vozila. doœe do havarije vitalnih delova vozila ili se promene obeleæja vozila (blok motora. podnosi se i dokaz o poreklu i vlasniãtvu tog dela vozila. a ako se radi o promeni motora ili ãasije vozila. Dokazi o poreklu vozila i vlasniãtvu nad vozilom nisu neophodni. komunalna taksa i druge daæbine8 koje je propisala Republika.).

uz zahtev podnosi dokaz da je uplatio naknadu za registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. i da su registarske tablice vrañene i vraña saobrañajnu dozvolu vlasniku. Uz registarske tablice izdaje se i potvrda o privremenoj registraciji vozila. Ovo je posebno znaåajno zbog åinjenice da se registarske tablice åesto otuœuju radi prevoza poåinilaca kriviånih dela. posle zavrãenog boravka stranog dræavljanina iz zemlje i za vozila kupljena u Srbiji koja ñe se registrovati u drugoj zemlji. a zatim podnosi zahtev za registraciju vozila. 283 11. Privremena registracija (RP) se odnosi na registraciju motornih i prikljuånih vozila åiji su vlasnici stranci koji privremeno borave u naãoj zemlji. Zamena registarskih tablica u sluåaju gubitka ili nestanka. vlasnik vozila prilaæe i Reãenje carine o privremenom uvozu (za uvezena vozila) i dokaz o odobrenom privremenom boravku. vlasnik vozila je duæan da to prijavi nadleænom organu. niti naknade za puteve i druge naknade (veñ su uplañene). Privremena registracija vozila. a stara dozvola se ulaæe u dosije vozila. Nadleæni organ upisuje u saobrañajnu dozvolu da je vozilo odjavljeno. odnosno nosiocu prava raspolaganja. Ukoliko je vaæila ranija registracija. Uz zahtev za privremenom registracijom. vlasnik plaña sve daæbine i prilaæe dokaze o osiguranju i tehniåkoj ispravnosti. odnosno produæenje privremene registracije vrãi se svake godine.11.1. neophodno je promeniti registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Meœutim. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Vlasnik vozila odjavljuje vozilo u prethodnom registarskom podruåju (vraña registarske tablice i u saobrañajnu dozvolu se konstatuje da je vozilo odjavljeno). a staru saobrañajnu dozvolu zadræava u dosijeu vozila. OUP izdaje nove registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Na registarskoj tablici se upsuje i godina u kojoj istiåe privremena registracija. Izdavanje privremene registarske tablice (RPE) odnosi se na vozila koja se odvoze iz naãe zemlje. da preda registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Ukoliko je stara registracija istekla. odnosno saobrañajne dozvola istekla duæe od 30 dana i sl. Vlasnik vozila je duæan da u roku 15 dana da podnese zahtev za odjavu. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – ako je vozilu istekla registracija. Registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava se vrãi pod posebnim uslovima i za njih se vodi posebna evidencija. na osnovu vaæeñe putne isprave. ali su prethodno bila registrovana na drugom registarskom podruåju ili se vlasnik vozila doseli sa drugog registarskog podruåja. Ukoliko doœe do gubitka. Registracija motornih i prikljuånih vozila koja dolaze sa drugih registarskih podruåja za vozila koja su kupljena. Uz tablice RPE se izdaje i Potvrda koja vaæi najduæe 15 dana. Stare registarske oznake se ne mogu ponovo izdavati pre isteka dve godine od dana prijavljivanja. oãteñenja ili nestanka jedne ili obe registarske tablice. Vlasnik vozila podnosi zahtev za izdavanje drugih registarskih tablica sa drugom (novom) registarskom oznakom. onda vlasnik ne plaña osiguranje. Uz zahtev za izdavanje privremene registarske teblice (RPE) prilaæe se i izvozna deklaracija od strane carine. Uz nove registarske tablice izdaje se i nova saobrañajna dozvola.

o vozaåima koji ñe upravljati vozilom u tom periodu. To su prepravljana ili popravljana vozila koja idu na probnu voænju radi ispitivanja njihovih bezbednosnih i drugih svojstava. OUP vrãi identifikaciju vozila. izdaje tablice sa oznakom “PROBA”. Izdavanje treñih tablica za lake prikolice. Uz tablice sa oznakom “PROBA” izdaje se Potvrda o koriãñenju probnih tablica na period koji se raåuna u danima i ne moæe biti duæi od 15 dana.Lipovac. Tablice sa oznakom “PROBA” su od kartona i posle upotrebe se ne vrañaju. ãirina. veñ ih korisnik uniãtava. Vlasnik vozila OUP-u podnosi zahtev za izdavanje naloga za ukucavanje broja motora. Za ova vozila se izdaju posebne registarske tablice crvene boje sa belim slovima i brojevima. a na osnovu nalaza veãtaka ili struånog lica. vozila koja se kreñu od mesta proizvodnje do mesta prodaje (skladiãta) ili od mesta prodaje do mesta stanovanja vlasnika. s tim ãto se za motocikle izdaje jedna registarska tablica åetvrtastog oblika (koja stoji na zadnjoj strani moticikla). Nadleæni organ moæe poveriti zainteresovanom preduzeñu da. niti posebna potvrda. tako da se ove oznake uvek razlikuju od meœunarodnih oznaka vozila (VIN). Da bi se mogle koristiti u javnom saobrañaju lake prikolice (do 750 kg) se registruju i za njih se izdaje jedna registarska tablica sa ponovljenom registarskom oznakom vuånog vozila (treña tablica). prepravljana ili nije ni postojala. Treba naglasiti da ovakve registarske tablice ne oslobaœaju ova vozila od procedura koje se odnose na svaki vangabaritni prevoz (zahtev za odobrenje). Kada je izvrãena pouzdana identifikacija vozila. Kada se ova åinjenica utvrdi na redovnom tehniåkom pregledu vozila (u procesu identifikacije vozila) upisuje se u registracionom listu. a treba da uåestvuju u saobrañaju na putu. visina). Registracija vangabaritnih vozila se odnosi na motorna i prikljuåna vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove u pogledu dimenzija (duæina. Izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije je veoma vaæan upravni posao i odnosi se na vozila kod kojih je oznaka motora ili ãasije uniãtena. odnosno ãasije. sa svim dokazima koji mogu pomoñi u identifikaciji. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Izdavanje tablica sa oznakom “PROBA” odnosi se na motorna i prikljuåna vozila koja joã nisu registrovana. Za lake prikolice se ne izdaje saobrañajna dozvola. Registracija motocikla vrãi se pod istim uslovima kao i registracija vozila. P. vozilo ne moæe biti registrovano u redovnom postupku. Oznake ukucavaju posebno ovlaãñeni servisi. u njegovo ime. a ispred oznake upisuje se oznaka PUS (Po Uputstvu SUP-a). mase (najveña dozvoljena masa prelazi 40 tona) i osovinskih optereñenja. veñ se u saobrañajnu dozvolu vuånog vozila upisuje da je izdata treña tablica. 284 . U Potvrdu se upisuju podaci o periodu vaæenja (do 15 dana). stareãina SUP-a izdaje nalog za ukucavanje posebnog broja (oznake). O izdatim nalozima vodi se posebna evidencija. Vozila sa oznakom proba podleæu posebnom obaveznom – dnevnom osiguranju. S obzirom na to da se na tehniåkom pregledu ne moæe struåno i pouzdano utvrditi identifikacija vozila. o putu kojim ñe se kretati vozilo (deonice) i vremenu kada ñe se ovaj prevoz realizovati. oãteñena.

2. Protiv izvrãioca kriviånih dela pokreñe se poseban kriviåni postupak. Izdavanje uverenja o vozilima vrãi se na zahtev vlasnika vozila ili drugog zainteresovanog lica. . Zakonom o opãtem upravnom postupku.10 U izjavi se navode podaci o vozilu za koje se traæi duplikat saobrañajne dozvole. Pariz. mesto. Izdavanje duplikata saobrañajne dozvole se vrãi u sluåajevima gubitka saobrañjne dozvole. poziva se vlasnik vozila radi davanja izjave u vezi nabavke vozila i drugih spornih okolnosti. Najåeãñe se izdaju uverenja o vlasniãtvu vozila. starosni. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Izdavanje naloga za ispitivanje vozila se odnosi na vozila koja se opravljaju ili prepravljaju ili za vozila koja se pojedinaåno izraœuju (najåeãñe se lake prikolice izraœuju u zanatskim radnjama ili liåno). Da bi lice upravljalo vozilima u saobrañaju treba da ispunjava zdravstveni. S obzirom na to da ova vozila nemaju potvrdu o ispunjavanju bezbednosnih i drugih uslova za uåeãñe u saobrañaju. 1909. Ispitivanje vozila vrãe posebno ovlaãñene organizacije (najåeãñe nauåni instituti i fakulteti). Na primer. o poreklu vozila. 285 11. o broju motora i broju ãasije. u kome se od vlasnika moæe oduzeti i vozilo. ukoliko se naknadno utvrdi da su dokazi o poreklu ili vlasniãtvu vozila bili neispravni. Upravni postupak poniãtenja registracije se vrãi po sluæbenoj duænosti.11. o prvoj registraciji. vreme i naåin nestanka saobrañajne dozvole.11 Prema ZoOBS ovi uslovi su konkreti10 Duplikat saobrañajne dozvole moæe izdati samo organ kod koga se vodi dosije vozila. Na novoj saobrañajnoj dozvoli se upisuje “DUPLIKAT”. a na osnovu saznanja da je registracija vozila izvrãena i vozilo registrovano na osnovu neispravne (falsifikovane) dokumentacije. Na osnovu sagledavanja svih dokaza utvrœuje se da li su se stekli uslovi za poniãtavanje registracije. Ukoliko nalaz veãtaka ukazuje da je reå o falsifikatu. pristupa se proveri (po potrebi i veãtaåenju). Pri registraciji vozila prilaæe se i dokaz o ispitivanju vozila koji se ulaæe u dosije vozila. 11 Ovako su bili definisani uslovi u prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilom åiji pot- pisnik je bila i Srbija.1. Po sluæbenoj duænosti se donosi Reãenje i poniãtenju registracije i od vlasnika oduzima saobrañajna dozvola i registarske tablice. o osiguranju itd. struåni i uslov lepog ponaãanja. o registraciji. na zahtev stranke (izjava). a na osnovu dosijea vozila i evidencija koje vodi OUP. Upravni poslovi u oblasti vozaåa Upravni poslovi u oblasti vozaåa su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS). “atest”).1. Pravilnikom o vozaåkoj dozvoli itd. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS). Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. neophodno je da se izvrãi pojedinaåno ispitivanje vozila (tzv. na osnovu dosijea vozila. Protiv reãenja koja su doneta u prvostepenom postupku moæe se uloæiti æalba drugostepenom organu – Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva.

Lipovac. 2) ako je upravljao motornim vozilima kategorije B i C ukupno najmanje 3 godine. – izdavanje uverenja i – donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita. – unoãenje podataka o vozaåu u jedinstveni informacioni sistem MUP-a. – pridruæivanje oznake – broja vozaåu. Pravo na upravljanje motornim vozilima kategorije D moæe da stekne vozaå koji ima pravo da upravlja motornim vozilom kategorije C: 1) ako je upravljao motornim vozilima kategorije C najmanje dve godine. – prijava/odjava vozaåa (zbog promene prebivaliãta). – upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled. pravo na upravljanje autobusima i trolejbusima moæe da stekne lice koje je navrãilo 21 godinu. 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilom. Izuzetno od odredbe taåke 2. – popunjavanje obrasca vozaåke dozvole. – upisivanje osnovnih podataka o vozaåu u ruånu evidenciju. 2) da je navrãilo 18 godina. P.. 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje motornim vozilima odreœene kategorije. ålan 171).12 Upravne poslove izdavanja vozaåkih dozvola i evidencije vozaåa vrãi OUP. stav 1. 286 . – izdavanje duplikata vozaåke dozvole. – provera da li je licu zabranjeno izdavanje vozaåke dozvole (evidencije o zaãtitnim merama i merama bezbednosti). – izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora. ovog ålana. – formiranje dosijea vozaåa i 12 ”. – upisivanje novopoloæenih kategorija. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 zovani. – produæenje vaænosti vozaåke dozvole. – izdavanje potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP). “ (ZoOBS. – zamena inostranih vozaåkih dozvola za nacionalnu vozaåku dozvolu. Pravo na upravljanje motornim vozilom moæe da stekne lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom. a pravo na upravljanje motociklima sa motorom åija zapremina ne prelazi 125 cm3 – lice koje je navrãilo 16 godina. – izdavanje instruktorskih dozvola. 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje vozilim odreœene kategorije i 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilima. tako da pravo na upravljanje motornim vozilima moæe steñi lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom. – oduzimanje vozaåkih dozvola (zbog zdravstvenih razloga)... 2) da je navrãilo 18 godina æivota.. Izdavanje nove vozaåke dozvole obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka. Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozaåa su: – izdavanje novih vozaåkih dozvola. Svaki od nabrojanih struånih poslova je sloæen i podrazumeva sprovoœenje propisanih procedura.

2) dokaz o struånosti (potvrdu o zavrãenoj obuci i uverenje o poloæenom ispitu). 6) dokaz o uplañenoj naknadi troãkova vozaåke dozvole i o uplañenim daæbinama (takse) i 7) liåna karta (na uvid). Ovi podnesci predstavljaju dopunske sadræaje dosijea vozaåa: nalaz i miãljenje lekara sa kontrolnog zdravstvenog pregleda. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . uporeœivanjem uslova koji se zahtevaju i vozaåkih ispita u zemlji gde je vozaå polagao i uslova u naãoj zemlji ocenjuje se ispunjenost uslova za izdavanje naãe nacionalne vozaåke dozvole.11. 14 Prema Zakonu i meœunarodnim ugovorima lice moæe imati samo jednu nacionalnu vozaåku dozvolu. pravosnaæna reãenja i presude za dela u saobrañaju. inostrana dozvola se zadræava i ulaæe u dosije vozaåa. poseduju inostranu vozaåku dozvolu i æele da je zamene naãom nacionalnom dozvolom. Pored ovih sadræaja. Pri tome se ima na umu i princip reciprociteta. novo lekarsko uverenje itd. 6) dokaz o ispunjavanju starosnog uslova (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument na uvid). 3) dokaz da je lice boravilo duæe od 6 meseci u zemlji åiju dozvolu poseduje (gde je polagalo vozaåki ispit). Uz zahtev za zamenu inostrane vozaåke dozvole prilaæu se i sledeñi dokumenti: 1) inostrana vozaåka dozvola. 4) vaæeñe lekarsko uverenje. 287 11.1. administrativne i druge takse i sl. Prva åetiri pisana podneska i jedna fotografija su osnovni sadræaji dosijea vozaåa koji se formira u postupku izdavanja nove (prve) vozaåke dozvole. 5) dve istovetne fotografije. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – izdavanje vozaåke dozvole Dakle. Na osnovu inostrane vozaåke dozvole. odnosno uslovno sposobno da upravlja vozilom). 3) dokaz o ispunjavanju zdravstvenih uslova (lekarsko uverenje u kome je navedeno da je lice sposobno. Stranka u ovom procesu podnosi sledeñe pisane podneske: 1) zahtev za izdavanje vozaåke dozvole. Prilikom izdavanja naãe nacionalne vozaåke dozvole.14 13 Inostrana vozaåka dozvola je osnov za dobijanje nacionalne vozaåke dozvole. Zamena inostranih vozaåkih dozvola se vrãi na zahtev lica (naãih graœana ili stranaca) koja su poloæila vozaåki ispit u nekoj stranoj zemlji.13 2) overen prepis inostrane vozaåke dozvole. u dosije vozaåa se stavljaju i drugi vaæni pisani podnesci i dokumenti u vezi vozaåa. 4) dokaz o uplati propisanih daæbina (obrazac vozaåke dozvole.) i 5) dve istovetne fotografije. odnosno meœunarodne obaveze. kada stranka (lice koje je poloæilo vozaåki ispit) podnese zahtev za izdavanje vozaåke dozvole. u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj.

Za redovno produæenje vaæenja vozaåke dozvole podnosi se zahtev. Zahtev se odlaæe i ova åinjenica se upisuje i u dosije vozaåa. a po potrebi i dve fotografije i drugi prilozi (dokazi o uplañenim daæbinama i naknadama. Instruktorska dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. Lica starija od 65 godina. drugi itd. Vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 10 godina. odnosno rokom koji je odreœen lekarskim uverenjem. Izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora se vrãi na osnovu uverenja o poloæenom ispitu za vozaåe traktora. Vozaå. Izdavanje povrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP) vrãi se na osnovu poloæenog testa o poznavanju saobrañajnih propisa. Ova potvrda daje pravo na upravljanje biciklom sa motorom. jer na njenoj treñoj strani nisu svrstane kategorije vozila. Produæenje vaænosti vozaåke dozvole se vrãi na zahtev stranke kojoj je istekla vaænost vozaåke dozvole. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Upisivanje novopoloæenih kategorija u vozaåku dozvolu vrãi se kada vozaå (koji ima vozaåku dozvolu i za kojeg je formiran dosije vozaåa) naknadno poloæi neku drugu kategoriju. Zahtev i uverenje o novopoloæenoj kategoriji se ulaæe u dosije vozaåa. zahtevaju izdavanje duplikata i tako izbegavaju mere zabrane upravljanja vozilom (zaãtitne mere ili mere bezbednosti). 288 . Na vozaåkoj dozvoli koja se izdaje upisuje se DUPLIKAT i broj duplikata (prvi. na osnovu Potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa. pri svakom produæenju vaænosti vozaåke dozvole prilaæu i lekarsko uverenje. P. 2) da je navrãila 23 godine starosti.). 3) da ima odgovarajuñu struånu spremu (specijalizacija saobrañajne struke – peti stepen za vozaåa instruktora). skrati program obavezne obuke za vozaåa. Zato je neophodno bolje uvezivanje upravnih poslova i poslova neposredne kontrole saobrañaja. prilaæe vozaåku dozvolu i dokaz o novopoloæenoj kategoriji. Danas veliki broj kandidata za vozaåe polaæe PSP test i koristi moguñnost da. Vozaå prilaæe i izjavu o okolnostima nestanka.). a nakon toga se produæava. 4) da ima 3 godine vozaåku dozvolu za upravljanje onom kategorijom vozila za koju se izdaje instruktorska dozvola i 5) da za poslednjih 5 godina nije pravosnaæno osuœivana za kriviåna dela ugroæavanja bezbednosti saobrañaja. lekarsko uverenje i sl. radnom maãinom i motokultivatorom. Izdavanje instruktorske dozvole vrãi OUP na zahtev stranke koja prilaæe dokaze o ispunjavanju sledeñih uslova: 1) da je poloæila ispit za vozaåa instruktora. Ova dovzloa se razlikuje od vozaåke dozvole. Ovaj rok se moæe smanjiti na osnovu lekarskog uverenja (ne krañe od jedne godine). odnosno gubitka vozaåke dozvole. uz zahtev.Lipovac. Licima koja su navrãila 65 godina vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. a u vozaåku dozvolu se upisuje (overava) nova kategorija. to se unosi u evidencije vozaåa. Izdavanje duplikata vozaåke dozvole se vrãi ukoliko vozaå izgubi ili mu nestane vozaåka dozvola. Treba napomenuti da vozaåi veoma åesto. zadræavajuñi vozaåku dozvolu (original).

a vozaåa pozvati da doœe i donese vozaåku dozvolu. Kada vozaå koji je upuñen na kontrolni lekarski pregled. Na osnovu toga poziva vozaåa da doœe u OUP i donese vozaåku dozvolu. mere bezbednosti izriåu redovni sudovi i one teku od pravosnaænosti presude.) ili 15 U praksi se javlja problem kada vozaå izbegava da mu se u vozaåku dozvolu upãe zaãtitna mera. O izvrãenim merama vodi se evidencija. Vozaåu se privremeno oduzima vozaåka dozvola. a novi sekretarijat ñe od prethodnog sekretarijata zatraæiti dosije vozaåa i vozaåa upisati u svoju evidenciju vozaåa.1. osuœenim licima moæe da istekne mera bezbednosti dok se nalaze u zatvoru. Na osnovu prikupljenih informacija. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Kada vozaå pristupi. pronalazi vozaåa u evidenciji i proverava njegov dosije vozaåa. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Prijava i odjava vozaåa zbog promene prebivaliãta se vrãi na zahtev vozaåa kada promeni prebivaliãte – preseli se van sekretarijata u kome se vodi u evidenciji vozaåa. pa se smatra da mera ne teåe. Zdravstvene ustanove. Izvrãenje zaãtitnih mera i mera bezbednosti se vrãi po sluæbenoj duænosti. samo za upravljanje vozilima koja su posebno prilagoœena vozaåima koji nemaju ekstremitete i sl. 16 Ovo dovodi do apsurda da poåinioci najteæih kriviånih dela i prekrãaja upravljaju vozilom dok traje sidski proces. Kada nadleæni OUP dobije ovakva saznanja. OUP ñe doneti Reãenje o upuñivanju vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled kod ovlaãñene zdravstvene ustanove. Sa druge strane. o åemu se izdaje potvrda. donese lekarsko uverenje. Kada OUP dobije pravosnaæno reãenje ili presudu (dokument o izricanju mere). nije izvrãena.16 Upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled se vrãi u sluåajevima kada se osnovano posumnja da je bitno promenjen zdravstveni status vozaåa (nije viãe duãevno i telesno sposoban da upravlja vozilom). preduzeñe. duæni su da to prijave organu kod koga se vozaå vodi u evidenciji.11. Oduzimanje vozaåke dozvole zbog zdravstvenih razloga vrãi se na osnovu saznanja da je vozaå koji se vodi u evidenciji oboleo od bolesti koja je nespojiva sa upravljanjem motornim i prikljuånim vozilom za koju ima upisanu kategoriju u vozaåku dozvolu. na osnovu pravosnaænih sudskih odluka. na komisiju lekara specijalista za konkretnu bolest. nadleæni organ donosi reãenje u skladu sa nalazom i miãljenjem lekarske komisije: – vozaåu se vraña vozaåka dozvola i u dosije vozaåa odlaæe lekarsko uverenje da je vozaå i dalje sposoban za upravljanje vozilima svih kategorija koje su upisane u vozaåku dozvolu ili – u vozaåku dozvolu se upisuju napomene – ograniåenja za upravljanje vozilom (npr. pronañiñe vozaåa u evidenciji i u dosije vozaåa uloæiti ovakvu informaciju (obaveãtenje). a reãenje/presudu ulaæe u dosije vozaåa. Vozaå je duæan da se prijavi u novom mestu prebivaliãta. upisuje se mera u vozaåku dozvolu. vojni organi.15 S druge strane. dok se ne podvrgne kontrolnom zdravstvenom pregledu. tuæilaãtva i drugi subjekti koji saznaju o promeni zdravstvenog statusa vozaåa. sudovi. tj. Treba naglasiti da zaãtitne mere (zabrana upravljanja u periodu od tri do 12 meseci) izriåe sudija za prekrãaje i one traju od dana upisa u vozaåku dozvolu. 289 11.

falsifikovana inostrana vozaåka dozvola na osnovu koje je izdata naãa nacionalna vozaåka dozvola) ili je ispit poloæen na nedozvoljen naåin (npr. Donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita vrãi se po sluæbenoj duænosti kada se doœe do saznanja da je vozaåka dozvola izdata na osnovu neispravnih dokaza i falsifikovanih dokumenata (npr. – nalaganje mera za otklanjanje propusta u vrãenju unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS) i – davanje saglasnosti. vrãi se na zahtev vozaåa. Krsto Bezbednost saobrañaja – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje onom kategorijom za koju je lekarska komisija konstatovala nesposobnost (npr.) ili po sluæbenoj duænosti (donoãenje reãenja o zabrani rada. Protiv lica i drugih koji su umeãani u sluåaj pokreñe se odgovarajuñi postupak pred sudom. Najåeãñe se izdaju uverenja o verodostojnosti vozaåke dozvole. lice nije boravilo duæe od 6 meseci u mestu gde je polagalo ispit ili komisija nije bila formirana u skladu sa zakonom). Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje svim kategorijama. – izdavanje raznih reãenja i naloga u vezi puteva. o tome da je lice imalo vozaåku dozvolu itd. P.1. C ili D). Ovo su upravni poslovi koji su u vezi sa nadzorom nad radom pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. poniãtava se stara vozaåka dozvola i izdaje nova vozaåka dozvola u koju se upisuju samo kategorije za koje je vozaå sposoban ili – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje svim kategorijama vozila koja su bila upisana u vozaåku dozvolu. a u dosije vozaåa odlaæe lekarski nalaz i miãljenje. – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju centara za obuku vozaåa. odnosno o oduzimanju ovlaãñenja za rad). Izdavanje uverenja na osnovu dosijea i evidencija vozaåa. onda se stara vozaåka dozvola poniãtava (upiãe se poniãteno).Lipovac. Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje odreœenim kategorijama vozila (npr. o poloæenim kategorijama. Sprovode se na osnovu zahteva stranke (otvaranje tehniåkih pregleda.3. odnosno miãljenja o prevozu vangabaritnih tereta. poniãtava se vozaåka dozvola. poziva se lice da donese vozaåku dozvolu koja se poniãtava i odlaæe u dosije vozila (zajedno sa reãenjem i dokazima o neispravnosti). 290 . reãenje i lekarsko uverenje se odlaæu u dosije vozaåa. a izdaje se nova vozaåka dozvola sa preostalim kategorijama. za C i D kategoriju vozila). Poniãtena vozaåka dozvola. 11 11. Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Najznaåajniji inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja su: – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju tehniåkih pregleda vozila. Na osnovu utvrœenih åinjenica donosi se Reãenje. reãenja o vangabaritnim prevozima i sl. vozaåu ñe se oduzeti i poniãtiti vozaåka dozvola. Reãenje i poniãtena vozaåka dozvola. otvaranje centara za obuku vozaåa. o nekaænjavanju vozaåa.

struånjaci iz OUP-a su ålanovi radnih grupa koje pripremaju Zakon o bezbednosti saobrañaja. obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita se vrãe u ovlaãñenim centrima za obuku vozaåa (COV). nastavnika teorijske nastave i dr. Na osnovu ovog zapisnika donosi se Reãenje kojim se utvrœuje ispunjavanje uslova za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. Pravilnik o unutraãnjoj kontroli. neophodno je podneti zahtev OUP-u. Moæemo razlikovati sledeñe poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja: – uåeãñe u pripremi nacrta zakona i drugih propisa koje donosi Skupãtina. za naãe potrebe ñemo pod pravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevati: a) poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja i b) poslove neposredne primene prava u obradi i rasvetljavanju saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda. OUP-u se podnose dokazi o ispunjavanju propisanih uslova i zahtev da ovlaãñeno lice utvrdi ispunjenost uslova. a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih instruktora. PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada svi poslovi bezbednosti saobrañaja podrazumevaju primenu prava. drugih zakona. – nastavnih sredstava i druge opreme (postojanje ãema vozila. dokumentacija o obuci i vozaåkim ispitima). UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Za svako preduzeñe koje je registrovano za tehniåke preglede vozila. Prema Zakonu o bezbednosti saobrañaja na putevima. Na primer. izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni uslovi. Na osnovu ovog zahteva. struånjaka propisanih struånih profila). Ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni svi propisani uslovi za vrãenje ove delatnosti. O izvrãenom uvidu se saåinjava Zapisnik u kome se unose svi znaåajni nalazi. Da bi jedan COV dobio ovlaãñenje. dokumentacija o pregledanim vozilima. ovlaãñeno lice OUPa treba da izaœe na lice mesta i proveri da li ispunjava sve propisane uslove za obavljanje tehniåkih pregleda vozila.2. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. a posebno o baædarenju) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast. uredbi. – vozila (dovoljan broj tehniåki ispravnih vozila prilagoœenih za obuku). njena ispravnost i dokumentacija o opremi.2. – opreme (postojanje propisane opreme. – objekata (odgovarajuñe uåionice i prateñe prostorije). odnosno Vlada. a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih struånjaka propisanih struånih profila i njihova struånost za vrãenje poslova tehniåkog pregleda). – objekata (odgovarajuñih dimenzija koje obezbeœuju prolazak i pregled vozila za koja se izdaje ovlaãñenje).11. 291 11. panoa saobrañajnih znakova. grafoskopa i sl. ovlaãñeno lice iz OUP-a. katalozi i druga neophodna struåna literatura). .) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast.

Lipovac. onda se u OUP-u vodi prvostepeni prekrãajni postupak. u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima. Oni mogu naloæiti da se ovaj i drugi interni akti usaglase sa zahtevima bezbednosti saobrañaja. Ovlaãñena lica iz OUP-a pomaæu preduzeñima da donesu ãto kvalitetniji akt. Na primer. ako prekrãilac uloæi æalbu postupak se vodi pred drugostepenim organom – sudijom za prekrãaje. policajac izveãtava stareãinu i podnosi dokaze o prekrãaju. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 odluka i sl. odnosno Ministar unutraãnjih poslova. – pomoñ drugim subjektima u pripremi i donoãenju podzakonskih akata. u saradnji sa predstavnicima autoãkola i drugim struånim subjektima. izgradnje i odræavanja puteva. prati njihovo sprovoœenje i stalno predlaæe izmene i dopune. u prekrãiocu i o znaåaju tog prekrãaja za bezbenost 292 . Ukoliko prekrãilac nije platio kaznu. u OUP-u se formira predmet sa svim dokazima (dokazi o prekrãaju. Kada lice naåini prekrãaj za koji je zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. Na primer. Ovlaãñeno sluæbeno lice OUP-a (saobrañajni policajac) uoåava i sankcioniãe soabrañajne prekrãaje za koje je predviœeno plañanje novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja. da li se i kako sprovodi. Ukoliko prekrãilac ne plati kaznu na licu mesta. a saobrañajna policija uåestvuje u pripremi predloga. a OUP se pojavljuje kao stranka u postupku. Ministarstvo nadleæno za poslove saobrañaja priprema pravilnike koji ureœuju oblast projektovanja. Konaåno. vrãe nadzor da li je ovaj akt u saglasnosti sa zakonom. Ministar unutraãnjih poslova je ovlaãñen da donosi pravilnike koji ureœuju obuku i polaganje vozaåkih ispita. U OUP-u se prati da li je prekrãilac u zakonskom roku platio kaznu na raåun ili je pristupio u OUP i platio kaznu. sa tri godine iskustva i poloæenim pravosudnim ispitom) u sluæbenim prostorijama OUP-a. Obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja su poslovi kojima se neposrednom primenom prava dokazuju i sankcioniãu saobrañajni prekrãaji i druga dela u saobrañaju. – pomoñ preduzeñima i ustanovama da donose propise iz svoje nadleænosti. Saobrañajna policija. Na primer. ali saobrañajna policija prati sprovoœenje ovih propisa i pomaæe u pripremi ãto kvalitetnijih propisa. opãtinski (gradski) organ nadleæan za poslove saobrañaja predlaæe lokalnoj skupãtini reæim saobrañaja. Sa druge strane. priprema odgovarajuñe predloge. – priprema i donoãenje podzakonskih akata za koje je ovlaãñeno Ministarstvo unutraãnjih poslova. – pomoñ organima lokalne samouprave u pripremi i donoãenju propisa iz svoje nadleænosti. Na primer. preduzeña za prevoz su obavezna da donesu interni akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja. P. saobrañajna policija prati primenu propisa u bezbednosti saobrañaja i predlaæe izmene i dopune ovih propisa. Ovaj postupak vodi ovlaãñeno sluæbeno lice (diplomirani pravnik. odnosno gradska odluka i sl. prati njegovu realizaciju i stalno predlaæe unapreœenje ovih propisa (opãtinska.).

kompletira uviœajnu dokumentaciju i predaje je istraænom sudiji. 33/97. OUP pokreñe prekrãajni postupak i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA saobrañaja). Videti: ålan 1. br. br. 101/05. ima pravo da traæi izvoœenje dokaza. OUP uåestvuje u vrãenju uviœaja.Literatura Literatura Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. 24/94-297. 101/05. 50/88. Zakona – 67/93-3111. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. prati proces i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. “Sluæbeni glasnik RS” br. br. Zakon o opãtem upravnom postupku. 2. O svim navedenim prekrãajima i kriviånim delima. “Sluæbeni list SFRJ”.“Sluæbeni list SRJ”. pravo æalbe itd. Vidi: ål. 79/05. “Sluæbeni glasnik RS” br. br. 28/96-5. “Sluæbeni list SRJ”. 34/92. 293 11. br. 21/90 i 28/91. 6. 15/84. Zakon o dræavnoj upravi. Zakona – 53/93-2467. u OUP-u vode se propisane evidencije. 19/04 i 84/04. 29/90. Videti: ålan 5. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. “Sluæbeni glasnik SRS”.“Sluæbeni list SRJ”. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. . Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. Vidieti: Odluku US RS IU br. formira predmet i podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. Vidi: ål. “Sluæbeni glasnik RS”. Vidi: ål. Zakon o prekrãajima. 28. OUP vrãi uviœaj i kompletira uviœajnu dokumentaciju. odnosno javnom tuæiocu. 30/94 – 25/97509. 13/93-284. Zakona – 48/94-1497. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja. 41/94-573. “Sluæbeni glasnik RS” br. 63/ 88. 80/89. Zakon o policiji. Zakon o bezbednosti saobrañaja. 5/86. Zakona . Videti: ålan 33. br. Zakon o ministarstvima. Videti: Odluku SUS IU broj 78/1-89 . 53/82.

1.5.2. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12. Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja 12. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12.3. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12.4. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti tehniåkih pregleda vozila 12.12.6.

1. 33/97). Cilj inspekcijskog nadzora je da se ispita sprovoœenje zakona i drugih propisa. nameñe Zakon o opãtem upravnom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. Zakon o dræavnoj upravi (“Sluæbeni glasnik RS”. – Zakona o privrednom registru (kojim je odreœeno da se privredna druãtva i njihovi ogranci moraju upisati u registar kod Agencije za privredne registre). br. U zavisnosti od rezultata nadzora. a da se zakonom to moæe poveriti organima teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. Na osnovu nadzora mogu se pokrenuti razliåiti postupci. odnosno pokreñu razliåiti postupci. br. 297 12. prestanak druãtva). kao osnovni zakon kojim je ureœen postupak vrãenja nadzora. promene statusa. Za bolje shvatanje nadzora (posebno moguñnosti i ograniåenja u nadzoru) vaæne su i odredbe: – Zakona o privrednim druãtvima (kojim je propisan naåin osnivanja. S toga se. pa su za nadzor znaåajne i pojedine odredbe Zakonika o kriviånom postupku. Ovo se ostvaruje neposrednim uvidom i uporeœivanjem stvarnog stanja i ponaãanja nadziranog subjekta sa propisanim stanjem i obavezama. Osnovni elementi nadzora su: metod vrãenja. izriåu se zakonom odreœene mere. Zakon o policiji uredio je organizaciju rada. predmet nadzora i izricanje upravnih mera nakon utvrœenog stanja. obaveze i odgovornosti policijskih sluæbenika koji obavljaju poslove inspekcijskog nadzora. INSPEKCIJSKI NADZOR – PRAVNI OSNOV I OPÃTA RAZMATRANJA Ustavom Republike Srbije odreœeno je da dræavni organi uprave vrãe upravni nadzor nad primenom zakona. Zakona o privrednim prestupima i Zakon o prekrãajima. 53/82) je odredio nadleænosti i upravne mere koje Ministarstvo unutraãnjih poslova moæe preduzimati u vrãenju nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. 79/05) bliæe je odredio ãta se podrazumeva pod inspekcijskim nadzorom. br. Zakonom o dræavnoj upravi odreœeno je da inspekcijski nadzor vrãe organi dræavne uprave. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Inspekcijski nadzor je upravna delatnost. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”.12.

registrovanja i prestanak rada ovih organizacija. istraæno naåelo i naåelo kombinovanja pismenosti i usmenosti u voœenju postupka) u vrãenju nadzora treba primenjivati i posebna naåela kao ãto su: obaveãtavanje o dolasku u preduzeñe. pruæanje pomoñi neukoj stranci. radi naknadnih analiza i 5) nareœivanje merenja koja obavljaju struåne organizacije. 4) uzimanje uzoraka robe i drugih predmeta. 3) podnoãenje prijave nadleænom organu za uåinjeno kriviåno delo ili privredni prestup i podnoãenje zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. javnost. sluæbenost. pravo na æalbu. 2) izricanje mandatne kazne. 2) sasluãavanje i uzimanje izjava od odgovornih i zainteresovanih lica. evidencije i druge dokumentacije. postrojenja. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. organizacije. odnosno za obustavljanje od izvrãenja opãteg akta preduzeña ustanove ili druge organizacije. upotreba jezika i pisma. ãto je znaåajno kod vrãenja nadzora iz odreœenih oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima). efikasnost. ekonomiånost postupka. samostalnost u radu. P. Najvaænija ovlaãñenja ovlaãñenog lica u nadzoru su: 1) pregled opãtih i pojedinaånih akta. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 – Zakona o steåaju (zbog posledica koje nastupaju nakon otvaranja steåaja) i – Zakona o druãtvenim organizacijama i udruæenjima graœana (kojima je ureœen naåin osnivanja. koja vrãi poslove dræavne uprave. pismeno fiksiranje toka inspekcijskog postupka. ocena dokaza. ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadleæan. 3) pregledanje poslovnih prostorija. åuvanje sluæbene i poslovne tajne. 6) obaveãtavanje drugog organa. zaãtita prava graœana i javnog interesa. ako nisu u skladu sa ustavom i zakonom i 8) preduzimanje drugih mera i radnji za koje je zakonom ili drugim propisom ovlaãñen. 298 . sasluãanje stranke.1 Postupak inspekcijskog nadzora se uvek pokreñe po sluæbenoj duænosti. odnosno zabrana. bez obzira na to da li graœani to zahtevaju podnoãenjem prijave zbog nezakonitog 1 Kovaåeviñ. P. Pored opãtih naåela (zakonitost. materijalna istina. predmeta i robe. u skladu sa zakonom. saradnja sa drugim organima i organizacijama. objekata. 4) izdavanje privremenih nareœenja. odnosno poniãtenja ili ukidanje propisa ili drugog opãteg akta organa. kao i obavljanje odreœenih privrednih delatnosti. 5) donoãenje mera obezbeœenja u sluåaju opasnosti za æivot i zdravlje ljudi ili za druge javne interese. pravosnaænost reãenja. Najvaænije propisane upravne mere koje inspektor (ovlaãñeno lice u nadzoru) moæe preduzeti su: 1) donoãenje reãenja o nalaganju izvrãenja mera i radnji (uz odreœivanje rokova za izvrãenje). ureœaja. 7) pokretanje kod ovlaãñenog organa postupka za obustavljanje od izvrãenja..Lipovac.

INSPEKCIJSKI NADZOR – SADRÆAJ I PROCEDURA Najznaåajnije radnje u postupku nadzora su: 1. da se na to izjasni i da dâ svoje predloge. Po pravilu. Obezbeœivanje dokaza – Pri dokazivanju se mogu koristiti isprave. Upoznavanje i omoguñavanje izjaãnjenja o utvrœenom åinjeniånom stanju – Prema Zakonu o opãtem upravnom postupku mora se omoguñiti da se stranka upozna sa svim utvrœenim åinjenicama. veñ se smatra da je postupak pokrenut preduzimanjem bilo koje radnje s ciljem sprovoœenja postupka. zanimanje. Ako postoji potreba. U zavisnosti od rezultata prethodnog postupka. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12. od strane ovlaãñenog lica. Stranka ima pravo da prisustvuje pregledu.12. uåeãñem u izvoœenju do299 12. U protivnom. Neposredni uvid i primena pravila opãteg upravnog postupka o uviœaju – Ovde se primenjuju pravila opãteg upravnog postupka koja se odnose na uviœaj. omoguñavanjem uvida u spise predmeta. prostorije i zemljiãta duæan je da dopusti da se izvrãi pregled. Upoznavanje se vrãi. Sasluãanje lica – svedoka – Svedok u upravnom postupku moæe biti svako fiziåko lice sposobno da uoåi åinjenice o kojoj treba da svedoåi i koje je u stanju da to svoje opaæanje saopãti. izjave stranaka. iskazi svedoka. moæe se podneti prijava za prekrãaj protiv pravnog i odgovornog lica u pravnom licu koji ne omoguñi vrãenje nadzora. Upravni postupak inspekcijskog nadzora moæe se podeliti u dva dela: na prethodni postupak i postupak izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera i radnji. ne stavi na uvid potrebna dokumenta i predmete. Svedoci se sasluãavaju pojedinaåno i bez prisustva svedoka koji ñe se docnije sasluãati. 4. Svedoka treba prethodno upozoriti da je duæan da govori istinu. ne donosi se formalna odluka o pokretanju postupka. nalazi i miãljenja veãtaka i uviœaj. . da ne sme niãta preñutati i da za svoj iskaz moæe biti zaklet i predoåiñe mu se posledice davanja laænog iskaza. obezbeœivanje dokaza se moæe sprovesti u svakoj fazi postupka. prezime. godine æivota i braåno stanje). 3. Ovo se moæe vrãiti po sluæbenoj duænosti ili po zahtevu stranke. okolnostima i prikupljenim dokazima. Ta prva radnja po pravilu je odlazak kod subjekta åiji se rad æeli kontrolisati. prituæbe i drugog sliånog akta. Svedok je duæan da se odazove pozivu (moæe uskratiti svedoåenje iz razloga koje predviœa Zakon o opãtem upravnom postku). pa i pre nego ãto je postupak pokrenut. Vlasnik – dræalac stvari. 2. Prethodni postupak je postupak utvrœivanja pravnih åiçenica i prikupljanja dokaza bitnih za sprovoœenje postupka izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera. nadzor se moæe okonåati: 1) izricanjem zakonom propisanih upravnih mera. mesto roœenja.2. 2) preduzimanjem drugih mera i radnji ili 3) konstatacijom i obaveãtenjem da nema utvrœenih povreda zakona.2. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ponaãanja. Od svedoka se uzimaju liåni podaci (ime. Pregled poslovne prostorije i stvari vrãi se na licu mesta. odnosno ne pruæi drugu traæenu pomoñ. prebivaliãte ili boraviãte.

U zapisnik se unosi: naziv organa koji vrãi nadzor. P. Ako se zapisnik sastoji od viãe listova. Izuzetno. U zapisnik se upisuju i svi zakljuåci koji se u toku izvrãenja radnje donesu. uputstvo o pravnom sredstvu. kada se sprovode vaænije radnje ili uzimaju vaænije izjave stranaka ili treñih lica. Izjave stranaka. posebnim propisima moæe se predvideti da se reãenju moæe dati i drugi naziv. Svaki list ñe na kraju overiti svojim potpisom sluæbeno lice koje rukovodi radnjom postupka i lice åija je izjava upisana na tom listu. ako jesu. potpis sluæbenog lica i peåat organa. Pisanje zapisnika i reãenja – Zakon o opãtem upravnom postupku propisuje dve forme fiksiranja radnji koje se sprovode tokom upravnog postupka. skice. Izuzetno. prisutnih stranaka i njihovih zastupnika. 5. 300 . Na osnovu åinjenica utvrœenih u postupku. Mesta koja su precrtana do zakljuåenja zapisnika moraju ostati åitljiva i overena potpisom sluæbenog lica koje rukovodi radnjom postupka. svakog dana ñe se uneti (u isti zapisnik) ono ãto je tog dana uraœeno i to ñe se propisno potpisati. to bi se smatralo bitnom povredom postupka. Ukoliko ovo ne bi bilo uraœeno. imena sluæbenih lica. Ako zapisnik sadræi sasluãanje viãe lica. punomoñnika ili predstavnika. veãtaka i drugih lica koja uåestvuju u postupku.Lipovac.. svedoka. dispozitiv (izreku). po potrebi i njihovim reåima. obrazloæenje. mesto i vreme nadzora (dan i åas). reãenje se moæe doneti i usmeno. zbog åega se poniãtava reãenje. oni ñe se oznaåiti rednim brojevima. crteæi. organ nadleæan za reãavanje donosi Reãenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka. Zatim ñe zapisnik potpisati lice koje je uåestvovalo u radnji. Pismeno reãenje sadræi: uvod. a. U sluåajevima predviœenim za2 Kovaåeviñ. zapisnik treba da se ograniåi na vaæne åinjenice koje se tiåu predmeta nadzora. Zapisnik se vodi u toku vrãenja sluæbene radnje. Na kraju zapisnika ñe se navesti da je zapisnik proåitan i da nisu stavljene nikakve primedbe ili. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. U veñ potpisanom zapisniku ne sme se niãta dodavati niti menjati. fotografije i drugi prilozi. naziv organa sa brojem i datumom reãenja. Reãenje se donosi pismeno. kao i datih izjava. Ako neko lice neñe da potpiãe zapisnik ili se udalji pre zakljuåenja zapisnika. Zapisnik se vodi uredno i u njemu se ne sme niãta brisati. u sluåajevima predviœenim zakonom. Zapisniku se mogu prikljuåiti planovi. Ta lica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stave svoje primedbe. to su: zapisnik i zabeleãka u spisu. Zapisnik se sastavlja o usmenoj raspravi. P. Pri tom. Zapisnik treba da sadræi tok i sadræaj izvrãenih radnji u postupku. a na kraju ñe ga overiti sluæbeno lice koje je rukovodilo radnjom. a koje su od znaåaja za reãavanje u upravnoj stvari. upisuju se u zapisnik ãto taånije. kao i zapisniåar – ako ga je bilo. ukratko ñe se upisati sadræaj primedbi. Eventualne dopune se unose u dodatak zapisniku. davanjem izjave na zapisnik ili putem pisane izjave. Ako se radnja ne moæe zavrãiti istog dana. predmet u kome se vrãi nadzor. svako ñe se od njih potpisati ispod onog dela zapisnika u kome je upisana njegova izjava.2 Pre zakljuåenja zapisnik se åita licima koja uåestvuju u postupku. to ñe se konstatovati u zapisniku i navesti razlog zbog kojeg je potpis uskrañen. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 kaza.

Dispozitivom (izrekom) se reãava o predmetu postupka u celini i o pojedinaånim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno reãeno. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura konom ili drugim propisom. odnosno telefaksom. u dispozitivu ñe se odrediti i rok u kome se ta radnja mora izvrãiti. Ako se reãenjem nalaæe izvrãenje neke radnje. ovog ålana koje se zatekne u njihovim prostorijama. odnosno licu odreœenom za primanje pismena. pravne propise i razloge koji upuñuju na reãenje kakvo je dato u dispozitivu.12. meseca. ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi. Dostavljanje pismena pravnim licima – Dostavljanje dræavnim organima. Rokovi se raåunaju na dane. Uvod reãenja sadræi: naziv organa koji donosi reãenje. odnosno u koji pada dogaœaj od kog treba raåunati trajanje roka. rok se zavrãava poslednjeg dana tog meseca. Kad je rok odreœen po danima. Zavrãetak roka moæe se oznaåiti i odreœenim kalendarskim danom. odnosno dan prijema telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upuñen. dan predaje poãti. 6. reãenje ne mora sadræavati neke od navedenih delova. Ako se reãenje obraœuje mehanografski. dan u koji je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno. 301 12. a ako je potrebno. obrazloæenje sadræi i pozivanje na propis koji to predviœa. Ako je propisano da æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja. Raåunanje rokova – Rokovi se odreœuju zakonom. preduzeñima i drugim pravnim licima vrãi se predajom pismena sluæbenom licu. Kad je podnesak upuñen poãtom preporuåeno ili telegrafski. Rok koji je odreœen po mesecima. odnosno po godinama zavrãava se istekom onog dana. veñ se za poåetak roka uzima prvi naredni dan. ako je pre nego ãto rok istekne stigao organu kome je trebalo da bude predat. to mora biti navedeno u dispozitivu. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Podnesak je podnesen u roku. utvrœeno åinjeniåno stanje. koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno. naselje. U obrazloæenju reãenja moraju se obrazloæiti i zakljuåci protiv kojih nije dopuãtena posebna æalba.2. Ako dostavljaå u odreœenom radnom vremenu ne naœe lice odreœeno za primanje pismena. a mogu se raåunati i na åasove. 7. odnosno danu u koji pada dogaœaj od kog se raåuna trajanje roka. razloge zbog kojih nije uvaæen koji od zahteva stranaka. Dispozitiv treba da bude kratak i odreœen. predaju pismena moæe izvrãiti bilo kom licu zaposlenom u dræavnom organu. dostavljanje se vrãi predajom pismena licu koje su oni ovlastili. ako za pojedine sluåajeve nije drukåije propisano. odnosno godine. Reãenje se mora dostaviti stranci u originalu ili u overenom prepisu. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu. odnosno odredili. Obrazloæenje reãenja sadræi: kratko izlaganje zahteva stranaka. Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan dræavnog praznika. preduzeñu ili drugom pravnom licu iz stava 1. ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomoñnika (ako ga ima) i kratko oznaåenje predmeta postupka. Ako u postupku uåestvuju organizacija. ne uraåunava se u rok. propis o nadleænosti tog organa. rok istiåe istekom prvog narednog radnog dana. Ako æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja. po potrebi i razloge koji su bili odluåujuñi pri oceni dokaza. umesto potpisa i peåata moæe da sadræi faksimil. Poåetak i tok rokova ne spreåavaju nedelje i dani dræavnih praznika. grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica. mesece i godine. drugim propisom ili ih odreœuje sluæbeno lice koje vodi postupak. moæe se podeliti i na viãe taåaka.

reãenje se ne moæe izvrãiti sve dok se reãenje koje je doneseno po æalbi ne dostavi stranci. reãenje se moæe izvrãiti u æalbenom roku. Protiv novog reãenja stranka ima pravo æalbe. P. Æalba se neposredno predaje ili ãalje poãtom organu koji je doneo prvostepeno reãenje. Postupanje po æalbi – Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je æalba osnovana. Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe povodom æalbe da je sprovedeni postupak bio nepotpun. ako je to zakonom predviœeno. Kad je æalba propisno izjavljena.Lipovac. on je odmah ãalje prvostepenom organu. mogu izjaviti æalbu protiv reãenja kojim je povreœen zakon u korist fiziåkog ili pravnog lica. a da je to moglo biti od uticaja na reãavanje upravne stvari. Za reãavanje u drugom stepenu nadleæan je organ odreœen zakonom. ako je æaliocu morala biti data moguñnost da uåestvuje u postupku koji je prethodio donoãenju reãenja. javni pravobranilac i drugi dræavni organi. odnosno javni tuæilac. nadleæno je Ministarstvo unutraãnjih poslova. odnosno Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. U oblasti inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. kad su zakonom ovlaãñeni. iz nadleænosti OUP-a. Protiv novog reãenja stranka ima pravo na æalbu. 9. organ koji je doneo prvostepeno reãenje moæe. Nedopuãtenu. Ako je æalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu. Blagovremenost ove æalbe prvostepeni organ ceni prema danu kad je predata. kao i poãto je æalba iz– javljena. Izjavljivanje æalbe – Protiv reãenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na æalbu. U poslednjem sluåaju moæe se traæiti odgovarajuñe obezbeœenje od stranke u åijem se interesu sprovodi izvrãenje i ovim obezbeœenjem usloviti izvrãenje. moæe stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. a on je propustio da je koristi. odnosno poslata drugostepenom organu. a nije potrebno sprovoditi nov posebni ispitni postupak. U toku roka za æalbu reãenje se ne moæe izvrãiti. ako je reå o preduzimanju hitnih mera ili ako bi usled odlaganja izvrãenja bila nanesena nekoj stranci ãteta koja se ne bi mogla popraviti. on moæe postupak dopuniti. Æalba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja reãenja. Dræavni. u granicama zahteva stranke. a ta mu moguñnost nije bila data ili mu je bila data. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 8. a u skladu sa Zakonom o policiji. Prvostepeni organ ispituje da li je æalba dopuãtena. upravnu stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. neblagovremenu ili od neovlaãñenog lica izjavljenu æalbu prvostepeni organ odbaciñe svojim zakljuåkom. a na ãtetu javnog interesa. Izuzetno. ali je u æalbi opravdao to propuãtanje. ako zakonom nije drukåije odreœeno. Organ koji je doneo prvostepeno reãenje dopuniñe postupak i onda kad æalilac iznese u æalbi åinjenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja za drukåije reãenje upravne stvari. Prema rezultatu dopunjenog postupka. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. 302 .

ålan 3). Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12. uveæbavaju i ukorenjuju ispravna ponaãanja. nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa.” (ZoBS. predviœeno je to da OUP vrãi nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzima druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. Zbornik radova (181-194). sistematizuju se i unapreœuju znanja. Prvostepeni organ je duæan da. Apatin. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. Tako. 2) tehniåkih pregleda vozila. bez odlaganja.3. priloæi sve spise koji se odnose na predmet. 3) odræavanja puteva i tehniåkog ureœenja saobrañaja i 4) prevoza (vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja u oblasti javnog prevoza i prevoza za sopstvene potrebe). ispravljaju se nepravilna i opasna ponaãanja. u predãkolskim ustanovama. osposobljavanje vozaåa realizuje se u tri faze:4 I – pre dolaska u autoãkolu. dostaviti æalbu organu nadleænom za reãavanje po æalbi. kroz uåeãñe u saobrañaju. broj 53/82) bliæe odreœuje poslove koje vrãe organi dræavne uprave nadleæni za unutraãnje poslove.3 U skladu sa ovim ovlaãñenjima. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI OSPOSOBLJAVANJA VOZAÅA I POLAGANJA VOZAÅKIH ISPITA Prema savremenoj teoriji i praksi. u uvodnim odredbama ZoBS-a.. duæan je. OUP danas vrãi inspekcijsko-tehniåke poslove u oblasti: 1) osposobljavanja vozaåa i polaganje vozaåkih ispita. u osnovnim i srednjim ãkolama). u procesu saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja (u porodici. znanja i ukorenjuje navika (ne)pravilnog ponaãanja u saobrañaju. 303 12. a nije novim reãenjem zamenio reãenje koje se æalbom pobija. uåe osnovne veãtine za upravljanje vozilom i uveæbava pravilno ponaãanje u saobrañaju i III – posle polaganja vozaåkog ispita. 4 Lipovac.3.12. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. . uz æalbu. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. a najdocnije u roku od 15 dana od dana prijema æalbe. 2002. ispravljaju neispravni i ukorenjuju ispravni stavovi. izgraœuju ispravni stavovi i unapreœuju veãtine znaåajne za bezbedno uåestvovanje u saobrañaju. 3 “Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. u procesu osposobljavanja kandidata za vozaåe. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kad organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je podneta æalba dopuãtena. stiåu se najvaæniji stavovi. K. II – u autoãkoli. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. odnosno Ministarstvo unutraãnjih poslova.

2/83). 12) rad sa vozaåima recidivistima (prañenje. 2) minimalne uslove za rad autoãkola. vaspitanje i unapreœivanje vozaåa i 14) organizacija poslova obuke i unapreœivanja vozaåa. br.). 2/83). 5) praktiånu nastavu i polaganje praktiånog dela ispita. 4) teorijsku nastavu i polaganje teorijskog dela ispita. COV organizuju i polaganje vozaåkih ispita. 13) naknadno (neprekidno) saobrañajno obrazovanje. . 12 304 . – ZoBS – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. 10) obuku za viãu kategoriju. 9) sistem vozaåkih dozvola. – Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”. 63/80. OUP ima tri znaåajna ovlaãñenja u vezi osposobljavanja kandidata za vozaåe i polaganja vozaåkih ispita: a) proverava da li centar za obuku vozaåa ispuçava uslove za rad. br. oduzimanje vozaåke dozvole i ponovna obuka). Obuku kandidata za vozaåe u Srbiji reguliãu sledeñi propisi: – ZoOBS – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni list SFRJ”. 53/82. 80/89. 2/83).. Centri za obuku vozaåa su duæni da vrãe obuku i organizuju polaganje vozaåkih ispita u skladu s propisima... 7) doobuku vozaåa. – Pravilnik o nastavnom planu i programu COV i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”. doobuka. br. Osposobljavanje kandidata za vozaåe vrãe Centri za obuku vozaåa (COV) koje mogu organizovati privredna druãtva i druga pravna lica.. 50/88. 3) instruktore i nastavnike teorijske nastave. Krsto Bezbednost saobrañaja Savremeni sistem obuke obuhvata sledeñe elemente: 1) saobrañajno obrazovanje i vaspitanje pre dolaska u autoãkolu. 2/83) i – Pravilnik o naåinu obeleæavanja vozila na kojima se vrãi obuåavanje kandidata za vozaåe (“Sluæbeni glasnik SRS”. selekciju kandidata za vozaåe. 11) sistem kazni. 6) doobuku kandidata koji su pali na ispitu.). br. P. 8) poseban tretman kandidata koji ne poloæe ispit iz tri pokuãaja. br. – Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (CoV) (“Sluæbeni glasnik SRS”. br. . b) vrãi nadzor nad radom centara za obuku vozaåa i c) uåestvuje u radu komisije na vozaåkom ispitu.Lipovac.

Provera da li su ispunjeni uslovi koji su propisani Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima i Pravilnikom o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (“Sluæbeni glasnik SRS”. b) Nadzor nad radom COV: – ovlaãñeno lice iz OUPa ostvaruje neposredni UVID u stanje (ispunjavanje uslova koji su zahtevani na poåetku rada. dokaz da zapoãljava instruktore i akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja). ãemama. Policijska uprava donosi REÃENJE o (ne)ispunjavanju propisanih uslova.5 saglasnost MUP-a na nastavni plan i program.12. 6 COV imenuje komisiju od tri ålana: predsednik (koji je iz COV). prostorijama. – da li komisija ispunjava uslove (predsednik i dva ålana). – da li mesto (naselje) ispunjava uslove (koje utvrœuje MUP). overen nastavni plan i program. uåilima. vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja. c) OUP uåestvuje u radu ispitne komisije na vozaåkom ispitu6 i provera ispunjavanja uslova. – na osnovu neposrednog uvida ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom uvidu. vozila na motorni pogon. a na osnovu miãljenja ministarstva nadleænog za poslove prosvete i ministarstva zdravlja. – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u ispunjenost uslova. 2/83) vrãi se pre poåetka rada COV. Proveravaju se: opãti uslovi za izvoœenje nastave. poãtovanje nastavnog plana i programa. struåni kadar za teoretsku i praktiånu nastavu. 305 12. ålan iz COV i ålan iz MUP-a (kojeg reãenjem odreœuje naåelnik SUP-a). 5 Uprava saobrañajne policije u sediãtu MUP-a daje saglasnost i overava nastavni plan i program. poãtovanje propisa i savestan rad). sredstva. Predmet vrãenja nadzora u oblasti osposobljavanja vozaåa je poãtovanje propisa u vezi: a) ispunjenosti uslova za rad centara za obuku vozaåa (pri osnivanju i u toku rada COV) i b) izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu. – da li vozilo ispunjava uslove. COV moæe poåeti sa radom od momenta uruåenja reãenja o ispunjavanju propisanih uslova. br. pri svakom kasnijem nadzoru trebalo bi proveriti da li COV i dalje ispunjava ove uslove. vozilima. i to: – da li kandidat ispunjava uslove da pristupi ispitu. odnosno Policijska uprava donosi REÃENJE o zabrani rada COV. Meœutim. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .3. – saåinjava se ZAPISNIK o izvrãenom nadzoru. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita a) Provera ispunjenosti uslova za rad COV (pre nego ãto COV poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi ZAHTEV za utvrœivanje uslova (uz zahtev prilaæe reãenje Agencije za privredne registre. Policijska uprava donosi REÃENJE kojim se nalaæe sprovoœenje odreœenih mera. a na osnovu zahteva. dokaze da raspolaæe poligonom. ureœaji i uåila. akt o osnivanju.

– ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u stanje.8 struåni kadar. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ISPITIVANJA VOZILA I TEHNIÅKIH PREGLEDA VOZILA Uslove i naåin vrãenja tehniåkih pregleda vozila utvrœuju ZoOBS. nagazna ploåa i uglomer (za kontrolu ureœaja za upravljanje). ZoBS i Pravilnika o polaganju vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”. 23/84) i propisi o merilima i merenjima. valjci (za merenje sila koåenja). br. regloskop (za kontrolu farova). J. Pri uåeãñu u vozaåkim ispitima proverava se poãtovanje ZoOBS. Privredna druãtva i druga pravna lica koja su ovlaãñena da vrãe tehniåke preglede vozila su duæna da vrãe tehniåke preglede u skladu sa propisima. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Pravilnik o dimenzijama. Proverava se da li COV ima overen nastavni plan program. saobrañajni policajci dopunjavaju i pomaæu nadzor nad radom COV i tako smanjuju moguñnost vozaåa instruktora da nesavesno obavljaju obuku kandidata za vozaåe. ukupnim masama. Krsto Bezbednost saobrañaja Provera izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu vrãi se na osnovu ZoOBS. 2/83). br. seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse.4.7 12. 306 . Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. propisana oprema. OUP ima dva razliåita ovlaãñenja u oblasti tehniåkih pregleda vozila: a) proverava ispunjenost uslova za rad. a) Proverava ispunjenost uslova za rad (pre nego ãto tehniåki pregled poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva ZAHTEV za utvrœivanje uslova (neophodni su odgovarajuñi objekat. MUP donosi reãenje kojim se ovlaãñuje preduzeñe ili drugo pravno lice da vrãi tehniåki pregled vozila. ureœaji za kontrolu izduvnih gasova (za OTO i dizel motore). 8 U neophodnu opremu spadaju: kanal sa dizalicom. odnosno da li realizuje nastavu prema ovom dokumentu. U procesu neposredne kontrole saobrañaja. pantljika.Lipovac. br. dubinometar (za merenje dubine ãara na pneumaticima). o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. 2 /83). ZoBS i Pravilnika o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”. 2005. 7 12 Vasiljeviñ. fonometar (za merenje buke).. 23/84). ãtoperica i katalog boja. merna letva. br. Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila (“Sluæbeni glasnik SRS”. Nadzor nad njihovim radom vrãe mesno nadleæni OUP-ovi (po mestu gde se nalazi tehniåki pregled vozila). tehniåka dokumentacija i evidencije). P. kao i reãenje o oduzimanju ovlaãñenja. ZoBS. – ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. Vrnjaåka Banja. b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom.

S obzirom na to da je OUP nadleæan za bezbednost saobrañaja. s ciÿem provere: – da li pravno lice (i dalje) ispunjava uslove za rad. na osnovu neposredne kontrole saobrañaja. – struånosti zaposlenih radnika (ovo moæe obuhvatati testiranje i praktiåan rad) i – da li pravno lice i svi zaposleni vrãe tehniåke preglede pravilno i savesno.5. OUP. Meœutim. svakodnevno prati stanje puteva. O nadzoru se saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. rekonstrukciju i odræavanje puteva preduzeñima koja su za to osposobljena. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA MUP donosi REÃENJE kojim se preduzeñe ovlaãñuje da vrãi tehniåke preglede vozila ili kojim se odbija zahtev.5. Lokalnim putevima. O uoåenim nedostacima OUP obaveãtava organ za saobrañaj koji nalaæe preduzeñu koje gradi ili odræava put (sa kojim je organ za saobrañaj sklopio ugovor) da otkloni nedostatke. 307 12. podnoãenje prijave za privredni prestup ili prijave za prekrãaj (ako ovlaãñeno lice utvrdi da se ne vode uredno propisane evidencije). Prijava za privredni prestup se podnosi opãtinskom javnom tuæiocu po mestu izvrãenja privrednog prestupa. odnosno posebno osnovano javno preduzeñe za puteve (Javno preduzeñe “Putevi Srbije”). b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom preduzeña i drugih pravnih lica ovlaãñenih za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. a posebno nadzor nad stanjem puteva i saobrañajne signalizacije sa glediãta bezbednosti saobrañaja. – da li su ispravni svi ureœaji i oprema. ukoliko se uoåe nedostaci koji neposredno ugro9 Reãenje o oduzimanju ovlaãñenja za rad donosi Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. opremljena i ovlaãñena. Organi za saobrañaj (direkcije). – da li se u preduzeñu pravilno i uredno vode sve evidencije (registar pregleda vozila i zapisnici o tehniåkim pregledima). Ovi organi (organizacije) poveravaju izgradnju.12. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ODRÆAVANJA PUTEVA I TEHNIÅKOG REGULISANJA SAOBRAÑAJA Upravÿaçe putevima izgradçe i odræavanje puteva i tehniåko ureœenje saobrañaja su u nadleænosti organa za saobrañaj. vrãe nadzor nad stanjem puteva i nad odræavanjem puteva. (Dræavnim putevima I i II reda.9 Posebne mere koje se mogu izreñi su: oduzimanje ovlaãñenja za rad (ako se u nadzoru utvrdi da viãe nisu ispunjeni uslovi za rad u pogledu ureœaja i opreme. Reãenje se moæe odnositi na sva vozila ili na odreœene kategorije vozila. na osnovu kojega se moæe doneti REÃENJE o oduzimanju ovlaãñenja za vrãenje tehniåkih pregleda. samoinicijativno ili na predlog policijske uprave. OUP vrãi i nadzor na putevima sa glediãta bezbednosti saobrañaja. nekategorisanim putevima i ulicama u naselju upravljaju lokalni organi za saobrañaj. . odnosno magistralnim i regionalnim putevima) upravlja republiåki organ za saobrañaj. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12. odnosno da se pregled ne vrãi savesno i na propisan naåin). odnosno posebna preduzeña ili direkcije za puteve.

naloæi preduzeñu ili organu da preduzme mere s ciÿem uspostavljanja uslova za bezbedan saobrañaj (ålan 155. ZoBS)..” (ZoOBS ålan 8). ZoBS).Lipovac. uslova za obuåavanje kandidata za vozaåa vozila na motorni pogon i vozaåa koji polaæu vozaåki ispit. Preduzeña za puteve su duæna da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem puteva i objekata na njima. nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i nad ispunjavanjem uslova predviœenih drugim propisima od kojih zavisi bezbednost saobrañaja na putevima. Samoupravne interesne zajednice.. nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœivanjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima. P. preduzeña i druge organizacije i organi koji se staraju o javnim putevima i odræavaju ih duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem javnih puteva i objekata na njima. u vreme turistiåkih sezona. Nadzor nad prevozom vrãe organi za saobrañaj. Organizacije i zajednice iz stava 1.6. 10 12 Savezni ZoOBS je odredio KO je duæan da organizuje i trajno vrãi poslove unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS). a OUP vrãi nadzor nad vrãenjem unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS). Krsto Bezbednost saobrañaja æavaju bezbednost saobrañaja. 2) koji vrãe javni PREVOZ i prevoz za sopstvene potrebe. ograniåi ili obustavi saobrañaj (ålan 154. U tom smislu su istaknuti subjekti: 1) koji se staraju o javnim PUTEVIMA i odræavaju javne puteve. ovog ålana duæne su da se staraju o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova i posebnih ureœaja za odgovarajuñe osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza. 12. 308 . Preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji vrãe javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe.. veoma je znaåajan i inspekcijski nadzor nad unutraãnjom kontrolom saobrañaja. uåestvovanje u radu posebnih ãtabova i koordinacija subjekata. organizacija i opremanje posebnih prostora za iskljuåenje vozila itd. odnosno donese reãenje da se postavi.).. sportskih i sliånih dogaœaja. 10 ”. 3) koji ãkoluju ili OBUÅAVAJU kandidate za vozaåe i 4) kod kojih se polaæu vozaåki ISPITI10 (ålan 8. tako i za sopstvene potrebe. ZoOBS) o åemu OUP vrãi nadzor. odnosno nad bezbednoãñu prevoza. OUP je ovlaãñen da preduzme posebne mere bezbednosti: naloæi ograniåenje brzine (ålan 153. preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji ãkoluju ili obuåavaju kandidate za vozaåe vozila na motorni pogon i organizacije kod kojih se polaæu vozaåki ispiti duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa ili vozaåa instruktora. Osim nadzora u okviru neposredne kontrole saobrañaja.. ZoBS). ZoBS). Posebno je znaåajna uloga OUP-a u vezi stvaranja uslova za bezbedno odvijanje saobrañaja u oteæanim zimskim uslovima (usaglaãavanje planova rada zimske sluæbe. nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj (ålan 8. ZoOBS). INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI PREVOZA Prevoz je privredna delatnost koju obavljaju preduzeña kako za potrebe træiãta. ukloni ili zameni saobrañajni znak (ålan 156.

vozaåa instruktora. – saobrañajno-vaspitni i preventivni rad itd. 2) da li akt sadræi sve poslove predviœene ZoBS. Inspekcijski nadzor u preduzeñu za prevoz (i drugim preduzeñima koja su duæna da vrãe UKBS) posebno obuhvata provere: 1) da li postoji opãti akt (pravilnik) o UKBS. novog vozaåa i svaku deonicu puta. 3) da li se i kako realizuju zadaci UKBS i 4) da li se uredno vode propisane evidencije. odnosno da utvrde KAKO ñe se vrãiti UKBS. ålan 164). – proveru poznavanja propisa za vozaåe. – psihofiziåko stanje vozaåa. naåin vrãenja kontrole. Ovo obezbeœuje 11 Saåinjava Zapisnik kojim se nalaæu mere ili donosi posebno reãenje. – koriãñenje tahografa. – evidencije. naåin voœenja evidencija i odgovornost radnika koji obavljaju poslove UKBS (ZoBS. – staranje o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova. vanredni. uslova predviœenih zakonom (ZoOBS. UKBS obavezuje najznaåajnije subjekte da se trajno staraju o bezbednosti saobrañaja.12. – radno vreme vozaåa. kontrola i evidentiranje tah. subjekti koji organizuju i trajno vrãe UKBS su duæni da svojim opãtim aktima propiãu: organizaciju. nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i dr. OUP nalaæe mere11 i pokreñe postupak pred nadleænim organom. – tehniåke preglede vozila (redovni.6. ålan 8). ovlaãñenja. Prema republiåkom ZoBS. svakog vozaåa koji je zaposlen kod prevoznika. svaki pravoz. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . svakog instruktora. Dakle. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza UKBS se odnosi na: – kontrolu nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima. UKBS je mera generalne prevencije koja bi trebalo da zahvati sva vozila. periodiåni. analizu i spreåavanje saobrañajnih nezgoda i saobrañajnih prekrãaja. uloæaka. 309 12. dnevni i povremeni). svakog kandidata za vozaåe. – redove voænje i naåin nagraœivanja. Republiåki ZoBS je predvideo i najvaænije poslove UKBS koji se odnose na: – zdravstvene uslove za vozaåe. delokrug. Ovlaãñeno lice saåinjava Zapisnik o izvrãenom pregledu i nalazima. – optereñenje vozila. – posedanje vozila. UKBS ima veliki znaåaj za bezbednost saobrañaja i za rad OUPa. ureœaja za osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza i – kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa.

33/97. br. Videti Odluku US RS IU br. br. Literatura Kovaåeviñ. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. Zakona – 67/933111. br. Policija se moæe. Ovako se obezbeœuju bolji i bezbedniji putevi. 23/84.. Zbornik radova (181-194). “Sluæbeni glasnik SRS”. 13/93-284. 101/05. 2004. 23/84. Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa. Zakon o opãtem upravnom postupku. br. 80/89. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. “Sluæbeni list SFRJ”. 78/ 1-89 – “Sluæbeni list SRJ”. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. MUP. posvetiti drugim izvorima opasnosti. Zakon o ministarstvima. “Sluæbeni glasnik SRS”. br. ukupnim masama. “Sluæbeni list SRJ”. (dokument MUP-a). ãto smanjuje ometanja saobrañaja i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. Vidieti ålan 28. br. 19/04 i 84/04. 2004. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. Videti ålan 1. o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. 2003. br. MUP – USP. br. 2/83. 63/88. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. vozila. Apatin. “Sluæbeni glasnik RS”. 24/94-297. 29/90. “Sluæbeni glasnik RS”. “Sluæbeni glasnik SRS”. br. Pravilnik o dimenzijama.Lipovac. P. niti vozila za obuku). Zakon o policiji. Reforma saobrañajne policije. ali ne ugroæava bezbednost saobrañaja. 79/05. 2/83. Zakona – 53/93-2467. Videti Odluku SUS IU br. u kontroli na putu. “Sluæbeni glasnik RS”. vozaåi i prevoz. 50/88. 310 12 . Vrnjaåka Banja. Videti ålan 6. 34/92. 41/94-573. br. “Sluæbeni glasnik RS”. “Sluæbeni glasnik SRS”. br. J. 28/96-5. br. 53/82. Krsto Bezbednost saobrañaja sistematiåno i sveobuhvatno delovanje. 15/84. Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita. Zakon o dræavnoj upravi. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa. 2005. “Sluæbeni glasnik SRS”. br. 101/05. Videti ålan 2. Vasiljeviñ. K. Vidieti ålan 33. Pravilnik o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode. P. Zakon o prekrãajima. 21/90 i 28/91. br. 2002. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. Tako se proãiruje krug zainteresovanih subjekata i podruãtvljava funkcija bezbednosti saobrañaja. ovako se rastereñuje neposredna kontrola saobrañaja (policija ne mora åesto da kontroliãe prevoznike na putu. br. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”.. seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse. Lipovac. 30/94 – 25/97-509. Beograd.. Videti ålan 5. 5/86. br. Zakon o bezbednosti saobrañaja. 2/83. Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila. Zakona – 48/94-1497. “Sluæbeni glasnik SRS”. br. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. S druge strane.

Realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama 13. Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja 13. Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja 13. Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja 13.4.5.3.6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13.13. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja .1. PREVENTIVNOPROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13.7. Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja 13.2.

u okviru svoga redovnog posla. o radu centara za obuku vozaåa. 13. o vozaåkim ispitima itd.Svi poslovi koje vrãi OUP imaju i preventivno-propagandni smisao. nadzire rad nekoliko vaænih subjekata u bezbednosti saobrañaja. 313 13. 6) uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju. 2) informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja. vrãi znaåajne upravne poslove u bezbednosti saobrañaja i vodi baze podataka o nekim znaåajnim obeleæjima bezbednosti saobrañaja (o vozaåima. otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja utiåe preventivno i doprinosi unapreœivanju stavova i ponaãanja u saobrañaju. o vozilima. Meœutim. o saobrañajnim prekrãajima. kontroliãe saobrañaj.1. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . SNIMANJE I PRAÑENJE OBELEÆJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Snimanje i prañenje znaåajnih obeleæja bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajno za prevenciju saobrañajnih nezgoda i unapreœenje bezbednosti saobrañaja. Najznaåajniji preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja iz nadleænosti OUP-a su: 1) snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja. 5) realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama.). OUP. o tehniåkim pregledima. o saobrañajnim nezgodama. postoje i poslovi koji se u osnovi vezuju za preventivu u bezbednosti saobrañaja. 3) pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja. neposredna kontrola saobrañaja. 7) pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja i 8) ostali preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja. 4) uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja. Na primer.

Stvarne brzine na putu svakodnevno mere i prate pripadnici policije.Lipovac. nego prañenje nezgoda na putu. na osnovu stepena poãtovanja propisa se mogu donositi zakljuåci o stanju bezbednosti saobrañaja na putu. Krsto Bezbednost saobrañaja S obzirom na ova i druga ovlaãñenja. procenat prekoraåenja. Stepen poãtovanja propisa (odnos broja uåesnika koji poãtuju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) bitno determiniãe nivo bezbednosti saobrañaja na putu. 314 13 . ali i o problemima bezbednosti saobrañaja i merama koje treba preduzimati. Ne ulazeñi u motive (ne)poãtovanja propisa. stepen poãtovanja svetlosnih signala. Meœutim. OUP ima znaåajna uloga u snimanju i prañenju sledeñih obeleæja bezbednosti saobrañaja: – brzina vozila na putu. – konflikata u saobrañaju. senzori). Brzina vozila na putu je sluåajna promenljiva koja bitno utiåe na rizik nastanka i teæinu nezgode. Danas su razvijene nove tehnologije neprekidnog snimanja i prañenja brzina uz pomoñ raåunara i posebne opreme koja se ugraœuje u putnu infrastrukturu (detektori) ili postavlja pored puta (laseri i dr. poãtovanje ograniåenja brzine. poãtovanje reæima saobrañaja itd. kvalitetno merenje stvarnih brzina i uspostavljanje veoma vaæne baze podataka o brzinama. Zato se bolji podaci o brzinama dobijaju nezavisnim merenjima koja nisu vezana za zaustavljanje i kaænjavanje (merenje bez vidno prisutnih patrola policije). P. odnosno droga. procenat vozaåa koji voze pod uticajem alkohola. – stepena prihvataça propisa. æeljenim brzinama koje se uspostavljaju kada ode patrola. veliåinu prekoraåenja. Sa masovnijom upotrebom ovih brojaåa omoguñiñe se neprekidno. snimanje i prañenje brzina ñe preuzimati organi za saobrañaj. S tim u vezi znaåajno je pratiti poãtovanje propisa. Naime. poãtovanje zabrane parkiranja. – stepena poãtovaça propisa u saobrañaju. a posebno: srednju vrednost. trebalo bi snimati i pratiti raspodelu brzina na pojedinim opasnim deonicama puta (kao raspodelu sluåajne promenljive). odnosno preduzeñe koje upravlja putem. humaniji. tako da izmerene brzine ne odgovaraju stvarnim. – saobrañajnih prekrãaja i – saobrañajnih nezgoda. Sa masovnijom upotrebom ove tehnologije. treba imati na umu da prisustvo policije na putu bitno utiåe na brzine vozila. vozaåi u toj zoni smanjuju brzine. prelazak peãaka van obeleæenog peãaåkog prelaza. ovo je jednostavniji. S obzirom na uticaj na bezbednost saobrañaja. ali i mere brzinu vozila neprekidno u toku 24 sata. tek poznavanje stvarnih brzina na putu moæe pomoñi u shvatanju opasnosti na tom putu. S druge strane. Mada projektanti puta posebnu paænju posveñuju upravljanju brzinama na putu. procenat sporih vozila i disperziju brzina. Saobrañajni prekrãaj je potencijalno opasan (stvara rizik ili poveñava posledice nezgode) i zato se poveñavanjem stepena poãtovanja propisa poveñava i bezbednost saobrañaja. a posebno: poãtovanje prava prvenstva. stepen upotrebe sigurnosnih pojaseva. Brojaåi saobrañaja novije generacije (koji postoje na naãim putevima) razvrstavaju i broje vozila na putu (po kategorijama). a nekad i pouzdaniji naåin prañenja stanja bezbednosti saobrañaja.

ako je veñi stepen prihvatanja propisa. konflikti se dogaœaju od 10. U zavisnosti od teæine. Broj i struktura saobrañajnih prekrãaja u vremenu i prostoru znaåajni su pokazatelji poãtovanja propisa i problema bezbednosti saobrañaja. vozilima i saobrañajnim nezgodama. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 13. Broj i strukture konflikata u saobrañaju su dobra mera opasnosti na putu. godiãnje) informacije o stanju bezbednosti saobrañaja (konferencije za javnost. zvaniåne informacije i drugi oblici informisanja).000 do 100. sedmiåne. dræavnim organima i drugim subjektima. Postoje objektivne (mere teæinu konflikta pomoñu vremena ili puta koji su preostali do sudara) i subjektivne (struånjak svrstava konflikte prema svojoj proceni) metode konfliktne tehnike. zbog uticaja prisustva policije.2. Svaki saobrañajni policajac. INFORMISANJE GRAŒANA O STANJU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja veoma doprinosi shvatanju problema.2.000 hiljada puta åeãñe nego saobrañajne nezgode. – periodiåne (dnevne. nauånim i struånim institucijama. OUP vodi veoma znaåajne evidencije o vozaåima. – publikovanje statistiåkih podataka u vidu struånih radova. Posebno je vaæno pratiti najznaåajnije prekrãaje (kljuåne oblasti rada koje su utvrœene u strategijama i planovima bezbednosti saobrañaja). na osnovu kojega se analiziraju problemi i opasnosti na putu i projektuju mere s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. uoåava veliki broj konflikata i shvata probleme bezbednosti saobrañaja. izveãtaja i biltena. Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja Stepen prihvatanja propisa (odnos broja uåesnika koji odobravaju i prihvataju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) veoma je znaåajan za odræiv razvoj saobrañaja. polugodiãnje. a posebno: – dostavljanje informacija AMSS. Pri tome treba imati na umu da saobrañajni prekrãaji koje su otkrili i sankcionisali policajci nisu najbolji pokazatelj stvarnog stanja. saradnja sa medijima. meseåne.13. Konfliktna tehnika je poseban nauåni metod prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. Lakãe je upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Prañenje nezgoda i njihovih posledica omoguñuje da shvatamo probleme bezbednosti saobrañaja i projektujemo optimalne kontramere. Znaåajno je stalno unapreœivanje kvaliteta ovih evidencija i njihova otvorenost za sve korisnike. Broj i strukture saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica su najvaæniji pokazatelji bezbednosti saobrañaja. unapreœivanju stavova graœana o bezbednosti saobrañaja i unapreœenju ponaãanja u saobrañaju. 315 13. lako i brzo prikuplja veliki uzorak konflikata. Cilj primene propisa nije samo poãtovanje. Ovako se bezbedno. zavisnosti od naåina i intenziteta kontrole itd. u toku rada. tako ãto se prate konflikti na putu. veñ i prihvatanje propisa.

– uåeãñe MUP-a u realizaciji redovnih aktivnosti drugih subjekata kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja. OUP moæe odluåujuñe doprineti koordinaciji i usaglaãavanju. – zajedniåke aktivnosti MUP-a i drugih subjekata u oblasti bezbednosti saobrañaja. regionalne i lokalne strategije bezbednosti saobrañaja. nevladinih i drugih organizacija koje se bave bezbednoãñu saobrañaja itd. realizaciji i prañenju. polaganja vozaåkih ispita.5. kao i strategije bezbednosti saobrañaja za pojedine subjekte. REALIZACIJA POSEBNIH PROGRAMA SA RIZIÅNIM I NAJUGROÆENIJIM GRUPAMA Realizacija posebnih programa sa najugroæenijim i riziånim grupama ima cilj da se skromna sredstva i energija usmere na najznaåajnije ciljne grupe bezbednosti saobrañaja. U skladu sa najboljim meœunarodnim iskustvima. tako ãto ñe: 316 . razvoju i unapreœivanju strategija bezbednosti saobrañaja.). tehniåkih pregleda. Posebno je znaåajno da OUP prati i analizira meœunarodne strategije (programe) i strategijske planove i preporuke (kodeks dobre prakse) u bezbednosti saobrañaja na globalnom. OUP moæe mnogo doprineti iniciranju i realizaciji ovih programa. prevoza. na evropskom ili regionalnom nivou. 13. odræavanja puteva. UÅEÃÑE U PRIPREMI STRATEGIJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Uåeãñe OUP-a u pripremi i realizaciji strategija bezbednosti saobrañaja je od presudne vaænosti za kreiranje kvalitetnih dokumenata i za njihovo sprovoœenje u praksi. Krsto Bezbednost saobrañaja – pomoñ struånjacima i drugim zainteresovanim u struånom sagledavanju stanja bezbednosti saobrañaja (pomoñ i uåeãñe u izradi studija. istraæivanja. da uåestvuje u kreiranju i podræi sprovoœenje: nacionalne.3. 13 13. – usmeravanje aktivnosti drugih subjekata itd. OUP treba da stalno inicira donoãenje. projekata itd. Posebno su znaåajni: – pomoñ u radu subjekata u oblasti obuke vozaåa. 13. POMOÑ I PODRÃKA DRUGIM SUBJEKTIMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja treba da doprinese njihovom radu i unapreœenju pojedinih aspekata bezbednosti saobrañaja. Ovo se najefikasnije radi kreiranjem i sprovoœenjem posebne strategije saobrañajno-policijske prinude. P.4.Lipovac. struånih udruæenja.

Nama je interesantan saobrañajni. tj. – identifikovati opasna ponaãanja u saobrañaju i posebno pratiti opãti1 i specijalni recidivizam. ne moæe se zameniti. specijalni recidivizam. promocije i uåvrãñivanja ispravnih stavova i ponaãanja u saobrañaju.6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13. – planirati mere i raditi sa drugim subjektima s ciÿem zaãtite najugroæenijih grupa uåesnika u saobrañaju itd. Dobar uzor policajca kada u saobrañaju uåestvuje kao peãak ili kao vozaå. igre. . – uåestvovati u pripremi programa rada sa riziånim grupama.. – uåestvovati u pripremi programa rada sa ovim grupama. tribine za roditelje i vaspitaåe . – raditi sa najugroæenim grupama (samostalno ili u saradnji sa drugim subjektima). 1 Opãti 2 recidivizam je pojava da jedna osoba ponavlja prekrãaje iz razliåitih oblasti. – uåestvovati u realizaciji. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – omoguñiti identifikaciju ranjivih uåesnika u saobrañaju (Vulnerable road users) i drugih najugroæenijih grupa (stara lica. viãestruki uåesnici u saobrañajnim nezgodama). hendikepirana lica.2 – stalno pratiti rizik uåeãña u saobrañaju za uoåene riziåne grupe i pojedince. UÅEÃÑE U SAOBRAÑAJNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju zakonom je utvrœeno. podsticanje i usmeravanje saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja u predãkolskim ustanovama (predavanje. deca.. pri uåeãñu u saobrañaju najviãe doprinosi saobrañajnom obrazovaçu i vaspitaçu graœana.3 – pomoñ. a posebno stareãina. filmovi. veoma znaåajno ovlaãñenje OUP-a koje se ostvaruje u razliåitim oblicima: – dosledno poãtovaçe propisa od strane policijskih sluæbenika. ponavljanje saobrañajnih prekrãaja. pratiti efekte i unapreœivati ove programe. dvotoåkaãi).13. a posebno kada koristi sluæbena vozila.6.). 3 Saobrañajni policajac je najvaæniji uåitelj bezbednosti saobrañaja. 317 13. Specijalni recidivizam je ponavljanje prekrãaja iz iste oblasti. viãestruki poåinioci saobrañajnih prekrãaja. – pratiti rizik uåeãña u saobrañaju ovih i drugih grupa uåesnika. peãaci. pozoriãne predstave. – struåan rad u neposrednoj kontroli saobrañaja predstavlja neprekidan i nezamenljiv proces edukacije s ciÿem jednostavnog sticanja i koncentracije najvaænijih znanja. niti nadoknaditi nikakvom drugom aktivnoãñu. Zato se jedan od najvaænijih zadataka policije odnosi na jaåaçe svesti o bezbednosti saobrañaja i unapreœeçe ponaãaça svakog policijskog sluæbenika. – identifikovati riziåne grupe uåesnika u saobrañaju (mladi vozaåi.

Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – saobrañajno obrazovanje i vaspitanje u osnovnim ãkolama – rad sa uåenicima.4 legitimnosti5 i uniformisanosti6 (ZoBS. elaborata saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja.7. koje propisuje MUP. odnosno preduzeña. a sve s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. OUP se stara da budu ispunjeni uslovi u pogledu: struånosti. organa uprave i graœana. OUP uåestvuje u obuåavanju pripadnika ovih patrola. 318 . uåitelja. stavova. sa njihovim roditeljima i uåiteljima (prvi ãkolski åas. osim u ãkolskom dvoriãtu i ispred ãkole. – pomoñ u izradi i aæuriranju elaborata bezbednosti saobrañaja. saobrañajnih projekata okruæenja ãkola i obdaniãta. 6 Pripadnici patrola imaju posebne uniforme ili oznake.Lipovac. unapreœuje se ponaãanje dece u saobrañaju i ukorenjuju ispravne navike. vrãi proveru njihovog znanja i donosi reãenje o radu patrola. Organizacijom i radom ÃSP7 i SPG8 unapreœuje se saobrañajno obrazovanje i vaspitanje. 13. Konkretni ciljevi kampanja u bezbednosti saobrañaja odnose se na promenu znanja. prvi roditeljski sastanak. 2) izbor i analiza ciljnih grupa. uåeãñe u obuci. na zahtev obrazovno vaspitnih ustanova (osnovnih ãkola). POMOÑ I UÅEÃÑE U KAMPANJAMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kampanja se definiãe kao koordinirani sistem mera i aktivnosti unapred odreœenog trajanja. u izradi i realizaciji ãkolskih strategija bezbednosti saobrañaja i uspostavljanju mreæe partnera.). P. 5 Ove patrole rade samo u prisustvu uniformisanog pripadnika policije. 4 OUP uåestvuje u obuci i organizuje proveru znanja pripradnika patrole. 7 ÃSP– Ãkolske saobrañajne patrole. ãiri se mreæa partnera i olakãava rad saobrañajne policije. ålan 163). pomoñ u organizaciji takmiåenja i sl. veãtina i ponaãanja u saobrañaju. Ãkolske saobrañajne patrole i saobrañajne patrole graœana organizuje OUP. roditelja i drugih da stalno rade na unapreœivanju znanja. obezbeœuje se bolje prihvatanje rada saobrañajne policije i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. stavova. a prema propisu koji donosi MUP. – upoznavanje sa konkretnim problemima bezbednosti saobrañaja i podsticanje vaspitaåa. kojima se deluje na odreœene grupe ljudi radi ispunjenja unapred definisanog zadatka. Algoritam kampanje u bezbednosti saobrañaja obuhvata sledeñe poslove: 1) analiza stanja i definisanje problema bezbednosti saobrañaja. 8 SPG – Saobrañajne patrole graœana. veãtina i ponaãanja u saobrañaju. Kampanja u bezbednosti saobrañaja je sistem aktivnosti åiji je opãti cilj promovisanje bezbednijeg koriãñenja puteva.

. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja Osnovni elementi kampanje u bezbednosti saobrañaja su: 1) cilj kampanje. – pomogne u pripremi dinamiåkog plana kampanje.13. normativna. politiåka. medijska i policijska). – omoguñi prañenje i dalji razvoj kampanje i – sprovodi mere i aktivnosti posle kampanje. 7) planiranje ostalih aktivnosti. – uåestvuje u prañenju ponaãanja kontrolne i ekperimentalne grupe u saobrañaju. 5) period (vreme) izvoœenja kampanje. – pomaæe u sagledavanju efekata kampanje. 2) ciljna grupa. 14) definisanje kriterijuma za prañenje kampanje. 15) koordinirana realizacija svih aktivnosti u kampanji i 16) prañenje i razvoj kampanje. 12) planiranje prateñih istraæivanja. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3) odreœivanje ciljeva i zadataka kampanje (menjamo. zabludama i metodama izvoœenja. – pruæi policijsku podrãku kampanji. 6) odreœivanje uloge mas-medija. OUP bi trebalo da: – pomogne pri definisanju problema BS. stavove i ponaãanje). Uåeãñe OUP-a u kampanjama bezbednosti saobrañaja je presudno za uspeh kampanja. trajanja i troãkova kampanje. ciljnih grupa i ciljeva kampanje.7. 5) izbor optimalne strategije kampanje. jasna. 10) odreœivanje sadræaja poruke. finansijska. jednoznaåna). Danas se kampanjama u bezbednosti saobrañaja posveñuje sve veña paænja. 4) analiza dosadaãnjih istraæivanja i kampanja. Na osnovu dosadaãnjih iskustava moæe se mnogo nauåiti o kampanjama. problemima. 8) planiranje aktivnosti koje ñe se nastaviti i posle kampanje. 3) poruka (kratka. 13) definisanje eksperimentalne i kontrolne grupe. ali i za uspeãnu realizaciju policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. Barry Elliot navodi sledeñe najåeãñe zablude i probleme u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja: 319 13. korigujemo. 4) sredstvo prenoãenja poruke. 9) odreœivanje oåekivanih rezultata (brojåano). 6) eksperimentalna i kontrolna grupa i 7) podrãka kampanji (struåna. utemeljujemo i uåvrãñujemo znanje. 11) odreœivanje poåetka.

a policija shvata i podræava – sluæi saobrañajnoj struci i druãtvu). Dakle. ali znaåajna iskustva u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja. biciklista i dr. – pokuãaj da se kampanja podredi policijskoj prinudi i da kampanja bude samo podrãka prinudi (Policija je planirala. ciljnih grupa). – smanjivanje voænje pod uticajem alkohola..Lipovac. tj. Kampanja je projektovana u Centru za istraæivanja u bezbednosti sa320 . umesto koordiniranog delovanja kampanja i policijske prinude (Optimalno je ako je policijska prinuda deo dobro osmiãljene kampanje. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – traæenje problema u ciljnoj grupi (Ãta nije u redu sa ovim ljudima? Zaãto me ne razumeju?) umesto u metodama i naåinu izvoœenja kampanje (Ãta nije u redu sa nama? Ãta nismo dobro razumeli kod ciljne grupe ljudi?.. novi nauåni i struåni stavovi. umesto efektima poruke i celini kampanje (Nije vaæna poruka – vaæno je ãta ljudi rade sa porukom! Reklama je samo deo kampanje). glume. a druãtvo i struka treba da samo shvate i poãtuju). Kaznama se sve reãava). mogu biti dobar i prihvatljiv izgovor). Luka. ponaãanje policije. 2000). mediji podræavaju i utiåu na najãiru javnost. Policija je odluåila i sprovodi. – preveliko naglaãavanje znaåaja kampanje (Kampanja je åudo – ona moæe sve) ili znaåaja policijske prinude (Policijska prinuda je åudo. – subjektivna ocena kvaliteta poruke i kampanje (Poruka je odliåna – baã mi se sviœa. – pridavanje prevelikog znaåaja poruci i reklami (Poruka je sve. ako su efekti kampanje mali – kampanja je loãa). Kampanja bez prinude je åisto bacanje para. ponaãanje autoriteta iz oblasti sporta. S ciÿem uåenja. umesto da se stalno nudi izgovor za promenu ponaãanja (novo znanje. treba istañi sledeñe kampanje: PRODUÆITE LINIJU ÆIVOTA – VEÆITE POJAS (CIBS. – neoprezno poniæavanje ålanova ciljne grupe (Promeni ponaãanje! To ãto radiã nije dobro. – poveñavanje upotrebe sistema zaãtite dece u vozilu. – unapreœivanje zaãtite ranjivih uåesnika u saobrañaju itd. dobra je i kampanja). Najåeãñe i najznaåajnije kampanje u bezbednosti saobrañaja usmerene su na: – poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva. – unapreœivanje ponaãanja (dece. sankcije i sl. P. – poveñanje poãtovanja ograniåenja brzine. a policijska prinuda bez dobre kampanje moæe da blamira i iscrpljuje policiju bez veñih trajnih efekata na ponaãanje ljudi). umesto da prinuda bude deo sveobuhvatne kampanje (Struka i druãtvo su planirali i prihvatili. Kad je poruka dobra uspeñe kampanja). U naãim uslovima postoje mala. – poveñavanje upotrebe zaãtitne kacige. Policija moæe sve. a mediji treba samo da publikuju i objasne. umesto objektivnog sagledavanja efekata kampanje (Dobra je samo ona kampanja koja postiæe unapred definisane ciljeve kampanje. B.). mladih vozaåa. umetnosti.

a efekti su vremenom slabili tako da su u toku 2004. Broj poginulih lica smanjen je sa 258 (2001). poraslo je nerazumevanje izmeœu saobrañajne policije i ostalih delova MUP-a. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja obrañaja (CIBS) na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu. S druge strane. Ipak. pa su efekti opali na ispod 20% u nekim regionima. Beograd. U toku 2003. Efekat je bilo poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu pripadnicima policije sa ispod 1% na preko 90%. su ãtampani flajeci (leci) 321 13. Jednovremeno je otpoåela represija unutar policije s ciÿem unapreœivanja ponaãanja policajaca. a posebno uniformisanih pripadnika policije. ZAÃTITIMO DECU U SAOBRAÑAJU (CIBS. Ipak. Na osnovu jasne podrãke struåne. politiåke i najãire javnosti zapoåela je kampanja okrenuta ka najãiroj javnosti. Na osnovu ove kampanje smanjen je broj nastradale dece u saobrañaju za preko 40%.13. Sedam najboljih kampanja su odabrane i. uz pomoñ AMSS i MUP-a. a zatim u republiåkoj vladi. Pilot istraæivanje i projekat kampanje pripremio je CIBS. u periodu od 3 meseca poveñana je upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srpskoj sa 3% na preko 60% (na prednjim sediãtima). 2000). Beograd. Ova kampanja je imala i druge znaåajne efekte: unapreœeno je ponaãanje vozaåa. a procenat vozaåa i suvozaåa koji koriste sigurnosne pojaseve je premaãio 95% (2002). ali su ostvareni i ãiri efekti u bezbednosti saobrañaja. SPASITE 200 ÆIVOTA U SRBIJI – VEÆITE POJAS (CIBS. unapreœeno ponaãanje vozaåa i peãaka u saobrañaju itd. u nastavku je slabila politiåka i policijska podrãka kampanji. unapreœeno saobrañajno obrazovanje u osnovnim ãkolama. 2001/2003). PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . U projektantskom smislu ovo je jedna od najboljih kampanja u naãim uslovima. saobrañajne policije i medija. a naruåilac je bio AMS RS (Banja Luke. zbog loãe medijske i finansijske podrãke. a zatim i poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu ostalim vozaåima i suvozaåima sa oko 3% na preko 80%. saobrañajna policija je ostala usamljena. porastao je ugled saobrañajne policije. Kampanja je zadobila odliånu podrãku gradske vlasti. policiji. u Upravi saobrañajne policije Beograd. a zatim na 166 (2003). ali nije u celini realizovana zbog ãirih druãtvenopolitiåkih problema. Broj poginulih lica u Srbiji (bez pokrajine Kosovo i Metohija) je smanjen za treñinu: sa 1275 poginulih u toku 2001. Osnova za ovu kampanju bilo je makroistraæivanje stradanja dece u saobrañaju u Beogradu i serija struånih skupova o zaãtiti dece u saobrañaju. na 170 (2002). na 847 u toku 2002. zbog nedostatka odgovarajuñe kampanje meœu pripadnicima MUP-a. Na osnovu pilot projekta kampanje realizovane su podkampanje u Sekretarijatu za saobrañaj Beograda. realizovana je podkampanja u medijima. Na osnovu terenskih istraæivanja koja su vrãena ãirom Srbije.7. Mada je kampanja bila dobro prihvañena u medijima i najãiroj javnosti. poveñan je ugled saobrañajne policije i smanjen broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih lica. na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu i na Vojnoj akademiji (saobrañajni smer) u okviru redovne nastave sa studentima prvi put je realizovan nagradni konkurs za najbolje kampanje u bezbednosti saobrañaja. a zatim i u upravi grada. Istraæivanja u nekim mestima su pokazala da su svi policajci koristili sigurnosne pojaseve (100%). posebno su smanjena ekstremna prekoraåenja brzine. procenjeni na ispod 60%. 2001/2003).

Krsto Bezbednost saobrañaja 13 koji su bili osnova mini kampanja u toku 2004. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and Some Meta-Analysis Accidents.. Gosche. E. and the Environment. H. – saåekaj zeleno – bolje izgubiti trenutak u æivotu. Elliot. – postoji veliki potencijal u primeni druãtvenog marketinga u bezbednosti saobrañaja. – ukljuåite svetla – otvorite oåi i sebi i drugima. razvijati i struåno i nepristrasno analizirati. moæe biti opasna i ugroziti odnos saobrañajne policije i javnosti). – kampanje treba pratiti. Odabrane kampanje su u skladu sa odabranim kljuånim oblastima u bezbednosti saobrañaja imale sledeñe naslove: – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h viãe – stotine æivota manje. Backer. – budi oprezan: poãtovanje saobrañajnih propisa – preduslov je za bezbednu voænju. nego æivot u trenutku. Rogers. 1995. Early & Often. Designing Health Communication Campaigns. Roads and Traffic Authority. 322 . Social Marketing. Minister of Transport. P.. – kampanju mora pratiti prinuda (sama kampanja je bacanje para. Na osnovu dosadaãnje prakse i iskustava moæemo zakljuåiti: – velika su svetska i mala naãa iskustva u realizaciji kampanja u bezbednosti saobrañaja.. – ne veæi sebi omåu oko vrata – veæi pojas. T. New Zealand. Social Development. B. Australia. ne dozvoli da alkohol upravlja tobom – budi trezan i oprezan. a ne sebe. umesto kampanja). – sahrani alkohol. San Francisko. – umesto realizacije samo delova kampanja treba teæiti struånim.. Josscy-Bass. Media Questions and Answers on 2010. sama prinuda daje trenutne efekte. 1989. Elliot. sveobuhvatnim kampanjama u skladu sa najboljom praksom i svetskim preporukama u ovoj oblasti (kampanje. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. a rezultate publikovati. i Sopory. Efikasna kampanja za bezbednost puteva: Praktiåni priruånik.Lipovac. P. 1992. i 2005. tako da se moæe iz proãlosti uåiti. Literatura Andreasen... – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h manje – stotine æivota viãe. Elliott and Shanahan Research. A.M.. B.

W. Media Choice. Pre-testing and Evaluation by Dutch Road Safety Association Veilig Verkeer Nederland prepared for the International Conference in Rome 13th – 16th October 1971. New Zealand Drink-driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising. 1999. MacFadyn. 2002. The Desing and Evaluation of Road Safety Publicity Campaigns. 1999. New York. S. Report on Various Aspects of road Safety Campaigns.. S. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Epstein. i Donovan. 6-8. 3. 1999. A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing. Ogden. Seat Belt Usage and Japanese and Danish Road. R... Macpherson. T. G. 2002.. 1998. Centre for social marketing. Marketing Bulletin. Traffic Safety Reference Guide. i Taylor. National Highway Traffic Safety Administration.Literatura 323 13. 1995. Nordic Road and Transport Research. i Lewis T. No. M. L. . 1999. J.R. T. Traffic Engineering and Management. Social Marketing-a Synopsis by the Centre for Social Marketing. Centre for social marketing. K. Safety of Vulnerable Road Users.Y... I.E. New Zealand.. pp. i Hastings. Rossiter. CEMT. Advertising and Promotion Management Edition. Stead. Percy L. McGraw–Hill.

Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu 14. Odnosi sa struånom javnoãñu 14.5.2. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima 14.1. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti 14. Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti 14.8.10. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti .3. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti 14. Druãtvene promene. promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti 14.7.14. Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? 14.6. Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu 14. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14.4.9.

Prema tradicionalnom pristupu policija je zatvorena. Teæi se efikasnijem. svrhu. jeftinijem radu i optimalnom koriãñenju sredstava koja druãtvo (privreda) izdvaja za pojedine usluge.) i zemljama u tranziciji. u zavisnosti od preovlaœujuñih stavova. Policija postaje servis graœana. reforma. Promene u opãtem poloæaju i ulozi policije izazivaju i promene policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. Britanija. u radu policije i u odnosu policije i javnosti. 327 14. pa i policije kod svih zemalja. PROMENE POLICIJSKE FUNKCIJE I ODNOSI POLICIJE I JAVNOSTI Druãtvo. str.”1 Promene u druãtvu zahtevaju i promene u policijskoj funkciji. smanjujuñi sopstvenu kontrolnu ulogu. a posebno u najrazvijenijim (SAD. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. pa i promene odnosa saobrañajne policije i javnosti.. efikasnost. “Javna uprava sve viãe postaje struktura koja upravlja i olakãava proces druãtvenog i ekonomskog razvoja. 52. Takoœe je neophodno da se neprekidno. ciljeve i zadatke rada (saobrañajne) policije. Javna uprava. Policija sve ñeãñe æeli da poboljãa svoje odnose sa javnoãñu. zemlje EU itd. nepristra1 Kavran. odreœuje ulogu. 2003. Meœutim. N. odnosno poreskim obveznicima koji plañaju uslugu policije.14. Danas se intenzivno menjaju javne uprave. izolovana i tajanstvena institucija koja ima prvenstveno kontrolnu funkciju i koje se graœani plaãe. Kanada. a proãirujuñi servisne funkcije. Beograd. Zeland. okrenut i otvoren ka graœanima. DRUÃTVENE PROMENE. trening. D. Sa promenama u druãtvu moæe se menjati i odnos prema policiji. prema svojim potrebama. Savremene druãtvene teorije sve viãe vide policiju kao servis graœana koji je efikasan i efektivan.1. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . za unapreœenje ovih odnosa neophodno je da svaki policajac postane svestan znaåaja dobrih odnosa policije i javnosti. Privræenost vladaru i vladajuñoj oligarhiji zamenjuje se privræenoãñu graœaninu. V.

Treba uvaæiti da ima viãe javnosti sa kojima mora da se gaje dobri odnosi (struåna javnost. Posebno loã efekat daje nezainteresovanost stareãina u saobrañajnoj policiji da vide i shvate probleme graœana (uåesnika u saobrañaju). P. 328 . na obostranu korist. sistematski i organizovano istraæuju i analiziraju stavovi javnosti o radu policije. o nedoslednosti i nepraviånosti u primeni ovlaãñenja itd. institucionalizovana i vaninstitucionalna javnost itd. stvaraju konfliktne situacije. Od ove komunikacije zavisi uspeãnost pruæanja usluga za koje su graœani veoma zainteresovani.2. Stvaranju nepoverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. mediji. nepotpunim poznavanjem policijske nadleænosti i obima ovlaãñenja u organizaciji bezbednosti saobrañaja. posebno doprinose pojedinci (policijski sluæbenici) koji svojom neprofesionalnoãñu krãe osnovne principe rada. da se stalno sagledavaju oåekivanja javnosti i ide u susret ovim oåekivanjima. pa åak i najviãe rukovodioce. o zloupotrebi ovlaãñenja i preduzetim merama na spreåavanju ovakvog ponaãanja. Izraæeni su nepoverenje i netrpeljivost u pogledu primene ovlaãñenja koja zadiru u prava i interese pojedinaca. Usluge koje saobrañajna policija pruæa korisnicima su javne. Saobrañajna policija se åesto dovodi u neposrednu uzroåno-posledniånu vezu sa uslovima i stradanjima u saobrañaju. 14. Stav javnosti prema saobrañajnoj policiji åesto je optereñen loãim nasleœem. Nepotpuno informisanje o primerima neprofesionalnog odnosa prema graœanima. ãtiteñi ljudske æivote i materijalne vrednosti u njemu. Odgovornost saobrañajne policije prema javnosti. procedure i ovlaãñenja koja primenjuje. samo je ne vide oni koji bi trebalo da je spreåavaju i smanjuju). zloupotrebljavaju ovlaãñenja. odnosno prema graœanima proistiåe iz svrhe rada i poverenih joj ovlaãñenja. kao i pojedinci podloæni korupciji.).PR) se moæe definisati kao strateãka komunikacija saobrañajne policije i njenih javnosti u cilju otklanjanja nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja. propisi koje sprovodi. oteæavaju sticanje i odræavanje poverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 sno. da se suoåe sa istinom o korupciji (svi vide korupciju.Lipovac. POJAM I ZNAÅAJ ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti (public relations . o neefikasnom radu pojedinaca. politiåka javnost. o nekorektnim odnosima policajaca prema graœanima. bez sagledavanja delovanja drugih subjekata i njihove odgovornosti. razumevanja i saradnje. Javni su i ciljevi rada. Ovo je dugoroåni cilj i niko ne sme da ga remeti. Treba naglasiti da je to strateãki vaæna komunikacija i da njen znaåaj prevazilazi pojedinca. najãira javnost. Saobrañajna policija direktno ili posredno utiåe na postupanja uåesnika u saobrañaju i smanjenje rizika nebezbednosti.

Policija lakãe i efikasnije vrãi svoju funkciju. sve viãe ometa saobrañaj. a neefikasnu. Graœani pomaæu saobrañajnoj policiji u obavljanju nadzora nad odvijanjem saobrañaja. u otkrivanju i dokumentovanju saobrañajnih prekrãaja itd. bolje su zaãtiñeni u saobrañaju. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . a njen rad nema podrãku i ne daje oåekivane efikte. Graœani dobijaju jeftiniju i kvalitetniju uslugu. zbog uloge 329 14. Graœani plañaju sve veñe troãkove rada saobrañajne policije. Saobrañajna policija je nezadovoljna. Graœani. U ovom ambijentu niko nije zadovoljan. bez druãtvene podrãke. gubitaka i troãkova. Javnost prepoznaje korist od saobrañajne policije. 2. Policija se mora potruditi da bolje shvati graœane. manje se eksponira i ometa saobrañaj. Loãi odnosi saobrañajne policije i javnosti oteæavaju rad saobrañajne policije i ugroæavaju bezbednost saobrañaja. oni plañaju uslugu. Dobri odnosi saobrañajne policije i javnosti olakãavaju rad saobrañajne policije i unapreœuju bezbednost saobrañaja. Nije dobro stalno nastojanje policije da nju razumeju graœani. Preterana policijska prinuda. a posebno uåesnici u saobrañaju prihvataju saobrañajnu policiju kao svoju. Meœutim. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti Konaåno. U praksi se mogu desiti dve krajnjosti: 1. Saobrañajna policija je zatvorena i postavlja se kao vrhovni kontrolor i naredbodavac u saobrañaju. åak i kada to nije druãtveno prihvañeno. Zato su i policija i njene javnosti upuñeni da izgraœuju odnose poverenja. policija poveñava kontrolnu funkciju i prinudu. cilj dobrih odnosa sa javnostima nije nikakva prevara. U nameri da samostalno (izolovano) unapredi bezbednost saobrañaja.14. jer ne razumeju njenu funkciju i nemaju poverenje u njen rad.3. Zato saobrañajna policija ima manje ljudi. U ovom procesu svi dobijaju. smanjivanja rizika povreœivanja i pogibija u saobrañaju i smanjivanja materijalnih ãteta. Ovo je rezultat istorijskog nasleœa kome se obiåno duguju negativne predstave o policiji. Saobrañajna policija ulaæe sve veñi napor. da ih stalno prate i unapreœuju. 14. veruje da vaænu funkciju obavlja savesno i efikasno. a ukupni efekti u bezbednosti saobrañaja su mali. policijski odnosi s javnoãñu unekoliko su drugaåiji od odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. jer saobrañajnu policiju doæivljavaju kao nametnutu. Stanje bezbednosti saobrañaja je loãe. SPECIFIÅNOSTI ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Analiza odnosa saobrañajne policije i javnosti je sliåna analizi odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. jer se iscrpljuje. angaæuje sve viãe potencijala. Javnost shvata da saobrañajna policija vrãi veoma vaæan servis u cilju omoguñavanja odvijanja saobrañaja. preskupu. a daje veñe pozitivne efekte u bezbednosti saobrañaja. a nekad je ugroæena i protoånost. Graœani nisu zadovoljni. Policija je samo servis graœana koji mora pruæati onakvu uslugu i na onaj naåin kako to æele korisnici usluge – graœani. jer su oni naruåioci usluge. U centru paænje moraju biti graœani i njihovi problemi. Ovo umanjuje ugled saobrañajne policije.3. a nisu zadovoljni njenim radom i nisu bezbedni u saobrañaju. Uåesnici u saobrañaju uspostavljaju åvrst front protiv saobrañajne policije.

). Otklanjanje nepoverenja javnosti u policijsku sluæbu i razvijanje svesti o suãtini policijske funkcije su preduslovi za uæivanje niza ljudskih prava i sloboda. P. odreœenih druãtvenih klasa i slojeva. izdvajanje odnosa saobrañajne policije i javnosti ima smisla zbog znaåaja poverenih joj poslova u saobrañaju na zaãtiti bezbednosti ljudi i imovine i zbog obima i uåestalosti kontakata sa graœanima. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 koju je imala u revolucionarnim i drugim znaåajnim dogaœajima u proãlosti. Policija treba da razvija ovakav pristup u neposrednoj kontroli i regulisanju saobrañaja. Ukupna druãtvena stabilnost i niska konfliktnost su osnovni preduslov za uspostavljanje odnosa meœusobnog poverenja. kako bi mogla lakãe da obavlja svoje poslove. Kontrola saobrañaja i prinuda koju primenjuje saobrañajna policija. policija mora ulagati dodatne napore da ovakvo stanje prevaziœe i uspostavi ãto bolje odnose sa javnoãñu. u poslovima zaãtite od poæara i ostalim administrativno policijskim poslovima iz domena javne bezbednosti (izdavanje putnih isprava. na odreœeni naåin direktno ili indirektno tangiraju veñinu uåesnika u saobrañaju. prioritetno su znaåajni karakteristike policijskog delovanja. javnost je i te kako zainteresovana. Osim toga policija kao najvidljiviji. etniåkih i drugih manjina. Prvi cilj uspostavljanja dobrih odnosa policije i javnosti je pridobijanje graœana kao partnera u borbi protiv kriminala i u obezbeœivanju stabilnog javnog reda i mira. Za uspostavljanje dobrih meœusobnih odnosa policije i javnosti. ali i realno druãtveno i politiåko okruæenje. Za rad saobrañajne policije. ZAÃTO JE VAÆAN ODNOS SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI? Odnosi sa javnoãñu (Public relations-PR) predstavlja strateãku komunikaciju jedne organizacije i njenih javnosti (ciljnih grupa) radi uklanjanja meœusobnog nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja i saradnje na obostranu ko330 . pre svega zbog krajnjih efekata zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. Zbog svih ovih åinjenica. Ona je pozvana da usmerava i daje naredbe obiånim graœanima ili da ograniåava slobodu njihovog delovanja. protiv koga mogu biti pripadnici rasnih.4. uverenja i potvrda i dr.Lipovac. Zainteresovanost javnosti. U celini odnosa policije i javnosti. kao i åinjenici da je ona uvek simbol dræave i politiåkog sistema. vozaåkih i saobrañajnih dozvola. oruæanih listova. Sve ovo stvara uslove da odnos javnosti prema policiji åesto bude apriori negativan. ali i da pridobije javnost kao aktivnog saradnika u vrãenju policijske funkcije. u pograniånim i poslovima u vezi sa strancima. Situacije u kojima policija dolazi u kontakt sa graœanima u velikom broju sluåajeva su neprijatne za graœane i potencijalno konfliktne. liånih karata. najbrojniji i najskuplji deo represivnog mehanizma svake dræave predstavlja i opomenu “tamnoj strani” ljudske prirode. 14. obavezuje saobrañajnu policiju u izgradnji strategije i taktike uspostavljanja dobrih odnosa sa istom.

udruæenjima. uspostavljanjem uzajamno dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti: – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za zaãtitu bezbednosti u saobrañaju. – poveñava se efektivnost saobrañajne policije. ukoliko veñina uåesnika u saobrañaju ima negativan stav prema radu saobrañajne policije. åak. oåekuje pomoñ u spreåavanju i otkrivanju saobrañajnih prekrãaja i njihovih uåinilaca.14. saobrañajna policija. Odnos policije i javnosti. (projekat). ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . 2 Keãetoviñ. kao i svih organizacija i institucija itd. Zemun. Ovo se moæe smatrati krajnjim ciljem dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti. otkrivaju one koji to ne åine. Iz fundamentalnog prava svakog graœanina da bude obaveãten o radu organa dræavne uprave proistiåu obaveze Ministarstva unutraãnjih poslova da obaveãtava javnost o svom radu i radu specijalizovanih sluæbi. 1997. shvati da saobrañajna policija ãtiti njihove æivote i imovinu. uåesnici u saobrañaju poãtuju propise i onda kada nema saobrañajne policije na putu (jer nailaze na osudu ostalih graœana koji mogu i prijaviti uoåeni prekrãaj). Meœutim.4. – graœani aktivno doprinose bezbednosti saobrañaja – poãtuju propise. Polazeñi od åinjenice da prekrãioci propisa u saobrañaju ugroæavaju bezbednost graœana i materijalne vrednosti u saobrañaju. (institucionalizovana javnost) i faktorima koji oblikuju javno mnjenje (sredstva mas medija). 331 14. Nesaglasnost sa graœanima uvek bi trebalo reãavati po principu nisu graœani stvoreni zbog policije. To bi dovelo do nekoliko pozitivnih efekata: graœani mogu uoåiti mnogo viãe prekrãaja nego saobrañajna policija. Iz ovog proistiåe zajedniåki cilj.2 Veñina policijskih organizacija. na nauånim osnovama.). vozaåi. Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? rist. ovlaãñenja propisana. preduzeñima i asocijacijama. da veñina graœana posebno uåesnika u saobrañaju. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Aktivno ukljuåivanje graœana. njen metodoloãko-taktiåki nastup javan i poznat. Æ. ona ne moæe pretendovati na simpatije i odobrenja njenog rada od strane svih graœana. veñ policija zbog graœana. njihovim organizacijama. Ma koliko zadaci saobrañajne policije bili u osnovi javni i humani. efektivni doprinosi svih subjekata bezbednosti saobrañaja i puna podrãka mas-medija najãiri su front borbe protiv nebezbednosti. a aktivnost tangira veñinu uåesnika u saobrañaju. prekomerna brzina i sl. Ovakav pristup i organizacija treba da omoguñe delotvornije izvrãavanje poslova i zadataka saobrañajne policije. Zadaci saobrañajne policije u organizaciji bezbednosti saobrañaja su javni. zasniva odnose sa graœanima u celini (opãta javnost) segmentiranim grupama po odreœenim bezbednosnim pojavama i kriterijumima (maloletnici. efikasnost i efektivnost njenog postupanja biñe minimizirani. Dakle.. dodatno se motiviãu i aktiviraju drugi odgovorni subjekti bezbednosti saobrañaja. mas mediji podstiåu i podræavaju angaæovanje graœana. peãaci.

ãto upotpunjava njihov stav o saobrañajnoj policiji. – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za sopstvene propuste. Godiãnje se. – unapreœuje se organizacija zaãtite bezbednosti u saobrañaju. – niæem nivou zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. zabrana kretanja odreœenom saobrañajnicom i sl. ostvari oko 6 miliona direktnih kontakata sa graœanima. – prihvatanju i uåvrãñivanju stava da je prinuda nepotrebna. trebalo bi ostvarene komunikacije stalno pratiti. mogu se definisati razliåite ciljne grupe. – unapreœuje se zaãtita liånih prava i sloboda graœana. – podozrivom prihvatanju efekata i vrednosti rada saobrañajne policije od subjekata bezbednosti u saobrañaju. 14. izgraœuju posmatranjem njenog rada ili prenoãenjem impresija onih koji su uåestvovali u direktnom kontaktu. sankcionisa332 . policiju i dræavu u celini doæivljavaju kao svoju. Zavisno od karaktera i sadræaja kontakta. P.5. – jaåa odnos poverenja javnosti prema drugim funkcionalnim linijama rada Ministarstva unutraãnjih poslova.Lipovac.). Lica sa kojima nije ostvaren direktan kontakt. u Srbiji. – sumnji i stalnom proveravanju postupanja saobrañajne policije od strane struåne javnosti. – slabljenju liåne i kolektivne odgovornosti za aktivnosti i propuste. svoj stav o saobrañajnoj policiji. – masovnom uskrañivanju aktivne saradnje sa policijom. istraæivati i prilagoœavati. – saobrañajna policija stiåe javno poãtovanje. Da bi veñina graœana prihvatila saobrañajnu policiju “kao svoju”. – graœani saobrañajnu policiju. Konflikti izmeœu graœana i saobrañajne policije. – brojåanom poveñanju pripadnika saobrañajne policije. – slabljenju efektivnosti u radu. Krsto Bezbednost saobrañaja – konkretizuje se odgovornost drugih organizacija i institucija u oblasti bezbednosti saobrañaja. 14 Negativan stav javnosti prema saobrañajnoj policiji doprinosi: – stvaranju fronta protiv saobrañajne policije. Sa veñim brojem graœana – uåesnika u saobrañaju ostvaruje se viãe kontakata razliåitog sadræaja. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE SA OPÃTOM JAVNOÃÑU Saobrañajna policija dolazi u direktan ili indirektan kontakt sa veñinom graœana. – smanjuju se troãkovi funkcionisanja saobrañajne policije. posebno se mogu oåekivati pri sprovoœenju mera direktne zaãtite saobrañaja (iskljuåivanje vozaåa i vozila iz saobrañaja.

mogu doprineti upotpunjavanju objektivne slike o saobrañajnoj policiji. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Beograd. Bezbednost. oko 170 hiljada iskljuåenja vozila iz saobrañaja. B. starosti. ostvaruju kontakt sa velikim brojem graœana koji se razlikuju po kulturi. graœani su trpeli odreœene posledice. funkcionalnim oznakama i obeleæjima i znacima koje u kontroli i interventno regulisanju daje uåesnicima u saobrañaju. Graœani ostvaruju direktan kontakt sa saobrañajnom policijom. putnika ili peãaka. i Miliniñ. zdravstvenom stanju itd.6. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja. po vizuelnom identitetu. NEKE KARAKTERISTIKE SADRÆAJA RADA SAOBRAÑAJNE POLICIJE ZNAÅAJNE ZA ODNOSE SA GRAŒANIMA Saobrañajna policija identifikuje se u javnosti. nekompletna oprema i sl. 333 14. odnosno uniformisanosti. Kontakt sa potencijalno manjim stepenom konfliktnosti. a posebno negativnih reakcija javnosti.14. oko 80 hiljada vozila se upuñuje na vanredni tehniåki pregled i oko 30 hiljada ostalih sluåajeva. preduzetih mera prinude. u svojstvu vozaåa. K. zbog åega je åesto bila prisutna apstraktna. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima nju otkrivenih prekrãaja. Sagledavanje obima i sadræaja ostvarenih kontakata sa graœanima. opomenutih zbog uåinjenih lakãih prekrãaja. U oko 400 hiljada sluåajeva primenjuju se odreœeni vidovi prinude: oko 125 hiljada privremenih iskljuåivanja vozaåa iz saobrañaja. Sa druge strane. statusu. znakova i naredbi.. odnosno stav javnog mnjenja o radu saobrañajne policije. funkciji u druãtvu. Pripadnici saobrañajne policije kroz poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. Neposrednu kontrolu i interventno regulisanje saobrañaja policija ostvaruje primenom propisanih ovlaãñenja. No 3. obrazovanju.2 miliona prekrãaja izvrãiocima se izreknu novåane kazne na licu mesta i za oko 500 hiljada prekrãaja podnesu se zahtevi za pokretanje prekrãajnog postupka). ali i konkretna opasnost od konflikata na relaciji saobrañajni policajac – uåesnik u saobrañaju. Rizik konflikata raste ukoliko saobrañajna policija nema profesionalni pristup u svakom pojedinaånom sluåaju. socijalnom poreklu.4 3 Lipovac.3 Godiãnje se sankcioniãe oko 1.7 miliona saobrañajnih prekrãaja ( za oko 1. ostvaruje se sa oko 500 hiljada uåesnika u saobrañaju. ovi i drugi graœani ostvaruju i indirektan kontakt posmatranjem aktivnosti saobrañajne policije ili prepriåavanjem onih koji su imali direktan kontakt. 14. 4 Prekoraåenje dozvoljene brzine kretanja do 10 km/h. neispunjavanju zahteva u upravnom postupku. 2002. Primenom navedenih policijskih ovlaãñenja. Ovako se formira pojedinaåni stav.6.

impresije o radu saobrañajne policije grade se na osnovu trenutne efikasnosti i efektivnosti. ali i moguñnost konflikata razliåitog intenziteta. saobrañajna policija stupa u kontakte sa kandidatima i njihovim instruktorima. loãe komunikacije. otkrivanjem delikata iz nadleænosti inspekcijskih sluæbi i sl. zbog neprimerenog ponaãanja pojedinaca. nerazumljivo dugog åekanja u redu. Bez obzira na to ãto dati znakovi i naredbe obavezuju i suãtinski predstavljaju prinudu za uåesnike u saobrañaju. neaæurnosti. ne samo od saobrañajnih. Policijska ovlaãñenja obavezuju saobrañajnu policiju. Upravno-pravni poslovi iz nadleænosti saobrañajne policije. Sprovoœenjem ovih mera reœe se ostvaruju pojedinaåna komunikacija sa graœanima. U obavljanju ovih poslova moguñi su konflikti zbog: manjkavosti podnesaka. a vozaåima pro334 . Tako se direktno uskrañuju interesi vozaåa. najåeãñe tangiraju graœane kroz primenu prava i izradu propisa. postupanjem po problematici javnog reda i mira. doprinosi uspostavljanju i odræavanju dobrih odnosa sa javnoãñu. u kontroli i regulisanju saobrañaja da ãtiti bezbednost graœana i imovine.000 nadzora nad radom centara za tehniåke preglede i oko 1. Ovo se realizuje spreåavanjem i otkrivanjem uåinilaca kriviånih dela. uspostavljanje dobre komunikacije. veñ i od drugih delikata u saobrañaju. Interventnim regulisanjem saobrañaja. uz poãtovanje dostojanstva liånosti. Zakonito. policija pospeãuje ili omoguñuje protok saobrañaja. odbijanja zahteva. tako da su konfliktne situacije manje izraæene. Znatan broj ovih kontakata optereñen je sukobom interesa da se poloæi vozaåki ispit i policijske zaãtite utvrœenih kriterijuma u pogledu potrebnih znanja i veãtina. neefikasnosti sluæbe itd.500 nadzora nad radom preduzeña koja se bave prevozom.Lipovac. oko 3. Åinjenica da saobrañajna policija godiãnje otkrije oko 8. Pri realizaciji oko 150 hiljada vozaåkih ispita.8 miliona vlasnika motornih vozila. Saobrañajna policija izvrãi oko 2. nedoslednosti u primeni propisa.500 nadzora nad radom centara za obuku vozaåa.000 izvrãilaca kriviånih dela i “nesaobrañajnih” prekrãaja doprinosi oseñaju sigurnosti graœana i pozitivno utiåe na njihov stav prema policiji. prema kojima se ne preduzimaju nikakve mere. odnosno porodicama kandidata i autoãkolama. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Procenjuje se da u rutinskoj kontroli. U postupku izdavanja javnih isprava. saobrañajna policija vrãi prema reãenju sudije za prekrãaje ili prema presudi suda. pronalaæenjem lica za kojima se traga. Upisivanje zaãtitnih mera ili mera bezbednosti (zabrane upravljanja motornim vozilom). Sve ove nadzore prati preduzimanje konkretnih preventivnih i represivnih mera. P. te se vezuju za njenu kolektivnu struånost i sposobnost. To pruæa moguñnost uspostavljanja sadræajnih komunikacija sa javnostima. struåno i aæurno obavljanje ovih poslova. postoji oko 800 hiljada potencijalnih konflikata sa uåesnicima u saobrañaju. godiãnje se ostvaruje direktan kontakt sa oko 400 hiljada vozaåa i oko 1. otkrivanjem i pronalaæenjem predmeta kriviånih dela. ako vide da ona obezbeœuje brz i bezbedan protok saobrañaja i obratno. Graœani saobrañajnu policiju dobro prihvataju.

reakcija policije je pozitivna. u toku 2000. jer u njoj vidi svoju zaãtitu. Sa druge strane. javno mnjenje se ukljuåuje u prevenciju bezbednosti saobrañaja i upotpunjuje stav o saobrañajnoj policiji. institucijama. Veoma je vaæno da policija prepozna svoj veliki interes u otkrivanju ovakvih pojedinaca. starim i hendikepiranim osobama) i dr.6. Usluæni kontakti sa graœanima znaåajno doprinose stvaranju poverenja graœana prema saobrañajnoj policiji. To je osnov dobre interakcije saobrañajne policije sa okruæenjem. a “tretirani” vozaåi doæivljavaju policiju kao neposrednog protivnika. jer razgraœuje svaki oblik zatvorenosti. Otuda proistiåe njena obaveza obaveãtavanja graœana o bezbednosnim pojavama i dogaœajima u saobrañaju.). Na osnovu struånog informisanja i propagande. Ovo izaziva konflikte. za uåeãñe u saobrañaju u loãim vremenskim uslovima. Pozitivan stav opãte javnosti prema saobrañajnoj policiji posebno naruãavaju pojedinci – pripadnici saobrañajne policije. U ekstremnim sluåajevima osnovane sumnje na postojanje zloupotrebe. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima fesionalcima spreåava obavljanje njihovog zanimanja. dok u 287 sluåajeva nisu utvrœeni propusti. koji zloupotrebljavaju sluæbeni poloæaj. Istraæivani su samo pisani ili usmeno izneti konkretni negativni stavovi (prigovori). – pruæanje pomoñi i usluga graœanima (u vezi saobrañajnih nezgoda. objektima. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI .14. Na primer. 335 14. sankcionisanju navedenih zloupotreba i korektnom izveãtavanju javnosti o svakom pojedinaånom sluåaju. Saobrañajna policija profesionalno prati i analizira stanje bezbednosti u saobrañaju i aæurira baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. Preventivno-propagandna delatnost saobrañajne policije stvara povoljnije uslove zaãtite bezbednosti u saobrañaju. niti u kom delu njenog rada je zadovoljna. pomoñ u reãavanju razliåitih problema. nezadovoljstvo radom i postupanjem saobrañajne policije pismeno je izrazilo 348 graœana. Poåinioci zloupotrebe se udaljuju iz Ministarstva i protiv njih preduzimaju zakonom propisane mere. rasporedu ulica. U 61 sluåaju utvrœeno je neprofesionalno i nezakonito postupanje saobrañajne policije. kako javnost doæivljava saobrañajnu policiju. veñina ostalih graœana odobrava ovu meru i zahteva od policije da bude dosledna i efikasna. izolacije ili samoizolacije. prenoãenje poruka roœacima i prijateljima itd. a posebno: – pruæanje razliåitih obaveãtenja graœanima (o putevima. reãavanje problema tehniåke neispravnosti vozila na putu. Danas nije dovoljno istraæeno: kakav je stav opãte javnosti prema javnom liku saobrañajne policije. udaljenosti. ãta joj najviãe zamera. pravilima saobrañaja.) i – pomoñ odreœenim kategorijama nezaãtiñenih uåesnika u saobrañaju (deci. uslovima za uåeãñe u saobrañaju itd.

na tematskim konferencijama. U procesu uspostavljanja poverenja sa javnoãñu.). javnost se informiãe o problemima u saobrañaju sa edukativnim porukama i uputstvima vezanim za pojedine situacije (nepropisna brzina. ne obezbeœuje stalnu komunkaciju i odgovor na upite graœana. Veoma je znaåajno da saobrañajna policija. telefonskim i intervjuima u pisanoj formi). kao i u intervjuima (neposrednim. zapreñenim kaznama i dr. Masovni mediji (televizija.sr. P. U okviru prezentacije policije trebalo bi posebnu paænju posvetiti javnosti rada i pravima graœana. da odgovara na sve podneske graœana i da ih stalno analizira. tehniåke neispravnosti vozila.7. peticije. nevladinim i drugim organizacijama.yu). Internet prezentacije su posebno znaåajno sredstvo za obrañanje odreœenim ciljnim grupama koje su veoma vaæne za oblikovanje stavova javnosti o policiji (www. nepoãtovanje saobrañajne signalizacije. Na sajtu bi trebalo da se daju aæurni podaci o broju saobrañajnih nezgoda. pohvale i predloge. trebalo bi blagovremeno upoznavati javnost sa konkretnim sadræajima koji utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja. ne obuhvata aktuelne sadræaje i interesovanja graœana. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. Uz redovne oblike i sadræaje upoznavanja javnosti. ali i negativnih primera. ODNOSI SA INSTITUCIONALIZOVANOM JAVNOÃÑU Odnos saobrañajne policije prema institucionalizovanoj javnosti. nepropisno kretanje peãaka i sl. U protivnom. posledicama i strukturi nastradalih lica. sa tekuñim aktuelnim informacijama o bezbednosti u saobrañaju i aktivnosti saobrañajne policije. U tom smislu bi trebalo obezbediti moguñnosti da graœani javno kritikuju rad policije. vaæno je da se neko odgovorno i aæurno bavi ovom komunikacijom. obuke vozaåa.gov.mup. Meœutim. ako je prezentacija policije neaæurna. blagovremeno daje saopãtenja preko masovnih medija. aktivnosti saobrañajne policije i eventualnim zloupotrebama njenih pripadnika. da podnose predstavke. ona moæe da se vrati kao bumerang i negativno utiåe na odnos javnosti prema policiji. nepoãtovanje obaveze vozaåa prema peãacima. radio. ukazati na nadleænost i obaveze. akcijama pojaåane kontrole saobrañaja. kao i na sadræaje i efekte preduzetih mera saobrañajne policije uz prezentiranje pozitivnih. tako da se o bezbednosti saobrañaja i saobrañajnoj policiji govori otvoreno i ãto åeãñe. ãtampa) predstavljaju glavni izvor uticaja na javno mnjenje. O interesovanju javnosti za ove informacije govori broj posetilaca kojeg treba svakodnevno pratiti. dræavnim organima. znaåajno je otvaranje Ministarstva prema masmedijima. voænja pod dejstvom alkohola.Lipovac. tj. a u vezi sa problematikom bezbednosti saobrañaja. 14 Na redovnim konferencijama za javnost daju se informacije o obeleæjima i pokazateljima bezbednosti u saobrañaju. Pripadnici saobrañajne policije bi trebalo da uåestvuju u televizijskim i radio emisijama. uglavnom se vezuje za odnose sa masovnim medijima. 336 . Graœani æele da dobiju struåne informacije i pomoñ u vezi registracije vozila. u riziånim situacijama u saobrañaju ili povodom odreœenih problema. Povremenim saopãtenjima. nauåno – obrazovnim institucijama.

ali se kroz ove komunikacije moæe doprineti uspostavljanju poverenja graœana prema policiji. u Srbiji. gledanje filmova. a posebno u vezi saobrañajnih nezgoda. godine. a posebno neoptereñeni dnevno politiåkim interesima. Zbog svrhe. crtanje. registracije vozila i sl. neoptereñeni trenutnim stanjem i interesima. podnesaka. “ãta znaã o saobrañaju”. Kvalitet rada saobrañajne policije. mogu presudno doprineti unapreœenju stavova o bezbednosti saobrañaja i statusu saobrañajne policije u druãtvu. u preko 900 ãkola i predãkolskih ustanova. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . posebno dece i omladine. kriviånih prijava. Obuka dece realizuje se kroz igru. kojom je obuhvañeno 62. Navedene aktivnosti realizuju se zajedno sa vaspitaåima. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu Znaåajna je saradnja policije sa drugim dræavnim organima. Tako se uspostavljaju dobri odnosi sa decom i roditeljima kojima se afirmiãe javni lik saobrañajne policije. Rad sa decom se posebno intenzivira na poåetku i pri zavrãetku ãkolske godine. odbacivanju ili zahtevanju dodatnih provera i dokaza. ali se obezbeœuje i koordiniran nastup pred graœanima i formira stav javnosti prema dræavi kao celini. priznavanje i izdavanje vozaåke dozvole. njen rad u vezi saobrañajnih prekrãaja. polaganje vozaåkog ispita. Ova komunikacija ostvaruje se putem pismena.14. potenciraju probleme i loãe sprovedene aktivnosti. uloga ovih organizacija je nezamenljiva i. odnosno preko zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. Po pravilu su kritiåki nastrojeni prema radu saobrañajne policije. prilagoœena predavanja i praktiånu obuku bezbednog kretanja u saobrañaju. snaæno utiåe na javni lik saobrañajne policije i treba joj posveñivati posebnu paænju. istiåu one segmente bezbednosti saobrañaja u kojima su postignuti najloãiji rezultati i åesto nedovoljno uvaæavaju probleme koje nameñe okruæenje. preko uviœaja saobrañajnih nezgoda. S obzirom na to da saobrañajna policija uåestvuje u prekrãajnom/kriviånom procesu. U izvrãavanju upravno–pravnih poslova u vezi ostvarivanja odreœenih prava graœana na obuku. saobrañajna policija ostvaruje kontakt sa nadleænim sudskim organima. u septembru 2001..907 uåenika. koji u toku sudskih procesa sagledavaju kvalitet i korektnost rada saobrañajne policije. uz korektnu saradnju sa saobrañajnom policijom. Nevladine organizacije koje se bave bezbednoãñu saobrañaja su nezaobilazni i nezamenljivi subjekti koji veoma åesto.7. 337 14. Aktivnost saobrañajne policije na saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju graœana. uåestalosti i obima izuzetno je vaæna komunikacija saobrañajne policije sa organima pravosuœa. Saradnja sa ãkolama i predãkolskim ustanovama odnosi se na pripremu dece za bezbednije uåeãñe u saobrañaju. potvrœuje se kroz odluke pravosudnih organa o prihvatanju podnetih pismena. instruktorima za obuku vozaåa i roditeljima.). ãkolske saobrañajne patrole. Saobrañajna policija podstiåe organizovano sprovoœenje drugih aktivnosti koje doprinose bezbednosti saobrañaja i shvatanju rada saobrañajne policije (takmiåenja “bezbedno u saobrañaju”. pisanje. uåiteljima. Time se obezbeœuje ugled policije kod jednog vaænog dela javnosti. izveãtaja i dr. bitno utiåe na kvalitet i efikasnost ovih procesa. saobrañajne patrole graœana itd. saobrañajna policija je realizovala 1. analiziraju i kritiåki prate razliåite aspekte bezbednosti saobrañaja.392 sata obuke. Ipak. Primera radi.

Saradnjom sa Auto-moto savezom. od zahteva kvalitetne obuke i propisanog polaganja vozaåkog ispita. prostor u radio i TV emisijama. Preko tela za bezbednost saobrañaja policiji se pruæa moguñnost da utiåe na rad ostalih subjekata. Ovde postoji i znaåajan prostor za unapreœenje odnosa saobrañajne policije i struåne javnosti. komisije i druga tela) trebalo bi da budu nosioci i glavni koordinatori aktivnosti u bezbednosti saobrañaja.Lipovac. struåna udruæenja. AMSS ima uspostavljenu infrastrukturu i odnose sa javnoãñu (redovne konferencije za medije. Uspostavÿeni kontakti. Zato dobra saradnja i komunikacija sa struånom javnoãñu. Saobrañajna policija ima poseban interes da uspostavi dobre odnose sa ovom javnoãñu. na struånim osnovama zas338 14 . obrazovne i struåne institucije i organizacije. omoguñuje stalno struåno vrednovanje i dalji razvoj metoda rada saobrañajne policije. gradski i opãtinski saveti za bezbednosti saobrañaja. aæurnim bazama podataka. Zahteve i kritiku struåne javnosti. struånim kadrovima i prisustvom na terenu podræava aktivnosti ovih tela. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. prostor u novinama i sl. mogu se opredeliti kao struåna javnost. Veoma je znaåajno da policija otvoreno nastupa prema ovoj javnosti. a za saobrañajnu policiju prihvatanje struånih znanja. koji odstupaju od opãtih interesa. Zakonom utemeljena tela za bezbednost saobrañaja (republiåki. da otklanja sve nepravilnosti. Saobrañajna policija bi trebalo da svojom infrastrukturom. P. a pojedinaåne konflikte veãto prevazilazi i ne dozvoli da oni optereñuju odnose saobrañajne policije i javnosti. za ove organizacije znaåi transfer. saobrañajna policija treba da prihvata na konstruktivan naåin. koordinarno se informiãe opãta javnost o saobrañajnim uslovima na putu i obeleæjima bezbednosti saobrañaja. ODNOSI SA STRUÅNOM JAVNOÃÑU Nauåne. Daljim razvojem ove saradnje moæe se doprineti unapreœenju odnosa saobrañajne policije i javnosti.8. obrazovnim i struånim institucijama. koje u svom delokrugu rada daju struåni doprinos poboljãanju bezbednosti saobrañaja. definisanjem i sprovoœenjem jasnih standarda u oblasti obuke. a posebno sa sluæbom informacija i pomoñi vozaåima. U centrima za obuku vozaåa saobrañajna policija uspostavlja odnose sa organizacijom. Ovo se moæe postiñi samo struånim i savesnim radom. Saradnja sa nauåno. u procesu uspostavljanja dobrih. ali i pojedinaåno sa licima koja se obuåavaju za vozaåe. teorijskih i praktiånih modela bezbednosti saobrañaja. ali i da dobije njihovu pomoñ i podrãku u svom radu. na obostranu korist. ponekad su optereñeni izraæenim interesima pojedinaca u procesu obuke i polaganju vozaåkih ispita. pomaæe saobrañajnoj policiji u izgradnji njenog struånog autoriteta. ustanove i asocijacije. Ovo doprinosi unapreœenju rada saobrañajne policije. pre svega u cilju maksimalnog doprinosa bezbednosti saobrañaja. principijelnim odnosom.) koje bi trebalo da podræi saobrañajna policija.

9. veñ omoguñavanje nesmetanog odvijanja saobrañaja. saobrañajnoj policiji se pruæa moguñnost bolje integracije u zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. putnika u njegovom vozilu i drugih uåesnika u saobrañaju. Preko institucionalizovane javnosti. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Primera radi. Ovo posebno podrazumeva odsustvo korupcije. Osnovni cilj nije kaænjavanje graœana i namicanje prihoda u dræavnu kasu. saobrañajni policajac spaãava æivote uåesnika u saobrañaju i njihova (i druga) materijalna dobra. vrlo precizno definisao ko.9. u primeni ovlaãñenja i izvrãavanju poverenih zadataka. naåelo sluæbenosti.5 Naåelo vladavine prava podrazumeva da. osnovni razlog za iskljuåenje pijanog vozaåa iz saobrañaja. br. od kojih su najvaæniji naåelo vladavine prava. Kreiranje pozitivne slike saobrañajne policije u sredstvima javnog medija i drugim institucionalizovanim oblicima javnosti. 8-4. naåelo zakonitosti. naåelo humanosti. Primenom ovlaãñenja. moralnosti i naåelo kulturnog odnosa i korektnosti. a posebno mera direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. ciljeva i odgovornosti saobrañajne policije.. Svako ovlaãñenje saobrañajnog policajca je odmereno i u skladu je sa potencijalnom opasnoãñu koju izaziva pojedini prekrãaj. Sa druge strane. nepotizma i drugih zloupotreba poloæaja. ali i pridræavanje izvesnih opãtih naåela. Baça Luka. ceneñi znaåaj pojedinih prekrãaja za bezbednost saobrañaja. spreåavanje saobrañajnih nezgoda. je zaãtita njega samog. saobrañajna policija mora poãtovati liåna prava graœana. kada i kako primenjuje pojedina ovlaãñenja. OSNOVNA NAÅELA U ODNOSU SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti gradi se svakodnevnim struånim radom. 339 14. 14. od vitalnog je znaåaja za ostvarivanje njene funkcije. Odnos saobrañajne policije i javnosti. naåelo stalnosti. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti novanih. profesionalnim odnosom prema svakom uåesniku u saobrañaju i stalnim unapreœivanjem stanja bezbednosti saobrañaja. 2000. odnosa. ukljuåujuñi ljudska prava i slobode. Zakonodavac je. Naåelo humanosti podrazumeva dve stvari: – osnovni smisao rada saobrañajne policije je human (zaãtita æivota i zdravlja ljudi i zaãtita materijalnih dobara) i – svaki pojedinaåan odnos saobrañajne policije i graœana proæet je humanoãñu. K.14. moæe da pridobije naklonost i pomoñ javnosti u ostvarivanju osnovnog cilja – zaãtite bezbednosti lica i imovine u saobrañaju. zaãtita æivota i imovine ljudi. 5 Lipovac. odnosno za njeno funkcionisanje radi zaãtite bezbednosti u drumskom saobrañaju. U svakodnevnom radu saobrañajni policajci ovaj cilj stalno moraju imati na umu i moraju ga prenositi i na uåesnike u saobrañaju. Ovo naåelo je temeljno za definisanje svrhe. Detendologija.

a posebno obuka vozaåa). niti kaænjava vozaåa za nepoãtovanje propisa koje ni on sam ne poãtuje. – socijalni status. Posebno ne sme da se poziva na podrãku dræave pri nezakonitom i nestruånom radu. unapred je definisano kada i kako saobrañajni policajac moæe primeniti koja ovlaãñenja. odnosno sveãñu da su åovek i ljudski æivot najveñe vrednosti. U tom smislu. Naåelo moralnosti podrazumeva da pripadnik saobrañajne policije mora i sam biti moralan åovek. sluæbeni odnos se ne sme koristiti za uspostavljanje privatnih odnosa. u svakom kontaktu. Uåesnici u saobrañaju su upoznati sa ovim ovlaãñenjima policije (kroz opãte saobrañajno obrazovanje. jer bi u suprotnom bilo reåi o homo duplexu. Naåelo zakonitosti podrazumeva rad u skladu sa Ustavom. Zakon je predvideo uslove i postupak primene pojedinih ovlaãñenja. Posebno nije dozvoljeno sluæbeni odnos uspostavljati radi ostvarivanja liånih koristi i privatnih odnosa. saobrañajni policajac u primeni ovlaãñenja ne sme da istiåe ovu svoju ogromnu nadmoñ. Naåelo sluæbenosti podrazumeva da saobrañajni policajac uspostavlja sluæbeni odnos povodom sluæbenog posla i u tim okvirima treba da se zadræi. Nije moralno da policajac opominje. pripadnici saobrañajne policije moraju poznavati odredbe svih zakona koje primenjuju. Åinjenje prekrãaja. Da bi struåno radili svoj posao. poãtovati dostojanstvo graœanina i na ljudski naåin se odnositi prema njemu. zakonima i podzakonskim aktima. mora i sam koristiti sigurnosni pojas. na ãtetu kvaliteta rada. – oåekivani – buduñi privatni odnosi. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Svaki kontakt pripadnika saobrañajne policije i uåesnika u saobrañaju mora da bude proæet idejom humanosti. Prema ovom naåelu. odnosno o åoveku koji ima jedne moralne standarde za sebe i druge za sve ostale ljude. Saobrañajni policajac je duæan da se stalno poziva na zakon i da graœaninu (usmeno i/ili pismeno) saopãtava zakonski osnov za primenu konkretnog ovlaãñenja. Saobrañajni policajac je predstavnik dræave. Nepotkupljivost i principijelnost naroåito su 340 . niti nedoliåno ponaãanje graœanina ne sme bitno menjati odnos saobrañajnog policajca prema graœaninu. Meœutim. Posebno je vaæno da saobrañajni policajac uvek poãtuje saobrañajne i druge propise. P. saobrañajni policajac nikako nije ravnopravan sa uåesnicima u saobrañaju. Poãtujuñi saobrañajne propise saobrañajni policajac uåi druge i skreñe paænju na smisao i znaåaj saobrañajnih propisa. kacigu i druge sisteme zaãtite.). a posebno mu ne daje pravo da vreœa dostojanstvo liånosti. profesija i druge karakteristike liånosti. ali i njihov smisao i stvarnu intenciju zakonodavca (ne samo formu. Draæava svim raspoloæivim instrumentima ãtiti saobrañajnog policajca u primeni zakonskih ovlaãñenja. Dakle. Saobrañajni policajac je duæan. nacionalna pripadnost.Lipovac. Policajac javno primenjuje ovlaãñenja. veñ i “duh zakona”). Ovo je veoma vaæno zbog ukupne pravne sigurnosti graœanina. na ishod sluæbenog posla ne smeju uticati: – predhodno uspostavljeni odnosi sa graœanima. S druge strane. Saobrañajni policajac mora liånim stavom i ponaãanjem sluæiti graœanima za primer (npr. voziti ispravno vozilo u skladu sa propisima i sl.

Sa druge strane. uslova i sredstava za njihovu primenu u pozitivnom zakonodavstvu. ali ima i znaåajnih specifiånosti. kako na duænosti. Odgovarajuñim reãenjima bi trebalo u potpunosti zaãtititi pripadnike saobrañajne policije koji svoja ovlaãñenja primenjuju u skladu sa zakonom. kao i upoznavanje sa njima svih uåesnika u saobrañaju su osnovni preduslovi za uspostavljanje dobrih odnosa saobrañajnog policajca i javnosti. Sa druge strane. analizirati ga i brzo izvlaåiti pouke i reagovati. 341 14. Pozitivan odnos javnosti prema saobrañajnoj policiji gradi se dugo i teãko. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Odnosi sa javnoãñu i javni lik sluæbe saobrañajni policajci moraju stalno imati u vidu. zakon i podzakonski akt bi trebalo da predvide jednostavno otkrivanje i eliminisanje svih zloupotreba od strane saobrañajne policije. Saobrañajni policajci su duæni da o ovome stalno vode raåuna i da. Kulturi i lakoj komunikativnosti policajca mora se posveñivati paænja pri izboru saobrañajnih policajaca. åak i ukoliko su naåinili prekrãaj saobrañajnih propisa. Ove pretpostavke omoguñuju. Navedena naåela su samo pokuãaj da se definiãu smernice i osnovni standardi za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. moraju biti zadovoljni.9. kroz analizu konkretnih primera stalno razvijaju veãtinu uspeãne komunikacije. Koliko-god efikasnost posla zavisi od struånosti saobrañajnog policajca. tako da to bude efikasno i jednostavno. primeni predviœena ovlaãñenja koja podrazumevaju i represiju ili prinudu.14. da se graœani u kontaktima sa saobrañajnom policijom ne oseñaju ugroæenim ili bespomoñnim. Ovo se moæe ostvariti stalnim isticanjem smisla ovlaãñenja (zaãtita æivota i dobara) i zakona (policajac je duæan i ovlaãñen da primenjuje zakon). u skladu sa zakonom. tako i u privatnom æivotu. pri njihovom osnovnom osposobljavanju i pri kasnijem usavrãavanju. predvidi vrstu i naåin primene ovlaãñenja. Uspeh komunikacije umnogome zavisi od naåina komunikacije. Svaki prekrãilac saobrañajnih propisa bi trebalo da bude zaãtiñen kao liånost. Samo saobrañajna policije åiji pripadnici su pojedinaåno moralni i u javnosti poãtovani ljudi moæe zadobiti poverenje javnosti. pre svega u interesu bezbednosti saobrañaja. i u ovim situacijama graœani prema kojima se primenjuju ovlaãñenja. Precizno utvrœivanje ovlaãñenja saobrañajne policije. Komunikacija saobrañajnog policajca i graœana je sliåna svakoj drugoj komunikaciji. da bude unapred upoznat sa zapreñenim sankcijama i da snosi posledice prekrãaja. za sve situacije u saobrañaju. Naåelo korektnosti i kulturnog odnosa je u osnovi svakog odnosa izmeœu ljudi. Meœutim. makar toliko je vaæan naåin komuniciranja. bar sa formalno-pravne strane. Saobrañajnog policajca bi trebalo da doæivljava samo kao lice koje primenjuje pravo. Naåelo zaãtite i sigurnosti se odnosi na saobrañajnog policajca i na graœanina. policije uopãte i druãtva u celini. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti vaæna moralna naåela kojih treba da se dræe saobrañajni policajci. Policajac je duæan da. u skladu sa zakonom. ovaj odnos se veoma lako ruãi i kvari. a posebno ostali graœani. Naåelo stalnosti govori o potrebi stalnog rada na odnosima javnosti prema policiji. Ovo je interes svakog saobrañajnog policajca. Zakon bi trebalo da. Ovo je posebno vaæno u odnosima saobrañajne policije i javnosti. Rukovodeñi kadar mora stalno istraæivati javno mçeçe.

342 . uvaæavati graœanina. – U struånom usavrãavanju buduñih saobrañajnih policajaca posveñivati posebnu paænju kulturi komuniciranja i odnosu saobrañajne policije prema javnosti. poniæavanje liånosti i sl. podræavaju ih i kada nisu u pravu. odnose sa javnoãñu treba stalno da prati. a) U prvu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Dobra selekcija buduñih saobrañajnih policajaca pri kojoj se vodi raåuna o izgledu. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. 14 Mogu se razlikovati dve grupe mera i aktivnosti koje doprinose pozitivnom odnosu javnosti prema saobrañajnoj policiji. lopovluk. Naime. U naãim uslovima. Ovako se nanosi nenadoknadiva ãteta odnosu saobrañajne policije i javnosti. – Policija mora biti spremna da izrazito negativne primere (zloupotreba. UNAPREŒENJE ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Saobrañajna policija. – U procesu kontrole nad radom saobrañajnih policajaca otkrivati i sankcionisati primere koji negativno utiåu na odnos saobrañajne policije i javnosti. analizirati loãe primere. pa makar i po cenu da pojedince rasporedi na druga radna mesta ili suspenduje itd.Lipovac.). – Saobrañajni policajci moraju da budu upoznati sa osnovnim naåelima. P. destimulisati ili åak kaænjavati greãke. moguñe je poboljãati i proãiriti postojeñi skup mera i aktivnosti u cilju unapreœenja i poboljãanja odnosa saobrañajne policije i javnosti. moralnosti i drugim vrlinama kandidata. temperamentu. – Pravedno i pravovremeno postupati po svim prigovorima graœana (obaviti korektan razgovor. – U procesu redovnog struånog usavrãavanja razvijati veãtine dobre komunikacije. a stareãine da ih stalno podseñaju s ciljem ãto doslednijeg poãtovanja tih naåela.10. po potrebi se izviniti i nadoknaditi nastalu ãtetu). a na ãtetu graœana. sa visokim nivoom zaãtite bezbednosti u saobrañaju ukazuju na kontinuitet stalne paænje i odræavanja dobrih odnosa sa javnoãñu. kulturi. istraæuje i razvija. – U svakodnevnom radu posebnu paænju posveñivati dobroj komunikaciji (kritiåki sagledavati iskustva.) eliminiãe. Ovo ispravlja negativne stavove i moæe ih pretvoriti u izrazito pozitivne u veñini sluåajeva. greãke se dogaœaju – treba ih priznati i javno saopãtiti. Mnogo greãe stareãine koje nekritiåki povlaœuju svojim radnicima. Iskustva saobrañajnih policija u razvijenim zemljama. i to: a) mere koje se tiåu pojedinaånog odnosa svakog saobrañajnog policajca prema graœaninu i b) mere koje se tiåu odnosa institucije (policije) prema javnosti. isticati i nagraœivati dobre primere itd.

ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . – Saobrañajna policija bi trebalo da dobro osmisli i.14. u skladu sa zakonom. redovna saradnja sa novinama i åasopisima trebalo bi da omoguñi upoznavanje najãire javnosti sa problemima bezbednosti saobrañaja. za kritiåka miãljenja. – Policija bi trebalo da. ali bi se otvorio i prostor za zanimljivosti.. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti b) U drugu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Uspostavljanje i osmiãljen rad organizacione jedinice MUP-a koja bi se bavila odnosima sa javnoãñu (public relations units) moæe mnogo doprineti razvoju ovih odnosa. Trebalo bi teæiti da preteæni deo posla sobrañajne policije bude prevencija. Ova odeljenja zapoãljavaju znaåajan broj ljudi. sa preduzetim merama i postignutim rezultatima. Sa osnovnim rezultatima bi trebalo da bude upoznat svaki saobrañajni policajac. analiziraju i predoåavaju rezultate. najznaåajnije izvode iz analiza 6 U razvijenim zemljama. odnosno po jednog odgovornog radnika iz svake linije rada. Posebno bi trebalo razvijati i uvaæavati kritiåki odnos prema radu policije. Ovu prezentaciju bi trebalo dobro osmisliti i profesionalno pripremiti. Tako bi saobrañajni policajci shvatili znaåaj odnosa sa javnoãñu. za sugestije itd. – Internet prezentacija MUP-a je obavezan deo uspeãnih odnosa policije i javnosti. policiji ili saobrañajnoj policiji koji bi mogli poremetiti uspostavljene odnose sa javnoãñu). za savete. predlaæu mere i aktivnosti. 343 14. a za aæuriranje bi trebalo zaduæiti Portparola MUPa. Portparol MUP-a i predstavnici saobrañajne policije treba da iznose podatke o bezbednosti saobrañaja i struåno ih tumaåe. otvoriti moguñnosti dvosmerne komunikacije i objaãnjavanja svakog postupka saobrañajne policije i td. Tako ñe javnosti stalno skretati paænju da saobrañajna policija ãtiti graœane i graœanima odgovara za svoj posao. realizuje preventivno – propagandni rad u bezbednosti saobrañaja. postavlja razliåita obaveãteça (panoe sa fotografijama sa uviœaja. Saobrañajna policija bi redovno aæurirala podatke o stanju i problemima bezbednosti saobrañaja. Nezavisni struånjaci bi trebalo da organizuju redovne (godiãnje ili ãestomeseåne) i vanredne ankete (posle nekih dogaœaja u dræavi. – Redovne konferencije za ãtampu. rad ãkolskih saobrañajnih patrola i saobrañajnih patrola graœana. a i rad ostalih pripadnika saobrañajne policije usmeravaju ka prevenciji.6 Posebno je vaæan rad sa najmlaœima (u predãkolskim ustanovama). Ovim istraæivanjima i osmiãljavanjem aktivnosti trebalo bi da se bave najviãi rukovodioci policije i posebna organizaciona jedinica MUPa (portparol MUPa). na istaknutim mestima. pri stanicama saobrañajne policije deluju posebna odeljenja koja se bave preven- cijom. primetili da se rukovodstvo ozbiljno bavi ovim odnosom i saznali kako pojedini incidenti utiåu na ove odnose. a ne da se rad svede na represiju.10. – Policija bi trebalo da organizuje nepristrasno kontinuirano istraæivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. za prigovore. dobra saradnja sa radio i TV stanicama koje se bave bezbednoãñu saobrañaja.

uz aktivnu podrãku sredstava mas medija. 344 . ta da se otvori graœanima. Oåekivanja da saobrañajna policija samostalno. prave se video spotovi i sl. Postoji veliki prostor za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. graœana. Suãtinski je vaæno da svaki pripadnik saobrañajne policije shvati da mu dobri odnosi sa javnoãñu omoguñuju bolje. Trebalo bi zadobiti podrãku najãire javnosti za navedeni program. Zato javnost treba upoznati sa potrebom strateãkog pristupa i donoãenja nacionalnog programa bezbednosti saobrañaja sa jasno definisanim ciljevima. sigurnije i efektnije obavÿaçe poslova. Saobrañajna policija bi trebalo da aktivno saraœuje sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja (auto-ãkole. Odnosi saobrañajne policije i javnosti moraju se izgraœivati na temeljima obostrane potrebe. umnoæavaju se veliki bilbordi æivih boja koji upozoravaju na opasnost. sadræajima. nauåne i struåne ustanove. 7 Negde ova upozorenja i zastraãivanja imaju zaista drastiåan oblik. tehniåki pregledi. Ova saradnja se ne sme svesti na inspekcijsko tehniåki nadzor. reãi problem bezbednosti saobrañaja nisu realna. Tako se. Na ovo ukazuju i iskustva zemalja koje su proãle kroz sliåne procese razvoja.) i da im pomaæe u radu. preduzeña za puteve. obavezama i odgovornosti svih åinilaca bezbednosti saobrañaja. uz bilbord sa imenima uåesnika. istog dana izlaæu na najprometnijim raskrsnicama. a posebno deci. privrede. U nekim zemljama se primenjuju i mere zastraãivanja tako ãto se teãko oãteñena vozila izlaæu kraj puta uz naznaku broja mrtvih i ranjenih. Za ovo je potrebno aktivno uåeãñe policije i dræavnih organa. organizacijom. koji bi trebalo. U cilju unapreœivanja odnosa sa javnoãñu. Nerealno je oåekivati brzo uspostavljanje odnosa punog poverenja. struåno tumaåi i objaãnjava graœanima izmene i dopune saobrañajnih propisa. jer se tako udaljava javnost od policije. podacima o ukupnim posledicama i uzrocima nezgode. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 stanja bezbednosti saobrañaja i sliåno) radi upozoravanja uåesnika u saobrañaju. P. za dobrobit graœana. primera radi.Lipovac. u svakoj prilici. nevladine organizacije itd. policija se mora prilagoœavati javnosti i zahtevima transformacije policijske organizacije i naåina rada. u narednom periodu iskoristiti. Smatra se da se tako najupeåatljivije i najefikasnije upozorava uåesnik u saobrañaju na opasnosti koje mu prete. razliåitih organizacija i udruæenja. primenom ovlaãñenja i sredstava prinude. imajuñi u vidu postojeñe stanje saobrañajnog sistema. Saobrañajna policija bi trebalo da uåestvuje u raznim manifestacijama i proslavama. merama. prevoznici. nizak nivo saobrañajne kulture i socio-ekonomske uslove æivljenja. za prosperitet saobrañajne policije i zbog bezbednosti saobrañaja. sa sveæim mrljama krvi.7 Saobrañajna policija. u Tokiju vozila koja su slupana u najteæim saobrañajnim nezgodama.

Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Traffic Safety Reference Guide.. 2000. National Highway Traffic Safety Administration.. 2003. April 1995. Defendologija. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. Articles About Traffic Police Corruption.Literatura Literatura Bayley. Preporuka (2001) 10. K. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 1998.A Comparative International Analysis. Lipovac. 1997. M.. Peåar. B. No3. Banja Luka. Skopljak. Trening. 2001. 4. Beograd. V. Allyn & Bacon. 2002.. S. H. 1998... A. Novi Sad. Cvetkoviñ. Komitet ministara saveta Evrope. J. 112 Cox. Odnos saobrañajne policije i javnosti. S. The Police Journal. Policijska akademija. i Miliniñ. Patterns of Policing . Police Verbal Responses From Public Image. 2002. Rutgers University Press.. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. D. 2006. Police: Practicies. Perspectives. Minnesota Institute of Public Health. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI .. p. J. No 8-9. 1996.. Milosavljeviñ. Odnos policije i javnosti (projekat). Evropski kodeks policijske etike. Bezbednost saobrañaja. New Brunswick. Boston. Javna uprava. 2001.. K. Zbornik radova (383 . Æ. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Problems.. B.V. Strazburg. Æ. Milicionarski odnosi sa javnoãñu. Lipovac. 345 14. Woodhull. Lipovac. i Skalar. Beograd. (seminarski rad). Beograd. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici. Beograd. D. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja. Beograd. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. V. 1997. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. Reforma. Izbor. Bezbednost. Policijska sluæba i odnosi izmeœu policije i javnosti..393). Kavran. K. Jaker. i Keãetoviñ. Efikasnost. 1985. Nauka o policiji. 1994. SSUP.. Keãetoviñ. 1973.. (seminarski rad). G. Pantazijeviñ. 2006. 3/1980.

15. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15. Odreœivanje potrebnog broja policajaca 15. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . Patrolna sluæba. vrste patrola 15. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15.1.4.2.3.

kod organizovane kontrole poãtovanja svetala na semaforu. onda se odreœuje posebna autopatrola koja odvozi i dovozi policajce iz peãaåke patrole u stanicu. VRSTE PATROLA Osnovna delatnost stanice policije (saobrañajno policijske ispostave) organizuje se i odvija kroz rad patrolne sluæbe. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Peãaåke patrole mogu da doœu do izraæaja u uslovima saobrañajnih guævi.2 Patrola obiåno ima jednog ili dva policajca u svom sastavu. 1999. 1 Leonard and More. a drugi policajci da zaustavljaju vozila posle raskrsnice itd. Ako patrolni reon nije u blizini stanice policije. a da treñi policajac kontroliãe saobrañaj. jedan ili viãe policajaca mogu da prate stanje semafora na prilazima raskrsnici. motociklom.. a izuzetno i viãe ljudi koji su organizovani u jedan tim. Kontrola i regulisanje saobrañaja. 2000.3 123 Peãaåke patrole su veoma åeste u naseljima.1. Patrolna delatnost je osnovni naåin organizovanja rada saobrañajne policije s ciljem da se obezbedi plansko prisustvo uniformisanih pripadnika policije na putu i u saobrañaju. Patrolna sluæba je osnovna udarna snaga policije.1 Patrolna delatnost se moæe vrãiti peãice. 349 15. Za prevoz pripadnika peãaåkih patrola mogu se koristiti vozila javnog prevoza ili se policajci mogu prevoziti svojim vozilima do patrolnog reona (u tom sluåaju bi trebalo planirati da se patrola zavrãava na mestu gde je i zapoåeta). Obiåno pokrivaju manji prostor u blizini kritiånih raskrsnica. nepoãtovanjem reæima saobrañaja. B. 3 Na primer.15. 2 Miletiñ. Beograd. Moæe se oåekivati da jedna patrola pokrije duæinu ulica od 5 do 20 km. kod regulisanja i kontrole saobrañaja u zoni sloæenih raskrsnica mogu dva policajca da jednovremeno koordinirano reguliãu saobrañaj. putniåkim vozilom i helikopterom. u zavisnosti od toga da li se vrañaju istim putem i kakve aktivnosti realizuju. a patrolni policajac predstavlja prvu liniju odbrane od kriminala i kriminalaca. nepropisnim kretanjem peãaka itd. New York. odnosno zaãtite javnog reda i mira. Police organization and management. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. biciklom. mesta sa åestim nepravilnim parkiranjem. Police Science Series. Peãaåke patrole mogu odliåno da obavljaju i poslove spreåavanja i otkrivanja kriminala. PATROLNA SLUÆBA.

rad u biciklistiåkoj patroli je zdrav za policajce. Ovo veoma åesto ugroæava zdravlje policajaca na motociklima. Motociklistiåke patrole nisu pogodne zimi i u vreme padavina. zastoji na putu. ne zagaœuje okolinu izduvnim gasovima. gust saobrañaj. opasnih mesta ili mesta sa izraæenim problemima protoånosti. u uslovima gustog saobrañaja bræa je i efikasnija od autopatrola). uåestvuju dva policajca: voœa patrole i pratilac. biciklistiåke patrole su nepravedno zapostavljene kao staromodne i nepraktiåne. spora vozila na putu. Stareãina odreœuje sastav patrole. u stambenim oblastima. kontroli i regulisanju saobrañaja u mestu. Nezamenljive su u uslovima oteæanog pristupa (uske ulice. jer obezbeœuje redovne fiziåke aktivnosti. ne ugroæava peãaåki saobrañaj). Mada je potroãnja goriva manja nego kod putniåkih vozila. ekoloãki je prihvatljiva u svim uslovima. Biciklistiåka patrola moæe uspeãno da pokriva od 10 do 50 km puta. Automobilske patrole su najåeãñe u naãim uslovima. a posebno u uæem gradskom jezgru. u zavisnosti od vremena posveñenog nadzoru. Kada stanu da kontroliãu sobrañaj vrlo brzo se oznoje. U letnjim uslovima kada je veoma toplo i sparno policajci u motociklistiåkim patrolama su priliåno ugroæeni. po pravilu. uslovi smanjene vidljivosti. Konaåno. 350 . a posebno u uslovima sve oãtrijih zahteva za zaãtitom æivotne sredine. Vrlo su povoljne u uslovima saobrañajnih guævi. Motociklistiåke patrole su veoma vaæan naåin patroliranja. Naime. brz saobrañaj motornih vozila na uskim putevima bez izgraœenih biciklistiåkih staza itd. u naãim uslovima. U toku jedne smene. motociklistiåka patrola moæe da preœe od 100 do 300 km. Stareãina odreœuje i voœu patrole koji je. u kontroli peãaåkog saobrañaja. u peãaåkim zonama. U njima.Lipovac. po pravilu. u kontroli saobrañaja na raskrsnicama i odabranim zonama i sl. u kontroli parkiranja i poãtovanja reæima saobrañaja. odnosno ulica. kako bi se zaãtitili od vetra pri velikim brzinama. pa se u tim uslovima slabije koriste. pa su ove patrole pogodne i za autoputeve i druge brze saobrañajnice.4 U najrazvijenijim zemljama biciklistiåke patrole su veoma popularne i ãiroko prihvañene u svim uslovima. P. u parkovima i u posebno zaãtiñenim – ekoloãkim zonama. Ovo nepoãtovanje zakona i opãteprihvañenih normi ponaãanja negativno utiåe na ugled policije. priliåno je nezavisna i samostalna (ne zahteva poseban prevoz do patrolnog reona). (ne pravi buku. a onda mokri nastavljaju voænju. savremeni motocikli i neophodna oprema su priliåno skupi. Savremeni motocikli omoguñavaju kretanje vrlo velikim brzinama. pri kretanju oni koriste teãke koæne skafandere ili drugu odeñu i kacige. a doprinosi i åeãñem krãenju zakona od strane drugih uåenika u saobrañaju. Ove patrole nisu poæeljne u uslovima ugroæene bezbednosti biciklista (noñ. blokade puteva i sl. Ova patrola je vrlo pokretljiva (bræa je od peãaåke patrole.). Ipak. padavine. Biciklistiåke patrole mogu da “veæu” nekoliko bliskih raskrsnica. stariji i iskusniji saobrañajni 4 Zato su åeste situacije da se u parkovima i drugim zonama u kojima je zabranjen saobrañaj motornih vozila mogu sresti samo policijska vozila. efikasna je i vrlo ekonomiåna (nema potroãnje goriva). Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Biciklistiåka saobrañajna patrola ima velike prednosti u odnosu na ostale vidove patroliranja.

kombinovane (meãovite). deo naselja ili deonica puta) i za ustaljeni raspored smena. Zato je neophodno da se njihov rad dobro isplanira.1. specijalizovane. Pratilac ravnopravno uåestvuje u izvrãavanju zadataka i pomaæe voœi patrole koji rukovodi poslovima. Autopatrole se obiåno koriste na otvorenim putevima. Voœa patrole je odgovoran za izvrãavanje zadataka. Pogodne su i za vreme padavina i loãih vremenskih uslova. otkrivanja i snimanja odreœenih vrsta prekrãaja (posebno nepropisna preticanja. da se obezbedi moguñnost kvalitetnog videosnimanja saobrañajnih prekrãaja. demonstracija. Automobilska patrola moæe da preœe od 100 do 300 km u toku smene.).5 5 Redovne saobrañajne patrole su najåeãñi oblik vrãenja patrolne delatnosti i obiåno se vezuju za odreœeni sektor ili reon (naselje. Po pravilu se koriste u uslovima vrlo intenzivnih saobrañajnih tokova na magistralnim putevima. radi nadzora. ugroæeni uåesnici u saobrañaju i sl. vrste patrola policajac. za prevoz povreœenih u najopremljenije zdravstvene ustanove i sl. Beograd. a posebno za vreme smena turista i sl. uzimaju podatke o vozilima i licima radi kompletiranja Zahteva za pokretanje prekãajnog postupka itd. Helikopterske patrole imaju najveñu preventivnu ulogu i najznaåajnije doprinose poãtovanju propisa na putevima koje pokrivaju. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Specijalizovane saobrañajne patrole se formiraju radi izvrãavanja posebnih zadataka kontrole saobrañaja. Kontrola i regulisanje saobrañaja. povremene.). Helikopterske patrole se koriste vrlo selektivno s ciÿem dopunjavanja ostalih patrola. u bolnicu ili u prostorije radi treænjenja.). u toku godine (u vreme dræavnih i verskih praznika. kao i za brz dolazak na lice mesta saobrañajnih nezgoda. sportskih i drugih priredbi itd. u vreme turistiåke sezone. velika prekoraåenja brzine i sl. 1999. 5 Miletiñ. lica koja patrola privodi kod sudije za prekrãaje. Povremene saobrañajne patrole rade povremeno i po potrebi: u jednom periodu u toku dana (ujutro i u vreme saobrañajnih guævi). U vozilu se mogu prevoziti i druga lica: ålanovi peãaåke patrole ili drugi policajci. Vozilo se koristi za zaklon od vremenskih nepogoda i moæe nositi kompletnu opremu. Helikopterske patrole su imale izuzetne rezultate u letnjim turistiåkim sezonama kada su vrlo kvalitetno pokrivale najznaåajnije putne pravce u zemlji. B. prañenja. saobrañajne patrole mogu biti: redovne. Helikopteri su vrlo pogodni u uslovima saobrañajnih zastoja i blokada.15. za materijalno tehniåka sredstva. Zbog ekonomske krize. One nisu vezane za pojedine reone ili sektore.. u toku sedmice (u dane vikenda.) ili po potrebi (u vreme vaãera. toku pijaånog dana itd. za blagovremeno i uredno izveãtavanje. danas su helikopterske patrole svedene na minimum. U zavisnosti od naåina rada. S druge strane. Patrolna sluæba.). 351 15. helikopterske patrole su veoma skupe. da se obezbedi neprekidna komunikacija sa patrolama na zemlji koje ostvaruju neposredan kontakt sa uåesnicima u saobrañaju (vrãe neposrednu kontrolu saobrañaja. mobilne i stacionarne. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.

obavljaju neke uskostruåne poslove na putu (lekari. posebno obuåene i opremljene za otkrivanje i dokumentovanje pojedinih prekrãaja (za kontrolu brzine.). ODREŒIVANJE POTREBNOG BROJA POLICAJACA Jedno od prvih pitanja sa kojim se susreñe zajednica je odreœivanje broja policajaca i broja saobrañajnih policajaca (odnosno broja policajaca koji ñe prvenstveno raditi na neposrednoj kontroli i interventnom regulisanju saobrañaja). celo naselje. Mada je ranije postojalo pravilo:6 “jedan policajac na hiljadu stanovnika”. ovo treba shvatiti uslovno i samo kao grubi okvir.2. protivpoæarna policija. 15. Obiåno su to kombinovane patrole sa veoma ãirokim zadacima u oblasti bezbednosti (zaãtita javnog reda i mira. ali i veliko preventivno dejstvo na bezbednost saobrañaja. kontrola tereta. Kombinovane (meãovite) patrole su sastavljene od saobrañajnih policajaca i policajaca drugih linija rada (kriminalistiåka policija.) ili drugih subjekata koji. predstavnika drugih dræavnih organa (carina. New York. Najåeãñe se lociraju na prilazima gradovima. kontrolu preticanja) za vrãenje uviœaja itd.). Police Organization and Management. Posebno su znaåajne za prevenciju i otkrivanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja: voænja pre sticanja prava na upravljanje vozilom. voænja neregistrovanih vozila. Specijalizovane patrole su vrlo korisne da umanje negativan uticaj lokalnih odnosa i veza policije i pojedinih uåesnika u saobrañaju. u blizini graniånih prelaza. kontrolu tereta. 352 . voænja za vreme zabrane i sl. ãumska uprava. zajedno sa policijom. imale vrlo pozitivne efekte na spreåavanje kriviånih dela i na ukupnu bezbednost. ali njihovi izveãtaji mogu sluæiti i za kontrolu pri utvrœivanju stanja na pojedinim sektorima i pri ocenjivanju kvaliteta rada redovnih patrola. Mobilne saobrañajne patrole su sliåne redovnim patrolama. 2000. pograniåna policija). Krsto Bezbednost saobrañaja 15 veñ deluju na ãirem prostoru koji zahvata viãe sektora. 6 Leonard and More. P. voænja u pijanom stanju. saobrañajna inspekcija itd.Lipovac. Stacionarne patrole su. sudije za prekrãaje itd. U meœuvremenu se komplikovala policijska funkcija u druãtvu i rastao broj i obim zadataka policije. Police Science Series. kontrolu tahografa. kontrolu prolazaka na crveno. Stacionarne patrole su obiåno smeãtene u posebno ureœenim mestima – punktovima na putevima. blokade puta. na prilazima odreœenim zonama i vaænim objektima. Ove patrole mogu biti specijalizovane. Ove patrole pomaæu redovnim patrolama. poreska policija. policija opãte nadleænosti. kontrola saobrañaja i sl. ali nemaju odreœen reon na kome deluju. prañenje odreœenih kategorija vozila. grad ili åak celu dræavu (helikopterske patrole). voænja ukradenih vozila. vojska. veñ mogu biti angaæovane na celom podruåju koje pokriva organ unutraãnjih poslova (stanica policije ili policijske uprave) ili na podruåju Republike. u proãlosti.

Za uspeãnu realizaciju ovih zadataka znaåajni su: broj policajaca.9 a u zavisnosti od veliåine grada: 2. nivo ekonomskog i druãtvenog razvoja. 1. 9 Leonard and More. 8 Moguñe je uz ogroman broj policajaca ostvariti skoro 100% bezbednost graœana. ubice. Odreœivanje potrebnog broja policajaca Naime.+ 0. niti opãteprihvañena veliåina.9 policajaca/1000 stanovnika za gradove od 10. zahtevanim nivoom bezbednosti8 itd. 1972) predloæeno je koriãñenje indeksa kontrole saobrañaja: s n I k = 0.85 ⋅ ---.000 stanovnika. zdravlje i sposobnosti policajaca.000 do 250. n – broj nezgoda sa nastradalim licima na posmatranoj deonici puta u poslednjih pet godina. Police Science Series.5 policjaca/1000 stanovnika za gradove do 10.000 stanovnika Meœu ovim policajcima se odreœuje potreban broj saobrañajnih policajaca (funkcionalna raspodela). vrsta zadataka koji su povereni policiji.2. na osnovu dosadaãnje prakse u SAD. 2000.000 stanovnika i 2. 353 15. 7 Provalnici. obuåenost i opremljenost policajaca i policijskih jedinica. prostitutke. New York. organizacija policijske sluæbe i svake policijske jedinice. problematiåni ålanovi zajednice koje ñe u buduñnosti goniti policija danas se nalaze u ãkolskim klupama. Ipak. zavisnici od droge. Leonard i More navode neke okvire za odreœivanje broja policajaca sa punim radnim vremenom u odnosu na 1000 stanovnika. moral policajaca. Zato se svaki policijski stareãina suoåava sa problemom optimalne potroãnje raspoloæivog novca i drugih resursa. kvalitet i uspeãnost obrazovno-vaspitnog sistema.8 policajaca/1000 stanovnika za gradove od preko 250. zainteresovanost policajaca za uspeh policijske sluæbe.7 do 1. obim i struktura saobrañaja. Police Organization and Management. organizacija i uspeãnost preventivnog delovanja ostalih subjekata zaãtite. zakonska reãenja.7 prostorne i demografske karakteristike prostora koji pokrivamo.15. odnos policije i javnosti. upravljanje policijskom sluæbom i svakim pojedinaånim zadatkom. kao i da potreban broj policajaca nije fiksna. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . u zavisnosti od globalne podele nadleænosti i ovlaãñenja. 78 Ispravnije je reñi da ne postoji opãta formula za odreœivanje potrebnog broja policajaca. cilj policijske organizacije je efikasna i efektna realizacija zadataka koje pred policiju postavlja druãtvena zajednica. rasprostranjenost korupcije. agresivni vozaåi i dr. karakteristike putne mreæe. veza izmeœu napredovanja u karijeri i efikasnosti rada. Na Kongresu o saobrañaju i vezama Jugoslavije (Beograd. bezbednosna kultura u druãtvu. kradljivci vozila.15 ⋅ ---sp np gde su: Ik – indeks kontrole. Ali ovo bi bilo veoma skupo i besmisleno.

Beograd. 354 . i to: – do 30 radnika – komandir i zamenik komandira. RASPODELA LJUDSTVA I DRUGIH RESURSA Kada je odreœen broj policajaca neophodno je struåno vrãiti raspodele ljudstva i resursa. Ako je indeks kontrole veñi od jedan (Ik > 1. 0.0). Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). tri i viãe pomoñnika komandira. 15. Ako je indeks kontrole manji od jedan (Ik < 1. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 np – proseåan broj nezgoda sa nastradalim licima na sliånim deonicama u regionu ili na teritoriji stanice u poslednjih pet godina.0). Za uspeãno i efikasno rukovoœenje radom saobrañajne policije. onda je posmatrana deonica (sektor.10 Na ovo treba dodati i voœe sektora (koji rade i rukovode aktivnostima na sektoru). P. pa bi trebalo deo saobrañajne policije prebaciti na ostala podruåja. str.0). s – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na posmatrnoj deonici puta. – od 50 do 80 radnika – komandir. – raspodelu u prostoru (prostorna raspodela). zamenik i dva pomoñnika komandira. 2003. zamenik. dobro odabranih. sp – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na sliånim deonicama puta u regionu ili na teritoriji stanice. pa bi trebalo poveñati broj patrola. osposobljenih i motivisanih stareãina. zamenik i pomoñnik komandira. nophodno je obezbediti dovoljan broj kvalitetnih. a u zavisnosti od veliåine prostora i obima problematike koju pokriva stanica. – od 30 do 50 radnika – komandir. na osnovu broja radnika. onda je posmatrana deonica ravnomerno pokrivena patrolama i ne treba menjati broj policajaca koji su angaæovani na toj deonici. reon ili podruåje) bolje pokrivena saobrañajnom policijom nego prosek. prvenstveno.. Saobrañajni fakultet. 10 Jankoviñ.85 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje kontroli saobrañaja i 0. – raspodela prema vremenu (vremenska raspodela). Preporuåuje se da broj stareãina u policijskoj stanici odreœuje. odnosno broj saobrañajnih policajaca na toj deonici.15 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje regulisanju saobrañaja.3. – preko 80 radnika – komandir.Lipovac. Ukoliko je indeks kontrole jednak jedinici (Ik = 1. i to: – raspodelu prema funkcijama (funkcionalna raspodela). onda je posmatrana deonica slabije pokrivena od proseka. 48. D.

preventivno-propagandne poslove i rukovoœenje. zaduæivanje i razduæivanje policajaca. a posebno manjih naselja (otvaranjem malih. kablovskih i drugih savremenih komunikacionih tehnologija (policija je uvek dostupna. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15.1. 24 sata odmora. ovako se umanjuju troãkovi rada jedinice policije i omoguñuje bolja pokrivenost terena. zaãtita javnog reda i mira) ñe biti uvek prisutni u radu saobrañajnih policajaca. preventivnog rada u ãkolama. Pri raspodeli ljudstva u stanici saobrañajne policije osim patrolne sluæbe. voœenje evidencija i sl. za prekrãaje za koje ñe biti pokrenut prekrãajni postupak pred sudijom za prekrãaje. Interneta. treba planirati dovoljno ljudi za deæurnu sluæbu. a u nekim se odvaja 5% do 15% policajaca za poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. tj. administracija. podrãku policijskim poslovima. treba imati u vidu da je saobrañaj samo jedan od poslova koje vrãi stanica policije. obrada i rasvetljavanje saobrañajnih nezgoda. javnog reda i mira. posebne zadatke. ali ne deæura u prostorijama). ostali poslovi bezbednosti (spreåavanje i otkrivanje kriminala. ne mogu se odvojiti od stanice opãte nadleænosti. moæe se odnositi na dva problema: a) raspodela adekvatnog broja policajaca (resursa) na saobrañajne poslove u stanici opãte nadleænosti i b) raspodela ljudskih i drugih resursa u okviru stanice saobrañajne policije.3. U nekim stanicama se ne odvajaju posebne snage za saobrañaj (veñ svi policajci imaju nadleænosti i zaduæenja u vezi saobrañaja). ãto podrazumeva makar jednog policajca u toku 24 sata. Kod raspodele policajaca u okviru policijske stanice opãte nadleænosti. Konaåno. Sa druge strane. Za prekrãaje za koje se vodi prekrãajni postupak u OUP-u moraju se pripremiti i obraditi dokazi neophodni za pravilno rasvetljavanje i efikasno donoãenje praviånog reãenja. tj. Pri tome treba imati na umu da poslovi bezbednosti saobrañaja nisu iskljuåiva nadleænost saobrañajne policije. ali su åeãñe organizovani po sistemu “12-24-12-48”. obradu i rasvetÿavanje saobrañajnih prekrãaja. 12 sati rada (noñ) i 48 sati odmora. S druge strane. Svaki saobrañajni prekrãaj koji uoåi saobrañajni policajac treba evidentirati i obraditi. Pored saobrañaja tu su i poslovi: kriminala. Po okonåanju postupka policija realizuje neke mere kao ãto je unoãenje mere zabrane upravlja11 U svetu se sve åeãñe prihvata moguñnost da stanica policije radi samo u toku dana. a da se noñu angaæuju samo po potrebi (pasivno deæurstvo). Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa Definisanje funkcionalne raspodele. Ovo je veoma olakãano ãirenjem mobilne i fiksne telefonije.11 Deæurni policajci mogu da rade u smenama po osam sati. 12 sati rada (dan). tehniåka podrãka. Prekrãaji za koje je naplañena mandatna kazna samo se evidentiraju. operativnih jedinica koje su dobro prihvañene i imaju odliånu podrãku graœana u manjim mestima). nasilja u porodici. priprema pisanih podnesaka i njihova obrada. 355 15.15. kompletirati zahtev za pokretanje postupka i pratiti prekrãajni postupak. Policijski poslovi podrazumevaju da ih prati odgovarajuña administracija: pisanje izveãtaja o pojedinim poslovima.3. neophodno je pripremiti potrebne dokaze. rukovoœenje itd. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . administraciju. U naãim uslovima organizuje se neprekidno deæurstvo u stanici policije.

raspodela ovog perioda (npr. ali se smatra da bi svaki policajac trebalo svake godine da provede makar 5 dana na struånoj obuci i usavrãavanju. pratnja tereta. deo ljudi odsustvuje sa posla zbog bolovanja i drugih razloga (slobodni dani). Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa Prostor koji pokriva jedna stanica policije je podeljen na sektore i patrolne reone (oblasti). loãe realizacije i netaånih izveãtaja. pomaæe istraænom sudiji. nalaæe sprovoœenje mera.2. neophodno je planirati odreœeni broj policajaca za ove poslove.12 struåne obuke i usavrãavanja. Svaki sektor bi trebalo da ima po jednog rukovodioca sektora. akcija pojaåane kontrole i sl. obavlja niz istraænih radnji (obavlja sluæbene razgovore. Na godiãnjem nivou treba planirati odsustvovanja ljudi zbog godiãnjih odmora.3. 15. 12 Zakonom su odreœeni trajanje godiãnjih odmora. za prevenciju kriminala. U ovo vreme se ne raåuna osnovna obuka za saobrañajnog policajca. U proseku. broja i vrste saobrañajnih sektora. Za posebne zadatke kao ãto su obezbeœenje. prikuplja neophodne dokaze. Minimalno vreme koje se planira za struånu obuku i usavrãavanje je veñe kod policajaca poåetnika i kod stareãina. nalaæe veãtaåenja i sl. Stareãine takoœe predstavljaju deo ljudstva. loãeg planiranja. Ovi poslovi znaåajno pomaæu i podræavaju patrolnu sluæbu. 13 Nema opãteg pravila. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 nja vozilom i sliåno. neophodno je planirati dovoljno ljudi i drugih resursa. Treba imati na umu to da realizacija svakog posebnog zadatka slabi patrolnu sluæbu. zaãtitu æivota i imovine. saradnja sa ãkolama. stareãina stanice saobrañajne policije moæe raåunati da svakodnevno ima oko 50% do 60% policajaca na raspolaganju za patrole. Saradnja sa medijima. Preventivno propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja su veoma vaæni poslovi u kojima uåestvuju i uniformisani pripadnici policije. P. Patrolni reon je deo prostora kome je dodeljena jedna ili viãe patrola (jedan ili dva policajca) koja se smatra odgovornom za oåuvanje reda i poãtovanje zakona (javni red i mir). rad sa recidivistima i drugim riziånim grupama uåesnika u saobrañaju su veoma vaæni za ukupnu uspeãnost policijske sluæbe u bezbednosti saobrañaja. do poveñavanja optereñenja i stresa. odnosno sa patrolnom sluæbom åine nerazdvojnu celinu. Mada ovi policajci moraju biti i posebno obuåeni. Meœutim. poveñavaju efikasnost patrolne sluæbe. jer se za ove zadatke odvajaju resursi iz patrolne sluæbe. do nezadovoljstva.Lipovac. minimalno 15 radnih dana u prvom delu) i vreme koriãñenja (od poåetka tekuñe do polovine naredne godine). rad sa ranjivim uåesnicima u saobrañaju. veñ je bolje da se menjaju tako da imaju stalni kontakt sa terenom. Kod saobrañajnih nezgoda policija kompletira uviœajnu dokumentaciju.13 Konaåno. Svako potcenjivanje ostalih poslova u stanici policije i nerealno oåekivanje da ñe skoro svi policajci biti na raspolaganju za patrole dovodi do problema u efikasnosti i efektivnosti rada. Zato je vaæno posebne zadatke ãto åeãñe planirati tako da podræavaju patrolnu sluæbu. 356 . odnosno tuæiocu. ne bi trebalo da oni budu razdvojeni i nezavisni od policijskih patrola. Broj rukovodilaca zavisi od veliåine stanice.

15. onda policajci postaju nezadovoljni i neefikasni. da idu u administraciju i sl. kao i da je efektivna patrolna sluæba temelj policijske organizacije. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . 2) kod svih uåesnika u saobrañaju. åeãñi su zastoji u saobrañaju.). Ukoliko se loãe planira raspodela policajaca na patrolne reone. U poåetku je raspodela policajaca vrãena prema veliåini prostora (tako da se cela povrãina grada ili staniånog reona podeli na reone jednake veliåine). polazi se od osnovnog principa da bi patrolni policajci trebalo da budu rasporeœeni po reonima 357 15. broj raskrsnica. a posebno kod poåinilaca saobrañajnih prekrãaja ostvariti utisak da se saobrañajni policajac moæe pojaviti uvek i na svakom mestu. S druge strane. Pri tome se polazi od stava da je uspeãan rad na patrolnom reonu osnova uspeha rada policijske stanice. Tu dolazi do izraæaja decentralizacija policijske funkcije. saobrañajni prekrãaji i saobrañajne nezgode. a posebno ako sve ili neke policajce preopteretimo radnim zadacima. Uvek se mora ostaviti dovoljno prostora za intuiciju i akumulirano iskustvo stareãine. 6) pokrivanje celokupne teritorije i svih puteva u skladu sa potrebama za policijskom uslugom. ali u okviru opãte strategije i taktike policijske sluæbe. Danas se pri podeli na patrolne reone uzimaju u obzir i drugi faktori: broj saobrañajnih prekrãaja. Neki policijski autoriteti smatraju da ne postoji egzaktan metod odreœivanja patrolnih reona. struktura saobrañajnh prekrãaja i drugih dela. raste sklonost ka korupciji i drugim nezakonitim poslovima. Policajac u patroli prva je linija druãtva u borbi protiv kriminala. obima problematike bezbednosti saobrañaja i sl. æale se na neravnopravan poloæaj. 4) obezbediti jednako vreme reagovanja na nebezbedne pojave. a posebno na pozive graœana i uåesnika u saobrañaju. jer se pri tome mora voditi raåuna o velikom broju faktora i njihovom razliåitom znaåaju u datim uslovima. poåinju izbegavati radne obaveze. broj opasnih deonica i “crnih” taåaka na putu. rastu zahtevi da promene sluæbu (da idu iz saobrañaja u druge linije rada. gustina uliåne mreæe. zatim prema duæini putne mreæe (ukupna duæina putne mreæe se podeli na jendake patrolne reone). prema veliåini saobrañaja (pri podeli na patrolne reone vodi se raåuna o veliåini saobrañaja) itd.). obima saobrañaja. Raspodela ljudstva i drugih resursa odnosno za bezbedno odvijanje saobrañaja. pojedinaåna inicijativa. Svi ostali poslovi stanice policije treba da budu u najveñoj meri podreœeni ovim zadacima. Naime.3. Pri formiranju patrolnih reona i planiranju patrola trebalo bi postiñi sledeñe: 1) decentralizovati ukupan problem na manje celine. 5) obezbediti moguñnost brze i efikasne pomoñi svakom policajcu i u svakom vremenu od strane drugih policajaca na terenu. na pojedinim reonima javlja se sve viãe problema u odvijanju saobrañaja. On je pojedinaåno odgovoran za stanje na svom patrolnom reonu. 3) pribliæno jednako optereñenje patrola na razliåitim reonima u pogledu veliåine oblasti (duæine putne mreæe. vrsta i vremenska neravnomernost saobrañaja itd.

Lipovac. raste saobrañaj u turistiåkim centrima.3. niti problematika bezbednosti nisu konstantni u toku vremena. Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa Intenzitet saobrañaja. pa åak i za pojedine deonice puteva ili smerove saobrañaja na istoj deonici. Na primer.). – strukturu saobrañajnih nezgoda prema vrsti i – strukturu greãaka koje najåeãñe doprinose nastanku saobrañajnih nezgoda. Brojni su primeri da je uspostavljanje patronih reona ili sektore doprinelo miru i bezbednosti u tim oblastima. Treba imati na umu to da uspostavljanje novih granica patronih reona moæe doprineti i “migraciji” kriminala u druge. slabije pokrivene oblasti. 15. voænje pre sticanja prava na upravljanje. ali opada saobrañaj u veñim gradovima. Na osnovu neprekidnog i sistematskog prañenja mogu se uoåiti meseåna neravnomernost u toku godine. nepravilno kretanje peãaka i sl. – vremensku raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Na osnovu analize (ãestomeseånih i godiãnjih) izveãtaja odreœuje se srednji broj poslova po kategorijama i duæina vremena koja je potrebna za obavljanje pojedinih poslova. – prostornu raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Tako se odreœuje radno optereñenje svakog patrolnog reona. voænje pod uticajem alkohola.3. onda bi trebalo prostornu raspodelu aktivnosti vrãiti na osnovu struåne analize saobrañajnih nezgoda na mreæi puteva i ulica. neravnomernost po danima u toku sedmice i åasovna neravnomernost u toku dana. Ukoliko se slabo i nesistemski prate navedena obeleæja bezbednosti saobrañaja. u regionu i na posmatranom staniånom podruåju. u zimskim mesecima veñi je saobrañaj u gradskoj oblasti. Zato je neophodno voditi dobre baze podataka o stanju bezbednosti (saobrañaja) i periodiåno (na period ne duæi od 5 godina) preispitivati granice patronih reona. P. Zato je neophodno neprekidno prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja: prekoraåenja brzine. nepoãtovanje zabrana i ograniåenja i sl. odnosno svakog policajca. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 proporcionalno problematici i veliåini posla koji treba da obavljaju. Ukoliko se primanje zarada moæe vezati za neki pe358 . za pojedine puteve. U letnjim mesecima (vreme godiãnjih odmora) situacija je obrnuta: raste saobrañaj na otvorenim putevima (posebno na nekim magistralnim putnim pravcima). Pomenute neravnomernosti su razliåite za pojedine oblasti. voænje tehniåki neispravnih i neregistrovanih vozila. Pri tome bi trebalo imati na umu: – trend saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica u dræavi. ali je manji saobrañaj na otvorenim putevima. neravnomernost po danima u toku meseca. U vreme praznika rastu intenziteti saobrañaja na pojedinim putnim pravcima. Prostorna raspodela poslova na patrolnom reonu ili sektoru se vrãi na osnovu analize obima i strukture problematike bezbednosti saobrañaja. nepoãtovanja reæima saobrañaja (prolasci na crveno svetlo.

u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ.15. otvoreni putevi sa iznenadnim preprekama i sl. Broj saobrañajnih nezgoda nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja. Na primer. a smanjuje se u veñim gradovima. nema najopasnijih saobrañajnih prekrãaja. Raspodela ljudstva i drugih resursa riod u toku meseca (poåetak meseca) onda rastu intenziteti saobrañaja u tim periodima meseca.3. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ. nego intenzitetu saobrañaja. peãaci ne prelaze kolovoz na mestima van obeleæenog peãaåkog prelaza. jer je to fiziåki teãko i oåigledno opasno izvesti i sl. U dane vikenda raste saobrañaj na otvorenim putevima. a u popodnevnim satima je obratno. Konaåno. Suprotno tome. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice). Suprotno tome. jer je saobrañaj veoma gust. a posebno nema nekih vrsta saobrañajnih prekrãaja (npr. u nekim saobrañajnim uslovima. a u kasnim veåernjim i noñnim satima pojaåava se saobrañaj prema mestima stanovanja. a na kraju vikenda u smeru ka gradovima. nepravilno se kreñu kolovozom. ne poãtuju svetlosne signale na semaforu. za svaki konkretan sluåaj.) vozaåi i drugi uåesnici u saobrañaju åesto åine vrlo opasne prekrãaje: znaåajno prekoraåuju ograniåenu brzinu. broj i struktura sobrañajnih nezgoda su najvaæniji ulazni podatak pri odreœivanju konaånog rasporeda patrola. Sa druge strane. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja. jer nema uslova za preticanje. u razliåitim uslovima i pri razliåitim intenzitetima saobrañaja menja se struktura saobrañajnih prekrãaja.) dogaœa se neproporcionalno veliki broj najteæih saobrañajnih nezgoda. voze pod uticajem alkohola. nema znaåajnijih prekoraåenja brzine. nepravilno se zaustavljaju i parkiraju i sl. nema nepropisnih preticanja. nema saobrañajnih nezgoda ili nema nezgoda sa nastradalim licima (zbog malih brzina i drugih okolnosti). malo vozila na putu. Ova opãta pravila se moraju. 359 15. u nekim saobrañajnim uslovima. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja. voze za vreme zabrane. Vremenska neravnomernost u broju i strukturi saobrañajnih prekrãaja i drugih delikata u saobrañaju su sledeñi vaæan ulazni podatak o kome se mora voditi raåuna pri rasporeœivanju patrola na terenu i odreœivanju njihovih zadataka. prelaze kolovoz van obeleæenog peãaåkog prelaza. Istraæivanja pokazuju da se pre moæe tvrditi da je broj nezgoda proporcionalan broju odreœenih prekrãaja u saobrañaju.). Na primer. U ranim veåernjim satima pojaåavaju se tokovi prema rekreativnim i drugim centrima atrakcije. broj nezgoda zbog prekoraåenja brzine je proporcionalan broju prekrãaja u vezi brzine. broj nezgoda naletanja na vozilo ispred je proporcionalan broju prekrãaja nedræanja potrebnog odstojanja izmeœu vozila i sl. Na poåetku vikenda raste saobrañaj u smeru od velikih gradova. voze pre sticanja prava na upravljanje vozilom. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . prema industrijskim i administrativnim centrima. S druge strane. Broj saobrañajnih prekrãaja nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja. ne poãtuju znak “stop”. U jutarnjim satima intenzivni su saobrañajni tokovi prema gradovima. prav i pregledan put i sl. proveravati redovnim i povremenim analizama intenziteta i strukture saobrañaja. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice).

finansiranje. 2000. Smene se mogu preklapati. Ipak. zbog jednostavnosti planiranja.15 Ovaj dokument je pripremila meœunarodna organizacija za preventivu na putevima (PRI)16 koja okuplja preko 50 dræava. U naãim uslovima prva smena åesto poåinje od 6 sati. Danas se na globalnom nivou razmatraju problemi bezbednosti saobrañaja i donose odgovarajuñi dokumenti meœu kojima je posebno vaæna meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja (International Road Safety Strategy). ciljevima. tako da u periodu najveñeg oåekivanog posla na teren izaœu dve smene. promene ponaãanja. kazne. kako prekrãioci ne bi mogli da shvate sistem planiranja i utvrde pravilo kada je put nepokriven patrolama. Dokument obuhvata nekoliko vaænih poglavlja: – osnove (osnovni problemi i pravci delovanja). PRI. puteve. Konaåno.Lipovac. Naprotiv ona je deo nacionalnog sistema zaãtite koji se usaglaãava i usmerava na globalnom nivou. smene ne moraju da poåinju u isto vreme. pomaganje povreœenima u nezgodama. organizaciju pomoñi povreœenima. 15.4. od 8 do 16 sati. White book. Bolje je da uåesnici u saobrañaju uvek i na svakom mestu oåekuju patrolu. Ona deluje u skladu sa zahtevima druãtva i u skladu sa druãtvenim vizijama. Planiranje rada saobrañajne policije Saobrañajna policija je jedan od subjekata u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja.1. 16 PRI – La Prevention Routiere Internationale. od 16 do 24 sata i od 0 (24) do 8 sati. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Patrolna sluæba se najåeãñe planira u tri smene od po osam sati ili u åetiri smene od po ãest sati. P. PLANIRANJE RADA I RUKOVOŒENJE RADOM STANICE SAOBRAÑAJNE POLICIJE 15. najåeãñe postoji ustaljen ãablon planiranja patrolne sluæbe u tri konsantne smene. propise. zadacima i prihvañenim naåinom rada. zaãtitu æivotne sredine i kvalitet æivota). Veoma je vaæno shvatiti da saobrañajna policija ne moæe i ne sme delovati izolovano.4. razvoj metodologije planiranja. uspostavljanje partnerskih projekata) i – nadgledanje delotvornosti preventivnih akcija.14 a ubacivanjem posebnih patrola u razliåitim vremenima. Lisabon. 360 . – mere s ciÿem pomoñi zemljama u razvoju (obuka osoblja. – mere (koje su sistematizovane na ponaãanje. putevi. 15 International Road Safety Strategy. prañenje efekata preduzetih mera. propisi. a na osnovu izveãtaja visoke ekspertske grupe za politiku evropske bezbednosti na putevima. vozila. poveñava se kontrola u pojedinim periodima i ostavlja utisak stalnog prisustva. 14 Na primer.

. 2000. Brisel. European Transport Safety Council (ETSC). alkohol. KEMT (Konferencija evropskih ministara transporta) je donela dokument “Proãlost. Konaåno. 25 The National Road Safety Strategy 2001 – 2010. jer se u njima definiãu i kljuåne oblasti rada u bezbednosti saobrañaja u planiranom periodu (npr. PRI.17 Na nivou velikih regiona vrãi se strateãko planiranje saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. Evropski savet za bezbednost saobrañaja (ETSC)19 je pripremio Strateãki plan bezbednosti saobrañaja za EU. Evropska komisija. Na primer. sigurnosni pojasevi i prolasci na crveno). Australian Transport Council. 24 Police Enforcement Strategies To Reduce Traffic Casualties in Europe. principe i strateãke mere bezbednosti saobrañaja koje ñe se sprovoditi u narednom periodu. 19 ETSC – European Transport Safety Council. 361 15. problem. Paper. zadatke u bezbednosti saobrañaja. 26 Lipovac.4. 20 A Strategic Road Safety Plan for the European Union. European Transport Policy For 2010: time to Decide. godine. Npr. 1999. sadaãnjost i buduñnost bezbednosti saobrañaja”22 i druge strateãke dokumente. 1997. 22 Past. Komitet ministara saveta Evrope. COM(2000) 125 final. Australija veñ tradicionalno donosi nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. 2000.26 Poslednja dva dokumenta su najvaæniji okvir za planiranje rada saobrañajne policije. CEMT/CS(2002)7/PROV. 2002. Na osnovu nacionalne strategije donose se nacionalni planovi bezbednosti saobrañaja (obiåno na godiãnjem nivou) koji definiãu zadatke pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja.25 Nacionalne strategije definiãu stanje. na osnovu svih nabrojanih dokumenata definiãe se nacionalna strategija policijske prinude i godiãnji planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja. Lisabon. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije PRI je usvojila i Kodeks dobre prakse za izradu nacionalnih strateãkih planova bezbednosti saobrañaja. Present and Future Road Safety Work in Ecmt. ciljeve (dugoroåne i kratkoroåne). 2001. Brussels. 23 Evropski kodeks policijske etike.20 a EU je usvojila i Prioritete EU u bezbednosti saobrañaja21 i druge dokumente. 21 Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Brisel. Melburn. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . 2000. 2005. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. K. Zbog izuzetnog znaåaja rada policije u bezbednosti saobrañaja. Npr.15. 2001. Strazburg. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. u Evropi je prihvañen Evropski kodeks policijskog rada23 i Evropska strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja24 u kome su dati okviri i standardi rada policije u saobrañaju. vizije. Evropska unija je definisala svoju saobrañajnu politiku do 201018 u kojoj je ocenila sadaãnje stanje transporta u EU i definisala oko 60 mera koje ñe se sprovesti do 2010. na meœunarodnom planu se usaglaãavaju i strategije policijske prinude u bezbednosti saobrañaja. Npr. ETSC. Vrnjaåka Banja. brzina. Preporuke. Znaåajne meœunarodne organizacije su usvojile svoje strateãke dokumente o bezbednosti saobrañaja. Svaka dræava bi trebalo da donese nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. Strategije bezbednosti saobrañaja. 17 National 18 White Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice.

broj prekoraåenja brzine. Neophodno je u planovima predivdeti i kvantifikovati indikatore kojima ñe se meriti uspeh u realizaciji planova (broj radnih sati. procenat uåeãña pijanih vozaåa u saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja 15. a zatim kljuåne oblasti rada.27 Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije ñe biti olakãano ako se pripremaju i realizuju planovi rada od godiãnjeg do meseånog nivoa. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. P. 362 . – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije. planovi rada viãih organizacionih jedinica). Policija ima velike moguñnosti i obavezu da pomogne lokalnoj zajednici da prati stanje bezbednosti saobrañaja. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. nacionalni planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja. – izrada dnevnih rasporeda sluæbe. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. ciljeve.. Konkretni planovi rada policije se moraju temeljiti na struånim analizama stanja bezbednosti saobrañaja. Ovi planovi rada bi trebalo da obuhvate kratak prikaz najvaænijih obeleæja postojeñeg stanja indikatora bezbednosti saobrañaja i saobrañajnih nezgoda. – prijem patrola po povratku sa sluæbe. Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije obuhvata: – utvrœivanje planova rada (godiãnji. broj kontrola na putu. procenat otkrivenih pijanih vozaåa u saobrañaju. zadatke i mere koje ñe se preduzimati u posmatranom periodu.4. srednja brzina na putu. B. – otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). – instruktivno-kontrolna delatnost.2. – struåno osposobljavanje i usvrãavanje radnika stanice. 2005. Planovi rada se prave na osnovu nacionalnih i regionalnih strateãkih dokumenata zajednice (dræava. – izdavanje pismenih nareœenja patrolama (priprema naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka). periodiåni i meseåni planovi) i prañenje njihove realizacije. okvir koji je definisala zajednica i viãe organizacione jedinice. Utvrœivanje planova rada. a zatim da svoje aktivnosti dobro uklopi u rad ostalih subjekata. ali moraju biti usaglaãeni i sa strategijama i planovima lokalne zajednice. – nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice. – saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja. Vrnjaåka Banja. broj odsustvovanja sa posla.Lipovac. procenat vozaåa koji voze pre sticanja prava i broj otkrivenih u saobrañaju itd. – saradnja sa drugim jedinicama OUP-a itd. da podræi i pomogne strateãko planiranje aktivnosti svih subjekata na lokalnom nivou. broj akcija pojaåane kontrole.). region) i planova policijskog rada na viãem nivou (strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja. 27 15 Miliniñ.

.). . Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Izrada dnevnih rasporeda sluæbe.. spremnost i motivisanost za izvrãenje konkretnih zadataka. ne ulazeñi dublje u osnove iz kojih su ovi zadaci proizaãli. umor. belo.30 do 12... stanje liåne opreme i naoruæanja. S obzirom na oåekivani stepen konkretizacije zadataka u nalogu. Neke stanice imaju posebnu prostoriju za isprañaj patrola.. od 6. ãtrajkovi. Na isprañaju se sagledava i ispravnost vozila i opreme u vozilu. Mada je Nalog veoma konkretan. stareãina daje pismene zadatke svakoj patroli u vidu Naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka (patrolni list). blokade.. Otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). pripremljenost patrole za izvrãenje zadataka (da li imaju potrebne obrasce. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . polazak patrole iz stanice u 6.00 sati... rutinski zaustavljati i kontrolisati svako peto... Saobrañajni policajci se staraju da dosledno sprovode postavljene zadatke.. u pravcu neposredno ispred oãtre krivine . domonstracije. Izdavanje pismenih nareœenja patrolama..15 vrãiti kontrolu saobrañaja u mestu. i zaustavljati sva vozila koja voze preko 95 km/h – dobro vidljiva kontrola – saåiniti poseban izveãtaj o ekstremnim prekoraåenjima brzine. urednost. jasno je da rukovoœenje stanicom mogu vrãiti samo iskusni i veoma struåni komandiri.15.. a posebno obratiti paænju na prekrãaje ekstremnog prekoraåenja brzine .. garaæa i sl. Ne treba dnevne rasporede praviti po inerciji (prepisivati iz dana u dan). u sluæbenim prostorijama.). i kontrolisati nepropisna preticanja – navesti u izveãtaju rezultate kontrole ...4. saobrañajne nezgode i drugi zastoji) i nareœuje postupanja saobrañajne 363 15...25 vrãiti nadzor u pokretu nad odvijanjem saobrañaja. Stareãina usmeno obrazlaæe i pojaãnjava svaki zadatak. a posebno kontrolu upotrebe sigurnosnih pojaseva i zaustavljanja na znak “Stop” . odnosno pomoñnikom komandira. Ovaj nalog predstavlja konkretizaciju svih planova i rasporeda. veñ voditi raåuna o viãim planovima i konkretnim uslovima.. Na isprañaju patrole stareãina neposredno sagledava stanje svakog policajca i njegovu spremnost da izvrãi predviœene zadatke: liåni izgled. Na osnovu meseånih planova i dnevnih rasporeda sluæbe. da li su shvatili zadatke i sl.00 do 6. u raskrsnici ulica . Stareãina u dnevnim rasporedima sluæbe konkretizuje zadatke saobrañajne policije za posmatrani dan.. U dnevnom rasporedu se precizno definiãe vreme i prostor rada svake patrole i odreœuju pojedinaåna zaduæenja policajaca. Pripremu ovih zadataka treba shvatiti veoma ozbiljno i uvek je raditi u saradnji sa voœom sektora.. U nalogu bi trebalo ãto preciznije naloæiti izvrãenje zadataka po vremenu i mestu izvrãenja (npr.30 patrolno vozilo zaustaviti posle deonice – skrivena kontrola – . u mestu . a ostala vozila zaustavljati samo u prekrãaju . . obuåenost.. nekad se koriste prostorije deæurne sluæbe.. putniåko vozilo.. pojaãnjava aktuelne dogaœaje znaåajne za izvrãenje zadataka: åita aktuelne depeãe. vrãiti merenje brzine vozila koja dolaze iz pravca . a posebno o stanju indikatora i parametara bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju. u periodu od 11.. od 7..45 do 8. Stareãina vodi raåuna da zadaci u Nalogu budu u skladu sa svim strateãkim i planskim dokumentima i da budu ãto konkretniji. Isprañaj patrole se vrãi oko 30 minuta pre poåetka patrolne sluæbe. pojaãnjava najvaænije probleme na terenu (aktuelni problemi u saobrañaju. odnosno njihovi zamenici. neophodno je da stareãina neposredno isprati svaku patrolu.

ali je neophodno i da neposredno izlazi na patrolne reone i liåno se uveri u naåin rada policajaca na terenu. odnosno da bi ove zadatke u buduñnosti bolje prilagoœavao konkretnim moguñnostima policajaca. Prijem sluæbe je veoma znaåajan da bi stareãina uspeãno pratio i dobro shvatao stanje i probleme sa terena. Posebno korisne informacije dobija na osnovu izveãtaja patrola o patrolnoj delatnosti. odnosno lice koje on ovlasti. stareãina odobrava izlazak na teren. pisanih podnesaka. S druge strane. izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi).Lipovac. Nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice je veoma znaåajna funkcija rukovoœenja. Stareãina koristi razne metode da ostvari ãto bolji uvid u rad svoje jedinice i svakog pojedinca u jedinici. Prijem patrola po povratku sa sluæbe treba da vrãi stareãina. Konaåno. broj i struktura uoåenih prekrãaja. P. da bi pratio kvalitet rada i posveñenost policajaca svom poslu. Ovako se zaokruæuje proces planiranja i prañenja rada patrole. reãenja o prekrãajima. staniånih evidencija i drugih dokumenata u stanici. Ovo je i dobra prilika da stareãina shvati koliko su bili realni njegovi planovi i postavljeni radni zadaci. izveãtaj o upotrebi sredstava prinude. usmenim izveãtavanjem o radu kada stareãina izaœe na lice mesta (radi kontrole ili pomoñi i organizovanja sloæenijih zadataka) i pri predaji sluæbe (posle patrolne sluæbe). rada administracije. Svaka patrola se posle patrolne sluæbe vraña u stanicu i predaje sluæbu stareãini (najbolje je da sluæbu preda stareãini koji je patrolu ispratio u sluæbu). Na osnovu struånog i neprekidnog prañenja stanja u stanici. da bi sagledavao naåin izvrãenja zadataka koje je naloæio. prijave. izveãtaja deæurne sluæbe. zapisnici o kontroli uåesnika u saobrañaju.28 sluæbene beleãke. Izveãtavanje o radu patrole vrãi se pismeno i usmeno. ako ona obezbeœuje lice mesta. a drugi organ vrãi uviœaj. Na osnovu sugestija stareãine. obaveãtenja i drugi pisani dokumenti su najåeãñi pisani oblici izveãtavanja o radu patrole. patrola kompletira ostale pisane podneske i izveãtaje. stareãina se upoznaje sa radom patrola kroz usmene kontakte putem radio veze. Patrola kompletira pisani izveãtaj na poleœini naloga i usmeno pojaãnjava stareãini najvaænije aktivnosti. prijemom patrola i razgovorom o aktivnostima na terenu. prigovora na rad. 364 . Pismeni izveãtaj na poleœini naloga je osnovni vid izveãtavanja o radu patrole i u njega se unose najznaåajnije aktivnosti patrole: broj kontrola. Ostali pisani izveãtaji (npr. preduzete mere u vezi otkrivenih prekrãaja i ostale vaæne aktivnosti. Usmeno izveãtavanje se ostvaruje radio vezom u toku izvrãavanja pojedinih zadataka. Instruktivno-kontrolna delatnost. tako se uvaæava najvaæniji posao saobrañajne policije – patrolna delatnost. stareãina upravlja stanicom. stareãina se na najbolji naåin upoznaje sa stanjem i najvaænijim problemima sa kojima se susreñe patrola u svom radu. Tek kada je uveren da je svaki policajac shvatio zadatke i da ih moæe uspeãno izvrãiti. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 policije. U toku sluæbe. Kontrolna delatnost se odvija: 28 Izveãtaj o nezgodi popunjava patrola. izveãtaja o kontrolnoj delatnosti i neposrednog uvida u izvrãavanje pojedinih zadataka.

Kontrolna delatnost na terenu i rad sa patrolom imaju elemente i instruktivne delatnosti. Posebno je znaåajno da komandir stanice planira obuku svih stareãina i da stalno radi na svom ostruåavanju i struånom razvoju. Veoma je korisno da se instruktivno-kontrolna delatnost realizuje u vreme izvrãenja sloæenih zadataka. sagledava obrazovne potrebe i upuñuje saobrañajne policajce na specijalistiåke kurseve i seminare. Obuka policajaca je neraskidivo vezana za njihov rad i tako bi je trebalo i planirati: u godiãnjim planovima rada bi trebalo za svakog policajca predvideti vreme neophodno za obuku (pohaœanje kurseva i seminara u trening centrima. planira i organizuje stuåno usavrãavanje saobrañajnih policajaca u okviru redovne nastave u jedinici. U toku godine stareãina bi trebalo da makar jednom izaœe i radi sa svakom patrolom (instruktivno-kontrolna delatnost). rukovodi praktiånim delovima obuke saobrañajnih policajaca u stanici. Stareãina jedinice saobrañajne policije. provere znanja. – posredno na osnovu izveãtaja i pisanih podnesaka.). usmerava i koordinira rad patrola i deæurne sluæbe. prati i stimuliãe obuku na kursevima i seminarima.15. – naposredno na terenu uz znanje patrole (stareãina dolazi na mesto rada patrole. ukazuje na propuste i daje konkretna nareœenja koja mogu podrazumevati i neposrednu demonstraciju ispravnog postupanja). – neposredno na terenu. bez znanja patrole (stareãina sa mesta na kome ga ne uoåava patrola prati rad patrole i stiåe odliåan utisak o kvalitetu rada. prima izveãtaj. a posebno: vrãi selekciju i upuñivanje policajaca na osnovni saobrañajni kurs. rad sa policajcima – mentorima u stanici. Zato se podrazumeva da je komandir bio iskusan saobrañajni policajac koji ima veliki ugled meœu policajcima i koji im moæe pomoñi. Stareãina prati struånost policajaca u stanici i planira njihovo usavrãavanje. bira i stimuliãe policajce – mentore da kvalitetno realizuju praktiånu obuku u stanici. odlazak u druge jedinice. a neãto åeãñe sa patrolom koju åine neiskusni ili policajci na åiji rad se graœani åeãñe æale. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije – u stanici (stareãina uz pomoñ deæurne sluæbe neprekidno nadzire rad patrola na terenu. o problemima i slabostima koje uoåava). a posebno sluæbene izveãtaje koji ukazuju na nepropisan i nesavestan rad). seminari i struåna predavanja u stanici. poduåiti ih kako da rade u konkretnim uslovima. ostali vidovi obuke u stanici i sl. a svojim prisustvom i struånoãñu uliva poverenje meœu policajcima. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI .4. a izveãtaji o kontrolnoj delatnosti treba da pomognu u prañenju i usmeravanju rada policajaca. niti usmenu primedbu na rad svojih policajaca. Struåno osposobljavanje i usavrãavanje pripadnika policije je jedan od osnovnih uslova za struåan i efikasan rad saobrañajne policije. – posredno na osnovu prituæbi i prigovora graœana i ostalih saznanja (stareãina ne sme da ignoriãe nijedan prigovor. a u liånim kontaktima radio vezom ili na drugi naåin sagledava rad pojedinih patrola i naåin realizacije nekih zadataka). prati rad. kada stareãina ostvaruje uvid u rad policajaca. zajedno sa ostalim stareãinama treba da sagledava potrebe i organizuje struåno usavrãavanje polica365 15. Kontrolna delatnost se sprovodi na osnovu naloga (patrolnog lista).

P. neophodna je saradnja saobrañajne policije sa drugim linijama rada. ako analize ukazuju da vrlo velike brzine åesto doprinose nastanku nezgoda. tako ãto ñe ga prilagoœavati aktuelnim problemima i izvorima opasnosti. a posebno za rasvetljavanje nezgoda sa nepoznatim uåiniocima. Tako ñemo zadobiti bolju podrãku zajednice. ali i moguñnost rutinske kontrole koja se moæe odliåno iskoristiti za rad na rasvetljavanju brojnih kriviånih dela. da pomogne i olakãa rad drugih subjekata i svoj rad stavi u funkciju zaãtitnog sistema. U svakoj stanici saobrañajne policije trebalo bi da se svakodnevno aæuriraju karte saobrañajnih nezgoda na kojima se jednostavno i pregledno prikazuje koje nezgode. Saobrañajna policija je odgovorna za struåno i aæurno voœenje baza podataka o saobrañajnim nezgodama. mogu se uspeãno reãiti u okviru rada saobrañajne policije. Saradnja sa drugim linijama rada je veoma vaæan zadatak saobrañajne policije. Ovakve karte mogu pomoñi u planiranju i usmeravanju rada. o ranijim istraæivanjima i sl. danas se svako kriviåno delo realizuje i u saobrañaju i uz pomoñ vozila.). prolasci na crveno. dobiti podrãku u opremanju. Sa druge strane. Saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajna za efikasan i efektan rad saobrañajne policije. Konaåno. da su åeste nezgode u semaforizovanim raskrsnicama. a posebno u suzbijanju kriminala i otkrivanju izvrãioca kriviånih dela. Prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije je osnov za uspeãan rad i planiranje rada policije. Saobrañajna policija ima brojne kontakte sa graœanima. nadzor nad odvija366 . Krsto Bezbednost saobrañaja 15 jaca opãte nadleænosti (koji nisu zavrãili osnovni saobrañajni kurs) koji se ukÿuåuju u kontrolu i regulisanje saobrañaja.Lipovac. o saobrañaju. voænja neispravnih vozila itd. voænja pod uticajem alkohola. da pomogne koordinaciju rada viãe subjekata. Stareãina bi trebalo da na osnovu uporedne analize stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije stalno unapreœuje rad policije. obuåavanju i u realizaciji svake naãe aktivnosti. Ove baze podataka pruæaju ogromne moguñnosti za struåno sagledavanje stanja bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju i trebalo bi ih maksimalno koristiti. Na primer. onda ñe rad saobrañajne policije biti bolje podræan i uvaæavan. sa kojim posledicama i gde se dogaœaju. za reãavanje pojedinih dela u saobrañaju. Saobrañajna policija moæe da podstakne druge subjekte da preuzmu svoj deo odgovornosti. Naime. Veoma kvalitetne analize stanja mogu se dobiti i od nauånih i struånih ustanova koje koriste baze podataka o nezgodma. nezaustavljanja na znak “Stop”. Saobrañajna policija je samo deo jedinstvenog zaãtitnog sistema i to treba stalno isticati i uvaæavati. prañenje vrsta nezgoda na putnoj mreæi. Posebno su vaæni prañenje prostorne i vremenske raspodele saobrañajnih nezgoda. o ponaãanju uåesnika u saobrañaju. kada.). Mnogi zadaci iz nadleænosti OUP-a. Ako uspeãno saraœuje sa ostalim subjektima. prañenje najåeãñih i najopasnijih greãaka u saobrañaju. ali i druge izvore podataka o saobrañajnim obeleæjima (podatke o putevima. U buduñnosti bi trebalo razviti snimanje i uspostaviti prañenje najvaænijih indikatora bezbednosti saobrañaja (brzine vozila. stareãina ñe usmeriti rad na otkrivanje prekrãaja prekoraåenja brzina ili prolaska na crveno itd. a rezultati rada bolji. Tada ñe graœani bolje prihvatati saobrañajnu policiju i pomagati joj u radu.

Komitet ministara saveta Evrope.. Miletiñ. M. Brisel. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . 2003. B. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Evropski kodeks policijske etike. Facultz of Crminal Justice. ovi poslovi su meœusobno isprepletani. Mada su pojedinaåno objaãnjeni.Literatura njem saobrañaja. Meãko. 1997. Ljubljana. International Road Safety Strategy. Zaal. G. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. Pagon.. Canberra: Federal Office of Road Safety.. Saobrañajni fakultet. Leonard and More. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement.. otkrivanje i sankcionisanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja mogu uspeãno vrãiti i pripadnici policije opãte nadleænosti. M. struåni skup bezbednost saobrañaja na putevima. 2000. Past. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. 2000. Brussels. Svi nabrojani poslovi se realizuju neprekidno.. Miliniñ. ali i realizaciju i koordinaciju navedenih poslova rukovoœenja stanicom. Police Organization and Management. nepoãtovanje reæima saobrañaja itd. 1999.. B. Literatura Armour. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Policing in Central ind Eastern Europe. 2005. Traffic law Enforcement. Report No.). B. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Jankoviñ. smanjuje broj saobrañajnih policajaca i poveñava specifiåan subjektivni rizik kaænjavanja pojedinih prekrãioca (nepropisna parkiranja i zaustavljanja. 2000. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. jednovremeno i koordinirano u svakoj stanici saobrañajne policije.. PRI.. 367 15. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice. White book. National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. Monash University. Preporuke. Beograd. i Dobovãek. 2005. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). D.. bolja iskoriãñenost ljudstva i tehnike. Vrnjaåka Banja. 1994. Kontrola i regulisanje saobrañaja. a Review of the Literature. D. voænja neregistrovanih vozila. New York. Tako se obezbeœuje bolja pokrivenost teritorije. Beograd. Strazburg. Lipovac. 2000. voænja pre sticanja prava. 2001. Present and Future Road Safety Work in ECMT. COM(2000) 125 final. Uspeãan rad patrole na terenu podrazumeva uspeãan rad svakog policajca u patroli. Pri. K. Lisabon. Lisabon. 2002. 53. CEMT/CS(2002) 7/ PROV. 2004. Strategije bezbednosti saobrañaja. ETSC. Police Science Series. Vrnjaåka Banja. Australian Road Research. zavisni i meœusobno uslovljeni. 1984.

P. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe. European Transport Policy for 2010: Time to Decide. European Transport Safety Council (ETSC). 1998. 1999. Australian Transport Council. White Paper.Lipovac. Brisel. 2001. HMIC (Her Majesty’s Inspector of Constabulary) Thematic Inspection Report. Melburn. Home Office. London. 368 . 2000. The National Road Safety Strategy 2001 – 2010. Road Policing and Traffic. Evropska komisija.

SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16.1.3. Dosije sektora . Mesto i uloga voœe sektora i komandira 16.2.16. Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada 16. Poslovi i zadaci na sektoru 16.4.

16. pa i rad po pitanju bezbednosti saobrañaja. ORGANIZACIJA I NAÅIN REALIZACIJE SEKTORSKOG RADA Da bi se unapredio i uåinio ãto efikasnijim rad policije na terenu. kojeg donosi ministar unutraãnjih poslova. zadaci i naåin vrãenja poslova na sektoru i naåin voœenja evidencija. Poslovi i zadaci na sektoru obavljaju se po linijskom principu. 16. 1 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru (1.1 Ovim aktom su ureœeni organizacija.1. obimu problematike i broju angaæovanih ljudi razlikuju se sektor prve kategorije i sektor. organizuje se po sektorima.7. koordinacija. SEKTORSKI RAD U BEZBED. Organizaciju i naåin realizacije sektorskog rada u Srbiji je propisan posebnim. Treba razlikovati dve situacije – dve vrste sektora i sektorskog rada: a) bezbednosni sektor na kome se poslovi bezbednosti saobrañaja realizuju u sklopu ostalih poslova i b) saobrañajni sektor na kome se osnovni sadræaj poslova odnosi na bezbednost saobrañaja. a moæe da obuhvata podruåje jedne ili viãe mesnih zajednica ili deonice puteva. 371 16.2. Naåelnik SUP-a donosi i Odluku kojom se utvrœuju patrolni i pozorniåki rejoni na sektoru. ali tako da se obezbedi jedinstveno obavljanje unutraãnjih poslova na sektoru (planiranje. Prema veliåini sektora.1997). usmeravanje. Sektor predstavlja prirodnu i bezbednosnu celinu. internim aktom – Uputstvom. SAOBRAÑAJA . POSLOVI I ZADACI NA SEKTORU Najznaåajniji poslovi i zadaci koji se realizuju na sektoru su: – zaãtita bezbednosti i ustavnog poretka. kontrola i odgovornost). Naåelnik SUP-a predlaæe (Ministru) podelu podruåja na sektore.

MESTO I ULOGA VOŒE SEKTORA I KOMANDIRA Patrolna i pozorniåka delatnost. na osnovu dobrog poznavanja stanja na sektoru. pored nabrojanih. S druge strane. Na saobrañajnom sektoru se. putne isprave. prebivaliãte i boraviãte graœana i drugo.3. organizacijama i preduzeñima kojima je zakonom povereno vrãenje odreœenih poslova u vezi bezbednosti saobrañaja (tehniåki pregledi. prati i ocenjuje rad policajaca na sektoru. izveãtava stareãinu o stanju i problemima na sektoru. preduzeña za odræavanje puteva i dr. posebno realizuju i sledeñi poslovi i zadaci bezbednosti saobrañaja: – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja na sektoru. dræanje i noãenje oruæja i municije. On. i neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja su osnovni vidovi delovanja na sektoru. – spreåavanje vrãenja i otkrivanje kriviånih dela i prekrãaja iz oblasti bezbednosti saobrañaja. – kontrola kretanja i boravka stranaca. Na sektoru se angaæuje stalan tim koga åine voœa sektora i odreœeni broj policajaca (najmanje 7 radnika na sektoru 1. P. na radnim sastancima sa stareãinama analizira stanje na sektoru. – nabavljanje. – vrãenje nadzora i pruæanje struåne pomoñi organima. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 – zaãtita æivota. – odræavanje javnog reda i mira. – obezbeœenje zborova i drugih okupljanja graœana. – liåne karte.Lipovac. vozila i drugih uåesnika u saobrañaju. – obezbeœenje odreœenih liånosti i objekata i – bezbednost saobrañaja na putevima. centri za obuku vozaåa. Radnici na sektoru o svim bezbednosnim pojavama obaveãtavaju voœu sektora. voœa sektora je policajac koji 372 . Posebno je vaæno da voœa sektora bude stalno angaæovan na istom sektoru. – kontrola prelaæenja preko dræavne granice. AMSA. kategorije. liåne i imovinske sigurnosti graœana. – uoåavanje opasnosti na putevima i preduzimanje mera za njihovo otklanjanje. uåesnicima u saobrañaju. predlaæe nagraœivanje i kaænjavanje radnika na sektoru. daje predloge. – vrãenje nadzora i obezbeœenje vrãenja vanrednog prevoza na putevima. – obezbeœenje lica mesta i vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. planira i neposredno rukovodi poslovima na sektoru. Voœa sektora prati stanje na sektoru. – zaãtita od poæara.). uåestvuje u planiranju sluæbe i u pripremi zadataka patrolama. – regulisanje saobrañaja i pruæanje pomoñi vozaåima i dr. – vrãenje kontrole vozaåa. odnosno 5 radnika na sektoru). 16.

a posebno za voœenje dosijea sektora. Planiranje. Na nivou policijske uprave. pregled lica pod pojaåanim nadzorom i lokalnom kontrolom. – obezbeœuje ustaljenost voœa sektora i radnika na sektoru i – obezbeœuje jedinstveno vrãenje poslova na sektoru. pregled objekata interesantnih sa aspekta bezbednosti saobrañaja. preko analize postojeñeg stanja i bezbednosnih procena.16. a posebno u delu koji se odnosi na struåno 2 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. treba unaprediti sadræaje dosijea. 16. vrãi uviœaje najteæih saobrañajnih nezgoda. U Uputstvu2 su utvrœeni najvaæniji sadræaji dosijea saobrañajnog sektora: odluka o utvrœivanju sektora. – kontroliãe voœenje dosijea sektora. pregled vaænijih putnih objekata na sektoru.4. pregled preduzeña za odræavanje puteva sa punktovima zimske sluæbe. bezbednosna procena. pregled vaænijih transportnih preduzeña. On je spona izmeœu stareãine i policajaca – neposrednih izvrãilaca poslova. priprema i organizuje radne sastanke sa voœama sektora i odgovarajuñim linijama rada. pregled preduzeña koja raspolaæu dizalicama.4. – planira. – predlaæe broj radnika na sektorima. pregled servisa i radnji za popravku vozila. struåno usmerava. Dosije sektora neposredno vrãi poslove na sektoru (zajedno s drugim policajcima). SAOBRAÑAJA . SEKTORSKI RAD U BEZBED. skica podruåja sektora. 373 16. usmeravanje i kontrola rada na sektoru vrãi se na nivou SUP-a i stanice (odgovoran je komandir). komandir (rukovodeñi radnik): – predlaæe podelu staniånog podruåja na sektore. Meœutim. DOSIJE SEKTORA Dosije sektora sadræi propisane sadræaje poåev od odluke o utvrœivanju sektora. do nekih konkretnih podataka o licima i objektima koji su znaåajni za vrãenje poslova na sektoru. organizovanje. ovo treba shvatiti samo kao okvir i minimum sadræaja. Imajuñi na umu osnovnu nameru da dosije omoguñi ãto kvalitetnije prañenje stanja i planiranje aktivnosti na sektoru. dosije pozorniåkog reona. neposredno prati rad i pruæa struånu pomoñ ostalim policajcima na sektoru (posebno kod sloæenih poslova). Voœa sektora je odgovoran za stanje bezbednosti saobrañaja i uredno voœenje evidencija na sektoru. pregled objekata od posebnog znaåaja itd. spisak pripadnika policije koji obavljaju poslove na sektoru. U tom smislu. podelu sektora na patrolne i pozorniåke reone. Ovo podrazumeva da se u liku voœe sektora stapaju funkcije odliånog policajca koji radi na sektoru i neposrednog rukovodioca. stanice i sektora vodi se dosije koji sadræi potrebne podatke od znaåaja za vrãenje poslova bezbednosti na posmatranom podruåju. pregled preduzeña za ãlepanje i uklanjanje vozila. organizuje. koordinira i kontroliãe rad na sektoru. – planira.

Milijeviñ. Zaal.. 1999. U dosijeu bi trebalo aæurirati podatke o saobrañaju (PGDS. 2006. Stefanoviñ. Preporuke. Dosije saobrañajno sektora PS Lapovo (seminarski rad). 2001. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. MUP RS.. European Transport Safety Council (ETSC). Leonard and More. Beograd. Beograd. Beograd. V. Dosije sektora se vodi ruåno. 1994. Strazburg. o vaænim obeleæjima bezbednosti saobrañaja i o saobrañajnim nezgodama.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. neravnomernost i struktura saobrañaja). S. 2006. 2003. Beograd. Police Organization and Management. Report No. Miletiñ. Kontrola i regulisanje saobrañaja. vol. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 prañenje i procenu stanja na sektoru.. Tako se omoguñuje struåno usmeravanje rada na sektoru. Posebno je vaæno da se u dosijeu sektora naœu kvalitetni podaci o saobrañajnim nezgodama. 2006. prostorna i vremenska raspodela nezgoda itd. Beograd. Saobrañajni fakultet. a Review of the Literature.. D. 1997.p. Dosije sektora: Zrenjanin (seminarski rad). odnosno na sistemu za automatsku obradu podataka. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. D. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). 1999. Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe. o saobrañajnim prekrãajima. Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. Monash University. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). karte nezgoda na putu. Komitet ministara saveta Evrope. D.Lipovac. Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files. I. Traffic Law Enforcement. 31. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Loznica (seminarski rad). Viãa ãkola unutraãnjih poslova. o putu i putnim objektima. 374 . Brisel. pojedinaåni dijagrami svake nezgode (ili makar svake nezgode sa nastradalim licima). Police Science Series.. Beograd. Petroviñ. Canberra: Federal Office of Road Safety. 2000. 53. Rakiñ. Evropski kodeks policijske etike. 2006. B. Literatura Clarke. New York. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. o radovima na putu.. P. G. Accident Analysis and Prevention. Kod svake nezgode bi trebalo da se evidentiraju i najvaæniji propusti i okolnosti koji su prethodili nezgodi. Jankoviñ. p. 31-43.

3. 239. 97. 98. 190. 80 Australijski program za procenu novih vozila – ANCAP (Australian New Car Assessment Programme) 72 automobili 15. 65. 69. 257. 390. 254. 33. 59. 96. 313. 61. 23. 393 375 . 151. 128. 292. 185. 244. 201. 26. 307. 372. 27. 338. 150. 238. 391 analiza ponaãanja (Behavioural analyses) 71 analize saobrañajnih nezgoda 70. 93. 338. 80. 256. 336. 314. 144. 62. 132. 337. 270. 132. 4. 197. 371. 35. 393 autotransportna preduzeña 92 B baze podataka 19. 79. 394 automobilske patrole 350. 189. 162. 305. 19. 173. 69. 108. 27. 42. 30. 63. 115. 96. 68. 109. 128. 171. 45. 391. 145. 128. 265. 105. 334 auto-moto savez 260. 105. 132. 111. 310. 372 bezbedno odstojanje 120 biciklistiåka saobrañajna patrola 350 brzina vozila 45. 219. 42. 334. 242 aktivna bezbednost saobrañaja 5. 316. 351 autoãkola 93. 335. 104. 338. 21. 132 algoritam kampanje 318 Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja – NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) 128 Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila – USNCAP (US New Car Assessment Programme) 72 anketa 66. 34. 156. 80. 303. 47. 5. 147. 71. 258. 366. 253. 304. 24. 71. 158. 306. 78. 74 centar za obuku vozaåa 290. 308. 123. 70. 304. 24. 309. 71. 43. 120. 44. 131. 358 apsolutni pokazatelji 21. 20. 79. 23. 104. 394 bankina 97. 129. 358. 314. 159. 303. 165. 114. 79. 352. 65. 17. 127. 22. 339. 64. 314 C Case Study (studije sluåaja) 73. 64. 74. 157. 338. 329. 313. 265 bezbednosni sektor 371 bezbednost saobrañaja 1. 310. 48. 343. 53.INDEKS A ABS – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) 127. 41. 139. 265 berme 97. 291. 110.

235. 229. 205 fotodokumentacija 204. 232. 204. 249 forsirano koåeçe 94. 206. 291. 352 hitni izveãtaji o nezgodi 189 I IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu 41 ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol. 208. 248. P. 105. 151. 200. 287.Lipovac. 374 druãtvene podele rada 6. 211. 125. 228. 288. 283. 301. 281. 88. 215. 221. 355. 220. 299. 89. 337. 196. 235. 167. 171 finansijska javnost 256 FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila 41 fiksiranje lica mesta 191. 133 fenomenologija 165. 240. 209. 273. 10. 73. 41. 101. 270. 207. 71. 233 godine promenjenog kvaliteta æivota – QALY (Quality Adjusted Life Years) 182 grane saobrañaja 9. 54. droge i saobrañajnu bezbednost 41 376 . 238. 356 doobuka vozaåa 304 dosije sektora 373. 203. 214. 298. 207. 128. 248 etiologija 165. 239 funkcionalna raspodela 353. 385 dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) 71 E efekat tunelskog vida 110 eksperimentalna i kontrolna grupa 319 eksperiment 16. 168. 9. 11. 236. 354. 305. 207. 355 G grafiåki metod 204. 91 dnevni policijski izveãtaji 68 dokaz 51. 130. 180 ekspertize saobrañajnih nezgoda 69 ekspertska metoda 74 elementi kampanje 319 eliminacija 211. 7 drumski saobrañaj 4. 282. 90. 205. 234. 72. 199. 269. 48 H helikopterske patrole 351. 215. 171 Euro City vozovi 18 evidencije osiguranja 68 Evropski program za procenu novih i polovnih vozila – EuroNCAP (Euro New Car Assessment Programme) 73 F faktori bezbednosti saobrañaja 96. Krsto Bezbednost saobrañaja D deåija sediãta 124 direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja 78 dinamiåki saobrañajni rizik 81. 290. 7. 120. 206. 268. 214 fotografisanje 204. 211. 284. 173. 144. 212.

106. 124. 308. 333. 340. 286 K kazne 34. 353 javni rizik 81. 362. 313. 297. 309 javnosti 33. 298. 178. 270. 306 isprañaj patrole 362. 264. 320. 311. 307. 270. 145. 143. 209. 161. 270. 204. 186. 333. 143. 142. 274. 243 377 . 320. 149. 147. 259. 357 ispitivanje vozila 162. 77. 264. 149. 204. 160. 275. 269. 155. 200. 182. 310. 206. 179. 107. 112. 254. 320. 254. 205. 343. 272. 322 karakteristiåni detaÿi 242. 328. 360 kacige 22. 256. 177. 267. 333. 220. 315. 144. 263. 150. 147. 343. 195. 169. 336. 269. 111. 141. 117. 320.Indeks IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa 41 identifikacija 117. 372 inspekcijsko tehniåki upravni poslovi 279 inspekcijski nadzor 295. 280. 308. 321. 190 iskljuåenje vozila 265. 146. 299. 110. 75. 159. 152. 81. 155. 280 interventno regulisanje 259. 254 J Japanski program za procenu novih i polovnih vozila – JNCAP (Japaniese New Car Assessment Programme) 72 javni putevi 47. 320. 74. 317 identifikacioni tragovi 219 IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije 41 indikatori bezbednosti saobrañaja 176. 179. 344. 334. 154. 213. 344. 310. 124. 158. 335. 273. 292. 364 izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja 27 izvrãni organi 253. 319. 158. 95. 206. 35. 321. 185. 351. 142. 122. 124. 61. 366 industrijska revolucija 7 instruktorska dozvola 286. 383 INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije 41. 215. 128. 339 iskustvo 27. 31. 72. 259. 219. 327. 93. 211. 233. 152. 123. 183. 155. 333 iskljuåenje vozaåa 162. 358. 306. 272. 147. 355. 342. 184. 188. 144. 140. 74. 341. 187. 97. 364. 308. 150. 83 JIS – jedinstveni informacioni sistem 68. 183. 316. 352. 146. 318. 42. 73. 105. 153. 365 intenzitet saobrañaja 93. 266. 273. 265. 141. 292. 342. 179. 338. 318. 285. 210. 139. 269. 153. 208. 249. 145. 363. 322. 304. 350 kampanje 112. 329. 272. 123. 255. 288 Internet 72. 198. 330. 143. 248. 331. 179. 261. 336. 265. 339. 113. 125. 309 instruktivno-kontrolna delatnost 362. 261. 162. 268. 295. 337. 249 izbegavanje nezgode 200 izloæenost saobrañaju 94 izveãtaji iz zdravstvenih ustanova 68 izveãtavanje 177. 79. 187. 325. 188. 63. 255. 363 IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje 41 izloæenost saobrañaju 83. 179 izuzimanje tragova 203. 221. 332. 108. 358 IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) 41 IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) 24. 322. 69. 281. 139. 284.

117. 73. 328. 207. 181. 314. 249 Meœunarodna automobilska federacija – FIA 42 Meœunarodna motociklistiåka federacija – FIM 42 Meœunarodna unija za javni transport – UITP 42 Meœunarodna klasifikacija bolesti – ICD (International Clasification of Diseases) 182 Meœunarodna organizacija za preventivu – PRI) 40. 95. 73. 165. 22. 330. 205. 116. 209. 289 konflikti u saobrañaju 67. 332. 93. 167. 315 kriminalistiåke definicije 193. 201. 369. 220. 148. 206. 286. 249 koncepti integralnog transporta 18 Konferencija evropskih ministara transporta – CEMT (Conference of Ministares of Transport) 40. 361 meœunarodni izvori 43. 32. 94. 18. 71. 65. 42. 180 modeli posledica 183 378 . 33. 333. 231. 315 kontrola stanja puta 265 kontrola uåesnika 143. 200. 222. 95. 249 metodologija 26. 202. 372. P. 176. 94. 264. 232 M makrotragovi 223 markiranje tragova 230 medijska javnost 256 mehanoskopsko uklapanje 221. 67. 365. konfliktna tehnika 94. 315. 298 mesto sudara 221. 187. 108. 23. 150. 254. 59. 264 kontrola ponaãanja vozaåa 264 kontrola prava uåeãña 264 kontrola trenutnog psihofiziåkog stanja 264 kontrolna grupa 319 kontrolni zdravstveni pregled 161. 40. 184. 243. 179. 94. 46 kontramere 19. 66. 177. 289. 240 kriviåno delo 194. 213.Lipovac. 196. 44 Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz – IRU (International Road Union) 41 mera bezbednosti 159. 264 kontrola vozila 161. 93. 373 koncentrisani tragovi 226. 149. 255. 334. 95. 179. 180. 178. 221. 315. Krsto Bezbednost saobrañaja kljuåne oblasti 137. 222. 361. 185. 195. 70. 269. 177. 288. 78. 188. 360 metod eksperimenta 71 metod komparacije 73 metod merenja 67 metode fiksiranja 191. 130. 242. 361 konferencije za javnost 336 konflikti 67. 75. 161. 99. 207. 360 Meœunarodna organizacija za standardizaciju – ISO (International Standard Organization) 41 Meœunarodna putna federacija – IRF (International Road Federation) 41 meœunarodne organizacije 37. 363. 255. 122 Korigovana Hedonova matrica 104 kompas 7 komandir 354. 308. 78. 226. 188. 100. 77. 270. 235. 496. 208. 22. 182. 213. 298. 184. 183. 338 kontejner 14. 151. 315. 254. 194 kriminalistiåki znaåaj 202. 335. 361 merenja 67. 154. 211. 177. 215 mikrotragovi 223 modeli 8. 338 modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli) 176. 229. 273. 41. 74. 149. 366 L laæni tipiåni tragovi 226 linijski tragovi 227. 334. 118. 227. 248. 144. 140. 74. 362 koncentracija alkohola 110. 71. 117. 203. 150. 244.

328. 21. 265. 56. 176 ograniåena odgovornost 52. 74. 299. 41. 271. 141 oãteñenja 52. 342 osposobljavanje 21. 327. 69. 298. 84. 79. 358. 116. 292. 161. 75. 317 najãira javnost 74. 162. 87. 64. 200. 123. 82. 133. 266. 133. 65. 257 nadleæni organi 47. 258. 313. 179. 143 obrazovno-vaspitne ustanove 254 odnos saobrañajne policije i javnosti 310. 115. 206. 88. 195. 144. 305. 78. 127 nauåne metode 59. 53. 205. 321. 303. 198. 93. 83. 99. 284. 309. 90. 72. 167. 254. 67. 88. 311. 313. 310. 363. 273. 263. 258. 342. 306 nevladine organizacije 40. 182. 350. 155. 259. 308. 161. 354. 99. 214. 81. 225. 304. 307. 297. 261. 366. 195. 268. 55. 314. 228 nivo bezbednosti saobrañaja 59. 53 okolnost nastanka saobrañajnih nezgoda 68. 61.372. 344 OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Cooperation and Development) 24. 233 379 . 295. 154. 223. 254. 374 obezbeœenje tragova 199. 263. 283. 89. 26. 285 Osnovna Hedonova matrica 103 osnovna naåela 211. 273. 325. 363. 67. 210. 94. 255. 154. 337. 265. 329. 158. 231. 302. 300. 41. 70. 295. 80. 176 motociklistiåke patrole 350 mulaæiranje 205. 23. 325. 266. 71. 275. 334. 81. 305. 70. 237 opãti rizik kontrole 141 opisni (deskriptivni) model 176. 283. 320. 254. 79. 62. 167. 120. 266. 303. 338. 330. 77. 305. 233 opomena 265. 184. 86. 146. 341. 28. 210. 228. 308. 18. 338. 153. 341. 288. 67. 272. 99.Indeks modeli predviœanja (analitiåki makro modeli) 176. 97. 39. 68. 292. 226. 85. 283 obeleæja bezbednosti saobrañaja 28. 197. 80. 56. 374 nauka 6. 362. 224. 54. 180 modeli bezbednosti saobrañaja 165. 208. 273. 264. 271. 29. 290. 351. 74 nauåne ustanove 34. 359. 219. 265. 256. 266. 73. 183. 222. 189. 333 NRSC – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) 383 O oåekivana vrednost kazne 140. 80. 59. 116. 219. 233 N naåin fiksiranja 233 naknada ãtete 52. 92. 303. 140. 174 novåana kazna 152. 172. 365 OTA – Svetska turing i automobilska organizacija 41 oznaåavanje tragova 231. 190. 131. 200 opasne situacije 69. 331. 339. 255. 66. 339. 298. 316. 343. 211. 230 objektivni rizik 119. 236. 284. 265. 118. 373 najugroæenije grupe 311. 372 neposredni uvid 299. 80. 265. 281. 35. 196. 322. 132. 183. 73. 232. 289 nadzor 47. 307 osiguranje 49. 255. 264. 255 nastradali 4. 234. 306. 189. 161. 352 organ za saobrañaj 263. 314 normativne definicije 173. 313. 232. 318. 71 negativni efekti 63 nematerijalne posledice 23 neposredne kontrole 133. 310. 214. 78. 347. 155. 66. 282. 344 nezavisna tela i komisije za nadzor 189 netipiåni tragovi 224. 91. 214. 125. 142. 195. 33. 53. 307. 189. 364. 63. 168. 257. 267. 328 nareœenja 229. 344. 273. 329. 183. 100. 255 nauåno posmatranje 70. 177. 94. 95. 306. 197. 269. 330 organ unutraãnjih poslova 48. 265 nasloni za glavu 64. 117. 65. 336. 106. 189. 121. 229. 123.

249. 168. 328 politiåke partije 159. 53. 319. 360. 167. 68. 95. 123. 352. 373 policija 19. 56 prevozilac 49. 255. 255. 272. 103. 52. 357. 198. 132. 27. 319. 220. 214. 52. 349. 6. 220. 69. 177. 116. 118. 343. 229. 9. 168. 9. 225. 147. 154. 318. 333. 80. 50. 347. 33. 104. 106. 179. 227. 53. 357. 55. 327. 153. 363. 344 privredni prestup 265. 126. 94. 97. 285. 361. 367. 321. 54. 181. 351. 330. 177. 254 putnik 7. 270. 347. 51. 107. 321 pokazatelj bezbednosti saobrañaja 20. 298. 342. 355 prevoz putnika i prtÿaga 50. 282. 185. 56 prepreke pored puta 132 preventivno-propagandni poslovi 259. 343 putar 149. 69. 84. 7. 335. 335. 114. 356. 188. 17. 79. 353. 80. 51. 344. 169. 359. 357. 114. 272. 199. 337 prekrãajni postupak 198. 18. 148. 355. 56. 88. 133. 356. 223. 41. 196. 254. 145. 186. 93. 154. 35. 273. 126. 320. 292. 366. 184. 329. 78. 80. 125. 140. 356. 115. 182. 328. 7. 79. 366 policijska funkcija 319. 90. 314 posledice saobrañajnih nezgoda 5. 29. 188. 360. 93. 199. 188. 222. 185 patrole 120. 183. 333. 340. 337. 339 380 . 325. 79. 127. 333. 189. 293. 13. 314. 126. 320. 219. 257. 141. 374 prostorno-vremenske analize 202. 340. 108. 226 pravne norme 39. 149. 183. 53. 46. 185. 185. 183. 373 povrãinski tragovi 226. 92. 103. 25. 80. 10 prostorna distribucija saobrañajnih nezgoda 98 prostorna raspodela 69. 339. 137. 337. 153. 221 prvenstvo prolaza 97. 73. 297. 310. 113. 307 procesualistiåka definicija 193 pronalasci 3. 115. 311. 253. 354. 332. 46. 255. 354. 207. 327. 350. 18. 355. 356. 201. 119. 173. 127. 223. 21. 338. 352. 365. 128. 317. 360. 15. 321. 358. 41 pasivna bezbednost saobrañaja 5. 116. 189. 349. 274. 256. 169. 149. 150. 195. Krsto Bezbednost saobrañaja P paleta 18. 367. 256. 50. 264. 182. 51. 343. 111. 80. 267. 354. 327. 98. 78. 149. 372 patrolne sluæbe 268. 145. 52 prevoz robe 13. 265. P. 341. 363. 342. 352. 26. 144. 125. 352. 356. 141. 249 povrede 52. 269. 176. 313. 64. 264. 227. 6. 197. 181. 117. 98. 123. 108. 178. 28. 360. 108. 366 podrãka kampaçama 150. 93. 315 postojeñe staçe 26. 219. 350. 347. 267. 207. 229. 65. 254. 337. 327. 159 pravosuœe 254. 360 peãaåke patrole 349 planiranje rada 98. 365. 73. 105. 372. 105. 180. 200. 330. 285 poruke 150. 254 ponaãanje 22. 364. 142. 132.Lipovac. 336 policajac 70. 146. 111. 202. 315. 336 posledice nezgode 5. 20. 328. 231 pravi tipiåni tragovi 225. 11. 362. 126. 104. 106. 21. 71. 161. 315. 143. 97. 188. 273. 264. 181. 188. 67. 16. 174. 334. 153. 306. 55. 366 poniãteçe registracije 280. 162. 358. 219. 122. 339. 205. 268. 49. 128. 231. 189. 298. 23. 355. 266. 13. 292. 299. 353. 144. 273. 206. 318. 313. 183. 184. 94. 320. 265. 124. 79. 336. 357 politiåka javnost 74. 35. 68. 321. 182. 187. 65. 315. 91. 141. 344. 343. 179. 183. 63. 48. 333. 351. 23. 167. 97. 355 prenosivi tovarni list 54. 292. 147. 319. 203. 321. 362. 30. 160 public relations-PR 328. 54. 184. 56 prikÿuåni putevi 131 privreda 3. 119. 154. 125. 139. 222. 364. 12. 170. 120. 170. 263. 317. 328. 72. 34. 30. 64. 70.

313. 69. 162. 111. 80. 285 registracija motornih i prikljuånih vozila 161. 121. 330 saobrañajna nauka 59. 257. 76. 317. 291. 67. 336. 174 381 . 115. 364. 170. 224. 181. 215. 201. 140. 130. 307 saobrañajna sredstva 4. 181 rizik otkrivaça saobrañajnih prekrãaja 140 rizik zaustavÿaça 140. 103. 81. 127. 134. 116. 98. 106. 298. 150. 179. 26. 343. 221. 255. 176. 373. 366 sasluãanje lica 299. 85. 68. 362. 266. 354. 195. 269. 352. 219. 35. 372. 139. 19. 95. 165. 7 saobrañajna dozvola 264. 293. 354. 118. 108. 111. 316. 174. 313. 120. 283. 222. 128. 366 S saobrañajna delatnost 3. 85. 202. 22. 359. 363. 131. 162. 70. 247. 161. 356 registarske tablice 161. 230. 75. 157. 280. 169. 40. 314. 61. 111. 133. 317. 169. 62. 309. 48. 271. 59. 44. 171. 33. 152. 84. 359. 105. 82. 315. 357. 182. 177. 271. 184. 79. 171. 307. 358. 364. 132. 88. 272. 228. 259. 21. 175. 321. 168. 161. 126. 274. 147. 282. 207. 125. 28. 199. 313. 329. 350. 344 saobrañajni znaåaj 202. 43. 131. 366. 371. 39. 351 saobrañajni prekrãaji 42. 257. 63 saobrañajno-policijska prinuda 316 saobrañajno-tehniåka analiza nezgode 202. 180. 159. 21. 280. 231. 198. 367 rutinska (sluåajna) kontrola 265. 64. 78. 152. 219 saobrañajne nezgode 4. 62. 216. 22. 374 saobrañajne patrole 337. 86. 261. 257. 41. 330. 309. 133. 235. 283. 355. 222. 107. 122. 167. 125. 243. 284. 32. 77. 46. 91 saobrañajni sektor 356. 91. 63 saobrañajna patrola 350. 114. 133. 183. 81. 25. 244 saradça 338. 267. 18. 217. 34. 259. 17. 300 Savet Evrope 41. 314 rizik nezgode 121. 177. 266. 233. 179. 221. 334. 355. 132. 143 rokovi 26. 356. 24. 99. 18 saobrañajni rizik 81. 62 saobrañajna trasologija 217. 214. 229. 372. 29. 168. 191. 105. 172. 5. 49. 315. 274. 292. 339. 283 regulisaçe saobrañaja 23. 282. 51. 120. 72. 263. 65. 200. 314. 23. 212. 229. 31. 134. 263. 203. 193. 301 rukovoœeçe 195. 239 saobrañajno policijske ispostave 349 saobrañajno pravo 37. 15. 5. 331. 162. 337. 255. 362. 194. 272. 56. 354. 355 raspored sluæbe 362. 242. 355. 39. 23. 347. 144 serija dogaœaja 168. 351. 43. 30. 132. 220. 335. 210. 374 saobrañajni put 4. 90. 352 saobrañajna signalizacija 265. 83. 196. 115. 232. 208. 304. 356 rizik kaæçavaça 140. 281. 142. 154. 282. 352. 366. 258. 119. 63.Indeks R raspodela ljudstva 347. 93. 373 saobrañajni sistem 9. 48. 62. 337. 97. 360. 367. 243. 178. 134. 334. 203. 129. 227. 367 rizik nastanka saobrañajnih nezgoda 123. 149. 18. 20. 273. 273. 84 republiåki propisi 158 riziåne grupe 70. 363 razgovori (Interviews) 71 reãeçe o upravnoj stvari 300 recidivisti 21. 87. 213. 178 rizik od nezgode 108. 150. 140. 259. 140. 171. 92. 351. 94. 78. 271. 149. 372 relativni pokazateÿ 20. 11. 363. 67. 223. 13. 74. 197. 226. 71. 53. 281. 222. 133. 280. 104. 89. 123. 63. 141. 264. 333. 291. 317. 206. 281. 173. 285. 355.

153. 177. 213. 148. 144. 36. 74. 147. 146. 111. 142. 143 specifiåan rizik kontrole 141. 366. 355. 34. 320. 222. 344 subjekti saobrañajnog prava 37. 12 ãtetne posledice saobrañaja 1. 203. 115. 68. 115. 297 stanice policije 347. 366. 292 Skupãtina EU 41 socijalno zagaœivaçe 4. 169. 11. 134. 254. 313. 214 skala oãteñeça pri povredama (IIS) 182 skica lica mesta 204. 77. 167. 63 ãtetni dogaœaji 52. 255. 158. 152. 267. 340. 103. 207. 80 teæina nezgoda 103. 73. 264. 23. 244. 48. 174. 361 struåna javnost 33. 145. 141. 104. 352. 292. 49 subjektivni rizik 119. 24. 255. 69. 372. 307. 373 stanje bezbednosti saobrañaja 1. 106. 284. 358. 75. 309. 249 skrañena skala povreda (AIS) 181. 33. 34. 328. 143. 150. 335. 363. 104. 363 sistem kazni 42. 105. 108. 71. 154. 215 skiciraçe 204. 362. 311. 149. 293. 209. 115. 314. 161. 258. 181. 338 teorija sklonosti 21. 179. 123. 306. 28. 205. 268. 254. 73. 249 tamna brojka saobrañajnih nezgoda 79. 354. 174. 357. 269. 77. 320. 133. 254. 35. 295. 227. 344. 320. 313. 255. 97. 291. 373 stanje kolovoza 131 statistiåke analize 22 statistiåki metod 66. 316. 162. 120. 290. 76. 343 T taåkasti tragovi 226. 123. 315. 88 stepen poãtovaça propisa 266. 360. 303. 65. 175. 316. 179. 208. 256. 98. 253. 159. 360 sistemski pristup 22 situacioni plan lica mesta 202. 205. 315 strategija bezbednosti saobrañaja 27. 81. 181 statistike drumskih saobrañajnih nezgoda u Evropi i Severnoj Americi (Statistics of Road Accidents in Europe and North America) 28. 4. 335 stepen motorizacije 19. 73. 338 struåne organizacije 253. 268. 315. 96. Krsto Bezbednost saobrañaja sigurnosni pojas 22. 194 sistem za zadræavaçe 124 sistem zaãtite 24. 269. 316. 103. 214. 157. 143. 356. 258. 63 specifiåan rizik kaæçavaça 142. 257. 93. 372 tehniåko regulisaçe 63. 365. 148. 144. 361. 206. 34. 215. 182 skupãtina 156. 176 382 . 171. 331. 148. 339. 185. 304 sistem radnji 193. 84. 313. 111. 177. 149. 67. 97. 189 svrha policijskog rada 256 Ã ãinski saobrañaj 10. P. 213. 105.Lipovac. 40. 266. 367 sudija za prekrãaje 152. 123. 349. 56 ÃSP – ãkolska saobrañajna patrola 273. 121. 314 stepen prihvatanja propisa 314. 270. 353 sprovoœeçe zakona 144. 64. 33. 362. 33. 254. 64. 78. 174. 109. 142 spell teorija 75. 334. 364. 144. 360. 145. 329. 351. 332. 314 tehniåki pregled vozila 159. 303. 337. 271. 355 sudstvo 19. 311. 80. 212. 233. 367. 295 tela za bezbednost saobrañaja 27. 151. 149. 117. 199. 119. 25. 162. 153. 125. 30. 27. 203. 316. 318. 207. 145. 151. 84. 35. 209. 106. 32. 298 studije interakcije (Interactional studies) 71 subjekti bezbednosti saobrañaja 27. 132. 3. 83. 255. 176 sposobnost 64. 352. 255. 314. 146. 143. 200. 291. 214. 311. 201. 328. 321. 24. 318. 127. 149. 133. 88. 187. 289. 70. 112. 204. 397 stavovi 70. 32. 32. 333. 125. 178. 213. 149. 159. 334. 151. 124. 211. 32. 313. 99.

153. 172. 233. 103. 200. 304. 56 tragovi grebaça 234. 240. 356 V vangabaritna vozila 280. 255. 351 voœa sektora 354. 167. 76. 279. 286. 205. 243. 290 vazduãni jastuk 64. 369. 40. 208. 238. 242. 246 trasa puta 131 TRRL – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) 27. 174.Indeks teorija sluåaja 19. 226. 27. 247 tragovi klizaça 210. 207. 292. 207. 234. 235. 75. 205. 213. 304 tipiåni tragovi 224. 225. 304 unutraãnji izvor 40. 270. 244. 215. 245. 216. 123. 222. 205. 243 tragovi saobrañajne nezgode 217. 144. 352. 235. 211. 358. 126. 154. 226. 199. 354. 233. 214. 219. 213. 208. 244. 112. 203. 212. 153. 269. 239. 366. 103. 161. 334. 287. 363. 363 UN – Ujedinjene nacije (United Nations) 27. 227. 290 usluge saobrañajne policije 257 usporenje 128. 245. 202. 209. 232. 285. 293. 220. 112. 44. 249. 245 tragovi kretaça 223. 280. 104. 234. 234. 68. 374 vrsta puta 130. 234. 372. 305. 366 upravljaåke mere 26. 243. 238. 202. 241. 303. 97. 246 tragovi koåeça 194. 264. 243 tragovi zanoãeça 234. 227. 277. 303. 229. 313. 201. 233. 237. 209. 235. 223. 247. 286. 234 tragovi voæçe 210. 308 ukucavanje broja motora i ãasije 280. 152. 144. 194. 246. 286. 240. 264. 231. 220. 174. 274. 69. 254 upravni poslovi 259. 175 teorija zaraze 19. 215. 226. 212. 290. 284 umor 105. 338 vozna karta 51 VRC – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) 72 vreme prevoza 16 vreme intenzivnog koåeça 237. 43. 337. 304. 238 ustavi – prevodnice 7 uviœaj 26. 293. 175 teorijska nastava 291. 203. 191. 288. 123. 232. 196. 199. 191. 308. 224. 198. 189. 373 uviœajna dokumentacija 189. 219. 233 videosnimaça 204. 179. 230. 221. 242. 289. 76. 337 vozaåki ispit 111. 235. 162. 242. 144. 226 tipoloãka analiza 98 tovarni list 54. 155. 284 vangabaritni teret 271. 28 U uåesnik saobrañajne nezgode 115. 228. 372. 214. 287. 65. 204. 211. 274. 299. 224. 337. 75. 236. 127. 159. 238 vreme koåeça 237 vreme odziva koåionog sistema 237 vreme porasta usporeça 237 vreme reagovaça vozaåa 237 vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda 98 vremenska raspodela 69. 235. 227. 291. 233. 290. 385 unapreœivaçe vozaåa 162. 70. 179 verbalni metod 204. 193. 203. 230. 288. 373 vozaåi poåetnici 112. 169. 169. 134. 228. 200. 162. 228 tipiåni tragovi koji nedostaju 225. 343. 204. 305. 210. 55. 154 vozaåka dozvola 42. 230. 242. 234. 183 383 . 222 UKBS – unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja 159. 246. 194. 306. 46 uporedna analiza 99.

161. 68. 339. 80. 304 zamena inostranih vozaåkih dozvola 287 zanoãenje 127. 301. Krsto Bezbednost saobrañaja W WHO – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) 24. 292. 360. 366 zbir ozbiÿnosti povrede – ISS (Injury Severity Score) 182 zdravstvene ustanove 49. 268. 103. 196. 158. 245. 163. 209. 268. 173. 156. P. 249 zapreminski tragovi 226. 205. 22. 27. 280. 96. 293. 270. 220. 161. 244. 240. 269. 254. 57 William Haddon 103 Z zadaci saobrañajne policije 257. 157. 208. 227 zaãtitne mere 22. 309 znaåaj tragova 217. 246 Æ æalbe 267. 212. 242. 188. 228. 264. 204. 211. 245 zapisnik o kontroli 269 zapisnik o uviœaju 193. 243. 235. 285. 234.Lipovac. 254 384 . 33. 240. 302. 285. 273. 114 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Republike Srbije 47. 288. 23. 303 æeljeno stanje 26. 104. 162 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima 47. 253. 244. 206. 63. 298. 233. 229. 239. 289. 351 zdravstveni uslovi 287. 254. 235. 258. 269. 289. 331 zagaœivaçe 4. 221. 128. 362. 156. 214. 334 zaãtitni sistem 23. 198. 255. 194. 240. 256. 17. 273. 78. 41. 255. 185. 286. 251.

www.org 2.unece.int/en/ www.NAJZNAÅAJNIJE KORIÃÑENE INTERNET ADRESE Red.piarc.nl/ www.rws-avv.fr/ 10. Nacionalni centar za istraæivanje u bezbednosti sobrañaja (Francuska) 12. Evropska federacija za puteve www. 9. Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja 11.who.co. 6.uk/ www.securiteroutiere .be 385 .cemt.trl.nl/ 8. www.org/ www.swov. Naziv organizacije Ekonomska komisija UN za Evropu Svetska zdravstvena organizacija Evropska konferencija ministara transporta Evropski savet za bezbednost saobrañaja Svetska organizacija za puteve Laboratorija za istraæivanje transporta Institut za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja (Holandija) AVV centar za istraæivanje transporta (Holandija) Odbor za bezbednost saobrañaja (Holandija) Izvorni naziv The United Nations Economic Commission for Europe World health organization The European Conference of Ministers of Transport European Transport Safety Council Woorld road association Transport Research Laboratory Institute for road safety research AVV Transport Research Center Dutch transport safety board National road safety council France National road safety research center ERF European Union Road Federation Internet adresa www. broj 1.erf.gouv.etsc. 5.equipement.org/ 4. 7.be/ www.htm www. 3. www.nl/ www.fr/ cnsr/index.rvtv.inrets.

pacts. P. AAA Fondacija za bezbednost saobrañaja 27.edu/ index.aaafoundation.irte. Institut za obrazovanje u drumskom saobrañaja 28.bast.thinkroadsafety . Statistiåki zavod odeljenje za bezbednost saobrañaja (Nemaåka) 14.at/ www. Laboratroija za istraæivanje Transport research transporta (London) laboratory 24. Centar za istraæivanja bezbednosti autoputeva (SAD) 29.uk/ 23.co. Globalna mreæa partnera u bezbednosti saobrañaja 26.uk/ www.de National Society for Road www.org/ 386 .grsproadsafety. Britanija) Bundesanstalt für Straßenwesen www.cfm www.uk/ www. org www.Lipovac. Institut za istraæivanje puteva i transporta (Ãvedska) 18. Dræavno MISLI! Ãema bezbednosti saobrañaja (V.co. Britanija) 22.uk/ www. Britanija) 20.tiehallinto. Krsto Bezbednost saobrañaja 13. Parlamentarni savet za bezbednost saobrañaja (V.gov.uk/ www.rospa.se/ www.dvla.vv.vti. Kraljevsko udruæenje za prevenciju nezgoda (V.kfv. Ãvedska administracija za puteve 16.gov.fi/ www.com www.ntf.se/ Safety The Swedish National Road Administration Road and Transport Research Institute Kancelarija za bezbednost saobrañaja (Austrija) Office of road safety Finnish Road Administration Royal Society for the Prevention of Accidents Parliamentary Advisory Council for Transport Safety Government’s THINK! Road Safety Scheme Driver and Vehicle Licensing Agency (DVLA) www.unc. Britanija) 21.iihs.eu/ www.org.erso. org/ www. Evropska opservatorija za bezbednost saobrañaja 25. Institut za istraæivaçe puteva i transporta (Ãvedska) 17. Nacionalno udruæenje za bezbednost saobrañaja (Ãvedska) 15.trl. Agencija za licenciranje vozaåa i vozila (V.hsrc. Osiguravajuñi institut za bezbednost autoputeva (SAD) European Road Safety Observatory Global road safety partnership AAA Fondation for traffic safety Institute of road traffic education Highway Safety Research Center Insurance Institute for Highway Safety www.se/ www. Finska administracija za puteve 19.

Francuski institut za istraæivanje transporta i bezbednosti 39.com.fr/ www.arrb.trb. Uprava za transport SAD.de ec.g ov/Main/index.fars. Meœunarodno udruæenje automobilista 36.org/ www.asso.gwu. Kanadsko udruæenje automobilista 40.fr/ www. Meœunarodni provajder usluga u bezbednosti saobrañaja 48.ltsa.dot. Nacionalni savet za bezbednost (SAD) 31.vtt.preventionrouti ere.fhwa. Evropski program za ocenjivanje novih vozila 47. Britanija) National Safety Council National Crash Analysis Center Transportation Research Board National Highway Traffic Safety Administration's FARS Query System US Department of transportation. Udruæenje za preventivu na Association Prévention putevima (Francuska) Routière 44. Nacionalni centar za analizu sudara (SAD) 32.gov.Najznaåajnije koriãñene internet adrese 30.govt. VTT Tehniåki istraæivaåki centar u Finskoj 42.fiafoundation.nz/ www.dot.edu/ gulliver.trb. Federalna putna administracija 35.asp 43.org/ www.piarc.euroncap.gov/ www.dft.org/ gulliver.ca/ www.dekra.europa.au/ www. Nacionalna statistika o saobrañajnim nezgodama FARS (SAD) 34. Drumski saobrañaj u Novom Zelandu 41.c om/ www.eu/ transport/ 387 . Federal Highway Administration FIA Foundation National highway traffic safety administration Australian road research bord the French national institute for transport and safety research Canadian Automobile Association (CAA) Land transport New Zealand VTT Technical Research Centre of Finland www.gov www. Sajt EU o transportu World Road Association Transportation Research Board EUro New car assessment www.uk/pgr/ roads/ www.inrets. Odbor za istraæivanja u transportu (SAD) 46.fi/ Department for transport www.aspx www.nhtsa. Odbor za istraæivanje puteva (Australija) 38. Odeljenje za transport (V.ncac. Odbor za istraæivanja transporta (SAD) 33.nhtsa.nsc.caa.com/ programme www. Svetsko udruæenje za puteve 45. Nacionalna administracija za bezbednost saobrañaja (SAD) 37.org/ default.

.

A. Verlag Information Ambs Gmbh. vol. i dr. M. and the Environment. p.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. P. 2000. Burg. S. deo. Patterns of Policing – A Comparative International Analysis. Unfallversuche. Beograd. Accident Analysis and Prevention. Verlag Information Ambs Gmbh. Saobrañajni fakultet.. 1987. 1992. Zagreb. Beograd. articles About Traffic Police Corruption. Bayley. 1984. Aranœeloviñ. Kriminalistiåka metodika.. 1999. M. Kippenheim. 1981. i Lindenmann. 389 . VÃUP. 1996. Cvetkoviñ. Saobrañajni fakultet. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Australian Road Research. M. H. Josscy-Bass. D. V. Åoviñ... Burg. San Francisko.. 34. 2000. 31. H.. Saobrañajni fakultet. Baker. M. & Andersson. Armour. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. M. H. No 4. 1985.. New Brunswick. Bezbednost saobrañaja 2. Illinois. M. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion. Vjeãtaåeçe u cestovnom prometu. 2002. Evenston. 112. i Vujaniñ. Informator. E. Dragaå. (seminarski rad). New York. N. vol. 2001.. Backer. Allyn & Bacon.. 31-43. Problems. i Banoviñ. 1996. M. Traffic Accident Investigator's Manual for Police. Accident Analysis and Prevention. Ahmed. Beograd.. Clarke. R.. 2002. Uvod u saobrañaj 2. M. Zemun. Social Development. pp 541 – 551. 1963. Boston. R. Designing Health Communication Campaigns.. Andreasen. i Sopory. Police: Practicies. p.. 2006. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-Based Country Groups.p.. Beograd.. Perspectives. Adamoviñ. H. H. Cox. T. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement.. M. D. i Rau. Boãkoviñ. Rutgers University Press. Kippenheim. 1995. Kriminalistiåka fotografija (praktikum).. Uvod u saobrañaj 1.LITERATURA Adamoviñ. Rogers. Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files.. S.

Minister of Transport. Harris S.. Elliot. G. 1987. The Expected Loss of Life Quality from Traffic Injuries Requiring Hospitalisation. C. Privredna ãtampa... Hyden.. Evans L.. Van Nostrand Reinhold. J. vol. Sluæbeni list SFRJ. vol. otkrivaçe NN – uåinilaca. Gavriloviñ... 1981. Beograd. The Escape Project. Volume I Wiley. i Negri. L.. 1990. H. Traffic Safety and the Driver. P. London. Ercoli L. M. 1994. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and some Meta-Analysis Accidents. Induced Exposure. Iniñ. The Extent and some Implications of Incomplete Accident Reporting.. Saobrañajni fakultet. Guria. No 1. Accident Analysis and Prevention. P.. Jaker. E. A Proposal for the Stadarization of Road Accident Reports. New York. 1998. Federal Office of Road Safety. Krsto Bezbednost saobrañaja Dragaå.. Evaluation 85. tragovi. The Real Number of Road Traffic Accident Counts in Neatherland. P. 1999..765-772. New York. Beograd. i dr. III deo. No 2. 1957. vol 18.Lipovac. Gosche. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis. Haght F. C.. & Garder. New York. B. Grime. H. Hautzinger. Hauer E.C. uviœaj i veãtaåeçe saobrañajnih nezgoda.. Accident Analysis and Prevention. Obrada saobrañajne nezgode. Accident Analysis and Prevention. TRL. R. Estimation Number of Accident. Elliott. Geoffrey. vol 5. Igçatoviñ. Hakkert A. 1973. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. 1997. Paris. Federal Office of Road Safety. 22. Hauer. B. Technical Research Centre of Finland (VTT).. Elliott. Kriminologija. i dr.. 1988.. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju. Evaluation of Local Safety Measures.. 1986. Kambera. Road User Behavior: Theory and Research. Œ.M. New York. Fakultet tehniåkih nauka. Medicinska kriminalistika. An Introduction to Probability Theory and its Applications. Gorkiñ. Deliverable 5. uviœaj. 2000. B. Bulletin 70. Accident Analysis and Prevention. New York. A. vol. 25.S i Hauer. Berichte der Bundersanstalt fur strabenwesen BAST. No 6. 1989.. Kambera. 1987. p. 1985. 390 . A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing. Epstein. Beograd.. Novi Sad. Minnesota Institute of Public Health. New Zealand.. Goldenbeld. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. Social Marketing: How to say What Needs to be Said. S. tehnika saobrañajnih konflikta. No 6.1993. 1991.. veãtaåeçe. 1992. Bezbednost drumskog saobrañaja. 1981. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Nomos.. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden. 1986. E. 18. Feller. Handbook of Road Safety Research. Lund institut tehnologije. 2000. Odeÿeçe za planiraçe saobrañaja i inæiçering. W. Media Questions and Answers on 2010. Accident Analysis and Prevention. S. T.. Bezbednost drumskog saobrañaja. Beograd.

Uviœaj saobrañajnih nezgoda . K. Æ. Æ. Lipovac. Zemun. K. 2000.. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. A. K. Viãa ãkola unutraãçih poslova. CIBS. K. K. Odnos policije i javnosti (projekat). Lipovac. Krivokapiñ. 2002. P.. D. Teorija i praksa upravÿaça bezbednoãñu saobrañaja. Baça Luka. Pariz. P. 2001. Beograd. Manuel de Premiers Secours Routiers. Zemun. Œ. Beograd. Kampaçe u bezbednosti saobrañaja. Metodologija fotografisaça oãteñeça vozila (priruånik). Kavran. i Ristiñ. No 8-9. Zemun. 1997.. Fusilier... Javna uprava. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – izrada skica i situacionih planova (udæbenik)... T. i Parker. Saobrañajne nezgode u preticaçu (monografija). i Vemiñ. i Keãetoviñ..Literatura Jaker. M. M.. 2001. Lipovac. Lipovac. Lipovac. 4. 1997. trening. K. 2003.. 1996. 2001. K. br. Æ... Beograd. vol. M. Viãa ãkola unutraãçih poslova... Kovaåeviñ. efikasnost. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija sao391 . Lipovac. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. Zemun. Buliñ. Police Science Series.. znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima. Jankoviñ.. Lipovac. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 2000. Novi Sad.elementi saobrañajne trasologije (udæbenik).. Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji. Jugoslovensko savetovaçe o veãtaåeçu saobrañajnih nezgoda.. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). Vujaniñ. D. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. K... Lajunen. 22. Police Organization and Management. Keãetoviñ. Leonard and More. D. Lipovac. 1999. Aranœeloviñ. Lipovac. No 2. veku (Zbornik radova). 2001. & Donne. K. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. France-selection.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Da li su agresivni Ÿudi i agresivni vozaåi? Accident Analysis and Prevention. Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas. R. X. Vujaniñ. Saobrañajni fakultet. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). 2003. M. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. i Æarkoviñ.. Medijska kampaça poveñavaça upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji. Bezbednost.. Minnesota Institute of Public Health. 6. Michel. D. K. New York. Aranœelovac. Odnos saobrañajne policije i javnostI. Beograd. Beograd. Defendologija.. G.. 1994.. Lipovac.. 2001.. i dr. V. K. 1996. i Aranœeloviñ. 1998. Kriminalistika taktika. Novi Sad. Lipovac. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisaçe (udæbenik). 2000. reforma. M. Jolis. New York..

i Vukaãinoviñ. i dr. Neãiñ. Lipovac. Lipovac. M. Fakultet tehniåkih nauka. Tesliñ. 2007. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 2007. ''Model 5''. M. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Beograd. Lipovac. neka iskustva razvijenih zemaÿa. K. Struåni skup Bezbednost SAOBRAÑAJA NA PUTEVIMA. Lipovac.. Mapiraçe opãteg rizika stradaça u saobrañaju.Lipovac. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. CIBS – Saobrañajni fakultet. Deset lekcija koje æivot znaåe. Saobrañajni fakultet. bojanka za decu. Lipovac. Baça Luka. 2006. Sad. Lipovac. 2003. i dr. K. AMS Republike Srpske i Grafomark. Vrçaåka Baça. Analiza bezbednosti saobrañaja u Srbiji sa posebnim osvrtom na prostornu raspodelu rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama. i dr. K. M. veku (Zbornik radova). Sistemski pristup smaçivaçu stradaça dece u saobrañaju.. 2002.. Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåiteÿe (Zbornik radova). 2002. Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore (Zbornik radova). K. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa (Zbornik radova). Novi Sad. Beograd. K. 7. Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa (Zbornik radova). Lipovac. Baça Luka. Nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Saobrañaj za novi milenij (Zbornik radova).. Lipovac. Zemun. K.. i dr.. i Vukaãinoviñ... i dr. Novi Sad. P. Kako i gde preñi ulicu. K. M. Deset lekcija koje æivot znaåe. i Peãiñ. K. 2006.. (projekat)... Lipovac. Strategija bezbjednosti saobrañaja na putevima Republike Srpske.. K. 2006. Strategije bezbednosti saobrañaja. Lipovac. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). ''Model 5''. 1999 – 2003). Beograd. Beograd. Makroistraæivaçe stradaça peãaka u Beogradu. Lipovac. 392 . 2002. Poloæaj i razvoj policijskog ãkolstva Srbije. N. Budva. Beograd. (studija). Iniñ. 2003. K... K... Beograd.. 2003. Lipovac. K. D. Krsto Bezbednost saobrañaja brañajnih nezgoda na putevima – Bezbednost saobrañaja u 21. 2007. Studija bezbednosti saobrañaja sa detaÿnom analizom ugroæenih mikrolokacija i predlogom mera na koridoru x. Analiza bezbednosti saobrañaja na magistralnom putu M-1 (Beograd – granica sa Makedonijom. (studija). (studija). 2006. K. u odnosu na rizik stradaça u naseÿima – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji – Prva konferencija Novi horizonti saobrañaja i komunikacija 2007 (Zbornik radova).. K. (studija). 2005. Miloãeviñ. 2006. slikovnica za decu. K. M. Lipovac. 2008 – 2012. Lipovac. Lipovac. Kako smaçiti stradaçe dece peãaka u Beogradu. priruånik za peãake (priruånik). D. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda.. seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse (Zbornik radova). Beograd. i Vukaãinoviñ... 2004. K. M. i Jovanoviñ. Apatin.. Lipovac... 2007..

. K. Macpherson. 1997. Teorije saobrañajnih nezgoda. Kinney.. D.. B. Aktivnosti lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja – istraæivaçe putem ankete. Michigan. V. i Wong. Ekonomski fakultet.. Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja. i Lewis. R. Policijska akademija. R. i Kukiñ. 2000. i Dobovãek. Stead. Lipovac. T. Beograd. Kontrola i regulisaçe saobrañaja... Beograd. Plato. Primeçena kriminalistiåka tehnika.. Beograd.. Novakoviñ. i Baãiñ.Y. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice.. Muræan. 2006. Saobrañajni fakultet. Society of Automotive Engineers. Beograd.. 1994. Zemun. Maksimoviñ. Lipovac K. Æ. Facultz of Crminal Justice. i Jovanoviñ. Ÿubÿana. T. B. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). Milosavÿeviñ. B. G. Saobrañajni fakultet. 1994. Saobrañajni fakultet. Ogden. Kriminalistiåka tehnika. Policijska akademija. Marketing Bulletin. Viãa ãkola unutraãçih poslova. vol. Social Marketing. J. K. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Ÿudska prava. Pagon.. Accident Analysis and Prevention. B. Meãko. Beograd. Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja (Zbornik radova). Projektovaçe modela inoviraça znaça u saobrañaju (magistarski rad). Viãa ãkola unutraãçih poslova. Tumbas.. A Synopsis by the Centre for Social Marketing. Beograd.. i Taylor. Centre for Social Marketing. B. Beograd. A. nauåno-struånom skup (Zbornik radova). L. Beograd. 1991. S. 1998. Mitroviñ. Utvrœivaçe opasnih mesta na putevima u funkciji procesa rehabilitacije puteva. Ugroæenost dece i starih u saobrañaju – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji. i dr. R. Zlatibor.. Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda (priruånik). U. Nicholson. Vrçaåka Baça. S. K. No 1. Monash University. i dr. 1994.. K. Beograd. S. Fakultet organizacionih nauka. Jovanoviñ D. M. 2007. D. Beograd. Nauka o policiji. Beograd. D. Maksimoviñ. C. Rehabilitacija i rekonstrukcija puteva. Lipovac. Kriminalistiåka tehnika.. Australia... 2007. 1996. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Beograd. New Zealand Drink-Driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising. Miliniñ.. i Boæiñ. 1998.. Detroit. G. Da li su nezgode raspodeÿene otrovom? Statistiåki test. S. Miloãeviñ.. Pogledi na strategijsko planiraçe policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. Clayton.Literatura Lipovac. MacFadyn.. 2007. Milijeviñ.. 2004. 393 .. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. New York. 2005. 1995. Saobrañajni fakultet. seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse. i Todoriñ. V. Zemun. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. 25.. 1999. Y. S. Miletiñ. 1999. 2007. Nicholas S. International Congress.W.. (Zbornik radova).. Ekonomika saobrañaja. Smith. Policing in Central and Eastern Europe.. 1990. Beograd. Miliniñ. Traffic Engineering and Management. G. M. i Hastings.. 1993. New Zealand.

1997. P. Percy L. 1996. Drugo izdaçe. Weston. P. The Police Traffic Control Function Rakiñ. Beograd. Vodineliñ. ekspertize prometnih nezgoda. Thulin H. Road Transport VII – 33. Institut za sigurnost na autoputu. J. Harmonization of European Accident Investigation Systems. Sudari i kamioni ukÿuåeni u çima: studije pojedinih sluåajeva. Thomas. Krsto Bezbednost saobrañaja Pantazijeviñ. Paul. 2006. Beograd. 394 . Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy. Beograd. Duxbury Press. F. New Brunswick and London.1994... rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ÿudi. i Knuiman. Beograd. 22.. A.. 2001. V. New York. 1989. Viãa ãkola unutraãçih poslova. McGraw. 1995. G.. New York. Accident analysis and prevention. Pantazijeviñ. Rivers. vol. Beyond Traffic Safety. Beograd. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu.. 26.Hill. (seminarski rad). S... P. J. vol. Rosman D. SSUP. S.. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. Charles C. Putni saobrañaj.W. Belmond. R. i Jones. VTI izveãtaj broj 390 A.. Rothe.. 1998. Zagreb. Rice J. No 5.S. Dosije saobrañajnog sektora PS Lapovo. V. seminar-savetovaçe-razmena najboÿe policijske prakse. Dosije sektora: Zreçanin. Shope. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãaçe kod mlaœih i odraslih: koriãñeçe supstanci i roditeÿski uticaji.Lipovac. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici. Petroviñ.. 1994. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook.. Matematiåke statistike i analize podataka. Publisher. 2005. R. I. Brisel. Accident Analysis and Prevention. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Transaction Publishers. J.. Transport Research Apas.L.W. Savetovaçe: Kontrola i regulisaçe saobrañaja (Zbornik radova).. svezak 1. 1987. V. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Analize podataka i zaãtita. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Loznica. Thomas. Bezbednost saobrañaja. (seminarski rad). Vrçaåka Baça. 2000. Policijska akademija. (seminarski rad). Pantazijeviñ. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Stefanoviñ. Beograd. Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – svetska iskustva. Stein H. Elementi sigurnosti cestovnog prometa. J.W. Skopÿak. 1994. Simonoviñ. Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti.. G. 1973.. i Nilsson.R... Rivers. i Donovan. Vasiÿeviñ. Beograd. Advertising and Promotion Management Edition. No 2. Poreœeça bolniåkih i policijskih podataka o povreœenim. Rossiter. Saobrañajna kriminalistika. Traffic Accident Investigators’ Manual.. Peåar. Bezbednost saobrañaja. Milicionarski odnosi sa javnoãñu. i Skalar. (seminarski rad). Beograd.. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. 1986. 2006. 2006. S. S. Bezbednost 2. M. 2006. I. Level 3. B. izloæenost. i dr.. Rotim. 1995. 2001. Beograd. Savremena administracija. Etika milicije u regulisaçu i kontroli saobrañaja. R. New York. 1994. J. 1982.

1998. Commission of the Europe