P. 1
bezbednost saobracaja

bezbednost saobracaja

|Views: 303|Likes:
Published by maxim_maxim_7
ezbednost saobracaja
ezbednost saobracaja

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: maxim_maxim_7 on Feb 05, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/19/2015

pdf

text

original

BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA – uõbenik –

Autor Prof. dr KRSTO P. LIPOVAC, dipl. inæ. saobrañaja

Recenzent Prof. dr Milan VUJANIÑ, dipl. inæ. saobrañaja

V. d. glavnog i odgovornog urednika Milovan IVANOVIÑ

Urednik izdaça Slavica ÑIROVIÑ

Za izdavaåa Milovan IVANOVIÑ

Izdavaå Javno preduzeñe Sluæbeni list SRJ Beograd, Jovana Ristiña 1

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 656.1.08 (075.8) 656.1.053 (075.8) 351.811 (075.8) LIPOVAC, Krsto P. Bezbednost saobrañaja / Krsto P. Lipovac. – Beograd: Sluæbeni list SRJ, 2008 (Beograd: Grafiåki centar). – XXII, 398 str.: ilustr.; 24 cm Tiraæ 500. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str. 387-396 i uz svako poglavlje. – Registar. ISBN 978-86-355-0747-7 a) Drumski saobrañaj – Bezbednost b) Saobrañajne nesreñe c) Saobrañajna policija COBISS.SR-ID 145745932

Krsto P. Lipovac

BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA
– uõbenik –

BEOGRAD 2008.

SADRÆAJ
Strana

Predgovor prvom izdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XVII Skrañenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XIX 1. UVOD 1.1. Saobrañaj, ãtetne posledice saobrañaja, bezbednost saobrañaja . . . . . . . . 1.2. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Najznaåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1. Drumski saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu . 1.3.2. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu . . 1.3.3. Vodni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu . . . Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika, osim u sluåajevima: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.4. Vazduãni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu 1.3.5. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope . . . . . . . . . . . . 3 5 9 9 9 10 11 11 11 12 13 13 13 14 15 15 15 15 16 17 18 V

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

1.4. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.1. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.2. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 1.4.3. Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 1.4.4. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 1.5. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . 26 1.6. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 1.6.1. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama . 28 1.6.2. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 1.6.3. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 2. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.1. Pojam saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Meœunarodne organizacije i udruæenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.1. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.2. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.3. Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . 2.3.4. Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . 2.4. Predmet saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.5. Subjekti saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.1. Prevoz putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zakljuåivanje ugovora, osnovni sadræaji ugovora . . . . . . . . . . . . . . Prava i obaveze prevozioca i putnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.2. Prevoz robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Formalni i neformalni ugovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obaveze prevozioca i poãiljaoca, vrãenje utovara i istovara robe . Pojam i sadræaj tovarnog lista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prenosivi tovarni list . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VI 39 40 43 43 43 44 46 48 48 49 50 50 51 52 53 53 54 54 55 56 56

Sadræaj Strana

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.1. Nauka i saobrañajna nauka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.1. Predmet bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.2. Ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3. Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4. Nauåne metode i metodologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5. Metode bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.1. Metod merenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.2. Statistiåki metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.3. Metod ankete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.4. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) 3.5.5. Metod eksperimenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.6. Metod komparacije – uporeœivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.7. Case Study metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.8. Ekspertska metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.9. Mesto i uloga javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6. Teorije saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.1. Teorija sluåaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.2. Teorija zaraze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.3. Teorija sklonosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.4. Spell teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima . . . . . . . . . . . 3.7.2. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.3. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . 3.8. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.1. Pol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.2. Starost uåesnika u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 4.1.3. Sposobnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 VII 61 62 63 63 64 64 65 67 67 67 69 70 71 73 73 74 74 75 75 76 76 77 77 78 81 83 84 86 88 90 92 93 96 96 99

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

4.1.4. Znanja – obrazovaçe i obuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 4.1.5. Stavovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 4.1.6. Iskustvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 4.1.7. Ponaãanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 4.1.7.3. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama . . . 119 4.1.7.4. Nepoãtovanje prvenstva prolaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.7.5. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila . . . . . . . . . 120 4.1.8. Voænja pod uticajem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.9. Umor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10. Nekoriãñenje sistema zaãtite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.1. Upotreba sigurnosnih pojaseva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.2. Kacige za motocikliste i bicikliste . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.10.3. Zaãtita dece u vozilu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.11. Ostali elementi faktora åovek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2.1. Masa vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 4.2.2. Konstrukcija vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.2.3. Oprema vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.3. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.1.Vrsta puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.2. Trasa puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.3. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.4. Stanje kolovoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.5. Prepreke pored puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 4.4. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja . . . . . . . . . . . . . . 140 5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja . . . . . . . . . . . 142 5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . 143 5.2.1. Formiranje struånih stavova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise . . . 145 5.2.4. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 5.2.5. Donoãenje zakona i drugih propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 VIII

. . . . . . . . . . . 174 6. . Modeli bezbednosti saobrañaja . . . . . Kljuåne oblasti u naãim uslovima . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat . . . . . . Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda . . . . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . .5. . 148 5. . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 IX . . . .1. . Pojam saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . . . . 147 5. . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 6. . . . . . . Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja . . . 163 6. 181 6. . . . . . . . . . . . . . . . 150 5. . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . 180 6. . . . . . . . . . . . . . . Primeri etioloãke analize nezgoda . . . . . . . . Kljuåne oblasti u EU . . . . . .5. . . .2. . . 167 6. . . .2. 188 Literatura . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . 159 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . .2. Spell teorija .4. . . . . . . . . . . . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji . . . . .Sadræaj Strana 5.6. . . . Teorija sluåaja . . . .8. . . . . . . . . . . . . . Znaåaj definisanja kljuånih oblasti . . . . . . . . .1. . . . . UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. . . . . . . . . . .6. . . . .1.5. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6. . 172 6. . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 6. . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kljuåne oblasti primene zakona . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 6. . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . 155 5. . . Teorija sklonosti . . . . . . . . . . .1. . Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . Kriminalistiåke definicije uviœaja . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . .1. .7. . . . . . . . . . . .4. . . . Normativne definicije saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 6. . . .5. . . . . . . . . . . . Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) . .3. . 168 6. . . . . . . . . . 189 7. . .5. . . .4. . . . . . . . 179 6. . . . . . 174 6. . . . . . . . . . . . . . . . . Serije dogaœaja . . . 193 7. .2. . . . . SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6. . . . . . . Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti . . . . . . 155 5. . . . Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2.1. . . . . . . . 147 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Teorija zaraze . .7. Sprovoœenje zakona u praksi . . . .2. . . . . . Prañenje saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . .4. 171 6. . . . . . . . . . . Etiologija saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . 149 5. . . . . . . . 157 5. . 175 6. .1. . . . . . . . . .5. . . Teorije saobrañajnih nezgoda . . . . . . Fenomenologija saobrañajnih nezgoda . . . 170 6. . 151 5. . . . . .2. . 176 6. . . . . . . . . . . .3. 146 5. . 175 6. . . . . . . 193 7. . . . . . Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa . . .2. . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . 183 6. . . . Procesualistiåke definicije uviœaja . Opisni modeli . . . . . . . . . . .6. . . .6. . . . . . .2. . . . . . . .1. . . . 149 5.3. . .2. . . . . . . . . . .5. . Struktura i sadræaj pravnih akata . . . . . . . . . . . . . .3. . . . 168 6. . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 8. . . . . . . . 231 8. . . . . . Podela tragova prema mestu nalaæenja . . . . . . . .1. . . . . . . 222 8. .2. . . 208 7. . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . Pojam tragova saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. .8. . . . . 220 8. . . . . . .1. . Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali . Fotodokumentacija . .1. . . . . .5. . . . . . . . .1.3. . . . 213 7. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8. . . . . . . . . . . . . . . 206 7.2. . . .6. . . . . .5.4.1. Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 7. . . . . . . . . . . . . . . . . 221 8. . . . . . Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . 222 8. . . . . Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . .1. . Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode .1. . . . . . . . . . Podela tragova sa aspekta merenja . . . . . .6. . . . . 199 7. . . . . . . Znaåaj tragova saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . Zapisnik o uviœaju . . . Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja . . . . Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali .5. . Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. .4. .6. . . 230 8. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije . . . . . . . . . . . . 201 7. . . . . . Zakonski osnov za vrãenje uviœaja . . . .3. Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) . . . . . . . . . 204 7. . . . . . . 223 8. . . . . . Tragovi kretanja vozila . . . . . Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode . . . . . . . . . Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima . . . . . . .1. . . . . Skica lica mesta . 194 7. . . . P. . 212 7. . . . . . . . . . . . . 213 7. . . . . . Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti . . . . . . . . . . . . . . . .5. . .2. . Uviœaj kao sistem radnji . .2. . . . . . . 203 7. . . . . . . .4. 223 8. . . . . .3.2. . . . . . . . . . .3. . . .4. . . . . . . .5. . . Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . .5. . . .2. . . . . . . . . . . . . Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje .6. . . . . . . . 207 7. . . . . . . . . .4. Naåelo usaglaãenosti . 224 8. . . . . . . 216 8. . 205 7. . Podela tragova prema veliåini . . . . 194 7. . . . 200 7. . . . . . . . . . Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda . . . . 227 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . 234 8. . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. 201 7. 228 8. . . . . . .5. . . . 211 7. .4.4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 8. .2. . . . . . . . . Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . .4. . . . . . . . .2. . . . . . . . 227 8.2. Podela tragova prema vrsti . . . . . . Naåelo sveobuhvatnosti . 211 7. . . . . . . . . . . . .5. Saobrañajni znaåaj tragova . . . Obrada tragova saobrañajnih nezgoda . . . 215 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . Situacioni plan lica mesta . . . . . . . . 234 X . . . . . . . . . . . . . . . . . .Lipovac. . . . . . . . . . . . .3. .7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224 8. .3. .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . 209 7. 220 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda . . . . . . . Kriminalistiåki znaåaj tragova . . .3. . . . . . . . 226 8. . Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . . . . .1. . . . Naåelo objektivnosti . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . 253 9. . . . . . . . . . . . . . . . 279 11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a .1. . 264 10. Neposredna kontrola saobrañaja . . . . . . . . . 265 10. . . . 264 10. Upravni poslovi u oblasti vozila . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . Upravni poslovi u oblasti vozaåa . . . . . . Mesto i uloga oup u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja . . . .1. . Neposredna kontrola vozila u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303 12. . . . . . . . . .1. . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti ispitivanja vozila i tehniåkih pregleda vozila . . . lica i predmeta . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . .5. . . . . . . . . . . . Otpali delovi i materijali sa vozila . . . . .1. . Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja . . . Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja . . . . . 297 12. . . 279 11. . . . . . . . .5. . . . .2. . . . . . . . . . 264 10. Krajnji poloæaj vozila. . . . . . . . . . . 249 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293 12. . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja . . . . 285 11. . . . . . . . .2. . 290 11. . . . . .3. .3. . . . . Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . .1.1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247 8. . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . 273 Literatura . . . . . . . . . . . . 306 12. . . . . . . . . . 259 10. . . . . . . . . . . . . . . .3. . . NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10. . . . Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . 256 9. . . . .Sadræaj Strana 8. . . . . Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju .4. . . . . . Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja . . . . . . . . . . . . . Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura . UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11. . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana . . . . . 265 10. . . . . . . . . . . . . . 299 12. . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . 310 XI . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . 253 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307 12. 258 Literatura . 250 9. . . . . . . . . . . . INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12. . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . 291 Literatura . . . . . . . Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije . . . . . . . . . . . . . . . 274 11. 308 Literatura . . . . . . . .1. . . . .2. . . . . . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 362 Literatura . . . 338 14. . . . . . . . . . Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa . . .10. . . .4. . .2. . . . 333 14. . . . . . .6. . . . . . . . . . . Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . . .4. Planiranje rada saobrañajne policije . 328 14. . . . . . . . 360 15. . . . . . . . . . PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13. . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7. . . . . . . 322 14. . . . . . . . . . . Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti . 316 13. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316 13. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu . . . . . . . . . . Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . . Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . . . . . . .6. . . . . . . vrste patrola . . . . . . . . . . . . . . . . 367 XII . . .4. . Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . .3.2.2. . . . . . . . . . . . . . Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313 13. 315 13. . . .7. . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3.3. . . . 354 15.3. . . . . . . . . . . . . 342 Literatura . . . . . 332 14. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 352 15. . . 360 15. . . . . .5. . . . . . . . . . . Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja . . . . 327 14. . . . . 317 13. . . . 349 15. . . . . . . promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti . . . . . Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . 356 15. Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju . 329 14. . . . . . . . . . . . . . 345 15. . Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima . . P. . . . . 330 14. . . . . .1. . . . . . . . . PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15. Druãtvene promene. Raspodela ljudstva i drugih resursa .Lipovac. . . . Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? . . . Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 13. . . . . . . . . . . . . . . . 339 14. . .8. . ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14. .9. . . . Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . .5. 316 13. . 355 15. . . . 318 Literatura . . . . 336 14.3. . . . . . Odnosi sa struånom javnoãñu . . . . . . . . . . . . . . . . . Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa . . . . . . Patrolna sluæba. realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . 358 15.4. . .1. . . . . . . . . . . . Odreœivanje potrebnog broja policajaca . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374 Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372 16. . . . . . Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . .1. . 389 XIII . . . . . . . . . 373 Literatura . . . . Dosije sektora . . . . . . . . . . . . . 371 16. . . . . . . . . . . . 375 Najznaåajnije koriãñene internet adrese . . . . . . . . . . . . . . . . 371 16. Poslovi i zadaci na sektoru . . . . Mesto i uloga voœe sektora i komandira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Sadræaj Strana 16.2. . . . . . . . . . . . . . . . . SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16. .

Autor je u rukopisu vrlo uspeãno izbalansirao potrebu za osnovnim znaçima iz saobrañajnih nauka (posebno iz bezbednosti saobrañaja). uviœaj saobrañajnih nezgoda. tako i u pojedinim delovima.. Svi navedeni sadræaji dati su detaÿno.. Analiza sadræaja u tekstu pokazuje visoku nauåno-struånu vrednost. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. åiçenica i definicija. Prikazani su mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. kombinovana sa preciznim definicijama kÿuånih pojmova. Rukopis obuhvata vrlo raznovrsne sadræaje koji se odnose na pojam saobrañaja. saobrañajne nezgode. opãte nauke o bezXV . razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja. odnosno u åijoj realizaciji uåestvuje MUP. Opãti je utisak da je dostavÿeni rukopis napisan vrlo struåno. U kçizi je prisutan sadræaj koji se odnosi na nauånu disciplinu bezbednost saobrañaja (opãti deo) i obim sadræaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja (posebni deo predmeta). sa mnoãtvom novih informacija. kako u celini. U posebnom delu su izloæeni najvaæniji poslovi bezbednosti saobrañaja koji se realizuju u MUP-u. podataka. znaåaj saobrañaja. upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja.. ali tako da uvaæava postojeñe staçe razvoja naãe nauåne misli i praktiåne aspekte bezbednosti saobrañaja u Srbiji.IZVOD IZ RECENZIJE . faktore bezbednosti saobrañaja. inspekcijsko-tehniåki poslovi. Rukopis je zasnovan na najnovijim nauånim dostignuñima u bezbednosti saobrañaja. uz naglaãenu funkciju da pomognu izuåavaçe i shvataçe posebnog dela bezbednosti saobrañaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja.. razvoj saobrañaja. poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. odnosi saobrañajne policije i javnosti. . Sve navedeno studenatima ñe olakãati razumevaçe i uåeçe ovog gradiva. preventivno-propagandni poslovi. U kçizi se koristi jasna nauåna terminologija. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. Prezentovani sadræaji su usklaœeni sa vaæeñim nastavnim planom i programom po kome se izuåava nastavni predmet Bezbednost saobrañaja na Kriminalistiåko-policijskoj akademiji. Kçiga daje moguñnost kreativnom pristupu u organizaciji nastave. pojam i predmet saobrañajnog prava.

. Krsto Bezbednost saobrañaja bednosti i drugih policijskih nauka.Lipovac. dipl. U svemu navedenom åovek je najveñi potencijal unapreœeça bezbednosti saobrañaja . saob. XVI . dr Milan Vujaniñ. Pred nama je rukopis koji predstavÿa odliånu osnovu za razumevaçe bezbednosti saobrañaja i posebno policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja.inæ. ukÿuåujuñi i praktiåne aspekte vrãeça poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a.. autor je na mnogim primerima pokazao da u punoj meri podræava savremeni koncept bezbednosti saobrañaja. P. Recenzent Prof. Iznoseñi materiju.

upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. olakãati spremaçe ispita. onima koji upravÿaju putnom mreæom. Prvi deo obuhvata najznaåajnije sadræaje koji su neophodni za razumevaçe materije bezbednosti saobrañaja. pa ñe pisaçe drugog izdaça biti olakãano. Verujemo da ñe udæbenik opravdati svrhu. Na tome sam im veoma zahvalan.PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Udæbenik Bezbednost saobrañaja nameçen je. viãih i visokih ãkola koje izuåavaju nastavno-nauånu oblast bezbednost saobrañaja. U drugom delu detaÿnije su prikazani pojedini poslovi bezbednosti sobrañaja koji su u nadleænosti organa unutraãçih poslova. Udæbenik bezbednost saobrañaja je vredna literatura nastavnicima i uåenicima sredçih saobrañajnih ãkola i brojnim pojedincima koji obavÿaju razliåite poslove bezbednosti saobrañaja: stareãinama policije. radnicima osiguraça. Oåekujemo sugestije za unapreœeçe sadræaja. koji rade u obuci vozaåa. i to: pojam saobrañaja. saobrañajnim inæeçerima. saobrañajne nezgode i uviœaj saobrañajnih nezgoda. i to: mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. inspekcijsko-tehniåki poslovi. faktori bezbednosti saobrañaja. preventivno-propagandni poslovi. razvoj saobrañaja. stavova i ponaãaça i da ñe doprineti donoãeçu i primeni novog Zakona o bezbednosti saobrañaja i prateñih propisa. a posebno u okviru izrade seminarskih radova pomogli da se pojedine oblasti boÿe sagledaju i objasne. na tehniåkim pregledima itd. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. odnosi saobrañajne policije i javnosti. saobrañajnim planerima na svim nivoima. pomoñi unapreœeçu znaça. Materija je podeÿena u dve makroceline: opãta bezbednost saobrañaja i posebni deo koji prvenstveno opisuje policijske poslove bezbednosti saobrañaja. prvenstveno. studentima Kriminalistiåko-policijske akademije. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. saobrañajnih fakulteta. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja. znaåaj saobrañaja. pojam i predmet saobrañajnog prava. Pisaçu ovog izdaça znatno su doprineli studenti koji su u okviru nastave. Autor XVII .

SKRAÑENICE ABS ADR AETR AIS AMSS AMSRS ANCAP APC ATP CARE CEMT CIBS CMR COV CSC CTI CVR Å-V-P-O E ECE UN ECMT EE EEE – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) – Evropski sporazum o Meœunarodnom prevozu opasne robe – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju Meœunarodne drumske prevoze – Skrañena skala povreda (Abbreviated Injury Scale) – Auto moto savez Srbije – Auto moto savez Republike Srpske – Australijski program za procenu novih vozila (Australian New Car Assessment Programme) – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – Baza podataka za zemlje ålanice EU – Konferencija evropskih ministara transporta (Conference of Ministares of Transport) – Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – Centar za obuku vozaåa – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – Komitet za unutraãnji transport – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – åovek–vozilo–put–okruæenje – Inæenjerstvo (Engineering) – Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija – Konferencija evropskih ministara transporta (Europian Conference of Ministry of Transport) – Inæenjerstvo–Obrazovanje (Engineering – Education) – Inæenjerstvo–Obrazovanje – Prinuda (Engineering – Education – Enforcement) XIX .

Krsto Bezbednost saobrañaja – Inæenjerstvo–Obrazovanje–Prinuda–Æivotna sredina (Engineering – Education – Enforcement–Environment) EU – Evropska unija (Europian Union) EuroNCAP – Evropski program za procenu novih vozila (Euro New Car Assessment Programme) FIA – Meœunarodna automobilska federacija FIM – Meœunarodna motociklisticka federacija FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila FTN – Fakultet tehniåkih nauka GIS – Geografski informacioni sistem IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol. P. droge i saobrañajnu bezbednost ICD – Meœunarodna klasifikacija bolesti (International Clasification of Diseases) IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije IIS – Skala oãteñenja pri povredama (Injury Impairmant Scale) Ik – Indeks kontrole INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije IRF – Meœunarodna putna federacija (International Road Federation) IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) IRU – Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (International Road Union) IS – Informacioni sistem ISO – Meœunarodna organizacija za standardizaciju (International Standard Organization) ISS – Ukupni rezultat ozbiljnosti povreda – (Injury Severity Score) IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje JIS – Jedinstven informacioni sistem JNCAP – Japanski program za procenu novih vozila (Japaniese New Car Assessment Programme) KEMT – Konferencija evropskih ministara transporta KZ – Kriviåni zakonik (Kriviåni zakon) MUP – Ministarstvo unutraãnjih poslova NHTSA – Nacionalna administracija za bezbednost puteva u SAD (National Highway Traffic Safety Administration) NN vozilo (lice) – nepoznato vozilo (lice) XX EEEE .Lipovac.

Skrañenice NRSC OECD OTA OUR OUP PGDS PR PRI PRU PSP PTT PUS QALY RP RPE RS SF SFRJ SN SN upitnik SPG SRJ SRS SRS SSSR SUP ÃSP TCT TRRL UITP UK UKBS UN USNCAP USRS USP VIN – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development) – Svetska turing i automobilska organizacija – Organizacija udruæenog rada – Organ unutraãnjih poslova – Proseåan godiãnji dnevni saobrañaj – Odnosi sa javnoãñu (Public Relations) – Meœunarodna organizacija za preventive – Jedinica za odnose sa javnoãñu (Public Relation Unit) – Poznavanje saobrañajnih propisa – Poãta-Telefon-Telegraf – Po uputstvu SUP-a – Godine prilagoœenog kvaliteta æivota (Quality Adjusted Life Years) – Privremena registracija – Izdavanje privremene registarske tablice – Republika Srbija – Saobrañajni fakultet – Savezna Federativna Republika Jugoslavija – Saobrañajna nezgoda – Obrazac za evidentiranje saobrañajnih nezgoda – Saobrañajne patrole graœana – Savezna Republika Jugoslavija – Dodatni sistem za odræavanje (Suplementary Restrain System) – Socijalistiåka Republika Srbija – Savez Sovjetskih Socijalistiåkih Republika – Sekretarijat Unutraãnjih Poslova (Policijska uprava) – Ãkolske saobrañajne patrole – Tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (Traffic Conflict Techniques) – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) – Meœunarodna unija za javni transport – Ujedinjeno Kraljevstvo (United Kingdom) – Unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja – Ujedinjene nacije (United Nations) – Ameriåki program za procenu novih vozila (US New Car Assessment Programme) – Ustavni sud Republike Srbije – Uprava saobrañajne policije – Meœunarodna oznaka vozila – ãasije (Vehicle Identification Number) XXI .

P. Krsto Bezbednost saobrañaja VRC WHO WP ZKP ZoBS ZoOBS ZoP ZUP – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) – Radni dokument (Working Paper) – Zakon (zakonik) o kriviånom postupku – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o prekrãajima – Zakon o upravnom postupku XXII .Lipovac.

5.2.1. ãtetne posledice saobrañaja.4. Saobrañaj.3.6. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja 1. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) 1.1. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva 1. UVOD 1. bezbednost saobrañaja 1. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja .

Ãta je to saobrañajna delatnost. ÃTETNE POSLEDICE SAOBRAÑAJA. SAOBRAÑAJ. porasla su i rastojanja prevoza. znaåajnog broja ljudi. neophodno je dati adekvatne odgovore na ova pitanja kako bismo korektno izlagali smisao i znaåaj bezbednosti saobrañaja. Saobrañaj nije isto ãto i saobrañajna delatnost i moæe se definisati na razliåite naåine. Konaåno. U drugoj velikoj podeli rada izdvojila se grupa ljudi koji su se prvenstveno bavili zanatstvom i od toga æiveli. 1 Mlaœe kameno doba (neolit). Saobrañajna delatnost je delatnost koja se sastoji u promeni mesta ljudi. tj. Uveñane su koliåine dobara koje je trebalo prevesti: pored proizvoda lova i sakupljanja. Saobrañaj kao samostalna ljudska delatnost je nastao u okviru treñe velike podele rada. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA Nastavni predmet bezbednost saobrañaja odnosi se na saobrañaj i saobrañajnu delatnost. åime se skreñe paænja na ekonomski smisao saobrañaja.1 Pronalazak vatre2 je omoguñio veñu pokretljivost ljudi i nomadski æivot i u hladnijim predelima. Saobrañaj (1) je samostalna ljudska delatnost åiji je cilj promena poloæaja ljudi. tada se pojavila potreba da se svakodnevno promeni mesto znaåajne koliåine hrane. sa pojavom prvih ljudskih naseobina (mlaœe kameno doba). grupa ljudi koji su samo saobrañali i od toga æiveli. Izdvojio se iz trgovine. Naime.000 godina pre naãe ere. 3U naãe ere.000 godina pre 2 Mlaœi paleolit. Saobrañajna delatnost je postala znaåajna za åoveka. 3 1. saobrañaj i prodaju.000 do oko 3.3 Danas se sve åeãñe govori o transportnoj (saobrañajnoj) industriji (privredi). Pojava zemljoradnje uveñala je potrebe za saobrañanjem. Pojavila se potreba za saobrañanjem – za saobrañajnom delatnoãñu. tj. Zato se pojava saobrañajne delatnosti vezuje za mlaœe kameno dobaneolit. sada se prevoze i proizvodi zemljoradnje. prvoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojili su se zemljoradnja i stoåarstvo.000 do oko 10. u treñoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojila se trgovina. a odgovori jednostavni. grupa ljudi koji su se bavili trgovinom i od toga æiveli. S druge strane. stvari ili saopãtenja. ãta znaåi saobrañati? Ma koliko navedena i druga sliåna pitanja izgledala nevaæna. jer su se ljudi nastanjivali na duæe vreme oko mesta proizvodnje. UVOD . Kasnije se iz trgovine izdvojio saobrañaj. Trgovina je obuhvatala kupovinu. ãta je saobrañaj. od oko 50. odnosno saopãtenja. od oko 10.1.1. Za naãe potrebe istañiñemo nekoliko definicija saobrañaja. stvari ili saopãtenja.

P. Konaåno. u definiciji saobrañaja pominju se i odreœeni uslovi – ograniåenja: uz ãto manje negativnih efekata. – materijalne ãtete. jer je to egzistencijalna funkcija. – nastradali u saobrañajnim nezgodama (lakãe i teæe povreœeni i poginuli). U drumskom saobrañaju to su drumska prevozna sredstva – vozila.Lipovac. tj. za naãe potrebe najznaåajnija je sledeña definicija saobrañaja: Saobrañaj (3) je jedna od 4 egzistencijalne funkcije svakog æivotnog prostora (rad. UZ ÃTO MANJE NEGATIVNE EFEKTE. mora se saobrañati. uz ãto manje negativnih efekata? Bezbednost saobrañaja je nerazdvojni deo definicije saobrañaja. bez4 . – zagaœivanje okoline bukom. koristi za kretanje saobrañajnih sredstava. Meœutim. Smisao saobrañaja se odnosi na uspeãno povezivanje ostalih funkcija. po visini i po ãirini i u kome je bezbednost plovidbe obezbeœena radio – navigacionim ureœajima. letelice i baloni. U ovoj definiciji sadræani su osnovni elementi saobrañaja: saobrañajni put. ne oåekuje se potpuna sigurnost. Bezbednost saobrañaja se bavi negativnim efektima saobrañaja. Saobrañajna sredstva su sva sredstva kojima se odvija saobrañaj. Kao najznaåajnije ãtetne posledice saobrañaja danas se istiåu: – iscrpÿivaçe prirodnih resursa. Pri tome. åamci i druga plovila. åiji je cilj povezivanje ostalih funkcija. gubici i troãkovi saobrañajnih nezgoda i – socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa izazvano saobrañajem. Bez saobrañaja nije moguñe funkcionisanje i trajan opstanak æivotnog prostora. uz odræiv dalji razvoj saobrañaja. a posebno saobrañajnim nezgodama. u vazduãnom saobrañaju to su avioni. regionalni i lokalni putevi (drumski saobrañaj). a u vodnom saobrañaju to su brodovi. Zato teæimo uspostavljanju optimalne sigurnosti. saobrañaj je egzistencijalna funkcija. prvenstveno. Meœutim. Dakle. izduvnim gasovima i otpadnim materijama. glavne i sporedne pruge (æelezniåki saobrañaj). meœunarodni i domañi koridori (vazduãni saobrañaj). Saobrañaj nije sam sebi cilj. saobrañajna sredstva i organizovanost (ureœenost). stanovanje. u æelezniåkom saobrañaju to su lokomotive i æelezniåka kola – vagoni. nije moguña. Vazduãni put predstavlja deo vazduãnog prostora koji je odreœen po pravcu pruæanja. daje odgovor na pitanje: Kako saobrañati. ãtetne posledice saobrañaja prete da omalovaæe i znatno umanje koristi od saobrañaja. Potpuna sigurnost u saobrañaju. Saobrañajni put je deo prostora koji se. frekvencije (radio saobrañaj i telekomunikacije). Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja se bavi izuåavanjem ãtetnih posledica saobrañaja i metodama njihovog smanjivanja. na danaãnjem nivou razvoja. S druge strane. To su magistralni. Saobrañaj je mnogo doprineo ukupnom razvoju civilizacije i predstavlja jedan od vaænih elemenata ovog razvoja. rekreacija i saobrañaj). Dakle. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Saobrañaj (2) je organizovano kretanje saobrañajnih jedinica saobrañajnim putevima.

Pored noãenja tereta (od strane åoveka ili æivotinja). onda moæemo razlikovati dva pristupa.). onda nivo saobrañaja postaje smetnja daljem razvoju druãtva. S druge strane.2. tj. ZNAÅAJ SAOBRAÑAJA ZA RAZVOJ DRUÃTVA Saobrañaj je nastao kao potreba åoveka i u tesnoj vezi je sa nivoom razvoja ljudskih potreba (posebno zahteva za saobrañajem). za poåetak. na velikim rastojanjima. U prvobitnoj zajednici ljudi su imali potrebu da prevezu male koliåine tereta. svakodnevno prevoze unutar poseda na ma5 1. ograniåiti i detaljnije izuåavati saobrañajne nezgode kao predmet bezbednosti saobrañaja. Ovakve zahteve mogao je da zadovolji primitivan saobrañaj koji je koristio ljudski rad i delimiåno snagu pripitomljenih æivotinja. splavovima i prvim åamcima (izdubljeno stablo) koji su iãli nizvodno ili su bili vuåeni i sl. znaåajniji prevozi su realizovani vuåenjem na raåvastoj grani (koja klizi). Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva bednost saobrañaja daje odgovor na pitanje kako saobrañati uz ãto manje ãtetnih posledica. nivo razvoja saobrañaja umnogome odreœuje trenutni nivo i omoguñuje dalji razvoj druãtva. sva oruœa i alati. Merama aktivne bezbednosti saobrañaja postiæe se smanjenje broja saobrañajnih nezgoda.1. Ukoliko razvoj saobrañaja kasni za razvojem druãtva. pojavila su se i transportna sredstva koja su ovo omoguñavala. dva aspekta bezbednosti saobrañaja: aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja. UVOD . Mada se bezbednost saobrañaja bavi svim ãtetnim posledicama saobrañaja. na mala rastojanja. Kada se pojavila potreba za efikasnim koriãñenjem razliåitih grana i vidova saobrañaja. veñ smanjenje ãansi da posledice nezgode budu veñe. Kombinovanim i sveobuhvatnim preduzimanjem mera aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja smanjuju se broj nezgoda i veliåina njihovih posledica. Javlja se potreba da se znatno veñe koliåine tereta (sva proizvodnja. Nastankom zahtevi za prevozom velikih koliåina stvari i ljudi. smanjenje verovatnoñe da se desi nezgoda. robovlasnici ukrupnjavaju svoje posede i jeftino kupuju robove. 1. javÿa se integralni (kombinovani) transport. Kada su dominirali zahtevi za kratkim prevozima malih koliåina stvari i ljudi. Aktivna bezbednost saobrañaja odnosi se na spreåavanje nastanka saobrañajnih nezgoda. Dakle. svi robovi itd. Prvi suvozemni putevi bile su staze koje su utabale æivotinje. S razvojem robovlasniãtva. mi ñemo se.2. Nivo razvoja saobrañaja uvek je zavisio od nivoa tehnoloãkog i ukupnog razvoja druãtva i njemu se upodobljavao. cilj pasivne bezbednosti saobrañaja nije smanjenje broja nezgoda. Pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja onda kada se dogodi saobrañajna nezgoda. Ako se predmet bezbednosti saobrañaja svede na saobrañajne nezgode. odnosno sa razvojem druãtva. Pasivna bezbednost saobrañaja se odnosi na smanjivanje ãtetnih posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. u saobrañaju su dominirala saobrañajna sredstva koja su to omoguñavala. Brojni su primeri koji ovo dokazuju.

Krsto Bezbednost saobrañaja 1 lim i srednjim rastojanjima (sa jednog na drugi kraj poseda ili od udaljenih njiva do skladiãta ili mesta gde stanuju robovi. kulture. kada su ljudi shvatili da su otpori klizanju nekoliko desetina puta veñi od otpora kotrljanju. ali i potrebu za sigurnim i brzim prenosom saopãtenja i informacija. Ovo dovodi do zatvaranja na svoje posede. deo proizvoda namenjeni su razmeni.7 Na duæa rastojanja se prevozi samo deo proizvodnje sa feuda (1/10 do 1/3) i deo proizvodnje na posedu feudalca (rezultat kuluka). do druge polovine 13. odnosno robovlasnik).6 Smanjene su koliåine dobara koje se prevoze. 7 Najveñi deo dobara koji se proizvede – troãi se na feudu. Mada dominira naturalna proizvodnja.Lipovac. trgovci. Tako se razbijaju i paråaju velike i snaæne dræavne zajednice. S obzirom na to da su robovi bili dostupni i jeftini. P. veka. Zbog poveñanih zahteva za prevozom. veliki brodovi su pokretani ruåno – snagom robova. ovo je bilo dovoljno i zadovoljavalo je tadaãnje potrebe. Formiranje organizovanih vojnih formacija i velike vojne aktivnosti stvaraju nove potrebe za saobrañanjem: za brzim prebacivanjem vojnih jedinica (vojnika. Znatan deo brodskog prostora zauzimali su sami veslaåi i potrebna hrana i voda. 4 Ljudi su upuñeni da deo dobara (zemljoradnici i zanatlije) ili sva potrebna dobra (åinovnici. a samo manji deo se prevozi 6 . grade se putevi sa tvrdom podlogom i putna mreæa. Obrazuju se prve velike dræave. U feudalizmu. potreba) na velika rastojanja. ali i zbog problema saobrañaja) daju komade zemlje kmetovima koji na ovim malim posedima i æive. konstruisali toåak koji se okreñe i na njega stavili granu sa teretom. Zbog nepoznavanja puåine i problema u orijentaciji. hrane i dr. Drumarine. Usporen je razvoj umetnosti. do feudalca.4 Vezivanjem znaåajnog fiziåkog rada za robove. oni su umesto jednostavnog i teãkog vuåenja grane. 6 Ovaj period se naziva mraåni srednji vek. a znatno kasnije i zaprega. omoguñio je konstrukciju taljiga (grana ili jednostavna drvena konstrukcija sa toåkom koji se okreñe). Snaga vetra je koriãñena za odmor robova i kretanje u smeru vetra. carine i druge daæbine pretvarale su se u pravu pljaåku trgovaca. ovi brodovi su plovili rekama i u priobalnom moru. Osnovno prevozno sredstvo bili su tovarne æivotinje. Naime. Zadræava se naturalni karakter privrede. umetnost i nauka. konstruisali åamce i velike brodove. tako da je trgovina u nekim regionima skoro zamrla. Meœutim. ali raste produktivnost rada (jer je kmet viãe zainteresovan za proizvodnju). a posebno zbog potreba vojske. Ovakvi zahtevi su se mogli zadovoljiti razvojem i primenom novih prevoznih sredstava. nauke i drugih oblasti duhovnog stvaralaãtva. suæavanja vidika i zastoja u razvoju nauke. ljudi su sve viãe koristili vodni prevoz: konstruisali su bolje splavove. Razvijaju se pismenost. U okviru treñe velike druãtvene podele rada izdvaja se trgovina. Jedan od najveñih pronalazaka u istoriji – pronalazak toåka. omoguñuje se intenzivnije bavljenje umnim radom. naoruæanja. Feudalci teæe da se osamostaljuju. njihova korisna nosivost je bila mala. vojnici. umetnici) kupuju na træiãtu. Shvativãi da su otpori kretanju u vodi znatno manji. Mada su brodovi nekad bili i veoma veliki. Zauzvrat kmetovi se oduæuju svojim gospodarima tako ãto besplatno rade na njihovim imanjima (kuluk) ili daju deo (od jedne desetine do jedne treñine svih prihoda) svojih proizvoda (naturalna renta). 5 Feudalno doba se u Evropi vezuje za period od kraja 10.5 velikoposednici (zbog problema prañenja velikih poseda.

).10 a zatim i parobroda. Novi putevi se ne grade. UVOD . kafa. stoåarstva i zanatstva) i trgovine. 11 Amerikanac Fulton je 1807. Pojavljuje se potreba za raznovrsnim prevozima (åestim prevozima. omoguñuju i pravu revoluciju u razvoju saobrañaja. Parna maãina nalazi prvu primenu u konstrukciji parnih drumskih vozila. prevozima velikih i malih koliåina itd. konstruisao prvu parnu lokomotivu. koja je stvorila nove zahteve za prevozima. i 16. sirovina i proizvoda na jednom mestu. Industrijska proizvodnja je masovna. Poveñavaju se koliåine dobara koja se prevoze. joã uvek se preteæni deo saobrañajne delatnosti obavljao u okviru drugih oblasti proizvodnje (zemljoradnje. Istorijski pronalasci koji su omoguñili industrijsku revoluciju. vek) omoguñuje prekookeansku plovidbu. vuna i sl. Ovakvi zahtevi dovode do razvoja postojeñih sredstava prevoza. konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu. vek) deãavaju se znaåajne promene u druãtvu i privredi: uvodi se manufakturna proizvodnja. Otkriñe kompasa8 i ustava – prevodnica (15. u Londonu je organizovan javni gradski prevoz omnibusima na parni pogon koji su imali 14 i 22 sediãta. Obnavljaju se suvozemni putevi. do tada neviœene zahteve za prevozom ljudi i stvari i prenosom saopãtenja. Ovo zahteva i prevoz velikih koliåina sirovina sa veñih udaljenosti. Meœutim. splavovi i åamci). projektovao prvo 14. kakao itd.) i novih proizvoda sa novootkrivenih prostora (krompir. otkriñe novih maãina i njihova primena bili su uvod u industrijsku revoluciju i industrijsku proizvodnju. i 1836. Serija tehniåkih pronalazaka. serijska. sirovina (pamuk. Manufakturna proizvodnja podrazumeva proizvodnju velikih koliåina istih proizvoda koji se ne mogu prodati u mestu proizvodnje niti u blizini i zahtevaju prevoz na velika rastojanja. Zahteva koncentraciju radne snage. Tokom 15.2. putovanjima ljudi.9 parnih lokomotiva. prevozima na duga i kratka rastojanja. puteva i organizacije prevoza. parno vozilo za vuåu topova. Industrijska proizvodnja postavlja. Veliki brodovi se ne grade.1. specijalizovana i robna – namenjena træiãtu. konstruisao prvi parni parobrod koji je saobrañao na reci Hadson. a zatim i za drumski saobrañaj (preduzeña za prevoz poãte i putnika zapreænim vozilima – diliæansama). Velika geografska otkriña zahtevaju razmenu (prevoz) izmeœu vrlo udaljenih delova sveta. jer su robovi skupi. zbog neuspeha njegovog eksperimenta. prvim konstruktorom se smatra Dæordæ Stivenson koji je 1814. deãavaju se velika geografska otkriña i razvijaju gradovi i trgovina. ali i rastojanja prevoza. Meœutim. Porast nepoljoprivrednog (gradskog) stanovniãtva zahteva prevoz velikih koliåina hrane sa udaljenih podruåja. veka pojavljuju se prva saobrañajna preduzeña za prevoz vodama (osnivaju ih vlasnici brodova i åamaca). U vreme raœanja modernog sveta (15. a nema ni potrebe za ovakvim prevozima. kukuruz. do 18. stari se ne odræavaju – veñ propadaju. zapreæno vozilo. Izmeœu 1833. prenosom saopãtenja itd. veku. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva Manje koliåine dobara i manja rastojanja prevoza usporavaju razvoj prevoznih sredstava. Menja se i struktura prevoza: raste udeo prehrambenih proizvoda (za gradsko stanovniãtvo). 10 Englez Riåard Trevitik je 1804. Saobrañajna delatnost ostaje u okviru zemljoradnje.). Poåinje proces druãtvene podele rada u kome se iz trgovine izdvaja saobrañaj kao samostalna oblast “proizvodnje”. 7 1. zanatstva i trgovine.11 Oto mo8 U Evropi se kompas ãiroko primenjuje u 9 Francuz Kinjo je 1769. Koriste se prevozna sredstva iz ranijeg perioda (taljige.

a zatim i legendarni model T koji se (od 1908 do 1928) proizvodi u velikoj seriji od 15 miliona komada.16 ãto dodatno podstiåe razvoj trgovine i saobrañaja (veze sa zemljom porekla). saobrañaj koristi sva dostignuña u razvoju druãtva za svoj dalji razvoj. Ali ovo je izazvalo i bolje povezivanje i saradnju izmeœu dalekih krajeva. i 1893. Zelandu itd. razvija se integralni transport. a zatim to radi i Gotlib Dajmler (Ãtutgart).). posle Napoleonovih ratova. Na osnovu ovog kratkog istorijskog osvrta na razvoj druãtva i razvoj saobrañaja. æelezniåka pruga i saobrañaj. U ovom periodu najveñi deo saobrañajne proizvodnje obavlja se u okviru saobrañajnih preduzeña. uspeãan razvoj saobrañaja omoguñuje i pospeãuje dalji razvoj druãtva. P. Optimalan razvoj omoguñuje se samo usklaœenim razvojem sa12 Grupa autora. bio bi onemoguñen ili sputavan dalji razvoj druãtva. Evropu je napustilo oko 55 miliona ljudi (krenuli su ka Americi. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 tori nalaze prvu primenu u konstrukciji motora za pokretanje prevoznih sredstava u drumskom. marke Niseldorf. konstruiãe åetvorotoåkaãa sa kojim prelazi 1.13 Tako je motorizovana Amerika. veka. telegraf15 i telefon. Benc je proizveo 69 automobila. veñ ima cilj da zadovolji odreœene druãtvene potrebe). kupio je automobil u Beåu. Ovo je omoguñeno razvojem novih. metodom masovne proizvodnje. ali se Amerikanac Morze smatra pronalazaåem telegrafa. pojavio 3. Amerikanac Henri Ford 1896.). Nemac Karl Benc konstruãe prvi automobil sa unutraãnjim sagorevanjem. a zatim i u ostalim vidovima saobrañaja. Vojne potrebe osvajanja i åuvanja reda u dalekim kolonijama postavili su posebno visoke zahteve pred saobrañaj (s druge strane saobrañaj je omoguñio efikasne vojne operacije). i nuklearna energija nalazi primenu u saobrañaju (za pogon velikih i brzih brodova i sl. jer je 1837. tek 1971. Razvijeni saobrañaj omoguñuje do tada neviœene migracije stanovniãtva u udaljene kontinente. Izmeœu 1885.12 Danlop je izumio pneumatike i od 1890. unapredio ovaj izum i omoguñio njegovu praktiånu upotrebu. U skladu sa ekonomskim potrebama otkrivaju se i primenjuju: cevni transport (naftovodi. otkrili elektriåni telegraf. aprila 1903. U Srbiji se prvi automobil. Beograd. Boãko Raduloviñ.500 km. 1993. a fabriåki ãofer je ostao åetrdeset i pet dana da bi obuåio prvog srpskog ãofera Sretena Kostiña. N. 13 Ford je 1912. moæe se uoåiti opãta zakonitost – meœuzavisnost: druãtveni razvoj odreœuje zahteve za saobrañajem i podstiåe stalni razvoj saobrañaja (jer saobrañaj nije sebi cilj. sklapao automobil za samo 93 minuta. koncentracija stanovniãtva u gradovima zahtevala je razvoj javnog gradskog putniåkog prevoza (s druge strane saobrañaj je omoguñio razvoj gradova) itd.Lipovac. Konaåno.). Ovaj rekord je potukla legendarna “buba” – “folksvagen”. Konaåno. Australiji. prenos informacija i telekomunikacije itd. 15 Nemci Gaus i Weber su 1833. radio i televizija. 14 Poruånik kraljeve garde. a zatim i lokomotiva. S druge strane.14 Elektriåna struja i elektriåni motor odmah nalazi primenu u pokretanju drumskih vozila. vodovodi itd. Saobrañajni fakultet. Kostiñ je kasnije bio ãofer kralja Petra Karaœorœeviña Prvog i osnivaå “Ãoferskog srpskog udruæenja”. knjiga I. Africi. Ukoliko bi razvoj saobrañaja kasnio. brzih i sigurnih brodova i drugih prevoznih sredstava. 8 . Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. stavljaju se na toåkove. 16 Tokom 19.

18 Pronalazak diferencijala (1828) ubrzao je razvoj parnog drumskog vozila.3. konstruisao prvi motocikl sa dizel motorom. jezerima i kanalima. privrede i druãtva u celini. a sledeñe godine i 17 Jelinoviñ.17 Posle parnog drumskog vozila koje je konstruisao Francuz Kinjo. Zapreæno vozilo. U kopneni saobrañaj spadaju drumski. te prema tome i zauzima svoje mesto u jedinstvenom (integralnom) saobrañajnom sistemu. Svaka grana saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke. 1972. Vidovi saobrañaja se dele na grane. veka. Mada su elektriåna vozila brzo postigla zadovoljavajuñe brzine. (kretao se brzinom 12 km/h). vodni i vazduãni. Londonu se od 1833. UVOD obrañaja.1. razvijene su parne koåije. Drumski saobrañaj Istorijat drumskog saobrañaja Najstarija drumska prevozna sredstva bili su raåvasta grana i grana ispod koje su poturene oblice.3.. a zatim i parni omnibus.3. Ovo vaæi kako za pojedine dræave ili çihove regione. tako i za civilizaciju u celini. do 1836. Savremeni koncept polazi od åinjenice da je saobrañajni sistem jedinstven. jahaña i tovarna æivotinja bili su dominantni u drumskom saobrañaju do sredine 20. u Mesopotamiji. U vodni saobrañaj spadaju saobrañaj morima i okeanima i saobrañaj rekama. 9 1. prvi pravi automobil na elektriåni pogon konstruisao je Truve 1881. U vazduãni saobrañaj spadaju saobrañaj u vazduãnom prostoru i saobrañaj u kosmiåkom prostoru. Ekonomika saobrañaja. tako da ukupni efekti budu optimalni.250 godine pre naãe ere. vidove i grane saobrañaja. a pojedine grane saobrañaja su njegovi podsistemi. odvijao redovni prevoz omnibusima na parni pogon.1. Razvijati saobrañajni sistem znaåi koordinirano razvijati sve grane saobrañaja. æelezniåki i cevni saobrañaj. 1. Danas najrazvijenije dræave imaju i najrazvijeniji saobrañajni sistem i obratno. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1. Stari koncept saobrañaja pojedinaåno je razmatrao i favorizovao pojedine grane saobrañaja. Vidovi saobrañaja su kopneni (suvozemni). broj motornih vozila u SFRJ je premaãio broj zapreænih vo18 U zila tek sedamdesetih godina 20. ostao je nereãen problem najveñeg radijusa kretanja i velike mase akumulatora. Z. Dajmler je 1885. NAJZNAÅAJNIJE SPECIFIÅNOSTI (PREDNOSTI I NEDOSTACI) POJEDINIH GRANA SAOBRAÑAJA Saobrañajni sistem se moæe podeliti na podsisteme. Zato se pravim poåetkom razvoja danaãnjih drumskih vozila smatra åetvorotaktni motor kojeg je konstruisao Nemac Nicholaus Otto (OTO motori). Oko 3. Mada je vozilo na elektriåni pogon konstruisao Davidson 1842. poåela je upotreba toåka i konstruisane su taljige (drvena konstrukcija sa osovinom na kojoj je toåak) i prva kolica sa toåkovima. veka. .

Poåetkom 20. zadovoljava Potrebe za putovanjem. Iz ovih osobina proistiåe niz prednosti i nedostataka drumskog saobrañaja: + drumski saobrañaj je pravi transport “od vrata do vrata”.). u SAD se grade drveni putevi (poploåani krupnim drvenim kockama). veka) makadam koji se i danas sreñe. vozne jedinice se kreñu nezavisno. Francuz Arman Peæo je prvi konstruisao motor sa rasporedom cilindara u obliku slova V i umnogome usavrãio ãasiju. Ulice u centru Beograda su bile poploåane drvenim kockama sve do 1950. Rimska dræava je posebno mnogo paænje posveñivala gradnji kvalitetnih puteva. 1993. veñ.. Pronalazak pneumatika (Danlop. Pored poskupljenja goriva. Od 1837. Karl Benc istovremeno konstruiãe svoj prvi automobil (1885). biciklista. jed19 Grupa autora. uvedeni su autobusi sa benzinskim motorom (umesto konjske vuåe). a Luj Reno usavrãava menjaå i koristi kardansko vratilo. trolejbuske linije su masovno zamenjivane autobuskim. goniå stoke. Veliki koeficijent prianjanja izaziva i velike otpore trenja (oko 27 puta veñe nego u vodnom saobrañaju i 3. vremena polaska. 10 . 1888) i njegovo usavrãavanje (Miãelin. peãak itd. 1895) omoguñili su dalji razvoj automobila. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 svoj prvi automobil na åetiri toåka. a njihovi toåkovi su hrapavi. a manje brzini i udobnosti. Ford uspostavlja serijsku proizvodnju automobila. S druge strane. automobil je uvek u blizini i na raspolaganju.Lipovac. u pogledu vozila (vrlo raznovrsna vozila u drumskom saobrañaju) i u pogledu korisnika (praktiåno svaki åovek moæe biti korisnik kao vozaå. Najåeãñe Ne zahteva presedanje. + drumski saobrañaj je vrlo elastiåan prevoz u pogledu puteva (vrlo razuœena mreæa drumskih puteva). Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. a zatim i od asfalta i betona. Znatno kasnije je zapoåeta izgradnja klasiåne kaldrme koja se postavljala direktno na zemlju. Ãkotski inæenjer Dæon Mak Adam je pronaãao (poåetkom 19. Saobrañajni fakultet. mesta dopreme. knjiga I. a zatim i u vangradskom prevozu. mesta polaska. P. Od 1899. veka kolovoz se pravi od sitne kamene kocke (zalivene bitumenom). Beograd. + automobil najbolje prati i zadovoljava potrebe individualnog prevoza:19 korisnik je i prevoznik. brzine kretanja itd. ovome su doprineli i ekoloãki razlozi. Specifiånosti drumskog saobrañaja Drumska vozila se kreñu hrapavim povrãinama. do 1970. U Parizu je 1900. U periodu od 1950. puãtena prva trolejbuska linija. u kombinaciji sa peãaåenjem. + drumski saobrañaj je prilagodljiv korisniku u pogledu koliåine prevoza. Ove razlike se danas smanjuju. Prvi putevi u drumskom saobrañaju su bile utabane staze. U razvoju kamiona veña paænja je posveñivana snazi motora.4 puta veñe nego u ãinskom saobrañaju). U antiåkom vremenu grade se putevi sa tvrdom podlogom. Autobusi su prvo uvedeni u gradskom. Posle naftne krize trolejbusi se ponovo vrañaju u upotrebu. putanje.

2.3. – konfiguracija terena znaåajno utiåe na troãkove.. UVOD . U Engleskoj je 1820. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj Istorijat ãinskog saobrañaja Stari Egipñani su kao ãine koristili ælebove u kamenu. Tako je 1825.20 åeãña zadræavanja. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja nostavan je prevoz manjih i srednjih prtljaga. jer troãi viãe goriva i zahteva angaæovanje viãe ljudi (posada). – veoma je sloæena organizacija drumskog saobrañaja. Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu S obzirom na prednosti i nedostatke. za odlaganje). Prva tramvajska pruga izgraœena je u Njujorku 1832. to je simbol uspeãnosti (prestiæa). te skrañuje ukupno vreme putovanja (od vrata do vrata) itd. – drumski saobrañaj viãe zagaœuje okolinu i traæi viãe povrãina (za parkiranje i za kretanje. Prva ãinska vozila su se gradila po uzoru na drumska vozila. 11 1. – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje i bezbednost drumskog saobrañaja. jer je jednostavna organizacija pojedinaånih prevoza. 1. jer su manje brzine kretanja. poåeo organizovani æelezniåki prevoz koji je koristio 20 Maksimalna dozvoljena brzina na Evropskim putevima ne prelazi 130 km/h. Stivensonova parna lokomotiva vukla kompoziciju od 12 teretnih i 22 putniåka vagona sa 90 t robe i 450 putnika. obezbeœuje odreœeni nivo intimnosti i privatnosti. + pogodan je za neplanirane prevoze. Prva rudarska kolica – preteåa æelezniåkog vagona pojavila su se u Alzasu 1550. prohodnost i bezbednost drumskog saobrañaja. drumski saobrañaj ñe biti znaåajan podsistem saobrañajnog sistema koji ñe na sebe preuzeti: – kapilarne – disperzivne prevoze (prevoze malih koliåina tereta i malo putnika. zadovoljava sujetu. a na brzim prugama 160 ili 250 km/h. – drumski saobrañaj je najopasniji saobrañaj (najmanje bezbedan). na mala rastojanja. U Engleskoj je 1830. Kasnije je uoåeno da je otpor kotrljanju po ãinama znatno manji nego otpor kotrljanju po drumu.1. i kretala su se drvenim ãinama. poveñava pristupaånosti i mobilnost. – drumski prevoz je skuplji od ãinskog i vodnog. izgraœeno oko 400 km gvozdene pruge. – drumski prevoz je sporiji od ãinskog.3. + jednostavno se kombinuje sa svim drugim granama saobrañaja. Onda su se poåela proizvoditi veña vozila i spajati u kompozicije. – iznenadne i neplanirane prevoze i – integralni transport. zavidan nivo udobnosti. a putanje su duæe. Najmanje brzine na klasiå- nim prugama su 100 km/hat. pa i poslova bezbednosti drumskog saobrañaja. pojedinaånim putanjama i u razliåita vremena).

ako hoñemo da odjednom prevezemo sa jednog na drugo mesto 1. pa su skupi prevozi praznih vagona. Nemac Simens je 1879. Postoji prostor da se bezbednost æeleznice dalje poveñava. loã je odnos korisne koliåine prevoza (tereta) i ukupne koliåine (teret sa vagonima i lokomotivom). Ovo omoguñuje obrazovanje velikih kompozicija vagona koje vuåe jedno vuåno vozilo – lokomotiva. sa parnom vuåom. U Londonu je 1863. + ãinski prevoz je pouzdan i bezbedan. Danas se na klasiånim prugama ostvaruju brzine preko 100 km/h. 22 Ãansa da putnik u drumskom saobrañaju pogine je oko 30 puta veña nego u ãinskom prevozu. Na osnovu ovih osnovnih osobina ãinskog prevoza mogu se izvesti njegove vaæne specifiånosti (prednosti i nedostaci): + ãinski prevoz je brz prevoz zato ãto su putevi krañi (blage krivine). Na pruzi Tokio – Osaka (515 km) 1964. brzina od 450 km/h. U periodu od 1890. U Ãvajcarskoj je elektrificirana prva pruga 1897. 12 . elektriåne metroe dobijaju Budimpeãta. na savremenim prugama preko 160 km/h. a na brzim prugama preko 250 km/h. a 2007. do 1900.000 automobila i isto toliko vozaåa. Pariz i Berlin.000 t robe. + jednostavna je organizacija poslova bezbednosti saobrañaja u ãinskom prevozu. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 iskljuåivo parne lokomotive. a brzine kretanja vozila veñe nego na drumu. S druge strane. sredstava (ãinama se kreñu samo standardizovane loko21 Primera radi. P.Lipovac. + manje zagaœuje okolinu od drumskog saobrañaja (jer je elektrificiran i automatizovan).21 + priliåno je otporan na vremenske nepogode i klimatske uslove. Nadzor vrãe organi za saobrañaj. u Francuskoj su ostvarene brzine od 380 km/h. 23 Najveñi deo poslova poverava se preduzeñima i dr. automatizacije i usavrãavanja. jedan maãinovoœa i joã 5 ljudi. otvorena prva linija metroa. Uloga policije je mala i svodi se na obezbeœenje javnog reda i mira u stanicama i u vozovima (pratnja vozova). 1981. London. Specifiånosti ãinskog saobrañaja Pri kretanju glatkih metalnih toåkova po metalnim ãinama javljaju se mali otpori trenja kotrljanja (znatno manji od otpora pri kretanju drumom). ostvarene su brzine od 250 km/h. Cena prevoza malo zavisi od koliåine robe. a posebno pri jednovremenom prevozu velikih koliåina tereta i velikog broja putnika na veña rastojanja. subjektima koji vrãe transport ili se staraju o infrastrukturi. Za prevoz automobilima trebalo bi oko 2. Za isti prevoz drumom trebalo bi 100 – 200 teretnih vozila i oko 200 vozaåa. potrebno je 50 vagona.22 + prosta je organizacija ãinskog saobrañaja i velike moguñnosti kontenerizacije. konstruisao prvu elektriånu lokomotivu.23 – ãinski prevoz je krut prevoz – nije elastiåan u pogledu puteva (vozi se samo prugama). Veoma je skupa infrastruktura za ãinski prevoz. Upravljanje se vrãi ãinama preko svih toåkova. + jediniåna cena prevoza (din/toni ili din/putniku) je niska. jedna lokomotiva.

– skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja. a najavljuje se njegovo proãirenje i na celu EU. pa se mogu opravdati samo masovnim prevozima. udobne. 24 Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu Navedene prednosti i nedostaci ãinskog prevoza. Zatim je poåeo da vesla rukama. odreœuju i njegovo buduñe mesto u saobrañajnom sistemu. pa pravim veslima. Savremene brze pruge su posebno skupe u izgradnji i odræavanju i mogu se opravdati samo na magistralnim pravcima sa stanicama na velikim rastojanjima. – nije prilagodljiv pojedinaånim potrebama korisnika. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja motive i vagoni koji su vlasniãtvo dræave ili velikih preduzeña).). ulazak/izlazak putnika itd.3. 13 1.3. Zbog brzine i pouzdanosti ãinski prevoz ñe biti sve znaåajniji za privredu. granom. Vodni saobrañaj Istorijat vodnog saobrañaja Gledajuñi stabla kako plivaju vodom i ptice ili æivotinje na stablima. mesta stajanja. Naime. praistorijski åovek je ovu ideju iskoristio i napravio splav i prvu laœu. ali ñe i procesi podele rada ubrzati dalji razvoj æeleznice i ojaåati ovakve pozicije ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu. – nije prevoz od vrata do vrata. koncentrovane (masovne) prevoze robe i putnika na velika rastojanja. 1. u Nemaåkoj ñe svaki teret koji bude predat æeleznici veåeras. Ãinski prevoz je predodreœen za brze. Dubeñi stablo snizio je teæiãte i obezbedio stabilnost.1.000 godina znali za jedro. Egipñani su pre 6. nije prilagoœen zahtevima pojedinaåno malih prevoza. biti u toku noñi preveæen do odrediãta. – zaustavljanja u stanicama uveñavaju troãkove prevoza i znatno smanjuju brzine putovanja.3. Sliåan koncept primenjen je u SAD i Japanu. niti prevozu od vrata do vrata.24 Brze pruge ñe ubrzati svetsku meœunarodnu podelu rada. – uspostavljanje ãinskog prevoza i odræavanje infrastrukture su skupi. UVOD . Zato ñe se sve viãe kombinovati sa drumskim saobrañajem koji ñe preuzimati disperzovane prevoze na kratka rastojanja i neplanirane prevoze. veñ se pojedinaåni korisnici prilagoœavaju ãinskom prevozu (vreme polaska. a zatim i veñe brodove koji su vekovima vladali morima i rekama. a 24 Danas su razvijeni i realizovani koncepti noñnog skoka. Ãinski prevoz nije predviœen za male koliåine tereta i putnika. putevi. – skup je prevoz praznog vozila. Tako smo dobili åamce sa veslima. veñ se mora kombinovati sa drumskim saobrañajem. niti za disperzovane (rasute) prevoze. niti korisnika (vozno osoblje su samo profesionalci).

25 Dok su drveni brodovi dostizali 90 m duæinu i oko 5. snaga. nosivost. ovi kanali napuãteni ili su poveñavani. bez posebnog poveñavanja otpora trenja.26 Veliki su otpori sredine pri kretanju broda kroz vodu i oni rastu proporcionalno kvadratu brzine. Kini i Mesopotamiji grade se kanali – veãtaåki plovni putevi kako bi se obezbedio kontinuitet vodnog saobrañaja. Novi. Engleski inæenjer brodogradnje Brunel je 1838. posle Drugog svetskog rata i brodovi na nuklearni pogon. Prvi parobrod sa propelerom zaplovio je 1836. Panamski kanal je puãten u saobrañaj 1914.000 t.000 t. i skrañuje put od istoåne do zapadne obale Amerike za oko 15. 14 . jezera i reke. veñi kanal je puãten u saobrañaj 1992. Meœutim.16 kW u pomorskom saobrañaju. Åeliåni brodovi prevazilaze ograniåenja u veliåini i nosivosti25 i konaåno potiskuju jedrenjake.000 t. + mali su troãkovi uspostavljanja saobrañaja i ne zavise od duæine plovnog puta (obiåno se svode na troãkove izgradnje luka i pristaniãta). 4.350 t nosivosti. Veñ u starom Egiptu.5 kW u drumskom prevozu ili 320 kW u vazduãnom saobrañaju.7 kW u ãinskom prevozu. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 brodarstvo u antiåkim dræavama je omoguñavalo trgovinu i velike vojne pohode. i skrañuje put do Indije za oko 10.Lipovac. Iz ovih osnovnih zakonitosti – osobina. Od 1903. 27 Za prevoz jedne neto tone tereta treba angaæovati 0. veliki vagoni oko 80 t.27 + vodni saobrañaj je pogodan za vrlo masovne prevoze. åeliåni brodovi skoro da nemaju ova ograniåenja i veñi su i do stotinu puta. konstruisao prvi savremeni åeliåni parobrod (sa mostovskom konstrukcijom i duplim dnom) koji je preplovio Atlantik za 13 dana i 3 sata.000 t. veliki avioni 30 – 50 t. skoro da nema ograniåenja za veliåinu brodova.000 km. veliki brodovi za reåni saobrañaj su od 1. Jedrenjaci su i dugo posle Fultonovog parobroda (1807) uspeãno konkurisali parobrodima. tako da su se parne maãine ugraœivale kao pomoñno sredstvo – dodatak jedrenjacima. Specifiånosti vodnog saobrañaja Mali su otpori trenja izmeœu vode i broda. primenjuju se dizel motori na brodovima.000 t nosivost. Ludvigov kanal Rajna – Majna – Dunav otvoren je 1846. proizlaze prednosti i nedostaci vodnog saobrañaja: + vodni saobrañaj obezbeœuje najjeftiniji prevoz pri malim brzinama. jer se tada smanjuju jediniåni troãkovi prevoza. Kasnije su. Graœeni su i novi kanali. Dakle. åak i kada cela povrãina uronjenog dela broda dodiruje vodu. + vodni saobrañaj je pogodan za primenu mehanizacije i kontejnera. a najveñi i do 500. 26 Veliki kamioni imaju nosivost 30 – 40 t. velike æelezniåke kompozicije oko 2. sa dominacijom velikih brodova. Veñi brodovi viãe uranjaju u vodu i stabilniji su. otvoren je 1869. brzina i bezbednost. 1. duæine 160 km. standardni brodovi nose 20. i omoguñuje plovidbu brodova do 1. P. Suecki kanal.000 km. kanal je uoåi drugog svetskog rata napuãten. Vodni putevi su prvo bile samo prirodne saobrañajnice: mora. Praktiåno. zbog ograniåenja za velike brodove i konkurencije æeleznice. uporedo sa razvojem brodova poveñavali su se njihova veliåina. Trebalo je skoro 100 godina da se parobrodi oslobode jedrenjaka.

Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja + vodni saobrañaj je pogodan za kombinaciju sa ostalim vidovima saobrañaja (integralni transport). – Prevoz ogromnih koliåina jeftine i nekvarljive robe (peska. magla. jezera) i skupe veãtaåke kanale. Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika. moæe se definisati njegovo buduñe mesto i uloga u saobrañajnom sistemu: – Povezivanje ostrva i vodom razdvojenih regiona na kratkim rastojanjima. – Povezivanje kada je cena vaænija od brzine. nafte. koristiñe se vazduãni saobrañaj. Meœutim. Kada se vosak istopio krila su se raspala i Ikar poginuo. 29 Za prevoze kod kojih je vaæna brzina. reke. Vazduãni saobrañaj Istorijat vazduãnog saobrañaja Vekovna æelja åoveka da leti opevana je u mitu o Dedalu i Ikaru koji opisuje kako je Ikar poleteo sa krilima od ptiåjeg perja i voska. – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja.29 a vodni putevi postoje. a zatim dao prve skice vazduhoplova. – Rekreativni prevoz i sl. – Prevoz sirovina koje dozrevaju ili se doraœuju u toku prevoza. rude i sl. + pri povoljnim vremenskim prilikama vodni saobrañaj je bezbedan. vetrovi. – vodni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata.28 jer otpori rastu sa kvadratom brzine. vodostaj itd. 1. oluje. – ako je vodni put znatno krañi (pa i bræi) od kopnenog puta. UVOD . Mada se mogu poveñavati brzine broda. osim u sluåajevima: – kada ne postoje drugi vidovi prevoza. 29 Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu Uvaæavajuñi prednosti i nedostatke vodnog saobrañaja.). Leonardo da Vinåi je dao prve nauåne radove u oblasti aeronautike. to nije racionalno – preskupo je. – turistiåkih putovanja åiji je cilj boravak (uæivanje) na brodu i sl.1. – kada se prevoze putnici sa automobilima i prtljagom.). – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje vodnog saobrañaja (led. veñ se najåeãñe mora kombinovati sa æelezniåkim i drumskim saobrañajem.3. – vodni saobrañaj je spor.3.4. odnosno 28 do 46 km/h. – vodni saobrañaj je ograniåen na prirodne plovne puteve (mora. Zato vodni saobrañaj nije podesan za velike brzine. Princip letenja letelica teæih od vazduha ot28 Najsavremeniji brodovi se kreñu brzinama 15 do 25 åvorova. 15 1. On je prouåavao oblik i naåin kretanja ptiåjih krila.

Posle uspeha brañe Rajt razvoj letelica je bio izvestan: rasli su snaga motora. savladana je za 33. 17. a ne oslanjajuñi se o podlogu. Vrãeni su brojni eksperimenti da se letelice pokreñu ljudskom snagom. Braña Mongolfije su konstruisali prvi balon sa zagrejanim vazduhom (1783) koji je za 25 minuta preleteo 8 km. ali ih je posebno razvio nemaåki grof Cepelin. a posebno na duæim relacijama omoguñuju velike brzine (jer su mali otpori kretanju) i krañi putevi. prohodnosti terena. pred Drugi svetski rat 400 km/h. U meœuvremenu je tehnika napredovala i sigurnost letenja poveñana.30 visine i dometi.836 m. Zato su vazduãni putevi krañi od svih drugih. veka preko 1. + letovi veñih i teæih aviona su rentabilni samo pri veñim brzinama. Vazduãne laœe – diriæabli su konstruisani 1884. Specifiånosti vazduãnog saobrañaja Vazduhoplovi se kreñu kroz najreœu sredinu – vazduh. krajem drugog svetskog rata.31 – troãkovi odræavanja u vazduhu srazmerni su masi vozila i vremenu provedenom u vazduhu (zato nije pogodan za spore prevoze teãkih tereta). decembra 1903. Od pravih trasa se odstupa izuzetno zbog bezbednosti leta ili zabrane preletanja (gradova i sl. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 krio je Englez Dæordæ Kejli (1809). niti od duæine relacije. kretanje ne zavisi od konfiguracije i kvaliteta terena. Dve godine kasnije (1785) sliåan balon je preleteo kanal Lamanã. Prvi mlazni avion konstruisan je u Nemaåkoj. Prve jedrilice bez sopstvenog pogona konstruisane su poåetkom 19. Vojne potrebe. na milijardu putniåkih kilometara preœenih avionom poginulo 2. Vazduhoplov je izloæen sili gravitacije koju mora da savlada silom potiska i snagom svojih motora.000 km/h. S obzirom na to da je vazduhoplov odvojen od podloge. a serijska proizvodnja poåela tek u toku drugog svetskog rata (za potrebe ameriåke vojske). Iz ovih osnovnih osobina proistiåu najvaænije prednosti i nedostaci vazduãnog saobrañaja: + najkrañe vreme prevoza. 30 Pred Prvi svetski rat ostvarene su brzine 100 km/h. brzine. Konaåno vazduhoplovi koriste prirodne puteve koje ne treba posebno graditi.).25 putnika (oko 6. Znatno kasnije je doãlo do prve primene u privredi i za civilne potrebe. veka.5 puta viãe). a posebno ratovi su dali najveñi podstrek razvoju vazduhoplovstva. godine. a krajem 20. ostvarivãi brzinu 9 – 11 km/h. + avionski saobrañaj je jedan od najbezbednijih grana saobrañaja. Mada je Leonardo napravio prvu skicu helikoptera davne 1488. + mali su troãkovi uspostavljanja vazduãnog saobrañaja (posebno na duæim relacijama) i ne zavise od konfiguracije. praktiåna primena ovih principa se desila znatno kasnije. pa su otpori kretanju najmanji. P. parnom maãinom i benzinskim motorom. Prvi let preko Atlantika ostvaren je 1927 (Relacija Njujork – Pariz od 5. U meœuvremenu su bolji rezultati postignuti sa letelicama lakãim od vazduha. a na istu kilometraæu putniåkim automobilom poginulo je 16.5 sata). 31 Na primer.Lipovac. u Severnoj Karolini (SAD). niti odræavati.5 putnika. 16 . u SAD je 1952. helikopter je poleteo tek 1907. Konaåno. Meœutim. braña Vilbur i Orvel Rajt su napravili prva åetiri leta u trajanju 12–15 sekundi. Jugoslavija je ukljuåena u evropsku vazduhoplovnu mreæu 1923.

Ekonomika saobrañaja.5 10. 17 1.8 Potroãnja po jednoj neto tona kilometru 1. Relativni odnosi specifiåne potroãnje energije po vidovima transporta (kao reper je uzeta potroãnja kod æeleznice – elektriåne vuåe)32 Transprot 1.3. 33 Zbog nedostatka prostora. kroz uãtedu u vremenu.5 22. – vazduãni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata.0 3. str. niti prenos saopãtenja. 349. Putniåki automobil 5. Vazduãni saobrañaj 6. a posebno sluæi za: – prevoz na vrlo velika rastojanja. a posebno sa drumskim saobrañajem. brzinu prevoza. svaka grana saobrañaja ima svoje specifiånosti33 (prednosti i nedostatke) koje definiãu njeno mesto u saobrañajnom sistemu. S. – prevoz lako kvarljivih roba (kod kojih je brzina prevoza prioritet). – klima i loãe vremenske prilike (magla.8 27.1. Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu Vazduãni saobrañaj ima veoma vaæno mesto u saobrañajnom sistemu. – loã odnos bruto/neto mase. ovde nisu detaljnije obrazlagani cevni transport.. Pomorski saobrañaj 7. – povezivanje nerazvijenih oblasti teãke konfiguracije terena.7 Dakle. – povezivanje udaljenih ostrva i planeta. prilagoœenost korisniku. vetrovi. padavine. oluje) znatno utiåu na pouzdanost (letovi se otkazuju) i bezbednost leta. U daljem razvoju saobrañaja trebalo bi imati navedene specifiånosti pojedinih grana.1. opravdavaju velike troãkove prevoza). Ekonomski fakultet. V. Tabela 1.3 3.5 4. i Boæiñ. Æeleznica – elektriåna vuåa 2. zagaœivanje æivotne sredine. UVOD . Beograd. veñ se mora kombinovati s drugim vidovima prevoza. Nadalje ñe se saobrañajni sistem posmatrati kao jedna celina. a posebno razlike u potroãnji energije (Tabela 1. tako da prevoz mase vazduhoplova uveñava jediniåne troãkove prevoza po toni neto mase.9 1. Autobusi 3.9 3. a savremena tehniåko-tehnoloãka 32 Novakoviñ. – prevoz skupih roba i bogatih putnika (åije velike zarade.1). Æeleznica – dizel vuåa 4. 1994. Reåni saobrañaj Potroãnja po jednom putnik kilometru 1. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja – vreme putovanja je duæe na krañim relacijama (jer se vremenu kretanja dodaje i oko 1 – 2 sata potrebnih za dolazak do aerodroma i pripremu za let.0 12. bezbednost saobrañaja itd.

a prevaziãli nedostaci. pa i druge evropske dræave sve viãe koordiniraju svoje saobrañajne politike. Ekonomski fakultet. do 2010. U tom smislu je prihvañena politika i strategija razvoja saobrañaja u EU36 kojom se predviœa i smanjenje broja poginulih u saobrañaju sa 40.3. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 reãenja ñe sve viãe olakãavati kombinovanje razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu (integralni transport). dinamiåko planiranje izgradnje itd. Usvojen je i plan evropskih drumskih koridora itd. a posebno evropske integracije (jedinstvene tarife. Dræave i drugi subjekti (æelezniåke uprave i preduzeña) posveñuju posebnu paænju bræoj modernizaciji æelezniåkog saobrañaja kao osnove saobrañajnog sistema.Lipovac. pruga. 18 . V. a ceo prevoz postaje jeftiniji. U tom smislu se razvijaju koncepti æeleznice za velike brzine. i Boæiñ. Ovo bi trebalo da obezbedi ãto racionalnije tokove roba i putnika na nivou Evrope. bræi i bezbedniji. Tako se na svakoj deonici puta koristi optimalno sredstvo (vid.000 u periodu od 2001. Koordinirano se biraju optimalni magistralni pravci. str.34 Zemlje EU. jedinstveni menadæment. Time to Decide. privrede. Dræave obezbeœuju druãtveno racionalnu koordinaciju i usmeravanje prevoza. U tom smislu je napravljen istorijski iskorak ãezdesetih godina 20. ekonomska komisija za Evropu je usvojila plan magistralne æelezniåke mreæe koji obuhvata 41. jedinstveni marketing. tako da se mogu definisati osnovni elementi saobrañajne politike koji su opãteprihvañeni u Evropi. 1. Ekonomika saobrañaja. a posebno u pogledu razvoja i unapreœenja evropskog saobrañajnog sistema (izgradnja magistralnih mreæa puteva. 329. 35 Evropska S. Beograd. veka kada su prihvañeni standardi u proizvodnji paleta i kontejnera. kao i integraciju razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu kako bi se najbolje iskoristile prednosti pojedinih grana. kanala. jedinstvena mreæa EURO CITY vozova visokog kvaliteta itd. European Commission. P. jeftina i brza promena prevoznih sredstava i prelazak sa jedne na drugu granu saobrañaja. Saobrañaj je postao oblast u kojoj se najbræe ide na meœunarodne. Usvojeni su zajedniåki evropski kriterijumi koji predviœaju da se velike brzine postiæu izgradnjom novih pruga (za brzine preko 250 km/h) ili rekonstrukcijom postojeñih (za brzine do 250 km/h). 34 Novakoviñ. jedinstveni standardi za saobrañajne puteve i saobrañajna sredstva. 36 White Paper. Opãti cilj globalne saobrañajne politike je razvoj saobrañajnog sistema. cevovoda. jedinstvena razvojna politika. Tako je omoguñena jednostavna. nauke itd.). grana) prevoza. razvoj turizma. ali i druge evropske zemlje usklaœuju svoje saobrañajne politike. Koncept integralnog transporta podrazumeva integraciju transporta i proizvodnje.. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope Evropska unija.35 obezbeœuje se zajedniåko finansiranje. a prevoz se realizuje na principu slobodnog izbora saobrañajnog sredstva od strane korisnika. da podræi meœunarodnu robnu razmenu.5.000 km pruga. European Transport Policy for 2010.000 na 20. a ne pojedinih vidova i grana saobrañaja. 1994. vazduãnih koridora). 2001.

Mada se ove faze mogu razliåito definisati. popravkama. 39 Ova teorija prihvata teoriju sluåaja za prvu nezgodu.38 koja je kasnije korigovana teorijom zaraze. Sva paænja je usmeravana na probleme koji su se odnosili na pouzdanost u radu i potrebu za åestim stajanjima.4. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) U prvoj fazi (trajala do 1925. Stepen motorizacije bio je ispod 25 motornih vozila na 1.1. Bazama podataka o saobrañajnim nezgodama nije posveñivana nikakva paænja (nisu postojale). na pitanje “ÃTA?” (Ãta se to dogodilo?). te ranije pristupile njegovom reãavanju. Kad neko ima prvu nezgodu. Ovo se. Brzine su bile ograniåene na 6 – 10 km/h (u naseljima i za teretna vozila) ili oko 10 do 20 km/h (putniåki automobili na otvorenim putevima). Razvijene dræave su ranije imale problem. Tipiåne kontramere koje se vezuju za prvu fazu. Dakle. U teorijama saobrañajnih nezgoda prihvañena je teorija sluåaja. odnosile su se na uspostavljanje tehniåkih zahteva u vezi vozila i na kontrolu ispu37 Razvijene zemlje su ranije ulazile u sve faze i bræe menjale stavove o bezbednosti saobrañaja. prva nezgoda je sluåajna. nisu bili na isti naåin tretirani. Åak ni u pravilima saobrañaja nisu pravljene znaåajnije razlike. Istraæivanja saobrañajnih nezgoda svodila su se na pojedinaåne istrage organa gonjenja (policija i sudstvo) i odnosila su se. s pravom. 1. Åoveåanstvo je proãlo nekoliko faza u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. to menja njegovu verovatnoñu da uåestvuje u sledeñoj – on je “zaraæen”! 19 1. RAZVOJ TEORIJSKE MISLI O BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA (PRISTUPI REÃAVANJU PROBLEMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA) . a saobrañajne nezgode evidentirane i prañene kao vrsta kriviånog dogaœaja. ranije su shvatile prirodu i teæinu problema bezbednosti saobrañaja. za naãe potrebe. 38 Saobrañajne nezgode se dogaœaju sluåajno i verovatnoña da neko ima odreœen broj saobrañajnih nezgoda u posmatranom periodu je ista za sve vozaåe i odreœuje se prema Puasonovom zakonu raspodele.000 stanovnika. Ovo je razumljivo. ãto ih je svrstavalo u vrlo visoku klasu graœana. s obzirom na brojnost i tehniåke moguñnosti tadaãnjih automobila. Pojedinaåni (separatni) napori za spreåavanje nezgoda temeljili su se na metodu pokuãaja i pogreãaka. pre svega. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Druãtvo nije uvek imalo iste probleme bezbednosti saobrañaja (po vrsti i obimu).4. Samo najteæe nezgode su se evidentirale kao vrsta kriviånog dogaœaja (evidentiralo se samo ÃTA se dogodilo). probleme ukljuåivanja motora itd. Problemi bezbednosti saobrañaja su smatrani prolaznim “po sebi” i vezanim za fazu neprilagoœavanja ljudi vozilima i obratno. Ovi problemi nisu imali isti znaåaj.4.39 Nesavrãena vozila nisu izazivala veñe probleme bezbednosti saobrañaja u danaãnjem smislu. Osobe koje koriste vozilo imale su tretman imuñnih vlasnika vozila.1. izdvojiñemo åetiri osnovne faze razvoja teorijske misli i prakse bezbednosti saobrañaja. smatralo liånim problemom korisnika vozila. niti su na isti naåin reãavani. S obzirom na ruånu proizvodnju automobila. UVOD 1. on je bio veoma skup i tretiran kao izuzetna retkost i kuriozitet. / 1935)37 automobil je koriãñen po analogiji sa konjskom zapregom.

1. Dakle. Ovu fazu karakteriãe i vrlo buran razvoj svih grana saobrañaja. 1898). Istragom je utvrœeno da se jedan neoprezni vozaå kretao preve- likom brzinom od åak 12 km/h. u prvoj fazi. 42 U ovoj nezgodi prvi put je poginuo vozaå. za veñinu razvijenih. trajala do tridesetih godina 20.000 stanovnika). Naglo su rasli svi apsolutni43 i relativni pokazatelji (ne)bezbednosti saobrañaja. åak i u svetskim okvirima. niti se posebno istiåu problemi bezbednosti saobrañaja. Prvenstveno su isticane neposredne i lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda (nastradala lica i materijalna ãteta). Prihvañeno je da ñe se saobrañajnim situacijama moñi uspeãno upravljati 40 Tada je u jednom autobusu kod Glazgova eksplodirao parni kotao i poginulo je 5 ljudi. 41 U ovoj nezgodi poginuo je prvi peãak. Postavljeni su temelji doktrine “tri E” (Engineering – Education – Enforcement). problem bezbednosti saobrañaja je minimiziran i vezivao se za interese pojedinaca. u prvoj fazi su savladani problemi upravljanja vozilom (vozila su na viãem tehniåkom nivou i jednostavna su za upravljanje) i sada se paænja posveñuje kontroli i reãavanju saobrañajnih situacija.Lipovac. 43 Misli se na broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih.40 Druga saobrañajna nezgoda sa smrtnim ishodom dogodila se 62 godine kasnije (London. veka. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 njavanja ovih zahteva. Naime. a posebno u razvijenim zemljama. prva evidentirana saobrañajna nezgoda sa poginulim licima dogodila se u Engleskoj (Glazgov. kao najznaåajnije apsolutne pokazatelje bezbednosti saobrañaja. 20 . izgradnja vrlo skupih i kvalitetnih puteva. Ovo je i bilo prihvatljivo. 1834). a uspostavlja se i doktrina dva “E” (Engineering – Education).41 Na treñu nezgodu sa smrtnim ishodom.44 Ovo je prihvañeno kao zakonitost – nuæna posledica razvoja saobrañaja. 44 Posebno se misli na relativni broj nezgoda i broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika i broj registrovanih vozila. Ovo dovodi do pravog buma (porasta) broja saobrañajnih nezgoda u svetu. Automobili su predmet divljenja okoline. jer je broj nezgoda bio vrlo mali. 40 41 42 Dakle.2. P.4. Osnovna ideja saobrañajnog projektovanja svodi se na prilagoœavanje åoveka da upravlja svim saobrañajnim situacijama.42 Prva faza je. Dominira doktrina jednog “E” (Engineering). U ovoj fazi niti se dovoljno ceni znaåaj saobrañaja. a posebno u razvijenim zemljama. Rezultat takvog pristupa bio je stalni porast broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Ograniåenja brzine od oko 20 km/h (koja su obuzdavala rast broja saobrañajnih nezgoda) sve viãe su zaostajala za tehniåkim moguñnostima vozila i postajala su neodræiva. åoveåanstvo je åekalo samo dve godine (SAD. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) Drugu fazu (od 1925/30 do 1965/70) karakteriãe masovna proizvodnja i nagli porast broja motornih vozila u svetu (od 25 do 250 motornih vozila na 1. 1896).

ali se ne shvata ozbiljnost negativnih efekata u saobrañaju. Sve viãe paænje se posveñuje struånoj analizi saobrañajne nezgode. Dakle. pa se nedovoljno ceni znaåaj bezbednosti saobrañaja.) rastu progresivno (bræe od linearnog rasta). porast broja vozila (od 250 do 500 motornih vozila na 1. 1.1. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (saobrañaj ñe biti bezbedan).4. 21 1. broj nastradalih na sto milion vozilo kilometara itd. pa i saobrañajnim nezgodama. prvi put je zapoåeto ublaæavanje rasta pokazatelja bezbednosti saobrañaja. u ovoj fazi sve viãe se istiåe znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva. postoje grupe ljudi koji su. osposobljavanju vozaåa45 i kontroli saobrañaja. Rezultat ukupnih napora bilo je ublaæavanje porasta broja saobrañajnih nezgoda. 46 Sve viãe se problem bezbednosti saobrañaja priznaje kao znaåajan druãtveni problem (a ne samo problem pojedinca). 47 SAD kao saobrañajno najrazvijenija dræava prve su uãle u ovu fazu. ali i nagli porast broja nastradalih u njima (zbog veñih brzina). Prvi vozaåi u Srbiji su morali da provedu 6 meseci u automobilskim garaæama da bi izaãli na vozaåki ispit.4. ali nezavisno i izolovano. 45 U Prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilima (Pariz. Dalje se razvijaju teorija i praksa. Japan i druge. Apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda.46 Velika paænja se posveñuje otkrivanju i zaãtiti od vozaåa koji su skloni saobrañajnim nezgodama (recidivistima). ako vozila i putevi budu dobro projektovani (Engineering). 46 Prema teoriji sklonosti. UVOD . 1909) predviœaju se i osnovni uslovi za upravljanje automobilima. Do izraæaja dolazi teorija sklonosti. ako ljudi budu dobro obuåeni (Education) i ako policija natera sve korisnike puta da poãtuju pravila saobrañaja (Enforcement). otkrivanju njenih uzroka i odgovoru na pitanje “ZAÃTO?”. zbog svojih psihofiziåkih osobina.) rastu degresivno (sporije od linearnog rasta).000 stanovnika) i dalji razvoj saobrañaja. ali se moguñnosti reãavanja i dalje vezuju za pojedinca (tumaåi se nedostatkom veãtina ili nepoãtovanjem pravnih i moralnih normi). do 1980/ 85) nastavlja se razvoj saobrañajnih potreba. Oni se mogu otkriti i pre nego ãto uåestvuju u prvoj saobrañajnoj nezgodi. ukljuåuju se inæenjeri (projektanti puta i vozila) i psiholozi (oblikovanje – prilagoœavanje liånosti). dok relativni pokazatelji (broj nezgoda na 100 hiljada stanovnika. Zatim slede razvijene zemlje Zapadne Evrope. koja zapoåinje ãezdesetih godina47 (od 1965/70. broj nastradalih u nezgodama itd. Dakle. Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) 47 U treñoj fazi. U tom smislu poåinje se pridavati velika paænja projektovanju vozila i puta.3. Uspostavljaju se prve nacionalne baze podataka o saobrañajnim nezgodama. U reãavanje problema. skloni svim vrstama incidenata. ali na dobrovoljnoj osnovi. Ovu fazu karakteriãu koordinirani napori da se smanje stradanja u saobrañaju. pored pravnika.

Otkriva se da su åeãñe zdruæene greãke vozaåa i drugih uåesnika. struåno se dolazi do najefikasnijih mera i modela zaãtite. pojave se samo opisuju i definiãu kao problem. 22 . Posebna paænja se posveñuje ljudskom faktoru. Zapoåinje sistemski pristup u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. Ãtetne posledice saobrañaja. sve viãe se nameñe potreba obazrivog i strpljivog koriãñenja vozila. Naime. ovaj period karakteriãe fenomenoloãki pristup izuåavanju ãtetnih pojava u saobrañaju. sigurnosni pojasevi. Shvatajuñi veliki raskorak izmeœu prirode åoveka i tehniåkih karakteristika vozila. razdvajanje motornog od ostalog saobrañaja. Ovako se struånjacima daju dobri argumenti za uvoœenje novih i menjanje postojeñih pravila saobrañaja. struånjaci saobrañajne medicine i primenjene statistike i matematike. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Sve ozbiljnije se pokuãava (i uspeva) upravljati saobrañajem na putevima. Kao uzrok nebezbednosti u saobrañaju prihvataju se problemi i nesavrãenost sistema åovek–vozilo–okruæenje. teorijskih formulacija i modela koji koriste statistiåke analize. P. Aktiviraju se pojedinaåne institucije i zaduæuju za prañenje pojedinih segmenata bezbednosti saobrañaja. Izuåavaju se samo “spolja vidljiva obeleæja pojava”. poginuli u saobrañajnim nezgodama itd. sve viãe se ukljuåuju saobrañajni inæenjeri. Nove mere su obiåno restriktivne i/ili skupe. Meœutim. trebalo je oko 15 godina istraæivaåkog rada da bi zapoåelo uvoœenje obaveze da se u vozila ugraœuju sigurnosni pojasevi itd. nego njihove pojedinaåne greãke. Obazrivo se uvode zaãtitne mere u saobrañaju. izduvnim gasovima i drugim otpadnim materijama). projektanta vozila i psihologa). Prvi rezultati postiæu se u multidisciplinarnom istraæivanju i analizi uzroka saobrañajnih nezgoda. kao na primer: ograniåenja brzina. U istraæivanjima se nameñe cost/benefit analiza s ciljem odgovora na pitanje “KAKO spreåiti nezgode?”.Lipovac. Kao osnovna ideja upravljanja odreœuje se smanjivanje – eliminisanje rizika iz saobrañajnog sistema. zakonsko ograniåavanje upotrebe alkohola za vozaåe itd. narasle su do te mere da su postale jedan od centralnih problema razvoja saobrañaja (pa i ukupnog druãtvenog razvoja).48 Ovo povezivanje teorije i prakse je dovelo do toga da 48 Na primer. Nekoliko teorija pokuãava da opiãe uticaj ponaãanja åoveka na bezbednost saobrañaja. standardi u pogledu bezbednosti vozila. ãto nailazi na otpor kod korisnika. Usaglaãavaju se definicije osnovnih pojmova (saobrañajna nezgoda. U reãavanje saobrañajnih problema (pored projektanta puta.) i nacionalne evidencije saobrañajnih nezgoda. Na osnovu empirijskih istraæivanja. Kao tipiåne kontramere pojavljuju se kombinovani modeli i ãeme za smanjivanje rizika u saobrañaju. Sve viãe paænje posveñuje se zagaœivanju æivotne sredine (bukom. kacige. a posebno ulogu ljudskog faktora u nastanku saobrañajnih nezgoda. Korisnicima vozila se priznaje aktivna uloga u sistemu (vozaå). Programirane akcije i napori polako dobijaju zaokruæenu formu i postaju sastavni deo saobrañajne politike.

Meœutim. Bezbednost saobrañaja. najåeãñe. Dakle.1/3 gde su: D – broj nezgoda sa smrtnim ishodom. 23 1. Struånjaci najraznovrsnijih profila (pored inæenjera. 1983. nije sazrela svest o moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti. R.). a sve viãe se prihvata i znaåaj bezbednosti saobrañaja. Mada su ovakvi napori dali dobre poåetne rezultate. Kao konaåni cilj definiãe se upravljanje ukupnim transportnim sistemom. Meœutim. teorije komunikacija itd.) razvijaju teorije i modele bezbednosti saobrañaja. Uspostavljaju se meœunarodne 49 U teoriji se razvijaju modeli za prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica koji polaze od pretpostavke da apsolutni broj nezgoda i njihovih posledica neminovno raste. pa i veliki deo populacije prihvataju matematiåke modele o zakonitosti rasta broja nezgoda i njihovih posledica. 2 deo. socijalno zagaœivanje æivotne sredine itd.000 stanovnika).). sa razvojem saobrañaja. dokazivalo i ovakvom trendu se teæilo.4. tako da se ne ometa njegov razvoj. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja su primenjene mere sve viãe utemeljene na teoriji i istraæivanjima.4. Baze podataka se prikupljaju sistematski i viãedimenzionalno. Uzima se u obzir rizik u saobrañaju. a posebno porast broja saobrañajnih nezgoda.0003P(N/P).4. a automobil kao potreba savremenog åoveka. sa naglaãenom potrebom za ujednaåavanjem definicija i baza. nauåna znanja su se. patnja. Pored materijalnih posledica (ãtete. vrlo brzo se ispostavilo da njihov efekat nije trajan i beleæen je dalji rast ãtetnih posledica. lekara i psihologa. Saobrañaj i saobrañajni problemi postaju dominantni i prisutni u svim planovima.51 1. gubici i troãkovi). broj nastradalih itd. Struånjaci. sa porastom broja stanovnika. sistemske analize. vezivala za pojedinaåne mere i probleme. P – broj stanovnika i N – broj registrovanih automobila Ovo se izuåavalo. ali se smanjuju relativni pokazatelji (broj nezgoda na milion vozila.49 Nastavlja se rast apsolutnih pokazatelja bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda. sociologije. sve viãe se uvaæavaju nematerijalne posledice saobrañajnih nezgoda (bol. Posledice saobrañajne nezgode se analiziraju integralno.). 50 Dragaå.. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) U åetvrtoj fazi (od 1980/85) i dalje raste broj vozila (preko 500 motornih vozila na 1. regulisanje saobrañaja i transportni sistem u celini. Obuzdavanje relativnih pokazatelja (uz obavezan porast apsolutnih pokazatelja)50 je prihvañeno kao zakonitost i cilj kome se teæilo.1. sa porastom broja registrovanih vozila itd. str. engleski nauånici su uoåili (i prihvatili kao nuænost) da broj nezgoda sa smrtnim ishodom raste po sledeñoj zakonitosti: D=0. Osobe koje upravljaju vozilom tretiraju se kao korisnici puta. Izloæenost riziku se povezuje sa nebezbednoãñu u saobrañaju. a da se poboljãa bezbednost saobrañaja. Saobrañajni fakultet. Beograd. broj nastradalih na 100 milion vozilo kilometara itd. u ovoj fazi se posebno ceni znaåaj saobrañaja. u saobrañajnoj i ukupnoj razvojnoj politici druãtva. UVOD . 51 Na primer. 3. sve åeãñe su prisutni struånjaci primenjene tehnologije.

nauåni i struåni potencijal koji se profesionalno bavi problemima bezbednosti saobrañaja.). Tvorci saobrañajne politike shvataju da saobrañajne nezgode prete da omalovaæe sve koristi koje druãtvo ima od saobrañaja. New York. 55 World Disasters Report. Procenjuje se da ñe se do 2020. oko 20 do 50 miliona je bilo povreœeno. milioni su bili hospitalizovani danima. Uspostavljaju se povoljniji ukupni odnosi izmeœu pojedinih grana saobrañaja (koje dræava nizom mera nameñe i odræava). International Federation of Red Cross and Crescent Societies. Prihvañeno je da se problemi bezbednosti saobrañaja mogu i preduprediti. u sudarima na putu poginulo je 1. Kontramere se preduzimaju na mreæi.54 U toku 1990. Oxford University Press Inc. danas ljudi na putovanja troãe od 60 do 90 minuta dnevno i ovaj *troãak* se ne razlikuje bitno u afriåkim selima i evropskim gradovima. New Delhi. popeti na treñe mesto. Okuplja se. Ove ustanove. 1998. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama: IRTAD (baza podataka za zemlje OECD). 52 Prema procenama MIT (Massachusetts Institute for Technology) i IIASA (International Institute for Ap- plied Systems Analysis). ali i u urbanistiåke. godine odnele oko 30 miliona æivota. 54 Road safety is no accident (Broãura povodom svetskog dana zdravlja posveñenog stradanjima u saobrañaju. a ne samo naknadno opisivati i tumaåiti. ekonomske i druge planove. nedeljama ili mesecima. Ljudski. materijalni. 7. CARE (baza podataka za zemlje ålanice EU) itd. 53 Ovi 24 . na osnovu neprekidnog i sveobuhvatnog prañenja stanja bezbednosti saobrañaja u dræavi i u svetu planiraju i predlaæu veoma ãiroke mere koje imaju cilj podizanje nivoa bezbednosti saobrañaja.Lipovac. problemi u protoånosti saobrañaja. a oko 5 miliona je doæivotno onesposobljeno. na velika vrata. 2004.53 U toku 2002. osnivaju se nacionalne. bezbednost saobrañaja postaje znaåajna stavka u dræavnim troãkovima (dræave trajno i povoljno reãavaju finansiranje bezbednosti saobrañaja). WHO.55 Problemi bezbednosti saobrañaja nameñu se kao prioritet u ukupnoj saobrañajnoj politici (pa i ãire). pa i multinacionalne nauåno-istraæivaåke ustanove. vremenski i drugi gubici u saobrañaju mobiliãu na izgradnju i uåvrãñivanje stabilnih sistema zaãtite. u sve saobrañajne.52 53 54 Procenjuje se da su saobrañajne nezgode do 1990. uz voœenje raåuna o ceni i ukupnim transportnim troãkovima (vremenski gubici.18 miliona ljudi. podaci su promovisani u Svetskom izveãtaju o katastrofama (World Disasters Report. poremeñaji na saobrañajnoj mreæi i sl. 1998). Poslovi bezbednosti saobrañaja su maksimalno decentralizovani i dolazi do izraæaja lokalno upravljanje. godine saobrañajne nezgode su se popele na deveto mesto na svetskoj listi uzroånika smrtnosti (prema izgubljenim godinama æivota). Bezbednost saobrañaja uãla je. P. april 2004). International Federation of Red Cross and Red Crescent Societies.. do tada neviœen.

100 55.1.700 37.400 49.4 na 48.900 43. njegovog opisivanja i tretiranja kao viãe zakonitosti (Boæije davanje).000 25.200 54.500 56.800 34.700 42.nacionalni podaci.1.000 2010 20000 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 Izvori: . uz neprekidno smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (åak i apsolutnih vrednosti).6 hiljada teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama).200 27.56 U ovoj fazi sve viãe se istiåe i socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa kao znaåajna posledica saobrañajnih nezgoda i ukupnog saobrañaja.000 46. Ova istraæivanja i rezultati koji su postignuti nameñu potrebu da se iz temelja promeni stav o problemima bezbednosti saobrañaja. Godišnji broj poginulih lica u saobraæajnim nezgodama.4. prihvañen je stav da se bezbednoãñu saobrañaja moæe upravljati. U ovoj fazi menja se izneti stav i praktiåno pokazuje da je moguñe razvijati saobrañaj. 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Slika 1. 57 Danas neki autori ovo istiåu kao najznaåajniju ãtetnu posledicu saobrañaja. a time i do porasta broja saobrañajnih nezgoda i svih njihovih posledica.500 61. Umesto ranijeg prihvatanja problema. bio opãteprihvañen stav da razvoj saobrañaja dovodi do poveñavanja intenziteta saobrañajnih tokova.700 30000 31. 25 1. Istovremeno je broj teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama smanjen za oko 47 % (sa oko 92. a za 90% poveñan je broj preœenih kilometara (sa 220 na 410 milijardi kilometara).1 hiljadu).57 Na teritoriji SR Nemaåke.000 života evidentirani broj poginulih 80000 70000 55.300 66. sa procenom plana smanjnja do 2010.800 50.300 60000 59. u odnosu na strateãki plan. u periodu od 1972.900 70. EU od 1990.5 na 4.600 59. uz smanjivanje broja saobrañajnih nezgoda i svih negativnih posledica (u apsolutnim iznosima). za 100% poveñan je broj registrovanih motornih vozila (sa 16 na 32 miliona).000 cilj za 2010: spasiti 25.200 50000 50. do 1993. koji se svode na dalji razvoj saobrañaja. do 2005. 70. Godiãnji broj poginulih na putevima Evropske unije.400 55.400 41. UVOD . 56 Dugo je. Sliåne rezultate postigle su i druge razvijene zemlje Zapada.100 40000 39. u teoriji.500 29.300 46.CARE (EU baze podataka o saobraæajnim nezgodama).000 36. . Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Kao rezultat ovog novog pristupa reãavanju problema bezbednosti saobrañaja postiæu se neverovatni rezultati. a broj poginulih je smanjen za oko 57 % (sa oko 9.

pojam materijalne ãtete i dr. Dakle. P. Pozitivni efekti ovih mera neñe se brzo uoåiti. vizija su bezbedni putevi. tj.). Æeljeno stanje u bezbednosti saobrañaja trebalo bi definisati za period od bar 5 godina. pod pretpostavkom da se nastavi postojeñi trend. Meœutim. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Dakle. bezbednost saobrañaja nije Bogom data i od nas nezavisna pojava. a u zavisnosti 26 . pojam nastradalih. da se u narednih 5 godina smanji broj poginulih za 40%. tehniåki ispravna i bezbedna vozila itd. vremenski ograniåeni i obiåno definisani odreœenim vrednostima (na primer. redefinisanje metodologije evidentiranja saobrañajnih nezgoda.Lipovac. da se u narednih 10 godina smanji broj nezgoda sa nastradalim za 50% i sl. U oblasti bezbednosti saobrañaja moæe se sliåno definisati pojam upravljanja. Vizije se definiãu bez vremenskih rokova i bez konkretnih vrednosti (na primer.). Pri definisanju postojeñeg stanja neophodno je uoåiti i osnovne tendencije u razvoju pojave. da bi se upravljalo stanjem bezbednosti saobrañaja. Ciljevi su precizniji. Ovo moæe podrazumevati redefinisanje osnovnih pojmova (pojam saobrañajne nezgode. realno definisati æeljeno stanje i preduzimati mere da se postojeñe stanje pribliæi æeljenom. kako bi se rezultati mogli uporeœivati i korektnije definisati æeljeno stanje. Pri definisanju æeljenog stanja trebalo bi definisati vizije i ciljeve upravljanja. redefinisanje i striktno poãtovanje procedure uviœaja i razjaãnjavanja saobrañajnih nezgoda i sliåno.5. pa i ãire. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA JE DRUÃTVENI FENOMEN KOJIM SE MOÆE UPRAVLJATI! 1. Dakle. – definisati æeljeno stanje i – odabrati upravljaåke mere kojima ñe se postojeñe stanje pribliæiti æeljenom. Veoma je vaæno da sve zemlje svoj postupak prilagode postupku koji se primenjuje u zemljama Evropske unije. kako bi se mogli sagledavati ciljevi i efekti upravljanja. usaglaãavanje na nivou Evrope je preduslov za koriãñenje proverenih metodologija upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. U svetu su razvijeni i precizno definisani postupci istrage saobrañajnih nezgoda i prañenja postojeñeg stanja. Danas je u toku usklaœivanje ovih postupaka na nivou Evrope. a napori za njihovo preduzimanje su veliki.). prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. neophodno je dobro poznavati postojeñe stanje. OSNOVNI PREDUSLOVI ZA UPRAVLJANJE U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se nekim sistemom uspeãno upravljalo. ako se ne preduzimaju nikakve mere). postojeñe stanje podrazumeva i prognozu razvoja pojave na osnovu postojeñeg stanja (na primer. neophodno je: – poznavati postojeñe stanje.

27 1. formira struåni tim koji ñe. Strategiju bezbednosti saobrañaja (za period od 5 do 10 godina) bi trebalo da usvoji Parlament i zaduæi Vladu za sprovoœenje. – definisanje uloge i izvora finansiranja nacionalnog tela za bezbednost saobrañaja – NRSC (National Road Safety Council). cilj Ãvedske je da neprekidno smanjuju broj nastradalih. sagledati stanje bezbednosti saobrañaja.1. – formiranje radne grupe za istraæivanje i ocenu problema. cilj strategije u Australiji je da do 2001. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja od postojeñeg stanja. pripremiti nacionalnu politiku i strategiju bezbednosti saobrañaja. tako da se njegovom realizacijom opravdaju uloæena sredstva i stekne samopouzdanje svih subjekata bezbednosti saobrañaja i druãtva u celini. finansijske i svake druge podrãke. 58 Na primer. kao i efekata njihove primene u nekim zemljama u razvoju i na osnovu sopstvenih istraæivanja i iskustava. od opãtih prilika u zemlji i raspoloæenja da se ulaæe u ovu oblast. iskustva razvijenih i naãe specifiånosti. UVOD . cilj Nizozemske je da u 2000. Svi subjekti bezbednosti saobrañaja bi donosili svoje programe i planove koji bi obuhvatali konkretizaciju mera i zadataka ãto im je postavila Vlada. a koji su UN prihvatile kao preporuku. u skladu sa usvojenom strategijom. – poboljãavanje prikupljanja baze podataka i – primena prioritetnih mera i razvoj petogodiãnjeg Programa. Vlada bi trebalo da. Pri tome bi trebalo imati u vidu definisane ciljeve58 i odgovarajuñe efekte koji su postignuti u prvim fazama upravljanja. donela konkretan Nacionalni izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja za period 1 do 2 godine i krenula sa njegovom realizacijom. u razvijenim zemljama. – osmiãljavaçe programa hitnih. obuhvata sledeñe faze: – analiza postojeñeg stanja i definisanje prirode i veliåine problema. Vlada bi. Veoma je vaæno da se æeljeno stanje definiãe ãto realnije. u ãto krañem periodu. od dosadaãnjih rezultata u upravljanju.5. Do optimalnih upravljaåkih mera moæemo doñi na osnovu sagledavanja i sveobuhvatne analize strategija i programa bezbednosti saobrañaja u razvijenim zemljama. bude manje od 400 poginulih i 37 hiljada povreœenih u saobrañajnim nezgodama. kratkoroånih mera. smanji ugroæenost stanovniãtva na 10 poginulih na 100 hiljada stanovnika godiãnje. cilj Kanade je da u 2001. Pri tome bi trebalo imati u vidu preporuke UN. a zatim da zadræe pozitivan trend i u 2010. tako da u 2000. Prvi korak koji bi trebalo preduzeti u bezbednosti saobrañaja bio bi struåno osmiãljavanje i usvajanje strategije i programa bezbednosti saobrañaja. ostvare 50% manje poginulih i 40 % manje povreœenih nego 1985. – osnivanje drugih koordinacionih tela. nacionalni program podizanja nivoa bezbednosti saobrañaja koji je razvijen u TRRL (London). odmah. – osnivanje NRSC i obezbeœenje tehniåke. – razvoj zakonodavstva u ovoj oblasti (pravno utemeljenje NRSC). imaju najbezbednije puteve u svetu. imaju 25% manje nastradalih nego u 1985. Primera radi.

1995. Istovremeno je poveñan broj motornih vozila u Japanu za oko 110 %.5 hiljada saobrañajnih nezgoda godiãnje). kao i doslednom sprovoœenju strategija bezbednosti saobrañaja. Na dijagramu 1 prikazan je broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u nekoliko dræava. Æeneva.59 S druge strane. do 1995. U Tabeli 1. kojeg objavljuje IATSS (International Assocation of Traffic and Safety Sciences). Krsto Bezbednost saobrañaja 1 1. POSTIGNUTI REZULTATI I STANJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kao rezultat promene u shvatanju moguñnosti upravljanja i redefinisanja ciljeva upravljanja. 59 Na primer. a zatim i ka nerazvijenim. Struktura nastradalih na “severu” i na “jugu” bitno se razlikuje. ostvareni su znaåajni pozitivni. razvijene zemlje su uspele da promene trend u razvoju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. a broj povreœenih smanjen za oko 39 % (sa 981 na 600 hiljada povreœenih). prvi put posle neprekidnog porasta. nerazvijeni i zemlje u razvoju prolaze kroz prve faze u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. Posle trenda neprekidnog porasta broja nezgoda. od 1960. U zemljama u razvoju oko 15% svih poginulih u saobrañajnim nezgodama su deca. Dok je u Etiopiji zabeleæeno 192 poginula na 10. zemlje u razvoju na saobrañajne nezgode troãile su oko 53 milijarde dolara (godiãnje). praktiåni rezultati. ka zemljama u razvoju. prikazani su brojevi nastradalih u saobrañajnim nezgodama. smanjen broj saobrañajnih nezgoda za 34% (sa 718 na 476 hiljada saobrañajnih nezgoda) dok je broj poginulih smanjen za 48% (sa 17 na 9 hiljada). beleæe se prva znaåajnija smanjenja broja nezgoda i nastradalih u njima. Sliåno je i s drugim razvijenim zemljama.9. 28 . dat je pregled broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u odabranim zemljama. u Japanu i Australiji ova stopa iznosi samo 1. Prema procenama londonske TRRL (Transport Road Research Laboratory. u Japanu je. 1.6.3.1. posle neprekidnog rasta broja saobrañajnih nezgoda do 1965. u periodu od 1970. poveñan broj vozaåa za oko 65 %. Smrtnost u saobrañajnim nezgodama seli se “na jug”. Krajem 20. uz tendenciju daljeg porasta ovog procenta.000 vozila. S druge strane. poveñan broj preœenih kilometara za oko 50 % itd. uz tendenciju brzog rasta.6.2. u periodu od 1970. Preko 90% poginule dece u saobrañaju poginulo je u nerazvijenim i zemljama u razvoju. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama Na osnovu zvaniånih izveãtaja koje objavljuju Ujedinjene nacije.60 kao i naconalnih izveãtaja61 mogu se pratiti efekti mera koje se preduzimaju u ovoj oblasti. zabeleæeno smanjenje broja saobrañajnih nezgoda za oko 58 % (sa 20 na 8. Ovi pozitivni rezultati prvenstveno se vezuju za najrazvijenije zemlje.Lipovac. 1990). veka u saobrañajnim nezgodama na “jugu planete” ginulo je preko 70% svih poginulih u nezgodama. Zahvaljujuñi neprekidnim (i sve obimnijim) istraæivaçima u oblasti bezbednosti saobrañaja. P. do 1980. 60 Statistics of Road Accidents in Europe and North America. praksa zemalja koje nisu shvatile ovaj zaokret i dalje je zaostajala. a u razvijenim zemljama ovaj procenat je oko 6%. 61 Na primer: White Paper on Transportation Safety in Japan. U Danskoj je. a u Tabeli 1.

2005.641 37.553 43472 5105 12537 54896 6561 16538 48817 18144 23729 9569 58883 9266 22662 57968 16636 28651 12644 62123 16047 24072 46643 52365 8784 49396 7848 54119 67803 15231 25649 36960 42348 44892 42. Naprotiv.946 8975 8801 31.223 Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska 17223 22396 26984 5920 5423 4128 278944 335509 316361 377610 337732 379235 327745 340043 388 003 382 949 339 310 14093 18289 15895 18233 21537 19609 22 798 23 001 15 514 156520 166093 173132 168383 163770 157786 161782 182. dobro osmiãljenim sveobuhvatnim programima ovakav trend se moæe radikalno menjati.930 98 243 18.043 Jugoslavija Srbija SAD 2905 9669 20220 35948 39137 47762 14579 41642 47567 13165 15604 10528 12749 13373 12752 911350 931100 1190240 1344970 1239152 2074257 2241000 1900000 1855000 29 1.956 42.390 154874 184302 183423 182294 15929 10337 12334 6790 11502 9155 7759 10175 Francuska 140232 141309 210754 228050 251192 241049 191096 162573 132.029 22 891 21 706 7 865 58206 45110 48. do 2005.635 8 194 38. pokazale da se trend porasta broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica ne mora prihvatiti kao nuænost.159 81234 101507 83 586 101 729 15929 16975 15.657 43.949 121.767 85.565 151 321 151 975 8. 44970 73255 51631 76968 49132 60376 46214 60758 46275 46338 38.336 242.633 6.1. 2004.339 44. 1975. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Tabela 1. 1960.207 6. Britanija 217000 271787 299229 267457 246286 257282 251424 265600 237. 1990.812 7.126 54826 62446 50.340 6.2. 1995. Ukupan broj nezgoda sa nastradalim licima u odabranim razvijenim zemljama u periodu od 1955. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska 17163 19932 12221 19782 11439 39144 60200 1955.373 7.6. 1970. 2000.744 49. na svojim primerima. UVOD Jednostavnom analizom ovih pokazatelja moæe se zakljuåiti da su razvijene zemlje. .117 213. 1965. 1985.034 224.065 42.626 15. 1980.770 24302 23834 63473 115295 V.761 229.

znaåe da se iz temelja menja stav o moguñnostima upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja. bilo je opãteprihvañeno da apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica) moraju da rastu. 1985. P. kao posledica rasta saobrañajnih potreba i stepena motorizacije. 2000. u periodu od 1955. 1970. 1960. Britanija Jugoslavija Srbija SAD 5752 1552 213 520 1501 902 992 1247 5226 556 8197 1926 310 641 1706 1036 1269 1552 6970 1044 605 498 8058 735 765 1010 1049 1208 1055 1955. 1995. Kao osnovno dostignuñe upravljanja prihvatani su pozitivni trendovi u promeni relativnih pokazatelja (broj nezgoda i veliåina njihovih posledica u odnosu na broj registrova30 . Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska V. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Tabela 1.3. sedamdesetih godina (dok se ovakvi – novi trendovi nisu ustalili). 1485 828 1918 1097 1829 1392 2238 1544 2203 2346 6061 827 910 1742 2396 5461 690 551 1361 1801 4364 772 541 1391 1 210 976 768 1089 2925 582 441 498 396 331 379 5318 5400 1658 5625 987 224 1247 4442 440 409 1976 1 449 1 470 3960 634 649 8295 12150 15034 12996 12384 10447 10289 8 892 8 079 8400 1704 7130 1438 402 1875 4903 808 908 5477 5342 4142 1448 7906 9 454 7 503 1737 2 412 2 037 6621 7 020 6 649 1376 1 334 1 082 332 2321 2711 1877 6948 5749 5777 772 954 6317 5402 3 765 3 580 4992 1790 * 999 1048 572 591 12480 14406 15753 19193 14870 13041 760 931 1060 9511 2321 539 2676 4487 1172 1243 6054 6366 4241 1225 8537 1997 362 2262 5017 848 1209 4100 6239 5042 1648 8990 10208 2479 423 920 2802 1313 1304 2564 7952 1737 3181 560 1417 4197 1307 1694 3978 7499 3684 3336 841 43443 36688 36399 47089 52627 44525 51091 43825 Ovakve promene trenda u apsolutnom broju saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Ukupan broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odabranim razvijenim zemljama. 1975.Lipovac. 2005. do 2005. 1965. 1980. Naime. 1990.

Meœutim joã znaåajniji kriterijum za diferencijaciju je pogled na moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti. odnosno ostvarena tendencija u prethodnom periodu. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1. Dostignuti nivo bezbednosti saobrañaja je vaæan kriterijum za ovu diferencijaciju.2. 1.6.1. a posebno u toku osamdesetih i devedesetih godina. znaåajno menjaju hipotezu o moguñnosti upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja i na drukåiji naåin (znatno oãtrije) definiãu ciljeve ovog upravljanja. moæe se zakljuåiti da su saobrañajne nezgode najåeãñi uzrok smrti ljudi do 35 godine æivota. u prethodnih tridesetak godina doãlo je do veoma znaåajne diferencijacije u svetu. U najboljoj poziciji su one dræave koje su sedamdesetih godina uspele da ostvare prve trajne rezultate i uspostave pozitivne trendove u razvoju ove oblasti.2. saobrañajne nezgode su najznaåajniji uzrok smrtnosti ljudi.6. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja S obzirom na to da nisu svi odmah shvatili suãtinu novog pogleda na upravljanje stanjem bezbednosti saobrañaja. Danas je nivo bezbednosti sa31 1. Pozitivna iskustva razvijenih zemalja u toku sedamdesetih.2. odnosno da u saobrañajnim nezgodama ginu mladi. Sa Slike 1. Imajuñi ovo na umu. UVOD nih vozila ili u odnosu na preœenu kilometraæu). . Uzroci smrti stanovniãtva u zavisnosti od starosti (izvor: Swedish National Road Administration).

– dræave koje. njihova velika prednost je uspostavljen stabilan i sveobuhvatan sistem druãtvene organizacije koji garantuje zadræavanje pozitivnih trendova u razvoju bezbednosti saobrañaja. koje se nekontrolisano pogorãava sa naglim porastom stepena motorizacije. kao i tzv. ali nisu realizovale sistem upravljanja i – dræave koje su prihvatile moguñnost upravljanja i realizovale ovo upravljanje. Rezultat ovakvog stanja je katastrofalno stanje bezbednosti saobrañaja u ovim zemljama. P. 1995). niti su zapoåele upravljanje. niti teorijske modele i procedure. Ove dræave nemaju razvijenu teorijsku misao o bezbednosti saobrañaja. S druge strane. do sada. Danas se razlikuju tri grupe dræava sa aspekta stanja bezbednosti saobrañaja: – dræave koje nisu prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja.3. U prvu grupu dræava spadaju nerazvijene dræave i neke zemlje u razvoju. S obzirom na to da nisu. Slika 1. U naåelu je prihvañeno da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. U ovim dræavama razvija se teorijska misao ili se prenosi iz razvijenih zemalja. Ujedinjene nacije mnogo rade na tome da privole vlade ovih dræava da prihvate preporuku definicije saobrañajne nezgode (i drugih pojmova) i da poånu evidentirati i pratiti makar i najteæe saobrañajne nezgode. Takoœe se ulaæu napori da se uspostavljanjem sistema prañenja stvore prvi preduslovi za upravljanje u skoroj buduñnosti. Turska. Neke nerazvijene zemlje. u naåelu. Turska spada u prvu grupu dræava koje. nisu uspele ni da zapoånu upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. zemlje u tranziciji. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 obrañaja u ovim dræavama znatno viãi. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. ove dræave i ne pokuãavaju graditi sistem zaãtite. Æeneva. uz nepromenjen trend razvoja saobrañaja. åak i ne evidentiraju saobrañajne nezgode kao posebne dogaœaje. prihvataju da se moæe upravljati stanjem bezbednosti saobrañaja. od 1960. ni prihvatile da je moguñe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. ne razvijaju teoriju. Prihvañene 32 .Lipovac. U drugu grupu spada veñina zemalja u razvoju.

nisu uspele da trajno i kvalitetno upravljaju bezbednoãñu saobrañaja. u duæem vremenskom intervalu beleæe se negativni trendovi: porast broja i posledica saobrañajnih nezgoda. Ove zemlje.4. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja su odreœene (vrlo ãarolike) definicije saobrañajnih nezgoda i drugih pojmova i ovi se evidentiraju i prate. prihvataju da se moæe upravljati i pokuãavaju da upravljaju bezbednoãñu saobrañaja. Svako poboljãanje stanja u jednom periodu je sluåajno. Po pravilu “uspeãan period” smenjuje manje uspeãan (ãto se tumaåi nekim spoljnjim faktorima i viãom silom) ili vrlo neuspeãan period. da se moæe smanjivati. Zaãtitni mehanizam bezbednosti saobrañaja ili nije ni formiran ili nije zapoåeo da funkcioniãe kao sistem. Ne postoje ozbiljnije nauåne institucije koje bi se bavile razvojem teorije i modela. struåno neprotumaåeno i ne garantuje stalnost. do sada. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. Konaåno.1. nedovoljno se koriste i åesto su predmet nestruånog i pristrasnog tumaåenja. Ipak. ove ustanove neprekidno. odnosno njihovom implementacijom. UVOD . pa se broj nezgoda i njihovih posledica koleba. ove nisu dostupne struånoj javnosti. Zato je stanje u bezbednosti saobrañaja u ovim dræavama vrlo promenljivo i ne moæe se reñi da one uspeãno upravljaju ovim stanjem. struåno 33 1. u treñu grupu spadaju dræave koje su prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Vrlo snaæni nauåni instituti i ustanove okupljaju veliki broj nauånika iz razliåitih oblasti i usmeravaju njihov rad na razvoj teorije i modela bezbednosti saobrañaja. nije suãtinski shvañen znaåaj evidencija. Danas se ove ustanove osnivaju i kao multinacionalne ili ujedinjeno i kordinirano deluju u regionima i na kontinentima. SFRJ je spadala u drugu grupu dræava koje. nepristrasno i vrlo sveobuhvatno prate stanje bezbednosti saobrañaja. Meœutim. ali sa tendencijom rasta.6. Slika 1. ove dræave nisu razvile zaokruæen zaãtitni sistem. broj nastradalih i druge ãtetne posledice. u naåelu. Æeneva. do 1990 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Ove dræave nemaju nacionalna tela za bezbednost saobrañaja ili ova tela nisu na odgovarajuñi naåin formirana i nemaju moguñnost stvarnog upravljanja stanjem. Meœutim. od 1960. Zbog njihove snage i vitalnosti. åak i apsolutni broj saobrañajnih nezgoda. SFRJ. 1995).

vrlo striktno ih sprovode i neprekidno preispituju i optimizuju. nemaju struåni. Æeneva. Pojedini. broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 251 na 137 hiljada godiãnje. slivaju se u fondove bezbednosti saobrañaja). Dræava nema prihvañenu politiku. Zato nema prihvañene ni programe koji bi sistematizovali aktivnosti svih subjekata u ovoj oblasti. vrlo vaæni subjekti pokuãavaju svojim ra34 . sve viãe se bave implementacijom razultata istraæivanja i njihovim prañenjem. kao i potvrœene moguñnosti struåne prognoze i pouzdanih analiza “ÃTA AKO”.5. Naãa zemlja je bliæa drugoj nego treñoj grupi dræava. strategije i programe bezbednosti saobrañaja. upravlja bezbednoãñu saobrañaja. Iz godine u godinu objektivno se prati. niti realizovana na suãtinski korektan naåin. preispituje. Francuska. Tako je od 1975. Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. u duæem vremenskom periodu. niti strategiju bezbednosti saobrañaja. taksi goriva i sl. niti finansijski autoritet. Ove dræave redovno donose. usavrãava i popravlja rad svih subjekata bezbednosti saobrañaja. Francuska je dobar primer dræave koja je uspela da. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja (saveti za bezbednost saobrañaja) nikad nisu bila shvañena. 1995). P. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. od 1960. Slika 1. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 vode neprekidne projekte u najrazliåitijim oblastima bezbednosti saobrañaja. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja formirana na svim nivoima imaju najznaåajniju ulogu u upravljanju stanjem bezbednosti saobrañaja. Stabilan zaãtitni mehanizam obuhvata najãire strukture i subjekte druãtva. do 1993. na nauånim osnovama zasnovane. Kod nas skoro da ne postoje nauåne ustanove koje se sistematski bave izuåavanjem problema bezbednosti saobrañaja. Zaãtitni mehanizam nije zaæiveo kao sistem. ispravnog pogleda na moguñnost upravljanja bezbednoãñu saobrañaja jesu dugotrajni pozitivni rezultati i trendovi u smanjenju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. struåni autoritet (okupljaju i finansiraju sve nauåne potencijale u dræavi i okruæenju) i stabilnu finansijsku moñ i nezavisnost od trenutne izvrãne vlasti (ogromna sredstva od kazni. politiåki. Ova tela imaju politiåki ugled (obiåno ih vode premijeri ili resorni ministri). Krajnji rezultat ovakvog.Lipovac.

u duæem vremenskom periodu. Æeneva. izvesne su ogromne uãtede koje ñe samo za nekoliko godina isplatiti sva ulaganja u sistem upravljanja. saobrañaj moæe sam finansirati reãavanje saobrañajnih problema. U svetu su posebno znaåajni sledeñi izvori: – kazne i sve takse koje su u vezi sa nebezbednim ponaãanjem su osnovni i najstabilniji izvor finansiranja bezbednosti saobrañaja. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja Osmiãljavanje strategije bezbednosti saobrañaja i uspostavljanje prvih programa je skupo i premaãuje sva ranija pojedinaåna ulaganja.6. kada su u svetu veñ testirani programi bezbednosti saobrañaja i dali zadovoljavajuñe rezultate. Naime. . Danas. 1. ukoliko krene putem kojim idu razvijeni. Naime. Danska je dobar primer dræave koja je uspela da. ãto ne moæe trajno doprineti razvoju ove problematike. Primera radi u Francuskoj je. mnogo je lakãe opredeliti se za ulaganja u ovoj oblasti. zahvaljujuñi dosledno sprovoœenim programima bezbednosti saobrañaja. Danska. Meœutim. policija) i nadoknaditi pasivnost ostalih. a zatim je ovaj broj smanjen za oko 125 hiljada (godiãnje) u odnosu na vrednost pre 30 godina. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Tako je od 1970. do 1993. ogroman broj nastradalih i iznos godiãnjih materijalnih troãkova. zaustavljen porast godiãnjeg broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 20 na 8. 1995). 35 1. Neizvesnost rezultata bila je faktor koji je posebno optereñivao one koji su se prvi odluåili za ovakva ulaganja. od 1960. ãteta i gubitaka obavezivali su da se neãto radikalnije preduzme. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1. Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim.6.5 hiljada godiãnje.1. upravlja bezbednoãñu saobrañaja. UVOD dom preuzeti ãire nadleænosti (na primer.6.3. Koncept po kome nebezbedni uåesnici u saobrañaju finansiraju bezbednost saobrañaja human je. poãten i podræan od strane druãtvene zajednice. Izvori finansiranja su jedna od vaænih povoljnosti koja ide naruku realizaciji programa bezbednosti saobrañaja.

Ekonomika saobrañaja. Iz navedenih izvora mogu se vrlo brzo formirati snaæni fondovi koji ñe garantovati neprekidnu brigu. – dræave iz posebnih fondova (koji su obiåno stvarani u oblasti saobrañaja i u vezi saobrañaja) finansiraju i usmeravaju poslove bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 – cena pogonskog goriva je znatno optereñena potrebama saobrañaja62 i tako se posebno finansiraju troãkovi izgradnje i odræavanja puteva.. M. White Paper.. 1993. Beograd. str. Saobrañajni fakultet. Saobrañajni fakultet. Saobrañajni fakultet. M. str. 240.Lipovac. R. ali i ãire. i Vujaniñ. Novakoviñ. 36 . Bezbednost saobrañaja 2. 1994. Beograd. European Commission. deo. Time to decide. str. Ekonomski fakultet. – snaæna automobilska industrija finansira reãavanje problema u oblasti bezbednosti vozila. P. 1999. 1998. Æeneva. str. 2005. a posebno u unapreœeçe bezbednosti puteva. Word Disasters Report. knjiga 1. M. Uvod u saobrañaj 1. 208. prañenje i razvoj zaãtitnog mehanizma bezbednosti saobrañaja. International Federation of Red Cross and Crescent Societies. 2001. Saobrañajni fakultet. 2000. 356. 2002. Dragaå.. Adamoviñ. Beograd. Oxford University Press. 368. Grupa autora. 239. V. Literatura Adamoviñ. stvaranje.. Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Najrazvijenije zemÿe iz cene goriva izdvajaju 30–35% u izgradçu i odræavaçe puteva. Uvod u saobrañaj 2. S. 157. str. European transport policy for 2010. i Boæiñ. Beograd. str. Automobilizam u Srbiji 1903-1933. Beograd. 62 U nekim sluåajevima prodajna cena goriva znatno premaãuje osnovnu cenu koãtanja.

2.1. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2. Meœunarodne organizacije i udruæenja 2.5. Predmet saobrañajnog prava 2. Pojam saobrañajnog prava 2.2. Subjekti saobrañajnog prava 2. Izvori saobrañajnog prava 2.6.3.4. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju .

.n. Saobrañajno pravo predstavlja pravnu oblast (granu prava) koja reguliãe saobrañajne aktivnosti u druãtvu. u zavisnosti od ciÿeva i potreba.1 Saobrañajno pravo ima sliånosti sa klasiånim granama prava. Sa druge strane. primat meœunarodnih izvora prava. godine n.. 2..e uveo jednosmerni saobrañaj u Rimu. a naroåito za saobrañajnu policiju. 3. u obligacionom pravu itd. godine p. godine p.2. Za praksu je znaåajno zaokruæiti skup svih pravnih normi (izvora) koji usaglaãeno i u celini ureœuju odnose izmeœu subjekata u saobrañaju. privredno.e.e do 565. koji je donet oko 2000. u upravnom pravu. Za naãe potrebe izloæiñemo tri definicije saobrañajnog prava. zakonitost itd.n. Ovo je znaåajno i za policiju. Saobrañaj je visoko normirana oblast druãtvenog æivota 1 Prva pisana pravila saobrañaja spominju se joã u Hamurabijevom zakoniku. te da se ono prepliñe sa mnogim drugim oblastima. 1. meœunarodno.). Ovo je najkonkretnija. Prva pisana pravila saobrañaja nastala su iz obiåaja i navika koje su vremenom izgradili uåesnici u saobrañaju. Saobrañajno pravo predstavlja oblast pravnih nauka koja izuåava optimalno regulisanje saobrañaja u druãtvu. Ova definicija naglaãava nauåni aspekt saobrañajnog prava (nauåna oblast). zadræava obeleæja grana prava iz kojih je izvedeno i uvaæava opãta pravna naåela (sadræaj pravne norme. kao i predmet kojim se bavi (saobrañaj). Pravni odnosi u saobrañaju se prouåavaju i u drugim granama prava: u privrednom pravu. praktiåna definicija saobrañajnog prava.) Meœutim. Ovo je konkretnija definicija i naglaãava praktiånu vrednost saobrañajnog prava. POJAM SAOBRAÑAJNOG PRAVA Saobrañajno pravo se moæe definisati na razliåite naåine. Saobrañajno pravo je izvedeno iz klasiånih grana prava (upravno. Saobrañajno pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se reguliãu odnosi izmeœu subjekata u saobrañaju. saobrañajno pravo ima i znaåajne specifiånosti.. .n. a posebno je bila æiva i izraæena zakonodavna aktivnost za vreme Rimske dræave od 761. u graœanskom pravu. SAOBRAÑAJNO PRAVO . njegove ãire okvire i pripadnost (oblast pravnih nauka).) 39 2. ustavnost. ali ima i znaåajnih specifiånosti.e (Julije Cezar je 50. Saobrañaj i regulisanje saobrañaja su zajedniåki imenilac za sve segmente ove oblasti. u meœunarodnom pravu.1. koja ñe se starati o doslednom sprovoœenju ovih normi.. ova definicija sugeriãe da nisu jasne granice saobrañajnog prava. godine p.

do sada. Konferencija evropskih ministara transporta (CEMT) je najznaåajnija vladina meœunarodna organizacija u oblasti svih vidova saobrañaja. ali i drugi dokumenti PRI predstavljaju odliåan vodiå za sve koji se bave bezbednoãñu saobrañaja. Putem preporuka vladama i nevladinim organizacijama radi na unapreœivanju 2 International Road Safety Strategy. posebno mesto zauzima Meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja na putevima koju je usvojio PRI i predloæio dræavama da rade na implementaciji. Krsto Bezbednost saobrañaja (na meœunarodnom i na unutraãnjem planu). MEŒUNARODNE ORGANIZACIJE I UDRUÆENJA U ovoj oblasti deluje veliki broj meœunarodnih i nacionalnih strukovnih organizacija i udruæenja. izveãtaja radnih grupa i dr. 3 Komitet je. projekat E-puteva).2 Ova strategija. 2 2. saobrañajno pravo ima i svoj specifiåan predmet (saobrañajna aktivnost). a u zavisnosti od toga kakav tretman je koja dræava dala tom udruæenju (meãovite organizacije). PRI. prvo nastaju norme meœunarodnog izvora prava. Danas okuplja predstavnike 47 dræava Evrope. Meœunarodne organizacije mogu biti vladine i nevladine. Japana i Australije. Paris. pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja. Vladine meœunarodne organizacije okupljaju predstavnike dræava ili vlada. primeni rezultata u praksi i ãirenju ideja bezbednosti saobrañaja ãirom sveta. Neke meœunarodne organizacije okupljaju jednovremeno predstavnike dræava ili vlada i predstavnike nevladinih organizacija. predlaæe i podræava najznaåajnije meœunarodne projekte u saobrañaju (na primer. naglaãen je primat normi meœunarodnog prava. U nizu vaænih dokumenata. standarde. a naroåito u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju. veoma je razvijena meœunarodna saradnja. a zatim se preuzimaju i dalje razraœuju u unutraãnjim izvorima. pripremio preko 500 rezolucija. agencija i drugih nevladinih organizacija. sporazume. Koordinira istraæivanja u oblasti saobrañaja. Konaåno. prati normativno regulisanje ove oblasti i aktuelne probleme. Meœunarodna organizacija za preventivu (PRI) je jedna od najznaåajnijih meãovitih organizacija koja radi na unapreœenju preventive u saobrañaju na putevima. Nevladine organizacije okupljaju predstavnike privrednika. 1947) koji priprema meœunarodne konvencije. Daje doprinos nauåno-istraæivaåkom radu. Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija (ECE UN) je regionalna organizacija UN i radi na realizaciji ciljeva UN u razliåitim oblastima. rezolucije. Komitet za unutraãnji transport (CTI) je organ ECE UN (osnovan u Æenevi. regionalni i lokalni faktori. dokumenata utiåe na politike dræava i vlada u ovoj oblasti. rezolucija. 2000. ali se u primeni uvek moraju uzimati u obzir nacionalni. Azije.2. Kanade.3 preporuke i druge dokumente UN. P. 40 . u Æenevi i okuplja predstavnike veñine evropskih dræava/vlada. Afrike i Amerike.Lipovac. Osnovan je 1947. a zatim putem preporuka. kao i predstavnike SAD.

Za pojedine projekte postoje stalne i povremene radne grupe. vodnog i æelezniåkog saobrañaja. kontejnere. poãtovanje ISO standarda åesto je uslov za uåeãñe u meœunarodnom saobrañaju. Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila (FISITA).svojih ålanova.4 meœunarodnu razmenu znanja i podataka itd. puteve. za meœunarodni prevoz putnika. za konstrukciju vozila i za fiskalna pitanja. za reæim u meœunarodnom drumskom prevozu. podstiåe i inicira najznaåajnije istraæivaåke projekte. Komitet ima tri potkomiteta za tri grane saobrañaja. Koordinira saradnju izmeœu prevoznika i ãtiti interese prevoznika . Svetska zdravstvena organizacija (WHO). Bavi se razliåitim pitanjima ekonomskog razvoja. OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) je organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. tako preuzima i primat u normativnom ureœenju ove oblasti.2. Meœunarodna organizacija policije (INTERPOL). Meœunarodni komitet za alkohol. Meœunarodna organizacija ãefova policije (IFSO). Veoma je aktivno u pripremi i donoãenju propisa koji ureœuju prevoz. postaje lider u istraæivanjima u bezbednosti saobrañaja. podræava razliåite baze podataka.). Pored navedenih organizacija postoji i veliki broj drugih koje aktivno rade u pojedinim segmentima saobrañaja i daju doprinos daljem razvoju saobrañaja. sedam radnih grupa stalno prouåava probleme drumskog saobrañaja: grupa za pravna pitanja. za spreåavanje saobrañajnih nezgoda. a tesno saraœuje sa 70 drugih dræava. Okuplja predstavnike 30 dræava. 5 Grupe i komisije za saobrañaj. palete itd. za glavne meœunarodne puteve. 41 2. za bezbednost pojedinih grana saobrañaja. pa i u oblasti saobrañaja (standardi za vozila.6 Savet Evrope raspravlja teme iz razliåitih oblasti druãtvenog æivota.5 Savet Evrope je jedna od najstarijih institucija koja okuplja predstavnike preko 45 dræava. tj. S obzirom na to da EU. pa i u vezi saobrañaja. za integralni transport itd. Skupãtina EU je veoma znaåajna institucija koja okuplja predstavnike dræava – ålanica EU.2. Meœunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je vladina meœunarodna organizacija koja stalno usaglaãava i donosi meœunarodne standarde u razliåitim oblastima. Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (IRU) je nevladina organizacija koja okuplja predstavnike najznaåajnijih drumskih transportera i njihovih udruæenja. odnosno bezbednosti saobrañaja. prevoznike. na primer. Ovi standardi su obavezujuñi. Meœunarodne organizacije i udruæenja drumskog. 6 Srbija je primÿena u Savet Evrope kao naslednica dræavne zajednice SCG. Posebne grupe i komisije obraœuju teme u vezi saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu (IAATM). droge i saobrañajnu bezbednost (ICADUS). Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa (IDBRA). SAOBRAÑAJNO PRAVO . a IRTAD (International Road Traffic and Accident Database) najznaåajniju meœunarodnu bazu podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. Meœu njima su: Svetska turing i automobilska organizacija (OTA). Obe baze podræava OECD. Tako. pa i bezbednosti saobrañaja. pored SAD. Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje (IVV) Meœunarodna putna 4 IRRD – International Road Research Documentation – predstavlja najznaåajniju bazu podataka o istraæi- vanjima u saobrañaju. Najznaåajniji normativni akti koje donose nacionalni parlamenti inicirani su iz Skupãtine EU.

– ujednaåavanje sistema kazni za saobrañajne prekrãaje. ali i u okruæenju. veku. a s ciljem opãteg napretka i napretka svake zemlje pojedinaåno. Na primer. rezolucija itd. SAD su ograniåile brzinu na 12 milja/h. Meœunarodna unija za javni transport (UITP). P. a posebno bezbednost saobrañaja. – organizovanje i koordinacija nauånoistraæivaåkog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja. sporazuma. Delovanje meœunarodnih organizacija je sve znaåajnije: obuhvata sve viãe oblasti i ureœuje ih sve detaljnije. Velika je korist od delovanja navedenih i drugih meœunarodnih organizacija. protokola. – unapreœenje meœunarodnog prevoza i prevoza opasanih materija itd. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 federacija (IRF). veoma znaåajno biti aktivan u ovim organizacijama. pratiti njihov rad. S druge strane. Posebni zadaci ovih meœunarodnih organizacija su: – usaglaãavanje i pripremanje svih meœunarodnih izvora prava (konvencija. Druga zemlja koja je uspostavila svoja pravila saobrañaja bila je SAD (1896). Ovom konvencijom prvi put su usaglaãena 7 Intersantno je naglasiti da je ograniåenje brzine bilo jedno od prvih uvedenih pravila. 42 . ne poznaje granice. Dakle. pa je oåigledan interes svih da unaprede saobrañaj u svojoj zemlji. Rusija je najpre ograniåila brzinu na 13 km/hat. prva pravila saobrañaja su se pojavila u 17. – unapreœivanje i stalno usaglaãavanje minimalnih uslova koje bi trebalo da ispunjavaju putevi. a posebno uslova za oduzimanje ili suspenziju vozaåkih dozvola. saobrañaj. i u tom periodu slabog meœunarodnog saobrañaja. Uspostavljanje i izmena saobrañajnih pravila je mnogo skupo i predstavlja privilegiju najbogatijih. S jedne strane. Trebalo bi napomenuti da postoji veoma mali prostor za suverenitet u oblasti saobrañaja i da se on vremenom sve viãe suæava. – definisanje usaglaãenih uslova za obuku kandidata i polaganje vozaåkih ispita. Rezultate ovih makroistraæivanja i sagledavanja pojedinih iskustava kasnije koriste svi. u åemu posebnu ulogu imaju meœunarodne organizacije. poåetkom 20. Zato je 1909. Zatim je Rusija. Zato je. Meœunarodna motociklistiåka federacija (FIM). veka inovirala i izmenila svoja pravila. u Parizu odræana meœunarodna konferencija na kojoj je usvojena prva Meœunarodna konvencija o putovanju automobilima. Danas se najveñe i najbogatije dræave udruæuju kako bi zajedniåki finansirale projekte bezbednosti saobrañaja. primetna je potreba usaglaãavanja pravila. Meœunarodna automobilska federacija (FIA). – usaglaãavanje i stalno podizanje kriterijuma i tehniåkih normativa koje moraju da ispunjavaju vozila. danas. a zatim je Rusija svoje ograniåenje podigla na 20 km/hat.7 Vrlo brzo je shvañeno da nema smisla uspostavljati posebna nacionalna pravila.). saobrañajna pravila se uspostavljaju na osnovu veoma dugotrajnih i skupih istraæivanja i nauånih dostignuña u oblasti saobrañaja.Lipovac. aktivno uåestvovati u radu i stalno unapreœivati nacionalno zakonodavstvo u ovoj oblasti i saobrañaj uopãte. u Rusiji.

podzakonskih akata na nivou dræave.3. normativni akti organa lokalne samouprave (gradske – 43 2. ali ne odreœuju subjekte–nosioce obaveza. a posebno bezbednost saobrañaja. æelezniåko saobrañajno pravo. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava Unutraãnji izvori saobrañajnog prava su: ustav koji definiãe dræavno ureœenje i okvire normativnog regulisanja saobrañaja. pa se deli na: drumsko saobrañajno pravo. serija pravilnika. IZVORI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Izvori saobrañajnog prava se mogu podeliti na meœunarodne i unutraãnje izvore. pomorsko pravo. a zatim se sa njima usaglaãavaju nacionalna zakonodavstva. direktive i preporuke. Kada se jednom prihvate.2.1. sporazumi transportera. odreœuju opãte uslove poslovanja. PTT pravo i vazduhoplovno pravo. zakoni koji reguliãu bezbednost saobrañaja. mada u to vreme nije imala razvijen motorni saobrañaj. Za naãe potrebe najznaåajnije je drumsko saobrañajno pravo. . rezolucije. zakoni koji reguliãu organizaciju saobrañaja. Sve manje vode raåuna o razlikama izmeœu dræava.2. Obiåno se usaglaãavaju i usvajaju meœunarodne konvencije i sporazumi na osnovu iskustava i najrazvijenije prakse. Izvori saobrañajnog prava 2. meœunarodni protokoli. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava sve viãe jednoobrazno reguliãu saobrañaj. meœunarodni izvori saobrañajnog prava postaju deo unutraãnjeg prava. postojeñe prakse. rezultata istraæivanja. 2. Srbija je bila potpisnica ove konvencije. ujednaåeni uslovi rada. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava Meœunarodni izvori saobrañajnog prava su: meœunarodne konvencije (viãe nego kod drugih grana prava). meœunarodni standardi. bilateralni i multilateralni sporazumi. jednoznaåno tumaåenje poslovnih klauzula itd. primenjivañe se odredbe meœunarodnog izvora. Polaze od nauånih dostignuña. nivoa tehniåko-tehnoloãkog razvoja saobrañaja i razvoja meœunarodnih odnosa. Tako se sve viãe smanjuju razlike izmeœu nacionalnih zakonodavstava i obezbeœuje stalno unapreœivanje i razvoj normativnog regulisanja saobrañaja.3.3. niti sankcije.3. SAOBRAÑAJNO PRAVO pravila saobrañaja i usvojeni simbolni sistem saobrañajnih znakova koji i danas postoji. zakoni koji reguliãu poslovne odnose u saobrañaju. Meœunarodni izvori predstavljaju osnovu za unutraãnje izvore saobrañajnog prava. Ukoliko se neki unutraãnji izvor saobrañajnog prava razlikuje od meœunarodnog izvora. Sa druge strane. 2. Meœunarodni izvori su veoma åesto potpuni: obuhvataju sve osim organizacije. saobrañajno pravo prati obeleæja grana saobrañaja. nadleænosti i sankcija. odluka i uredbi i sl.

ugovori.8 8 “Sluæbeni list FNRJ”. primenjuju drugi izvori (meœunarodni obiåaji. – Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju (Pariz. oktobar 1909). vozaåe. Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava 2 Najvaæniji formalni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava su meœunarodni ugovori (meœunarodne konvencije. br. septembar 1950). najvaæniji meœunarodni izvori drumkog saobrañajnog prava bili su: – Meœunarodna konvencija o putovanju automobilom (Pariz. pre nego ãto su se u nekim zemljama pojavili i automobili. mogli grupisati na one koji se odnose na puteve. 11. Dodatak. precedenti i sliåno) koje je zakljuåila naãa zemÿa ili je istima naknadno pristupila i koje su ratifikovane (prihvañene u zakonskoj proceduri od strane nadleænog zakonodavnog organa naãe zemlje). Klasiåni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava nastali su poåetkom proãlog veka. To nije bio razlog da te zemlje. opãta pravna naåela. prate i u potpunosti uvaæavaju meœunarodne izvore koje je dræava ratifikovala. 1926). 44 . – Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol o drumskoj signalizaciji (Æeneva. gde je spadala i Srbija. sudske odluke i uåenje najpoznatijih struånjaka meœunarodnog prava). Unutraãnji izvori saobrañajnog prava. za naãe potrebe. 2. P. sporazumi.3. 15. Krsto Bezbednost saobrañaja opãtinske odluke. U drumskom saobrañaju se u manjoj meri nego u drugim granama. automobile i one koje reguliãu ekonomske odnose u meœunarodnom drumskom saobrañaju (ugovori o prevozu). – Meœunarodna konvencija o slobodi tranzita (Barcelona. 1949). Najvaæniji izvori koji se odnose na puteve su: – Deklaracija o izgradnji velikih puteva za meœunarodni saobrañaj (Æeneva. ne pristupe meœunarodnim konvencijama tog vremena. organa i organizacija (a posebno onih koji obavljaju saobrañajne poslove u ãirem smislu). Istorijski gledano. protokoli. 12/60. a zatim ubrzo posle toga donesu i svoje unutraãnje propise. uredbe i sl. Usled naraslih potreba savremenog drumskog saobrañaja. uzanse. ubrzo se pristupilo zakljuåivanju novih meœunarodnih ugovora. koji se i danas primenjuju. akti). doktrina. decembra 1943).Lipovac. Sve bi smo ih. – Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington. 1926).3. 1921). – Meœunarodna konvencija o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. akti preduzeña. 16.

jul 1970. novembra 1968). preticanje. pravila koja se primenjuju u saobrañaju na putevima (saobrañajna signalizacija. avgusta 1960). 13. 8/77. osvetljenje vozila).10 – Protokol o drumskoj signalizaciji. 14 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. koju je Jugoslavija bila ratifikovala 1957 (“Sluæbeni list FNRJ” – dodatak. pristupilo 58 dræava. u Beåu (Æeneva. 3/78.14 – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – APC. odredbe o vozaåima automobila (vaænost vozaåkih isprava) i uslove koje treba da ispune bicikli i mopedi da bi bili prihvañeni u meœunarodnom saobrañaju. decembar 1957. 5/62. – Dopunski sporazum o putnim oznakama (1973) itd. januara 1976). decembra 1943) i Konvencija o drumskom saobrañaju (Æeneva. 1. saobrañaj na putu i na raskrsnici.3.13 – Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila. SAOBRAÑAJNO PRAVO Konvencija o saobrañaju na putevima (Beå. zaustavljanje.15 U odnosu na motorna vozila.11 – Evropski sporazum o putnim oznakama (Æeneva. 8. 16 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. 1926). 1. novembra 1968. zvuåna i svetlosna upozorenja. godine – stupio na snagu 7. br. 12 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. septembar 1949. 13 “Sluæbeni list SFRJ”. sadræi: definicije saobrañajnih termina. 20. 15 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. ratifkovana i objavljena (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori br. . stupio na snagu 5. mimoilaæenje.12 – Meœunarodna konvencija o putnoj signalizaciji (Beå. 13/57).2. 6/78). zatim Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington. maja 1977. zakljuåeni su: – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavlja meœunarodne drumske prevoze – AETR (Æeneva. 13/57. 45 2. brzina vozila. 15. br. uslove koje treba da ispune automobili i prikolice da bi bile prihvañene u meœunarodnom saobrañaju (idetifikacija i ispravnost vozila). br. br. 1968). 11 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. Stupanjem na snagu ove konvencije prestale su da vaæe u odnosima izmeœu strana ugovornica: Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju i Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju (Pariz. br. najvaæniji je Sporazum o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzjamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila (Æeneva. stupio na snagu 10. br. mart 1958)16 itd. 10 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. 30/74. br. 19. 4/91. Konvenciji je do kraja 1999. 9 Konvencija je stupila na snagu 21. manevrisanje vozilima. Izvori saobrañajnog prava 9 – Evropski sporazum o dopuni konvencije o saobrañaju na putevima otvorene za potpisivanje 8. odredbe o peãacima i vozaåima. maj 1971.9 koja kao najvaænije odredbe. br. 8/59. U vezi sa vozaåima i posadama vozila. juna 1979).

septembar 1970). Dokumenti meœunaronih organizacija sve se manje razlikuju od dokumenata EU. Ovo je posebno znaåajno za male i ekonomski slabe dræave. Danas Evropska Unija igra posebnu ulogu u meœunarodnom regulisanju mnogih oblasti druãtvenog æivota. – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – ATP (1. finansira i koordinira najznaåajnija istraæivanja u saobrañaju (i bezbednosti saobrañaja) i rezultate ovih istraæivanja primenjuje u svojim pravnim normama i u praksi.3.Lipovac. maj 1955). P. 46 . decembar 1972) itd. Krsto Bezbednost saobrañaja Meœunarodni prevoz putnika i robe je pravno ureœen meœunarodnim izvorima: – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – CVR (1. Ovo se moæe objasniti velikom ekonomskom snagom zemalja ålanica EU. septembar 1957). – Evropski sporazum o meœunarodnom prevozu opasne robe – ADR (30. – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – CMR (19. januar 1962). organa i organizacija koji se bave drumskim saobrañajem. uredbe. Uticaj institucija EU premaãuje granice EU. koncentracijom i dobrom organizacijom nauåno-istraæivaåkog rada u svim oblastima (pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja). teænjom evropskih zemalja ka sve åvrãñoj integraciji itd. Posmatrano kroz bliæu istoriju. EU inicira. velikom i dobro organizovanom aktivnoãñu organa EU u ovoj oblasti. mada formalno nisu ålanica EU. odluke i standarde nacionalnog znaåaja. mart 1973). pravilnike. Sve viãe autora prihvata da se krajem proãlog veka formirala posebna grana prava – pravo EU. 2 2. kakva je naãa.4. Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava su brojni i prema organima koji su ih doneli mogu se podeliti na: – zakone. velikim meœunarodnim uticajem EU. – Uredba po kojoj ñe se izraœivati norme po kojima ñe se graditi pojedine vrste puteva (1912). pa i saobrañaja. – akte organa lokalne samouprave i – akti preduzeña. – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – CSC (2. najznaåajniji naãi nacionalni (unutraãnji) propisi su: – Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910). – Sporazum o specijalnim vozilima pokvarljivih namirnica i njihovoj upotrebi za meœunarodni prevoz nekih od tih namirnica (15. Zato nije sluåajno ãto veñina evropskih zemalja (ali i ãire) prate dokumente EU i svoje nacionalne izvore prava usaglaãavaju.

uputstava. Predmet regulisanja posebnih zakona u drumskom saobrañaju su: bezbednost saobrañaja. 15/84. lokalni organi vlasti i organi unutraãnje kontrole u preduzeñima. 28/91. – Republiåki / pokrajinski zakoni o bezbednosti saobrañaja na putevima koji su doneti na osnovu proãirene nadleænosti ovih druãtveno-politiåkih zajednica posle donoãenja Ustava SFRJ od 1974. Materijalno-pravni propisi u oblasti drumskog saobrañaja su oni propisi kojima je ova oblast ureœena. javni putevi i obavljanje prevoæenja. br. a u skladu sa ovlaãñenjima iz istih. 29/90.2. – Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (1965). br. 20 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. br. – Uredba o zaãtiti javnih puteva i bezbednosti saobrañaja na njima (1929).18 – Zakon o meœunarodnom prevozu u drumskom saobrañaju. – Uredba o saobrañaju na javnim putevima (1950). – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (1974). Ti propisi (izvori) su: – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (SFRJ). 18 “Sluæbeni glasnik SRS”. Sloæena organizacija bezbednosti saobrañaja i mnoãtvo subjekata zahteva i visok stepen koordinacije i saradnje. br. koja imaju za cilj njegovo bezbedno odvijanje.22 Pored Zakona. 80/89. 52/91. razlikujemo: materijalno-pravne odredbe propisa (koje ureœuju naåin odvijanja saobrañajne aktivnosti) i formalno-pravne odredbe (kojima se ureœuju nadleænosti organa za sprovoœenje). br. 13/93. itd. 63/88. 26/95.17 – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (Republike Srbije). 47 2.20 – Zakon o putevima (Republike Srbije). 67/93. 21 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. 41/94 i 28/96. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. – Naredba uprave grada Beograda o javnom saobrañaju (1924). br. 53/93. 53/93. ali i sloæene poslove nadzora nad sprovoœenjem propisa. Najznaåajniji nadleæni organi i institucije u oblasti bezbednosti drumskog saobrañaja su: republiåki organ nadleæan za poslove saobrañaja. 60/98 i 5/99. donet je i veliki broj podzakonskih opãtih akata (pravilnika. 48/94 i 42/98. 34/92. 17 “Sluæbeni list SFRJ”. br. obrazaca i sliåno) kojima se detaljnije ureœuje naåin sprovoœenja pojedinih odredbi zakona. br. 53/82. 19 “Sluæbeni list SRJ”. odnosno kojima su propisana pravila ponaãanja uåesnika u saobrañaju na putevima. Izvori saobrañajnog prava – Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1914). 67/93 i 48/94. 21/90 i “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. 22 “Sluæbeni list SRJ”. republiåki organ nadleæan za unutraãnje poslove. 50/88.21 – Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. U vezi s aktuelnim (vaæeñim) unutraãnjim pravnim izvorima u oblasti drumskog saobrañaja. SAOBRAÑAJNO PRAVO .3. 46/91.19 – Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju (Republike Srbije). 5/86. 24/ 94. odluka. 46/95.

niti vrãe prevoz. primaoci). Bezbednost saobrañaja predstavlja najkompleksniji predmet saobrañajnog prava. Podrazumeva optimalno ureœenje saobrañajne aktivnosti tako da se obezbedi odvijanje saobrañaja uz minimalne ãtetne posledice. jer su meœusobno isprepletani. a posebno prava i obaveze prevoznika. 48 .Lipovac. stjuardese. 7/91. kondukter. utvrœene su Zakonom o ministarstvima.) – åije su duænosti i prava regulisani saobrañajnim upravnim pravom osobenim za pojedine grane saobrañaja. Poslovni odnosi u saobrañaju se odnose na poslove prevoza ljudi i prtljaga i poslove prevoza stvari.5. (putnici. – treña lica – koja stupaju u pravne odnose povodom vrãenja saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja Nadleænosti organa unutraãnjih poslova. 2. br. kao i ureœivanje odnosa policije i drugih subjekata.4. – subjekti koji vrãe usluge u oblasti saobrañaja koje nisu prevoæenje u osnovnom smislu – nisu saobrañajno osoblje.. 44/91 i 87/92. – korisnici prevoza – u toj ulozi javljaju se graœani. poãiljaoci. veñ oba23 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. bezbednost saobrañaja ñe umnogome zavisiti od naåina kako smo uredili poslovne odnose u saobrañaju i organizaciju saobrañaja itd.. PREDMET SAOBRAÑAJNOG PRAVA 2 Kao predmet saobrañajnog prava mogu se definisati: – poslovni odnosi u saobrañaju – organizacija saobrañaja i – bezbednost saobrañaja. Na primer. mada nemaju direktnog udela u obavljanju saobrañaja (oãteñeni u saobrañajnoj nezgodi koji nisu uåestvovali u saobrañaju i sl. 2. SUBJEKTI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Kao najznaåajniji subjekti saobrañajnog prava mogu se istañi: – prevoznici – åije je karakteristiåno obeleæje da obavljaju prevoæenje u svojstvu preduzeña (za prevoz) ili kao graœani uz naknadu. organi i dr. Organizacija saobrañaja podrazumeva ureœivanje organizacije saobrañajne aktivnosti. odgovornosti i ovlaãñenja policije u bezbednosti saobrañaja. preduzeña. poãiljaoca. – saobrañajno osoblje (vozaå. Navedena tri predmeta saobrañajnog prava jako je teãko razdvajati. P. a naroåito vrlo sloæenih nadleænosti i ovlaãñenja u saobrañaju.). Saobrañajno pravo detaljno ureœuje odnose izmeœu svih uåesnika prevoza. Za nas je posebno znaåajno ureœivanje nadleænosti. 8/91. kao fiziåka i pravna lica. putnika i primaoca.23 Zakonom o unutraãnjim poslovima i Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima.

Ukoliko se odnosi izmeœu ugovornih strana ureœuju i posebnim ugovorom. zdravstvene ustanove i sl. uz odreœene osobenosti koje su svojstvene saobrañaju kao privrednoj grani. Ukoliko neka odredba nije u skladu sa Zakonom – primenjivañe se zakon..). zastupniãtva. predstavniåki i agencijski poslovi. obavezama iz saobrañajnog prava. osiguranja. prevozu u drumskom saobrañaju (17). javna preduzeña ili privredna druãtva.). brojni subjekti saobrañajnog prava vrãe odreœene poslove i zaduæeni su za pojedine aspekte odvijanja saobrañaja. direkcija. 1994. organi za saobrañaj itd. poslovi osiguranja i sliåno). (na primer. – organi i organizacije ovlaãñeni da upravljaju infrastrukturom – ovlaãñeni zakonom da upravljaju infrastrukturom – najåeãñe putevima (npr. Bezbednost 25 Videti Zakon o ugovorima o saobrañaja... agencijski poslovi itd. – preduzeña. Zakonom je posebno predviœeno da se prevozilac ugovorima ne moæe: 24 Pantazijeviñ. kontrole i upravljanja saobrañajem. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju vljaju poslove saobrañaja u ãirem smislu (poslovi ãpedicije. SAOBRAÑAJNO PRAVO . Samo odgovorno i struåno obavljanje posla od strane svakog subjekta i koordinacija njihovog delovanja mogu stvoriti uslove za bezbedno odvijanje saobrañaja. Pruæanje usluga prevoza je posao zakljuåen izmeœu davaoca usluge (prevoznika). 213. Dakle. niti moæe zameniti aktivnosti drugih subjekata. registracija vozila itd. Prevoz u drumskom saobrañaju se obavlja na osnovu Zakona o prevozu i Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. Obaveze u prevozu se ureœuju: – zakonom. uzansama i drugo. ona nije dovoljna. – dræavni organi – koji imaju zakonska ovlaãñenja u vezi odvijanja saobrañaja.).). Pruæanje usluga u okviru saobrañajne aktivnosti moæe da se posmatra u odnosu na saobrañajne poslove u uæem (prevoæenje ljudi i roba – tovara i prenos saopãtenja) i ãirem smislu (prateñi poslovi – ãpedicije. skladiãtenje. str.25 – posebnim ugovorima stranaka i – poslovnim obiåajima. koji je u obavezi da izvrãi prevoz i korisnika usluge.2. policija. POSLOVI PREVOZA U DRUMSKOM SAOBRAÑAJU Uopãte o prevozu u drumskom saobrañaju. preduzeña za odræavanje puteva. onda taj ugovor mora biti u skladu sa Zakonom. Mada je uloga policije u organizaciji poslova bezbednosti saobrañaja vrlo velika. S.24 Ugovori o saobrañajnim poslovima su sliåni sa drugim graœansko – pravnim ugovorima. Ovim zakonima ureœeni su obligacioni i drugi odnosi u oblasti prevoza putnika i stvari u drumskom saobrañaju. auto-ãkole. Prevoznik je duæan da izvrãi prevoz u skladu sa naåelima dobrog privrednika. izdavanja isprava za saobrañaj. privredna druãtva organizacije i organi sa odreœenim javnim ovlaãñenjima u saobrañaju (preduzeña za tehniåki pregled. VÃUP.6. koji plaña odreœenu naknadu za izvrãenu uslugu. 2.6. zastupniãtvo. 49 2.

ukljuåujuñi i prikolicu. na osnovu ugovora. Ova ograniåenja su veoma znaåajna. – osloboditi tereta dokazivanja koji je predviœen zakonom (prebacivati teret dokazivanja sa prevozioca) i – predvideti ograniåenja odgovornosti prevozioca koja bi bila povoljnija od onih koja Zakon predviœa. Prevoz putnika i prtljaga Zakljuåivanje ugovora. jer naglaãavaju kvalifikovanu odgovornost prevozioca za svaki prevoz i spreåavaju da on ucenjuje ili prevari korisnike usluge koji su zainteresovani za uslugu prevoza i pristali bi da. 2. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 – osloboditi (delimiåno ili potpuno) odgovornosti koju Zakon propisuje. – prtljag – stvari koje putnik ima pravo da nosi sa sobom (u prevozu putnika).lice koje na osnovu ugovora ima pravo da koristi prevoz. koja je sastavni deo vozila. a koje putnik sam åuva. U linijskom prevozu ugovor se smatra zakljuåenim kupovinom karte. mesto opredeljenja. mesto utovara. na osnovu ugovora o prevozu lica ili po opãtim uslovima o prevozu putnika.Lipovac. Zakon predviœa pojmove: imalac prava. – poãiljalac – lice koje. mesto polaska. U prevozu u drumskom saobrañaju koriste se pojedini izrazi i pojmovi i to: – prevozilac – lice koje na osnovu ugovora prevozi lica i stvari u drumskom saobrañaju. – vozilo – svako vozilo koje se koristi u izvrãenju ugovora. Pored navedenih pojmova i izraza. P. – ruåni prtljag – stvari koje se mogu uneti u putniåki prostor vozila. relaciji i naknadi za prevoz. zakljuåuje sa prevoziocem ugovor o prevozu lica. – primalac je lice ovlaãñeno da u mestu opredeljenja. mesto ugovora. mesto istovara itd. stiåe odreœena prava ili preuzima odreœene obaveze u vezi prevoza. Forma ugovora je razliåita. U slobodnom prevozu ugovorne strane se dogovaraju o prevozu. – putnik . a izuzetno i samim ulaskom u vozilo. osnovni sadræaji ugovora Ugovor o prevozu putnika u drumskom saobrañaju je konsesualan. ceni i drugim elementima i o tome sklapaju poseban ugovor o prevozu. primi stvar predatu na prevoz. – naruåilac prevoza – lice koje. 50 . zavisno od toga da li je u pitanju linijski ili vanlinijski prevoz. relaciji. predaje stvari na prevoz. – korisnik prevoza – lice koje na osnovu ugovora sa prevoziocem. a za raåun drugog lica.6. trenutno. u svoje ime.1. ne vode raåuna o moguñim ãtetnim posledicama. odnosno zakljuåen je kada se obe strane sporazumeju o prevozu.

Pored uobiåajenih uslova prevoza. troãkove (do 10%). u ovom sluåaju. Pri tome je obavezan da obezbedi uslove udobnosti i higijene. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju Prava i obaveze prevozioca i putnika Obaveza je prevozioca da ugovorne obaveze izvrãi relacijom. uz posebnu nadoknadu. pa putnik zato odustane od prevoza. on ima pravo na povrañaj prevoznine. teãko pijanstvo i sl. sa odreœenim pravima i obavezama koji su utvrœeni ugovorom ili zakonom. prevozilac je duæan da ga åuva ili poveri treñem licu na åuvanje (o troãku putnika). Putnik se pojavljuje kao korisnik prevoza. Meœutim. Ukoliko putnik boluje od zarazne bolesti. U sluåaju neispunjenja uobiåajenih uslova prevoza primenjuje se zakon. Prevozilac je duæan da preveze prtljag.2. zbog zaãtite drugih putnika. obiåno se zakljuåuje formalni ugovor i on sadræi elemente koji su delovi svakog ugovora. niti da ometa druge putnike. a posebno ne sme da ometa prevozioca u izvrãenju obaveza prema drugim putnicima. prevozilac moæe odbiti da ga prevozi. Predmet ugovora je prevoz putnika uz naknadu. primereno vrsti i duæini putovanja. prevozilac moæe ugovoriti prevoz ovih putnika. tako ãto obezbedi posebne uslove zaãtite. Ukoliko je izdata na ime ne moæe se prenositi na druga lica bez saglasnosti prevozioca. Putnik ima pravo da odustane od prevoza. Ukoliko ovo blagovremeno najavi prevoziocu (2 sata pre poåetka putovanja). u vreme i na naåin kako je ugovoreno. Vozna karta moæe da bude izdata na ime ili na donosioca. .6. Meœutim. a prtljag (u prostoru za prtljag) uz nadoknadu. Putnik je obavezan da plati naknadu za prevoz – prevozninu (voznu kartu i prtljaænu kartu). a u odnosu na posebne uslove primenjuje se ugovor i zakon. U vanlinijskom prevozu putnika. moguñe je ugovoriti i posebne uslove. i to: ruåni prtljag (u putniåkom prostoru) bez posebne nadoknade. 51 2. zadræati samo administrativne i dr. Prevozilac ima pravo da odbije prevoz putnika bez obaveze vrañanja prevoznine u sluåajevima kada je putnik oåigledno nesposoban za prevoz (zbog bolesti) ili ako ometa izvrãenje obaveza prema drugim putnicima ometa prevoz (nasilniåko ponaãanje. Za primljeni prtljag prevozilac je duæan da izda prtljaænu kartu. Vozna karta je dokaz o zakljuåenju ugovora u linijskom prevozu. Ukoliko putnik iz bilo kog razloga ne preuzme prtljag. onda ñe mu se vratiti celokupan iznos prevoznine (bez moguñnosti zadræavanja troãkova). povratak u mesto polaska ili povrañaj dela prevoznine. U sluåaju prekida putovanja. SAOBRAÑAJNO PRAVO Ugovor o prevozu moæe da bude zakljuåen izmeœu prevozioca i putnika ili izmeœu prevozioca i naruåioca prevoza (kod vanlinijskog prevoza). ukoliko prevoz kasni. On ne sme da naruãava javni red i mir u toku prevoza. Prevozilac ñe. putnik ima prvo da zahteva nastavak putovanja drugim saobrañajnim sredstvom.).

zakonodavac je predvideo tri razliåita sluåaja odgovornosti prevozioca: – po pravilu se primenjuje princip ograniåene odgovornosti (prevozilac nadoknaœuje iznose do zakonom odreœenih ograniåenja). – za zakaãnjenje ili prekid putovanja putnika. Teret dokazivanja odgovornosti. onda sud moæe odrediti i iznose naknada za ãtete veñe od zakonom ograniåenih. Prevozilac moæe da se oslobodi od obaveze naknade ãtete samo ako dokaæe da je ista priåinjena radnjom putnika ili usled viãe sile (radnjom koja se nije mogla izbeñi ili otkloniti). Meœutim. 52 2 . Ovaj put je teret dokazivanja na prevoziocu. – ãtete usled zakaãnjenja ili prekida putovanja i – ãtete nastale usled oãteñenja ili gubitka prtljaga i drugih stvari koje su uz potvrdu predate na prevoz. Za priåinjenu ãtetu prevozilac odgovara po zakonu i po odredbama ugovora koje su u skladu sa zakonom. do 61. Åak i ako bi se. do dvostrukog iznosa prevoznine. do 730 nemaåkih maraka. odnosno 1. Postoji ugovorna i vanugovorna odgovornost za priåinjenu ãtetu. on se moæe osloboditi od odgovornosti i naknade ãtete. naknada ãtete se plaña u zakonom propisanim iznosima. ugovorom. po putniku. Ukoliko putnik dokaæe da je prevozilac izazvao ãtetu namerno ili krajnjom nepaænjom. naknada moæe biti i veña. takva odredba ne bi proizvodila pravno dejstvo.460 maraka po putniku i – za gubitak ili oãteñenje ruånog prtljaga. – za telesno oãteñenje. dok se putnik nalazio u vozilu. oãteñenja zdravlja ili povrede putnika koji su nastali u toku prevoza. do 182. Dakle. P.000 nemaåkih maraka. na zahtev putnika. u tom sluåaju prevozilac moæe promeniti cenu karte. da se u prtljaænu kartu unese i veñi iznos od Zakonom predviœenog. Njegova odgovornost je objektivna i kvalifikovana. zavisno od stepena krivice prevozioca. Na primer. Konaåno. U tom sluåaju. ulazio ili izlazio iz vozila. teret odgovornosti prebacio sa prevozioca na putnika. U suprotnom.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga Ãtetni dogaœaji koji mogu nastati u prevozu putnika su: – ãtete usled smrti. po putniku. Moguñe je. ako prevozilac dokaæe da je ãteta nastala viãom silom ili greãkom putnika.000 nemaåkih maraka. u skladu sa zakonom. Ukoliko dokaæe da ãtetu nije prouzrokovao namerno ili krajnjom nepaænjom. u SRJ su za ãtete nastale u toku prevoza bili utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara: – za smrt putnika. do 365 nemaåkih maraka po jednom prtljagu. – za gubitak ili oãteñenje prtljaga. teret dokazivanja je na putniku. pada na prevozioca.

zakonodavac ãtiti putnika i bezbednost saobrañaja. on prisvoji ili dozvoli da nestane prtljag). Prevozilac ima najviãe moguñnosti da utiåe na bezbednost prevoza. Primera radi.6. 2. pa prevozilac dokaæe da to nije mogao predvideti. Zaãto su predviœena ova tri sluåaja naknada ãtete. Naime. U ovom sluåaju sud moæe odrediti i naknade veñe od. zakonom predviœenih. u sluåaju da prevozilac krajnjom nepaænjom ili namerno izazove ãtetu (na primer. u SRJ (Srbiji) su propisani sledeñi rokovi: 6 meseci za smrt ili telesno oãteñenje. To znaåi da se ne saåinjava ugovor u posebnoj (pismenoj) formi. Tako je obuhvañena i odgovornost putnika i ovaj stimulisan da pomogne bezbednom prevozu. onda se ne moæe pozivati na princip ograniåene odgovornosti. prevozilac se smatra kvalifikovanim za poslove prevoza. Sa druge strane. osim kada on dokaæe suprotno. Zakonom su odreœeni i rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete. Zato se smatra da je on uvek kriv (kriv je i kad nije kriv). Za ruåni prtljag prevozilac obiåno ne odgovara. zakonodavac predviœa ekstremne sluåajeve kada se odstupa od podrazumevane odgovornosti. onda se prevozilac moæe delimiåno ili åak potpuno osloboditi odgovornosti. ukoliko putnik ne dokaæe da je ãteta nastala krivicom prevozioca.6.zakonodavac je ograniåio iznose ãteta. Tako se ãtiti prevozilac – spreåava se uniãtavanje prevozioca zbog jedne velike ãtete koja mu se desila. Ovaj ugovor je najåeãñe neformalan. Konaåno. Sa druge strane. niti spreåiti. 30 dana za gubitak ili oãteñenje prtljaga.2. Prebacujuñi odgovornost na prevozioca. otpremnica i sliåno). prevozilac nadoknaœuje stvarne iznose ãteta koji mogu biti i veñi od zakonom propisanih ograniåenja i – u sluåaju dejstva viãe sile ili greãke putnika (prevozilac dokazuje da nije imao moguñnosti da ãtetu spreåi ili smanji) prevozilac se moæe potpuno osloboditi odgovornosti. izdaje samo potvrda ili drugi dokument koji prati robu u prevozu (zakljuånica. na osnovu usmenog ugovora poãiljaoca i prevozioca.2. 53 2. ograniåenja (do stvarnih iznosa ãteta koje je dokazao putnik). Prevoz robe Formalni i neformalni ugovori Ugovor o prevozu stvari zakljuåuje se izmeœu poãiljaoca i prevozioca. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju – u sluåajevima namere ili krajnje nepaænje (dokazuje putnik). ukoliko putnik svojom greãkom izazove ãtetu ili ãteta nastane dejstvom viãe sile. Rokovi teku od dana saznanja. uobiåajeno se primenjuje (podrazumeva se) princip ograniåene odgovornosti . a iskljuåeni sluåajevi u kojima bi putnik ili prevozilac bili zainteresovani za stvaranje ãtete. Ovako je onaj ko najviãe utiåe na prevoz i najviãe zainteresovan da taj prevoz bude bezbedan. Najåeãñe se. 15 dana za zakaãnjenje ili prekid putovanja. SAOBRAÑAJNO PRAVO . Prvo.

ali se uglavnom koriste formulari koje je preporuåila Meœunarodna organizacija drumskih vozara (IRU). P. utvrœena Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. Kada poãiljalac utovara robu. izdavanjem tovarnog lista. u sluåaju ãtetnog dogaœaja lakãe regulisala naknada ãtete. To je dokaz da je sklopljen ugovor o prevozu i da je stvar primljena na prevoz. 54 . Krsto Bezbednost saobrañaja 2 Meœutim. gde se zakÿuåuje teretnica. prevozilac potvrœuje da je ugovor zakljuåen i da je robu primio na prevoz. Pojam i sadræaj tovarnog lista Tovarni list je isprava o zakljuåenom ugovoru o prevozu i dokaz da su stvari primljene na prevoz u drumskom saobrañaju. vaæe i posebna. Tovarni list se zakljuåuje u tri primerka: prvi primerak za prevozioca. formalni ugovor o prevozu stvari – tovarni list. Dakle. U ostalim sluåajevima u principu utovar vrãi poãiljalac. osim u pomorskom. ugovorenim ili najpovoljnijim putem. Zakljuåenje formalnog ugovora je u interesu prevozioca. Vreme trajanja utovara i istovara je od znaåaja kod raåunanja vremena eventualnog zakaãnjenja. a posebno kako bi dokazivao propuste poãiljaoca. zakon je definisao i sluåajeve kada se mora ili moæe zakljuåiti poseban. da promeni krajnju destinaciju. 26 Videti “Sluæbeni list SRJ”. da robu proda itd. podatke koje popunjava poãiljac robe i dopunske podatke. poãiljalac raspolaæe robom u toku prevoza. o åemu ñe kasnije biti reåi.26 Prevoz robe i ostalih stvari ili tovara vrãi se uz naknadu.Lipovac. Po pravilu. U sluåaju izdavanja prenosivog tovarnog lista pravo raspolaganja robom u prevozu se moæe drukåije urediti. Forma tovarnog lista nije posebno propisana. smeãtaja tereta u vozilo i dr. Tovarni list se zakljuåuje u svim granama saobrañaja. drugi za poãiljaoca i treñi prati robu do primaoca. da promeni primaoca. a istovar primalac. Tovarni list je formalni ugovor o prevozu stvari koji se izdaje pri prijemu stvari na prevoz. Utovar i istovar robe u linijskom prevozu vrãi prevozilac. Obaveze prevozioca i poãiljaoca. Tovarni list sadræi tri grupe podataka: podatke koje popunjava prevozilac. onda je duæan da se pridræava uputstava prevozioca u pogledu naåina utovara.). br. da promeni relaciju. 26/95. preveze i preda primaocu robu koju je primio na prevoz. Na ugovore o prevozu u drumskom sobrañaju. ãto znaåi da ima sva prava nad robom (da traæi vrañanje robe. pored opãtih pravila obligacionog prava. ukoliko ugovorom nije drukåije predviœeno. kako bi se. vrãenje utovara i istovara robe Obaveza prevozioca je da. Obaveza poãiljaoca je da prevoziocu saopãti specifiåna svojstva stvari koja su znaåajna za prevoz (a prevozilac ne mora da ih poznaje) i da plati prevozninu.

uputstvo o carinjenju). posebnom izjavom (indosamentom). koliåina. posebna vrednost stvari. Zato prenosivi tovarni list ima karakter hartije od vrednosti. primalac i dr. Prenosiv je samo onaj tovarni list koji kao takav utvrde sporazumno poãiljalac i prevozilac. robom u prevozu ne raspolaæe poãiljac. veñ onaj ko donese prenosivi tovarni list. – rok prevoza. – naåin utvrœivanja koliåine. Dopunski podaci su: – zabrana pretovara. i to: – u meœunarodnom saobrañaju. – podaci o prevoziocu. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju 1. Åesto se izdaje 55 2. Poãiljalac popunjava podatke koji se odnose na: – mesto i datum utovara.).6. SAOBRAÑAJNO PRAVO . 2. Njime. Zakon predviœa kada se izdaje tovarni list. Prevozilac bi trebalo da popunjava sledeñe podatke: – mesto i datum sastavljanja. prenosi na drugo lice (indosataru) zakonom odreœena prava raspolaganja stvarima. – podaci o primaocu. napomena da je izdat prenosivi tovarni list. kada poãiljalac daje posebno uputstvo o åuvanju i rukovanju stvarima. a na ostala dva primerka. – podaci o poãiljaocu. Prenosivi tovarni list se izdaje na ime ili na donosioca. 3. Na prvom primerku tovarnog lista se nalazi klauzula da se radi o prenosivom tovarnom listu. U tom sluåaju. uputstvo o rukovanju. – podaci o vozilu.2. jer neka posebna svojstva stvari nisu bila poznata prevoziocu ili on nije bio duæan da zna za njih i – uvek kada to zahteva prevozilac ili poãiljalac. – roãkovi koje preuzima poãiljalac. Dakle. – kod prevoza opasnih i drugih stvari za koje je posebnim propisom predviœeno da se mogu prevoziti samo pod posebnim uslovima. – pisak isprava koje se prilaæu. – pouzeñe. Prenosivi tovarni list Prenosivi tovarni list je vrsta tovarnog lista kojim poãiljalac (indosant. troãkovi.prenosilac). – kod prevoza stvari sa specifiånim svojstvima. zakon je predvideo koja prava raspolaganja stvarima u prevozu se mogu prenositi. poãiljalac sebi uskrañuje pravo da u toku prevoza menja delove glavne obaveze (relacija. – odaci o stvarima (opis. – uputstvo o osiguranju.

Dakle. kvarenje robe. White book. 2 Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe U prevozu stvari mogu nastati sledeñi ãtetni dogaœaji: – gubitak stvari. European Conference of Ministares of Transport. Meœunarodni ugovori. niti izbeñi. 1994. O ovome odluåuje sud. International Road Safety Strategy. VÃUP. Lisabon. U sluåaju da je ãteta nastala kao posledica namere ili krajnjeg nemara i nepaænje prevozioca (ãto dokazuje poãiljalac). Sluæbeni glasnik. Kçiga 6. a posebno u sluåaju nepredviœenih problema u prevozu (dugo åekanje na carini. Tako se obezbeœuje lakãa manipulacija sa stvarima. prevozilac se ne moæe pozivati na zakonom ograniåene iznose. neprohodnost prvobitno ugovorenog puta.5.Lipovac. sam snosi odgovornost u sluåaju da ovo izazove ãtetni dogaœaj.). 29. Beograd. Lipovac. Saobrañaj i telekomunikacije (75 multilateralnih meœunarodnih konvencije).. a teret dokazivanja je na prevoziocu. zakonom su utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara.. Todoroviñ. PRI. iznosi nadoknada za ãtete u prevozu stvari su ograniåeni zakonom. Dujkoviñ. – delimiåno ili potpuno oãteñenje stvari i – zakaãnjenje u prevozu. Bezbednost saobrañaja. Resolution adopted by the General Assembly. VÃUP. – za sluåaj zakaãnjenja u prevozu stvari. Beograd. Za ãtete nastale u toku prevoza stvari. Literatura Pantazijeviñ. Rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete su 60 dana za ãtetu u prevozu stvari (30 dana za zakaãnjenje). VÃUP. S. P. Committee of Deputies. Tom 1. Primera radi..2003. bolest æivotinja koje se prevoze i sl. 57/309. K. Prevozilac moæe izbeñi odgovornost samo ako dokaæe da je ãteta nastala kao posledica svojstva stvari koja mu nisu bila poznata (poãiljalac ga nije upoznao sa specifiånim svojstvima) ili zbog viãe sile koju nije mogao predvideti. Krsto Bezbednost saobrañaja prenosivi tovarni list na prevozioca. u SRJ su utvrœeni sledeñi limiti: – za gubitak ili oãteñenje stvari. Predavaça iz bezbednosti saobrañaja. 2000. Zemun. Zemun. V. Predavaça iz bezbednosti saobrañaja. ukoliko poãiljalac u tovarni list ne unese podatke o specifiånim svojstvima stvari ili unese netaåne podatke o stvarima koje se prevoze. Sliåno kao u prevozu putnika. P. 56 . do 18 nemaåkih maraka po bruto kilogramu. i 2. åime se deo svojinskih prava nad stvarima prenosi na prevozioca.. Global Road Safety Crisis. CEMT (2002). Safety Strategies for Rural Roads in Europe – draft Recommedatrions. do 1/3 prevoznine. 2000.

2000. COM.6. 125 final. ETSC. Centrres for Desease Control and Prevention.2. 2000. SAOBRAÑAJNO PRAVO . CEMT/CS(2000)7/PROV. ETSC. 2002. Brussels. Present and Future Road Safety Work in Ecmit. Brussels. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. World Disasters Report. WHO. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. 2000. COM. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. 2000. National Centre for Injury Prevention and Control. A Strategy for EU Transport Research. Past. 1977. Sluæbeni list FNRJ Sluæbeni list SFRJ Sluæbeni glasnik SR Srbije Sluæbeni glasnik Republike Srbije 57 2. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. 2001. 2000. Lisabon. National Strategies for Advacing Child Predestrian Safety. 2001. 125 final. Brussels. pri. 2002.

Metode bezbednosti saobrañaja 3.8.2.3.3.1. Teorije saobrañajnih nezgoda 3. Nauka i saobrañajna nauka 3.4. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju . Nauåne metode i metodologija 3.5.7. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.6. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina 3. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja 3. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja 3.

1. Specijalizacija podrazumeva da se nauka sve viãe grana i 1 Adamoviñ. tehniåke i druãtvene nauke. odrediti njen predmet. M. Svaka nauka koristi dostignuña ostalih nauka i svoje rezultate ugraœuje u sveukupni fond znanja. Znanja se mogu razliåito sistematizovati u nauåne oblasti i nauåne discipline. NAUKA I SAOBRAÑAJNA NAUKA Da bi se uspeãno izuåavala bezbednost saobrañaja. neophodno je ãto korektnije definisati ovu nauånu oblast. a ne da se izoluje jedan deo znanja. Pri tome ovo grananje bi trebalo shvatiti uslovno. Pre se moæe reñi da je sistematizovanje znanja u pojedine nauke samo uslovno. Konaåno .3. Nauka je skup svih znanja o odreœenoj temi. druãtvene nauke su deo istog sistema nauka koji se bavi prouåavanjem odnosa u ljudskom druãtvu. Sa porastom ljudskih znanja. Danas je najåeãña podela na prirodne. Saobrañajni fakultet.1 To je sistematizovan skup znanja o objektivnoj stvarnosti do koga se doãlo primenom priznatih nauånih metoda istraæivanja. Beograd. Danas postaju sve znaåajnije dve osobine nauke: specijalizacija i interdisciplinarnost.. do odreœenog istorijskog trenutka. 61 3. Doprinos nauci daju nauåni radnici. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Svaka nauka predstavlja samo deo sistematizovanih znanja. Nauka se stalno unapreœuje i razvija. Naime. ove nauke viãe ne predstavljaju celovit funkcionalan skup svih znanja. Uslovno izdvajanje nauka je rezultat potrebe da se odredi osnovni predmet istraæivanja i metode koje se preteæno koriste. Tehniåke nauke su deo istog sistema koji se bavi prouåavanjem tehniåkih aspekata proizvodnog procesa. Nauka je jedinstven funkcionalan sistem objektivnih ljudskih saznanja. Metode razvijene u jednoj nauånoj oblasti koriste se za reãavanje problema u drugim nauånim oblastima. javila se potreba za grananjem nauke. Prirodne nauke åine deo opãteg sistema nauka koji se bavi prouåavanjem prirodnih zakona i pojava. ali i svi drugi koji uopãtavaju svoja i tuœa iskustva. predmet istraæivanja ili metode svojstvene jednoj nauci. nisu potpuno posebne. niti nezavisne jedna od druge. 1999. metode i praktiåne ciljeve. Uvod u saobrañaj 1. 3. str. a ne celovit sistem. Ova meœuzavisnost i preklapanje pojedinih nauånih oblasti i nauånih disciplina su sve izraæeniji.

saobrañajna psihologija.2 ona je veoma razgranata i dalje se grana i razvija. Izuåava i pokuãava otkriti zakonitosti nastanka ãtetnih posledica saobrañaja. Posebno obuhvata delove nauka koji se odnose na prirodne zakone kretanja tela kroz razliåite sredine (delovi prirodnih nauka). javni gradski prevoz. ekonomika saobrañaja. porast opãtih znanja. Ona je nastala izdvajanjem. Saobrañajna nauka (nauka o saobrañaju) predstavlja podsistem opãteg sistema nauka koji sistematizuje i dalje razvija sva znanja o saobrañaju i u vezi sa saobrañajem. veñina nauånih disciplina saobrañajne nauke se ne moæe svrstati ni u jednu grupu. saobrañajna nauka je nastala tek posle Drugog svetskog rata. teorija saobrañajnih tokova. tehnologija i organizacija prevoza (tehniåke nauke).2. 62 . Danas se u okviru saobrañajne nauke izdvajaju nauåne discipline: tehnologija transporta. saobrañajna pedagogija. Ova dva procesa se mogu analizirati na mnogim primerima. saobrañajna istorija. tehniåkog i druãtvenog stanoviãta. s ciljem optimizacije saobrañajnog procesa i smanjivanja ãtetnih posledica. 3. a posebno porast znanja koja se odnose na saobrañaj uslovio je izdvajanje posebne – saobrañajne nauke. Bezbednost saobrañaja pripada saobrañajnoj nauci. saobrañajna logistika. druãtvene okvire. Nastala je kao potreba da se specijalizuju znanja koja se odnose na veoma vaæan predmet nauke (saobrañaj). sa jedne i ãtetnih posledica saobrañaja. Saobrañajna nauka je nastala u procesu preraspodele predmeta izuåavanja starijih nauånih oblasti i disciplina. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 specijalizuje. Mada je saobrañajna nauka veoma mlada. regulisanje saobrañaja. eksploatacija i odræavanje saobrañajnih sredstava.Lipovac. Razvoj saobrañaja. saobrañajno pravo. organizacija prevoza. Dok se neke discipline saobrañajne nauke mogu svrstati u tehniåke nauke. P. bezbednost saobrañaja itd. Meœutim. ali i kao rezultat interdisciplinarnog pristupa izuåavanju ove pojave. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA KAO NAUÅNA DISCIPLINA Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja izuåava meœuzavisnost izmeœu saobrañajnog i drugih procesa u druãtvu. planiranje saobrañaja. Interdisciplinarnost podrazumeva da se pojave i procesi moraju prouåavati svestrano: sa prirodnog. projektovanje saobrañaja. saobrañajna geografija. treñe u prirodne. Teãko je reñi da li saobrañajna nauka pripada prirodnim. tehniåkih i druãtvenih nauka. pa i na primeru saobrañajne nauke. veñ obuhvata segmente dve ili sve tri grupe nauka. tehniåko-tehnoloãke uslove prevoza. druãtvenim ili tehniåkim naukama. druge se svrstavaju u druãtvene. spajanjem i meœusobnim proæimanjem delova prirodnih. 2U pravom smislu reåi. uslove i posledice saobrañajne aktivnosti (druãtvene nauke). s druge strane. upravljanje saobrañajnim procesima. Takva je i bezbednost saobrañaja.

Ona uveliko koristi dostignuña ostalih nauånih disciplina saobrañajne nauke: organizacije saobrañaja. Otuda i åeste konfuzije da li bezbednost saobrañaja pripada regulisanju saobrañaja. saobrañajnog prava itd. Bezbednost saobrañaja. regulisanja saobrañaja. mehanizacija i automatizacija saobrañajnih procesa.3. neekonomske posledice saobrañajnih nezgoda sve viãe zaokupljaju paænju struåne.3. ekologije itd. najznaåajniji negativni efekat saobrañaja i ima smisla posebno ih istraæivati. ali i druge discipline saobrañajne nauke. Naime. saobrañajne nezgode su. ali i najãire javnosti. Bezbednost saobrañaja je posebno povezana sa drugim nauånim disciplinama koje pripadaju saobrañajnoj nauci. organizaciji saobrañaja ili nekoj drugoj disciplini. dostignuña bezbednosti saobrañaja integriãu se i uveliko koriste u navedenim nauånim disciplinama. iscrpljivanje prirodnih resursa i zagaœivanje okoline (bukom. ni u pogledu predmeta izuåavanja. U meœuvremenu su narasli i ostali negativni efekti i. negativni socijalni uticaji saobrañaja. na danaãnjem nivou razvoja. psihologije liånosti. socijalno zagaœivanje sredine itd. ili ove discipline pripadaju bezbednosti saobrañaja. Sa druge strane. saobrañajne psihologije. ni u pogledu metoda istraæivanja. Ipak. tehniåkog regulisanja saobrañaja se uvaæavaju u bezbednosti saobrañaja. tehniåkih i druãtvenih nauka. statistike. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja nije nezavisna. kao i znanja u vezi druãtvenog razvoja. Znanja prirodnih nauka.3.3. Znanja i dostignuña u vezi saobrañajnog procesa. Ona se uveliko oslanja na dostignuña i znanja prirodnih. negativni psiholoãki uticaji saobrañaja na pojedinca. principi rada razliåitih motora. menadæmenta i upravljanja. Predmet bezbednosti saobrañaja U ãirem smislu. procesa sudara itd.1. 3. predmet bezbednosti saobrañaja su sve ãtetne posledice saobrañaja. integriãe i koristi znanja iz razliåitih nauka i nauånih disciplina. a posebno znanja iz matematike. 63 3. U uæem smislu. znanja u vezi kretanja i zaustavljanja. åovek je pre svih drugih negativnih efekata. zauzimanje æivotnog prostora. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . predmet bezbednosti saobrañaja vezuje se samo za saobrañajne nezgode ili joã preciznije za lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda. izduvnim gasovima i otpadnim materijalima koji potiåu iz saobrañaja). poåeo ozbiljno izuåavati saobrañajne nezgode. Shvatanje ove meœusobne meœuzavisnosti omoguñava da se pravilno sistematizuju bezbednost saobrañaja. kao retko koja druga nauåna disciplina. Do danas su najviãe istraæivani lako merljivi efekti saobrañajnih nezgoda. Sa druge strane. åine osnove nauåne discipline bezbednost saobrañaja. vremenom. integralnog transporta. organizacija i eksploatacija saobrañaja. saobrañajne logistike. niti izolovana nauåna disciplina. Tu spadaju saobrañajne nezgode sa svim lako merljivim posledicama. postaju sve znaåajniji. PREDMET I CILJEVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.

Lipovac.).3. onda se i cilj moæe suziti na smanjivanje broja i sveukupnih posledica saobrañajnih nezgoda. Aktivna bezbednost saobrañaja je deo nauåne discipline bezbednosti saobrañaja koji ima cilj da spreåava (prevenciju) ili smanjuje broj (redukciju) saobrañajnih nezgoda. odnosno da smanjuje verovatnoñu (ãansu) nastanka saobrañajne nezgode. smanjiti teæinu stradanja i smanjiti materijalnu ãtetu u toj nezgodi. kvalitetna obuka ljudi u ukazivanju prve pomoñi.3. Tako se smanjuje broj saobrañajnih nezgoda. kada se. 3 3. vazduãni jastuci. stanje puta. oprema puta i ureœenje prostora oko puta. obuåenost i psihofiziåka sposobnost vozaåa itd.). veñ. odnosno kako smanjiti broj nastradalih. 64 . Dakle. Pasivna bezbednost saobrañaja ima cilj da smanji broj i teæinu posledica saobrañajnih nezgoda koje su se. ima smisla baviti se pitanjem kako se mogu smanjiti posledice te nezgode. Naime. Meœutim. konstrukcija i upotreba sistema zaãtite na vozilu (sigurnosni pojasevi. dobrim odræavanjem vozila i puta moæe se smanjiti ãansa da se neka nezgoda dogodi. doprinosi se i smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda. a pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja tek kada se nezgode desi.2. Pasivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj smanjivanje posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. skup mera i aktivnosti kojima se doprinosi smanjivanju verovatnoñe da se desi saobrañajna nezgoda pripada aktivnoj bezbednosti saobrañaja. Meœutim.3. Aktivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj da spreåava saobrañajne nezgode. dogodile. Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja Uslovno je moguñe razlikovati aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. Ciljevi bezbednosti saobrañaja Opãti cilj bezbednosti saobrañaja je smanjivanje svih ãtetnih efekata uz neometano odvijanje saobrañaja. a neki preteæno doprinose pasivnoj bezbednosti saobrañaja (konstrukcija i oprema vozila. sa posebnim trakama za prihvat vozila koja silaze sa puta itd. Trebalo bi uoåiti da ciljevi aktivne bezbednosti saobrañaja su prisutni dok se nezgoda ne desi.) smanjuju se posledice saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. P. odræavanju i eksploataciji puteva). Ako se suzi predmet bezbednosti saobrañaja. nasloni za glavu itd. Mada neki elementi preteæno doprinose aktivnoj (ispravnost vozila. sa niskim rastinjem oko puta. Smanjivanjem ãansi nastanka svake nezgode pojedinaåno. ipak. dobrom obukom uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa i peãaka). Krsto Bezbednost saobrañaja 3. U tom smislu se razlikuju ciljevi aktivne i ciljevi pasivne bezbednosti saobrañaja. koncept samoobjaãnjavajuñih (obeleæja puta definiãu i objaãnjavaju oåekivanja u projektovanju. i opraãtajuñih puteva (sa blagim kosinama nasipa. ovo se postiæe na dva naåina: smanjivanjem broja saobrañajnih nezgoda i smanjivanjem posledica saobrañajnih nezgoda koje su se veñ dogodile. Na primer. Na primer. uvek se moraju imati u vidu oba aspekta bezbednosti saobrañaja. desi saobrañajna nezgoda.

ali moæe povrediti lica u vozilu. ali poveñava broj obaranja peãaka).3. str. upotreba svetala danju smanjuje broj åeonih sudara. ali posedovanje mobilnog telefona omoguñuje brzo obaveãtavanje i efikasno zbrinjavanje i spaãavanje povreœenih. primer: upotreba mobilnih telefona u toku voænje poveñava verovatnoñu nezgode. a negativni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (na primer. 4 Vujaklija. 1980. metod eksperimenta i metod posmatranja. methodus – put i naåin istraæivanja) je postupak kojim se postiæe unapred postavljen cilj. Tu su metod apstrakcije. Neki uticaji se otkrivaju tek posle nekoliko godina prañenja i istraæivanja.. åoveka. metod sinteze. po pravilu.). ali mogu poveñati posledice ili. induktivni i deduktivni metod. Nauåne metode i metodologija obuka graœana u urgentnoj medicini itd. Åeãñi su sluåajevi razliåitih. ali pozitivno utiåu na pasivnu bezbednost jer. åak izazvati smrt suvozaåa. korektno je istañi da veñina elemenata utiåe i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. pri sudaru) i – negativni uticaji na aktivnu.4. kod nekih manjih sudara – ako ovaj sedi nepravilno i ne koristi pojaseve).4. NAUÅNE METODE I METODOLOGIJA S obzirom na prethodno izloæeno. puta ili okoline u istom smeru deluje na sve faktore bezbednosti saobrañaja.4 Metod je smiãljeno i plansko postupanje radi postizanja nekog cilja. 3. 65 3. primer: vazduãni jastuci negativno utiåu na aktivnu bezbednost. 2. a pozitivni na pasivnu bezbednost saobrañaja (1. Metod (gråki methodos ili lat. Ovi uticaji mogu biti veoma kompleksni i njihovo merenje je. Prosveta. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . u proseku. metod analize. M. jer se mogu nepotrebno aktivirati pri prelasku preko udarne rupe ili pri slabim sudarima. – razliåiti – suprotni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (vazduãni jastuci smanjuju povrede i smrtnost kod snaænih åeonih sudara–pri upotrebi sigurnosnih pojaseva. Veoma retko neki element vozila. – pozitivni uticaji na aktivnu. pa åak i suprotnih uticaja: – razliåiti – suprotni uticaji na aktivnu bezbednost saobrañaja. jasno je da bezbednost saobrañaja koristi vrlo raznovrsne nauåne metode koje su svojstvene prirodnim. 559. unutraãnje ogledalo u vozilu smanjuje verovatnoñu nastanka nekih saobrañajnih nezgoda. smanjuju smrtnost i teæinu povreda kod snaænih sudara). u razliåitim situacijama3 (na primer. tehniåkim i druãtvenim naukama. Ipak. Leksikon stranih reåi i izraza. mogu se izdvojiti neke metode koje su najåeãñe ili su najznaåajnije u bezbednosti saobrañaja. Beograd. Nauåni metod se moæe definisati kao sveu3 U ovom sluåaju se mere svi efekti i odluåuju dominantni uticaji. veoma skupo. a nekad podrazumeva i metode pokuãaja i pogreãki.

Metodologija druãtvenih nauka. Zbornik radova. 1998. Meœutim. 1999. nesistematskim radom. ali i drugima da koriste rezultate naãih istraæivanja. znanje) je deo logike koji se bavi prouåavanjem nauånih metoda. Metodologija. M.. Koristiti ovako dobijene rezultate u daljem radu. metod anketa i intervjua. 2000. Opãti cilj primene nauånih metoda je saznanje. indukcija. Kriminologija.. 5 Ignjatoviñ. dedukcija. vrednosti i oblasti primene. str. sinteza. Œ. str. Predmet nauke se potpuno izdvaja tek njenim metodom. Bezbednost drumskog saobrañaja.9 Samo dobrom kombinacijom metoda dolaze do izraæaja prednosti i nedostaci svakog od metoda. Izborom optimalnog metoda istraæivanja olakãava se istraæivanje. efikasnost. Metodologija bi trebalo da garantuje pouzdanost izlaznih rezultata itd.8 Svaki metod koji se koristi u bezbednosti saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke.. Pri tome se paralelno koriste kako opãte. 1981. 58. Beograd. metod poreœenja (komparacije) i metod analogije. generalizacija. i Lipovac. citirao 7 Ãuãnjiñ.Lipovac. Novi Sad. Savremena admi- nistracija. Dosledna primena opãtih i posebnih nauånih metoda omoguñava i olakãava nam da koristimo tuœe rezultate. Kombinovana primena odgovarajuñih nauånih metoda treba da garantuje ãto jednostavnije (optimalno) postizanje cilja istraæivanja. izuåava njihovu zasnovanost. M. Beograd. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 kupnost nauånih i tehniåkih postupaka kojima se stiåu ili sistematizuju nova znanja o nekom predmetu istraæivanja. Najåeãñi posebni nauåni metodi u bezbednosti saobrañaja su: statistiåki metod. – klasifikovati (kategorizacija i tipologija) i – protumaåiti i utvrditi zakonitosti: uzroåno – poslediåne odnose i veze u okviru predmeta istraæivanja.. Metodologija definiãe i opisuje metode spoznaje. Zato su vaæni metod i metodologija.. bez primene metodologije i metoda. metod posmatranja. tako i posebne nauåne metode. moglo bi biti sluåajno i ne bi imalo nauånu teæinu. opãte logiåke metode su: analiza. R. 1997. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. str. Opãte nauåne metode istovetne su u svim naukama.. Nekad se do istih rezultata moglo doñi i drukåije. logia – nauka.6 Mogu se razlikovati opãte i posebne nauåne metode. itd. bilo bi veoma opasno u nauånom smislu. FTN. 6 Lukiñ. str. prednosti i nedostatke. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. 3. U okviru ovog cilja se mogu razlikovati bar tri posebna cilja: – opisati pojavu (deskripcija). naåinom na koji ona predmet saznaje. 8 Iniñ. metod eksperimenta. Beograd. 13. to ne bi bilo pouzdano. Tako se poveñava pouzdanost ukupnih rezultata istraæivanja. str. 66 . P. K. Metodologija treba da pomogne u izboru metoda istraæivanja. Uvod u sociologiju. Œ.7 Na primer. pravilno postavljanje i testiranje nauånih hipoteza i siguran put do spoznaje. Peåujliñ. Beograd. 9 Vujaniñ. Åigoja ãtampa. 126. M. apstrakcija. Metodologija (gråki methodos – put. tj.5 U uæem smislu to je misaoni ili praktiåni postupak koji omoguñuje da se doœe do znanja o predmetu istraæivanja. 88. Nomos.

Mada i prvi pristup ima vrlo uvaæene zagovornike. posebnu paænju zasluæuje merenje nivoa bezbednosti saobrañaja. Zbog nedostatka opãteprihvañenih etalona – mera åesto se merenje vrãi tako ãto se uporeœuju nepoznate veliåine sa repernim veliåinama. 1964. Mere se razliåite veliåine.5. ali nema opãteprihvañenog metoda merenja. 67 3. Zato ñemo. 3. U nedostatku opãteprihvañene veliåine (etalona. brzine kretanja vozila. a posebno konflikti u saobrañaju su pogodne za primenu statistiåkog metoda zbog svoje masovnosti (statistika se oslanja na zakone velikih brojeva) i numeriåkih obeleæja kojima se mogu opisivati (broj nastradalih. broj nezgoda itd. Metod merenja Merenjima se uporeœuje nepoznata i poznata jednorodna veliåina. 139.3. Beograd.1. Izbor reperne vrednosti je jedno od osetljivih pitanja koje se mora reãiti pre ili u toku istraæivanja. broj nastradalih u nezgodama itd. Danas se koriste razliåiti metodi merenja bezbednosti saobrañaja. Kao jednostavna merenja u bezbednosti saobrañaja moæemo navesti: merenja koja se svode na brojanja (broj nezgoda..5. Primera radi. Na primer. Meœutim. radijusi krivina itd. METODE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.10 jer svaki je åovek svoj metodolog – drugi stav da je metod neophodan za savremeni nauåni rad. 3. ipak preovlaœuju pristalice drugog stava. Pri tome se koriste direktni i indirektni. lenjir). merenje duæine se vrãi tako ãto se nepoznata duæina poredi sa poznatom duæinom – etalonom (metar.) ili prava merenja (koliåina pojedinih otrova u izduvnim gasovima ili vazduhu. str. Primena statistiåkog 10 Mils.). apsolutni i relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja. ne znamo duæinu deonice puta. pantljika. Statistiåki metod Statistiåki metod je nezaobilazan metod u istraæivanjima bezbednosti saobrañaja i podrazumeva obradu uzoraka.5.). U bezbednosti saobrañaja. standarda) koriste se relativna poreœenja nepoznatih veliåina. R. Socioloãka imaginacija.2.5. Saobrañajne nezgode. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . izloæiti najvaænije posebne nauåne metode koje se koriste u bezbednosti saobrañaja. u nastavku. saobrañajni protok. Metode bezbednosti saobrañaja Danas postoje dva opreåna stava o potrebi i znaåaju metodologije: – prvi da je metod nepotreban. jer jedino metod garantuje optimalan put do spoznaje. Pokazatelji se koriguju i ponderiãu u zavisnosti od konkretnih uslova i ciljeva istraæivanja itd. ãirine puta. primenjuje se metod merenja. ali se poreœenjem utvrœuje da li je manja od duæine druge deonice. veñ se treba osloniti na inteligenciju i slobodno miãljenje.

niti pouzdani u svim sadræajima. U prvom periodu bile su obuhvañene samo nezgode sa obeleæjima kriviånog dela. o putu. Za potrebe istraæivanja bezbednosti saobrañaja. izveãtavaju o ukupnoj ãteti koju su isplatila.11 Ove baze podataka obuhvataju ona obeleæja saobrañajnih nezgoda koja su evidentirana u SN – upitniku.12 Zato se slabo koriste. Jedinstven informacioni sistem (JIS) MUPa je baza podataka o svim evidentiranim saobrañajnim nezgodama kod kojih je vrãen uviœaj. Ove baze pomaæu da se shvati dogaœaj. Dnevni policijski izveãtaji obuhvataju osnovne podatke i opis dogaœaja za sve saobrañajne nezgode koje su prijavljene MUP-u. ovako evidentiraju sve nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. Uzorci su vrlo pouzdani za analizu spoljnjih obeleæja saobrañajne nezgode koja su se mogla pouzdano evidentirati neposredno posle nezgode (fenomenoloãka analiza). o licima i o samoj nezgodi. Posebno su korisni sluåajni i stratifikovani uzorci. Ovako formiran uzorak nezgoda dopunjuje osnovni uzorak iz JISa. mogu se koristiti razliåite baze podataka. Posle uvoœenja raåunara (osamdesetih godina 20-tog veka). ove evidencije nisu standardizovane. ove evidencije nisu organizovane. bez obzira da li je vrãen uviœaj. Evidencije osiguranja pruæaju dobre podatke o lakãim saobrañajnim nezgodama koje su raspravljala osiguranja (kada nije vrãen uviœaj. 1996. ako ih uopãte i vode. Ovako se evidentiraju sve nezgode koje su bile prijavljene policiji. 11 Na primer. ovi uzorci nisu kvalitetni za detaljniju analizu okolnosti nastanka nezgode. Izveãtaji iz zdravstvenih ustanova pruæaju kvalitetnije podatke o povredama uåesnika u saobrañajnim nezgodama. Zakljuåci su bolji ako su uzorci veñi i bolje predstavljaju celinu (reprezentativni uzorci). Policijski izveãtaji bi trebalo da se dostavljaju organima nadleænim za puteve (radi taåne lokacije nezgode). u Srbiji se od 1. brzina uåesnika u nezgodi. U buduñnosti bi trebalo unaprediti i automatizovati ovaj sistem izveãtavanja i usaglasiti ga sa meœunarodnim standardima. u Srbiji. o vremenu. Meœutim. Meœutim. P. Sa druge strane. ovi podaci se unose u jedinstvenu automatsku bazu podataka o saobrañajnim nezgodama. niti uvezane u jedinstveni informacioni sistem. niti pokretan sudski postupak). za analizu propusta itd (etioloãke i druge analize). za preciznu analizu mesta kontakta. policija popunjava statistiåki upitnik o saobrañajnoj nezgodi (policijski izveãtaj) koji obuhvata unapred odreœene podatke o mestu nezgode.Lipovac. ali i centralnom statistiåkom birou (radi formiranja jedinstvene baze podataka). u naãim uslovima. a posebno taånost zakljuåaka. Ranije su se podaci vodili samo ruåno. Meœutim. zavise od naåina formiranja uzorka i njegovog kvaliteta. trebalo bi ga uvezati sa policijskim izveãtavanjima. Policijski izveãtaji nisu sveobuhvatni. 68 . o vozilima. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 metoda. niti uvezane u jedinstvenu bazu podataka. Neposredno posle saobrañajne nezgode. evidentiraju i druge nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. Niz vaænih podataka obiåno smatraju poslovnom tajnom. 12 Osiguranja samo godiãnje 1. a danas se. Zato nije zaæivelo stvarno koriãñenje bolniåkih izveãtaja u operativne svrhe analize stanja bezbednosti saobrañaja. da se precizno odredi mesto i vreme nezgode itd. da se odredi tip nezgode.

Ove baze podataka nisu standardizovane. zatvorenog (ispitanici biraju jedan od ponuœenih odgovora) ili poluotvorenog tipa (ispitanici biraju meœu ponuœenim odgovorima ili daju slobodan odgovor. Posebno je znaåajno da se ovako otkrivaju zakonitosti nastanka nezgode i omoguñuje nauåno definisanje mera u cilju smanjivanja broja i posledica nezgoda. mehanizmu sudara. Meœutim. automatizovane. brzinama. pa se nedovoljno koriste. Metode bezbednosti saobrañaja Ekspertize saobrañajnih nezgoda pruæaju najdetaljnije podatke o saobrañajnoj nezgodi. UN.5. ni ove baze nisu automatizovane. Ovi uzorci su vrlo pogodni za analizu opãteprihvañenih (pravosnaænih) stavova o propustima. o sankcijama. Obradom navedenih uzoraka omoguñuje se shvatanje i analiza pojave. 69 3. Danas su i na meœunarodnom planu uspostavljene kvalitetne baze podataka. Ako se na pitanja odgovara pismeno to su upitnici. o posledicama i drugim finijim obeleæjima nezgoda. EU. Pitanja u upitnicima mogu biti otvorenog (ispitanici daju slobodan odgovor). O znaåaju ovih baza govori i podatak da ih podræavaju OECD. vaæno je napomenuti da postoje i posebne baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. propustima uåesnika nezgode i moguñnostima izbegavanja nezgoda.3. inlquastia. a ako se pitanja postavljaju i odgovori daju usmeno to su intervjui. Na primer. Upitnik je sistem pitanja åija je valjanost za konkretno istraæivanje ranije utvrœena. analiza prostorne i vremenske raspodele nezgoda. analiza moguñnosti izbegavanja ovih nezgoda itd. Najznaåajnija meœunarodna baza podataka koja obuhvata osnovne pokazatelje bezbednosti saobrañaja je IRTAD (International Road Traffic and Accident Database). enqueta) je nauåni metod koji se sastoji u ispitivanju okolnosti pojedinaånih sluåajeva. intervju. CEMT i druge institucije. primena metoda ankete podrazumeva da anketni upitnici formiraju uzorke koji se statistiåki obraœuju. a posebno o naåinu nastanka opasne situacije. na skali od 1 do 5). fr. Pri tome se koriste sledeñe tehnike: upitnik. Reãeni sudski spisi predstavljaju posebnu bazu podataka na osnovu koje se formiraju specifiåni uzorci. Statistiåki metod se koristi i pri primeni ostalih metoda. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . tipizacija saobrañajnih nezgoda. Skale procene podrazumevaju da se ispitanicima zada da ocene neku pojavu (na primer. Za potrebe istraæivanja saobrañajnih nezgoda formiraju se posebni uzorci koji dopunjuju prve dve baze podataka.5. uoåavanje veliåine problema.3. analiza propusta koji dovode do ovih nezgoda. ako im ni jedan ponuœeni ne odgovara). skale procene i testovi. niti uvezane. 3. Metod ankete Anketa (lat. Pored baza koje se formiraju na osnovu sabiranja i korekcija nacionalnih baza podataka.

Posmatranje bi trebalo realizovati na mestima poveñane ugroæenosti. o kontramerama koje predlaæu itd. o kontramerama koje preduzimaju. stavovi o najvaænijim okolnostima stradanja itd. policije itd. Za vreme posmatanja posmatraå sistematski i po unapred utvrœenom planu registruje precizno definisane podatke i formira dokumentaciju. da se odaberu i obuåe anketari i odabere populacija koja ñe biti anketirana. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Ma koliko statistiåki metod omoguñavao objektivno sagledavanje pojave. koji pripadaju riziånim grupama. nastavnika. mesto i naåin posmatranja. vaspitaåa. 3. Metod anketa omoguñuje da sagledamo stavove odabranih delova populacije. vozaåa. o merama koje bi oni (rado) prihvatili i o kontramerama koje ne bi prihvatali.). Nauåno posmatranje mora biti dobro osmiãljeno i unapred isplanirano. Na osnovu objektivne statistiåke metode nije moguñe ni projektovati optimalne kontramere. subjektivni stavovi raznih subjekata. roditelja. razlozi za uåestalost propusta. ostaju nepoznati subjektivni uzroci stradanja u saobrañaju. Ova dokumentacija ñe posluæiti kao osnova za kasnije faze istraæivanja (prikupljanje. vozaåa koji åesto voze u opasnim zonama. – stavove struånjaka najrazliåitijih profila (veãtaci i drugi saobrañajni struånjaci.. mogu se ispravno vrãiti samo na osnovu posmatranja. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) Ma koliko bili znaåajni objektivni uslovi stradanja u saobrañaju. Veoma je korisno pre prihvatanja anketnog upitnika napraviti pilot (kratko) anketiranje kako bi se doradio upitnik i preciznije definisala oåekivanja. Da bi nauåni metod ankete dao pravi efekat neophodno je da budu realno definisana oåekivanja od ankete. – stavove vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju (uåesnika nezgoda.5. P. Nauåno posmatranje posebno doprinosi procenjivanju bezbednosti u sluåajevima kada nema dovoljno drugih informacija. policajci koji vrãe uviœaje ili analiziraju i prate saobrañajne nezgode. u vreme stradanja i na naåin koji ne utiåe na ponaãanje posmatranih grupa.) o problemima bezbednosti saobrañaja i kontramerama koje bi trebalo preduzeti. ko pravi propuste i kako ih prevaziñi itd.. sistematski i svrsishodno sprovedeno. projektanti reæima saobrañaja. o tome koje su to opasne situacije. Pre posmatranja znaåajno je odrediti vreme. a posebno: – stavove nastradalih o okolnostima njihovog stradanja. struånjaci za planiranje. ponaãanje uåesnika u saobrañaju. – stavove pojedinih kategorija ljudi o propustima i odgovornosti pojedinih subjekata (dece.4. 70 . analiza saobrañajnih situacija i analiza saobrañajnih nezgoda. tuæioci i drugi pravnici. sudije. predstavnici odgovornih subjekata itd.Lipovac. peãaci i ostali) o shvatanju problema. sreœivanje i obrada podataka i njihovo nauåno tumaåenje).

Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). Metode bezbednosti saobrañaja Posmatranje moæe da traje dugo. a posmatranje je posebno znaåajno u mikroistraæivanjima. Mada se ranije sa sumnjom gledalo na moguñnosti metoda eksperimenta u bezbednosti saobrañaja.5. kako bi se projektovale ãto efikasnije kontramere.5. Posebno mesto imaju eksperimenti sa vozilima. Za razliku od nauånog posmatranja gde posmatraå nikako ne utiåe na razvoj pojave. kao i u smanje13 Safety of Vulnerable Road Users. Eksperiment se unapred dobro planira. da se organizuje periodiåno.3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Pozitivne interakcije doprinose bezbednosti saobrañaja i obratno. realizuje se po utvrœenoj proceduri. da se vrãi neposredno ili uz pomoñ savremenih sredstava i opreme. kod eksperimenta se veãtaåki – planirano deluje na stvaranje i promenu uslova. Metod eksperimenta omoguñuje da se na neposredan naåin doœe do uzroåno-poslediånih odnosa i veza. Cilj je saznati stavove i dogaœaje koji su prethodili situaciji. pri åemu se kontrolisano menjaju uslovi i okolnosti. Japan i Australija) formiraju snaæni nauåni instituti za testiranje vozila. str. konflikta ili druge saobrañajne situacije. okruæenja i obeleæja saobrañajne situacije otkrije i protumaåi razliåite ãablone ponaãanja ljudi. EU. Ove studije podrazumevaju nauåno posmatranje. Razgovori (Interviews) su deo temeljnih analiza i nauånog posmatranja. ali i razgovore i ankete. Analiza ponaãanja (Behavioural analyses) je veoma znaåajan metod koji ima cilj da na osnovu poznavanja liånosti (znanja i stavova). DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. 71 3. u prevenciji saobrañajnih nezgoda (aktivna bezbednost saobrañaja). kako bi se bolje razumeli faktori koji dovode do pojedinih situacija. Metod eksperimenta Eksperiment je nauåni metod koji se sastoji u paæljivom posmatranju pojava i procesa. a ãta ne. Najåeãñe se primenjuju sledeñe vrste prouåavanja ponaãanja:13 Dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) su nauåna posmatranja usmerena na konflikte u saobrañaju. stavovi i ponaãanje pojedinih uåesnika u saobrañaju. Danas se u razvijenim zemljama sa jakom automobilskom industrijom (prednjaåe SAD. Obavljaju se u vezi nezgode. 1998. puta i okoline.5. 113. OECD. danas je to veoma znaåajan i åesto nezaobilazan nauåni metod u izuåavanju bezbednosti saobrañaja. Osnovni cilj ovih obimnih i veoma skupih testova je da se otkrije ãta moæe da pomogne. Studije interakcije (Interactional studies) su nauåna posmatranja usmerena na interakcije izmeœu uåesnika u saobrañaju meœusobno ili izmeœu uåesnika u saobrañaju i vozila. Unapred treba znati i realno sagledati sva ograniåenja ovog metoda. Mogu obuhvatati i razgovore sa uåesnicima konflikata. struåno se posmatra i prate vaæna obeleæja. Sa posmatranjem se mogu kombinovati i ankete. 3. a zatim formira dokumentacija.

nasloni za glavu itd. 72 . dese (pasivna bezbednost). bolju predstavu o tome: – kako putnici u motornim vozilima bivaju povreœeni u razliåitim saobrañajnim nezgodama.17 – kako vozila povreœuju peãake i druge uåesnike u saobrañaju18 i – kako i kolika ãteta nastaje na vozilima pri manjim sudarima. a na osnovu prañenja njihovog uåeãña u saobrañajnim nezgodama. osiguranja veoma åesto plañaju ãtete koje su nastale pri malim brzinama. 20 Uprava za bezbednost drumskog saobrañaja u Novom Zelandu je ålan ANCAP. åeoni delom povrãine. – Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila (USNCAP). Testiranje vozila je doæivelo pravu ekspanziju kada je 1992.16 – kako deluju pojedini sistemi zaãtite i koji su njihovi efekti. donosioce odluka.. ali i na svetskom nivou. Postoji poseban australijski program za procenu starih vozila. testovi udara automobila u nepokretnu prepreku (frontalni i boåni udar pri razliåitim brzinama vozila. Naime. 19 Poslednjih godina u SAD su zapoåeti i eksperimenti udara u prepreku pri malim brzinama. VRC je otvoren za televiziju i javnost. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 nju broja i ozbiljnosti povreda u nezgodama koje se. ali i javnosti. osiguranike. kao i obaranja peãaka. proizvoœaåe automobila i ostale. 14 Osiguravajuñi institut za bezbednost saobrañaja – VRC – Vehicle 15 Insurance Institut for Highway Safety Vehicle Research Center. Danas se najåeãñe realizuju åeoni sudari vozila i åeoni udari u prepreku (sa delimiånim i potpunim preklapanjem åeonih povrãina). a najznaåajniji rezultati se objavljuju na Internetu. Danas su najznaåajniji sledeñi programi za procenu bezbednosnih performansi vozila koji obuhvataju i odgovarajuñe standarde u testovima (crash tests) sa vozilima: – Australijski program za procenu novih vozila (ANCAP)20 obezbeœuje informacije o performansi vozila u testovima frontalnih i boånih sudara. te da ãtete pri sudarnim brzinama od 5 milja/hat smanje sa 8. prevrtanje vozila. u okviru Osiguravajuñeg instituta za bezbednost na putevima. 16 Research Center.Lipovac. Danas VRC predstavlja srediãte svih istraæivanja u vezi vozila na nivou Amerike. Za razliku od ostalih istraæivaåkih centara. ipak. Ove eksperimente prate sveobuhvatna snimanja i merenja.000 $ na nekoliko desetina dolara.15 Prouåavanje rezultata kontrolisanih testova i realnih saobrañajnih nezgoda daje istraæivaåima. 18 Realizuju se eksperimenti sa posebnim lutkama koje imitiraju peãake u sudarima. udari u prepreke pri malim brzinama od 5 do 20 milja/hat itd. na osnovu kojih se realizuju opseæna istraæivanja i formira znaåajna dokumentacija.19 Danas se u okviru metoda eksperimenta vrãe testovi sudara dva automobila (åeoni punom povrãinom. proizvoœaåi su bili prinuœeni da znaåajno promene konstrukciju branika i drugih elemenata. vazduãni jastuci. Zato su vrlo zainteresovani da se proizvode takva vozila koja ñe kod sudara pri malim brzinama imati ãto manju ãtetu.). P. od 2000. boåni i udari odpozadi). testovi prevrtanja vozila. boåni sudari i udari. testovi udara vozila u DUMY lutke (peãake) itd. celom povrãinom ili delom povrãine. udari otpozadi itd. Posle objavljivanja nekih rezultata.14 otvoren Centar za istraæivanje vozila (VRC–Vehicle Research Center). 17 Na osnovu ovih testova usavrãavaju se sigurnosni pojasevi. – Japanski program za procenu novih i polovnih vozila (JNCAP). u Virdæiniji.

u ovim testovima proizvoœaåi istraæuju efekte svojih inæenjerskih mera i saznaju kako dalje razvijati vozila. Uporeœuju se pokazatelji bezbednosti saobrañaja. 3. 3. Ovaj metod bi trebalo redovno primenjivati posle primene kontramera. 2. svakom vozilu koje je podvrgnuto testovima dodeljuje se odreœen broj zvezdica. Case Study metoda Ma koliko bilo znaåajno analizirati reprezentativne uzorke. Na primer. izmeœu pojedinih opãtina i konaåno. Metod komparacije – uporeœivanja S obzirom na probleme objektivnog merenja stanja bezbednosti saobrañaja. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . analizu odabranih primera nije moguñe zameniti drugim metodama. Metode bezbednosti saobrañaja – Evropski program za procenu novih i polovnih vozila (EuroNCAP).5. rezultati USNCAP testova. kada je EuroNCAP testirao prve porodiåne automobile (1997). izmeœu pojedinih regiona. na adresi www. Ovakvi testovi se publikuju u posebnim publikacijama i na Internetu. a rezultate objavljivati. Posebno je znaåajan metod komparacije kod ispitivanja efekata pojedinih sistema zaãtite.21 Moñna osiguranja su zainteresovana da se kupuju ãto bezbednija vozila (jer ñe isplañivati manje iznose ãteta) i sve åeãñe su organizatori i pokrovitelji objektivnih testova. kada se izvrãi 21 Na primer. 2002. vozaåa itd. delimiåno.highwaysafety. kod izbora vozila. 4. izmeœu pojedinih mikrolokacija. samo je jedan automobil dobio åetiri zvezdice. Posebno je znaåajno objektivno istraæivati promaãaje kako se u buduñnosti ne bi pravile iste greãke. Uporeœivanja se vrãe izmeœu dræava (danas su nezaobilazna uporeœivanja sa EU i zemljama OECD). Vol.Arlington.6. pri izboru vozila. u istraæivanjima je nezaobilazan metod poreœenja – komparacije.3. u cilju sagledavanja efekata. 73 3.7.22 S druge strane. Tako je zatvoren ciklus koji stalno unapreœuje bezbednosna svojstva vozila. Na osnovu testova iz navedenih programa i standarda koji ih prate. dopuniti metod eksperimenta i druge metode åija je primena ograniåena. sve viãe uvaæavaju rezultate ovih testova i prema bezbednosnim svojstvima se odluåuju za kupovinu vozila. stavovi i ponaãanje pojedinih kategorija stanovniãtva itd.5. U toku 2002. Zainteresovani kupci. Metod komparacije moæe. Analiza pre i posle je poseban primer primene metoda komparacije. SAD. 37. Zbir zvezdica definiãe bezbednost vozila. Na osnovu javne promocije rezultata navedenih testova proizvoœaåi su naterani da stalno unapreœuju bezbednosna svojstva vozila kako bi odræali ãto bolju poziciju na træiãtu.org mogu se nañi 22 Status Report. åetiri zvezdice su postale norma koju ispunjava veñina vozila testiranih u EuroNCAP-u. Ovde se uporeœuje stanje na istom prostoru pre i posle preduzimanja nekih kontramera.5. str. Na priumer. ugroæenost. No. kako bi rastao fond znanja o moguñnostima unapreœivanja bezbednosti saobrañaja.

8. Eksperti mogu pomoñi u izboru optimalnih kontramera. promovisali ideje i kon74 . 3 3. anketama.Lipovac. To se moæe postiñi konkursima. kako bi se mogli reãavati. otvorenim radio i TV emisijama. O tome se mora voditi raåuna pri planiranju istraæivanja. – dobiti kvalitetnu kritiku predloæenih reãenja od najãire javnosti i – pridobiti najãiru javnost da prihvati nova reãenja. objekte velike atrakcije i reæim saobrañaja. Neophodno je u ceo proces ukljuåiti i politiåku javnost kako bismo istakli znaåaj bezbednosti saobrañaja. P. razgovorima itd. veliku pomoñ mogu pruæiti eksperti. javnim raspravama pre i posle sprovedenih kontramera. Pri tome se posebno analizira: ko je i kako stvorio opasnu situaciju. Meœu ekspertima bi se morali nañi posebno oni koji obraœuju i analiziraju saobrañajne nezgode (struånjaci iz policije. Odabrane nauåne metode bi trebalo sistematski i planski primenjivati kako bi do izraæaja doãle prednosti ovih metoda. iskustva i drugih obeleæja eksperata trebalo bi vrãiti ponderisanje njihovih odgovora. Ekspertska metoda Kod istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. ko je i kako mogao izbeñi saobrañajnu nezgodu i ko je i kako doprineo veliåini posledica. tribinama. institucionalni i vaninstitucionalni centri moñi). Na osnovu profesije. neophodno je u proces njihovog projektovanja ukljuåiti najãiru javnost. Poseban znaåaj imaju donosioci odluka (politiåka javnost. Mesto i uloga javnosti Nauånim istraæivanjima otkrivaju se odreœane zakonitosti i na osnovu toga projektuju odreœene kontramere. Tri su osnovna cilja koje treba postiñi: – saznati nove ideje iz najãire javnosti. a posebno pri izboru optimalnih kontramera. odabiru metoda i definisanju oåekivanja. sudije.5. uåestvovanjem istraæivaåa na sastancima u lokalnoj sredini. neophodno je izvrãiti studiju odabranih primera (CASE STUDY). Veoma je znaåajno u istraæivaåke timove ukljuåivati eksperte sa bogatim iskustvom u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda.5. Da bi predloæene kontramere bile prihvañene. tuæioci i sudski veãtaci). Tada ñe njihovi stavovi biti kvalitetniji. 3. koji projektuju saobrañajnice. Krsto Bezbednost saobrañaja tipizacija saobrañajnih nezgoda ili konflikata u saobrañaju. Svaka od nabrojanih i drugih nauånih metoda ima velike prednosti i znaåajne nedostatke – ograniåenja. a prevaziãli se i nadoknadili svi nedostaci.9. a posebno ako se prethodno upoznaju sa rezultatima istraæivanja. Osnovni smisao je da se precizno definiãu problemi.

.3.23 Ova teorija polazi od vaæne pretpostavke da svi vozaåi imaju jednaku ãansu da imaju jednak broj nezgoda. Puasonova raspodela verovatnoña odnosi se na retke dogaœaje. 2. broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña. 3. 3. u posmatranom periodu (pri odreœenoj kilometraæi i intenzitetu voænje) uåestvuje (ili izazove) n-nezgoda ima Pusaonovu raspodelu i odreœuje se po obrascu: λ –λ P [ N = n ] = ----. Ma koliko ona imala znaåaj u istorijskom smislu. Na ovu javnost se moæe delovati direktno i indirektno (delovanjem na glasaåe – najãiru javnost). S obzirom na to da su saobrañajne nezgode retke (sa aspekta pojedinca za koga odreœujemo verovatnoñu da ima n-nezgoda). 75 3. Meœutim. u posmatranom periodu).. odnosno da su im iste ãanse da uåestvuju u nezgodama.6. stvorili povoljan ambijent za njihovo sprovoœenje i dalji rad u bezbednosti saobrañaja.1.n = 0. 3.. ako su dogaœaji retki. n! n Pri tome su: N – Naziv sluåajne promenljive – broj saobrañajnih nezgoda koje ima posmatrani vozaå u posmatranom periodu. Teorija sluåaja Prva nauåna teorija koja je pokuãala dati zakonitost broja nezgoda koje ñe imati pojedini vozaåi zasnivala se na statistici.) i l – intenzitet saobrañajnih nezgoda (srednji broj nezgoda za sve vozaåe. Cilj veñine teorija je da otkriju zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda.. njeni dometi su 23 Puasonova raspodela verovatnoña je graniåni sluåaj binomne raspodele kada verovatnoña dogaœaja teæi nuli.6. Teorije saobrañajnih nezgoda tramere. 2. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 1. tj. n – konkretna vrednost sluåajne promenljive (moæe da uzima vrednosti: 0.. Dakle.e . .. – teorija zaraze. u obilju razliåitih teorija posebno mesto zauzimaju: – teorija sluåaja... TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Do danas su razvijene brojne teorije saobrañajnih nezgoda.. odnosno na Puasonovoj raspodeli verovatnoña. – teorija sklonosti i – spell teorija.. odnosno zakonitosti uåeãña pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa) u saobrañajnim nezgodama. 3 . Ova matematiåka teorija se oslanja na dostignuña u matematici i teoriji verovatnoñe. verovatnoña da neki vozaå.6. 1..za.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

bili mali. Naime, ovom teorijom se nisu mogle objasniti neke pojave, a posebno åinjenica da odreœene grupe vozaåa imaju znatno veñi deo nezgoda nego druge. Naime, u jednom preduzeñu za prevoz, na malu grupu vozaåa (20-30%) otpada najveñi broj saobrañajnih nezgoda (i preko 80%). Sa druge strane, postoji grupa vozaåa koja u celom svom radnom veku nema niti jedne nezgode. Ovo je redovno u preduzeñima za prevoz, ali se sliåna pojava moæe uoåiti i u ukupnoj populaciji vozaåa. Ova åinjenica je osporila polaznu pretpostavku teorije sluåaja – da svi vozaåi imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Zato teorija sluåaja nije naãla znaåajnije uporiãte i opravdanje u praksi i brzo je prevaziœena.

3.6.2. Teorija zaraze

3

Da bi protumaåili bitne razlike u broju nezgoda izmeœu pojedinih vozaåa, nauånici su unapredili teoriju sluåaja, tako ãto su uveli teoriju zaraze. Prema ovoj teoriji, samo prva nezgoda je sluåajna i svi imaju jednaku ãansu da uåestvuju u prvoj nezgodi. Posle prve nezgode menja se odnos pojedinca prema saobrañaju. Neki vozaåi postaju obazriviji i teãko mogu imati drugu nezgodu (opada im ãansa da imaju drugu nezgodu), a neki (åeãñe) postaju optereñeni prvom nezgodom i u sliånim situacijama neadekvatno reaguju, pa raste njihova ãansa da imaju naredne nezgode. Ova kategorija vozaåa se, posle prve nezgode, zarazi saobrañajnim nezgodama. Zato se ova teorija i zove teorija zaraze. Prvi rezultati primene teorije zaraze bili su ohrabrujuñi, jer je ova teorija protumaåila bitne razlike izmeœu uåeãña pojedinih grupa vozaåa u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, u nastavku se pokazalo da i ova teroija ne moæe protumaåiti neke vaæne pojave. Sa druge strane, ova teorija je podrazumevala da su na poåetku svi vozaåi isti – imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Tek kada neki vozaå uåestvuje u nezgodi ova teorija ga istiåe i posebno prouåava. Ovo nije bilo prihvatljivo za praksu.

3.6.3. Teorija sklonosti
Praktiåni zahtevi u vezi teorija saobrañajnih nezgoda kretali su se od zahteva za objaãnjenjem pojedinih pojava do uoåavanja zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda. Posebno se zahtevalo da teorija ponudi odgovor o bezbednosti pojedinih lica – vozaåa pre nego ãto ovi uåestvuju u nezgodama. Teorija sklonosti je prva nauåna teorija koja je ponudila moguñnost da oceni bezbednost pojedinih vozaåa i pre nego ãto uåestvuju u nezgodama. Ova teorija polazi od pretpostavke da su razliåiti ljudi razliåito skloni incidentima, a u zavisnosti od njihovih psihofiziåkih karakteristika. S druge strane, pretpostavilo se da lice koje je sklono jednoj vrsti incidenta – sklono je i ostalim incidentima, pa i saobrañajnim nezgodama. U tom smislu, ova teorija tvrdi da lica koja su sklona razliåitim incidentima – sklona su i saobrañajnim nezgodama. Na osnovu ove analogije, ova sklonost se moæe meriti i saopãtiti i pre prve saobrañajne nezgode. 76

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

Teorija sklonosti je protumaåila znaåajne praktiåne probleme i prvi put ponudila moguñnost da meri sklonost pojedinih lica ka saobrañajnim nezgodama, a na osnovu njihovog psihofiziåkog sklopa i drugih incidenata koje su imali u svome iskustvu. Na primer, na osnovu analize psihofiziåkih osobina liånosti ili na osnovu analize dosadaãnjih iskustava (nezavisno od saobrañaja), moguñe je odrediti sklonost vozaåa ka saobrañajnim nezgodama i izdvojiti ekstremno sklone, srednje sklone i one koji nisu skloni incidentima, pa ni saobrañajnim nezgodama. U skladu sa ovom teorijom elimisani su mnogi profesionalni vozaåi iz saobrañaja kao nebezbedni (veoma skloni saobrañajnim nezgoadama), a da nisu ni imali saobrañajnu nezgodu. Ipak, ova teorija je beleæila i brojne promaãaje u tumaåenju pojedinih pojava. Na primer, deãavalo se da vozaå koji je proglaãen ekstremno sklonim nezgodama u duæem periodu (posle preœene veñe kilometraæe) nije imao ni jednu nezgodu i obratno. Zato se pristupilo usavrãavanju i korigovanju ove teorije.

3.6.4. Spell teorija
Spell teorija polazi od pretpostavke da liånosti koje su sklone jednom incidentu – sklone su i ostalim, pa su sklone i saobrañajnim nezgodama. Meœutim, ova teorija, pored psihofiziåkih osobina liånosti, uzima u obzir objektivne okolnosti u kojima se nalazi lice. Ova teorija polazi od toga da odreœeno lice moæe biti veoma sklono incidentima (i saobrañajnim nezgodama) u jednim, a veoma bezbedno u drugim okolnostima. Na primer, jedno lice je veoma sklono incidentima noñu, drugo lice rano ujutro, a treñe u sumrak, po kiãi itd. U ovim objektivnim okolnostima lice je sklono i saobrañajnim nezgodama. Dakle, ova teorija, spaja i uvaæava subjektivne karakteristike liånosti i objektivne karakteristike situacije u kojoj lice vozi (uåestvuje u saobrañaju). Trebalo bi imati na umu da je ovo samo uproãñeni prikaz åetiri teorije ili åetiri pristupa tumaåenju pojave saobrañajnih nezgoda. Danas su razvijene ili se razvijaju brojne teorije saobrañajnih nezgoda, ali najveñi broj vodi poreklo od navedene åetiri teorije.

3.7. MERENJE NIVOA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Merenje se moæe definisati kao uporeœivanje nepoznate i poznate veliåine iste vrste.24 Kvalitetno merenje znaåajnih veliåina je uslov za razvoj neke nauåne oblasti. Pri tome su se prvo pojavljivale kakve-takve mere i metode merenja, a zatim su one usavrãavane i optimizirane. Sa razvojem nauke i tehnike, merenja postaju sve preciznija, ãto omoguñuje dalji razvoj. Jednostavno i precizno merenje ni24 Merenje – procenjivanje neke veliåine prema njenom odnosu sa nekom veliåinom iste vrste, uzetom kao

jedinica i referenca (Nova Larusova enciklopedija, JRJ, Zemun, 1998).

77

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

voa bezbednosti saobrañaja je vaæan preduslov za razvoj ove nauåne discipline, ali i za uspeh praktiånih mera i akcija u ovoj oblasti. Merenja u bezbednosti saobrañaja nisu razvijena, niti su uspostavljeni opãteprihvañeni standardi i etaloni merenja.25 Sa druge strane, merenja i kada nisu sasvim precizna, omoguñavaju sagledavanje i ocenjivanje stanja. Zato je bolje primenjivati neprecizna merenja, nego nemati nikakva. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja bi trebalo da omoguñi: – opisivanje i ocenjivanje postojeñeg stanja, – definisanje æeljenog stanja (vizija i ciljeva), – merenje efekata kontramera i – unapreœivanje bezbednosti saobrañaja.

3

Danas se, pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja, ocenjuju: – trenutno stanje bezbednosti saobrañaja i – uspostavljeni trend u bezbednosti saobrañaja. Pri tome je neophodno postojanje nekih repernih vrednosti i uporeœivanje sa njima. Najznaåajniji reperi su stvarni pokazatelji bezbednosti saobrañaja za odabrane zemlje. Mada se izbor repera moæe smatrati politiåkom odlukom, danas se, najåeãñe, poreœenja vrãe sa zemljama OECD.26 Ocena bezbednosti saobrañaja moæe se vrãiti na osnovu direktnih i indirektnih pokazatelja (merila) i drugim metodama.

3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja
Direktni pokazatelji se odnose na saobrañajne nezgode i njihove posledice, i to su: – apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj i struktura nezgoda), – apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj i struktura povreœenih, veliåina materijalne ãtete), – relativni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda u odnosu na preœenu kolometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.), – relativni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika, u odnosu na preœenu kilometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.). Najznaåajniji apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama su: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda,
25 Page,

Y., Statistiåki model za uporeœivanje mortaliteta na putevima u zemljama OECD, Accident Analysis and Prevention, Vol. 29, No 4, pp 371 – 385. 2001. 26 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

78

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

– broj saobrañajnih nezgoda (samo) sa materijalnom ãtetom, – broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim licima, – broj saobrañajnih nezgoda sa lakim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa teãkim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa poginulim licima i ponderisani broj saobrañajnih nezgoda.27 Ovo su pokazatelji koji se, prvenstveno odnose na aktivnu bezbednost saobrañaja, mada struktura nezgoda prema teæini posledica govori i o pasivnoj bezbednosti. Najznaåajniji problemi koji se odnose na primenu navedenih parametara odnose se na razlike u definicijama saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica, razlike u vrednosti i korektnosti njihovog evidentiranja. Definicije pojma saobrañajne nezgode joã uvek se razlikuju od dræave do dræave. U Konvenciji o drumskom saobrañaju (Beå, 1968) definisani su saobrañajna nezgoda, poginuli28 i drugi vaæni pojmovi. Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (IRTAD)29 prihvatila je sliåne definicije. Neke dræave – ålanice OECD su prihvatile ove definicije i po njima evidentiraju nezgode i broj poginulih (Australija, Belgija, Kanada, Åeãka Republika, Danska, Finska, Maœarska, Island, Irska, Luksemburg, Nizozemska, Novi Zeland, Norveãka, Ãvedska, Velika Britanija, SAD). Druge ålanice OECD nisu uskladile svoje evidencije sa pomenutim definicijama (Austrija, Nemaåka, Francuska, Gråka, Italija, Japan, Portugal, Ãpanija, Ãvajcarska), pa se njihovi podaci o nezgodama i poginulim koriguju korekcionim faktorima da bi se mogli uporeœivati sa drugim zemljama. Bivãa SFRJ je prihvatila navedene definicije, tako da su naãe evidencije usklaœene sa navedenim meœunarodnim bazama. Trebalo bi naglasiti da se obiåno koristi broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Meœutim, uvek postoji i znaåajna tamna brojka saobrañajnih nezgoda i tamna brojka njihovih posledica (koje su se desile, ali zbog raznih razloga nisu evidentirane). Mada je ova tamna brojka prisutna u svim zemljama, ona se bitno razlikuje od dræave do dræave. Znatan deo nezgoda se ne prijavljuje policiji, niti se prijavljuju sve povrede.30 Prema istraæivanjima OECD najmanje se prijavljuju nezgode u kojima nije uåestvovalo ni jedno motorno vozilo, u kojima je ærtva bilo dete, u kojima su nastale lakãe povrede ili samo materijalna ãteta, koje su se dogodile na lokalnim putevima.31 Sa najveñom pouzdanoãñu se evidentiraju smrtni sluåajevi. Pouzdanost, sveobuhvatnost i laka
27 Kada

se sve saobrañajne nezgode, na osnovu veliåine ukupnih posledica, svedu na nezgode sa materijalnom ãtetom, dobija se ponderisani broj saobrañajnih nezgoda. 28 Pod poginulim licima u saobrañajnim nezgodama smatra se svaka osoba koja je poginula odmah ili u roku 30 dana, usled saobrañajne nezgode. 29 IRTAD – International Road Traffic and Accident Database. 30 Prema izveãtaju KEMT, evidentira se oko 35 – 70 % nezgoda sa peãacima, oko 10-40 % nezgoda sa biciklistima i oko 50-75 % nezgoda sa automobilima (Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV). 31 Safety of Vulnerable Road Users, Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7), DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL, OECD, 1998.

79

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

3

pristupaånost podacima o broju poginulih u nezgodama su osnovni razlog zaãto se broju poginulih daje neproporcionalno veliki znaåaj u analizama bezbednosti saobrañaja. Tamna brojka posebno zavisi od organizovanosti zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja i spremnosti dræave i drugih subjekata da adekvatno reaguju u vezi saobrañajne nezgode. Ukoliko subjekti bezbednosti saobrañaja ne reaguju ili reaguju neefikasno, onda uåesnici nezgode neñe biti zainteresovani da se evidentira nezgoda, niti njene posledice. Posebno je opasna situacija u kojoj su najznaåajniji subjekti (uåesnici nezgode, policija i drugi dræavni organi) zainteresovani da ne evidentiraju nezgodu ili njene posledice.32 Mada u tamnoj brojci saobrañajnih nezgoda dominiraju lakãe nezgode, u nerazvijenim zemljama, postoje i nezgode sa najteæim posledicama koje se ne evidentiraju. Dræava bi trebalo da sistematski smanjuje broj nezgoda koje se ne evidentiraju, a posebno da iz ove tamne brojke eliminiãe nezgode sa najteæim posledicama. Ovo je veoma vaæna pretpostavka za uspeãno prañenje i ocenjivanje stanja, ali i za kvalitetno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. Apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda su: – veliåina materijalne ãtete, – broj nastradalih, – broj lakãe povreœenih, – broj teæe povreœenih i – broj poginulih u saobrañajnim nezgodama. Navedeni pokazatelji odnose se i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Veliåina materijalne ãtete je teãko uporediva izmeœu razliåitih dræava, ali i u razliåitim periodima jedne iste dræave. Posebna smetnja su inflacija, promena nacionalnih valuta i naåin evidentiranja materijalne ãtete. Obiåno se u bazama evidentira iznos materijalne ãtete koji se proceni na licu mesta, a koji je, najåeãñe, ograniåen na procenjenu ãtetu na vozilu. S obzirom na to da je ovo povrãna procena na samom poåetku procesa, svi subjekti su åesto zainteresovani za smanjivanje iznosa (kako bi smanjili odgovornost uåesnika). Stvarni iznosi ukupnih materijalnih posledica koji bi obuhvatili sve gubitke, ãtete i troãkove (oãteñenja na vozilu, na teretu, na putu, na objektima, vremenske i druge gubitke, sudske troãkove, druge materijalne i nematerijalne ãtete) nigde se ne evidentiraju. Stepen teæine povreda, najåeãñe naknadno, utvrœuje lekar. Na licu mesta se samo evidentiraju najznaåajnije povrede i prve (laiåke) procene njihove teæine. U vezi svake nezgode odmah se evidentiraju poginuli, ali je ostavljena moguñnost da se u roku 30 dana dodaju novi podaci, tj. preinaåe povreœeni u poginuli. Apsolutni pokazatelji se dobijaju jednostavno – neposrednim evidentiraçem i brojanjem. Ovi pokazatelji su nezamenljivi za fenomenoloãko opisivanje
32

Na primer, u naãoj zemlji se åesto ne evidentiraju nezgode sa materijalnom ãtetom, jer uåesnici nisu zainteresovani da o njima obaveãtavaju policiju, niti osiguranja, a zbog njihove neefikasnosti. S druge strane, znaåajan broj nezgoda sa velikom materijalnom ãtetom ili sa telesnim povredama se evidentira kao nezgode sa manjom materijalnom ãtetom, jer se tako pojednostavljuje procedura.

80

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

obima problema, kako bi se skrenula paænja javnosti na znaåaj bezbednosti saobrañaja, kako bi se uporeœivao ovaj sa drugim izvorima opasnosti itd. Meœutim, za stvarno merenje i uporeœivanje stanja bezbednosti saobrañaja korisniji su relativni pokazatelji. Relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja se dobijaju kao koliånik nekog od nabrojanih apsolutnih pokazatelja (o broju nezgoda ili njihovih posledica) i neke druge znaåajne veliåine (broj stanovnika, vroj vozaåa, broj vozila, broj preœenih kilometara, duæina deonice puta, broj tona kilometara, broj putnih kilometara itd.). Najåeãñe su koriãñeni sledeñi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja: – broj saobrañajnih nezgoda (svih nezgoda, nezgoda sa nastradalim licima ili ponderisani broj nezgoda) na 10.000 registrovanih vozaåa, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 km puta, – broj saobrañajnih nezgoda na 10.000 vozila, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 milion preœenih kilometara, – broj nastradalih na 100.000 stanovnika, – broj nastradalih na 10.000 registrovanih vozila, – broj nastradalih na 100 milion preœenih kilometara, – broj poginulih na 100.000 stanovnika (javni rizik), – broj poginulih na 10.000 registrovanih vozila (saobrañajni rizik) i – broj poginulih na 100 milion preœenih kilometara (dinamiåki saobrañajni rizik). Danas se, pri ocenjivanju stanja bezbednosti saobrañaja na nekom prostoru (u dræavi, u regionu), najviãe koriste poslednja tri pokazatelja,33 pa ñe o njima biti viãe reåi. Pri tome se ocenjuju trenutno stanje ovih parametara i uspostavljeni trend.

Javni rizik – trenutno stanje
Javni rizik predstavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 100.000 stanovnika i meri rizik svakog stanovnika da pogine u saobrañajnoj nezgodi. Na primer, 1995. u Australiji su zabeleæena 11,2 poginulih u saobrañajnim nezgodama (smrtna sluåaja) na 100.000 stanovnika.34 Prema ovom pokazatelju Australija se nalazila na devetom mestu od 23 analizirane zemlje ålanice OECD. Velika Britanija je imala najniæu stopu od 6,4 smrtna sluåaja na 100.000 stanovnika. Portugal sa 28,8 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika je zabeleæio najveñu stopu meœu OECD nacijama. Srednja vrednost za OECD dræave iznosi 11,6 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika. U Srbiji je 2001. poginulo oko 17 ljudi na 100.000 stanovnika.
33 Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV. str. 6. 34 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kan-

celarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

81

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Tabela 3.1. Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100.000 stanovnika Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. Danska Ukupan broj stanovnika (milion) 18.1 8 10.1 29.6 10.3 5.2 5.1 58.0 81.5 10.5 10.2 0.3 3.6 57.3 125.6 0 15.4 3.6 4.3 9.4 39.2 8.8 7.0 58.6 262.8 prosek 8,5 1273 Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12870 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41798 Smrtnost na 100.000 stanovnika 11.2 15.0 14.3 11.3 15.4 11.2 8.6 15.3 11.6 – 15.6 9.0 12.1 12.3 10.1 – 8.6 16.2 7.0 28.8 14.7 6.5 9.9 6.4 15.9 11.6 17

3

Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija, 2001.

82

Ova uporeœivanja se mogu vrãiti na istom prostoru. 83 3.000 stanovnika u Australiji.2. Srednja vrednost za dræave ålanice OECD-a takoœe je opala sa 23.3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . mogu se analizirati i trendovi u bezbednosti saobrañaja. 1970. 35 Prema podacima KEMT. na primer. zbog nezgoda na radu itd.). OECD i Australija. onda nije korektno uporeœivati prostore samo po ovom kriterijumu. Australijski trend poboljãanja povoljniji je od srednje vrednosti OECD zemalja. Stanovnici Srbije se manje voze (prelaze manje kilometraæe) nego stanovnici zemalja OECD. stepen motorizacije u Srbiji je manji nego u zemljama OECD. Na primer. u Zapadnoj Evropi (prosek je 454). Javni rizik – uspostavljeni trend Na osnovu pokazatelja smrtnosti. Ukoliko su bitne razlike u stepenu motorizacije35 (broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika) i mobilnosti stanovniãtva (broj putovanja i preœena kilometraæa). bila su 30.1. Meœutim. razliåiti prostori se mogu uporeœivati po ovom kriterijumu samo ako su njihovi stanovnici jednako izloæeni saobrañaju.6 u 1995. Smrtnost na 100.7. u zemljama centralne i istoåne Evrope (195) i centralnim nezavisnim dræavama koje su nastale raspadom SSSR (97). ãto dovodi do opadanja smrtnosti. stepen motorizacije je bio razliåit u SAD (757). zbog kancera. zbog moædanog udara. a 1995.4 smrtna sluåaja (poginula u saobrañajnim nezgodama) na 100. doãlo je do pada na 11. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100. Slika 3. Japanu (547). u toku 1998. Tako.000 stanovnika je dobar pokazatelj smrtnosti stanovniãtva i posebno je znaåajan za uporeœivanje razliåitih izvora opasnosti i uzroka smrtnosti (smrtnost zbog bolesti srca.000 stanovnika.4 (1970) na 11. Ovaj pokazatelj dobro skreñe paænju na znaåaj saobrañajnih nezgoda i stradanja u saobrañaju. pa je njihova izloæenost saobrañaju i saobrañajnim nezgodama bitno manja.

2 18.6 20.7 9.6 22.5 18.0 28. Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 3.1 – 8.0 19.6 23.4 11.6 9. P.8 18.0 22.3 10.2 11.8 23.4 15.7 6.6 14.1 16.4 18.5 13.6 25.6 27. 84 .5 10.8 1980.9 31.0 14.4 9.4 24.9 32.5 17.6 15.7 – 16.4 13.0 12.3 20.5 22.5 9.1 22.5 7.7 27.3 13.6 33.5 16.5 9.2 21.5 11. 30.4 9.8 14. 18.4 27.0 11.6 16.7 20.0 1995.9 14.2 7. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.1 11. 26.6 12.5 19.0 – 24.4 1975.2 9.6 13.4 14.3 – 15.0 – 18.1 20.6 14. Saobrañajni rizik pred36 Stepen motorizacije se moæe definisati kao broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika.1 12.6 9.8 32. Izraåunava se kao koliånik izmeœu broja registrovanih motornih vozila i broja stanovnika.7 13.3 14.6 3 Saobrañajni rizik – trenutno stanje Ako se dva prostora (na primer. 13.5 – 17.7 10.7 – 13. a posebno saobrañajni rizik.9 14.3 28.1 1990.2 16.1 19. Zato se koriste drugi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja.9 9.9 11.9 – 12. 11.4 11.000 stanovnika – tendencije Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.0 28.2 23.2 15.5 24.7 16.3 15.9 5.5 21.5 10.6 16.8 23.0 14.0 25.6 – 15.3 22.2 15.8 23.3 26.0 13.3 17.4 15.7 25.4 34.0 11.1 13.5 39.3 11.3 19.7 18.7 12.2 8.8 – 24.2 11. 22.9 20.3 11.4 19.5 16.5 17. Smrtnost na 100.5 10. dve dræave) bitno razlikuju u stepenu motorizacije36 onda nije korektno njihovo stanje bezbednosti saobrañaja uporeœivati na osnovu pokazatelja javnog rizika.4 17.2 19.0 16.3 22.9 14.7 12.3 19.0 19.1 20.Lipovac.6 15.5 31.2.7 9.8 – 18.0 21.7 13.2 – 16.1 1985.9 8.

9 4.3 5.8 1.000 registrovana vozila). vozila 1. Saobrañajni rizik uzima u obzir nivo motorizacije. a Maœarska najveñi saobrañajni rizik meœu OECD nacijama (6.2 72.7 2.0 4.8 2.5 1.5 47. Registrovana vozila.8 3.1 1.000 reg.9 – Smrtnost na 10.8 2.7 2.0 2.1 poginulih na 10.1 17.0 3.000 registrovanih vozila.6 2.1 2. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja stavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 10.5 – 2.8 4.7 18.3 35.000 registrovanih vozila. Australija je zabeleæila 1. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.6 2.1 25. 1995.9 2.5 3.5 0.3 1.4 2.5 2. vozila (milion) 11.1 2. U toku 2001.000 registrovanih vozila). Srednja vrednost za OECD zemlje iznosila je 2.8 3.4 4.3 smrtna sluåaja na 10.8 smrtnih sluåajeva na 10. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 592 441 8891 9454 – 1599 24 437 7033 12670 88 1334 581 305 2710 5751 572 692 3785 41798 Ukupan broj reg.0 – 6.1 2.3 4.2 2.0 smrtna sluåaja na 10.8 3.7 1. Ãvedska i Norveãka su imale najniæi (1.7.1 1.000 registrovanih vozila i zauzela peto mesto meœu 23 posmatrane dræave OECD.4 5. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .0 smrtnih sluåajeva na 10.3 6.0 85 3.0 1.7 0. 1995. Na primer. u Srbiji je bilo oko 8.3.3.0 1.2 28.000 registrovanih vozila. Tabela 3.

pri oceni bezbednosti saobrañaja u nekoj zemlji mogu se uporeœivati trendovi smrtnosti u toj zemlji sa trendovima smrtnosti u drugim zemljama. Mada je Australija imala stalno manji saobrañajni rizik (smrtnost na 10.3. 86 .000 registrovanih vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3. uspostavljeni trend je nepovoljniji.Lipovac. Pri tome bi trebalo imati na umu i uporeœivati trendove u posmatranom prostoru. joã je znaåajnije analizirati uspostavljeni trend. Smrtnost na 10. P. 1995. Na primer. sa trendovima u drugim referentnim prostorima. Obiåno se poredi sa zemljama OECD. Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Koliko god je vaæno tekuñe stanje saobrañajnog rizika.000 registrovanih vozila) nego ãto je prosek za zemlje OECD.2. Slika 3.

3 4.5 7.3 11.3 4.3 4. do 1980).0 – 6.5 3.7 2. U Australiji se saobrañajni rizik smanjio sa 8.4 25.4 – 4.000 registrovanih motornih vozila) u zemljama OECD i Srbiji (period. u ovom periodu.4 4.3 7. ali je imala loãiji trend smanjivanja (posebno u periodu od 1970.0 2. 1.4.1 2.9 4. Tabela 3.0 2.9 4.9 2.9 5.5 2.0 7.4 15.3 2. 5.7 3.2 2.1 4.3.5 1.4 4.8 4.3 – 5. imala manji saobrañajni rizik.3 – 9. u zemljama OECD (prosek) saobrañajni rizik se smanjio sa 10. Dakle. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.5 5.0 2.8 2. nego ãto je prosek u zemljama OECD.3 1.9 9.6 7.1 4.5 2.8 11.2 2.6 – 8.5 2.8 2. 3.2 11. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. u istom periodu.0 4.0 1.9 10.8 2.3 – 3.8 3.0 – 3.4 2.5 1975.5 11. 8.2 16. na 2.6 2.0 2.6 9.4 1985.2 6.1 7.7.2 4.5 – 2.4 9.4 2.4 3.8 3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .0 3.8 6.5 2.8 1.9 3.2 9.3 – 26.7 6.8 (smrtnih sluåajeva na 10.000 registrovanih vozila). 2.1 1.9 18.2 2.7 15.7 – 6.7 10.6 11.0 3.0 87 3.1 3.2 – – 23.2 4.7 4.8 5. Australija je.2 4.7 2.6 2.1 9.0 3.0 – 4.2 6.9 9.2 4.5 u 1970.5 3.3 5.7 5.2 11.6 3.6 1980. Saobrañajni rizik (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odnosu na 10.8 11.5 3.2 2.4 2.9 3.6 7.3 4.4 4.3 1.8 1.4 3.1 2.1 2. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Na primer.0 na 1.2 1.2 8.2 4.0 6.2 1990.3 2.2 3.0 1.1 2.7 4. 1970 – 1995).8 1995.6 6.5 12.7 2.2 6.0 – 8.7 1.5 4. 4.7 2.0 u 1995.3 2.0 15.7 6.7 – 9.

kada automobil izaziva i druge probleme./) 3 Vid / grana saobrañaja Drumski Æelezniåki Pomorski Vazduãni Dinamiåki saobrañajni rizik Naåin drumskog saobrañaja (br. onda se nivo bezbednosti saobrañaja moæe ocenjivati pomoñu dinamiåkog saobrañajnog rizika. pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja voditi raåuna i o mobilnosti stanovniãtva. Dinamiåki saobrañajni rizik za razliåite naåine prevoza (PAST. s obzirom na to da ovaj parametar najbolje odreœuje stanje bezbednosti saobrañaja. on se sve viãe koristi. S obzirom na to da je rizik pogibije pri prevozu automobilom deset puta veñi nego pri prevozu autobusom. Tabela 3. P. postoji niz problema skopåanih sa odreœivanjem i primenom dinamiåkog saobrañajnog rizika. ali da se stepeni koriãñenja vozila bitno razlikuju. pa i ne koristi ovaj parametar.1 Autobus 0. Dinamiåki saobrañajni rizik predstavlja broj poginulih lica na 100 miliona preœenih kilometara. CEMT/CS (2002) 7/PROV. saobrañajnom strategijom treba promovisati putovanje autobusom. Ovo posebno vaæi za velike gradove. izraåunavati indirektno (na osnovu prodatih koliåina i proseånih potroãnji goriva).5. Preœena kilometraæa se moæe meriti direktno (na osnovu korektno utvrœenih kilometraæa u svakom vozilu prilikom redovnih tehniåkih pregleda).33 0.8a Peãaåenje 7. poginulih na 100 miliona putnik kilometara) Ukupno 1.37 Ako se mobilnost bitno razlikuje. procenjivati na osnovu pilot istraæivanja (utvrœivanja preœene kilometraæe u reprezentativnih uzoraka vozila) itd.3 Motocikl 16. Ovaj pokazatelj je najbolja mera rizika pogibije pri putovanju vozilom i najbolji pokazatelj bezbednosti saobrañaja. Ipak. Zato je. Krsto Bezbednost saobrañaja Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje Meœutim.0 0. u zemljama OECD (za 13 zemalja 37 Mobilnost stanovniãtva se obiåno iskazuje kroz proseåan broj putovanja po stanovniku ili kroz preœeni put (kilometraæu) u nekom periodu (u toku godine).08 a.4). 8.04 0. /htr.5 Bicikl 6. dva podruåja mogu imati sliåan stepen motorizacije. Dinamiåki saobrañajni rizik se koristi i za uporeœivanje rizika putovanja razliåitim vidovima saobrañaja (Tabela 3. PRESENT AND FUTURE ROAD SAFETY WORK IN ECMT. Meœutim. 88 . Osnovni problem se odnosi na odreœivanje preœene kilometraæe u posmatranom periodu. neophodno.08 Automobil 0. Veliki broj zemalja (meœu kojima je i naãa) nema razraœenu metodologiju utvrœivanja preœene kilometraæe. Na primer.Lipovac. na raåun putovanja automobilom.

Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja su ovi podaci dostupni). Zemlja Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.8 – 1.9 poginula na 100 milion kilometara). Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija nema podataka Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12670 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41780 Ukupno preœenih kilometara (100 miliona) 1665 651 801 – – – 420 4967 6022 – – 19 319 – 7199 – 1112 – 288 – – – 607 4429 – Smrtnost na 100 miliona preœenih kilometara 1. Tabela 3.1 0.9 1. Australija je bila peta sa 1.3 1.3 poginula na 100 milion vozilo kilometara.1 1.4 – 1.3.2 1.8 1.8 – – – 1.1 – – – 1.2 poginula na 100 milion kilometara itd.6 – – 1.2 – 1. u toku 1995. Pri tome je Velika Britanija imala najniæu stopu (0.6.7. godiãnje je bilo (u proseku) 1.3 –/- 89 3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995.9 – 1.

veoma je znaåajno uoåiti trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku. To je neãto loãije od trenda srednjih vrednosti za ostale zemlje OECD.5. Na primer. P. Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Kao i kod ostalih parametara. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3. Na primer.4.4 na 1. 90 . Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995.3 (u 1995). Posebno je korisno poreœenje sa zemljama OECD. Trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku (broju poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja kretanja u bezbednosti saobrañaja. Australija je imala neãto nepovoljniji trend od proseka za OECD. Slika 3.6 (u 1970) na 1. U Australiji je ova smrtnost opala sa 4. srednja vrednost za OECD nacije je opala od 5.Lipovac.2 u istom periodu.

6 – – – 2.7 – 1.2 5.8 – – 2.6 2. 4. 2.0 – – 1.8 – 2.3 2.8 2.1 3.3 / 91 3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .8 2.6 – – – – – – – 5.7 6.9 – – – 6.8 – 1.9 – 1.7 1. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.9 – 2.0 – 2.9 – 2.9 – – – – – – – 3.1 – 9.7.4 2.3 1.7 – – – – – 3.2 / 1990. U svim zemljama OECD ovaj parametar je stabilno opadao u periodu od 1970.9 – – 2.8 1.7 – – 2. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.0 – – – – – – 9.6 1.4 – 1.1 1.7 3. do 1995.1 3.6 8.2 1.7.1 4.7 – – – 1.4 – – 1.6 / 1980.5 2.4 3.3 – 1. Dinamiåki saobrañajni rizik (broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja bezbednosti saobrañaja.1 2. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Tabela 3.1 2.1 – – – 1.8 – – – 1.2 – – – 1. 1.7 / 1995. 3.5 – 2.8 – 1.9 1.3 1.2 – 1.3.6 – 3.9 / 1985.8 – 1.6 – – 1.6 / 1975.1 3.4 – 1.3 – – – 3.8 3.0 5.8 – – 1.4 – – 2. 1.4 10.1 0. 3.9 – – – – – – 4.4 1.

pored ukupnog broja poginulih u saobrañajnim nezgodama (u kojima su uåestvovali autobusi i kamioni preduzeña). – broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. – broj saobrañajnih nezgoda u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. mogu se koristiti pokazatelji koji uvaæavaju veliåinu voznog parka. Pri oceni bezbednosti saobrañaja u autotransportnim preduzeñima. ali i od raspoloæivih podataka. broj saobrañajnih nezgoda. Kod broja nastradalih. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 km puta. preœenu kilometraæu i transportni rad. ali joã nije zaæiveo). Krsto Bezbednost saobrañaja Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima Pored gore objaãnjena tri opãta parametra bezbednosti saobrañaja. 38 Transportni 3 rad se moæe izraæavati brojem putnik kilometara (u putniåkom saobrañaju) ili brojem tona kilometara (u teretnom saobrañaju). Na primer. ovde su. nezgode sa nastradalim ili samo sa poginulim licima (bolji i znaåajniji pokazatelj koji se ujednaåeno evidentira) ili ponderisani broj nezgoda (najbolji pokazatelj. Koji ñe parametri biti koriãñeni zavisi od problema koji se istraæuje. P. od cilja istraæivanja.000 vozila koja proœu putem. – broj nezgoda na 100. broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña itd. ali aæurnost i kvalitet evidentiranja se åesto razlikuje). Pri proceni bezbednosti saobrañaja na odreœenoj deonici puta. lakãe i teæe povreœanih) putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. posebno znaåajni broj poginulih i povreœenih putnika.000 vozila koja proœu putem. mogu se uzimati u obzir svi nastradali koji su evidentirani (najveñi uzorci. mogu se koristiti sledeñi parametri: – broj poginulih putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. – broj nezgoda na 100 milion vozilo kilometara. za razliåite potrebe koriste se i drugi vaæni parametri. Kod broja nezgoda mogu se uzimati u obzir sve nezgode (najjednostavnije i najgrublje). – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 milion vozilo kilometara. – broj nastradalih (poginulih. 39 Pod intenzitetom saobrañaja se najåeãñe podrazumeva PGDS (proseåan godiãnji dnevni saobrañaj) izraæen u proseånom broju vozila koja proœu putem u toku dana. – veliåina materijalne ãtete u odnosu na 100 milion tona kilometara itd. ali i najmanji uzorci). trebalo bi voditi raåuna o duæini te deonice i o intenzitetu saobrañaja na deonici. poginuli i teæe povreœeni (ujednaåenije i kvalitetnije evidentiranje) ili samo poginuli (najbolje evidentiranje.38 Sa druge strane.39 Zato se obiåno koriste sledeñi parametri: – broj nezgoda na 100 km puta. 92 . – ukupan broj poginulih u odnosu na 100 milion vozilo kilometara.Lipovac. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100.

vozaåa Forda u odnosu na vozaåe Mercedesa. most i dr.000 kilometara.) mogu se koristiti pokazatelji koji uzimaju u obzir njihovu izloæenost saobrañaju (preœena kilometraæa). prevoj. – pokazatelji o potencijalnim saobrañajnim konfliktima. – broj nastradalih u nezgodama koje su oni prouzrokovali. Pri oceni bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama trebalo bi imati na umu geometriju raskrsnice i reæim saobrañaja na raskrsnici – prilaznim kracima (mogu se uporeœivati raskrsnice sliåne po geometriji i reæimu saobrañaja). Trebalo bi birati one parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na svim prilazima raskrsnici. biciklista.000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca) itd. ugroæena mesta) trebalo bi koristiti parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na tom mestu. na 100. – broj nastradalih u nezgodama u kojima su oni uåestvovali. – broj nezgoda koje su oni prouzrokovali. vozaåa muãkaraca u odnosu na vozaåe æene. putnika. kao na primer: – broj nezgoda na 100. 93 3. ostaje vaæno praktiåno pitanje: da li se moæe ocenjivati bezbednost saobrañaja i pre dogaœanja prve saobrañajne nezgode.7.000 vozila koja proœu putem itd. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja Mada prethodno opisani direktni pokazatelji dobro opisuju stanje bezbednosti saobrañaja. profesionalnih vozaåa i vozaåa amatera. kao na primer: – broj nezgoda na 100.000 preœenih kilometara.000 vozila koja proœu putem. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja su: – broj i teæina konflikata u saobrañaju (Traffic Conflict). Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Pri oceni bezbednosti saobrañaja pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (vozaåa. kao na primer: – broj nezgoda na 100.40 40 Na osnovu reæima saobrañaja i saobrañajne slike utvrœuju se broj i vrste moguñih konflikata izmeœu uåesnika u saobrañaju. 3. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100.2. suvozaåa. te ocenjuje bezbednost saobrañaja. na 100.000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca).3.7. vozaåa koji su obuåavani u jednoj autoãkoli u odnosu na ostale itd. odnosno bez poznavanja podataka o nezgodama i njihovim posledicama. na 100.000 kilometara itd. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . putnika u putniåkim vozilima i putnika u autobusima.000 kilometara. U tom smislu se razvijaju mnoge metode koje koriste indirektne parametre bezbednosti saobrañaja. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. vozaåa putniåkih vozila i biciklista. Pri oceni bezbednosti pojedinih taåki na putu (krivina.

Lipovac. ãta izaziva nezgode itd. 2) potencijalni konflikti – putanje uåesnika se presecaju. – merila standarda i kvaliteta puteva i vozila i dr. ali postoji rano uoåavanje i blago reagovanje.). OECD. rastojanja do taåke sudara itd. Situacije u saobrañaju (dogaœaji) se mogu prikazati kao nivoi na piramidi: na dnu piramide su bezopasne saobrañajne situacije (normalna voænja). Izvor: Safety of Vulnerable Road Users. 1998. a na vrhu saobrañajne nezgode. Visina odreœuje opasnost dogaœaja. 42 Ova definicija je prihvañena na prvoj meœunarodnoj radionici o konfliktima u saobrañaju. procene i pribeleæe konflikte i njihove vaæne karakteristike. str. Tehnika konflikata (TCT) je skup procedura kojima se identifikuju.42 Razvijena je posebna tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (TCT – Traffic Conflict Techniques) koja se zasniva na pretpostavci da se interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju moæe opisati kao kontinuum dogaœaja. Mogu se definisati 5 nivoa na piramidi: 1) neometani prolazi – bezbedne saobrañajne situacije. Ovo zahteva posmatraåe koji su obuåeni da prepoznaju. 1977. Blagovremeno reaguju i nema forsiranog koåenja. 5) nezgoda – izbegavanje je zakasnilo i deãava se nezgoda sa posledicom. odnosno da postoji veza izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. Konflikt je situacija u kojoj se dva ili viãe uåesnika u saobrañaju pribliæavaju jedan drugom (u prostoru i vremenu). Broj i teæina konflikata su najznaåajniji indirektni pokazatelj za ocenu bezbednosti saobrañaja. beleæe i analiziraju konflikti u saobrañaju na standardizovan naåin. 94 . Oslo. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). ali preduzimaju radnju izbegavanja. Ove situacije zovemo i zamalo nezgoda. u toku dva do pet dana. a ãirina njegovu uåestalost. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. 4) ozbiljan konflikt – Uåesnici idu prema sudaru i kasno reaguju. niti drugih naglih reakcija. P.41 – razliåita merila ponaãanja (behavioural measures) koja ukazuju na nivo bezbednosti saobrañaja (proseåna brzina. ako se njihovo kretanje ne promeni. U 41 Na osnovu izloæenosti pojedinim vidovima saobrañaja i njihovoj proseånoj opasnosti (riziku) ocenjuju se rizici u saobrañaju. broj pojedinih prekrãaja i sl. pa se nezgoda jedva izbegla. S tim u vezi mere se vreme do sudara. Analiza vrste i teæine konflikata omoguñuje da saznamo koje vrste konflikata se deãavaju. brzine. Snimanje se vrãi dva do tri sata. Savremene objektivne metode insistiraju na merenju opasnosti konflikta. 106. tako da je sudar neizbeæan. stepen koriãñenja pojaseva. Na osnovu toga mogu se projektovati dobre kontramere i ispravljati greãke pre nastupanja posledica. Danas su razvijene subjektivne (åovek posmatra i kvalifikuje konflikt) i objektivne (konflikt se snima kamerom i kasnije analizira i kvalifikuje) metode primene konfliktne tehnike. 3) blagi konflikti – Uåesnici idu prema sudaru. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 – nivo izloæenosti saobrañaju (exposure to road traffic). vreme posle prekoraåenja. koji uåesnici ih åine.

43 (Safety of Vulnerable Road Users. Piramida – interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju kao kontinuum dogaœaja od neometanih prolaza. 18. 1998. ãto nije moguñe na osnovu analize nezgoda. 106. Konfliktna tehnika otkriva åak i male promene u riziku. 44 Hauer. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. No 6. Dosadaãnja iskustva pokazuju da je validnost konfliktne tehnike dobra. 43 Konfliktna tehnika ima prednosti u odnosu na analizu direktnih parametara (saobrañajnih nezgoada). preko konflikata razliåite opasnosti. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Saobraæajne nezgode Ozbiljni konflikti zamalo nezgode” ” Slika 3.7.. 471-481.). str. u proceni kvaliteta lokacije peãaåkih prelaza i autobuskih stajaliãta. u proceni efikasnosti razliåitih kontramera itd. uzorak konflikata je veliki (konflikti su 5. Vol.44 Brojni su pozitivni primeri primene konfliktne tehnike: u proceni efikasnosti kruænih raskrsnica. Dok analiza nezgoda omoguñuje da shvatimo ãta se desilo u i posle kritiånog momenta. Accident Analysis and Prevention.43 relativno kratkom vremenu moæe se dobiti kvalitetna analiza stanja. E. u proceni razliåitih reæima saobrañaja. 1986. & Garder R.000 puta åeãñi).3. konfliktna tehnika omoguñuje da prouåimo ceo proces koji se zamalo nije zavrãio nezgodom. a analiza konflikata i pre posledica. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . kao i analiza efekata kontramera (pre i posle analiza). Analiza nezgode se moæe vrãiti tek kada su nastale posledice. Dok je uzorak nezgoda mali. 95 3. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7).6. OECD. do saobrañajnih nezgoda.000 do 10. str.

Struåne analize bi trebalo raditi permanentno. Korektno je saopãtiti i najvaænija ograniåenja. ali i na izbor mera koje ñe se preduzimati.Lipovac.7. Krsto Bezbednost saobrañaja 3. svakih pet godina i sl. – analiza saobrañajnih zakona i njihove primene. 3 3. ciljeve i zadatke istraæivanja. P. Analiza karakteristika putne (uliåne) mreæe Put je veoma znaåajan faktor bezbednosti saobrañaja koji utiåe na stanje bezbednosti. – kvalitetna analiza strukturalnih i organizacionih uslova (funkcionisanje zaãtitnog sistema). Pri tome bi trebalo korektno odrediti domete sopstvenih analiza i ãto åeãñe analize poveravati nezavisnim struånim institucijama i istaknutim pojedincima – nauånim radnicima i istraæivaåima. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja se moæe uspeãno ocenjivati i na osnovu nekih metoda koje ne podrazumevaju striktno kvantifikovanje odreœenih parametara. Analiza stanja bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju bi trebalo da obuhvati sledeñe sadræaje: Uvod Na samom poåetku bi trebalo definisati prostor istraæivanja. ali i da analize uåini uporedivim i korisnim pri kasnijim analizama.). stalno analizirajuñi. To bi trebalo da garantuje sveobuhvatnost.3. Da bi analize stanja bezbednosti saobrañaja dale oåekivane efekte. U ove metode spadaju: – ekspertska i druge sliåne metode struåne procene stepena opasnosti. neophodno je da se definiãe osnovni sadræaj i metod ovih analiza. predmet. metod. Na osnovu toga se mogu struåno projektovati i realizovati buduñe aktivnosti. Posebno su znaåajne karakteristike koje utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja (broj i ãirina sa96 . – analiza svesti graœana o problemima bezbednosti saobrañaja i moguñnostima upravljanja itd. – anketna i druge metode ocenjivanja subjektivnih stavova o opasnostima u saobrañaju itd.8. – analiza postojanja sistemskih saobrañajnih mera. uporeœujuñi i ocenjujuñi stanje bezbednosti saobrañaja ocenjuju se i dalje razvijaju mere i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja i smaçivanju stradanja u saobrañaju. ANALIZA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NA PODRUÅJU Analizirati stanje bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju ili na nekoj deonici puta je veoma znaåajan zadatak u bezbednosti saobrañaja. a izveãtavati periodiåno u zavisnosti od problema (svake godine. korektnost i objektivnost analize. vreme. Naime.

Ako bi se posmatrao neadekvatno dug period. suvozaåi. stanje privrede. Zato su saobrañajne nezgode najvaæniji element predmeta istraæivanja i treba im posvetiti posebnu paænju. sa povreœenim i sa materijalnom ãtetom). naåine regulisanja prvenstva prolaza. ambijent oko puta itd. uzduæni i popreåni nagibi puta. motociklisti. postojanje i stanje signalizacije itd. normativni ambijent. biciklisti. prema polu. a posebno poslova bezbednosti saobrañaja. Analiza karakteristika saobrañajnih tokova Bezbednost saobrañaja je jedno od obeleæja saobrañaja. Opãta analiza broja i strukture saobrañajnih nezgoda Saobrañajne nezgode su najznaåajniji pojavni oblik nebezbednosti u saobrañaju. Mere koje ñe uticati na bezbednost saobrañaja moraju biti u skladu sa intenzitetima. vrsta i kvalitet kolovoznog zastora itd. postojanje i ureœenost autobuskih stajaliãta na putu. prolasci kroz naseljena mesta. peãaci i dr. postojanje i ãirina razdelnih ostrva. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju obrañajnih traka. zabrane parkiranja i zaustavljanja. berme ili trotoara. Trebalo bi obratiti posebnu paænju na ograniåenja brzine. prostornom i vremenskom raspodelom saobrañajnih tokova. Analiza vaænih elemenata okoline (ambijenta) Saobrañaj se odvija u druãtvenom.3. teãko povreœeni i lakãe povreœeni). mogu presudno uticati na stanje bezbednosti saobrañaja. trebalo analizirati i strukturu nastradalih prema teæini posledica (poginuli. ekonomski standard. skup ograniåenja i zabrana) bitno utiåe na protoånost i bezbednost saobrañaja. 97 3. postojanje i geometrija raskrsnica. prema vozaåkom iskustvu itd. ekonomskom i politiåkom ambijentu koji utiåe i na moguñnost sprovoœenja i efikasnost pojedinih mera. objekti na putu i oko puta. preglednost na putu. zabrane skretanja. organizacija poslova saobrañaja.). poduæno i popreåno odvodnjavanje vode. U ovom delu bi trebalo analizirati ukupan broj saobrañajnih nezgoda.8. ãto moæe ugroziti kvalitet predloæenih mera. Opãta analiza broja i strukture nastradalih u saobrañajnim nezgodama Stradanja ljudi su najznaåajnija posledica saobrañajnih nezgoda.). ãirina i kvalitet bankine. Analiza reæima (tehniåkog regulisanja) saobrañaja i stanja signalizacije Uspostavljeni reæim saobrañaja (namena saobrañajnih povrãina. Ureœenost okoline puta (nasipi. prema kategoriji uåeãña u saobrañaju (vozaåi. putnici. Zato bi pored broja. broj nezgoda prema teæini posledica (nezgode sa poginulim. prema starosti. to bi moglo da umnogome uopãti analizu i da neaktuelni problemi odvuku paænju. druãtveni ambijent itd.). useci. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . aktivnost pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. oãtre i opasne horizontalne i vertikalne krivine puta.). struktorom. Pri tome bi trebalo posmatrati dovoljno dug period (minimalno 5 godina) za uoåavanje zakonitosti. vaæni objekti oko puta.

U Srbiji bez pokrajina. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Prostorna distribucija raspodela saobrañajnih nezgoda Odgovoriti na pitanje: Gde se dogaœaju nezgode? je jedan od najvaænijih zadataka analize stanja bezbednosti saobrañaja. a linijski grafikoni za prikaz prostorne raspodele nezgoda na deonici puta (na saobrañajnom sektoru. udar u zaustavljeno ili parkirano vozilo. 46 Vujaniñ. dnevna raspodela po danima u toku godine ili po danima u toku sedmice (utiåe na planiranje sedmiånih rasporeda rada) i åasovna raspodela nezgoda u toku dana (utiåe na planiranje rada u toku dana). M. obaranje ili gaæenje stoke i ostale vrste nezgoda. linijski grafikoni saobrañajnih nezgoda i situacioni planovi saobrañajnih nezgoda. sletanje vozila sa puta. u zavisnosti od ciljeva analize (vreme dogaœanja. str. tzv. V. Saobrañajni fakultet. 1982.). uåesnicima. boåni sudar. vrstama. Karte47 nezgoda su pogodne za makroanalizu na veñim povrãinama (podruåje grada). padanje iz vozila u pokretu. Inæenjerski priruånik iz drumskog i gradskog saobrañaja i transporta. udar u objekat na putu. Kao rezultat ove topografske analize dobijaju45 se karte saobrañajnih nezgoda. sudaru iz suprotnih smerova (18 – 23 %). ali i za planiranje aktivnosti na prevenciji buduñih nezgoda. 1999. Moskva. prevrtanje vozila na putu. okolnosti). sudar pri uporednoj voænji. meseåna raspodela (radi uoåavanja sezonskih oscilacija i izrade godiãnjih planova rada). vremenom dogaœanja itd. Vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda Odgovor na pitanje: Kada se dogodila nezgoda? je znaåajan za bolje shvatanje uslova nastanka nezgode. crne taåke koje predstavljaju mesta na putevima/ ulicama. ispadanje. 285.F. Srbije. posledicama. najviãe lica strada pri obaranju peãaka (22 – 30%). odnosno za ulicu i kuñni broj u naseljima. naåinom kretanja.Lipovac. Na ovim46 prilozima se pregledno prikazuju mesto nezgode (na tom mestu se ucrtava odgovarajuñi simbol). deonice puteva/ulica ili zone na kojima se åeãñe dogaœaju nezgode (na primer viãe od 5 nezgoda u toku godine). Znaåajne su godiãnja raspodela (distribucija) nezgoda (radi uoåavanja trenda razvoja pojave). sletanje sa kolovoza i udar u objekat. i Doroænie usloviy i bezonasnosmi dviæeniy MSR. sudar pri voænji u istom smeru. Trebalo bi svaku saobrañajnu nezgodu ãto preciznije spustiti na teren. obaranje ili gaæenje peãaka. vrsta nezgode (geometrijski oblik simbola odreœuje vrstu nezgode) i posledice nezgode (boja ili ãrafura simbola odreœuje posledice). dr. projekat saobrañajnih nezgoda. Tipoloãka analiza saobrañajnih nezgoda Naãa statistika razlikuje 13 vrsta saobrañajnih nezgoda:48 sudar iz suprotnih smerova. Za ova mesta poveñane ugroæenosti saobrañaja crtaju se posebni situacioni planovi sa detaljnijim prikazom saobrañajnih nezgoda po lokacijama.. Ovo se postiæe vezivanjem nezgoda za kilometarski stub (stacionaæu) na otvorenim putevima. Beograd. sletanju vozila sa puta (19-25%). meœusobni sudar drumskog i æelezniåkog vozila. boå45 Babkov. uzrok nezgode i dr. raskrsnice. P. 48 Jedinstven informacioni sistem MUP-a R. 47 Mogu se izdvojiti i neke druge vaæne karakteristike nezgoda. 98 .. Na osnovu topografske analize se izdvajaju. na opasnoj deonici itd.

. a åesto ni tada). Teorije saobrañajnih nezgoda. i Vujaniñ M. Iniñ. Literatura Dragaå. Ignjatoviñ. str.. ali i podruåja u zemljama OECD ili EU za koje su nam poznati podaci. trebalo bi struåno i sveobuhvatno predloæiti sistem buduñih mera i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. Propuste bi trebalo vezati za pojedine uåesnike u saobrañaju. Analiza dosadaãnjih mera i aktivnosti U analiziranom periodu su realizovane aktivnosti razliåitih subjekata. Beograd. Uporedna analiza sa referentnim podruåjima Uvek bi trebalo raditi uporedne analize sa referentnim podruåjima. S. 99 3. Ove aktivnosti bi trebalo pedantno pratiti i evidentirati. Kao referentna podruåja trebalo bi koristiti proseåne vrednosti u naãoj zemlji za podruåja sliånih saobrañajnih i drugih karakteristika. Beograd. Analiza najåeãñih okolnosti nastanka saobrañajnih nezgoda i najznaåajnijih propusta Na osnovu analize pojedinaånih nezgoda mogu se uoåiti najznaåajnije okolnosti koje prate veñinu saobrañajnih nezgoda na pojedinim lokacijama ili u pojedinim vremenima. Kriminologija. bilo bi veoma korisno za pojedine predloæene mere proceniti troãkove i oåekivane efekte. Veoma je znaåajno objektivno i struåno analizirati najznaåajnije dosadaãnje mere i aktivnosti kako se ne bi ponavljale greãke. Predlog buduñih aktivnosti sa procenom troãkova i oåekivanih efekata Na osnovu sveukupne analize koja obuhvata veñinu ili sve nabrojane elemente. M. 1998. Saobrañajni fakultet. U narednim analizama ñe se izoãtravati kriterijumi i sve manje greãiti. 1997. Bezbednost drumskog saobrañaja. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 481. Za one koji donose odluke... str.Literatura nim sudarima (11 – 16 %) i u sudarima pri voænji u istom smeru (6 – 12%). a njihove efekte analizirati kako bi se moglo uåiti za buduñe planove. ali i za druge subjekte bezbednosti saobrañaja. 400. Saobrañajni fakultet. str. ova analiza je veoma znaåajna za projektovanje kontramera za spreåavanje buduñih nezgoda. str. Mada je ova analiza veoma diskutabilna (mi ne znamo precizne okolnosti niti propuste pre okonåanja sudskih postupaka. Novi Sad. 356. Œ. Fakultet tehniåkih nauka. Miloãeviñ. 218. 2002. Nomos. Beograd. one su veoma korisne. Takoœe bi trebalo uoåiti i analizirati koji su to najåeãñi propusti koji doprinose nastanku ovih nezgoda. U svim ostalim vrstama nezgoda strada 8 – 12 % svih nastradalih. R. 1994. Åak i kada su ove procene sasvim grube. deo. Bezbednost saobrañaja 2.

DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL.. 705-725. Safety of Vulnerable Road Users. 1998. Organizacija za ekonomsku kooperaciju i saradnju (OECD). Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Vujaniñ. Œ. str. 1986. Beograd. Present and Future Road Safety Work in ECMT. Izveãtaj iz 1995. 18. 2002. Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije. P. 471-481. Lipovac. Moskva. No 6. K. 1982.F. & P. 2000. Ãuãnjiñ. str. Nauåno-struåni skup Bezbednost dece u saobrañaju. (Zbornik radova). 285. No 6. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique.. Accident Analysis and Prevention.. Metodologija. Sidnej. 315. Konferencija evropskih ministara transporta. Babkov. i Lipovac K. Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju... Beograd. Vol. Hauer. 100 . 1999. 1995. V. str. Bezbednost. Doroænie usloviy i bezonasnosm dviæeniy MSR. str. 2001. Past. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7).Lipovac. CEMT/CS (2002)7/PROV. Beograd. M. Åigoja ãtampa. Teorija i praksa upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. E. Garder.

Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.2.4. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.4. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja . OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.3.1.

Vol. saobrañajne nezgode su najåeãñi uzrok (26 – 77%) smrtnih sluåajeva usled nenamernih povreda (Ahmed. 2 William Haddon je osnivaå epidemiologije i kontrole povreda. klima. kvalitet i odræavanje puta. samoobjaãnjavajuñi putevi .. psihofiziåke obuka u pruæanju sposobnosti. opraãtajuñi putevi . 34. N. propisi. N. okruæenje) pre. porodica. oprema puta. zdravstvena zaãtita. & R. noñ. konstrukcija... ureœenost okoline puta.1. 3 Haddon. Accident Analysis and Prevention. tehniåka ispravnost. Tako je nastala proãirena Hedonova matrica. ponaãanje. hortikultura. 95(5). zaãtitni sistem... oprema vozila. prve pomoñi ... brzo zbrinjavanje povreœenih. 411-421.. ZA VREME SN (Crash) POSLE SN (Post – Crash) obuka. W. Bio je direktor NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) i IIHS (Insurance Institute for Highway Safety). za vreme i posle saobrañajnih nezgoda.1 Obilje razliåitih uticaja doprinosi nastanku saobrañajnih nezgoda i njihovoj teæini (veliåini posledica).. & Andersson R. FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK (Human) VOZILO (Vehicle) PRE SN (Pre – Crash) obuka. vazduãni jastuci ..HEDONOVA MATRICA Prema istraæivanju koje je obuhvatilo 57 zemalja.. kiãa. Brojni su pokuãaji da se ovi uticaji nekako sitematizuju. opremljenost vozila.. New York. alkohol . Andersson. barijere pored puta. 103 4. Advances in the Epidemiology of Injuries as a Basis for Public Policy.. konstrukcija . vozilo.. 2002). 2002. pouzdanost .. vrlo brzo se pokazalo praktiånijim da se iz faktora okruæenje izdvoji put kao poseban faktor. kolovozni zastor.. Public Health Reports. OKRUÆENJE (Enviranment) Mada je osnovna postavka Hedonove matrice dobra. No 4. 1 Ahmed. Osnovna Hedonova matrica sistematizuje uticaje tri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . stavovi. Ameriåki nauånik William Haddon2 je pokuãao da sistematizuje ove uticaje u matrici koja je po njemu i nazvana Hedonova matrica. sposobnosti. upotreba pojasa. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. masa.. zaãtita od poæara. 1980.. pp 541 – 551. kvalitet uviœaja .3 Tabela 4.

. stavovi. Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 4.. obuka. psihofiziåke stavovi. ureœenost okoline puta.. kvalitet uviœaja.2. odræavanje puta. sposobnosti. opremljenost vozila. kiãa. konstrukcija . zaãtita od poæara.. 4 S obzirom na uspostavljene definicije aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja. sposobnosti tehniåka ispravnost.. kvalitet uviœaja ... zaãtitni sistem. oprema puta.. put. kolovozni zastor. UTICAJNI ELEMENTI – UTICAJI FAKTORI BEZBEDNOSTI AKTIVNA BEZBEDNOST PASIVNA BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA ÅOVEK obuka.. sposobnosti. propisi. klima... opremljenost vozila.. izmenljiva signalizacija . samoobjaãnjavajuñi putevi .. hortikultura.. porodica. zdravstvena zaãtita . hortikultura . porodica. puta.... konstrukcija... masa . vozilo. psihofiziåke ponaãanje . kvalitet. obuka u pruæanju prve pomoñi.. OKRUÆENJE ureœenost okoline puta. izmenljiva signalizacija . za vreme i posle saobrañajnih nezgoda. vozilo. Proãirena Hedonova matrica izdvaja put kao poseban faktor i sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. okruæenje) na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja... kolovozni zastor.... propisi. FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK VOZILO PRE SN ZA VREME SN POSLE SN obuka u pruæanju prve pomoñi . put. samoobjaãnjavajuñi putevi .. okruæenje) pre. VOZILO PUT OKRUÆENJE 104 . zaãtita tehniåka ispravnost. pouzdanost . ima smisla korigovati Hedonovu matricu i analizirati uticaje svih faktora na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja.. ponaãanje . obuka... kvalitet puta.. masa . odræavanje puta. noñ. zaãtitni sistem . Tabela 4.Lipovac.. konstrukcija.... opraãtajuñi putevi. klima. brzo zbrinjavanje povreœenih. oprema vozila. sposobnosti . Korigovana Hedonova matrica sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek.. P.. pouzdanost ... PUT oprema puta. zdravstvena zaãtia.3. opraãtajuñi putevi barijere pored puta. oprema od poæara. vozila.

tj. S druge strane. Pol Muãkarci i æene se razlikuju po mnogim obeleæjima. (39. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Åovek je najznaåajniji faktor u konturi Å-V-P-O. ÅOVEK KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Naime. Prema istraæivanjima iz 2002.). Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji. a posebno manje uåestvuju u najteæim nezgodama. Æene åine manje saobrañajnih prekrãaja. obrazovanje.3 % poginulih.1.4 Uticaj åoveka na bezbednost saobrañaja nije dovoljno istraæen.7 % lakãe povreœenih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama. D. æene åine 3.. 6 Lipovac. 287 – 292). i Vemiñ. åak i kada se ima u vidu smaçena izloæenost. K. VI simpozijum Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002. Saobrañajne nezgode u preticanju. Beograd. U nastavku ñe biti izneti neki od najvaænijih elemenata åoveka i njihov uticaj na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja: – pol. ishrana. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. Æene su manje izloæene saobrañaju. u proseku.5 zakljuåeno je da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama. Meœu ovim elementima posebno se istiåu sposobnosti. oko 5. socio-demografska obeleæja.. 2002 (Zbornik radova. Novi Sad.6 % teãko i 6. dosadaãnja istraæivanja su omoguñila da se neki uticaji preciznije objasne. godine6 meœu vozaåima je bilo oko 22 % æena (10 do 15 % na otvorenim putevima i 30 do 40 % u naseljima). voze agresivno i voze pod uticajem alkohola. pa åak i izmere. 105 4. bolest. bolje shvataju opasnosti i manje su sklone rizicima. Na osnovu analize oko 125 hiljada saobrañajnih nezgoda u Srbiji. æene su manje sklone traganju za uzbuœenjima u saobrañaju i riziånim situacijama u sa4 Resolution No 86 on ways of influencing human behaviour with a view to improving road safety. uticaji droga i lekova. Œ. puãenje) 4. 1997. retko ginu. 5 Lipovac. – sposobnosti – znanje-obuka – stavovi – iskustvo – ponaãanje – voænja pod uticajem – umor ostali elementi (standard..1. Buliñ. a posebno reœe prekoraåuju brzinu.4. stavovi i ponaãanje åoveka. znanja. K. moæemo zakÿuåiti da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama. ãto utiåe i na razliku u njihovom riziku uåeãña u saobrañajnim nezgodama. [CM(86)16]. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. – starost.1. Ipak. Mnogo je elemenata åoveka koji na razliåite naåine utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. Ipak.1. Æene. prolaze na crveno.str.

T.8 0. Vol.0 1. Rizik8 nezgode i smrtonosnih povreda raste i kod starijih vozaåa.Lipovac. Tabela 4.0 1.3 preko 70 prosek 1.4. Institut za ekonomiku transporta.1 3. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañaju (Rosenbloom.1 3.9 1.9 Na osnovu niza istraæivanja u razvijenim zemljama. Starost uåesnika u saobrañaju Razliåite starosne grupe imaju razliåita znanja. 8 Resolution No 37 on Driver traning [CM(78)17]. P. 2002). Obzor meronrijamië no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. 34.5 3.8 0.0 3. & Y.0 1.7 0. Ova zavisnost je sliåna kod muãkaraca i æena.5 1.1. i dr. New York.7 0. Sensation Seeking and Detection of Risky Road Signals: a Development Perspective. tako i u odnosu na vozaåe srednje starosti. Accident Analysis and Prevention.0 1. New York. 1978. 4.0 1.6 0.7 0. Promena relativnog rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama prema godinama starosti.6 0.7 1.8 0.2 1.8 1.0 1.1 2. T.7 3. Mladi muãkarci imaju znatno veñi rizik nego mlade æene. & Y. 106 . Zemlja 19 – 20 Australija Kanada Danska Francuska V.0 1. odreœeni su proseåni rizici od uåeãña u nezgodama sa nastradalim za pojedine starosne grupe (proseåan broj nezgoda za sve vozaåe uzet je kao 1. Wolf.9 0. Crash and Vehicle Characteristics to Driver Fatalities.0 0.1 3.7 0. CEMT. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod mladih vozaåa je 3-4 puta veñi nego kod ostalih. M. Vol.8 1.8 0. No 6.8 1..6 0. 2002). Wolf. g (Bedard.8 0.0 1.9 0. on je oko 5 puta veñi nego za vozaåe od 40 – 49. pp 569 – 580.0 1. Kod starijih vozaåa je obrnuto: starije æene imaju veñi rizik o odnosu na starije muãkarce.8 0. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda na milion preœenih kilometara) u zavisnosti od starosti vozaåa ima oblik slova “U”.7 Izgleda da stavovi i ponaãanje odluåujuñe doprinose smanjenju rizika kod æena. Zeland Norveãka Ãvedska PROSEK 7 4 Godine starosti 21 – 25 1. Britanija N. a ne neke razlike u sposobnostima i znanjima.8 26 – 39 0. ali postoje i dve razlike.3 5.4 1. i dr.8 0. mladi (do 25 godina) i stariji (preko 65 godina) imaju poveñan rizik.7 0. tako da za vozaåe preko 80 g.0 1. 1996. 2002. 34.0).6 3. 2002.5 2.3 1.9 5. ponaãanja. The Independentcontribution of Driver.0 1. No 4.8 40 – 59 0..4 2. 9 Bedard. sposobnosti. Accident Analysis and Prevention. pp 717 – 727.7 60 – 69 1.4 3.5 Rosenbloom.6 1.7 2.2. Naime. stavove. kako u apsolutnim vrednostima. Izvor: Snravoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. Oslo-Kopenhagen. M.2 3.2 3. razliåitu izloæenost saobrañaju itd.

M. 11 Resolution No 46 on Measures to reduce the accident risk of young drivers. [CM(85)18].4. zdraviji. u saobrañaju najviãe ima sredoveånih vozaåa.1. 107 4. “U” kriva opisuje ovu zavisnost. S druge strane. Starost bitno utiåe na rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. U osnovi njihovog rizika je njihovo neiskustvo.10 Objaãnjenje visokog rizika za mlade i stare ljude nemaju niåeg zajedniåkog. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. olako bi10 Pavloviñ.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Struktura vozaèa prema starosti 30 25 20 15 10 5 0 18 -23 24 -30 31 -40 41 -50 51 -60 -65 61 reko ip Procentualna vrednost Godine starosti vozaèa Slika 4. i dr. Cemt. S. Zemun. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . istiåuñi veliki rizik mladih i starih lica u odnosu na sredoveåne (Bedard. bolje åuju itd. sklonost ka riziånom ponaãanju i poåetniåke greãke.).11 Mladi ljudi nisu dovoljno upoznati sa rizicima u saobrañaju.. Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad). bræe reaguju. Mladi ljudi su sposobniji. 2002. 1985.

16 4. stariji uåesnici imaju tri puta veñi rizik povreœivanja od mlaœih. Neki autori smatraju (Rothe. R. 14 Lipovac. Accident Analysis and Prevention. izvrãna moguñnost da se neposredno izvedu telesne i mentalne aktivnosti (operacije) sa valjanim ishodom. K. Beyond Traffic Safety. P. Vol.1. 108 . 1997.14 nego kod ostalih nezgoda. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. imaju veñe iskustvo (æivotno i saobrañajno). u proseku ñe zadobiti manje povrede i åeãñe preæivati nego starija lica. Medicinski leksikon. C. Na primer. Mitter: Two-vehicle Side Impact Crashes: the Relationship of Vehicle and Crash Characteristics to Injury Severity. 1991). 15 Ako se uzme u obzir smanjena izloæenost starijih vozaåa. Saobrañajne nezgode u preticanju. Mlaœi ljudi. E. ãto smanjuje udeo preticanja u ukupnom broju nezgoda kod najstarijih vozaåa. P. Zato se oni teãko snalaze u raskrsnicama i dr. vozaåi postaju svesni smanjenih sposobnosti i zato su obazriviji u preticanju. biciklista itd.12 Stariji ljudi dobro poznaju rizike u saobrañaju.P Obeleæja. Capability) je. zbog svojih sposobnosti i boljeg zdravstvenog stanja. ali bioloãka starost umanjuje njihove psihofiziåke sposobnosti: smanjena im je moguñnost da okreñu glavu. Na primer. No 1.. str. Accident Analysis and Prevention. M. i dr. 1997. J. 1994) da se ovo moæe prevaziñi poveñavanjem prilika za edukaciju ili izgradnjom centara koji adolescentima pruæaju moguñnost da se “isprazne”. (monografija). ãto je u osnovi poveñanog rizika starih uåesnika u saobrañaju.Lipovac. 1997 str. bræe nego ãto to oni smatraju. 13 Isler.3. Zato raste rizik od nezgoda u preticanju sve do 57 godine. periferni vid) itd. pijanstvo. sloæenim situacijama. pp 793 – 801. Braver i E. 952. Transaction Publishers. Parsonson R. 17 Babiñ. 1994. nepoãtovanje svetlosnih signala i saobrañajnih znakova.. Ovo proizlazi iz stavova. New Brunswick and London.. Beograd. Ovo posebno dolazi do izraæaja u uslovima oteæanog odvijanja saobrañaja i kod sloæenih situcija. New York. pp 399–406. 1999. hodanje. I. Izgleda da shvatanje åoveka o slabljenju sposobnosti kasni za stvarnim slabljenjem. agresivna voænja) i potcenjuju ove rizike. stereovid. (Evans.. opaæanje itd.. i Hansson G. 16 Farmer. ovo znaåajnije utiåe na bezbednost preticanja nego poveñavanje njihovog iskustva. onda je njihov rizik joã izraæeniji.) i specijalne sposobnosti (upravljanje vozi12 Rothe. 4.15 Sliåna zavisnost rizika od starosti uoåena je i kod drugih kategorija uåesnika u saobrañaju: peãaka. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 raju riziåna ponaãanja (veñe brzine. str. Age Related Effects of Restricted Head Movements on the Useful Field of View of Drivers. stariji vozaåi imaju veñi rizik da uåestvuju u saobrañajnim nezgodama pri preticanju. Uticaj starosti na pasivnu bezbednost saobrañaja nije tako detaljno istraæivan. New York. Vol.13 sporije reaguju. u boånim sudarima u SAD. 41 i 42. 29. Izgleda da posle ove starosne granice. Beograd.17 Razlikuju se opãte (govor. oslabljen im je vid (oãtrina vida. 29. No 6. opãteg modela ponaãanja i nedovoljne obuke. Sposobnosti vozaåa slabe sa staroãñu. Sposobnosti Sposobnost (engl. S obzirom na sloæenost operacije preticanja.

vidno polje. 18 Nova Larusova enciklopedija u tri toma. S druge strane. tj. M. periferni vid. U krajnjim delovima perifernog vida oãtrina vida je manja od 0.18 Za bezbednost saobrañaja su najznaåajnije senzorne. Preko 90% najznaåajnijih informacija za uåeãñe u saobrañaju prima se åulom vida. na mreænjaåi postoji tzv. Opaæanje je u direktnoj vezi sa oåekivanjem i paænjom.1. a to je samo 1-2 % onog ãto se nalazi u vidnom polju. 1997. 109 4. jer je slika pala u æutu mrlju. Ostalo pokriva periferni vid. dinamiåki vid itd. u jednom trenutku ñe znak iks nestati. 1997). 20 Priruånik za vozaåku dozvolu (korkortsboken). Ako slika padne na æutu mrlju. æuta mrlja na kojoj nema nikakvih oånih ñelija. Posebno su vaæni oãtrina vida. Mreænjaåa prekriva zadnji deo oka i sadræi ñelije koje pretvaraju svetlosne zrake u signale koji se prenose preko oånog æivca do mozga (svesti). mirisa i dodira. Åovek selektivno opaæa. psihomotorne i mentalne sposobnosti (Iniñ. M. Slika (svetlost) prolazi kroz zenicu oka.4.). Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Slika 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA lom itd.2. Stokholm. str. åovek neñe primetiti ili mu treba viãe vremena za primeñivanje. Beograd.1 %. adaptacija. Åovek vidi punom oãtrinom samo ako slika padne na malu povrãinu mreænjaåe. sluha. str. a znak iks ñe se opaæati perifernim vidom. Zenica se poveñava noñu i u uslovima smanjene vidljivosti kako bi regulisala koliåinu propuãtene svetlosti. 284 – 295. . bira ãta ñe opaziti i na ãta ñe reagovati. N. 1701. tada ñe se krug videti odliåno. Sposobnosti mogu biti prirodne (uroœene) ili steåene. 19 Iniñ. Oãtrina vida je u vezi brzog i lakog prepoznavanja predmeta. Naime. Ako crteæ pribliæavate licu. 1994. åovek je neñe videti. Nacionalni savez ãvedskih autoãkola. 69. 1999. Bezbednost drumskog saobrañaja. Fakultet tehniåkih nauka. Univerzitet u Novom Sadu. Kada zaæmurite na levo oko i usmerite pogled (desno oko) na krug. åovek dobro i lako opaæa ono ãto oåekuje20 i ono ãto smatra opasnim (veliki rizik da ñe nastupiti posledice). slika i slova. Ono ãto ne oåekuje. Sad. str.. JRJ.19 U senzorne sposobnosti spadaju sposobnosti koje su u vezi sa åulima vida.

a srediãnjim prepoznaje. Ranije se ovaj uticaj precenjivao. P. kao i da se pretraæivanje u vidnom polju vrãi sistematiånije. a zatim se usmerava pogled (po potrebi okreñe glava) i predmet prepoznaje. a imaju loãu selekciju ãta je vaæno.3.1. a ãta nije. Iskustvo pomaæe da se viãe i bolje koristi periferni vid. neiskusni vozaåi åesto gledaju blizu vozila. a samo 30 stepeni pri brzini 140 km/h (“efekat tunelskog vida”). Znanja – obrazovaçe i obuka Na bezbednost saobrañaja utiåu obim i struktura znanja uåesnika u saobrañaju. 75 stepeni pri brzini 50 km/h. pogled im duæe zastaje na predmetima.Lipovac. a posebno minimum poznavanja 110 . o åemu se mora voditi raåuna pri njihovoj obuci. 60 stepeni iznad i 70 stepeni ispod linije vida. Npr. tako da su njihove slike uæe.4. 4. Vidno polje deteta je uæe nego kod odrasle osobe. Treba imati u vidu da se ãirina vidnog polja smanjuje sa brzinom i biñe: 100 stepeni pri brzini 30 km/h. Izgleda da je za bezbedno uåeãñe u saobrañaju potreban odreœeni minimum znanja. Krsto Bezbednost saobrañaja Normalno vidno polje je ãirine oko 170 do 190 stepeni horizontalno. 4 Slika 4. Deca i pri mirovanju imaju manji vidni ugao. Veoma je vaæna koordinacija srediãnjeg i perifernog vida. Vidno polje se suæava i slabi periferni vid i pri malim koncentracijama alkohola u krvi. Predmeti se prvo uoåavaju perifernim vidom. Åovek perifernim vidom opaæa. 40 stepeni pri brzini 100 km/h.

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

saobrañajnih propisa.21 Istraæivanje pokazuje malu razliku u uåeãñu u nezgodama lica åije se znanje bitno razlikuje. Sve ukazuje da stavovi, veãtine i iskustvo imaju veñi uticaj na bezbednost saobrañaja nego nivo znanja. Meœutim, naãe istraæivanje znanja vozaåa koji su osuœeni zbog saobrañajnih nezgoda pokazalo je drastiåno nepoznavanje saobrañajnih propisa kod znatnog dela osuœenika.22 Izgleda da nedostatak minimuma znanja poveñava rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod svih kategorija uåesnika (vozaåa, biciklista, peãaka itd.). Smanenju rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama viãe doprinose kursevi za spreåavanje nezgoda (za vozaåe koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama), a posebno kursevi za smanjenje recidivizma23 (za vozaåe recidiviste), nego poveñavanje osnovne obuke. Kod peãaka i drugih uåesnika u saobrañaju najveñi uticaj imaju åesta i kratka uåenja prañena praktiånim veæbama u saobrañaju, interdisciplinarno uåenje i veæbanje (u okviru viãe nastavnih predmeta), aktuelne kampanje i studije primera. Poseban znaåaj ima obrazovaçe i obuka vozaåa. Zbog velikog meœunarodnog znaåaja i meœuuticaja, obuka vozaåa se sve viãe unificira u Evropi24 i u svetu. Postoje dva osnovna problema u vezi obuke vozaåa: prvo, ljudi se obuåavaju da poloæe vozaåki ispit, a ne da voze bezbedno i drugo, preovlaœuje stav da uåenje voænje prestaje nakon polaganja vozaåkog ispita. Na primer, istraæivanja u V. Britaniji su pokazala da vozaåi koji se obuåavaju u defanzivnoj voænji teæe polaæu ispit, ali reœe uåestvuju u nezgodama, u odnosu na one koji se obuåavaju tradicionalno.25 Dakle, struktura i nivo znanja utiåu na aktivnu (rizik od nezgode), ali i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Kvalitetnija obuka svih uåesnika u saobrañaju, a posebno vozaåa smanjuje teæinu nezgoda.26 S druge strane, napredna obuka urgentne medicine i redovno trenaæiranje profesionalaca koji stiæu meœu prvima na lice mesta (profesionalni vozaåi, policajci, vatrogasci i medicinsko osoblje) mogu bitno smanjiti posledice nezgoda.

4.1.5. Stavovi
Stavovi viãe nego znanja utiåu na bezbednost saobrañaja. U tom smislu su brojna zalaganja za izgradnju i ukorenjivanje ispravnih stavova o bezbednosti
21 Iniñ,

M., Bezbednost drumskog saobrañaja, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehniåkih nauka, Novi Sad, 1997, str. 340. 22 Ãkarin G., Karakteristike osuœenih lica za kriviåna dela iz bezbednosti saobrañaja (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2003. 23 Knighet, J. i Tippetts S., Accident Prevention Versus Recidivism Prevention Courses for Repeat Traffic Offenders, Accident Analysis and Prevention, New York, Vol. 29, No 1, pp 25 – 31. 1997. 24 Direktive EU u vezi obuke i polaganja vozaåkih ispita: Council Directive 91/439/EEC, 94/72/EEC, 96/ C110/05 (proposal), 96/427/EC, 96/439/EEC (proposal), 96/47/EC, 97/C 31/04 (proposal), 9/97 , 97/C 69/02, 97/26/EC, 97/26/CE, 2000/56/EC. 25 Vanke, J., Techniques for influencing driving the driver’s view, ecmt Expert Workshop on In-Car Technology, Delft, 1996. 26 Resolution No 45 on Measures to improve emergency assistance in road traffic, [CM(83)20], CEMT, 1983.

111

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

saobrañaja. Posebno su znaåajni stavovi o veliåini rizika u saobrañaju, o moguñnosti upravljanja bezbednoãñu saobrañaja, o liånoj i druãtvenoj odgovornosti za bezbednost saobrañaja, o znaåaju poãtovanja propisa, o opasnostima pojedinih radnji u saobrañaju itd. Stavovi se izgraœuju i ukorenjuju od roœenja. Presudnu ulogu u tome ima porodica, dobri uzori i najranija iskustva. Meœutim, veoma je vaæno sistematski i kontinuirano uticati na izgradnju pozitivnih stavova: u vrtiñima i predãkolskim ustanovama, u toku osnovne i srednje ãkole (nastava iz viãe nastavnih disciplina i vannastavne aktivnosti), radio i TV emisijama, kampanjama u bezbednosti saobrañaja itd. Znaåajno je da ovo delovanje ãto ranije poåne, da bude kontinuirano i prilagoœeno uzrastu, mentalitetu, vrsti i nivou obrazovanja i sl. U procesu izgradnje pozitivnih stavova o bezbednosti saobrañaja najteæe je eleminisati negativne uticaje, tj. spreåiti izgradnju negativnih stavova o saobrañaju i bezbednosti saobrañaja.27

4.1.6. Iskustvo
Ukupno æivotno, a posebno iskustvo u saobrañaju znaåajno utiåu na rizik saobrañajne nezgode. Ovo je prisutno kod svih kategorija uåesnika u saobrañaju, ali je najviãe istraæeno kod vozaåa i peãaka. Vozaåko iskustvo (vozaåki staæ) se moæe izraæavati na razliåite naåine: brojem preœenih kilometara, brojem sati voænje, brojem godina intenzivne voænje, obimom i vrstom voænje u razliåitim uslovima itd. Meœutim, najjednostavnije je prikupljati podatke o ukupnom (nominalnom) vozaåkom staæu, tj. o periodu od polaganja vozaåkog ispita. Ovaj nominalni vozaåki staæ se sastoji od mrtvog i stvarnog vozaåkog staæa. Mrtvi vozaåki staæ je period posedovanja vozaåke dozvole u kome vozaå ne vozi ili malo vozi. Stvarni vozaåki staæ je period u kome vozaå intenzivno i aktivno vozi. Prema obimnim istraæivanjima koja su sprovedena u Srbiji, uoåeno je da vozaåki staæ odluåujuñe doprinosi bezbednosti vozaåa.28 Prema nominalnom vozaåkom staæu, svi vozaåi su podeljeni u pet klasa: – neiskusni vozaåi (vozaåi poåetnici) sa vozaåkim staæom do 5 godina, – nedovoljno iskusni vozaåi (od 6 do 10 godina nominalnog vozaåkog staæa), – iskusni vozaåi (od 11 – 15 godina nominalnog vozaåkog staæa), – zreli vozaåi (od 16 – 20 godina), – vrlo iskusni vozaåi (21 – 25 godina) i – stari vozaåi (preko 25 godina poseduju vozaåku dozvolu). Uoåeno je da oko 42 % vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (do 5 godina vozaåkog staæa). Ako se ima u vidu smanjena izloæenost vozaåa – poåetnika, tj. veliki mrtvi vozaåki staæ u naãim uslovima, zakljuåujemo da preko 50 % svih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (sa manje od 5 godina nominalnog vozaåkog staæa).
27 O reklamama ... 28 Lipovac, K. i dr.,

4

Obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita u funkciji bezbednosti saobrañaja, (studija), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Beograd, 1997.

112

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæajnim nezgodama

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u SN (sve kategorije)

1-5

6-1

0

Vozaèki staž (godine)

-1 11

5

16

-20

21

-30

pre

ko

30

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u saobraæaju (magistralni put Užice–Zlatibor, 2002)
Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæaju
25% 19% 17% 17% 12% 10%

Vozaèki staž (godine)
1-5 6-1 0 -1 11 5 16 -20 21 -30
pre ko

30

Slika 4.4. Procenat vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama, a prema njihovom vozaåkom staæu29 i vozaåko iskustvo vozaåa u saobrañaju na magistralnom putu.30

Dakle, vozaåko iskustvo smanjuje rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, iskustvo moæe da smanjuje i posledice saobrañajnih nezgoda.
29 Isto. 30 Pavloviñ,

S., Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2002.

113

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4.1.7. Ponaãanje
Ponaãanje uåesnika u saobrañaju, a posebno poãtovanje propisa, najbitnije utiåu na bezbednost saobrañaja. Posebno su opasna sledeña ponaãanja u saobrañaju: – znaåajno prekoraåenje ograniåenja brzine, – nepoãtovanje svetlosnih signala (prolazak na crveno svetlo), – preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama, – nepoãtovanje prvenstva prolaza, – nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila, – nekoriãñenje zaãtitne opreme i – prelazak kolovoza van peãaåkog prelaza.

4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju
Brzina utiåe na vreme putovanja, troãkove prevoza, zagaœivanje vazduha, buku, izbor vida prevoza, klimu, rizik od nezgode, posledice nezgode, kvalitet æivota, zdravlje itd.

4

Na rizik od nezgode utiåu: ograniåenje brzine, proseåna brzina vozila, procenat vozila åija brzina je veña od ograniåene, procenat sporih vozila i disperzija brzina.31 Broj nezgoda se poveñava za 10% (lakãe nezgode) do 25% (nezgode sa poginulim), kada proseåna brzina poraste za 5 km/hat. Ovo poveñanje je 25 – 50 %, ako brzina poraste za 10 km/hat. U suprotnom, ako se proseåna brzina na putu smanjuje, smanjuje se i broj nezgoda (Slika 4.5).

nezgode sa poginulim nezgode sa povreðenim sve nezgode

Slika 4.5. Promena broja nezgoda sa promenom srednje brzine na putu. Ãvedski model kada je posmatrana srednja brzina bila 80 km/hat (Anderssen & Nilsson, 1997).
31 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads, Transport research, Fourth framework pro-

gramme road transport, Transport DG – 106, Final Report, December 1998.

114

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Rizik od nezgode razliåito se menja u razliåitim uslovima. Ako u naselju poraste srednja brzina za 10%, broj nezgoda raste za oko 21%. Smanjenje srednje brzine za oko 1 km/hat dovodi do smanjenja broja nezgoda za oko 2-3% (oko 4% na gradskim arterijama i oko 2 % na ulicama gde se vozila kreñu sporo). Velike proseåne brzina znaåi i velike sudarne brzine. Sa porastom sudarnih brzina rastu posledice nezgode, a posebno rizik smrtnosti. Velike sudarne brzine umanjuju koristi od sistema zaãtite. Na primer, rizik povreda vezanog putnika je 3 puta veñi pri sudarnoj brzini 50 km/h, nego pri brzini 30 km/h. Ove razlike su joã znaåajnije, ako se ne koriste sigurnosni pojasevi. Nepoãtovanje ograniåenja brzine je vrlo pouzdan pokazatelj sklonosti ka saobrañajnim nezgodama. Naime, vozaåi koji voze prebrzo, prave i druge saobrañajne prekrãaje, a svaki treñi vozaå koji je kaænjen zbog prekoraåenja brzine bio je uåesnik saobrañajne nezgode. Procenat vozaåa koji ne poãtuju ograniåenje brzine (prekoraåuju brzinu) znaåajno utiåe na broj nezgoda. Ako se procenat vozaåa koji voze prebrzo udvostruåi, broj nezgoda poraste za oko 10%. Ako njihova proseåna brzina poraste za 2 km/h, broj nezgoda poraste za preko 20%. Disperzija brzina (razlike izmeœu brzina vozila u saobrañaju) utiåe na broj konflikata brzina na putu, pa i na broj nezgoda. Ukoliko su brzine ujednaåene (male disperzije brzina) onda se dogaœa i manji broj nezgoda. Ako disperzija brzine raste, onda raste i broj konflikata brzina, raste broj potreba za preticanjem, raste broj ometanja i negativnih meœuuticaja, vozaåi se viãe zamaraju i nerviraju, åeãñe su opasne situacije, pa i nezgode. Treba imati na umu da porastu broja nezgoda doprinose vozila koja se kreñu bræe, a posebno vozila koja se kreñu sporije. Brza i spora vozila imaju i veñi rizik uåeãña u nezgodama. Sa porastom sudarnih brzina poveñava se teæina nezgode, a posebno pri obaranju peãaka. Na primer, ako je brzina udara u peãaka 30 km/h, onda ñe poginuti oko 10% peãaka, pri brzini 40 km/h poginuñe oko 20 %, pri 50 km/h gine oko 40% peãaka, a pri 60 km/hat gine oko 80%. Ako je peãak udaren vozilom koje se kreñe brzinom 80 km/hat i viãe, njegove ãanse da preæivi su zanemarljive (Passanen, 1991).
Uticaj sudarne brzine na smrtnost razlièitih SN
100 90
ÈEONI SUDARI

RIZIK SMRTNOG ISHODA (%)

80 70 60 50 40 30 20 10 0 0 10 20 30 40 50
OBARANJE PEŠAKA

BOÈNI SUDARI

60

70

80

90

100 110 120 130 UDARNA BRZINA (km/h)

Slika 4.6. Rizik od smrti peãaka najviãe zavisi od brzine vozila u trenutku sudara (Passanen, 1991).

115

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Nilsson je (1984) izveo matematiåki model32 za odreœivanje uticaja poveñavanja brzine na broj saobrañajnih nezgoda i njihove posledice (Tabela 4.5).
Broj saobrañajnih nezgoda (y) Nezgode sa poginulim y1=(v1/vo )4y
o

Broj povreœenih (z) Poginuli z1=(v1/vo )4y
o+(v1/vo)
8(z

o-yo)

Nezgode sa teãko povreœenim i oginulim y1=(v1/vo)3yo Sve saobrañajne nezgode sa povredama y1=(v1/vo )2y
o

Poginuli i teãko povreœeni z1=(v1/vo)3yo+(v1/vo)6(zo-yo) Svi povreœeni (ukljuåujuñi i smrtnosti) z1=(v1/vo)2yo+(v1/vo)4(zo-yo)

Primer 1. Ako je, pri poåetnoj srednjoj brzini od v0= 85km/h, bilo 100 saobrañajnih nezgoda sa poginulim i 110 poginulih, onda bi, posle porasta brzine na 90 km/h, trebalo oåekivati oko: y1= (90/85)4 x 100 = 1,0594 x 100 = 125,7 saobrañajnih nezgoda sa poginulim, tj. oåkivalo bi se poveñanje za 25,7 %. Pri tome bi trebalo oåekivati oko: z1= (90/85)4 x 100 + (90/85)8 x (110 – 100) = = 125,7+1,0598(110-100)=141,5 poginulih lica, tj. oåekivalo bi se poveñanje za (141,5 – 110)/110 x 100 % = 28,6 % Primer 2. Ako je, pri srednjoj brzini v0 = 100 km/h bilo y0 = 1.000 nezgoda sa teãkim povredama (ukljuåujuñi i poginule), a broj teãko povreœenih i poginulih bio 1.500, onda ñe sa smanjivanjem brzine na v1 = 90 km/h, smanjiti i broj ovih nezgoda i nastradalih. Novi oåekivani broj nezgoda sa povredama biñe oko: y1 = (90/100)2 x 100 = 0,92 x 100 = 810 (smanjenje za oko 19%) a novi broj povreœenih (ukljuåujuñi i poginule) biñe oko: z1 = (90/100)2 x 100 + 0,94(1500-1000) = = 810 + 0,94(1500-1000) = 1138 (smanjenje za oko 24,1%)

4

32

Road Safety Principles and Models: review of descriptive, predictive, risk and accident conseqvence models, OECD, 1997.

116

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo
Ukrãtanje u nivou izaziva veñi broj veoma opasnih konflikata u saobrañaju. Zato se ureœenju prvenstva prolaza posveñuje posebna paænja. Prvenstvo prolaza moæe biti ureœeno kao prvenstvo onoga koji se kreñe savremenim kolovozom (u odnosu na one koji dolaze zemljanim putem), znakom trougao, znakom STOP, semaforima ili znacima koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena lica koja neposredno reguliãu saobrañaj. Svetlosni signalni ureœaji (semafori) se postavljaju u raskrsnicama kada to zahtevaju razlozi protoånosti (poveñan broj vozila ili peãaka) ili bezbednosti saobrañaja (veñi broj nezgoda). Semafori bi trebalo da omoguñe bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova, tako ãto vremenski razdvajaju konfliktne tokove vozila i peãaka. Pri projektovanju plana tempiranja semafora spreåava se jednovremeno
33 Status Report, Vol 37, No. 5, May 4, 2002. (www.highwaysafety.org). 34 SARKOZY, N., Ministre de l’Intérieur, de la Sécurité Intérieure et des

Libertés Locales; Gilles de ROBIEN, Ministre de l’Equipement, des Transports, du Logement, du Tourisme et de la Mer; RN 20 La Ville-du-Bois, 27 octobre 2003;Dossier de presse. 35 Lipovac, K. i Neãiñ M., Automatsko prañenje i kontrola prekrãaja u bezbednosti saobrañaja, Nauånostruåni skup: Propisi U bezbednosti saobrañaja, Postojeñe stanje i problemi primene, Beograd, 2003 (Zbornik radova, str. 101 – 113).

117

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Za kontrolu brzina pored tradicionalnih metoda (radar, tahograf i sl.), danas se sve viãe koriste automatizovane savremene metode koje koriste radar sa fotoaparatom ili kamerom. Koriste se dva tipa ureœaja. Jedan tip ureœaja snima trenutne brzine vozila (koristeñi radar ili detektore instalirane u kolovoz), a drugi tip ureœaja snima proseånu brzinu na posmatranoj (opasnoj) deonici puta. Danas se u oko 75 zemalja koriste ureœaji za automatsku detekciju prekoraåenja brzine (Status Report, juni 19, 1999; www.highwaysafety.org). Time se smanjuju broj vozila koja prekoraåuju brzinu (za 40 do 80 %)33 i veliåina ovih prekoraåenja. Velika Britanija (preko 5000 instaliranih radara sa kamerama na putevima) i Holandija (preko 6000 ureœaja) prednjaåe u automatskoj kontroli brzina. U Francuskoj je krajem 2003. bilo instalirano 100 radara sa digitalnim kamerama koji su potpuno automatizovani (od kontrole na putu, preko identifikacije vozila i vlasnika, do pisanja reãenja i plañanja kazni). Do kraja 2005. planirano je da se uvede 1000 ovakvih ureœaja. Na pojedinim kritiånim deonicama (posebno u tunelima) procenat vozaåa koji prekoraåuju brzinu sveden je na 1%, posle uvoœenja ovih kamera. Na deonici puta u San Etjenu broj broj nezgoda sa nastradalim je smanjen sa 90 na 5 posle uvoœenja ovih ureœaja.34 Dakle, veliki potencijal za uticaj na brzine leæi u automatskoj kontroli brzina. Meœutim, neophodno je reãiti nekoliko problema, a posebno problem dokazivanja prekrãioca, tj. odgovornosti vlasnika vozila. Mada meœunarodne strategije bezbednosti saobrañaja, EU, KEMT i veñina razvijenih zemalja preporuåuju uvoœenje odgovornosti vlasnika vozila i njegovu obavezu da pomogne dokazivanje prekrãioca, ovo joã nije reãeno u naãem zakonu.35

08 0. Beograd. sve dok svi uåesnici poãtuju znake na semaforima. 1999. U Beogradu se u periodu od 1997. Bezbednost dece u saobrañaju u Beogradu (studija). Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad). Nepoãtovanje svetlosnih saobrañajnih znakova je veoma opasno.23 4 Na nesemaforizovanim raskrsnicama Ukupno U naãim uslovima je masovno nepoãtovanje svetlosnih signala. pa su raskrsnice sa semaforima postale opasnije od nesemaforizovanih raskrsnica.157 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 2. zbog ponaãanja 36 Karaliñ.Lipovac. i 72.58 0.6). Lipovac. velika ulaganja da se raskrsnice i peãaåki prelazi semaforizuju i savremeno reguliãu (kako bi bili bezbedniji) daju suprotne efekte. Oko 60% nezgoda na semaforizovanim prelazima37 desio se pri prelasku ulice u vreme kada je za peãake bilo ukljuåeno crveno svetlo. u toku 2001. 38 Vujaniñ.7 SN sa nastradalim 122 (77 %) 37 (23%) 159 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 0. Tabela 4. Na semaforizovanim raskrsnicama se åeãñe dogaœaju nezgode i ove nezgode su opasnije. 2002. nego na nesemaforizovanim raskrsnicama. koji se teãko izbegava. Znatan broj ovih nezgoda dogodio se na semaforizovanim prelazima. Saobrañajni fakultet. godine (posmatrano je 692 raskrsnice na kojima su se dogaœale nezgode) Izvor: Statistiåki podaci MUP-a36 Broj raskrsnica Na semaforizovanim raskrsnicama 210 482 692 SN sa mat.38 Dakle.6 1.. Saobrañajne nezgode koje su se dogodile na raskrsnicama u Beogradu. Naime. Ovo najbolje ilustruju podaci o nezgodama na raskrsnicama u Beogradu (Tabela 4. P. u Beogradu se. M. Tako na primer. do 2002. jer stvara opasan konflikt sa drugim uåesnicima. Ovome bi trebalo pridodati da se i veliki broj nezgoda sa peãacima dogaœa na semaforizovanim peãaåkim prelazima. K. saobrañaj se odvija tako ãto svi uåesnici oåekuju od drugih da poãtuju signalizaciju.3 1.6. i dr. Krsto Bezbednost saobrañaja kretanje konfliktnih tokova i obavezno ostavljaju zaãtitna vremena. Beograd. godine oko 20 % svih nezgoda sa peãacima dogodilo na peãaåkim prelazima. 118 . a posebno vozila) na crveno je veoma opasan. ãtetom 547 (47 %) 610 (53 %) 1. str.. 37 Obuhvañene su nezgode kod kojih je utvrœeno stanje semafora. B. na semaforizovanim raskrsnicama dogaœa dva puta viãe nezgoda sa materijalnom ãtetom i oko 7 puta viãe nezgoda sa nastradalim licima.. 71. Tako se garantuje bezbedno ukrãtanje i ulivanje saobrañajnih tokova. jer naruãava naåelo poverenja izmeœu uåesnika u saobrañaju. Prolazak bilo koga uåesnika (peãaka. Institut Saobrañajnog fakulteta.

K. Kontrola preticanja moæe se vrãiti tradicionalno (neposredno opaæanje policajaca na putu) ili uz pomoñ savremenih ureœaja sa kamerom.6 45. a ove nezgode su lakãe u odnosu na boåne sudare. . uz pomoñ savremenih ureœaja za automatsku detekciju i snimanje prolazaka na crveno svetlo. postavljeni u vozilima ili u 39 Status Report..1. nezgode pri preticanju su posebno åeste na putevima sa velikim disperzijama brzina (mnogo sporih vozila). Meœutim. Vol 37. Imajuñi ovo u vidu. pokazala je da se oko 91% ovih nezgoda dogaœa na preglednim deonicama.40 Ove nezgode su teæe od ostalih (tabela 4.41 Broj poginulih na 100 SN SN pri preticanju Ostale SN Sve SN 12. moæemo slobodno reñi da je nepoãtovanje crvenog svetla jedno od najznaåajnijih nebezbednih ponaãanja u saobrañaju. automatizovano otkrivanje prolazaka na crveno svetlo. Uz odgovarajuñi publicitet (kampanje) poveñava se i subjektivni rizik. 22. Saobrañajne nezgode u preticanju. 2002 (www. Ovo bi trebalo imati u vidu prilikom planiranja kontrole preticanja. 119 4.7. neposredno posle duæih zabrana42 i posle deonica sa smanjenom preglednoãñu (na poåetku preglednih deonica sa dozvoljenim preticanjem). 42 Isto. 34. 1997.4 77.7 78. ali je ovo poveñanje manje.7. Pri tome dolazi do poveñanja broja udara u zadnji deo vozila. 1997.3. zbog velikog kapaciteta. 40 Lipovac. No. Naime. U tom smislu su razvijene efikasne metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja. Ovi ureœaji mogu biti stacionirani na odabranim mestima..1. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama Preticanje na mestima gde je to zabranjeno i u uslovima kada to nije bezbedno je veoma opasno.4 45. May 4.4 Detaljna analiza velikog uzorka nezgoda u preticanju u Srbiji. Viãa ãkola unutraãnjih 41 Lipovac. znaåajno uveñava specifiåan objektivni rizik da ñe vozaå koji ne poãtuje semafor biti otkriven i kaænjen.7 10.highwaysafety.8 88. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Saobrañajne nezgode u preticanju. str. Teæina saobrañajnih nezgoda pri preticanju je veña nego teæina ostalih nezgoda. Beograd. Tabela 4. K. U Srbiji se oko 7% nezgoda dogaœa pri preticanju.org). gde je dozvoljeno preticanje.39 Istraæivanja u SAD. poslova. str. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uåesnika u saobrañaju. ãto dovodi do promene ponaãanja.4.7).6 10. Evropi i Australiji ukazuju da se automatskim ureœajima moæe smanjiti broj nezgoda na semaforizovanim raskrsnicama za 25 do 30 %. 5.7 Broj teãko povreœenih Broj lakãe povreœenih na 100 SN na 100 SN 52.

5. Voænja isuviãe blizu vozila ispred sebe je veoma opasna. 2002.1. Ministre de l’Intérieur. 29. 120 . B.. N..1. Na Francuskim putevima oko 25 % vozaåa dræi malo odstojanje (manje od 2 sekunde).. a posebno ako forsirano koåi). nego vozaåi koji dræe bezbedno odstojanje u voænji. str. Dossier de presse.1. 44 Sarkozy.4. S.5%. Kod æena nije uoåena ova korelacija. Voænja pod uticajem Dva su najvaænija. ukljuåujuñi i nezgode sa najteæim posledicama. odnosno 14.8. pp 723 – 729. Summall.45 4 4. 27 octobre 2003. de la Sécurité Intérieure et des Libertés Locales. des Transports. Korelacija je posebno izraæena kod mladih muãkaraca. 1997. a boåni sudari åine oko 16% nezgoda sa nastradalim licima. Accident Analysis and Prevention. ali i poveñava rizik naletanja na vozilo otpozadi (ako prednje vozilo koåi. slabi koordinacija i preciznost pokreta itd. Gilles de ROBIEN. i 23. P. 22. a posebno nezaustavljanja kod znaka “stop”. New York. U uslovima gustog saobrañaja ovi procenti rastu na 58%. S druge strane. Ovako se ometa vozaå prednjeg vozila. negativna uticaja alkohola na åoveka.7.7. 45 Rajalin. u Beogradu se oko 20% svih nezgoda dogaœa zbog neustupanja prvenstva prolaza. pogorãavaju se fizioloãke sposobnosti: slabi oãtrina vida. Close-following drivers on two-lane highways.Lipovac. Dejstvom alkohola. pod dejstvom 43 Karaliñ. razvijene i savremene metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja. du Logement. Hassel i H. produæava se vreme reakcije. Vozaåi–muãkarci koji voze na malom rastojanju (zbijeno) imaju 2 – 3 puta viãe saobrañajnih prekrãaja. 4. Ministre de l’Equipement. Krsto Bezbednost saobrañaja helikopteru. Na primer. Optimalni rezultati se postiæu kombinovanim radom patrole na zemÿi i snimanjem iz vazduha (helikoptera).44 Na evropskim autoputevima zapoåela je automatska kontrola odstojanja izmeœu vozila i od nje se oåekuju znaåajni efekti na bezbednost saobrañaja. 4. Beograd. Vol. RN 20 La Ville-duBois. du Tourisme et de la Mer. ovakvi prekrãaji su veoma åesti. No 6. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad). S. Ipak. Saobrañajni fakultet.. Nepoãtovanje prvenstva prolaza Nezaustavljanje pri nailasku na znak “stop” i nepoãtovanje prvenstva prolaza u raskrsnici je veoma znaåajan prekrãaj koji dovodi do velikog broja saobrañajnih nezgoda. a oko 6% vozaåa vozi na vrlo malom odstojanju od prednjeg vozila (manje od 1 sekund). ãto je veoma opasno. Danas43 su pored tradicionalnih metoda. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila Oko 7 % svih nezgoda u Srbiji åine sudari vozila koja se kreñu u istom smeru.

) su pokazala da pijani vozaåi imaju 40 puta veñi rizik nezgode sa povreœenim i oko 160 puta veñi rizik nezgode sa poginulim. Vozaåi sa preko 1. a zatim opada (15 do 20 sati posle pijenja). Veñ kod 0. Ferrante A. D.3 promila slabi procena rastojanja i danju. Crash Characteristics and Injuries of Victims Impaired By Alcohol Versus Illicit Drugs. i dr.5 promila.50 Alkohol poveñava rizik saobrañajne nezgode viãe nego bilo koji drugi poznati faktor rizika. Zato se radi utvrœivanja ranije koncentracije alkohola (u vreme nezgode) dva puta vadi krv (u razmaku od 60 minuta) ili se vade krv i urin. New York. 121 4. starosti do 46 Alkohol am Steuer? NEIN DANKE! (Alkohol za volanom? Ne hvala!). Accident Analysis and Prevention.8 promila preko 75% vozaåa je bilo nesposobno.1. Obzor meronrijamë no bezonsanosmi doroænogo dviæeniy. Brzina eliminacije alkohola iz organizma zavisi od vrste piña.4 promila oko 40% vozaåa nije sposobno da upravlja vozilom. usporavaju se reakcije. po pravilu. Alkohol je. Sa 0. suæava se vidno polje i oteæava prilagoœavanje na svetlo-tamu. Uticaji alkohola zavise od koncentracije u krvi (mozgu).47 Posle 1–2 sata zavrãava se resorpcija. tako ãto prvo raste (oko 60 – 70 minuta posle pijenja). pp 817 – 827.. pp 211 – 220. New York. 1999. Kod 0.46 Za 10 do 15 minuta resorbuje se oko pola. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . Vol.1 do 0.) je utvrdio da se alkohol razgraœuje brzinom od 0. Kod 0. Istraæivanje u Norveãkoj (Glad. dok droge (bez alkohola) nisu. slabi kritiånost i raste sklonost ka rizicima. Institut za ekonomiku transporta. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja alkohola slabi paænja. brzine pijenja itd. & MaromY. Zato su neke dræave ovu granicu proglasile apsolutnom nebezbednoãñu i predvidele obavezno hapãenje vozaåa u tim sluåajevima. Rizik od uåeãña u saobrañajnim nezgodama i rizik od smrtnog stradanja rastu sa porastom koncentracije alkohola u krvi. 51 Waller.5 promila znatnije slabe razumne koånice. Ãvedski nauånik Widmark (1922. vrste i koliåine hrane. Koliåina alkohola u krvi menja se vremenom. Vol.51 Najåeãñi pijani vozaåi su muãkarci. No 3. 1991). A linkage study of Western Australian drink driving arrests and road crash records. Kod koncentracije od 0.. Ako bi se iz saobrañaja iskljuåili svi vozaåi pod uticajem alkohola u SAD. P.4. povezan sa teæim posledicama nezgoda (dva puta veñu smrtnost).5 promil alkohola u krvi imaju od 20 do 60 puta veñi rizik48 da uåestvuju u nezgodi nego vozaåi do 0. a posle 30 minuta skoro 70% konzumiranog alkohola.49 Meœu nezgodama sa pijanim vozaåima ima 3.. 29. 1997. broj poginulih u nezgodama bi se smanjio za 47 % (Evans. poveñava se samouverenost. i Assum 1989. Publikacija nemaåkog saveta za bezbednost saobrañaja. opada koncentracija i slabi paænja.6 promila nesposobnih je bilo oko 60%. No 6. Oslo-Kopenhagen. Accident Analysis and Prevention.24 promila na sat. 1985. 2001. 48 Razliåiti istraæivaåi su doãli do razliåitih odnosa.2 promila smanjuje se sposobnost da se noñu proceni rastojanje. za 20 min. 29. nego meœu ostalim nezgodama. 47 Isto. oko 60 %. kod 0. 1996. poveñava se spremnost za rizik.0 promil nijedan vozaå nije u stanju da udovolji zahtevima saobrañaja i vlada svojim vozilom. 50 Rosman. ali se ovi kreñu izmeœu 20 i 60! 49 Snravoånik no bezomasnosmi doroænogo dviæeniy. Ova dva uticaja se pojaåavaju.5 puta viãe nezgoda sa nastradalim. a kod 1.

Accident Analysis and Prevention. AAP. noñu i tokom vikenda. P.. Pijani peãaci. New York. pp 173 – 180.53 ako je ova ugradnja alternativa klasiånim kaznama (zatvor. zabrane kupovine alkohola za mlade (u mnogim dræavama SAD lica mlaœa od 18. pp 303–312. rizici se mogu i viãestruko poveñati. No. 57 Ostrom. zabrana upravljanja. 19. New York. Fatal Pedastrian Accident in France: A Typological Analysis. Najåeãñe se ove nezgode deãavaju u dane vikenda (preko 65%) i noñu. Vol. i dr. i Erriksson A. Na primer. Troskovi nezgoda povezanih sa alkoholom: procena za Novi Zeland i mere koje se predla\u za meœunarodno koriscenje. Najveñe smanjenje povratniãtva se postiæe. sve åeãñe primenjuju razne mere kako bi se smanjio broj pijanih vozaåa u saobrañaju. alkohol poveñava i rizik kod drugih uåesnika u saobrañaju.. 53 Voas. T. Najriziånije grupe peãaka u Francuskoj su peãaci pod uticajem alkohola (posebno noñu). Meœutim.54 vozaåi traktora i biciklisti su takoœe veoma riziåne grupe. Francuskoj i dr. 55 Fontaine. a oko 67% ovih nezgoda su sletanja sa puta i druge nezgode sa jednim vozilom. Ove mere idu od edukacije. M. Srednja koncentracija kod pijanih peãaka bila je 1. R. ako je pijan vozaå svestan rizika. 2001. 122 . T.56 Svaki åetvrti poginuli peãak-muãkarac u Ãvedskoj bio je pod uticajem alkohola.Lipovac.: Evaluation of program to motivate impaired driving offenders to install ignition interlocks. razvijenim zemljama oko jedne treñine poginulih peãaka bili su pijani. random breath testing activity). Ovaj ureœaj spreåava vozaåa da ukljuåi vozilo pre testiranja na alkohol. 29. postoje primeri vrlo iskusnih vozaåa koji su åesto vozili pijani. H. a posebno kod peãaka. 2001). U N. elektronska prismotra i sl. Ako pijan vozaå vozi noñu. M.8 promila) rezultira nezgodom. 2001. åestih. zakonskih ograniåenja. 2001 (783-791). a samo jedna od 375 voænji u pijanom stanju se otkrije i osudi (Miller. 34. Accident Analysis and Prevention. a nisu uåestvovali u nezgodama. 1997. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 30 godina. zaãtitne alkohol-brave se ugraœuju u vozila åiji vlasnici su uhvañeni u voænji pod uticajem alkohola. ako se radi o mladom i neiskusnom vozaåu. No 4..52 Danas se. S druge strane. 56 Ostrom. ako je vozilo neispravno itd. Posebno su ugroæeni pijani peãaci pedesetih godina. AAP. 2002. Naime. Vol. godine ne mogu kupovati alkohol). Veliki broj ovih nezgoda se ne evidentira. da kompenzira negativan uticaj alkohola.6 promila (g/l). on moæe obazrivim ponaãanjem. pa do tehniåkih sredstava koja se ugraœuju u vozilo. Vol. u uslovima smanjene vidljivosti. i Gourlet. deca. Alkohol je povezan sa drugim faktorima rizika i oni se obiåno multipliciraju. sporom i paæljivom voænjom.55 Meœu poginulim pijanim peãacima posebno se istiåu mlaœi muãkarci. Accident Analysis and Prevention. No 6. 3. delimiåno. i Blewden M. kao i u sluåaju ako je ovaj test pozitivan. 29. No 2. Y.. pp 449 – 455.57 52 Miller. Fatality Pedestrian and Alcohol. oãtrih kazni. New York. 20 ili 21. 54 U Norveãkoj. Zelandu je procenjeno da svaka 90-ta voænja u pijanom stanju (preko 0. i Eriksson A. No 2. Smrtnost peãaka i alkohol. i Blewden M.). Ova pojava se zove kompenzacija rizika u saobrañaju.. stara lica i peãaci u zonama stajaliãta javnog prevoza. sluåajnih i dobro uoåljivih kontrola (highly visible.

1.9. 1997.1. ali su neãto manji. Upotreba sigurnosnih pojaseva Pravilna upotreba sigurnosnih pojaseva je jedna od najvaænijih mera u bezbednosti saobrañaja.10. reagovanju) su rani znaci umora koji veñ utiåu na rizik nastanka saobrañajne nezgode. slabi opaæanje i procene. 59 Highway design and traffic safety. Zato danas ima smisla ovaj element viãe vezivati za åoveka. ali i doslednom kaznenom politikom.4. vozaåi i drugi putnici nedovljno koriste ove sisteme. produæava vreme reagovanja itd. Na zadnjim sediãtima ovi efekti su nedovoljno istraæeni. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dok se stavovi menjaju prvenstveno edukacijom. smanjena koncentracija i usporenost (u opaæanju. a ne za vozilo. odluåivanju. Efekti vazduãnih jastuka su oko 20% na prednjim sediãtima.58 Najznaåajniji sistemi zaãtite su: sigurnosni pojasevi. Ali sama priprema. 4. vazduãni jastuci. projektovani su i stalno se usavrãavaju razliåiti sistemi zaãtite. ponaãanje (pa i voænja pod uticajem) se menja unapreœivanjem znanja i stavova. Razdraæljivost. sa obiljem stresnih situacija. 123 4. Pospanost.10. Upravljanje vozilom je veoma naporan posao koji zahteva stalnu paænju i koncentraciju. Engineering handbook. . Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Danas su najznaåajniji sistemi zaãtite tehniåki usavrãeni i predstavljaju standardnu opremu na vozilima. tromost.59 U najrazvijenijim dræa58 Za vozilo se moæe vezati postojanje sistema zaãtite. Umor Umor izaziva slabljenje fizioloãkih i psiholoãkih funkcija åoveka. Mada se vozaåi posle duæe voænje prilagoœavaju na umor. To je mera politike bezbednosti saobrañaja u skoro svim dræavama sveta. Umor dovodi do åeãñih greãaka u voænji. Efekti upotrebe sigurnosnih pojaseva su oko 40% na prednjim sediãtima (za oko 40% smanjuje broj poginulih prilikom sudara vozila). Ovo je posebno istraæivano kod vozaåa. Meœutim.1. ometa precizne i koordinirane pokrete. padanje glave.1. ãto stvara veoma opasne situacije. odræavanje i koriãñenje se moraju vezivati za åoveka. ali u kombinaciji sa sigurnosnim pojasevima efekti rastu na preko 45% (Evans). nasloni za glavu i zaãtitne kacige za dvotoåkaãe. 4. shvatanju. a da vozaåi nisu svesni opasnosti.1. Posebno je opasno nagomilavanje umora. njegova usavrãenost i moguñnosti. kratke pauze ne eleminiãu posledice umora. a manje za vozilo. Nekoriãñenje sistema zaãtite Da bi se poveñala pasivna bezbednost saobrañaja. Sidney. optiåke iluzije. san i “gubljenje filma” su kasni i veoma opasni znaci umora. bezvoljnost.

4 4. Kanada itd. su veoma ugroæena na prednjim sediãtima. i Davidse: R. pri voænji dece zahtevaju posebne sisteme za zadræavanje dece u vozilu (kolevka.) procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva na prednjim sediãtima premaãuje 90%... Finska. Cilj ovih sistema je da ãto uspeãnije zadræe de60 Hagenzieker. a posebno ona mlaœa od 12 godina i niæa od 150 cm. New York. I ostale zemlje ãirom sveta su uåinile isto. 29.61 upotreba biciklistiåkih kaciga smanjuje smrtne povrede za 27%. Bijleveld F.Lipovac. P. 29.). Trajanje intervencije. No 4. obiåno na one koji su mlaœi od 18 godina. Istraæivanja pokazuju da podstrekivaçe i nagraœivaçe pozitivno utiåu na stopu upotrebe sigurnosnog pojasa. pp 345 – 352. Upotreba sigurnosnih pojaseva moæe se poveñati u preciznom definisanju obaveze upotrebe pojasa u zakonu. a poveñane povrede vrata za 36% (ãto bi trebalo menjati boljom konstrukcijom lakãih kaciga). M. kampanjama u policiji i doslednom primenom u policijskim i drugim vozilima javnih sluæbi. posebna deåija sediãta. u veñini evropskih zemalja zakoni za noãenje zaãtitnih kaciga stupili su na snagu 1970 – tih godina. No 6. Krsto Bezbednost saobrañaja vama (Nemaåka. & Fadden M. Accident Analysis and Prevention. Do danas je uåinjen i veliki napredak u upotrebi sigurnosnih pojaseva i na zadnjim sediãtima. Neke dræave imaju ograniåene zakone za noãenje zaãtitnih kaciga koji se odnose samo na neke motocikliste. Vol.10. a u zavisnosti od uzrasta deteta. Bicycle helmet efficacy. 2001. Velika Britanija. New York. Pri tome su smanjene povreda glave za 40%. Kanda. Ovaj uticaj je veñi. Vol. neke zemlje uvode obavezno noãenje kaciga za bicikliste.2.. Zaãtita dece u vozilu Deca. A Meta-analysis. Ãvedska. ãirokim kampanjama i dobro vidljivom i publikovanom policijskom prinudom. 759 – 777. smanjivanjem izuzetaka. Kacige za motocikliste i bicikliste Na osnovu istraæivanja u nekoliko zemalja.60 4. Ãvedska i dr. ako postoje dobri zakoni i ako se podstrekivanje vrãi odmah. R. podmetaåi i sl. Glase K.). Zato neke dræave (SAD.. a mogu ih i povrediti.. mada u nekim zemljama postoje izuzeci za vozaåe mopeda. Australija.1. Zato je najveñi broj dræava zabranio da ova kategorija putnika sedi napred. verovatnoña da se dobije nagrada i vrednost nagrade nisu uticali na kratkoroåne efekte. Zakoni u tim zemljama se uglavnom odnose na sve vozaåe-motocikliste. U nekim zemljama SAD pri iznoãenju deteta iz porodiliãta neophodno je dokazati posedovanje testirane kolevke za prevoz deteta. 1997.3.10.1. Imajuñi navedene i druge rezultate u vidu. a meta – analysis. 124 . pp str. Effects Of Incentive Programs to Stimulate Safety Belt USE: 61 Attewell. definisanjem neupotrebe pojasa kao primarnog prekrãaja (zbog kojeg se moæe zaustaviti vozilo i kazniti prekrãioci). Accident Analysis and Prevention. Konaåno. Sigurnosni pojasevi ne mogu uspeãno zadræavati decu pri sudaru. Australija.

ali u nekim dræavama je vrlo visok. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Voÿnost plañaça se odnosi na spremnost pojedinca i zajednice da ulaæu u bezbednost saobrañaja.. ureœaji za upravljanje. 2001 (649-658). Viãe efekata daje kombinacija primera koje daju odrasli. M. i dr. Accident Analysis and Prevention. ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. a posebno kod vozaåa. driver anger and aggressive driving. . adolescenata i kod onih koji su u vozilu imali vatreno oruæje (Miller. J. Road Rage in Arizona: armed and dangerous.2. Agresivni ljudi su agresivni vozaåi. 2002). New York. i dr. Puãenje i upotreba alkohola i droga u mlaœim uzrastima su pouzdan predviœajuñi faktor za buduñi veñi rizik od ozbiljnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda (Shope.63 Agresivnost ljudi uveñava rizik od nezgode. ureœaji za koåenje. Adolescent antecedents of high – risk driving behavior into young adulthood: substance use and parental influences.1. VOZILO KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Aktivnoj i pasivnoj bezbednosti vozila doprinose brojni elementi vozila. drugi vidovi ometanja uåesnika u saobrañaju) je posebno prisutna kod muãkaraca.4. T. 62 Shope.). 4. Parker. Voÿnost plañaça se poveñava sa unapreœeçem svesti o znaåaju problema bezbednosti saobrañaja i jaåaçem svesti o moguñnosti da se upravÿa bezbednoãñu saobrañaja. 2001). nepristojni gestovi. 2002. fiziåka agresivnost ljudi je direktno povezana sa agresivnoãñu u voænji (Lajunen. Ostali elementi faktora åovek Danas je dokazano da nacionalni dohodak i voÿnost plañaça odluåujuñe utiåu na bezbednost saobrañaja.62 Æelja za ispitivanjem nepoznatog. No 5. Agresivnost (psovanje.11. No 2. izgradnja druãtvene odgovornosti i rana edukacija o liånoj odgovornosti u saobrañaju. potreba za uzbuœenjima i avanturama dobro predviœaju riskantnu voænju. T. sediãta sa naslonima za glavu. Viãi standard pojedinca. åak i u uslovima izgraœenih loãih stavova. J. ne mogu se bitno izmeniti samo obukom. pp 807 – 814. 34. i D. M. agresivno prañenje drugih vozila.. 2001 (243-255). spreåavanje prolaza drugim vozilima. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA cu. No 6. AAP. Naime. S druge strane.. 125 4. i dr. bez dodatnih povreda.64 Pogreãni stavovi i agresivno ponaãanje koji imaju korene u periodu pre obuke vozaåa. 64 Miller. AAP. ali i opãti standard (druãtva) pozitivno utiåu na sve faktore bezbednosti saobrañaja. vikanje. 63 Lajunen. Stepen upotrebe ovih sistema je razliåit.2. Are aggressive people aggressive drivers? A study of the relationship between self – reported general aggressiveness. agresivno ponaãanje se moæe suzbijati doslednom primenom dobrih zakona i kazni. i dr. Vol. sigurnosni pojas. a naroåito: toåak. i ParkerD.

karoserija. 66 Evans. konstrukcija vozila. a k – koeficijent koji se odreœuje empirijski (k=2..65 4. ostala oprema vozila (ABS. m1 i m2 mase ovih vozila. No.1. 609-616. duæina vozila. 29.800/900)2. branik. New York.6 =6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu. masa vozila. No. 65 Wood. brave na vratima.800/900)2. kompaktnost i obezbeœenost putniåkog prostora. 1997). Evans (1994) je utvrdio da rizici od smrti direktno zavise od odnosa masa vozila:66 R2 m1 ----. dizajn i ureœenost unutraãnjosti vozila. (139-151).3 puta veñi nego vozaå i putnici u veñem vozilu.⋅ k R1 m2 4 gde su R1 i R2 rizici povreœivanja ili smrti lica u prvom i drugom vozilu. Masa vozila Masa vozila presudno utiåe na posledice saobrañajne nezgode. D.). Driver Injury and Fatality Risk In Two-car Crashes Versus Mass Ratio Inferred Using Newtonian Mechanics.56 kada se odreœuju rizici od smrti). Safety and the car size effect: A Fundamental Explanation. Kod sudara dva vozila vozaå i putnici u lakãem vozilu imaju veñi rizik od povreda i smrti. str.Lipovac. Osnovni parametri pasivne bezbednosti vozila su masa i konstruktivne moguñnosti apsorpcije energije pri sudaru. 1997. P. Njihov rizik od povreda ñe biti oko: R2/R1=(1. dizajn i ureœenost spoljaãnjosti vozila. Accident Analysis and Prevention.800 kg i m2=900 kg i neka su njihove sudarne brzine bile jednake. stanje tehniåke ispravnosti vozila. Primer 3.2. Vol. Kod sudara vozila sliåne mase.2 =4. vetrobransko i ostala stakla na vozilu. Neka su se sudarila vozila åije su mase m1=1.= -----. osnovni parametar koji odreœuje rizik od povreda je duæina vozila (Wood.2 – 2..5 – 3. Vozaå i putnici u manjem vozilu ñe imati rizik od smrti oko: R2/R1=(1. ARS i dr. New York. Accident Analysis and Prevention. Krsto Bezbednost saobrañaja vazduãni jastuci. 26. rezervoar za gorivo itd. 2. Vol. D.. 5. L.800/900)3. Rizik od teæih povreda ñe biti oko: R2/R1=(1. 126 .6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu. 1997.5 =11.6 kada se odreœuju rizici povreda i k=3.

Kao ãto su pokazala brojna ispitivaça i analize saobrañajnih nezgoda sigurnosni pojas moæe da ãtiti samo do promene brzine od oko 25 km/h. kako bi se ublaæilo dejstvo sila koje sigurnosni pojasevi viãe ne mogu optimalno da pokriju i da bi se smanjio broj povreda prouzrokovanih sigurnosnim pojasom. – nasloni za glavu. 4. Konstrukcija vozila . a levi suvim i åistim). OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. ãto åvrãñe priåvrãñeni za sediãte i ãto bliæe glavi. – 60 ms glava i gornji deo tela putnika uranja u vazduãne jastuke. da blokira toåak.3. Aktiviranje vazduãnog jastuka odvija se u sledeñim vremenskim intervalima: – 0 ms sudar. Aktiviranje vazduãnog jastuka za suvozaåa sledi oko 10 ms kasnije. Sudar vozila se po pravilu odvija u vremenu od oko 100 ms. Ovo poveñava rizik od zanoãenja vozila i gubljenja stabilnosti pri koåenju. Cilj klasiånog sistema za koåenje je da spreåi okretanje toåka. Oprema vozila Najznaåajnija oprema vozila su: – sigurnosni pojasevi. ãto stvara efekat priguãivanja (pretvaranje energije). poãto kod boånih kolizija postoji veoma kratka zona deformacije. – 100 ms vozilo se zaustavlja. gas kojim je napunjen vazduãni jastuk izlazi kroz otvore. vazduãni jastuk je potpuno ispraænjen. onda ñe se realizovati razliåite sile koåeça na levim i desnim toåkovima (åak i ako su koånice ispravne). Ova vrednost odgovara npr. ako tokovi naiœu na razliåite podloge (desni toåkovi idu prljavim ili mokrim kolovozom. – 40 – 50 ms vazduãni jastuk se otvara do svoje pune zapremine. pre svega pomoñu harmoniånog delovanja i graniånika zatezanja.2.2. trajanju jednog jedinog treptaja oka. – 5 – 10 ms poåetak pomeranja poloæaja tela putnika usled inercije masa. Da bi se ovo postiglo nasloni bi trebalo da budu u visini glave. Da bi se omo127 4. Duæa vozila i vozila sa boÿom konstrukcijom ãtite vozaåe i putnike od povreda.2. – vazduãni jastuci. S druge strane. bez obzira na okretanje toåka upravljaåa). Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Savremena vozila se konstruiãu tako da se ãto bezbednije apsorbuje velika koliåina energije pri sudaru. Kada blokiraju upravljaåki toåkovi nije moguñe upravljati vozilom (vozilo ñe nastaviti da se kreñe pravo. Nasloni za glavu imaju zadatak da spreåe nekontrolisano kretaçe glave unazad i prelom vratnih prãÿenova. åak i pri snaænim sudarima. – 110-150 ms gornji deo tela putnika se vraña u prethodni poloæaj. Boåni vazduãni jastuci se za samo 10 ms od poåetka kolizije potpuno otvaraju.2. – ABS (Anti blokirajuñi sistem). Vazduãni jastuci i ureœaji za zatezanje pojasa predstavljaju dalji korak u razvoju.4.

C. NHTSA. i dr. pp 333 – 341. New York. pp 745 – 757. umesto da radi na kontrolisanju pokreta vozila. poveñanje broja saobrañajnih nezgoda sa jednim vozilom moæe biti uslovljeno i promenom ponaãanja vozaåa (tj. obezbedili da se i dalje okreñe. na primer. 68 Farmer. biciklisti). kompenzacija rizika) usled shvatanja i oslanjanja na koristi koje obezbeœuje ABS sistem (potcenjuje rizik velike brzine. odreœuju trenutak kada prestane okretanje toåka (trenutak blokiranja) i automatski koriguju (smanjuju) silu koåenja kako bi deblokirali toåak. Ovo skrañenje je bilo veñe kada je vozilo bilo optereñeno. ãto. sprovodi ekstremne pokrete upravljaåa tokom paniåne situacije. Moguñe je da vozaå. 1997.69 S druge strane.: The Antilock System Anomaly: A Drinking Driver Problem. Accident Analysis and Prevention. Ovako se sistem odræava na granici proklizavanja. Fatal Crashes of Passinger Vehicles Before and After Adding Antilock Braking System. Ovo se moæe tumaåiti tehniåkim prednostima ABS.). Boljom obukom i prilagoœavanjem vozaåa na ABS otklanjaju se negativni uticaji (Farmer. 128 .70 67 A Comprehensive Light Vehicle Antilock Brake System Test Track Performance Evaluation. 34. 2001. 70 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. P. i dr. & Hoffer. peãaci. veñ da omoguñi upravljanje i smanji zanoãenje pri forsiranom koåenju. Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja (NHTSA) je pokrenula opseæna istraæivanja kako bi se bolje sagledali uticaji ABS na bezbednost saobrañaja. 2000. New York. 29. Istraæivanje koje je organizovala NHTSA pokazala su da je put koåenja vozila sa ABS na ãljunkovitoj podlozi bio åak za 27% veñi nego kod vozila bez ABS. S druge strane. tj. Ovo moæe rezultirati time da vozaå. Vol. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 guñilo upravljanje vozilom koje forsirano koåi i spreåilo njegovo zanoãenje. dovodi i do poveñavanja intenziteta usporenja. u poreœenju sa istim vozilima bez ABS. na vlaænim podlogama i u krivinama. potcenjuje krivine.. izaziva saobrañajnu nezgodu koja ukljuåuje samo njegovo vozilo. uvedeni su razliåiti sistemi koji spreåavaju blokiranje toåka pri koåenju (ABS – Anti blokirajuñi sistem). 2002). Accident Analysis and Prevention. 2001).67 Nema dovoljno istraæivanja koja bi objasnila uticaj ABS na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. Na veñini ostalih podloga ABS je skratio put koåenja od 10 do 30%. G. No 6. ABS u redovnim sluåajevima obezbeœuje i neãto veña usporenja. Neadekvatno upravljanje vozilom sa ABS ograniåava se na pijane vozaåe i vozaåe koji nemaju iskustva niti obuku u upravljanju ovim vozilima. precenjuje moguñnosti upravÿaça zbog oslaçaça na ABS i sl. 2002. ali i neprilagoœenoãñu vozaåa i uticajima ABS na ponaãanje i subjektivni oseñaj sigurnosti. C. D. 69 Harless. Jedno istraæivanje (Farmer. ABS nije uveden u upotrebu radi poveñavanja usporenja. Vol. preko senzora na toåku. NHTSA. a poveñavaju pozitivni. jer. Ovi sistemi. “sleti” s puta. pokuãavajuñi da izbegne saobrañajne nezgode u koje je ukljuåen veñi broj vozila. 1997) je pokazalo da vozila sa ABS åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama u kojima ginu vozaå i putnici u tim vozilima68 (posebno u nezgodama sa jednim vozilom). No 3. a posebno ako je vozaå pod uticajem alkohola (Harless.Lipovac. po pravilu. vozila sa ABS reœe uåestvuju u nezgodama u kojima ginu drugi (vozaåi i putnici iz drugog vozila.

8. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Prema istraæivanjima Hertz-a.Nalazi studija iz 1998. 129 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Tabela 4.2. NHTSA. i Johnson-a Tipovi saobrañajne nezgode Sve saobrañajne nezgode Smrtonosne saobrañajne nezgode Sudari u kojima uåestvuje viãe vozila Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –18* –42* Obaranje peãake Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –10 –30* Nezgode u kojima uåestvuje samo jedno vozilo Prevrtanja Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Prednji udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Boåni udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –13 +2 +8 +7 +8 –17 +16 +40 +51 –14 –12 –11 –16 +63 +61 +69 +10 –38* +5 –40* 71 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program.4. godine o uticajima ABS na bezbednost u vezi s automobilima71 . Hiltona. 2000.

18 0.00 no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. 130 .31 0.57 Prosek za sve puteve 1. P.3.07 1. strukturi uåesnika u saobrañaju.32 1. 4 Navedene tri kategorije puteva se razlikuju po reæimu saobrañaja.Lipovac.16 0.74 0.63 1. Na osnovu istraæivanja u najrazvijenim zemljama odreœeni su rizici uåeãña u nezgodama na razliåitim putevima.00 1. – ostali otvoreni (ruralne) putevi i – gradske ulice. godina (Elvik.9.26 Ruralni putevi 0.38 2. 1991) (Marburger i Stockner. 1996. Tabela 4. tehniåko-tehnoloãkim karakteristikama.00 1.95 0.00 1.Vrsta puta Sa glediãta bezbednosti saobrañaja.44 0.63 0.00 1.00.93 0. 1989) (US Department of Transportation. Krsto Bezbednost saobrañaja + Pokazuje porast odreœenog tipa saobrañajnih nezgoda za vozila opremljena sa ABS – Pokazuje smanjenje odreœenog tipa saobrañajne nezgode za vozila opremljena sa ABS 4. Institut ekonomiki transporta.96 0. Oslo-Kopenhagen. Obzor meropriytië po bezopasnosti doroænogo dviæeniy. Relativni rizik nezgoda na razliåitim putevima72 Zemlja Danska Norveãka Ãvedska Nemaåka Velika Britanija SAD PROSEK 72 Snrovoånik IZVOR: Brzi putevi istraæivaåi.66 1.3. strukturi i uåestalosti konflikata u saobrañaju itd. 1991) (Elvik.57 0. putevi se mogu klasifikovati u tri kategorije: – brzi putevi (autoputeve i puteve rezervisane za saobrañaj motornih vozila).1. 1991) (Elvik.00 1.35 1. 1989) (UK Department of Transport. Ako je proseåan rizik 1. onda su relativni rizici nastanka saobrañajnih nezgoda na pojedinim putevima dati u tabeli 4.80 Gradske ulice 1.31 0. 1989) 0. brzini kretanja.18 0.9.00 1. PUT KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 4.

4. Nezgode se koncentriãu na deonicama sa znatno oãtrijim krivinama u odnosu na prethodni pravac ili blagu krivinu. K. nego na sliånim raskrsnicama sa tri prilaza. Posle duæeg perioda sa loãom podlogom. a posebno promene radijusi krivina i nagibi. Neki tipovi nezgoda (npr. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dakle. 1993.3. jer svaka raskrsnica predstavlja veñi broj konflikata i opasnih situacija koji se mogu realizovati u nezgodu. ovaj rizik je 4 do 8 puta veñi.4. autoputevi su najbezbedniji putevi.3. ãto dolazi do izraæaja i posle ovih deonica. Beograd. 21. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Posebno su opasne promena staçe kolovoza. na rizik nezgode joã znaåajnije utiåu promene radijusa krivina i nagiba kolovoza. Ovo je logiåno. a na krivinama sa 100 – 200 m. Prilog modelovanju procesa bezbednog preticanja (doktorska disertacija). 131 4. stvaraju uslove za agresivnost i druge negativne pojave koje poveñavaju rizik nezgode i izmeœu raskrsnica. Na ostalim otvorenim putevima za meãoviti saobrañaj (ruralni putevi) rizik nezgode je tri.3. nepovoljni radijusi i nagibi dodatno zamaraju vozaåe. kao i na deonicama sa usponom posle duæih ravnih deonica. . doprinose napetosti. Rizik nezgode je veñi u raskrsnicma sa viãe prilaza.2. Ako se na putu smenjuju duge prave deonice i deonice sa oãtrim krivinama ili se smenjuju ravne deonice sa strmim deonicama proseåan broj nezgoda raste. Saobrañajni fakultet. Naime.74 4. sa intenzivnijim saobrañajem (a posebno sa viãe vozila iz sporednih puteva) i veñim brzinama ispred raskrsnica. Brude (1986) je utvrdio da je rizik nezgode na raskrsnicama sa åetiri prilaza dva puta veñi. u odnosu na puteve sa ujednaåenim uslovima voænje. Stanje kolovoza Na mokrom i prÿavom kolovozu oteæano je upravÿaçe i koåeçe vozila. raskrsnice zamaraju vozaåe. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) Broj nezgoda raste sa porastom broja raskrsnica po kilometru puta. a na gradskim ulicama ãest puta veñi. 74 Lipovac.73 Meœutim. Najviãe nezgoda se dogaœa u vreme prvih kiãa posle duæeg suvog perioda..3. S druge strane. 4. str. Negativan uticaj nagiba i oãtrih radijusa utiåe na bezbednost saobrañaja i na ostalim (pravim i ravnim) deonicama. 73 Isto. Trasa puta Trasa puta veoma utiåe na bezbednost saobrañaja. nezgode pri preticanju) se koncentriãu na pravcima posle serije oãtrih krivina i na ravnim deonicama posle duæih uspona.3. nestrpljivosti i agresivnosti. U krivinama sa radijusom od 400 m rizik od nezgode je dva puta veñi nego na pravoj deonici.

Effects of Paved Shoulders on Accident on Rural Highways. Tako se poveñava teæina saobrañajnih nezgoda. ali pozitivno na pasivnu bezbednost (smanjuju se posledice nezgoda). Geometrijski dizajn puta i stanje povrãina za peãake (bankina. pa tako mogu poveñati rizik nastanka nezgode. pa je i teæina ovih nezgoda maça. 1997 (str. kao mera za smanjivanje brzina na raskrsnicama i drugim opasnim mestima. vegetacija i sl. 4. S druge strane. Effects of Rural Geometry and Traffic Volumes on Rural Roadway Accident Rates. stubovi. ako su oåekivane dobiti veñe od ãteta. New York. 34. Najznaåajnije 75 OECD: 4 Road Safety Principles and Models: Review of Descriptive. 78 Karlaftis.75 Meœutim. Ogden (1997). ove prepreke mogu doprineti nastanku nezgode. smanjuje broj nezgoda i do 41%.) koji utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. niti na vozilo. Svaka åetvrta nezgoda u Ãvedskoj predstavlja udar u prepreku. No 3. Ove elemente pripisujemo okolini. pp 353-362. 77 Ogden. Mada ovo moæe poveñati broj lakãih nezgoda. December 1998. Izgradnja prepreka koje smanjuju preglednost. Zato se u zimskim mesecima dogaœa maçi broj nezgoda. No. ove prepreke mogu negativno uticati na aktivnu bezbednost saobrañaja (raste ukupan broj nezgoda). prepreke mogu imati i pozitivan uticaj na teæinu nezgoda. Accident Analysis and Prevention. danas se. K..Lipovac.) najviãe utiåu na rizik od saobrañajne nezgode na otvorenim putevima. 1997. Final Report. a 50% ovih udara su udari u drvo pored puta. Ako se radi o åvrstim preprekama (stabla drveta.77 je pokazao da asfaltiranje bankina pored otvorenih puteva. Dakle. niti na put. åvrsti objekti. Transport research. zidani objekti i sl. S druge strane. Posebno su bila izraæena smanjenja udara odpozadi i sletanja sa puta. mora biti veoma detaljno i struåno analizirana. M.). 3. Vol. Vol. Accident Analysis and Prevention. Fourth framework pro- gramme road transport. ovako se smanjuje broj nezgoda sa najteæim posledicama.84). New York. Risk and Accident Consequence Models..76 Ovako se vozaåi primoravaju da smanje brzine u opasnim zonama. pp 357 – 365. Naime. vozaåi voze sporije. Transport DG – 106. Na bezbednost saobrañaja utiåu brojni elementi koji se ne odnose na åoveka. U Nemaåkoj oko 43% smrtonosnih nezgoda sa uåeãñem jednog vozila (sletanje sa puta) dogaœa se pri udaru vozila u drvo. 2002. prepreke utiåu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. 29. P.3. Ako ometaju preglednost. Predictive.5. betonski i drugi stubovi. 76 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads. analiziraju i postavljanje prepreka koje smanjuju preglednost. & Golias. bermi i sl. Izgradnja prepreka ima smisla. Krsto Bezbednost saobrañaja vozaåi prilagoœavaju svoje ponaãaçe i rizik nezgode opada. Åeste prepreke zamaraju vozaåe i skreñu im paænju. I. Prepreke pored puta Pored puta se åesto nalaze razliåite prepreke (stablo drveta. The 132 . Pariz. vozila åesto udaraju u ove prepreke.78 Izgraœenost i odræavaçe trotoara najviãe utiåu na rizik stradaça u naseÿima. pri silasku sa puta.

zakoni i drugi propisi. nego ostali. 81 Truls. 2001. 80 133 4. New York. prvi jesenji sneg i padavine posle duæih perioda bez padavina znaåajno poveñavaju rizik nezgoda. a posebno na rizik nezgoda mladih i neiskusnih vozaåa. 29. No 5. 1989) su pokazala da neoåekivane sneæne padavine. OKOLINA KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NEPOVOLJNI VREMENSKI USLOVI U vreme padavina (grad. saobrañajni i dr. 1997. K.9 do 4. a posebno nezgoda sa nastradalim. i sl. No 3. Uåesnici u saobrañaju se privikavaju na loãe vremenske uslove i ovaj negativan uticaj slabi. Ferguson. 79 Shope.).8 km/h. Vol. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.. 649–658. stavovi o bezbednosti saobrañaja. Vol. 2001. uslovi. urbanistiåko planiraçe prostora. New York. AAP. DECA I RODITELJI Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe saobrañajnih prekrãaja imaju 38% veñu verovatnoñu da naåine prekrãaj.. metroloãke prilike. 29. poveñavaju rizik od uåeãña u ozbiljnim saobrañajnim prekrãajima i nezgodama (Shope. 1993) su potvrdila ove stavove i pokazala da pojava grada najviãe utiåe na rizik nezgode. deca roditeÿa koji su åeãñe åinili prekraãje i sama åesto åine prekrãaje i åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãanje kod mlaœih i odras- lih: korisñenje supstanci i roditeljski uticaji. sistem obrazovaça i vaspitaça. str. porodica. Naãa istraæivanja (Lipovac. organizacija i kvalitet rada institucija bezbednosti saobrañaja. Increased Police Enforcement: Effects on Speed. kiãa ili sneg) raste rizik od nezgode. dræavno ureœeçe. S. koordinacija i kooperacija svih subjekata bezbednosti saobrañaja. Accident Analysis and Prevention..4. i dr. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uticaje na bezbednost saobrañaja imaju: standard (pojedinca i druãtva). itd.4. No 3. pp 229 – 234. Negativni uticaji roditelja: Blagi stavovi prema konzumiraçu alkohola mladih. Odnos roditeljskih vozaåkih dosijea sa vozaåkim dosijeima njihove dece. staçe zdravstvene zaãtite. pp 373 – 385. Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe nezgoda imaju 22% veñu verovatnoñu da doæive bar jednu nezgodu.81 Neposredna kontrola brzo deluje. Accident Analysis and Prevention. J.4. te da su efekti trajali najviãe 8 nedelja. doslednost kaæçavaça. rad policije i sudstva. Posebno opada rizik od nezgoda sa povreœenim i poginulim. Skandinavska istraæivanja (Frdstroem i Bjornskau. slab nadzor.79 S druge strane. . i dr. i dr. J. ali su efekti ograniåeni u vremenu i prostoru.80 POLICIJA–Uticaj neposredne kontrole na smanjivanje brzine U Norveãkoj je uoåeno da je redovna 9-toåasovna kontrola u toku 6 nedelja dovela do smanjenja proseåne brzine voænje za 0. V.

putnici i Afroamerikanci). T. I..87 Prelazak na primarne zakone (Eby.83 SKRIVENE KAMERE Skrivene kamere koje prati odgovarajuñi publicitet (kampanje)... Accident Analysis and Prevention. No 5. kod Amerikanaca afriåkog porekla)... broja nezgoda i broja poginulih u odnosu na vidljive kamere (Keal. 34. imaju veñe efekte na smanjivanje broja prekoraåenja brzine. nasuprot vidljivih kamera za smanjivanje brzine. 29.P. A Model of Traffic Crashes in New Zealand. 2002)88 viãe je uticao na one grupe koje su manje koristile pojaseve (mladi vozaåi. New York. M.84 i 2002).89 Meœutim. How the Presence of Passengers Influences the Risk of Collision With Another Vehicle. 2002). 2001.Vivoda & Fordyce T. Povey & Frith W. Britaniji je utvrœeno da je stopa poginulih u saobrañajnim nezgodama mnogo veña meœu stanovnicima siromaãnih oblasati. Accident Analysis and Prevention. PRISUSTVO SAPUTNIKA Prisustvo saputnika smanjuje rizik od nezgode. 2002. tinejdæer. pp 649 – 654. New York. 34. Meilinger & Kriger P. Meœutim. Accident Analysis and Prevention. M. P. S druge strane. muãkarci.82 Meœutim.. ali izaziva poveñavanje dugoroåno poveñanje izloæenosti (motorizacije i mobilnosti). & Frith W. i dr. Accident Analysis and Prevention. 89 Vollrath. 86 Prema sekundarnim zakonima nekoriãñenje sigurnosnog pojasa je prekrãaj za koji se vozilo ne moæe zaustaviti. ZAKON I RASNA PRIPADNOST Primena primarnih zakona o pojasevima poveñava upotrebu sigurnosnih pojaseva. pp 673 – 687. pp 815 – 823. New York. Accident Analysis and Prevention. u odreœanom opsegu. 34. i dr.. The Effects of Standard Enforcement on Michigan Safety Belt Use. Vol.. No 5. 29. pp 523 – 529. kod mladih vozaåa. L.. Vol. 34. P. 2002. Vol. skrivene kamere dovode do åetvorostrukog poveñanja realizovanih kazni. An Investigation Into the Relationships Between Area Social Characteristics and Road Accident Casualties. Relativna efikasnost programa skrivenih kamera.. M. ako je saputnik mlaœa osoba. 84 Keall. No 4. i dr. tako i na svim putevima (globalno). Seat belt use among african americans. 85 Keal. Langley..Williams & Farmer C.Povey & Frith W. & Langley J. nego u bogatim oblastima. rizik od nezgode raste. Further results from a trial comparing a hidden speed camera programme with visible camera operation. L. A. No 6. 134 . Accident Analysis and Prevention. pa moæe negativno da utiåe na rizik nezgode (Scuffham. Vol. 4 82 Abdalla. 2002. Accident Analysis and Prevention. pp 583 – 593. hispanics and whites. No 5. Krsto Bezbednost saobrañaja STANDARD-pojedinca U V. 34. a posebno noñu (Vollrath. primarni zakoni dozvoljavaju policiji da zaustavi vozaåe zbog nekoriãñenja pojasa i da naplate kaznu. ako se vozilo zaustavi zbog drugog prekrãaja. 1997. J. D. 2002.. 88 Eby. u poreœenju sa sekundarnim zakonima. pp 773 – 777. New York. Povey. 2001. Vol. 83 Scufham. No 3. povezano je sa kratkoroånim smanjivanjem rizika. J.86 a posebno kod nekih rasa/etniåkih grupa (npr. pp 277 – 2284. poveñanje prihoda. New York. 2002. Suprotno tome. & J. M.85 Ova smanjenja su znaåajna kako na konkretnoj deonici (lokalno). 87 Wels. 2002). D. New York. onda je moguñe naplatiti kaznu i za nekoriãñenje pojasa. M. No 6. Vol. New York. a posebno ako ova osoba nema vozaåku dozvolu.Lipovac. L. Vol..

K. aprila 1975.. Police Enfocement Strategy to Reduce Traffic Casualties In Europe. godine i Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola (APC) od 01. P. decembar 1994. Miletiñ. Kontrola i regulisanje saobrañaja.. An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. Da li su agresivni ljudi agresivni vozaåi? AAP. 2002.2235. Evropski sporazum o dopuni Konvencije o saobrañaju na putevima od 01. septembar 1996. Council Directive 96/427/EC. Contract Nº: RO-98-RS. jul 1991. & Donne X.. Contract No RO-97-sc. 29. i Parker D. Accident Analysis and Prevention.. Project funded by the European Commission under the Transport RTD Programme of the 4th framework programme. Lipovac. April 1999. Wood. 1999.. June 2000. Direktive Evropske unije: Council Directive 91/439/EEC. 19. GADGET. 1997. No 2. 2001. 21. Safety and the Car Size Effect: A Fundamental Explanation. pp 541 – 551. No. 29. N. 5. The ”Escape” Project.3047. 2000. Council Directive 94/72/EEC. juna 1976. 1999. Lajunen. Michel A. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. T. Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila od 03.. & Andersson R. AAP. Vol. Pariz. (649-658). No 4. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. 1999. 135 4. 34. Shope. D. Saobrañajne nezgode u preticanju. godine. Legal Measures and Enforcement. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. i dr. jul 1996. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko rizicno ponaãanje kod mlaœih i odraslih: koriãñenje supstanci i roditeljski uticaji.. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Literatura . J. Differences in Case-specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. No 5. 1997. februar 1996. Manuel de Premiers Secours Routiers. RTD programme of the 4th framework programme.. (243-255). New York. Beograd. Accident Analysis and Prevention. (139-151). Fusilier R. Council Directive 96/439/EEC ( proposal). Jolis. B. maja 1971. godine. Deliverable 5. Council Directive 96/C110/05 (proposal). 2. Vol. Project funded by European Commission under the transport. NHTSA. European Transport Safety Council.Literatura Ahmed. France-selection. 2001.. Beograd. 10.

Commission Directive 2000/56/EC. Council Directive 97/26/EC. jun 1997. 20. Council Directive 97/C 31/04 (proposal). jun 1997.Lipovac. Common Position No 9/97 . 4 136 . decembar 1996. 7. jul 1996. 97/C 69/02. Council Directive 97/26/CE. P. 2. Krsto Bezbednost saobrañaja Council Directive 96/47/EC. 23.novembar 1996. septembar 2000. 6. 14.

Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju 5. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja 5.5. Kljuåne oblasti primene zakona 5.5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji . Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja 5.4.2.3.1.

Danas se procenjuje da u promeni ponaãanja leæi najveñi potencijal uticaja na bezbednost saobrañaja (20 do 40% u EU). Propisi imaju veoma vaænu ulogu u promeni ponaãanja. Da bi se ovaj potencijal realizovao, neophodno je: da se donese dobar zakon i drugi propisi, da ljudi poãtuju propise i da budu kaænjeni oni koji ih ne poãtuju. Primena zakona ima razliåite kratkoroåne i dugoroåne ciljeve koji se realizuju u tri faze: 1. faza: PROMENA PONAÃANJA ZBOG POLICIJE To su trenutni efekti na terenu – na mestu i u vreme kontrole saobrañaja. Na primer, vozaåi ñe poãtovati crveno svetlo na semaforu (ili smanjivati brzinu) na datoj lokaciji u vreme kada shvate da postoji policijska kontrola. 2. faza: PROMENA STAVOVA To su kratkoroåni memorijski efekti koji se odnose na isto mesto ili na isti prekrãaj, a traju i posle policijske kontrole. Na primer, posle dugotrajne kontrole prolaska na crveno svetlo (ili kontrole brzine) na odreœenom mestu, vozaåi ñe poãtovati svetlosne signale (ili smanjivati brzinu) na tom mestu i u vreme kada nema policijske kontrole. Ovome posebno moæe da doprinese automatska kontrole saobrañaja. 3. faza: PROMENA MORALNIH – SOCIJALNIH NORMI To su dugoroåni efekti struåno projektovanih kampanja i dosledne primene zakona, a oslanjaju se na shvatanje opasnosti od pojednih saobrañajnih prekrãaja. Na primer, posle viãegodiãnje (ili viãedecenijske) dosledne primene zakona u vezi prolaska na crveno (ili kontrole brzine) i sveobuhvatnih kampanja koje struåno objaãnjavaju smisao prinude, veñina vozaåa prihvata da je nemoralno prolaziti na crveno ili drastiåno prekoraåivati brzinu. Tako se smanjuje broj onih koji åine taj prekrãaj na bilo kojem mestu i u bilo koje vreme. Sa druge strane, javnost se pridobija da pomogne i podræi policiju u otkrivanju i rasvetljavanju ovih prekrãaja. U Evropi je u toku proces usaglaãavanja propisa u bezbednosti saobrañaja. Posebno se prate i usaglaãavaju: – usvajanje zakona, – poãtovanje zakona (naroåito policijska praksa) i – efikasnost sudova. 139

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

5.1. PRIMENA ZAKONA I PROMENA PONAÃANJA U SAOBRAÑAJU

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Pri usvajanju novih zakona i pri izmeni postojeñih od dræava se oåekuje da propisima podræe minimum usaglaãenih struånih stavova. U tom smislu, postoji veliki broj preporuka Ujedinjenih Nacija, Rezolucija i drugih dokumenata KEMT, Direktiva EU, dokumenata OECD itd. Postoje brojne meœunarodne organizacije, komisije i druga tela koji neprekidno prate ovaj proces i pomaæu vladama i dr. institucijama u kreiranju nacionalnih propisa. Proces usaglaãavanja se ne zavrãava prañenjem usvajanja zakona i drugih propisa. Danas se sve otvorenije izuåava i preporuåuje usaglaãavanje policijske prakse. Oåekuje se da se ãirom Evrope, a posebno u EU ostvari ujednaåen nivo poãtovanja zakona u oblasti bezbednosti saobrañaja. U tom smislu je usvojena Evropska strategija policijske prinude, a u reformama policijskih organizacija uåestvuju meœunarodni eksperti.

5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja
Osnovni cilj primene propisa u saobrañaju je omoguñavanje neometanog odvijanja saobrañaja uz stalno smanjivanje rizika nastanka saobrañajnih nezgoda. Ma koliko ovi ciljevi bili razumni i opãteprihvañeni, teãko ih je ostvarivati u praksi. Naime, uåesnici u saobrañaju marginalizuju znaåaj rizika u saobrañaju. Verovatnoña saobrañajnih nezgoda je mala sa glediãta pojedinca koji treba da promeni svoje ponaãanje. On redovno precenjuje znaåaj svojih “odricanja” (smanjivanja brzine, poãtovanja svetala na semaforu, odricanja od alkohola, prelaska ulice na peãaåkom prelazu i sl.) u odnosu na “dobiti” u bezbednosti saobrañaja (statistiåko smanjivanje rizika nastanka nezgode). Rizik nastanka nezgode ne moæe bitno promeniti ponaãanje ljudi u saobrañaju. S obzirom na to da je rizik nezgode minoran za pojedinca, preostalo je da primenom zakona korigujemo njegovo ponaãanje u saobrañaju. Neophodno je da se poveña rizik zaustavljanja (Rzaust), odnosno kontrolisanja zaustavljenih uåesnika u saobrañaju (Rkont/zaust). Ako su ove kontrole struåne, to ñe uveñati i rizik otkrivanja saobrañajnih prekrãaja (Rotkr/kont). Poveñan rizik otkrivanja unapreœuje ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Kao rezultat ovakvog razmiãljanja, u svetu se sve viãe prihvata metod planiranih, sluåajnih kontrola vozaåa (npr. kontrole alkoholisanosti vozaåa i sl.) i vozila (npr. kontrola teretnih vozila). Meœutim, razni propusti u sankcionisanju omoguñavaju da jedan znatan broj prekrãilaca ne bude kaænjen za prekrãaje koje su uåinili. Ovo ñe zavisiti od zakonskih reãenja, od kvaliteta rada policije, sudova, ali i od mentaliteta, od druãtvenog okruæenja itd. Neophodno je stalno poveñavati rizik kaænjavanja prekrãilaca koji su otkriveni u prekrãaju (Rkaæ/otkr). Konaåno, rizik kaænjavanja (Rkaæ) se dobija kao proizvod rizika (verovatnoñe) zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja: Rkaæ = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr Na ponaãanje u saobrañaju utiåe i veliåina kazne za pojedine prekrãaje (Vk). Oåekivana kazna predstavlja srednju vrednost kazne (matematiåko oåekivanje 140

5

5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju

kazne) koju “plaña” uåesnik u saobrañaju za neki prekrãaj i dobija se kao proizvod rizika (verovatnoñe) kazne i vrednosti kazne: M(K) = Rkaæ · Vk M(K) = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr · Vk Ovako dobijena oåekivana vrednost kazne utiåe na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Ãto je veña oåekivana vrednost kazne veña je i verovatnoña da uåesnike u saobrañaju odvratimo od åinjenja pojedinih prekrãaja.

Sliåno se mogu analizirati i drugi prekrãaji, ali je znaåajno prihvatiti da svih pet elemenata utiåe na oåekivanu kaznu, a ova na promenu ponaãanja.

5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole
Opãti rizik kontrole predstavlja rizik da ñe bilo koji uåesnik u saobrañaju biti zaustavljen i kontrolisan. Moæe se izraåunavati kao broj zaustavljanja (kontrola) u odnosu na broj vozila, vozilo kilometara, vozaåa, peãaka i sl. Na primer, ako na nekom podruåju ima 2 miliona vozaåa, a godiãnje realizujemo 70.000 alkotestova, onda je opãti rizik kontrole na alkohol: ORkont-alk = 70.000/2.000.000 = 0,035 = 3,5%, odnosno oko 3,5 % vozaåa je alkotestirano u toku godine. Sa poveñavanjem broja kontrolisanih uåesnika u saobrañaju, poveñava se obim rada saobrañajne policije, ometa se saobrañaj, opada rejting policije i to javnost sve teæe prihvata. Opãti rizik ograniåava druãtvena zajednica, a na osnovu javne prihvatljivosti i saobrañajnih zahteva. Ciljani opãti rizik kontrole se moæe definisati i strategijom bezbednosti saobrañaja, odnosno strategijom policijske prinude u saobrañaju. Policija ne bi trebalo da premaãi ovako definisan opãti rizik zaustavljanja, jer, u protivnom, neñe imati podrãku javnosti. Specifiåan rizik kontrole je rizik (verovatnoña) da ñe poåinilac prekrãaja biti zaustavljen i kontrolisan. Specifiåan rizik kontrole se izraåunava kao od141

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Na primer, ako æelimo da smanjimo voænju pod uticajem alkohola, to se moæe postiñi poveñavanjem: – broja zaustavljenih vozila u saobrañaju (Rzaust), – broja alkotestiranih vozaåa meœu onima koje smo zaustavili (Rkont/zaust), – pouzdanosti alkotestiranja kvalitetom ureœaja, obukom i savesnoãñu policajaca (Rotkr/kont), – efikasnosti u procesu kaænjavanja, kako na licu mesta, u policijskoj organizaciji i u sudovima (Rkaæ/otkr) i – kazni za voænju u alkoholisanom stanju (Vk).

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

nos broja kontrolisanih i ukupnog broja prekrãilaca. Sliåno se moæe definisati i specifiåan rizik kaænjavanja (odnos broja kaænjenih i ukupnog broja pijanih vozaåa u saobrañaju). Na primer, ako je procenjen broj alkoholisanih vozaåa na nekom putu u vreme vikenda oko 500, broj zaustavljenih i kontrolisanih alkoholisanih vozaåa 80, a broj kaænjenih 60, onda je specifiåan rizik kontrole za ove prekrãioce, na tom putu, u vreme vikenda: SRkont-alk = 80/500 = 0,16 = 16 %, a specifiåan rizik kaænjavanja alkoholisanih vozaåa bio bi: SRkaæ-alk = 60/500 = 0,12 = 12 %, Dakle, oko 16% alkoholisanih vozaåa je kontrolisano, ali je samo 12% i kaænjeno za ovaj prekrãaj. Specifiåan rizik (posebno specifiåan rizik kaænjavanja) mnogo viãe utiåe na ponaãanje u saobrañaju, a nema druãtvenih ograniåenja za njegovo poveñavanje (moæe iñi i do 100%). Zato je znaåajno stalno poveñavati specifiåan rizik, ali tako da se ne prekoraåi opãti rizik. To se moæe postiñi samo vrlo struånim radom saobrañajne policije.

5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja
Krajem proãlog veka shvañena je razlika izmeœu objektivnog i subjektivnog rizika kontrole i kaænjavanja. Objektivni rizik se definiãe kao odnos (koliånik) broja kontrolisanih (kaænjenih) i broja uåesnika (opãti rizik) ili broja prekrãilaca (specifiåan rizik). Meœutim, ako uåesnici u saobrañaju nisu upoznati sa rizikom kontrole i kaænjavanja, oni neñe promeniti ponaãanje. Zato je neophodno ãto bolje informisati uåesnike u saobrañaju. Tako se poveñava njihov subjektivni rizik, tj. oseñaj da ñe biti zaustavljeni, kontrolisani, otkriveni u prekrãaju i kaænjeni. Pod subjektivnim rizikom podrazumevamo procenat onih uåesnika u saobrañaju koji misle da ñe biti zaustavljeni, odnosno kaænjeni u prekrãaju. Danas je opãte prihvañeno da samo subjektivni rizik menja ponaãanje u saobrañaju, a objektivni rizici samo sluæe da odræe i poveñaju subjektivne oseñaje rizika kaænjavanja. Subjektivni oseñaj rizika se moæe poveñavati poveñavanjem objektivnih rizika, dobro uoåljivom prinudom na putevima, metodama automatske kontrole (npr. kontrola brzine ili poãtovanja semafora), kampanjama u bezbednosti saobrañaja, informisanjem javnosti itd.

5

5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi
Sistem mera i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja treba da se kreñe u sledeñim okvirima: 142

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

U planiranju rada policije i u neposrednom radu trebalo bi teæiti da se poveñavaju subjektivni i specifiåan rizik, uz ograniåen opãti i objektivan rizik. To se moæe postiñi izborom metoda rada, planiranjem sluåajnih kontrola, automatskom kontrolom prekrãaja, kampanjama, dobro vidljivim i publikovanim radom policije i efikasnim sudstvom.

5.2. DONOÃENJE I PRIMENA PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Velika je uloga zakona u unapreœenju bezbednosti saobrañaja na putevima. Åesto se ova uloga pojednostavljuje i pod zakonom podrazumeva samo staranje o poãtovanju zakona, a nekad i samo policijska prinuda u neposrednoj kontroli saobrañaja (otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja). Meœutim, kada se pominje zakon1 (propisi), trebalo bi raspravljati o sledeñim vaænim poljima rada: 1) formiranje polaznih struånih stavova na kojima se temelje zakon i propisi u bezbednosti saobrañaja, 2) usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti, 3) oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise,
1 Lipovac,

K., Jovanoviñ, S. i Mladenoviñ, D., Proces donoãeça zakona ...

143

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

– smanjivati broj zaustavljanja i kontrola uåesnika koji nisu u prekrãaju (poãtovati ograniåen opãti rizik), – poveñati broj zaustavljanja i kontrole prekrãilaca (poveñati specifiåan rizik), – poveñati verovatnoñu otkrivanja prekrãaja pri kontroli prekrãioca (efikasnost i pouzdanost kontrole), – poveñati verovatnoñu da otkriveni prekrãioci budu kaænjeni, – poveñavati svest kod svih uåesnika u saobrañaju, a posebno kod prekrãioca da ñe prekrãaj biti otkriven i sankcionisan (poveñati subjektivan rizik), – predvideti kazne koje odgovaraju prekrãaju (ãtetama i riziku koji izaziva) i prekrãiocu, a koje ñe njega i druge uåesnike u saobrañaju odvrañati od åinjenja tog prekrãaja. Najvaæniji cilj sistema aktivnosti u saobrañaju mora biti poveñavanje subjektivnog rizika zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja. Tako se uveñava njihov subjektivni oseñaj za veliåinu kazne za prekrãaj i tako najviãe utiåe na promenu ponaãanja u saobrañaju. Meœutim, nije korektno “lagati” uåesnike u saobrañaju kako ñe za odreœeni prekrãaj platiti veñe kazne od zakonom predviœenih, jer se time ugroæava pravna sigurnost graœana i podstiåe korupcija u saobrañajnoj policiji. Ne mogu se postiñi dugotrajni efekti, ni ako se subjektivni rizik bitno razlikuje od objektivnog, a posebno ako je specifiåni objektivni rizik znatno manji od specifiånog subjektivnog rizika.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4) promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti, 5) donoãenje zakona i drugih propisa, 6) realizacija najãire kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti da prihvati i podræi odredbe zakona, 7) sprovoœenje zakona u praksi i 8) permanentno prañenje i unapreœivanje propisa. Mada se policija, prvenstveno, stara o poãtovanju zakona u saobrañaju, veoma je znaåajno da aktivno uåestvuje i u drugim poljima rada.

5.2.1. Formiranje struånih stavova
Formiranje struånih stavova na kojima ñe se temeljiti buduñi zakon i drugi propisi u bezbednosti saobrañaja je jedna od temeljnih aktivnosti od koje zavisi kvalitet i uspeãnost svih ostalih aktivnosti, a posebno uspeãnost primene zakona. Struåni stavovi se crpe iz nauånih dostignuña i praktiånih iskustava u svetu i u naãim uslovima. Naime, bezbednost saobrañaja je visoko standardizovana i normirana oblast u meœunarodnim razmerama. S druge strane, pogreãni struåni stavovi su se uvek plañali poveñanjem broja nezgoda i svih negativnih posledica. Kada se u bilo kom delu sveta pokaæe da su odreœeni stavovi prevaziœeni, vrlo brzo se menjaju u svim drugim nacionalnim zakonodavstvima. Na primer, prva upotreba sigurnosnih pojaseva beleæi se sedamdesetih godina. U narednih petnaestak godina veñina zemalja sveta je prihvatila ovo pravilo. Prve stepenovane vozaåke dozvole realizovane su u N. Zelandu 1987, a samo desetak godina kasnije ovaj sistem je zahvatio Englesku, Australiju, Kanadu i veñinu zemalja SAD. Kada su struånjaci u SAD utvrdili da ni veliki (USA size) vazduãni jastuci nisu dovoljno dobar sistem zaãtite, intenzivirali su kampanju poveñanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. Meœutim, procenjuje se da je oko 5.000 ljudi ginulo svake godine zbog neupotrebe sigurnosnih pojaseva. Kada su shvatili da dete na prednjem sediãtu moæe biti teãko povreœeno od vazduãnog jastuka, zabranili su da mlade i niske osobe sede napred, a proizvoœaåe obavezali da na svakom vozilu stave i upozorenje. Brojni eksperimenti i zablude (pogreãni struåni stavovi) su krvavo plañeni, a posebno u najrazvijenijim zemljama. Tako se uåilo i danas se uåi u bezbednosti saobrañaja. Danas je period prihvatanja novih znanja znatno krañi i za pojedine sisteme zaãtite i pravila saobrañaja kreñe se od 1 do 5 godina. Da bi se u zakon ugradili napredni struåni stavovi i savremena dostignuña, neophodno je da se stalno prate svetska iskustva, razvoj teorije i prakse. Ovome veoma doprinose meœunarodne organizacije. Danas se posebno istiåe doprinos OECD, UN, CEMT, PRI, Saveta Evrope, EU i dr. Naãa je zemlja mala i siromaãna da bi sama pravila znaåajne iskorake u teoriji i praksi bezbednosti saobrañaja. Utoliko je vaænije organizovano i kontinuirano pratiti svetska dostignuña i organizovati transfer znanja u oblasti bezbednosti saobrañaja. Tako se formira odreœena struåna elita u bezbednosti saobrañaja koja akumulira znanja i iskustva, proverava ih i promoviãe u naãim uslovima. Angaæovanje ove elite u svim fazama pri144

5

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

preme i prañenja sprovoœenja zakona je garancija kvaliteta zakonskih reãenja i stalnog razvoja bezbednosti saobrañaja u skladu sa svetskim dostignuñima.

5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti
Neophodno da se, u fazi formiranja struånih osnova za pripremu ili izmenu zakona, uspostave ãto åvrãñi kontakti sa najãirom struånom javnoãñu. Ovim se promoviãu i preispituju akumulirana struåna znanja i stavovi, kreiraju i koncentriãu nova saznanja, a posebno naãa iskustva u primeni zakona i sagledava spremnost za promene. Na nauåno-struånim skupovima se iznose i usaglaãavaju struåni stavovi i angaæuje ãira struåna javnost da promoviãe struåne stavove. Tako poåinje i priprema najãire javnosti da shvati, uvaæi i prihvati neophodnost promena propisa. Konaåno, sistematskim uobliåavanjem i organizovanom proverom struånih stavova vrãi se pritisak na politiåku javnost da podræi nova reãenja, ali joj se i pomaæe da ova reãenja obrazloæi i sprovede. Ovaj proces ñe biti olakãan, a uspeh izvesniji, ukoliko se maksimalno uvaæe svetska dostignuña, usaglaãeni stavovi u meœunarodnim organizacijama, iskustva najrazvijenijih, naãa praksa i ograniåenja, kao i tendencije u bezbednosti saobrañaja. Ukoliko bi izostalo angaæovanje najãire struåne javnosti u pripremi zakona, pretila bi opasnost da se u novi zakon uvrste struåno neprovereni stavovi i reãenja, da se previde neka vaæna reãenja koja omoguñuju realizaciju u naãim uslovima, da se nedovoljno uvaæi naãa praksa i ograniåenja itd. Ovakvi promaãaji bi mogli da razaspu energiju struånjaka (deo struåne javnosti ne podræava nova reãenja), te da u najãiroj javnosti stvaraju ambijent da nova reãenja nisu struåna, da nisu sprovodljiva, te da im se treba odupirati.

5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise
Kada su usaglaãeni struåni stavovi koji ñe biti osnova za novi zakon, neophodno je u timove eksperata za bezbednost saobrañaja ukljuåiti struånjake koji ñe pomoñi u oblikovanju struånih stavova u pravne norme. Jako je vaæno da eksperti koji poznaju pravni sistem zemlje, sistemske zakone i pravno okruæenje, a posebno probleme primene propisa u naãoj zemlji uvaæavaju usaglaãene struåne stavove i pravno okruæenje. Pravne norme moraju da se temelje na struånim stavovima, da budu u skladu sa ostalim propisima, te da omoguñe efikasno sprovoœenje u naãim uslovima. Nije dobro ako zakonska reãenja ne prate savremena dostignuña u bezbednosti saobrañaja, ako nisu usaglaãena sa meœunarodnim ugovorima i propisima u naãem okruæenju (posebno je znaåajno voditi raåuna da propisi budu usaglaãeni sa propisima EU), ako nisu usaglaãena sa naãim sistemskim zakonima ili ako ne budu uspostavljeni mehanizmi koji garantuju efikasnu primenu u naãoj praksi. 145

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Zato je vaæno da se promocija novih reãenja vrãi paralelno u politiåkoj i najãiroj javnosti. zakoni ostaju da æive nezavisno od toga kako su i zaãto doneti. Ovde je vaæna uloga politiåke. on neñe biti izglasan.5. Meœutim. Ako politiåari donesu zakon suprotan volji najãire javnosti. Dakle. S druge strane. Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti Najãira javnost treba da prihvati i podræi odredbe zakona. Krsto Bezbednost saobrañaja 5.6.4.2. da stvara ambijent u kome se od politiåke javnosti oåekuje donoãenje i brza implementacija novih propisa. U suprotnom. te da nema bolje alternative. da je to najbolje reãenje. 5. neophodno je stalno pruæati dobar izgovor za ove promene. da je ono interes graœana. U prethodnim fazama je bilo prostora za suprotstavljanje razliåitih struånih i politiåkih stavova o novim reãenjima. P. Zato je kampanja veoma vaæna faza koju treba planirati i dobro organizovati. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti Dobra promocija stavova (kampanja) bi trebalo da garantuje da ñe najznaåajniji struåni stavovi biti ispoãtovani u zakonu i drugim propisima. 5 5. da se uvaæe i opravdaju njeni raniji stavovi. veñ da se maksimalno ispoãtuje. nije cilj da se javnost ponizi i utera u red. kada se usvoje. trebalo bi skoncentrisati sve argumente da se ubedi najãira javnost da ga podræi. Mada je politiåka javnost dala poverenje struånim timovima da pripremaju predlog zakona. ona moæe. S druge strane. moæe se organizovati i spreåiti donoãenje novih zakona ili usporiti i omesti njihovo sprovoœenje.Lipovac.2. onda ga neñe podræati. a u krajnjim sluåajevima da bitne odredbe novog zakona izmene ili åak spreåe njegovo donoãenje. Ako znaåajan deo zakonodavnih tela ne podræi zakon. a posebno struåne javnosti. neophodno je da se nova reãenja promoviãu i zadobije podrãka najznaåajnijeg dela politiåke javnosti. Kada najãira javnost podræava nova reãenja. åak.2. Od toga kako ñe javnost pri146 . Tako bi se umanjio ili potpuno obezvredio rad struånih timova. Tada je jednostavno i donoãenje novih propisa. politiåka javnost mora da vodi raåuna o najãiroj javnosti (o glasaåima). razliåite politiåke snage ñe pokuãati da kritikom nekih novih reãenja dobiju politiåke poene. Donoãenje zakona i drugih propisa Zakone donose zakonodavna tela. ako se najãira javnost bude oseñala ugroæenom sa novim reãenjima. da je ono u skladu sa evropskim trendovima. onda bi razliåiti politiåki faktori trebalo da prepoznaju svoj interes da podræe napredna reãenja u novom zakonu i drugim propisima. Ako glasaåi ne prepoznaju svoj interes da se usvoji zakon. Ako ovo podrazumeva drastiåno menjanje stavova najãire javnosti. to ñe ih koãtati: izgubiñe deo glasova na sledeñim izborima. U suprotnom. kada je zakon usvojen. a ponudi izgovor za promenu ovih stavova. Ako je koordinirana priprema.

5. dokumentovanje i obrada prekrãaja. Najbolja zakonska reãenja neñe dati nikakvih efekata. Da bi se zakon sprovodio.2. Ovo nikako ne doprinosi sprovoœenju zakona. veñ se policijska prinuda definiãe kao deo ãirokih kampanja bezbednosti saobrañaja. a posebno za primenu represije u predizbornom periodu. Tako se stvara ambijent da cilj policijske prinude nije samo prikupljanje novca za dræavni budæet. Treba imati u vidu da politiåka javnost neñe biti preterano zainteresovana za sprovoœenje propisa. a posebno oblikovanje i podrãku policijskoj prinudi. politiåke i najãire javnosti. Politiåka javnost svojim primerom – moralnim odnosom prema zakonskim obavezama podræava ili ne podræava propise u bezbednosti saobrañaja. zavisi kako ñe se donositi podzakonski akti. ako se ne budu sprovodila. Pri tome bi trebalo uvek voditi raåuna o struånoj.2. vlasti i graœana itd. a posebno kako ñe se sprovoditi ovi propisi. Sa druge strane. neophodno je da policijsku prinudu uvek prate i podræavaju dobro osmiãljene i struåno sprovedene kampanje usmerene prema ciljnim grupama iz najãire javnosti. ukljuåujuñi i primenu razumne prinude.2. Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa Praksa je najbolja provera ispravnosti pojedinih zakonskih reãenja.). Sprovoœenje zakona u praksi Pod sprovoœenjem zakona treba podrazumevati nekoliko veoma znaåajnih aktivnosti: otkrivanje saobrañajnih prekrãaja na licu mesta. politiåka javnost uticajem na izvrãnu vlast.5. Paæljivo uvoœenje i prañenje primene novih zakona i drugih propisa mora biti struåno vo147 5. sankcionisanje prekrãaja i prañenje realizacije kazne (naplate novåanog iznosa kazne. a nekad i remeti odnose policije i javnosti. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . a posebno na policiju.7. Bezbednost saobrañaja je oblast u kojoj politiåka javnost åesto ne pokazuje dovoljno spremnosti da svojim primerom podræi propise. Naprotiv. uspostavljen je loã ambijent u kome je normalno da se mogu krãiti propisi u bezbednosti saobrañaja od strane politiåke javnosti kojoj se odmah pridruæuju i policajci i drugi povlaãñeni slojevi stanovniãtva. Da bi se obezbedila primena propisa. Ovo je najznaåajnija i najteæa aktivnost u vezi realizacije zakona i podrazumeva dugotrajan. Ovo se obezbeœuje u prethodnim fazama. moæe da pomogne ili odmogne doslednom sprovoœenju zakona. sa poznatim metodama i struåno verifikovanim i javnosti predstavljenim rezultatima. sa unapred poznatim i objavljenim ciljevima. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja hvatiti nova reãenja u zakonu. neophodna je jasna podrãka struåne.8. pokretanje odgovarajuñeg postupka. korisnici puta i drugi graœani na osnovu sprovoœenja zakona ocenjuju valjanost tog zakona. poãtovanje zabrane upravljanja vozilom itd. dosledan i dobro koordiniran rad viãe subjekata. S druge strane. 5. odnosno o njihovim interesima koji nisu uvek isti. politiåkoj i najãiroj javnosti.

Lipovac. oni shvataju znaåaj i suãtinu svih reãenja. 148 . P. U tom smislu je realizovano opseæno istraæivanje2 koje je obuhvatilo evropski kontinent. Contract Nº: RO-98-RS. Project funded by European Commission under the transport. brzina. Deliverable 5. Gadget WP 5. Project funded by European Commission under the transport. 4 Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. S obzirom na to da su struånjaci iz policije uåestvovali u svim fazama pripreme i donoãenja propisa. Meœutim. 3 Review of Enforcement Support Systems in EU Countries. Working paper 4 (WP3). 5. June 2000. Contract No RO-97-sc. Krsto Bezbednost saobrañaja œeno i stalno proveravano od strane nezavisnih eksperata.2235. prañeçe poãtovanja zakona3 (policijska praksa) i efikasnost sudskih odluka4 (sudska praksa).3047. RTD programme of the 4th framework programme. razlikama u ekonomskom i druãtvenom razvoju itd. u posledicama za prekrãioce. a biti spreman da se loãa reãenja vrlo brzo unaprede ili promene. The “Escape” Project. Danas u Evropi postoji velika razliåitost sistema nacionalnih zakona i sistema primene ovih zakona. Zakljuåeno je da. a posebno u primeni zakona: u stopi otkrivanja nepoãtovanja zakona. U ovoj fazi je veoma znaåajna uloga i doprinos policije koja svakodnevno primenjuje zakon i vrlo brzo uoåava manjkavosti i nedostatke. Nije realno oåekivati da uskoro svako pravilo bude identiåno u svim evropskim zemljama. April 1999. Project funded by European Commission under the transport. Ovo se tumaåi razliåitim istorijskim uslovima nastanka normi i njihove primene. veoma je znaåajno da se propisi koji se odnose na odreœene kljuåne oblasti usaglase i obezbedi ista primena ãirom Evrope. Na osnovu struånih i nezavisnih analiza. razliåitim tradicijama. Istraæivanja pokazuju da su zakoni 2 Legal 5 Measures and Enforcement. a posebno standardizovati norme koje reguliãu ponaãanje vozaåa u bitnim sferama. EVROPSKI PROCESI U PRIMENI PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Evropska komisija za transport vrlo intenzivno prati stanje propisa i primene propisa u bezbednosti saobrañaja u evropskim zemljama. ãirom kontinenta. May 2000. Contract Nº: RO-98-RS. RTD programme of the 4th framework programme. sigurnosni pojasevi i mladi vozaåi) i dao preporuke za unapreœivanje propisa u navedenim oblastima. Ovo je doprinelo da su znaåajne razlike u zakonskim odredbama. postoji veliki prostor za unapreœivanje svih karika u lancu usvajanja i sprovoœenja zakona. RTD programme of the 4th framework programme. ali i u uticaju na ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju. The ”Escape” Project. trebalo bi uåvrãñivati sva dobra reãenja. Tako se obezbeœuju nepristrasni struåni stavovi o pojedinim zakonskim reãenjima i o zakonu u celini. u brzini otkrivanja prekrãaja. oni ñe biti spremni da uoåe probleme i predloæe preispitivanje nekih reãenja.3. a imalo je cilj da se analiziraju razliåiti zakonski sistemi u Evropi: usvajanje zakona. Da bi evropski sistem zakonskih mera bio efikasan i uspeãan. Na osnovu prvih iskustava u primeni zakona. Radni paket 5 (WP 5) je posebno analizirao primenu zakona u åetiri kljuåne oblasti (alkohol.3047. neophodno je vrãiti stalno usaglaãavanje.

za primenu zakona su veoma znaåajni i drugi faktori: informisanost. a posebno u manje razvijenim zemljama. doslednost primene zakona informisanost i propaganda (kampanje) odreœuju subjektivan rizik. Autoriteti koji donose i sprovode zakon ne vide interes da se ozbiljno bave aktivnostim koje ne odgovaraju potrebama i æeljama korisnika puteva (glasaåa). Saobrañajni zakoni i njihova primena odreœuju objektivan rizik da se otkrije saobrañajni prekrãaj. niti u politiåkoj javnosti Evrope. . a posebno policije i dr. trebalo bi polaziti od: definisanih prioriteta u Evropi. vozaåevo shvatanje moguñnosti da ñe biti uhvañen u krãenju propisa. koãtalo oko 5. zakoni i sudska praksa. manje rasipanje energije.000 æivota. Troãkovi nebezbednosti plañaju se solidarno i prihvataju kao nuæda (opãti porezi i takse). stavovi prema bezbednosti saobrañaja nisu povoljni u najãiroj. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA koji reguliãu brzinu. Kljuåne oblasti primene zakona 5. dræavnih organa.1. veoma je znaåajno posvetiti posebnu paænju donoãenju i primeni zakona. publicitet i edukacija. Sporo usvajanje i primena savremenih zakonskih reãenja umnogome je umanjilo pozitivne efekte. upotrebu alkohola. 5 Procenjuje se da je sporo usvajanje i sprovoœenje opãtih brzinskih ograniåenja. velika veñina vozaåa smatra da je njihov rizik od uåeãña u nezgodama praktiåno jednak nuli. kao i pri sprovoœenju zakona. Dobro odabrani prioriteti obezbeœuju veñu efikasnost pri manjem ulaganju. Znaåaj definisanja kljuånih oblasti Da bi se ostvarili ãto bolji efekti u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. jer stvara veoma nizak nivo detekcije saobrañajnih prekrãaja i nizak subjektivan rizik.4. u poslednje tri decenije. Naime. koriãñenje sigurnosnih pojaseva i drugih sistema zaãtite imali kljuånu ulogu u smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda u zemljama EU. samo u Finskoj.4. puta i saobrañaja bi plañali pojedini subjekti. putara. stanje puteva i vozila.5 Meœutim. tj. Mada je policija nosilac primene prinude. konkretnih problema bezbednosti saobrañaja u naãoj zemlji (prioriteti treba da budu najznaåajniji problemi bezbednosti saobrañaja) i od moguñnosti promovisanja i prihvatanja pojedinih mera. pa i ãire javnosti. druãtvenoekonomsko okruæenje. Imajuñi navedeno u vidu. bolju podrãku svih javnosti i bolje usmeravanje rada pojedinih subjekata. neophodno je stalno isticati prioritete delovanja.4. Evropske zemlje nisu zadovoljne primenom zakona. a unapreœivanje bezbednosti vozila. KLJUÅNE OBLASTI PRIMENE ZAKONA 5.5. Zato oni smatraju da norme koje reguliãu ponaãanje u saobrañaju ugroæavaju njihove interese i ometaju ih da zadovolje neke svoje potrebe. Pri odreœivanju prioriteta u bezbednosti saobrañaja. 149 5. Zapreñena kazna. Subjektivan rizik dominantno utiåe na stavove i ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju. Unapreœivanje bezbednosti saobrañaja je åesto u konfliktu sa komercijalnim potrebama proizvoœaåa vozila.

koji je brzine svrstao meœu najznaåajnije teme bezbednosti saobrañaja. za prevenciju saobrañajnih prekrãaja i prevenciju saobrañajnih nezgoda. KEMT preporuåuje dræavama: – da na putu sprovode adekvatan broj kontrola brzine kako bi se poveñala svest vozaåa da mogu biti uoåeni u prekrãaju u bilo kom trenutku. – da se razvije sudska saradnja izmeœu dræava na nivou Evrope u cilju efikasnog sprovoœenja zakona u svim regionima. kampanja (podrãka kampanjama bezbednosti saobrañaja. Budimpeãta. 1998. smanjen je nivo najveñih brzina. Treña konferencija o bezbednosti saobrañaja (Fouvez. godine usvojila preporuke/zakljuåke6 u kojima se ponaãanje vozaåa odreœuje kao glavna determinanta bezbednosti saobrañaja na putevima i preporuåuje sprovoœenje akcija prema vozilu. 150 . Kljuåne oblasti u EU Veñina evropskih zemalja je. obuke vozaåa. P.) promovisala je postupke u vezi sa smanjivanjem brzine voænje u Evropi. U tom smislu KEMT je preporuåila usklaœivanje opãtih ograniåenja brzine na evropskom nivou (50 km/h u naseljima i 120 km/h na ostalim putevima). – Managing Speeds of Traffic on European Roads. decembar 1998. informisanosti vozaåa. predviœene su i aktivnosti u pogledu zakona (usvajanja i sprovoœenja). 7 ECMT Actions on Speed Moderation.8 Meœunarodna organizacija za bezbednost saobrañaja (PRI) je 2000. Mada je uvoœenje opãtih ograniåenja brzine bilo odgovor na krizu goriva. Krsto Bezbednost saobrañaja 5. fokusirala rad na usaglaãavanje i uvoœenje opãtih ograniåenja brzine i na procedure sprovoœenja ovih ograniåenja. smanjene su varijacije brzina. Final Report.) i odluåujuñe doprinelo neprekidnom smanjivanju smrtnosti na putevima najrazvijenijih zemalja.2. da se smanji vreme od prekrãaja do primene kazne i da se uvede alternativno kaænjavanje (kursevi i seminari). posebno su smanjene brzine odreœenih kategorija vozila itd. maj 1996. dalo je veoma dobre rezultate u upravljanju brzinama (smanjene su proseåne brzine u Evropi.7 Evropska Unija je realizovala i znaåajan projekat upravljanje brzinama. opreme u vozilu (na kontrolnoj tabli). sedamdesetih godina proãlog veka. Pored aktivnosti u vezi puteva.4. 1998. preporuåila kodeks dobre prakse za nacionalne 6 Recommendations/conclusions 5 Adopted at the Council of Ministers. Serock (Poland). Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road 8 Mastar Modernising and Maintenance.Lipovac. a izbegavanje reklama åije poruke nisu u skladu sa ciljevima bezbednosti saobrañaja). 29/30. spreåavanjem prekrãioca da izbegnu kaznu i zabranom koriãñenja ureœaja koji otkrivaju ili ometaju kontrolu brzine) – da se unaprede sankcije za prekoraåenje brzina (da se kazne prilagode ozbiÿnoãñu prekrãaja. – da se poveña efektivnost kontrole (usavrãavanjem opreme. infrastrukturi i vozaåima. – da se promoviãu kursevi za obnovu znanja. Konferencija Evropskih Ministara Transporta (KEMT) je 1996.

sigurnosne pojaseve (sisteme zaãtite). Brisel. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA strateãke planove bezbednosti saobrañaja9 u kome se kao prioritet istiåu uticaji na brzine. 1903. Code of Good Practice. potencijal smanjivanja smrtnosti i cena po izbegnutoj smrti. Project funded by European Commission under the transport. (4) uvoœenje limitatora brzine. Kriza goriva (1973) je aktuelizovala opãta ograniåenja brzine. Konaåno. upotrebu sigurnosnih pojaseva i mlade vozaåe.2235. (2) projektovanje sigurnije prednje strane automobila zbog peãaka i biciklista. RTD programme of the 4th framework programme. Kljuåne oblasti primene zakona 5. (7) konstrukcija opraãtajuñih puteva i okoline i (8) menadæment crnim taåkama na putu. (5) smanjivanje voænje pod uticajem alkohola. u Francuskoj je uvedeno ograniåenje od 20 km/h (u naseljima) i 30 km/h (na otvorenim putevima). COM(2000) 125 final. 9 National Strategic Road Safety Plans. a sprovoœenje zakona slabilo.4. (6) upotreba svetala u toku dana. PRI. interes za industrijskim razvojem i poveñanjem mobilnosti preovladao je nad brigom za bezbednost saobrañaja. 11 Legal Measures and Enforcement.4.10 U ovom dokumentu je istaknuto osam prioriteta: (1) razvoj EuroNCAP testova i informisanje potroãaåa na nivou EU. maj 2000. Granice dozvoljenih brzina su rasle. 2000. Na osnovu toga procenjeni su: troãkovi sprovoœenja.12 Nakon prvih pozitivnih rezultata. Gadget WP 5. polje rada i glavne pretpostavke. Danas se kao najznaåajnije zakonske mere u oblasti brzine preporuåuju: – uspostaviti evropska ograniåenja brzine kretanja (posebno ograniåenje u naselju na 50 km/h i ograniåenje u zonama smirenog saobrañaja na 30 km/h). (3) upotreba sigurnosnih pojaseva i deåijih sediãta.11 . 10 Priorities in EU Road Safety. brzinu. u Danskoj su uvedena ograniåenja na 15 i 30 km/h 1912. alkohol. 12 U toku 1899. veñ zbog smanjivanja potroãnje goriva. EU je. Contract No RO-97-sc. u Norveãkoj su uvedena ograniåenja na 15 i 25 km/h itd. potiåu od 1900.3. Commission of the European Communities. – podræati automatsku kontrolu brzine (sa najavom na opasnim mestima i bez najave na ostalim deonicama). EU je marta 2000. kao kljuåne oblasti trebalo bi izdvojiti: brzinu. 151 5. a imajuñi u vidu stanje bezbednosti saobrañaja na naãim putevima. Tada se izvode prvi eksperimenti sa automatskom kontrolom brzine.5. godine usvojila svoje prioritete u bezbednosti saobrañaja na putevima. April 1999. kao prioritete u primeni zakona izdvojila: alkohol. a) Brzina Prva opãta brzinska ograniåenja u Evropi koja su podstaknuta brigom o bezbednosti saobrañaja. ali ne zbog bezbednosti saobrañaja. Za svaki od navedenih prioriteta predviœeni su: akcije. Kljuåne oblasti u naãim uslovima U skladu sa evropskim tendencijama. mlade vozaåe i prolazak na crveno.

KEMT i EU su podræali ujednaåavanje limita za vozaåe – amatere na 0. oduzimanje vozaåke dozvole. – posebnu paænju posvetiti bezobzirnoj voænji velikom brzinom: prekoraåenja veña od 30 i 50 km/h bi trebalo poistovetiti sa upotrebom smrtonosnog oruœa i predvideti vrlo oãtre i efikasne sankcije (vrlo velike novåane kazne.). uz moguñnost da zavrãi putovanje) i za teãka pijanstva (obavezno hapãenje.). Predlaæe se dalje pooãtravanje kazni i uvoœenje efikasnih policijskih procedura. pametne kartice. – zaoãtriti sankcije za prekoraåenja brzine. – podræati upotrebu limitera brzine kao alternativu za oãtre kazne (kod vozaåa koji su uhvañeni u bezobzirnoj – brzoj voænji). pohaœanje kurseva itd. kazne razlikuju i do deset puta. – podræati opremanje infrastrukture i vozila savremenim ureœajima za merenje i limitiranje brzina (tahografi. nego za treznog vozaåa. Posebno su opasni vozaåi sa veñim koliåinama alkohola u krvi.14 Evropa suoåena sa ovakvim stanjem. leåenje. P. Prema istraæivanjima u skandinavskim zemljama. do 1. kazna zatvora.. Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. GIS. pa do oduzimanja vozaåke dozvole i kazne zatvora. Road Traffic Safety Handbook.2 promila (velike novåane kazne. U naãem novom Zakonu bi trebalo predvideti razliåite mehanizme koji ñe smanjiti voænje pod uticajem alkohola. – ohrabriti upotrebu limitera brzine kod ostalih vozila. a izuzetno privremeno ili trajno oduzimanje vozaåke dozvole) i – predvideti automatsku kontrolu brzine i odgovornost vlasnika vozila (obavezu da otkrije identitet vozaåa). za iste prekrãaje. b) Alkohol Alkohol je identifikovan kao najopasniji faktor poveñanja rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama i faktor poveñanja teæine nezgoda. 1996. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski). bitno je izmenila svoj pogled na aktivnosti u bezbednosti saobrañaja.5 promila alkohola u krvi. obavezno pohaœanje kurseva o bezbednosti saobrañaja. detektori brzine i sl. rizik uåeãña u nezgodi sa smrtnim ishodom je oko 160 puta veñi za pijanog. podræali sluåajne kontrole u saobrañaju i zaoãtravanje kazni. zabrane upravljanja vozilom (za recidiviste). a posebno: 13 Danas 14 5 se u Evropi. a posebno predvideti fiksne kazne na licu mesta koje su bolje ujednaåene sa Evropom. privremeno oduzimanje vozaåke dozvole.13 promenljive novåane kazne koje izriåe sudija za prekrãaje.).5 promila alkohola u krvi. a posebno za teãka pijanstva i za recidiviste. autobusi i sl.Lipovac. obaveznu privremenu zabranu upravljanja vozilom. a posebno istakla znaåaj kampanja i efikasnih policijskih akcija. Krsto Bezbednost saobrañaja – zahtevati obaveznu upotrebu limitera brzine kod odreœenih kategorija vozila (teretna vozila. Pri tome se sve viãe uvode razliåite procedure za lakãa pijanstva npr. Ovaj rizik je åak 550 puta veñi kod vozaåa sa preko 1. 152 . o prevenciji prekrãaja i prevenciji saobrañajnih nezgoda. Oslo – Kopenhagen. o rizicima velikih brzina i sl. obaveznu kaznu zatvora za recidiviste.

niti tretman sekundarnog prekrãaja nisu doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva. na 0. Joã 1960. u Finskoj se svake godine.5. – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom (korektivnom obukom). Posebno negativan uticaj imala je policija i dræavni organi koji nisu podræavali uvoœenje pojaseva. 15 Na primer. Tek kada su pojasevi postali obavezni. Procenjuje se da bi podizanjem upotrebe pojaseva na 100 %. Zbog sekundarnog prekrãaja vozila se ne zaustavljaju. testira oko 40 % svih vozaåa (1.4. 16 Primarni prekrãaj je onaj zbog kojeg policajac moæe da zaustavi vozilo i kazni vozaåa ili putnika. sigurnosni pojasevi su najznaåajniji sistem zaãtite za vozaåa i putnike u vozilu. a posebno predvideti velike novåane kazne.16 Dosledna policijska prinuda. Dobrovoljna upotreba sigurnosnih pojaseva. zabranu upravljanja vozilom dok se vozaå ne podvrgne posebnom lekarskom tretmanu.15 – podræati efikasniju primenu zakona na licu mesta. privremenu zabranu upravljanja vozilom. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – predvideti dugotrajne kampanje u vezi ãtetnosti alkohola za sve uåesnike u saobrañaju.2 promila alkohola u krvi). godine zapoåete su kampanje i ugradnja sigurnosnih pojaseva u vozilima u Evropi. iskljuåivanje svih pijanih vozaåa iz saobrañaja. Mada policije upotrebu pojaseva na nivou 80 – 95 % na otvorenim putevima i 70 – 85 % u naseljima. proverama zdravstvenog stanja (bolesti zavisnosti) i proverama struånosti (ponovni ispit pred posebnom komisijom). posebnim kursevima ili novom vozaåkom ispitu. zbog neshvatanja znaåaja sigurnosnih pojaseva.0 %. – pooãtriti sankcije. moguñnost hapãenja na licu mesta. – predvideti sluåajne kontrole u saobrañaju i uskladiti obim kontrole sa dobrim primerima u svetu. U SAD je nevezivanje sigurnosnog pojasa bilo sekundarni prekrãaj u veñini dræava. 153 5. uz moguñnost privremenog oduzimanja kljuåeva i vozila. Kljuåne oblasti primene zakona v) Sigurnosni pojasevi Na danaãnjem nivou razvoja. a posebno za vozaåe. u sluåajnim kontrolama. pa je savezna federacija stimulisala sve dræave (1997) da ovaj prekrãaj prebace u primarni. . a hapãenje teãko pijanih vozaåa (npr. Finska je uspela da smanji procenat pijanih vozaåa u saobrañaju. To je dalo slabe efekte. smatraju zadovoljavajuñom. u EU bilo spaãeno oko 7. Oni snose veliku odgovornost za makar 100 smrtnih sluåajeva svake godine koji su mogli biti izbegnuti da smo dosledno sprovodili adekvatne mere i u prethodnom periodu obezbedili upotrebu sigurnosnih pojaseva u veñem obimu. Ovim i drugim merama. ovo se u struånim krugovima smatra izuzetno velikom stopom nepoãtovanja zakona. kazne zatvora. pod razliåitim izgovorima (mada je ova obaveza predviœena u Zakonu).000 æivota godiãnje. u Francuskoj se testira oko 25 % vozaåa svake godine itd. ali ako se zaustave (zbog neåeg drugog) ovaj prekrãaj moæe biti sankcionisan. prañena dugotrajnim i dobro organizovanim kampanjama najviãe su doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva u vozilima. preko 1. za razliku od evropskog proseka oko 3. Veñina dræava je narednih godina promenila zakon i nekoriãñenje pojaseva proglasila primarnim prekrãajem. Tako su postignuti znaåajniji efekti (upotreba pojaseva je porasla na preko 90% u nekim dræavama SAD). Naãa zemlja je dosta vremena izgubila. postignuti su znaåajniji efekti.2 miliona testova).2 %. a neupotreba pojaseva promovisana kao primarni prekrãaj.

uslovi osiguranja. u Zakonu bi trebalo predvideti: – oãtrije sankcije za vozaåe – poåetnike. edukacija. laka i srednja teretna vozila. obavezno prisustvo iskusnog vozaåa. selektivna kontrola i nadzor od strane roditelja i policije i sl. Krsto Bezbednost saobrañaja U Zakonu bi trebalo predvideti: – obaveznu ugradnju sigurnosnih pojaseva na svim sediãtima u sve putniåke automobile.). Razvijene zemlje su razvile metode automatske kontrole prolazaka na crveno svetlo. Ovo je aktuelni problem u svim zemljama. – uvoœenje stepenovanih vozaåkih dozvola ili probnih vozaåkih dozvola – uvoœenje ograniåenja za vozaåe – poåetnike (zabrana voænje u noñnim satima. kombi vozila.). a posebno u onim koje nemaju dobro kordiniran rad policije i sudova. Nepoãtovanje crvenog svetla na semaforu je jedna od najopasnijih prekrãaja u saobrañaju (drastiåno se naruãava naåelo poverenja). a nezgode u kojima uåestvuju su najteæe. proces dobijanja vozaåke dozvole. Njujork 1918. P. – integrisane aktivnosti na unapreœenju bezbednosti vozaåa poåetnika (usvajanje i primena zakona. – predvideti periodiåna snimanja i preispitivanja primene zakona u ovoj oblasti. a posebno mladih vozaåa. Pariz 1923.). prolazak na crveno dovodi do vrlo velikog broja saobrañajnih nezgoda na ulicama. – podræati sprovoœenje dugotrajnih kampanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. Mada mladi vozaåi u EU åine 3 do 5 % svih vozaåa u saobrañaju. a posebno kampanja koje ñe podræavati policijske aktivnosti. g) Mladi vozaåi Mladi vozaåi (posebno muãkarci do 24 godine starosti) imaju najviãi rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Da bi se unapredilo ponaãanje novih. kampanje. d) Nepoãtovanje svetlosnih signala – semafora (prolazak na crveno) Prve semaforizovane raskrsnice pojavile su se da olakãaju rad policajaca na optereñenim raskrsnicama (London 1868. – prekrãaj nekoriãñenja pojaseva tretirati kao primarni prekrãaj. Brzo su uoåene velike moguñnosti doprinosa bezbednosti saobrañaja. Zbog neefikasne primene zakona u ovoj oblasti. alkohol-brave koje zahtevaju alkotestiranje pre ukljuåivanja motora i sl. Moskva 1930 itd. Sa uvoœenjem peãaåkih semafora (Manåester 1929) i semafora sa tri svetla (Manåester 1930) oåekivalo se da semaforizovane raskrsnice budu sasvim bezbedne (jer vremenski razdvajaju konfliktne tokove). kao i u nove autobuse. – koriãñenje novih tehnologija u vozilima kojima upravljaju vozaåi poåetnici (limiteri brzina.Lipovac. Mada ova kontrola zahteva instaliranje i odræavanje 154 5 . – obaveznu upotrebu sigurnosnih pojaseva u svim vozilima i na svim sediãtima gde su ugraœeni. – posebno obavezati policiju i sve dræavne åinovnike da upotrebljavaju sigurnosne pojaseve. zabrana voænje mladih putnika i sl. njihov udeo meœu vozaåima uåesnicima u nezgodama prelazi 30 %.).

– urediti efikasan nadzor. Ove metode su primenjivane i u naãim uslovima. visoki troãkovi nabavke i odræavanja ureœaja. Uredbu o izgradnji puteva (1910).5. Posle Drugog svetskog rata.5. oduzimanje vozaåke dozvole do okonåanja sudskog postupka. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. Ovom Konvencijom usaglaãena su pravila saobrañaja i prvi saobrañajni znakovi. Uticaj primene automatske kontrole nije vezan samo za konkretnu raskrsnicu.1. troãkovi otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja itd. 155 5. u Beogradu se preko 75 % svih nezgoda u raskrsnicama dogaœa na semaforizovanim raskrsnicama. zabranu upravljanja. . – predvidi oãtre sankcije za nepoãtovanje svetlosnih signala na semaforu (visoke novåane kazne. neophodno je Zakonom: – podræati efikasan nadzor. 1926). Srbija je. U praksi se javljaju razliåiti problemi: identifikacija i nalaæenje vozaåa. otkrivanje i dokumentovanje ovih prekrãaja. kao i njihovu eksploataciju. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA skupe opreme (posebnih kamera). veñ su pozitivni uticaji i na poãtovanje semafora na drugim raskrsnicama. na osnovu obaveza iz ove Konvencije.5. Srbija je izmenila i unapredila svoje propise u bezbednosti saobrañaja (1928).17 Zato je vaæno ovaj prekrãaj svrstati meœu prioritete u primeni Zakona. Da bi se smanjio broj nepoãtovanja semafora. Na osnovu meœunarodne Konvencije o automobilskom saobrañaju (Pariz. nedovoljno prihvatanje na sudu. 1926) i meœunarodne Konvencije o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. ukÿuåujuñi i video nadzor. Zato je kod nas veoma oteæano otkrivanje i dokazivanje ovih prekrãaja. intenzivirana je meœunarodna saradnja. 1903). Istorijat Srbija je bila jedna od prvih dvadesetak zemalja koje su potpisale prvu meœunarodnu Konvenciju o putovanjima automobilima (Pariz. pa do kazne zatvora) i njihovo efikasno i brzo sprovoœenje. ona je vrlo efikasna. usvojila Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910). tako da prekrãioci finansiraju nabavku i odræavanje savremenih ureœaja. automatsku kontrolu i primenu savremenih tehnologija u vozilu i na infrastrukturi. u naãim uslovima.5. U Æenevi su usvojeni meœunarodna Konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol 17 Na primer. slaba podrãka javnosti. ãto semaforizovane raskrsnice åini åak nebezbednijim u odnosu na ostale. a u Beogradu je doneta Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1924). NORMATIVNO UREŒENJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U SRBIJI 5. – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom – pohaœanjem struånih seminara i proverama zdravstvenog stanja. ali su danas skoro izbaåene iz naãe prakse.

stavila van snage Zakone o bezbednosti saobrañaja koje su donele pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija. godine. u skladu sa saveznim Zakonom. Republika Srbija je u sklopu ustavnih promena iz 1990. Zakon o merilima i mernim jedinicama. U skladu sa ovakvim politiåkim opredeljenjem. novembra 1968. Od 1993. a zatim i Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja (1965). Krsto Bezbednost saobrañaja 5 o drumskom saobrañaju (Æeneva. 18 Convention on Road Traffic. odreœeno je i kako ñe se urediti oblast bezbednosti saobrañaja. Tih sedamdesetih godina proãlog veka bila je dominantna politiåka volja da se savezna dræava decentralizuje i ãto veñi broj vaænih atributa dræavnosti i vlasti prenese na nivo republika i pokrajina. kao na primer: Zakon o putevima. Tako je savezna dræava normativno uredila OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. iz 1974. saveznim Ustavom i svojim ustavima. pa åak i u potpunosti (pravila saobrañaja. kao na primer: Zakon o prevozu opasnih materija. upotpunile normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja na putevima. Predviœeno je da ñe se na saveznom nivou urediti bezbednost vazduãne plovidbe i OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. Ovakva politiåka volja je pretoåena u odredbe Ustava SFRJ (1974) i Ustava tadaãnjih republika i pokrajina. a Savezno izvrãno veñe (savezna vlada) i drugi savezni organi doneli su prateñe propise. Republike i pokrajine su donele svoje zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima kojima su uredile nadleænosti. 1968). 1949).Lipovac. Ipak. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju itd. struåni zahtevi bezbednosti saobrañaja su uslovili da se na saveznom nivou neke vaæne oblasti urede veoma detaljno. Skupãtina SFRJ je donela Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. 8. Osnove bezbednosti saobrañaja na putevima prvenstveno su obuhvatile sve preuzete meœunarodne obaveze SFRJ u ovoj oblasti. Konaåno. kao i materiju koja nije bila deljiva. U tom smislu sve republiåke i dve pokrajinske skupãtine i drugi organi doneli su Zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima i prateñe propise. Zakon o saobrañajnoj inspekciji. a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. u Jugoslaviji (FNRJ) je usvojena Uredba o javnom saobrañaju na putevima (1950). Na saveznom nivou doneti su i drugi vaæni zakoni. Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. a stupila na snagu 21. Takoœe su donele i druge znaåajne zakone. usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. Na osnovu ovih konvencija. br. a da ñe republike i pokrajine urediti bezbednost saobrañaja na putevima. ovlaãñenja i druge detalje bezbednosti saobrañaja na putevima. na celoj teritoriji Republike Srbije primenjuje se Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima RS.). P. 156 . Republike i pokrajine su. Zato se normativni akti na saveznom nivou smatraju najznaåajnijim normativnim aktima u bezbednosti saobrañaja. Polazeñi od ovakvog opredeljenja. 6/1978. maja 1977. saobrañajni znakovi i sl. u Æenevi je usvojena Konvencija o saobrañaju na putevima18 i Konvencija o signalizaciji na putevima (Æeneva. Jugoslavija je ratifikovala ovu Konvenciju 1978. Zakon o prevozu u meœunarodnom drumskom saobrañaju. Zakon o standardizaciji. u saveznom Ustavu SFRJ. U meœuvremenu je donet novi Ustav SFRJ (1974).

5. 50/88. ovakvo reãenje nije nikada zaæivelo u praksi. 11/91... 5) bezbednosti u svim vrstama saobrañaja. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Ustav SRJ iz 1992. naãa zemlja je. Zakoni o ratifikaciji meœunarodnih konvencija i sporazuma iz oblasti bezbednosti saobrañaja. Ovo znaåajno utiåe na sve segmente bezbednosti saobrañaja na putevima..2. br. obezbeœuje ustavno-sudsku i sudsku zaãtitu u oblastima. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. Ove zakone prate brojni podza19 .5. taåka 5). do danaãnjih dana. Zakon o meœunarodnom prevozu. preko svojih organa. br. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa Danas je bezbednost saobrañaja ureœena na åetiri nivoa: – Na saveznom nivou ureœene su osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. a republike ålanice su ureœivale bezbednost saobrañaja. u potpunosti. druge propise i opãte akte. 26/1995.2..5. Prema Ustavnoj povelji. Meœutim. u posmatranom periodu. (Ustav SRJ. u Srbiji nisu donoãeni novi propisi. 63/88. br.. Crna Gora je donela svoj Zakon o bezbednosti saobrañaja.2003. Odluka SUS 78/1-89 – “Sluæbeni list SRJ”. 28/96-5. Posle otcepÿeça.19 Bez obzira na nekoliko ustavnih zakona koji su odreœivali rokove za implementaciju. a najznaåajniji normativni akti su: Ustav SFRJ. 29/90. Meœutim. ureœivanje materije bezbednosti saobrañaja na putevima u celini pripada republikama ålanicama Dræavne zajednice Srbije i Crne Gore. odnosno pitanjima: . koji su doneti saglasno Ustavu SFRJ iz 1974. U meœuvremenu su se desile veoma krupne druãtveno-ekonomske promene i stvoreno potpuno drukåije pravno okruæenje. – druga koncepcija je podrazumevala potpuno razvlaãñivanje republika i prebacivanje svih nadleænosti na saveznu dræavu i – poslednja koncepcija ne prepoznaje nikakve nadleænosti Dræavne zajednice u bezbednosti saobrañaja. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju21 i dr. prepuãta dræavama Srbiji i Crnoj Gori. stav 1. veñ ovu oblast. 41/94-573. 20 “Sluæbeni list SFRJ”. Ovi propisi su viãe puta menjani u nekim detaljima. 34/92. “Sluæbeni list SRJ”. ãto sve viãe oteæava primenu propisa i usloænjava stanje bezbednosti saobrañaja na putevima.. zakoni. br. OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima ureœivala je savezna dræava. nikad nisu sistematski preispitani i prilagoœeni promenama u druãtvu i novom pravnom ambijentu.20 Zakon o prevozu opasnih materija. proãla kroz tri vrlo razliåite koncepcije ureœivanja bezbednosti saobrañaja na putevima: – prema prvoj koncpeciji. donosi i izvrãava savezne zakone. 80/89. SRJ. tako da sada vaæe zakoni i podzakonski akti. 21 “Sluæbeni list SRJ”. . godine je predvideo da se bezbednost saobrañaja u celini uredi na saveznom nivou. 157 5. a u Srbiji se i daÿe primeçuju Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. od 4. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. ålan 77. . 13/93-284. Dakle. utvrœuje politiku.

a posebno 1988. 12) Pravilnik o posebnim uslovima za upravÿaçe odreœenim kategorijama motornih vozila oruæanih snaga SFRJ i Odluka o utvrœivaçu magistralnih puteva. 6) Pravilnik o zdravstvenim uslovima koje moraju ispuçavati vozaåi motornih vozila. Dakle. u obimu koji utiåe na bezbednost upravÿaça vozilom. 5) Pravilnik o obrascu vozaåke dozvole. Zakon o saobrañajnoj inspekciji i drugi znaåajni zakoni. kada je uraœen preåiãñen tekst Zakona. U kasnijem periodu su vrãene izmene visine iznosa novåanih kazni i druge manje znaåajne izmene. Zakon o putevima. Ovim zakonima ureœeni su osnovni instituti zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. Meœu podzakonskim aktima posebno su znaåajni 14 republiåkih pravilnika i Odluka o utvrœivanju magistralnih puteva. 11) Pravilnik o evidenciji o javnim putevima i objektima na çima. 2) Pravilnik o znacima koje uåesnicima u saobrañaju na putevima daju ovlaãñena lica. pri åemu su ureœena i odreœena pitanja koja su. 39/84. a najznaåajniji normativni akti su: akt o osnivanju. kao o tehniåkim podacima za te puteve. interni akt o unutraãnjoj kontroli saobrañaja itd. 9) Pravilnik o ukupnom trajaçu vremena upravÿaça vozilom. do danas. Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. 24 Ova odluka je objavÿena u “Sluæbenom listu SFRJ”. ukupnim masama i osovinskom optereñeçu vozila i osnovnim uslovima koje moraju da ispuçavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. Odluka US RS IU broj 30/94 – 25/97509. akt o sistematizaciji radnih mesta. br. odmorima vozaåa i naåinu rada udvojenih posada na vozilima. akt o nagraœivanju. 10) Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi izvan naseÿa i çihovi elementi moraju da ispuçavaju sa glediãta bezbednosti saobrañaja. meœu kojima su najznaåajniji 12 pravilnika i jedna odluka za sprovoœenje ZoOBS. odluka o utvrœivanju lokalnih puteva. osnovu normativnog sistema materije bezbednosti saobrañaja na putevima u Republici Srbiji åine: Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima SFRJ i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima SRS. preuzeta zakljuåenim meœunarodnim konvencijama i drugim meœunarodnim aktima koje je naãa zemlja potpisala. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 konski akti. kao obaveze. viãe puta su menjane i dopunjavane.22 – Republiåki propisi ureœuju bezbednost saobrañaja. a najznaåajniji normativni akti su: Ustavi republika. 8) Pravilnik o naåinu obeleæavaça vozila kojim se prevoze deca. u okruæenju su se desile bitne promene: raspala se dræava SFRJ. 21/90. 5/86. i.24 – Na lokalnom nivou (opãtine i gradovi) ureœeni su reæim i tehniåko regulisanje saobrañaja na ulicama i lokalnim putevima. odluka o javnom gradskom (lokalnom) prevozu. – Na nivou preduzeña i ustanova ureœena su pitanja bezbednosti saobrañaja iz njihovog delokruga rada. odluke o odræavanju ulica i lokalnih puteva. br. odluka o kategorizaciji ulica. 4) Pravilnik o registraciji motornih i prikÿuånih vozila.Lipovac. 3) Pravilnik o dimenzijama. smatra da je danas na snazi Zakon iz 1988. statut preduzeña. S druge strane. 15/84. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. uspostavljena je nova dræavna zajednica. P. Materijalne odredbe Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (iz 1974). 158 . 23 “Sluæbeni glasnik SR Srbije”. Republiåki Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima donet je 1982. a zatim Srbija definisana kao sa22 1) Pravilnik o saobrañajnim znakovima na putevima. 7) Pravilnik o posebnom znaku za oznaåavaçe vozila kojim upravÿa lice kome su oãteñeni ekstremiteti bitni za upravÿaçe vozilom. Zato se.23 Zakon o policiji. odluka o pariranju itd. 28/91. 53/82. u praksi. nije bitno menjan. a najznaåajniji normativni akti su: odluka o utvrœivanju reæima saobrañaja.

Finansiranje bezbednosti saobrañaja. Kaznene odredbe. vozaåa i vozilo i – mere i sankcije radi obezbeœivanja utvrœenog sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. 9. uredili pojedine segmente bezbednosti saobrañaja. 7. naroåito u oblasti obuke vozaåa. 5. 12. svojim odlukama. 6. 6. 2. 11. Unutraãnja kontrola. Osnovne odredbe. Posebno su. Preduzeña i ustanove su. reklame na ulicama i sl. promenjen je druãtveno-ekonomski sistem. Vozaåi.26 25 1. 159 5. Pravila saobrañaja. nestale su samoupravne intersne zajednice. Uvodne odredbe. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. ureœenje povrãina. Prelazne i zavrãne odredbe. 10. uvedene privatizacija i ravnopravan tretman svih vidova svojine i sl. zaokruæili sistem pravnih normi u oblasti bezbednosti saobrañaja. Saobrañaj. Savet za bezbednost saobrañaja. Kaznene odredbe. 11. 5. – osnovni uslovi za bezbedno i nesmetano uåeãñe u saobrañaju u odnosu na put. Na osnovu ovlaãñenja iz ovih zakona doneti su mnogobrojni podzakonski akti na saveznom i republiåkom nivou. Posebne mere bezbednosti. 9. Taj sistem se sastoji od sledeñih instituta ili celina: – pravila saobrañaja i druge regulacione mere sa stanoviãta bezbednosti i protoånosti i. Saobrañajni znakovi. uredili reæim saobrañaja. 3. Lokalna samouprava (gradovi i opãtine) su. 8. Putevi. na lokalnom nivou. 4. prevozom. Vozaåi. transformisale su se druãtveno politiåke organizacije u politiåke partije. Posebne mere za bezbednost saobrañaja. Mada veñina njihovih internih akata tretira problematiku koja je od znaåaja za bezbednost saobrañaja. odræavanje ulica i lokalnih puteva i druge vaæne komunalne poslove (parkiranje. 4. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA mostalna dræava. Vozila. prava i obaveze pojedinih subjekata. pripremÿen je Nacrt novog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima. odræavanjem puteva i tehniåkim pregledima vozila. 10. ovaj zakon nije usvojen. tehniåko regulisanje bezbednosti saobrañaja. 7. Vozila. posebno mesto zauzima Pravilnik o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja u ovim preduzeñima. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. . Ove i druge promene su imale uticaja na stanje sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. u okviru svojih nadleænosti i u skladu sa svojim poslovnim i drugim interesima.3.5. 8. Oba ova zakona su normativno definisala i uredila zaokruæen sistem zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima.). Saobrañajno-tehniåke mere.5. U toku 2006. 26 1. Posebno su znaåajni normativni akti preduzeña koja se bave obukom vozaåa i polaganjem vozaåkog ispita. s tim u vezi. Ovo je oblikovano u 11 poglavlja saveznog ZoOBS-a25 i 12 poglavlja republiåkog ZoBS-a. unutraãnju kontrolu bezbednosti saobrañaja itd. tehniåkih pregleda vozila. 3. Prelazne i zavrãne odredbe. 2. umesto OUR uvedena preduzeña. ali do kraja 2007. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. Ovlaãñenja za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona. sistemski su izmenjeni mehanizmi druãtvene kontrole.5. Struktura i sadræaj pravnih akata Strukturalo – sadræinski savezni i republiåki zakon ureœuju sva bitna pitanja u vezi uslova i obaveza koje imaju pojedini subjekti i uåesnici u saobrañaju na putevima.

do 128 ålana). P. kao i redovno brojanje saobrañaja na puteivma po jedinstvenoj metodologiji. a na osnovu sistema saobrañajnih znakova koji je usaglaãen na meœunarodnom nivou. U drugom poglavlju (2. magistralni i regionalni putevi. odnosno sve osnovne odredbe u vezi bezbednosti saobrañaja. U posebnom saveznom pravilniku detaljno su utvrœeni osnovni uslovi koje putevi moraju ispunjavati sa glediãta bezbednosti saobrañaja. i teret na vozilu. zvuåne i svetlosne znake upozorenja. Osnovne odredbe) odreœen je predmet ovog Zakona. mimoilaæenje. opãte obaveze najvaænijih subjekata da se. presecanje kolone peãaka. saobrañaj tramvaja i drugih vozila na ãinama. znakovi izriåitih naredbi i znakovi obaveãtenja. Ovo je grupisano u sedam celina: opãte odredbe. Treñe poglavlje (3. a posebno autoputevi. Predviœena je i obaveza da se poãtuju zahtevi bezbednosti saobrañaja u procesima: projektovanja. Pravila saobrañaja) je jedan od najznaåajnijih i najobimnijih delova ZoOBS-a (od 27. saobrañaj bicikla. Znakovi opasnosti. preticanje i obilaæenje. staraju o bezbednosti saobrañaja. bicikla sa motorom i motocikla. U åetvrtom poglavlju (4. opremanja i odræavanja. odstojanje izmeœu vozila. vozila pod pratnjom. prvenstvo prolaza. Putevi) predviœeni su osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi. izgradnje. svetlosni saobrañajni znakovi i svetlosne oznake. saobrañaj u tunelu. obeleæavanje prelaza puta preko æelezniåke pruge. Izgled i znaåenje svakog saobrañajnog znaka pojedinaåno predviœeni su u posebnom saveznom pravilniku. obaveza vozaåa prema peãacima. U republiåkom Zakonu o putevima ovo je do kraja konkretizovano. Predviœena je obaveza voœenja evidencija o javnim putevima i objektima na njima. 160 5 . U ovom poglavlju su ureœena pravila koja se odnose na: opãte odredbe (koje definiãu opãte obaveze i naåela bezbednosti saobrañaja). saobrañaj na auto-putu i putu rezervisanom za motorna vozila. obeleæavanje radova i prepreka na putu i znaci koje daju ovlaãñena lica. osnovni principi i naåela bezbednosti saobrañaja i definisani najvaæniji pojmovi koji ñe biti koriãñeni. Posebno su detaljno odreœene obaveze u vezi staranja. radnje vozilom u saobrañaju. saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. finansiranja i odræavanja puteva. pravila saobrañaja su priliåno detaljno definisana na meœunarodnom nivou. Saobrañajni znakovi) nabrojani su najvaæniji saobrañajni znakovi i predviœeni osnovni uslovi koje oni moraju ispunjavati. saobrañaj na raskrsnici.Lipovac. putevi rezervisani za saobrañaj motornih vozila. U prvom poglavlju (1. kretanje vozila po putu. u okviru svojih nadleænosti. vuåenje vozila. Naime. skretanje. upotrebu svetala u saobrañaju. vozila sa pravom prvenstva prolaza. Zato su pravila saobrañaja uãla u osnove bezbednosti saobrañaja. a naãa zemlja je prihvatajuñi pojedine konvencije prihvatila i obavezu da ova pravila uredi svojim zakonom. zaustavljanje i parkiranje. brzinu. kao i nadleænosti u sporovoœenju pojedinih odredaba. kretanje peãaka. saobrañaj na prelazu puta preko æelezniåke pruge. oznake na kolovozu. Krsto Bezbednost saobrañaja a) Struktura i sadræaj saveznog ZoOBS-a Na saveznom nivou su ureœene osnove bezbednosti saobrañaja.

U desetom poglavlju (10. a posebno uslove za upravljanje vozilima.) i detaljnije uredile osposobljavanje kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita. Prelazne i zavrãne odredbe) predviœena je dinamika usaglaãavanja postojeñih normativnih akata.). Posebne mere bezbednosti) obuhvata posebne mere bezbednosti koje se odnose na vozaåa (provera trenutnog psihofiziåkog stanja. kao i registraciju ostalih vozila na motorni pogon. zdravstvene preglede vozaåa i trajanje upravljanja motornim vozilom. a da su republike uredile uslove koji se odnose na vozaåe ostalih vozila (traktora. Osmi deo ZoOBS-a (8. Republike su uredile detalje registracije motornih i prikljuånih vozila. da se obezbedi spaãavanje nastradalih i smanjivanje posledica nezgode. da se ometanje protoånosti svede na minimum i ãto pre normalizuje saobrañaj u zoni mesta nezgode. Vozaåi) normira osnovne uslove koji se odnose na vozaåe. da se obezbedi kvalitetno evidentiranje nezgode u cilju prañenja i shvatanja problematike bezbednosti saobrañaja. Duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda) predviœene su duænosti pojedinih subjekata (uåesnika nezgode. motokultivatora i sl. Kaznene odredbe) utvrdilo je novåane kazne. upuñivanje na vanredni tehniåki pregled.5. prvenstveno. U poslednjem delu ZoOBS-a (11. Treba istañi da su na saveznom nivou. Ovlaãñenje za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona) predviœena su ovlaãñenja pojedinih saveznih funkcionera da donesu podzakonske akte i detaljnije urede naåin sprovoœenja ZoOBS-a. ovlaãñenih lica i organizacije za odræavanje puteva) u sluåaju saobrañajne nezgode u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta (nezgode sa obeleæjima kriviånog dela). osposobljavanje vozaåa motornih vozila. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . prestanak vaæenja nekih starih propisa i dinamika stupanja na snagu pojedinih odredbi ZoOBS-a. analiza krvi ili urina. ali i u republiåkom ZoBS-u. Osnovni ciljevi koji su se æeleli postiñi detaljnim ureœivanjem ovih duænosti su: da se spreåe nova stradanja u saobrañaju. Ãesto poglavlje (6. iskljuåivanje vozila iz saobrañaja. ako red voænje ne odgovara minimalnom vremenu voænje). da se obezbedi kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja radi analize konkretne nezgode (i zadovoljavanja pojedinaånih interesa uåesnika). privremeno iskljuåivanje iz saobrañaja i rad sa recidivistima). 161 5. 31. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji U petom poglavlju (5. zaãtitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom i kazne zatvora u sluåaju nepoãtovanja pojedinih odredbi ZoOBS-a. Vozila) predviœene su opãte odredbe (koje se odnose na vozila). privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole i skidanje registarskih tablica) i na red voænje u linijskom saobrañaju (obustavljanje saobrañaja na liniji. zdravstvenih ustanova. struåni pregled. radnih maãina. vozaåa koji naiœu ili se zateknu.5. registracija motornih i prikljuånih vozila i tehniåki pregled motornih i prikljuånih vozila. Treba istañi da su duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda predviœene u Konvenciji o saobrañaju na putevima iz 1968. upisivanje mere bezbednosti ili zaãtitne mere u vozaåku dozvolu. kontrolni zdravstveni pregled. sticanje prava na upravljanje motornim vozilom. tretirani vozaåi motornih vozila. primena tehniåkih sredstava. lica koja naiœu ili se zateknu. (ål. na vozilo (kontrola vozila. Deveto poglavlje ZoOBS-a (9. U sedmom poglavlju ZoOBS-a (7.

dozvola za vozaåe traktora i potvrda o poznavanju saobrañajnih propisa). saobrañaj bicikla. kretanje peãaka. 8) unutraãnja kontrola. 10) finansiranje bezbednosti saobrañaja. zaustavljanje i parkiranje. 9) savet za bezbednost saobrañaja. privremeno oduzimanje registarskih tablica. rad na unapreœivanju vozaåa recidivista itd. probne voænje i sportske i druge priredbe na putu). 2) saobrañaj (ukljuåivanje vozila u saobrañaj i promena naåina i pravca kretanja. P. u skladu sa politiåkom voljom iz perioda donoãenja ovih zakona. 3) duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda. unutraãnje poslove. prevoz lica i tereta motornim i prikljuånim vozilima. Primera radi. Nisu donoãena odgovarajuña uputstva.Lipovac. kao i mnoga druga pitanja koja nisu bila uãla u osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. 7) posebne mere za bezbednost saobrañaja. Meœu podzakonskim aktima preovlaœuju pravilnici. ispitivanje vozila. 6) saobrañajno-tehniåke mere. vozaåka dozvola. 5) vozilo (ispitivanje vozila. Posebno se oseña nedostatak uputstava i drugih podzakon27 “Sluæbeni 5 glasnik SR Srbije”. Posebno je znaåajno istañi da su rapublike. osposobljavanje kandidata za vozaåe. vuåenje vozila. Na primer. vozaåki ispit. 15/84. koje su doneli funkcioneri koji rukovode ministarstvima nadleænim za saobrañaj. bicikla sa motorom i motocikla. prosvetu i privredu. prevoz lica traktorima i prikljuånim vozilima koje vuku traktori. Ovo je stvorilo brojne nejasnoñe i nepreciznosti u primeni pojedinih mera i ovlaãñenja. naåin sprovoœenja zakona. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Srbije27 ima 12 poglavlja: 1) uvodne odredbe. saobrañaj radnih maãina i motokultivatora. podzakonskim aktima nisu obuhvañeni i razraœivani: postupak iskljuåenja vozaåa ili vozila iz saobrañaja. 11) kaznene odredbe i 12) prelazne i zavrãne odredbe. registracija i tehniåki pregledi). 162 . 53/82. 21/90 i 26/91. 5/86. Krsto Bezbednost saobrañaja b) Struktura i sadræaj republiåkog ZoBS-a Republike su detaljnije razradile pojedine odredbe iz saveznog ZoOBS-a i uredile niz pitanja koja nisu bila ureœena na saveznom nivou. zdravlje. saobrañaj traktora koji vuku zapreæno vozilo. nadleænosti. kao tehnoloãki pravni akti koji bi podræali i precizirali naåin sprovoœenja pojedinih mera i instituta bezbednosti saobrañaja. uredile ovlaãñenja. 4) vozaåi (uslovi za upravljanje vozilima. saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. br. naizmeniåno propuãtanje vozila.

Deliverable 5. 163 5. 53/ 82. 2235. May 2000. 17/74.3047. 1994. Treba imati na umu da je veliki broj odredbi vaæeñih propisa prevaziœen. Budimpeãta. nastalim druãtvenim promenama. December 1998. Contract Nº: RO-98-RS. Contract No RO-97-sc. “Sluæbeni list SFRJ”. Review of Enforcement Support Systems in EU Countries. 1998. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. Legal Measures and Enforcement. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Project funded by European Commission under the transport. Recommendations/Conclusions Adopted at the Council of Ministers. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima.21/90. Working paper 4 (WP3). Priorities in EU Road Safety. Literatura Rothe. RTD programme of the 4th framework programme. The “Escape” Project. RTD programme of the 4th framework programme. WP 5 Contract No RO-97-sc. “Sluæbeni glasnik RS”. New Brunswick and London. Transaction Publishers. A Strategic Road Safety Plan for European Union. 2000. unapreœivanjem ostalih vaænih propisa (standarda. 15/84. 1997. June 2000. razvojem bezbednosti saobrañaja i drugih nauånih disciplina.3047. April 1999. P. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .2235. 29/30. Master – Managing Speeds of Traffic on European Roads. Legal Measures and Enforcement. propisa o metroloãkim uslovima i sl.). 50/88. RTD programme of the 4th framework programme. Project funded by European Commission under the transport. maj 2000. maj 1996. Gadget. inæenjerskim dostignuñima u oblasti izgradnje i odræavanja puteva. Beyond Traffic Safety. April 1999. European Transport Safety Council. Brisel. Project funded by European Commission under the transport. Final Report.. Code of Good Practice. Serock (Poland). br. Contract Nº: RO-98-RS. razvojem automobilske industrije. Gadget WP 5.Literatura skih akata koji se odnose na primenu mera i ovlaãñenja od strane policije u kontroli saobrañaja. National Strategic Road Safety Plans. Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road Modernising and Maintenance. PRI. COM(2000) 125 final. 63/80. Commission of the European Communities. br. ECMT Actions on Speed Moderation. RTD programme of the 4th framework programme. Project funded by European Commission under the transport. The ”Escape” Project.

decembar 1998. P. Krsto Bezbednost saobrañaja Mastar – Managing Speeds of Traffic on European Roads. Convention on Road Traffic. Road Traffic Safety Handbook. Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. 8.Lipovac. a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (Sluæbeni list SFRJ – Meœunarodni ugovori. novembra 1968. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski). Final Report. 1996. Oslo – Kopenhagen. maja 1977. usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. a stupila na snagu 21. 5 164 . broj 6/1978.

Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda 6.2. SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6.6.6.1. Etiologija saobrañajnih nezgoda 6. Fenomenologija saobrañajnih nezgoda 6. Prañenje saobrañajnih nezgoda .3.4.5. Pojam saobrañajne nezgode 6. Teorije saobrañajnih nezgoda 6.7. Modeli bezbednosti saobrañaja 6.

Ne izuåavaju se. Fenomenologija je vrlo konkretna i omoguñava shvatanje i reãavanje konkretnih problema u saobrañaju. udar u prepreku na putu.1. na konkretnom mestu. obaranje peãaka. vreme nezgode. Fenomenologija je nauka o pojavama. trenda u razvoju pojave. broja i strukture nastradalih. lako vidljiva obeleæja lica – uåesnika u nezgodi (pol. otklanjanje izvora opasnosti. Na primer. Razlikuju se dva pristupa izuåavanju saobrañajnih nezgoda: fenomenoloãki i etioloãki pristup. Fenomenologija saobrañajnih nezgoda izuåava saobrañajne nezgode kao pojave (fenomen). Tako se eliminiãe konkretan izvor opasnosti (konflikt vozila koja skreñu levo i onih koja im dolaze u susret). odnosno koji su izazvali nezgodu. Ne meri se karakter. tip nezgode (åeoni sudar. na osnovu fenomenoloãkog saznanja da se na jednoj raskrsnici dogaœaju nezgode pri skretanju ulevo. meteoroloãki uslovi. mesto nezgode. Izuåavaju se samo “spolja” vidljiva obeleæja nezgode (koja se odmah vide i bez posebne struåne analize): broj i struktura nezgoda. starost. Fenomenologija posmatra saobrañajnu nezgodu kao “crnu kutiju”. obeleæja vozila (vrsta. starost. tj. prostorne raspodele nezgoda. tip. registraciona oznaka i sl.) itd. silazak sa puta itd. bez dubljeg izuåavanja uzroka.6. ali vrlo isprepletani i meœusobno se dopunjuju. Oslanja se na statistiåke i druge jednostavne metode i zato je primerena policiji. vrsta i lokacija povreda i sl. Fenomenologija posmatra i analizira statistiåki uzorak saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile u nekom prostoru i vremenu. niti se shvataju odnosi u sistemu åovek-vozilo-put-okruæenje (Å-VP-O) koji su doprineli stvaranju opasnosti.). Na osno167 6.). SAOBRAÑAJNE NEZGODE . nalaæe se zabrana levih skretanja ili uvoœenje semafora sa razdvojenim fazama. marka. Fenomenologija je veoma znaåajna za shvatanje problema i konkretnih izvora opasnosti. sloæenih meœusobnih odnosa koji su doveli do saobrañajne nezgode. niti doprinos pojedinih faktora u nastanku nezgode. a posebno za definisanje broja i strukture nezgoda. vremenske raspodele nezgoda. Zato je neophodno da im se posveti posebna paænja. FENOMENOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Najvaæniji pojavni oblik nebezbednosti su saobrañajne nezgode. Treba imati u vidu da su ova dva pristupa izuåavanju razliåiti. svojstvo u saobrañaju.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

vu fenomenoloãkih saznanja da se na nekoj deonici puta, u ranim jutarnjim satima, dogaœa veñi broj nezgoda - silaska sa puta i da su posledice ovih nezgoda vrlo teãke, poveñava se broj patrola na terenu i preduzima pojaåana kontrola brzine u ranim jutarnjim satima. Tako se smanjuju izvori opasnosti (velike brzine), na konkretnom mestu i u dato vreme (rani jutarnji sati).

6.2. ETIOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Etiologija je nauka o uzrocima. Etiologija saobrañajnih nezgoda izuåava uzroke saobrañajnih nezgoda. Ona “otvara crnu kutiju” i prouåava status saobrañajne nezgode. Izuåava odnose u sistemu Å-V-P-O koji su doveli do saobrañajne nezgode. Cilj etiologije nije samo spreåavanje rizika u konkretnom prostoru i vremenu, veñ shvatanje zakonitosti koja dovodi do rizika i smanjivanje rizika nastanka nezgode u bilo kom sliånom prostoru i u bilo kom vremenu. Etiologija posmatra nezgodu kao lanac dogaœaja i pokuãava odgovoriti na pitanje koji je u lancu dogaœaja i koliko doprineo nastanku nezgode. Saobrañajna nezgoda se moæe definisati kao “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu” (Baker, Rivers idr.).

6.2.1. Serije dogaœaja
Istraæivaå mora biti dobro upoznat sa razliåitim dogaœajima iz serije koja åini saobrañajnu nezgodu.

6
Slika 6.1. Serija dogaœaja na licu mesta

168

6.2. Etiologija saobrañajnih nezgoda

Svaka saobrañajna jedinica (vozila ili peãaci) umeãana u nezgodu ima svoje serije dogaœaja. Sve serije dogaœaja moraju biti istraæene posebno. Samo tako se mogu sagledati sve okolnosti nastanka nezgode i shvatiti zakonitosti koje dovode do pojedinih tipova nezgoda. Veoma je bitno da se tokom åitavog procesa stalno otkriva i sledi zajedniåka nit. Ova zajedniåka nit se pronalazi u obliku dominantnih tipova saobrañajnih nezgoda, zajedniåkih dogaœaja u seriji, hipoteza, uzroka saobrañajnih nezgoda i mera. 169

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Serije dogaœaja mogu biti podeljene u dve kategorije : 1. Serije dogaœaja pre mesta nezgode. Dogaœaji koji vode do pozicije iz koje je vozaå mogao da percipira opasnost mogu se podeliti na dogaœaje pre putovanja i dogaœaje u toku putovanja (do taåke moguñe percepcije opasnosti). 1.1. Dogaœaji pre putovanja. Generalno se ti dogaœaji javljaju pre i ukÿuåujuñi situacije koje su postojale pre nego ãto je putovanje zapoåeto. Ovi dogaœaji se odnose na uåesnike u nezgodi, a posebno na vozaåa: sposobnosti vozaåa, obuka vozaåa, iskustvo vozaåa, psihomotorne karakteristike vozaåa, inteligencija, navike, zdravstveno stanje, starost, bolesti, povreda, invaliditet, zamor, posao, hobi, stil æivota, dogaœaj koji izaziva emocionalnu uznemirenost, stres, depresiju ili preokupaciju, neispavanost, konzumacija alkohola ili droge, obaveze, kaãnjenje, æurba itd. Meœutim, neki dogaœaji pre putovanja odnose se na vozilo: tehniåka neispravnost, zaprljanost vetrobranskih stakala, slab pritisak u pneumaticima, opremljenost vozila, kvalitet farova, optereñenost itd. 1.2. Dogaœaji u toku putovanja su dogaœaji ili situacije koji se javljaju od poåetka putovanja pa sve do taåke moguñe percepcije, ukljuåuju faktore koji su u vezi sa vozaåem (stajanje zbog odmora, jela ili piña, fizioloãke potrebe, umor, pospanost, bolest, dejstvo alkohola, droga ili lekova, odvrañanje paænje na druge sadræaje, interakcija sa drugim uåesnicima saobrañaja itd.), vozilom (oslabio pritisak u pneumaticima, kvarovi u toku voænje, zamagljivanje prozora, neispravni brisaåi, nepodeãena ogledala itd.), putem (mokar ili zaleœen kolovoz, udarne rupe, prljavãtine, odron na putu itd.) ili okolinom (sunåano vreme, temperatura okoline, zaslepljivanje vozaåa, iznenadni grad, magla ili sneg, smanjena preglednost ili vidljivost itd.). 2. Serije dogaœaja na licu mesta ukljuåuje sve dogaœaje koji su se desili posle pozicije u kojoj je vozaå mogao da percipira opasnost, i to: dogaœaje od percepcije opasnosti do nezgode - prvog kontakta (koåenje, skretanje, ukljuåivanje pokazivaåa pravca, ukljuåivanje stop svetala i sl.), dogaœaje u toku nezgode (kontakt, prevrtanje, povrede, ispadanje putnika iz vozila, kretanje posle sudara, pa sve do krajnjih pozicija i stabilizacije situacije) i posle nezgode (odlazak sa lica mesta, ukazivanje pomoñi, obaveãtavanje, dolazak spasilaåkih ekipa, leåenje, uviœaj, obezbeœenje lica mesta, normalizacija saobrañaja na putu, leåenje, suœenje itd.)

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

6.2.2. Primeri etioloãke analize nezgoda
Saobrañajna nezgoda 1 Milan se obiåno budi u 5,40. Tako uspeva da se spremi i stigne na voz u 6,25. To jutro je prispao i propustio voz. Zato je odluåio da ode na posao automobilom. Uzeo je kljuåeve i utråao u vozilo. Kiãa je tek poåinjala da pada. Tada je primetio da mu je nestalo teånosti za pranje stakla. Brisaåi su umrljali staklo, ali veñ se razdanilo i priliåno dobro se moglo videti. Mada obiåno koristi pojaseve, ovaj put nije imao vremena da ih veæe. Na radiju je åuo da je guæva u saobrañaju na putu kojim je trebalo da proœe. Odluåio je da vozi drugim putem, za koji mu je priåao kolega sa posla. Prvi put je iãao tim putem. Zazvonio je mobilni telefon. Supruga se poæalila da je, opet, zaboravio za roœendan njihove kñerke. Pogreãno je procenio jednu oãtru krivinu na putu. Povrãina puta je bila mokra. Izgubio je kontrolu i udario u banderu pored puta. U bolnicu je primljen sa vrlo ozbiljnim povredama, opasnim po æivot. Preminuo je posle 14 dana. Saobrañajna nezgoda 2 Nikola je bio na æurci na kojoj je popio veñu koliåinu alkohola. Nakon æurke povezao je devojku i nekoliko prijatelja kuñi. Devojka ga je preklinjala da ne vozi pijan, a posebno zato ãto je noñ. To ga je podstaklo da ih impresionira svojom voænjom i pokaæe da mu alkohol ne smeta. Rekao im je da nema nikakvih problema poãto mu je vozilo novo, a ovaj put veoma dobro poznaje. Put je bio suv i nije bilo guæve. Nikola nije koristio pojas, a spreåio je i devojku da ga veæe (“Pa zar ti u mene sumnjaã”). Åinilo mu se da potpuno kontroliãe vozilo. Prijatelji su bili podeljeni: jedan se plaãio, a ostali su bili pripiti i vrlo raspoloæeni. U jednoj oãtroj krivini Nikola je izgubio kontrolu nad vozilom. Vozilo je sletelo sa puta i udarilo u banderu pored puta. Nikola je poginuo na licu mesta, a njegova devojka je preminula u bolnici posle 22 dana. Dva putnika su zadobila teãke telesne povrede, a najbolji Nikolin prijatelj je ostao trajno paralizovan i vezan za invalidska kolica.

6

Saobrañajna nezgoda 3 Miladin je vodio bitku sa godinama. Njegov vid je iz dana u dan slabio. Posebno je imao poteãkoña sa vidom u mraku i tokom kiãnih dana. Noñna voænja ga je sve viãe zamarala, pa je izbegavao da vozi noñu. Kada je vozio noñu, radio je to veoma paæljivo. Svojom sporom voænjom sve åeãñe je ometao i nervirao ostale vozaåe. Posle jedne veåernje predstave vrañao se sa suprugom kuñi. Vozio je vrlo sporo, jer je padala kiãa. On uvek koristi pojaseve, a i njegovi saputnici. U susret je dolazilo mnogo vozila åiji farovi su ga zaslepljivali i zamarali. Njihova kuña je bila veoma blizu. Iznenada, posle mimoilaæenja sa nekoliko vozila, uãao je u jednu oãtru krivinu i sleteo sa puta. Udario je u banderu pored puta. Niko nije zadobio ozbiljnije povrede. 170

6.3. Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda

Analizom ove tri nezgode moæe se uoåiti da su one razliåite: – svaka saobrañajna nezgoda je rezultat jedinstvenog lanca dogaœaja, – prisutni su razliåiti faktori koji doprinose dogaœajima koji su doveli do saobrañajne nezgode i – teãko je za bilo koju od ovih nezgoda definisati samo jedan uzrok. Meœutim, postoje i sliånosti izmeœu ovih saobrañajnih nezgoda: – sve tri su nastale na istoj lokaciji - u oãtroj krivini, – u svakom sluåaju vozilo je udarilo u banderu pored puta, sa smrtonosnim posledicama u dva od tri sluåaja, – u dva od tri sluåaja vozaå, ni putnici nisu koristili pojaseve, – u dva od tri sluåaja brzina voænje je bila suviãe velika; – povrãina puta je bila mokra u dve od tri saobrañajne nezgode; – dve od tri saobrañajne nezgode su se desile noñu. Svaka od navedenih nezgoda je analizirana. Shvañene su okolnosti nastanka nezgoda, struåno definisani propusti koji su doveli do stvaranja opasnosti, propusti koji su spreåili da se izbegne nezgoda i propusti koji su uveñali teæinu nezgode. Na osnovu ovakvih dubinskih analiza saobrañajnih nezgoda odreœuje se ãta je zajedniåko za grupe nezgoda i shvataju zakonitosti koje dovode do nastanka nezgode. Kada se shvate zakonitosti, priroda i naåin delovanja pojedinih uzroka, mogu se struåno planirati mere i aktivnosti koje ñe smanjiti rizike u saobrañaju. Dakle, cilj etiologije saobrañajnih nezgoda vezuje se za otklanjanje opasnosti na jednom mestu (tako ãto ñe se otklanjati pojedini dogaœaji koji su bili zajedniåki u seriji dogaœaja), smanjivanje rizika nastanka pojedinih tipova nezgoda, odnosno smanjivanje opãteg rizika uåeãña u saobrañaju.

Za shvatanje prirode opasnosti u saobrañaju i za uspeãno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja neophodno je uvaæavati fenomenoloãki i etioloãki pristup istraæivanju saobrañajnih nezgoda. Fenomenologija bræe i lakãe daje prve rezultate, ali ne garantuje da su predloæene mere optimalne. Ne garantuje ni da ñe se predloæene mere moñi uopãtavati i da ñe biti efikasne na drugoj lokaciji itd. Meœutim, fenomenologija daje pravce daljeg rada i stvara dobru osnovu za etioloãki pristup istraæivanju. Etiologija pokuãava da opasnosti objasni multidisciplinarno, koristeñi viãe nauånih disciplina. Rezultati etioloãkog pristupa su sporiji, ali pouzdaniji i mogu se uopãtavati.

6.4. POJAM SAOBRAÑAJNE NEZGODE
Definicija nezgode ima nauåno-teorijski i praktiåni znaåaj. U nauåno-teorijskom smislu znaåajno je definisati saobrañajnu nezgodu, jer se tako odreœuju predmet i dometi istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. U praktiånom smislu, de171

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

6.3. DOMETI FENOMENOLOGIJE I ETIOLOGIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

finicija saobrañajne nezgode odreœuje koji dogaœaji ñe se evidentirati, kako ñe se obraœivati, kakvu ñe odgovornost povlaåiti itd. Neke dræave joã uvek nemaju definiciju, pa i ne evidentiraju saobrañajne nezgode. Druge dræave evidentiraju samo nezgode sa najozbiljnijim posledicama itd.

6.4.1. Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda
U pokuãaju da sagledaju probleme stradanja u saobrañaju, UN su se, sredinom proãlog veka, susrele sa problemom evidentiranja nezgoda. Najveñi broj nerazvijenih dræava nije imao nikakvu definiciju saobrañajne nezgode, nisu ih evidentirali kao poseban dogaœaj, nisu im poklanjali posebnu paænju. Kao rezultat dobili su neverovatan porast broja nastradalih u saobrañaju. Komitet UN za unutraãnji transport dao je (1956) sledeñu preporuku definicije saobrañajne nezgode: Saobrañajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koja je zapoåeta na takvom mestu, u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno i u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu. Prema preporuci UN obeleæja saobrañajne nezgode su: – mesto – mesto otvoreno za javni saobrañaj ili je zapoåeta na takvom mestu, – posledice – povreœena ili poginula lica, – uåesnici – vozilo (bilo koje) i – stanje uåesnika nezgode – u pokretu. Treba uoåiti da ova definicija ne obuhvata nezgode sa samo materijalnom ãtetom. To je razumljivo ako se ima u vidu vreme donoãenja ove preporuke. Osnovni cilj je bio da se ãto veñi broj dræava privoli da zapoåne evidentirati makar nezgode sa nastradalim licima. Zato je u preporuku uãlo ono ãto je bilo prihvatljivo za sve dræave. S druge strane, obuhvañene su nezgode sa svim vozilima u pokretu (a ne samo sa motornim vozilima), ãto je bilo vrlo napredno. Napredno je bilo i opredeljenje da se obuhvate sve nezgode na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koje su zapoåete na takvom mestu. Najveñi deo dræava prihvatio je preporuku, a znatan broj ju je prevaziãao i danas evidentira i nezgode sa materijalnom ãtetom. Postoje nerazvijene dræave koje nisu u potpunosti prihvatile ovu preporuku, nisu je uopãte uvrstile u domañe propise ili nisu prihvatile sva vaæna obeleæja (suzile su pojam saobrañajne nezgode). Neke dræave su prihvatile preporuku u svojim propisima, ali je nisu u praksi sprovele. Ipak, ova preporuka je bila prava prekretnica u evidentiranju saobrañajnih nezgoda u svetu i u shvatanju problema bezbednosti saobrañaja. 172

6

6.4. Pojam saobrañajne nezgode

6.4.2. Normativne definicije saobrañajne nezgode
Danas se razlikuju dve grupe definicija nezgode: normativne i nauåne definicije. Normativne definicije su one koje su zapisane u zakonu, standardu ili drugim podzakonskim aktima. Normativne definicije su veoma znaåajne, jer odreœuju ãta ñe se evidentirati, ko ñe i kako obraœivati ove dogaœaje itd. Normativne definicije odreœuju i procedure u vezi ovih dogaœaja, a imaju i uticaj na struåno tumaåenje problema bezbednosti saobrañaja. Meœutim, treba imati u vidu da su normativne definicije vezane za konkretan pravni akt koji se moæe menjati. Zato su ove definicije ograniåene u vremenu (vaæe dok se ne promeni propis) i prostoru (vaæe samo u granicama dræave). Mada je intenzivan proces usaglaãavanja svih vaænih definicija, joã uvek se definicije nezgode razlikuju od dræave do dræave. U nastavku su date neke normativne definicije saobrañajnih nezgoda: – To je dogaœaj, pri kome je nenamerno izazvana povreda ili materijalna ãteta koji se direktno ili indirektno mogu pripisati kretanju vozila ili njegovog tereta (Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja SAD). – To je åinjenica koja se dogodila na putevima ili mestima otvorenim za javni saobrañaj, u kojoj su uåestvovali vozila ili æivotinje u kretanju ili mirovanju i koja je proizvela povrede (sa ili bez smrtnog ishoda) lica ili materijalnu ãtetu (Italija). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na javnom putu ili nekategorizovanom putu koji je dat na koriãñenje za drumski saobrañaj, u kojoj je uåestvovalo makar jedno vozilo koje se kretalo i ako je u njoj jedna ili viãe osoba poginulo, povreœeno, ili je izazvana materjalna ãteta (Zakon o bezbednosti drumskog saobrañaja u Sloveniji). – To je iznenadni i nepredviœeni dogaœaj koji menja stanje vozila i/i onoga ãto se nalazi u njemu (Jugoslovenski standard). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na putu u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana metarijalna ãteta. (Srbija, Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima, ålan 10, taåka 58). Treba uoåiti da se obeleæja saobrañajne nezgode razlikuju izmeœu dræava. Na primer, obeleæja saobrañajne nezgode u Srbiji su: – mesto dogaœaja (“na putu”),1
1 Put

je svaki javni put i nekategorisani put na kojima se vrãi saobrañaj. Javni put je povrãina od opãteg znaåaja za saobrañaj koju svako moæe slobodno da koristi pod uslovima odreœenim zakonom i koju je nadleæan organ proglasio za javni put, kao i ulice u naselju. Nekategorisani put je povrãina koja se koristi za saobrañaj po ma kom osnovu i koja je dostupna veñem broju raznih korisnika (seoski, poljski i ãumski putevi, putevi na nasipima za odbranu od poplava, prostori oko benzinskih pumpi, parkiraliãta i sl.).

173

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

– uåesnici (“vozila”), – stanje uåesnika (“u pokretu”) i – posledice (“jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana materijalna ãteta”). Prema definiciji u ZoOBS-u nisu obeleæja saobrañajne nezgode: krivica, uzrok nezgode, radnja izvrãenja, izvrãilac, iznenadnost, namera itd.. Nauånici Webser, Rivers i Baker se zalaæu za sledeñu definiciju: Saobrañajna nezgoda je “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu”. U toku je proces usaglaãavanja normativnih definicija i razlike izmeœu dræava se vremenom smanjuju. Izgleda da sve normativne definicije (neke bræe, a neke sporije) teæe sledeñoj definiciji: Saobrañajna nezgoda je dogaœaj na putu ili drugom mestu otvorenom za saobrañaj ili koji je zapoået na takvom mestu, u kome je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kome je jedno ili viãe lica povreœeno ili je nastala materijalna ãteta. (Nauåna definicija saobrañajne nezgode).

6.5. TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Teorije nezgoda su rezultat nastojanja da se dogaœanja nezgoda objasne kao objektivna zbivanja, po nekoj zakonitosti. Cilj teorija nezgoda je otkrivanje zakonitost uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Teoretiåari ocenjuju teoriju nezgoda “zakasnelim” u odnosu na aktuelne probleme. Stavovi na koje nailazimo u literaturi su sledeñi: – da se nezgode javljaju sluåajno – Teorija sluåaja – da se javljaju kao zaraze – Teorija zaraze – da su neki ljudi zbog svojih psihofiziåkih i drugih svojstava liånosti skloniji nezgodama od ostalih – Teorija sklonosti nezgodama – da svojstva liånosti, uz nepovoljne faktore sredine dovode do nastanka nezgoda – Spell teorija itd.

6

6.5.1. Teorija sluåaja
Ovo je prva nauåna teorija i vezuje se za uspeãan razvoj teorije verovatnoñe i matematiåke statistike. Kada je verifikovana Pusonova raspodela verovatnoña, uoåeno je da ona dobro opisuje retke dogaœaje. S obzirom na to da su nezgode retki dogaœaji (za pojedinca), broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña. Verovatnoña da neko ima n saobrañajnih nezgoda u nekom vremenu t (ili pri nekoj preœenoj kilometraæi) izraåunava se po obrascu: P(N(t)=n) = an/n · e-a, 174

2. nasuprot veñoj grupi koja nije imala ni jednu nezgodu. Ovo se uklapalo u opãte rezultate istraæivanja u matematici i teoriji verovatnoñe. a u zavisnosti od njihovog psihofiziåkog profila i obeleæja. Teorija zaraze Meœutim. prva praktiåna istraæivanja su opovrgla teoriju sluåaja. 6. Posle ove nezgode oni u duæem periodu voænje nisu imali nezgoda – nisu se zarazili. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . prva nezgoda menja njihov rizik ponovnog uåestvovanja u nezgodama – dovodi do zaraze. ali i oni koji ni posle duæih perioda nisu uåestvovali u nezgodama. pa i sklonost ka saobrañajnim nezgodama. Vrlo brzo je uoåeno da postoji velika grupa vozaåa koji su imali samo jednu nezgodu. Teorija sklonosti je dala prve znaåajne praktiåne rezultate. Teorija sklonosti je odbacila ideju da se nezgode dogaœaju sluåajno. karakteristike liånosti (koje se mogu odrediti) definiãu sklonost ka akcidentima. Meœutim. Teorija sklonosti Teorija zaraze je pokuãala da spoljaãnjim uticajem (zarazom) protumaåi åinjenicu da postoji grupa vozaåa koji imaju viãe nezgoda. pa i saobrañajnim nezgodama. meœu vozaåima postoje oni koji su posle kratkog perioda voænje imali viãe nezgoda. Teorija zaraze polazi od teorije sluåaja i prihvata da svi ljudi imaju istu ãansu da doæive prvu saobrañajnu nezgodu.5. onaj ko je sklon jednoj vrsti akcidenata. pogreãno je sav uticaj pripisivati okolini i spoÿaãnjem svetu – zarazi.5. Konaåno.6. odreœena je njihova sklonost ka akcidentima. odnosno srednji rizik uåeãña u nezgodama u vreme t. Dakle. svi imaju istu ãansu da uåestvuju u jednoj nezgodi. prema teoriji zaraze.5. 6. nemaju svi ljudi istu ãansu da uåestvuju u nezgodama. praktiåna istraæivanja su bacila senku i na ovu teoriju. pa i da imaju n nezgoda u nekom periodu t. Ova sklonost zavisi od liånosti i moæe se odrediti. Meœutim. Naime. tako da njihov rizik uåeãña u novim nezgodama raste. a na osnovu toga i 175 6. Ljudi se razliåito ponaãaju posle prve nezgode i ãansa za uåeãñe u novim nezgodama zavisi od njih samih. U nastavku je uoåeno da su razliåiti ljudi razliåito skloni svim akcidentima. Teorije saobrañajnih nezgoda gde su: P(N(t) = n) – verovatnoña da broj nezgoda u periodu t bude jednak n.3. ako znamo svojstva liånosti. Zagovornici teorije sluåaja su smatrali da svi ljudi imaju jednake ãanse da uåestvuju u nezgodama. pa i ideju o zarazi. Dakle. Nauånici iz krugova psihologa su postavili hipotezu da svaki åovek ima neku sklonost ka nezgodama. a – intenzitet nezgoda. ali onaj ko jednom uåestvuje u nezgodi ima veñi rizik da ñe uåestvovati u narednim nezgodama nego oni vozaåi koji nisu imali nezgodu. Dakle. e – osnova prirodnog logaritma. sklon je i svakoj drugoj. Dakle. Na osnovu testiranja vozaåa.

na rizik uåeãña u nezgodama utiåe sklonost koja zavisi od psihofiziåkih karakteristika liånosti (subjektivni faktor). odrede da li je i koliko sklon nezgodama. a poslodavac to nije uvaæio. Nauånici su uspeli da za svakog vozaåa. S druge strane. a oni su u kratkom periodu imali viãe nezgoda. 6. Prema spell teoriji. drugi vozaå je sklon nezgodama u vreme kiãe ili kada je mnogo vozila na putu itd. Kada struånjak analizira svaki oæiljak (akcident) on moæe da definiãe sklonost ka novim akcidentima kao svojstvo liånosti. 176 . umesto ranijeg generalnog odbacivanja kao loãih vozaåa (u svim uslovima). Krsto Bezbednost saobrañaja sklonost ka nezgodama.4. U naãoj praksi su poznati primeri kada su psiholozi za nekog vozaåa ukazali da je sklon nezgodama. Postojale su i grupe ljudi za koje je odreœena vrlo mala sklonost ka nezgodama. Moæe se priåati i o jednoj podteoriji teorije sklonosti.6. saobrañajnih i drugih okolnosti (objektivni faktor). Na osnovu toga je moguñe i dati stav o sklonosti ka nezgodama. Ovo nije mogla da objasni teorija sklonosti. Na primer. Detaljnija sagledavanja ovog problema dovela su do Spell teorije. Prema teoriji oæiljaka. 3) Modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli). ni posle duæeg perioda. unapred. 4) Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode i 5) Modeli koji se oslaçaju na prañeçe indikatora bezbednosti saobrañaja. ali je bezbedan u drugim uslovima. nisu uåestvovali u nezgodama. vozaå odreœenih psihofiziåkih osobina nije bezbedan u noñnim uslovima. pre prve nezgode. ali i od vremenskih. a oni. MODELI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Danas je u zemljama OECD prisutno pet pristupa (modela) bezbednosti saobrañaja: 1) Opisni (deskriptivni) modeli. 2) Modeli predviœanja (Analitiåki makromodeli). Prevoznici su imali veliku korist od ovakvog pristupa.5.Lipovac. oæiljci su dobar pokazatelj sklonosti liånosti ka akcidentima. Tako su mogli struåno da odaberu najbezbednije ili odbace najnebezbednije vozaåe u grupi koju su testirali. Ovakva teorija je pomogla da se objasne praktiåni primeri u kojima su neki vozaåi åeãñe uåestvovali u nezgodama i obratno. pa su ti vozaåi u vrlo kratkom periodu uåestvovali u desetak i viãe nezgoda. P. 6 6. pomogla je vozaåima u preciznijem definisanju njihove sklonosti ka nezgodama u konkretnim uslovima. a to je teorija oæiljaka. Spell teorija U praksi su uoåeni sluåajevi kada je za nekog vozaåa utvrœena vrlo velika sklonost ka nezgodama.

Indikatori bezbednosti saobrañaja se lakãe prikupljaju nego podaci o konfliktu. Njena mana je da je valjanost manja od one za saobrañajne nezgode. Rizik je otuda termin koji se mora 177 6. potroãnja goriva). Ni jedan nije potpun. Nepotpuno i nekvalitetno izveãtavanje je najvidljivije kod materijalne ãtete.1.6. povreœenih i poginulih lica u ovim nezgodama. treba ih procenjivati. poredimo i rangiramo probleme bezbednosti saobrañaja.6. broj vozila u saobrañaju ili broj drugih korisnika puta. bolniåki i izveãtaji osiguravajuñih kompanija. Osnovni izvori podataka o nezgodama i posledicama ovih nezgoda su policijski. Obiåno se prati broj nezgoda. Da bi se procenio broj nezgoda na osnovu registrovanih konflikata. Opisni modeli Opisni modeli pokuãavaju da opiãu stanje i probleme bezbednosti saobrañaja pomoñu tri dimenzije: izloæenost. procenat i veliåina prekoraåenja brzine. broj preœenih vozilo kilometara. pregled navike putovanja (na uzorku stanovnika ). Ovi izveãtaji i podaci se meœusobno dobro dopunjavaju i trebalo bi ih kombinovati. Prednost ovog metoda je ta da se podaci mogu prikupiti veoma brzo. Modeli bezbednosti saobrañaja 6. zatim kod nezgoda.5 sekundi je vrlo opasan – teãki konflikt). greãke ñe se smanjivati. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . Ipak. broj åasova provedenih u saobrañaju. Svaki ima svoje prednosti i mane. manje od 0. koristi se odnos izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. Indikatori bezbednosti u saobrañaju su drugi.6. stopa vozaåa koji voze pod uticajem alkohola itd. Rizik je odnos izmeœu nezgoda i izloæenosti. Teæina konflikta se moæe odreœivati kao vreme do sudara (npr. Broj i teæina konflikata u saobrañaju je odliåna mera izloæenosti. Izloæenost se moæe odreœivati na razliåite naåine: broj stanovnika. bez obzira ãto se pri tom gubi na preciznosti. baã kao i indirektna procena broja nezgoda. ãto znaåi da se konflikti mogu smatrati kao merenje izloæenosti. broj konflikata. Vremenom (posle nekoliko procena). Postoji nekoliko naåina da se izmeri izloæenost: Brojanje saobrañaja (protok vozila). indikatori bezbednosti saobrañaja itd. Oni obiåno imaju veze sa ponaãanjem korisnika drumskog saobrañaja. i indirektne procene izloæenosti (npr. Prvi zadatak u bezbednosti saobrañaja je opis trenutnog stanja i odreœivanje znaåaja problema. Mana im je ãto im je valjanost slabija nego kod tehnike konflikta. Merenje izloæenosti se vrãi retko i nesistematiåno. merenje lokalne izloæenosti (na uzorku mesta). da bi mogli da shvatimo. Ovaj metod se zasniva na definisanju nezgoda “za dlaku”(konflikata). rizik od nezgode i posledice nezgode. To mogu biti procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva. Ako ove veliåine nisu na raspolaganju. broj putovanja. broj registrovanih vozila. åak indirektniji metod za opisivanje ili prouåivanje stanja bezbednosti saobrañaja. kod povreœenih i na kraju kod poginulih u nezgodama. neophodno je ustanoviti znaåaj i karakter aktivnosti koje stvaraju te probleme – a to je izloæenost. Mere nezgoda i izloæenosti mogu se izraziti na mnogo razliåitih naåina.

Krsto Bezbednost saobrañaja paæljivo koristiti. Problem bezbednosti u saobrañaju se moæe odrediti kao zapremina kvadra.teæina nezgoda = 2 pog/100 sn sa nastradalim dinamiåki rizik = (rizik uåeãña u sn) x (posledice) = (55 sn sa nastradalim / 100 mil. na 100 miliona km) objedinjuje rizik uåeãña u nezgodama (broj nezgoda na 100 milion kilometara) i posledice nezgoda (broj poginulih na 100 nezgoda). Rizik uèešæa u SN (sn/km) 6 178 Oèekivani godišnji broj poginulih (pog/god) Slika 6.ooo. broj poginulih) moæe se izraåunavati po sledeñem obrascu: – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (dinamiåki rizik) – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (rizik uåeãñe u s/n) x (posledice) Na primer. Dinamiåki rizik (broj pog. odnosno proizvod: (izloæenost saobrañaju) x (rizik nezgode) x (teæina nezgode). = 60. u skladu sa naåinom merenja izloæenosti. rizik uåeãña u sn = 55 sn sa nastradalim / 100 milion km posledice .000 km/god * 1.000.1 pog/100 mil.1 pog/100. km Oåekivani broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u toku godine bi bio oko: Broj poginulih / god. km) x (2 pog/100 sn sa nastradalim) = 1. posebno u onim sluåajevima kada se vrãe poreœenja.Lipovac. za Ãvedsku je pribliæno: izloæenost = 6 miliardi km/godiãnje.000. .ooo km =660 pog/god. problem bezbednosti saobrañaja (npr.2. P. Na osnovu ovakvog pristupa.

sa saobrañaja na sporednim putevima na saobrañaj na autoputevima itd. 3. sa saobrañaja po loãim na saobrañaj u dobrim vremenskim uslovima.). sa drumskog na æelezniåki saobrañaj. vremenske prilike). Modeli bezbednosti saobrañaja 6. Smanjvati rizik nastanka saobrañajnih nezgoda: Ovo se moæe postiñi boljom obukom vozaåa. obezbeœenje kretanja spasilaåkih ekipa. Na njih se moæe gledati kao na za179 6. niskim rastinjem pored puta itd. 3) transportni (infrastruktura). uoåavaju se tri pravca delovanja: 1.6. Za eliminisanje efekata prva åetiri faktora moguñe je koristiti mnogobrojne statistiåke metode i ekonometrijske modele.). Pomoñu ovih metoda åesto je moguñe oceniti i efikasnost odreœene protivmere. . opreme. Meœutim. ali i pri zbrinjavanju i leåenju povreœenih posle nezgode (dobra obuka za ukazivanje prve pomoñi. Optimizirati izloæenost saobrañaju: Ovo moæe da znaåi smanjivanje izloæenosti. 2) druãtveno-ekonomski (nezaposlenost). uklanjanjem barijera pored puteva. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ovakav pristup olakãava identifikaciju problema bezbednosti saobrañaja. efikasno transportovanje povreœenih. 4) prikupljanje podataka (taånost izveãtavanja o nezgodama).6. ali su oskudni podaci o izloæenosti. programima unapreœivanja ponaãanja vozaåa. kursevima defanzivne voænje itd. Pri projektovanju kontramera. zaãtitnih kaciga. boljom konstrukcijom vozila. boljom primenom zakona. efikasno obezbeœenje mesta nezgode. da bi ovakav pristup dao æeljene rezultate trebalo bi reãiti veliki problem koji se tiåe kvaliteta evidentiranja i izveãtavanja. preraspodela sa individualnog na javni prevoz. podaci o izloæenosti se procenjuju ili nasumiåno odreœuju za neki dan u godini ili za neku deonicu puta i sl. ugradnjom vazduãnih jastuka i dr. sistemom kazni. 5) åista sluåajnost i 6) intervencija protivmerama. 2. ali i projektovanje kontramera. efikasna i struåna medicinska nega povreœenih itd. deåijih sediãta i druge zaãtitne opreme. prañenjem novih vozaåa.6. boljim zakonima. Smanjivati posledice nezgoda koje su se veñ dogodile: Ovo se moæe postiñi u samom sudaru (upotrebom sigurnonih pojaseva. obiåno se evidentiraju nezgode i njihove posledice. edukacijom dece. ali je znaåajnija preraspodela izloæenosti u korist bezbednijih vidova putovanja. Na primer. Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) Postoji bar ãest faktora koji nezavisno utiåu na uåestalost nezgoda: 1) spoljaãnji (npr. Naime. otklanjanjem nedostataka na putu i na vozilima. strategijom stepenovanih vozaåkih dozvola. dugotrajnim i dobro osmiãljenim kampanjama.2. sa noñnog na dnevni saobrañaj. Dok se podaci o nezgodama i njihovim posledicama registruju u kontinuitetu i åuvaju.

Neki od ovih modela omoguñavaju nam da razlikujemo dobre od loãih (nezgodama sklonih) vozaåa.3. te da na osnovu tog ponaãanja. P. Drugi naåin za analizu faktora rizika koji stoje iza jedne saobrañajne nezgode je kada se radi na individualnom nivou – tj. 6. puta i okruæenja odredi rizik pojedinaånog uåestvovanja u nezgodama. 180 6 . u skladu sa stanjem vozila. Posebno je znaåajna intervencija protivmerama. biomehanika. Zato se nikada ne moæe predvideti gde. vreme reagovanja ili karakteristike liånosti. Modeli ljudskog faktora su manje sofisticirani i teæi za istraæivanje. To bi se moglo okarakterisati kao pristup “od vrha ka dnu”. kada i ko ñe izazvati nezgodu. Posebno se koriste linearni regresioni model i modeli predviœanja koji se zasnivaju na linearnoj regresiji. Postoje dva naåina za ocenu efikasnosti protivmera koje se koriste kod saobrañajne nezgode: – modeli predviœanja (popreåni presek/niz vremenskih intervala) i – ocene efikasnosti (prouåavanje pre/posle). Za razvoj analitiåkih mikromodela znaåajne su razliåite nauåne discipline: psihologija. ergonomija.Lipovac. Analitiåki mikromodeli nam omoguñavaju da identifikujemo i kvantifikujemo faktore rizika. Saobrañajne nezgode su sluåajni dogaœaji i deãavaju se kao nenamerni rezultat ljudskog ponaãanja. pa i nemoguñe izvesti. fizika itd. sociologija. medicina. Meœutim. Taj pristup bi se mogao nazvati “od dna ka vrhu”. Prvi modeli faktora rizika daju vezu izmeœu uåestvovanja u nezgodi i razliåitih ustaljenijih individualnih promenljivih kao ãto su: oãtrina vida. Za sada nema dovoljno iskustava da bi se uopãtili zakljuåci o dejstvu pojedinih protivmera. Za ocenu parametara koriste se dva metoda: metod najmanjih kvadrata ili metod maksimalne verodostojnosti. Meœutim. treba imati u vidu da poslednja dva faktora mogu veoma bitno uticati na pojavu i umanjiti kvalitet zakljuåaka. koje je åesto veoma teãko. Krsto Bezbednost saobrañaja menu za kontrolisane eksperimente. Nekad ovi modeli sadræe veliki broj promenljivih. na nivou odnosa vozaå – vozilo – put – okruæenje kod jedne nezgode. ali su mnogo vaæniji. Zato se najbolji rezultati dobijaju kombinovanom primenom oba modela. Njegova svrha je da razume i predvidi ponaãanje uåesnika u saobrañaju. treba biti vrlo obazriv u smislu uopãtavanja rezultata. Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) Analitiåki makromodeli objaãnjavaju kako se faktori nezgode mogu analizirati uz pomoñ ekonometrijskih modela na opãtem nivou. za analizu veñeg uzorka ima smisla koristiti statistiku i statistiåke modele.6. pa ih je teãko interpretirati. Meœutim. Oba modela imaju svoje prednosti i mane. Mogu se razlikovati modeli koji se odnose na ljudski faktor i tehniåki modeli.

ljudski troãkovi. Postoje dva naåina za prouåavanje posledica saobrañajnih nezgoda: – koriãñenjem statistiåkih metoda (na sveobuhvatnom nivou) i – prouåavanjem datog sluåaja. a posebno materijalne posledice. 2 AIS . ureœenost raskrsnica) i sam saobrañaj (obim. homogenost. Precizno gledano. Ovi modeli se koriste kada uåesnik u saobrañaju ima problem u opaæanju. Modeli riziånog ponaãanja fokusiraju se na to kako uåesnici u drumskom saobrañaju procenjuju i kako tretiraju subjektivni rizik. povrãina.Abbreviated Injury Scale (skrañena skala povreda) je meœunarodno priznata i vrlo rasprostranjena za merenje ozbiljnosti povreda. posledice nezgoda predstavljaju problem bezbednosti saobrañaja.). Posledice nezgoda su i ekonomski problem i mogu se kvantifikovati (svesti na jednu jedinicu – novac) kao ãtete. distribucija praznina).6. koånice. najznaåajnije posledice nezgoda su zdravstveni problem koji se moæe meriti preko ozbiljnosti posledica za svakog povreœenog (npr. troãkovi i gubici (medicinski troãkovi. – infrastrukturni modeli bave se vozaåevim ponaãanjem i rizikom od nezgode kao funkcijom karakteristika puta (geometrija. stabilnost). Na primer. povrãina kolovoza. njegova veliåina. brzina i distribucija brzine. prihvatanju ili kontrolisanju rizika. rad koånica.6. stabilnost. 6. ãirina. 181 6. ponaãanju i veãtini. gustina saobrañaja i sl. Modeli tehniåkog rizika prouåavaju ponaãanje uåesnika u saobrañaju i rizike u specifiånim situacijama: – automobilski modeli bave se uåeãñem u nezgodi i vozaåevim ponaãanjem kao funkcijom karakteristika jednog vozila. model riziånog ponaãanja o kome se åesto diskutuje u istraæivanju bezbednosti u saobrañaju je Vajldov model usklaœenosti rizika. raskrsnice.) mogu se smatrati kao situacioni stimulansi za vozaåevo ponaãanje. To je model koji povezuje opaæanje rizika sa prihvatanjem rizika. S druge strane. Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode Posledice koje nastaju posle saobrañajne nezgode mogu se razliåito predstaviti. AIS2 – skrañena skala povreda) ili preko vremena provedenog u bolnici ili na bolovanju. eksperimenata ili simulacija (na individualnom nivou). administrativni troãkovi itd. prepreke itd.6. raspodela brzina. put (geometrija puta. kao ãto su veliåina. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . Zasnivaju se na Razmunsenovom hijerarhijskom modelu koji pravi razliku izmeœu greãaka zasnovanih na znanju. troãkovi smanjene produktivnosti na radu.).4. troãkovi rehabilitacije. – modeli saobrañaja bave se ponaãanjem vozaåa i stopom nezgoda kao funkcijom karakteristika saobrañaja (obim. Modeli bezbednosti saobrañaja Modeli akcije (delovanja) su glavna grupa modela ponaãanja. postojanje trotoara. povrede i pogibije lica. materijalne ãtete. Vozilo (npr.

Injury Impairment Scale (skala oãteñenja pri povredama) rangira oãteñenja od 0 (kratkotrajna) do 6 (trajno prekida neku funkciju organizma) 7 QALY . – zbir ozbiljnosti povrede (ISS). odnosno teæe povreœenim) licima i – broj nezgoda sa materijalnom ãtetom (bez povreœenih lica). ali ne i ozbiljnost povrede. Na osnovu analize ICD moguñe je za pojedine tipove nezgoda odrediti najugroæenije delove tela i tipiåne vrste povreda. voænja unazad. Sa glediãta bezbednosti saobrañaja trebalo bi pratiti pokazatelje: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda.Quality Adjusted Life Years (godine prilagoœenog kvaliteta æivota) odreœuje posledice nezgode kao broj godina u kojima se menja kvalitet æivota nastradalog.765-772. Accident analysis and prevention. åine se pokuãaji da se sve posledice nezgode svedu na: – troãkove. 6 IIS .Lipovac. 5 ISS . The expected 6 loss of life quality from traffic injuries requiring hospitalisation.). ozbiljne povrede nastaju u treñoj. – broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda. – tip manevra vezanog za nezgodu (preticanje. Kada posledice nezgoda analiziramo kao zdravstveni problem. treba uoåiti da postoje razliåiti naåini da se opiãe nivo povreda:3 – meœunarodna klasifikacija bolesti (ICD).6 – godine promenjenog kvaliteta æivota (QALY)7 itd. – broj nezgoda sa nastradalim (sa lakãe. starost. Nenj York. U ekonomskom smislu. No 6. Posledice saobrañajnih nezgoda mogu se posmatrati kao: – problem saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. Vol. – gubitke i 3 Guria.4 – skrañena skala povreda (AIS). stanje pored puta.. J. koriãñenje zaãtitne opreme (pojaseva. – ekonomski problem itd. a najteæe povrede i smrtni ishod u åetvrtoj brzini). 4 ICD . p. 25. model i tip motornog vozila. – masa motornog vozila (smrtni rizik u sudaru vozila åije su mase 900kg i 1800kg je deset puta veñi za vozaåa lakãeg vozila). kaciga i sl. skretanje itd. – konzumiranje droge i alkohola i – ostali faktori kao ãto su kvalitet puta.C. Krsto Bezbednost saobrañaja Mnogo je faktora koji utiåu na posledice nezgode: – tip i starost uåesnika u saobrañajnoj nezgodi (lica i vozila).).Injury Severity Score (ukupan rezultat ozbiljnosti povrede) se odreœuje u situacijama kada su prisutne viãestruke povrede.International Classification of Diseases (Meœunarodna klasifikacija bolesti) pokazuje lokaciju i tip povrede. 182 . obilaæenje. P. – stepen prenosa koji odreœuje opseg stvarne brzine (u drugoj brzini nastaju materijalna ãteta a nekad lakãe povrede.1993.5 – skala oãteñenja pri povredama (IIS). – zdravstveni problem.

troãkovi rehabilitacije. Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja Danas se veoma velika paænja posveñuje moguñnosti definisanja stanja i problema bezbednosti saobrañaja na osnovu prañenja odreœenih indikatora. – brzine uåesnika u nezgodi.9 Ovde se pod indikatorima bezbednosti saobrañaja podrazumeva svaka mera (indikator) koja je u vezi sa nastankom saobrañajne nezgode ili povrede. Modeli posledica saobrañajnih nazgoda mere znaåaj pojedinih faktora koji utiåu na veliåinu posledica nezgoda. ãto znaåi da kratkoroåne promene zabeleæenih brojeva ne reflektuju obavezno i promene u dugoroåno oåekivanom broju. Directorate-General XIII. Postoji veliki broj indikatora bezbednosti saobrañaja. danas metode procene socio-ekonomskih troãkova veoma variraju izmeœu razliåitih dræava. EC Transport Research. – vrsta saobrañajne nezgode (åeoni sudari imaju najteæe posledice.6. peãaci su ugroæeniji od putnika. SAOBRAÑAJNE NEZGODE .). gubici u proizvodnji (bolovanja i smanjivanje uåinka) oãteñenja imovine. Mada se vrãe napori u cilju usaglaãavanja. 1994. troãkovi zastoja u saobrañaju i sl. Nisu svi oni jednako znaåajni. lokalni put) i stanje okruæenja puta (barijere pored puta. useci i sl. a zatim obaranje peãaka. Luxembourg. – masa vozila.).8 Najznaåajniji elementi koji se uzimaju u obzir su: medicinski troãkovi leåenja. 6. obaranje bicikla i motocikla itd.5. Znaåaj indikatora se moæe oceniti na osnovu jaåine veze sa deãavanjem saobrañajne nezgode ili povrede. To znaåi da promene broja saobrañajnih nezoda mogu biti posledica promene spremnosti prijavljivanja saobrañajnih nezgoda policiji. Brussels 2001. – izveãtavanje o saobrañajnim nezgodama i povredama u zvaniånoj statistici nije kompletno. odnosno da li u velikoj meri doprinose saobrañajnoj nezgodi i da li se na njih moæe uticati merama i programima bezbednosti saobrañaja. Modeli bezbednosti saobrañaja – ãtete od saobrañajnih nezgoda (ekonomska kvantifikacija posledica nezgode).6. a biciklisti su najugroæeniji). – starost povreœenih lica itd. Broj saobrañajnih nezgoda i povreda nije najbolji pokazatelj nivoa bezbednosti saobrañaja: – broj nezgoda i nastradalih lica je posledica sluåajnog kolebanja. nasipi. nezgode u preticanju. administrativni troãkovi. Commission of the European Communities. 8 COST 313: Socio-Economic Cost OF Road Accidents. – vrsta puta (autoput. Posebno se istiåu uticaji: – naåin uåeãña u saobrañaju (putnici u putniåkom vozilu su ugroæeniji oko 10 do 20 puta nego putnici u autobusu ili tramvaju. 9 European Transport Safety Council. Transport Safety Performance Indicators.6. 183 6.

– nije moralno åekati da se dogodi dovoljan broj nezgoda. Veoma je znaåajno da ove podatke sakupljaju nezavisna tela najmanje jednom godiãnje. Da bi se razvile efektivne mere za smanjenje broja saobrañajnih nezgoda i broja nastradalih lica.). lakãe projektuju efektivne kontramere.3. ali da ne doœe do saobrañajne nezgode. . imaju kvalitetnije i sadræajnije programe i imaju bolje pokazatelje bezbednosti saobrañaja. P. veliåina i vreme uzimanja uzorka. – indikatori koji se odnose na puteve.Lipovac. protokoli merenja i sl. Moguñe je da uslovi budu veoma riziåni. EU se zalaæe da sve dræave ålanice i kandidati prihvate i standardizuju prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja. – indikatori koji se odnose na zbrinjavanje povreœenih u nezgodama. Ovde od koristi mogu biti indikatori bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja – broj saobrañajnih nezgoda ne govori niãta o procesu i posledicama saobrañajnih nezgoda. pa da tek tada shvatimo da postoji opasnost. – indikatori koji se odnose na vozila. 6 184 Slika 6. neophodno je razumeti proces koji dovodi do saobrañajnih nezgoda. a posebno sakupljanje podataka i metod posmatranja (uåestalost sakupljanja uzorka. Suãtinski elementi sistema menadæmenta bezbednosti Svi indikatori bezbednosti saobrañaja mogu se svrstati u sledeñe grupe: – indikatori koji se odnose na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. kao i da ih objavljuju. Dræave koje su ovo zapoåele.

. 185 6. Stvarne brzine se moraju uporediti sa postojeñim ograniåenjima brzina i ciljevima politike. Ponaãanje u vezi sa voænjom pod dejstvom alkohola se mora uporediti sa zakonima u vezi sa konzumiranjem alkohola. Modeli bezbednosti saobrañaja Tabela 6. kategorija puteva. Opservacije moraju pruæiti reprezentativnu sliku ãirom zemlje. Brussels 2001. putnicima koji se nalaze na zadnjim sediãtima. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Sigurnosni pojasevi % korisnika automobila 3) Podaci o koriãñenju sigurnosnog pojasa moraju se razlikovati. kako bi se sakupili podaci na evropskom nivou.1. 10 European Transport Safety Council. Moraju se usaglasiti protokoli za sakupljanje podataka. Kako bi se omoguñila meœunarodna poreœenja. kao i sa ciljevima politike. % iznad ograniåenja 2) Za prañenje voænje pod dejstvom alkohola potrebna je metodologija pomoñu koje policija sprovodi sluåajna testiranja u stratifikovanom uzorku. Preporuåuju se godiãnja odreœivanja. kada je reå o: vozaåima. Alkohol Vozila Pasivna bezbednost EuroNCAP 4) EuroNCAP testovi osobina vozila prilikom saobrañajnih nezgoda i kombinacija rangiranja pomoñu zvezdica u EuroNCAP i sastav flote vozila u zemlji ukazuju na kvalitet pasivne bezbednosti u zemlji. Pokazatelji performansi bezbednosti na putevima za najbolju praksu (preporuka Evropskog saveta za bezbednost saobrañaja10 Kategorija Ponaãanje Opis Brzina Indikator Detalji % iznad zakonskog 1) Reprezentativno prañenje brzina ograniåenja mora se sprovesti ãirom zemlje. kada je reå o razliåitim kategorijama puteva i razliåitim klasama vozila. i to koriãñenjem stratifikovanog uzorka: razliåite klase vozila i kategorije puteva.6.).6. ako je potrebno. moraju se uskladiti postojeñi protokoli za sakupljanje podataka (uåesnici u saobrañaju. Transport Safety Performance Indicators. deåjim zaãtitnim sistemima. periodi odreœivanja. putnicima koji se nalaze na prednjim sediãtima. itd. ako je potrebno.

Preporuåuje se razvoj pokazatelja performansi za kvalitet medicinskog tretmana. mora se razviti pokazatelj performansi za odreœivanje kvaliteta bezbednosti drumske mreæe. moraju stiñi na lice mesta u odreœenom (zakonski utvrœenom) vremenskom periodu.Lipovac. dobija se vreme zakone stizanja. kada su u pitanju teãke povrede. meœunarodna poreœenja nisu smislena. Ovaj pokazatelj ima za cilj ocenjivanje kvaliteta postojeñe drumske mreæe. ne samo kada je u pitanju drumski transport. Preporuåuje se razvoj ovakvog pokazatelja. kao komponente politike bezbednosti puteva. ãto ukazuje na performanse (usaglaãavanje) sistema menadæmenta traumama. 6 186 Kvalitet % koji zadovoljava 8) Kada su u pitanju saobrañajne medicinskog ciljeve ili propise/ nezgode u kojima postoji opasnost da tretmana zakone ñe doñi do smrtnosti (pravovremeno) visokokvalitetno medicinsko zbrinjavanje veoma je znaåajno. Naravno. Krsto Bezbednost saobrañaja Kategorija Put Opis Kvalitet projekta puteva Indikator Detalji % puteva koji 5) Mnoge zemlje imaju vodiåe za zadovoljavaju projekat puteva. kada je reå o standarde projekta razliåitim kategorijama puteva. Mora se obaviti poreœenje izmeœu ovog 'cilja' i stvarnog vremena stizanja. Po definiciji. ãto zavisi od dostupnosti specijalizovanih trauma centara. jer se vodiåi i standardi razlikuju meœu zemljama. % puteva koji se uklapaju u hijararhiju drumske mreæe 6) Prihvatanjem filozofije koja se odnosi na 'funkcionalnu hijerarhiju puteva'. Hitne sluæbe. veñ i kada se radi o drugim naåinima transporta i drugim vrstama saobrañajnih nezgoda. P. posebno kvalifikovani lekari. ovde se moraju uzeti u obzir razliåite kategorije puteva. Kvalitet drumske mreæe Menadæment Vreme traume stizanja % koji zadovoljava 7) Kombinacijom vremena pozivanja i ciljeve ili propise/ vremena odgovora. Od interesa je odreœivanje stvarnog kvaliteta bezbednosti i poreœenje tog kvaliteta sa samo-uvedenim 'referencama'. Ovaj pokazatelj bi trebalo razviti. u pogledu postojeñih vodiåa i standarda. .

u poreœenju sa 1994. 1998.2. 1999) Cilj za 2000. Indikatori bezbednosti puteva u Ãvedskoj i napredak u njihovom realizovanju do kraja 1998 (Vagverket. proporcija vozaåa koji voze pod dejstvom alkohola. koji prekoraåuju dozvoljeno ograniåenje brzine voænje ili koji ne poãtuju semafore (“prolaze na crveno”). Modeli bezbednosti saobrañaja Danas se sve viãe koriste mere ponaãanja: procenti koriãñenja sigurnosnih pojaseva. godinu.6.6. godine. Tabela 6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . zaãtitnih kaciga. godinom godini Nisu obavljena merenja Reforma politike Vrednovanje bezbednosti na putevima Pokazatelj Procenat populacije +30% koji drumske saobrañajne nezgode smatraju javnim zdravstvenim problemom Procenat onih iznad –27% BAC zakonskog ograniåenja prilikom policijskih provera Procenat ukupnog broja preœenih kilometara vozila koja prekoraåuju dozvoljenu brzinu voænje –35% Voænja pod dejstvom alkohola –40% Prebrza voænja Nema promene Ostali prekrãaji Procenat vozila koja –50% se kreñu na isuviãe malom rastojanju od drugog vozila Proporcija ulica koje ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Proporcija ruralnih puteva koji ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Smanjenje Nema promene Bezbednije okruæenje urbanog saobrañaja Bezbednije okruæenje ruralnog saobrañaja Koriãñenje zaãtitnih ureœaja u automobilima Nema promene Smanjenje Nema promene Procenat korisnika 95% automobila koji koriste bezbednosne ureœaje Nema promene 187 6. Rezultati postignuti do u poreœenju sa situacijom u 1994.

godinom godini Nema promene Indeks ponaãanja u +12% sluåaju saobrañajne nezgode Procenat peãaka i biciklista koji koriste reflektivne ureœaje 60% Nisu obavljena merenja Koriãñenje biciklistiåkih zaãtitnih kaciga Procenat biciklista 80% koji koriste zaãtitne kacige 18% je nosilo zaãtitne kacige u 1998. P. odnos izmeœu postojeñih i æeljenih vrednosti indikatora odreœuje ãta bi trebalo predvideti u programima bezbednosti saobrañaja i koje mere treba preduzimati.). u poreœenju situacijom u 1994. Mada su policijske evidencije jedinstvene. – zdravstvene ustanove: za svako lice koje je primljeno na leåenje evidentiraju se svi podaci koji mogu biti znaåajni za shvatanje povrede. policija nije struåna za precizno odreœivanje uzroka. Naime. godine. Krsto Bezbednost saobrañaja Reforma politike Bezbedniji automobili Vidljivost u saobrañaju Pokazatelj Cilj za 2000. niti posledica nezgode (vrsta i stepen povreda. ali i da se planiraju efektivne mere bezbednosti saobrañaja. Rezultati postignuti do u poreœenju sa 1998. godini Hitne medicinske Proseåno vreme sluæbe reagovanja od alarmiranja do tretmana.Lipovac. najsveobuhvatnije i najpreciznije. za leåenje i analizu uzroka smrti i sl. odnosno pre nego ãto se struåno analizira nezgoda i shvate sve okolnosti njenog nastanka. 6. PRAÑENJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Saobrañajne nezgode sa ozbiljnijim posledicama se evidentiraju i prate. Mada se ovi podaci utvrœuju od strane struånih lica (lekara) treba imati u vidu sledeña ograniåenja: lekari se bave spaãavanjem i evidentiraju prvenstveno podatke koji su znaåajni za leåenje i oporavak povreœenih. treba imati u vidu sledeña ograniåenja: policija evidentira nezgode o kojima je obaveãtena. odnosno nezgode kod kojih je policija izlazila na lice mesta. znanje u vezi sa prvom pomoñi Krañe vreme Nema promene reagovanja. Najznaåajnije evidencije o nezgodama vode: – policija: policajci popunjavaju poseban SN upitnik koji sadræi sve najznaåajnije podatke o saobrañajnoj nezgodi i njenim posledicama. policija evidentira nezgode odmah posle dogaœaja. okolnosti. poboljãano znanje u vezi sa prvom pomoñi Prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja omoguñava da se shvate i precizno definiãu problemi bezbednosti saobrañaja. sa 1994. ne postoji 188 6 . veliåina materijalne ãtete i sl.7. godinu.

ne postoji jedinstvena baza podataka. – osiguranja: za svaku nezgodu kod koje se pojavljuje zahtev za isplatom ãtete. nema jedinstvene baze podataka (veñ svako osiguranje vodi svoje evidencije). – evidencija nezgoda kod kojih saobrañajna policija vrãi samo obezbeœenje lica mesta. L. Policija je obiåno prvi organ koji se redovno obaveãtava o nezgodi. policije i drugih dræavnih organa vrãili analizu i procenu bezbednosti puta. i Negri. Mada su ove evidencije najkvalitetnije. Paris: Onser. sud vodi raåuna da ne napravi greãku. ne postoje standardi evidentiranja u sudovima. a posebno da ne osudi nekoga ko nije kriv za nezgodu (zato se okolnosti nastanka nezgode åesto utvrœuju povoljnije za okrivljenog). Posebno su znaåajni podaci koji ñe posluæiti da se proceni osnov za isplatu i visina ãtete. Pri tome se moæe razlikovati nekoliko razliåitih izveãtaja i evidencija: – hitni izveãtaji o nezgodi koji podnose policajci koji prvi izaœu na lice mesta. Mada se ovi pokazatelji utvrœuju struåno. . Evaluation 85. A proposal for the stadarization of road accident reports. – evidencija obeleæja nezgoda na statistiåkim upitnicima (SN upitnik) koji se unose u jedinstven informacioni sistem MUP-a . L (1991). L (1985). evaluation of local safety measures. koji izlazi na lice mesta i evidentira najvaænije podatke o nezgodi. Traffic safety and the driver (Page 154-155). – nezavisna tela i komisije za nadzor (Traffic Safety Audit) treba da budu najvaæniji redovni korisnik podataka o nezgodama kako bi nezavisno od putara. a uviœaj vrãe lokalno nadleæni organi (izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. a posebno nezgode sa nastradalim licima. Evans. niti standardizovane.6. 189 6. odnosno izveãtaj o obezbeœeçu lica mesta).7. – dnevni izveãtaji o kriviånim delima. – putari: naãa preduzeña za odræavanje puteva. – sudstvo: u sudovima se vrlo struåno i sveobuhvatno analizira veliki broj nezgoda. trebalo bi imati u vidu ograniåenja: osiguranja evidentiraju nezgode i posledice za svoje potrebe. koji prati odgovarajuña dokumentacija. osiguranja evidentiraju podatke koji su znaåajni za isplatu ãtete. ove evidencije nisu usaglaãene. nisu uvedeni standardi evidentiranja tako da se zadovolje zahtevi bezbednosti saobrañaja itd. Van Nostrand Reinhold. trebalo bi imati u vidu ograniåenja: znatan broj nezgoda se ne analizira na sudovima. U naãoj zemlji ovaj nadzor ne funkcioniãe. niti jednostavan pristup ovoj bazi. Prañenje saobrañajnih nezgoda Literatura Ercoli. New York. O svakoj nezgodi se vodi sudski proces. SAOBRAÑAJNE NEZGODE jedinstvena baza podataka. – uviœajna dokumentacija o saobrañajnoj nezgodi itd. mada bi ove evidencije trebalo da pomognu u definisanju opasnih mesta na putevima i otklanjanju opasnosti. niti organi koji upravljaju putevima (direkcije za puteve i nadleæni organi za saobrañaj) ne vode posebne evidencije o nezgodama. osiguranja imaju interes da procenjuju u svoju korist.

The extent and some implications of incomplete accident reporting. Institut za sigurnost na autoputu.. Saobrañajni inæinjering izdanje 36 br. Hakkert A. OECD/IRTAD (1995).S i Hauer. S i Jones. A. Rice.W Knuiman (1994).765-772. Vol 5. H. Belmond. 190 .L. E (1986). G (1994). Commission of the European Communities. Dve proste tehnike za odreœivanje vaænosti mera smanjenja nesreña. H. R.12 strn. J. 1994.S. P. Drugo izdanje. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden. Directorate-General XIII. p. EIB.. Matematiåke statistike i analize podataka. T. A (1995). Hornstein. Putni saobrañaj. Osiguranje automobila i spreåavanje nesreña na putu. Izloæenost. H. 25. D. Cost 313: Socio-economic cost of road accidents.1993. No 6. Analize nesreña i prevencija 22 (4) 371-378. Haght. I.Lipovac.. Marcel Dekker. Analize podatakai zaãtita 26(2) 215-222. Guria. Durholt. Tassaux-Becker (1993). 2-11 Rothengather. (1987). Jednogodiãnje istraæivanje. Hauer. Volume I Çiley. Helsinki. Stein. i Yiik Diew Wong (1993). New York. The expected loss of life ljuality from traffic injuries requiring hospitalisation. Vol. Accident analysis an prevention. Septembar 1995. Eds. Analiza nesreña i prevencija 18(1). An introduction to probability theory and its applications. Meœunarodni saobrañaj i baza podataka o nezgodama. i M. New York. E (1988). VTI izveãtaj broj 390 A. Lund institut tehnologije. OECD. Harris. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju. Road user behavior: Theory and research. Analize nesreña i prevencija 25 (1) 91-97. J. Seminar. Hautzinger. Assen. A. H. EC Transport Research. R. NJ (1957).M (1966). Bulletin 70. The real number of road traffic accident counts inPravi broj saobrañajnih nesreña u Holandiji.1994. F. rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ljudi. A. F (1991).C.11-13. Procesi poenti i njihovo statistiåko izvoœenje zakljuåaka. Duxbury Press. Procena oåekivanog broja nesreña. Thulin. and Bruin. Sudari i kamioni ukljuåeni u njima: Studije pojedinih sluåajeva. S (1990). Paris. OECD Istraga o putnom saobrañaju (1990). Finska. i Nilsson. (1973). C (1987). Michaels. Berichte der Bundersanstalt fur strabennjesen BAST. Rosman. Tehnika saobrañajnih konflikata. van Gorkum. Induced Exposure. Accident analysis and prevention. Karr. Poreœenja bolniåkih i policijskih podataka o povreœenim. Odeljenje za planiranje saobrañaja i inæinjering. Krsto Bezbednost saobrañaja 6 Feller. Luxembourg. Hyden. P. Da li su nesreñe raspodeljene otrovom? Statistiåki test. Drugo izdanje. 45-48. 1996/09 Nicholson.

Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda 7.3. Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7.8.2.4.1. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije 7. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7.7.7.6.5. Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda 7. Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima . Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda 7.

1. odnosno procesnu radnju koja se preduzima u skladu sa ZKP i sastoji se u neposrednom åulnom opaæanju kakvih åinjenica vaænih za razjaãnjenje kriviånog dela. Meœutim. Prema ovom pristupu. da se temelji na åulnom opaæanju. 321-336. kriminalistiåke definicije uviœaja i specifiåna definicija uviœaja kao sistema radnji. 193 7.1. Procesualistiåke definicije uviœaja Ovo su najstarije i najåeãñe definicije uviœaja. Bezbednost 3. M. 7. str.2.. One se temelje na Zakonu o kriviånom postupku i prepriåavaju njegove odredbe. Prilog definisanju pojma uviœaja. Kriminalistiåke definicije su najåeãñe implicitne. i Banoviñ B. Æarkoviñ M. 1996. koje se registruju u zapisniku o uviœaju. 7. a to su struåni poslovi na uviœaju. POJAM I ZAKONSKI OSNOV VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Postoje razliåiti pristupi definisanju pojma uviœaja:1 procesualistiåke definicije uviœaja. da je u skladu sa ZKP i da je zapisnik o uviœaju jedini vaæan dokument sa uviœaja. Lipovac K.. istiåu znaåaj misaone aktivnosti organa koji vrãi uviœaj i navode da su struåni poslovi koji se vrãe na uviœaju vaæan deo 1 Ãkuliñ. ali ima i eksplicitnih definicija. Kriminalistiåke definicije uviœaja Kriminalisti smatraju da procesualistiåke definicije nisu obuhvatile suãtinu uviœaja. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .. Uviœaj se ne iscrpljuje u neposrednom åulnom opaæanju.1. Ove definicije prihvataju da je uviœaj procesna radnja. uviœaj predstavlja istraænu. Beo- grad.. ovi autori istiåu da je uviœaj istovremeno i kriminalistiåka radnja.1.7.

opaæaju. Dakle. Krsto Bezbednost saobrañaja uviœaja.) i druge vaæne okolnosti (karakteristike puta. ali se moæe vrãiti u toku istrage i na glavnom pretresu. Zakonski osnov za vrãenje uviœaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda vrãi se neposredno posle nezgode. – na uviœaju se struåno obraœuju (a ne samo opaæaju) predmeti.). Dakle. savremenom pristupu.1.1. veñ su prekrãaji.). Zakoniku o kriviånom postupku. Prema ovom.4. osnovna obeleæja uviœaja su: – uviœaj je sistem radnji (a ne samo procesna.2 Zakonom o upravnom postupku. i to u uviœajnoj dokumentaciji (a ne samo u zapisniku o uviœaju). 7. a ne za kriviåno delo (najveñi broj nezgoda nisu kriviåna dela). – registruje se i fiksira ono ãto je znaåajno (a ne sve). uviœaj saobrañajnih nezgoda je sistem radnji kojima se u skladu sa odredbama zakona. 3 Ålan 238. ZKP. pre formalnog pokretanja postupka. samo kriminalistiåka. veñ moæe biti i posredno. P. uviœaj saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånog dela je predviœen u Kriviånom Zakoniku.Lipovac.4 Kriviåni zakonik je definisao sledeña kriviåna dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja: 2 Veñina 7 saobrañajnih nezgoda kod kojih se vrãi uviœaj i nisu kriviåna dela. meteoroloãke prilike. koje je protivpravno i koje je skrivljeno (ålan 14. – sprovodi se u skladu sa odredbama zakona (u skladu sa ZKP. 194 . 4 Kriviåno delo je ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo. Zakonom o prekrãajima. – na uviœaju se opaæa (to nije samo neposredno åulno opaæanje. tragovi i druge okolnosti znaåajne za razjaãnjenje saobrañajne nezgode. – uviœaj se vezuje za saobrañajnu nezgodu. vremena. samo istraæna. ). Kriviåni zakonik je definisao kriviåno delo kao ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo. samo saobrañajna itd. Uviœaj kao sistem radnji Uvaæavajuñi dualnost uviœaja (procesni i kriminalistiåki segment) izdvojena je posebna sistemska definicija uviœaja koja najbolje odreœuje smisao i formu uviœaja saobrañajnih nezgoda. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima itd. Formalno pravno. struåno obraœuju i u uviœajnoj dokumentaciji registruju i fiksiraju predmeti. tragovi (trag koåenja i sl. uz pomoñ razliåitih pomagala). KZ). koje je protivpravno i koje je skrivljeno. kriminalistiåke definicije istiåu da kriminalistiåke radnje predstavljaju suãtinu i sadræaj uviœaja. alkoholisanost vozaåa i sl. a da ZKP odreœuje samo formu uviœaja.3. 7.3 ZoOBS i u internim aktima MUPa.

st. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od ãest meseci do pet godina. 1. KZ) 9 (1) Ako je usled dela iz ål. – nesavesno vrãenje nadzora nad javnim saobrañajem.1. znakova ili ureœaja za signalizaciju ili zaãtitnih i odbojnih ograda koji sluæe bezbednosti javnog saobrañaja na putevima. st. tramvajski. stav 1. prevoznim sredstvima ili javnim saobrañajem ili nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. ovog ålana kazniñe se i odgovorno lice koje izda nalog za voænju ili dopusti voænju. 290. (ålan 297.6 – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. sredstava. stav 3. 291. 1. (5) U sluåajevima iz st. stav 2. (3) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila smrt povreœenog lica. – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja nasiljem.9 5 (1) Uåesnik u saobrañaju na putevima koji se ne pridræava saobrañajnih propisa i time tako ugrozi javni saobrañaj da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. uklanjanjem ili teæim oãteñenjem saobrañajnih ureœaja. KZ) 6 (1) Ko uniãtenjem. 291. stav 2. stav 3. i 295. st. st. st. 1. i 295. stav 3. brodski. – piratstvo. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. (ålan 289. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (ålan 295. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . stav 3. pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku ãtetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara.7. i 2. 290. uticaja alkohola ili drugih razloga nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom ili da vozilo nije ispravno i time izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. 1. kazniñe se zatvorom do tri godine. do 4. kazniñe se novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. – otmica vazduhoplova. (2) Ako je delo iz stava 1. i 2. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do åetiri godine. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera. 1. (2) Kaznom iz stava 1. (2) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila teãka telesna povreda povreœenog lica. 289. 1. i 2. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. 290. 289. KZ) 7 (1) Sluæbeno ili odgovorno lice kojem je poveren nadzor nad stanjem i odræavanjem saobrañajnica i objekata na njima. (3) Ako je delo iz stava 1. i 295. autobuski saobrañaj ili saobrañaj æiåarom tako da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. (2) Ako je usled dela iz ål. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. ili kojem je povereno rukovoœenje voænjom.7 – nepruæanje pomoñi licu povreœenom u saobrañajnoj nezgodi. i 295. ovog ålana izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom obavezno je. stav 1. (ålan 296. (2) Ko se ne pridræava saobrañajnih propisa i time ugrozi æelezniåki. (3) Ako je usled dela iz ål. (ålan 290. i 2. i 2. broda i drugog prevoznog sredstva. postavljanjem prepreka na saobrañajnicama ili drugi sliåan naåin tako ugrozi javni saobrañaj da time dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. iako zna da vozaå zbog umora. 289. (4) Ako je usled dela iz ål. koje nesavesnim vrãenjem svoje duænosti izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. 291. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. trolejbuski. 291. i 2. st. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. stav 3. ovog ålana uåinjeno iz nehata. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda – ugroæavanje javnog saobrañaja. 1.8 – teãka dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja. KZ) 8 (1) Vozaå motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoñi lice koje je tim prevoznim sredstvom povreœeno ili åiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. ovog ålana uåinjeno iz nehata. stav 2. 290. (3) Ako je delo iz st. i 2. ovog ålana uåinjeno iz nehata. davanjem pogreãnih znakova ili signala.5 – ugroæavanje saobrañaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom. KZ) 195 7. kazniñe se zatvorom do tri godine. 1. 289. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Ålan 110.000 dinara (01. nad10 Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. (1) Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. Sa druge strane. koje ñe. definiãe znaåenje 58 izraza koji se koriste u ovom i drugim zakonima. ZoOBS je predvideo osnovne duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda u kojima ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta. 58/2004). u posebnom poglavlju. Dakle. “Sluæbeni glasnik RS”. 7 Uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje. prema Kriviånom zakoniku saobrañajna nezgoda ñe biti tretirana kao kriviåno delo.. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. ZoOBS je predvideo duænosti pojedinaca (lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. po potrebi. Ålan 111..11 U Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima definisani su osnovni pojmovi12 kao ãto su: vozilo. ponovo izvesti pojedini dokazi. put. posebno izvrãiti sa svakim od njih. organ koji vodi postupak moæe odrediti rekonstrukciju dogaœaja. izvrãiti potrebna merenja i snimanja. preduzeti i pronalaæenje. ovlaãñena lica. po potrebi. uåesnik u saobrañaju. vozaå koji je uåestvovao u nezgodi. (2) Rekonstrukcija se ne sme obaviti na naåin kojim se vreœa javni red i moral ili se dovodi u opasnost æivot ili zdravlje ljudi. saobrañajne ili druge struke. teãke telesne povrede ili smrt lica.. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. 58/2004) 11 “. (1) Radi proveravanja izvedenih dokaza ili utvrœivanja åinjenica koje su od znaåaja za razjaãnjene stvari. 70/2001.. izvrãiti potrebna merenja i snimanja. (3) Prilikom rekonstrukcije mogu se. koja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao. po pravilu. preduzeti i pronalaæenje. 12 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. Zakonik o kriviånom postupku (ZKP)10 je predvideo da uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje (ålan 110). Ako su u iskazima pojedinih svedoka ili okrivljenih radnje ili situacije razliåito prikazane. u ålanu 10. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle. br. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. 68/2002. koje ñe. 70/2001. peãak. na nezgode sa obeleæjima kriviånog dela prema Kriviånom zakoniku. br. br. 196 . prvenstveno.) ili su nastale lake telesne povrede. vozaå. ako imovinska ãteta prelazi iznos od 200. 68/2002. Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. saobrañajna nezgoda itd. Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. januar 2006. lekar) i institucija (nadleæni organ koji je obaveãten o nezgodi. “Sluæbeni glasnik RS”. po potrebi. P.” Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”.Lipovac. br. saobrañajne ili druge struke. savezni ZoOBS se odnosi. Rekonstrukcija dogaœaja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao. rekonstrukcija dogaœaja ñe se. (2) Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. Ålan 112.

Ålan 159. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . 2.13 13 “. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 152. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica ili je nastala samo veña materijalna ãteta podvrgnuñe neposredne uåesnike nezgode ispitivaçu pomoñu odgovarajuñih sredstava i aparata ili ñe ih uputiti na struåni pregled radi proveravaça da li imaju alkohola u organizmu. Vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode duæan je da na zahtev ovlaãñenog lica preveze lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi do najbliæeg zdravstvenog preduzeña. zdravstveno preduzeñe duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova. Vozaå koji je vozilom uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica. pod uslovom da preduzimaçe tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja. Ålan 156. Ako u saobrañajnoj nezgodi ima poginulih lica. dok se ne izvrãi uviœaj. organizacija za odræavanje puteva ili druga ovlaãñena organizacija). Ako se tim ispitivaçem utvrdi da neposredni uåesnici saobrañajne nezgode imaju alkohola u organizmu.. kao i drugo lice koje je neposredno uåestvovalo u takvoj nezgodi imaju pravo da traæe liåne podatke i adresu od lica koja su bila prisutna kad se nezgoda dogodila. Ålan 154. 197 7. opojne droge i lekove na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebÿavati pre i za vreme voæçe. Nadleæni organ koji je obaveãten o saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko lice bilo povreœeno duæan je da o tome odmah obavesti najbliæe zdravstveno preduzeñe. 2) da preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja i da nastoji da se ne meça staçe na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi.. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj duæno je da organizuje popis imovine koja na mestu dogaœaja ostaje iza lica koje je u saobrañajnoj nezgodi poginulo ili teæe povreœeno... Ålan 158. Ako je zdravstveno preduzeñe obaveãteno o saobrañajnoj nezgodi ili je primilo na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi.1. i 3. osim ako se nezgoda dogodila na mestu na kome se moæe oåekivati brzi dolazak vozila hitne pomoñi ili ako vozaå zakÿuåi da se nestruånim i neodgovarajuñim naåinom prevoza staçe povreœenog lica moæe pogorãati.. da obavesti organizaciju koja uklaça vozila i stvari sa puta ili zainteresovano lice i pruæi pomoñ radi zaãtite imovine ako na mestu dogaœaja nema lica koje tu imovinu moæe preuzeti. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi ili ako mu je samom potrebna lekarska pomoñ. U sluåajevima iz st. odnosno korisniku drugog vozila dostavi svoje ime i prezime i adresu stana. duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova. ovog ålana nije prisutan vlasnik. V. Ålan 153. ovog ålana lekar moæe odluåiti da se krv ili krv i urin ne uzimaju ako bi zbog toga nastupile ãtetne posledice po zdravÿe uåesnika u saobrañajnoj nezgodi. Ålan 157. Ovlaãñena lica duæna su da izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta i da saåine zapisnik o uviœaju. Ålan 155. prisutni vozaå. zdravstveno preduzeñe.7. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da se neposrednim uåesnicima nezgode uzmu krv i urin radi utvrœivaça da li su pod uticajem alkohola. duæan je da odsutnom vlasniku. Vozaå je duæan da postupi po odredbi stava 1. Lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica duæno je da ukaæe pomoñ licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi. Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode. 3) da o saobrañajnoj nezgodi obavesti najbliæi nadleæni organ i da se vrati na mesto saobrañajne nezgode i saåeka dolazak sluæbenog lica koje vrãi uviœaj. Ako lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi umre od zadobijenih povreda ili ako postoji opravdana sumça da je kod vozaåa usled povrede doãlo do smaçeça psihiåke ili fiziåke sposobnosti za upravÿaçe vozilom na motorni pogon ili tramvajem. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda leæni organ unutraãnjih poslova. Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da im se uzme krv ili krv i urin radi analize. Lice koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta ne sme uzimati alkoholna piña. ovog ålana i pre dolaska ovlaãñenog lica.

18 Ålan 156. III. 7 198 . Ako organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija ne postupi po odredbi stava 3.14 ZoOBS15 i ZoBS16 i u internim aktima MUP-a. zbog odsutnosti vozaåa drugog vozila.. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja i postupanje pojedinih subjekata u ovim sluåajevima. stvari ili drugi materijal rasut po putu odmah ukloni sa kolovoza. a zbog onesposobÿenosti vozila ili prepreka na kolovozu stvorenih od tereta. 16 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima.. Ako je vozilo zbog saobrañajne nezgode ili neispravnosti onesposobÿeno za daÿe kretaçe na putu. duæan je da: 1. Ako vozaå ili vlasnik. duæan je da o toj nezgodi obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova i da tom organu da svoje liåne podatke i podatke o oãteñenom vozilu. “Sluæbeni glasnik SRS”. ostane na mestu saobrañajne nezgode i saåeka dolazak organa ovlaãñenog za vrãeçe uviœaja. Nadleæni organ unutraãçih poslova duæan je da izaœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je nastala maça materijalna ãteta ako to zahteva jedan od uåesnika saobrañajne nezgode.. “Sluæbeni list SFRJ”.Lipovac.. odnosno korisnik vozila nije u staçu da postupi prema stavu 1. Uviœaj se moæe obaviti i uz sudelovanje veãtaka. sistem sankcija. “ (Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima) 14 Zakon o prekrãajima. ZoP je definisao prekrãaj kao povredu javnog poretka utvrœenu zakonom ili drugim propisima za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere. ålan 156). Posle saobrañajne nezgode u kojoj je prouzrokovana samo maça materijalna ãteta. (ålan 209.br. Sudija koji vodi prekrãajni postupak. prekrãajni postupak. Svaki uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta. Zakon o prekrãajima je definisao uslove prekrãajne odgovornosti. . br. nije u moguñnosti da dâ liåne podatke i podatke o osiguraçu vozila. predviœen je u Zakonu o prekrãajima. 44/89).. teret. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 71. vozaå ili vlasnik. 44/89. 53/82. 28/91 . vozaåi su duæni da odmah uklone vozila sa kolovoza i da razmene liåne podatke i popune i potpiãu Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. ZoP je predvideo i kada ñe se vrãiti uviœaj povodom uåinjenih prekrãaja.. uslove za propisivanje i primenu prekrãajnih sankcija. ovog ålana. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u nezgodi ili ako mu je samom potrebna pomoñ ili radi obaveãtavaça nadleænih organa o nezgodi. br.. teret.. nadleæni organ unutraãçih poslova preduzeñe druge odgovarajuñe mere da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja. Zakona o prekrãajima..19 Ålan 160. 19 “ . Ako vozaå u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta na drugom vozilu. 50/88. Organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija duæna je da na zahtev ovlaãñenog lica hitno preduzme sve potrebne mere za uklaçaçe i åuvaçe vozila sa teretom. stvari ili drugi rasuti materijal sa kolovoza. br. stvari ili drugog materijala bude onemoguñeno kretaçe drugim uåesnicima u saobrañaju. 11/91 . ovlaãñeno lice koje se zatekne na mestu nezgode ili neispravnosti vozila zatraæiñe od organizacije za odræavaçe puteva ili druge ovlaãñene organizacije da na sigurno mesto ukloni vozilo. 15 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja..17 ZoOBS je odredio i duænosti vozaåa uåesnika u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja materijalna ãteta kao i duænosti OUP-a u ovim sluåajevima. ovog ålana. odnosno korisnik vozila duæan je da vozilo. odrediñe koja ñe se lica pozvati da prisustvuju uviœaju. “Sluæbeni glasnik SRS”. 17 Ako je za utvrœivanje ili razjaãnjavanje kakve vaæne åinjenice potrebno liåno i neposredno opaæanje sudije koji vodi prekrãajni postupak.. “Sluæbeni glasnik SRS”. izvrãiñe se uviœaj. postupak izvrãenja reãenja o prekrãaju i organizaciju i rad organa za prekrãaje. stvari ili drugog rasutog materijala sa kolovoza i da osigura prohodnost puta. P.18 ZoBS je ponovio neke duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. ali je detaljnije predvideo duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjem prekrãaja. (ZoOBS...

Ako uåesnik iz stava 1. Zajednica osiguraça je duæna da izveãtaje iz stava 1. . ovog ålana.” (Zakon o policiji. pronalaæenja i obezbeœenja tragova i predmeta. jedan drugome pokaæu isprave o identitetu. ZNAÅAJ UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Uviœaj saobrañajne nezgode treba da omoguñi: 1) analizu konkretne saobrañajne nezgode u cilju zadovoljenja pojedinaånih interesa i 2) analizu stanja bezbednosti saobrañaja u cilju shvatanja postojeñeg stanja i projektovanja optimalnih upravljaåkih mera. dostavÿa najkasnije do 15. prikupljanja obaveãtenja itd. pronalasku uåinioca. Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda Zakon o policiji je pored ostalih pitanja organizacije i rada policije. preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone opasnosti od nastajaça nove saobrañajne nezgode na istom mestu. odmah sa kolovoza uklone vozilo i druge predmete koji su usled saobrañajne nezgode ostali na kolovozu. duæni su da: 1. ålan 65). pregleda mesto dogaœaja radi pronalaæenja ili obezbeœenja tragova i predmeta koji mogu posluæiti kao dokaz. dostavi svoje ime i prezime i adresu stana. a ako je bilo povreœenih lica najbliæu organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva.. prekrãajem ili dogaœajem. odnosno sopstvenik vozila osiguran od odgovornosti za ãtetu priåiçenu treñim licima. pronalaska uåinioca.. ovog ålana. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi.. ovog ålana nije prisutan vlasnik. Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1. da se ne meça staçe na mestu nezgode. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. Neposredni uåesnici u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo materijalna ãteta maça od 10. registraciji. Ålan 73.20 7. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 2. duæan je da odsutnom vlasniku. duæna je da o tome odmah obavesti organ unutraãçih poslova opãtine na åijoj teritoriji je çeno sediãte. Ålan 75. nije u moguñnosti da o saobrañajnoj nezgodi obavesti organ unutraãçih poslova.7. ovlaãñeno je da obezbedi mesto dogaœaja do dolaska sluæbenog lica odgovarajuñeg organa. duæna je da opãtinski organ za unutraãçe poslove nadleæan po mestu nastanka saobrañajne nezgode u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta. obaveãtava o broju saobrañajnih nezgoda i visini priåiçene materijalne ãtete. Organizacija udruæenog rada u oblasti zdravstva kada primi na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi i u sluåaju kada povreœeno lice umre u zdravstvenoj organizaciji od zadobijenih povreda.2. i da se åuvaju postojeñi tragovi pod uslovom da se na taj naåin ne ugroæava bezbednost saobrañaja.. to je duæno da uåini svako drugo lice koje se zatekne ili naiœe na mestu nezgode. odnosno organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva. Organi unutraãçih poslova duæni su da odmah po saznaçu izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta. 2. uredio i osnovna ovlaãñenja policije u vezi obezbeœenja i pregleda mesta dogaœaja. o saobrañajnoj nezgodi odmah obavesti najbliæi organ unutraãçih poslova. prekrãaja ili drugog dogaœaja povodom kojeg je potrebno neposrednim opaæanjem utvrditi ili razjasniti åinjenice. osiguraçu vozila i o pravu na upravÿaçe vozilom.”.. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. 199 7. 3. Ålan 72. prisutni vozaå.. Zajednica osiguraça imovine i lica kod koje je korisnik.2.000 dinara. januara tekuñe godine za proteklu godinu. 20 “. Kad ovlaãñeno sluæbeno lice sazna za izvrãenje kriviånog dela. Ålan 74. odnosno korisniku drugog vozila. . kao i prikupljanju obaveãtenja u vezi sa kriviånim delom.

neophodno je da struåna i objektivna (uviœajna) ekipa. Nezgoda se analizira tako ãto se analiziraju njene posledice. Mada je najveña greãka da neko ko nije kriv odgovara za nezgodu. u æivotu njegove porodice. Ove uãtede od nekoliko stotina dinara (desetak nemaåkih maraka). analizirati nezgodu i utvrditi sve vaæne åinjenice u vezi nastanka nezgode. a nekad i pogreãnim. Ipak. a posebno pojeftinjenje uviœaja (na raåun kvaliteta fiksiranja lica mesta) dovodi do znaåajnog poskupljenja sudskog procesa. P. – propusta koji su u vezi sa moguñnoãñu izbegavanja nezgode i – propusta koji su u vezi sa veliåinom posledica nezgode.2. polazeñi od uviœajne dokumentacije. brojne vaæne åinjenice u vezi uslova koji su prethodili nezgodi i u vezi same nezgode nikada se ne utvrde u sudskom procesu. O nezgodi odluåuje sud. Posebno se vodi raåuna da se presuda temelji samo na åinjenicama koje su nesumnjivo dokazane. Ova dva aspekta su vrlo razliåiti. te da zbog toga ne mogu efikasno ostvariti svoja prava. Sud ñe. bilo bi znaåajno znati i ove åinjenice. uviœaj je deo jedinstvenog sudskog procesa i samo tako ga treba tretirati. A za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i za projektovanje kontramera. (ãto pre) ode na lice mesta. Naime.21 åini sudski proces neefikasnim. 7. 200 . pa krivce ne moæemo adekvatno da kaznimo. Sa druge strane. pa i ãire zajednice. uviœaj treba da omoguñi i pravilno evidentiranje. u sudskom procesu se utvrœuju okolnosti nastanka saobrañajne nezgode s ciljem donoãenja praviåne presude ili reãenja o toj nezgodi. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajne nezgode je osnova sudskog procesa i treba da omoguñi efikasan sudski proces. Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode Kvalitetno vrãenje uviœaja bi trebalo da obezbedi efikasan sudski proces u vezi saobrañajne nezgode. Cilj ovog procesa je precizno i pouzdano utvrœivanje svih vaænih okolnosti nastanka nezgode. Treba imati u vidu da je uåestvovanje u nezgodi znaåajan dogaœaj u æivotu pojedinca. Da bi sud stekao uvid u posledice nezgode. Teãko je uåesnicima nezgode objasniti da rutina i nesavesnost radnika na uviœaju mogu dovesti do nekvalitetne dokumentacije. odnosno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. Dakle. Saobrañajna nezgoda åesto menja æivote ljudi i oni su veoma osetljivi na moguñnost utvrœivanja istine u vezi nezgode. a konaåne stavove (reãenja i presude) nepreciznim. a posebno propusta koji su doprineli nastanku nezgode i njenih posledica: – propusta koji su u vezi sa stvaranjem opasne situacije. åesto poskupljuju sudske postupke za nekoliko desetina hiljada dinara (nekoliko stotina ili hiljada maraka). Svako izolovano posmatranje uviœaja.1. da fiksira zateåeno stanje i saåini uviœajnu dokumentaciju koju ñe dostaviti sudu.Lipovac. 21 U 7 naãoj praksi su åesti primeri smanjivanja broja fotografija ili vrãenja uviœaja bez fotografisanja. greãke se åine i kad ometemo utvrœivanje odgovornosti krivaca za nezgodu.

Oni o posledicama nezgode mogu saznati posredno – preko oåevidaca (uåesnici u nezgodi i svedoci). Struåna analiza svih nezgoda na nekom prostoru. Kvalitetni uviœaji saobrañajnih nezgoda. po pravilu. – specifiånosñu i kompleksnoãñu struånih znanja neophodnih za kvalitetnu analizu dela. niti su bili na licu mesta neposredno posle nezgode (nisu videli posledice nezgode).7. Oni analiziraju nezgodu i odluåuju o krivici. – obimu posledica. Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja Do sada je u razvijenom svetu dosta paænje posveñivano analizi i rekonstrukciji saobrañajne nezgode za potrebe sudskog procesa. a nisu videli kako se nezgoda dogodila. odnosno sudija. obezbeœuju shvatanje uzroka koji su doveli do nezgode. Zato kaæemo da je kvalitetan uviœaj osnovni preduslov za upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. 201 7.22 Procenjuje se da ñe samo tako da se sazna istina o saobrañajnoj nezgodi neophodna za shvatanje problema i projektovanje kontramera.2. Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7. Evropski savet za bezbednost saobrañaja podræava uvoœenje nezavisne istrage saobrañajne nezgode. Ko i kako analizira saobrañajnu nezgodu? Saobrañajnu nezgodu analizira i razmatra sud. Ukoliko se problemi nazovu pravim imenom. 7. SPECIFIÅNOSTI UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U ODNOSU NA OSTALE UVIŒAJE Meœu brojnim oblicima kriminaliteta saobrañajne nezgode se izdvajaju po: – uåestalosti. Danas se sve viãe istiåe znaåaj upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. omoguñuje shvatanje problema i njegovo reãavanje. U suprotnom. 2001. Pri tome najveñu struånu pomoñ pruæa mu. ali i metode vrãenja uviœaja. i to tako da se rezultati ove istrage ne bi smeli koristiti u sudske svrhe. – specifiånim ciljevima uviœaja i – specifiånim struånim poslovima koji se obavljaju na uviœaju.3. Society's Duty. moæemo se iscrpljivati reãavajuñi probleme koji i ne postoje. 3rd Eu- ropean Transport Safety Lecture. ne vodeñi raåuna da se time ukupni sudski proces znaåajno poskupljuje.2. Oåevici nisu ob22 Pieter van Vollenhoven. U tom smislu su razvijene metode analize. imamo moguñnost i da ih reãimo. saobrañajno-tehniåki veãtak. European Transport Safety Council. U dosadaãnjoj naãoj praksi o ovim specifiånostima se nije vodilo dovoljno raåuna.3. – specifiånosti izvrãioca. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Nedopustivo se vrãe improvizacije i “pojeftinjenja” uviœaja. Indepedent Accident Invegastion: Every Citizen's Right.

tako da oni steknu utisak “kao da su bili na licu mesta”. po pravilu. nisu kriminalci. Kako se vrãi saobrañajno-tehniåka analiza nezgode? U osnovi analize saobrañajne nezgode su saobrañajno-tehniåki proraåuni. lice mesta (a posebno tragovi i predmeti nezgode) mora se veoma kvalitetno fiksirati na uviœaju. odreœivanje mesta sudara. oni ñe. analiza postupanja po saobrañajnim znakovima. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 jektivni. te da ih uspeãno “prenese” onima koji ñe odluåivati o nezgodi (sud). po pravilu. 24 U praksi su åeste iluzije boje vozila. analiza moguñnosti izbegavanja sudara itd). P. da bi se veoma brzo sami prijavili policiji. posle njegovog otkrivanja obavezno se vrañamo i najviãe bavimo pitanjem: Kako se dogodila saobrañajna nezgoda? Dakle. Kad se otkriju ovi uåesnici. Uviœajna ekipa ima osnovni zadatak da struåno. crtanje skica i situacionih planova lica mesta saobrañajne 23 Svedoci saobrañajne nezgode su zainteresovani za istinu samo u onoj meri u kojoj je ona u skladu sa njihovim interesima. zaobiñi da kaæu istinu. Naime. Pri tome se do vaænih informacija dolazi: – neposrednim. izlazi uviœajna ekipa.Lipovac. odreœivanje poloæaja i brzina u trenucima reagovanja. Meœu njima veliki broj se udalji zbog straha i nesnalaæenja. – struånim znanjima i – izjavama (subjektivnim stavovima) svedoka. kod saobrañajnih nezgoda osnovni cilj uviœaja se premeãta sa pitanja ko? (kriminalistiåki znaåaj) na pitanje – kako? (saobrañajni znaåaj).23 niti su struåni. na lice mesta saobrañajne nezgode sa znaåajnijim posledicama. 202 . pogreãne procene brzina. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. na osnovu tragova nezgode (odreœivanje brzina uåesnika nezgode. Ko su uåesnici saobrañajnih nezgoda? Dok su izvrãioci ostalih kriviånih dela kriminalci. reñi neistinu ili. pogreãne procene rastojanja itd. prostorno-vremenska analiza. po pravilu. Poseban znaåaj imaju merenja na licu mesta. Osnovno pitanje koje se postavlja u vezi ãtete kod ostalih dela (KO?) je u vezi pouzdanog odreœivanja poåinioca. uåesnici saobrañajnih nezgoda. Da bi ovi proraåuni bili kvalitetni i pouzdani. mnogo je izraæeniji saobrañajni nego kriminalistiåki znaåaj uviœaja. u manje od 10% saobrañajnih nezgoda uåesnici se udaljavaju sa lica mesta. Kod saobrañajnih nezgoda najåeãñe je osnovno pitanje: Kako se i pod kojim uslovima dogodila saobrañajna nezgoda? Åak i ako se radi o nepoznatom (NN) vozilu ili licu. Da bi se prevaziãli problemi objektivnosti i struånosti. objektivno i sveobuhvatno “snimi” sve vaæne posledice saobrañajne nezgode. brojem povreœenih ili veliåinom materijalne ãtete) prevazilaze posledice svih ostalih dela. odreœivanje meœusobnog poloæaja i brzina neposredno pre sudara. veñ poãteni graœani. kao i onih sauåesnika koji su svojim åinjenjem ili neåinjenjem mogli da spreåe ili smanje posledice. Koji je znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda? Svaki uviœaj se vrãi u vezi sa nekom ãtetom. najveñim delom je ostvaren cilj uviœaja. bar. Meœutim. Posledice saobrañajnih nezgoda (merene brojem poginulih. åulnim opaæanjem. U suprotnom.24 Zato sud ne bi trebalo da se oslanja samo na njihove iskaze prilikom odluåivanja o nezgodi. uåesnici u saobrañaju. Uviœaji saobrañajnih nezgoda su najåeãñi uviœaji koje vrãe OUP-i.

uticaj elemenata puta na nastanak saobrañajnih nezgoda. propise u bezbednosti saobrañaja. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Fiksirati lice mesta saobrañajne nezgode znaåi trajno saåuvati vaæna obeleæja tog lica mesta. U ovim ekipama znaåajno mesto imaju saobrañajni policajci.4. METODE FIKSIRANJA LICA MESTA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. steknu i niz specifiånih znanja o saobrañaju. posebno obuåene i opremljene za ove poslove. funkcionisanje sklopova vozila i njihov uticaj na bezbednost saobrañaja. Naime. a radi kasnije analize. ove i druge specifiånosti zahtevaju da radnici na uviœaju saobrañajnih nezgoda pored opãtih znanja o uviœaju. specijalizovani za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. uticaj psihofiziåkog stanja lica na bezbednost saobrañaja. a koji su zavrãili posebnu obuku za vrãenje uviœaja i obradu tragova saobrañajnih nezgoda (kriminalistiåko-tehniåki kurs ili poseban kurs za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda). kod kraœa. pronevera i sl. Fiksiranje lica mesta saobrañajne nezgode je osnovni zadatak uviœajne ekipe. veãtaci i drugi) nije bio na licu mesta kada se nezgoda dogodila. niti je bio na uviœaju.). Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda nezgode.) uopãte ne vrãe ili imaju mnogo manji znaåaj. a posebno brojnost i specifiånost postupanja na licu mesta. 25 Dakle. 203 . primenu ureœaja u operativnoj kontroli saobrañaja.25 7. Ove radnje se kod uviœaja povodom nekih drugih dela (na primer. a posebno konkretne probleme bezbednosti saobrañaja na datom putu i sl. opãte faktore bezbednosti saobrañaja. Kvalitetno fiksiranje lica mesta ima odluåujuñi uticaj na kvalitet i efikasnost sudskog procesa. – merenje nagiba kolovoza (ili nagiba terena). – vanredni tehniåki pregled vozila. odnosno na osnovu uviœajne dokumentacije u kojoj su fiksirane ove posledice i drugi elementi zateåenog stanja. onaj ko analizira nezgodu i o njoj odluåuje (sudija. – izuzimanje sijalica. – merenje usporenja vozila ili koeficijenta prianjanja. opravdavaju nastojanja da uviœaje saobrañajnih nezgoda vrãe specijalizovane ekipe. Da bi se zadovoljili oãtri zahtevi saobrañajno-tehniåke analize nezgode.7. saobrañajnu psihologiju. o propisima u bezbednosti saobrañaja i o uviœaju saobrañajnih nezgoda. Sve su ovo veoma vaæne specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda o kojima bi se moralo voditi raåuna u praksi. Stavovi o nezgodi se donose prvenstveno na osnovu posledica te nezgode. Nabrojane specifiånosti. nekad je neophodno na licu mesta obaviti odreœene posebne radnje koje nisu znaåajne kod ostalih uviœaja: – izuzimanje tahografskih uloæaka i tahografa.4. – zdravstveni pregled lica – uåesnika nezgode. – merenje konkretne preglednosti i sl. reå je o struånjacima koji poseduju niz opãtih znanja i veãtina iz saobrañaja (dobro poznaju bezbednost saobrañaja. – merenje konkretne vidljivosti. Naime.

analiza nezgode ñe se vrãiti naknadno (i po nekoliko godina posle nezgode) na drugom mestu – u sudu (i po nekoliko desetina kilometara od mesta nezgode). Od uviœajne ekipe se oåekuje da kvalitetno fiksira ãto veñu koliåinu informacija. Trebalo bi imati u vidu da se ove metode koriste u svakodnevnim komunikacijama izmeœu ljudi. K. meœu kojima se istiåu problemi u vezi sa koliåinom informacija. i to: 1) zapisnik o uviœaju saobrañajnih nezgoda. veliåine i raspored predmeta i objekata) crtamo crteæe.. 2) metod fotografisanja i videosnimanja. a ako æelimo da prenesemo situacije (poloæaj. Uviœajna ekipa bi trebalo da ãto sveobuhvatno fiksira zateåeno stanje. Sa druge strane. tako da fiksira sve ãto je vaæno.Lipovac. tako da svi uåesnici sudskog procesa imaju utisak kao da su bili na licu mesta. ELEMENTI UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE I NJIHOVE SPECIFIÅNOSTI 26 7 Primenom nabrojanih metoda fiksiranja na uviœaju. Krsto Bezbednost saobrañaja Treba imati na umu da su uviœaj i analiza nezgode vremenski i prostorno razdvojeni. ako æelimo da verno i sveobuhvatno prikaæemo sva obeleæja nekog predmeta koristimo izuzimanje (ponesemo paråe torte ili bocu piña koje smo pili). 3) grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i 4) verbalni metod. Specifiånosti elemenata uviœajne dokumentacije kod saobrañajnih nezgoda. 2) fotodokumentaciju sa uviœaja. koristimo verbalni metod (nabrajanje podataka o dogaœaju. 7. savetovanje: “Kriminalistiåke znanosti – doprinos humanizaciji i efikasnosti suzbijanja kriminaliteta”. o uåesnicima i sl. Konaåno.26 26 Lipovac.). dobijamo razliåite elemente uviœajne dokumentacije. maj 1991. Ovde se javlja niz problema. Ukoliko æelimo da prenesemo izgled nekoga ili neåega koristimo se fotografijama. velika koliåina informacija optereñuje uviœaj. 4) situacioni plan lica mesta i 5) ostale priloge. Pri fiksiranju lica mesta saobrañajne nezgode koriste se sledeñe metode: 1) metod izuzimanja. P. 3) skicu lica mesta. Zagreb.5. Od ekipe na uviœaju se oåekuje da naœe pravu meru. Naime. 204 . U nameri da nekome prenesemo naãa iskustva i dogaœaje (na primer “bio sam na svadbi”). ali da se ne bavi detaljima koji su nevaæni i nepotrebno bi optereñivali uviœaj i uviœajnu dokumentaciju.

5. raspored tragova i predmeta. dat nalog za obdukciju leãa i sl. Zapisnik o uviœaju je procesno najznaåajniji element uviœajne dokumentacije. izgled saobrañajne povrãine. a posebno: opãti izgled lica mesta. raznih izveãtaja i sl.). podatke o licima uåesnicima nezgode (ukljuåujuñi i podatke o putnicima u vozilima). mestu i vremenu uviœaja (nezgode). Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7. o uåesnicima. podatke o oãteñenjima vozila i objekata. jer se jedini pominje u Zakonu. naåinu obezbeœenja lica mesta. meteoroloãkim prilikama. podatke o vozilima . naœena vozila. sluæbenih beleãki. poloæaj. lica. organu i uviœajnoj ekipi. Mada u tehniåkom smislu ovo nije najpogodniji metod fiksiranja lica mesta.7. U zavrãnom delu zapisnika o uviœaju unose se podaci o naloæenim radnjama koje ñe uslediti posle uviœaja (vozilo upuñeno na vanredni tehniåki pregled.27 Zapisnik o uviœaju bi trebalo da ima tri dela: uvodni. – ovim metodom se ne mogu jasno i pregledno prikazati svi elementi zateåenog stanja. podatke o putu i vremenu. geometriju raskrsnice. jer se jedino pominje u zakonu. Najvaæniji nedostaci verbalnog metoda su: – ovaj metod nije oåigledan i mora biti potkrepljen ostalim dokazima. primenjene postupke fiksiranja (fotografisanje. Primenom ovog metoda dolazimo do zapisnika o uviœaju. – zapisnik o uviœaju razdvaja vaæno od nevaænog. elemente krivina. prezime i potpisi zapisniåara i rukovodioca uviœaja. – zapisnik o uviœaju povezuje sve elemente dokumentacije u jednu celinu itd.uåesnicima nezgode. – zapisnik ima najveñu procesnu vrednost. Zapisnik o uviœaju Verbalni metod se bazira na moguñnostima da se reåima (verbalno) prikaæe zateåeno stanje na licu mesta.1. izuzimanje. – verbalni metod je uvek subjektivan i mnogo zavisi od obuåenosti i iskustva lica na uviœaju. o sastavu uviœajne ekipe itd. o radnjama na uviœaju. o svedocima. 27 Sastavljanje i sadræaj zapisnika o uviœaju odreœeni su u Zakonu o kriviånom postupku (za saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånih dela) i Zakonom o prekrãajima (za nezgode sa obeleæjima prekrãaja). podatke o povredama uåesnika u nezgodi. preduzete radnje na uviœaju itd. U opisnom delu bi trebalo ãto sveobuhvatnije opisati sve vaæne elemente zateåenog stanja na licu mesta. podaci o vremenu zavrãetka uviœaja. Verbalni metod ima niz prednosti. ime. o meteoroloãkim prilikama. leãeve i druge predmete i tragove na licu mesta (opis. o mestu i vremenu. skiciranje. 205 7. o radnjama pre i posle uviœaja. – jednostavno prikazuje niz opãtih podataka (o nezgodi. mulaæiranje itd. dimenzije i druga vaæna obeleæja). U uvodnom delu zapisnika trebalo bi navesti pravni osnov za vrãenje uviœaja i najvaænije podatke o: nezgodi. opisni i zavrãni. i to: – ovaj metod se najlakãe primenjuje na licu mesta.5.). UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .). znaåajnim radnjama koje su realizovane pre poåetka uviœaja i sl. zapisnik ima najveñu procesnu vrednost. a posebno oãteñenja vozila.

na njoj ñe se nañi sve ãto je optiåki vidljivo ispred objektiva. Ovaj nedostatak se moæe prevaziñi samo dobrom obuåenoãñu ekipa za uviœaj. Meœutim. nepravilnih tragova i predmeta i sl. geometrije saobrañajnice i sl. izgled vozila i objekata (posebno oãteñeça na njima). – poreklo i naåin nastanka traga. subjektivno se bira ãta ñe se snimiti i pod kojim uglom. Zapisnik o uviœaju se radi kod svakog uviœaja saobrañajnih nezgoda. 7. – bitne veliåine i druga obeleæja traga i – detaljan opis izgleda i poloæaja karakteristiånih detalja na tragu. fotografisanje ima i niz nedostataka. posle izuzimanja. Sadræaj fotodokumentacije je subjektivan i zavisi od obuåenosti i iskustva ekipe za uviœaj. i to: – vrstu i izgled traga. a posebno troãkove sudskog procesa. meœusobnog poloæaja tragova. Meœutim. 206 7 . najobjektivniji i najoåigledniji metod fiksiranja tragova/predmeta nezgode. izgled predmeta i tragova nezgode. Krsto Bezbednost saobrañaja – verbalni prikazi nepregledno saopãtavaju male koliåine informacija. tj. – poloæaj traga. imajuñi u vidu ukupne ãtete. Naime. Fotografija je sveobuhvatna. bliæi izgled lica mesta. Fotografisanje je. ovo se ne moæe prihvatiti kao razlog za neprimenjivanje metoda fotografisanja.5. koje sistematiåno prikazuju izgled najznaåajnijih elemenata zateåenog stanja. ali ne i na sadræaj fotodokumentacije. Pri tome se objektivnost odnosi na sadræaj fotografije. opãteg izgleda lica mesta. Obiåno u fotodokumentaciju ulaze sledeñe grupe fotografija: ãiri (opãti) izgled lica mesta. izgled leãeva (posebno spolja vidljivih povreda) i izgled detalja na tragovima i predmetima. P. a ãto je posebno vaæno pri fiksiranju oãteñenja vozila. Pri tome je potrebno evidentirati sva vaæna obeleæja predmeta/traga. obuåena lica i vreme). Fotografija jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija. gubitke i troãkove u vezi nezgode. Pri pisanju zapisnika o uviœaju.Lipovac. te ih je nezgodno koristiti u delu shvatanja situacije.2. posebnu paænju trebalo bi posvetiti opisivanju tragova i predmeta saobrañajne nezgode. Fotodokumentacija Fotodokumentacija je ureœeni skup unapred odreœenih grupa fotografija. bez obzira da li mi to smatramo vaænim. Razmerna fotografija pruæa moguñnost odreœivanja vaænih duæina na licu mesta. Stereofotogrametrija i analitiåka fotogrametrija omoguñavaju crtanje situacionih planova na osnovu fotografija i odreœivanje dimenzija sa fotografije. U odnosu na ostale metode fotografisanje je skupo i nepraktiåno (zahteva opremu. meœusobni poloæaj predmeta i tragova nezgode.

Velika je zabluda da zapisnik moæe zameniti fotodokumentaciju. fotografisanje je nezamenjiv metod fiksiranja i trebalo bi ga primenjivati pri svakom uviœaju.28 Skica ima velike prednosti u odnosu na ostale elemente uviœajne dokumentacije: – jednostavno i brzo se crta. pogreãna praksa åesto pravi probleme u analizi nezgode. – razdvaja vaæno od nevaænog. loã crteæ. u vreme uviœaja. Ova. Skica lica mesta Kao rezultat primene grafiåkog metoda dobijaju se skice i situacioni planovi. grafiåki prikaz zateåenog stanja na licu mesta. åiji je cilj senzacija ili informisanje o dogaœaju. i to onako KAKO JE MERENO. osim nestruånim radom i javaãlukom u radu. U skicu se ucrtavaju svi vaæni elementi zateåenog stanja. a skica ostaje u MUP-u ili se åak smatra privatnom stvari policajca koji je crtao. Ovaj nedostatak se prevazilazi markiranjem slabo vidljivih tragova i dobrim izborom ugla snimanja. a) SKICA je jednostavan. Niz vrlo vaænih postupaka pri analizi nezgode ne moæe se korektno sprovesti bez fotografija. Ma koliko skica bila tehniåki nekorektan i. Skice se. a nedostatke prevaziñi. – jednostavno i pregledno prikazuje izvorne rezultate svih merenja koja su vrãena na licu mesta. 28 Joã uvek postoje sluåajevi da se sudu dostavlja samo situacioni plan.3. Problem i opasnosti od fotomontaæe postali su posebno znaåajni sa razvojem raåunara. ona je nezamenljiva i ima mnogo veñu vrednost od situacionog plana. po pravilu. a ne i pruæanje dokaza za analizu dogaœaja. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti Fotografija je optereñena nizom nevaænih detalja. 207 7. Skica se crta kod svakog uviœaja saobrañajne nezgode i trebalo bi je uvek dostavljati sudu. Ovaj nedostatak se prevazilazi radom u sluæbenim prostorijama i åuvanjem negativa. digitalnih video kamera i multimedijskih uviœajnih dokumentacija.5. predmeta i saobrañajne povrãine. – jednostavno prikazuje geometriju saobrañajne povrãine. U tom smislu policija je u nekim mestima veñ tehniåki opremljena i struåno osposobljena. pa se neki vaæni detalji ne mogu jasno uoåiti. 7. Ovo bi trebalo razlikovati od TV snimanja. – sa skice se vidi kako su odreœene veliåine merene. Danas se kod teãkih saobrañajnih nezgoda sve åeãñe koriste video kamere. åesto. Poseban znaåaj imaju primena digitalne fotografije.5. Primena video kamera ne iskljuåuje i fotografisanje na licu mesta. – sa skice se vidi ãta je mereno na licu mesta. – jednostavno prikazuje meœusobni poloæaj tragova. izraœuju na licu mesta saobrañajne nezgode.7. a ne moæe se objaãnjavati niåim. Zbog nabrojanih prednosti. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . a zatim se kotira SVE ÃTA JE MERENO. slobodoruåni.

31 Rekonstrukciju saobrañajne nezgode je lakãe vrãiti na osnovu kvalitetne skice lica mesta. izgled oãteñenja vozila. niti mere koje omoguñavaju rekonstrukciju nezgode. 32 Odabrane su najvaænije mere i diskretno kotirane.Lipovac. ali ne i mere koje sluæe za crtanje crteæa u razmeri (crteæ je veñ nacrtan).30 Dakle. – tehniåki nivo skice je vrlo nizak. uz pomoñ pribora za crtanje. – crteæ je kvalitetan i prilagoœen korisnicima. Zbog svojih prednosti skicu bi trebalo uvek raditi i prilagati uz uviœajnu dokumentaciju. Åinjenica da neka duæina nije kotirana na situacionom planu. Ovakav crteæ ima velike prednosti.je CRTEÆ U RAZMERI koji tehniåki korektno. na osnovu ovih planova ne moæe se utvrditi da li je neka duæina merena na licu mesta ili nije.5. 7 29 Tako se dodatno rastereñuju situacioni planovi. ãto sudovi posebno cene. 7. Situacioni plan lica mesta b) SITUACIONI PLAN. Ovi crteæi se rade u prostorijama. Na situacionom planu se kotiraju samo najvaænije mere. (ovo prevazilazi fotodokumentacija). crteæ verno (proporcionalno) prikazuje zateåeno stanje.4. a na osnovu skica i beleãki sa lica mesta. verno prikazuje zateåeno stanje na licu mesta. pre merenja (ovo se prevazilazi dobrom obukom i iskustvom). 208 . i to: – kvalitetno razdvaja vaæno od nevaænog. jer skica sadræi izvorne podatke o svim merama sa lica mesta. Skica ima i niz nedostataka: – ne daje opãte podatke o saobrañajnoj nezgodi (ovo se prevazilazi zapisnikom o uviœaju). 30 Zato na osnovu situacionog plana ne moæemo pouzdano utvrditi kako je vrãeno merenje na licu mesta. – nije verna.31 Posebno se vodi raåuna da crteæ bude pregledan i prihvatljiv tehniåki neobrazovanim licima (sudijama. tuæiocima. jer se crta slobodoruåno. tj. – crteæ je rastereñen od svih kota koje nisu neophodne. ne znaåi da to nije mereno na licu mesta. P. advokatima. Krsto Bezbednost saobrañaja – jednostavno prikazuje razliåite alternative itd. nije jasna ãirem krugu korisnika (ovo se prevazilazi dobrom obukom i izradom situacionih planova). tako da ne optereñuju crteæ. ne prikazuje izgled lica mesta. strankama i sl. Meœutim.29 i to onako kako ñe biti koriãñene u analizi. koje su vaæne za analizu nezgode.). – skica nekad nije univerzalna. izgled kolovoza i sl. – najjednostavnije prikazuje geometriju saobrañajnice i meœusobni raspored svih tragova i predmeta saobrañajne nezgode. – vrlo jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija o saobrañajnoj situaciji. na situacionom planu se kotiraju samo one mere koje ñe biti koriãñene za analizu nezgode.32 – zbog poãtovanja razmere.

33 Åesto se o ovome ne vodi raåuna. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . tj. – situacioni plan ne prikazuje izgled (prevazilazi se fotodokumentacijom) itd. O znaåaju situacionog plana najbolje govori åinjenica da se saobrañajnotehniåko veãtaåenje temelji i najviãe oslanja na situacioni plan.33 Izuzimanje na licu mesta nekad zahteva posebnu struånost i uåeãñe struånih lica u ekipi za uviœaj. izuzimanje ima i velike nedostatke u odnosu na ostale metode: Primena ove metode nije praktiåna iz viãe razloga. izdvoje. po pravilu. dobrom organizacijom. S obzirom na prednosti i nedostatke moæe se odrediti i obim primene skica i situacionih planova: – skicu bi trebalo uvek crtati i dostavljati u uviœajnim dokumentacijama i – situacione planove bi trebalo crtati kod svih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela.5. Izuzimanje omoguñava sve dalje analize izuzetog predmeta i svih tragova na njemu.5. – na crteæu nije sve kotirano. – ovi crteæi se crtaju posredno. Kada se izuzme neki predmet. fiksirani svi tragovi na predmetu i obeleæja tog predmeta.7. bez obzira da li ih smatramo vaænim ili ne. Skice bi trebalo da budu posebno kvalitetne u sluåajevima kada se ne crtaju situacioni planovi. a nekad i kvalitetnim skicama koje zamenjuju planove). Situacioni plan ima i niz nedostataka: – crtanje ovih crteæa je sporo i sloæeno. pa se ne zna ãta je na licu mesta mereno. Izuzimanje je najoåigledniji i najsveobuhvaatniji metod fiksiranja. spakuju i saåuvaju. na osnovu skice i beleãki (prevazilazi se obaveznim dostavljanjem i skica lica mesta). jer ne moæemo da dokaæemo da je trag / predmet izuzet na licu mesta. 7.5. – situacioni plan ne daje niz opãtih podataka o nezgodi (prevazilazi se zapisnikom o uviœaju). niti kako je ãta mereno (prevazilazi se skicom). pa u sudskom procesu ceo metod pada u vodu. time su. Postupak na licu mesta je specifiåan i mora da potvrdi oåiglednost. a po moguñnosti i kod ostalih nezgoda. mora da dokaæe da izuzeti predmet/trag potiåe sa lica mesta. Meœutim. Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode podrazumeva da se ovi na licu mesta struåno obrade. 209 7. ãto je i najvaænija prednost ovog metoda. pa se teãko u praksi organizuje (prevazilazi se dobrom obukom. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti – jednostavno prikazuje alternative i verzije dogaœaja. tako da se mogu koristiti pri kasnijim veãtaåenjima i analizi nezgode.

oãteñenja objekata. – ako je trag plitak ovaj segment se ogradi limenom trakom ili sliånim priruånim sredstvima visine 3-4 cm. – ovaj segment traga se dobro oåisti od stranih materijala (granåice. otpali delovi sa vozila (komad migavca. Posebno se åesto mulaæiraju tragovi voænje. klizanja. – posle stvrdnjavanja (10-15 min. – povrãina mulaæa se zaravna i na njoj napiãu podaci o nezgodi. – pronaœe i detaljno analizira reljefni trag. granåice. voænje.). Cilj mulaæiranja je da se dobije negativ traga. – na tragu pronaœe segment sa dobro izraæenim karakteristiånim detaljima (individualnim karakteristikama).Lipovac. Kasnije ñe veãtak moñi detaljno i uporedo analizirati mulaæ traga sa lica mesta i mulaæ pneumatika osumnjiåenog vozi210 . – preko armature izliva se drugi. mulaæom se praktiåno izuzima negativ traga. spona. po pravilu. ãto predstavlja pozitiv ãara pneumatika. tahograf i sl. a posebno na tragove obuñe i tragove voænje sa dobro otisnutim (utisnutim) ãarama obuñe. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 Pakovanje i åuvanje je sledeñi problem kod primene ove metode. Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode koristi se samo onda kada se ostalim metodama ne mogu sveobuhvatno fiksirati vaæni tragovi na tom predmetu. sklopovi vozila (farovi. delovi odeñe i obuñe peãaka. tragovi krvi. veñ se mora posebno pakovati i åuvati ãto je vrlo nepraktiåno. – napravi se æitka gipsana kasa. – na trag se paæljivo (åaãom ili kaãikom) nalije prvi sloj gipsane kaãe. a oåekuje se dalja analiza (veãtaåenje) traga – predmeta. moæe se izlivati negativ traga i ovaj odlivak izuzimati umesto traga. Ne mogu se izuzeti svi vaæni tragovi.). Najåeãñe se pri mulaæiranju koristi gipsana kaãa.) itd. Naime. – kad prvi sloj malo oåvrsne stavlja se armatura (ãtapiñi. Ovaj proces se zove mulaæiranje traga. tj. grudvice zemlje i sl. Ovako zapakovan predmet/trag se nekad åuva na drugom mestu (odvojeno od ostale dokumentacije). pa je nepraktiåno njegovo koriãñenje pri razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajne nezgode. U praksi se najåeãñe izuzimaju tahografski uloãci. mulaæ se pakuje i åuva tako da se spreåi lomljenje i uniãtavanje karakteristiånih detalja na mulaæu. P. deblji sloj gipsane kaãe.) mulaæ se digne i oåisti mlazom vazduha ili vode i – konaåno. Mulaæiranje ima veliki znaåaj pri traganju za NN vozilom. ne moæe spakovati u fasciklu A4 formata. oãteñenja kolovoza i sl. Mulaæiranje (izlivanje) tragova primenjuje se izuzetno na reljefne tragove. Naime. pneumatik. jer su fiksirani na kolovozu.).). æica i sl. Nekad se reljefni tragovi mogu izlivati. kao ostali elementi dokumentacije. izuzet predmet se. na ostalim povrãinama i na nepomiånim objektima (tragovi koåenja. Konaåno. odnosno pneumatika. Nabrojane prednosti i nedostaci odreœuju obim primene ove metode. Pri tome se: – utvrdi potreba za mulaæiranjem. komadi razbijenog stakla. koåioni cilindar. ljuspice boje i sl. brojni tragovi i predmeti se ne mogu izuzeti.

a nekad dovode u pitanje verodostojnost ostalih åinjenica. Sa druge strane. ne mogu se na istom mestu navoditi stavovi ili iskazi svedoka i utvrœene åinjenice. Ovo se postiæe fotografisanjem traga koji se mulaæira. prisustvom svedoka. dobijaju teæinu åinjenica. ali se mora naglasiti åiji su to stavovi i razdvojiti ih od åinjenica.1. u rastopljenom asfaltu. Mulaæiranje dolazi do izraæaja. a ako su na tragu naœeni i dobro mulaæirani karakteristiåni detalji (individualne karakteristike). Mulaæiranje je vrlo oåigledan metod fiksiranja i nekad se. ovako se moæe vrãiti i identifikacija vozila. 34 Naæalost. po oåiglednosti. menja se njihov tretman. Konaåno. Misli se na ono ãto je ovlaãñeno lice utvrdilo opaæanjem i/ili na osnovu nesumnjivih struånih znanja. trag voænje u snegu.6. onda ovi subjektivni elementi moraju biti nedvosmisleno razdvojeni od åinjenica. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .6. opisom u zapisniku o uviœaju i sl.34 i to: 1) naåelo OBJEKTIVNOSTI 2) naåelo USAGLAÃENOSTI 3) naåelo SVEOBUHVATNOSTI 7. u praksi su vrlo åesti primeri nekorektne dokumentacije sa uviœaja koja ne zadovoljava ova osnovna naåela. To je preduslov da sud. ako se trag ne moæe izuzeti (na primer. vrlo je vaæno na licu mesta dokazati da mulaæ potiåe sa lica mesta. ali ne i da je uåestvovalo u nezgodi.). 211 7. Ako se ipak. Ukoliko se subjektivni stavovi ne razdvoje od åinjenica. Ova analiza obezbeœuje eliminaciju. ako je znaåajno da se u uviœajnoj dokumentaciji registruje i neãto ãto nije objektivno (stavovi svedoka ili stavovi ovlaãñenih lica). Ovde bi trebalo napomenuti da su i subjektivni stavovi åesto od velike pomoñi. Naåelo objektivnosti Prema ovom naåelu osnovni sadræaj svih elemenata uviœajne dokumentacije su åinjenice. veãtak i drugi stvore objektivnu podlogu za analizu saobrañajne nezgode. moæe porediti sa izuzimanjem predmeta. u blatu. naœu zajedno to se mora jasno naglasiti i nedvosmisleno razdvojiti. Meœutim. 7. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije la ili sam pneumatik. tj. valja naglasiti da se mulaæiranjem dokazuje da je vozilo proãlo putem. TEHNIÅKA NAÅELA IZRADE UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE Za naãe potrebe mogu se izdvojiti tri osnovna naåela koja bi trebalo poãtovati pri izradi svake uviœajne dokumentacije.7. u pesku i sl.6. Dakle. odnosno objektivno utvrœene stvari. Zato se na licu mesta mora voditi raåuna i o drugim dokazima.

u zapisniku. uzroånik nezgode itd. Prema naåelu pojedinaåne usaglaãenosti u okviru pojedinih sadræaja dokumentacije (zapisnik. Naåelo meœusobne usaglaãenosti podrazumeva suãtinsku. Zato je vrlo praktiåno pri pisanju zapisnika kao podsetnik koristiti kotiranu skicu i beleãke sa lica mesta. a s druge strane skrnavi ugled sluæbe koja vrãi uviœaj. 36 Ovo podrazumeva i usaglaãavanje koje je sastavni deo zajedniåkog rada na uviœaju.36 tako da konaåna dokumentacija bude suãtinski i terminoloãki usaglaãena. U zapisniku o uviœaju obavezno se unose sve vaæne mere na osnovu kojih fiksiramo lice mesta. prihvataju kao åinjenice. Ovo oteæava ili onemoguñuje korektnu analizu saobrañajne nezgode. Eventualne sluåajne greãke ili propuste morali bi otkloniti ålanovi uviœajne ekipe zajedno. ãto bi nam garantovalo pojedinaånu usaglaãenost.35 Da se u praksi ne bi pravile ovakve i sliåne greãke mora se stalno imati u vidu da sadræaj uviœajne dokumentacije sud. suãtinska i terminoloãka usaglaãenost svih sadræaja zapisnika o uviœaju). veãtak i dr. u situacionom planu ili na razmernoj fotografiji. Pojedinaåna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost sadræaja pojedinih delova uviœajne dokumentacije (na primer. skici i situacionom planu se odreœuju mesto sudara. Drugi bitan propust u praksi jeste odvojen rad ålanova ekipe i odvojeno (a ne zajedniåko) pravljenje delova dokumentacije. ukoliko nije drugaåije naglaãeno. Najåeãña i najopasnija greãka jeste unoãenje i nerazdvajanje u zapisniku o uviœaju: – åinjenica koje je ekipa åulnim opaæanjem utvrdila – stavova koje su ekipi preneli svedoci i uåesnici nezgode – stavova do kojih je ekipa doãla zakljuåivanjem. Naåelo usaglaãenosti Ovo naåelo se moæe rasålaniti na pojedinaånu usaglaãenost i meœusobnu usaglaãenost. ista orijentirna i fiksirna taåka. a na osnovu svojih sluåajnih (sumnjivih) znanja i saznanja na licu mesta. situacioni plan i dr. Nepoãtovanje naåela usaglaãenosti najåeãñe je izazvano nemarnoãñu. a bez obrazloæenja ovakvih stavova. Ove mere moraju biti usaglaãene sa merama u skici. Zato bi svakom uviœaju trebalo pristupiti savesno i struåno. 7. fotodokumentacija. I pored toga u praksi ima bezbroj primera nepoãtovanja ovog naåela. a ne da se naknadno (na zahtev suda) “usaglaãava” ili proizvoljno prihvata jedan od dva suprotna stava i sl. ista orijentirna prava itd. P. 212 . usaglaãenost izmeœu skice i zapisnika). 35 Na 7 primer.6.) razliåitih delova uviœajne dokumentacije. Meœusobna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost izmeœu delova uviœajne dokumentacije (na primer. Krsto Bezbednost saobrañaja U praksi su vrlo åeste greãke u vezi sa naåelom objektivnosti.) ne sme biti kontradiktornih tvrdnji.2. naåin kretanja pre nezgode. Jedan od najznaåajnijih suãtinskih elementa usaglaãenosti jeste usaglaãenost mera u razliåitim sadræajima (u zapisniku i u skici). ali i terminoloãku i svaku drugu usaglaãenost (iste oznake tragova.Lipovac. neznanjem ili nesavesnim radom.

ako nema podataka o tome ãta je i kako mereno. vrstu i broj ostalih priloga itd. Zadovoljenje ovog naåela zahteva struånost i iskustvo ålanova uviœajne ekipe. trajanje uviœaja. ako u njemu nema podataka o uåesnicima. Slobodno moæemo reñi: ãto je uviœajna dokumentacija tanja deblji su sudski spisi u vezi te saobrañajne nezgode ili ãto uviœaj traje krañe duæe traje sudski proces.7. (1) Kod saobrañajnih nezgoda sa malom materijalnom ãtetom Zakon ne predviœa obavezu obaveãtavanja OUP-a o saobrañajnoj nezgodi. Zato je. nema podataka o putu i vremenu. ako zapisnik ne prikazuje sva merenja sa lica mesta on moæe biti pojedinaåno sveobuhvatan.6. vrlo oteæana ili åak onemoguñena precizna i pouzdana analiza saobrañajne nezgode. a podrazumeva da se u uviœajnoj dokumentaciji mora nañi sve ono ãto sudu ili veãtaku moæe biti od znaåaja.7. Sliåno je i ako u. U ovim situacijama uåesnici nezgode se mogu sporazumeti. 213 7. broj potrebnih fotografija. 7. Sveobuhvatnost u celini podrazumeva da su primenjene sve metode fiksiranja (uraœeni svi elementi uviœajne dokumentacije). Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7. jer se od zapisnika i ne oåekuje da prikaæe ãta je i kako mereno (ovo ñe prikazati skica lica mesta). jer se to oåekuje od zapisnika. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . obim i sadræaj zapisnika. zapisnik neñe biti pojedinaåno sveobuhvatan. ako nije prikazan izgled lica mesta itd. Na primer. vrlo su retke uviœajne dokumentacije koje bi zadovoljile naåelo sveobuhvatnosti. Pojedinaåna sveobuhvatnost podrazumeva da svaki element uviœajne dokumentacije (pojedinaåno) obuhvati sve ono ãto se od njega oåekuje. a ne retko donose se i pogreãni stavovi. u praksi. razmeru i sadræaj situacionog plana. Naåelo sveobuhvatnosti Ovo naåelo se moæe dovesti u vezu sa prethodna dva.3. Naæalost. i to: – sloæiti oko uslova nastanka nezgode. ako u dokumentaciji nema skice. jer onaj ko treba da plati ãtetu moæe kasnije da poriåe krivicu (osnov za naplatu) i visinu ãtete. odreœivati sastav uviœajne ekipe. Primera radi. a moglo se utvrditi na licu mesta saobrañajne nezgode. nije zadovoljeno naåelo sveobuhvatnosti u celini. Sa druge strane. Naåelo sveobuhvatnosti bi trebalo. te da se u dokumentaciji nalazi sve ãto je znaåajno za analizu nezgode. PRAKTIÅNA POSTUPANJA U RAZMATRANJU I RAZJAÃNJAVANJU SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Ma koliko bilo nezahvalno opisivati vrlo raznovrsne sluåajeve u praksi.7. oko krivice i iznosa ãtete i na osnovu toga jedan drugom isplatiti ãtetu37 ili 37 Najbolje bi bilo odmah naplatiti procenjenu ãtetu. u praksi. Razlikujemo pojedinaånu sveobuhvatnost i sveobuhvatnost u celini. makar jednom elementu dokumentacije. mogu se grubo razlikovati tri sluåaja.

Osiguranje je duæno da na osnovu saglasnosti uåesnika i popunjenog Evropskog izveãtaja o nezgodi38 (ili drugog izveãtaja) razmatra nezgodu. Ovakve nezgode raspravlja sudija za prekrãaje. skicira. Uviœaje vrãi istraæni sudija. vrãi uviœaj. (2) Kod saobrañajnih nezgoda sa znaåajnom materijalnom ãtetom. ako ovlaãñeno lice izlazi na lice mesta i vrãi uviœaj. Ako je obaveãten o nezgodi.). OUP-a (ili oãteñena stranka) podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. a ekipa OUP-a mu pruæa struånu pomoñ (obezbeœuje lica mesta. izraœuje situacioni plan lica mesta. Ovako se nepotrebno ometa saobrañaj (jer uåesnici obavezno åekaju policiju i åesto ne pomeraju vozila sa kolovoza). Ovakve saobrañajne nezgode raspravlja sud (sudsko veñe) u kriviånom postupku. (3) Konaåno. ne radi. proceni ãtetu i izvrãi isplatu. onda bi trebalo da radi i uviœajnu dokumentaciju (piãe zapisnik o uviœaju. da li postoji zakonski osnov za isplatu ãtete i koliki je iznos ãtete. po pravilu. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 – sloæiti oko uslova nastanka nezgode i na osnovu toga popuniti i potpisati Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi koji ñe predati u osiguranje. fotografiãe. skicu. U ovim situacijama bi trebalo obavezno izraœivati kompletnu uviœajnu dokumentaciju (zapisnik o uviœaju. P. Sa razvojem digitalne fotografije. situacioni plan i ostale priloge). Osiguranja ñe. OUP-a evidentira podatke. kod saobrañajnih nezgoda sa elementima kriviånog dela (gde ima poginulih.). analizirati da li oãteñenja odgovaraju izjavama uåesnika. u naãoj praksi se åesto zadovoljavamo pisanjem sluæbenih beleãki u ovakvim sluåajevima. a na osnovu zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. Fotodokumentacija se. u procesu razmatranja oãteñenja na vozilima. fotodokumentaciju. kao i u drugim sluåajevima kad jedan od uåesnika to traæi. Tada se analizira prekrãajna odgovornost uåinioca nepropisne radnje. 214 . Naime. Ovlaãñeno sluæbeno lice izlazi na lice mesta. teãko povreœenih ili je prouzrokovana materijalna ãteta veña od zakonom predviœenog iznosa) predviœena je kriviåna odgovornost uåinioca kriviånog dela. Ukoliko se radi o nezgo38 Kod nas je ukinuta praksa popunjavanja Evropskog izveãtaja koji je predviœen meœunarodnom konvencijom o saobrañaju. odnosno obaveãtenja o nezgodi. a fotografije da se rade naknadno. policiji nameñu veñe obaveze i usporava proces razjaãnjavanja nezgode. crta skicu lica mesta i sl. samo na zahtev suda ili neke strane u sporu. sve åeãñe se vrãi i fotografisanje lica mesta koje obuhvata snimanje minimalnog broja fotografija. analizira i obraœuje tragove itd. Zakon je predvideo da OUP vrãi uviœaj. U ovim sluåajevima se redovno radi skica lica mesta sa izvornim merama. Zahtev prati delimiåna ili potpuna uviœajna dokumentacija. Meœutim. kod nezgoda u kojima se uåesnici nisu sporazumeli oko naåina nastanka nezgode (krivice). prijavljuje prekrãaj i uåinioca prekrãaja organu unutraãnjih poslova. U nekim sredinama se na licu mesta fotografiãe (klasiånim fotoaparatima) i razvijaju negativi. postupi po zahtevu oãteñene stranke. Umesto Evropskog izveãtaja mogu se koristiti i drugaåiji formulari koje odreœuju osiguranja.Lipovac. Naæalost. osiguranja pod razliåitim izgovorima osporavaju sve izveãtaje koje su potpisali uåesnici nezgode i zahtevaju obavezan izlazak policije i saåinjavanje odgovarajuñe dokumentacije.

40 Ovo se ne moæe niåim pravdati (osim æeljom da se sakrije nekvalitet uviœaja). Treba imati na umu to da. Ove specifiånosti se ogledaju i u redovnosti primene svih metoda fiksiranja tragova. u naãoj praksi veoma su åesti primeri nekorektnog i nekompletnog fiksiranja zateåenog stanja. a pozitivi samo po potrebi (na zahtev sudije za prekrãaje).8. kompletiranja uviœajne dokumentacije. a posebno tragova i predmeta saobrañajne nezgode. Sa druge strane. kako bi se nadoknadio ovaj nedostatak.7. u uviœaju redovno uåestvuje i kriminalistiåki tehniåar koji radi i izveãtaj o kriminalistiåko-tehniåkom pregledu lica mesta. Posebno se ne moæe pravdati nekorektno i nestruåno primenjivanje pojedinih metoda fiksiranja tragova. ali i niz vrlo znaåajnih specifiånosti.40 kao jedini izvorni dokument iz koga bi se pregledno moglo videti ãta je i kako mereno na licu mesta. moæe se prihvatiti da se. ne moæe pouzdano i korektno analizirati. 7.39 Na primer. a nisu retki sluåajevi da se nezgoda. baã zbog ove “uãtede”. Svaki od elemenata uviœajne dokumentacije ima vaænih prednosti. Åesti su primeri da se pojedine metode fiksiranja izostavljaju. onda ñe ostali elementi dokumentacije (posebno zapisnik) biti detaljniji. Naæalost. u taåno odreœenim situacijama. tj. Na licu mesta se åesto ne primenjuje fotografski metod. Takoœe su åesti sluåajevi da se ekipa na uviœaju zadovolji fiksiranjem samo malog broja “vaænih” tragova. “zbog cene”. zbog cene i nepraktiånosti postupka. zbog åega bi ga trebalo redovno primenjivati. PROBLEMI VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U NAÃIM USLOVIMA Na osnovu ovakvog pregleda jasno je da uviœaj saobrañajnih nezgoda ima niz karakteristika “klasiånog” uviœaja. a da se ne obezbedi nikakav dokaz da predmet potiåe sa lica mesta (ãto se kasnije vrlo lako obara u sudskom procesu). redovno rade negativi. nisu retki sluåajevi da se na licu mesta primeni metod izuzimanja. ako se fotografisanje izostavlja. radniku na uviœaju moraju biti jasne prednosti fotografije i naåini da se nedostatak fotografija delimiåno nadoknadi. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima dama sa nepoznatim uåiniocima. 39 Posebno je neprihvatljivo da se izostavljanje pojedinih elemenata dokumentacije prihvata kao pravilo.8. Naprotiv. fotografisanje je nezamenljiv metod fiksiranja zateåenog stanja i trebalo bi ga uvek primenjivati. neshvatljivo je da se u dokumentaciji ne dostavljaju skice lica mesta. jer se skice uvek crtaju na licu mesta. Na primer. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Samo svi elementi dokumentacije zajedno obezbeœuju kvalitetno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. svaki element dokumentacije ima i niz nedostataka i zato nije dovoljan za kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja. Najåeãñe se “uãteda” u ceni fotografija sa lica mesta viãestruko plaña u sudskom procesu. Posebno je neprihvatljivo da ovo postane pravilo i da se podrazumeva da fotografije nisu potrebne. Naime. Izuzetno. 215 7. ãto svakako smanjuje pouzdanost i kvalitet kasnijih analiza.

Thomas. Bezbednost 3. 1994. Bezbednost drumskog saobrañaja. Road Transport VII – 33. Zemun. 1995. H. III deo. Evenston. 216 7 . Saobrañajna kriminalistika. Policijska akademija. S. Zemun. p321-336. Zemun. Photogrammetry and Accident Reconstrunction.. Beograd.. M. Beograd.. Kippenheim. Polje. Society of Automotive Engineers. Michigan... Vodineliñ. Harmonization of European Accident Investigation Sistems. International Congress. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook. Charles C. Lipovac. Savremena administracija. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda je sastavni deo sudskog procesa i tako bi ga trebalo i tretirati. Kriminalistiåka tehnika. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Rivers. Traffic Accident Investigator's Manual for Police. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Burg. Rivers. M. Dragaå. V. Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy. Cena uviœaja je samo jedan (mali) deo cene sudskog procesa. (262 p).. (312 p). H. i Rau H. R. Level 3. Handbuch der Verkehrsunfall-rekonstruktion.. uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. 2001 (364 p).. 1986.. Privredna ãtampa.. Traffic Accident Investigators’ Manual. Zemun. Smith. Beograd. Burg. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – elementi saobrañajne trasologije. Æarkoviñ M. i Lindenmann H. Osnovni kurs za policajce. Kippenheim. Medicinska kriminalistika. Thomas. Brisel. Transport Research Apas. i Banoviñ B. 1981. Vujaniñ M. 2000. 2000 (208 p). 1997.. Kriminalistiåka tehnika. R. Uãtede na uviœaju su prihvatljive... Primenjena kriminalistiåka tehnika.. 1990.W. Baker. Nicholas S. i dr. Beograd. P. Illinois. K. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje. Ãkuliñ.W. Lipovac K. 1994. Verlag Information Ambs Gmbh. K. S. i Todoriñ U. 1996.. OEBS.Lipovac. 1996. Maksimoviñ. 1996. R. Saobrañajni fakultet. Verlag INFORMATION Ambs Gmbh. R. samo ako neñe znaåajnije poskupiti sudski proces. Literatura Aranœeloviñ. Tumbas. Beograd. 1994.. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova. Unfallversuche.. Rolly Kinney J. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Lipovac. Gregory C. Mitroviñ. P. 1998. M... Lesson # GP15: Traffic Accident Management (pisani materijali za nastavu).. 1981. 1963. K. Zemun. Detroit. V. Gorkiñ. Lipovac. Maksimoviñ. R. Zemun. Kriminalistiåka fotografija (praktikum). Beograd. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. 1991. Publisher.. Beograd. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. i Aranœeloviñ M.. 2003. Prilog definisanju pojma uviœaja.

3.4. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada .8. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode 8. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 8.5. Pojam tragova saobrañajne nezgode 8. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda 8.1. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8.2.

). kao i na okruæenje (promene meœuljudskih odnosa. Suãtina analize saobrañajne nezgode obiåno se svodi na otkrivanje okolnosti pod kojima se dogodila nezgoda. vrlo opasna greãka: pod tragovima saobrañajnih nezgoda nekad se podrazumevaju samo identifikacioni tragovi (posledice saobrañajne nezgode na osnovu kojih se mogu identifikovati lica ili vozila koji su uåestvovali u nezgodi). Saobrañajna trasologija je deo trasologije koji se bavi prouåavanjem tragova saobrañajnih nezgoda. POJAM TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Trasologija je nauka koja prouåava tragove. podrazumevaju se sve promene – posledice te saobrañajne nezgode.1. za potrebe jednog kursa o uviœajima. Za naãe potrebe je sasvim adekvatna uæa definicija traga saobrañajne nezgode: Pod tragovima saobrañajne nezgode podrazumevamo sve posledice (promene) saobrañajne nezgode koje se mogu registrovati – fiksirati. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . oãteñenja i druge promene na objektima i putu i drugim povrãinama). Dakle. Ãta je to trag saobrañajne nezgode? Pod tragovima saobrañajnih nezgoda. objekta. ali su vrlo vaæni za analizu uslova nastanka nezgode (npr. posledica nezgode je i promena raspoloæenja uåesnika i sl. promena poloæaja i druge promene na vozilu). promena ponaãanja. nastaju vrlo razliåite promene. u svakoj saobrañajnoj nezgodi. tragovi koåenja. a na osnovu nastalih promena (na osnovu analize tragova saobrañajne nezgode). u najopãtijem smislu. metodama istraæivanja i obrade ovih tragova.8. Konaåno. tragovi zanoãenja. Naime. na lica i æivotinje (povrede. povrede. na put i putne objekte (promena poloæaja. klizanja itd. i to: naåinom nastanka. promene æivotnih ciljeva itd.). te moguñnostima analize saobrañajnih nezgoda na osnovu tragova. 219 8.). Ovo je neprihvatljivo ãiroka definicija. Ova zavisnost se koristi u istraæivanju saobrañajnih nezgoda. Ove promene se odnose na vozilo (oãteñenja. promene raspoloæenja itd. Sve nabrojane i druge promene nastale su kao posledica saobrañajne nezgode i zavise od okolnosti pod kojima se nezgoda dogodila. u naãoj praksi je prisutna jedna. Ovo je vrlo opasna greãka koja dovodi do zanemarivanja grupe vrlo vaænih tragova saobrañajne nezgode na osnovu kojih se ne moæe vrãiti nikakva identifikacija. promene na odeñi i obuñi.

ZNAÅAJ TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Nezgodu analiziraju i o njoj odluåuju lica koja nisu bila na licu mesta nezgode. u razliåitim situacijama. neophodno je u uviœajnoj dokumentaciji struåno i sveobuhvatno fiksirati sve tragove zateåene na licu mesta. a koji su u vezi sa saobrañajnom nezgodom. Zakljuåke o tome kako se nezgoda dogodila donose na osnovu analize tragova – posledica te nezgode. Dakle. Vrsta. intenzitet. Prema tome ãta se na osnovu traga moæe zakljuåiti o nezgodi. 8. vrãi se eliminacija i/ili identifikacija lica i vozila koja su uåestvovala u nezgodi. ovaj aspekt znaåaja se odnosi na pitanja ÃTA? i KO? Prvi korak na uviœaju odnosi se na utvrœivanje da li se radi o saobrañajnoj nezgodi ili nekom drugom delu (npr. na osnovu analize tragova. analiza tragova. a preæiveli putnik tvrdi da je saputnik (pokojnik) vozio u vreme nezgode i sliåno. O kriminalistiåkom znaåaju tragova moramo stalno razmiãljati. a niti su videla kako se nezgoda dogodila. Razliåiti tragovi.Lipovac. U tom sluåaju imamo 8 220 . jer uvek postoji moguñnost da neãto “oåigledno” i “jasno” naknadno moramo dokazivati. ubistvu) koje se pokuãava prikriti saobrañajnom nezgodom. oblik. sa uslovima koji su prethodili saobrañajnoj nezgodi.1. Kriminalistiåki znaåaj tragova Kriminalistiåki znaåaj traga se odnosi na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrdi ãta se dogodilo i ko je u tome uåestvovao. P. Na primer. poloæaj. åesti su sluåajevi da pogine saputnik (lice iz vozila). U sluåajevima kada nije poznato koje vozilo ili lice je uåestvovalo u nezgodi. ako se na osnovu tog traga moæe pouzdanije i viãe zakljuåiti o vaænim elementima saobrañajne nezgode. imaju razliåit znaåaj. izgled i druga svojstva tragova u direktnoj su vezi sa saobrañajnom nezgodom. Krsto Bezbednost saobrañaja Tragovi saobrañajnih nezgoda se mogu prouåavati sa viãe aspekata: proces i uslovi nastanka tragova. veñ se oni meœusobno prepliñu. 8. veãtaåenje pojedinih tragova i sliåno. razdvojiti i pojedinaåno objasniti ova dva aspekta znaåaja tragova saobrañajne nezgode. Analiza saobrañajne nezgode (razmatranje i razjaãnjavanje) svodi se na detaljnu analizu svih tragova i na struåno povezivanje karakteristika tragova sa uslovima pod kojima se dogodila nezgoda. moæemo nastaviti sa vrãenjem uviœaja. uslovno. obrada tragova na licu mesta. Za naãe potrebe ograniåiñemo se samo na prouåavanje tragova u funkciji njihove kvalitetne obrade.2. tj. odnosno od kojeg vozila ili lica potiåe neki trag. Znaåaj traga je veñi. Izmeœu ova dva znaåaja ne moæe se povuñi jasna granica. karakteristike tragova. Tek kada se. Ipak ñemo na ovom mestu. Da bi se ovakve analize mogle korektno sprovesti. razlikujemo kriminalistiåki (kriminalistiåko–tehniåki) i saobrañajni (saobrañajno–tehniåki) znaåaj tragova.2. struåno i pouzdano utvrdi da se radi o saobrañajnoj nezgodi.

pravci kretanja.2. Eliminacija svih vozila/lica koja sigurno nisu uåestvovala u nezgodi olakãava i usmerava dalje pretraæivanje i dokazivanje. – komadi delova otpali sa vozila (komadi razbijenog migavca. onda oni ne potiåu od vozila koja imaju ãiroke pneumatike. kao i zelena vozila koja nisu oãteñena (nije im otpala boja). analiza i obrada osumnjiåenog vozila/lica koji bi trebalo da pouzdano dokaæu da nesporni uzorak potiåe sa osumnjiåenog vozila/lica i sam postupak veãtaåenja kojim se dokazuje da sporni i nesporni uzorak potiåu od iste celine. komad razbijene plastike sa pozicionih svetala i sliåno). – delovi odeñe.2 Mehanoskopsko uklapanje je jedna od najjednostavnijih i najpouzdanijih metoda identifikacije kod saobrañajnih nezgoda. 221 8. Sa druge strane. primenom proverenih nauåno-tehniåkih metoda. Eliminacija je proces u toku koga. 1 Na primer. Za mehanoskopska uklapanja posebno su pogodni: – veñe ljuspe boje sa vozila. usporenja vozila. Identifikacija se vrãi na osnovu uklapanja sluåajno nastalih (neponovljivih) linija. utvrœujemo da odreœeno vozilo/lice ili klasa vozila. komad ukrasne lajsne.2. 8. smerovi kretanja. Ovaj proces je veoma vaæan i nezaobilazan u toku otkrivanja nepoznatog vozila/lica.). U cilju otkrivanja nepoznatog vozila ili nepoznatog lica vrãe se eliminacija i identifikacija. Pretraga i operativna kontrola ñe se usmeriti ka vozilima åiji pneumatici su pribliæno ãiroki 12 cm. ako su na licu mesta naœeni otpali delovi okvira fara vozila marke “Mercedes” onda ovi delovi ne potiåu od ostalih tipova (marki) vozila. kriminalistiåki znaåaj posebno dolazi do izraæaja u sluåajevima kada je lice ili vozilo napustilo lice mesta ili se pomerilo posle nezgode.2.8. autobusa i drugih vozila åiji su toåkovi znatno ãiri od 12 cm. niti od teretnih vozila. nedvosmisleno utvrdi da li tragovi i predmeti naœeni na licu mesta (sporni uzorak) potiåu od osumnjiåenih vozila/lica (nesporni uzorak). Saobrañajni znaåaj tragova Saobrañajni znaåaj traga odnosi se na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrde bitne okolnosti pod kojima se dogodila saobrañajna nezgoda (brzine uåesnika. obuñe. Na terenu ñe se u operativnoj kontroli zaustavljati i detaljnije proveravati vozila marke “Mercedes”. vlakana i sliåno. povrãina i oblika na spornom i nespornom uzorku. nekad nije poznato od koga vozila potiåe odreœeni trag. odnosno lica nisu uåestvovali u nezgodi. Ovo se najåeãñe postiæe kriminalistiåko-tehniåkim veãtaåenjima. Ako su na licu mesta naœene ljuspice zelene boje.1 Identifikacija je proces u toku kojeg primenom nauånih metoda utvrœujemo da je odreœeno vozilo/lice uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. u daljem radu ñemo eliminisati vozila koja na sebi nemaju zelene boje. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode posla sa nepoznatim licem koje je upravljalo vozilom. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . 2 Pri tome su vaæna tri odvojena postupka: postupak na licu mesta koji bi trebalo nedvosmisleno da dokaæe da sporni uzorak (predmet ili trag) potiåu sa lica mesta. elementi prostorno-vremenske analize itd. Ovo se redovno dogaœa (nije poznato poreklo traga) u sluåajevima pomeranja vozila posle nezgode. åiji je cilj da se. primenom proverenih nauånih metoda. Ako su na licu mesta ostali tragovi koåenja ãirine 12.00 cm. Meœutim. mesto sudara.

kriminalistiåki znaåaj tragova odnosi se na pitanje ÃTA? (ãta se dogodilo: nezgoda ili klasiåno ubistvo koje se æeli prikriti nezgodom) KO? (ko je uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi?). Podela tragova prema vrsti Sve tragove saobrañajnih nezgoda prema vrsti moæemo podeliti na: – povrede lica i æivotinja. KLASIFIKACIJE TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Mada postoje brojni kriterijumi za podelu tragova. a prekrãaj razmatra sudija za prekrãaje). ali za analizu nezgode i dokazivanje njegove odgovornosti presudan je saobrañajni znaåaj tragova. Ma kako. tj. Otkriti nepoznatog uåesnika saobrañajne nezgode je tek prvi korak u sudskom procesu.3. 8. pogreãan je stav da se posao policije iskljuåivo odnosi na traganje za nepoznatim poåiniocem. Naime.3. Ako je doãlo do povreœivanja lica ili ima poginulih. Ma koliko on bio vaæan. ali i jedna od najåeãñih greãaka na terenu. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle. 8. – oãteñenja vozila. Kad otkrijemo uåinioca. o kojoj se nekad ne vodi dovoljno raåuna. nemamo valjane elemente za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode. a pravi krivci nekaænjeni. Ako nije bilo registrova- 8 222 .Lipovac. moæe da povlaåi kriviånu odgovornost.1. nikad se ne sme zaboravljati ni saobrañajni znaåaj tragova. Povrede lica su svakako najznaåajnije posledice nezgoda. samo ako ima teãko povreœenih lica ili ako ima poginulih). Naime. moramo imati u vidu da smo tek omoguñili voœenje sudskog procesa. objekata i predmeta i – ostali tragovi nezgoda. u nekim situacijama. U supotnom. ovde ñemo navesti one podele koje su najznaåajnije za kvalitetno vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. a saobrañajni znaåaj se odnosi na pitanje KAKO? (kako se dogodila saobrañajna nezgoda?). pa ovakvi predmeti ostaju nereãeni. P. U zavisnosti od prisustva i vrste povreda lica (lakãe ili teãke) vrãi se klasifikacija saobrañajnih nezgoda. Ovo je jedna od najznaåajnijih specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda. te da se njegovim otkrivanjem zavrãava uloga policije. Åesto i sastav uviœajne ekipe zavisi od toga da li je bilo povreda lica (sudija izlazi samo ako ima povreœenih. ali i odreœuje procedura njihove obrade (uviœaja) i sudskog procesa (kriviåno delo razmatra sudsko veñe. nezgoda ima obeleæje kriviånog dela. nekad se na terenu (pri uviœaju saobrañajnih nezgoda sa NN uåiniocem) potpuno posvetimo kriminalistiåkom znaåaju (kako bi se otkrio uåinilac nezgode). bio izraæen kriminalistiåki znaåaj. neñe se moñi korektno i pouzdano analizirati nezgoda. Ovo je veoma znaåajna specifiånost uviœaja saobrañajnih nezgoda. a zanemarimo saobrañajni znaåaj.

Oãteñenja mogu biti posebno znaåajna za odreœivanje odgovornosti pojedinih uåesnika nezgode.2. misli na tragove kretanja vozila. Oãteñenja vozila. Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali Prema fazi u kojoj su tragovi nastali. – tragove nastale u fazi nezgode i – tragove nastale posle nezgode. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Podela tragova prema veliåini Tragovi se. Makrotragovi su dovoljne veliåine. o åemu ñe kasnije biti viãe reåi. Meœutim. Osiguravajuñi zavodi su posebno zainteresovani za kvalitetno dokumentovanje ovih tragova. pre svega. nezgoda se tretira kao prekrãaj. odnosno veliåine stvarne ãtete prouzrokovane saobrañajnom nezgodom.8. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda nih povreda. – izmene makrotragova (fingiranih situacija). Pored ovog procesnog znaåaja. dok se o mikrotragovima ne vodi dovoljno raåuna. prema veliåini. tako da se mogu uoåiti golim okom. Ovde se.3. Zato se mesta na kojima oåekujemo mikrotragove. Pored povreda i oãteñenja u nezgodama nastaju i vrlo razliåiti tragovi koji se ne mogu podvesti pod ove dve grupe. otpale materijale i delove. 8. objekata i predmeta su sledeña znaåajna posledica nezgode. U praksi se.3. naæalost. tragovi saobrañajne nezgode se dele na: – tragove nastale pre saobrañajne nezgode. dele na: – mikrotragove i – makrotragove. Najåeãñe se na licu mesta saobrañajne nezgode zadovoljavamo obradom makrotragova. pretraæuju posebnim metodama i uz pomoñ posebnih pomagala. povrede imaju i kriminalistiåko – tehniåki i saobrañajno – tehniåki znaåaj. 8. – saobrañajnih nezgoda sa nepoznatim uåiniocima i – kad su iskazi svedoka protivreåni. Zato se niz vrlo jednostavnih situacija ne moæe korektno analizirati. Mikrotragovi imaju poseban znaåaj u sluåaju: – kada se sumnja da se nezgodom pokuãava skriti klasiåno ubistvo.3. Mikrotragovi su tragovi koji se zbog svoje veliåine ne mogu uoåiti golim okom. ostale tragove na saobrañajnim povrãinama i sliåno. tragovi obraœuju samo kada su vidljivi. 223 8. oãteñenja imaju i ogroman kriminalistiåkotehniåki i saobrañajno-tehniåki znaåaj. a veoma su vaæni za analizu nezgode.3. niti rekonstruisati. u sluåaju potrebe. a makrotragovima se ne moæe iskljuåiti ni jedna verzija.

a pri velikim brzinama i oãteñenja krova vozila i delovi kose i krvi na åeonoj ivici krova. a tragovi na vozilima. Ålanovi uviœajne ekipe.. – tipiåni tragovi na kolovozu: tragovi koåenja iza toåkova vozila. P. na objektima i povrãinama izvan kolovoza mogu da se obraœuju i posle delimiånog ili potpunog uspostavljanja saobrañaja). moraju biti struåni da za svaku nezgodu odrede tipiåne tragove. oãteñenja prednjeg poklopca sa ili bez otpalih ljuspica boje. 8. razlikujemo: – tragove na kolovozu. Podela tragova prema mestu nalaæenja Prema tome gde se tragovi nalaze.5. a posebno rukovodioci uviœaja. Naime. Tipiåni su svi tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip saobrañajne nezgode. kod obaranja peãaka. Ova podela je znaåajna za odreœivanje redosleda pretraæivanja na licu mesta saobrañajne nezgode. trag œona obuñe peãaka na mestu sudara. 8.4. – tragove na vozilima i objektima i – tragove na licima i leãevima.3.Lipovac. – tragove na povrãinama van kolovoza. predmeti i delovi odeñe i obuñe peãaka itd. Kad rukovodilac uviœaja shvati o kakvoj se nezgodi radi. on bi morao taåno znati koje tragove i gde da traæi. materijali i delovi otpali sa vozila posle mesta sudara. Na primer.. u zoni mesta sudara i posle mesta sudara). U tom smislu ova podela olakãava traæenje pojedinih tragova na licu mesta. pa je vrlo vaæno definisati redosled obrade tragova. oni su najåeãñe vezani i za odreœenu lokaciju (ispred mesta sudara. Krsto Bezbednost saobrañaja Pored toga ãto su pojedini tragovi karakteristiåni za odreœenu fazu nezgode. postoje situacije kada je hitnost najvaænije obeleæje uviœaja saobrañajne nezgode. oãteñenja prednje åeone maske vozila. bez ugroæavanja kvaliteta uviœaja (prvo se obraœuju tragovi na kolovozu ili delovima kolovoza. oãteñenja vetrobranskog stakla. nastaju sledeñi tipiåni tragovi: – tipiåni tragovi na vozilu: oãteñenja prednjeg branika. zatim spolja vidljivi tragovi na licima i leãevima. 8 224 . tragovi koåenja na obodu pneumatika itd. Ovo omoguñava brzo uspostavljanje odreœenih saobrañajnih tokova ili njihovu normalizaciju. Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali Za naãe potrebe moæda je najznaåajnija podela tragova prema saobrañajnoj situaciji na: – tipiåne i – netipiåne tragove saobrañajne nezgode. Da bi ovo bilo uspeãno moraju se poznavati mehanizmi razliåitih tipova nezgoda.3.

oãteñenja vetrobranskog stakla ispred suvozaåa (åeãñe nastaju nego kod vozaåa). krvni podlivi u pravcu pruæanja pojasa itd. – tipiåni tragovi na telu peãaka: krvni podlivi ili prelomi kostiju u predelu potkolenice. oãteñenja i tragovi vlakana odeñe na pojasu vozaåa. znaåajno je obratiti paænju na tipiåne tragove koji se mogu nañi: – u vozilu.. preneti materijali i delovi sa vozila na pantalone u zoni potkolenice.). oãteñenja isturenih delova vrata suvozaåa (ruåica za otvaranje stakla. dlake i tragovi krvi na vetrobranskom staklu ispred vozaåa. tragovi krvi na mestu suvozaåa itd. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE – tipiåni tragovi na odeñi i obuñi peãaka: obrisi na œonu obuñe koja je kontaktirala sa podlogom u trenutku sudara. tragove krvi i tkiva na polomljenom ogledalu. oãteñenja. – laæni tipiåni tragovi i – tipiåni tragovi koji nedostaju. oãteñenja kasete i delova ispred vozaåa... na mestu suvozaåa: oãteñenja kasete i delova ispred suvozaåa.. – u vozilu. preneti materijali sa vetrobranskog stakla na leœa (na kaput. ruåica vrata. Trebalo bi napomenuti da se nalaæenje i istraæivanje opisanih tragova radi uporedo. “gasa” ili spojnice. tragovi œona na podlozi sipod nogu suvozaåa. prelomi potkolenice i povrede stopala od papuåica. krvni podlivi i serijski prelomi rebara. õemper.). povrede glave i åela od ogledala. . oãteñenja i tragovi vlakana na pojasu suvozaåa. – na vozaåu: krvni podliv u pravcu pruæanja pojasa. nasloni za ruke i sl. krvni podlivi i rane u vidu rascepa na glavi. prelomi lobanje itd. na mestu vozaåa: oãteñenja volana u vidu deformacija. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na kontrolnoj tabli. obuña vozaåa izmeœu papuåica itd. prelomi kostiju ruku. prelom i krvni podlivi potkolenica i nadkolenica. povrede glave od udara u ogledalo i u vetrobransko staklo. U situacijama kada sumnjamo ko je upravljao vozilom. povrede skoånih zglobova nogu (uganuña i sl. tako da se stalno traæe odgovarajuñi tragovi veñ naœenim tragovima (parovi tragova). tragovi u vidu ãara sa papuåica na œonu obuñe itd. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda Moæemo razlikovati tri vrste tipiånih tragova: – pravi tipiåni tragovi. prelomi kostiju ãaka kojima je dræao volan ili ruåicu menjaåa.) itd.8.3. povrede lobanje od udara u vetrobransko staklo. pocepane pantalone u predelu potkolenice. – na suvozaåu: povrede ruku. 225 8. kruæni krvni podliv od volana. majicu i sl. oãteñenja i lomljenje unutraãnjeg ogledala. u predelu butne kosti i karlice. tragovi œona obuñe vozaåa na papuåicama koånice.. butne kosti i karlice. tragove œona na podlozi – podmetaåima ispod nogu vozaåa. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na ruåici menjaåa. krvni podlivi i prelomi rebara.

3. ako je ova verzija taåna. Da bi se ovo izbeglo neophodno je. Tipiåni tragovi koji nedostaju su tipiåni tragovi za odreœenu verziju saobrañajne nezgode koje na licu mesta ne nalazimo. Nenalaæenje ovih tragova znaåi: da nismo detaljno pretraæili lice mesta. Åesto je analiza tipiånih i netipiånih tragova presudna za analizu nezgode. 8. krivolinijske i kombinovane). kako bi se kasnije (u sudskom postupku) moglo dokazati da oni ne potiåu od konkretne nezgode). P. trebalo bi ih korektno obraditi na licu mesta. – povrãinske tragove i – zapreminske tragove. Makoliko se netipiåni tragovi ne uklapali u naãu misaonu rekonstrukciju dogaœaja.6. kako bi se na licu mesta dokazalo i dokumentovalo da ih nema. Najåeãñe su ovo 8 226 . ali nisu nastali u konkretnoj nezgodi. sve tragove nezgode moæemo podeliti na: – taåkaste tragove. – netipiåni po poloæaju i – netipiåni po intenzitetu. a koji bi morali ostati. – linijske tragove (pravolinijske. Posebno je vaæno kvalitetno obraditi i laæne tipiåne tragove. Taåkasti tragovi su svi tragovi saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne za analizu nezgode i ne moraju da se mere na licu mesta. Krsto Bezbednost saobrañaja Pravi tipiåni tragovi su oni tragovi koji su tipiåni za datu saobrañajnu nezgodu i potiåu od te nezgode. Podela tragova sa aspekta merenja Sa aspekta merenja. Ovim tragovima se mora posvetiti znaåajna paænja. na licu: – nañi sve tragove.Lipovac. – koncentrisane tragove. da su ovi tragovi uniãteni ili da data verzija nije taåna. Laæni tipiåni tragovi su tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip nezgode. a kasnije i u sudskom postupku. a nalaze se na licu mesta. Netipiåni su oni tragovi koje ne oåekujemo za dati tip nezgode. Postojanje ovih tragova åesto dovodi u sumnju izjave svedoka ili potvrœuje druge alternative. Laæni tipiåni tragovi mogu pogreãno usmeriti rad na uviœaju. Tragovi mogu biti: – netipiåni po vrsti. Ovi tragovi mogu nastati: – pre konkretne nezgode (u nekoj drugoj nezgodi ili saobrañajnoj situaciji) ili – posle konkretne nezgode (fingiranjem tragova i situacije). – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove (ukljuåujuñi i laæne tragove).

Kada struåno lice shvati ãta se desilo. traæe na osnovu misaone rekonstrukcije dogaœaja. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda mali tragovi. na neke znaåajne tragove mogu ukazati uåesnici i svedoci nezgode. prvenstveno. Pronalaæenje tragova je u direktnoj vezi sa shvatanjem uslova i naåina kako se dogodila saobrañajna nezgoda. Povrãinski tragovi su tragovi saobrañajne nezgode rasuti na veñoj povrãini åiji poloæaj. trebalo bi pouzdano odgovoriti na pitanje: “koje tragove i gde da traæimo?”. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . OBRADA TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 8. Meœutim.8. Ovu misaonu rekonstrukciju bi trebalo na licu mesta. torba koja je ispala peãaku.4. 227 8. tj.4.). Pretraæivanje celog prostora bez jasnih oåekivanja samo bi nepotrebno oduzelo vreme. 8.4. pa ñe se obraœivati kao taåkasti tragovi (npr. ali postoje i veliki tragovi (predmeti) saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne. a posebno rukovodilac uviœaja. Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Gde se traæe i koji tragovi saobrañajne nezgode? Pronalaæenje tragova je. a ne bi garantovalo otkrivanje svih vaænih tragova. na prvi pogled. Koncentrisani tragovi su svi tragovi koji su koncentrisani na manjim povrãinama i åija je veliåina bitna. napraviti korektnu misaonu rekonstrukciju saobrañajne nezgode. Ostali ålanovi ekipe. neophodno je shvatiti saobrañajnu situaciju. prvi korak u njihovoj obradi. To je najåeãñe kriminalistiåki tehniåar ili saobrañajni policajac. neprekidno usaglaãavati i menjati u zavisnosti od toga da li postoje tipiåni tragovi za tu situaciju ili ih nema. oblik i pravac pruæanja su vaæni (najåeãñe pravac pruæanja ovih tragova pomaæe veãtaku da utvrdi pravac kretanja vozila neposredno pre sudara). Oni to mogu uåiniti direktno – pokazujuñi tragove ili indirektno – objaãnjavajuñi kako se nezgoda dogodila. Ko traæi tragove saobrañajne nezgode? Tragove saobrañajne nezgode pronalazi i obraœuje ålan uviœajne ekipe koji je nesumnjivo osposobljen za ovaj posao. odnosno na osnovu shvatanja saobrañajne situacije. lokva teånosti åije dimenzije nisu vaæne.1. trebalo bi da taåno zna gde i koje tragove oåekuje na licu mesta (tipiåni tragovi saobrañajne nezgode). Na osnovu åega se traæe tragovi? Tragovi se. Kada se shvati saobrañajna situacija. akumulator itd. Zapreminski tragovi su tragovi koji imaju znaåajnu i treñu dimenziju (dubinu ili visinu). Linijski tragovi su oni tragovi åija je jedna dimenzija (duæina) izraæena (bitno veña) u odnosu na drugu (ãirinu). da bi se kvalitetno i efikasno pronaãli svi vaæni tragovi saobrañajne nezgode. Meœutim. pomaæu tako ãto sugeriãu na postojanje tragova i ukazuju na njihovu vaænost za analizu nezgode.

Ako se radi o NN vozilu meri se i ãirina ovih tragova. u uviœajnoj dokumentaciji se fiksiraju samo oni tragovi koji su znaåajni za analizu saobrañajne nezgode. Ako su na tragu voænje dobro uoåljive ãare. Tako se zanemaruje veliki broj tragova koji ne pruæaju nikakve nove informacije o nezgodi. Krsto Bezbednost saobrañaja Koje tragove bi trebalo traæiti i obraœivati? Na licu mesta bi trebalo nañi i analizirati sve tragove saobrañajne nezgode. rukovodilac uviœaja shvata saobrañajnu situaciju i mehanizam nastanka tragova. Kakav je odnos izmeœu obezbeœenja tragova i obezbeœenja lica mesta? Obezbeœenje tragova je samo jedan element obezbeœenja lica mesta. Kako bi trebalo obraœivati odabrane – znaåajne tragove? Za kvalitetnu obradu tragova. oni se opredeljuju i za tragove kojima se dokumentuju najznaåajniji elementi zateåenog stanja. trag se mulaæira itd. Neki drugi tragovi koji bi ovu okolnost takoœe dokumentovali. Shvatajuñi izjave. trebalo bi poznavati i pravilno ceniti njihov znaåaj. na licu mesta se nalazi i po nekoliko stotina raznih tragova. kako bi se vrãila eliminacija onih koji nisu ostavili takav trag. 8. Tragove bi trebalo obraditi tako da se zadovolji njihov znaåaj. kod traga voænje odreœuje se njegov poloæaj kako bi se utvrdila putanja vozila. Znaåaj izjava uåesnika i oåevidaca? Na licu mesta bi redovno trebalo uzeti izjave uåesnika ili svedoka nezgode. Kod traga koåenja meri se i njegova duæina kako bi se izraåunavale brzine kretanja vozila.2. Na primer. a izdvajaju i obraœuju neki drugi. Konaåno. za svaki trag bi trebalo znati koje vaæne informacije pruæa u procesu razmatranja i rasvetljavanja nezgode. isti tragovi ñe biti vrlo znaåajni i biñe sveobuhvatno fiksirani. Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Ãta se podrazumeva pod pojmom obezbeœenje tragova SN? Obezbeœenje tragova podrazumeva spreåavanje njihovog pomeranja. Ne postoji drugo pravilo po kome se aproksimiraju jedni tragovi. Osnovni sadræaji obezbeœenja lica mesta odnose se na spreåavanje novih saobrañajnih 8 228 . promene ili uniãtavanja. te ga obraditi na naåin da se ove informacije i kvalitetno prenesu. Naime. P. ne daju niãta novo. Pri tome rukovodilac uviœaja stalno uporedo analizira izjave i naœene tragove na licu mesta.4. niti su pouzdaniji. Nekad se jedan vaæan element – okolnost pouzdano i precizno dokumentuje jednim ili sa viãe tragova.Lipovac. Naime. one se fotografiãu razmerno u cilju eliminacije onih pneumatika åije se ãare razlikuju. Ovo pomaæe u odreœivanju tipiånih i netipiånih tragova saobrañajne nezgode. pa i saobrañajne nezgode. Kada su rukovodilac uviœaja i struånjak za obradu tragova odredili ãta ñe biti znaåajno za sveobuhvatnu i pouzdanu analizu nezgode. U takvim sluåajevima rukovodilac uviœaja se moæe opredeliti da ove druge tragove zanemari i ne fiksira. Meœutim. Trebalo bi posebno ceniti delove izjave koji nisu u skladu sa tragovima i ovo kvalitetno fiksirati. ako se na reljefnom tragu voænje nalaze i neki karakteristiåni detalji. U drugoj situaciji (ako nema pouzdanijih tragova). Posebno je vaæno spreåiti one promene koje bi umanjile znaåaj traga ili bi mogle doprineti nekorektnim analizama traga.

Ovo mogu vrãiti pripadnici prve policijske patrole koja je izaãla na lice mesta.3 Po dolasku patrole policije na lice mesta. kupama. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE nezgoda.8. Ovo se moæe postiñi posebnim saobrañajnim znakovima (“uviœaj u toku”.. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 3 Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode . O ovome ñe biti detaljno obaveãten rukovodilac uviœaja. od poæara i sl. Postupak obezbeœenja tragova od strane radnika policije? Prvo bi trebalo spreåiti nesluæbena lica (lica koja naiœu ili se zateknu na mestu nezgode. a posebno pripadnici saobrañajne policije (koji su osposobljeni za obezbeœenje lica mesta. uåesnici u nezgodi su duæni da obezbede lice mesta. Kada poåinje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode poåinje odmah posle saobrañajne nezgode. za neke tragove do njihovog merenja i opisa u zapisnik o uviœaju. kada se vozila i neki predmeti moraju pomerati (zbog oslobaœanja povreœenih ili zbog uspostavljanja saobrañaja). 229 8. na obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode. njih bi trebalo markirati pre pomeranja.) da se nekontrolisano pribliæe tragovima i predmetima nezgode.) i na regulisanje (obezbeœenje) saobrañaja u zoni mesta nezgode. Za neke tragove ovo znaåi do njihovog fotografisanja. parkiranjem sluæbenog vozila itd. rampama i drugim preprekama. O ovome se takoœe stara rukovodilac uviœaja i o tome izdaje precizna nareœenja. struånjak za obradu tragova dobro ñe markirati sve znaåajne tragove kako bi ih ålanovi uviœajne ekipe lako videli i åuvali. . o åemu se izjaãnjava rukovodilac procesa. Do kada traje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgoda traje dok se ne zavrãi njihova obrada i analiza. Ova njihova obaveza je posebno istaknuta kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela.. ona preuzima poslove obezbeœenja lica mesta.. Posebno je vaæno naglasiti znaåaj obezbeœenja izuzetih predmeta sa lica mesta koji ñe biti naknadno analizirani. kao i za obezbeœenje i obradu tragova). Posle ograniåavanja lica mesta saobrañajne nezgode.. Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima). na obezbeœenje vozila i tereta (od kraœe. U nedostatku adekvatnih sredstava mogu se koristiti i priruåna sredstva u vidu kanapa. pa i obezbeœenja tragova. U nekim sluåajevima.4. (ålan 148. Meœutim.). za tragove koji ñe biti izuzeti zbog nekih dodatnih ispitivanja i analiza obezbeœenje se nastavlja do okonåanja ovih analiza. razapinjanjem posebnih traka (sa jasnim porukama o prisustvu policije) koje ograniåavaju zonu u kojoj se oåekuju tragovi. 2) da preduzme sve ãto je u njegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijanje saobrañaja i da nastoji da se ne menja stanje na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi. a posebno da spreåe nove saobrañajne nezgode i da obezbede tragove i predmete nezgode. Naime. pod uslovom da preduzimanje tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja . Posle dolaska ekipe za vrãenje uviœaja policijska patrola ñe izvestiti o obezbeœenju lica mesta i obezbeœenje i obradu tragova i predmeta saobrañajne nezgode preuzeñe rukovodilac uviœaja. uåesnici nezgode i sl. papira (sa natpisom) i drvenih kolaca. “stop-policija” i sl. na obezbeœenje lica (uåesnika i svedoka nezgode).

da bi obezbedili ãto preciznije odreœivanje pojedinih taåaka na tragu (proces digitalizacije). ako ga ne markiramo. rasuti zemlja.). P. ako se na fotografiji dobro vide lokva ulja i lokva krvi.). Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta je markiranje? Markiranje tragova je postupak iscrtavanja neisprekidanih (punih) ili isprekidanih linija pored tragova i/ili predmeta na licu mesta. ako ih nismo markirali i sl. taåan poloæaj poåetka traga koåenja ne bi se video. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãta raditi u sluåaju propusta u obezbeœenju? Nisu retki sluåajevi da se naprave i znaåajni propusti u obezbeœenju tragova i predmeta saobrañajne nezgode. U zavisnosti od konkretnih uslova. 7) ako preti opasnost da se neki trag ili vaæan detalj na tragu neñe dobro videti na fotografiji (na primer. a mi æelimo da istaknemo lokvu krvi). poloæaj tragova stakla. merenje traga koåenja je olakãano – ako se kvalitetno odrede i markiraju poåetak i zavrãetak traga. Struånjaci koji koriste tragove u analizi nezgode ceniñe svaki od naåinjenih propusta.). Kako se vrãi markiranje? Markiranje se vrãi tako ãto kredom. staklo i drugi materijali otpali sa vozila i sl. 4) ako se markiranjem olakãava merenje tragova (na primer. odnose se povreœena lica. znaåajno je da se ovi propusti na odgovarajuñi naåin registruju.4. a posebno u sledeñim situacijama: 1) ako preti opasnost da se trag uniãti za vreme vrãenja uviœaja (na primer. Mada bi trebalo smanjiti uåestalost ovih propusta. oni ñe svoj postupak u manjoj ili veñoj meri prilagoœavati situaciji. vlaæan trag voænje ñe se isuãiti i nestati). sluåajno se mogu ãutnuti delovi otpali sa vozila. jer se tako sud i veãtaci dovode u zabludu. Ovo je vrlo vaæan postupak na licu mesta. 5) ako oåekujemo fotogrametrijsko koriãñenje fotografija.).3. ciglom. Vrlo je opasno naåinjene propuste kriti. 3) ako preti opasnost da ñe se neki trag (predmet) sluåajno pomeriti ili rasuti (na primer.Lipovac. crepom. 6) da u grupi dobro vidljivih tragova istakne (skrene paænju na) vaæan trag predmet (na primer. pomeraju se predmeti koji su pripadali povreœenim i sl. merenje zone rasutih komadiña vetrobranskog stakla je lakãe – ako se kvalitetno markira zona ovog traga i sl. Zaãto se vrãi markiranje? (U kojim situacijama se vrãi markiranje?) Markiranje se vrãi da bi se neki deo zateåenog stanja (predmet. 2) ako postoji potreba da se neki trag (ili predmet) pomeri pre zavrãetka uviœaja (na primer. 8. trag ili detalj na njima) uåinio markantnim (dobro uoåljivim). kamenom ili na neki drugi naåin iscrtavamo linije pored vaænih tragova i predmeta saobrañajne nezgo- 8 230 . a nekad navode i na pogreãne zakljuåke. åesto se pomeraju vozila. ljuspica boje i drugih sitnih tragova ne bi se mogao odrediti sa fotografije.

. 1d. b c. pa se na fotografiji ne mogu precizno identifikovati. Ovo se postiæe tako ãto lice koje je bilo na uviœaju i analiziralo tragove. Ako se markiranje vrãi na licu mesta. A1. 8. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Najåeãñe greãke pri markiranju su: – vaæni tragovi nisu markirani. kao i zbog otklanjanja eventualnih greãaka pri markiranju. markirati tragove.4 Markirne linije ne smeju zaklanjati druge tragove (predmete).) i – kombinovane slovno-brojåane (alfanumeriåke) oznake (1A. onda se markirna linija prekida.8.. – markirne linije zaklanjaju neke vaæne tragove nezgode. nego onim koje oni odrede na fotografijama.. . onda bi trebalo obezbediti makar jednu fotografiju na kojoj se vide tragovi pre markiranja.4.). 3. Ovo je posebno vaæno zbog verodostojnosti sadræaja fotografija. markiranje se moæe izvrãiti i na fotografijama. B C. .. Zato ñe se veãtaci åeãñe rukovoditi markiranim granicama tragova. one prate pravac pruæanja linijskih tragova. a izuzetno i drugi tragovi (predmeti). pa detaljno fotografisati lice mesta nezgode. koncentrisanih i povrãinskih tragova markirne linije bi trebalo da prate oblik traga (predmeta). Ove linije mogu biti isprekidane i neisprekidane.2. zemljanim. Tragovi na licima. Ove oznake mogu biti: – brojåane (numeriåke) oznake (1. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda de. na fotografiji paæljivo nalazi nemarkiran. Pri markiranju poloæaja predmeta. Sa druge strane na licu mesta je lakãe i pouzdanije odrediti granice tragova nego na fotografijama. pa se one i analiziraju. Ako na pravcu pruæanja markirne linije postoji neki trag. vozilima i objektima takoœe se markiraju na jedan od ova dva naåina. Ovo je posebno izraæeno kod odreœivanja granica tragova koåenja.. odnosno detalji na ovim tragovima. 4 Trebalo bi voditi raåuna da se pri analizi fotografija åesto dobro vide samo markirne linije. U naãoj praksi najåeãñe se koriste brojåane oznake.4. onda se markiranje vrãi posebnim trakama i strelicama koje upuñuju na vaæan trag (predmet). oãteñenja predmeta. Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta se podrazumeva pod oznaåavanjem tragova? Oznaåavanje tragova je postupak pridodavanja odgovarajuñih oznaka – simbola svakom tragu pojedinaåno.. leãevima.. Ukoliko markiranje na licu mesta nije bilo praktiåno. .). – slovne (alfabetske) oznake (A. odnosno oblik zone traga. Dakle. tragova stakla i sliåno. zbog moguñnosti dodatnih analiza tragova. 231 8. odnosno oblik predmeta ili zone koncentrisanog i povrãinskog traga. travnatim i drugim povrãinama (nije moguñe ispisivanje linija).. Tako se mogu markirati povrede lica. Kad se vrãi markiranje? Markiranje se najåeãñe vrãi na licu mesta. a.. – markirne linije ne prate pravac pruæanja traga.4. Ukoliko se tragovi nalaze na makadamu. vaæan trag i pored njega ucrtava liniju kontrastne boje (najbolje crnim ili belim tuãem) ili strelicom upuñuje na mali trag ili detalj na tragu. praktiåan postupak na licu mesta bio bi: fotografisati raspored i izgled tragova (2-3 fotografije).

oznaåavaju na licu mesta. vaæna oãteñenja vozila. a na drugoj strani bela oznaka na crnoj podlozi. on se moæe oznaåiti na fotografijama.). tako da se dobro vide na fotografijama. Ovakav naåin oznaåavanja bi trebalo samo izuzetno primenjivati. a izuzetno i naknadno – na fotografijama. poloæaj svedoka i sl. Krsto Bezbednost saobrañaja Zaãto se tragovi oznaåavaju? Oznaåavanje tragova i predmeta je obavezan i veoma znaåajan postupak kojim se postiæu sledeñi vaæni efekti: – olakãava se rad na uviœaju. – olakãava se kompletiranje uviœajne dokumentacije. tragovi na objektima i sliåno). Ukoliko iz bilo kojih razloga vaæan trag nije oznaåen na licu mesta. poloæaj vozila pre pomeranja. Mogu biti u vidu ploåice koja se postavlja na postolje ili u vidu piramide (najåeãñe åetvorostraniåne). Obiåno se. Ove oznake su obavezni deo nesesera za uviœaj. tako da se bolje vide i ne zaklanjaju tragove. Na obe strane ploåice ispisane su oznake. ako se radi o sitnim tragovima koje bi oznake zaklonile. Ove oznake se mogu pomerati pri fotografisanju. 2) sledeñe oznake se pridodaju leãevima ili povreœenim. 5) oznaåe se nepostojeñi detalji (pravci kretanja vozila i peãaka. oznaåava sledeñim redosledom: 1) prve oznake se pridodaju vozilima. – olakãava se koriãñenje uviœajne dokumentacije. Ploåica (piramida) se okreñe u zavisnosti od pozadine i vidljivosti. Na stranicama piramide takoœe su naizmeniåno ispisane oznake: crna na beloj podlozi i bela oznaka na crnoj podlozi.Lipovac. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. Ukoliko nemamo odgovarajuñe oznake (nemamo neseser ili su u neseseru oãteñene oznake). po pravilu. To se postiæe tako ãto se pored traga crnim ili belim tuãem ispiãe njegova oznaka. Kako pri oznaåavanju biti dosledan? Pri odreœivanju redosleda oznaka trebalo bi poãtovati neku logiku. 8 232 . – povezuju se i usaglaãavaju razliåiti elementi uviœajne dokumentacije. crepom i sl. po pravilu. jednostavno se mogu napraviti priruåne oznake od kartona. – istiåu se vaæni detalji na fotografijama. plastike i sliånih materijala. 4) oznaåe se ostali postojeñi tragovi i detalji (ostali tragovi na kolovozu. P. Ako na licu mesta nemamo ni priruåne oznake. i to: na jednoj strani crna oznaka na beloj podlozi.). moæe se prvo napraviti snimak tragova. a zatim oznaåavati i detaljno fotografisati. Kad i kako se vrãi oznaåavanje tragova? Tragovi se. onda se neke ili sve oznake mogu ispisati kredom (ciglom. Na licu mesta tragovi se oznaåavaju tako ãto se pored vaænog traga (predmeta) postavi odgovarajuña oznaka. Oznaåavanje tragova se. – rastereñuju se svi elementi uviœajne dokumentacije. vrãi pre fotografisanja. 3) oznaåe se linijski tragovi. Izuzetno. Trebalo bi voditi raåuna da oznake budu dovoljno velike.

Na primer. praktiåno je za tragove koåenja koristiti oznake: 2pd (trag koåenja prednjeg desnog toåka vozila 2). – oznake se koriste samo u nekim delovima dokumentacije (skica. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . 2l (trag koåenja levih toåkova vozila 2) i sliåno.8. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda Tragove i predmete saobrañajne nezgode bi trebalo oznaåavati pojedinaåno. veña ili manja paænja ñe se posvetiti jednom ili drugima metodama fiksiranja traga. u vezi oznaåavanja. izmeriti i kotirati znaåajne veliåine (odrediti poloæaj i dimenzije traga) i. Osnovne metode registrovanja i fiksiranja tragova saobrañajne nezgode su: – izuzimanje (mulaæiranje – izlivanje). tako da se pojednostavi koriãñenje dokumentacije. Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode Kao ãto je istaknuto osnovni cilj uviœaja je struåno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. 233 8. a u drugim se ne navode (zapisnik). Oznake u svim elementima dokumentacije trebalo bi da budu usaglaãene. – ne razlikuju se pojmovi markiranje i oznaåavanje. Koje su najåeãñe greãke u vezi oznaåavanja tragova? Na licu mesta se åesto prave greãke. 8. Pri tome bi takoœe trebalo pratiti neku logiku. Dakle.4.4. po potrebi. ucrtati. a najvaæniji element zateåenog stanja su tragovi i predmeti saobrañajne nezgode. U zavisnosti od znaåaja traga. Oznaåavanje na licu mesta trebalo bi koristiti i pri kompletiranju uviœajne dokumentacije. Ako æelimo da naglasimo grupnu pripadnost viãe tragova. – grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i – opisni (verbalni) metod. plan). izuzeti predmet koji nosi trag ili mulaæirati trag. – vrãi se delimiåno oznaåavanje (oznaåavaju se samo neki tragovi).5. – oznake na licu mesta nisu usaglaãene sa oznakama u dokumentaciji i – nisu usagleãene oznake u razliåitim elementima uviœajne dokumentacije. snimiti (fotografisati izgled traga. Kao najåeãñe i najznaåajnije mogu se istañi sledeñe: – uopãte se ne vrãi oznaåavanje na licu mesta. – fotografisanje i videosnimanje. odnosno detalja na njemu). pri obradi traga trebalo bi ga opisati (u zapisniku o uviœaju). oni se mogu oznaåiti oznakama koje imaju neãto zajedniåko. 2zd (trag koåenja zadnjeg desnog toåka vozila 2).

Pri tome ñemo posebnu paænju posvetiti onim tragovima koji zahtevaju specifiåan postupak obrade. neophodno je znati: – kako i kada nastaju ovi tragovi. b) tragovi koåenja.5. postoje i neki tragovi koji su specifiåni za uviœaj saobrañajne nezgode. – koji je znaåaj tragova i – kako se tragovi obraœuju (u skladu sa njihovim znaåajem). pa i njihov naåin obrade bitno su drukåiji kod uviœaja saobrañajnih nezgoda nego kod ostalih uviœaja (tragovi na toåkovima. d) tragovi klizanja i e) tragovi grebanja. koji se ne nalaze kod ostalih uviœaja (tragovi koåenja. niti ekstremno ubrzavani. – kako izgledaju i kako se raspoznaju tragovi. tj.5. P.1. Da bi se ovo moglo struåno uraditi. Pored toga znaåaj nekih tragova. promene na tragu nastale pri sudaru. tj. 8. najåeãñi i najznaåajniji tragovi koji se mogu nañi na kolovozu i drugim povrãinama. ako nisu forsirano koåeni.). svakako. Na licu mesta bi trebalo: – efikasno i brzo nañi sve tragove. – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove. Meœutim. oãteñenja vozila. tahografski zapis itd). a) Tragovi voænje (bez proklizavanja) Ovi tragovi nastaju ako se toåkovi okreñu bez proklizavanja. NAJZNAÅAJNIJI TRAGOVI SAOBRAÑAJNE NEZGODE: ZNAÅAJ I OBRADA Na licu mesta saobrañajne nezgode nalaze se tragovi kao i kod ostalih dela. Na ovom mestu ñemo izdvojiti neke specifiåne tragove saobrañajnih nezgoda i njihovu obradu detaljno analizirati. krajnji poloæaj predmeta i tragova itd. Krsto Bezbednost saobrañaja 8. Zato postoji potreba da se posebna paænja posveti nekim tragovima saobrañajnih nezgoda.Lipovac. Tragovi kretanja vozila Tragovi kretanja vozila su. Tragovi voænje (bez proklizavanja) mogu biti utisnuti ili otisnuti. tragovi kretanja mogu biti: a) tragovi voænje. c) tragovi zanoãenja. odnosno koji su najåeãñi ili najznaåajniji za analizu nezgode. 8 234 . Prema vrsti kretanja i uslovima u kojima su nastali.

Pri tome se delovi materijala sa pneumatika prenose na podlogu (i obratno) i oni fiziåki predstavljaju trag voænje. mulaæirati trag. Na Slici 8. 235 8. – odreœivanja tipa ãara na pneumatiku.5. ako je slabo vidÿiv ili moæe biti uniãten. povaljana trava i sl. proces koåeça traje po nekoliko sekundi. upoznañemo se sa nekim elementima procesa koåeça. Ma koliko vozaåi ovaj proces doæivÿavaju kao trenutan. – opisati trag u zapisniku o uviœaju i – po potrebi. – oznaåiti trag voæçe. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Utisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju po mekim povrãinama (mekãim od pneumatika): po zemlji. niti je ekstremno ubrzavano). – skicirati trag. Otisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju mokrog ili prljavog pneumatika po suvom i åistom kolovozu. Ova promena na povrãini podloge (utisak. – fotografisati trag. – izmeriti trag. dijagrami brzine i usporeça pri forsiranom koåeçu. Tragovi voænje omoguñuju eliminaciju vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. Nekad tragovi voænje mogu omoguñiti i identifikaciju vozila koje je uåestvovalo u nezgodi. Na njima mogu biti bolje ili slabije izraæene ãare pneumatika. – markirati trag. – odreœivanja meœuosovinskog razmaka. i to na osnovu: – odreœivanja ãirine pneumatika.1.8. i to. po rastopljenom asfaltu. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada b) Tragovi koåeça Da bismo lakãe razumeli nastajaçe i znaåaj tragova koåeça. dolaze do izraæaja pri traganju za vozilom koje je uåestvovalo u nezgodi. a na Slici 8.. Pri tome se ãara pneumatika utiskuje u mekãu podlogu ili se samo remeti forma podloge (bez uoåljivih ãara) kao u travi i sl. .2. Obrada tragova voænje sastoji se u sledeñem: – pronañi trag voæçe i utvrditi od kog vozila (toåka) potiåe. – poloæaj traga voænje odreœuje putanju vozila i – poloæaj i izgled traga voænje odreœuju smer kretanja vozila itd. Saobrañajni znaåaj tragova voænje sastoji se u sledeñem: – samo postojanje traga voænje ukazuje na naåin kretanja vozila (vozilo nije forsirano koåeno. Meœutim. Kriminalistiåki znaåaj tragova voænje. po snegu.) predstavlja trag voænje. po prljavãtinama uz ivice kolovoza i sliåno. – odreœivanja razmaka izmeœu toåkova. pre svega. na osnovu: – odreœivanja individualnih karakteristika na pneumatiku i – uporedne analize prljavãtina (materijala) na tragu voænje i na pneumatiku. – odreœivanja tipa pneumatika i – odreœivanja obima pneumatika. na nekim tragovima voænje ãare nisu uopãte uoåljive. prikazane su faze procesa forsiranog koåeça.

Faze forsiranog koåeça vozila (a) i dijagram usporeça vozila pri ovom koåeçu. Do trenutka T3 obloge sve viãe 5 Lipovac.Lipovac. 8 236 . Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. a u trenutku T2 zapoåiçe koåeçe toåka (koåione obloge dodiruju doboã). 72. Zemun.5 U trenutku To stvorena je opasna situacija zbog koje ñe vozaå forsirano koåiti. P. Beograd. 2000. Krsto Bezbednost saobrañaja À RASTOJANJA VREMENSKI MOMENT Prepreka postaje vidljiva PROCES (VREME) OPAŽANJE V0 PSIHIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA PUT OPAŽANJA I ODLUÈIVANJA Ukupni zaustavni put vozila (S?) Vozaè vidi objekat Vozaè prepoznaje objekat Vozaè odluèuje da koèi SHVATANJE RASUÐIVANJE t1 PUT FIZIÈKOG REAGOVANJA VOZAÈA FIZIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA Vozaè diže nogu sa akceleratora ODZIV MIŠIÆA PREMEŠTANJE NOGE Vozaè stavlja nogu na pedalu koènice PUT ODZIVA MEHANIZMA ZA KOÈENJE PUT KOÈENJA (vidljiv trag) REAGOVANJE SISTEMA ZA KOÈENJE ODZIV SISTEMA ZAKOÈENJE t2 Obloge naležu na doboš ili diskove t3 Postizanje punog koèenja EFEKTIVNO KOÈENJE PUNO KOÈENJE Vozilo se zaustavilo tk  b0 b(t) [m/s ] 2 Trenutak proklizavanja T2 T3 0 T0 t1 T1 tk t2 t3 Realna funkcija usporenja Òzaust Ò[s] Slika 8. U trenutku T1 noga vozaåa dodiruje koånicu. K. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije.1. str.

U toku ovog vremena vozaå opaæa opasnu situaciju. – isti vozaåi bræe reaguju. U toku ovog perioda sila koåeça se prenosi sa papuåice koånice do glavnog koåionog cilindra na toåku. Meœutim.15 do 0. Vreme reagovaça vozaåa zavisi od vozaåa i od vrste opasne situacije: – sporije reaguju stariji vozaåi. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE pritiskaju doboã i toåak se sve sporije okreñe. Od trenutka proklizavaça.5. U toku ovih vremena vozilo prelazi odgovarajuñe puteve kao na slici. koåi i sliåno). da bi se stabilizovalo oko neke sredçe vrednosti realizovanog usporeça. – staça kolovoznog zastora itd. a kod pneumatskih koånica od 0. Vreme reagovaça vozaåa varira (u zavisnosti od nabrojanih åinilaca) od 0. skreñe. ako je situacija opasnija i prostija. bo (m/h2). 237 8.25 sekundi.15 do 0. diæe nogu sa “gasa” i premeãta je na koånicu. Kod mehaniåkih koånica vreme porasta usporeça je zanemarÿivo. U trenutku T3 prekida se okretaçe toåka (toåak blokira). odluåuje da preduzme odreœene mere (svira. – vreme porasta usporeça (t3) i – vreme intenzivnog koåeça (tk). Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 6 Od trenutka podizaça noge sa papuåice “gasa” vozilo se usporava zbog sila otpora kretaçu. usporeçe kratko opada (jer je treçe kretaça maçe od treça mirovaça).3 do 0.. tj. na kontaktu toåka sa podlogom dolazi do potpunog proklizavaça. – optereñenosti vozila.8.. Ovo vreme zavisi od: – vrste koåionog sistema. . Vreme intenzivnog koåeça (tk) je period od ostvarivaça najveñeg usporeça – potpunog blokiraça toåka (T3) do zaustavÿaça vozila (Tz).2 sekunde. Vreme reagovaça vozaåa (t1) je vremenski period od trenutka stvaraça opasne situacije (To) do trenutka dodirivaça koånice (T1).5 sekundi. vozaåi pod uticajem droga i lekova. Kod hidrauliånih koånica ovo vreme varira od 0. Vreme porasta usporeça (t3) je vreme od poåetka usporavaça vozila (T2) do trenutka kad usporeçe dostigne najveñu vrednost (T3). ukupno vreme koåeça moæemo razloæiti na: – vreme reagovaça vozaåa (t1). ablenduje. alkoholisani vozaåi.7 sekundi. slabije obuåeni vozaåi (vozaåi u prvim godinama vozaåkog staæa). ako se vozilo kreñe na uzbrdici. obraœuje informaciju o opasnoj situaciji. Ovo usporavaçe je posebno znaåajno. Ovo vreme zavisi od: – realizovanog usporeça (b0) i – brzine vozila (v0). ovde se misli na usporavaçe okretaça toåka usled pritiska koåionih obloga na doboã toåka. – vreme odziva koåionog sistema (t2). Vreme odziva koåionog sistema (t2) je period od dodirivaça papuåice koånice (T1) do trenutka kad se koåeçem poåiçe usporavati6 okretaçe toåka (T2). Ovo vreme zavisi od vrste i podeãenosti koåionog sistema i kod ispravnih koåionih ureœaja varira od 0. a pod dejstvom sila koåeça. Dakle. umorni vozaåi.5 do 1. odnosno do koåionih diskova ili doboãa. prenosi komandu do nogu i ruku.

jer ove tragove prekriju prÿavãtine sa podloge. mogu potpuno izostati zacrçeça kolovoza. odnosno crçi tragovi na kolovozu. ako se mogu uoåiti. a na obodu pneumatika izraæeno zacrçeçe i uzduæni tragoviobrisi. u trenutku T3 (m/h) i b0 – realizovano usporeçe vozila (m/h2). 8 238 . zagreva se i topi. Ukoliko se u ãarama pneumatika ili na kolovozu nalaze kamenåiñi. a tragovi na podlozi i na pneumatiku slabije uoåÿivi. odnosno do blokiraça pneumatika. Na doçoj povrãini gazeñeg sloja pneumatika (koja je dodirivala podlogu u vazi kad je toåak bio blokiran) lako se nalazi izraæeno zacrçeçe i mesta na kojima je guma oãteñena ili åak otpala. Ukoliko se vozilo zaustavilo na kraju tragova koåeça i nije pomerano. mogu bitno izmeniti tragove koåeça. proklizavaçe je maçe. kad sila koåeça premaãi graniånu silu priaçaça pneumatika i podloge. a ivice slabije izraæene ili åak nevidÿive. dolazi do proklizavaça pneumatika. ostaju tragovi na pneumatiku i na podlozi. P. ako je veña brzina vozila. po pravilu. To su tragovi koåeça okreñuñim toåkom (nastaju u fazi porasta usporeça). U prvoj fazi. Ako je kolovoz prekriven zemÿom ili peskom. tako da ovaj kriterijum nije pouzdan i ne bi samo po çemu trebalo odreœivati poreklo tragova koåeça. Na kontaktu pneumatika sa kolovozom guma tare o podlogu. nastali u toku koåeça okreñuñim toåkom. Krsto Bezbednost saobrañaja Vreme intenzivnog koåeça je duæe. a sredina traga je slabije zacrçena ili åak neuoåÿiva. dok toåak ne blokira (do trenutka T3). ako se vozilo nastavi kretati. Na kolovozu ostaju tragovi sagorele gume. 7 Vreme koåeça: V1 t k = ----b0 gde su: tk – vreme intenzivnog koåeça (s) v1 – brzina vozila na poåetku intenzivnog koåeça. proklizavaçe je potpuno. loãi pneumatici i sliåno). Naime. Trag koåeça blokiranim toåkom je crçi i na çemu se mogu uoåiti samo uzduæne ãare. onda ovi tragovi mogu biti prañeni tankim i kratkim tragovima grebaça. Na obodu pneumatika lako se uoåavaju mestimiåna zacrçeça i uzduæni obrisi. U drugoj fazi. a da skidaçe materijala (prÿavãtina) bude prañeno tragovima grebaça. optereñeçe vozila. klizav kolovoz. Meœutim. Tragovi potiåu od onih toåkova ispod kojih se zavrãavaju i u åijem pravcu se pruæaju. a popreåne ãare na ovom tragu su izduæene. ako je realizovano usporeçe maçe (neispravni koåioni ureœaji. 8 Tragovi na gazeñem sloju pneumatika se lako uniãtavaju. pa ostaju jasnija zacrçeça na taåki dodira pneumatika i kolovoza. Pri forsiranom koåeçu.8 Trag koåeça predçeg toåka putniåkog vozila (ili nenapumpanog pneumatika). To su traogvi koåeça blokiranim toåkom. kada toåak prestane da se okreñe (blokira). Trag koåeça na savremenom kolovozu pribliæno odgovara ãirini pneumatika. Trag koåeça okreñuñim toåkom je maçe zacrçen trag na podlozi.Lipovac. a posebno odstupaça pritiska u pneumatiku od predviœenog. najsigurniji kriterijum za utvrœivaçe porekla tragova jeste poloæaj traga u odnosu na toåkove. Trag koåeça zadçih toåkova putniåkog vozila (ili prenapumpanih pneumatika) ima izraæenu sredinu traga. ima izraæene spoÿaãçe ivice.7 Tragovi koåeça nastaju pri forsiranom koåeçu vozila. tj. odnosno.

Naime. pa nastavilo voæçu. onda je vozilo samo prikoåeno. 239 8. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 9 Vozila se veoma åesto zaustavÿaju neforsiranim koåeçem. moæe se na licu mesta odrediti smer kretaça vozila. – Na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja zavrãetaka tragova koåeça. . onda se tragovi koåeça nalaze iza vozila koje je koåilo. pa ne ostavÿaju nikakve tragove. veãtak moæe zakÿuåiti kako je vozaå reagovao koåeçem (naglo – refleksno ili leæerno – polako). – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça i drugih tragova i predmeta. Ovaj kriterijum je korektan i ukoliko vozilo nije stalo na kraju tragova koåeça. ali postoje tragovi koåeça levih i desnih toåkova (iste osovine). Zato je duæina slabije zacrçenog traga u fazi otkoåivaça kraña od duæine traga iz faze zakoåivaça. 10 Kinetiåka energija se. onda se vozilo koåeçem zaustavilo i – ako se trag koåeça zavrãava postepeno i smaknuti. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Saobrañajni znaåaj tragova koåeça je ogroman i sastoji se u sledeñem: – ako smo na licu mesta naãli tragove koåeça i utvrdili da potiåu od datog vozila to znaåi da je to vozilo bilo forsirano koåeno. Konaåno. Vozila sa ABS i pri forsiranom koåeçu ne ostavÿaju lako uoåÿive tragove.8.10 – na osnovu pruæaça traga koåeça moæe se odrediti pravac kretaça vozila i neposredno pre koåeça. – Na osnovu izgleda poåetka traga koåeça. Poåeci tragova koåeça levog i desnog toåka iste osovine nisu u istoj visini (veñ su smaknuti).9 – na osnovu poloæaja traga koåeça lako se odreœuje poloæaj vozila u svim trenucima posle zapoåiçaça koåeça (putaça vozila). pa åak ni da vozilo nije forsirano koåeno. Na poåetku traga koåeça zacrçeçe je postepeno. i to: – Ako vozilo nije pomerano posle nezgode (zatekli smo vozilo i tragove koåeça). Meœutim. åeste su situacije kad vozilo ostavi slabo uoåÿive tragove koåeça. – na osnovu duæine tragova koåeça saobrañajno-tehniåki veãtak moæe izraåunati brzinu vozila neposredno pre zapoåiçaça koåeça i u svim pozicijama posle toga. a na zavrãetku trag se oãtro prekida. a s – ukupna duæina najduæeg traga koåeça. u procesu koåeça. moæe se odrediti da li se vozilo zaustavilo ili samo prikoåilo (pa nastavilo kretaçe). vreme otkoåivaça je krañe od vremena zakoåivaça. – Ako je vozilo pomereno. ako nismo naãli tragove koåeça to ne znaåi da vozilo nije bilo koåeno. pretvara u rad sila koåeça. a zavrãeci tragova su u istoj visini. gde su: b – realizovano usporeçe koje odreœuje veãtak. ako vozilo nije stalo. pa ih na licu mesta ne moæemo da naœemo.5. – Konaåno smer kretaça se moæe odrediti i na osnovu samo jednog traga koåeça. i to: – ako se tragovi koåeça zavrãavaju oãtro i u istoj visini (ravno). pa se jednostavno pokazuje da je brzina izgubÿena pri koåeçu pribliæno jednaka: v = 2bs. onda se smer kretaça moæe odrediti i na osnovu meœusobnog poloæaja tragova koåeça. Ovaj kriterijum ne mora biti vaÿan.

nañi karakteristiåne.11 – ako nema traga koåeça od nekog toåka. na licu mesta trebalo bi: – pronañi sve tragove koåeça na obodu pneumatika i na kolovozu. – ãirina pneumatika. Meœutim. posumçañemo da toåkovi ne koåe jednovremeno i – ako tragovi koåeça skreñu i prelaze u tragove koåeça sa zanoãeçem. a na vanrednom tehniåkom pregledu dokazati i dokumentovati neispravnost. pa upuñuje na vanredni tehniåki pregled. to moæe znaåiti da taj toåak nije blokirao. Tragovi koåeça imaju i veliki kriminalistiåki znaåaj. ãirinu traga). – meœuosovinski razmak i – vrsta i raspored uzduænih ãara pneumatika. 8 240 . 13 Nekad je lakãe nañi tragove koåeça na obodu pneumatika nego na kolovozu. 11 Ako se trag pruæa luåno. gde ñe se. – izmeriti tragove koåeça (odrediti poloæaj. Ako nekog traga koåeça nema. to moæe biti izazvano slabijim koåeçem jednog toåka.Lipovac. duæinu i. utvrditi i dokumentovati neispravnost. – odrediti poreklo svakog traga koåeça. – komada gume koji su otpali u toku koåeça i – analize drugih materijala koji su otpali sa pneumatika u toku koåeça. ukleãtenog kamena u odgovarajuñe ãare pneumatika i sl. – markirati tragove koåeça (po potrebi). – razmak izmeœu toåkova na istoj osovini. tj. S ciÿem eliminacije na osnovu tragova koåeça moæe se dovoÿno precizno odrediti: – broj pneumatika na osovini. na licu mesta se samo sumça. – detaÿno pregledati svaki trag koåeça i eventualno. posumçañemo12 da ovaj toåak nije bio koåen. Da bi se zadovoÿio veliki znaåaj tragova koåeça. – legendom objasniti oznake. – oznaåiti svaki trag pojedinaåno. Pri tome bi trebalo proveriti ima li tragova na obodu pneumatika. – fotografije bi trebalo da prikaæu. – odrediti i markirati zavrãetak svakog traga pojedinaåno. da je slabije koåio i sliåno. i to na osnovu: – individualnih karakteristika pneumatika (vrste i rasporeda oãteñeça ãara pneumatika. na licu mesta ñemo posumçati. Krsto Bezbednost saobrañaja – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça moæe se osnovano posumçati u ispravnost sistema za koåeçe. poloæaj i veliåine tragove koåeça. – odrediti i markirati poåetak svakog traga pojedinaåno. – skicirati tragove koåeça. a posebno one koji nastaju pri sudaru. detaÿe (promene) na tragu. detaÿna analiza tragova koåeça moæe pomoñi identifikaciji vozila.). – u zapisniku o uviœaju opisati izgled. Na osnovu detaÿne analize tragova koåeça moæe se izvrãiti eliminacija tipova vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. eventualno.13 – ako neki trag koåeça poåiçe znatno pre drugoga. 12 Dakle. posumçañemo da je razlika sila koåeça na istoj osovini nedopuãteno velika itd. P. Izuzetno. po potrebi.

str.05 7.60 3.55 5.00 3.58 . Ucrtavaçe tragova koåeça i mereçe çihove duænine.31 0.65 4.90 1.35 1.14 14 Lipovac.8.95 0.15 6. 2000. 241 8. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.29 0.45 7.55 A) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA ZADNJIH TOÈKOVA B) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA 6.25 8.49 6.90 3..2. 92. Beograd.5.13 1.30 5. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 0. K.35 5. Zemun. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 4.50 C) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE MOGU RAZDVOJITI D) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE NE MOGU RAZDVOJITI 6.45 5.60 G) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN TERETNOG VOZILA ILI AUTOBUSA Slika 8. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije.13 7.35 E) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA AUTOBUSA F) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN PUTNIÈKOG VOZILA 5.

trebalo bi ih detaÿno analizirati kako bi na çima naãli neke promene – karakteristiåne detaÿe. Vozila sa ABS ostaju stabilna i upravÿiva i pri koåeçu na klizavom kolovozu (sneg. Na obodu pneumatika ne moæe se uoåiti jedna taåka zacrçeça (jer nema potpunog proklizavaça). Posebno ñe se lako uoåiti na obodu onog pneumatika koji je ranije proklizao. Tragovi koåeça vozila sa ABS se lakãe uoåavaju na obodu pneumatika nego na podlozi. Podatak o tome da li vozilo ima ABS mora se evidentirati u uviœajnoj dokumentaciji ili bar evidentirati taånu marku. spreåava se potpuno proklizavaçe. Da bi se ove nebezbedne situacije (nemoguñnost upravÿaça pri koåeçu i zanoãeçe vozila pri koåeçu) spreåile danas se sve åeãñe ugraœuju. anti blokirajuñi sistemi (ABS). onemoguñeno upravÿaçe vozilom. S obzirom da ABS spreåava blokiraçe toåkova. Tako se ostvaruje najefikasnije bezbedno koåeçe u datim uslovima. zbog åega moæe doñi do zanoãeça vozila. tj. – prelazak traga koåeça u trag zanoãeça i – kombinacija prethodno navedenih detaÿa. Danas se radi na optimiziraçu opreme i metodologije za lakãe uoåavaçe tragova koåeça vozila sa ABS. Opisane karakteristiåne detaÿe bi trebalo obraœivati sliåno drugim vaænim tragovima saobrañajne nezgode. a vozilo ostaje stabilno i upravÿivo. Ako toåkovi blokiraju u krivini vozilo ñe nastaviti da se kreñe tangencijalno. Kada su upravÿaåki toåkovi blokirani oteæano je ili. Krsto Bezbednost saobrañaja Pri koåeçu klasiånim koånicama dolazi do blokiraça toåkova.Lipovac. on ñe bræe proklizati i realizovañe se razliåite sile koåeça. i to: – kratki prekid (slabÿeçe) traga. proklizavaçe pneumatika se svodi na minimum. – nagle promene pravca pruæaça traga. Najznaåajniji su oni karakteristiåni detaÿi koji su nastali u trenutku sudara ili neposredno posle sudara. c) Karakteristiåni detaÿi na tragovima koåeça Kad pronaœemo tragove koåeça. onda ñe se tragovi boÿe uoåavati na onoj strani koja obezbeœuje loãije priaçaçe (na primer. tip i godinu proizvodçe vozila. led. pa se smaçuje i treçe pneumatika i kolovoza. siñi ñe sa puta. Mada postoje razliåite varijante ABS. Zato vozila sa ABS ostavÿaju tragove koåeça koji nisu lako uoåÿivi. Tragovi koåeça sa ABS su svetliji i isprekidani. Zato bi tragove kretaça trebalo posebno detaÿno 8 242 . Ako jedan toåak naiœe na klizav kolovoz. bez obzira ãto vozaaå snaæno pritiska papuåicu koånice. åak. uz desnu ivicu kolovoza ima prÿavãtina i sliåno). Ukoliko kolovozni zastor nije ravnomernog kvaliteta. P. O ovom se mora voditi raåuna prilikom traæeça tragova koåeça. veñ su zacrçeça ravnomerno rasporeœena po obodu pneumatika (posledica koåeça okreñuñim toåkom). Åim doœe do proklizavaça na jednom toåku ABS smaçuje sve sile koåeça tako da se toåak odblokira (nastavi se okretaçe toåka). voda. a åesto se ne mogu ni uoåiti golim okom. prÿavãtine i sliåno) kao i pri koåeçu u krivini. tzv. grubo moæemo reñi da je zadatak ABS da dozira sile koåeça tako da se odræavaju na granici proklizavaça. – kratko zadebÿaçe ili zacrçeçe traga.

koji su po prirodi isti kao i tragovi koåeça. koji mogu zahvatiti ceo obim pneumatika (åisto zanoãeçe) ili samo deo obima (zanoãeçe sa koåeçem). na osnovu ostalih tragova saobrañajne nezgode (otpali delovi i metarijali sa vozila ili prepreke) moæe se grubo odrediti oåekivana ãira zona mesta sudara. kad se vozilo kreñe unapred (samo translatorno). U naãoj praksi se ne posveñuje dovoÿno paæçe obradi karakteristiånih detaÿa. a posebno na tragovima voæçe. U nekim situacijama tragovi zanoãeça prethode prevrtaçu vozila. a druge ñemo lakãe otkriti paæÿivim posmatraçem duæ traga sa veñeg rastojaça (nagla skretaça traga) ili kombinacijom ovih postupaka.5. Kada smo pronaãli traæene detaÿe na tragovima. Naime. Vaæno je naglasiti da struåno i sveobuhvatno tumaåeçe i koriãñeçe ovih tragova mogu da vrãe samo saobrañajno-tehniåki veãtaci. U ovako odreœenoj zoni sudara trebalo bi tragati za karakteristiånim detaÿima. 243 8. Raspoznavaçe tragova zanoãeça je sasvim jednostavno: – tragovi zanoãeça su vezani za zanoãeçe vozila (zato ñe se ovi tragovi potraæiti u svim situacijama kad je doãlo do zanoãeça vozila). slabÿeçe. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Na podlozi (kolovozu) ostaju izraæena zacrçeça – tragovi zanoãeça. zacrçeçe i zadebÿaçe traga). Do zanoãeça vozila dolazi: – pri skretaçu (na primer. Karakteristiåni detaÿi koji ukazuju na mesto sudara mogu da nastanu i na drugim tragovima kretaça. kako bi ih sobrañajno-tehniåki veãtak mogao struåno analizirati i uklopiti u svoj nalaz.8. Neki detaÿi se mogu nañi posmatraçem iz neposredne blizine (prekid. – u pravcu pri nejednakom koåeçu na levim i desnim toåkovima (razlika sila koåeça stvara momenat koji izaziva zanoãeçe) i – pri dejstvu drugih boånih sila prilikom sudara. d) Tragovi zanoãeça Tragovi zanoãeça nastaju kad boåne sile koje deluju na vozilo premaãe maksimalnu boånu silu priaçaça. Pri tome se vozilo kreñe boåno i unapred (translatorno i rotaciono kretaçe) ili samo boåno (rotaciono kretaçe oko jedne fiksirane taåke). niti ovlaãñeni da odreœuju mesto sudara. Tragovi zanoãeça ostaju na pneumatiku i na podlozi. Kriminalistiåki tehniåari i drugi ålanovi uviœajne ekipe nisu struåno osposobÿeni. U ovim situacijama boåno treçe je veliko i pri zanoãeçu dolazi do topÿeça gume. Na pneumatiku su uoåÿive popreåne ãare – obrisi. Zato je osnovni zadatak ekipe na licu mesta da struåno i sveobuhvatno obradi ove tragove. pristupamo çihovoj obradi. ãto åesto onemoguñuje precizno utvrœivaçe mesta i mehanizma sudara. za razliku od koåeça. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada analizirati u pretpostavÿenoj zoni mesta sudara. åime se ugroæavaju i ostali delovi saobrañajno-tehniåke analize. Sliåni popreåni obrisi mogu se nañi i na tragovima zanoãeça na podlozi. ako se vozilo kreñe velikom brzinom (centrifugalna sila dovodi do zanoãeça). u krivini ili raskrsnici). jakog boånog vetra i sliåno.

Lipovac. a pre svega oãteñeça vozila. presudan za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode i sastoji se u sledeñem: – postojaçe tragova zanoãeça ukazuje na naåin kretaça vozila: dakle. Ako posumça da je do zanoãeça doãlo zbog realizacije razliåitih sila koåeça na toåkovima. sudar i sliåno. odreœuje se poloæaj vozila u razliåitim fazama zanoãeça (putaça vozila). Znaåaj tragova zanoãeça je. u zapisniku opisati i na crteæu ucrtati. Posebno je vaæno detaÿno pretraæiti potencijalnu zonu sudara. detaÿno obraditi tragove sudara. boåni nagib kolovoza. 8 244 . – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. putaçu vozila u skretaçu.15 – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u pravcu pouzdano se moæe posumçati u ispravnost koåionih ureœaja. dubinometrom i ãormetrom izmeriti odgovarajuñe karakteristike). veãtak moæe izraåunati graniånu brzinu (vgr) na boåno zanoãeçe u datim uslovima (za dati radijus krivine. u nekim situacijama. kvalitet kolovoza i kvalitet pneumatika). kvalitetno ñemo fiksirati staçe podloge (fotografisati i opisati) i staçe pneumatika. – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. vozilo uputiti na vanredni tehniåki pregled. brzina vozila (vo) bila je veña od odreœene graniåne brzine(vgr). Krsto Bezbednost saobrañaja – tragovi zanoãeça su uvek krivolinijski. P. – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog neispravnih koånica. a vozilo ñemo uputiti na vanredni tehniåki pregled. 4) legendom pojasniti oznake – napisati vrstu i poreklo svakog traga pojedinaåno. opisati. klizav kolovoz. – ãirina tragova zanoãeça se meça duæ tragova. Na licu mesta bi trebalo nañi i dokumentovati uzrok zanoãeça vozila – neispravne koånice. – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u krivini saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti najmaçu brzinu vozila u krivini. putaçu pre prevrtaça i put koåeça. – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog oãtre krivine. Kako je do zanoãeça doãlo zbog velike brzine. – na osnovu poloæaja tragova zanoãeça. 3) oznaåiti i markirati svaki trag zanoãeça (sliåno tragovima koåeça). Tragovi zanoãeça mogu biti i znatno ispred mesta prevrtaça vozila ili sudara sa drugim vozilima. – tragovi zanoãeça od razliåitih toåkova nikad se ne preklapaju. 2) otkriti i dokumentovati uzrok zanoãeça: – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog blata na kolovozu. Obrada tragova zanoãeça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova i sastoji se u sledeñem: 1) pronañi tragove zanoãeça i utvrditi çihovo poreklo. ako se posumça da je zanoãeçe izazvano loãim staçem pneumatika posebno detaÿno fiksirati staçe pneumatika (fotografisati. – ãare pneumatika na tragu su deformisane i pruæaju se ukoso ili popreåno. izmeriti merodavni segment krivine ili putaçe vozila. onda poåetak tragova zanoãeça precizno odreœuje mesto sudara. ovaj detaÿ fotografisati. 15 Naime. doãlo je do zanoãeça.

onda kaæemo da su ostali tragovi koåeça sa zanoãeçem i ove tragove prikazujemo tako ãto nacrtamo jednu liniju (trag koåeça). e) Tragovi klizaça Tragovi klizaça nastaju na klizavom kolovozu. a nekad se ovaj pravac ne moæe ni odrediti pouzdano. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Veoma åesto tragovi klizaça su teãko uoåÿivi. Ako je do zanoãeça doãlo u toku koåeça. odreœivañe se i poloæaj nekoliko taåaka na tragu. pa je teãko odrediti koji je trag od koga toåka. tj. dolazi do smaçene upravÿivosti vozila (a nekad i do nekontrolisanog kreatça vozila). Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 5) fotografisati tragove zanoãeça i vaæne detaÿe na ovim tragovima. a zatim popreåno iscrtavamo crtice (tragovi zanoãeça) duæ ove linije. Ovi tragovi se ãematski crtaju u vidu kosih linija duæ pravca kretaça vozila. zbog klizavog kolovoza sile treça pri kontaktu pneumatika i podloge su male. – pri ubrzavaçu i – pri naglom skretaçu. Pri raspoznavaçu trebalo bi voditi raåuna o sledeñem: – tragovi klizaça su svetliji od tragova koåeça ili tragova zanoãeça. ne vide se celom duæinom. ako je trag zanoãeça dug. çihovo rastojaçe je promenÿivo.8. U svakom od ovih sluåajeva. – tragovi klizaça razliåitih toåkova su razdvojeni. ni na podlozi. 6) skicirati tragove zanoãeça. Ako je toåak blokiran popreåne ãare se ocrtavaju pod oãtrim uglom. Ako se radi o tragu koåeça sa zanoãeçem. Izuzetno. 7) izmeriti tragove zanoãeça: mereçe se obiåno svodi na odreœivaçe poloæaja poåetka i zavrãetka traga. pa se na osnovu toga ne moæe pouzdano odrediti razmak izmeœu toåkova. Znaåaj tragova klizaça moæe biti veliki: 245 8. u situacijama kada su sile priaçaça male. – tragovi klizaça su åesto isprekidani. 8) opisati tragove u zapisniku: u zapisniku bi trebalo detaÿno opisati izgled i poloæaj tragova zanoãeça. Rastojaçe izmeœu tragova klizaça meça se duæ tragova. – veoma åesto se ovi tragovi prepliñu. Naime. pri klizaçu. pa je malo zagrevaçe i sagorevaçe gume. pa se ne bi mogao precizno ucrtati na osnovu dve taåke. onda je znaåajno izmeriti i duæinu traga. pa ih neñemo nañi na pneumaticima.5. navesti ãta nas je navelo da zakÿuåimo o uzroku i ãta smo preduzeli da ovaj uzrok dokumentujemo. – pravac pruæaça tragova klizaça åesto se meça. Posebno bi trebalo posvetiti paæçu uzroku zanoãeça. – popreåne ãare pneumatika su retko kad jasno uoåÿive. a ako su uoåÿive one su ukoãene. tj. Kose linije na tragu prikazuju kose obrise na tragu zanoãeça. i to: – pri koåeçu.

kad naplatak pneumatika grebe kolovoz. P. tj. f) Tragovi grebaça Ovde se misli na tragove koji nastaju kada se dve åvrste podloge kreñu jedna u odnosu na drugu. kvalitetno fiksirati staçe podloge. onda se pouzdano moæe odrediti da li je do pucaça pneumatika doãlo pre sudara ili je pucaçe pneumatika posledica sudara. – pravac pruæaça traga grebaça odreœuje pravac kretaça vozila. kad se doçi delovi vozila deformiãu. tragovi zemÿe i tragovi gume (kojima su obloæeni metalni delovi vozila). s tim ãto duæina tragova klizaça nije znaåajna. na vozilu i objektu itd. – pri boånim i drugim sudarima vozila kada se pneumatik oãteti ili tako deformiãe. Na licu mesta se najåeãñe. – ako trag grebaça potiåe od naplatka toåka. – na osnovu poåetka prvog traga klizaça odreœuje se poloæaj vozila u trenutku smaçivaça – gubÿeça upravÿivosti. pri sudarima vozila. – pravac pruæaça traga klizaça odreœuje putaçu vozila u razliåitim fazama klizaça. tj. 8 246 . doãlo je do nekontrolisanog kretaça.). jednostavno odreœuju odgovarajuñi parovi tragova grebaça. da metalni delovi toåka dodirnu kolovoz. odnosno çihovo poreklo. onda poåetak traga grebaça odreœuje poloæaj vozila u trenutku sudara. Na uviœaju bi trebalo odrediti i dokumentaovati uzroke klizaça. s tim ãto se tragovi klizaça crtaju kao isprekidane linije (zato ãto su tragovi klizaça slabo vidÿivi i åesto isprekidani).Lipovac. Obrada tragova klizaça je sliåna obradi tragova zanoãeça. iviåçake. kad metalne povrãine jednog vozila grebu åvrste delove drugog vozila. – pri udaru metalnih delova vozila u ograde. Ovaj trag je prañen vijugavim tragovima gume – masnicama. Mereçe ovih tragova je isto kao i mereçe drugih linijskih tragova. – pri pucaçu pneumatika. pa se ne meri pojedinaåno. Ako je ostao trag klizaça onda je vozilo klizalo. U zoni tragova grebaça åesto se nalaze tragovi boje. koji mestimiåno prekidaju tragove grebaça. na vozilu i kolovozu. – pri snaænim sudarima vozila. Znaåaj tragova grebaça je veliki i sastoji se u sledeñem: – trag grebaça na kolovozu ili drugim objektima odreœuje naåin kretaça vozila (vozilo je iz nekog razloga metalnim delovima dodirnulo kolovoz ili neki åvrst objekat). Najznaåajniji su tragovi grebaça koji nastaju u sledeñim situacijama: – pri prevrtaçu vozila kad metalni delovi vozila kontaktiraju sa åvrstom podlogom. Krsto Bezbednost saobrañaja – samo postojaçe tragova klizaça odreœuje naåin kretaça vozila. objekte i sliåno. spuãtaju i grebu po kolovozu. – ako je grebaçe posledica sudara. Trebalo bi napomenuti da tragovi grebaça nastaju na obe povrãine (na oba vozila.

8.8. ãto åesto umaçuje çihov znaåaj: – oznaåiti i markirati tragove grebaça. – legendom taåno objasniti poreklo svakog traga grebaça (od koga vozila i od koga dela vozila potiåe). oãteñeni delovi vozila. Ovo je vrlo jednostavno otkriti i dokumentovati na licu mesta. zemÿa. led. poloæaj.5. Pri tome bi za svaki trag grebaça trebalo otkriti od koga vozila i od koga dela potiåe.2. – izmeriti tragove grebaça (odrediti poloæaj poåetka i zavrãetka traga). – u zapisniku detaÿno opisati izgled. moæe se utvrditi smer relativnog kretaça vozila. – fotografisati tragove grebaça (u parovima). Tako se jednostavno odreœuje mehanizam sudara. Na osnovu detaÿne analize izgleda tragova grebaça na vozilima. – otkriti poreklo tragova grebaça. Da bi se ova pretraga olakãala. sneg i sliåno. a posebno pri sudarima åesto dolazi do otpadaça razliåitih delova i materijala sa vozila kao ãto su: komadi migavca. Ovi delovi i materijali otpadaju: – pri kretaçu pre sudara. mesta snaænih sudara vozila. odnosno koje vozilo je i koliko bilo preãlo na kolovoznu traku za suprotan smer. – pri sudaru. – pri prevrtaçu i – pri zaustavÿaçu vozila. odnosno mehanizam saobrañajne nezgode. Predmeti padaju na podlogu po pravilima kosog ili horizontalnog hica uz maçi ili veñi otpor vazduha. Kad je na licu mesta struåno rekonstruisana nezgoda. i to: mesta prevrtaça vozila. mesta eksplozije pneumatika. – skicirati tragove grebaça (crtaju se kao neisprekidane linije). delovi spoÿçih ogledala. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada – na osnovu uporedne analize parova tragova grebaça utvrœuje se koji delovi vozila su kontaktirali pojedine delove drugog vozila. mesta obaraça bicikla. praktiåno je prvo pronañi tragove grebaçe na vozilima. komadi razbijenog stakla. motora i sliåno. delovi ukrasnih lajsni. Pri tome nastaju tragovi na vozilu i tragovi na podlozi. – pri kretaçu posle sudara. a zatim pronañi odgovarajuñe tragove grebaça na kolovozu. Obrada tragova grebaça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova: – pronañi tragove grebaça na oåekivanim mestima. Tragovi grebaça kod sudara u krivini odreœuju poloæaj vozila u trenutku sudara. staklo. Otpali delovi i materijali sa vozila 8. nemoguñe dokazivati naknadno. mogu se taåno odrediti mesta gde se mogu pojaviti tragovi grebaça. veliåinu i poreklo tragova grebaça. a åesto. Naæalost. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Pri kretaçu vozila. kolovoza ili prepreke. u praksi su åesti primeri da se na licu mesta ne otkrije poreklo tragova grebaça. ÿuspice boje i gita.5. 247 . ãto je u nekim situacijama veoma vaæno.

Sa druge strane. zemÿa. Ako su razliåiti materijali razdvojeni na kolovozu. Poreklo ovih tragova mora se utvrditi na licu mesta. Naime. – na osnovu struåno izuzetih delova i materijala otpalih sa vozila. na podlozi bi trebalo traæiti odgovarajuñe ÿuspice boje i sl. – na osnovu vrste i veliåine tragova moæe se oceniti vrsta.Lipovac. ako se prvo detaÿno pregledaju vozila ili se pregled vozila i kolovoza obavÿa uporedo. Naime. jer su podloæni pomeranju i uniãtavanju. kriminalistiåko-tehniåki veãtak moæe vrãiti eliminaciju i identifikaciju vozila koja su uåestvovala u nezgodi. Legendom bi trebalo potpuno odrediti vrstu i poreklo ovih tragova. Znaåaj ovih tragova je viãestruk: – na osnovu poloæaja otpalih delova i materijala sa vozila saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti mesto sudara i sudarne brzine. na licu mesta se lako i pouzdano moæe utvrditi sa kojeg dela vozila je otpala boja. Nekad je znaåajno u legendu uneti i gabaritne dimenzije otpalih materijala sa vozila (ka16 Pod sudarnim brzinama podrazumevaju se brzine vozila neposredno 17 Zato bi ove åiçenice trebalo utvrœivati i dokumentovati na uviœaju. – kod nezgoda sa NN vozilom. Markiranje ovih tragova trebalo bi vrãiti u svakoj situaciji. Pri tome bi trebalo uporedo nalaziti i analizirati odgovarajuñe tragove na vozilu i na podlozi (na primer. od oblika i mase predmeta. a vozila se nisu pomerala posle nezgode. onda se na kolovozu traæi isti takav deo/materijal. pre sudara. Ovaj odbaåaj zavisi od visine sa koje pada predmet. ako se pri pregledu vozila uoåi da je sa odreœenog mesta otpao odreœeni deo ili materijal. od atmosferskih prilika i sliåno. ako je oãteñen blatobran i otpala boja na mestu oãteñeça. Ovi tragovi se oznaåavaju pojedinaåno ili grupno. a psoebno ako je lice mesta bilo struåno obezbeœeno. Zato bi ih trebalo redovno markirati pre fotografisanja. oznaåavamo ih i obraœujemo pojedinaåno.16 Pri tome bi trebalo imati u vidu da veãtak analizira odbaåaj ovih tragova. Na ovaj naåin se odreœuje i poreklo svakog traga pojedinaåno. lokacija i intenzitet oãteñeça vozila. pa åak i vetar mogu lako pomeriti. 8 248 . sneg i sliåno. kiãa. Nalaæeçe ovih tragova je jednostavnije. onda ih oznaåavamo i obraœujemo grupno. Ako se razliåiti materijali prostiru na istoj povrãini i ne mogu se razdvojiti. Na primer. sneg. P.). Kretanje vozila i ljudi. ako se naœu ÿuspice crvene boje uz levi trag koåeça traæimo crvena vozila koja imaju oãteñeça u levom delu sa otpalim ÿuspicama crvene boje i sliåno.17 od toga da li je bilo prepreka odletaçu ovih predmeta. ako nisu markirani. uporedo sa analizom ostalih tragova. Krsto Bezbednost saobrañaja Nalaæeçe i raspoznavaçe ovih tragova vrlo je prosto. neki materijali (delovi) se neñe videti na fotografijama. sakriti ili uniãtiti ove tragove. od vrste sudara. na osnovu postojaça ovih tragova jednostavno se usmerava pretraga na terenu (brza i jednostavna eliminacija).

Krajnji poloæaj vozila. U tom smislu. Krajnji poloæaj predmeta koji su otpali sa vozila.8. ako su ovi tragovi rasuti na veñoj povrãini. da su za mehanoskopska uklapanja najbolji polomljeni komadi delova sa vozila. Skiciranje ovih tragova svodi se na njihovo slobodoruåno crtanje i kotiranje pribliæno u njihovom obliku i dimenzijama. U nekim situacijama meriñemo i dimenzije otpalih delova sa vozila (kako bi ih ãto kvalitetnije ucrtali u planu ili da bi skrenuli paænju na njihov znaåaj). 8. Ukoliko na licu mesta korektno utvrdimo krajnji poloæaj ovih predmeta i dokumentujemo ostale vaæne okolnosti (vrstu. Fotografisanje materijala i delova otpalih sa vozila trebalo bi da obezbedi kvalitetno prikazivanje izgleda i dimenzija ovih tragova i njihovog poloæaja u odnosu na saobrañajnu povrãinu i druge tragove. ako vozilo nije poznato ili je sporno poreklo traga. Izuzimanje materijala i delova otpalih sa vozila. odnosno na silinu sudara ili druge vaæne okolnosti). koje je nosio peãak ili biciklista. trebalo bi napomenuti. izuzeti sve materijale i delove za vozila koji su podobni za identifikaciju NN-vozila. sudarnim brzinama. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada ko bi se skrenula paænja na znaåaj ovih tragova. brzine vozila u trenutku sudara. poloæaj i veliåinu ovih tragova. krupniji komadi stakla fara). lica i predmeta Posebno vaænu posledicu nezgode predstavljaju krajnji poloæaji vozila. ukrasnih lajsni. Ovo podrazumeva koriãñenje razmernika (razmerna fotografija). odnosno odgovarajuñim merenjima.5. meriñemo ih kao povrãinske tragove. oblikom i teæinom predmeta i tako dalje. u vezi je sa mehanizmom sudara. Ako su dimenzije traga znaåajne. Posebno je znaåajno. U zapisniku o uviœaju detaljno bi trebalo opisati vrstu. oblik i veliåinu predmeta). naåina kretanja vozila posle sudara i drugih okolnosti. a åesto zahteva posebne tehniåke uslove i/ili pripremu pre fotografisanja. sudarnu brzinu. pomoñi ñemo veãtaku da korektno analizira nezgodu. mestom sudara. Zato ñe korektno fiksiranje krajnjeg poloæaja vozila pomoñi veãtaku da pouzdano utvrdi mesto sudara. izgled. Krajnji poloæaj vozila. obavezno se vrãi. Pri tome bi trebalo utvrditi da li su neki predmet i tragovi pomerani pre naãeg dolaska na lice mesta i ovo jasno saopãtiti u zapisniku o uviœaju. Krajnji poloæaj vozila zavisi od mesta sudara. okvira fara. vrste sudara.3. ako oåekujemo da se preostali deo nalazi na vozilu (komadi migavca. 249 8. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . lica i predmeta na mesta nezgode. Naime. naåin kretanja vozila posle sudara i tako dalje. ali pravac pruæanja traga nije vaæan ili nije poznat. ako naœemo izolovan deo vozila ili komad materijala sa vozila merimo ga kao taåkasti trag. Konaåno. znaåajan je i pravac njihovog pruæanja (po njemu se moæe odrediti pravac kretanja vozila). lica i predmeta fiksira se skiciranjem.5. merimo ga kao koncentrisan trag. Merenje materijala i delova otpalih sa vozila zavisi od njihove veliåine i koncentracije. poreklo. a posebno mehanizam sudara.

R. otkrivanje nn – Uåinilaca. Nicholas S. Michigan. Medicinska kriminalistika. Kippenheim. Aranœelovac. Society of Automotive Engineers. Vodineliñ. Unfallversuche. 1994.. P.. Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti. Policijska akademija. Graœevinski fakultet. Kippenheim... Metodologija fotografisanja oãteñenja vozila. Traffic Acident Investigator’s Manual for Police. Verlag Information Ambs Gmbh. Tumbas.. i Æarkoviñ M. Zemun. Saobrañajni fakultet. F. S. Lipovac. Beograd. 1989. 1981. 1996. Elementi sigurnosti cestovnog prometa. 1994. Rotim. Maksimoviñ. 1963. Zagreb.. K. H. Gregory Smith C. Krsto Bezbednost saobrañaja Literatura Baker.. Informator. Dragaå. tragovi. Kriminalistika taktika. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion. Beograd. Beograd.. Beograd. i Aranœeloviñ M. 2000. 1994. Beograd. Privredna ãtampa. i Lindenmann H. Beograd. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 1995. Burg.. Illinois. Åoviñ. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje. i dr. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. R. 1990. Zemun. Beograd.. V. Gavriloviñ.. Vujaniñ M.. Kriminalistiåka tehnika. Beograd. 8 250 . 1994. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. V. 1986.. Obrada daobrañajne nezgode.. 1987.. K. uviœaj. Beograd. K. Aranœeloviñ M. i Todoriñ U. 2000. Krivokapiñ.. K. ekspertize prometnih nezgoda. Zemun. veãtaåenje.Lipovac. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova.. Fotografski i video snimci u sudskoj praksi. Rolly Kinney. Jugoslovensko savetovanje o veãtaåenju saobrañajnih nezgoda.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Zagreb. International Congress. uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. Lipovac.. 1996.. M. Bezbednost drumskog saobrañaja. H. svezak 1. III deo... Kriminalistiåka tehnika. Evenston. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. J. Burg.. i Rau H. Sluæbeni list SFRJ. Grupa autora. V. S. Detroit. Zemun. Mitroviñ. 1981. Beograd... Savremena administracija.. P. 1981.. Lipovac. i Ristiñ Æ. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Saobrañajna kriminalistika. Vjeãtaåenje u cestovnom prometu. Verlag INFORMATION Ambs Gmbh. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije. Zemun. Zbornik radova sa åetrvrtog seminara iz fotogrametrije. 1996. Lipovac. Gorkiñ.

Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja 9. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 9.1. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9.3.2.4. Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana 9. Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a .9.

1997.1. Ovo ne moæe da realizuje ni jedan subjekt samostalno. S obzirom na to da se u saobrañaju deãava najveñi broj nasilnih smrti. 253 9..1 Zato je bezbednost saobrañaja u funkciji zaãtite prava graœana. privredni subjekti.9. prava na slobodu. svi poslovi i aktivnosti kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI . prava na bezbednost i prava na zdravu æivotnu sredinu. Svaki od ovih elemenata ima veoma vaænu ulogu i znaåajan je za uspeãno funkcionisanje zaãtitnog sistema. struåne organizacije. zdravlja ljudi i na zaãtitu njihove imovine.2. Najznaåajniji elementi zaãtitnog sistema su: skupãtine (zakonodavni organi). veñ je neophodno uspostaviti i stalno jaåati zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. 9. umanjivanje ovih ãtetnih posledica je vaæan segment ukupne bezbednosti dræave. FTN. koji obuhvata niz vrlo znaåajnih elemenata (subjekata). troãkovi i gubici. najveñi broj povreœivanja ljudi i ogromne materijalne ãtete. M. a posebno u funkciji zaãtite prava na æivot. U saobrañaju kao legalno dozvoljenoj delatnosti viãe stradaju ljudi nego u svim ilegalnim (nedozvoljenim) delatnostima zajedno. Æivot savremenog åoveka je najviãe ugroæen u saobrañaju. politiåke partije i organi1 Iniñ. N. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U FUNKCIJI BEZBEDNOSTI DRÆAVE I OSTVARIVANJA PRAVA I SLOBODA GRAŒANA Svaka dræava se brine o razliåitim aspektima bezbednosti svojih graœana. dræavni organi (izvrãni organi vlasti). veoma su znaåajni za bezbednost dræave. Jedno od osnovnih prava åoveka je pravo na æivot. U tom smislu. neophodno je koordinirano sprovoditi niz vrlo opseænih mera i aktivnosti. obrazovne institucije i odgovarajuñi sistem obrazovanja. ZAÃTITNI SISTEM U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se moglo uspeãno upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Ovde se posebno misli na zaãtitu æivota. Sad. Bezbednost drumskog saobrañaja.

utvrœuje se æeljeno stanje (vizije. Politiåke partije i organizacije mogu u okviru svojih programa da izloæe i koncepte unapreœivanja bezbednosti saobrañaja za koje ñe se zalagati. priprema i predlaæe skupãtini strategije bezbednosti saobrañaja. priprema i donosi akcione planove za sprovoœenje strategija. putari. autoãkole i sl. S obzirom na to da su nevladine organizacije u dobroj vezi sa struånom javnoãñu i da prate meœunarnodna iskustva. Krsto Bezbednost saobrañaja 9 zacije. Nevladine organizacije treba da kritiåki sagledavaju i javnosti saopãavaju drukåije poglede na stanje bezbednosti saobrañaja (od zvaniånih stavova). prirodni pomagaåi i ostali subjekti. na konkretne probleme i moguñnosti njihovog reãavanja. na propuste. organizuje sve aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. prevoznici. 254 . veãtina i ponaãanja uåesnika u saobrañaju. stavova. ali i ostatak privrede ima veliki interes u smanjivanju ukupnih ãtetnih posledica saobrañaja (jer sve posledice na razne naåine plaña privreda).Lipovac. utvrœuju odgovornosti i obaveze izvrãnih organa i drugih subjekata. gradska i opãtinska) ureœuju normativno-pravni ambijent u kome funkcioniãe zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. Naime. pokrajinska. Skupãtine utvrœuju koncept. na pojedine aktivnosti koje vlast realizuje. osnovne ãkole. viãe ãkole. Ove ustanove treba da daju odluåujuñi doprinos u kreiranju i unapreœivanju svesti o znaåaju bezbednosti saobrañaja. fakulteti. podstiåe i pomaæe rad drugih subjekata i sl. U ovim telima se analiziraju izveãtaji o stanju i tendencijama u bezbednosti saobrañaja. Izvrãni organi (vlada. meœunarodne organizacije i institucije. P. o naåinima i moguñnostima smanjivanja ãtetnih posledica saobrañaja. ali i drugih subjekata. gradsko veñe. Posebno je znaåajan rad vlade koja bi trebalo da neprekidno prati stanje bezbednosti saobrañaja. dugoroåni i kratkoroåni ciljevi). ovo je znaåajan segment æivota za koji su graœani vrlo zainteresovani i oåekuju od partija da ga u svojim programima obrade i dosledno sprovode. Nevladine organizacije su slobodna i åesto vrlo kritiåki nastrojena udruæenja graœana koji koriste razliåite naåine da podstiåu aktivnosti u pojedinim segmentima druãtvenog æivota.) su jedan od najznaåajnijih subjekata koji doprinosi unapreœenju znanja. organi unutraãnjih poslova. donose strategiju bezbednosti saobrañaja. nevladine organizacije. Obrazovno-vaspitne ustanove (deåije predãkolske ustanove. izvrãni odbori gradova. njihov rad moæe umnogome pomoñi unapreœivanju rada u bezbednosti saobrañaja.) realizuju mere iz svoje nadleænosti. kljuåne oblasti rada i upravljaåke mere. autoãkole itd. Privreda bi trebalo da prepozna svoj interes u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. i sl. zdravstvene ustanove. organi prosvete i obrazovanja. osiguranja. Nevladine organizacije åesto imaju odliånu saradnju sa sliånim organizacijama iz drugih zemalja. pravosuœe (organi sudske vlasti). tehniåki pregledi vozila. srednje ãkole. organi za saobrañaj. Skupãtine (republiåka.). Postoji direktno zainteresovana privreda (proizvoœaåi vozila. nauåno-obrazovne ustanove. kao i podrãku meœunarodnih organizacija koje u programu imaju i unapreœivanje bezbednosti saobrañaja.

tuæilaãtva. razvoj i testiranje modela bezbednosti saobrañaja. ulaganjem u razvoj nauke. struåne asocijacije i sl. Preko ovih vladinih. za razvoj domañih znanja. osiguranja bi trebalo da pomaæu sve druge subjekte bezbednosti saobrañaja. da unapreœuje stavove i razvija svest o znaåaju bezbednosti saobrañaja. osiguranja motiviãu vozaåe da unapreœuju svoje ponaãanje.9. Posebno su znaåajne organizacije sa velikom politiåkom teæinom (UN. odreœuje vizije. sudovi. u preventivne aktivnosti. mogu bitno smanjiti posledice nezgoda na putevima. ali i sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja u zemlji. Ove organizacije okupljaju struånu javnost i treba da budu glavni u kreiranju mera i zahteva pred pojedine odgovorne subjekte u bezbednosti saobrañaja. mogu doprineti unapreœivanju zaãtitnog mehanizma. razvija naãa znanja i praksu. medijska i najãira javnost. menjanju stavova i unapreœivanju ponaãanja u saobrañaju. a posebno da ne åine saobrañajne prekrãaje itd. ali i meœunarodne organizacije koje okupljaju privrednike. prenose se iskustva iz najrazvijenijih zemalja i stalno unapreœuje nacionalni zaãtitni sistem. . a posebno u stalnom prañenju zdravstvenog statusa vozaåa profesionalaca. Meœunarodne organizacije pomaæu u uporeœivanju i preuzimanju najbolje prakse u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. EU i sl. Osiguranja su znaåajan subjekt koji ima vaæne poluge uticaja na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. vrãi transfer znanja i iskustava. a posebno iskorenjivanju najopasnijih pojava u saobrañaju. mogu se uoåiti vozaåi åije zdravlje je bitno oslabilo tako da viãe ne mogu da voze itd. Naime. na obostranu korist. a posebno na vozaåe. zdravstvene ustanove efikasnim radom na zbrinjavanju i leåenju povreœenih u saobrañajnim nezgodama. za neprekidno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. ciljeve i naåine upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. Kroz redovno leåenje. Sa druge strane. Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja Treba uoåiti veliku ulogu javnosti u bezbednosti saobrañaja. Pravosuœe (sudije za prekrãaje. Sa druge strane. Struåna javnost treba da neprekidno obezbeœuje struåno i nepristrasno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. finansijska.2. Struåna javnost ima veliku odgovornost da stalno podstiåe struåne rasprave o bezbednosti saobrañaja. Posebno su znaåajne struåna. meãovitih i nevladinih organizacija ujednaåava se praksa. vaspitno-popravne ustanove).). Zdravstvene ustanove pomaæu u selekciji vozaåa. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI Struåne organizacije i udruæenja okupljaju subjekte koji su vrlo zainteresovani za stanje bezbednosti saobrañaja ili za pojedine segmente ove oblasti. svojim efikasnim i struånim radom. Nauåne ustanove su odgovorne za efikasan transfer znanja i iskustava. Struåne organizacije pomaæu svim drugim subjektima u domenu svoga delovanja. za projektovanje mera i njihovo prañenje. politiåka. da prati savremena nauåna dostignuña. 255 9. Doslednim sprovoœenjem savremenih koncepata osiguranja i naknade ãtete. Nauåne organizacije moraju neprekidno odræavati komunikaciju sa svetom. osiguranja imaju najveñu i najoåigledniju korist od unapreœivanja bezbednosti saobrañaja (manje isplate za nastale ãtete u nezgodama).

U razvijenim zamljama dræava je prepoznala znaåaj teme i svojim odlukama obezbeœuje osnove finansiranja. Struåna javnost treba da pomaæe politiåkoj javnosti da donese adekvatne odluke. Neprekidni meœuuticaji ovih javnosti stalno menjaju njihove uloge i meœusobno usaglaãavaju stavove i interese. izgraœuje ispravne stavove i shvata znaåaj pojedinih aktivnosti. na osnovu stavova struåne javnosti i podrãke politiåke javnosti. pa i u zaãtiti graœana u saobrañaju i u bezbednosti saobrañaja. U jednom trenutku politiåka javnost nameñe reãenja. a s ciljem smanjivanja izdataka i poveñavanja profita. ali i podstiåe druga ulaganja u bezbednost saobrañaja. Politiåka javnost najbolje moæe izbalansirati ulaganja i sve aktivnosti u bezbednost saobrañaja sa ostalim druãtvenim potrebama. MESTO I ULOGA OUP U ZAÃTITNOM SISTEMU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 9 OUP imaju znaåajnu funkciju u bezbednosti saobrañaja. Najãira javnost podræava strategiju i plan koje donosi politiåka javnost na osnovu struånih stavova. mediji pomaæu struånjacima da proverene struåne stavove saopãte drugim javnostima i tako pokrenu druãtvene i druge aktivnosti. a na osnovu struånih stavova koje saopãtavaju mediji. najãira javnost. Konaåno.Lipovac. Svrha policijskog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja je zaãtita organizovanog funkcionisanja drumskog saobrañaja i zaãtita graœana i materijalnih 256 . u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima i odgovornostima. Krsto Bezbednost saobrañaja Politiåka javnost ima podrãku graœana koja je verifikovana na demokratskim izborima. OUP u znatnoj meri participira u poslovima zaãtite graœana i njihove bezbednosti uopãte. Zainteresovana finansijska javnost. Struåna javnost pomaæe finansijskoj javnosti da se opredeli za ulaganja u bezbednost saobrañaja. P. U nekim sluåajevima najãira javnost moæe i da zahteva sprovoœenje odreœenih aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. Proces usaglaãavanja navedenih i drugih javnosti je presudno vaæan za dobro funkcionisanje zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja. obezbeœuje komunikacione kanale ka najãiroj javnosti. najbolje moæe da izbalansira njihove potrebe i utvrdi prioritete. Najrazvijenije zemlje (posebno SAD) ulaæu napore da obezbede ãto direktniju vezu izmeœu privrede i subjekata bezbednosti saobrañaja. Sa druge strane. Na osnovu takve podrãke. medija i delom politiåkih i drugih lidera. pod uticajem struånjaka. ali i ka politiåkoj i drugim javnostima. unapreœuje svoju svest o znaåaju teme. odnosno da pomognu privrednim subjektima da prepoznaju svoj interes i direktno ulaæu u bezbednost saobrañaja. ova javnost najbolje predstavlja interese graœana. 9. na osnovu stavova struåne javnosti. obezbeœuje ili unapreœuje finansiranje poslova bezbednosti saobrañaja. Naime. politiåka javnost je nosilac i pokrovitelj najvaænijih aktivnosti u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja.3. Obezbeœujuñi promociju ideja i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. Medijska javnost. ali ima i drugaåijih procesa kada najãira javnost traæi od struåne i politiåke javnosti da preduzme neke mere i aktivnosti. najãira javnost ih prihvata.

saobrañajne policije (dokument MUP-a). – podrãka bazama podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama.3. – iniciranje i pomoñ unapreœenju administrativno-regulativnog ureœenja bezbednosti saobrañaja. dræavna administracija. – prevencija i unapreœenje bezbednosti saobrañaja. Zadaci saobrañajne policije su: – saobrañajno-policijski nadzor nad obavljanjem saobrañaja. Osim ulo- . institucije u oblasti obrazovanja i nauke i osiguravajuñe kompanije. vozaåima. Beograd.9. nevladine i druge organizacije. otkrivanje i obrada delikata u saobrañaju i saobrañajnih nezgoda. – saobrañajno inæenjerstvo – analitiåko prañenje. – saobrañajno inæenjerstvo – podrãka bazama podataka.2 To se postiæe primenom mera zaãtite bezbednosti i sprovoœenjem preventivnih aktivnosti. struåne organizacije i institucije u oblasti saobrañaja. – podrãka i doprinos optimalnoj obuåenosti vozaåa i unapreœenju bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. saobrañajnim prekrãajima i saobrañajnim nezgodama. u skladu sa evropskim standardima. predviœanje i podrãka u organizovanju bezbednosne zaãtite. 257 9.3 Dakle. – uåeãñe u izvrãavanju zadataka drugih organizacionih jedinica Ministarstva i – organizacija i menadæment saobrañajno-policijskih poslova. – prañenje sticanja prava uåeãña vozaåa i bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. lokalna samouprava. saobrañajna privreda i industija vozila. – podrãka i uåeãñe u sprovoœenju programa prevencije bezbednosti saobrañaja i u ostvarivanju posebnih programa zaãtite riziånih grupa i ranjivih uåesnika u saobrañaju. uåesnici u saobrañaju. predviœanje. analitiåko prañenje. – podrãka drugim organizacionim jedinicama MUP-a i – upravljanje i stalno unapreœivanje organizovanosti saobrañajne policije. uloga OUP u oblasti bezbednosti saobrañaja je vrlo specifiåna i realizuje se kroz vrãenje vrlo razliåitih poslova bezbednosti saobrañaja. – otkrivanje delikata u saobrañaju i sprovoœenje saobrañajno-policijskih procedura. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI vrednosti u procesu prevoæenja. – policijsko obezbeœivanje saobrañaja u posebnim prilikama. – posebni programi bezbednosne zaãtite u saobrañaju. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 2 Reforma 3 Isto. planiranje i uåeãñe u organizovanju bezbednosne zaãtite. 2003. – obezbeœenje poãtovanja utvrœenog reæima saobrañaja. – iniciranje administrativno-regulativnog uticaja na unapreœenje bezbednosti saobrañaja. Najvaæniji korisnici usluga saobrañajne policije su: graœani. uz podrãku jedinstvene baze podataka o vozilima. Najvaænije usluge saobrañajne policije su: – obezbeœenje i poboljãanje protoka saobrañaja.

OUP ima vrlo znaåajnu funkciju pomaganja. Meœutim. koordinacije. slabi zainteresovanost ostalih subjekata da preuzmu svoj deo posla (i odgovornosti). S druge strane. tada slabi efikasnost OUP-a u izvrãavanju ostalih poslova (koji samo njemu pripadaju).. U Uvodnim odredbama republiåkog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima (ål. preduzimaju i predlaæu mere kojima se omoguñuje uspeãno ostvarivanje prava i interesa organizacija udruæenog rada. Naime. U rejonima vojnih objekata. 3 i 4. 9. kao i kontrolu nad vozaåima i vozilima na putevima vrãe radnici milicije.. ZoBS) predviœeno je: Ålan 3. drugih organizacija i graœana u oblasti saobrañaja na putevima. lakãe ñe i efikasnije funkcionisati i OUP. saraœuju sa organima druãtveno-politiåkih zajednica. regulisanje saobrañaja izuzetno mogu da vrãe i vojni organi u obimu kojim se osigurava bezbednost ostalih uåesnika u saobrañaju. nadgledanja i nadzora u bezbednosti saobrañaja. OUP moæe biti uspeãan i efikasan. 9 Ålan 4. Radnici milicije duæni su da uåesnicima u saobrañaju pruæaju odgovarajuñu pomoñ. OUP moæe doprineti podsticanju i koordinaciji rada ostalih subjekata. ovog ålana. struånim organizacijama u oblasti saobrañaja. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U NADLEÆNOSTI OUP-a Zakonom su ureœena ovlaãñenja i odgovornost OUPa u oblasti bezbednosti saobrañaja. U vrãenju poslova iz stava 1. u okviru svog delokruga. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima.Lipovac. Kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima.4. 258 . Samo kao deo zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja. nikada ne treba zaboraviti da je OUP samo jedan od subjekata bezbednosti saobrañaja. organi unutraãnjih poslova. Krsto Bezbednost saobrañaja ge neposrednog izvrãioca pojedinih poslova. slabi ugled saobrañajne policije i podrãka graœana u izvrãavanju poslova. Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. P. na obuci i pri vrãenju saobrañaja vojnih jedinica i vozila na putevima. ma koliko bila velika uloga OUP-a. udruæenjima graœana i graœanima i prihvataju njihovu inicijativu za reãavanje pitanja bezbednosti saobrañaja na putevima. Mnogo se gubi ako se OUP-u dodeljuju poslovi koji mu ne pripadaju. Ukoliko ceo zaãtitni sistem dobro funkcioniãe.

K. 1991. znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima. Federal Office of Road Safety. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI U ovim odredbama Zakona odreœen je delokrug rada OUPa u bezbednosti saobrañaja. K.. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis. 6p (Zbornik radova. Beograd. Neãiñ M. M. 10 p. Novi Sad. 2001. za potrebe ovog izlaganja. Social Marketing: How to Say what Needs to be Said. jer su svi oni deo jedne celine – nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti saobrañaja. Bezbednost drumskog saobrañaja. Kampanje u bezbednosti saobrañaja. moguñe je uoåiti sledeñe grupe struånih poslova bezbednosti saobrañaja koje obavlja OUP: 1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja 2) upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 3) prañenje i unapreœenje propisa u bezbednosti saobrañaja 4) obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda 5) inspekcijsko-tehniåki poslovi bezbednosti saobrañaja 6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja i 7) ostali poslovi bezbednosti saobrañaja. veku.. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. Beograd. Lipovac.Literatura Literatura Boãkoviñ. VÃUP. B. B. Iniñ. M. (Zbornik radova. Ovi poslovi ñe biti detaljnije pojaãnjeni u daljem izlaganju. 2000. Novi Sad. Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veãtaåki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobrañaja. Jaker. G. 249-258). Elliott.. Elliott. Minnesota Institute of Public Health. No 8-9. Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa.. 2002.. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima.. i Vukaãinoviñ M. Banja Luka. Kriminalistiåka metodika. Kambera. Fakultet tehniåkih nauka u Novom Sadu. i Banoviñ.. neka iskustva razvijenih zemalja. G. Federal Office of Road Safety. Minnesota Institute of Public Health.. Novi Sad. 1989. 257–262). Æ. Lipovac. 1992. Keãetoviñ. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. Lipovac. Defendologija. VÃUP. Lipovac. 2001. Kambera. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). 2002. K.. Ipak. M. Odnosi policije sa javnoãñu. K. 1998. Budva. Jaker. 2000. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21.. Odnos saobrañajne policije i javnosti. . 259 9. i Keãetoviñ Æ.. 2000. na osnovu naãe prakse. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima.

Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – Svetska iskustva. Lipovac. CIBS. Plato. Beograd. Beograd. Sistemski pristup smanjivanju stradanja dece u saobrañaju. Zaãtitimo decu u saobrañaju. Muræan. 2001. M. Saobrañajni fakultet. i dr.. medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju. Vujaniñ. Policijska akademija.. K. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. i Vukaãinoviñ M. Beograd. Buliñ Œ. 2003. Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas. B.. (Zbornik radova. Reforma saobrañajne policije.. Upotreba sigurnosnih pojaseva u republici Srbiji. 2003. S. Fakultet organizacionih nauka. 8 p. Etika milicije u regulisanju i kontroli saobrañaja. 2003. 1996.. 1998. Krsto Bezbednost saobrañaja Lipovac. Beograd. S. Produæite liniju æivota – Veæite pojas (istraæivanje – plan kampanje).. B. N. Bezbednost saobrañaja.. 2001. M. Novi Sad. 1997. P.Lipovac. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. CIBS.. Beograd. Lipovac. Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåitelje. Paris. Miletiñ. Vujaniñ. 1993. Milosavljeviñ. 2000. B. 2000 (Zbornik radova. Vujaniñ. Kontrola i regulisanje saobrañaja. 2001. Komitet ministara Saveta Evrope. Marketing of Traffic Safety. K. Beograd. Evropski kodeks policijske etike. 2004. CIBS. Beograd. 2002. 6 p. M. Beograd.. 1999. 6 p.. 2001. Makroistraæivanje stradanja peãaka u Beogradu. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. Beograd. Lipovac. Traffic Safety Reference Guide. 2001. Beograd. Beograd. Beograd. Lipovac. i Lipovac K. Ljudska prava. Beograd. Sad. 3–6).. Preporuka (2001) 10. 6p (Zbornik radova. 1–8). CIBS (Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja) i Automoto savez Republike Srpske. i dr. Pantazijeviñ. VÃUP. 2000. 2003. K.. 9 260 . K. K.. Beograd i Banja Luka. Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore. (Zbornik radova. M. i Vukaãinoviñ M.. 287–292). K. Vujaniñ. 1982. USA. OECD. Beograd. veku... National Highway traffic safety administration. (dokument MUP-a). Me- dijska kampanja poveñavanja upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji. i dr. Æ.. 1-6). (Zbornik radova. i Peãiñ D. i Vemiñ D. Simonoviñ. 59 – 65) Miliniñ. Bezbednost 2. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2004. Nauka o policiji. B. K. Kako smanjiti stradanje dece peãaka u Beogradu. Pantazijeviñ. Lipovac.. Savetovanje: Kontrola i regulisanje saobrañaja (Zbornik radova). Projektovanje modela inoviranja znanja u saobrañaju (magistarski rad). Lipovac. 7. Medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju “Zaãtitimo decu u saobrañaju”. Policijska akademija. Strazburg.

NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja .2.10.1. Neposredna kontrola saobrañaja 10.

ali zakonodavac je ostavio moguñnost da ovo rade i drugi uniformisani pripadnici policije (policijski sluæbenici). Poæeljno je da to budu posebno obuåeni policajci (pripadnici saobrañajne policije). 2 Zakon o ministarstvima.. pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima..Poslove neposredne kontrole i interventnog regulisanja saobrañaja vrãe uniformisani pripadnici policije. s ciÿem nadzora. Zato ima smisla termin “neposredna” kontrola u smislu dopune kontrole koju vrãi organ za saobrañaj. sloboda i liånog integriteta lica. otkrivanje i rasvetljavanje kriviånih dela. U Zakonu o policiji kao jedan od policijskih poslova odreœen je i posao: “regulisanje. 1 . jesu: 1) bezbednosna zaãtita æivota. bezbednost. u smislu ovog zakona. Veoma je sloæen mehanizam kontrole saobrañaja s ciÿem uspeãnog i bezbednog odvijanja saobrañaja u svim uslovima. prekrãaja i drugih delikata (u daljem tekstu: kriviåna dela i prekrãaji). 6) regulisanje. prava. 5) odræavanje javnog reda.”. Saobrañaj se stalno prilagoœava korisnicima i obratno: korisnici se prilagoœavaju stanju i moguñnostima saobrañajnog sistema.. pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima”. 4) otkrivanje i hvatanje izvrãilaca kriviånih dela i prekrãaja i drugih lica za kojima se traga i njihovo privoœenje nadleænim organima.” Poslovi neposredne kontrole i interventnog regulisanja se preklapaju i neprekidno smenjuju.” (Zakon o policiji.1 Zakon o ministarstvima2 u delokrugu rada Ministarstva unutraãnjih poslova odreœuje i “poslove dræavne uprave koji se odnose na: . mogu se uslovno razdvojiti i pojedinaåno objasniti. kao i podrãka vladavini prava.. Organ za saobrañaj prati i kontroliãe saobrañaj. . 3) spreåavanje. Policajci svojim neposrednim prisustvom na putu samo dopunjuju proces kontrole saobrañaja. 2) bezbednosna zaãtita imovine. Ipak.. regulisanje i kontrolu saobrañaja na putevima .. otkrivanja i dokumentovanja prekrãaja i sl.. 263 10. ålan 3. On je odgovoran da u celini upravlja saobrañajem. Policijski poslovi. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . ålan 10).. Da li je vaæno i zaãto se naglaãava “neposredna” (kontrola) i “interventno” (regulisanje)? Treba imati na umu da kontrolu i regulisanje saobrañaja vrãi organ za saobrañaj. drugi vidovi borbe protiv kriminala i otklanjanje njegovih organizovanih i drugih oblika. pruæanje pomoñi u sluåaju opasnosti i pruæanje druge bezbednosne pomoñi onima kojima je neophodna. kontrola. kontrola.

lekova i dr. voænja pre sticanja prava na upravljanje.1. uniformisani pripadnici policije suspenduju reæim saobrañaja i oni preuzimaju regulisanje saobrañaja. saobrañajnim znakovima. posedovanje vaæeñe saobrañajne dozvole. poãtovanje mera bezbednosti i zaãtitnih mera (voænja za vreme zabrane upravljanja). putnike i druge uåesnike u saobrañaju. odnosno upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. P. psihoaktivnih materija. ali moæe da obuhvati i peãake. Saobrañaj je regulisan reæimom saobrañaja. 3) kontrolu ponaãanja vozaåa (poãtovanja propisa) u saobrañaju. upotreba droga. onda je to znak loãeg reæima saobrañaja i neuspeha u upravljanju saobrañajem. umor i bolest. posedovanje vaæeñe vozaåke dozvole za odgovarajuñu kategoriju. NEPOSREDNA KONTROLA SAOBRAÑAJA Neposredna kontrola saobrañaja se odnosi na uåesnike u saobrañaju. Tada bi organ za saobrañaj trebalo da preuzme svoj deo odgovornosti i unapredi regulisanje saobrañaja tako da saobrañaj moæe da se bezbedno odvija i bez policije.1. Neposredna kontrola vozaåa u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozaåa u saobrañaju: identifikacija vozaåa. 2) kontrolu trenutnog stanja tehniåke ispravnosti vozila (posedovanje opreme i ispravno funkcionisanje svih sklopova vozila): vizuelna kontrola. Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju Najznaåajnija je neposredna kontrola vozaåa. 10. 264 .2. Neposredna kontrola vozila u saobrañaju Neposredna kontrola vozila u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozila u saobrañaju: identifikacija vozila. Ukoliko ovo regulisanje saobrañaja postane pravilo. 10. vozila i put. 2) kontrolu trenutnog psihofiziåkog stanja vozaåa: alkoholisanost. Ovo se dogaœa veoma retko i zato ima smisla koristiti termin “neposredno” ili “interventno” regulisanje.1. poãtovanje ograniåenja (koriãñenje obaveznih pomagala) itd. sravnjivanje podataka iz saobrañajne dozvole sa obeleæjima vozila itd. semaforima i drugom opremom. pravilima saobrañaja. Samo izuzetno (interventno). Osnovni zadaci neposredne kontrole saobrañaja su: nadzor nad poãtovanjem propisa (posebno nad poãtovanjem reæima saobrañaja). otkrivanje i dokumentovanje saobrañajnih prekrãaja.1. kontrola primenom tehniåkih sredstava na licu mesta.Lipovac. 10 10. Krsto Bezbednost saobrañaja Organ za saobrañaj je nadleæan da neprekidno reguliãe (ureœuje) saobrañaj i bez prisustva policajaca.

stav 2 ovog zakona doneñe reãenje kojim ñe narediti preduzimanje mera potrebnih za uspostavljanje uslova za bezbedan saobrañaj na putu. Policija dopunjuje ovu funkciju i pomaæe organu za saobrañaj (izveãtava o uoåenim problemima i zahteva preduzimanje mera). funkcionisanje semafora itd. b) rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta.” (ålan 155. d) novåana kazna na licu mesta. na putevima na kojima ovaj organ vrãi kontrolu i regulisanje saobrañaja. potpornih zidova. prljavãtine i druge prepreke koje ugroæavaju prohodnost i bezbednost saobrañaja). odroni. bermi itd.4 10. 4 “Ako organizacija udruæenog rada ili organ koji se stara o odræavanju puteva ne odræava put na naåin odreœen propisima o putevima i time dovede u neposrednu opasnost uåesnike u saobrañaju. g) iskljuåenje vozila iz saobrañaja. Neposredna kontrola saobrañaja 3) kontrolu tereta: poreklo. 10. ZoBS) 265 10. Ako na javnom putu nedostaje saobrañajni znak ili ako je takav znak nepravilno postavljen ili ako je suviãan. bankina. trotoara.3. Treba imati na umu da organ za saobrañaj upravlja putevima i vrãi kontrolu stanja puta.” (ålan 156. Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije Neposredna kontrola puta obuhvata: 1) kontrolu stanja putnih povrãina: kolovoza. OUP iz ålana 154. stanje i vidljivost horizontalne i vertikalne signalizacije. ovog ålana narediñe svojim reãenjem organizaciji ili organu koji postavlja saobrañajne znakove da takav znak postavi. 2) kontrola saobrañajne signalizacije: postojanje predviœenih saobrañajnih znakova. 3 “Nadzor nad saobrañajnim znakovima na putevima u pogledu bezbednosti saobrañaja vrãi opãtinski organ unutraãnjih poslova.3 a posebno u sluåajevima kada je neposredno ugroæena bezbednost saobrañaja (tada OUP nalaæe preduzimanje hitnih mera o kojima obaveãtava organ za saobrañaj). ili ako je dotrajao. vlasniãtvo tereta. c) opomena uåesnika u saobrañaju. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA .10. e) pokretanje prekrãajnog postupka. treba objasniti najvaænija postupanja saobrañajnih policijaca u neposrednoj kontroli saobrañaja: a) nadzor nad odvijanjem saobrañaja. pravilan raspored tereta na vozilu.1. ograda.1. smerokaza i dr. odnosno ukloni ili zameni. f) iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. 3) kontrola opreme puta i objekata na putu: stanje tunela. propusta za vodu. h) otkrivaçe i prijavÿivaçe privrednog prestupa i i) otkrivaçe i prijavÿivaçe kriviånog dela. odnosno Republiåki sekretarijat za unutraãnje poslove. poãtovanje ograniåenja u pogledu mase i drugih dimenzija. organ iz stava 1. ZoBS).1. (udarne rupe na kolovozu.4. Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja Da bi se sagledali poslovi neposredne kontrole saobrañaja.

uniformisani policajac poveñava stepen poãtovanja propisa i uoåava probleme odvijanja saobrañaja. ovlaãñeno lice u organu uprave nadleænom za izvrãenje propisa koji je prekrãajem povreœen. Ovo nije ispravno. 266 . To je kontrola sluåajno odabranih vozaåa. naplatiñe na mestu izvrãenja prekrãaja novåanu kaznu uåiniocu koga zatekne u vrãenju prekrãaja. Na nadzor otpada najviãe vremena u neposrednoj kontroli saobrañaja. Kvalitetan i struåan nadzor nad odvijanjem saobrañaja omoguñuje struåno sagledavanje svih problema u sprovoœenju reæima saobrañaja i uoåavanje saobrañajnih prekrãaja. godiãnje bi trebalo kontrolisati svakog 12 do 15 vozaåa da li koristi sigurnosni pojas itd. drugi dræavni organi. jer omoguñava uoåavanje saobrañajnh prekrãaja i dalja postupanja. vozila ili deonica puta. Pravilan i struåan nadzor je osnova neposredne kontrole saobrañaja.. d) Novåana kazna na licu mesta6 se moæe izreñi.) c) Opomena uåesnika u saobrañaju se moæe izricati ako je lice uåinilo greãku koja nije sankcionisana. P. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 a) Nadzor nad odvijanjem saobrañaja je najznaåajniji posao saobrañajnog policajca i obavlja se neprekidno. Danas se razlikuju tri pristupa sluåajnoj kontroli: – potpuno se zabranjuje rutinska kontrola da se ne bi ometao saobrañaj i nepotrebno umanjivala pravna sigurnost graœana (policajci mogu kontrolisati samo kada su uoåili prekrãaj). Neposrednim prisustvom u saobrañaju. 7 “ .). javni i privatni sektor. ovaj nadzor mogu da vrãe organi za saobrañaj. – rutinska kontrola se vrãi masovno i niåim nije ograniåena: da bi se zahvatilo ãto viãe prekrãaja (posebno voænja pod uticajem alkohola. svako peto teretno vozilo i sl. 6 Mada je zakon definiãe kao “Naplata novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja”. graœani i drugi subjekti. Dakle. policajcima se daje pravo da sami vrãe izbor koga ñe kontrolisati i – rutinska kontrola je ograniåena i strogo kontrolisana: stareãina odreœuje uåestalost. u skladu sa politikom OUPa (koju definiãe stareãina). nadzor nad odvijanjem saobrañaja vezuje za policiju. izbor se vrãi pre nego ãto se uoåi neki prekrãaj. proceni da ñe se efekti postiñi i opomenom. “ (Zakon o prekrãajima. ako su ispunjeni sledeñi uslovi:7 5 Na primer. upotreba mobilnog telefona za vreme voænje) ili je lice uåinilo lakãi saobrañajni prekrãaj za koji je predviœena novåana kazna na licu mesta i policajac. åesto se koristi izraz “mandatna kazna”. ali je vrlo rasprostranjeno. u EU su preporuåeni standardi uåestalosti kontrole za pojedine prekrãaje: svaki mesec bi trebalo kontrolisati bzinu svakog drugog ili treñeg vozaåa (broj kontrola kreñe se od treñine do polovine broja vozaåa). godiãnje bi trebalo kontrolisati alkoholisanost svakog 8 do 10 vozaåa (broj rutinskih kontrola alkohola jednak je od jedne desetine do jedne osmine vozaåa). Kad je propisom o prekrãaju predviœeno. b) Rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta.Lipovac. ålan 290). u naãim uslovima.. voænja pre sticanja prava i sl.. Nadzor nad odvijanjem saobrañaja moæe biti neposredan ili automatski – uz podrãku tehniåkih ureœaja za nadzor (video kamere. ali moæe biti opasna (npr. fotoaparati kojima se snimaju odreœeni prekrãaji i druge okolnosti u saobrañaju).. O naplañenoj novåanoj kazni izdaje se potvrda u kojoj se oznaåava koji je prekrãaj uåinjen i kolika je novåana kazna izreåena i naplañena. Mada se. odnosno pravilo sluåajnog izbora na osnovu politike i strategije bezbednosti saobrañaja5 (svako treñe crveno vozilo.

utvrditi da je lice uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœena novåana kazna na licu mesta i da su se stekli svi uslovi za naplatu novåane kazne na licu mesta. Zakon je predvideo i postupanje u sluåaju neplañanja kazne. odnosno moæe ga dokazati. Ako novåana kazna iz ålana 290. popuniti Potvrdu o naplañenoj novåanoj kazni i predati je uåiniocu prekrãaja i omoguñiti bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj. – policajac je uoåio prekrãaj.10 Ako lice ne plati kaznu na licu mesta.9 Pri tome neophodno je sprovesti pravilan postupak: bezbedno zaustaviti vozilo (uåesnika u saobrañaju). ålan 240.. ovog ålana ne moæe biti krañi od osam dana. ovog zakona. neñe se izricati novåana kazna na licu mesta. 10 “. ålan 291). ako je prekrãaj uåinjen kao posledica propusta duænog staranja o maloletniku. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœeno kaænjavanje na licu mesta. onda ñe se novåanom kaznom propisanom za uåinjeni prekrãaj kazniti roditelj. ovog zakona. Kada je uåinilac prekrãaja lice mlaœe od 16 godina.10. postupak je zavrãen. Uåinilac prekrãaja ñe se u pozivu posebno pouåiti o pravu na odbranu iz ålana 85. – lice je dovoljno staro (starije od 16 godina)8 i – lice pristane da plati kaznu. predoåiti licu da je uåinilo prekrãaj. da plati isti iznos u roku od 8 dana. reãenje o prekrãaju dostavlja se na izvrãenje prekrãajnom sudu nadleænom po mestu prebivaliãta kaænjenog. Ako lice nije navrãilo 14 godina (dete) ili nije navrãilo 16 godina (mlaœi maloletnik). usvojilac. saopãtiti predviœenu kaznu i njegova prava (da plati kaznu na licu mesta.11 licu se izdaje Zapisnik sa Pozivom da novåanu kaznu plati u roku 8 dana (na raåun) ili da doœe u OUP radi voœenja prekrãajnog postupka. 11 Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju – vozila. ne bude naplañena na licu mesta ovlaãñeno lice odmah ñe uåiniocu prekrãaja uruåiti poziv da istu plati u roku od osam dana ili da odreœenog dana i åasa pristupi u organ uprave radi voœenja prekrãajnog postupka. popunjava se Zapisnik.. moæe se izjaviti æalba Viãem prekrãajnom sudu. “ (Zakon o prekrãajima. da vodi prekrãajni postupak pred ovlaãñenim licem u OUP-u. æalba nije dozvoljena. Rok za dolazak po pozivu za voœenje prekrãajnog postupka iz stava 1.1. Na odluku Viãeg prekrãajnog suda. izvrãiti opãtu kontrolu (vozaåa i vozila). veñ ñe se saåiniti Sluæbena beleãka o uåinjenom prekrãaju.. 9 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. u roku od osam dana od dana dostavljanja reãenja. Na izvrãenje novåane kazne primenjuju se odredbe ovog zakona o zameni novåane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu. niti izjavi æalbu. Neposredna kontrola saobrañaja 8 Maloletnom uåiniocu prekrãaja koji je navrãio 16 godina uruåuje se Zapisnik na isti naåin kao i punoletnom licu. Na reãenje o prekrãaju organa uprave donetom shodno odredbama ovog zakona. 267 10. Na Pozivu se nalazi i obaveãtenje da lice moæe imati branioca. preko organa uprave koji je doneo reãenje.. Ako uåinilac prekrãaja u roku za æalbu ne plati novåanu kaznu. naplatiti novåanu kaznu u zakonom predviœenom iznosu (ako lice pristane). sa zabeleãkom da izreåena novåana kazna nije plañena. odnosno staralac maloletnika. Ako lice plati novåanu kaznu na licu mesta ili plati novåanu kaznu u predviœenom roku (8 dana). kao i da . da se prekrãajni postupak moæe okonåati i bez njegovog uåeãña. da uloæi æalbu i vodi postupak pred sudijom za prekrãaje).

Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. 2004. P. policajac ñe stareãini (ili licu koje stareãina ovlasti) predati Nalog za izvrãenje sluæbenog zadatka12 i Zapisnike o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju koje je saåinio tokom smene. pravosnaæno i izvrãno reãenje o izreåenoj kazni i Beleãka (da lice nije platilo kaznu u propisanom roku) dostavljaju se prvostepenom organu za prekrãaje – sudiji za prekrãaje (po mestu prebivaliãta prekrãioca). policajac ñe Zapisnik ostaviti ispod brisaåa (ili na drugi naåin) i ovo konstatovati u nastavku Zapisnika. Ako se lice ne æali. organizaciona jedinica MUP-a åiji radnik je uoåio prekrãaj podnosi SUP-u (sluæbenom licu odreœenom za voœenje prekrãajnog postupka) Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka (Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju ima ulogu Zahteva). Ukoliko lice uloæi Æalbu. Uz Zahtev se prilaæu izvodi iz sluæbenih evidencija i drugi dokazi. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. Ukoliko lice odbije da primi Zapisnik. Nakon saåinjavanja Zapisnika policajac ñe omoguñiti kontrolisanom licu uvid u sadræaj i davanje primedbi koje ñe policajac ãto vernije uneti u Zapisnik ili nastavak Zapisnika. 2004. kao i za prekrãajni postupak. sluæbeno lice donosi Zakljuåak kojim se prekrãajni postupak pokreñe. Prekrãajne sankcije su kazne 12 Na poleœini Naloga policajac piãe izveãtaj o preduzetim aktivnostima u toku 13 Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac smene. Sudija za prekrãaje sprovodi postupak i donosi Reãenje za prinudno izvrãenje (naplata novåane kazne ili zamena zatvorom).13 Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. Skupãtine grada Beograda i skupãtine grada) za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere. Nakon zavrãenog sluæbenog zadatka (posle patrolne sluæbe). saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. Policajac ñe ponuditi kontrolisanom licu da potpiãe i uruåiti mu Zapisnik. na koje lice moæe uloæiti Æalbu. dokumentacija se dostavlja drugostepenom organu – veñu za prekrãaje koji vodi postupak i donosi reãenje u drugostepenom postupku. e) Prekrãaji su povrede javnog poretka utvrœene zakonom (saveznim ili republiåkim) ili drugim propisima (uredbe. Beograd. Prekrãajni postupak u OUP-u (prvostepeni postupak) vodi sluæbeno lice u OUP-u i donosi Reãenje o prekrãaju (odustajanje od postupka. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. Vlada Republike Srbije. 268 .14 Kada utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje prekrãajnog postupka.15 U Zakonu o prekrãajima dati su okviri za prekrãajne kazne i zaãtitne mere. odbacivanje Zahteva ili kaænjavanje).Lipovac. 2002. reãenje postaje pravosnaæno i prekrãilac je duæan da uplati novåanu kaznu na raåun. MUP – USP. MUP. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 ñe Zapisnik posle isteka roka za plañanje kazne postati Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. odluke skupãtine opãtine. 14 Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na 15 Metodologija licu mesta. prekid postupka. niti se pojavi u OUPu. izrade zakona. a u zakonima o bezbednosti saobrañaja i drugim zakonima precizno su opisani delikti i sankcije.

i to: ako lice upravlja vozilom pre sticanja prava na upravljanje. Ovu meru sprovodi policajac kada osnovano posumnja da lice nije sposobno da upravlja vozilom. nepodoban da upravlja vozilom. odnosno lice). NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . utvrœuje da je lice uåinilo prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka. tereta i vozaåa). odnosno OUP moæe dokazati prekrãaj. vrãi opãtu kontrolu (vozila.vozila. primenjuje zaãtitne mere na licu mesta. Policajac stareãini podnosi Zapisnik o kontroli i ostale dokaze (dokaz o prekrãaju. ako su predviœene Zakonom (iskljuåenje vozila ili vozaåa iz saobrañaja. Prekrãajni postupak se pokreñe. O æalbi reãava drugostepeni organ (veñe za prekrãaje). o prekrãiocu. S obzirom na znaåaj ovog ovlaãñe16 Mada je u Zakonu predviœeno da se za lice od 14 godina mogu izreñi vaspitne mere. saopãtava licu da da je uåinilo prekrãaj. upuñivanje na vanredni tehniåki pregled i sl. odnosno OUP (stranke u postupku) mogu da uloæe æalbu na Reãenje. saåinjava Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju . s obzirom na trenutno psiho-fiziåko stanje (alkoholisan. zabrana pravnom licu da vrãi odreœene delatnosti. opomena.1. odnosno bolestan). – lice je dovoljno staro da bude prekrãajno odgovorno.10. ako upravlja vozilom za vreme trajanja izreåene mere bezbednosti ili zaãtitne mere zabrane upravljanja tom kategorijom vozila. predoåava licu. zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene poslove. zapreñenu kaznu i njegova prava. Uåinilac prekrãaja. a novåane kazne i zaãtitne mere (oduzimanje predmeta. zabrana vrãenja odreœenih delatnosti. Stareãina analizira dokumentaciju i ceni osnovanost. saopãtava predviœeni postupak (kod sudije za prekrãaje). umoran. – policajac je uoåio ovaj prekrãaj. Neposredna kontrola saobrañaja (novåana kazna i kazna zatvora). a za lice od 16 godina kazne. ako lice ne koristi pomagala koja su navedena u vozaåkoj dozvoli.). pod dejstvom droge ili psihoaktivnih lekova. sprovodi se izvrãni postupak: ovo reãenje se unosi u dosije vozaåa. ako su ispunjeni sledeñi uslovi: – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka kod sudije za prekrãaje. f) Iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja je posebna mera bezbednosti saobrañaja koja ima funkciju direktne zaãtite saobrañaja. vozaå. obavezno leåenje alkoholiåara i narkomana i udaljenje stranaca sa dræavne teritorije) zakonom ili uredbom. 269 10. ide na doobuku itd.16 Pri tome policajac sprovodi sledeñi postupak: bezbedno zaustavlja uåesnika u saobrañaju (vozilo. o znaåaju prekrãaja itd.). odnosno ako je. izdaje odgovarajuñu potvrdu i omoguñuje bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj. Stareãina moæe doneti Zakljuåak o ispravci Zapisnika o kontroli. Kazne zatvora mogu se propisati samo zakonom. zabrana upravljanja vozilom na motorni pogon. ide u zatvor. o ranijim kaznama. lice plaña izreåenu kaznu. po Zakonu. Kada Reãenje postane pravosnaæno i izvrãno. u praksi se najåeãñe podrazumeva minimalna starost od 18 godina. zaãtitne mere i vaspitne mere. Prekrãaji su propisani za pravna i fiziåka lica. upisuju se mere u vozaåku dozvolu. OUP obraœuje Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka i stareãina ovaj Zahtev podnosi sudiji za prekrãaje koji vodi prekrãajni postupaki donosi Reãenje.

koja sadræi: ime i prezime vozaåa. Krsto Bezbednost saobrañaja nja. i 3. odnosno koji upravlja vozilom duæe od osam åasova. ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. Policajac kompletira Prekrãajnu prijavu i druge znaåajne podneske (dokaz o prekrãaju. Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja i vozaåa koga zatekne da upravlja motornim vozilom a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili da upravlja vozilom u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. ZoOBS) 270 . broj oduzete vozaåke dozvole. vraña vozaåka dozvola na mestu koje je navedeno u potvrdi o oduzimanju vozaåke dozvole. ovog zakona koji vozilom u toku 24 åasa preœe viãe od 500 km. 1. izvrãiti opãtu kontrolu vozila. Ako vozaå ne preuzme oduzetu vozaåku dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin i iz st. 1. dejstvo opojnih droga ili lekova na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme voænje) da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom. Uåinilac prekrãaja i OUP imaju moguñnost Æalbe. dokumente o znaåaju tog prekrãaja za bezbednost saobrañaja). u naznaåenom roku (najviãe 24 sata). 2. Organ za prekrãaje (sudija za prekrãaje) donosi Reãenje o prekrãaju. a vozaåka dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. dozvola se ãalje u nadleæni OUP koji vodi vozaåa u evidenciji (odlaæe se u dosije vozaåa). g) Iskljuåenje vozila iz saobrañaja je vrlo posebna mera bezbednosti i ima funkciju direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. vozaåa i tereta. P. ovog ålana duæan je da vozaåu vrati dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta. Zakonom je precizno definisan postupak iskljuåenja vozaåa iz saobrañaja:17 bezbedno zaustaviti vozilo. stav 3. vozaåka dozvola ñe se dostaviti organu u åijoj se evidenciji vodi. Ovlaãñeno lice koje je oduzelo vozaåku dozvolu po odredbama st. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. ne preuzme vozaåku dozvolu. Vozaåu se. dan i åas njenog oduzimanja i naåin njenog vrañanja. narediti vozaåu da odmah prekine upravljati vozilom. ovog zakona koji neprekidno upravlja vozilom duæe od pet åasova. odnosno struånom pregledu na koji je upuñen. uzeti podatke o vozaåu (podaci za prekrãajnu prijavu). ovog ålana i prema vozaåu instruktoru koga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. Pravosnaæno i izvrãno Reãenje se ulaæe u dosije vozaåa. stav 2. 1. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 164. Ako lice. U zavisnosti od razloga za isk17 “Ovlaãñeno 10 lice ñe na licu mesta privremeno oduzeti vozaåku dozvolu i iskljuåiti iz saobrañaja vozaåa koga zatekne da upravlja vozilom ili da pokuãava da upravlja vozilom ako je oåigledno da je vozaå u takvom psihofiziåkom stanju (umor. kao i prema vozaåu iz ålana 190. dokaz o prekrãiocu. i 6. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. Organ åiji je radnik oduzeo vozaåku dozvolu prema odredbama st. izdati potvrdu o oduzimanju vozaåke dozvole i narediti vozaåu da na bezbednom mestu parkira vozilo (ako nema drugih vozaåa) i uveriti se da ñe vozaå da poãtuje naredbu (pod pretnjom privoœenja). odnosno koji u toku 24 åasa upravlja vozilom duæe od osam åasova. 5. bolest. kao i prema vozaåu za koga utvrdi da je pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. u roku tri dana. ovog zakona za koga utvrdi da u organizmu ima alkohola ili da pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. i 6. utvrditi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. ovog ålana prema vozaåu ili vozaåu instruktoru iz ålana 209. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. OUP aktivno uåestvuje u prekrãajnom postupku (kao stranka). ovog zakona. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 188. 4.” (Ålan 212. privremeno oduzeti vozaåku dozvolu. ovog zakona koji odbije da se podvrgne ispitivanju. stav 2. stav 3. 2. ili koji pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. ovog zakona. izveãtaj o ranijim kaznama. 5. 4.Lipovac. kao i kad ga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. Stareãina analizira osnovanost i podnosi Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka.

ime i prezime vlasnika. odnosno da upotrebi zimsku opremu. Posebne mere bezbednosti) 19 “Na tehniåki pregled uputiñe se motorno ili prikljuåno vozilo koje je iskljuåeno iz saobrañaja zbog tehniåke neispravnosti ureœaja za upravljanje ili ureœaja za zaustavljanje. Ukoliko policajac utvrdi da vozilo nije registrovano (registracija je istekla duæe od 30 dana). ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna. ovog zakona. ime i prezime vlasnika. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno. a registarske tablice da dostavi organu kod koga se vozilo vodi u evidenciji. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja tako ãto ñe oduzeti saobrañajnu dozvolu. vrstu i registarski broj vozila. narediti vozaåu da skine registarske tablice i izdati Potvrdu o privremenom oduzimanju saobrañajne dozvole i registarskih tablica. privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole. nepravilno razmeãten teret na vozilu ili vangabaritni teret bez odgovarajuñe dozvole. Zakonom su predviœen naåin iskljuåenja: usmeno nareœenje.18 Ukoliko policajac osnovano posumnja da su neispravni ureœaji za upravljanje. narediñe vozaåu da prekine saobrañaj i otkloni neipsravnost. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu. a za prekrãaje iz stava 1. ovog ålana.1. narediñe vozaåu da iskljuåi vozilo iz saobrañaja i obezbedi ga na bezbednom mestu. 271 10. U sluåajevima da policajac uoåi: tehniåku neispravnost vozila koja ugroæava i ometa druge uåesnike u saobrañaju.10. na licu mesta. ZoOBS. ZoOBS.20 iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja i uputiti ga na vanredni tehniåki pregled. odnosno nareœenje da vozaå skine i preda registarske tablice. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA ljuåenje vozila iz saobrañaja. da nema propisane registarske tablice (ima strane tablice koje nisu u skladu sa meœunarodnom konvencijom). Neposredna kontrola saobrañaja 18 “Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. Ovlaãñeno lice koje je privremeno oduzelo saobrañajnu dozvolu ili registarske tablice po odredbama ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. Ukoliko vozaå ne otkloni neispravnost. odnosno da su istekle probne tablice. ZoOBS. odnosno nedovoljno obezbeœen. ili na kome je teret nepravilno smeãten. iskljuåiñe to vozilo iz saobrañaja i privremeno ñe oduzeti registarske tablice. koja sadræi: naziv i sediãte organa åiji je radnik oduzeo saobrañajnu dozvolu i registarske tablice. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz saobrañaja vozaåu ñe. vozilo koje je u saobrañajnoj nezgodi toliko oãteñeno da se opravdano moæe zakljuåiti da su na njemu oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni sa stanoviãta bezbednosti saobrañaja. stav 4. Organ åiji je radnik privremeno oduzeo saobrañajnu dozvolu prema odredbama ovog ålana duæan je da vozaåu vrati tu dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu. ovog ålana . ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije.19 odnosno ako su u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni bitni ureœaji na vozilu.21 . ovog ålana moæe se ukljuåiti u saobrañaj posle tehniåkog pregleda na kome je utvrœeno da su otklonjena oãteñenja i nedostaci zbog kojih je vozilo iskljuåeno iz saobrañaja.i registarske tablice. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. ovog ålana duæno je da izda potvrdu koja sadræi podatke iz ålana 217. odnosno masu ili osovinsko optereñenje. Posebne mere bezbednosti) 20 “Kad ovlaãñeno lice prilikom vrãenja uviœaja opravdano posumnja da su na vozilu koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni za bezbednost saobrañaja.” (ålan 218. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1.” (ålan 219. naziv organa koji je izdao saobrañajnu dozvolu. privremeno oduzeti saobrañajnu dozvolu. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije. kao i ako se osnovano posumnja da je na vozilu neispravan ureœaj za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. pismeno nareœenje. Vozilo iz stava 1. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost. ureœaji za zaustavljanje ili ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz stava 1. Posebne mere bezbednosti) 21 “Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja vozilo koje nije registrovano ili koje nema propisane registarske tablice.” (ålan 216. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno.

a vozaåu ñe izdati potvrdu o oduzimanju registarskih tablica sa napomenom da preduzme sve mere radi registracije vozila u skladu sa propisima. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj na tom putu. Beograd. zatekne u saobrañaju: 1. a saobrañajna dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije. (ålan 217. neophodno je da to uradi po Zakonom predviœenom postupku: da bezbedno zaustavi vozilo. vreme. privremeno oduzme saobrañajnu dozvolu. Za privredni preime i prezime vozaåa i njegovu adresu. Posebne mere bezbednosti) 22 “Ako radnik organa unutraãnjih poslova. uz strogo poãtovanje Zakona. put i mesto oduzimanja. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. Posebne mere za bezbednost saobrañaja) 23 Metodologija izrade zakona. 3. odnosno masu ili osovinsko optereñenje. utvrdi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozila iz saobrañaja. Ako vozaå ne preuzme oduzetu saobrañajnu dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj i da vozilo ukloni sa kolovoza. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno. radnik organa unutraãnjih poslova koji vrãi poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. Vlada Republike Srbije. odnosno raspolaganje svojim stvarima) i treba ga primenjivati vrlo obazrivo.22 narediñe da se vozilo iskljuåi iz saobrañaja i o tome izdati potvrdu vozaåu. razlog oduzimanja. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. naåin i vreme vrañanja saobrañajne dozvole i peåat i potpis ovlaãñenog lica. 2. datum. vozaåa i tereta. U praksi ima mnogo problema u primeni ovih ovlaãñenja. ZoBS. h) Privredni prestup je druãtveno ãtetna povreda propisa o privrednom i finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili jemogla da prouzrokuje teæe posledice i koja je propisom nadleænog organa odreœena kao privredni prestup. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. upiãe sve podatke za prekrãajnu prijavu. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. 10 272 . odnosno naredi skidanje registarskih tablica i izda odgovarajuñu potvrdu. P. a vozaåu ñe izdati potvrdu o izdatom nareœenju. saobrañajna dozvola dostaviñe se organu u åijoj se evidenciji vozilo vodi. vrãeñi poslove kontrole i regulisanje saobrañaja.23 Privredni prestupi mogu biti odreœeni zakonom i uredbama. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno. vozilo koje nije registrovano po vaæeñim propisima ili je oznaåeno stranim registarskim tablicama na kojima brojevi i oznake nisu u skladu sa meœunarodnim ugovorima koje je Jugoslavija ratifikovala. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja Ako policajac utvrdi da se vozilo kreñe putem gde je zabranjeno kretanje te vrste vozila. a kreñe se putem koji nije naveden u potvrdi. vozilo koje se u zimskim uslovima kreñe putem bez propisane zimske opreme. odnosno nedovoljno obezbeœen. odnosno iskljuåenje vozila iz saobrañaja vrlo znaåajno ovlaãñenje koje zadire u prava graœana (sloboda kretanja. U svim sluåajevima kada policajac iskljuåije vozilo iz saobrañaja. zaustaviñe vozilo i narediñe vozaåu da skine registarske tablice i da mu ih preda. ili na kome je teret nepravilno smeãten. ovog ålana. Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju.Lipovac. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. odnosno putem koji nije naveden u Potvrdi o probnoj voænji. vozilo koje se kreñe putem na kome je trajno ili u odreœeno vreme zabranjen saobrañaj vozila one kategorije u koju to vozilo spada ili vozilo koje je oznaåeno probnim tablicama. ovog ålana. Treba naglasiti da je iskljuåenje vozaåa. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. ZoOBS. Propis koji utvrœuje privredni prestup sadræi obeleæja privrednog prestupa i kaznu. a posebno ako se dosledno ne sprovodi Zakon. odnosno da upotrebi zimsku opremu. izvrãi opãtu kontrolu vozila. 2002. naredi vozaåu da prekine saobrañaj vozilom.” (ålan 259. ili se kreñe po isteku vaæenja potvrde o izdavanju probnih tablica.

2. sa24 Isto. OUP podnosi Kriviånu prijavu koju razmatra javni tuæilac i odluåuje o pokretanju kriviånog postupka. NEPOSREDNO (INTERVENTNO) REGULISANJE SAOBRAÑAJA Regulisanje saobrañaja predstavlja sistem mera kojima se upravlja odvijanjem saobrañaja. zvuånim i svetlosnim znacima i pokretima ruku. opasno oruœe – vozilo). zabrana pravnom licu da se bavi odreœenom privrednom delatnoãñu i zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene duænosti). senzori. kamere.24 Biñe kriviånog dela je skup posebnih elemenata (obeleæja) kriviånog dela. novåana kazna i oduzimanje predmeta. Za privredne prstupe propisane su samo novåane kazne i zaãtitne mere (javno objavljivanje presude. S obzirom da se podrazumeva prisustvo ovlaãñenog lica (policajac. od strane ovlaãñenog lica. Elementi biña kriviånog dela mogu biti objektivni: naåin izvrãenja (npr. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja se vrãi poloæajem tela. Za kriviåna dela propisani su kazna zatvora. sredstva izvrãenja (npr. ograniåenja i zabrana kojima se ureœuje naåin odvijanja saobrañaja i naåin koriãñenja saobrañajnih povrãina. a posebno obezbeœuje projektovanje. liånom svojstvu (npr. Sudsko veñe sprovodi kriviåni postupak i donosi presudu. drzak naåin). Pri tome se pod reæimom saobrañaja podrazumeva skup pravila. zakonom i podzakonskim aktima (ojima su propisani znaci koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena sluæbena lica). postavljanje i poãtovanje reæima saobrañaja. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA stup moæe biti odgovorno domañe ili strano pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu. i) Kriviåno delo je druãtveno opasno delo koje je zakonom odreœeno kao kriviåno delo i åija su obeleæja odreœena zakonom. vreme izvrãenja (npr.10. a opãtinski/gradski organ za ulice i lokalne puteve). saobrañajnim znakovima i drugom opremom i ureœajima koji omoguñuju optimalno koriãñenje saobrañajnih povrãina (detektori. vozaå motornog vozila) i subjektivni: namera ili nehat. vojnik. na nepreglednom putu). Saobrañaj se reguliãe opãtim pravilima saobrañaja koja su utvrœena u meœunarodnim konvencijama i Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. mesto (npr. u skladu sa meœunarodnim sporazumima. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja 10.2. Najåeãñe je reå o teãkim saobrañajnim nezgodama sa obeleæjima kriviånih dela. . 273 10. Pod neposrednim (interventnim) regulisanjem saobrañaja podrazumeva se propisno izdavanje nareœenja uåesnicima u saobrañaju. ãkolska saobrañajna patrola. izmenljiva signalizacija itd. vreme smanjene vidljivosti). Opisano regulisanje saobrañaja vrãi nadleæni organ za saobrañaj (republiåko ministarstvo za magistralne i regionalne puteve. automatski brojaåi.). oduzimanje predmeta. Kriviåni postupak se sprovodi kada policajac osnovano posumnja da je uåesnik u saobrañaju uåinio kriviåno delo. Na osnovu dokaza.

B.. bez ovlaãñenog lica. Zaidel. Strazburg. Beograd. Sa druge strane.M.. Kontrola i regulisanje saobrañaja. SWOV Institute for Road Safety Research.). 2000. Evropski kodeks policijske etike. 2000. Keãetoviñ.. 2002.. Handbook of Road Safety Research. London. Deliverable 5. VÃUP.. 1999. 53. Odnos saobrañajne policije i javnosti. Policijska akademija. No 8-9. – da se omoguñi bezbedno odstupanje od reæima saobrañaja (kratko . 2001. Banja Luka. The Escape Project.) i situacije (uviœaj saobrañajne nezgode. – da se omoguñi kretanje ranjivih uåesnika u saobrañaju (deca. Weston Paul. – da se obezbede odreœene zone (zone ãkola. 2000. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Report No.. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañajna patrola graœana ili radnici preduzeña za puteve). Lipovac. 2000. Odnosi policije sa javnoãñu. Technical Research Centre of Finland (VTT). April 1994. pa je opravdano koristiti obeleæje “interventno”. The Impact of Enforcement on Accidents.Lipovac. Defendologija.dok postoje razlozi za odstupanje). da se omoguñi ili pospeãi protoånost saobrañaja. Beograd. The Escape Project. The Police Traffic Control Function Zaal.). Literatura Goldenbeld. stara lica. – da se omoguñi bezbedna promena reæima saobrañaja (u periodu uvoœenja novog reæima dok ga uåesnici u saobrañaju ne prihvate). D. hendikepirana lica i sl. C. Deliverable 3 – WP 2. Bezbednost saobrañaja. Federal Office of Road Safety. Beograd. VÃUP. i dr. Kada se i zbog åega sprovodi interventno regulisanje saobrañaja? Najåeãñe se interventno regulisanje saobrañaja sprovodi u sledeñim sluåajevima: – u raskrsnicama da bi se omoguñilo bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova. D. S. 1987. P.. TRL. Nauka o policiji. Beograd. Preporuka (2001) 10. ovo regulisanje se sprovodi samo izuzetno (jer saobrañaj mora biti regulisan pravilima saobrañaja i tehniåkim sredstvima. Policijska akademija. Monash university. opasni i vangabaritni tereti i sl. Miletiñ. – da se omoguñi bezbedno ulivanje vozila u saobrañaj. Pantazijeviñ. B. radovi na putu i sl. – da se omoguñi bezbedna kontrola saobrañaja itd. Grime Geoffrey. odræavanje puta i sl. Komitet ministara saveta Evrope. Milosavljeviñ.. K. Technical Research Centre of Finland (VTT). Traffic law Enforcement: A Rewiev of the Literature. Æ. 274 10 . – da se omoguñi bezbedno kretanje odreœenih kategorija vozila (vozila pod pratnjom. u svim situacijama koje su predvidive). opravdan je termin “neposredno”.). 1997.

50/88. 53/82. Zakona . “Sluæbeni glasnik RS”. br. Beograd. 33. Videti ål. br. 2003. Zakona . br. 63/ 88. Vidieti ål. 5/86.“Sluæbeni list SRJ”. 34/92. br. “Sluæbeni glasnik RS”. Vlada RS. “Sluæbeni list SFRJ”.53/93-2467. MUP. Zakona .67/933111. USA. Zakona . 80/89.Literatura 275 10. Zakon o bezbednosti saobrañaja. Vidieti Odluku US RS IU broj 30/94 25/97-509.“Sluæbeni list SRJ”. 2003. Zakon o prekrãajima. 2004. Vidieti ål. Reforma saobrañajne policije. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. 1. 28. Vidieti ål. 15/84. br. 2004. 2002. MUP . Zakona . 29/90. Zakon o ministarstvima. 21/90 i 28/91. . “Sluæbeni glasnik RS”. Metodologija izrade zakona. br. MUP. 6. br. 101/05. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu.48/94-1497. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. br. Vidieti ål.USP. Vidi: odluku SUS IU broj 78/1-89 . 24/94-297. br. 2. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. 101/05. Vidieti ål. 13/93-284. National Highway traffic safety administration.“Sluæbeni list SRJ”. “Sluæbeni glasnik SRS”. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. br. Zakon o policiji. 41/94-573.“Sluæbeni list SRJ”. 19/04 i 84/04. Zakona . 28/96-5. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA Traffic safety reference guide. 5.

2.11.1. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja .

radne 1 “..pod uslovom da su oznaåena posebnim tablicama za privremeno oznaåavanje takvih vozila u saobrañaju na putu (probne tablice). odnosno po sluæbenoj duænosti. motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana..” (ZoOBS. – inspekcijsko tehniåki upravni poslovi i – ostali upravni poslovi. za naãe potrebe ñemo definisati i izdvojiti posebnu grupu upravno-pravnih poslova. Za vozila iz taåke 2. voœenja i okonåanja upravnog postupka..1. Zakonom o opãtem upravnom postupku propisan je naåin pokretanja. O registrovanim vozilima vodi se evidencija. ovog ålana. Kad upravlja vozilom koje je oznaåeno probnim tablicama. 2) motorna i prikljuåna vozila koja su prepravljena ili popravljena i kojima se vrãi probna voænja radi ispitivanja i prikazivanja njihovih svojstava ili koja se kreñu od sediãta preduzeña u kome su proizvedena do skladiãta. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . ovog ålana izdaje se potvrda o koriãñenju probnih tablica.11.1.1. Motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana. Za naãe potrebe se mogu razlikovati sledeñe grupa upravnih poslova bezbednosti saobrañaja: – upravni poslovi u oblasti vozila. UPRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada se najveñi broj poslova svodi na neku primenu prava. ne moraju biti registrovani: 1) lake prikolice. – upravni poslovi u oblasti vozaåa. 11. registruju se i traktori. Pod upravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevañemo one poslova koji se odnose na sprovoœenje nekih upravnih postupaka na zahtev stranke. .. kao i motorna i prikljuåna vozila koja se kreñu od mesta u kome su preuzeta neregistrovana do mesta u kome ñe biti registrovana . ålan 195). Izuzetno od odredbe stava 1. vozaå mora kod sebe da ima vaæeñu potvrdu i duæan je da je pokaæe na zahtev ovlaãñenog lica. 279 11. Upravni poslovi u oblasti vozila Prema ZoOBS.1 Prema ZoBS-u. Uslovno se mogu razlikovati upravni i pravni poslovi bezbednosti saobrañaja.

2 Upravni poslovi u oblasti vozila su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS). – zamena registarskih tablica (zbog gubitka ili nestanka). – promena vlasnika vozila.. – provera da li ima zakonskih smetnji da se vozilo registruje (kradena vozila. motokultivatori. samo ako su registrovana. – izdavanje treñe tablice za lake prikolice. zapreæna vozila. – produæenje vaæenja registracije vozila. Zakonom o opãtem upravnom postupku. P. 280 . bicikli sa motorom. U saobrañaju na putevima mogu uåestvovati traktori. zapreæna vozila i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori. Za registrovano vozilo iz stava 1. kao i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori. – provera vozila preko Interpola i u zemlji (evidencije ukradenih vozila). – pridruæivanje registarske oznake vozilu. – izdavanje tablica sa oznakom *PROBA*. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS). 3 Ovo je upravna. – izdavanje privremene registarske tablice (RPE). Uputstvo o ukucavanju broja motora i ãasije) itd.. – popunjavanje obrasca saobrañajne dozvole. “ (ZoBS. motokultivatori. – izdavanje uverenja o vozilima. ovog ålana izdaje s potvrda o registraciji i registarske tablice. radne maãine. – izdavanje duplikata saobrañajnih dozvola i – upravni postupak poniãtenja registracije.). Krsto Bezbednost saobrañaja 11 maãine.. Prva registracija motornih i prikljuånih vozila obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka. vozila pod hipotekom i sl.3 Svaki od navedenih struånih poslova je znaåajan i podrazumeva sprovoœeçe precizno ureœene procedure koja se sastoji od viãe struånih poslova OUPa. 2“ .Lipovac.. – registracija motocikla. – odjava vozila. Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozila su: – prva registracija motornih i prikljuånih vozila i vozila na motorni pogon. – izdavanje naloga za ispitivanje vozila. – upisivanje osnovnih podataka o vozilu u ruåni registar. – registracija vangabaritnih vozila. Pravilnikom o registraciji motornih i prikljuånih vozila. ålan 132). – promena tehniåkih podataka o vozilu. procesna kontrola. bicikli sa motorom. – registracija vozila sa drugih registracionih podruåja. – registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava. Registarska tablica sadræi naziv opãtine i registarski broj vozila. – izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije (PoUputstvuSupa). – unoãenje podataka o vozilu u informacioni sistem (IS) MUP-a. internim aktima MUP-a (npr. – privremena registracija vozila (RP).

porez na dodatnu vrednost. Za produæenje registracije vozila podnose se sledeñi pisani podnesci: 1) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list7 u kome je ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). odnosno opãtina) i naknadama koãtanja (izrada saobrañane dozvole. Dakle. registarskih tablica i drugo) i 6) dokaz o istovetnosti6 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. Dakle. opãte bezbednosti ili poãtovanja propisa. 7 Registracioni list ima funkciju i zahteva u ovom upravnom postupku. dokazi o plañenim daæbinama. za svako vozilo se formira dosije vozila u kome su originalni pisani podnesci u vezi registracije vozila. 281 11. Prvih pet dokumenata se ulaæe u posebnu fasciklu-dosije vozila i predstavljaju osnovne sadræaje dosijea vozila. reãenje o nasledstvu i sl. odnosno vlasniåka knjiæica za polovna vozila).11. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. komunalna taksa i druge daæbina5 koje je propisala Republika. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . kada stranka (vlasnik vozila) podnese zahtev za prvu registraciju vozila u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj u pogledu bezbednosti saobrañaja. 5) dokaz o plañenim daæbinama (carine. stara saobrañajna dozvola. naknada za puteve. dokaz se donosi na uvid.1. 3) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list4 u kome ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). odnosno ãasije. motokultivatori. Kasnije se. 2) dokaz o vlasniãtvu (raåun od ovlaãñenog distributera na ime lica na koje se vozilo registruje ili kupoprodajni ugovor za polovna vozila. – izdavanje saobrañajne dozvole i – izdavanje registarskih tablica. pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. radne maãine. zapreæna vozila i bicikl sa motorom) se registruju trajno i podleæu ponovnoj registraciji samo prilikom promene vlasnika. Ostala vozila na motorni pogon (traktori koji se koriste iskljuåivo u poljoprivredi. u ovaj dosije mogu dodavati dopunski sadræaji – novi dokumenti o vozilu (raåun o kupovini novog motora. dokazi o ispunjavanju uslova bezbednosti saobrañaja itd.). odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica). Produæenje vaæenja registracije vozila je upravni postupak koji se realizuje svake godine za motorna i prikljuåna vozila. 4 Registracioni list ima funkciju i 5 Neke dræave su propisale da se 6 Ovaj zahteva u ovom upravnom postupku.). tako ãto podnosi sledeñe pisane podneska: 1) dokaz o poreklu vozila (raåun za novo vozilo. Stranka pokreñe ovaj proces. 4) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). dokazi o promeni identifikacionih oznaka ili tehniåkih podataka o vozilu. kazni za sa- obrañajne prekrãaje i dr. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – formiranje dosijea vozila.

podnosi se i dokaz o poreklu i vlasniãtvu tog dela vozila. jer se veñ nalaze u dosijeu vozila koji je formiran pri prvoj registraciji. osim ako se menja registraciono podruåje ili ako je vozilo bilo odjavljeno po bilo kom osnovu. odnosno sediãte (pravna lica) – preseli se u drugo registarsko podruåje. 3) dokaz o plañenim daæbinama (porez na promet i sl. 8 Neke dræave su propisale da se pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. 282 . Promena tehniåkih podataka o vozilu. Svi znaåajni dokazi (raåuni. nalaz i miãljenje veãtaka i sl. kupoprodajni ugovori. P. Prilikom otuœenja ili kupovine vozila. – ako je vozilo nestalo. kazni za saobrañajne prekrãaje i dr. a po potrebi i registarske tablice). Registarske oznake i registarske tablice ostaju iste. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. Dokazi o poreklu vozila i vlasniãtvu nad vozilom nisu neophodni. izdaje se nova saobrañajna dozvola novom vlasniku vozila. a ako se radi o promeni motora ili ãasije vozila. 2) dokaz o vlasniãtvu vozila (kupoprodajni ugovor ili drugi dokument). Ukoliko se vozilo znaåajno oãteti.). Promena vlasnika vozila. vlasnik vozila podnosi i sledeñe dokaze: 1) dokaz o poreklu vozila (stara saobrañajna dozvola). 3) dokaz o plañenim daæbinama (naknada za puteve.) i naknadama koãtanja (saobrañajna dozvola. OUP analizira sve dokaze po potrebi sprovodi neophodna veãtaåenja i na osnovu sveobuhvatne analize utvrœuje identitet vozila i izdaje novu saobrañajnu dozvolu. odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica). Odjava motornih i prikljuånih vozila vrãi se u sledeñim sluåajevima: – kada se vozilo otuœi i menja registraciono podruåje. Stara saobrañajna dozvola se ulaæe u dosije vozila. vlasnik vozila je duæen da podnese zahtev za promenu tehniåkih podataka o vozilu. vlasnik vozila je duæan da tu promenu prijavi nadleænom organu u roku 15 dana (kao i svaku drugu promenu podataka u saobrañajnoj dozvoli). Uz ovaj zahtev prilaæu se dokazi o promeni tehniåkih podataka. deo ãasije na kome se nalazi utisnuta oznaka ãasije.Lipovac. 9 Ovaj dokaz se donosi na uvid. doœe do havarije vitalnih delova vozila ili se promene obeleæja vozila (blok motora. Pri produæenju vaæenja registracije proveravaju se pisani podnesci i aæuriraju sadræaji dosijea vozila. promena nosivosti vozila ili broja mesta za putnike i sl. odnosno nosilac prava raspolaganja promeni stalno mesto prebivaliãta (fiziåka lica). – kada vlasnik vozila.) ulaæu se u dosije vozila. odnosno opãtina) i 4) dokaz o istovetnosti9 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. komunalna taksa i druge daæbine8 koje je propisala Republika. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 2) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). Pored zahteva za promenu vlasnika vozila. – ako je vozilo uniãteno. promena boje vozila.

Privremena registracija vozila. Vlasnik vozila je duæan da u roku 15 dana da podnese zahtev za odjavu. Uz zahtev za privremenom registracijom. Vlasnik vozila podnosi zahtev za izdavanje drugih registarskih tablica sa drugom (novom) registarskom oznakom. posle zavrãenog boravka stranog dræavljanina iz zemlje i za vozila kupljena u Srbiji koja ñe se registrovati u drugoj zemlji. vlasnik plaña sve daæbine i prilaæe dokaze o osiguranju i tehniåkoj ispravnosti. na osnovu vaæeñe putne isprave. Ukoliko je vaæila ranija registracija. Uz registarske tablice izdaje se i potvrda o privremenoj registraciji vozila. Izdavanje privremene registarske tablice (RPE) odnosi se na vozila koja se odvoze iz naãe zemlje. a zatim podnosi zahtev za registraciju vozila. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – ako je vozilu istekla registracija. 283 11. Uz zahtev za izdavanje privremene registarske teblice (RPE) prilaæe se i izvozna deklaracija od strane carine. onda vlasnik ne plaña osiguranje.11.1. Ovo je posebno znaåajno zbog åinjenice da se registarske tablice åesto otuœuju radi prevoza poåinilaca kriviånih dela. Privremena registracija (RP) se odnosi na registraciju motornih i prikljuånih vozila åiji su vlasnici stranci koji privremeno borave u naãoj zemlji. Na registarskoj tablici se upsuje i godina u kojoj istiåe privremena registracija. Uz nove registarske tablice izdaje se i nova saobrañajna dozvola. Meœutim. Ukoliko doœe do gubitka. vlasnik vozila je duæan da to prijavi nadleænom organu. Registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava se vrãi pod posebnim uslovima i za njih se vodi posebna evidencija. oãteñenja ili nestanka jedne ili obe registarske tablice. niti naknade za puteve i druge naknade (veñ su uplañene). Registracija motornih i prikljuånih vozila koja dolaze sa drugih registarskih podruåja za vozila koja su kupljena. Zamena registarskih tablica u sluåaju gubitka ili nestanka. a stara dozvola se ulaæe u dosije vozila. i da su registarske tablice vrañene i vraña saobrañajnu dozvolu vlasniku. Stare registarske oznake se ne mogu ponovo izdavati pre isteka dve godine od dana prijavljivanja. a staru saobrañajnu dozvolu zadræava u dosijeu vozila. Ukoliko je stara registracija istekla. neophodno je promeniti registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . ali su prethodno bila registrovana na drugom registarskom podruåju ili se vlasnik vozila doseli sa drugog registarskog podruåja. Vlasnik vozila odjavljuje vozilo u prethodnom registarskom podruåju (vraña registarske tablice i u saobrañajnu dozvolu se konstatuje da je vozilo odjavljeno). OUP izdaje nove registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. odnosno saobrañajne dozvola istekla duæe od 30 dana i sl. uz zahtev podnosi dokaz da je uplatio naknadu za registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. vlasnik vozila prilaæe i Reãenje carine o privremenom uvozu (za uvezena vozila) i dokaz o odobrenom privremenom boravku. Nadleæni organ upisuje u saobrañajnu dozvolu da je vozilo odjavljeno. Uz tablice RPE se izdaje i Potvrda koja vaæi najduæe 15 dana. da preda registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. odnosno nosiocu prava raspolaganja. odnosno produæenje privremene registracije vrãi se svake godine.

O izdatim nalozima vodi se posebna evidencija. Za lake prikolice se ne izdaje saobrañajna dozvola. vozila koja se kreñu od mesta proizvodnje do mesta prodaje (skladiãta) ili od mesta prodaje do mesta stanovanja vlasnika. prepravljana ili nije ni postojala. Registracija motocikla vrãi se pod istim uslovima kao i registracija vozila. Vozila sa oznakom proba podleæu posebnom obaveznom – dnevnom osiguranju. s tim ãto se za motocikle izdaje jedna registarska tablica åetvrtastog oblika (koja stoji na zadnjoj strani moticikla). Izdavanje treñih tablica za lake prikolice. ãirina. Nadleæni organ moæe poveriti zainteresovanom preduzeñu da. veñ ih korisnik uniãtava. Uz tablice sa oznakom “PROBA” izdaje se Potvrda o koriãñenju probnih tablica na period koji se raåuna u danima i ne moæe biti duæi od 15 dana. izdaje tablice sa oznakom “PROBA”. stareãina SUP-a izdaje nalog za ukucavanje posebnog broja (oznake). veñ se u saobrañajnu dozvolu vuånog vozila upisuje da je izdata treña tablica. Kada se ova åinjenica utvrdi na redovnom tehniåkom pregledu vozila (u procesu identifikacije vozila) upisuje se u registracionom listu. Vlasnik vozila OUP-u podnosi zahtev za izdavanje naloga za ukucavanje broja motora. vozilo ne moæe biti registrovano u redovnom postupku. Registracija vangabaritnih vozila se odnosi na motorna i prikljuåna vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove u pogledu dimenzija (duæina. mase (najveña dozvoljena masa prelazi 40 tona) i osovinskih optereñenja. visina). o vozaåima koji ñe upravljati vozilom u tom periodu.Lipovac. niti posebna potvrda. Tablice sa oznakom “PROBA” su od kartona i posle upotrebe se ne vrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Izdavanje tablica sa oznakom “PROBA” odnosi se na motorna i prikljuåna vozila koja joã nisu registrovana. Da bi se mogle koristiti u javnom saobrañaju lake prikolice (do 750 kg) se registruju i za njih se izdaje jedna registarska tablica sa ponovljenom registarskom oznakom vuånog vozila (treña tablica). OUP vrãi identifikaciju vozila. Treba naglasiti da ovakve registarske tablice ne oslobaœaju ova vozila od procedura koje se odnose na svaki vangabaritni prevoz (zahtev za odobrenje). S obzirom na to da se na tehniåkom pregledu ne moæe struåno i pouzdano utvrditi identifikacija vozila. a treba da uåestvuju u saobrañaju na putu. sa svim dokazima koji mogu pomoñi u identifikaciji. u njegovo ime. oãteñena. Oznake ukucavaju posebno ovlaãñeni servisi. U Potvrdu se upisuju podaci o periodu vaæenja (do 15 dana). o putu kojim ñe se kretati vozilo (deonice) i vremenu kada ñe se ovaj prevoz realizovati. To su prepravljana ili popravljana vozila koja idu na probnu voænju radi ispitivanja njihovih bezbednosnih i drugih svojstava. P. odnosno ãasije. tako da se ove oznake uvek razlikuju od meœunarodnih oznaka vozila (VIN). 284 . Za ova vozila se izdaju posebne registarske tablice crvene boje sa belim slovima i brojevima. Kada je izvrãena pouzdana identifikacija vozila. a ispred oznake upisuje se oznaka PUS (Po Uputstvu SUP-a). Izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije je veoma vaæan upravni posao i odnosi se na vozila kod kojih je oznaka motora ili ãasije uniãtena. a na osnovu nalaza veãtaka ili struånog lica.

Pariz. Zakonom o opãtem upravnom postupku. . Upravni postupak poniãtenja registracije se vrãi po sluæbenoj duænosti. Na novoj saobrañajnoj dozvoli se upisuje “DUPLIKAT”.10 U izjavi se navode podaci o vozilu za koje se traæi duplikat saobrañajne dozvole. Na primer. Najåeãñe se izdaju uverenja o vlasniãtvu vozila.1.1. Protiv izvrãioca kriviånih dela pokreñe se poseban kriviåni postupak. a na osnovu saznanja da je registracija vozila izvrãena i vozilo registrovano na osnovu neispravne (falsifikovane) dokumentacije. pristupa se proveri (po potrebi i veãtaåenju). o osiguranju itd. Ukoliko nalaz veãtaka ukazuje da je reå o falsifikatu. Da bi lice upravljalo vozilima u saobrañaju treba da ispunjava zdravstveni. a na osnovu dosijea vozila i evidencija koje vodi OUP. Pri registraciji vozila prilaæe se i dokaz o ispitivanju vozila koji se ulaæe u dosije vozila. na zahtev stranke (izjava).11 Prema ZoOBS ovi uslovi su konkreti10 Duplikat saobrañajne dozvole moæe izdati samo organ kod koga se vodi dosije vozila. 285 11. ukoliko se naknadno utvrdi da su dokazi o poreklu ili vlasniãtvu vozila bili neispravni. neophodno je da se izvrãi pojedinaåno ispitivanje vozila (tzv. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS). “atest”). poziva se vlasnik vozila radi davanja izjave u vezi nabavke vozila i drugih spornih okolnosti. struåni i uslov lepog ponaãanja. starosni. Pravilnikom o vozaåkoj dozvoli itd. na osnovu dosijea vozila. vreme i naåin nestanka saobrañajne dozvole. u kome se od vlasnika moæe oduzeti i vozilo. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Izdavanje naloga za ispitivanje vozila se odnosi na vozila koja se opravljaju ili prepravljaju ili za vozila koja se pojedinaåno izraœuju (najåeãñe se lake prikolice izraœuju u zanatskim radnjama ili liåno). mesto. o poreklu vozila. Izdavanje uverenja o vozilima vrãi se na zahtev vlasnika vozila ili drugog zainteresovanog lica. Ispitivanje vozila vrãe posebno ovlaãñene organizacije (najåeãñe nauåni instituti i fakulteti).2. S obzirom na to da ova vozila nemaju potvrdu o ispunjavanju bezbednosnih i drugih uslova za uåeãñe u saobrañaju. Na osnovu sagledavanja svih dokaza utvrœuje se da li su se stekli uslovi za poniãtavanje registracije. Po sluæbenoj duænosti se donosi Reãenje i poniãtenju registracije i od vlasnika oduzima saobrañajna dozvola i registarske tablice. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. Protiv reãenja koja su doneta u prvostepenom postupku moæe se uloæiti æalba drugostepenom organu – Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. 1909.11. o registraciji. o prvoj registraciji. Upravni poslovi u oblasti vozaåa Upravni poslovi u oblasti vozaåa su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS). Izdavanje duplikata saobrañajne dozvole se vrãi u sluåajevima gubitka saobrañjne dozvole. o broju motora i broju ãasije. 11 Ovako su bili definisani uslovi u prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilom åiji pot- pisnik je bila i Srbija.

– pridruæivanje oznake – broja vozaåu.12 Upravne poslove izdavanja vozaåkih dozvola i evidencije vozaåa vrãi OUP.. – upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled. – popunjavanje obrasca vozaåke dozvole. – izdavanje instruktorskih dozvola. – oduzimanje vozaåkih dozvola (zbog zdravstvenih razloga). 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje vozilim odreœene kategorije i 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilima.. 2) da je navrãilo 18 godina. Pravo na upravljanje motornim vozilom moæe da stekne lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom. – formiranje dosijea vozaåa i 12 ”. 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilom. – izdavanje uverenja i – donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita. 286 . – provera da li je licu zabranjeno izdavanje vozaåke dozvole (evidencije o zaãtitnim merama i merama bezbednosti). – upisivanje osnovnih podataka o vozaåu u ruånu evidenciju. P. “ (ZoOBS. – produæenje vaænosti vozaåke dozvole. pravo na upravljanje autobusima i trolejbusima moæe da stekne lice koje je navrãilo 21 godinu. Pravo na upravljanje motornim vozilima kategorije D moæe da stekne vozaå koji ima pravo da upravlja motornim vozilom kategorije C: 1) ako je upravljao motornim vozilima kategorije C najmanje dve godine. ovog ålana. a pravo na upravljanje motociklima sa motorom åija zapremina ne prelazi 125 cm3 – lice koje je navrãilo 16 godina. – upisivanje novopoloæenih kategorija. Svaki od nabrojanih struånih poslova je sloæen i podrazumeva sprovoœenje propisanih procedura.. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 zovani. – izdavanje duplikata vozaåke dozvole. 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje motornim vozilima odreœene kategorije. Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozaåa su: – izdavanje novih vozaåkih dozvola. – zamena inostranih vozaåkih dozvola za nacionalnu vozaåku dozvolu. – unoãenje podataka o vozaåu u jedinstveni informacioni sistem MUP-a. 2) da je navrãilo 18 godina æivota.. – izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora. ålan 171). Izdavanje nove vozaåke dozvole obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka. stav 1. – prijava/odjava vozaåa (zbog promene prebivaliãta). – izdavanje potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP). 2) ako je upravljao motornim vozilima kategorije B i C ukupno najmanje 3 godine. Izuzetno od odredbe taåke 2. tako da pravo na upravljanje motornim vozilima moæe steñi lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom.Lipovac.

) i 5) dve istovetne fotografije. 3) dokaz da je lice boravilo duæe od 6 meseci u zemlji åiju dozvolu poseduje (gde je polagalo vozaåki ispit). administrativne i druge takse i sl. Pri tome se ima na umu i princip reciprociteta. 2) dokaz o struånosti (potvrdu o zavrãenoj obuci i uverenje o poloæenom ispitu). Stranka u ovom procesu podnosi sledeñe pisane podneske: 1) zahtev za izdavanje vozaåke dozvole. 6) dokaz o uplañenoj naknadi troãkova vozaåke dozvole i o uplañenim daæbinama (takse) i 7) liåna karta (na uvid). Prilikom izdavanja naãe nacionalne vozaåke dozvole. Pored ovih sadræaja. poseduju inostranu vozaåku dozvolu i æele da je zamene naãom nacionalnom dozvolom. 4) vaæeñe lekarsko uverenje. novo lekarsko uverenje itd. u dosije vozaåa se stavljaju i drugi vaæni pisani podnesci i dokumenti u vezi vozaåa. Na osnovu inostrane vozaåke dozvole. odnosno uslovno sposobno da upravlja vozilom). odnosno meœunarodne obaveze. Ovi podnesci predstavljaju dopunske sadræaje dosijea vozaåa: nalaz i miãljenje lekara sa kontrolnog zdravstvenog pregleda. inostrana dozvola se zadræava i ulaæe u dosije vozaåa. 4) dokaz o uplati propisanih daæbina (obrazac vozaåke dozvole.11.14 13 Inostrana vozaåka dozvola je osnov za dobijanje nacionalne vozaåke dozvole. Prva åetiri pisana podneska i jedna fotografija su osnovni sadræaji dosijea vozaåa koji se formira u postupku izdavanja nove (prve) vozaåke dozvole. u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj.1. 3) dokaz o ispunjavanju zdravstvenih uslova (lekarsko uverenje u kome je navedeno da je lice sposobno. 14 Prema Zakonu i meœunarodnim ugovorima lice moæe imati samo jednu nacionalnu vozaåku dozvolu. uporeœivanjem uslova koji se zahtevaju i vozaåkih ispita u zemlji gde je vozaå polagao i uslova u naãoj zemlji ocenjuje se ispunjenost uslova za izdavanje naãe nacionalne vozaåke dozvole. Uz zahtev za zamenu inostrane vozaåke dozvole prilaæu se i sledeñi dokumenti: 1) inostrana vozaåka dozvola.13 2) overen prepis inostrane vozaåke dozvole. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Zamena inostranih vozaåkih dozvola se vrãi na zahtev lica (naãih graœana ili stranaca) koja su poloæila vozaåki ispit u nekoj stranoj zemlji. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – izdavanje vozaåke dozvole Dakle. 5) dve istovetne fotografije. kada stranka (lice koje je poloæilo vozaåki ispit) podnese zahtev za izdavanje vozaåke dozvole. pravosnaæna reãenja i presude za dela u saobrañaju. 6) dokaz o ispunjavanju starosnog uslova (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument na uvid). 287 11.

Ovaj rok se moæe smanjiti na osnovu lekarskog uverenja (ne krañe od jedne godine). Danas veliki broj kandidata za vozaåe polaæe PSP test i koristi moguñnost da. Zato je neophodno bolje uvezivanje upravnih poslova i poslova neposredne kontrole saobrañaja. zahtevaju izdavanje duplikata i tako izbegavaju mere zabrane upravljanja vozilom (zaãtitne mere ili mere bezbednosti). odnosno rokom koji je odreœen lekarskim uverenjem. P. a po potrebi i dve fotografije i drugi prilozi (dokazi o uplañenim daæbinama i naknadama. Ova potvrda daje pravo na upravljanje biciklom sa motorom. Lica starija od 65 godina.Lipovac. zadræavajuñi vozaåku dozvolu (original). Zahtev se odlaæe i ova åinjenica se upisuje i u dosije vozaåa. lekarsko uverenje i sl. Ova dovzloa se razlikuje od vozaåke dozvole. drugi itd. 2) da je navrãila 23 godine starosti. 3) da ima odgovarajuñu struånu spremu (specijalizacija saobrañajne struke – peti stepen za vozaåa instruktora). Treba napomenuti da vozaåi veoma åesto. Izdavanje duplikata vozaåke dozvole se vrãi ukoliko vozaå izgubi ili mu nestane vozaåka dozvola. Vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 10 godina. Zahtev i uverenje o novopoloæenoj kategoriji se ulaæe u dosije vozaåa. Vozaå. Izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora se vrãi na osnovu uverenja o poloæenom ispitu za vozaåe traktora. Produæenje vaænosti vozaåke dozvole se vrãi na zahtev stranke kojoj je istekla vaænost vozaåke dozvole. a u vozaåku dozvolu se upisuje (overava) nova kategorija. Izdavanje povrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP) vrãi se na osnovu poloæenog testa o poznavanju saobrañajnih propisa. skrati program obavezne obuke za vozaåa. jer na njenoj treñoj strani nisu svrstane kategorije vozila. Licima koja su navrãila 65 godina vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. na osnovu Potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa. odnosno gubitka vozaåke dozvole. pri svakom produæenju vaænosti vozaåke dozvole prilaæu i lekarsko uverenje. Izdavanje instruktorske dozvole vrãi OUP na zahtev stranke koja prilaæe dokaze o ispunjavanju sledeñih uslova: 1) da je poloæila ispit za vozaåa instruktora. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Upisivanje novopoloæenih kategorija u vozaåku dozvolu vrãi se kada vozaå (koji ima vozaåku dozvolu i za kojeg je formiran dosije vozaåa) naknadno poloæi neku drugu kategoriju. 4) da ima 3 godine vozaåku dozvolu za upravljanje onom kategorijom vozila za koju se izdaje instruktorska dozvola i 5) da za poslednjih 5 godina nije pravosnaæno osuœivana za kriviåna dela ugroæavanja bezbednosti saobrañaja. a nakon toga se produæava.). uz zahtev. prilaæe vozaåku dozvolu i dokaz o novopoloæenoj kategoriji.). Na vozaåkoj dozvoli koja se izdaje upisuje se DUPLIKAT i broj duplikata (prvi. to se unosi u evidencije vozaåa. Za redovno produæenje vaæenja vozaåke dozvole podnosi se zahtev. 288 . Vozaå prilaæe i izjavu o okolnostima nestanka. radnom maãinom i motokultivatorom. Instruktorska dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine.

Na osnovu toga poziva vozaåa da doœe u OUP i donese vozaåku dozvolu. a novi sekretarijat ñe od prethodnog sekretarijata zatraæiti dosije vozaåa i vozaåa upisati u svoju evidenciju vozaåa. vojni organi. nije izvrãena. samo za upravljanje vozilima koja su posebno prilagoœena vozaåima koji nemaju ekstremitete i sl. tuæilaãtva i drugi subjekti koji saznaju o promeni zdravstvenog statusa vozaåa. na osnovu pravosnaænih sudskih odluka. a vozaåa pozvati da doœe i donese vozaåku dozvolu. Zdravstvene ustanove. preduzeñe.15 S druge strane. Kada vozaå koji je upuñen na kontrolni lekarski pregled. dok se ne podvrgne kontrolnom zdravstvenom pregledu.11.16 Upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled se vrãi u sluåajevima kada se osnovano posumnja da je bitno promenjen zdravstveni status vozaåa (nije viãe duãevno i telesno sposoban da upravlja vozilom). 289 11. Na osnovu prikupljenih informacija. pronalazi vozaåa u evidenciji i proverava njegov dosije vozaåa. donese lekarsko uverenje. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Prijava i odjava vozaåa zbog promene prebivaliãta se vrãi na zahtev vozaåa kada promeni prebivaliãte – preseli se van sekretarijata u kome se vodi u evidenciji vozaåa. Izvrãenje zaãtitnih mera i mera bezbednosti se vrãi po sluæbenoj duænosti.1. osuœenim licima moæe da istekne mera bezbednosti dok se nalaze u zatvoru. Kada nadleæni OUP dobije ovakva saznanja. 16 Ovo dovodi do apsurda da poåinioci najteæih kriviånih dela i prekrãaja upravljaju vozilom dok traje sidski proces. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . pa se smatra da mera ne teåe. na komisiju lekara specijalista za konkretnu bolest. tj.) ili 15 U praksi se javlja problem kada vozaå izbegava da mu se u vozaåku dozvolu upãe zaãtitna mera. Treba naglasiti da zaãtitne mere (zabrana upravljanja u periodu od tri do 12 meseci) izriåe sudija za prekrãaje i one traju od dana upisa u vozaåku dozvolu. pronañiñe vozaåa u evidenciji i u dosije vozaåa uloæiti ovakvu informaciju (obaveãtenje). Vozaåu se privremeno oduzima vozaåka dozvola. O izvrãenim merama vodi se evidencija. Vozaå je duæan da se prijavi u novom mestu prebivaliãta. a reãenje/presudu ulaæe u dosije vozaåa. Kada OUP dobije pravosnaæno reãenje ili presudu (dokument o izricanju mere). OUP ñe doneti Reãenje o upuñivanju vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled kod ovlaãñene zdravstvene ustanove. upisuje se mera u vozaåku dozvolu. Kada vozaå pristupi. duæni su da to prijave organu kod koga se vozaå vodi u evidenciji. Oduzimanje vozaåke dozvole zbog zdravstvenih razloga vrãi se na osnovu saznanja da je vozaå koji se vodi u evidenciji oboleo od bolesti koja je nespojiva sa upravljanjem motornim i prikljuånim vozilom za koju ima upisanu kategoriju u vozaåku dozvolu. Sa druge strane. mere bezbednosti izriåu redovni sudovi i one teku od pravosnaænosti presude. o åemu se izdaje potvrda. nadleæni organ donosi reãenje u skladu sa nalazom i miãljenjem lekarske komisije: – vozaåu se vraña vozaåka dozvola i u dosije vozaåa odlaæe lekarsko uverenje da je vozaå i dalje sposoban za upravljanje vozilima svih kategorija koje su upisane u vozaåku dozvolu ili – u vozaåku dozvolu se upisuju napomene – ograniåenja za upravljanje vozilom (npr. sudovi.

Ovo su upravni poslovi koji su u vezi sa nadzorom nad radom pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. 290 . a u dosije vozaåa odlaæe lekarski nalaz i miãljenje. C ili D).Lipovac. Sprovode se na osnovu zahteva stranke (otvaranje tehniåkih pregleda. poziva se lice da donese vozaåku dozvolu koja se poniãtava i odlaæe u dosije vozila (zajedno sa reãenjem i dokazima o neispravnosti). falsifikovana inostrana vozaåka dozvola na osnovu koje je izdata naãa nacionalna vozaåka dozvola) ili je ispit poloæen na nedozvoljen naåin (npr. o tome da je lice imalo vozaåku dozvolu itd. o poloæenim kategorijama. Poniãtena vozaåka dozvola. Donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita vrãi se po sluæbenoj duænosti kada se doœe do saznanja da je vozaåka dozvola izdata na osnovu neispravnih dokaza i falsifikovanih dokumenata (npr. reãenja o vangabaritnim prevozima i sl. onda se stara vozaåka dozvola poniãtava (upiãe se poniãteno). odnosno miãljenja o prevozu vangabaritnih tereta. Protiv lica i drugih koji su umeãani u sluåaj pokreñe se odgovarajuñi postupak pred sudom. lice nije boravilo duæe od 6 meseci u mestu gde je polagalo ispit ili komisija nije bila formirana u skladu sa zakonom). 11 11.) ili po sluæbenoj duænosti (donoãenje reãenja o zabrani rada. Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Najznaåajniji inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja su: – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju tehniåkih pregleda vozila. za C i D kategoriju vozila). Najåeãñe se izdaju uverenja o verodostojnosti vozaåke dozvole. vrãi se na zahtev vozaåa. Na osnovu utvrœenih åinjenica donosi se Reãenje. Krsto Bezbednost saobrañaja – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje onom kategorijom za koju je lekarska komisija konstatovala nesposobnost (npr. – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju centara za obuku vozaåa. vozaåu ñe se oduzeti i poniãtiti vozaåka dozvola. odnosno o oduzimanju ovlaãñenja za rad). P. Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje svim kategorijama. – izdavanje raznih reãenja i naloga u vezi puteva. reãenje i lekarsko uverenje se odlaæu u dosije vozaåa. poniãtava se vozaåka dozvola. otvaranje centara za obuku vozaåa. Izdavanje uverenja na osnovu dosijea i evidencija vozaåa. a izdaje se nova vozaåka dozvola sa preostalim kategorijama.3.1. Reãenje i poniãtena vozaåka dozvola. poniãtava se stara vozaåka dozvola i izdaje nova vozaåka dozvola u koju se upisuju samo kategorije za koje je vozaå sposoban ili – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje svim kategorijama vozila koja su bila upisana u vozaåku dozvolu. o nekaænjavanju vozaåa. – nalaganje mera za otklanjanje propusta u vrãenju unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS) i – davanje saglasnosti. Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje odreœenim kategorijama vozila (npr.

– objekata (odgovarajuñe uåionice i prateñe prostorije).2. dokumentacija o pregledanim vozilima. Prema Zakonu o bezbednosti saobrañaja na putevima. Na primer. drugih zakona. – vozila (dovoljan broj tehniåki ispravnih vozila prilagoœenih za obuku). a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih struånjaka propisanih struånih profila i njihova struånost za vrãenje poslova tehniåkog pregleda). – objekata (odgovarajuñih dimenzija koje obezbeœuju prolazak i pregled vozila za koja se izdaje ovlaãñenje). njena ispravnost i dokumentacija o opremi. za naãe potrebe ñemo pod pravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevati: a) poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja i b) poslove neposredne primene prava u obradi i rasvetljavanju saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda. ovlaãñeno lice OUPa treba da izaœe na lice mesta i proveri da li ispunjava sve propisane uslove za obavljanje tehniåkih pregleda vozila. dokumentacija o obuci i vozaåkim ispitima). PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada svi poslovi bezbednosti saobrañaja podrazumevaju primenu prava. Da bi jedan COV dobio ovlaãñenje. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Za svako preduzeñe koje je registrovano za tehniåke preglede vozila. – opreme (postojanje propisane opreme. nastavnika teorijske nastave i dr. struånjaka propisanih struånih profila). struånjaci iz OUP-a su ålanovi radnih grupa koje pripremaju Zakon o bezbednosti saobrañaja. a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih instruktora. Na osnovu ovog zapisnika donosi se Reãenje kojim se utvrœuje ispunjavanje uslova za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. katalozi i druga neophodna struåna literatura).11. grafoskopa i sl. Moæemo razlikovati sledeñe poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja: – uåeãñe u pripremi nacrta zakona i drugih propisa koje donosi Skupãtina. obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita se vrãe u ovlaãñenim centrima za obuku vozaåa (COV). O izvrãenom uvidu se saåinjava Zapisnik u kome se unose svi znaåajni nalazi. neophodno je podneti zahtev OUP-u. uredbi. 291 11. panoa saobrañajnih znakova. ovlaãñeno lice iz OUP-a. OUP-u se podnose dokazi o ispunjavanju propisanih uslova i zahtev da ovlaãñeno lice utvrdi ispunjenost uslova. .2. Na osnovu ovog zahteva. a posebno o baædarenju) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast. izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni uslovi. Ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni svi propisani uslovi za vrãenje ove delatnosti. – nastavnih sredstava i druge opreme (postojanje ãema vozila. Pravilnik o unutraãnjoj kontroli.) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast. odnosno Vlada. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11.

u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima. izgradnje i odræavanja puteva. Oni mogu naloæiti da se ovaj i drugi interni akti usaglase sa zahtevima bezbednosti saobrañaja. policajac izveãtava stareãinu i podnosi dokaze o prekrãaju. Ovlaãñena lica iz OUP-a pomaæu preduzeñima da donesu ãto kvalitetniji akt. – priprema i donoãenje podzakonskih akata za koje je ovlaãñeno Ministarstvo unutraãnjih poslova. ako prekrãilac uloæi æalbu postupak se vodi pred drugostepenim organom – sudijom za prekrãaje. – pomoñ organima lokalne samouprave u pripremi i donoãenju propisa iz svoje nadleænosti. priprema odgovarajuñe predloge. ali saobrañajna policija prati sprovoœenje ovih propisa i pomaæe u pripremi ãto kvalitetnijih propisa. Na primer. Saobrañajna policija. P. odnosno Ministar unutraãnjih poslova. Ovaj postupak vodi ovlaãñeno sluæbeno lice (diplomirani pravnik. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 odluka i sl. onda se u OUP-u vodi prvostepeni prekrãajni postupak.). Sa druge strane. Obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja su poslovi kojima se neposrednom primenom prava dokazuju i sankcioniãu saobrañajni prekrãaji i druga dela u saobrañaju. vrãe nadzor da li je ovaj akt u saglasnosti sa zakonom. u prekrãiocu i o znaåaju tog prekrãaja za bezbenost 292 . Konaåno. Ukoliko prekrãilac ne plati kaznu na licu mesta. – pomoñ preduzeñima i ustanovama da donose propise iz svoje nadleænosti. preduzeña za prevoz su obavezna da donesu interni akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja. saobrañajna policija prati primenu propisa u bezbednosti saobrañaja i predlaæe izmene i dopune ovih propisa. prati njihovo sprovoœenje i stalno predlaæe izmene i dopune. u saradnji sa predstavnicima autoãkola i drugim struånim subjektima. Na primer. prati njegovu realizaciju i stalno predlaæe unapreœenje ovih propisa (opãtinska. – pomoñ drugim subjektima u pripremi i donoãenju podzakonskih akata. odnosno gradska odluka i sl. u OUP-u se formira predmet sa svim dokazima (dokazi o prekrãaju. da li se i kako sprovodi. opãtinski (gradski) organ nadleæan za poslove saobrañaja predlaæe lokalnoj skupãtini reæim saobrañaja. a saobrañajna policija uåestvuje u pripremi predloga. sa tri godine iskustva i poloæenim pravosudnim ispitom) u sluæbenim prostorijama OUP-a. Ministar unutraãnjih poslova je ovlaãñen da donosi pravilnike koji ureœuju obuku i polaganje vozaåkih ispita. Ovlaãñeno sluæbeno lice OUP-a (saobrañajni policajac) uoåava i sankcioniãe soabrañajne prekrãaje za koje je predviœeno plañanje novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja. Ministarstvo nadleæno za poslove saobrañaja priprema pravilnike koji ureœuju oblast projektovanja. Ukoliko prekrãilac nije platio kaznu. Na primer. Na primer.Lipovac. U OUP-u se prati da li je prekrãilac u zakonskom roku platio kaznu na raåun ili je pristupio u OUP i platio kaznu. a OUP se pojavljuje kao stranka u postupku. Kada lice naåini prekrãaj za koji je zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje.

br. Vidi: ål. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA saobrañaja). 101/05. 28. “Sluæbeni glasnik RS” br. 29/90. 41/94-573. 101/05. “Sluæbeni glasnik RS”. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. Videti: Odluku SUS IU broj 78/1-89 . u OUP-u vode se propisane evidencije. Vidieti: Odluku US RS IU br.“Sluæbeni list SRJ”. br. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja. 293 11. “Sluæbeni glasnik RS” br. 15/84. 30/94 – 25/97509. 19/04 i 84/04. br. Zakon o bezbednosti saobrañaja. 2. Zakon o prekrãajima. OUP pokreñe prekrãajni postupak i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. 24/94-297. “Sluæbeni glasnik SRS”. formira predmet i podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje.Literatura Literatura Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. Videti: ålan 5. Zakona – 48/94-1497. Videti: ålan 33. OUP uåestvuje u vrãenju uviœaja. 80/89. Vidi: ål. 33/97. Videti: ålan 1. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. 13/93-284. ima pravo da traæi izvoœenje dokaza. br. Zakon o dræavnoj upravi. 6. 50/88. odnosno javnom tuæiocu. br. “Sluæbeni list SFRJ”. Vidi: ål. 5/86. “Sluæbeni list SRJ”. 34/92. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. br. 28/96-5. 79/05. O svim navedenim prekrãajima i kriviånim delima. Zakona – 67/93-3111. 53/82. Zakon o ministarstvima. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. “Sluæbeni glasnik RS” br. Zakon o policiji. kompletira uviœajnu dokumentaciju i predaje je istraænom sudiji. Zakona – 53/93-2467. pravo æalbe itd.“Sluæbeni list SRJ”. . OUP vrãi uviœaj i kompletira uviœajnu dokumentaciju. prati proces i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. 21/90 i 28/91. 63/ 88. Zakona . Zakon o opãtem upravnom postupku.

Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12.6. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti tehniåkih pregleda vozila 12.5. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12.3. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza . Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja 12.2.4.1. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12.12. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12.

kao osnovni zakon kojim je ureœen postupak vrãenja nadzora. Inspekcijski nadzor je upravna delatnost. Ovo se ostvaruje neposrednim uvidom i uporeœivanjem stvarnog stanja i ponaãanja nadziranog subjekta sa propisanim stanjem i obavezama. Zakonom o dræavnoj upravi odreœeno je da inspekcijski nadzor vrãe organi dræavne uprave. br. obaveze i odgovornosti policijskih sluæbenika koji obavljaju poslove inspekcijskog nadzora. Zakon o policiji uredio je organizaciju rada. S toga se. Zakon o dræavnoj upravi (“Sluæbeni glasnik RS”. Zakona o privrednim prestupima i Zakon o prekrãajima. br. Na osnovu nadzora mogu se pokrenuti razliåiti postupci.1. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . odnosno pokreñu razliåiti postupci. predmet nadzora i izricanje upravnih mera nakon utvrœenog stanja. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. 79/05) bliæe je odredio ãta se podrazumeva pod inspekcijskim nadzorom.12. izriåu se zakonom odreœene mere. a da se zakonom to moæe poveriti organima teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. 297 12. br. Cilj inspekcijskog nadzora je da se ispita sprovoœenje zakona i drugih propisa. Osnovni elementi nadzora su: metod vrãenja. Za bolje shvatanje nadzora (posebno moguñnosti i ograniåenja u nadzoru) vaæne su i odredbe: – Zakona o privrednim druãtvima (kojim je propisan naåin osnivanja. nameñe Zakon o opãtem upravnom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. 33/97). 53/82) je odredio nadleænosti i upravne mere koje Ministarstvo unutraãnjih poslova moæe preduzimati u vrãenju nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. INSPEKCIJSKI NADZOR – PRAVNI OSNOV I OPÃTA RAZMATRANJA Ustavom Republike Srbije odreœeno je da dræavni organi uprave vrãe upravni nadzor nad primenom zakona. promene statusa. prestanak druãtva). U zavisnosti od rezultata nadzora. pa su za nadzor znaåajne i pojedine odredbe Zakonika o kriviånom postupku. – Zakona o privrednom registru (kojim je odreœeno da se privredna druãtva i njihovi ogranci moraju upisati u registar kod Agencije za privredne registre).

3) podnoãenje prijave nadleænom organu za uåinjeno kriviåno delo ili privredni prestup i podnoãenje zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. zaãtita prava graœana i javnog interesa. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. istraæno naåelo i naåelo kombinovanja pismenosti i usmenosti u voœenju postupka) u vrãenju nadzora treba primenjivati i posebna naåela kao ãto su: obaveãtavanje o dolasku u preduzeñe. ãto je znaåajno kod vrãenja nadzora iz odreœenih oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima). efikasnost. kao i obavljanje odreœenih privrednih delatnosti. koja vrãi poslove dræavne uprave. P. sluæbenost. ekonomiånost postupka. bez obzira na to da li graœani to zahtevaju podnoãenjem prijave zbog nezakonitog 1 Kovaåeviñ. Pored opãtih naåela (zakonitost. predmeta i robe. pravo na æalbu. pismeno fiksiranje toka inspekcijskog postupka. upotreba jezika i pisma. registrovanja i prestanak rada ovih organizacija. postrojenja. objekata. organizacije. ureœaja. 2) izricanje mandatne kazne. pravosnaænost reãenja. ako nisu u skladu sa ustavom i zakonom i 8) preduzimanje drugih mera i radnji za koje je zakonom ili drugim propisom ovlaãñen. åuvanje sluæbene i poslovne tajne. evidencije i druge dokumentacije. u skladu sa zakonom. 298 . odnosno zabrana. radi naknadnih analiza i 5) nareœivanje merenja koja obavljaju struåne organizacije. 6) obaveãtavanje drugog organa. Najvaænije propisane upravne mere koje inspektor (ovlaãñeno lice u nadzoru) moæe preduzeti su: 1) donoãenje reãenja o nalaganju izvrãenja mera i radnji (uz odreœivanje rokova za izvrãenje). 3) pregledanje poslovnih prostorija. ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadleæan. P. 4) uzimanje uzoraka robe i drugih predmeta. odnosno za obustavljanje od izvrãenja opãteg akta preduzeña ustanove ili druge organizacije. sasluãanje stranke. pruæanje pomoñi neukoj stranci. samostalnost u radu. Najvaænija ovlaãñenja ovlaãñenog lica u nadzoru su: 1) pregled opãtih i pojedinaånih akta. javnost. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 – Zakona o steåaju (zbog posledica koje nastupaju nakon otvaranja steåaja) i – Zakona o druãtvenim organizacijama i udruæenjima graœana (kojima je ureœen naåin osnivanja. saradnja sa drugim organima i organizacijama. 7) pokretanje kod ovlaãñenog organa postupka za obustavljanje od izvrãenja. materijalna istina. 2) sasluãavanje i uzimanje izjava od odgovornih i zainteresovanih lica.. 4) izdavanje privremenih nareœenja. odnosno poniãtenja ili ukidanje propisa ili drugog opãteg akta organa.Lipovac. 5) donoãenje mera obezbeœenja u sluåaju opasnosti za æivot i zdravlje ljudi ili za druge javne interese.1 Postupak inspekcijskog nadzora se uvek pokreñe po sluæbenoj duænosti. ocena dokaza.

3. nalazi i miãljenja veãtaka i uviœaj. prezime. okolnostima i prikupljenim dokazima. ne donosi se formalna odluka o pokretanju postupka. INSPEKCIJSKI NADZOR – SADRÆAJ I PROCEDURA Najznaåajnije radnje u postupku nadzora su: 1. Ta prva radnja po pravilu je odlazak kod subjekta åiji se rad æeli kontrolisati. Obezbeœivanje dokaza – Pri dokazivanju se mogu koristiti isprave. Upravni postupak inspekcijskog nadzora moæe se podeliti u dva dela: na prethodni postupak i postupak izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera i radnji. Vlasnik – dræalac stvari. Ako postoji potreba. veñ se smatra da je postupak pokrenut preduzimanjem bilo koje radnje s ciljem sprovoœenja postupka. mesto roœenja.12. U zavisnosti od rezultata prethodnog postupka. 2. Upoznavanje se vrãi. obezbeœivanje dokaza se moæe sprovesti u svakoj fazi postupka. odnosno ne pruæi drugu traæenu pomoñ. 4. 2) preduzimanjem drugih mera i radnji ili 3) konstatacijom i obaveãtenjem da nema utvrœenih povreda zakona.2. nadzor se moæe okonåati: 1) izricanjem zakonom propisanih upravnih mera. da ne sme niãta preñutati i da za svoj iskaz moæe biti zaklet i predoåiñe mu se posledice davanja laænog iskaza. . moæe se podneti prijava za prekrãaj protiv pravnog i odgovornog lica u pravnom licu koji ne omoguñi vrãenje nadzora. zanimanje. izjave stranaka. Pregled poslovne prostorije i stvari vrãi se na licu mesta. da se na to izjasni i da dâ svoje predloge. Stranka ima pravo da prisustvuje pregledu. Prethodni postupak je postupak utvrœivanja pravnih åiçenica i prikupljanja dokaza bitnih za sprovoœenje postupka izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera. ne stavi na uvid potrebna dokumenta i predmete. pa i pre nego ãto je postupak pokrenut. U protivnom. Sasluãanje lica – svedoka – Svedok u upravnom postupku moæe biti svako fiziåko lice sposobno da uoåi åinjenice o kojoj treba da svedoåi i koje je u stanju da to svoje opaæanje saopãti. Neposredni uvid i primena pravila opãteg upravnog postupka o uviœaju – Ovde se primenjuju pravila opãteg upravnog postupka koja se odnose na uviœaj. prebivaliãte ili boraviãte. Svedoka treba prethodno upozoriti da je duæan da govori istinu. omoguñavanjem uvida u spise predmeta. iskazi svedoka. Po pravilu.2. prostorije i zemljiãta duæan je da dopusti da se izvrãi pregled. Ovo se moæe vrãiti po sluæbenoj duænosti ili po zahtevu stranke. Svedoci se sasluãavaju pojedinaåno i bez prisustva svedoka koji ñe se docnije sasluãati. Od svedoka se uzimaju liåni podaci (ime. prituæbe i drugog sliånog akta. godine æivota i braåno stanje). od strane ovlaãñenog lica. Svedok je duæan da se odazove pozivu (moæe uskratiti svedoåenje iz razloga koje predviœa Zakon o opãtem upravnom postku). Upoznavanje i omoguñavanje izjaãnjenja o utvrœenom åinjeniånom stanju – Prema Zakonu o opãtem upravnom postupku mora se omoguñiti da se stranka upozna sa svim utvrœenim åinjenicama. uåeãñem u izvoœenju do299 12. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ponaãanja.

mesto i vreme nadzora (dan i åas). fotografije i drugi prilozi. P. Zapisnik treba da sadræi tok i sadræaj izvrãenih radnji u postupku. U sluåajevima predviœenim za2 Kovaåeviñ. Eventualne dopune se unose u dodatak zapisniku. kao i zapisniåar – ako ga je bilo. Ako neko lice neñe da potpiãe zapisnik ili se udalji pre zakljuåenja zapisnika. crteæi. imena sluæbenih lica. kao i datih izjava. organ nadleæan za reãavanje donosi Reãenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka. prisutnih stranaka i njihovih zastupnika. davanjem izjave na zapisnik ili putem pisane izjave. to ñe se konstatovati u zapisniku i navesti razlog zbog kojeg je potpis uskrañen. Izjave stranaka. Ta lica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stave svoje primedbe.2 Pre zakljuåenja zapisnik se åita licima koja uåestvuju u postupku. Zatim ñe zapisnik potpisati lice koje je uåestvovalo u radnji. svedoka. Na osnovu åinjenica utvrœenih u postupku. naziv organa sa brojem i datumom reãenja. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. Mesta koja su precrtana do zakljuåenja zapisnika moraju ostati åitljiva i overena potpisom sluæbenog lica koje rukovodi radnjom postupka. dispozitiv (izreku). 300 . Izuzetno. ako jesu. svakog dana ñe se uneti (u isti zapisnik) ono ãto je tog dana uraœeno i to ñe se propisno potpisati. Reãenje se donosi pismeno. ukratko ñe se upisati sadræaj primedbi. a koje su od znaåaja za reãavanje u upravnoj stvari. kada se sprovode vaænije radnje ili uzimaju vaænije izjave stranaka ili treñih lica. veãtaka i drugih lica koja uåestvuju u postupku. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 kaza. P. U zapisnik se upisuju i svi zakljuåci koji se u toku izvrãenja radnje donesu. reãenje se moæe doneti i usmeno. uputstvo o pravnom sredstvu. Zapisnik se sastavlja o usmenoj raspravi. to bi se smatralo bitnom povredom postupka. to su: zapisnik i zabeleãka u spisu. Na kraju zapisnika ñe se navesti da je zapisnik proåitan i da nisu stavljene nikakve primedbe ili. Ukoliko ovo ne bi bilo uraœeno. u sluåajevima predviœenim zakonom. obrazloæenje. Ako se zapisnik sastoji od viãe listova. a na kraju ñe ga overiti sluæbeno lice koje je rukovodilo radnjom.. U zapisnik se unosi: naziv organa koji vrãi nadzor.Lipovac. punomoñnika ili predstavnika. posebnim propisima moæe se predvideti da se reãenju moæe dati i drugi naziv. Pisanje zapisnika i reãenja – Zakon o opãtem upravnom postupku propisuje dve forme fiksiranja radnji koje se sprovode tokom upravnog postupka. skice. Zapisniku se mogu prikljuåiti planovi. Svaki list ñe na kraju overiti svojim potpisom sluæbeno lice koje rukovodi radnjom postupka i lice åija je izjava upisana na tom listu. upisuju se u zapisnik ãto taånije. 5. zbog åega se poniãtava reãenje. Ako se radnja ne moæe zavrãiti istog dana. oni ñe se oznaåiti rednim brojevima. Pri tom. Zapisnik se vodi u toku vrãenja sluæbene radnje. po potrebi i njihovim reåima. zapisnik treba da se ograniåi na vaæne åinjenice koje se tiåu predmeta nadzora. potpis sluæbenog lica i peåat organa. Ako zapisnik sadræi sasluãanje viãe lica. svako ñe se od njih potpisati ispod onog dela zapisnika u kome je upisana njegova izjava. U veñ potpisanom zapisniku ne sme se niãta dodavati niti menjati. predmet u kome se vrãi nadzor. Izuzetno. a. Zapisnik se vodi uredno i u njemu se ne sme niãta brisati. Pismeno reãenje sadræi: uvod.

obrazloæenje sadræi i pozivanje na propis koji to predviœa. 301 12. Rokovi se raåunaju na dane. Podnesak je podnesen u roku. moæe se podeliti i na viãe taåaka. predaju pismena moæe izvrãiti bilo kom licu zaposlenom u dræavnom organu. odnosno godine. Dostavljanje pismena pravnim licima – Dostavljanje dræavnim organima. u dispozitivu ñe se odrediti i rok u kome se ta radnja mora izvrãiti. utvrœeno åinjeniåno stanje. rok istiåe istekom prvog narednog radnog dana. Obrazloæenje reãenja sadræi: kratko izlaganje zahteva stranaka. Ako æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja. odnosno dan prijema telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upuñen. dostavljanje se vrãi predajom pismena licu koje su oni ovlastili. Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan dræavnog praznika. Rok koji je odreœen po mesecima. dan u koji je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno. Poåetak i tok rokova ne spreåavaju nedelje i dani dræavnih praznika. reãenje ne mora sadræavati neke od navedenih delova.2. Kad je rok odreœen po danima. Reãenje se mora dostaviti stranci u originalu ili u overenom prepisu. razloge zbog kojih nije uvaæen koji od zahteva stranaka. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura konom ili drugim propisom. ne uraåunava se u rok. Dispozitiv treba da bude kratak i odreœen. to mora biti navedeno u dispozitivu. ako za pojedine sluåajeve nije drukåije propisano. Kad je podnesak upuñen poãtom preporuåeno ili telegrafski. odnosno danu u koji pada dogaœaj od kog se raåuna trajanje roka. Zavrãetak roka moæe se oznaåiti i odreœenim kalendarskim danom. ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi. meseca. po potrebi i razloge koji su bili odluåujuñi pri oceni dokaza. 6. Raåunanje rokova – Rokovi se odreœuju zakonom. rok se zavrãava poslednjeg dana tog meseca. a mogu se raåunati i na åasove. veñ se za poåetak roka uzima prvi naredni dan. propis o nadleænosti tog organa. koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno. Ako dostavljaå u odreœenom radnom vremenu ne naœe lice odreœeno za primanje pismena. odnosno licu odreœenom za primanje pismena. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . odnosno odredili. naselje. ovog ålana koje se zatekne u njihovim prostorijama. grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu. Dispozitivom (izrekom) se reãava o predmetu postupka u celini i o pojedinaånim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno reãeno. umesto potpisa i peåata moæe da sadræi faksimil. pravne propise i razloge koji upuñuju na reãenje kakvo je dato u dispozitivu. 7. odnosno u koji pada dogaœaj od kog treba raåunati trajanje roka. odnosno telefaksom. mesece i godine.12. Uvod reãenja sadræi: naziv organa koji donosi reãenje. drugim propisom ili ih odreœuje sluæbeno lice koje vodi postupak. ako je pre nego ãto rok istekne stigao organu kome je trebalo da bude predat. dan predaje poãti. Ako se reãenjem nalaæe izvrãenje neke radnje. Ako se reãenje obraœuje mehanografski. a ako je potrebno. preduzeñu ili drugom pravnom licu iz stava 1. U obrazloæenju reãenja moraju se obrazloæiti i zakljuåci protiv kojih nije dopuãtena posebna æalba. Ako u postupku uåestvuju organizacija. ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomoñnika (ako ga ima) i kratko oznaåenje predmeta postupka. preduzeñima i drugim pravnim licima vrãi se predajom pismena sluæbenom licu. odnosno po godinama zavrãava se istekom onog dana. Ako je propisano da æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja.

Lipovac. Dræavni. Izuzetno. Æalba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja reãenja. odnosno javni tuæilac. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 8. moæe stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. a on je propustio da je koristi. reãenje se moæe izvrãiti u æalbenom roku. ali je u æalbi opravdao to propuãtanje. ako zakonom nije drukåije odreœeno. a u skladu sa Zakonom o policiji. Za reãavanje u drugom stepenu nadleæan je organ odreœen zakonom. a ta mu moguñnost nije bila data ili mu je bila data. Izjavljivanje æalbe – Protiv reãenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na æalbu. organ koji je doneo prvostepeno reãenje moæe. mogu izjaviti æalbu protiv reãenja kojim je povreœen zakon u korist fiziåkog ili pravnog lica. Blagovremenost ove æalbe prvostepeni organ ceni prema danu kad je predata. 9. neblagovremenu ili od neovlaãñenog lica izjavljenu æalbu prvostepeni organ odbaciñe svojim zakljuåkom. odnosno Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. on je odmah ãalje prvostepenom organu. on moæe postupak dopuniti. Postupanje po æalbi – Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je æalba osnovana. reãenje se ne moæe izvrãiti sve dok se reãenje koje je doneseno po æalbi ne dostavi stranci. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. U toku roka za æalbu reãenje se ne moæe izvrãiti. Protiv novog reãenja stranka ima pravo æalbe. Protiv novog reãenja stranka ima pravo na æalbu. 302 . Prema rezultatu dopunjenog postupka. Organ koji je doneo prvostepeno reãenje dopuniñe postupak i onda kad æalilac iznese u æalbi åinjenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja za drukåije reãenje upravne stvari. ako je to zakonom predviœeno. Prvostepeni organ ispituje da li je æalba dopuãtena. ako je reå o preduzimanju hitnih mera ili ako bi usled odlaganja izvrãenja bila nanesena nekoj stranci ãteta koja se ne bi mogla popraviti. a na ãtetu javnog interesa. upravnu stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. odnosno poslata drugostepenom organu. javni pravobranilac i drugi dræavni organi. ako je æaliocu morala biti data moguñnost da uåestvuje u postupku koji je prethodio donoãenju reãenja. Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe povodom æalbe da je sprovedeni postupak bio nepotpun. a da je to moglo biti od uticaja na reãavanje upravne stvari. U oblasti inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. Ako je æalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu. iz nadleænosti OUP-a. Nedopuãtenu. kao i poãto je æalba iz– javljena. U poslednjem sluåaju moæe se traæiti odgovarajuñe obezbeœenje od stranke u åijem se interesu sprovodi izvrãenje i ovim obezbeœenjem usloviti izvrãenje. nadleæno je Ministarstvo unutraãnjih poslova. Æalba se neposredno predaje ili ãalje poãtom organu koji je doneo prvostepeno reãenje. Kad je æalba propisno izjavljena. u granicama zahteva stranke. kad su zakonom ovlaãñeni. a nije potrebno sprovoditi nov posebni ispitni postupak. P.

u procesu osposobljavanja kandidata za vozaåe. sistematizuju se i unapreœuju znanja.” (ZoBS. dostaviti æalbu organu nadleænom za reãavanje po æalbi. u predãkolskim ustanovama. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa. 3 “Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. osposobljavanje vozaåa realizuje se u tri faze:4 I – pre dolaska u autoãkolu. kroz uåeãñe u saobrañaju. 303 12. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kad organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je podneta æalba dopuãtena. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima.. Zbornik radova (181-194). Prvostepeni organ je duæan da. u uvodnim odredbama ZoBS-a. predviœeno je to da OUP vrãi nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzima druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. . ålan 3). 3) odræavanja puteva i tehniåkog ureœenja saobrañaja i 4) prevoza (vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja u oblasti javnog prevoza i prevoza za sopstvene potrebe). duæan je. stiåu se najvaæniji stavovi. 2) tehniåkih pregleda vozila.3 U skladu sa ovim ovlaãñenjima. izgraœuju ispravni stavovi i unapreœuju veãtine znaåajne za bezbedno uåestvovanje u saobrañaju. odnosno Ministarstvo unutraãnjih poslova. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI OSPOSOBLJAVANJA VOZAÅA I POLAGANJA VOZAÅKIH ISPITA Prema savremenoj teoriji i praksi. Apatin. ispravljaju neispravni i ukorenjuju ispravni stavovi. 4 Lipovac. uåe osnovne veãtine za upravljanje vozilom i uveæbava pravilno ponaãanje u saobrañaju i III – posle polaganja vozaåkog ispita. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. uz æalbu.12. u procesu saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja (u porodici. broj 53/82) bliæe odreœuje poslove koje vrãe organi dræavne uprave nadleæni za unutraãnje poslove. uveæbavaju i ukorenjuju ispravna ponaãanja. 2002. OUP danas vrãi inspekcijsko-tehniåke poslove u oblasti: 1) osposobljavanja vozaåa i polaganje vozaåkih ispita. K.3. a najdocnije u roku od 15 dana od dana prijema æalbe. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. u osnovnim i srednjim ãkolama). Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12. II – u autoãkoli. Tako. priloæi sve spise koji se odnose na predmet. ispravljaju se nepravilna i opasna ponaãanja. a nije novim reãenjem zamenio reãenje koje se æalbom pobija.3. znanja i ukorenjuje navika (ne)pravilnog ponaãanja u saobrañaju. bez odlaganja.

b) vrãi nadzor nad radom centara za obuku vozaåa i c) uåestvuje u radu komisije na vozaåkom ispitu. OUP ima tri znaåajna ovlaãñenja u vezi osposobljavanja kandidata za vozaåe i polaganja vozaåkih ispita: a) proverava da li centar za obuku vozaåa ispuçava uslove za rad. vaspitanje i unapreœivanje vozaåa i 14) organizacija poslova obuke i unapreœivanja vozaåa. 63/80. 3) instruktore i nastavnike teorijske nastave. – Pravilnik o nastavnom planu i programu COV i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”. – Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”. Centri za obuku vozaåa su duæni da vrãe obuku i organizuju polaganje vozaåkih ispita u skladu s propisima. – ZoBS – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. 50/88. 8) poseban tretman kandidata koji ne poloæe ispit iz tri pokuãaja. 2/83). br.. Obuku kandidata za vozaåe u Srbiji reguliãu sledeñi propisi: – ZoOBS – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni list SFRJ”. Krsto Bezbednost saobrañaja Savremeni sistem obuke obuhvata sledeñe elemente: 1) saobrañajno obrazovanje i vaspitanje pre dolaska u autoãkolu. 12) rad sa vozaåima recidivistima (prañenje. 2/83). 6) doobuku kandidata koji su pali na ispitu. . 9) sistem vozaåkih dozvola. 4) teorijsku nastavu i polaganje teorijskog dela ispita. oduzimanje vozaåke dozvole i ponovna obuka). COV organizuju i polaganje vozaåkih ispita. . br..Lipovac. P. selekciju kandidata za vozaåe. br.).. 10) obuku za viãu kategoriju. 12 304 . 13) naknadno (neprekidno) saobrañajno obrazovanje. 2) minimalne uslove za rad autoãkola. 7) doobuku vozaåa. – Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (CoV) (“Sluæbeni glasnik SRS”. br. 2/83) i – Pravilnik o naåinu obeleæavanja vozila na kojima se vrãi obuåavanje kandidata za vozaåe (“Sluæbeni glasnik SRS”. doobuka.. 5) praktiånu nastavu i polaganje praktiånog dela ispita. 80/89.). 11) sistem kazni. br. br. Osposobljavanje kandidata za vozaåe vrãe Centri za obuku vozaåa (COV) koje mogu organizovati privredna druãtva i druga pravna lica. 53/82. 2/83).

br. poãtovanje propisa i savestan rad).5 saglasnost MUP-a na nastavni plan i program. Provera da li su ispunjeni uslovi koji su propisani Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima i Pravilnikom o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (“Sluæbeni glasnik SRS”. akt o osnivanju. 305 12. vozila na motorni pogon. 2/83) vrãi se pre poåetka rada COV. prostorijama. uåilima. overen nastavni plan i program. b) Nadzor nad radom COV: – ovlaãñeno lice iz OUPa ostvaruje neposredni UVID u stanje (ispunjavanje uslova koji su zahtevani na poåetku rada. Proveravaju se: opãti uslovi za izvoœenje nastave. Predmet vrãenja nadzora u oblasti osposobljavanja vozaåa je poãtovanje propisa u vezi: a) ispunjenosti uslova za rad centara za obuku vozaåa (pri osnivanju i u toku rada COV) i b) izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu. a na osnovu miãljenja ministarstva nadleænog za poslove prosvete i ministarstva zdravlja. COV moæe poåeti sa radom od momenta uruåenja reãenja o ispunjavanju propisanih uslova. 5 Uprava saobrañajne policije u sediãtu MUP-a daje saglasnost i overava nastavni plan i program. struåni kadar za teoretsku i praktiånu nastavu. a na osnovu zahteva. 6 COV imenuje komisiju od tri ålana: predsednik (koji je iz COV). i to: – da li kandidat ispunjava uslove da pristupi ispitu. c) OUP uåestvuje u radu ispitne komisije na vozaåkom ispitu6 i provera ispunjavanja uslova. – da li komisija ispunjava uslove (predsednik i dva ålana). ålan iz COV i ålan iz MUP-a (kojeg reãenjem odreœuje naåelnik SUP-a). Policijska uprava donosi REÃENJE kojim se nalaæe sprovoœenje odreœenih mera. ureœaji i uåila. – da li vozilo ispunjava uslove. dokaze da raspolaæe poligonom. Meœutim. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . sredstva.3. poãtovanje nastavnog plana i programa. odnosno Policijska uprava donosi REÃENJE o zabrani rada COV.12. Policijska uprava donosi REÃENJE o (ne)ispunjavanju propisanih uslova. dokaz da zapoãljava instruktore i akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja). Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita a) Provera ispunjenosti uslova za rad COV (pre nego ãto COV poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi ZAHTEV za utvrœivanje uslova (uz zahtev prilaæe reãenje Agencije za privredne registre. vozilima. vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja. – na osnovu neposrednog uvida ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom uvidu. pri svakom kasnijem nadzoru trebalo bi proveriti da li COV i dalje ispunjava ove uslove. – saåinjava se ZAPISNIK o izvrãenom nadzoru. – da li mesto (naselje) ispunjava uslove (koje utvrœuje MUP). ãemama. – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u ispunjenost uslova.

merna letva. Krsto Bezbednost saobrañaja Provera izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu vrãi se na osnovu ZoOBS. br. br.8 struåni kadar. Pravilnik o dimenzijama. Privredna druãtva i druga pravna lica koja su ovlaãñena da vrãe tehniåke preglede vozila su duæna da vrãe tehniåke preglede u skladu sa propisima. ãtoperica i katalog boja. b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom. o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. 23/84). 23/84) i propisi o merilima i merenjima. P. seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse. Vrnjaåka Banja. 7 12 Vasiljeviñ.. dubinometar (za merenje dubine ãara na pneumaticima). regloskop (za kontrolu farova). U procesu neposredne kontrole saobrañaja. kao i reãenje o oduzimanju ovlaãñenja. ureœaji za kontrolu izduvnih gasova (za OTO i dizel motore). Nadzor nad njihovim radom vrãe mesno nadleæni OUP-ovi (po mestu gde se nalazi tehniåki pregled vozila). 2005.Lipovac. br. ZoBS i Pravilnika o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”. ZoBS. J. 8 U neophodnu opremu spadaju: kanal sa dizalicom. fonometar (za merenje buke). MUP donosi reãenje kojim se ovlaãñuje preduzeñe ili drugo pravno lice da vrãi tehniåki pregled vozila. Pri uåeãñu u vozaåkim ispitima proverava se poãtovanje ZoOBS. saobrañajni policajci dopunjavaju i pomaæu nadzor nad radom COV i tako smanjuju moguñnost vozaåa instruktora da nesavesno obavljaju obuku kandidata za vozaåe. Proverava se da li COV ima overen nastavni plan program.7 12. ukupnim masama. ZoBS i Pravilnika o polaganju vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”. 2 /83). Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. – ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. pantljika. a) Proverava ispunjenost uslova za rad (pre nego ãto tehniåki pregled poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva ZAHTEV za utvrœivanje uslova (neophodni su odgovarajuñi objekat. valjci (za merenje sila koåenja). propisana oprema. odnosno da li realizuje nastavu prema ovom dokumentu. – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u stanje. 306 .4. OUP ima dva razliåita ovlaãñenja u oblasti tehniåkih pregleda vozila: a) proverava ispunjenost uslova za rad. nagazna ploåa i uglomer (za kontrolu ureœaja za upravljanje). br. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ISPITIVANJA VOZILA I TEHNIÅKIH PREGLEDA VOZILA Uslove i naåin vrãenja tehniåkih pregleda vozila utvrœuju ZoOBS. 2/83). tehniåka dokumentacija i evidencije). Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila (“Sluæbeni glasnik SRS”.

9 Posebne mere koje se mogu izreñi su: oduzimanje ovlaãñenja za rad (ako se u nadzoru utvrdi da viãe nisu ispunjeni uslovi za rad u pogledu ureœaja i opreme. vrãe nadzor nad stanjem puteva i nad odræavanjem puteva. a posebno nadzor nad stanjem puteva i saobrañajne signalizacije sa glediãta bezbednosti saobrañaja.5. na osnovu kojega se moæe doneti REÃENJE o oduzimanju ovlaãñenja za vrãenje tehniåkih pregleda. O uoåenim nedostacima OUP obaveãtava organ za saobrañaj koji nalaæe preduzeñu koje gradi ili odræava put (sa kojim je organ za saobrañaj sklopio ugovor) da otkloni nedostatke.5. OUP vrãi i nadzor na putevima sa glediãta bezbednosti saobrañaja. Reãenje se moæe odnositi na sva vozila ili na odreœene kategorije vozila. OUP. s ciÿem provere: – da li pravno lice (i dalje) ispunjava uslove za rad.12. Meœutim. . samoinicijativno ili na predlog policijske uprave. odnosno magistralnim i regionalnim putevima) upravlja republiåki organ za saobrañaj. 307 12. odnosno posebno osnovano javno preduzeñe za puteve (Javno preduzeñe “Putevi Srbije”). b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom preduzeña i drugih pravnih lica ovlaãñenih za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. (Dræavnim putevima I i II reda. svakodnevno prati stanje puteva. S obzirom na to da je OUP nadleæan za bezbednost saobrañaja. ukoliko se uoåe nedostaci koji neposredno ugro9 Reãenje o oduzimanju ovlaãñenja za rad donosi Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ODRÆAVANJA PUTEVA I TEHNIÅKOG REGULISANJA SAOBRAÑAJA Upravÿaçe putevima izgradçe i odræavanje puteva i tehniåko ureœenje saobrañaja su u nadleænosti organa za saobrañaj. podnoãenje prijave za privredni prestup ili prijave za prekrãaj (ako ovlaãñeno lice utvrdi da se ne vode uredno propisane evidencije). INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA MUP donosi REÃENJE kojim se preduzeñe ovlaãñuje da vrãi tehniåke preglede vozila ili kojim se odbija zahtev. opremljena i ovlaãñena. – struånosti zaposlenih radnika (ovo moæe obuhvatati testiranje i praktiåan rad) i – da li pravno lice i svi zaposleni vrãe tehniåke preglede pravilno i savesno. – da li su ispravni svi ureœaji i oprema. rekonstrukciju i odræavanje puteva preduzeñima koja su za to osposobljena. odnosno posebna preduzeña ili direkcije za puteve. nekategorisanim putevima i ulicama u naselju upravljaju lokalni organi za saobrañaj. na osnovu neposredne kontrole saobrañaja. Ovi organi (organizacije) poveravaju izgradnju. Lokalnim putevima. O nadzoru se saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. Organi za saobrañaj (direkcije). – da li se u preduzeñu pravilno i uredno vode sve evidencije (registar pregleda vozila i zapisnici o tehniåkim pregledima). odnosno da se pregled ne vrãi savesno i na propisan naåin). Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12. Prijava za privredni prestup se podnosi opãtinskom javnom tuæiocu po mestu izvrãenja privrednog prestupa.

12. ZoOBS). Krsto Bezbednost saobrañaja æavaju bezbednost saobrañaja.Lipovac. ZoBS). Posebno je znaåajna uloga OUP-a u vezi stvaranja uslova za bezbedno odvijanje saobrañaja u oteæanim zimskim uslovima (usaglaãavanje planova rada zimske sluæbe. naloæi preduzeñu ili organu da preduzme mere s ciÿem uspostavljanja uslova za bezbedan saobrañaj (ålan 155. tako i za sopstvene potrebe.. nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i nad ispunjavanjem uslova predviœenih drugim propisima od kojih zavisi bezbednost saobrañaja na putevima.. Preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji vrãe javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe. 10 12 Savezni ZoOBS je odredio KO je duæan da organizuje i trajno vrãi poslove unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS). odnosno donese reãenje da se postavi. OUP je ovlaãñen da preduzme posebne mere bezbednosti: naloæi ograniåenje brzine (ålan 153.. odnosno nad bezbednoãñu prevoza. ZoOBS) o åemu OUP vrãi nadzor. P. ZoBS).6. 2) koji vrãe javni PREVOZ i prevoz za sopstvene potrebe. preduzeña i druge organizacije i organi koji se staraju o javnim putevima i odræavaju ih duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem javnih puteva i objekata na njima. ZoBS).).. u vreme turistiåkih sezona.” (ZoOBS ålan 8). uåestvovanje u radu posebnih ãtabova i koordinacija subjekata. Organizacije i zajednice iz stava 1. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI PREVOZA Prevoz je privredna delatnost koju obavljaju preduzeña kako za potrebe træiãta. Nadzor nad prevozom vrãe organi za saobrañaj. a OUP vrãi nadzor nad vrãenjem unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS). Samoupravne interesne zajednice. ZoBS). organizacija i opremanje posebnih prostora za iskljuåenje vozila itd. Preduzeña za puteve su duæna da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem puteva i objekata na njima. 308 . preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji ãkoluju ili obuåavaju kandidate za vozaåe vozila na motorni pogon i organizacije kod kojih se polaæu vozaåki ispiti duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa ili vozaåa instruktora.. U tom smislu su istaknuti subjekti: 1) koji se staraju o javnim PUTEVIMA i odræavaju javne puteve. ovog ålana duæne su da se staraju o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova i posebnih ureœaja za odgovarajuñe osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza. 10 ”. sportskih i sliånih dogaœaja. Osim nadzora u okviru neposredne kontrole saobrañaja. ograniåi ili obustavi saobrañaj (ålan 154. ukloni ili zameni saobrañajni znak (ålan 156. nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj (ålan 8. 3) koji ãkoluju ili OBUÅAVAJU kandidate za vozaåe i 4) kod kojih se polaæu vozaåki ISPITI10 (ålan 8. uslova za obuåavanje kandidata za vozaåa vozila na motorni pogon i vozaåa koji polaæu vozaåki ispit. veoma je znaåajan i inspekcijski nadzor nad unutraãnjom kontrolom saobrañaja. nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœivanjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima.

subjekti koji organizuju i trajno vrãe UKBS su duæni da svojim opãtim aktima propiãu: organizaciju. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . – tehniåke preglede vozila (redovni. OUP nalaæe mere11 i pokreñe postupak pred nadleænim organom. UKBS obavezuje najznaåajnije subjekte da se trajno staraju o bezbednosti saobrañaja. nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i dr.6. delokrug. Ovo obezbeœuje 11 Saåinjava Zapisnik kojim se nalaæu mere ili donosi posebno reãenje. – proveru poznavanja propisa za vozaåe. periodiåni. – radno vreme vozaåa. Dakle. ålan 8). analizu i spreåavanje saobrañajnih nezgoda i saobrañajnih prekrãaja. uloæaka. dnevni i povremeni). – psihofiziåko stanje vozaåa. – staranje o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza UKBS se odnosi na: – kontrolu nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima. ålan 164). Prema republiåkom ZoBS.12. uslova predviœenih zakonom (ZoOBS. – optereñenje vozila. odnosno da utvrde KAKO ñe se vrãiti UKBS. Inspekcijski nadzor u preduzeñu za prevoz (i drugim preduzeñima koja su duæna da vrãe UKBS) posebno obuhvata provere: 1) da li postoji opãti akt (pravilnik) o UKBS. – redove voænje i naåin nagraœivanja. novog vozaåa i svaku deonicu puta. UKBS ima veliki znaåaj za bezbednost saobrañaja i za rad OUPa. – koriãñenje tahografa. 2) da li akt sadræi sve poslove predviœene ZoBS. ovlaãñenja. svakog vozaåa koji je zaposlen kod prevoznika. svakog instruktora. Republiåki ZoBS je predvideo i najvaænije poslove UKBS koji se odnose na: – zdravstvene uslove za vozaåe. ureœaja za osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza i – kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. svaki pravoz. – evidencije. svakog kandidata za vozaåe. – saobrañajno-vaspitni i preventivni rad itd. 3) da li se i kako realizuju zadaci UKBS i 4) da li se uredno vode propisane evidencije. Ovlaãñeno lice saåinjava Zapisnik o izvrãenom pregledu i nalazima. vozaåa instruktora. vanredni. UKBS je mera generalne prevencije koja bi trebalo da zahvati sva vozila. naåin vrãenja kontrole. – posedanje vozila. naåin voœenja evidencija i odgovornost radnika koji obavljaju poslove UKBS (ZoBS. kontrola i evidentiranje tah. 309 12.

Zakon o bezbednosti saobrañaja. br.. vozaåi i prevoz. “Sluæbeni glasnik SRS”. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. 34/92. 2004. Lipovac. 2/83. 50/88. 53/82. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. br. posvetiti drugim izvorima opasnosti. Zakon o prekrãajima. 23/84. “Sluæbeni glasnik SRS”. 5/86. 310 12 . Zakona – 53/93-2467. Videti ålan 6. br. Ovako se obezbeœuju bolji i bezbedniji putevi. br. Zakona – 67/933111. 30/94 – 25/97-509. Tako se proãiruje krug zainteresovanih subjekata i podruãtvljava funkcija bezbednosti saobrañaja. Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa. Videti ålan 2. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. Vasiljeviñ. Vrnjaåka Banja. Policija se moæe. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. br. ukupnim masama. Krsto Bezbednost saobrañaja sistematiåno i sveobuhvatno delovanje. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa. Reforma saobrañajne policije. seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse. ãto smanjuje ometanja saobrañaja i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. “Sluæbeni glasnik SRS”. “Sluæbeni glasnik RS”. br. br. u kontroli na putu. “Sluæbeni list SFRJ”. 2002. 21/90 i 28/91. 79/05. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Vidieti ålan 28. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. “Sluæbeni list SRJ”. 33/97. br. 78/ 1-89 – “Sluæbeni list SRJ”. 24/94-297. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. 41/94-573. ali ne ugroæava bezbednost saobrañaja. Zakon o policiji. MUP – USP. MUP. Literatura Kovaåeviñ. S druge strane. 63/88. Pravilnik o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode. Vidieti ålan 33. Pravilnik o dimenzijama. 101/05. 2/83. Videti Odluku US RS IU br. 80/89. “Sluæbeni glasnik SRS”. “Sluæbeni glasnik RS”. J. niti vozila za obuku). Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. br. Zbornik radova (181-194). ovako se rastereñuje neposredna kontrola saobrañaja (policija ne mora åesto da kontroliãe prevoznike na putu. 101/05. Videti Odluku SUS IU br. 29/90. Videti ålan 1. vozila. Videti ålan 5. 15/84. “Sluæbeni glasnik RS”. “Sluæbeni glasnik SRS”. Zakon o ministarstvima. br. 2004. Zakon o opãtem upravnom postupku. Apatin. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. br. Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita. br. K. Zakon o dræavnoj upravi. 2005.Lipovac. 2/83. br. 28/96-5. br. br. “Sluæbeni glasnik SRS”. Beograd. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. (dokument MUP-a). 23/84.. P. Zakona – 48/94-1497. P. 19/04 i 84/04. 13/93-284. o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. br.. “Sluæbeni glasnik RS”. 2003. Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila. br.

3.13. Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja 13. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja . Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja 13. Realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama 13. Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja 13.5.7. PREVENTIVNOPROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13.4. Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja 13.1.6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13.2.

1. o vozilima. neposredna kontrola saobrañaja. u okviru svoga redovnog posla. OUP. postoje i poslovi koji se u osnovi vezuju za preventivu u bezbednosti saobrañaja. 313 13. nadzire rad nekoliko vaænih subjekata u bezbednosti saobrañaja. o saobrañajnim nezgodama. o tehniåkim pregledima. 5) realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama. SNIMANJE I PRAÑENJE OBELEÆJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Snimanje i prañenje znaåajnih obeleæja bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajno za prevenciju saobrañajnih nezgoda i unapreœenje bezbednosti saobrañaja.). o radu centara za obuku vozaåa. 13. 6) uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju. vrãi znaåajne upravne poslove u bezbednosti saobrañaja i vodi baze podataka o nekim znaåajnim obeleæjima bezbednosti saobrañaja (o vozaåima. Meœutim.Svi poslovi koje vrãi OUP imaju i preventivno-propagandni smisao. otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja utiåe preventivno i doprinosi unapreœivanju stavova i ponaãanja u saobrañaju. 7) pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja i 8) ostali preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja. 2) informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja. Na primer. o saobrañajnim prekrãajima. o vozaåkim ispitima itd. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 4) uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja. Najznaåajniji preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja iz nadleænosti OUP-a su: 1) snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja. kontroliãe saobrañaj. 3) pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja.

a nekad i pouzdaniji naåin prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. 314 13 . – saobrañajnih prekrãaja i – saobrañajnih nezgoda. Sa masovnijom upotrebom ovih brojaåa omoguñiñe se neprekidno. Brzina vozila na putu je sluåajna promenljiva koja bitno utiåe na rizik nastanka i teæinu nezgode. poãtovanje reæima saobrañaja itd. senzori). ali i o problemima bezbednosti saobrañaja i merama koje treba preduzimati. poãtovanje zabrane parkiranja. – konflikata u saobrañaju. trebalo bi snimati i pratiti raspodelu brzina na pojedinim opasnim deonicama puta (kao raspodelu sluåajne promenljive). odnosno droga. poãtovanje ograniåenja brzine. Stvarne brzine na putu svakodnevno mere i prate pripadnici policije. stepen poãtovanja svetlosnih signala. procenat vozaåa koji voze pod uticajem alkohola. Mada projektanti puta posebnu paænju posveñuju upravljanju brzinama na putu. vozaåi u toj zoni smanjuju brzine. Sa masovnijom upotrebom ove tehnologije. prelazak peãaka van obeleæenog peãaåkog prelaza. a posebno: poãtovanje prava prvenstva. Zato se bolji podaci o brzinama dobijaju nezavisnim merenjima koja nisu vezana za zaustavljanje i kaænjavanje (merenje bez vidno prisutnih patrola policije). odnosno preduzeñe koje upravlja putem. Krsto Bezbednost saobrañaja S obzirom na ova i druga ovlaãñenja. Naime. na osnovu stepena poãtovanja propisa se mogu donositi zakljuåci o stanju bezbednosti saobrañaja na putu. æeljenim brzinama koje se uspostavljaju kada ode patrola. stepen upotrebe sigurnosnih pojaseva. Brojaåi saobrañaja novije generacije (koji postoje na naãim putevima) razvrstavaju i broje vozila na putu (po kategorijama). – stepena prihvataça propisa. Saobrañajni prekrãaj je potencijalno opasan (stvara rizik ili poveñava posledice nezgode) i zato se poveñavanjem stepena poãtovanja propisa poveñava i bezbednost saobrañaja. Danas su razvijene nove tehnologije neprekidnog snimanja i prañenja brzina uz pomoñ raåunara i posebne opreme koja se ugraœuje u putnu infrastrukturu (detektori) ili postavlja pored puta (laseri i dr. humaniji. tako da izmerene brzine ne odgovaraju stvarnim. ovo je jednostavniji. – stepena poãtovaça propisa u saobrañaju. S obzirom na uticaj na bezbednost saobrañaja. Ne ulazeñi u motive (ne)poãtovanja propisa. treba imati na umu da prisustvo policije na putu bitno utiåe na brzine vozila. a posebno: srednju vrednost. Meœutim. kvalitetno merenje stvarnih brzina i uspostavljanje veoma vaæne baze podataka o brzinama. nego prañenje nezgoda na putu. tek poznavanje stvarnih brzina na putu moæe pomoñi u shvatanju opasnosti na tom putu. procenat prekoraåenja. S druge strane. OUP ima znaåajna uloga u snimanju i prañenju sledeñih obeleæja bezbednosti saobrañaja: – brzina vozila na putu. S tim u vezi znaåajno je pratiti poãtovanje propisa. P. snimanje i prañenje brzina ñe preuzimati organi za saobrañaj.Lipovac. veliåinu prekoraåenja. ali i mere brzinu vozila neprekidno u toku 24 sata. Stepen poãtovanja propisa (odnos broja uåesnika koji poãtuju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) bitno determiniãe nivo bezbednosti saobrañaja na putu. procenat sporih vozila i disperziju brzina.

Lakãe je upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Posebno je vaæno pratiti najznaåajnije prekrãaje (kljuåne oblasti rada koje su utvrœene u strategijama i planovima bezbednosti saobrañaja).13.2. meseåne. U zavisnosti od teæine. 315 13. 13. Postoje objektivne (mere teæinu konflikta pomoñu vremena ili puta koji su preostali do sudara) i subjektivne (struånjak svrstava konflikte prema svojoj proceni) metode konfliktne tehnike. tako ãto se prate konflikti na putu.000 do 100. a posebno: – dostavljanje informacija AMSS. godiãnje) informacije o stanju bezbednosti saobrañaja (konferencije za javnost. Broj i strukture saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica su najvaæniji pokazatelji bezbednosti saobrañaja. na osnovu kojega se analiziraju problemi i opasnosti na putu i projektuju mere s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. sedmiåne. Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja Stepen prihvatanja propisa (odnos broja uåesnika koji odobravaju i prihvataju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) veoma je znaåajan za odræiv razvoj saobrañaja. Broj i strukture konflikata u saobrañaju su dobra mera opasnosti na putu. vozilima i saobrañajnim nezgodama. uoåava veliki broj konflikata i shvata probleme bezbednosti saobrañaja. veñ i prihvatanje propisa. dræavnim organima i drugim subjektima. Cilj primene propisa nije samo poãtovanje. zbog uticaja prisustva policije. u toku rada. Ovako se bezbedno. Konfliktna tehnika je poseban nauåni metod prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. – periodiåne (dnevne. – publikovanje statistiåkih podataka u vidu struånih radova. polugodiãnje. unapreœivanju stavova graœana o bezbednosti saobrañaja i unapreœenju ponaãanja u saobrañaju. zvaniåne informacije i drugi oblici informisanja). ako je veñi stepen prihvatanja propisa. INFORMISANJE GRAŒANA O STANJU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja veoma doprinosi shvatanju problema. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Znaåajno je stalno unapreœivanje kvaliteta ovih evidencija i njihova otvorenost za sve korisnike. OUP vodi veoma znaåajne evidencije o vozaåima. konflikti se dogaœaju od 10.000 hiljada puta åeãñe nego saobrañajne nezgode. nauånim i struånim institucijama. Svaki saobrañajni policajac. saradnja sa medijima. Broj i struktura saobrañajnih prekrãaja u vremenu i prostoru znaåajni su pokazatelji poãtovanja propisa i problema bezbednosti saobrañaja. lako i brzo prikuplja veliki uzorak konflikata. izveãtaja i biltena. Prañenje nezgoda i njihovih posledica omoguñuje da shvatamo probleme bezbednosti saobrañaja i projektujemo optimalne kontramere. Pri tome treba imati na umu da saobrañajni prekrãaji koje su otkrili i sankcionisali policajci nisu najbolji pokazatelj stvarnog stanja.2. zavisnosti od naåina i intenziteta kontrole itd.

). Krsto Bezbednost saobrañaja – pomoñ struånjacima i drugim zainteresovanim u struånom sagledavanju stanja bezbednosti saobrañaja (pomoñ i uåeãñe u izradi studija. Ovo se najefikasnije radi kreiranjem i sprovoœenjem posebne strategije saobrañajno-policijske prinude. Posebno su znaåajni: – pomoñ u radu subjekata u oblasti obuke vozaåa. projekata itd. OUP treba da stalno inicira donoãenje.4. 13. – zajedniåke aktivnosti MUP-a i drugih subjekata u oblasti bezbednosti saobrañaja. tako ãto ñe: 316 . istraæivanja. 13 13. 13. tehniåkih pregleda.3. OUP moæe mnogo doprineti iniciranju i realizaciji ovih programa. – usmeravanje aktivnosti drugih subjekata itd.Lipovac. OUP moæe odluåujuñe doprineti koordinaciji i usaglaãavanju. U skladu sa najboljim meœunarodnim iskustvima. UÅEÃÑE U PRIPREMI STRATEGIJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Uåeãñe OUP-a u pripremi i realizaciji strategija bezbednosti saobrañaja je od presudne vaænosti za kreiranje kvalitetnih dokumenata i za njihovo sprovoœenje u praksi. prevoza. na evropskom ili regionalnom nivou. Posebno je znaåajno da OUP prati i analizira meœunarodne strategije (programe) i strategijske planove i preporuke (kodeks dobre prakse) u bezbednosti saobrañaja na globalnom. – uåeãñe MUP-a u realizaciji redovnih aktivnosti drugih subjekata kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja. realizaciji i prañenju. regionalne i lokalne strategije bezbednosti saobrañaja. P. POMOÑ I PODRÃKA DRUGIM SUBJEKTIMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja treba da doprinese njihovom radu i unapreœenju pojedinih aspekata bezbednosti saobrañaja. da uåestvuje u kreiranju i podræi sprovoœenje: nacionalne. kao i strategije bezbednosti saobrañaja za pojedine subjekte. odræavanja puteva. polaganja vozaåkih ispita. struånih udruæenja. razvoju i unapreœivanju strategija bezbednosti saobrañaja. nevladinih i drugih organizacija koje se bave bezbednoãñu saobrañaja itd. REALIZACIJA POSEBNIH PROGRAMA SA RIZIÅNIM I NAJUGROÆENIJIM GRUPAMA Realizacija posebnih programa sa najugroæenijim i riziånim grupama ima cilj da se skromna sredstva i energija usmere na najznaåajnije ciljne grupe bezbednosti saobrañaja.5.

– raditi sa najugroæenim grupama (samostalno ili u saradnji sa drugim subjektima).13. viãestruki uåesnici u saobrañajnim nezgodama). 1 Opãti 2 recidivizam je pojava da jedna osoba ponavlja prekrãaje iz razliåitih oblasti. veoma znaåajno ovlaãñenje OUP-a koje se ostvaruje u razliåitim oblicima: – dosledno poãtovaçe propisa od strane policijskih sluæbenika. 3 Saobrañajni policajac je najvaæniji uåitelj bezbednosti saobrañaja. ponavljanje saobrañajnih prekrãaja. – planirati mere i raditi sa drugim subjektima s ciÿem zaãtite najugroæenijih grupa uåesnika u saobrañaju itd. dvotoåkaãi). PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – omoguñiti identifikaciju ranjivih uåesnika u saobrañaju (Vulnerable road users) i drugih najugroæenijih grupa (stara lica. hendikepirana lica.. specijalni recidivizam.6.. – uåestvovati u pripremi programa rada sa riziånim grupama. tj. promocije i uåvrãñivanja ispravnih stavova i ponaãanja u saobrañaju. – struåan rad u neposrednoj kontroli saobrañaja predstavlja neprekidan i nezamenljiv proces edukacije s ciÿem jednostavnog sticanja i koncentracije najvaænijih znanja. pratiti efekte i unapreœivati ove programe. pri uåeãñu u saobrañaju najviãe doprinosi saobrañajnom obrazovaçu i vaspitaçu graœana. Specijalni recidivizam je ponavljanje prekrãaja iz iste oblasti. tribine za roditelje i vaspitaåe .3 – pomoñ. a posebno kada koristi sluæbena vozila. 317 13.6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13. ne moæe se zameniti. viãestruki poåinioci saobrañajnih prekrãaja. igre. filmovi. – uåestvovati u pripremi programa rada sa ovim grupama. podsticanje i usmeravanje saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja u predãkolskim ustanovama (predavanje. – pratiti rizik uåeãña u saobrañaju ovih i drugih grupa uåesnika. – identifikovati opasna ponaãanja u saobrañaju i posebno pratiti opãti1 i specijalni recidivizam.2 – stalno pratiti rizik uåeãña u saobrañaju za uoåene riziåne grupe i pojedince. Nama je interesantan saobrañajni. pozoriãne predstave. – uåestvovati u realizaciji. . a posebno stareãina. UÅEÃÑE U SAOBRAÑAJNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju zakonom je utvrœeno. niti nadoknaditi nikakvom drugom aktivnoãñu.). deca. Zato se jedan od najvaænijih zadataka policije odnosi na jaåaçe svesti o bezbednosti saobrañaja i unapreœeçe ponaãaça svakog policijskog sluæbenika. peãaci. Dobar uzor policajca kada u saobrañaju uåestvuje kao peãak ili kao vozaå. – identifikovati riziåne grupe uåesnika u saobrañaju (mladi vozaåi.

odnosno preduzeña. Kampanja u bezbednosti saobrañaja je sistem aktivnosti åiji je opãti cilj promovisanje bezbednijeg koriãñenja puteva. 5 Ove patrole rade samo u prisustvu uniformisanog pripadnika policije. ålan 163). 4 OUP uåestvuje u obuci i organizuje proveru znanja pripradnika patrole. prvi roditeljski sastanak. a sve s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. OUP uåestvuje u obuåavanju pripadnika ovih patrola. stavova.). stavova. a prema propisu koji donosi MUP. 318 . kojima se deluje na odreœene grupe ljudi radi ispunjenja unapred definisanog zadatka. sa njihovim roditeljima i uåiteljima (prvi ãkolski åas.Lipovac. veãtina i ponaãanja u saobrañaju. ãiri se mreæa partnera i olakãava rad saobrañajne policije. u izradi i realizaciji ãkolskih strategija bezbednosti saobrañaja i uspostavljanju mreæe partnera. Ãkolske saobrañajne patrole i saobrañajne patrole graœana organizuje OUP. Konkretni ciljevi kampanja u bezbednosti saobrañaja odnose se na promenu znanja. na zahtev obrazovno vaspitnih ustanova (osnovnih ãkola). elaborata saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja. osim u ãkolskom dvoriãtu i ispred ãkole. saobrañajnih projekata okruæenja ãkola i obdaniãta. uåeãñe u obuci. – pomoñ u izradi i aæuriranju elaborata bezbednosti saobrañaja. OUP se stara da budu ispunjeni uslovi u pogledu: struånosti. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – saobrañajno obrazovanje i vaspitanje u osnovnim ãkolama – rad sa uåenicima.7. POMOÑ I UÅEÃÑE U KAMPANJAMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kampanja se definiãe kao koordinirani sistem mera i aktivnosti unapred odreœenog trajanja. Organizacijom i radom ÃSP7 i SPG8 unapreœuje se saobrañajno obrazovanje i vaspitanje. 8 SPG – Saobrañajne patrole graœana.4 legitimnosti5 i uniformisanosti6 (ZoBS. roditelja i drugih da stalno rade na unapreœivanju znanja. unapreœuje se ponaãanje dece u saobrañaju i ukorenjuju ispravne navike. – upoznavanje sa konkretnim problemima bezbednosti saobrañaja i podsticanje vaspitaåa. veãtina i ponaãanja u saobrañaju. 6 Pripadnici patrola imaju posebne uniforme ili oznake. koje propisuje MUP. vrãi proveru njihovog znanja i donosi reãenje o radu patrola. 7 ÃSP– Ãkolske saobrañajne patrole. Algoritam kampanje u bezbednosti saobrañaja obuhvata sledeñe poslove: 1) analiza stanja i definisanje problema bezbednosti saobrañaja. uåitelja. pomoñ u organizaciji takmiåenja i sl. 2) izbor i analiza ciljnih grupa. 13. organa uprave i graœana. P. obezbeœuje se bolje prihvatanje rada saobrañajne policije i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti.

jasna.7. 8) planiranje aktivnosti koje ñe se nastaviti i posle kampanje. 4) sredstvo prenoãenja poruke. finansijska. jednoznaåna). Danas se kampanjama u bezbednosti saobrañaja posveñuje sve veña paænja. . – pruæi policijsku podrãku kampanji. 15) koordinirana realizacija svih aktivnosti u kampanji i 16) prañenje i razvoj kampanje. Na osnovu dosadaãnjih iskustava moæe se mnogo nauåiti o kampanjama. 6) eksperimentalna i kontrolna grupa i 7) podrãka kampanji (struåna. 4) analiza dosadaãnjih istraæivanja i kampanja. 5) izbor optimalne strategije kampanje. – pomogne u pripremi dinamiåkog plana kampanje. 10) odreœivanje sadræaja poruke. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja Osnovni elementi kampanje u bezbednosti saobrañaja su: 1) cilj kampanje. 3) poruka (kratka. OUP bi trebalo da: – pomogne pri definisanju problema BS. 11) odreœivanje poåetka. problemima. 7) planiranje ostalih aktivnosti. 13) definisanje eksperimentalne i kontrolne grupe. 14) definisanje kriterijuma za prañenje kampanje. trajanja i troãkova kampanje. normativna. utemeljujemo i uåvrãñujemo znanje. – omoguñi prañenje i dalji razvoj kampanje i – sprovodi mere i aktivnosti posle kampanje. 5) period (vreme) izvoœenja kampanje. Barry Elliot navodi sledeñe najåeãñe zablude i probleme u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja: 319 13. Uåeãñe OUP-a u kampanjama bezbednosti saobrañaja je presudno za uspeh kampanja. zabludama i metodama izvoœenja. 2) ciljna grupa. ciljnih grupa i ciljeva kampanje. politiåka. ali i za uspeãnu realizaciju policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. korigujemo. – uåestvuje u prañenju ponaãanja kontrolne i ekperimentalne grupe u saobrañaju. stavove i ponaãanje). – pomaæe u sagledavanju efekata kampanje. medijska i policijska).13. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3) odreœivanje ciljeva i zadataka kampanje (menjamo. 6) odreœivanje uloge mas-medija. 9) odreœivanje oåekivanih rezultata (brojåano). 12) planiranje prateñih istraæivanja.

– poveñavanje upotrebe zaãtitne kacige. umesto da se stalno nudi izgovor za promenu ponaãanja (novo znanje. Policija je odluåila i sprovodi. ponaãanje autoriteta iz oblasti sporta. mediji podræavaju i utiåu na najãiru javnost. a policija shvata i podræava – sluæi saobrañajnoj struci i druãtvu). Kaznama se sve reãava). – smanjivanje voænje pod uticajem alkohola. Kampanja bez prinude je åisto bacanje para. glume. Najåeãñe i najznaåajnije kampanje u bezbednosti saobrañaja usmerene su na: – poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva. treba istañi sledeñe kampanje: PRODUÆITE LINIJU ÆIVOTA – VEÆITE POJAS (CIBS. – subjektivna ocena kvaliteta poruke i kampanje (Poruka je odliåna – baã mi se sviœa. U naãim uslovima postoje mala. ako su efekti kampanje mali – kampanja je loãa). umetnosti. umesto objektivnog sagledavanja efekata kampanje (Dobra je samo ona kampanja koja postiæe unapred definisane ciljeve kampanje. B.Lipovac. ali znaåajna iskustva u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja. umesto koordiniranog delovanja kampanja i policijske prinude (Optimalno je ako je policijska prinuda deo dobro osmiãljene kampanje. ponaãanje policije.. a policijska prinuda bez dobre kampanje moæe da blamira i iscrpljuje policiju bez veñih trajnih efekata na ponaãanje ljudi). – preveliko naglaãavanje znaåaja kampanje (Kampanja je åudo – ona moæe sve) ili znaåaja policijske prinude (Policijska prinuda je åudo. biciklista i dr. P. – unapreœivanje zaãtite ranjivih uåesnika u saobrañaju itd. – pridavanje prevelikog znaåaja poruci i reklami (Poruka je sve. umesto da prinuda bude deo sveobuhvatne kampanje (Struka i druãtvo su planirali i prihvatili. dobra je i kampanja). novi nauåni i struåni stavovi. 2000). a mediji treba samo da publikuju i objasne. tj. Kad je poruka dobra uspeñe kampanja). mogu biti dobar i prihvatljiv izgovor). umesto efektima poruke i celini kampanje (Nije vaæna poruka – vaæno je ãta ljudi rade sa porukom! Reklama je samo deo kampanje). Luka. – neoprezno poniæavanje ålanova ciljne grupe (Promeni ponaãanje! To ãto radiã nije dobro. Kampanja je projektovana u Centru za istraæivanja u bezbednosti sa320 . – poveñavanje upotrebe sistema zaãtite dece u vozilu. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – traæenje problema u ciljnoj grupi (Ãta nije u redu sa ovim ljudima? Zaãto me ne razumeju?) umesto u metodama i naåinu izvoœenja kampanje (Ãta nije u redu sa nama? Ãta nismo dobro razumeli kod ciljne grupe ljudi?. – pokuãaj da se kampanja podredi policijskoj prinudi i da kampanja bude samo podrãka prinudi (Policija je planirala. ciljnih grupa). a druãtvo i struka treba da samo shvate i poãtuju).. Dakle.). mladih vozaåa. sankcije i sl. Policija moæe sve. – unapreœivanje ponaãanja (dece. S ciÿem uåenja. – poveñanje poãtovanja ograniåenja brzine.

ali su ostvareni i ãiri efekti u bezbednosti saobrañaja. unapreœeno ponaãanje vozaåa i peãaka u saobrañaju itd. Broj poginulih lica u Srbiji (bez pokrajine Kosovo i Metohija) je smanjen za treñinu: sa 1275 poginulih u toku 2001. ZAÃTITIMO DECU U SAOBRAÑAJU (CIBS. Broj poginulih lica smanjen je sa 258 (2001). U toku 2003. a zatim i u upravi grada. zbog nedostatka odgovarajuñe kampanje meœu pripadnicima MUP-a. policiji. poveñan je ugled saobrañajne policije i smanjen broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih lica. politiåke i najãire javnosti zapoåela je kampanja okrenuta ka najãiroj javnosti. Efekat je bilo poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu pripadnicima policije sa ispod 1% na preko 90%. pa su efekti opali na ispod 20% u nekim regionima. U projektantskom smislu ovo je jedna od najboljih kampanja u naãim uslovima. Ipak. u Upravi saobrañajne policije Beograd. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja obrañaja (CIBS) na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu. na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu i na Vojnoj akademiji (saobrañajni smer) u okviru redovne nastave sa studentima prvi put je realizovan nagradni konkurs za najbolje kampanje u bezbednosti saobrañaja. na 847 u toku 2002.7. Sedam najboljih kampanja su odabrane i. a efekti su vremenom slabili tako da su u toku 2004. Pilot istraæivanje i projekat kampanje pripremio je CIBS. Jednovremeno je otpoåela represija unutar policije s ciÿem unapreœivanja ponaãanja policajaca. a zatim i poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu ostalim vozaåima i suvozaåima sa oko 3% na preko 80%. Na osnovu pilot projekta kampanje realizovane su podkampanje u Sekretarijatu za saobrañaj Beograda. unapreœeno saobrañajno obrazovanje u osnovnim ãkolama. Ova kampanja je imala i druge znaåajne efekte: unapreœeno je ponaãanje vozaåa. posebno su smanjena ekstremna prekoraåenja brzine. procenjeni na ispod 60%. u periodu od 3 meseca poveñana je upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srpskoj sa 3% na preko 60% (na prednjim sediãtima). na 170 (2002). Istraæivanja u nekim mestima su pokazala da su svi policajci koristili sigurnosne pojaseve (100%). poraslo je nerazumevanje izmeœu saobrañajne policije i ostalih delova MUP-a. Kampanja je zadobila odliånu podrãku gradske vlasti. Na osnovu ove kampanje smanjen je broj nastradale dece u saobrañaju za preko 40%. a zatim u republiåkoj vladi. a zatim na 166 (2003). ali nije u celini realizovana zbog ãirih druãtvenopolitiåkih problema. su ãtampani flajeci (leci) 321 13. Beograd. 2001/2003). porastao je ugled saobrañajne policije. uz pomoñ AMSS i MUP-a. Na osnovu jasne podrãke struåne. a procenat vozaåa i suvozaåa koji koriste sigurnosne pojaseve je premaãio 95% (2002). 2001/2003). Na osnovu terenskih istraæivanja koja su vrãena ãirom Srbije. 2000). realizovana je podkampanja u medijima. SPASITE 200 ÆIVOTA U SRBIJI – VEÆITE POJAS (CIBS. saobrañajne policije i medija.13. saobrañajna policija je ostala usamljena. Ipak. Osnova za ovu kampanju bilo je makroistraæivanje stradanja dece u saobrañaju u Beogradu i serija struånih skupova o zaãtiti dece u saobrañaju. S druge strane. a naruåilac je bio AMS RS (Banja Luke. Mada je kampanja bila dobro prihvañena u medijima i najãiroj javnosti. u nastavku je slabila politiåka i policijska podrãka kampanji. Beograd. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . zbog loãe medijske i finansijske podrãke. a posebno uniformisanih pripadnika policije.

P. B. H. i 2005. – budi oprezan: poãtovanje saobrañajnih propisa – preduslov je za bezbednu voænju. Elliot. Minister of Transport. Odabrane kampanje su u skladu sa odabranim kljuånim oblastima u bezbednosti saobrañaja imale sledeñe naslove: – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h viãe – stotine æivota manje.. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 koji su bili osnova mini kampanja u toku 2004. Media Questions and Answers on 2010. Social Marketing. Rogers. ne dozvoli da alkohol upravlja tobom – budi trezan i oprezan. 1989. Elliott and Shanahan Research. 322 . a rezultate publikovati. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and Some Meta-Analysis Accidents.Lipovac. A. New Zealand. a ne sebe. Josscy-Bass. nego æivot u trenutku. Early & Often. Literatura Andreasen. i Sopory. – ne veæi sebi omåu oko vrata – veæi pojas. – umesto realizacije samo delova kampanja treba teæiti struånim.M. – kampanju mora pratiti prinuda (sama kampanja je bacanje para. Elliot. 1992.. Designing Health Communication Campaigns. – ukljuåite svetla – otvorite oåi i sebi i drugima. razvijati i struåno i nepristrasno analizirati. – sahrani alkohol.... sveobuhvatnim kampanjama u skladu sa najboljom praksom i svetskim preporukama u ovoj oblasti (kampanje. T.. moæe biti opasna i ugroziti odnos saobrañajne policije i javnosti). Na osnovu dosadaãnje prakse i iskustava moæemo zakljuåiti: – velika su svetska i mala naãa iskustva u realizaciji kampanja u bezbednosti saobrañaja. umesto kampanja). and the Environment. Roads and Traffic Authority. Social Development. 1995. B. – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h manje – stotine æivota viãe. sama prinuda daje trenutne efekte. – kampanje treba pratiti. E. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. Gosche.. tako da se moæe iz proãlosti uåiti. P. – saåekaj zeleno – bolje izgubiti trenutak u æivotu. San Francisko. Backer. Efikasna kampanja za bezbednost puteva: Praktiåni priruånik. Australia. – postoji veliki potencijal u primeni druãtvenog marketinga u bezbednosti saobrañaja.

Y. i Hastings. Marketing Bulletin. McGraw–Hill. 2002. 6-8. CEMT. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Epstein. Ogden. MacFadyn. i Taylor. No. 1999. Social Marketing-a Synopsis by the Centre for Social Marketing. L. S. 1999. Traffic Safety Reference Guide. The Desing and Evaluation of Road Safety Publicity Campaigns. New York. A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing.. ... Traffic Engineering and Management. S. Centre for social marketing.E. K. R. Stead. 1999. M.R. New Zealand.. Advertising and Promotion Management Edition. Pre-testing and Evaluation by Dutch Road Safety Association Veilig Verkeer Nederland prepared for the International Conference in Rome 13th – 16th October 1971. pp. 1999. New Zealand Drink-driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising. Macpherson. Report on Various Aspects of road Safety Campaigns. 1998. Seat Belt Usage and Japanese and Danish Road.W. 2002. J. National Highway Traffic Safety Administration. Percy L. Rossiter.Literatura 323 13. T.. T. Centre for social marketing. Safety of Vulnerable Road Users. G... 1995. i Donovan. Nordic Road and Transport Research. 3. Media Choice. I. i Lewis T.

3. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti 14.4. Druãtvene promene.7.10.6. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14. Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? 14.5. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima 14.9. promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti 14. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti .8. Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti 14. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti 14.14. Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu 14.2. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu 14.1. Odnosi sa struånom javnoãñu 14.

Privræenost vladaru i vladajuñoj oligarhiji zamenjuje se privræenoãñu graœaninu. Policija postaje servis graœana. “Javna uprava sve viãe postaje struktura koja upravlja i olakãava proces druãtvenog i ekonomskog razvoja.) i zemljama u tranziciji. Meœutim. 2003. pa i promene odnosa saobrañajne policije i javnosti. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Kanada. V.”1 Promene u druãtvu zahtevaju i promene u policijskoj funkciji. svrhu. PROMENE POLICIJSKE FUNKCIJE I ODNOSI POLICIJE I JAVNOSTI Druãtvo. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. a posebno u najrazvijenijim (SAD. trening. Savremene druãtvene teorije sve viãe vide policiju kao servis graœana koji je efikasan i efektivan. zemlje EU itd. Britanija. Sa promenama u druãtvu moæe se menjati i odnos prema policiji. DRUÃTVENE PROMENE. Beograd. str. u radu policije i u odnosu policije i javnosti.. okrenut i otvoren ka graœanima.14. Prema tradicionalnom pristupu policija je zatvorena. nepristra1 Kavran. Javna uprava. Zeland. odnosno poreskim obveznicima koji plañaju uslugu policije. pa i policije kod svih zemalja. 52. Teæi se efikasnijem. efikasnost. jeftinijem radu i optimalnom koriãñenju sredstava koja druãtvo (privreda) izdvaja za pojedine usluge. izolovana i tajanstvena institucija koja ima prvenstveno kontrolnu funkciju i koje se graœani plaãe. Promene u opãtem poloæaju i ulozi policije izazivaju i promene policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. Danas se intenzivno menjaju javne uprave. N. Policija sve ñeãñe æeli da poboljãa svoje odnose sa javnoãñu. odreœuje ulogu. ciljeve i zadatke rada (saobrañajne) policije. D. prema svojim potrebama. a proãirujuñi servisne funkcije. za unapreœenje ovih odnosa neophodno je da svaki policajac postane svestan znaåaja dobrih odnosa policije i javnosti. reforma. smanjujuñi sopstvenu kontrolnu ulogu.1. 327 14. Takoœe je neophodno da se neprekidno. u zavisnosti od preovlaœujuñih stavova.

14. institucionalizovana i vaninstitucionalna javnost itd.PR) se moæe definisati kao strateãka komunikacija saobrañajne policije i njenih javnosti u cilju otklanjanja nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja. Od ove komunikacije zavisi uspeãnost pruæanja usluga za koje su graœani veoma zainteresovani. Odgovornost saobrañajne policije prema javnosti. Stvaranju nepoverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. Treba naglasiti da je to strateãki vaæna komunikacija i da njen znaåaj prevazilazi pojedinca. na obostranu korist. o neefikasnom radu pojedinaca. P. oteæavaju sticanje i odræavanje poverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. bez sagledavanja delovanja drugih subjekata i njihove odgovornosti.2. najãira javnost. kao i pojedinci podloæni korupciji. posebno doprinose pojedinci (policijski sluæbenici) koji svojom neprofesionalnoãñu krãe osnovne principe rada. propisi koje sprovodi. stvaraju konfliktne situacije. Nepotpuno informisanje o primerima neprofesionalnog odnosa prema graœanima. o nedoslednosti i nepraviånosti u primeni ovlaãñenja itd. sistematski i organizovano istraæuju i analiziraju stavovi javnosti o radu policije. Saobrañajna policija direktno ili posredno utiåe na postupanja uåesnika u saobrañaju i smanjenje rizika nebezbednosti.). o nekorektnim odnosima policajaca prema graœanima. mediji. pa åak i najviãe rukovodioce. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 sno. o zloupotrebi ovlaãñenja i preduzetim merama na spreåavanju ovakvog ponaãanja. Treba uvaæiti da ima viãe javnosti sa kojima mora da se gaje dobri odnosi (struåna javnost. ãtiteñi ljudske æivote i materijalne vrednosti u njemu. politiåka javnost. POJAM I ZNAÅAJ ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti (public relations . da se suoåe sa istinom o korupciji (svi vide korupciju. zloupotrebljavaju ovlaãñenja.Lipovac. 328 . samo je ne vide oni koji bi trebalo da je spreåavaju i smanjuju). Javni su i ciljevi rada. razumevanja i saradnje. Izraæeni su nepoverenje i netrpeljivost u pogledu primene ovlaãñenja koja zadiru u prava i interese pojedinaca. Ovo je dugoroåni cilj i niko ne sme da ga remeti. Posebno loã efekat daje nezainteresovanost stareãina u saobrañajnoj policiji da vide i shvate probleme graœana (uåesnika u saobrañaju). procedure i ovlaãñenja koja primenjuje. odnosno prema graœanima proistiåe iz svrhe rada i poverenih joj ovlaãñenja. nepotpunim poznavanjem policijske nadleænosti i obima ovlaãñenja u organizaciji bezbednosti saobrañaja. Usluge koje saobrañajna policija pruæa korisnicima su javne. Saobrañajna policija se åesto dovodi u neposrednu uzroåno-posledniånu vezu sa uslovima i stradanjima u saobrañaju. da se stalno sagledavaju oåekivanja javnosti i ide u susret ovim oåekivanjima. Stav javnosti prema saobrañajnoj policiji åesto je optereñen loãim nasleœem.

åak i kada to nije druãtveno prihvañeno.14. jer ne razumeju njenu funkciju i nemaju poverenje u njen rad. cilj dobrih odnosa sa javnostima nije nikakva prevara. gubitaka i troãkova. u otkrivanju i dokumentovanju saobrañajnih prekrãaja itd. Graœani pomaæu saobrañajnoj policiji u obavljanju nadzora nad odvijanjem saobrañaja. U centru paænje moraju biti graœani i njihovi problemi. Saobrañajna policija je zatvorena i postavlja se kao vrhovni kontrolor i naredbodavac u saobrañaju. sve viãe ometa saobrañaj. Zato saobrañajna policija ima manje ljudi. U ovom ambijentu niko nije zadovoljan. bolje su zaãtiñeni u saobrañaju. a ukupni efekti u bezbednosti saobrañaja su mali. preskupu. Policija je samo servis graœana koji mora pruæati onakvu uslugu i na onaj naåin kako to æele korisnici usluge – graœani. smanjivanja rizika povreœivanja i pogibija u saobrañaju i smanjivanja materijalnih ãteta. a daje veñe pozitivne efekte u bezbednosti saobrañaja. Policija se mora potruditi da bolje shvati graœane. bez druãtvene podrãke. Javnost shvata da saobrañajna policija vrãi veoma vaæan servis u cilju omoguñavanja odvijanja saobrañaja. a njen rad nema podrãku i ne daje oåekivane efikte. U praksi se mogu desiti dve krajnjosti: 1. veruje da vaænu funkciju obavlja savesno i efikasno. angaæuje sve viãe potencijala. Graœani nisu zadovoljni. a nisu zadovoljni njenim radom i nisu bezbedni u saobrañaju. Loãi odnosi saobrañajne policije i javnosti oteæavaju rad saobrañajne policije i ugroæavaju bezbednost saobrañaja. jer su oni naruåioci usluge. Graœani. 14. U ovom procesu svi dobijaju. policijski odnosi s javnoãñu unekoliko su drugaåiji od odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. Stanje bezbednosti saobrañaja je loãe. Policija lakãe i efikasnije vrãi svoju funkciju. Ovo je rezultat istorijskog nasleœa kome se obiåno duguju negativne predstave o policiji. Javnost prepoznaje korist od saobrañajne policije. a neefikasnu. policija poveñava kontrolnu funkciju i prinudu. U nameri da samostalno (izolovano) unapredi bezbednost saobrañaja.3. Zato su i policija i njene javnosti upuñeni da izgraœuju odnose poverenja. Uåesnici u saobrañaju uspostavljaju åvrst front protiv saobrañajne policije. Meœutim. oni plañaju uslugu. Saobrañajna policija je nezadovoljna.3. Dobri odnosi saobrañajne policije i javnosti olakãavaju rad saobrañajne policije i unapreœuju bezbednost saobrañaja. jer saobrañajnu policiju doæivljavaju kao nametnutu. Nije dobro stalno nastojanje policije da nju razumeju graœani. zbog uloge 329 14. SPECIFIÅNOSTI ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Analiza odnosa saobrañajne policije i javnosti je sliåna analizi odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. Graœani plañaju sve veñe troãkove rada saobrañajne policije. Graœani dobijaju jeftiniju i kvalitetniju uslugu. 2. da ih stalno prate i unapreœuju. Ovo umanjuje ugled saobrañajne policije. Saobrañajna policija ulaæe sve veñi napor. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti Konaåno. Preterana policijska prinuda. a posebno uåesnici u saobrañaju prihvataju saobrañajnu policiju kao svoju. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . manje se eksponira i ometa saobrañaj. jer se iscrpljuje. a nekad je ugroæena i protoånost.

U celini odnosa policije i javnosti. Ona je pozvana da usmerava i daje naredbe obiånim graœanima ili da ograniåava slobodu njihovog delovanja.). Kontrola saobrañaja i prinuda koju primenjuje saobrañajna policija. Za uspostavljanje dobrih meœusobnih odnosa policije i javnosti. vozaåkih i saobrañajnih dozvola. Situacije u kojima policija dolazi u kontakt sa graœanima u velikom broju sluåajeva su neprijatne za graœane i potencijalno konfliktne. prioritetno su znaåajni karakteristike policijskog delovanja. pre svega zbog krajnjih efekata zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. liånih karata. kao i åinjenici da je ona uvek simbol dræave i politiåkog sistema. Zbog svih ovih åinjenica. uverenja i potvrda i dr. kako bi mogla lakãe da obavlja svoje poslove. etniåkih i drugih manjina. Osim toga policija kao najvidljiviji. izdvajanje odnosa saobrañajne policije i javnosti ima smisla zbog znaåaja poverenih joj poslova u saobrañaju na zaãtiti bezbednosti ljudi i imovine i zbog obima i uåestalosti kontakata sa graœanima. u poslovima zaãtite od poæara i ostalim administrativno policijskim poslovima iz domena javne bezbednosti (izdavanje putnih isprava. Otklanjanje nepoverenja javnosti u policijsku sluæbu i razvijanje svesti o suãtini policijske funkcije su preduslovi za uæivanje niza ljudskih prava i sloboda. u pograniånim i poslovima u vezi sa strancima. policija mora ulagati dodatne napore da ovakvo stanje prevaziœe i uspostavi ãto bolje odnose sa javnoãñu. obavezuje saobrañajnu policiju u izgradnji strategije i taktike uspostavljanja dobrih odnosa sa istom. Sve ovo stvara uslove da odnos javnosti prema policiji åesto bude apriori negativan. P. Za rad saobrañajne policije. oruæanih listova. na odreœeni naåin direktno ili indirektno tangiraju veñinu uåesnika u saobrañaju.Lipovac. javnost je i te kako zainteresovana. ali i realno druãtveno i politiåko okruæenje. Policija treba da razvija ovakav pristup u neposrednoj kontroli i regulisanju saobrañaja. najbrojniji i najskuplji deo represivnog mehanizma svake dræave predstavlja i opomenu “tamnoj strani” ljudske prirode. protiv koga mogu biti pripadnici rasnih. Zainteresovanost javnosti. ali i da pridobije javnost kao aktivnog saradnika u vrãenju policijske funkcije. 14. Ukupna druãtvena stabilnost i niska konfliktnost su osnovni preduslov za uspostavljanje odnosa meœusobnog poverenja.4. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 koju je imala u revolucionarnim i drugim znaåajnim dogaœajima u proãlosti. Prvi cilj uspostavljanja dobrih odnosa policije i javnosti je pridobijanje graœana kao partnera u borbi protiv kriminala i u obezbeœivanju stabilnog javnog reda i mira. odreœenih druãtvenih klasa i slojeva. ZAÃTO JE VAÆAN ODNOS SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI? Odnosi sa javnoãñu (Public relations-PR) predstavlja strateãku komunikaciju jedne organizacije i njenih javnosti (ciljnih grupa) radi uklanjanja meœusobnog nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja i saradnje na obostranu ko330 .

Æ. Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? rist. na nauånim osnovama. – poveñava se efektivnost saobrañajne policije. ovlaãñenja propisana. shvati da saobrañajna policija ãtiti njihove æivote i imovinu. Aktivno ukljuåivanje graœana. njen metodoloãko-taktiåki nastup javan i poznat. otkrivaju one koji to ne åine.. Ma koliko zadaci saobrañajne policije bili u osnovi javni i humani. oåekuje pomoñ u spreåavanju i otkrivanju saobrañajnih prekrãaja i njihovih uåinilaca. da veñina graœana posebno uåesnika u saobrañaju. Odnos policije i javnosti. peãaci.14. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . åak. Dakle. Polazeñi od åinjenice da prekrãioci propisa u saobrañaju ugroæavaju bezbednost graœana i materijalne vrednosti u saobrañaju. Iz fundamentalnog prava svakog graœanina da bude obaveãten o radu organa dræavne uprave proistiåu obaveze Ministarstva unutraãnjih poslova da obaveãtava javnost o svom radu i radu specijalizovanih sluæbi. kao i svih organizacija i institucija itd. Viãa ãkola unutraãçih poslova. saobrañajna policija.2 Veñina policijskih organizacija. uåesnici u saobrañaju poãtuju propise i onda kada nema saobrañajne policije na putu (jer nailaze na osudu ostalih graœana koji mogu i prijaviti uoåeni prekrãaj). Nesaglasnost sa graœanima uvek bi trebalo reãavati po principu nisu graœani stvoreni zbog policije. ona ne moæe pretendovati na simpatije i odobrenja njenog rada od strane svih graœana. Zemun. Meœutim. ukoliko veñina uåesnika u saobrañaju ima negativan stav prema radu saobrañajne policije. vozaåi. – graœani aktivno doprinose bezbednosti saobrañaja – poãtuju propise. Ovakav pristup i organizacija treba da omoguñe delotvornije izvrãavanje poslova i zadataka saobrañajne policije. uspostavljanjem uzajamno dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti: – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za zaãtitu bezbednosti u saobrañaju. udruæenjima.). 331 14. zasniva odnose sa graœanima u celini (opãta javnost) segmentiranim grupama po odreœenim bezbednosnim pojavama i kriterijumima (maloletnici. prekomerna brzina i sl.4. dodatno se motiviãu i aktiviraju drugi odgovorni subjekti bezbednosti saobrañaja. Zadaci saobrañajne policije u organizaciji bezbednosti saobrañaja su javni. 2 Keãetoviñ. mas mediji podstiåu i podræavaju angaæovanje graœana. Ovo se moæe smatrati krajnjim ciljem dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti. efektivni doprinosi svih subjekata bezbednosti saobrañaja i puna podrãka mas-medija najãiri su front borbe protiv nebezbednosti. a aktivnost tangira veñinu uåesnika u saobrañaju. 1997. veñ policija zbog graœana. efikasnost i efektivnost njenog postupanja biñe minimizirani. (institucionalizovana javnost) i faktorima koji oblikuju javno mnjenje (sredstva mas medija). njihovim organizacijama. preduzeñima i asocijacijama. (projekat). To bi dovelo do nekoliko pozitivnih efekata: graœani mogu uoåiti mnogo viãe prekrãaja nego saobrañajna policija. Iz ovog proistiåe zajedniåki cilj.

sankcionisa332 . Zavisno od karaktera i sadræaja kontakta. Sa veñim brojem graœana – uåesnika u saobrañaju ostvaruje se viãe kontakata razliåitog sadræaja. – podozrivom prihvatanju efekata i vrednosti rada saobrañajne policije od subjekata bezbednosti u saobrañaju. – unapreœuje se organizacija zaãtite bezbednosti u saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja – konkretizuje se odgovornost drugih organizacija i institucija u oblasti bezbednosti saobrañaja. posebno se mogu oåekivati pri sprovoœenju mera direktne zaãtite saobrañaja (iskljuåivanje vozaåa i vozila iz saobrañaja. P. – masovnom uskrañivanju aktivne saradnje sa policijom. – smanjuju se troãkovi funkcionisanja saobrañajne policije. 14 Negativan stav javnosti prema saobrañajnoj policiji doprinosi: – stvaranju fronta protiv saobrañajne policije. istraæivati i prilagoœavati. trebalo bi ostvarene komunikacije stalno pratiti. Godiãnje se. – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za sopstvene propuste. ãto upotpunjava njihov stav o saobrañajnoj policiji. – sumnji i stalnom proveravanju postupanja saobrañajne policije od strane struåne javnosti. – graœani saobrañajnu policiju.Lipovac. svoj stav o saobrañajnoj policiji. policiju i dræavu u celini doæivljavaju kao svoju. 14. – jaåa odnos poverenja javnosti prema drugim funkcionalnim linijama rada Ministarstva unutraãnjih poslova. – slabljenju liåne i kolektivne odgovornosti za aktivnosti i propuste. – prihvatanju i uåvrãñivanju stava da je prinuda nepotrebna. Lica sa kojima nije ostvaren direktan kontakt. ostvari oko 6 miliona direktnih kontakata sa graœanima. izgraœuju posmatranjem njenog rada ili prenoãenjem impresija onih koji su uåestvovali u direktnom kontaktu. – saobrañajna policija stiåe javno poãtovanje.).5. Konflikti izmeœu graœana i saobrañajne policije. zabrana kretanja odreœenom saobrañajnicom i sl. mogu se definisati razliåite ciljne grupe. u Srbiji. – niæem nivou zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE SA OPÃTOM JAVNOÃÑU Saobrañajna policija dolazi u direktan ili indirektan kontakt sa veñinom graœana. – slabljenju efektivnosti u radu. – unapreœuje se zaãtita liånih prava i sloboda graœana. Da bi veñina graœana prihvatila saobrañajnu policiju “kao svoju”. – brojåanom poveñanju pripadnika saobrañajne policije.

funkciji u druãtvu.7 miliona saobrañajnih prekrãaja ( za oko 1. 4 Prekoraåenje dozvoljene brzine kretanja do 10 km/h. Primenom navedenih policijskih ovlaãñenja. preduzetih mera prinude. putnika ili peãaka. K. mogu doprineti upotpunjavanju objektivne slike o saobrañajnoj policiji. No 3. 14. graœani su trpeli odreœene posledice.3 Godiãnje se sankcioniãe oko 1. oko 170 hiljada iskljuåenja vozila iz saobrañaja. Beograd. zdravstvenom stanju itd. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja. znakova i naredbi. Sagledavanje obima i sadræaja ostvarenih kontakata sa graœanima. Sa druge strane. nekompletna oprema i sl. Neposrednu kontrolu i interventno regulisanje saobrañaja policija ostvaruje primenom propisanih ovlaãñenja.6. U oko 400 hiljada sluåajeva primenjuju se odreœeni vidovi prinude: oko 125 hiljada privremenih iskljuåivanja vozaåa iz saobrañaja. oko 80 hiljada vozila se upuñuje na vanredni tehniåki pregled i oko 30 hiljada ostalih sluåajeva. i Miliniñ. ali i konkretna opasnost od konflikata na relaciji saobrañajni policajac – uåesnik u saobrañaju. u svojstvu vozaåa.14. neispunjavanju zahteva u upravnom postupku. Bezbednost. ovi i drugi graœani ostvaruju i indirektan kontakt posmatranjem aktivnosti saobrañajne policije ili prepriåavanjem onih koji su imali direktan kontakt. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima nju otkrivenih prekrãaja. ostvaruju kontakt sa velikim brojem graœana koji se razlikuju po kulturi. starosti.2 miliona prekrãaja izvrãiocima se izreknu novåane kazne na licu mesta i za oko 500 hiljada prekrãaja podnesu se zahtevi za pokretanje prekrãajnog postupka). zbog åega je åesto bila prisutna apstraktna. Kontakt sa potencijalno manjim stepenom konfliktnosti.. Ovako se formira pojedinaåni stav. B. odnosno stav javnog mnjenja o radu saobrañajne policije. 2002. Pripadnici saobrañajne policije kroz poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. funkcionalnim oznakama i obeleæjima i znacima koje u kontroli i interventno regulisanju daje uåesnicima u saobrañaju. odnosno uniformisanosti.4 3 Lipovac.6. opomenutih zbog uåinjenih lakãih prekrãaja. socijalnom poreklu. obrazovanju. ostvaruje se sa oko 500 hiljada uåesnika u saobrañaju. NEKE KARAKTERISTIKE SADRÆAJA RADA SAOBRAÑAJNE POLICIJE ZNAÅAJNE ZA ODNOSE SA GRAŒANIMA Saobrañajna policija identifikuje se u javnosti. po vizuelnom identitetu. 333 14. Graœani ostvaruju direktan kontakt sa saobrañajnom policijom. statusu. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . a posebno negativnih reakcija javnosti. Rizik konflikata raste ukoliko saobrañajna policija nema profesionalni pristup u svakom pojedinaånom sluåaju.

U obavljanju ovih poslova moguñi su konflikti zbog: manjkavosti podnesaka.8 miliona vlasnika motornih vozila. prema kojima se ne preduzimaju nikakve mere. Ovo se realizuje spreåavanjem i otkrivanjem uåinilaca kriviånih dela. Upravno-pravni poslovi iz nadleænosti saobrañajne policije. postoji oko 800 hiljada potencijalnih konflikata sa uåesnicima u saobrañaju. pronalaæenjem lica za kojima se traga. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Procenjuje se da u rutinskoj kontroli. odbijanja zahteva. nedoslednosti u primeni propisa. ako vide da ona obezbeœuje brz i bezbedan protok saobrañaja i obratno. odnosno porodicama kandidata i autoãkolama. neaæurnosti. Interventnim regulisanjem saobrañaja. uspostavljanje dobre komunikacije. U postupku izdavanja javnih isprava. struåno i aæurno obavljanje ovih poslova. a vozaåima pro334 . doprinosi uspostavljanju i odræavanju dobrih odnosa sa javnoãñu. Zakonito. impresije o radu saobrañajne policije grade se na osnovu trenutne efikasnosti i efektivnosti. policija pospeãuje ili omoguñuje protok saobrañaja. saobrañajna policija stupa u kontakte sa kandidatima i njihovim instruktorima. veñ i od drugih delikata u saobrañaju. Graœani saobrañajnu policiju dobro prihvataju. Policijska ovlaãñenja obavezuju saobrañajnu policiju. otkrivanjem delikata iz nadleænosti inspekcijskih sluæbi i sl. P. Bez obzira na to ãto dati znakovi i naredbe obavezuju i suãtinski predstavljaju prinudu za uåesnike u saobrañaju. u kontroli i regulisanju saobrañaja da ãtiti bezbednost graœana i imovine. zbog neprimerenog ponaãanja pojedinaca. ali i moguñnost konflikata razliåitog intenziteta. tako da su konfliktne situacije manje izraæene. Saobrañajna policija izvrãi oko 2.000 nadzora nad radom centara za tehniåke preglede i oko 1. Pri realizaciji oko 150 hiljada vozaåkih ispita. saobrañajna policija vrãi prema reãenju sudije za prekrãaje ili prema presudi suda. Znatan broj ovih kontakata optereñen je sukobom interesa da se poloæi vozaåki ispit i policijske zaãtite utvrœenih kriterijuma u pogledu potrebnih znanja i veãtina. ne samo od saobrañajnih. Upisivanje zaãtitnih mera ili mera bezbednosti (zabrane upravljanja motornim vozilom). Åinjenica da saobrañajna policija godiãnje otkrije oko 8. Sve ove nadzore prati preduzimanje konkretnih preventivnih i represivnih mera. To pruæa moguñnost uspostavljanja sadræajnih komunikacija sa javnostima.Lipovac.000 izvrãilaca kriviånih dela i “nesaobrañajnih” prekrãaja doprinosi oseñaju sigurnosti graœana i pozitivno utiåe na njihov stav prema policiji. oko 3. otkrivanjem i pronalaæenjem predmeta kriviånih dela.500 nadzora nad radom preduzeña koja se bave prevozom. postupanjem po problematici javnog reda i mira. uz poãtovanje dostojanstva liånosti. godiãnje se ostvaruje direktan kontakt sa oko 400 hiljada vozaåa i oko 1. nerazumljivo dugog åekanja u redu. najåeãñe tangiraju graœane kroz primenu prava i izradu propisa. loãe komunikacije. Tako se direktno uskrañuju interesi vozaåa. neefikasnosti sluæbe itd. te se vezuju za njenu kolektivnu struånost i sposobnost.500 nadzora nad radom centara za obuku vozaåa. Sprovoœenjem ovih mera reœe se ostvaruju pojedinaåna komunikacija sa graœanima.

14. jer razgraœuje svaki oblik zatvorenosti. ãta joj najviãe zamera. Istraæivani su samo pisani ili usmeno izneti konkretni negativni stavovi (prigovori). a “tretirani” vozaåi doæivljavaju policiju kao neposrednog protivnika. reakcija policije je pozitivna. 335 14. a posebno: – pruæanje razliåitih obaveãtenja graœanima (o putevima. rasporedu ulica. Pozitivan stav opãte javnosti prema saobrañajnoj policiji posebno naruãavaju pojedinci – pripadnici saobrañajne policije. prenoãenje poruka roœacima i prijateljima itd.). izolacije ili samoizolacije. jer u njoj vidi svoju zaãtitu. institucijama. Otuda proistiåe njena obaveza obaveãtavanja graœana o bezbednosnim pojavama i dogaœajima u saobrañaju. Sa druge strane. uslovima za uåeãñe u saobrañaju itd. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima fesionalcima spreåava obavljanje njihovog zanimanja. pomoñ u reãavanju razliåitih problema. Poåinioci zloupotrebe se udaljuju iz Ministarstva i protiv njih preduzimaju zakonom propisane mere. starim i hendikepiranim osobama) i dr. pravilima saobrañaja. koji zloupotrebljavaju sluæbeni poloæaj. Ovo izaziva konflikte. objektima. U 61 sluåaju utvrœeno je neprofesionalno i nezakonito postupanje saobrañajne policije. niti u kom delu njenog rada je zadovoljna. Usluæni kontakti sa graœanima znaåajno doprinose stvaranju poverenja graœana prema saobrañajnoj policiji. veñina ostalih graœana odobrava ovu meru i zahteva od policije da bude dosledna i efikasna. nezadovoljstvo radom i postupanjem saobrañajne policije pismeno je izrazilo 348 graœana.) i – pomoñ odreœenim kategorijama nezaãtiñenih uåesnika u saobrañaju (deci. Saobrañajna policija profesionalno prati i analizira stanje bezbednosti u saobrañaju i aæurira baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. udaljenosti.6. To je osnov dobre interakcije saobrañajne policije sa okruæenjem. kako javnost doæivljava saobrañajnu policiju. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Na primer. Danas nije dovoljno istraæeno: kakav je stav opãte javnosti prema javnom liku saobrañajne policije. Na osnovu struånog informisanja i propagande. sankcionisanju navedenih zloupotreba i korektnom izveãtavanju javnosti o svakom pojedinaånom sluåaju. u toku 2000. U ekstremnim sluåajevima osnovane sumnje na postojanje zloupotrebe. javno mnjenje se ukljuåuje u prevenciju bezbednosti saobrañaja i upotpunjuje stav o saobrañajnoj policiji. za uåeãñe u saobrañaju u loãim vremenskim uslovima. Veoma je vaæno da policija prepozna svoj veliki interes u otkrivanju ovakvih pojedinaca. Preventivno-propagandna delatnost saobrañajne policije stvara povoljnije uslove zaãtite bezbednosti u saobrañaju. dok u 287 sluåajeva nisu utvrœeni propusti. – pruæanje pomoñi i usluga graœanima (u vezi saobrañajnih nezgoda. reãavanje problema tehniåke neispravnosti vozila na putu.

akcijama pojaåane kontrole saobrañaja. aktivnosti saobrañajne policije i eventualnim zloupotrebama njenih pripadnika. nepropisno kretanje peãaka i sl. Povremenim saopãtenjima. Uz redovne oblike i sadræaje upoznavanja javnosti.yu). O interesovanju javnosti za ove informacije govori broj posetilaca kojeg treba svakodnevno pratiti. trebalo bi blagovremeno upoznavati javnost sa konkretnim sadræajima koji utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja. nepoãtovanje saobrañajne signalizacije. blagovremeno daje saopãtenja preko masovnih medija. zapreñenim kaznama i dr. obuke vozaåa. U protivnom. voænja pod dejstvom alkohola.7. U okviru prezentacije policije trebalo bi posebnu paænju posvetiti javnosti rada i pravima graœana. da podnose predstavke. ãtampa) predstavljaju glavni izvor uticaja na javno mnjenje. ako je prezentacija policije neaæurna. a u vezi sa problematikom bezbednosti saobrañaja.Lipovac. nevladinim i drugim organizacijama. pohvale i predloge. na tematskim konferencijama. Internet prezentacije su posebno znaåajno sredstvo za obrañanje odreœenim ciljnim grupama koje su veoma vaæne za oblikovanje stavova javnosti o policiji (www. radio. javnost se informiãe o problemima u saobrañaju sa edukativnim porukama i uputstvima vezanim za pojedine situacije (nepropisna brzina. U procesu uspostavljanja poverenja sa javnoãñu. u riziånim situacijama u saobrañaju ili povodom odreœenih problema. ali i negativnih primera. U tom smislu bi trebalo obezbediti moguñnosti da graœani javno kritikuju rad policije. Na sajtu bi trebalo da se daju aæurni podaci o broju saobrañajnih nezgoda. posledicama i strukturi nastradalih lica. tj.gov. ona moæe da se vrati kao bumerang i negativno utiåe na odnos javnosti prema policiji. ukazati na nadleænost i obaveze. sa tekuñim aktuelnim informacijama o bezbednosti u saobrañaju i aktivnosti saobrañajne policije. 14 Na redovnim konferencijama za javnost daju se informacije o obeleæjima i pokazateljima bezbednosti u saobrañaju.sr. nauåno – obrazovnim institucijama. telefonskim i intervjuima u pisanoj formi). kao i u intervjuima (neposrednim. tako da se o bezbednosti saobrañaja i saobrañajnoj policiji govori otvoreno i ãto åeãñe. P. Masovni mediji (televizija.mup. 336 . ne obezbeœuje stalnu komunkaciju i odgovor na upite graœana. kao i na sadræaje i efekte preduzetih mera saobrañajne policije uz prezentiranje pozitivnih. uglavnom se vezuje za odnose sa masovnim medijima. Veoma je znaåajno da saobrañajna policija. dræavnim organima. nepoãtovanje obaveze vozaåa prema peãacima. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. da odgovara na sve podneske graœana i da ih stalno analizira.). peticije. znaåajno je otvaranje Ministarstva prema masmedijima. vaæno je da se neko odgovorno i aæurno bavi ovom komunikacijom. tehniåke neispravnosti vozila. Meœutim. ODNOSI SA INSTITUCIONALIZOVANOM JAVNOÃÑU Odnos saobrañajne policije prema institucionalizovanoj javnosti. ne obuhvata aktuelne sadræaje i interesovanja graœana. Graœani æele da dobiju struåne informacije i pomoñ u vezi registracije vozila. Pripadnici saobrañajne policije bi trebalo da uåestvuju u televizijskim i radio emisijama.

Aktivnost saobrañajne policije na saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju graœana. koji u toku sudskih procesa sagledavaju kvalitet i korektnost rada saobrañajne policije.7. u Srbiji. ali se kroz ove komunikacije moæe doprineti uspostavljanju poverenja graœana prema policiji. U izvrãavanju upravno–pravnih poslova u vezi ostvarivanja odreœenih prava graœana na obuku. Po pravilu su kritiåki nastrojeni prema radu saobrañajne policije. mogu presudno doprineti unapreœenju stavova o bezbednosti saobrañaja i statusu saobrañajne policije u druãtvu. Zbog svrhe. Tako se uspostavljaju dobri odnosi sa decom i roditeljima kojima se afirmiãe javni lik saobrañajne policije. gledanje filmova. saobrañajna policija ostvaruje kontakt sa nadleænim sudskim organima.392 sata obuke. uåiteljima. Nevladine organizacije koje se bave bezbednoãñu saobrañaja su nezaobilazni i nezamenljivi subjekti koji veoma åesto.907 uåenika. uåestalosti i obima izuzetno je vaæna komunikacija saobrañajne policije sa organima pravosuœa. u preko 900 ãkola i predãkolskih ustanova. snaæno utiåe na javni lik saobrañajne policije i treba joj posveñivati posebnu paænju. podnesaka. Saobrañajna policija podstiåe organizovano sprovoœenje drugih aktivnosti koje doprinose bezbednosti saobrañaja i shvatanju rada saobrañajne policije (takmiåenja “bezbedno u saobrañaju”. godine. odbacivanju ili zahtevanju dodatnih provera i dokaza. ali se obezbeœuje i koordiniran nastup pred graœanima i formira stav javnosti prema dræavi kao celini. “ãta znaã o saobrañaju”. kriviånih prijava. neoptereñeni trenutnim stanjem i interesima. posebno dece i omladine. uz korektnu saradnju sa saobrañajnom policijom. odnosno preko zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. izveãtaja i dr. u septembru 2001. a posebno u vezi saobrañajnih nezgoda. a posebno neoptereñeni dnevno politiåkim interesima. preko uviœaja saobrañajnih nezgoda. pisanje. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu Znaåajna je saradnja policije sa drugim dræavnim organima. Time se obezbeœuje ugled policije kod jednog vaænog dela javnosti. Kvalitet rada saobrañajne policije. prilagoœena predavanja i praktiånu obuku bezbednog kretanja u saobrañaju. potvrœuje se kroz odluke pravosudnih organa o prihvatanju podnetih pismena. Navedene aktivnosti realizuju se zajedno sa vaspitaåima. registracije vozila i sl. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . S obzirom na to da saobrañajna policija uåestvuje u prekrãajnom/kriviånom procesu. kojom je obuhvañeno 62. Saradnja sa ãkolama i predãkolskim ustanovama odnosi se na pripremu dece za bezbednije uåeãñe u saobrañaju. potenciraju probleme i loãe sprovedene aktivnosti. 337 14. saobrañajne patrole graœana itd. uloga ovih organizacija je nezamenljiva i. instruktorima za obuku vozaåa i roditeljima. istiåu one segmente bezbednosti saobrañaja u kojima su postignuti najloãiji rezultati i åesto nedovoljno uvaæavaju probleme koje nameñe okruæenje.). crtanje. polaganje vozaåkog ispita. njen rad u vezi saobrañajnih prekrãaja.14. Ipak. Rad sa decom se posebno intenzivira na poåetku i pri zavrãetku ãkolske godine. Ova komunikacija ostvaruje se putem pismena. analiziraju i kritiåki prate razliåite aspekte bezbednosti saobrañaja. saobrañajna policija je realizovala 1. priznavanje i izdavanje vozaåke dozvole. Obuka dece realizuje se kroz igru.. ãkolske saobrañajne patrole. bitno utiåe na kvalitet i efikasnost ovih procesa. Primera radi.

obrazovne i struåne institucije i organizacije. definisanjem i sprovoœenjem jasnih standarda u oblasti obuke. za ove organizacije znaåi transfer. Zakonom utemeljena tela za bezbednost saobrañaja (republiåki. koje u svom delokrugu rada daju struåni doprinos poboljãanju bezbednosti saobrañaja. ponekad su optereñeni izraæenim interesima pojedinaca u procesu obuke i polaganju vozaåkih ispita. da otklanja sve nepravilnosti. a posebno sa sluæbom informacija i pomoñi vozaåima. Daljim razvojem ove saradnje moæe se doprineti unapreœenju odnosa saobrañajne policije i javnosti. Saradnjom sa Auto-moto savezom. Ovde postoji i znaåajan prostor za unapreœenje odnosa saobrañajne policije i struåne javnosti. teorijskih i praktiånih modela bezbednosti saobrañaja. mogu se opredeliti kao struåna javnost. Saobrañajna policija bi trebalo da svojom infrastrukturom. Zato dobra saradnja i komunikacija sa struånom javnoãñu. ODNOSI SA STRUÅNOM JAVNOÃÑU Nauåne. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. obrazovnim i struånim institucijama. ustanove i asocijacije. na obostranu korist. Saradnja sa nauåno. Saobrañajna policija ima poseban interes da uspostavi dobre odnose sa ovom javnoãñu. u procesu uspostavljanja dobrih. na struånim osnovama zas338 14 . aæurnim bazama podataka. Veoma je znaåajno da policija otvoreno nastupa prema ovoj javnosti. AMSS ima uspostavljenu infrastrukturu i odnose sa javnoãñu (redovne konferencije za medije. pomaæe saobrañajnoj policiji u izgradnji njenog struånog autoriteta. ali i pojedinaåno sa licima koja se obuåavaju za vozaåe.) koje bi trebalo da podræi saobrañajna policija. a za saobrañajnu policiju prihvatanje struånih znanja. principijelnim odnosom. struåna udruæenja. od zahteva kvalitetne obuke i propisanog polaganja vozaåkog ispita.8. U centrima za obuku vozaåa saobrañajna policija uspostavlja odnose sa organizacijom. Ovo doprinosi unapreœenju rada saobrañajne policije. prostor u radio i TV emisijama. gradski i opãtinski saveti za bezbednosti saobrañaja. struånim kadrovima i prisustvom na terenu podræava aktivnosti ovih tela. a pojedinaåne konflikte veãto prevazilazi i ne dozvoli da oni optereñuju odnose saobrañajne policije i javnosti. Uspostavÿeni kontakti. saobrañajna policija treba da prihvata na konstruktivan naåin. ali i da dobije njihovu pomoñ i podrãku u svom radu. koordinarno se informiãe opãta javnost o saobrañajnim uslovima na putu i obeleæjima bezbednosti saobrañaja. prostor u novinama i sl. omoguñuje stalno struåno vrednovanje i dalji razvoj metoda rada saobrañajne policije. pre svega u cilju maksimalnog doprinosa bezbednosti saobrañaja. Zahteve i kritiku struåne javnosti. koji odstupaju od opãtih interesa.Lipovac. Preko tela za bezbednost saobrañaja policiji se pruæa moguñnost da utiåe na rad ostalih subjekata. Ovo se moæe postiñi samo struånim i savesnim radom. P. komisije i druga tela) trebalo bi da budu nosioci i glavni koordinatori aktivnosti u bezbednosti saobrañaja.

od vitalnog je znaåaja za ostvarivanje njene funkcije. profesionalnim odnosom prema svakom uåesniku u saobrañaju i stalnim unapreœivanjem stanja bezbednosti saobrañaja. vrlo precizno definisao ko. moæe da pridobije naklonost i pomoñ javnosti u ostvarivanju osnovnog cilja – zaãtite bezbednosti lica i imovine u saobrañaju.9. Svako ovlaãñenje saobrañajnog policajca je odmereno i u skladu je sa potencijalnom opasnoãñu koju izaziva pojedini prekrãaj. kada i kako primenjuje pojedina ovlaãñenja. osnovni razlog za iskljuåenje pijanog vozaåa iz saobrañaja. naåelo humanosti. Osnovni cilj nije kaænjavanje graœana i namicanje prihoda u dræavnu kasu.9.14. moralnosti i naåelo kulturnog odnosa i korektnosti. naåelo zakonitosti. Ovo posebno podrazumeva odsustvo korupcije. ukljuåujuñi ljudska prava i slobode. OSNOVNA NAÅELA U ODNOSU SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti gradi se svakodnevnim struånim radom. 2000. saobrañajnoj policiji se pruæa moguñnost bolje integracije u zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. saobrañajna policija mora poãtovati liåna prava graœana. K. odnosa. saobrañajni policajac spaãava æivote uåesnika u saobrañaju i njihova (i druga) materijalna dobra. Sa druge strane. ciljeva i odgovornosti saobrañajne policije. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Zakonodavac je. Baça Luka. Kreiranje pozitivne slike saobrañajne policije u sredstvima javnog medija i drugim institucionalizovanim oblicima javnosti. Primenom ovlaãñenja. naåelo sluæbenosti. br. od kojih su najvaæniji naåelo vladavine prava. nepotizma i drugih zloupotreba poloæaja. Detendologija. Ovo naåelo je temeljno za definisanje svrhe. U svakodnevnom radu saobrañajni policajci ovaj cilj stalno moraju imati na umu i moraju ga prenositi i na uåesnike u saobrañaju. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti novanih. Naåelo humanosti podrazumeva dve stvari: – osnovni smisao rada saobrañajne policije je human (zaãtita æivota i zdravlja ljudi i zaãtita materijalnih dobara) i – svaki pojedinaåan odnos saobrañajne policije i graœana proæet je humanoãñu.. naåelo stalnosti. 339 14. odnosno za njeno funkcionisanje radi zaãtite bezbednosti u drumskom saobrañaju. u primeni ovlaãñenja i izvrãavanju poverenih zadataka. putnika u njegovom vozilu i drugih uåesnika u saobrañaju. a posebno mera direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. spreåavanje saobrañajnih nezgoda. zaãtita æivota i imovine ljudi. ceneñi znaåaj pojedinih prekrãaja za bezbednost saobrañaja. Preko institucionalizovane javnosti. ali i pridræavanje izvesnih opãtih naåela. je zaãtita njega samog. veñ omoguñavanje nesmetanog odvijanja saobrañaja. 14.5 Naåelo vladavine prava podrazumeva da. 5 Lipovac. 8-4. Odnos saobrañajne policije i javnosti. Primera radi.

Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Svaki kontakt pripadnika saobrañajne policije i uåesnika u saobrañaju mora da bude proæet idejom humanosti. Prema ovom naåelu. Dakle. sluæbeni odnos se ne sme koristiti za uspostavljanje privatnih odnosa. odnosno o åoveku koji ima jedne moralne standarde za sebe i druge za sve ostale ljude. saobrañajni policajac u primeni ovlaãñenja ne sme da istiåe ovu svoju ogromnu nadmoñ. nacionalna pripadnost. Naåelo sluæbenosti podrazumeva da saobrañajni policajac uspostavlja sluæbeni odnos povodom sluæbenog posla i u tim okvirima treba da se zadræi. Naåelo moralnosti podrazumeva da pripadnik saobrañajne policije mora i sam biti moralan åovek. Policajac javno primenjuje ovlaãñenja. zakonima i podzakonskim aktima. Nije moralno da policajac opominje. Saobrañajni policajac je duæan da se stalno poziva na zakon i da graœaninu (usmeno i/ili pismeno) saopãtava zakonski osnov za primenu konkretnog ovlaãñenja. Nepotkupljivost i principijelnost naroåito su 340 . a posebno mu ne daje pravo da vreœa dostojanstvo liånosti. Posebno je vaæno da saobrañajni policajac uvek poãtuje saobrañajne i druge propise. Ovo je veoma vaæno zbog ukupne pravne sigurnosti graœanina. Åinjenje prekrãaja. ali i njihov smisao i stvarnu intenciju zakonodavca (ne samo formu. unapred je definisano kada i kako saobrañajni policajac moæe primeniti koja ovlaãñenja. mora i sam koristiti sigurnosni pojas. veñ i “duh zakona”).Lipovac. S druge strane. P. kacigu i druge sisteme zaãtite. Posebno nije dozvoljeno sluæbeni odnos uspostavljati radi ostvarivanja liånih koristi i privatnih odnosa. – socijalni status. U tom smislu. poãtovati dostojanstvo graœanina i na ljudski naåin se odnositi prema njemu. voziti ispravno vozilo u skladu sa propisima i sl. niti nedoliåno ponaãanje graœanina ne sme bitno menjati odnos saobrañajnog policajca prema graœaninu. Posebno ne sme da se poziva na podrãku dræave pri nezakonitom i nestruånom radu. Meœutim.). Poãtujuñi saobrañajne propise saobrañajni policajac uåi druge i skreñe paænju na smisao i znaåaj saobrañajnih propisa. saobrañajni policajac nikako nije ravnopravan sa uåesnicima u saobrañaju. Da bi struåno radili svoj posao. a posebno obuka vozaåa). profesija i druge karakteristike liånosti. Saobrañajni policajac je predstavnik dræave. Uåesnici u saobrañaju su upoznati sa ovim ovlaãñenjima policije (kroz opãte saobrañajno obrazovanje. Draæava svim raspoloæivim instrumentima ãtiti saobrañajnog policajca u primeni zakonskih ovlaãñenja. u svakom kontaktu. Saobrañajni policajac mora liånim stavom i ponaãanjem sluæiti graœanima za primer (npr. pripadnici saobrañajne policije moraju poznavati odredbe svih zakona koje primenjuju. Naåelo zakonitosti podrazumeva rad u skladu sa Ustavom. Zakon je predvideo uslove i postupak primene pojedinih ovlaãñenja. odnosno sveãñu da su åovek i ljudski æivot najveñe vrednosti. niti kaænjava vozaåa za nepoãtovanje propisa koje ni on sam ne poãtuje. Saobrañajni policajac je duæan. jer bi u suprotnom bilo reåi o homo duplexu. na ãtetu kvaliteta rada. na ishod sluæbenog posla ne smeju uticati: – predhodno uspostavljeni odnosi sa graœanima. – oåekivani – buduñi privatni odnosi.

Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti vaæna moralna naåela kojih treba da se dræe saobrañajni policajci. Ovo je posebno vaæno u odnosima saobrañajne policije i javnosti. Komunikacija saobrañajnog policajca i graœana je sliåna svakoj drugoj komunikaciji. Ove pretpostavke omoguñuju. makar toliko je vaæan naåin komuniciranja. predvidi vrstu i naåin primene ovlaãñenja. pre svega u interesu bezbednosti saobrañaja. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . kako na duænosti. Uspeh komunikacije umnogome zavisi od naåina komunikacije. da se graœani u kontaktima sa saobrañajnom policijom ne oseñaju ugroæenim ili bespomoñnim. bar sa formalno-pravne strane. tako i u privatnom æivotu. Sa druge strane. Odgovarajuñim reãenjima bi trebalo u potpunosti zaãtititi pripadnike saobrañajne policije koji svoja ovlaãñenja primenjuju u skladu sa zakonom. Svaki prekrãilac saobrañajnih propisa bi trebalo da bude zaãtiñen kao liånost. 341 14. ali ima i znaåajnih specifiånosti. Precizno utvrœivanje ovlaãñenja saobrañajne policije. Ovo je interes svakog saobrañajnog policajca. Naåelo korektnosti i kulturnog odnosa je u osnovi svakog odnosa izmeœu ljudi. Ovo se moæe ostvariti stalnim isticanjem smisla ovlaãñenja (zaãtita æivota i dobara) i zakona (policajac je duæan i ovlaãñen da primenjuje zakon).9. za sve situacije u saobrañaju. i u ovim situacijama graœani prema kojima se primenjuju ovlaãñenja. Navedena naåela su samo pokuãaj da se definiãu smernice i osnovni standardi za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. ovaj odnos se veoma lako ruãi i kvari. u skladu sa zakonom. uslova i sredstava za njihovu primenu u pozitivnom zakonodavstvu. Samo saobrañajna policije åiji pripadnici su pojedinaåno moralni i u javnosti poãtovani ljudi moæe zadobiti poverenje javnosti. a posebno ostali graœani. Odnosi sa javnoãñu i javni lik sluæbe saobrañajni policajci moraju stalno imati u vidu. Saobrañajnog policajca bi trebalo da doæivljava samo kao lice koje primenjuje pravo.14. kao i upoznavanje sa njima svih uåesnika u saobrañaju su osnovni preduslovi za uspostavljanje dobrih odnosa saobrañajnog policajca i javnosti. Rukovodeñi kadar mora stalno istraæivati javno mçeçe. pri njihovom osnovnom osposobljavanju i pri kasnijem usavrãavanju. moraju biti zadovoljni. analizirati ga i brzo izvlaåiti pouke i reagovati. Koliko-god efikasnost posla zavisi od struånosti saobrañajnog policajca. primeni predviœena ovlaãñenja koja podrazumevaju i represiju ili prinudu. da bude unapred upoznat sa zapreñenim sankcijama i da snosi posledice prekrãaja. policije uopãte i druãtva u celini. u skladu sa zakonom. Saobrañajni policajci su duæni da o ovome stalno vode raåuna i da. Naåelo stalnosti govori o potrebi stalnog rada na odnosima javnosti prema policiji. kroz analizu konkretnih primera stalno razvijaju veãtinu uspeãne komunikacije. Pozitivan odnos javnosti prema saobrañajnoj policiji gradi se dugo i teãko. Zakon bi trebalo da. Policajac je duæan da. zakon i podzakonski akt bi trebalo da predvide jednostavno otkrivanje i eliminisanje svih zloupotreba od strane saobrañajne policije. Meœutim. Kulturi i lakoj komunikativnosti policajca mora se posveñivati paænja pri izboru saobrañajnih policajaca. Naåelo zaãtite i sigurnosti se odnosi na saobrañajnog policajca i na graœanina. tako da to bude efikasno i jednostavno. Sa druge strane. åak i ukoliko su naåinili prekrãaj saobrañajnih propisa.

analizirati loãe primere. 14 Mogu se razlikovati dve grupe mera i aktivnosti koje doprinose pozitivnom odnosu javnosti prema saobrañajnoj policiji.Lipovac. Mnogo greãe stareãine koje nekritiåki povlaœuju svojim radnicima. i to: a) mere koje se tiåu pojedinaånog odnosa svakog saobrañajnog policajca prema graœaninu i b) mere koje se tiåu odnosa institucije (policije) prema javnosti. Naime. – Policija mora biti spremna da izrazito negativne primere (zloupotreba. UNAPREŒENJE ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Saobrañajna policija. isticati i nagraœivati dobre primere itd. U naãim uslovima. – U procesu redovnog struånog usavrãavanja razvijati veãtine dobre komunikacije. – Pravedno i pravovremeno postupati po svim prigovorima graœana (obaviti korektan razgovor. a na ãtetu graœana. pa makar i po cenu da pojedince rasporedi na druga radna mesta ili suspenduje itd. a) U prvu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Dobra selekcija buduñih saobrañajnih policajaca pri kojoj se vodi raåuna o izgledu. podræavaju ih i kada nisu u pravu. 342 . lopovluk. moralnosti i drugim vrlinama kandidata. – Saobrañajni policajci moraju da budu upoznati sa osnovnim naåelima. moguñe je poboljãati i proãiriti postojeñi skup mera i aktivnosti u cilju unapreœenja i poboljãanja odnosa saobrañajne policije i javnosti. – U procesu kontrole nad radom saobrañajnih policajaca otkrivati i sankcionisati primere koji negativno utiåu na odnos saobrañajne policije i javnosti. Krsto Bezbednost saobrañaja 14.). Ovo ispravlja negativne stavove i moæe ih pretvoriti u izrazito pozitivne u veñini sluåajeva.10. Iskustva saobrañajnih policija u razvijenim zemljama.) eliminiãe. – U svakodnevnom radu posebnu paænju posveñivati dobroj komunikaciji (kritiåki sagledavati iskustva. temperamentu. greãke se dogaœaju – treba ih priznati i javno saopãtiti. – U struånom usavrãavanju buduñih saobrañajnih policajaca posveñivati posebnu paænju kulturi komuniciranja i odnosu saobrañajne policije prema javnosti. odnose sa javnoãñu treba stalno da prati. poniæavanje liånosti i sl. a stareãine da ih stalno podseñaju s ciljem ãto doslednijeg poãtovanja tih naåela. uvaæavati graœanina. kulturi. Ovako se nanosi nenadoknadiva ãteta odnosu saobrañajne policije i javnosti. sa visokim nivoom zaãtite bezbednosti u saobrañaju ukazuju na kontinuitet stalne paænje i odræavanja dobrih odnosa sa javnoãñu. po potrebi se izviniti i nadoknaditi nastalu ãtetu). istraæuje i razvija. P. destimulisati ili åak kaænjavati greãke.

ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . redovna saradnja sa novinama i åasopisima trebalo bi da omoguñi upoznavanje najãire javnosti sa problemima bezbednosti saobrañaja. a ne da se rad svede na represiju. Ovu prezentaciju bi trebalo dobro osmisliti i profesionalno pripremiti. a za aæuriranje bi trebalo zaduæiti Portparola MUPa. Ovim istraæivanjima i osmiãljavanjem aktivnosti trebalo bi da se bave najviãi rukovodioci policije i posebna organizaciona jedinica MUPa (portparol MUPa). Tako ñe javnosti stalno skretati paænju da saobrañajna policija ãtiti graœane i graœanima odgovara za svoj posao. Ova odeljenja zapoãljavaju znaåajan broj ljudi. u skladu sa zakonom. Tako bi saobrañajni policajci shvatili znaåaj odnosa sa javnoãñu. sa preduzetim merama i postignutim rezultatima.14. analiziraju i predoåavaju rezultate. realizuje preventivno – propagandni rad u bezbednosti saobrañaja. najznaåajnije izvode iz analiza 6 U razvijenim zemljama. a i rad ostalih pripadnika saobrañajne policije usmeravaju ka prevenciji. rad ãkolskih saobrañajnih patrola i saobrañajnih patrola graœana. Sa osnovnim rezultatima bi trebalo da bude upoznat svaki saobrañajni policajac. za kritiåka miãljenja. Posebno bi trebalo razvijati i uvaæavati kritiåki odnos prema radu policije. predlaæu mere i aktivnosti. za sugestije itd. – Internet prezentacija MUP-a je obavezan deo uspeãnih odnosa policije i javnosti. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti b) U drugu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Uspostavljanje i osmiãljen rad organizacione jedinice MUP-a koja bi se bavila odnosima sa javnoãñu (public relations units) moæe mnogo doprineti razvoju ovih odnosa. Trebalo bi teæiti da preteæni deo posla sobrañajne policije bude prevencija. na istaknutim mestima. – Policija bi trebalo da. dobra saradnja sa radio i TV stanicama koje se bave bezbednoãñu saobrañaja. ali bi se otvorio i prostor za zanimljivosti. – Policija bi trebalo da organizuje nepristrasno kontinuirano istraæivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. 343 14. – Saobrañajna policija bi trebalo da dobro osmisli i. Nezavisni struånjaci bi trebalo da organizuju redovne (godiãnje ili ãestomeseåne) i vanredne ankete (posle nekih dogaœaja u dræavi. za prigovore. – Redovne konferencije za ãtampu. primetili da se rukovodstvo ozbiljno bavi ovim odnosom i saznali kako pojedini incidenti utiåu na ove odnose. postavlja razliåita obaveãteça (panoe sa fotografijama sa uviœaja. odnosno po jednog odgovornog radnika iz svake linije rada. pri stanicama saobrañajne policije deluju posebna odeljenja koja se bave preven- cijom. za savete.6 Posebno je vaæan rad sa najmlaœima (u predãkolskim ustanovama).10. Saobrañajna policija bi redovno aæurirala podatke o stanju i problemima bezbednosti saobrañaja. policiji ili saobrañajnoj policiji koji bi mogli poremetiti uspostavljene odnose sa javnoãñu). otvoriti moguñnosti dvosmerne komunikacije i objaãnjavanja svakog postupka saobrañajne policije i td.. Portparol MUP-a i predstavnici saobrañajne policije treba da iznose podatke o bezbednosti saobrañaja i struåno ih tumaåe.

Trebalo bi zadobiti podrãku najãire javnosti za navedeni program. podacima o ukupnim posledicama i uzrocima nezgode. Ova saradnja se ne sme svesti na inspekcijsko tehniåki nadzor. za prosperitet saobrañajne policije i zbog bezbednosti saobrañaja. Smatra se da se tako najupeåatljivije i najefikasnije upozorava uåesnik u saobrañaju na opasnosti koje mu prete.Lipovac. Saobrañajna policija bi trebalo da uåestvuje u raznim manifestacijama i proslavama. struåno tumaåi i objaãnjava graœanima izmene i dopune saobrañajnih propisa. uz aktivnu podrãku sredstava mas medija. sadræajima. primenom ovlaãñenja i sredstava prinude. U nekim zemljama se primenjuju i mere zastraãivanja tako ãto se teãko oãteñena vozila izlaæu kraj puta uz naznaku broja mrtvih i ranjenih. primera radi. u svakoj prilici. prave se video spotovi i sl. umnoæavaju se veliki bilbordi æivih boja koji upozoravaju na opasnost. za dobrobit graœana. Saobrañajna policija bi trebalo da aktivno saraœuje sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja (auto-ãkole. P. policija se mora prilagoœavati javnosti i zahtevima transformacije policijske organizacije i naåina rada. Postoji veliki prostor za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. razliåitih organizacija i udruæenja. Nerealno je oåekivati brzo uspostavljanje odnosa punog poverenja. obavezama i odgovornosti svih åinilaca bezbednosti saobrañaja. prevoznici. organizacijom. istog dana izlaæu na najprometnijim raskrsnicama. Zato javnost treba upoznati sa potrebom strateãkog pristupa i donoãenja nacionalnog programa bezbednosti saobrañaja sa jasno definisanim ciljevima. imajuñi u vidu postojeñe stanje saobrañajnog sistema. Tako se. sa sveæim mrljama krvi. graœana. privrede.7 Saobrañajna policija. sigurnije i efektnije obavÿaçe poslova. uz bilbord sa imenima uåesnika. preduzeña za puteve. Na ovo ukazuju i iskustva zemalja koje su proãle kroz sliåne procese razvoja. nauåne i struåne ustanove. jer se tako udaljava javnost od policije. ta da se otvori graœanima. merama. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 stanja bezbednosti saobrañaja i sliåno) radi upozoravanja uåesnika u saobrañaju. tehniåki pregledi. 344 . 7 Negde ova upozorenja i zastraãivanja imaju zaista drastiåan oblik. reãi problem bezbednosti saobrañaja nisu realna. Suãtinski je vaæno da svaki pripadnik saobrañajne policije shvati da mu dobri odnosi sa javnoãñu omoguñuju bolje. Za ovo je potrebno aktivno uåeãñe policije i dræavnih organa. U cilju unapreœivanja odnosa sa javnoãñu. u Tokiju vozila koja su slupana u najteæim saobrañajnim nezgodama. Odnosi saobrañajne policije i javnosti moraju se izgraœivati na temeljima obostrane potrebe. nevladine organizacije itd. u narednom periodu iskoristiti. Oåekivanja da saobrañajna policija samostalno. nizak nivo saobrañajne kulture i socio-ekonomske uslove æivljenja. a posebno deci. koji bi trebalo.) i da im pomaæe u radu.

Allyn & Bacon. M. 112 Cox. V. Nauka o policiji. Javna uprava. D... G. J. Pantazijeviñ. Defendologija. Bezbednost. 1997. Police: Practicies. New Brunswick. Policijska akademija. No 8-9. Banja Luka. (seminarski rad). Boston. S. Beograd. 2002. Kavran.. Cvetkoviñ. 2001. K. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima... Izbor. Strazburg. 1996. Milicionarski odnosi sa javnoãñu. Woodhull. No3. Efikasnost.. National Highway Traffic Safety Administration. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja. i Miliniñ. Lipovac. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici.A Comparative International Analysis. Odnos saobrañajne policije i javnosti. Rutgers University Press. Preporuka (2001) 10. Beograd. 2006. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. H. B.393). K. S. Æ. Minnesota Institute of Public Health. Reforma. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 1998. 2001. 1997... 2006. V. Milosavljeviñ. 1973. Patterns of Policing . Peåar. A.. Beograd. Lipovac.. Trening. 1985. 3/1980. Keãetoviñ. 2002. 2003. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. (seminarski rad). 345 14.. Zbornik radova (383 . Beograd. Police Verbal Responses From Public Image. Komitet ministara saveta Evrope. 1998.. Æ. Lipovac. Odnos policije i javnosti (projekat).Literatura Literatura Bayley. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 4. Problems. 1994. Evropski kodeks policijske etike. Novi Sad.. Jaker. Perspectives. i Keãetoviñ. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Policijska sluæba i odnosi izmeœu policije i javnosti. Skopljak.. B. Bezbednost saobrañaja. April 1995. The Police Journal. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. Beograd. D. J. p. Traffic Safety Reference Guide. Articles About Traffic Police Corruption. 2000. SSUP. i Skalar. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. K.V.

Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije .2. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15. Odreœivanje potrebnog broja policajaca 15. Patrolna sluæba. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15.15.1.4.3. vrste patrola 15.

Obiåno pokrivaju manji prostor u blizini kritiånih raskrsnica. mesta sa åestim nepravilnim parkiranjem. onda se odreœuje posebna autopatrola koja odvozi i dovozi policajce iz peãaåke patrole u stanicu. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . New York. putniåkim vozilom i helikopterom. Za prevoz pripadnika peãaåkih patrola mogu se koristiti vozila javnog prevoza ili se policajci mogu prevoziti svojim vozilima do patrolnog reona (u tom sluåaju bi trebalo planirati da se patrola zavrãava na mestu gde je i zapoåeta).3 123 Peãaåke patrole su veoma åeste u naseljima. PATROLNA SLUÆBA. B.. a patrolni policajac predstavlja prvu liniju odbrane od kriminala i kriminalaca. Peãaåke patrole mogu odliåno da obavljaju i poslove spreåavanja i otkrivanja kriminala. Beograd.2 Patrola obiåno ima jednog ili dva policajca u svom sastavu. 3 Na primer. u zavisnosti od toga da li se vrañaju istim putem i kakve aktivnosti realizuju. Police Science Series. 1 Leonard and More.1 Patrolna delatnost se moæe vrãiti peãice. Patrolna delatnost je osnovni naåin organizovanja rada saobrañajne policije s ciljem da se obezbedi plansko prisustvo uniformisanih pripadnika policije na putu i u saobrañaju. Patrolna sluæba je osnovna udarna snaga policije. Police organization and management. 1999. nepropisnim kretanjem peãaka itd. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. kod regulisanja i kontrole saobrañaja u zoni sloæenih raskrsnica mogu dva policajca da jednovremeno koordinirano reguliãu saobrañaj. Ako patrolni reon nije u blizini stanice policije.1. Kontrola i regulisanje saobrañaja. 2 Miletiñ. biciklom. nepoãtovanjem reæima saobrañaja. a da treñi policajac kontroliãe saobrañaj. Peãaåke patrole mogu da doœu do izraæaja u uslovima saobrañajnih guævi. jedan ili viãe policajaca mogu da prate stanje semafora na prilazima raskrsnici. Moæe se oåekivati da jedna patrola pokrije duæinu ulica od 5 do 20 km. a drugi policajci da zaustavljaju vozila posle raskrsnice itd. kod organizovane kontrole poãtovanja svetala na semaforu. 2000. odnosno zaãtite javnog reda i mira. 349 15. a izuzetno i viãe ljudi koji su organizovani u jedan tim. motociklom. VRSTE PATROLA Osnovna delatnost stanice policije (saobrañajno policijske ispostave) organizuje se i odvija kroz rad patrolne sluæbe.15.

u zavisnosti od vremena posveñenog nadzoru. Stareãina odreœuje i voœu patrole koji je. Ova patrola je vrlo pokretljiva (bræa je od peãaåke patrole. u parkovima i u posebno zaãtiñenim – ekoloãkim zonama. ne zagaœuje okolinu izduvnim gasovima. Automobilske patrole su najåeãñe u naãim uslovima. po pravilu. Ovo nepoãtovanje zakona i opãteprihvañenih normi ponaãanja negativno utiåe na ugled policije. jer obezbeœuje redovne fiziåke aktivnosti. U njima. a doprinosi i åeãñem krãenju zakona od strane drugih uåenika u saobrañaju.4 U najrazvijenijim zemljama biciklistiåke patrole su veoma popularne i ãiroko prihvañene u svim uslovima. Motociklistiåke patrole su veoma vaæan naåin patroliranja. motociklistiåka patrola moæe da preœe od 100 do 300 km. savremeni motocikli i neophodna oprema su priliåno skupi. a posebno u uæem gradskom jezgru. Mada je potroãnja goriva manja nego kod putniåkih vozila. padavine. biciklistiåke patrole su nepravedno zapostavljene kao staromodne i nepraktiåne. rad u biciklistiåkoj patroli je zdrav za policajce. Savremeni motocikli omoguñavaju kretanje vrlo velikim brzinama. u peãaåkim zonama. pa su ove patrole pogodne i za autoputeve i druge brze saobrañajnice. kontroli i regulisanju saobrañaja u mestu. priliåno je nezavisna i samostalna (ne zahteva poseban prevoz do patrolnog reona). Stareãina odreœuje sastav patrole. kako bi se zaãtitili od vetra pri velikim brzinama. (ne pravi buku. Ovo veoma åesto ugroæava zdravlje policajaca na motociklima. Biciklistiåka patrola moæe uspeãno da pokriva od 10 do 50 km puta.). po pravilu. u uslovima gustog saobrañaja bræa je i efikasnija od autopatrola). ne ugroæava peãaåki saobrañaj). Naime. u kontroli peãaåkog saobrañaja.Lipovac. Ove patrole nisu poæeljne u uslovima ugroæene bezbednosti biciklista (noñ. Ipak. gust saobrañaj. P. U toku jedne smene. Kada stanu da kontroliãu sobrañaj vrlo brzo se oznoje. u kontroli parkiranja i poãtovanja reæima saobrañaja. 350 . ekoloãki je prihvatljiva u svim uslovima. spora vozila na putu. blokade puteva i sl. U letnjim uslovima kada je veoma toplo i sparno policajci u motociklistiåkim patrolama su priliåno ugroæeni. Motociklistiåke patrole nisu pogodne zimi i u vreme padavina. a onda mokri nastavljaju voænju. uåestvuju dva policajca: voœa patrole i pratilac. Nezamenljive su u uslovima oteæanog pristupa (uske ulice. opasnih mesta ili mesta sa izraæenim problemima protoånosti. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Biciklistiåka saobrañajna patrola ima velike prednosti u odnosu na ostale vidove patroliranja. u kontroli saobrañaja na raskrsnicama i odabranim zonama i sl. Biciklistiåke patrole mogu da “veæu” nekoliko bliskih raskrsnica. efikasna je i vrlo ekonomiåna (nema potroãnje goriva). stariji i iskusniji saobrañajni 4 Zato su åeste situacije da se u parkovima i drugim zonama u kojima je zabranjen saobrañaj motornih vozila mogu sresti samo policijska vozila. a posebno u uslovima sve oãtrijih zahteva za zaãtitom æivotne sredine. Konaåno. pa se u tim uslovima slabije koriste. pri kretanju oni koriste teãke koæne skafandere ili drugu odeñu i kacige. u stambenim oblastima. uslovi smanjene vidljivosti. Vrlo su povoljne u uslovima saobrañajnih guævi. u naãim uslovima. brz saobrañaj motornih vozila na uskim putevima bez izgraœenih biciklistiåkih staza itd. odnosno ulica. zastoji na putu.

Autopatrole se obiåno koriste na otvorenim putevima. 5 Miletiñ. u toku sedmice (u dane vikenda. demonstracija. Vozilo se koristi za zaklon od vremenskih nepogoda i moæe nositi kompletnu opremu. helikopterske patrole su veoma skupe. saobrañajne patrole mogu biti: redovne.). U vozilu se mogu prevoziti i druga lica: ålanovi peãaåke patrole ili drugi policajci. Specijalizovane saobrañajne patrole se formiraju radi izvrãavanja posebnih zadataka kontrole saobrañaja. One nisu vezane za pojedine reone ili sektore. uzimaju podatke o vozilima i licima radi kompletiranja Zahteva za pokretanje prekãajnog postupka itd.) ili po potrebi (u vreme vaãera. za materijalno tehniåka sredstva. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . mobilne i stacionarne. Zato je neophodno da se njihov rad dobro isplanira. lica koja patrola privodi kod sudije za prekrãaje. Pratilac ravnopravno uåestvuje u izvrãavanju zadataka i pomaæe voœi patrole koji rukovodi poslovima. Po pravilu se koriste u uslovima vrlo intenzivnih saobrañajnih tokova na magistralnim putevima. da se obezbedi neprekidna komunikacija sa patrolama na zemlji koje ostvaruju neposredan kontakt sa uåesnicima u saobrañaju (vrãe neposrednu kontrolu saobrañaja. u bolnicu ili u prostorije radi treænjenja. U zavisnosti od naåina rada. S druge strane.5 5 Redovne saobrañajne patrole su najåeãñi oblik vrãenja patrolne delatnosti i obiåno se vezuju za odreœeni sektor ili reon (naselje. kao i za brz dolazak na lice mesta saobrañajnih nezgoda. Voœa patrole je odgovoran za izvrãavanje zadataka. radi nadzora. prañenja. Helikopterske patrole se koriste vrlo selektivno s ciÿem dopunjavanja ostalih patrola.1. za blagovremeno i uredno izveãtavanje. povremene.15. 1999. za prevoz povreœenih u najopremljenije zdravstvene ustanove i sl. deo naselja ili deonica puta) i za ustaljeni raspored smena. 351 15. Kontrola i regulisanje saobrañaja. toku pijaånog dana itd.). Helikopteri su vrlo pogodni u uslovima saobrañajnih zastoja i blokada.). da se obezbedi moguñnost kvalitetnog videosnimanja saobrañajnih prekrãaja. otkrivanja i snimanja odreœenih vrsta prekrãaja (posebno nepropisna preticanja.. velika prekoraåenja brzine i sl. specijalizovane. Helikopterske patrole su imale izuzetne rezultate u letnjim turistiåkim sezonama kada su vrlo kvalitetno pokrivale najznaåajnije putne pravce u zemlji. Pogodne su i za vreme padavina i loãih vremenskih uslova. u toku godine (u vreme dræavnih i verskih praznika.). ugroæeni uåesnici u saobrañaju i sl. danas su helikopterske patrole svedene na minimum. Beograd. Zbog ekonomske krize. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. a posebno za vreme smena turista i sl. Automobilska patrola moæe da preœe od 100 do 300 km u toku smene. Povremene saobrañajne patrole rade povremeno i po potrebi: u jednom periodu u toku dana (ujutro i u vreme saobrañajnih guævi). kombinovane (meãovite). B. u vreme turistiåke sezone. vrste patrola policajac. Helikopterske patrole imaju najveñu preventivnu ulogu i najznaåajnije doprinose poãtovanju propisa na putevima koje pokrivaju. sportskih i drugih priredbi itd. Patrolna sluæba.

veñ mogu biti angaæovane na celom podruåju koje pokriva organ unutraãnjih poslova (stanica policije ili policijske uprave) ili na podruåju Republike. ODREŒIVANJE POTREBNOG BROJA POLICAJACA Jedno od prvih pitanja sa kojim se susreñe zajednica je odreœivanje broja policajaca i broja saobrañajnih policajaca (odnosno broja policajaca koji ñe prvenstveno raditi na neposrednoj kontroli i interventnom regulisanju saobrañaja). voænja za vreme zabrane i sl. pograniåna policija). blokade puta. obavljaju neke uskostruåne poslove na putu (lekari. u blizini graniånih prelaza. policija opãte nadleænosti. voænja ukradenih vozila.Lipovac. kontrolu preticanja) za vrãenje uviœaja itd. voænja u pijanom stanju. poreska policija. kontrolu prolazaka na crveno. posebno obuåene i opremljene za otkrivanje i dokumentovanje pojedinih prekrãaja (za kontrolu brzine. Najåeãñe se lociraju na prilazima gradovima. ovo treba shvatiti uslovno i samo kao grubi okvir.2. ali nemaju odreœen reon na kome deluju. Mada je ranije postojalo pravilo:6 “jedan policajac na hiljadu stanovnika”. grad ili åak celu dræavu (helikopterske patrole). Krsto Bezbednost saobrañaja 15 veñ deluju na ãirem prostoru koji zahvata viãe sektora. Ove patrole mogu biti specijalizovane.) ili drugih subjekata koji. Stacionarne patrole su. voænja neregistrovanih vozila. celo naselje. kontrolu tereta. predstavnika drugih dræavnih organa (carina. 6 Leonard and More. Obiåno su to kombinovane patrole sa veoma ãirokim zadacima u oblasti bezbednosti (zaãtita javnog reda i mira. u proãlosti.). Specijalizovane patrole su vrlo korisne da umanje negativan uticaj lokalnih odnosa i veza policije i pojedinih uåesnika u saobrañaju. U meœuvremenu se komplikovala policijska funkcija u druãtvu i rastao broj i obim zadataka policije. ali njihovi izveãtaji mogu sluæiti i za kontrolu pri utvrœivanju stanja na pojedinim sektorima i pri ocenjivanju kvaliteta rada redovnih patrola. 2000. P. protivpoæarna policija. 352 . kontrolu tahografa. zajedno sa policijom. Police Organization and Management. saobrañajna inspekcija itd. 15. prañenje odreœenih kategorija vozila. sudije za prekrãaje itd. Kombinovane (meãovite) patrole su sastavljene od saobrañajnih policajaca i policajaca drugih linija rada (kriminalistiåka policija. Stacionarne patrole su obiåno smeãtene u posebno ureœenim mestima – punktovima na putevima. kontrola tereta. Ove patrole pomaæu redovnim patrolama. Mobilne saobrañajne patrole su sliåne redovnim patrolama. New York. ãumska uprava. ali i veliko preventivno dejstvo na bezbednost saobrañaja.). vojska. imale vrlo pozitivne efekte na spreåavanje kriviånih dela i na ukupnu bezbednost. na prilazima odreœenim zonama i vaænim objektima. Posebno su znaåajne za prevenciju i otkrivanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja: voænja pre sticanja prava na upravljanje vozilom. Police Science Series. kontrola saobrañaja i sl.

kao i da potreban broj policajaca nije fiksna.9 a u zavisnosti od veliåine grada: 2. problematiåni ålanovi zajednice koje ñe u buduñnosti goniti policija danas se nalaze u ãkolskim klupama.15. upravljanje policijskom sluæbom i svakim pojedinaånim zadatkom. Leonard i More navode neke okvire za odreœivanje broja policajaca sa punim radnim vremenom u odnosu na 1000 stanovnika. vrsta zadataka koji su povereni policiji.7 prostorne i demografske karakteristike prostora koji pokrivamo. zahtevanim nivoom bezbednosti8 itd. 1972) predloæeno je koriãñenje indeksa kontrole saobrañaja: s n I k = 0. ubice. veza izmeœu napredovanja u karijeri i efikasnosti rada. zakonska reãenja. cilj policijske organizacije je efikasna i efektna realizacija zadataka koje pred policiju postavlja druãtvena zajednica. kvalitet i uspeãnost obrazovno-vaspitnog sistema. n – broj nezgoda sa nastradalim licima na posmatranoj deonici puta u poslednjih pet godina.5 policjaca/1000 stanovnika za gradove do 10. Na Kongresu o saobrañaju i vezama Jugoslavije (Beograd. bezbednosna kultura u druãtvu. 78 Ispravnije je reñi da ne postoji opãta formula za odreœivanje potrebnog broja policajaca. 7 Provalnici. kradljivci vozila. New York. Za uspeãnu realizaciju ovih zadataka znaåajni su: broj policajaca. zainteresovanost policajaca za uspeh policijske sluæbe. Ipak.2. prostitutke. agresivni vozaåi i dr. 8 Moguñe je uz ogroman broj policajaca ostvariti skoro 100% bezbednost graœana. obim i struktura saobrañaja. moral policajaca. 353 15. niti opãteprihvañena veliåina.+ 0. zdravlje i sposobnosti policajaca.8 policajaca/1000 stanovnika za gradove od preko 250. obuåenost i opremljenost policajaca i policijskih jedinica. na osnovu dosadaãnje prakse u SAD. 1. u zavisnosti od globalne podele nadleænosti i ovlaãñenja. organizacija i uspeãnost preventivnog delovanja ostalih subjekata zaãtite.000 stanovnika Meœu ovim policajcima se odreœuje potreban broj saobrañajnih policajaca (funkcionalna raspodela). Police Organization and Management.9 policajaca/1000 stanovnika za gradove od 10.000 stanovnika i 2.85 ⋅ ---. karakteristike putne mreæe. organizacija policijske sluæbe i svake policijske jedinice.000 stanovnika. Odreœivanje potrebnog broja policajaca Naime. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Police Science Series.15 ⋅ ---sp np gde su: Ik – indeks kontrole. odnos policije i javnosti. Ali ovo bi bilo veoma skupo i besmisleno.000 do 250. 9 Leonard and More.7 do 1. nivo ekonomskog i druãtvenog razvoja. 2000. zavisnici od droge. rasprostranjenost korupcije. Zato se svaki policijski stareãina suoåava sa problemom optimalne potroãnje raspoloæivog novca i drugih resursa.

Krsto Bezbednost saobrañaja 15 np – proseåan broj nezgoda sa nastradalim licima na sliånim deonicama u regionu ili na teritoriji stanice u poslednjih pet godina.0). 0. 10 Jankoviñ. D. 48. 15. – od 50 do 80 radnika – komandir. 2003.0). Saobrañajni fakultet. a u zavisnosti od veliåine prostora i obima problematike koju pokriva stanica.0). zamenik. 354 . onda je posmatrana deonica ravnomerno pokrivena patrolama i ne treba menjati broj policajaca koji su angaæovani na toj deonici. Ako je indeks kontrole manji od jedan (Ik < 1. onda je posmatrana deonica (sektor. nophodno je obezbediti dovoljan broj kvalitetnih. Ako je indeks kontrole veñi od jedan (Ik > 1. osposobljenih i motivisanih stareãina. – raspodela prema vremenu (vremenska raspodela). na osnovu broja radnika. s – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na posmatrnoj deonici puta. sp – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na sliånim deonicama puta u regionu ili na teritoriji stanice. – raspodelu u prostoru (prostorna raspodela). RASPODELA LJUDSTVA I DRUGIH RESURSA Kada je odreœen broj policajaca neophodno je struåno vrãiti raspodele ljudstva i resursa. prvenstveno. tri i viãe pomoñnika komandira. Preporuåuje se da broj stareãina u policijskoj stanici odreœuje. str. Ukoliko je indeks kontrole jednak jedinici (Ik = 1. onda je posmatrana deonica slabije pokrivena od proseka.10 Na ovo treba dodati i voœe sektora (koji rade i rukovode aktivnostima na sektoru). Za uspeãno i efikasno rukovoœenje radom saobrañajne policije. P. – od 30 do 50 radnika – komandir. dobro odabranih.3. zamenik i pomoñnik komandira. pa bi trebalo poveñati broj patrola. – preko 80 radnika – komandir. zamenik i dva pomoñnika komandira. i to: – raspodelu prema funkcijama (funkcionalna raspodela). pa bi trebalo deo saobrañajne policije prebaciti na ostala podruåja. reon ili podruåje) bolje pokrivena saobrañajnom policijom nego prosek.. odnosno broj saobrañajnih policajaca na toj deonici. Beograd.85 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje kontroli saobrañaja i 0. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad).15 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje regulisanju saobrañaja. i to: – do 30 radnika – komandir i zamenik komandira.Lipovac.

Svaki saobrañajni prekrãaj koji uoåi saobrañajni policajac treba evidentirati i obraditi.11 Deæurni policajci mogu da rade u smenama po osam sati. Za prekrãaje za koje se vodi prekrãajni postupak u OUP-u moraju se pripremiti i obraditi dokazi neophodni za pravilno rasvetljavanje i efikasno donoãenje praviånog reãenja. tehniåka podrãka. 24 sata odmora. kompletirati zahtev za pokretanje postupka i pratiti prekrãajni postupak. administraciju. Ovo je veoma olakãano ãirenjem mobilne i fiksne telefonije. treba imati u vidu da je saobrañaj samo jedan od poslova koje vrãi stanica policije. tj. tj. administracija. a posebno manjih naselja (otvaranjem malih. Po okonåanju postupka policija realizuje neke mere kao ãto je unoãenje mere zabrane upravlja11 U svetu se sve åeãñe prihvata moguñnost da stanica policije radi samo u toku dana. U nekim stanicama se ne odvajaju posebne snage za saobrañaj (veñ svi policajci imaju nadleænosti i zaduæenja u vezi saobrañaja). Konaåno. zaduæivanje i razduæivanje policajaca. ali ne deæura u prostorijama). Pored saobrañaja tu su i poslovi: kriminala. Policijski poslovi podrazumevaju da ih prati odgovarajuña administracija: pisanje izveãtaja o pojedinim poslovima.3. ali su åeãñe organizovani po sistemu “12-24-12-48”. ostali poslovi bezbednosti (spreåavanje i otkrivanje kriminala. S druge strane. ne mogu se odvojiti od stanice opãte nadleænosti. Interneta. obradu i rasvetÿavanje saobrañajnih prekrãaja. podrãku policijskim poslovima. 12 sati rada (noñ) i 48 sati odmora. 12 sati rada (dan). zaãtita javnog reda i mira) ñe biti uvek prisutni u radu saobrañajnih policajaca.15. U naãim uslovima organizuje se neprekidno deæurstvo u stanici policije. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . obrada i rasvetljavanje saobrañajnih nezgoda. 355 15. preventivno-propagandne poslove i rukovoœenje. operativnih jedinica koje su dobro prihvañene i imaju odliånu podrãku graœana u manjim mestima). rukovoœenje itd. preventivnog rada u ãkolama. ovako se umanjuju troãkovi rada jedinice policije i omoguñuje bolja pokrivenost terena. treba planirati dovoljno ljudi za deæurnu sluæbu. neophodno je pripremiti potrebne dokaze.3. Prekrãaji za koje je naplañena mandatna kazna samo se evidentiraju. voœenje evidencija i sl. posebne zadatke. a u nekim se odvaja 5% do 15% policajaca za poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. priprema pisanih podnesaka i njihova obrada.1. javnog reda i mira. Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa Definisanje funkcionalne raspodele. a da se noñu angaæuju samo po potrebi (pasivno deæurstvo). Kod raspodele policajaca u okviru policijske stanice opãte nadleænosti. nasilja u porodici. ãto podrazumeva makar jednog policajca u toku 24 sata. Pri raspodeli ljudstva u stanici saobrañajne policije osim patrolne sluæbe. Sa druge strane. kablovskih i drugih savremenih komunikacionih tehnologija (policija je uvek dostupna. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15. moæe se odnositi na dva problema: a) raspodela adekvatnog broja policajaca (resursa) na saobrañajne poslove u stanici opãte nadleænosti i b) raspodela ljudskih i drugih resursa u okviru stanice saobrañajne policije. Pri tome treba imati na umu da poslovi bezbednosti saobrañaja nisu iskljuåiva nadleænost saobrañajne policije. za prekrãaje za koje ñe biti pokrenut prekrãajni postupak pred sudijom za prekrãaje.

Saradnja sa medijima. ne bi trebalo da oni budu razdvojeni i nezavisni od policijskih patrola. 12 Zakonom su odreœeni trajanje godiãnjih odmora. Ovi poslovi znaåajno pomaæu i podræavaju patrolnu sluæbu. prikuplja neophodne dokaze. Stareãine takoœe predstavljaju deo ljudstva. za prevenciju kriminala. 13 Nema opãteg pravila. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 nja vozilom i sliåno. pomaæe istraænom sudiji. Na godiãnjem nivou treba planirati odsustvovanja ljudi zbog godiãnjih odmora. ali se smatra da bi svaki policajac trebalo svake godine da provede makar 5 dana na struånoj obuci i usavrãavanju. loãe realizacije i netaånih izveãtaja. saradnja sa ãkolama. neophodno je planirati dovoljno ljudi i drugih resursa. Minimalno vreme koje se planira za struånu obuku i usavrãavanje je veñe kod policajaca poåetnika i kod stareãina. Svako potcenjivanje ostalih poslova u stanici policije i nerealno oåekivanje da ñe skoro svi policajci biti na raspolaganju za patrole dovodi do problema u efikasnosti i efektivnosti rada. nalaæe veãtaåenja i sl. rad sa recidivistima i drugim riziånim grupama uåesnika u saobrañaju su veoma vaæni za ukupnu uspeãnost policijske sluæbe u bezbednosti saobrañaja. akcija pojaåane kontrole i sl. Meœutim. zaãtitu æivota i imovine. 15.13 Konaåno. P. jer se za ove zadatke odvajaju resursi iz patrolne sluæbe. loãeg planiranja. odnosno tuæiocu. Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa Prostor koji pokriva jedna stanica policije je podeljen na sektore i patrolne reone (oblasti). nalaæe sprovoœenje mera. broja i vrste saobrañajnih sektora. neophodno je planirati odreœeni broj policajaca za ove poslove. minimalno 15 radnih dana u prvom delu) i vreme koriãñenja (od poåetka tekuñe do polovine naredne godine). deo ljudi odsustvuje sa posla zbog bolovanja i drugih razloga (slobodni dani). Mada ovi policajci moraju biti i posebno obuåeni. pratnja tereta. stareãina stanice saobrañajne policije moæe raåunati da svakodnevno ima oko 50% do 60% policajaca na raspolaganju za patrole. do poveñavanja optereñenja i stresa.Lipovac.12 struåne obuke i usavrãavanja. U proseku. do nezadovoljstva. Broj rukovodilaca zavisi od veliåine stanice. 356 . Zato je vaæno posebne zadatke ãto åeãñe planirati tako da podræavaju patrolnu sluæbu. Za posebne zadatke kao ãto su obezbeœenje. Svaki sektor bi trebalo da ima po jednog rukovodioca sektora. Kod saobrañajnih nezgoda policija kompletira uviœajnu dokumentaciju. odnosno sa patrolnom sluæbom åine nerazdvojnu celinu.3. Treba imati na umu to da realizacija svakog posebnog zadatka slabi patrolnu sluæbu.2. raspodela ovog perioda (npr. poveñavaju efikasnost patrolne sluæbe. obavlja niz istraænih radnji (obavlja sluæbene razgovore. Preventivno propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja su veoma vaæni poslovi u kojima uåestvuju i uniformisani pripadnici policije. Patrolni reon je deo prostora kome je dodeljena jedna ili viãe patrola (jedan ili dva policajca) koja se smatra odgovornom za oåuvanje reda i poãtovanje zakona (javni red i mir). veñ je bolje da se menjaju tako da imaju stalni kontakt sa terenom. rad sa ranjivim uåesnicima u saobrañaju. U ovo vreme se ne raåuna osnovna obuka za saobrañajnog policajca.

Tu dolazi do izraæaja decentralizacija policijske funkcije.15.). Ukoliko se loãe planira raspodela policajaca na patrolne reone. ali u okviru opãte strategije i taktike policijske sluæbe. a posebno ako sve ili neke policajce preopteretimo radnim zadacima. zatim prema duæini putne mreæe (ukupna duæina putne mreæe se podeli na jendake patrolne reone). poåinju izbegavati radne obaveze. Policajac u patroli prva je linija druãtva u borbi protiv kriminala. na pojedinim reonima javlja se sve viãe problema u odvijanju saobrañaja. 3) pribliæno jednako optereñenje patrola na razliåitim reonima u pogledu veliåine oblasti (duæine putne mreæe. Danas se pri podeli na patrolne reone uzimaju u obzir i drugi faktori: broj saobrañajnih prekrãaja. kao i da je efektivna patrolna sluæba temelj policijske organizacije. onda policajci postaju nezadovoljni i neefikasni. 2) kod svih uåesnika u saobrañaju.). åeãñi su zastoji u saobrañaju. jer se pri tome mora voditi raåuna o velikom broju faktora i njihovom razliåitom znaåaju u datim uslovima. saobrañajni prekrãaji i saobrañajne nezgode. prema veliåini saobrañaja (pri podeli na patrolne reone vodi se raåuna o veliåini saobrañaja) itd. polazi se od osnovnog principa da bi patrolni policajci trebalo da budu rasporeœeni po reonima 357 15. 6) pokrivanje celokupne teritorije i svih puteva u skladu sa potrebama za policijskom uslugom. On je pojedinaåno odgovoran za stanje na svom patrolnom reonu. Neki policijski autoriteti smatraju da ne postoji egzaktan metod odreœivanja patrolnih reona. Uvek se mora ostaviti dovoljno prostora za intuiciju i akumulirano iskustvo stareãine. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Pri tome se polazi od stava da je uspeãan rad na patrolnom reonu osnova uspeha rada policijske stanice. a posebno kod poåinilaca saobrañajnih prekrãaja ostvariti utisak da se saobrañajni policajac moæe pojaviti uvek i na svakom mestu. Naime. Svi ostali poslovi stanice policije treba da budu u najveñoj meri podreœeni ovim zadacima. da idu u administraciju i sl. rastu zahtevi da promene sluæbu (da idu iz saobrañaja u druge linije rada. raste sklonost ka korupciji i drugim nezakonitim poslovima. obima saobrañaja.3. broj raskrsnica. 4) obezbediti jednako vreme reagovanja na nebezbedne pojave. vrsta i vremenska neravnomernost saobrañaja itd. a posebno na pozive graœana i uåesnika u saobrañaju. gustina uliåne mreæe. Raspodela ljudstva i drugih resursa odnosno za bezbedno odvijanje saobrañaja. U poåetku je raspodela policajaca vrãena prema veliåini prostora (tako da se cela povrãina grada ili staniånog reona podeli na reone jednake veliåine). struktura saobrañajnh prekrãaja i drugih dela. S druge strane. 5) obezbediti moguñnost brze i efikasne pomoñi svakom policajcu i u svakom vremenu od strane drugih policajaca na terenu. broj opasnih deonica i “crnih” taåaka na putu. Pri formiranju patrolnih reona i planiranju patrola trebalo bi postiñi sledeñe: 1) decentralizovati ukupan problem na manje celine. obima problematike bezbednosti saobrañaja i sl. æale se na neravnopravan poloæaj. pojedinaåna inicijativa.

nepoãtovanja reæima saobrañaja (prolasci na crveno svetlo. U vreme praznika rastu intenziteti saobrañaja na pojedinim putnim pravcima. ali je manji saobrañaj na otvorenim putevima. voænje tehniåki neispravnih i neregistrovanih vozila. – strukturu saobrañajnih nezgoda prema vrsti i – strukturu greãaka koje najåeãñe doprinose nastanku saobrañajnih nezgoda. neravnomernost po danima u toku sedmice i åasovna neravnomernost u toku dana.3. Brojni su primeri da je uspostavljanje patronih reona ili sektore doprinelo miru i bezbednosti u tim oblastima. Ukoliko se slabo i nesistemski prate navedena obeleæja bezbednosti saobrañaja. Zato je neophodno neprekidno prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja: prekoraåenja brzine. Prostorna raspodela poslova na patrolnom reonu ili sektoru se vrãi na osnovu analize obima i strukture problematike bezbednosti saobrañaja.Lipovac. nepoãtovanje zabrana i ograniåenja i sl. ali opada saobrañaj u veñim gradovima. odnosno svakog policajca. Pomenute neravnomernosti su razliåite za pojedine oblasti. Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa Intenzitet saobrañaja. Ukoliko se primanje zarada moæe vezati za neki pe358 . Treba imati na umu to da uspostavljanje novih granica patronih reona moæe doprineti i “migraciji” kriminala u druge. voænje pod uticajem alkohola. pa åak i za pojedine deonice puteva ili smerove saobrañaja na istoj deonici.3. u regionu i na posmatranom staniånom podruåju. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 proporcionalno problematici i veliåini posla koji treba da obavljaju. nepravilno kretanje peãaka i sl. onda bi trebalo prostornu raspodelu aktivnosti vrãiti na osnovu struåne analize saobrañajnih nezgoda na mreæi puteva i ulica. u zimskim mesecima veñi je saobrañaj u gradskoj oblasti. neravnomernost po danima u toku meseca. – prostornu raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Zato je neophodno voditi dobre baze podataka o stanju bezbednosti (saobrañaja) i periodiåno (na period ne duæi od 5 godina) preispitivati granice patronih reona. P. Na osnovu neprekidnog i sistematskog prañenja mogu se uoåiti meseåna neravnomernost u toku godine.). Pri tome bi trebalo imati na umu: – trend saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica u dræavi. U letnjim mesecima (vreme godiãnjih odmora) situacija je obrnuta: raste saobrañaj na otvorenim putevima (posebno na nekim magistralnim putnim pravcima). voænje pre sticanja prava na upravljanje. 15. Na primer. za pojedine puteve. – vremensku raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. niti problematika bezbednosti nisu konstantni u toku vremena. raste saobrañaj u turistiåkim centrima. slabije pokrivene oblasti. Na osnovu analize (ãestomeseånih i godiãnjih) izveãtaja odreœuje se srednji broj poslova po kategorijama i duæina vremena koja je potrebna za obavljanje pojedinih poslova. Tako se odreœuje radno optereñenje svakog patrolnog reona.

jer nema uslova za preticanje. Ova opãta pravila se moraju. a u kasnim veåernjim i noñnim satima pojaåava se saobrañaj prema mestima stanovanja. jer je to fiziåki teãko i oåigledno opasno izvesti i sl. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice). nego intenzitetu saobrañaja. Vremenska neravnomernost u broju i strukturi saobrañajnih prekrãaja i drugih delikata u saobrañaju su sledeñi vaæan ulazni podatak o kome se mora voditi raåuna pri rasporeœivanju patrola na terenu i odreœivanju njihovih zadataka. Broj saobrañajnih nezgoda nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja. U ranim veåernjim satima pojaåavaju se tokovi prema rekreativnim i drugim centrima atrakcije. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ.) vozaåi i drugi uåesnici u saobrañaju åesto åine vrlo opasne prekrãaje: znaåajno prekoraåuju ograniåenu brzinu. broj i struktura sobrañajnih nezgoda su najvaæniji ulazni podatak pri odreœivanju konaånog rasporeda patrola. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice). voze pre sticanja prava na upravljanje vozilom. broj nezgoda naletanja na vozilo ispred je proporcionalan broju prekrãaja nedræanja potrebnog odstojanja izmeœu vozila i sl. otvoreni putevi sa iznenadnim preprekama i sl. Raspodela ljudstva i drugih resursa riod u toku meseca (poåetak meseca) onda rastu intenziteti saobrañaja u tim periodima meseca. S druge strane.) dogaœa se neproporcionalno veliki broj najteæih saobrañajnih nezgoda. broj nezgoda zbog prekoraåenja brzine je proporcionalan broju prekrãaja u vezi brzine. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Broj saobrañajnih prekrãaja nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja. prav i pregledan put i sl. nepravilno se kreñu kolovozom. ne poãtuju svetlosne signale na semaforu. u nekim saobrañajnim uslovima. Suprotno tome. U jutarnjim satima intenzivni su saobrañajni tokovi prema gradovima. U dane vikenda raste saobrañaj na otvorenim putevima. 359 15. voze za vreme zabrane. prema industrijskim i administrativnim centrima. peãaci ne prelaze kolovoz na mestima van obeleæenog peãaåkog prelaza. a u popodnevnim satima je obratno. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja. jer je saobrañaj veoma gust. za svaki konkretan sluåaj. Suprotno tome.15. ne poãtuju znak “stop”.). u razliåitim uslovima i pri razliåitim intenzitetima saobrañaja menja se struktura saobrañajnih prekrãaja. Konaåno. proveravati redovnim i povremenim analizama intenziteta i strukture saobrañaja. nepravilno se zaustavljaju i parkiraju i sl. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ. Na primer. nema najopasnijih saobrañajnih prekrãaja. Istraæivanja pokazuju da se pre moæe tvrditi da je broj nezgoda proporcionalan broju odreœenih prekrãaja u saobrañaju. Na primer. nema saobrañajnih nezgoda ili nema nezgoda sa nastradalim licima (zbog malih brzina i drugih okolnosti). malo vozila na putu. u nekim saobrañajnim uslovima. prelaze kolovoz van obeleæenog peãaåkog prelaza.3. a smanjuje se u veñim gradovima. Na poåetku vikenda raste saobrañaj u smeru od velikih gradova. voze pod uticajem alkohola. a na kraju vikenda u smeru ka gradovima. nema znaåajnijih prekoraåenja brzine. nema nepropisnih preticanja. Sa druge strane. a posebno nema nekih vrsta saobrañajnih prekrãaja (npr.

PLANIRANJE RADA I RUKOVOŒENJE RADOM STANICE SAOBRAÑAJNE POLICIJE 15. smene ne moraju da poåinju u isto vreme. zbog jednostavnosti planiranja. Naprotiv ona je deo nacionalnog sistema zaãtite koji se usaglaãava i usmerava na globalnom nivou.15 Ovaj dokument je pripremila meœunarodna organizacija za preventivu na putevima (PRI)16 koja okuplja preko 50 dræava. propisi. putevi. tako da u periodu najveñeg oåekivanog posla na teren izaœu dve smene. vozila. a na osnovu izveãtaja visoke ekspertske grupe za politiku evropske bezbednosti na putevima. Bolje je da uåesnici u saobrañaju uvek i na svakom mestu oåekuju patrolu.4. finansiranje. razvoj metodologije planiranja. od 8 do 16 sati. pomaganje povreœenima u nezgodama.1. organizaciju pomoñi povreœenima. 16 PRI – La Prevention Routiere Internationale. 2000. – mere s ciÿem pomoñi zemljama u razvoju (obuka osoblja. 15 International Road Safety Strategy. Ipak. kako prekrãioci ne bi mogli da shvate sistem planiranja i utvrde pravilo kada je put nepokriven patrolama. prañenje efekata preduzetih mera. 15.4. White book. Dokument obuhvata nekoliko vaænih poglavlja: – osnove (osnovni problemi i pravci delovanja). poveñava se kontrola u pojedinim periodima i ostavlja utisak stalnog prisustva. Veoma je vaæno shvatiti da saobrañajna policija ne moæe i ne sme delovati izolovano. zaãtitu æivotne sredine i kvalitet æivota). zadacima i prihvañenim naåinom rada. Danas se na globalnom nivou razmatraju problemi bezbednosti saobrañaja i donose odgovarajuñi dokumenti meœu kojima je posebno vaæna meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja (International Road Safety Strategy).Lipovac. od 16 do 24 sata i od 0 (24) do 8 sati. – mere (koje su sistematizovane na ponaãanje. Planiranje rada saobrañajne policije Saobrañajna policija je jedan od subjekata u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja. Smene se mogu preklapati. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Patrolna sluæba se najåeãñe planira u tri smene od po osam sati ili u åetiri smene od po ãest sati. PRI. kazne. puteve. uspostavljanje partnerskih projekata) i – nadgledanje delotvornosti preventivnih akcija. ciljevima.14 a ubacivanjem posebnih patrola u razliåitim vremenima. P. najåeãñe postoji ustaljen ãablon planiranja patrolne sluæbe u tri konsantne smene. 360 . propise. Ona deluje u skladu sa zahtevima druãtva i u skladu sa druãtvenim vizijama. 14 Na primer. Konaåno. U naãim uslovima prva smena åesto poåinje od 6 sati. Lisabon. promene ponaãanja.

22 Past. Konaåno. brzina. Melburn. Komitet ministara saveta Evrope. Znaåajne meœunarodne organizacije su usvojile svoje strateãke dokumente o bezbednosti saobrañaja. Paper. Npr. 2001. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Evropska komisija. 2000.. 2000. Australian Transport Council. Vrnjaåka Banja. 21 Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Na osnovu nacionalne strategije donose se nacionalni planovi bezbednosti saobrañaja (obiåno na godiãnjem nivou) koji definiãu zadatke pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. 1999. 19 ETSC – European Transport Safety Council. European Transport Safety Council (ETSC). 20 A Strategic Road Safety Plan for the European Union. Brisel. CEMT/CS(2002)7/PROV. godine. u Evropi je prihvañen Evropski kodeks policijskog rada23 i Evropska strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja24 u kome su dati okviri i standardi rada policije u saobrañaju.17 Na nivou velikih regiona vrãi se strateãko planiranje saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. Strazburg.20 a EU je usvojila i Prioritete EU u bezbednosti saobrañaja21 i druge dokumente. Evropska unija je definisala svoju saobrañajnu politiku do 201018 u kojoj je ocenila sadaãnje stanje transporta u EU i definisala oko 60 mera koje ñe se sprovesti do 2010. zadatke u bezbednosti saobrañaja. 1997. ETSC. Npr. na osnovu svih nabrojanih dokumenata definiãe se nacionalna strategija policijske prinude i godiãnji planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja. Na primer. 2002. European Transport Policy For 2010: time to Decide. PRI. sigurnosni pojasevi i prolasci na crveno). Australija veñ tradicionalno donosi nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja.26 Poslednja dva dokumenta su najvaæniji okvir za planiranje rada saobrañajne policije. Preporuke.25 Nacionalne strategije definiãu stanje. alkohol. 361 15. 2001. problem.15. principe i strateãke mere bezbednosti saobrañaja koje ñe se sprovoditi u narednom periodu.4. 24 Police Enforcement Strategies To Reduce Traffic Casualties in Europe. 2000. 26 Lipovac. Strategije bezbednosti saobrañaja. 25 The National Road Safety Strategy 2001 – 2010. vizije. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Zbog izuzetnog znaåaja rada policije u bezbednosti saobrañaja. Brussels. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije PRI je usvojila i Kodeks dobre prakse za izradu nacionalnih strateãkih planova bezbednosti saobrañaja. KEMT (Konferencija evropskih ministara transporta) je donela dokument “Proãlost. Svaka dræava bi trebalo da donese nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. 17 National 18 White Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. na meœunarodnom planu se usaglaãavaju i strategije policijske prinude u bezbednosti saobrañaja. COM(2000) 125 final. Present and Future Road Safety Work in Ecmt. ciljeve (dugoroåne i kratkoroåne). Evropski savet za bezbednost saobrañaja (ETSC)19 je pripremio Strateãki plan bezbednosti saobrañaja za EU. Lisabon. Brisel. Npr. K. 23 Evropski kodeks policijske etike. 2005. jer se u njima definiãu i kljuåne oblasti rada u bezbednosti saobrañaja u planiranom periodu (npr. sadaãnjost i buduñnost bezbednosti saobrañaja”22 i druge strateãke dokumente.

srednja brzina na putu. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. region) i planova policijskog rada na viãem nivou (strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja. B. ciljeve. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. 2005. 362 . broj odsustvovanja sa posla. a zatim da svoje aktivnosti dobro uklopi u rad ostalih subjekata. Planovi rada se prave na osnovu nacionalnih i regionalnih strateãkih dokumenata zajednice (dræava. – saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja. Utvrœivanje planova rada. ali moraju biti usaglaãeni i sa strategijama i planovima lokalne zajednice. – izrada dnevnih rasporeda sluæbe. Policija ima velike moguñnosti i obavezu da pomogne lokalnoj zajednici da prati stanje bezbednosti saobrañaja.4. broj akcija pojaåane kontrole. – nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice. nacionalni planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja. Ovi planovi rada bi trebalo da obuhvate kratak prikaz najvaænijih obeleæja postojeñeg stanja indikatora bezbednosti saobrañaja i saobrañajnih nezgoda. da podræi i pomogne strateãko planiranje aktivnosti svih subjekata na lokalnom nivou.2. P. zadatke i mere koje ñe se preduzimati u posmatranom periodu. Krsto Bezbednost saobrañaja 15. – otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije. planovi rada viãih organizacionih jedinica). – instruktivno-kontrolna delatnost. 27 15 Miliniñ. okvir koji je definisala zajednica i viãe organizacione jedinice. – prijem patrola po povratku sa sluæbe.). Neophodno je u planovima predivdeti i kvantifikovati indikatore kojima ñe se meriti uspeh u realizaciji planova (broj radnih sati. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Vrnjaåka Banja. – izdavanje pismenih nareœenja patrolama (priprema naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka). procenat vozaåa koji voze pre sticanja prava i broj otkrivenih u saobrañaju itd. Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije obuhvata: – utvrœivanje planova rada (godiãnji. Konkretni planovi rada policije se moraju temeljiti na struånim analizama stanja bezbednosti saobrañaja. periodiåni i meseåni planovi) i prañenje njihove realizacije.27 Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije ñe biti olakãano ako se pripremaju i realizuju planovi rada od godiãnjeg do meseånog nivoa. procenat uåeãña pijanih vozaåa u saobrañaju.Lipovac. – saradnja sa drugim jedinicama OUP-a itd. – struåno osposobljavanje i usvrãavanje radnika stanice.. broj kontrola na putu. broj prekoraåenja brzine. a zatim kljuåne oblasti rada. procenat otkrivenih pijanih vozaåa u saobrañaju.

Na isprañaju patrole stareãina neposredno sagledava stanje svakog policajca i njegovu spremnost da izvrãi predviœene zadatke: liåni izgled. u mestu . Ovaj nalog predstavlja konkretizaciju svih planova i rasporeda. ne ulazeñi dublje u osnove iz kojih su ovi zadaci proizaãli.. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . U nalogu bi trebalo ãto preciznije naloæiti izvrãenje zadataka po vremenu i mestu izvrãenja (npr. da li su shvatili zadatke i sl... Pripremu ovih zadataka treba shvatiti veoma ozbiljno i uvek je raditi u saradnji sa voœom sektora.. ãtrajkovi.45 do 8. a posebno obratiti paænju na prekrãaje ekstremnog prekoraåenja brzine .15 vrãiti kontrolu saobrañaja u mestu. u raskrsnici ulica . odnosno njihovi zamenici. pripremljenost patrole za izvrãenje zadataka (da li imaju potrebne obrasce.).... pojaãnjava aktuelne dogaœaje znaåajne za izvrãenje zadataka: åita aktuelne depeãe. U dnevnom rasporedu se precizno definiãe vreme i prostor rada svake patrole i odreœuju pojedinaåna zaduæenja policajaca. obuåenost. nekad se koriste prostorije deæurne sluæbe. stanje liåne opreme i naoruæanja.00 do 6..30 do 12. blokade. Ne treba dnevne rasporede praviti po inerciji (prepisivati iz dana u dan)..15. stareãina daje pismene zadatke svakoj patroli u vidu Naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka (patrolni list). i kontrolisati nepropisna preticanja – navesti u izveãtaju rezultate kontrole . neophodno je da stareãina neposredno isprati svaku patrolu.4. jasno je da rukovoœenje stanicom mogu vrãiti samo iskusni i veoma struåni komandiri..... domonstracije. belo. pojaãnjava najvaænije probleme na terenu (aktuelni problemi u saobrañaju.30 patrolno vozilo zaustaviti posle deonice – skrivena kontrola – . spremnost i motivisanost za izvrãenje konkretnih zadataka. Stareãina vodi raåuna da zadaci u Nalogu budu u skladu sa svim strateãkim i planskim dokumentima i da budu ãto konkretniji.. umor.. veñ voditi raåuna o viãim planovima i konkretnim uslovima... odnosno pomoñnikom komandira. u pravcu neposredno ispred oãtre krivine . Neke stanice imaju posebnu prostoriju za isprañaj patrola.). saobrañajne nezgode i drugi zastoji) i nareœuje postupanja saobrañajne 363 15.... a posebno o stanju indikatora i parametara bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju.25 vrãiti nadzor u pokretu nad odvijanjem saobrañaja.. Stareãina u dnevnim rasporedima sluæbe konkretizuje zadatke saobrañajne policije za posmatrani dan. a posebno kontrolu upotrebe sigurnosnih pojaseva i zaustavljanja na znak “Stop” . . putniåko vozilo. .. Izdavanje pismenih nareœenja patrolama.. rutinski zaustavljati i kontrolisati svako peto. Stareãina usmeno obrazlaæe i pojaãnjava svaki zadatak. od 7. Mada je Nalog veoma konkretan. Isprañaj patrole se vrãi oko 30 minuta pre poåetka patrolne sluæbe.. Na isprañaju se sagledava i ispravnost vozila i opreme u vozilu. Na osnovu meseånih planova i dnevnih rasporeda sluæbe. vrãiti merenje brzine vozila koja dolaze iz pravca . Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Izrada dnevnih rasporeda sluæbe.00 sati. u sluæbenim prostorijama. od 6. a ostala vozila zaustavljati samo u prekrãaju . Otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). i zaustavljati sva vozila koja voze preko 95 km/h – dobro vidljiva kontrola – saåiniti poseban izveãtaj o ekstremnim prekoraåenjima brzine. u periodu od 11. Saobrañajni policajci se staraju da dosledno sprovode postavljene zadatke. S obzirom na oåekivani stepen konkretizacije zadataka u nalogu. urednost. polazak patrole iz stanice u 6... garaæa i sl.

tako se uvaæava najvaæniji posao saobrañajne policije – patrolna delatnost. da bi sagledavao naåin izvrãenja zadataka koje je naloæio. U toku sluæbe. zapisnici o kontroli uåesnika u saobrañaju. usmenim izveãtavanjem o radu kada stareãina izaœe na lice mesta (radi kontrole ili pomoñi i organizovanja sloæenijih zadataka) i pri predaji sluæbe (posle patrolne sluæbe). Ostali pisani izveãtaji (npr. Ovo je i dobra prilika da stareãina shvati koliko su bili realni njegovi planovi i postavljeni radni zadaci. ali je neophodno i da neposredno izlazi na patrolne reone i liåno se uveri u naåin rada policajaca na terenu. Posebno korisne informacije dobija na osnovu izveãtaja patrola o patrolnoj delatnosti. broj i struktura uoåenih prekrãaja. Na osnovu struånog i neprekidnog prañenja stanja u stanici. 364 . preduzete mere u vezi otkrivenih prekrãaja i ostale vaæne aktivnosti. Usmeno izveãtavanje se ostvaruje radio vezom u toku izvrãavanja pojedinih zadataka. prigovora na rad. pisanih podnesaka.28 sluæbene beleãke. izveãtaja o kontrolnoj delatnosti i neposrednog uvida u izvrãavanje pojedinih zadataka. Svaka patrola se posle patrolne sluæbe vraña u stanicu i predaje sluæbu stareãini (najbolje je da sluæbu preda stareãini koji je patrolu ispratio u sluæbu). izveãtaja deæurne sluæbe. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 policije. stareãina se na najbolji naåin upoznaje sa stanjem i najvaænijim problemima sa kojima se susreñe patrola u svom radu. Ovako se zaokruæuje proces planiranja i prañenja rada patrole. stareãina upravlja stanicom. Tek kada je uveren da je svaki policajac shvatio zadatke i da ih moæe uspeãno izvrãiti. izveãtaj o upotrebi sredstava prinude. prijave. staniånih evidencija i drugih dokumenata u stanici. S druge strane. stareãina se upoznaje sa radom patrola kroz usmene kontakte putem radio veze. rada administracije. da bi pratio kvalitet rada i posveñenost policajaca svom poslu. reãenja o prekrãajima. Prijem patrola po povratku sa sluæbe treba da vrãi stareãina. Prijem sluæbe je veoma znaåajan da bi stareãina uspeãno pratio i dobro shvatao stanje i probleme sa terena. obaveãtenja i drugi pisani dokumenti su najåeãñi pisani oblici izveãtavanja o radu patrole. Kontrolna delatnost se odvija: 28 Izveãtaj o nezgodi popunjava patrola. odnosno lice koje on ovlasti. odnosno da bi ove zadatke u buduñnosti bolje prilagoœavao konkretnim moguñnostima policajaca. patrola kompletira ostale pisane podneske i izveãtaje. izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi). ako ona obezbeœuje lice mesta. Konaåno.Lipovac. Patrola kompletira pisani izveãtaj na poleœini naloga i usmeno pojaãnjava stareãini najvaænije aktivnosti. Na osnovu sugestija stareãine. Stareãina koristi razne metode da ostvari ãto bolji uvid u rad svoje jedinice i svakog pojedinca u jedinici. P. Pismeni izveãtaj na poleœini naloga je osnovni vid izveãtavanja o radu patrole i u njega se unose najznaåajnije aktivnosti patrole: broj kontrola. a drugi organ vrãi uviœaj. prijemom patrola i razgovorom o aktivnostima na terenu. Izveãtavanje o radu patrole vrãi se pismeno i usmeno. Instruktivno-kontrolna delatnost. Nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice je veoma znaåajna funkcija rukovoœenja. stareãina odobrava izlazak na teren.

prima izveãtaj. rukovodi praktiånim delovima obuke saobrañajnih policajaca u stanici. a svojim prisustvom i struånoãñu uliva poverenje meœu policajcima. o problemima i slabostima koje uoåava). Kontrolna delatnost se sprovodi na osnovu naloga (patrolnog lista). Zato se podrazumeva da je komandir bio iskusan saobrañajni policajac koji ima veliki ugled meœu policajcima i koji im moæe pomoñi. sagledava obrazovne potrebe i upuñuje saobrañajne policajce na specijalistiåke kurseve i seminare. kada stareãina ostvaruje uvid u rad policajaca. – posredno na osnovu prituæbi i prigovora graœana i ostalih saznanja (stareãina ne sme da ignoriãe nijedan prigovor. odlazak u druge jedinice.4. – neposredno na terenu. Stareãina jedinice saobrañajne policije. Obuka policajaca je neraskidivo vezana za njihov rad i tako bi je trebalo i planirati: u godiãnjim planovima rada bi trebalo za svakog policajca predvideti vreme neophodno za obuku (pohaœanje kurseva i seminara u trening centrima. a posebno: vrãi selekciju i upuñivanje policajaca na osnovni saobrañajni kurs. Struåno osposobljavanje i usavrãavanje pripadnika policije je jedan od osnovnih uslova za struåan i efikasan rad saobrañajne policije. – posredno na osnovu izveãtaja i pisanih podnesaka. a neãto åeãñe sa patrolom koju åine neiskusni ili policajci na åiji rad se graœani åeãñe æale. provere znanja. zajedno sa ostalim stareãinama treba da sagledava potrebe i organizuje struåno usavrãavanje polica365 15. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije – u stanici (stareãina uz pomoñ deæurne sluæbe neprekidno nadzire rad patrola na terenu. rad sa policajcima – mentorima u stanici. seminari i struåna predavanja u stanici. Kontrolna delatnost na terenu i rad sa patrolom imaju elemente i instruktivne delatnosti. prati i stimuliãe obuku na kursevima i seminarima. bez znanja patrole (stareãina sa mesta na kome ga ne uoåava patrola prati rad patrole i stiåe odliåan utisak o kvalitetu rada. niti usmenu primedbu na rad svojih policajaca. prati rad. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . ostali vidovi obuke u stanici i sl. Veoma je korisno da se instruktivno-kontrolna delatnost realizuje u vreme izvrãenja sloæenih zadataka. ukazuje na propuste i daje konkretna nareœenja koja mogu podrazumevati i neposrednu demonstraciju ispravnog postupanja). – naposredno na terenu uz znanje patrole (stareãina dolazi na mesto rada patrole. U toku godine stareãina bi trebalo da makar jednom izaœe i radi sa svakom patrolom (instruktivno-kontrolna delatnost). planira i organizuje stuåno usavrãavanje saobrañajnih policajaca u okviru redovne nastave u jedinici.15. a izveãtaji o kontrolnoj delatnosti treba da pomognu u prañenju i usmeravanju rada policajaca. bira i stimuliãe policajce – mentore da kvalitetno realizuju praktiånu obuku u stanici. Stareãina prati struånost policajaca u stanici i planira njihovo usavrãavanje.). a u liånim kontaktima radio vezom ili na drugi naåin sagledava rad pojedinih patrola i naåin realizacije nekih zadataka). poduåiti ih kako da rade u konkretnim uslovima. usmerava i koordinira rad patrola i deæurne sluæbe. Posebno je znaåajno da komandir stanice planira obuku svih stareãina i da stalno radi na svom ostruåavanju i struånom razvoju. a posebno sluæbene izveãtaje koji ukazuju na nepropisan i nesavestan rad).

voænja pod uticajem alkohola. o saobrañaju. Mnogi zadaci iz nadleænosti OUP-a. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 jaca opãte nadleænosti (koji nisu zavrãili osnovni saobrañajni kurs) koji se ukÿuåuju u kontrolu i regulisanje saobrañaja. prolasci na crveno. Naime.). o ponaãanju uåesnika u saobrañaju. prañenje vrsta nezgoda na putnoj mreæi. nezaustavljanja na znak “Stop”. ali i druge izvore podataka o saobrañajnim obeleæjima (podatke o putevima. Saobrañajna policija je odgovorna za struåno i aæurno voœenje baza podataka o saobrañajnim nezgodama. kada. U svakoj stanici saobrañajne policije trebalo bi da se svakodnevno aæuriraju karte saobrañajnih nezgoda na kojima se jednostavno i pregledno prikazuje koje nezgode. Saobrañajna policija je samo deo jedinstvenog zaãtitnog sistema i to treba stalno isticati i uvaæavati. Ako uspeãno saraœuje sa ostalim subjektima. danas se svako kriviåno delo realizuje i u saobrañaju i uz pomoñ vozila. U buduñnosti bi trebalo razviti snimanje i uspostaviti prañenje najvaænijih indikatora bezbednosti saobrañaja (brzine vozila. Saradnja sa drugim linijama rada je veoma vaæan zadatak saobrañajne policije. Saobrañajna policija moæe da podstakne druge subjekte da preuzmu svoj deo odgovornosti. a rezultati rada bolji. Sa druge strane.). a posebno u suzbijanju kriminala i otkrivanju izvrãioca kriviånih dela. Tako ñemo zadobiti bolju podrãku zajednice. da pomogne i olakãa rad drugih subjekata i svoj rad stavi u funkciju zaãtitnog sistema. Na primer. voænja neispravnih vozila itd. obuåavanju i u realizaciji svake naãe aktivnosti. Posebno su vaæni prañenje prostorne i vremenske raspodele saobrañajnih nezgoda. Tada ñe graœani bolje prihvatati saobrañajnu policiju i pomagati joj u radu. da pomogne koordinaciju rada viãe subjekata. ako analize ukazuju da vrlo velike brzine åesto doprinose nastanku nezgoda. Veoma kvalitetne analize stanja mogu se dobiti i od nauånih i struånih ustanova koje koriste baze podataka o nezgodma. onda ñe rad saobrañajne policije biti bolje podræan i uvaæavan. za reãavanje pojedinih dela u saobrañaju. sa kojim posledicama i gde se dogaœaju. neophodna je saradnja saobrañajne policije sa drugim linijama rada. Saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajna za efikasan i efektan rad saobrañajne policije. tako ãto ñe ga prilagoœavati aktuelnim problemima i izvorima opasnosti. prañenje najåeãñih i najopasnijih greãaka u saobrañaju. ali i moguñnost rutinske kontrole koja se moæe odliåno iskoristiti za rad na rasvetljavanju brojnih kriviånih dela. Prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije je osnov za uspeãan rad i planiranje rada policije. mogu se uspeãno reãiti u okviru rada saobrañajne policije. nadzor nad odvija366 . a posebno za rasvetljavanje nezgoda sa nepoznatim uåiniocima. dobiti podrãku u opremanju. Saobrañajna policija ima brojne kontakte sa graœanima. P. Ovakve karte mogu pomoñi u planiranju i usmeravanju rada. Stareãina bi trebalo da na osnovu uporedne analize stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije stalno unapreœuje rad policije. Konaåno. o ranijim istraæivanjima i sl. Ove baze podataka pruæaju ogromne moguñnosti za struåno sagledavanje stanja bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju i trebalo bi ih maksimalno koristiti. da su åeste nezgode u semaforizovanim raskrsnicama. stareãina ñe usmeriti rad na otkrivanje prekrãaja prekoraåenja brzina ili prolaska na crveno itd.Lipovac.

Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Uspeãan rad patrole na terenu podrazumeva uspeãan rad svakog policajca u patroli. Traffic law Enforcement. Zaal. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). Komitet ministara saveta Evrope. M. Pri. 2000. Lisabon. White book. Miletiñ. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Strategije bezbednosti saobrañaja. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Meãko. struåni skup bezbednost saobrañaja na putevima. Report No.. Literatura Armour. Present and Future Road Safety Work in ECMT. 2004. 1997. Policing in Central ind Eastern Europe. Mada su pojedinaåno objaãnjeni.. 2003. D. 53. ovi poslovi su meœusobno isprepletani. otkrivanje i sankcionisanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja mogu uspeãno vrãiti i pripadnici policije opãte nadleænosti. COM(2000) 125 final. a Review of the Literature. 2000. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Miliniñ. Police Science Series. G. Jankoviñ. Monash University. Lisabon. Vrnjaåka Banja. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement. Beograd. B. Vrnjaåka Banja. Canberra: Federal Office of Road Safety. bolja iskoriãñenost ljudstva i tehnike. Ljubljana. 2000. smanjuje broj saobrañajnih policajaca i poveñava specifiåan subjektivni rizik kaænjavanja pojedinih prekrãioca (nepropisna parkiranja i zaustavljanja. Svi nabrojani poslovi se realizuju neprekidno. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Brussels.. 2001. Lipovac. Beograd. Police Organization and Management. B.). seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Australian Road Research. New York. ali i realizaciju i koordinaciju navedenih poslova rukovoœenja stanicom. 2005. D. 1999. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice. Past. K. Brisel.. International Road Safety Strategy. 2005. ETSC. 1994. Facultz of Crminal Justice. Pagon.Literatura njem saobrañaja. jednovremeno i koordinirano u svakoj stanici saobrañajne policije. B. CEMT/CS(2002) 7/ PROV.. zavisni i meœusobno uslovljeni. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. voænja pre sticanja prava. 367 15. Tako se obezbeœuje bolja pokrivenost teritorije. i Dobovãek. 2000. M. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse.. Saobrañajni fakultet. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. Preporuke. National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. Strazburg. PRI. nepoãtovanje reæima saobrañaja itd... Evropski kodeks policijske etike.. voænja neregistrovanih vozila. 1984. 2002. Leonard and More.

London. Road Policing and Traffic.Lipovac. 2000. White Paper. 1998. 1999. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe. 368 . European Transport Safety Council (ETSC). Home Office. European Transport Policy for 2010: Time to Decide. Australian Transport Council. Brisel. The National Road Safety Strategy 2001 – 2010. Melburn. P. 2001. Evropska komisija. HMIC (Her Majesty’s Inspector of Constabulary) Thematic Inspection Report.

Mesto i uloga voœe sektora i komandira 16. SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16.16. Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada 16.3. Poslovi i zadaci na sektoru 16. Dosije sektora .4.1.2.

ORGANIZACIJA I NAÅIN REALIZACIJE SEKTORSKOG RADA Da bi se unapredio i uåinio ãto efikasnijim rad policije na terenu. kojeg donosi ministar unutraãnjih poslova. Treba razlikovati dve situacije – dve vrste sektora i sektorskog rada: a) bezbednosni sektor na kome se poslovi bezbednosti saobrañaja realizuju u sklopu ostalih poslova i b) saobrañajni sektor na kome se osnovni sadræaj poslova odnosi na bezbednost saobrañaja. ali tako da se obezbedi jedinstveno obavljanje unutraãnjih poslova na sektoru (planiranje. koordinacija. 1 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru (1. Organizaciju i naåin realizacije sektorskog rada u Srbiji je propisan posebnim. 16. SEKTORSKI RAD U BEZBED. internim aktom – Uputstvom.2. Naåelnik SUP-a donosi i Odluku kojom se utvrœuju patrolni i pozorniåki rejoni na sektoru. usmeravanje. Prema veliåini sektora. Poslovi i zadaci na sektoru obavljaju se po linijskom principu. 371 16. SAOBRAÑAJA .1997). Naåelnik SUP-a predlaæe (Ministru) podelu podruåja na sektore. obimu problematike i broju angaæovanih ljudi razlikuju se sektor prve kategorije i sektor.7. Sektor predstavlja prirodnu i bezbednosnu celinu. organizuje se po sektorima. kontrola i odgovornost).1 Ovim aktom su ureœeni organizacija. a moæe da obuhvata podruåje jedne ili viãe mesnih zajednica ili deonice puteva. POSLOVI I ZADACI NA SEKTORU Najznaåajniji poslovi i zadaci koji se realizuju na sektoru su: – zaãtita bezbednosti i ustavnog poretka. pa i rad po pitanju bezbednosti saobrañaja. zadaci i naåin vrãenja poslova na sektoru i naåin voœenja evidencija.16.1.

predlaæe nagraœivanje i kaænjavanje radnika na sektoru. – obezbeœenje zborova i drugih okupljanja graœana. – zaãtita od poæara. vozila i drugih uåesnika u saobrañaju. uåestvuje u planiranju sluæbe i u pripremi zadataka patrolama. – liåne karte. preduzeña za odræavanje puteva i dr. – nabavljanje. kategorije. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 – zaãtita æivota. Na saobrañajnom sektoru se. 16. MESTO I ULOGA VOŒE SEKTORA I KOMANDIRA Patrolna i pozorniåka delatnost. pored nabrojanih. odnosno 5 radnika na sektoru). prebivaliãte i boraviãte graœana i drugo. Na sektoru se angaæuje stalan tim koga åine voœa sektora i odreœeni broj policajaca (najmanje 7 radnika na sektoru 1. – kontrola prelaæenja preko dræavne granice.). – spreåavanje vrãenja i otkrivanje kriviånih dela i prekrãaja iz oblasti bezbednosti saobrañaja. posebno realizuju i sledeñi poslovi i zadaci bezbednosti saobrañaja: – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja na sektoru. – vrãenje nadzora i pruæanje struåne pomoñi organima. On. – vrãenje nadzora i obezbeœenje vrãenja vanrednog prevoza na putevima. – uoåavanje opasnosti na putevima i preduzimanje mera za njihovo otklanjanje. S druge strane. – obezbeœenje lica mesta i vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. daje predloge. – odræavanje javnog reda i mira. P. i neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja su osnovni vidovi delovanja na sektoru. putne isprave. Voœa sektora prati stanje na sektoru. – obezbeœenje odreœenih liånosti i objekata i – bezbednost saobrañaja na putevima.Lipovac. liåne i imovinske sigurnosti graœana. organizacijama i preduzeñima kojima je zakonom povereno vrãenje odreœenih poslova u vezi bezbednosti saobrañaja (tehniåki pregledi. – regulisanje saobrañaja i pruæanje pomoñi vozaåima i dr. – vrãenje kontrole vozaåa. – kontrola kretanja i boravka stranaca. planira i neposredno rukovodi poslovima na sektoru. izveãtava stareãinu o stanju i problemima na sektoru. Radnici na sektoru o svim bezbednosnim pojavama obaveãtavaju voœu sektora. voœa sektora je policajac koji 372 . Posebno je vaæno da voœa sektora bude stalno angaæovan na istom sektoru. prati i ocenjuje rad policajaca na sektoru. na osnovu dobrog poznavanja stanja na sektoru. centri za obuku vozaåa. na radnim sastancima sa stareãinama analizira stanje na sektoru. uåesnicima u saobrañaju. AMSA.3. dræanje i noãenje oruæja i municije.

pregled objekata interesantnih sa aspekta bezbednosti saobrañaja. pregled lica pod pojaåanim nadzorom i lokalnom kontrolom. Meœutim. organizovanje. komandir (rukovodeñi radnik): – predlaæe podelu staniånog podruåja na sektore. pregled preduzeña koja raspolaæu dizalicama. – kontroliãe voœenje dosijea sektora. dosije pozorniåkog reona. – planira. a posebno za voœenje dosijea sektora. koordinira i kontroliãe rad na sektoru. skica podruåja sektora. spisak pripadnika policije koji obavljaju poslove na sektoru. pregled preduzeña za ãlepanje i uklanjanje vozila. preko analize postojeñeg stanja i bezbednosnih procena. SAOBRAÑAJA . Voœa sektora je odgovoran za stanje bezbednosti saobrañaja i uredno voœenje evidencija na sektoru. Imajuñi na umu osnovnu nameru da dosije omoguñi ãto kvalitetnije prañenje stanja i planiranje aktivnosti na sektoru.4. pregled vaænijih transportnih preduzeña. vrãi uviœaje najteæih saobrañajnih nezgoda. pregled objekata od posebnog znaåaja itd. Dosije sektora neposredno vrãi poslove na sektoru (zajedno s drugim policajcima). pregled servisa i radnji za popravku vozila. 373 16. neposredno prati rad i pruæa struånu pomoñ ostalim policajcima na sektoru (posebno kod sloæenih poslova). – obezbeœuje ustaljenost voœa sektora i radnika na sektoru i – obezbeœuje jedinstveno vrãenje poslova na sektoru. usmeravanje i kontrola rada na sektoru vrãi se na nivou SUP-a i stanice (odgovoran je komandir). treba unaprediti sadræaje dosijea. do nekih konkretnih podataka o licima i objektima koji su znaåajni za vrãenje poslova na sektoru. Planiranje. DOSIJE SEKTORA Dosije sektora sadræi propisane sadræaje poåev od odluke o utvrœivanju sektora. stanice i sektora vodi se dosije koji sadræi potrebne podatke od znaåaja za vrãenje poslova bezbednosti na posmatranom podruåju. Na nivou policijske uprave. podelu sektora na patrolne i pozorniåke reone. – predlaæe broj radnika na sektorima. U tom smislu. SEKTORSKI RAD U BEZBED. U Uputstvu2 su utvrœeni najvaæniji sadræaji dosijea saobrañajnog sektora: odluka o utvrœivanju sektora. struåno usmerava. a posebno u delu koji se odnosi na struåno 2 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. 16. organizuje. pregled preduzeña za odræavanje puteva sa punktovima zimske sluæbe. – planira. Ovo podrazumeva da se u liku voœe sektora stapaju funkcije odliånog policajca koji radi na sektoru i neposrednog rukovodioca. pregled vaænijih putnih objekata na sektoru. bezbednosna procena. On je spona izmeœu stareãine i policajaca – neposrednih izvrãilaca poslova. ovo treba shvatiti samo kao okvir i minimum sadræaja.4. priprema i organizuje radne sastanke sa voœama sektora i odgovarajuñim linijama rada.16.

V. P. Tako se omoguñuje struåno usmeravanje rada na sektoru.. Jankoviñ. Strazburg. Monash University. D.. European Transport Safety Council (ETSC). Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. Evropski kodeks policijske etike. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Beograd. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Report No. pojedinaåni dijagrami svake nezgode (ili makar svake nezgode sa nastradalim licima). Stefanoviñ.. 2006. Petroviñ. 31. 2003. Komitet ministara saveta Evrope. o putu i putnim objektima. o saobrañajnim prekrãajima. S. Leonard and More. 2006. Police Science Series. Saobrañajni fakultet. Canberra: Federal Office of Road Safety. 53. Beograd. I. 374 . Police Organization and Management. Zaal. Beograd. 31-43. Beograd. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). MUP RS. Beograd. 2001... Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files. odnosno na sistemu za automatsku obradu podataka. 1999. a Review of the Literature. 2006. 2000. Dosije sektora se vodi ruåno. Posebno je vaæno da se u dosijeu sektora naœu kvalitetni podaci o saobrañajnim nezgodama. o vaænim obeleæjima bezbednosti saobrañaja i o saobrañajnim nezgodama. p.. D. Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Loznica (seminarski rad). Miletiñ. Literatura Clarke. B. Milijeviñ.. U dosijeu bi trebalo aæurirati podatke o saobrañaju (PGDS. 2006. Kod svake nezgode bi trebalo da se evidentiraju i najvaæniji propusti i okolnosti koji su prethodili nezgodi. New York. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. G. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Dosije saobrañajno sektora PS Lapovo (seminarski rad). 1994. D.p. karte nezgoda na putu. Dosije sektora: Zrenjanin (seminarski rad). Beograd. prostorna i vremenska raspodela nezgoda itd. vol. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. o radovima na putu. 1997. 1999. Brisel. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 prañenje i procenu stanja na sektoru. Rakiñ. Traffic Law Enforcement. neravnomernost i struktura saobrañaja). Preporuke. Accident Analysis and Prevention.Lipovac.

53. 197.INDEKS A ABS – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) 127. 80 Australijski program za procenu novih vozila – ANCAP (Australian New Car Assessment Programme) 72 automobili 15. 109. 34. 35. 393 autotransportna preduzeña 92 B baze podataka 19. 393 375 . 343. 185. 391. 358 apsolutni pokazatelji 21. 239. 314 C Case Study (studije sluåaja) 73. 306. 61. 62. 303. 334 auto-moto savez 260. 189. 97. 190. 336. 309. 71. 132. 132 algoritam kampanje 318 Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja – NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) 128 Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila – USNCAP (US New Car Assessment Programme) 72 anketa 66. 27. 123. 80. 265. 394 bankina 97. 394 automobilske patrole 350. 43. 64. 79. 307. 68. 114. 3. 74 centar za obuku vozaåa 290. 108. 339. 128. 256. 127. 291. 145. 33. 313. 159. 129. 26. 305. 335. 111. 316. 162. 42. 23. 352. 19. 22. 391 analiza ponaãanja (Behavioural analyses) 71 analize saobrañajnih nezgoda 70. 253. 338. 41. 270. 313. 71. 371. 257. 372 bezbedno odstojanje 120 biciklistiåka saobrañajna patrola 350 brzina vozila 45. 329. 314. 104. 265 berme 97. 258. 238. 147. 254. 132. 372. 96. 173. 21. 71. 338. 139. 79. 304. 24. 156. 110. 63. 201. 65. 105. 48. 93. 219. 24. 351 autoãkola 93. 308. 144. 390. 45. 5. 79. 334. 98. 44. 65. 158. 27. 366. 314. 96. 20. 304. 165. 265 bezbednosni sektor 371 bezbednost saobrañaja 1. 132. 157. 244. 358. 4. 59. 42. 310. 171. 69. 74. 337. 105. 70. 128. 292. 310. 69. 128. 64. 131. 338. 78. 303. 151. 47. 80. 30. 338. 115. 23. 150. 242 aktivna bezbednost saobrañaja 5. 104. 120. 17.

215. 200. 355. 167. 206. 248 etiologija 165. 199. 101. 240. 354. 355 G grafiåki metod 204. 235. 125. 73. 235. 221. 211. 168. 273. P. 281. 385 dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) 71 E efekat tunelskog vida 110 eksperimentalna i kontrolna grupa 319 eksperiment 16. 214 fotografisanje 204. 206. 352 hitni izveãtaji o nezgodi 189 I IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu 41 ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol.Lipovac. 298. droge i saobrañajnu bezbednost 41 376 . 214. 270. 171 Euro City vozovi 18 evidencije osiguranja 68 Evropski program za procenu novih i polovnih vozila – EuroNCAP (Euro New Car Assessment Programme) 73 F faktori bezbednosti saobrañaja 96. 180 ekspertize saobrañajnih nezgoda 69 ekspertska metoda 74 elementi kampanje 319 eliminacija 211. 211. 234. 374 druãtvene podele rada 6. 151. 41. 130. 220. 212. 72. 11. 288. Krsto Bezbednost saobrañaja D deåija sediãta 124 direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja 78 dinamiåki saobrañajni rizik 81. 128. 301. 268. 337. 203. 144. 356 doobuka vozaåa 304 dosije sektora 373. 229. 232. 207. 7. 207. 54. 233 godine promenjenog kvaliteta æivota – QALY (Quality Adjusted Life Years) 182 grane saobrañaja 9. 204. 208. 290. 205. 305. 238. 228. 269. 284. 105. 248. 171 finansijska javnost 256 FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila 41 fiksiranje lica mesta 191. 91 dnevni policijski izveãtaji 68 dokaz 51. 48 H helikopterske patrole 351. 9. 173. 71. 133 fenomenologija 165. 88. 205 fotodokumentacija 204. 291. 120. 10. 287. 283. 196. 299. 89. 90. 7 drumski saobrañaj 4. 236. 249 forsirano koåeçe 94. 239 funkcionalna raspodela 353. 282. 207. 215. 209.

113. 61. 179. 255. 322. 333. 284. 366 industrijska revolucija 7 instruktorska dozvola 286. 343. 142. 340. 309 instruktivno-kontrolna delatnost 362. 256. 358. 140. 298. 154. 264. 342. 342. 74. 339. 272. 110. 264. 155. 81. 152. 160. 123. 272. 275. 146. 350 kampanje 112. 308. 272. 220. 77. 221. 141. 319. 321. 343. 152. 318. 169. 205. 328. 161. 310. 183. 177. 337. 363 IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje 41 izloæenost saobrañaju 83. 198. 249. 322. 184. 292. 292. 365 intenzitet saobrañaja 93. 273. 313. 261. 363. 334. 266. 306 isprañaj patrole 362. 188. 209. 179. 280. 280 interventno regulisanje 259. 124. 269. 335. 269. 317 identifikacioni tragovi 219 IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije 41 indikatori bezbednosti saobrañaja 176. 316. 308. 208. 42. 117. 211. 149. 330. 320. 122. 123. 149. 35. 254. 159. 351. 73. 186. 145. 210. 142. 269. 352. 185. 355. 145. 304. 333 iskljuåenje vozaåa 162. 153. 259. 248. 143. 183. 270. 338. 285. 254 J Japanski program za procenu novih i polovnih vozila – JNCAP (Japaniese New Car Assessment Programme) 72 javni putevi 47. 106. 364. 331. 259. 333. 267. 108. 206. 31.Indeks IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa 41 identifikacija 117. 190 iskljuåenje vozila 265. 128. 273. 309 javnosti 33. 187. 147. 155. 308. 311. 315. 327. 158. 336. 146. 139. 147. 63. 93. 383 INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije 41. 372 inspekcijsko tehniåki upravni poslovi 279 inspekcijski nadzor 295. 333. 155. 265. 125. 360 kacige 22. 204. 281. 188. 124. 364 izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja 27 izvrãni organi 253. 111. 336. 254. 124. 150. 263. 195. 320. 341. 274. 219. 162. 79. 306. 144. 179. 268. 344. 187. 74. 325. 353 javni rizik 81. 143. 261. 158. 322 karakteristiåni detaÿi 242. 329. 286 K kazne 34. 153. 178. 344. 320. 249 izbegavanje nezgode 200 izloæenost saobrañaju 94 izveãtaji iz zdravstvenih ustanova 68 izveãtavanje 177. 332. 320. 139. 107. 310. 358 IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) 41 IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) 24. 179 izuzimanje tragova 203. 143. 206. 362. 321. 270. 213. 357 ispitivanje vozila 162. 320. 105. 288 Internet 72. 299. 200. 295. 75. 83 JIS – jedinstveni informacioni sistem 68. 270. 233. 255. 150. 179. 72. 97. 339 iskustvo 27. 141. 144. 69. 265. 204. 243 377 . 182. 112. 297. 307. 147. 215. 95. 318.

289 konflikti u saobrañaju 67. 165. 46 kontramere 19. 22. 269. 220. 264 kontrola vozila 161. 140. 229. 117. 99. 183. 154. 118. 200. 298 mesto sudara 221. 227. 369. 202. 185. 222. 149. 122 Korigovana Hedonova matrica 104 kompas 7 komandir 354. 205. 44 Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz – IRU (International Road Union) 41 mera bezbednosti 159. 78. 338 modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli) 176. 361. 298. 94. 496. 255. 130. 328. 176. 70. 94. 201. 94. 151. 254. 74. 333. 315. 334. 226. 264. 42. 315 kontrola stanja puta 265 kontrola uåesnika 143. 67. 365. 315. 334. 148. 167. 208. 150. 249 metodologija 26. 195.Lipovac. 188. 100. 372. 361 konferencije za javnost 336 konflikti 67. 40. 254. 95. P. 73. 363. 203. 264 kontrola ponaãanja vozaåa 264 kontrola prava uåeãña 264 kontrola trenutnog psihofiziåkog stanja 264 kontrolna grupa 319 kontrolni zdravstveni pregled 161. 222. 335. 360 Meœunarodna organizacija za standardizaciju – ISO (International Standard Organization) 41 Meœunarodna putna federacija – IRF (International Road Federation) 41 meœunarodne organizacije 37. 182. 66. 207. 95. 71. 93. 177. 270. 184. 178. 65. Krsto Bezbednost saobrañaja kljuåne oblasti 137. 288. 18. 330. 184. 196. 41. 360 metod eksperimenta 71 metod komparacije 73 metod merenja 67 metode fiksiranja 191. 78. 242. 144. 232 M makrotragovi 223 markiranje tragova 230 medijska javnost 256 mehanoskopsko uklapanje 221. 361 merenja 67. 23. 71. 74. 373 koncentrisani tragovi 226. 366 L laæni tipiåni tragovi 226 linijski tragovi 227. 209. 244. 273. 194 kriminalistiåki znaåaj 202. 77. 177. 235. 315. 213. 179. 361 meœunarodni izvori 43. 32. 73. 215 mikrotragovi 223 modeli 8. 332. 33. 240 kriviåno delo 194. 95. 231. 207. 211. 206. konfliktna tehnika 94. 362 koncentracija alkohola 110. 249 koncepti integralnog transporta 18 Konferencija evropskih ministara transporta – CEMT (Conference of Ministares of Transport) 40. 116. 289. 314. 180 modeli posledica 183 378 . 150. 338 kontejner 14. 180. 286. 243. 177. 75. 187. 117. 249 Meœunarodna automobilska federacija – FIA 42 Meœunarodna motociklistiåka federacija – FIM 42 Meœunarodna unija za javni transport – UITP 42 Meœunarodna klasifikacija bolesti – ICD (International Clasification of Diseases) 182 Meœunarodna organizacija za preventivu – PRI) 40. 315 kriminalistiåke definicije 193. 149. 308. 22. 93. 221. 179. 108. 188. 161. 59. 248. 213. 181. 255.

229. 267. 177. 41. 305. 68. 273. 372 neposredni uvid 299. 374 obezbeœenje tragova 199. 223. 94. 257. 254. 95. 214. 336. 303. 266. 341. 179. 258. 328. 219. 313. 283. 41. 337. 53. 174 novåana kazna 152. 74. 158. 257 nadleæni organi 47. 261. 283 obeleæja bezbednosti saobrañaja 28. 81. 265. 18. 197. 305. 35. 342. 265. 308. 344. 64. 73. 271. 256. 117. 63. 302. 92. 322. 300. 133. 374 nauka 6. 131. 161. 153. 74 nauåne ustanove 34. 343. 33. 61. 154. 66. 73. 339. 91. 365 OTA – Svetska turing i automobilska organizacija 41 oznaåavanje tragova 231. 255. 120. 155. 341. 255. 56. 195. 265 nasloni za glavu 64. 125. 237 opãti rizik kontrole 141 opisni (deskriptivni) model 176. 176 motociklistiåke patrole 350 mulaæiranje 205. 80. 314 normativne definicije 173. 254. 344 nezavisna tela i komisije za nadzor 189 netipiåni tragovi 224. 210. 116. 190. 189. 214. 307 osiguranje 49. 226. 224. 295. 338. 146. 347. 331. 292. 266. 310. 314. 54. 266. 306 nevladine organizacije 40. 80. 206. 161. 304. 269. 273. 282. 306. 127 nauåne metode 59. 182. 81. 339. 222. 285 Osnovna Hedonova matrica 103 osnovna naåela 211. 172. 180 modeli bezbednosti saobrañaja 165. 263. 358. 333 NRSC – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) 383 O oåekivana vrednost kazne 140. 195. 265. 142. 79. 258. 141 oãteñenja 52. 200. 263. 214. 321. 317 najãira javnost 74. 255 nauåno posmatranje 70. 366. 123. 23. 99. 354. 78. 123. 84. 338. 289 nadzor 47. 183. 70. 211. 83. 329. 352 organ za saobrañaj 263. 197. 264. 306. 264. 71. 106. 330. 290. 97. 281. 255 nastradali 4. 167. 316. 72. 254. 79. 198. 309. 284. 90. 307. 176 ograniåena odgovornost 52. 133. 344 OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Cooperation and Development) 24. 132. 140. 162. 219. 184. 80. 71 negativni efekti 63 nematerijalne posledice 23 neposredne kontrole 133. 313. 350. 303. 75. 99. 67. 298. 373 najugroæenije grupe 311. 303. 234. 272. 144. 155. 271. 298. 305. 225. 307. 273. 53 okolnost nastanka saobrañajnih nezgoda 68. 89. 21. 195. 299. 236. 161. 283. 310. 273. 325. 87. 167. 228. 311. 232. 56. 67. 65.372. 210. 86. 325. 67. 231. 66. 183. 328 nareœenja 229. 154. 200 opasne situacije 69. 143 obrazovno-vaspitne ustanove 254 odnos saobrañajne policije i javnosti 310.Indeks modeli predviœanja (analitiåki makro modeli) 176. 77. 233 opomena 265. 65. 189. 93. 295. 359. 284. 255. 100. 313. 265. 228 nivo bezbednosti saobrañaja 59. 78. 189. 205. 230 objektivni rizik 119. 330 organ unutraãnjih poslova 48. 62. 82. 275. 55. 69. 115. 121. 265. 189. 362. 363. 308. 80. 168. 70. 351. 342 osposobljavanje 21. 292. 99. 320. 288. 259. 94. 88. 118. 116. 26. 327. 268. 196. 334. 29. 318. 39. 59. 329. 183. 85. 363. 266. 28. 297. 364. 233 N naåin fiksiranja 233 naknada ãtete 52. 233 379 . 53. 232. 208. 88.

351. 28. 183. 358. 148. 315. 185 patrole 120. 229. 320. 336 posledice nezgode 5. 306. 254 putnik 7. 185. 103. 51. 227. 343.Lipovac. 364. 265. 128. 56 prikÿuåni putevi 131 privreda 3. 116. 106. 111. 27. 330. 123. 145. 355 prenosivi tovarni list 54. 34. 373 povrãinski tragovi 226. 64. 106. 108. 367. 79. 367. 219. 355. 205. 219. 162. 126. 154. 33. 93. 25. 73. 285. 70. 23. 339. 269. 195. 352. 273. 183. 353. 360 peãaåke patrole 349 planiranje rada 98. 15. 182. 69. 197. 23. 72. 256. 95. 128. 334. 356. 41 pasivna bezbednost saobrañaja 5. 35. 147. 53. 56 prevozilac 49. 125. 333. 64. 114. 170. 360. 150. 270. 113. 321. 373 policija 19. 255. 73. 364. 52. 360. 78. 317. 182. 355 prevoz putnika i prtÿaga 50. 359. 149. 372. 343. 328. 154. 352. 98. 321. 174. 97. 254. 80. 55. 147. 203. 80. 265. 55. 299. 223. 273. 118. 219. 10 prostorna distribucija saobrañajnih nezgoda 98 prostorna raspodela 69. 141. 181. 21. 183. 144. 357. 226 pravne norme 39. 94. 188. 13. 337 prekrãajni postupak 198. 105. 145. 182. 222. 67. 29. 352. 255. 339. 189. 111. 71. 207. 108. 319. 333. 9. 222. 201. 20. 133. 168. 184. 340. 339 380 . 68. 30. 267. 372 patrolne sluæbe 268. 313. 48. 350. 178. 189. 214. 184. 357. 124. 104. 104. 181. 356. 374 prostorno-vremenske analize 202. Krsto Bezbednost saobrañaja P paleta 18. 173. 330. 329. 249. 46. 365. 321. 88. 46. 63. 254. 116. 325. 79. 337. 142. 161. 196. 292. 115. 264. 352. 50. 363. 336 policajac 70. 18. 17. 229. 103. 90. 366 policijska funkcija 319. 366 podrãka kampaçama 150. 255. 349. 65. P. 333. 337. 292. 115. 125. 51. 149. 343 putar 149. 313. 188. 127. 298. 297. 336. 206. 54. 366. 327. 51. 11. 223. 123. 179. 335. 30. 354. 314. 342. 80. 253. 307 procesualistiåka definicija 193 pronalasci 3. 274. 52 prevoz robe 13. 282. 153. 354. 320. 167. 263. 337. 97. 264. 257. 188. 137. 360. 320. 314 posledice saobrañajnih nezgoda 5. 319. 153. 144. 315 postojeñe staçe 26. 108. 80. 132. 321. 199. 53. 231. 366 poniãteçe registracije 280. 21. 350. 343. 220. 355. 293. 50. 117. 315. 199. 273. 354. 132. 321 pokazatelj bezbednosti saobrañaja 20. 207. 98. 35. 298. 318. 69. 200. 183. 126. 141. 54. 347. 318. 353. 68. 41. 79. 185. 53. 333. 154. 105. 177. 168. 179. 220. 198. 52. 143. 56. 332. 13. 107. 357 politiåka javnost 74. 169. 170. 344 privredni prestup 265. 6. 93. 231 pravi tipiåni tragovi 225. 49. 80. 256. 341. 159 pravosuœe 254. 149. 327. 344. 225. 188. 16. 183. 140. 356. 114. 328. 310. 84. 78. 97. 311. 357. 363. 169. 185. 317. 358. 12. 167. 356. 344. 122. 65. 141. 176. 264. 342. 319. 362. 180. 18. 91. 356. 127. 351. 249 povrede 52. 285 poruke 150. 338. 340. 355. 126. 315. 6. 184. 119. 9. 26. 186. 327. 328. 93. 56 prepreke pored puta 132 preventivno-propagandni poslovi 259. 7. 146. 7. 202. 79. 266. 221 prvenstvo prolaza 97. 177. 327. 360. 119. 188. 94. 187. 181. 349. 254 ponaãanje 22. 120. 267. 292. 347. 153. 125. 362. 139. 272. 189. 347. 328 politiåke partije 159. 126. 272. 335. 92. 361. 365. 268. 160 public relations-PR 328. 227.

90. 18. 374 saobrañajni put 4. 266. 221. 75. 118. 133. 193. 30. 360. 355 raspored sluæbe 362. 366. 11. 22. 63 saobrañajna patrola 350. 335. 98. 84 republiåki propisi 158 riziåne grupe 70. 139. 281. 183. 127. 114. 364. 178 rizik od nezgode 108. 363. 119. 314. 120. 282. 214. 128. 330. 223. 78. 285 registracija motornih i prikljuånih vozila 161. 202. 171. 344 saobrañajni znaåaj 202. 207. 371. 43. 356 rizik kaæçavaça 140. 115. 228. 177. 74. 133. 116. 257. 176. 64. 62. 104. 355. 337. 20. 292. 317. 217. 284. 258. 168. 87. 182. 40. 161. 235. 293. 372 relativni pokazateÿ 20. 140. 154. 266. 242. 29. 356. 152. 219 saobrañajne nezgode 4. 23. 314 rizik nezgode 121. 203. 283. 367 rizik nastanka saobrañajnih nezgoda 123. 7 saobrañajna dozvola 264. 374 saobrañajne patrole 337. 314. 317. 315. 208. 300 Savet Evrope 41. 229. 39. 264. 22. 91. 13. 175. 196. 18 saobrañajni rizik 81. 167. 366. 35. 230. 313. 162. 199. 351 saobrañajni prekrãaji 42. 106. 231. 313. 140. 99. 313. 149. 67. 351. 316. 352. 367. 222. 111. 243. 19. 280. 317. 359. 174 381 . 44. 334. 221. 79. 216. 357. 150. 336. 51. 180. 198. 247. 59. 134. 171. 358. 142. 24. 355. 53. 363 razgovori (Interviews) 71 reãeçe o upravnoj stvari 300 recidivisti 21. 21. 239 saobrañajno policijske ispostave 349 saobrañajno pravo 37. 366 S saobrañajna delatnost 3. 46. 261. 220. 171. 232. 48. 372. 169. 85. 162. 149. 307 saobrañajna sredstva 4. 41. 81. 282. 352 saobrañajna signalizacija 265. 140. 5. 298. 362. 351. 272. 133. 86. 197. 23. 222. 67. 267. 200. 285. 26. 229. 309. 343. 62 saobrañajna trasologija 217. 366 sasluãanje lica 299. 263. 83. 263. 147. 115. 191. 130. 219. 372. 131. 70. 350. 72. 282. 259. 65. 69. 81. 210. 271. 132. 25. 304. 274. 18. 61. 94. 272. 143 rokovi 26. 373 saobrañajni sistem 9. 195. 213. 82. 144 serija dogaœaja 168. 169. 364. 95. 141. 356 registarske tablice 161. 63. 244 saradça 338. 5. 84. 120. 224. 257. 34. 108. 339. 68. 271. 354. 129. 168. 222. 354. 355. 355. 315. 206. 363. 359. 152. 77. 63. 367 rutinska (sluåajna) kontrola 265. 233. 243. 352. 337. 62. 56. 78. 333. 170. 107. 362. 291. 177. 62. 111. 173. 181 rizik otkrivaça saobrañajnih prekrãaja 140 rizik zaustavÿaça 140. 354. 347. 43. 126. 76. 215. 331. 257. 125. 201. 103. 150. 123. 283. 179. 17. 49. 39. 273. 89. 226. 93. 281. 259. 280. 329. 373. 291. 321. 273. 283 regulisaçe saobrañaja 23. 309. 269. 161. 21. 330 saobrañajna nauka 59. 255. 334. 48. 134. 71. 159. 111. 212. 88. 15. 301 rukovoœeçe 195. 281. 172. 157. 181. 105. 91 saobrañajni sektor 356. 92. 194. 227. 162. 179. 184. 178. 131. 271. 80. 165. 32. 280. 133. 203. 274. 132. 63 saobrañajno-policijska prinuda 316 saobrañajno-tehniåka analiza nezgode 202. 122. 174. 132. 121. 28. 259. 255. 105.Indeks R raspodela ljudstva 347. 85. 33. 97. 125. 307. 134. 31.

199. 314 stepen prihvatanja propisa 314. 104. 12 ãtetne posledice saobrañaja 1. 320. 194 sistem za zadræavaçe 124 sistem zaãtite 24. 314. 332. 361. 24. 397 stavovi 70. 40. 73. 175. 28. 174. 362. 222. 321. 215 skiciraçe 204. 372. 106. 159. 320. 4. 360 sistemski pristup 22 situacioni plan lica mesta 202. 257. 254. 84. 337. 35. 143. 115. 244. 123. 105. 112. 361 struåna javnost 33. 344 subjekti saobrañajnog prava 37. 258. 27. 289. 151. 30. 64. 227. 338 teorija sklonosti 21. 144. 149. 78. 176 sposobnost 64. 362. 70. 313. 291. 181. 270. 108. 71. 115. 106. 360. 254. 34. 34. 318. 33. 360. 213. 80 teæina nezgoda 103. 145. 353 sprovoœeçe zakona 144. 205. 148. 179. 256. 179. 64. 351. 307. 328. 69. 292 Skupãtina EU 41 socijalno zagaœivaçe 4. 11. 153. 315. 177. 255. 335. 254. 344. 233. 161. 303. 355. 203. 298 studije interakcije (Interactional studies) 71 subjekti bezbednosti saobrañaja 27. 329. 171. P. 334. 150. 23. 254. 290.Lipovac. 178. 292. 315 strategija bezbednosti saobrañaja 27. 214. 249 tamna brojka saobrañajnih nezgoda 79. 293. 117. 311. 363 sistem kazni 42. 174. 123. 77. 152. 304 sistem radnji 193. 56 ÃSP – ãkolska saobrañajna patrola 273. 74. 84. 133. Krsto Bezbednost saobrañaja sigurnosni pojas 22. 159. 333. 255. 267. 148. 88 stepen poãtovaça propisa 266. 306. 83. 111. 268. 209. 124. 335 stepen motorizacije 19. 144. 200. 36. 266. 311. 315. 99. 109. 309. 355 sudstvo 19. 174. 103. 97. 201. 177. 284. 146. 33. 253. 318. 93. 211. 209. 356. 264. 338 struåne organizacije 253. 316. 314. 207. 143. 213. 213. 214. 81. 148. 142 spell teorija 75. 357. 313. 313. 363. 32. 207. 366. 104. 268. 255. 316. 162. 98. 105. 143 specifiåan rizik kontrole 141. 96. 24. 133. 208. 153. 303. 97. 255. 134. 154. 68. 181 statistike drumskih saobrañajnih nezgoda u Evropi i Severnoj Americi (Statistics of Road Accidents in Europe and North America) 28. 334. 73. 311. 328. 295 tela za bezbednost saobrañaja 27. 271. 349. 76. 205. 63 specifiåan rizik kaæçavaça 142. 127. 162. 151. 366. 187. 3. 141. 75. 63 ãtetni dogaœaji 52. 340. 331. 258. 365. 297 stanice policije 347. 77. 49 subjektivni rizik 119. 88. 149. 206. 151. 269. 176 382 . 48. 111. 185. 145. 32. 295. 123. 352. 339. 149. 343 T taåkasti tragovi 226. 316. 158. 119. 34. 32. 120. 364. 167. 147. 354. 320. 352. 373 stanje kolovoza 131 statistiåke analize 22 statistiåki metod 66. 313. 103. 142. 212. 157. 316. 291. 32. 145. 149. 33. 146. 255. 249 skrañena skala povreda (AIS) 181. 358. 215. 121. 73. 203. 125. 67. 115. 372 tehniåko regulisaçe 63. 149. 25. 169. 65. 144. 125. 182 skupãtina 156. 367 sudija za prekrãaje 152. 204. 80. 314 tehniåki pregled vozila 159. 35. 132. 367. 189 svrha policijskog rada 256 Ã ãinski saobrañaj 10. 214 skala oãteñeça pri povredama (IIS) 182 skica lica mesta 204. 373 stanje bezbednosti saobrañaja 1. 269. 143.

40. 242. 204. 191. 240. 194. 284 umor 105. 153. 232. 290. 230. 223. 201. 198. 235. 369. 179. 290. 231. 234. 205. 230. 233. 305. 169. 56 tragovi grebaça 234. 212. 226. 225. 385 unapreœivaçe vozaåa 162. 172. 234. 304 unutraãnji izvor 40. 254 upravni poslovi 259. 167. 219. 144. 245 tragovi kretaça 223. 238 ustavi – prevodnice 7 uviœaj 26. 210. 247. 241. 233. 208. 373 vozaåi poåetnici 112. 264. 233. 189. 69. 209. 291. 199. 213. 292. 235. 123. 55. 28 U uåesnik saobrañajne nezgode 115. 238. 232. 224. 215. 126. 244. 286. 76. 235. 245. 277.Indeks teorija sluåaja 19. 334. 228. 374 vrsta puta 130. 234. 211. 155. 235. 289. 233 videosnimaça 204. 103. 337. 372. 229. 354. 196. 228. 270. 214. 245. 264. 372. 234. 352. 112. 153. 305. 290 usluge saobrañajne policije 257 usporenje 128. 226. 175 teorijska nastava 291. 97. 154 vozaåka dozvola 42. 243. 243. 293. 205. 162. 144. 356 V vangabaritna vozila 280. 76. 290 vazduãni jastuk 64. 199. 243 tragovi saobrañajne nezgode 217. 123. 75. 247 tragovi klizaça 210. 306. 255. 242. 222 UKBS – unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja 159. 304. 285. 213. 175 teorija zaraze 19. 373 uviœajna dokumentacija 189. 240. 68. 269. 233. 191. 203. 161. 234 tragovi voæçe 210. 226 tipoloãka analiza 98 tovarni list 54. 212. 288. 202. 204. 215. 207. 363 UN – Ujedinjene nacije (United Nations) 27. 194. 219. 303. 246. 207. 236. 239. 193. 227. 366. 183 383 . 27. 224. 46 uporedna analiza 99. 246 tragovi koåeça 194. 200. 154. 313. 220. 174. 152. 308. 75. 351 voœa sektora 354. 179 verbalni metod 204. 203. 337. 286. 274. 287. 358. 238. 230. 221. 43. 226. 284 vangabaritni teret 271. 208. 174. 202. 238 vreme koåeça 237 vreme odziva koåionog sistema 237 vreme porasta usporeça 237 vreme reagovaça vozaåa 237 vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda 98 vremenska raspodela 69. 366 upravljaåke mere 26. 234. 144. 343. 211. 337 vozaåki ispit 111. 162. 246 trasa puta 131 TRRL – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) 27. 112. 274. 363. 222. 200. 242. 293. 127. 169. 235. 304. 134. 288. 220. 227. 159. 216. 279. 280. 244. 246. 237. 304 tipiåni tragovi 224. 242. 70. 228 tipiåni tragovi koji nedostaju 225. 214. 243 tragovi zanoãeça 234. 205. 227. 286. 249. 303. 44. 287. 203. 103. 65. 338 vozna karta 51 VRC – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) 72 vreme prevoza 16 vreme intenzivnog koåeça 237. 308 ukucavanje broja motora i ãasije 280. 104. 299. 209.

285. 220. 298. 288. 228. 280. 198. 229. 268. 286. 256. 239. 157. 23. 255. 80. 304 zamena inostranih vozaåkih dozvola 287 zanoãenje 127. 258. Krsto Bezbednost saobrañaja W WHO – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) 24. 235. 309 znaåaj tragova 217. 214. 114 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Republike Srbije 47. 227 zaãtitne mere 22. 17. 104. 209. 273. 264. 240. 204. 269. 128. 156. 289. 268. 243. 360. 96. 240. 254. 302. 158. 270. 78. 293. 240. 173. 254. 68. 221. 161. 245 zapisnik o kontroli 269 zapisnik o uviœaju 193. 351 zdravstveni uslovi 287. 245. 212. 244. 235. 156. 188. 244. 161. 242. 22. P. 253. 63. 269. 273. 194. 249 zapreminski tragovi 226. 206. 211. 255. 246 Æ æalbe 267. 339. 285. 208. 185. 362. 41.Lipovac. 289. 196. 33. 162 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima 47. 234. 205. 103. 233. 334 zaãtitni sistem 23. 303 æeljeno stanje 26. 57 William Haddon 103 Z zadaci saobrañajne policije 257. 366 zbir ozbiÿnosti povrede – ISS (Injury Severity Score) 182 zdravstvene ustanove 49. 251. 163. 331 zagaœivaçe 4. 254 384 . 292. 301. 27.

who.be 385 .co.swov.gouv.rws-avv. Evropska federacija za puteve www.cemt. 6.nl/ www.org 2.fr/ 10.erf. 3.be/ www.trl.inrets.uk/ www.unece.equipement. www. Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja 11. 5.fr/ cnsr/index. www.piarc.NAJZNAÅAJNIJE KORIÃÑENE INTERNET ADRESE Red. 9.org/ 4.nl/ www.int/en/ www.securiteroutiere . Naziv organizacije Ekonomska komisija UN za Evropu Svetska zdravstvena organizacija Evropska konferencija ministara transporta Evropski savet za bezbednost saobrañaja Svetska organizacija za puteve Laboratorija za istraæivanje transporta Institut za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja (Holandija) AVV centar za istraæivanje transporta (Holandija) Odbor za bezbednost saobrañaja (Holandija) Izvorni naziv The United Nations Economic Commission for Europe World health organization The European Conference of Ministers of Transport European Transport Safety Council Woorld road association Transport Research Laboratory Institute for road safety research AVV Transport Research Center Dutch transport safety board National road safety council France National road safety research center ERF European Union Road Federation Internet adresa www. www. Nacionalni centar za istraæivanje u bezbednosti sobrañaja (Francuska) 12. 7.nl/ 8.etsc. broj 1.rvtv.htm www.org/ www.

Finska administracija za puteve 19.edu/ index.ntf. Britanija) Bundesanstalt für Straßenwesen www. Britanija) 22.trl. Ãvedska administracija za puteve 16. Kraljevsko udruæenje za prevenciju nezgoda (V. Parlamentarni savet za bezbednost saobrañaja (V. AAA Fondacija za bezbednost saobrañaja 27. org www. Britanija) 20. Britanija) 21.gov.aaafoundation.thinkroadsafety .vti. Nacionalno udruæenje za bezbednost saobrañaja (Ãvedska) 15. Institut za istraæivaçe puteva i transporta (Ãvedska) 17. Centar za istraæivanja bezbednosti autoputeva (SAD) 29.co.dvla.vv.org/ 386 . Globalna mreæa partnera u bezbednosti saobrañaja 26.uk/ www.tiehallinto.co.de National Society for Road www.fi/ www.com www.erso.uk/ www. Agencija za licenciranje vozaåa i vozila (V.gov.se/ www. org/ www.cfm www. Dræavno MISLI! Ãema bezbednosti saobrañaja (V. Evropska opservatorija za bezbednost saobrañaja 25. Laboratroija za istraæivanje Transport research transporta (London) laboratory 24.Lipovac.eu/ www.grsproadsafety. Institut za istraæivanje puteva i transporta (Ãvedska) 18. Institut za obrazovanje u drumskom saobrañaja 28.se/ www.se/ Safety The Swedish National Road Administration Road and Transport Research Institute Kancelarija za bezbednost saobrañaja (Austrija) Office of road safety Finnish Road Administration Royal Society for the Prevention of Accidents Parliamentary Advisory Council for Transport Safety Government’s THINK! Road Safety Scheme Driver and Vehicle Licensing Agency (DVLA) www.uk/ www. Krsto Bezbednost saobrañaja 13.bast.rospa.uk/ 23.uk/ www.irte.org.pacts.at/ www.iihs.kfv. Statistiåki zavod odeljenje za bezbednost saobrañaja (Nemaåka) 14.unc. P. Osiguravajuñi institut za bezbednost autoputeva (SAD) European Road Safety Observatory Global road safety partnership AAA Fondation for traffic safety Institute of road traffic education Highway Safety Research Center Insurance Institute for Highway Safety www.hsrc.

ca/ www. Sajt EU o transportu World Road Association Transportation Research Board EUro New car assessment www.europa. Udruæenje za preventivu na Association Prévention putevima (Francuska) Routière 44. Nacionalna statistika o saobrañajnim nezgodama FARS (SAD) 34. Nacionalna administracija za bezbednost saobrañaja (SAD) 37. Francuski institut za istraæivanje transporta i bezbednosti 39.nsc.Najznaåajnije koriãñene internet adrese 30.dekra.dft.inrets.fr/ www. Uprava za transport SAD. Britanija) National Safety Council National Crash Analysis Center Transportation Research Board National Highway Traffic Safety Administration's FARS Query System US Department of transportation.dot. VTT Tehniåki istraæivaåki centar u Finskoj 42. Svetsko udruæenje za puteve 45.de ec.org/ www.fars. Kanadsko udruæenje automobilista 40.c om/ www.fr/ www.arrb.fhwa. Meœunarodni provajder usluga u bezbednosti saobrañaja 48.vtt.nhtsa.fi/ Department for transport www.aspx www.nz/ www.com.caa.org/ default.euroncap.org/ www.gov www. Odbor za istraæivanja transporta (SAD) 33.gov.asso.ncac.trb. Odbor za istraæivanje puteva (Australija) 38.trb. Nacionalni savet za bezbednost (SAD) 31. Meœunarodno udruæenje automobilista 36.asp 43.piarc.au/ www.g ov/Main/index. Odeljenje za transport (V.uk/pgr/ roads/ www. Evropski program za ocenjivanje novih vozila 47.govt.nhtsa.gwu. Drumski saobrañaj u Novom Zelandu 41. Federalna putna administracija 35. Nacionalni centar za analizu sudara (SAD) 32.gov/ www.eu/ transport/ 387 . Federal Highway Administration FIA Foundation National highway traffic safety administration Australian road research bord the French national institute for transport and safety research Canadian Automobile Association (CAA) Land transport New Zealand VTT Technical Research Centre of Finland www.fiafoundation.dot.com/ programme www. Odbor za istraæivanja u transportu (SAD) 46.ltsa.preventionrouti ere.org/ gulliver.edu/ gulliver.

.

Boãkoviñ. Bayley. Problems. New Brunswick. 34. M.p. i Vujaniñ. pp 541 – 551. Boston. Josscy-Bass. p. 2006. Designing Health Communication Campaigns.. p. T. 31-43.. Ahmed.. M. Accident Analysis and Prevention. M. M. S. 389 . D.. Accident Analysis and Prevention. 1999. M... Unfallversuche. 112. Aranœeloviñ.. & Andersson.. Illinois.. E. 1996. M. H. 31. Kippenheim. Saobrañajni fakultet.. vol. 2002. Backer. Burg. VÃUP. 1987. Armour. Beograd. H. Evenston. (seminarski rad). S. Allyn & Bacon. Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files. Beograd. Verlag Information Ambs Gmbh. 2001. Informator. Rutgers University Press. Social Development. Beograd. D. N.. 2000. and the Environment. Baker. i dr. Bezbednost saobrañaja 2. 2000. i Rau. Patterns of Policing – A Comparative International Analysis. Kriminalistiåka metodika. Beograd. 1996. Kippenheim. P. 1985. Viãa ãkola unutraãçih poslova. H. Vjeãtaåeçe u cestovnom prometu. 1963. Andreasen. Uvod u saobrañaj 2. Dragaå. i Sopory. Burg. Åoviñ. M. San Francisko. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health.. Clarke. M. Rogers. Adamoviñ. 2002. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion... R. Zagreb.LITERATURA Adamoviñ. Perspectives. 1992. H. Saobrañajni fakultet... No 4. Saobrañajni fakultet. M. Cox. articles About Traffic Police Corruption. Police: Practicies. 1984. 1995. 1981.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. V. deo... Uvod u saobrañaj 1. A. Cvetkoviñ. Traffic Accident Investigator's Manual for Police. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement. Verlag Information Ambs Gmbh. R. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-Based Country Groups. Australian Road Research. Zemun. i Banoviñ. New York. H. i Lindenmann. Kriminalistiåka fotografija (praktikum). vol.

Gosche. 390 . vol.. Krsto Bezbednost saobrañaja Dragaå. Elliot. 1994. 1988. Œ. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. 1990. Beograd.... A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing. Technical Research Centre of Finland (VTT). R. Bezbednost drumskog saobrañaja. Accident Analysis and Prevention. B. E. Kriminologija. Induced Exposure.. veãtaåeçe. vol. Hakkert A. No 1. Hautzinger. New York. 1989. i Negri. 18. 2000. Social Marketing: How to say What Needs to be Said. 1986. Goldenbeld. Odeÿeçe za planiraçe saobrañaja i inæiçering. New York. 1992. Haght F. The Real Number of Road Traffic Accident Counts in Neatherland. Gorkiñ. Accident Analysis and Prevention. Igçatoviñ. 1973. Gavriloviñ. Handbook of Road Safety Research. Federal Office of Road Safety. Geoffrey. uviœaj. vol 5. Volume I Wiley. Saobrañajni fakultet.M.. tragovi. 1985. Jaker. S. G. M. P. P. Epstein. New York. 1987. An Introduction to Probability Theory and its Applications. No 2. 25. Grime. Beograd. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis. Minister of Transport. Accident Analysis and Prevention. Hyden.. tehnika saobrañajnih konflikta. Beograd. Evans L. Elliott.. 22. 1991. uviœaj i veãtaåeçe saobrañajnih nezgoda.S i Hauer. Minnesota Institute of Public Health.. Novi Sad. 1981. W. Obrada saobrañajne nezgode. The Extent and some Implications of Incomplete Accident Reporting. p...Lipovac. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden. New York. 1986.. 1997.. Kambera. i dr. Deliverable 5. H. A. Elliott. Evaluation of Local Safety Measures. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. New Zealand. 1981. Media Questions and Answers on 2010. Feller. Sluæbeni list SFRJ. Accident Analysis and Prevention. otkrivaçe NN – uåinilaca. i dr. London. vol 18. Nomos. Beograd. C. 1987.. III deo. J. Harris S. 1957. No 6.C. Hauer... Bulletin 70.. Accident Analysis and Prevention. T. Fakultet tehniåkih nauka. No 6. Hauer E. Berichte der Bundersanstalt fur strabenwesen BAST. Guria. TRL. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique.. E. P. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju.. 1999. B.. The Escape Project. A Proposal for the Stadarization of Road Accident Reports. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and some Meta-Analysis Accidents. S. Medicinska kriminalistika. Paris.. Privredna ãtampa. Road User Behavior: Theory and Research. Kambera. Federal Office of Road Safety. H. Evaluation 85. Van Nostrand Reinhold. Iniñ.1993. Ercoli L. vol. L. C. Lund institut tehnologije. Bezbednost drumskog saobrañaja.. 1998. New York. B.765-772. The Expected Loss of Life Quality from Traffic Injuries Requiring Hospitalisation. Traffic Safety and the Driver... 2000. Estimation Number of Accident. & Garder.

. M. Police Organization and Management. Vujaniñ. G... 1997. 22.elementi saobrañajne trasologije (udæbenik). trening. D.. Novi Sad.. Beograd. Jolis. X. Lipovac. Michel. Beograd.. Buliñ. 2003.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 2002. i Æarkoviñ. Minnesota Institute of Public Health.. New York. 2001. Vujaniñ.. Lipovac. Beograd. R. D.. Lipovac. Novi Sad. Medijska kampaça poveñavaça upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji. 2000. Kovaåeviñ. D. 2003. Teorija i praksa upravÿaça bezbednoãñu saobrañaja. Lajunen. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Zemun. D. Beograd. Police Science Series. K. Metodologija fotografisaça oãteñeça vozila (priruånik).. 1994. K.. M.. Kavran. 2000.. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. K.. M. P. i Vemiñ... Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. Lipovac.. Zemun. vol. 2001.. Lipovac. Jugoslovensko savetovaçe o veãtaåeçu saobrañajnih nezgoda. No 2. veku (Zbornik radova). Jankoviñ. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad).. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Fusilier. CIBS. No 8-9. 1996. Uviœaj saobrañajnih nezgoda . P. Lipovac. Kampaçe u bezbednosti saobrañaja. Æ. 1998. Saobrañajne nezgode u preticaçu (monografija).. Aranœelovac. Æ. 2000. Zemun. i Parker. K. Lipovac. Javna uprava. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija sao391 . i Keãetoviñ. 2001. Æ. Viãa ãkola unutraãçih poslova. T. K. 1999. 6. znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima. M. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisaçe (udæbenik). Da li su agresivni Ÿudi i agresivni vozaåi? Accident Analysis and Prevention. Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji. Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas. Defendologija.. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. New York.. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. Baça Luka.Literatura Jaker. efikasnost.. K. br. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. Pariz. Œ. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova)... Manuel de Premiers Secours Routiers. K. Leonard and More.. reforma... 2001. K. K. i Aranœeloviñ. Aranœeloviñ. 4. & Donne. Odnos policije i javnosti (projekat).. Kriminalistika taktika. K. France-selection. Lipovac. Odnos saobrañajne policije i javnostI. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – izrada skica i situacionih planova (udæbenik). M. Beograd. 2001. Lipovac. Lipovac. i Ristiñ. K. Lipovac. Saobrañajni fakultet. A. Bezbednost. V. Viãa ãkola unutraãçih poslova. i dr. 1996. Zemun. 1997. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Keãetoviñ. Krivokapiñ.

. Lipovac.. K. Beograd.. 2003. 2002.. 2006. D. Kako smaçiti stradaçe dece peãaka u Beogradu.. 2003. 392 . K. K. K. Kako i gde preñi ulicu. Beograd. Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda. Tesliñ. Beograd. K. 2003. i Jovanoviñ. Beograd. Saobrañajni fakultet. Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa (Zbornik radova). Viãa ãkola unutraãçih poslova.. i dr. slikovnica za decu. (studija). Novi Sad. K. Lipovac. 2006. 2007.. 2004. Iniñ. Baça Luka. i Peãiñ. M. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. Sad. Lipovac. neka iskustva razvijenih zemaÿa. Deset lekcija koje æivot znaåe. Struåni skup Bezbednost SAOBRAÑAJA NA PUTEVIMA. Lipovac. Miloãeviñ. 2005. i dr..Lipovac. N. Baça Luka.. Neãiñ. K.. priruånik za peãake (priruånik).. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa.... 2006.. P. K. veku (Zbornik radova).. Lipovac.. bojanka za decu. 2006. 2008 – 2012. Zemun. M. K. M. i Vukaãinoviñ.. Lipovac. Lipovac. Beograd. Beograd. D.. AMS Republike Srpske i Grafomark. Beograd.. (studija). Apatin. Lipovac. 2002. Deset lekcija koje æivot znaåe. i Vukaãinoviñ. Analiza bezbednosti saobrañaja na magistralnom putu M-1 (Beograd – granica sa Makedonijom. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa (Zbornik radova). K. Lipovac. 2002. (projekat).. M. (studija). i Vukaãinoviñ. Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåiteÿe (Zbornik radova). Poloæaj i razvoj policijskog ãkolstva Srbije. Lipovac. Strategije bezbednosti saobrañaja. Fakultet tehniåkih nauka. K. i dr. K. Mapiraçe opãteg rizika stradaça u saobrañaju. K. 7. M. Novi Sad. M. Vrçaåka Baça.. Nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Saobrañaj za novi milenij (Zbornik radova). CIBS – Saobrañajni fakultet. K. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 2007. 2007. Krsto Bezbednost saobrañaja brañajnih nezgoda na putevima – Bezbednost saobrañaja u 21. Lipovac.. Sistemski pristup smaçivaçu stradaça dece u saobrañaju. K. Studija bezbednosti saobrañaja sa detaÿnom analizom ugroæenih mikrolokacija i predlogom mera na koridoru x. i dr. Lipovac. Budva. ''Model 5''. K. Lipovac. u odnosu na rizik stradaça u naseÿima – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji – Prva konferencija Novi horizonti saobrañaja i komunikacija 2007 (Zbornik radova). ''Model 5''. seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse (Zbornik radova). i dr. Analiza bezbednosti saobrañaja u Srbiji sa posebnim osvrtom na prostornu raspodelu rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). 2006. (studija).. Lipovac.. Lipovac. Lipovac. Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore (Zbornik radova). Makroistraæivaçe stradaça peãaka u Beogradu. 1999 – 2003). Strategija bezbjednosti saobrañaja na putevima Republike Srpske. 2007.

Vrçaåka Baça. K.. R. Beograd. D. Ÿubÿana. i Wong. Ÿudska prava. 2007. i Lewis. Plato. Kontrola i regulisaçe saobrañaja. Tumbas. Social Marketing. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. 2004. Macpherson. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. R. i Baãiñ. Muræan. 1999.. M. B. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Ugroæenost dece i starih u saobrañaju – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji. Beograd. Nicholson. V. S.. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). i dr. 1994. T. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice. Beograd. i Kukiñ.. Saobrañajni fakultet. 1996. 1998. Beograd... Æ... Miletiñ. S. Beograd. Lipovac K. Beograd. G. A Synopsis by the Centre for Social Marketing. Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja. i Dobovãek. Lipovac. 2007. 1998. Ogden. Zemun.. D. i Todoriñ. Da li su nezgode raspodeÿene otrovom? Statistiåki test. 1999. i dr.Literatura Lipovac. Accident Analysis and Prevention. Miliniñ. Centre for Social Marketing. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. Fakultet organizacionih nauka. Teorije saobrañajnih nezgoda. Saobrañajni fakultet.. Beograd. B. Zlatibor. Miliniñ. i Boæiñ. Policijska akademija. Clayton. 2006... seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse. Beograd. 1995. Smith. Aktivnosti lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja – istraæivaçe putem ankete.. Milosavÿeviñ.. B. 2007. V. Marketing Bulletin. Kriminalistiåka tehnika. Beograd. B. 1990. Australia. Pagon. Nauka o policiji.. Kriminalistiåka tehnika. i Taylor.W. Jovanoviñ D. C. K. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Utvrœivaçe opasn