BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA – uõbenik –

Autor Prof. dr KRSTO P. LIPOVAC, dipl. inæ. saobrañaja

Recenzent Prof. dr Milan VUJANIÑ, dipl. inæ. saobrañaja

V. d. glavnog i odgovornog urednika Milovan IVANOVIÑ

Urednik izdaça Slavica ÑIROVIÑ

Za izdavaåa Milovan IVANOVIÑ

Izdavaå Javno preduzeñe Sluæbeni list SRJ Beograd, Jovana Ristiña 1

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 656.1.08 (075.8) 656.1.053 (075.8) 351.811 (075.8) LIPOVAC, Krsto P. Bezbednost saobrañaja / Krsto P. Lipovac. – Beograd: Sluæbeni list SRJ, 2008 (Beograd: Grafiåki centar). – XXII, 398 str.: ilustr.; 24 cm Tiraæ 500. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str. 387-396 i uz svako poglavlje. – Registar. ISBN 978-86-355-0747-7 a) Drumski saobrañaj – Bezbednost b) Saobrañajne nesreñe c) Saobrañajna policija COBISS.SR-ID 145745932

Krsto P. Lipovac

BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA
– uõbenik –

BEOGRAD 2008.

SADRÆAJ
Strana

Predgovor prvom izdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XVII Skrañenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XIX 1. UVOD 1.1. Saobrañaj, ãtetne posledice saobrañaja, bezbednost saobrañaja . . . . . . . . 1.2. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Najznaåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1. Drumski saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu . 1.3.2. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu . . 1.3.3. Vodni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu . . . Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika, osim u sluåajevima: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.4. Vazduãni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu 1.3.5. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope . . . . . . . . . . . . 3 5 9 9 9 10 11 11 11 12 13 13 13 14 15 15 15 15 16 17 18 V

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

1.4. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.1. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.2. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 1.4.3. Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 1.4.4. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 1.5. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . 26 1.6. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 1.6.1. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama . 28 1.6.2. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 1.6.3. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 2. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.1. Pojam saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Meœunarodne organizacije i udruæenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.1. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.2. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.3. Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . 2.3.4. Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . 2.4. Predmet saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.5. Subjekti saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.1. Prevoz putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zakljuåivanje ugovora, osnovni sadræaji ugovora . . . . . . . . . . . . . . Prava i obaveze prevozioca i putnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.2. Prevoz robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Formalni i neformalni ugovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obaveze prevozioca i poãiljaoca, vrãenje utovara i istovara robe . Pojam i sadræaj tovarnog lista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prenosivi tovarni list . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VI 39 40 43 43 43 44 46 48 48 49 50 50 51 52 53 53 54 54 55 56 56

Sadræaj Strana

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.1. Nauka i saobrañajna nauka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.1. Predmet bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.2. Ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3. Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4. Nauåne metode i metodologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5. Metode bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.1. Metod merenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.2. Statistiåki metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.3. Metod ankete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.4. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) 3.5.5. Metod eksperimenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.6. Metod komparacije – uporeœivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.7. Case Study metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.8. Ekspertska metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.9. Mesto i uloga javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6. Teorije saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.1. Teorija sluåaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.2. Teorija zaraze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.3. Teorija sklonosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.4. Spell teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima . . . . . . . . . . . 3.7.2. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.3. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . 3.8. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.1. Pol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.2. Starost uåesnika u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 4.1.3. Sposobnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 VII 61 62 63 63 64 64 65 67 67 67 69 70 71 73 73 74 74 75 75 76 76 77 77 78 81 83 84 86 88 90 92 93 96 96 99

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

4.1.4. Znanja – obrazovaçe i obuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 4.1.5. Stavovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 4.1.6. Iskustvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 4.1.7. Ponaãanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 4.1.7.3. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama . . . 119 4.1.7.4. Nepoãtovanje prvenstva prolaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.7.5. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila . . . . . . . . . 120 4.1.8. Voænja pod uticajem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.9. Umor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10. Nekoriãñenje sistema zaãtite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.1. Upotreba sigurnosnih pojaseva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.2. Kacige za motocikliste i bicikliste . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.10.3. Zaãtita dece u vozilu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.11. Ostali elementi faktora åovek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2.1. Masa vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 4.2.2. Konstrukcija vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.2.3. Oprema vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.3. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.1.Vrsta puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.2. Trasa puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.3. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.4. Stanje kolovoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.5. Prepreke pored puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 4.4. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja . . . . . . . . . . . . . . 140 5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja . . . . . . . . . . . 142 5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . 143 5.2.1. Formiranje struånih stavova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise . . . 145 5.2.4. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 5.2.5. Donoãenje zakona i drugih propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 VIII

. . . . . . .Sadræaj Strana 5. . .4. . . . . . . .3. . . . . . . . . . 171 6. . . . . 167 6. . . . . . . . . Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) . . . . . . . Etiologija saobrañajnih nezgoda . . . Opisni modeli . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . Fenomenologija saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . Spell teorija . .1.3. . . . . . . . Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) . . . . . . . . . . . . . . . 147 5. .2. . . 189 7. . . . Struktura i sadræaj pravnih akata . . . . . . . . . . . . Prañenje saobrañajnih nezgoda . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6. . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 6. . . . . . . . . . . .1. . . . . Primeri etioloãke analize nezgoda . . . . . . . . .2. 149 5. . . Teorija zaraze . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . 179 6. . 150 5. . . . 173 6. . . . . . 148 5. . . . . . 155 5.5. . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 6. . . . . . .4. Sprovoœenje zakona u praksi . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . 159 Literatura . . . . .6.1. . . . . . . Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . 176 6. . . . . . . . . . . . . . .2. . .8.1. . . . . . Znaåaj definisanja kljuånih oblasti . . . . . . . Kriminalistiåke definicije uviœaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja . . . . . . . .5. . . Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . Kljuåne oblasti u naãim uslovima . .6. . . . . .7. . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . Modeli bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . 193 IX .4. . . . . . . . . . Kljuåne oblasti primene zakona .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 6. . . . .1. . . . .4. 157 5. Istorijat . . . . . . . . 147 5. . . 151 5. Kljuåne oblasti u EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 6. . . Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa . .2. . . . . . Normativne definicije saobrañajne nezgode . .2. . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 7. . . . . . . . . . . . . . Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji . .5. . . . . . . . . . . . . .1. . . . . 183 6. . . . .4. . . . . . . . Procesualistiåke definicije uviœaja . 193 7. . . . . . . . .6. . . . . . . . . .2. . . . . . . Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 6.3. .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode . 180 6. . . 170 6. . 149 5. . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . 146 5. . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . .2.1. . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 Literatura . . . . . Teorija sluåaja . 177 6. . .2. . . . . . . . Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda . Teorija sklonosti . . 174 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 5. . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa . . . 175 6. . . . . 171 6. . . . . . . . . . . .6. . 176 6. . . . . . . . . . UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pojam saobrañajne nezgode . Teorije saobrañajnih nezgoda . . . . . . 181 6. . . . . . . . . . . . . . .4. . . . .7. . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . Serije dogaœaja . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . 174 6.2. . . . . . . .

. Podela tragova prema vrsti . . .1. Tragovi kretanja vozila . . .6. . . . .2. . . . . . . . . Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) . . . . . . Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda . Saobrañajni znaåaj tragova . . . Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali . Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti . . . . . . . . . . . . . . 224 8. . . . Podela tragova prema mestu nalaæenja . . . . . .6. .3. . . . . . . . . 233 8. 201 7. 213 7. 223 8. Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . .2. . . .5. . . . . . . . . . .1. . . . . . . . Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje .1. . Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2.5.3. . Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda . .5. . . . . . . 228 8. . . . . .3. 208 7. . . . . . . . . . . Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . 231 8. . . . . . . . . .4. . . Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije . . 206 7. . . . Kriminalistiåki znaåaj tragova . . . .8. . Pojam tragova saobrañajne nezgode . . . 213 7. . . . . . . . . . Uviœaj kao sistem radnji . . . . . . 220 8. . . 219 8. . Obrada tragova saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . .6. . . 234 X . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215 Literatura . .5. 220 8. . . . . . Naåelo objektivnosti . . . . . .2. . . . .6. . 226 8. . . . . . . . . . . Zapisnik o uviœaju . . . . . . . 211 7. . . . . . . . 234 8. . . . . .6. . . . .2. .4. . . . . . . . . . .3. 222 8. . . . . . . . . ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8. . . . .3. . . 227 8. . . . . . . . Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . . . . .4. . . . Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda .1. .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada . . . . . . . . . . 230 8. . .3. .4. . . . . . . . . . . . . . . Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali . . . . . . .3.3. . . . . . . . . . . 221 8. Naåelo usaglaãenosti . . .4. . . .1. .5. . . . . . . . . . . . Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . Znaåaj tragova saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . . . . . 200 7. . . . . . . .5. . . . . Situacioni plan lica mesta . . . . . . . . . 216 8. . . . . . Naåelo sveobuhvatnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode . 194 7. . . . . . . . . . .2. . .3. 203 7. . . . .3. . . . . 223 8. . . . . . . . . . Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima . . . . . . . . .1. . .2.4.4. . . . . . . . . . . P. . . . . Podela tragova sa aspekta merenja . . . . . . . . . . .4. .7. . . . . 199 7. . . . . . . Skica lica mesta . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . 209 7. . . . . . . . . . . . 211 7. . . . . 212 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja . 222 8. . . . .5. .2. . . . . . . . .2. . .4. . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . Podela tragova prema veliåini . . . . . . . . . Zakonski osnov za vrãenje uviœaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Lipovac. . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . .3. . .5. . . . . . . 207 7. . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 7. . . . . . . . .5. . . . . . . . .3. . . .4. . . . . . . . . . . . 194 7. . . . . . . . . . . . . . 227 8. . Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda . . . . 201 7. . . . . . . . . . . . . .2. . . .2. . .5. . . . . . . . . . 224 8. .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . Fotodokumentacija . . . . . . . . . . . .

. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . 253 9. . . . Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja . 259 10. . .2. . . . . . .2. . Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285 11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije . .3. . . 264 10. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza . . . . . . . . 264 10.4. .2. . . . . . . . . 310 XI . . . MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9. . . .3. . . . . . . . 299 12. . . . . . . . . . . Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . .1. . . . .2. 306 12. . . . . . . . . . . . . . . . Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja . . .2. . . 279 11. . . . . . . . . . . . . . . . 291 Literatura . . . . . . . .1. . .1. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . Upravni poslovi u oblasti vozaåa . .3. . . 290 11. . . . . 250 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247 8. Mesto i uloga oup u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja . . . . . . . 303 12. . . . . . . . . . 249 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Otpali delovi i materijali sa vozila . . . . . . 297 12. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti ispitivanja vozila i tehniåkih pregleda vozila . . . . . . . . . . . Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . 258 Literatura . . . . . . . . . . .5.1. . .1. . 307 12. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . .3. . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . 256 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Krajnji poloæaj vozila. . . .6. . . . . . . . . . .5. . .1. . . . . . . . . . . .Sadræaj Strana 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Upravni poslovi u oblasti vozila . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . lica i predmeta . . . . . . . . 253 9. . . . . UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11. . . 264 10.2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . Neposredna kontrola saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 10. . . . . . . . . . . . . . INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura . . . . .1. . . . . . . . . 293 12. . . NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10. . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . 308 Literatura . . . . . . . Neposredna kontrola vozila u saobrañaju . Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . 265 10. . . . . . . . . . . . . 279 11. . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana . . Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . 274 11. . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita . . . . . . . 273 Literatura . . .

. . . . . . . 316 13. . . . . . . . . . . . . . . . 332 14. . . . . . . . 317 13. . . Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa . . 354 15. . . 362 Literatura . . . Druãtvene promene. . . . . .1. . . . Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja . . . . . . . Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . . . .3. . . . . . . . Odnosi sa struånom javnoãñu . .7.9. . . .Lipovac. Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? . . .3. . Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa . . . . . . . . . . . . . Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa . . . . . . . . . . . 327 14. . . 328 14. . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . .10. . . Patrolna sluæba. . . . . 360 15. . . .6. . . . . .1. . . . 338 14. . . . . . promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti . . . . . . . . . .3.7. .2. . . . . . . . . . 336 14. . . 329 14. . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . 358 15. . . . . . . . . . . . . . . Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu . . . . Odreœivanje potrebnog broja policajaca .3.2. . . . . . . Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 13. . .4. . . Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . 342 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . 330 14. . . . . . . . . . . . . . . . . . Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja . . . . 333 14. . . . . . . . . . . . . . . . . . 322 14. 315 13. . . . . . . . . . . . . 356 15. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju . . . . . . . . . . .6. . . . . . . . 367 XII . . . . . . . . . 352 15.1. . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . 339 14. . . . Planiranje rada saobrañajne policije . .4. . . Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja . . . .4. . .4. . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355 15. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14. .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti . . Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu . . . . .3. . . . 313 13. . . . 318 Literatura . . . . . . 316 13. . . . . . PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13. . . . . . 316 13. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15. . . . . . . . 360 15. . . . . . . Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . Raspodela ljudstva i drugih resursa . . 349 15.5. vrste patrola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . . . . . . 345 15. . .8. . . . . . . . . . . . . . . . . . Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja . . realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama . . . . . .3. . . . . Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima . . . . P. . . . . . . . . . . . . .

. Mesto i uloga voœe sektora i komandira . . . . . . . . 374 Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . 375 Najznaåajnije koriãñene internet adrese . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372 16. . . . 389 XIII . . . . . . . . . . . . 373 Literatura . . . . . . . . . Poslovi i zadaci na sektoru . . . . . . . . . . . . . . 371 16. . SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16. . 371 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Sadræaj Strana 16. 385 Literatura . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dosije sektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

uz naglaãenu funkciju da pomognu izuåavaçe i shvataçe posebnog dela bezbednosti saobrañaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja. U kçizi se koristi jasna nauåna terminologija. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. åiçenica i definicija. Prezentovani sadræaji su usklaœeni sa vaæeñim nastavnim planom i programom po kome se izuåava nastavni predmet Bezbednost saobrañaja na Kriminalistiåko-policijskoj akademiji. opãte nauke o bezXV . Autor je u rukopisu vrlo uspeãno izbalansirao potrebu za osnovnim znaçima iz saobrañajnih nauka (posebno iz bezbednosti saobrañaja). odnosi saobrañajne policije i javnosti. znaåaj saobrañaja. upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. . Rukopis obuhvata vrlo raznovrsne sadræaje koji se odnose na pojam saobrañaja. sa mnoãtvom novih informacija. podataka. U posebnom delu su izloæeni najvaæniji poslovi bezbednosti saobrañaja koji se realizuju u MUP-u. saobrañajne nezgode.. odnosno u åijoj realizaciji uåestvuje MUP. faktore bezbednosti saobrañaja. Rukopis je zasnovan na najnovijim nauånim dostignuñima u bezbednosti saobrañaja. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. kako u celini.. razvoj saobrañaja.IZVOD IZ RECENZIJE . tako i u pojedinim delovima. pojam i predmet saobrañajnog prava. kombinovana sa preciznim definicijama kÿuånih pojmova. Svi navedeni sadræaji dati su detaÿno. poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. preventivno-propagandni poslovi.. U kçizi je prisutan sadræaj koji se odnosi na nauånu disciplinu bezbednost saobrañaja (opãti deo) i obim sadræaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja (posebni deo predmeta). Analiza sadræaja u tekstu pokazuje visoku nauåno-struånu vrednost. ali tako da uvaæava postojeñe staçe razvoja naãe nauåne misli i praktiåne aspekte bezbednosti saobrañaja u Srbiji. Opãti je utisak da je dostavÿeni rukopis napisan vrlo struåno. uviœaj saobrañajnih nezgoda. Prikazani su mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. Sve navedeno studenatima ñe olakãati razumevaçe i uåeçe ovog gradiva.. inspekcijsko-tehniåki poslovi. Kçiga daje moguñnost kreativnom pristupu u organizaciji nastave. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja.

. P. dr Milan Vujaniñ. autor je na mnogim primerima pokazao da u punoj meri podræava savremeni koncept bezbednosti saobrañaja.. Krsto Bezbednost saobrañaja bednosti i drugih policijskih nauka. ukÿuåujuñi i praktiåne aspekte vrãeça poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. Iznoseñi materiju. U svemu navedenom åovek je najveñi potencijal unapreœeça bezbednosti saobrañaja . Pred nama je rukopis koji predstavÿa odliånu osnovu za razumevaçe bezbednosti saobrañaja i posebno policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. XVI .inæ.Lipovac. saob. dipl. Recenzent Prof.

razvoj saobrañaja. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. pa ñe pisaçe drugog izdaça biti olakãano. prvenstveno.PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Udæbenik Bezbednost saobrañaja nameçen je. saobrañajnih fakulteta. i to: mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. koji rade u obuci vozaåa. U drugom delu detaÿnije su prikazani pojedini poslovi bezbednosti sobrañaja koji su u nadleænosti organa unutraãçih poslova. pomoñi unapreœeçu znaça. odnosi saobrañajne policije i javnosti. saobrañajnim planerima na svim nivoima. preventivno-propagandni poslovi. studentima Kriminalistiåko-policijske akademije. a posebno u okviru izrade seminarskih radova pomogli da se pojedine oblasti boÿe sagledaju i objasne. stavova i ponaãaça i da ñe doprineti donoãeçu i primeni novog Zakona o bezbednosti saobrañaja i prateñih propisa. Autor XVII . inspekcijsko-tehniåki poslovi. i to: pojam saobrañaja. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja. olakãati spremaçe ispita. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. Pisaçu ovog izdaça znatno su doprineli studenti koji su u okviru nastave. upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. Verujemo da ñe udæbenik opravdati svrhu. Oåekujemo sugestije za unapreœeçe sadræaja. Na tome sam im veoma zahvalan. viãih i visokih ãkola koje izuåavaju nastavno-nauånu oblast bezbednost saobrañaja. na tehniåkim pregledima itd. onima koji upravÿaju putnom mreæom. faktori bezbednosti saobrañaja. pojam i predmet saobrañajnog prava. Materija je podeÿena u dve makroceline: opãta bezbednost saobrañaja i posebni deo koji prvenstveno opisuje policijske poslove bezbednosti saobrañaja. saobrañajnim inæeçerima. znaåaj saobrañaja. saobrañajne nezgode i uviœaj saobrañajnih nezgoda. Prvi deo obuhvata najznaåajnije sadræaje koji su neophodni za razumevaçe materije bezbednosti saobrañaja. Udæbenik bezbednost saobrañaja je vredna literatura nastavnicima i uåenicima sredçih saobrañajnih ãkola i brojnim pojedincima koji obavÿaju razliåite poslove bezbednosti saobrañaja: stareãinama policije. radnicima osiguraça.

SKRAÑENICE ABS ADR AETR AIS AMSS AMSRS ANCAP APC ATP CARE CEMT CIBS CMR COV CSC CTI CVR Å-V-P-O E ECE UN ECMT EE EEE – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) – Evropski sporazum o Meœunarodnom prevozu opasne robe – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju Meœunarodne drumske prevoze – Skrañena skala povreda (Abbreviated Injury Scale) – Auto moto savez Srbije – Auto moto savez Republike Srpske – Australijski program za procenu novih vozila (Australian New Car Assessment Programme) – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – Baza podataka za zemlje ålanice EU – Konferencija evropskih ministara transporta (Conference of Ministares of Transport) – Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – Centar za obuku vozaåa – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – Komitet za unutraãnji transport – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – åovek–vozilo–put–okruæenje – Inæenjerstvo (Engineering) – Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija – Konferencija evropskih ministara transporta (Europian Conference of Ministry of Transport) – Inæenjerstvo–Obrazovanje (Engineering – Education) – Inæenjerstvo–Obrazovanje – Prinuda (Engineering – Education – Enforcement) XIX .

Lipovac. droge i saobrañajnu bezbednost ICD – Meœunarodna klasifikacija bolesti (International Clasification of Diseases) IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije IIS – Skala oãteñenja pri povredama (Injury Impairmant Scale) Ik – Indeks kontrole INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije IRF – Meœunarodna putna federacija (International Road Federation) IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) IRU – Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (International Road Union) IS – Informacioni sistem ISO – Meœunarodna organizacija za standardizaciju (International Standard Organization) ISS – Ukupni rezultat ozbiljnosti povreda – (Injury Severity Score) IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje JIS – Jedinstven informacioni sistem JNCAP – Japanski program za procenu novih vozila (Japaniese New Car Assessment Programme) KEMT – Konferencija evropskih ministara transporta KZ – Kriviåni zakonik (Kriviåni zakon) MUP – Ministarstvo unutraãnjih poslova NHTSA – Nacionalna administracija za bezbednost puteva u SAD (National Highway Traffic Safety Administration) NN vozilo (lice) – nepoznato vozilo (lice) XX EEEE . P. Krsto Bezbednost saobrañaja – Inæenjerstvo–Obrazovanje–Prinuda–Æivotna sredina (Engineering – Education – Enforcement–Environment) EU – Evropska unija (Europian Union) EuroNCAP – Evropski program za procenu novih vozila (Euro New Car Assessment Programme) FIA – Meœunarodna automobilska federacija FIM – Meœunarodna motociklisticka federacija FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila FTN – Fakultet tehniåkih nauka GIS – Geografski informacioni sistem IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol.

Skrañenice NRSC OECD OTA OUR OUP PGDS PR PRI PRU PSP PTT PUS QALY RP RPE RS SF SFRJ SN SN upitnik SPG SRJ SRS SRS SSSR SUP ÃSP TCT TRRL UITP UK UKBS UN USNCAP USRS USP VIN – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development) – Svetska turing i automobilska organizacija – Organizacija udruæenog rada – Organ unutraãnjih poslova – Proseåan godiãnji dnevni saobrañaj – Odnosi sa javnoãñu (Public Relations) – Meœunarodna organizacija za preventive – Jedinica za odnose sa javnoãñu (Public Relation Unit) – Poznavanje saobrañajnih propisa – Poãta-Telefon-Telegraf – Po uputstvu SUP-a – Godine prilagoœenog kvaliteta æivota (Quality Adjusted Life Years) – Privremena registracija – Izdavanje privremene registarske tablice – Republika Srbija – Saobrañajni fakultet – Savezna Federativna Republika Jugoslavija – Saobrañajna nezgoda – Obrazac za evidentiranje saobrañajnih nezgoda – Saobrañajne patrole graœana – Savezna Republika Jugoslavija – Dodatni sistem za odræavanje (Suplementary Restrain System) – Socijalistiåka Republika Srbija – Savez Sovjetskih Socijalistiåkih Republika – Sekretarijat Unutraãnjih Poslova (Policijska uprava) – Ãkolske saobrañajne patrole – Tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (Traffic Conflict Techniques) – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) – Meœunarodna unija za javni transport – Ujedinjeno Kraljevstvo (United Kingdom) – Unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja – Ujedinjene nacije (United Nations) – Ameriåki program za procenu novih vozila (US New Car Assessment Programme) – Ustavni sud Republike Srbije – Uprava saobrañajne policije – Meœunarodna oznaka vozila – ãasije (Vehicle Identification Number) XXI .

Lipovac. P. Krsto Bezbednost saobrañaja VRC WHO WP ZKP ZoBS ZoOBS ZoP ZUP – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) – Radni dokument (Working Paper) – Zakon (zakonik) o kriviånom postupku – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o prekrãajima – Zakon o upravnom postupku XXII .

Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1.2. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja 1. UVOD 1.3.1. Saobrañaj. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) 1. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva 1. bezbednost saobrañaja 1.5.1.4. ãtetne posledice saobrañaja.6. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja .

Kasnije se iz trgovine izdvojio saobrañaj. sa pojavom prvih ljudskih naseobina (mlaœe kameno doba). Saobrañajna delatnost je delatnost koja se sastoji u promeni mesta ljudi. porasla su i rastojanja prevoza. tada se pojavila potreba da se svakodnevno promeni mesto znaåajne koliåine hrane. neophodno je dati adekvatne odgovore na ova pitanja kako bismo korektno izlagali smisao i znaåaj bezbednosti saobrañaja. tj.000 do oko 10. Pojavila se potreba za saobrañanjem – za saobrañajnom delatnoãñu. åime se skreñe paænja na ekonomski smisao saobrañaja. 1 Mlaœe kameno doba (neolit). znaåajnog broja ljudi. Izdvojio se iz trgovine.000 godina pre naãe ere. Ãta je to saobrañajna delatnost. Zato se pojava saobrañajne delatnosti vezuje za mlaœe kameno dobaneolit. a odgovori jednostavni. Pojava zemljoradnje uveñala je potrebe za saobrañanjem. sada se prevoze i proizvodi zemljoradnje. od oko 10. Saobrañaj kao samostalna ljudska delatnost je nastao u okviru treñe velike podele rada. ãta znaåi saobrañati? Ma koliko navedena i druga sliåna pitanja izgledala nevaæna. saobrañaj i prodaju. SAOBRAÑAJ. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA Nastavni predmet bezbednost saobrañaja odnosi se na saobrañaj i saobrañajnu delatnost. tj. Naime.3 Danas se sve åeãñe govori o transportnoj (saobrañajnoj) industriji (privredi). Za naãe potrebe istañiñemo nekoliko definicija saobrañaja. Trgovina je obuhvatala kupovinu. ãta je saobrañaj.000 do oko 3. prvoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojili su se zemljoradnja i stoåarstvo.1 Pronalazak vatre2 je omoguñio veñu pokretljivost ljudi i nomadski æivot i u hladnijim predelima. u treñoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojila se trgovina. Saobrañaj (1) je samostalna ljudska delatnost åiji je cilj promena poloæaja ljudi. stvari ili saopãtenja. jer su se ljudi nastanjivali na duæe vreme oko mesta proizvodnje.1. od oko 50. grupa ljudi koji su samo saobrañali i od toga æiveli. grupa ljudi koji su se bavili trgovinom i od toga æiveli. odnosno saopãtenja. Saobrañajna delatnost je postala znaåajna za åoveka. 3 1. 3U naãe ere.000 godina pre 2 Mlaœi paleolit. Saobrañaj nije isto ãto i saobrañajna delatnost i moæe se definisati na razliåite naåine. Konaåno. S druge strane. stvari ili saopãtenja. UVOD . ÃTETNE POSLEDICE SAOBRAÑAJA. U drugoj velikoj podeli rada izdvojila se grupa ljudi koji su se prvenstveno bavili zanatstvom i od toga æiveli.1. Uveñane su koliåine dobara koje je trebalo prevesti: pored proizvoda lova i sakupljanja.

Saobrañajna sredstva su sva sredstva kojima se odvija saobrañaj. u definiciji saobrañaja pominju se i odreœeni uslovi – ograniåenja: uz ãto manje negativnih efekata. ãtetne posledice saobrañaja prete da omalovaæe i znatno umanje koristi od saobrañaja. regionalni i lokalni putevi (drumski saobrañaj). daje odgovor na pitanje: Kako saobrañati. mora se saobrañati. frekvencije (radio saobrañaj i telekomunikacije). P. UZ ÃTO MANJE NEGATIVNE EFEKTE. izduvnim gasovima i otpadnim materijama. uz odræiv dalji razvoj saobrañaja. tj. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Saobrañaj (2) je organizovano kretanje saobrañajnih jedinica saobrañajnim putevima. koristi za kretanje saobrañajnih sredstava. Kao najznaåajnije ãtetne posledice saobrañaja danas se istiåu: – iscrpÿivaçe prirodnih resursa. po visini i po ãirini i u kome je bezbednost plovidbe obezbeœena radio – navigacionim ureœajima. Zato teæimo uspostavljanju optimalne sigurnosti. U ovoj definiciji sadræani su osnovni elementi saobrañaja: saobrañajni put. Meœutim. gubici i troãkovi saobrañajnih nezgoda i – socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa izazvano saobrañajem. Bezbednost saobrañaja se bavi negativnim efektima saobrañaja. a u vodnom saobrañaju to su brodovi. S druge strane. U drumskom saobrañaju to su drumska prevozna sredstva – vozila. saobrañajna sredstva i organizovanost (ureœenost). To su magistralni. Bez saobrañaja nije moguñe funkcionisanje i trajan opstanak æivotnog prostora. meœunarodni i domañi koridori (vazduãni saobrañaj). za naãe potrebe najznaåajnija je sledeña definicija saobrañaja: Saobrañaj (3) je jedna od 4 egzistencijalne funkcije svakog æivotnog prostora (rad. – zagaœivanje okoline bukom. bez4 . Meœutim. ne oåekuje se potpuna sigurnost. – materijalne ãtete. Konaåno. Dakle. Potpuna sigurnost u saobrañaju. Pri tome. glavne i sporedne pruge (æelezniåki saobrañaj). stanovanje. rekreacija i saobrañaj). Dakle. – nastradali u saobrañajnim nezgodama (lakãe i teæe povreœeni i poginuli). na danaãnjem nivou razvoja.Lipovac. letelice i baloni. jer je to egzistencijalna funkcija. uz ãto manje negativnih efekata? Bezbednost saobrañaja je nerazdvojni deo definicije saobrañaja. åamci i druga plovila. Saobrañajni put je deo prostora koji se. u æelezniåkom saobrañaju to su lokomotive i æelezniåka kola – vagoni. Vazduãni put predstavlja deo vazduãnog prostora koji je odreœen po pravcu pruæanja. Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja se bavi izuåavanjem ãtetnih posledica saobrañaja i metodama njihovog smanjivanja. Saobrañaj je mnogo doprineo ukupnom razvoju civilizacije i predstavlja jedan od vaænih elemenata ovog razvoja. åiji je cilj povezivanje ostalih funkcija. nije moguña. saobrañaj je egzistencijalna funkcija. u vazduãnom saobrañaju to su avioni. prvenstveno. Smisao saobrañaja se odnosi na uspeãno povezivanje ostalih funkcija. Saobrañaj nije sam sebi cilj. a posebno saobrañajnim nezgodama.

2. veñ smanjenje ãansi da posledice nezgode budu veñe. U prvobitnoj zajednici ljudi su imali potrebu da prevezu male koliåine tereta.1. onda moæemo razlikovati dva pristupa. UVOD . Kada se pojavila potreba za efikasnim koriãñenjem razliåitih grana i vidova saobrañaja. tj. znaåajniji prevozi su realizovani vuåenjem na raåvastoj grani (koja klizi). ograniåiti i detaljnije izuåavati saobrañajne nezgode kao predmet bezbednosti saobrañaja. robovlasnici ukrupnjavaju svoje posede i jeftino kupuju robove. S druge strane. odnosno sa razvojem druãtva. smanjenje verovatnoñe da se desi nezgoda. S razvojem robovlasniãtva. Kada su dominirali zahtevi za kratkim prevozima malih koliåina stvari i ljudi. pojavila su se i transportna sredstva koja su ovo omoguñavala. 1. Javlja se potreba da se znatno veñe koliåine tereta (sva proizvodnja. mi ñemo se. Nastankom zahtevi za prevozom velikih koliåina stvari i ljudi. Kombinovanim i sveobuhvatnim preduzimanjem mera aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja smanjuju se broj nezgoda i veliåina njihovih posledica. dva aspekta bezbednosti saobrañaja: aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja. Merama aktivne bezbednosti saobrañaja postiæe se smanjenje broja saobrañajnih nezgoda. Pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja onda kada se dogodi saobrañajna nezgoda. ZNAÅAJ SAOBRAÑAJA ZA RAZVOJ DRUÃTVA Saobrañaj je nastao kao potreba åoveka i u tesnoj vezi je sa nivoom razvoja ljudskih potreba (posebno zahteva za saobrañajem). Aktivna bezbednost saobrañaja odnosi se na spreåavanje nastanka saobrañajnih nezgoda. za poåetak. Dakle. Pored noãenja tereta (od strane åoveka ili æivotinja). Pasivna bezbednost saobrañaja se odnosi na smanjivanje ãtetnih posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. Prvi suvozemni putevi bile su staze koje su utabale æivotinje. Ukoliko razvoj saobrañaja kasni za razvojem druãtva. onda nivo saobrañaja postaje smetnja daljem razvoju druãtva. na velikim rastojanjima. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva bednost saobrañaja daje odgovor na pitanje kako saobrañati uz ãto manje ãtetnih posledica. Mada se bezbednost saobrañaja bavi svim ãtetnim posledicama saobrañaja. Ovakve zahteve mogao je da zadovolji primitivan saobrañaj koji je koristio ljudski rad i delimiåno snagu pripitomljenih æivotinja. nivo razvoja saobrañaja umnogome odreœuje trenutni nivo i omoguñuje dalji razvoj druãtva. u saobrañaju su dominirala saobrañajna sredstva koja su to omoguñavala. Nivo razvoja saobrañaja uvek je zavisio od nivoa tehnoloãkog i ukupnog razvoja druãtva i njemu se upodobljavao. splavovima i prvim åamcima (izdubljeno stablo) koji su iãli nizvodno ili su bili vuåeni i sl. sva oruœa i alati. javÿa se integralni (kombinovani) transport. Ako se predmet bezbednosti saobrañaja svede na saobrañajne nezgode.2. svi robovi itd. cilj pasivne bezbednosti saobrañaja nije smanjenje broja nezgoda.). Brojni su primeri koji ovo dokazuju. svakodnevno prevoze unutar poseda na ma5 1. na mala rastojanja.

7 Najveñi deo dobara koji se proizvede – troãi se na feudu. Jedan od najveñih pronalazaka u istoriji – pronalazak toåka. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 lim i srednjim rastojanjima (sa jednog na drugi kraj poseda ili od udaljenih njiva do skladiãta ili mesta gde stanuju robovi. omoguñio je konstrukciju taljiga (grana ili jednostavna drvena konstrukcija sa toåkom koji se okreñe). deo proizvoda namenjeni su razmeni. Razvijaju se pismenost. Meœutim. kulture. umetnost i nauka. ali i potrebu za sigurnim i brzim prenosom saopãtenja i informacija. konstruisali toåak koji se okreñe i na njega stavili granu sa teretom. 5 Feudalno doba se u Evropi vezuje za period od kraja 10. trgovci. grade se putevi sa tvrdom podlogom i putna mreæa. Drumarine. Ovo dovodi do zatvaranja na svoje posede. do druge polovine 13. Obrazuju se prve velike dræave. oni su umesto jednostavnog i teãkog vuåenja grane. a samo manji deo se prevozi 6 . a znatno kasnije i zaprega. 4 Ljudi su upuñeni da deo dobara (zemljoradnici i zanatlije) ili sva potrebna dobra (åinovnici. suæavanja vidika i zastoja u razvoju nauke. tako da je trgovina u nekim regionima skoro zamrla. P. ovo je bilo dovoljno i zadovoljavalo je tadaãnje potrebe. U okviru treñe velike druãtvene podele rada izdvaja se trgovina. kada su ljudi shvatili da su otpori klizanju nekoliko desetina puta veñi od otpora kotrljanju. do feudalca.6 Smanjene su koliåine dobara koje se prevoze. odnosno robovlasnik). ali i zbog problema saobrañaja) daju komade zemlje kmetovima koji na ovim malim posedima i æive. Mada dominira naturalna proizvodnja. nauke i drugih oblasti duhovnog stvaralaãtva. a posebno zbog potreba vojske. Zauzvrat kmetovi se oduæuju svojim gospodarima tako ãto besplatno rade na njihovim imanjima (kuluk) ili daju deo (od jedne desetine do jedne treñine svih prihoda) svojih proizvoda (naturalna renta). carine i druge daæbine pretvarale su se u pravu pljaåku trgovaca. Shvativãi da su otpori kretanju u vodi znatno manji. naoruæanja. U feudalizmu.4 Vezivanjem znaåajnog fiziåkog rada za robove. Snaga vetra je koriãñena za odmor robova i kretanje u smeru vetra. Usporen je razvoj umetnosti. vojnici.Lipovac. Formiranje organizovanih vojnih formacija i velike vojne aktivnosti stvaraju nove potrebe za saobrañanjem: za brzim prebacivanjem vojnih jedinica (vojnika. konstruisali åamce i velike brodove. Mada su brodovi nekad bili i veoma veliki. ljudi su sve viãe koristili vodni prevoz: konstruisali su bolje splavove. 6 Ovaj period se naziva mraåni srednji vek. veliki brodovi su pokretani ruåno – snagom robova. Tako se razbijaju i paråaju velike i snaæne dræavne zajednice. Zbog poveñanih zahteva za prevozom.5 velikoposednici (zbog problema prañenja velikih poseda. umetnici) kupuju na træiãtu.7 Na duæa rastojanja se prevozi samo deo proizvodnje sa feuda (1/10 do 1/3) i deo proizvodnje na posedu feudalca (rezultat kuluka). njihova korisna nosivost je bila mala. Zbog nepoznavanja puåine i problema u orijentaciji. Osnovno prevozno sredstvo bili su tovarne æivotinje. ovi brodovi su plovili rekama i u priobalnom moru. veka. potreba) na velika rastojanja. omoguñuje se intenzivnije bavljenje umnim radom. Znatan deo brodskog prostora zauzimali su sami veslaåi i potrebna hrana i voda. S obzirom na to da su robovi bili dostupni i jeftini. Feudalci teæe da se osamostaljuju. Ovakvi zahtevi su se mogli zadovoljiti razvojem i primenom novih prevoznih sredstava. ali raste produktivnost rada (jer je kmet viãe zainteresovan za proizvodnju). hrane i dr. Zadræava se naturalni karakter privrede. Naime.

1. do 18.). veka pojavljuju se prva saobrañajna preduzeña za prevoz vodama (osnivaju ih vlasnici brodova i åamaca). zapreæno vozilo. 11 Amerikanac Fulton je 1807. parno vozilo za vuåu topova. 10 Englez Riåard Trevitik je 1804. puteva i organizacije prevoza. konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu. ali i rastojanja prevoza. projektovao prvo 14. Industrijska proizvodnja postavlja. do tada neviœene zahteve za prevozom ljudi i stvari i prenosom saopãtenja. zbog neuspeha njegovog eksperimenta. jer su robovi skupi. stoåarstva i zanatstva) i trgovine. Menja se i struktura prevoza: raste udeo prehrambenih proizvoda (za gradsko stanovniãtvo). Tokom 15. UVOD . U vreme raœanja modernog sveta (15. Koriste se prevozna sredstva iz ranijeg perioda (taljige. joã uvek se preteæni deo saobrañajne delatnosti obavljao u okviru drugih oblasti proizvodnje (zemljoradnje. Industrijska proizvodnja je masovna.9 parnih lokomotiva. Poveñavaju se koliåine dobara koja se prevoze. stari se ne odræavaju – veñ propadaju. Manufakturna proizvodnja podrazumeva proizvodnju velikih koliåina istih proizvoda koji se ne mogu prodati u mestu proizvodnje niti u blizini i zahtevaju prevoz na velika rastojanja.11 Oto mo8 U Evropi se kompas ãiroko primenjuje u 9 Francuz Kinjo je 1769. Saobrañajna delatnost ostaje u okviru zemljoradnje. koja je stvorila nove zahteve za prevozima. veku. konstruisao prvu parnu lokomotivu. putovanjima ljudi. splavovi i åamci). sirovina (pamuk. serijska. Pojavljuje se potreba za raznovrsnim prevozima (åestim prevozima. u Londonu je organizovan javni gradski prevoz omnibusima na parni pogon koji su imali 14 i 22 sediãta.10 a zatim i parobroda. Izmeœu 1833. a nema ni potrebe za ovakvim prevozima. kakao itd. omoguñuju i pravu revoluciju u razvoju saobrañaja. prevozima na duga i kratka rastojanja. Otkriñe kompasa8 i ustava – prevodnica (15. konstruisao prvi parni parobrod koji je saobrañao na reci Hadson. kafa. Istorijski pronalasci koji su omoguñili industrijsku revoluciju. sirovina i proizvoda na jednom mestu. Ovo zahteva i prevoz velikih koliåina sirovina sa veñih udaljenosti. otkriñe novih maãina i njihova primena bili su uvod u industrijsku revoluciju i industrijsku proizvodnju. prenosom saopãtenja itd. kukuruz. Zahteva koncentraciju radne snage. vuna i sl. specijalizovana i robna – namenjena træiãtu. Serija tehniåkih pronalazaka.). i 16. Meœutim. Obnavljaju se suvozemni putevi. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva Manje koliåine dobara i manja rastojanja prevoza usporavaju razvoj prevoznih sredstava. 7 1. prevozima velikih i malih koliåina itd. deãavaju se velika geografska otkriña i razvijaju gradovi i trgovina. Novi putevi se ne grade. Velika geografska otkriña zahtevaju razmenu (prevoz) izmeœu vrlo udaljenih delova sveta.2. Veliki brodovi se ne grade. vek) deãavaju se znaåajne promene u druãtvu i privredi: uvodi se manufakturna proizvodnja. i 1836. a zatim i za drumski saobrañaj (preduzeña za prevoz poãte i putnika zapreænim vozilima – diliæansama). Parna maãina nalazi prvu primenu u konstrukciji parnih drumskih vozila.) i novih proizvoda sa novootkrivenih prostora (krompir. Porast nepoljoprivrednog (gradskog) stanovniãtva zahteva prevoz velikih koliåina hrane sa udaljenih podruåja. Poåinje proces druãtvene podele rada u kome se iz trgovine izdvaja saobrañaj kao samostalna oblast “proizvodnje”. vek) omoguñuje prekookeansku plovidbu. Meœutim. prvim konstruktorom se smatra Dæordæ Stivenson koji je 1814. Ovakvi zahtevi dovode do razvoja postojeñih sredstava prevoza. zanatstva i trgovine.

vodovodi itd. Boãko Raduloviñ. otkrili elektriåni telegraf. a zatim i u ostalim vidovima saobrañaja.Lipovac.16 ãto dodatno podstiåe razvoj trgovine i saobrañaja (veze sa zemljom porekla). metodom masovne proizvodnje. bio bi onemoguñen ili sputavan dalji razvoj druãtva. i 1893. prenos informacija i telekomunikacije itd. Kostiñ je kasnije bio ãofer kralja Petra Karaœorœeviña Prvog i osnivaå “Ãoferskog srpskog udruæenja”.). kupio je automobil u Beåu.500 km. Amerikanac Henri Ford 1896. U Srbiji se prvi automobil. konstruiãe åetvorotoåkaãa sa kojim prelazi 1. aprila 1903.14 Elektriåna struja i elektriåni motor odmah nalazi primenu u pokretanju drumskih vozila. S druge strane. i nuklearna energija nalazi primenu u saobrañaju (za pogon velikih i brzih brodova i sl. saobrañaj koristi sva dostignuña u razvoju druãtva za svoj dalji razvoj. 14 Poruånik kraljeve garde. U ovom periodu najveñi deo saobrañajne proizvodnje obavlja se u okviru saobrañajnih preduzeña. P. Razvijeni saobrañaj omoguñuje do tada neviœene migracije stanovniãtva u udaljene kontinente. Ovo je omoguñeno razvojem novih. Africi. æelezniåka pruga i saobrañaj. tek 1971. stavljaju se na toåkove. Nemac Karl Benc konstruãe prvi automobil sa unutraãnjim sagorevanjem. koncentracija stanovniãtva u gradovima zahtevala je razvoj javnog gradskog putniåkog prevoza (s druge strane saobrañaj je omoguñio razvoj gradova) itd. Saobrañajni fakultet. U skladu sa ekonomskim potrebama otkrivaju se i primenjuju: cevni transport (naftovodi. Ovaj rekord je potukla legendarna “buba” – “folksvagen”. a zatim i lokomotiva.12 Danlop je izumio pneumatike i od 1890. Konaåno. knjiga I. unapredio ovaj izum i omoguñio njegovu praktiånu upotrebu. sklapao automobil za samo 93 minuta. marke Niseldorf. telegraf15 i telefon. Ali ovo je izazvalo i bolje povezivanje i saradnju izmeœu dalekih krajeva. 13 Ford je 1912. Australiji. Optimalan razvoj omoguñuje se samo usklaœenim razvojem sa12 Grupa autora. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 tori nalaze prvu primenu u konstrukciji motora za pokretanje prevoznih sredstava u drumskom. ali se Amerikanac Morze smatra pronalazaåem telegrafa. veka. Zelandu itd. uspeãan razvoj saobrañaja omoguñuje i pospeãuje dalji razvoj druãtva.). 16 Tokom 19. jer je 1837. a zatim i legendarni model T koji se (od 1908 do 1928) proizvodi u velikoj seriji od 15 miliona komada. Izmeœu 1885. Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. Vojne potrebe osvajanja i åuvanja reda u dalekim kolonijama postavili su posebno visoke zahteve pred saobrañaj (s druge strane saobrañaj je omoguñio efikasne vojne operacije). radio i televizija. posle Napoleonovih ratova. N. 1993. Konaåno. 15 Nemci Gaus i Weber su 1833. a zatim to radi i Gotlib Dajmler (Ãtutgart). Na osnovu ovog kratkog istorijskog osvrta na razvoj druãtva i razvoj saobrañaja. razvija se integralni transport. Ukoliko bi razvoj saobrañaja kasnio. pojavio 3.). brzih i sigurnih brodova i drugih prevoznih sredstava. a fabriåki ãofer je ostao åetrdeset i pet dana da bi obuåio prvog srpskog ãofera Sretena Kostiña. 8 . Benc je proizveo 69 automobila.13 Tako je motorizovana Amerika. Beograd. Evropu je napustilo oko 55 miliona ljudi (krenuli su ka Americi. moæe se uoåiti opãta zakonitost – meœuzavisnost: druãtveni razvoj odreœuje zahteve za saobrañajem i podstiåe stalni razvoj saobrañaja (jer saobrañaj nije sebi cilj. veñ ima cilj da zadovolji odreœene druãtvene potrebe).

U kopneni saobrañaj spadaju drumski. Danas najrazvijenije dræave imaju i najrazvijeniji saobrañajni sistem i obratno. veka. Razvijati saobrañajni sistem znaåi koordinirano razvijati sve grane saobrañaja. NAJZNAÅAJNIJE SPECIFIÅNOSTI (PREDNOSTI I NEDOSTACI) POJEDINIH GRANA SAOBRAÑAJA Saobrañajni sistem se moæe podeliti na podsisteme. a pojedine grane saobrañaja su njegovi podsistemi. U vazduãni saobrañaj spadaju saobrañaj u vazduãnom prostoru i saobrañaj u kosmiåkom prostoru.3. Zato se pravim poåetkom razvoja danaãnjih drumskih vozila smatra åetvorotaktni motor kojeg je konstruisao Nemac Nicholaus Otto (OTO motori).1. Drumski saobrañaj Istorijat drumskog saobrañaja Najstarija drumska prevozna sredstva bili su raåvasta grana i grana ispod koje su poturene oblice. 1972.. Ekonomika saobrañaja. UVOD obrañaja. tako da ukupni efekti budu optimalni. poåela je upotreba toåka i konstruisane su taljige (drvena konstrukcija sa osovinom na kojoj je toåak) i prva kolica sa toåkovima. odvijao redovni prevoz omnibusima na parni pogon. Oko 3. æelezniåki i cevni saobrañaj. a sledeñe godine i 17 Jelinoviñ.18 Pronalazak diferencijala (1828) ubrzao je razvoj parnog drumskog vozila. . vodni i vazduãni. prvi pravi automobil na elektriåni pogon konstruisao je Truve 1881. Stari koncept saobrañaja pojedinaåno je razmatrao i favorizovao pojedine grane saobrañaja. Ovo vaæi kako za pojedine dræave ili çihove regione. U vodni saobrañaj spadaju saobrañaj morima i okeanima i saobrañaj rekama. a zatim i parni omnibus. jahaña i tovarna æivotinja bili su dominantni u drumskom saobrañaju do sredine 20. Vidovi saobrañaja su kopneni (suvozemni). Savremeni koncept polazi od åinjenice da je saobrañajni sistem jedinstven. ostao je nereãen problem najveñeg radijusa kretanja i velike mase akumulatora. 9 1. veka. do 1836. Zapreæno vozilo. Svaka grana saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke.3. Londonu se od 1833. Dajmler je 1885.17 Posle parnog drumskog vozila koje je konstruisao Francuz Kinjo. konstruisao prvi motocikl sa dizel motorom. broj motornih vozila u SFRJ je premaãio broj zapreænih vo18 U zila tek sedamdesetih godina 20. jezerima i kanalima. Z.3. vidove i grane saobrañaja.1. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1.250 godine pre naãe ere. Vidovi saobrañaja se dele na grane. razvijene su parne koåije. tako i za civilizaciju u celini. te prema tome i zauzima svoje mesto u jedinstvenom (integralnom) saobrañajnom sistemu. privrede i druãtva u celini. u Mesopotamiji. Mada je vozilo na elektriåni pogon konstruisao Davidson 1842. (kretao se brzinom 12 km/h). Mada su elektriåna vozila brzo postigla zadovoljavajuñe brzine. 1.

Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. vremena polaska. Posle naftne krize trolejbusi se ponovo vrañaju u upotrebu. do 1970. Poåetkom 20. Ãkotski inæenjer Dæon Mak Adam je pronaãao (poåetkom 19. a njihovi toåkovi su hrapavi. goniå stoke. u kombinaciji sa peãaåenjem. automobil je uvek u blizini i na raspolaganju. ovome su doprineli i ekoloãki razlozi. Karl Benc istovremeno konstruiãe svoj prvi automobil (1885). U antiåkom vremenu grade se putevi sa tvrdom podlogom. Znatno kasnije je zapoåeta izgradnja klasiåne kaldrme koja se postavljala direktno na zemlju. Iz ovih osobina proistiåe niz prednosti i nedostataka drumskog saobrañaja: + drumski saobrañaj je pravi transport “od vrata do vrata”.). Ulice u centru Beograda su bile poploåane drvenim kockama sve do 1950. + drumski saobrañaj je prilagodljiv korisniku u pogledu koliåine prevoza. U razvoju kamiona veña paænja je posveñivana snazi motora. veñ. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 svoj prvi automobil na åetiri toåka. Od 1837. a manje brzini i udobnosti. mesta dopreme. + automobil najbolje prati i zadovoljava potrebe individualnog prevoza:19 korisnik je i prevoznik.. Od 1899. Autobusi su prvo uvedeni u gradskom. veka kolovoz se pravi od sitne kamene kocke (zalivene bitumenom). trolejbuske linije su masovno zamenjivane autobuskim.4 puta veñe nego u ãinskom saobrañaju). U Parizu je 1900. vozne jedinice se kreñu nezavisno. mesta polaska. jed19 Grupa autora. Rimska dræava je posebno mnogo paænje posveñivala gradnji kvalitetnih puteva. Beograd. a Luj Reno usavrãava menjaå i koristi kardansko vratilo.Lipovac. knjiga I. Najåeãñe Ne zahteva presedanje. Specifiånosti drumskog saobrañaja Drumska vozila se kreñu hrapavim povrãinama. 1888) i njegovo usavrãavanje (Miãelin. a zatim i u vangradskom prevozu. Prvi putevi u drumskom saobrañaju su bile utabane staze. Pronalazak pneumatika (Danlop. Ove razlike se danas smanjuju. S druge strane. P. 1993. 1895) omoguñili su dalji razvoj automobila. biciklista. 10 . u SAD se grade drveni putevi (poploåani krupnim drvenim kockama). Pored poskupljenja goriva. putanje. veka) makadam koji se i danas sreñe. Francuz Arman Peæo je prvi konstruisao motor sa rasporedom cilindara u obliku slova V i umnogome usavrãio ãasiju. uvedeni su autobusi sa benzinskim motorom (umesto konjske vuåe). U periodu od 1950. puãtena prva trolejbuska linija. Ford uspostavlja serijsku proizvodnju automobila. Saobrañajni fakultet. + drumski saobrañaj je vrlo elastiåan prevoz u pogledu puteva (vrlo razuœena mreæa drumskih puteva). peãak itd. zadovoljava Potrebe za putovanjem. u pogledu vozila (vrlo raznovrsna vozila u drumskom saobrañaju) i u pogledu korisnika (praktiåno svaki åovek moæe biti korisnik kao vozaå. a zatim i od asfalta i betona. brzine kretanja itd. Veliki koeficijent prianjanja izaziva i velike otpore trenja (oko 27 puta veñe nego u vodnom saobrañaju i 3.

za odlaganje). – konfiguracija terena znaåajno utiåe na troãkove. i kretala su se drvenim ãinama. prohodnost i bezbednost drumskog saobrañaja. zadovoljava sujetu. + jednostavno se kombinuje sa svim drugim granama saobrañaja. – drumski prevoz je skuplji od ãinskog i vodnog. jer su manje brzine kretanja.. + pogodan je za neplanirane prevoze. a na brzim prugama 160 ili 250 km/h. pa i poslova bezbednosti drumskog saobrañaja. izgraœeno oko 400 km gvozdene pruge. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja nostavan je prevoz manjih i srednjih prtljaga. pojedinaånim putanjama i u razliåita vremena). Stivensonova parna lokomotiva vukla kompoziciju od 12 teretnih i 22 putniåka vagona sa 90 t robe i 450 putnika. te skrañuje ukupno vreme putovanja (od vrata do vrata) itd. Prva ãinska vozila su se gradila po uzoru na drumska vozila. Onda su se poåela proizvoditi veña vozila i spajati u kompozicije. U Engleskoj je 1830.2. – iznenadne i neplanirane prevoze i – integralni transport. zavidan nivo udobnosti. poveñava pristupaånosti i mobilnost. to je simbol uspeãnosti (prestiæa). 11 1. Kasnije je uoåeno da je otpor kotrljanju po ãinama znatno manji nego otpor kotrljanju po drumu. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj Istorijat ãinskog saobrañaja Stari Egipñani su kao ãine koristili ælebove u kamenu. na mala rastojanja. obezbeœuje odreœeni nivo intimnosti i privatnosti.3. jer je jednostavna organizacija pojedinaånih prevoza. poåeo organizovani æelezniåki prevoz koji je koristio 20 Maksimalna dozvoljena brzina na Evropskim putevima ne prelazi 130 km/h.3. – drumski saobrañaj je najopasniji saobrañaj (najmanje bezbedan). Prva rudarska kolica – preteåa æelezniåkog vagona pojavila su se u Alzasu 1550. Tako je 1825. Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu S obzirom na prednosti i nedostatke. – drumski saobrañaj viãe zagaœuje okolinu i traæi viãe povrãina (za parkiranje i za kretanje. a putanje su duæe. Najmanje brzine na klasiå- nim prugama su 100 km/hat. drumski saobrañaj ñe biti znaåajan podsistem saobrañajnog sistema koji ñe na sebe preuzeti: – kapilarne – disperzivne prevoze (prevoze malih koliåina tereta i malo putnika. – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje i bezbednost drumskog saobrañaja. – veoma je sloæena organizacija drumskog saobrañaja. U Engleskoj je 1820. jer troãi viãe goriva i zahteva angaæovanje viãe ljudi (posada).1.20 åeãña zadræavanja. UVOD . Prva tramvajska pruga izgraœena je u Njujorku 1832. – drumski prevoz je sporiji od ãinskog. 1.

a na brzim prugama preko 250 km/h. potrebno je 50 vagona.000 automobila i isto toliko vozaåa. Veoma je skupa infrastruktura za ãinski prevoz. brzina od 450 km/h. jedna lokomotiva. elektriåne metroe dobijaju Budimpeãta. Uloga policije je mala i svodi se na obezbeœenje javnog reda i mira u stanicama i u vozovima (pratnja vozova). Na osnovu ovih osnovnih osobina ãinskog prevoza mogu se izvesti njegove vaæne specifiånosti (prednosti i nedostaci): + ãinski prevoz je brz prevoz zato ãto su putevi krañi (blage krivine). konstruisao prvu elektriånu lokomotivu. Danas se na klasiånim prugama ostvaruju brzine preko 100 km/h. a posebno pri jednovremenom prevozu velikih koliåina tereta i velikog broja putnika na veña rastojanja. u Francuskoj su ostvarene brzine od 380 km/h. + manje zagaœuje okolinu od drumskog saobrañaja (jer je elektrificiran i automatizovan). Specifiånosti ãinskog saobrañaja Pri kretanju glatkih metalnih toåkova po metalnim ãinama javljaju se mali otpori trenja kotrljanja (znatno manji od otpora pri kretanju drumom). 23 Najveñi deo poslova poverava se preduzeñima i dr. Postoji prostor da se bezbednost æeleznice dalje poveñava. automatizacije i usavrãavanja. U Ãvajcarskoj je elektrificirana prva pruga 1897. U periodu od 1890. 1981. Cena prevoza malo zavisi od koliåine robe.21 + priliåno je otporan na vremenske nepogode i klimatske uslove. pa su skupi prevozi praznih vagona. London. Nemac Simens je 1879. + jednostavna je organizacija poslova bezbednosti saobrañaja u ãinskom prevozu. ostvarene su brzine od 250 km/h. na savremenim prugama preko 160 km/h. otvorena prva linija metroa. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 iskljuåivo parne lokomotive. subjektima koji vrãe transport ili se staraju o infrastrukturi. Za prevoz automobilima trebalo bi oko 2. sredstava (ãinama se kreñu samo standardizovane loko21 Primera radi. Pariz i Berlin. Na pruzi Tokio – Osaka (515 km) 1964.000 t robe. Ovo omoguñuje obrazovanje velikih kompozicija vagona koje vuåe jedno vuåno vozilo – lokomotiva. 22 Ãansa da putnik u drumskom saobrañaju pogine je oko 30 puta veña nego u ãinskom prevozu. U Londonu je 1863. P. + jediniåna cena prevoza (din/toni ili din/putniku) je niska. sa parnom vuåom. Upravljanje se vrãi ãinama preko svih toåkova. loã je odnos korisne koliåine prevoza (tereta) i ukupne koliåine (teret sa vagonima i lokomotivom). S druge strane.Lipovac.22 + prosta je organizacija ãinskog saobrañaja i velike moguñnosti kontenerizacije. + ãinski prevoz je pouzdan i bezbedan. Nadzor vrãe organi za saobrañaj. ako hoñemo da odjednom prevezemo sa jednog na drugo mesto 1. 12 . jedan maãinovoœa i joã 5 ljudi. a brzine kretanja vozila veñe nego na drumu. do 1900.23 – ãinski prevoz je krut prevoz – nije elastiåan u pogledu puteva (vozi se samo prugama). Za isti prevoz drumom trebalo bi 100 – 200 teretnih vozila i oko 200 vozaåa. a 2007.

000 godina znali za jedro. pa se mogu opravdati samo masovnim prevozima. Zatim je poåeo da vesla rukama. – zaustavljanja u stanicama uveñavaju troãkove prevoza i znatno smanjuju brzine putovanja. Tako smo dobili åamce sa veslima. – nije prilagodljiv pojedinaånim potrebama korisnika. koncentrovane (masovne) prevoze robe i putnika na velika rastojanja.24 Brze pruge ñe ubrzati svetsku meœunarodnu podelu rada.1. Ãinski prevoz je predodreœen za brze. niti za disperzovane (rasute) prevoze. a zatim i veñe brodove koji su vekovima vladali morima i rekama. Dubeñi stablo snizio je teæiãte i obezbedio stabilnost. UVOD . mesta stajanja. a najavljuje se njegovo proãirenje i na celu EU. – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja. veñ se mora kombinovati sa drumskim saobrañajem. Ãinski prevoz nije predviœen za male koliåine tereta i putnika. praistorijski åovek je ovu ideju iskoristio i napravio splav i prvu laœu.3.3. pa pravim veslima.3. – skup je prevoz praznog vozila. nije prilagoœen zahtevima pojedinaåno malih prevoza. odreœuju i njegovo buduñe mesto u saobrañajnom sistemu. Naime. ali ñe i procesi podele rada ubrzati dalji razvoj æeleznice i ojaåati ovakve pozicije ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu. Zbog brzine i pouzdanosti ãinski prevoz ñe biti sve znaåajniji za privredu. Sliåan koncept primenjen je u SAD i Japanu. ulazak/izlazak putnika itd. putevi. Savremene brze pruge su posebno skupe u izgradnji i odræavanju i mogu se opravdati samo na magistralnim pravcima sa stanicama na velikim rastojanjima. granom. 24 Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu Navedene prednosti i nedostaci ãinskog prevoza. a 24 Danas su razvijeni i realizovani koncepti noñnog skoka. 13 1. – uspostavljanje ãinskog prevoza i odræavanje infrastrukture su skupi. u Nemaåkoj ñe svaki teret koji bude predat æeleznici veåeras. niti prevozu od vrata do vrata. Egipñani su pre 6. 1. veñ se pojedinaåni korisnici prilagoœavaju ãinskom prevozu (vreme polaska. udobne. niti korisnika (vozno osoblje su samo profesionalci).). Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja motive i vagoni koji su vlasniãtvo dræave ili velikih preduzeña). biti u toku noñi preveæen do odrediãta. – nije prevoz od vrata do vrata. Zato ñe se sve viãe kombinovati sa drumskim saobrañajem koji ñe preuzimati disperzovane prevoze na kratka rastojanja i neplanirane prevoze. Vodni saobrañaj Istorijat vodnog saobrañaja Gledajuñi stabla kako plivaju vodom i ptice ili æivotinje na stablima.

veliki brodovi za reåni saobrañaj su od 1.000 t. proizlaze prednosti i nedostaci vodnog saobrañaja: + vodni saobrañaj obezbeœuje najjeftiniji prevoz pri malim brzinama.000 t.000 t.000 km. jezera i reke. i skrañuje put do Indije za oko 10. bez posebnog poveñavanja otpora trenja. posle Drugog svetskog rata i brodovi na nuklearni pogon. Åeliåni brodovi prevazilaze ograniåenja u veliåini i nosivosti25 i konaåno potiskuju jedrenjake. i skrañuje put od istoåne do zapadne obale Amerike za oko 15. Kasnije su. jer se tada smanjuju jediniåni troãkovi prevoza. Jedrenjaci su i dugo posle Fultonovog parobroda (1807) uspeãno konkurisali parobrodima. Od 1903.16 kW u pomorskom saobrañaju. otvoren je 1869. Ludvigov kanal Rajna – Majna – Dunav otvoren je 1846. åak i kada cela povrãina uronjenog dela broda dodiruje vodu.27 + vodni saobrañaj je pogodan za vrlo masovne prevoze. tako da su se parne maãine ugraœivale kao pomoñno sredstvo – dodatak jedrenjacima. veñi kanal je puãten u saobrañaj 1992. brzina i bezbednost. Meœutim. zbog ograniåenja za velike brodove i konkurencije æeleznice. Veñ u starom Egiptu. veliki avioni 30 – 50 t. konstruisao prvi savremeni åeliåni parobrod (sa mostovskom konstrukcijom i duplim dnom) koji je preplovio Atlantik za 13 dana i 3 sata. sa dominacijom velikih brodova. 25 Dok su drveni brodovi dostizali 90 m duæinu i oko 5. Praktiåno. Iz ovih osnovnih zakonitosti – osobina. Graœeni su i novi kanali. uporedo sa razvojem brodova poveñavali su se njihova veliåina. ovi kanali napuãteni ili su poveñavani. Prvi parobrod sa propelerom zaplovio je 1836. 27 Za prevoz jedne neto tone tereta treba angaæovati 0. nosivost. Trebalo je skoro 100 godina da se parobrodi oslobode jedrenjaka.350 t nosivosti.26 Veliki su otpori sredine pri kretanju broda kroz vodu i oni rastu proporcionalno kvadratu brzine. Veñi brodovi viãe uranjaju u vodu i stabilniji su.7 kW u ãinskom prevozu. Suecki kanal. 4.000 t nosivost. duæine 160 km. kanal je uoåi drugog svetskog rata napuãten. Panamski kanal je puãten u saobrañaj 1914. + vodni saobrañaj je pogodan za primenu mehanizacije i kontejnera. velike æelezniåke kompozicije oko 2. a najveñi i do 500.000 km. standardni brodovi nose 20. primenjuju se dizel motori na brodovima. skoro da nema ograniåenja za veliåinu brodova. Vodni putevi su prvo bile samo prirodne saobrañajnice: mora. åeliåni brodovi skoro da nemaju ova ograniåenja i veñi su i do stotinu puta. 26 Veliki kamioni imaju nosivost 30 – 40 t. + mali su troãkovi uspostavljanja saobrañaja i ne zavise od duæine plovnog puta (obiåno se svode na troãkove izgradnje luka i pristaniãta).Lipovac. P. Engleski inæenjer brodogradnje Brunel je 1838. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 brodarstvo u antiåkim dræavama je omoguñavalo trgovinu i velike vojne pohode. 1. Novi. Kini i Mesopotamiji grade se kanali – veãtaåki plovni putevi kako bi se obezbedio kontinuitet vodnog saobrañaja. i omoguñuje plovidbu brodova do 1. veliki vagoni oko 80 t.000 t. snaga. Specifiånosti vodnog saobrañaja Mali su otpori trenja izmeœu vode i broda. 14 . Dakle.5 kW u drumskom prevozu ili 320 kW u vazduãnom saobrañaju.

a zatim dao prve skice vazduhoplova. Leonardo da Vinåi je dao prve nauåne radove u oblasti aeronautike. odnosno 28 do 46 km/h. – vodni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata. – Prevoz ogromnih koliåina jeftine i nekvarljive robe (peska. Zato vodni saobrañaj nije podesan za velike brzine. nafte. Mada se mogu poveñavati brzine broda.3.). reke. vodostaj itd. – turistiåkih putovanja åiji je cilj boravak (uæivanje) na brodu i sl. – vodni saobrañaj je ograniåen na prirodne plovne puteve (mora. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja + vodni saobrañaj je pogodan za kombinaciju sa ostalim vidovima saobrañaja (integralni transport). Meœutim. – Rekreativni prevoz i sl. 1.28 jer otpori rastu sa kvadratom brzine. – vodni saobrañaj je spor. magla. Kada se vosak istopio krila su se raspala i Ikar poginuo. osim u sluåajevima: – kada ne postoje drugi vidovi prevoza. jezera) i skupe veãtaåke kanale.4. – kada se prevoze putnici sa automobilima i prtljagom. On je prouåavao oblik i naåin kretanja ptiåjih krila.29 a vodni putevi postoje. – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje vodnog saobrañaja (led. UVOD . – ako je vodni put znatno krañi (pa i bræi) od kopnenog puta.3. Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika.1. moæe se definisati njegovo buduñe mesto i uloga u saobrañajnom sistemu: – Povezivanje ostrva i vodom razdvojenih regiona na kratkim rastojanjima. + pri povoljnim vremenskim prilikama vodni saobrañaj je bezbedan. Princip letenja letelica teæih od vazduha ot28 Najsavremeniji brodovi se kreñu brzinama 15 do 25 åvorova. 29 Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu Uvaæavajuñi prednosti i nedostatke vodnog saobrañaja. 15 1. – Povezivanje kada je cena vaænija od brzine. to nije racionalno – preskupo je. koristiñe se vazduãni saobrañaj. veñ se najåeãñe mora kombinovati sa æelezniåkim i drumskim saobrañajem. 29 Za prevoze kod kojih je vaæna brzina. rude i sl. vetrovi.). oluje. Vazduãni saobrañaj Istorijat vazduãnog saobrañaja Vekovna æelja åoveka da leti opevana je u mitu o Dedalu i Ikaru koji opisuje kako je Ikar poleteo sa krilima od ptiåjeg perja i voska. – Prevoz sirovina koje dozrevaju ili se doraœuju u toku prevoza. – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja.

parnom maãinom i benzinskim motorom. na milijardu putniåkih kilometara preœenih avionom poginulo 2. Specifiånosti vazduãnog saobrañaja Vazduhoplovi se kreñu kroz najreœu sredinu – vazduh.25 putnika (oko 6. 31 Na primer. helikopter je poleteo tek 1907. Posle uspeha brañe Rajt razvoj letelica je bio izvestan: rasli su snaga motora. savladana je za 33. prohodnosti terena. braña Vilbur i Orvel Rajt su napravili prva åetiri leta u trajanju 12–15 sekundi. S obzirom na to da je vazduhoplov odvojen od podloge. brzine. krajem drugog svetskog rata. Vojne potrebe. Meœutim. a serijska proizvodnja poåela tek u toku drugog svetskog rata (za potrebe ameriåke vojske). Konaåno vazduhoplovi koriste prirodne puteve koje ne treba posebno graditi. a posebno ratovi su dali najveñi podstrek razvoju vazduhoplovstva. Jugoslavija je ukljuåena u evropsku vazduhoplovnu mreæu 1923. a ne oslanjajuñi se o podlogu. Dve godine kasnije (1785) sliåan balon je preleteo kanal Lamanã.5 sata).5 putnika. veka preko 1. veka.31 – troãkovi odræavanja u vazduhu srazmerni su masi vozila i vremenu provedenom u vazduhu (zato nije pogodan za spore prevoze teãkih tereta). Znatno kasnije je doãlo do prve primene u privredi i za civilne potrebe. praktiåna primena ovih principa se desila znatno kasnije. P. Mada je Leonardo napravio prvu skicu helikoptera davne 1488. a na istu kilometraæu putniåkim automobilom poginulo je 16. Prvi mlazni avion konstruisan je u Nemaåkoj. U meœuvremenu je tehnika napredovala i sigurnost letenja poveñana. Vazduãne laœe – diriæabli su konstruisani 1884.836 m.5 puta viãe). 17. pred Drugi svetski rat 400 km/h.Lipovac. Prvi let preko Atlantika ostvaren je 1927 (Relacija Njujork – Pariz od 5. decembra 1903.30 visine i dometi. + mali su troãkovi uspostavljanja vazduãnog saobrañaja (posebno na duæim relacijama) i ne zavise od konfiguracije. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 krio je Englez Dæordæ Kejli (1809).). Zato su vazduãni putevi krañi od svih drugih. a krajem 20.000 km/h. niti od duæine relacije. Od pravih trasa se odstupa izuzetno zbog bezbednosti leta ili zabrane preletanja (gradova i sl. Vrãeni su brojni eksperimenti da se letelice pokreñu ljudskom snagom. Iz ovih osnovnih osobina proistiåu najvaænije prednosti i nedostaci vazduãnog saobrañaja: + najkrañe vreme prevoza. 30 Pred Prvi svetski rat ostvarene su brzine 100 km/h. niti odræavati. ostvarivãi brzinu 9 – 11 km/h. Prve jedrilice bez sopstvenog pogona konstruisane su poåetkom 19. 16 . + avionski saobrañaj je jedan od najbezbednijih grana saobrañaja. u Severnoj Karolini (SAD). pa su otpori kretanju najmanji. Konaåno. U meœuvremenu su bolji rezultati postignuti sa letelicama lakãim od vazduha. Vazduhoplov je izloæen sili gravitacije koju mora da savlada silom potiska i snagom svojih motora. godine. Braña Mongolfije su konstruisali prvi balon sa zagrejanim vazduhom (1783) koji je za 25 minuta preleteo 8 km. a posebno na duæim relacijama omoguñuju velike brzine (jer su mali otpori kretanju) i krañi putevi. kretanje ne zavisi od konfiguracije i kvaliteta terena. ali ih je posebno razvio nemaåki grof Cepelin. + letovi veñih i teæih aviona su rentabilni samo pri veñim brzinama. u SAD je 1952.

niti prenos saopãtenja. 33 Zbog nedostatka prostora. U daljem razvoju saobrañaja trebalo bi imati navedene specifiånosti pojedinih grana. veñ se mora kombinovati s drugim vidovima prevoza. padavine. – prevoz skupih roba i bogatih putnika (åije velike zarade. Æeleznica – dizel vuåa 4. – klima i loãe vremenske prilike (magla. V. opravdavaju velike troãkove prevoza). Æeleznica – elektriåna vuåa 2.0 3.5 22.0 12. a posebno sa drumskim saobrañajem. str. – loã odnos bruto/neto mase. i Boæiñ. tako da prevoz mase vazduhoplova uveñava jediniåne troãkove prevoza po toni neto mase. Vazduãni saobrañaj 6. vetrovi.3. svaka grana saobrañaja ima svoje specifiånosti33 (prednosti i nedostatke) koje definiãu njeno mesto u saobrañajnom sistemu. S. Ekonomski fakultet. UVOD .9 1. a posebno razlike u potroãnji energije (Tabela 1.7 Dakle.1). a savremena tehniåko-tehnoloãka 32 Novakoviñ.8 Potroãnja po jednoj neto tona kilometru 1. Putniåki automobil 5.3 3. brzinu prevoza.5 10. kroz uãtedu u vremenu. Relativni odnosi specifiåne potroãnje energije po vidovima transporta (kao reper je uzeta potroãnja kod æeleznice – elektriåne vuåe)32 Transprot 1. Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu Vazduãni saobrañaj ima veoma vaæno mesto u saobrañajnom sistemu. Beograd.9 3. Pomorski saobrañaj 7. Nadalje ñe se saobrañajni sistem posmatrati kao jedna celina. Tabela 1.1.8 27.. oluje) znatno utiåu na pouzdanost (letovi se otkazuju) i bezbednost leta. 1994. 349. – povezivanje nerazvijenih oblasti teãke konfiguracije terena. zagaœivanje æivotne sredine. – povezivanje udaljenih ostrva i planeta. Reåni saobrañaj Potroãnja po jednom putnik kilometru 1. – prevoz lako kvarljivih roba (kod kojih je brzina prevoza prioritet). prilagoœenost korisniku.1. ovde nisu detaljnije obrazlagani cevni transport. – vazduãni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata. 17 1. Autobusi 3. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja – vreme putovanja je duæe na krañim relacijama (jer se vremenu kretanja dodaje i oko 1 – 2 sata potrebnih za dolazak do aerodroma i pripremu za let. bezbednost saobrañaja itd.5 4. Ekonomika saobrañaja. a posebno sluæi za: – prevoz na vrlo velika rastojanja.

1994.. Time to Decide.3. 35 Evropska S. bræi i bezbedniji. 2001. jeftina i brza promena prevoznih sredstava i prelazak sa jedne na drugu granu saobrañaja. a ne pojedinih vidova i grana saobrañaja. dinamiåko planiranje izgradnje itd. veka kada su prihvañeni standardi u proizvodnji paleta i kontejnera. Koordinirano se biraju optimalni magistralni pravci. privrede. Beograd. kao i integraciju razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu kako bi se najbolje iskoristile prednosti pojedinih grana. jedinstvena mreæa EURO CITY vozova visokog kvaliteta itd. Ekonomski fakultet. jedinstveni standardi za saobrañajne puteve i saobrañajna sredstva. i Boæiñ. a posebno u pogledu razvoja i unapreœenja evropskog saobrañajnog sistema (izgradnja magistralnih mreæa puteva.35 obezbeœuje se zajedniåko finansiranje. str. Usvojen je i plan evropskih drumskih koridora itd. a prevoz se realizuje na principu slobodnog izbora saobrañajnog sredstva od strane korisnika. 36 White Paper. ali i druge evropske zemlje usklaœuju svoje saobrañajne politike. Ovo bi trebalo da obezbedi ãto racionalnije tokove roba i putnika na nivou Evrope. jedinstveni menadæment.Lipovac.). Dræave obezbeœuju druãtveno racionalnu koordinaciju i usmeravanje prevoza. vazduãnih koridora). P. 34 Novakoviñ. Opãti cilj globalne saobrañajne politike je razvoj saobrañajnog sistema. pa i druge evropske dræave sve viãe koordiniraju svoje saobrañajne politike.5. da podræi meœunarodnu robnu razmenu. V. razvoj turizma. nauke itd. grana) prevoza.000 km pruga. kanala. U tom smislu se razvijaju koncepti æeleznice za velike brzine. European Transport Policy for 2010. Koncept integralnog transporta podrazumeva integraciju transporta i proizvodnje. Tako se na svakoj deonici puta koristi optimalno sredstvo (vid. Usvojeni su zajedniåki evropski kriterijumi koji predviœaju da se velike brzine postiæu izgradnjom novih pruga (za brzine preko 250 km/h) ili rekonstrukcijom postojeñih (za brzine do 250 km/h). U tom smislu je prihvañena politika i strategija razvoja saobrañaja u EU36 kojom se predviœa i smanjenje broja poginulih u saobrañaju sa 40. European Commission.000 u periodu od 2001.34 Zemlje EU. U tom smislu je napravljen istorijski iskorak ãezdesetih godina 20. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope Evropska unija. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 reãenja ñe sve viãe olakãavati kombinovanje razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu (integralni transport). tako da se mogu definisati osnovni elementi saobrañajne politike koji su opãteprihvañeni u Evropi. 18 . 329. Dræave i drugi subjekti (æelezniåke uprave i preduzeña) posveñuju posebnu paænju bræoj modernizaciji æelezniåkog saobrañaja kao osnove saobrañajnog sistema. ekonomska komisija za Evropu je usvojila plan magistralne æelezniåke mreæe koji obuhvata 41. Saobrañaj je postao oblast u kojoj se najbræe ide na meœunarodne.000 na 20. a prevaziãli nedostaci. jedinstveni marketing. do 2010. cevovoda. 1. a posebno evropske integracije (jedinstvene tarife. Ekonomika saobrañaja. jedinstvena razvojna politika. pruga. Tako je omoguñena jednostavna. a ceo prevoz postaje jeftiniji.

odnosile su se na uspostavljanje tehniåkih zahteva u vezi vozila i na kontrolu ispu37 Razvijene zemlje su ranije ulazile u sve faze i bræe menjale stavove o bezbednosti saobrañaja. Tipiåne kontramere koje se vezuju za prvu fazu. Ovo se. na pitanje “ÃTA?” (Ãta se to dogodilo?).1. 38 Saobrañajne nezgode se dogaœaju sluåajno i verovatnoña da neko ima odreœen broj saobrañajnih nezgoda u posmatranom periodu je ista za sve vozaåe i odreœuje se prema Puasonovom zakonu raspodele. 39 Ova teorija prihvata teoriju sluåaja za prvu nezgodu. niti su na isti naåin reãavani. Dakle.000 stanovnika.38 koja je kasnije korigovana teorijom zaraze. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Druãtvo nije uvek imalo iste probleme bezbednosti saobrañaja (po vrsti i obimu).1. a saobrañajne nezgode evidentirane i prañene kao vrsta kriviånog dogaœaja. Istraæivanja saobrañajnih nezgoda svodila su se na pojedinaåne istrage organa gonjenja (policija i sudstvo) i odnosila su se. RAZVOJ TEORIJSKE MISLI O BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA (PRISTUPI REÃAVANJU PROBLEMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA) . Åak ni u pravilima saobrañaja nisu pravljene znaåajnije razlike. Åoveåanstvo je proãlo nekoliko faza u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. Problemi bezbednosti saobrañaja su smatrani prolaznim “po sebi” i vezanim za fazu neprilagoœavanja ljudi vozilima i obratno. U teorijama saobrañajnih nezgoda prihvañena je teorija sluåaja. izdvojiñemo åetiri osnovne faze razvoja teorijske misli i prakse bezbednosti saobrañaja. Razvijene dræave su ranije imale problem. Bazama podataka o saobrañajnim nezgodama nije posveñivana nikakva paænja (nisu postojale). Stepen motorizacije bio je ispod 25 motornih vozila na 1. 1. Samo najteæe nezgode su se evidentirale kao vrsta kriviånog dogaœaja (evidentiralo se samo ÃTA se dogodilo). za naãe potrebe. S obzirom na ruånu proizvodnju automobila. nisu bili na isti naåin tretirani. s pravom.39 Nesavrãena vozila nisu izazivala veñe probleme bezbednosti saobrañaja u danaãnjem smislu. ãto ih je svrstavalo u vrlo visoku klasu graœana. smatralo liånim problemom korisnika vozila. on je bio veoma skup i tretiran kao izuzetna retkost i kuriozitet. prva nezgoda je sluåajna. Mada se ove faze mogu razliåito definisati. Ovo je razumljivo. ranije su shvatile prirodu i teæinu problema bezbednosti saobrañaja. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) U prvoj fazi (trajala do 1925. Osobe koje koriste vozilo imale su tretman imuñnih vlasnika vozila. s obzirom na brojnost i tehniåke moguñnosti tadaãnjih automobila. Pojedinaåni (separatni) napori za spreåavanje nezgoda temeljili su se na metodu pokuãaja i pogreãaka. / 1935)37 automobil je koriãñen po analogiji sa konjskom zapregom. Sva paænja je usmeravana na probleme koji su se odnosili na pouzdanost u radu i potrebu za åestim stajanjima. probleme ukljuåivanja motora itd. te ranije pristupile njegovom reãavanju. Kad neko ima prvu nezgodu. Ovi problemi nisu imali isti znaåaj. Brzine su bile ograniåene na 6 – 10 km/h (u naseljima i za teretna vozila) ili oko 10 do 20 km/h (putniåki automobili na otvorenim putevima). to menja njegovu verovatnoñu da uåestvuje u sledeñoj – on je “zaraæen”! 19 1. popravkama. pre svega.4.4. UVOD 1.4.

P. jer je broj nezgoda bio vrlo mali. u prvoj fazi. 1834). Automobili su predmet divljenja okoline.44 Ovo je prihvañeno kao zakonitost – nuæna posledica razvoja saobrañaja. niti se posebno istiåu problemi bezbednosti saobrañaja.Lipovac. Istragom je utvrœeno da se jedan neoprezni vozaå kretao preve- likom brzinom od åak 12 km/h. 40 41 42 Dakle. åak i u svetskim okvirima. Naglo su rasli svi apsolutni43 i relativni pokazatelji (ne)bezbednosti saobrañaja. izgradnja vrlo skupih i kvalitetnih puteva. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) Drugu fazu (od 1925/30 do 1965/70) karakteriãe masovna proizvodnja i nagli porast broja motornih vozila u svetu (od 25 do 250 motornih vozila na 1. Ovo je i bilo prihvatljivo. Naime. trajala do tridesetih godina 20.2. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 njavanja ovih zahteva. Ograniåenja brzine od oko 20 km/h (koja su obuzdavala rast broja saobrañajnih nezgoda) sve viãe su zaostajala za tehniåkim moguñnostima vozila i postajala su neodræiva. 42 U ovoj nezgodi prvi put je poginuo vozaå. Prihvañeno je da ñe se saobrañajnim situacijama moñi uspeãno upravljati 40 Tada je u jednom autobusu kod Glazgova eksplodirao parni kotao i poginulo je 5 ljudi. a posebno u razvijenim zemljama. Ovu fazu karakteriãe i vrlo buran razvoj svih grana saobrañaja. Osnovna ideja saobrañajnog projektovanja svodi se na prilagoœavanje åoveka da upravlja svim saobrañajnim situacijama. Rezultat takvog pristupa bio je stalni porast broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Prvenstveno su isticane neposredne i lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda (nastradala lica i materijalna ãteta).41 Na treñu nezgodu sa smrtnim ishodom. 1896). a uspostavlja se i doktrina dva “E” (Engineering – Education). 20 .4. u prvoj fazi su savladani problemi upravljanja vozilom (vozila su na viãem tehniåkom nivou i jednostavna su za upravljanje) i sada se paænja posveñuje kontroli i reãavanju saobrañajnih situacija. Dominira doktrina jednog “E” (Engineering). a posebno u razvijenim zemljama. problem bezbednosti saobrañaja je minimiziran i vezivao se za interese pojedinaca. Postavljeni su temelji doktrine “tri E” (Engineering – Education – Enforcement). åoveåanstvo je åekalo samo dve godine (SAD. veka. prva evidentirana saobrañajna nezgoda sa poginulim licima dogodila se u Engleskoj (Glazgov. 1898). Dakle. kao najznaåajnije apsolutne pokazatelje bezbednosti saobrañaja.42 Prva faza je.000 stanovnika). 1. 41 U ovoj nezgodi poginuo je prvi peãak. 44 Posebno se misli na relativni broj nezgoda i broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika i broj registrovanih vozila. U ovoj fazi niti se dovoljno ceni znaåaj saobrañaja.40 Druga saobrañajna nezgoda sa smrtnim ishodom dogodila se 62 godine kasnije (London. 43 Misli se na broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih. Ovo dovodi do pravog buma (porasta) broja saobrañajnih nezgoda u svetu. za veñinu razvijenih.

) rastu progresivno (bræe od linearnog rasta). U reãavanje problema. prvi put je zapoåeto ublaæavanje rasta pokazatelja bezbednosti saobrañaja. ako vozila i putevi budu dobro projektovani (Engineering). ukljuåuju se inæenjeri (projektanti puta i vozila) i psiholozi (oblikovanje – prilagoœavanje liånosti). Japan i druge. ali i nagli porast broja nastradalih u njima (zbog veñih brzina). broj nastradalih u nezgodama itd. dok relativni pokazatelji (broj nezgoda na 100 hiljada stanovnika. 46 Sve viãe se problem bezbednosti saobrañaja priznaje kao znaåajan druãtveni problem (a ne samo problem pojedinca).000 stanovnika) i dalji razvoj saobrañaja. ako ljudi budu dobro obuåeni (Education) i ako policija natera sve korisnike puta da poãtuju pravila saobrañaja (Enforcement). otkrivanju njenih uzroka i odgovoru na pitanje “ZAÃTO?”. 47 SAD kao saobrañajno najrazvijenija dræava prve su uãle u ovu fazu.46 Velika paænja se posveñuje otkrivanju i zaãtiti od vozaåa koji su skloni saobrañajnim nezgodama (recidivistima). ali se ne shvata ozbiljnost negativnih efekata u saobrañaju. zbog svojih psihofiziåkih osobina. Apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda. 1909) predviœaju se i osnovni uslovi za upravljanje automobilima. Zatim slede razvijene zemlje Zapadne Evrope.3. porast broja vozila (od 250 do 500 motornih vozila na 1. U tom smislu poåinje se pridavati velika paænja projektovanju vozila i puta. UVOD . Do izraæaja dolazi teorija sklonosti. Dakle.4. do 1980/ 85) nastavlja se razvoj saobrañajnih potreba.) rastu degresivno (sporije od linearnog rasta). pa se nedovoljno ceni znaåaj bezbednosti saobrañaja. Dalje se razvijaju teorija i praksa. Ovu fazu karakteriãu koordinirani napori da se smanje stradanja u saobrañaju. osposobljavanju vozaåa45 i kontroli saobrañaja. Rezultat ukupnih napora bilo je ublaæavanje porasta broja saobrañajnih nezgoda. postoje grupe ljudi koji su. Uspostavljaju se prve nacionalne baze podataka o saobrañajnim nezgodama. 45 U Prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilima (Pariz.1. 1. 21 1. broj nastradalih na sto milion vozilo kilometara itd. Prvi vozaåi u Srbiji su morali da provedu 6 meseci u automobilskim garaæama da bi izaãli na vozaåki ispit. skloni svim vrstama incidenata. pa i saobrañajnim nezgodama. pored pravnika. u ovoj fazi sve viãe se istiåe znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva. ali se moguñnosti reãavanja i dalje vezuju za pojedinca (tumaåi se nedostatkom veãtina ili nepoãtovanjem pravnih i moralnih normi). Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) 47 U treñoj fazi. ali na dobrovoljnoj osnovi. 46 Prema teoriji sklonosti. ali nezavisno i izolovano. Dakle.4. koja zapoåinje ãezdesetih godina47 (od 1965/70. Sve viãe paænje se posveñuje struånoj analizi saobrañajne nezgode. Oni se mogu otkriti i pre nego ãto uåestvuju u prvoj saobrañajnoj nezgodi. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (saobrañaj ñe biti bezbedan).

U istraæivanjima se nameñe cost/benefit analiza s ciljem odgovora na pitanje “KAKO spreåiti nezgode?”. sve viãe se ukljuåuju saobrañajni inæenjeri.) i nacionalne evidencije saobrañajnih nezgoda. Prvi rezultati postiæu se u multidisciplinarnom istraæivanju i analizi uzroka saobrañajnih nezgoda. teorijskih formulacija i modela koji koriste statistiåke analize. Programirane akcije i napori polako dobijaju zaokruæenu formu i postaju sastavni deo saobrañajne politike. a posebno ulogu ljudskog faktora u nastanku saobrañajnih nezgoda. ãto nailazi na otpor kod korisnika. Kao osnovna ideja upravljanja odreœuje se smanjivanje – eliminisanje rizika iz saobrañajnog sistema. Aktiviraju se pojedinaåne institucije i zaduæuju za prañenje pojedinih segmenata bezbednosti saobrañaja. P. Nove mere su obiåno restriktivne i/ili skupe. trebalo je oko 15 godina istraæivaåkog rada da bi zapoåelo uvoœenje obaveze da se u vozila ugraœuju sigurnosni pojasevi itd. Korisnicima vozila se priznaje aktivna uloga u sistemu (vozaå). Na osnovu empirijskih istraæivanja. ovaj period karakteriãe fenomenoloãki pristup izuåavanju ãtetnih pojava u saobrañaju. Nekoliko teorija pokuãava da opiãe uticaj ponaãanja åoveka na bezbednost saobrañaja. Zapoåinje sistemski pristup u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. zakonsko ograniåavanje upotrebe alkohola za vozaåe itd. pojave se samo opisuju i definiãu kao problem. struånjaci saobrañajne medicine i primenjene statistike i matematike. Ovako se struånjacima daju dobri argumenti za uvoœenje novih i menjanje postojeñih pravila saobrañaja. Shvatajuñi veliki raskorak izmeœu prirode åoveka i tehniåkih karakteristika vozila.48 Ovo povezivanje teorije i prakse je dovelo do toga da 48 Na primer. projektanta vozila i psihologa). Kao uzrok nebezbednosti u saobrañaju prihvataju se problemi i nesavrãenost sistema åovek–vozilo–okruæenje. Usaglaãavaju se definicije osnovnih pojmova (saobrañajna nezgoda. Otkriva se da su åeãñe zdruæene greãke vozaåa i drugih uåesnika. poginuli u saobrañajnim nezgodama itd. U reãavanje saobrañajnih problema (pored projektanta puta. Izuåavaju se samo “spolja vidljiva obeleæja pojava”. standardi u pogledu bezbednosti vozila. Posebna paænja se posveñuje ljudskom faktoru. Ãtetne posledice saobrañaja. narasle su do te mere da su postale jedan od centralnih problema razvoja saobrañaja (pa i ukupnog druãtvenog razvoja). sigurnosni pojasevi. 22 . sve viãe se nameñe potreba obazrivog i strpljivog koriãñenja vozila. Naime. struåno se dolazi do najefikasnijih mera i modela zaãtite. Kao tipiåne kontramere pojavljuju se kombinovani modeli i ãeme za smanjivanje rizika u saobrañaju. kacige. Meœutim. izduvnim gasovima i drugim otpadnim materijama). razdvajanje motornog od ostalog saobrañaja.Lipovac. Sve viãe paænje posveñuje se zagaœivanju æivotne sredine (bukom. nego njihove pojedinaåne greãke. Obazrivo se uvode zaãtitne mere u saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Sve ozbiljnije se pokuãava (i uspeva) upravljati saobrañajem na putevima. kao na primer: ograniåenja brzina.

Beograd. broj nastradalih na 100 milion vozilo kilometara itd. 3. patnja. Mada su ovakvi napori dali dobre poåetne rezultate. a sve viãe se prihvata i znaåaj bezbednosti saobrañaja. 51 Na primer. Obuzdavanje relativnih pokazatelja (uz obavezan porast apsolutnih pokazatelja)50 je prihvañeno kao zakonitost i cilj kome se teæilo. u saobrañajnoj i ukupnoj razvojnoj politici druãtva.). 2 deo. engleski nauånici su uoåili (i prihvatili kao nuænost) da broj nezgoda sa smrtnim ishodom raste po sledeñoj zakonitosti: D=0. R. tako da se ne ometa njegov razvoj.0003P(N/P). nije sazrela svest o moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti. Saobrañaj i saobrañajni problemi postaju dominantni i prisutni u svim planovima. P – broj stanovnika i N – broj registrovanih automobila Ovo se izuåavalo. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja su primenjene mere sve viãe utemeljene na teoriji i istraæivanjima. Pored materijalnih posledica (ãtete.) razvijaju teorije i modele bezbednosti saobrañaja.). a posebno porast broja saobrañajnih nezgoda. sistemske analize.1/3 gde su: D – broj nezgoda sa smrtnim ishodom. Osobe koje upravljaju vozilom tretiraju se kao korisnici puta. str. sve viãe se uvaæavaju nematerijalne posledice saobrañajnih nezgoda (bol. Dakle. gubici i troãkovi). sa naglaãenom potrebom za ujednaåavanjem definicija i baza. sa porastom broja stanovnika. vrlo brzo se ispostavilo da njihov efekat nije trajan i beleæen je dalji rast ãtetnih posledica. 50 Dragaå. sociologije. teorije komunikacija itd. Posledice saobrañajne nezgode se analiziraju integralno. sa razvojem saobrañaja. Izloæenost riziku se povezuje sa nebezbednoãñu u saobrañaju.). nauåna znanja su se. lekara i psihologa. Baze podataka se prikupljaju sistematski i viãedimenzionalno. dokazivalo i ovakvom trendu se teæilo. Kao konaåni cilj definiãe se upravljanje ukupnim transportnim sistemom.4. a da se poboljãa bezbednost saobrañaja.1.4. Meœutim. Struånjaci. UVOD . Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) U åetvrtoj fazi (od 1980/85) i dalje raste broj vozila (preko 500 motornih vozila na 1. socijalno zagaœivanje æivotne sredine itd. Uspostavljaju se meœunarodne 49 U teoriji se razvijaju modeli za prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica koji polaze od pretpostavke da apsolutni broj nezgoda i njihovih posledica neminovno raste. ali se smanjuju relativni pokazatelji (broj nezgoda na milion vozila. 23 1. Bezbednost saobrañaja. Uzima se u obzir rizik u saobrañaju. vezivala za pojedinaåne mere i probleme.. sa porastom broja registrovanih vozila itd.51 1. Struånjaci najraznovrsnijih profila (pored inæenjera. najåeãñe.4. Saobrañajni fakultet. u ovoj fazi se posebno ceni znaåaj saobrañaja. sve åeãñe su prisutni struånjaci primenjene tehnologije. Meœutim. regulisanje saobrañaja i transportni sistem u celini.49 Nastavlja se rast apsolutnih pokazatelja bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda. 1983. a automobil kao potreba savremenog åoveka.000 stanovnika). broj nastradalih itd. pa i veliki deo populacije prihvataju matematiåke modele o zakonitosti rasta broja nezgoda i njihovih posledica.

Lipovac. Prihvañeno je da se problemi bezbednosti saobrañaja mogu i preduprediti. Poslovi bezbednosti saobrañaja su maksimalno decentralizovani i dolazi do izraæaja lokalno upravljanje. materijalni.18 miliona ljudi. Okuplja se. popeti na treñe mesto. Uspostavljaju se povoljniji ukupni odnosi izmeœu pojedinih grana saobrañaja (koje dræava nizom mera nameñe i odræava). 2004. Oxford University Press Inc. WHO. 1998). oko 20 do 50 miliona je bilo povreœeno. CARE (baza podataka za zemlje ålanice EU) itd. problemi u protoånosti saobrañaja. u sve saobrañajne. nedeljama ili mesecima. 53 Ovi 24 . danas ljudi na putovanja troãe od 60 do 90 minuta dnevno i ovaj *troãak* se ne razlikuje bitno u afriåkim selima i evropskim gradovima. 55 World Disasters Report. Bezbednost saobrañaja uãla je. International Federation of Red Cross and Red Crescent Societies.55 Problemi bezbednosti saobrañaja nameñu se kao prioritet u ukupnoj saobrañajnoj politici (pa i ãire). a ne samo naknadno opisivati i tumaåiti. uz voœenje raåuna o ceni i ukupnim transportnim troãkovima (vremenski gubici. New Delhi. Ljudski. Tvorci saobrañajne politike shvataju da saobrañajne nezgode prete da omalovaæe sve koristi koje druãtvo ima od saobrañaja.53 U toku 2002. 7. april 2004). godine saobrañajne nezgode su se popele na deveto mesto na svetskoj listi uzroånika smrtnosti (prema izgubljenim godinama æivota). u sudarima na putu poginulo je 1. a oko 5 miliona je doæivotno onesposobljeno.52 53 54 Procenjuje se da su saobrañajne nezgode do 1990. godine odnele oko 30 miliona æivota. ali i u urbanistiåke. International Federation of Red Cross and Crescent Societies. bezbednost saobrañaja postaje znaåajna stavka u dræavnim troãkovima (dræave trajno i povoljno reãavaju finansiranje bezbednosti saobrañaja). 52 Prema procenama MIT (Massachusetts Institute for Technology) i IIASA (International Institute for Ap- plied Systems Analysis). Kontramere se preduzimaju na mreæi.54 U toku 1990. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama: IRTAD (baza podataka za zemlje OECD). 54 Road safety is no accident (Broãura povodom svetskog dana zdravlja posveñenog stradanjima u saobrañaju. poremeñaji na saobrañajnoj mreæi i sl. na velika vrata. do tada neviœen. Procenjuje se da ñe se do 2020. pa i multinacionalne nauåno-istraæivaåke ustanove. New York..). milioni su bili hospitalizovani danima. Ove ustanove. P. na osnovu neprekidnog i sveobuhvatnog prañenja stanja bezbednosti saobrañaja u dræavi i u svetu planiraju i predlaæu veoma ãiroke mere koje imaju cilj podizanje nivoa bezbednosti saobrañaja. 1998. podaci su promovisani u Svetskom izveãtaju o katastrofama (World Disasters Report. vremenski i drugi gubici u saobrañaju mobiliãu na izgradnju i uåvrãñivanje stabilnih sistema zaãtite. osnivaju se nacionalne. ekonomske i druge planove. nauåni i struåni potencijal koji se profesionalno bavi problemima bezbednosti saobrañaja.

njegovog opisivanja i tretiranja kao viãe zakonitosti (Boæije davanje).900 70. do 2005. Godiãnji broj poginulih na putevima Evropske unije.300 60000 59.5 na 4. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Kao rezultat ovog novog pristupa reãavanju problema bezbednosti saobrañaja postiæu se neverovatni rezultati. 70.000 cilj za 2010: spasiti 25. u odnosu na strateãki plan. .300 46. a time i do porasta broja saobrañajnih nezgoda i svih njihovih posledica. a za 90% poveñan je broj preœenih kilometara (sa 220 na 410 milijardi kilometara). EU od 1990.800 50. koji se svode na dalji razvoj saobrañaja. 57 Danas neki autori ovo istiåu kao najznaåajniju ãtetnu posledicu saobrañaja.700 42.000 36. uz smanjivanje broja saobrañajnih nezgoda i svih negativnih posledica (u apsolutnim iznosima).57 Na teritoriji SR Nemaåke. Istovremeno je broj teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama smanjen za oko 47 % (sa oko 92. u periodu od 1972.56 U ovoj fazi sve viãe se istiåe i socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa kao znaåajna posledica saobrañajnih nezgoda i ukupnog saobrañaja.000 25. UVOD .1.100 40000 39.6 hiljada teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama).300 66.4 na 48.500 56. 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Slika 1.200 50000 50. U ovoj fazi menja se izneti stav i praktiåno pokazuje da je moguñe razvijati saobrañaj. za 100% poveñan je broj registrovanih motornih vozila (sa 16 na 32 miliona).800 34.500 29.100 55.nacionalni podaci.500 61.4.000 46. uz neprekidno smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (åak i apsolutnih vrednosti).1 hiljadu).600 59. prihvañen je stav da se bezbednoãñu saobrañaja moæe upravljati.1.000 2010 20000 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 Izvori: . a broj poginulih je smanjen za oko 57 % (sa oko 9. Umesto ranijeg prihvatanja problema. 25 1. bio opãteprihvañen stav da razvoj saobrañaja dovodi do poveñavanja intenziteta saobrañajnih tokova.200 54.400 55. Ova istraæivanja i rezultati koji su postignuti nameñu potrebu da se iz temelja promeni stav o problemima bezbednosti saobrañaja.900 43.000 života evidentirani broj poginulih 80000 70000 55.200 27. u teoriji. Sliåne rezultate postigle su i druge razvijene zemlje Zapada. sa procenom plana smanjnja do 2010.CARE (EU baze podataka o saobraæajnim nezgodama).700 37.400 49. do 1993.700 30000 31. Godišnji broj poginulih lica u saobraæajnim nezgodama.400 41. 56 Dugo je.

Pozitivni efekti ovih mera neñe se brzo uoåiti. Dakle. realno definisati æeljeno stanje i preduzimati mere da se postojeñe stanje pribliæi æeljenom. neophodno je dobro poznavati postojeñe stanje. Meœutim. Dakle. pod pretpostavkom da se nastavi postojeñi trend. Ciljevi su precizniji.).Lipovac.5. redefinisanje i striktno poãtovanje procedure uviœaja i razjaãnjavanja saobrañajnih nezgoda i sliåno. pojam materijalne ãtete i dr.). Danas je u toku usklaœivanje ovih postupaka na nivou Evrope. redefinisanje metodologije evidentiranja saobrañajnih nezgoda. da se u narednih 5 godina smanji broj poginulih za 40%. Veoma je vaæno da sve zemlje svoj postupak prilagode postupku koji se primenjuje u zemljama Evropske unije. vremenski ograniåeni i obiåno definisani odreœenim vrednostima (na primer. bezbednost saobrañaja nije Bogom data i od nas nezavisna pojava. vizija su bezbedni putevi. ako se ne preduzimaju nikakve mere). neophodno je: – poznavati postojeñe stanje. da bi se upravljalo stanjem bezbednosti saobrañaja. pojam nastradalih. prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. da se u narednih 10 godina smanji broj nezgoda sa nastradalim za 50% i sl. postojeñe stanje podrazumeva i prognozu razvoja pojave na osnovu postojeñeg stanja (na primer. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA JE DRUÃTVENI FENOMEN KOJIM SE MOÆE UPRAVLJATI! 1.). kako bi se rezultati mogli uporeœivati i korektnije definisati æeljeno stanje. Æeljeno stanje u bezbednosti saobrañaja trebalo bi definisati za period od bar 5 godina. OSNOVNI PREDUSLOVI ZA UPRAVLJANJE U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se nekim sistemom uspeãno upravljalo. kako bi se mogli sagledavati ciljevi i efekti upravljanja. usaglaãavanje na nivou Evrope je preduslov za koriãñenje proverenih metodologija upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. – definisati æeljeno stanje i – odabrati upravljaåke mere kojima ñe se postojeñe stanje pribliæiti æeljenom. U svetu su razvijeni i precizno definisani postupci istrage saobrañajnih nezgoda i prañenja postojeñeg stanja. tj. pa i ãire. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Dakle. Pri definisanju postojeñeg stanja neophodno je uoåiti i osnovne tendencije u razvoju pojave. tehniåki ispravna i bezbedna vozila itd. Pri definisanju æeljenog stanja trebalo bi definisati vizije i ciljeve upravljanja. Ovo moæe podrazumevati redefinisanje osnovnih pojmova (pojam saobrañajne nezgode. U oblasti bezbednosti saobrañaja moæe se sliåno definisati pojam upravljanja. Vizije se definiãu bez vremenskih rokova i bez konkretnih vrednosti (na primer. a u zavisnosti 26 . P. a napori za njihovo preduzimanje su veliki.

bude manje od 400 poginulih i 37 hiljada povreœenih u saobrañajnim nezgodama. cilj Kanade je da u 2001. a koji su UN prihvatile kao preporuku. Pri tome bi trebalo imati u vidu preporuke UN. – definisanje uloge i izvora finansiranja nacionalnog tela za bezbednost saobrañaja – NRSC (National Road Safety Council). od dosadaãnjih rezultata u upravljanju. UVOD . – formiranje radne grupe za istraæivanje i ocenu problema. Veoma je vaæno da se æeljeno stanje definiãe ãto realnije. tako da u 2000. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja od postojeñeg stanja. u ãto krañem periodu. tako da se njegovom realizacijom opravdaju uloæena sredstva i stekne samopouzdanje svih subjekata bezbednosti saobrañaja i druãtva u celini. kao i efekata njihove primene u nekim zemljama u razvoju i na osnovu sopstvenih istraæivanja i iskustava.1. cilj strategije u Australiji je da do 2001. Strategiju bezbednosti saobrañaja (za period od 5 do 10 godina) bi trebalo da usvoji Parlament i zaduæi Vladu za sprovoœenje. – osmiãljavaçe programa hitnih. obuhvata sledeñe faze: – analiza postojeñeg stanja i definisanje prirode i veliåine problema. Do optimalnih upravljaåkih mera moæemo doñi na osnovu sagledavanja i sveobuhvatne analize strategija i programa bezbednosti saobrañaja u razvijenim zemljama. u skladu sa usvojenom strategijom. Pri tome bi trebalo imati u vidu definisane ciljeve58 i odgovarajuñe efekte koji su postignuti u prvim fazama upravljanja. Vlada bi trebalo da. Primera radi. formira struåni tim koji ñe. cilj Nizozemske je da u 2000.5. u razvijenim zemljama. sagledati stanje bezbednosti saobrañaja. nacionalni program podizanja nivoa bezbednosti saobrañaja koji je razvijen u TRRL (London). iskustva razvijenih i naãe specifiånosti. Vlada bi. – osnivanje NRSC i obezbeœenje tehniåke. – poboljãavanje prikupljanja baze podataka i – primena prioritetnih mera i razvoj petogodiãnjeg Programa. Svi subjekti bezbednosti saobrañaja bi donosili svoje programe i planove koji bi obuhvatali konkretizaciju mera i zadataka ãto im je postavila Vlada. 27 1. smanji ugroæenost stanovniãtva na 10 poginulih na 100 hiljada stanovnika godiãnje. – osnivanje drugih koordinacionih tela. – razvoj zakonodavstva u ovoj oblasti (pravno utemeljenje NRSC). 58 Na primer. ostvare 50% manje poginulih i 40 % manje povreœenih nego 1985. pripremiti nacionalnu politiku i strategiju bezbednosti saobrañaja. a zatim da zadræe pozitivan trend i u 2010. imaju 25% manje nastradalih nego u 1985. od opãtih prilika u zemlji i raspoloæenja da se ulaæe u ovu oblast. donela konkretan Nacionalni izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja za period 1 do 2 godine i krenula sa njegovom realizacijom. Prvi korak koji bi trebalo preduzeti u bezbednosti saobrañaja bio bi struåno osmiãljavanje i usvajanje strategije i programa bezbednosti saobrañaja. imaju najbezbednije puteve u svetu. odmah. kratkoroånih mera. finansijske i svake druge podrãke. cilj Ãvedske je da neprekidno smanjuju broj nastradalih.

razvijene zemlje su uspele da promene trend u razvoju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Dok je u Etiopiji zabeleæeno 192 poginula na 10. zemlje u razvoju na saobrañajne nezgode troãile su oko 53 milijarde dolara (godiãnje). Krsto Bezbednost saobrañaja 1 1. Na dijagramu 1 prikazan je broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u nekoliko dræava. Æeneva. u Japanu je.1. a broj povreœenih smanjen za oko 39 % (sa 981 na 600 hiljada povreœenih). u Japanu i Australiji ova stopa iznosi samo 1. POSTIGNUTI REZULTATI I STANJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kao rezultat promene u shvatanju moguñnosti upravljanja i redefinisanja ciljeva upravljanja. praktiåni rezultati. prvi put posle neprekidnog porasta. U zemljama u razvoju oko 15% svih poginulih u saobrañajnim nezgodama su deca.Lipovac.59 S druge strane. Ovi pozitivni rezultati prvenstveno se vezuju za najrazvijenije zemlje. do 1980. Prema procenama londonske TRRL (Transport Road Research Laboratory. a u razvijenim zemljama ovaj procenat je oko 6%.9. poveñan broj preœenih kilometara za oko 50 % itd. smanjen broj saobrañajnih nezgoda za 34% (sa 718 na 476 hiljada saobrañajnih nezgoda) dok je broj poginulih smanjen za 48% (sa 17 na 9 hiljada). posle neprekidnog rasta broja saobrañajnih nezgoda do 1965. a zatim i ka nerazvijenim. Smrtnost u saobrañajnim nezgodama seli se “na jug”. poveñan broj vozaåa za oko 65 %. kojeg objavljuje IATSS (International Assocation of Traffic and Safety Sciences). zabeleæeno smanjenje broja saobrañajnih nezgoda za oko 58 % (sa 20 na 8.000 vozila. prikazani su brojevi nastradalih u saobrañajnim nezgodama. Preko 90% poginule dece u saobrañaju poginulo je u nerazvijenim i zemljama u razvoju. uz tendenciju daljeg porasta ovog procenta.60 kao i naconalnih izveãtaja61 mogu se pratiti efekti mera koje se preduzimaju u ovoj oblasti. dat je pregled broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u odabranim zemljama. u periodu od 1970. od 1960. Struktura nastradalih na “severu” i na “jugu” bitno se razlikuje. a u Tabeli 1. praksa zemalja koje nisu shvatile ovaj zaokret i dalje je zaostajala. veka u saobrañajnim nezgodama na “jugu planete” ginulo je preko 70% svih poginulih u nezgodama. uz tendenciju brzog rasta.6. Istovremeno je poveñan broj motornih vozila u Japanu za oko 110 %. 28 . 60 Statistics of Road Accidents in Europe and North America. U Tabeli 1. 1990). 1995. 61 Na primer: White Paper on Transportation Safety in Japan. Sliåno je i s drugim razvijenim zemljama. Zahvaljujuñi neprekidnim (i sve obimnijim) istraæivaçima u oblasti bezbednosti saobrañaja. P. Krajem 20. u periodu od 1970. U Danskoj je. nerazvijeni i zemlje u razvoju prolaze kroz prve faze u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. S druge strane. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama Na osnovu zvaniånih izveãtaja koje objavljuju Ujedinjene nacije. 1. 59 Na primer. ka zemljama u razvoju. beleæe se prva znaåajnija smanjenja broja nezgoda i nastradalih u njima. ostvareni su znaåajni pozitivni.2.3.6. Posle trenda neprekidnog porasta broja nezgoda. do 1995.5 hiljada saobrañajnih nezgoda godiãnje). kao i doslednom sprovoœenju strategija bezbednosti saobrañaja.

6. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska 17163 19932 12221 19782 11439 39144 60200 1955. Britanija 217000 271787 299229 267457 246286 257282 251424 265600 237.043 Jugoslavija Srbija SAD 2905 9669 20220 35948 39137 47762 14579 41642 47567 13165 15604 10528 12749 13373 12752 911350 931100 1190240 1344970 1239152 2074257 2241000 1900000 1855000 29 1.339 44.930 98 243 18. do 2005. 1985.336 242. 1980.812 7.390 154874 184302 183423 182294 15929 10337 12334 6790 11502 9155 7759 10175 Francuska 140232 141309 210754 228050 251192 241049 191096 162573 132.949 121.633 6.956 42. 2005.2.635 8 194 38. 1995. Ukupan broj nezgoda sa nastradalim licima u odabranim razvijenim zemljama u periodu od 1955. 2000.029 22 891 21 706 7 865 58206 45110 48. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Tabela 1.065 42.553 43472 5105 12537 54896 6561 16538 48817 18144 23729 9569 58883 9266 22662 57968 16636 28651 12644 62123 16047 24072 46643 52365 8784 49396 7848 54119 67803 15231 25649 36960 42348 44892 42. 1960. dobro osmiãljenim sveobuhvatnim programima ovakav trend se moæe radikalno menjati.159 81234 101507 83 586 101 729 15929 16975 15. Naprotiv.744 49.657 43.223 Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska 17223 22396 26984 5920 5423 4128 278944 335509 316361 377610 337732 379235 327745 340043 388 003 382 949 339 310 14093 18289 15895 18233 21537 19609 22 798 23 001 15 514 156520 166093 173132 168383 163770 157786 161782 182.946 8975 8801 31. 1970. 2004. 1990. UVOD Jednostavnom analizom ovih pokazatelja moæe se zakljuåiti da su razvijene zemlje. 1975. 1965.117 213. .761 229.565 151 321 151 975 8. na svojim primerima.207 6.626 15.126 54826 62446 50.767 85. 44970 73255 51631 76968 49132 60376 46214 60758 46275 46338 38.1.034 224.641 37. pokazale da se trend porasta broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica ne mora prihvatiti kao nuænost.373 7.770 24302 23834 63473 115295 V.340 6.

znaåe da se iz temelja menja stav o moguñnostima upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja. Ukupan broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odabranim razvijenim zemljama. bilo je opãteprihvañeno da apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica) moraju da rastu. sedamdesetih godina (dok se ovakvi – novi trendovi nisu ustalili). 1485 828 1918 1097 1829 1392 2238 1544 2203 2346 6061 827 910 1742 2396 5461 690 551 1361 1801 4364 772 541 1391 1 210 976 768 1089 2925 582 441 498 396 331 379 5318 5400 1658 5625 987 224 1247 4442 440 409 1976 1 449 1 470 3960 634 649 8295 12150 15034 12996 12384 10447 10289 8 892 8 079 8400 1704 7130 1438 402 1875 4903 808 908 5477 5342 4142 1448 7906 9 454 7 503 1737 2 412 2 037 6621 7 020 6 649 1376 1 334 1 082 332 2321 2711 1877 6948 5749 5777 772 954 6317 5402 3 765 3 580 4992 1790 * 999 1048 572 591 12480 14406 15753 19193 14870 13041 760 931 1060 9511 2321 539 2676 4487 1172 1243 6054 6366 4241 1225 8537 1997 362 2262 5017 848 1209 4100 6239 5042 1648 8990 10208 2479 423 920 2802 1313 1304 2564 7952 1737 3181 560 1417 4197 1307 1694 3978 7499 3684 3336 841 43443 36688 36399 47089 52627 44525 51091 43825 Ovakve promene trenda u apsolutnom broju saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. 1975. Kao osnovno dostignuñe upravljanja prihvatani su pozitivni trendovi u promeni relativnih pokazatelja (broj nezgoda i veliåina njihovih posledica u odnosu na broj registrova30 . Naime. do 2005.Lipovac. 1965.3. 1960. 1990. u periodu od 1955. Britanija Jugoslavija Srbija SAD 5752 1552 213 520 1501 902 992 1247 5226 556 8197 1926 310 641 1706 1036 1269 1552 6970 1044 605 498 8058 735 765 1010 1049 1208 1055 1955. 2005. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska V. P. 1980. 1995. 1970. 2000. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Tabela 1. 1985. kao posledica rasta saobrañajnih potreba i stepena motorizacije.

Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja S obzirom na to da nisu svi odmah shvatili suãtinu novog pogleda na upravljanje stanjem bezbednosti saobrañaja.2.6. Uzroci smrti stanovniãtva u zavisnosti od starosti (izvor: Swedish National Road Administration). moæe se zakljuåiti da su saobrañajne nezgode najåeãñi uzrok smrti ljudi do 35 godine æivota. Meœutim joã znaåajniji kriterijum za diferencijaciju je pogled na moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti.2. odnosno ostvarena tendencija u prethodnom periodu. UVOD nih vozila ili u odnosu na preœenu kilometraæu). u prethodnih tridesetak godina doãlo je do veoma znaåajne diferencijacije u svetu. 1. Sa Slike 1. saobrañajne nezgode su najznaåajniji uzrok smrtnosti ljudi.6. Pozitivna iskustva razvijenih zemalja u toku sedamdesetih. Danas je nivo bezbednosti sa31 1. Dostignuti nivo bezbednosti saobrañaja je vaæan kriterijum za ovu diferencijaciju. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1.1. U najboljoj poziciji su one dræave koje su sedamdesetih godina uspele da ostvare prve trajne rezultate i uspostave pozitivne trendove u razvoju ove oblasti. Imajuñi ovo na umu. a posebno u toku osamdesetih i devedesetih godina.2. odnosno da u saobrañajnim nezgodama ginu mladi. . znaåajno menjaju hipotezu o moguñnosti upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja i na drukåiji naåin (znatno oãtrije) definiãu ciljeve ovog upravljanja.

Slika 1. njihova velika prednost je uspostavljen stabilan i sveobuhvatan sistem druãtvene organizacije koji garantuje zadræavanje pozitivnih trendova u razvoju bezbednosti saobrañaja. U prvu grupu dræava spadaju nerazvijene dræave i neke zemlje u razvoju. U ovim dræavama razvija se teorijska misao ili se prenosi iz razvijenih zemalja. Turska. kao i tzv. u naåelu. Neke nerazvijene zemlje. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. S obzirom na to da nisu. Ove dræave nemaju razvijenu teorijsku misao o bezbednosti saobrañaja. do sada. niti teorijske modele i procedure. U naåelu je prihvañeno da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. S druge strane. – dræave koje. ove dræave i ne pokuãavaju graditi sistem zaãtite. od 1960.3. uz nepromenjen trend razvoja saobrañaja. U drugu grupu spada veñina zemalja u razvoju. ali nisu realizovale sistem upravljanja i – dræave koje su prihvatile moguñnost upravljanja i realizovale ovo upravljanje. ni prihvatile da je moguñe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Danas se razlikuju tri grupe dræava sa aspekta stanja bezbednosti saobrañaja: – dræave koje nisu prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 obrañaja u ovim dræavama znatno viãi. ne razvijaju teoriju. Turska spada u prvu grupu dræava koje. Takoœe se ulaæu napori da se uspostavljanjem sistema prañenja stvore prvi preduslovi za upravljanje u skoroj buduñnosti. Prihvañene 32 . Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. åak i ne evidentiraju saobrañajne nezgode kao posebne dogaœaje. nisu uspele ni da zapoånu upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. 1995).Lipovac. koje se nekontrolisano pogorãava sa naglim porastom stepena motorizacije. P. Ujedinjene nacije mnogo rade na tome da privole vlade ovih dræava da prihvate preporuku definicije saobrañajne nezgode (i drugih pojmova) i da poånu evidentirati i pratiti makar i najteæe saobrañajne nezgode. Rezultat ovakvog stanja je katastrofalno stanje bezbednosti saobrañaja u ovim zemljama. niti su zapoåele upravljanje. prihvataju da se moæe upravljati stanjem bezbednosti saobrañaja. zemlje u tranziciji. Æeneva.

1995). SFRJ je spadala u drugu grupu dræava koje. pa se broj nezgoda i njihovih posledica koleba. Slika 1. od 1960. ove nisu dostupne struånoj javnosti. åak i apsolutni broj saobrañajnih nezgoda. Svako poboljãanje stanja u jednom periodu je sluåajno. Konaåno. do 1990 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. broj nastradalih i druge ãtetne posledice. Zato je stanje u bezbednosti saobrañaja u ovim dræavama vrlo promenljivo i ne moæe se reñi da one uspeãno upravljaju ovim stanjem. Æeneva.4. nisu uspele da trajno i kvalitetno upravljaju bezbednoãñu saobrañaja. Ove zemlje.6.1. UVOD . u treñu grupu spadaju dræave koje su prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Meœutim. Zaãtitni mehanizam bezbednosti saobrañaja ili nije ni formiran ili nije zapoåeo da funkcioniãe kao sistem. ove ustanove neprekidno. do sada. Meœutim. Ipak. struåno 33 1. nije suãtinski shvañen znaåaj evidencija. odnosno njihovom implementacijom. u naåelu. ove dræave nisu razvile zaokruæen zaãtitni sistem. prihvataju da se moæe upravljati i pokuãavaju da upravljaju bezbednoãñu saobrañaja. Vrlo snaæni nauåni instituti i ustanove okupljaju veliki broj nauånika iz razliåitih oblasti i usmeravaju njihov rad na razvoj teorije i modela bezbednosti saobrañaja. u duæem vremenskom intervalu beleæe se negativni trendovi: porast broja i posledica saobrañajnih nezgoda. Ove dræave nemaju nacionalna tela za bezbednost saobrañaja ili ova tela nisu na odgovarajuñi naåin formirana i nemaju moguñnost stvarnog upravljanja stanjem. struåno neprotumaåeno i ne garantuje stalnost. da se moæe smanjivati. Po pravilu “uspeãan period” smenjuje manje uspeãan (ãto se tumaåi nekim spoljnjim faktorima i viãom silom) ili vrlo neuspeãan period. Zbog njihove snage i vitalnosti. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja su odreœene (vrlo ãarolike) definicije saobrañajnih nezgoda i drugih pojmova i ovi se evidentiraju i prate. ali sa tendencijom rasta. Ne postoje ozbiljnije nauåne institucije koje bi se bavile razvojem teorije i modela. SFRJ. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. nedovoljno se koriste i åesto su predmet nestruånog i pristrasnog tumaåenja. nepristrasno i vrlo sveobuhvatno prate stanje bezbednosti saobrañaja. Danas se ove ustanove osnivaju i kao multinacionalne ili ujedinjeno i kordinirano deluju u regionima i na kontinentima.

Pojedini. Tako je od 1975. ispravnog pogleda na moguñnost upravljanja bezbednoãñu saobrañaja jesu dugotrajni pozitivni rezultati i trendovi u smanjenju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. struåni autoritet (okupljaju i finansiraju sve nauåne potencijale u dræavi i okruæenju) i stabilnu finansijsku moñ i nezavisnost od trenutne izvrãne vlasti (ogromna sredstva od kazni.5. strategije i programe bezbednosti saobrañaja. Francuska. Ova tela imaju politiåki ugled (obiåno ih vode premijeri ili resorni ministri). P.Lipovac. niti realizovana na suãtinski korektan naåin. Iz godine u godinu objektivno se prati. kao i potvrœene moguñnosti struåne prognoze i pouzdanih analiza “ÃTA AKO”. Zato nema prihvañene ni programe koji bi sistematizovali aktivnosti svih subjekata u ovoj oblasti. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. taksi goriva i sl. usavrãava i popravlja rad svih subjekata bezbednosti saobrañaja. Ove dræave redovno donose. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja formirana na svim nivoima imaju najznaåajniju ulogu u upravljanju stanjem bezbednosti saobrañaja. slivaju se u fondove bezbednosti saobrañaja). do 1993. Kod nas skoro da ne postoje nauåne ustanove koje se sistematski bave izuåavanjem problema bezbednosti saobrañaja. Francuska je dobar primer dræave koja je uspela da. Naãa zemlja je bliæa drugoj nego treñoj grupi dræava. nemaju struåni. od 1960. niti strategiju bezbednosti saobrañaja. Krajnji rezultat ovakvog. na nauånim osnovama zasnovane. niti finansijski autoritet. Dræava nema prihvañenu politiku. sve viãe se bave implementacijom razultata istraæivanja i njihovim prañenjem. Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. preispituje. vrlo striktno ih sprovode i neprekidno preispituju i optimizuju. upravlja bezbednoãñu saobrañaja. Stabilan zaãtitni mehanizam obuhvata najãire strukture i subjekte druãtva. u duæem vremenskom periodu. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 vode neprekidne projekte u najrazliåitijim oblastima bezbednosti saobrañaja. Zaãtitni mehanizam nije zaæiveo kao sistem. Slika 1. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja (saveti za bezbednost saobrañaja) nikad nisu bila shvañena. vrlo vaæni subjekti pokuãavaju svojim ra34 . 1995). politiåki. broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 251 na 137 hiljada godiãnje. Æeneva.

1.5 hiljada godiãnje. zaustavljen porast godiãnjeg broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. Meœutim. u duæem vremenskom periodu. Naime. izvesne su ogromne uãtede koje ñe samo za nekoliko godina isplatiti sva ulaganja u sistem upravljanja. U svetu su posebno znaåajni sledeñi izvori: – kazne i sve takse koje su u vezi sa nebezbednim ponaãanjem su osnovni i najstabilniji izvor finansiranja bezbednosti saobrañaja. ãteta i gubitaka obavezivali su da se neãto radikalnije preduzme. kada su u svetu veñ testirani programi bezbednosti saobrañaja i dali zadovoljavajuñe rezultate. 1995). Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. . Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1. 35 1. policija) i nadoknaditi pasivnost ostalih. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja Osmiãljavanje strategije bezbednosti saobrañaja i uspostavljanje prvih programa je skupo i premaãuje sva ranija pojedinaåna ulaganja. Izvori finansiranja su jedna od vaænih povoljnosti koja ide naruku realizaciji programa bezbednosti saobrañaja. UVOD dom preuzeti ãire nadleænosti (na primer.1. saobrañaj moæe sam finansirati reãavanje saobrañajnih problema. mnogo je lakãe opredeliti se za ulaganja u ovoj oblasti. zahvaljujuñi dosledno sprovoœenim programima bezbednosti saobrañaja. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. ogroman broj nastradalih i iznos godiãnjih materijalnih troãkova. broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 20 na 8. Danas. a zatim je ovaj broj smanjen za oko 125 hiljada (godiãnje) u odnosu na vrednost pre 30 godina. do 1993. Naime. Primera radi u Francuskoj je. ukoliko krene putem kojim idu razvijeni. od 1960.6. Tako je od 1970. Neizvesnost rezultata bila je faktor koji je posebno optereñivao one koji su se prvi odluåili za ovakva ulaganja.3. Koncept po kome nebezbedni uåesnici u saobrañaju finansiraju bezbednost saobrañaja human je.6. ãto ne moæe trajno doprineti razvoju ove problematike.6. Danska. upravlja bezbednoãñu saobrañaja. poãten i podræan od strane druãtvene zajednice. Danska je dobar primer dræave koja je uspela da. Æeneva.

1993. 368. M. Literatura Adamoviñ. Beograd. 62 U nekim sluåajevima prodajna cena goriva znatno premaãuje osnovnu cenu koãtanja. Uvod u saobrañaj 2. Oxford University Press. V.. 1999. Uvod u saobrañaj 1. Time to decide. Automobilizam u Srbiji 1903-1933. Ekonomski fakultet. i Vujaniñ. 2001. 208. Saobrañajni fakultet. str.Lipovac. Beograd. Beograd. i Boæiñ. a posebno u unapreœeçe bezbednosti puteva. str.. Beograd. Grupa autora. Adamoviñ. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 – cena pogonskog goriva je znatno optereñena potrebama saobrañaja62 i tako se posebno finansiraju troãkovi izgradnje i odræavanja puteva. S. 240. 157. – dræave iz posebnih fondova (koji su obiåno stvarani u oblasti saobrañaja i u vezi saobrañaja) finansiraju i usmeravaju poslove bezbednosti saobrañaja. Saobrañajni fakultet. knjiga 1. Dragaå. 1994. Najrazvijenije zemÿe iz cene goriva izdvajaju 30–35% u izgradçu i odræavaçe puteva. 1998. Ekonomika saobrañaja. Word Disasters Report. ali i ãire.. Iz navedenih izvora mogu se vrlo brzo formirati snaæni fondovi koji ñe garantovati neprekidnu brigu. 2000. International Federation of Red Cross and Crescent Societies. str. Saobrañajni fakultet. 36 . White Paper. 239. Saobrañajni fakultet. Beograd. 2005. Novakoviñ. Statistics of Road Accidents in Europe and North America. R. M. stvaranje. str. 356. – snaæna automobilska industrija finansira reãavanje problema u oblasti bezbednosti vozila. Bezbednost saobrañaja 2. str. European transport policy for 2010. Æeneva. European Commission. M. prañenje i razvoj zaãtitnog mehanizma bezbednosti saobrañaja.. str. deo. 2002. P.

Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju . Izvori saobrañajnog prava 2.2. Subjekti saobrañajnog prava 2.5.3. Pojam saobrañajnog prava 2.1.6. Meœunarodne organizacije i udruæenja 2. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.4.2. Predmet saobrañajnog prava 2.

godine p. njegove ãire okvire i pripadnost (oblast pravnih nauka). Ovo je konkretnija definicija i naglaãava praktiånu vrednost saobrañajnog prava. Ovo je znaåajno i za policiju. Sa druge strane.e do 565.e (Julije Cezar je 50.) Meœutim.1.). Saobrañaj i regulisanje saobrañaja su zajedniåki imenilac za sve segmente ove oblasti. zadræava obeleæja grana prava iz kojih je izvedeno i uvaæava opãta pravna naåela (sadræaj pravne norme. ali ima i znaåajnih specifiånosti.n. meœunarodno.. Prva pisana pravila saobrañaja nastala su iz obiåaja i navika koje su vremenom izgradili uåesnici u saobrañaju. a naroåito za saobrañajnu policiju. godine p. Za praksu je znaåajno zaokruæiti skup svih pravnih normi (izvora) koji usaglaãeno i u celini ureœuju odnose izmeœu subjekata u saobrañaju. u obligacionom pravu itd. u zavisnosti od ciÿeva i potreba. u graœanskom pravu. a posebno je bila æiva i izraæena zakonodavna aktivnost za vreme Rimske dræave od 761.. SAOBRAÑAJNO PRAVO . 3.n. Saobrañajno pravo predstavlja oblast pravnih nauka koja izuåava optimalno regulisanje saobrañaja u druãtvu. zakonitost itd. Saobrañajno pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se reguliãu odnosi izmeœu subjekata u saobrañaju. godine p. praktiåna definicija saobrañajnog prava. koji je donet oko 2000. u meœunarodnom pravu. kao i predmet kojim se bavi (saobrañaj).. u upravnom pravu..e.1 Saobrañajno pravo ima sliånosti sa klasiånim granama prava. . koja ñe se starati o doslednom sprovoœenju ovih normi.e uveo jednosmerni saobrañaj u Rimu. Ova definicija naglaãava nauåni aspekt saobrañajnog prava (nauåna oblast). ova definicija sugeriãe da nisu jasne granice saobrañajnog prava. te da se ono prepliñe sa mnogim drugim oblastima. 2.. 1. Saobrañaj je visoko normirana oblast druãtvenog æivota 1 Prva pisana pravila saobrañaja spominju se joã u Hamurabijevom zakoniku. ustavnost. saobrañajno pravo ima i znaåajne specifiånosti. Saobrañajno pravo je izvedeno iz klasiånih grana prava (upravno.2.n.) 39 2. Za naãe potrebe izloæiñemo tri definicije saobrañajnog prava. Pravni odnosi u saobrañaju se prouåavaju i u drugim granama prava: u privrednom pravu. Saobrañajno pravo predstavlja pravnu oblast (granu prava) koja reguliãe saobrañajne aktivnosti u druãtvu. privredno. primat meœunarodnih izvora prava. Ovo je najkonkretnija. POJAM SAOBRAÑAJNOG PRAVA Saobrañajno pravo se moæe definisati na razliåite naåine. godine n.

rezolucija. 3 Komitet je. primeni rezultata u praksi i ãirenju ideja bezbednosti saobrañaja ãirom sveta. Kanade. do sada. 1947) koji priprema meœunarodne konvencije. Osnovan je 1947. predlaæe i podræava najznaåajnije meœunarodne projekte u saobrañaju (na primer. u Æenevi i okuplja predstavnike veñine evropskih dræava/vlada. 2 2.2. saobrañajno pravo ima i svoj specifiåan predmet (saobrañajna aktivnost).2 Ova strategija. Konferencija evropskih ministara transporta (CEMT) je najznaåajnija vladina meœunarodna organizacija u oblasti svih vidova saobrañaja. posebno mesto zauzima Meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja na putevima koju je usvojio PRI i predloæio dræavama da rade na implementaciji. rezolucije. dokumenata utiåe na politike dræava i vlada u ovoj oblasti. pripremio preko 500 rezolucija. Japana i Australije. PRI. a naroåito u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju. agencija i drugih nevladinih organizacija.3 preporuke i druge dokumente UN. Vladine meœunarodne organizacije okupljaju predstavnike dræava ili vlada. standarde. a zatim se preuzimaju i dalje razraœuju u unutraãnjim izvorima. Afrike i Amerike. projekat E-puteva).Lipovac. Danas okuplja predstavnike 47 dræava Evrope. naglaãen je primat normi meœunarodnog prava. ali se u primeni uvek moraju uzimati u obzir nacionalni. prvo nastaju norme meœunarodnog izvora prava. Putem preporuka vladama i nevladinim organizacijama radi na unapreœivanju 2 International Road Safety Strategy. izveãtaja radnih grupa i dr. Koordinira istraæivanja u oblasti saobrañaja. a zatim putem preporuka. veoma je razvijena meœunarodna saradnja. Neke meœunarodne organizacije okupljaju jednovremeno predstavnike dræava ili vlada i predstavnike nevladinih organizacija. sporazume. P. a u zavisnosti od toga kakav tretman je koja dræava dala tom udruæenju (meãovite organizacije). Azije. MEŒUNARODNE ORGANIZACIJE I UDRUÆENJA U ovoj oblasti deluje veliki broj meœunarodnih i nacionalnih strukovnih organizacija i udruæenja. Komitet za unutraãnji transport (CTI) je organ ECE UN (osnovan u Æenevi. kao i predstavnike SAD. Daje doprinos nauåno-istraæivaåkom radu. prati normativno regulisanje ove oblasti i aktuelne probleme. 40 . Meœunarodne organizacije mogu biti vladine i nevladine. 2000. Meœunarodna organizacija za preventivu (PRI) je jedna od najznaåajnijih meãovitih organizacija koja radi na unapreœenju preventive u saobrañaju na putevima. regionalni i lokalni faktori. Krsto Bezbednost saobrañaja (na meœunarodnom i na unutraãnjem planu). Konaåno. Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija (ECE UN) je regionalna organizacija UN i radi na realizaciji ciljeva UN u razliåitim oblastima. pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja. ali i drugi dokumenti PRI predstavljaju odliåan vodiå za sve koji se bave bezbednoãñu saobrañaja. Paris. Nevladine organizacije okupljaju predstavnike privrednika. U nizu vaænih dokumenata.

Komitet ima tri potkomiteta za tri grane saobrañaja. poãtovanje ISO standarda åesto je uslov za uåeãñe u meœunarodnom saobrañaju. a IRTAD (International Road Traffic and Accident Database) najznaåajniju meœunarodnu bazu podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. Najznaåajniji normativni akti koje donose nacionalni parlamenti inicirani su iz Skupãtine EU. Meœu njima su: Svetska turing i automobilska organizacija (OTA). vodnog i æelezniåkog saobrañaja. za spreåavanje saobrañajnih nezgoda. a tesno saraœuje sa 70 drugih dræava. podræava razliåite baze podataka. Za pojedine projekte postoje stalne i povremene radne grupe. Veoma je aktivno u pripremi i donoãenju propisa koji ureœuju prevoz. OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) je organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. Meœunarodna organizacija ãefova policije (IFSO). za meœunarodni prevoz putnika.2. podstiåe i inicira najznaåajnije istraæivaåke projekte. Meœunarodne organizacije i udruæenja drumskog. Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (IRU) je nevladina organizacija koja okuplja predstavnike najznaåajnijih drumskih transportera i njihovih udruæenja. Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu (IAATM). tj. droge i saobrañajnu bezbednost (ICADUS). Meœunarodna organizacija policije (INTERPOL). odnosno bezbednosti saobrañaja. za bezbednost pojedinih grana saobrañaja. prevoznike.4 meœunarodnu razmenu znanja i podataka itd. Ovi standardi su obavezujuñi. tako preuzima i primat u normativnom ureœenju ove oblasti. 41 2. pa i u oblasti saobrañaja (standardi za vozila. 6 Srbija je primÿena u Savet Evrope kao naslednica dræavne zajednice SCG. sedam radnih grupa stalno prouåava probleme drumskog saobrañaja: grupa za pravna pitanja. Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa (IDBRA). pa i u vezi saobrañaja. Meœunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je vladina meœunarodna organizacija koja stalno usaglaãava i donosi meœunarodne standarde u razliåitim oblastima. Tako. SAOBRAÑAJNO PRAVO .svojih ålanova. puteve. kontejnere.6 Savet Evrope raspravlja teme iz razliåitih oblasti druãtvenog æivota. Okuplja predstavnike 30 dræava. Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila (FISITA).2. postaje lider u istraæivanjima u bezbednosti saobrañaja. pa i bezbednosti saobrañaja. Meœunarodni komitet za alkohol. S obzirom na to da EU. pored SAD. Obe baze podræava OECD.5 Savet Evrope je jedna od najstarijih institucija koja okuplja predstavnike preko 45 dræava.). Bavi se razliåitim pitanjima ekonomskog razvoja. palete itd. Svetska zdravstvena organizacija (WHO). za glavne meœunarodne puteve. Skupãtina EU je veoma znaåajna institucija koja okuplja predstavnike dræava – ålanica EU. za integralni transport itd. Posebne grupe i komisije obraœuju teme u vezi saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje (IVV) Meœunarodna putna 4 IRRD – International Road Research Documentation – predstavlja najznaåajniju bazu podataka o istraæi- vanjima u saobrañaju. 5 Grupe i komisije za saobrañaj. za reæim u meœunarodnom drumskom prevozu. Koordinira saradnju izmeœu prevoznika i ãtiti interese prevoznika . Pored navedenih organizacija postoji i veliki broj drugih koje aktivno rade u pojedinim segmentima saobrañaja i daju doprinos daljem razvoju saobrañaja. na primer. za konstrukciju vozila i za fiskalna pitanja.

pratiti njihov rad. i u tom periodu slabog meœunarodnog saobrañaja. ne poznaje granice. Dakle. Velika je korist od delovanja navedenih i drugih meœunarodnih organizacija. Ovom konvencijom prvi put su usaglaãena 7 Intersantno je naglasiti da je ograniåenje brzine bilo jedno od prvih uvedenih pravila. veoma znaåajno biti aktivan u ovim organizacijama. – unapreœivanje i stalno usaglaãavanje minimalnih uslova koje bi trebalo da ispunjavaju putevi. – unapreœenje meœunarodnog prevoza i prevoza opasanih materija itd. primetna je potreba usaglaãavanja pravila. Meœunarodna motociklistiåka federacija (FIM). – organizovanje i koordinacija nauånoistraæivaåkog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja. prva pravila saobrañaja su se pojavila u 17. Zato je. Uspostavljanje i izmena saobrañajnih pravila je mnogo skupo i predstavlja privilegiju najbogatijih. pa je oåigledan interes svih da unaprede saobrañaj u svojoj zemlji. aktivno uåestvovati u radu i stalno unapreœivati nacionalno zakonodavstvo u ovoj oblasti i saobrañaj uopãte. a posebno uslova za oduzimanje ili suspenziju vozaåkih dozvola. a zatim je Rusija svoje ograniåenje podigla na 20 km/hat. P. S jedne strane. – definisanje usaglaãenih uslova za obuku kandidata i polaganje vozaåkih ispita. u Parizu odræana meœunarodna konferencija na kojoj je usvojena prva Meœunarodna konvencija o putovanju automobilima.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 federacija (IRF). Meœunarodna unija za javni transport (UITP). Zato je 1909. a posebno bezbednost saobrañaja. Posebni zadaci ovih meœunarodnih organizacija su: – usaglaãavanje i pripremanje svih meœunarodnih izvora prava (konvencija. SAD su ograniåile brzinu na 12 milja/h.7 Vrlo brzo je shvañeno da nema smisla uspostavljati posebna nacionalna pravila. veka inovirala i izmenila svoja pravila. Druga zemlja koja je uspostavila svoja pravila saobrañaja bila je SAD (1896). Rezultate ovih makroistraæivanja i sagledavanja pojedinih iskustava kasnije koriste svi. Na primer. saobrañaj. – ujednaåavanje sistema kazni za saobrañajne prekrãaje. Meœunarodna automobilska federacija (FIA). Rusija je najpre ograniåila brzinu na 13 km/hat. ali i u okruæenju. poåetkom 20. Zatim je Rusija. veku. saobrañajna pravila se uspostavljaju na osnovu veoma dugotrajnih i skupih istraæivanja i nauånih dostignuña u oblasti saobrañaja. Danas se najveñe i najbogatije dræave udruæuju kako bi zajedniåki finansirale projekte bezbednosti saobrañaja. S druge strane. protokola. u åemu posebnu ulogu imaju meœunarodne organizacije. rezolucija itd. a s ciljem opãteg napretka i napretka svake zemlje pojedinaåno.). 42 . u Rusiji. Trebalo bi napomenuti da postoji veoma mali prostor za suverenitet u oblasti saobrañaja i da se on vremenom sve viãe suæava. sporazuma. danas. – usaglaãavanje i stalno podizanje kriterijuma i tehniåkih normativa koje moraju da ispunjavaju vozila. Delovanje meœunarodnih organizacija je sve znaåajnije: obuhvata sve viãe oblasti i ureœuje ih sve detaljnije.

Za naãe potrebe najznaåajnije je drumsko saobrañajno pravo.2. 2. direktive i preporuke.1. primenjivañe se odredbe meœunarodnog izvora. niti sankcije.3.2. ujednaåeni uslovi rada.3. pa se deli na: drumsko saobrañajno pravo. zakoni koji reguliãu poslovne odnose u saobrañaju. Meœunarodni izvori predstavljaju osnovu za unutraãnje izvore saobrañajnog prava. a zatim se sa njima usaglaãavaju nacionalna zakonodavstva. saobrañajno pravo prati obeleæja grana saobrañaja. odluka i uredbi i sl. mada u to vreme nije imala razvijen motorni saobrañaj. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava Meœunarodni izvori saobrañajnog prava su: meœunarodne konvencije (viãe nego kod drugih grana prava). serija pravilnika. bilateralni i multilateralni sporazumi. Meœunarodni izvori su veoma åesto potpuni: obuhvataju sve osim organizacije. PTT pravo i vazduhoplovno pravo. nadleænosti i sankcija. Srbija je bila potpisnica ove konvencije. Tako se sve viãe smanjuju razlike izmeœu nacionalnih zakonodavstava i obezbeœuje stalno unapreœivanje i razvoj normativnog regulisanja saobrañaja. rezolucije. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava Unutraãnji izvori saobrañajnog prava su: ustav koji definiãe dræavno ureœenje i okvire normativnog regulisanja saobrañaja. Obiåno se usaglaãavaju i usvajaju meœunarodne konvencije i sporazumi na osnovu iskustava i najrazvijenije prakse. rezultata istraæivanja. postojeñe prakse. zakoni koji reguliãu organizaciju saobrañaja. zakoni koji reguliãu bezbednost saobrañaja. meœunarodni izvori saobrañajnog prava postaju deo unutraãnjeg prava. Izvori saobrañajnog prava 2. odreœuju opãte uslove poslovanja. normativni akti organa lokalne samouprave (gradske – 43 2. meœunarodni standardi. . IZVORI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Izvori saobrañajnog prava se mogu podeliti na meœunarodne i unutraãnje izvore. æelezniåko saobrañajno pravo. Ukoliko se neki unutraãnji izvor saobrañajnog prava razlikuje od meœunarodnog izvora. a posebno bezbednost saobrañaja. Sa druge strane.3. Polaze od nauånih dostignuña. jednoznaåno tumaåenje poslovnih klauzula itd. sporazumi transportera. 2. pomorsko pravo. nivoa tehniåko-tehnoloãkog razvoja saobrañaja i razvoja meœunarodnih odnosa. ali ne odreœuju subjekte–nosioce obaveza. Sve manje vode raåuna o razlikama izmeœu dræava.3. Kada se jednom prihvate. podzakonskih akata na nivou dræave. SAOBRAÑAJNO PRAVO pravila saobrañaja i usvojeni simbolni sistem saobrañajnih znakova koji i danas postoji. meœunarodni protokoli. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava sve viãe jednoobrazno reguliãu saobrañaj.

organa i organizacija (a posebno onih koji obavljaju saobrañajne poslove u ãirem smislu). P. – Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju (Pariz. Usled naraslih potreba savremenog drumskog saobrañaja. prate i u potpunosti uvaæavaju meœunarodne izvore koje je dræava ratifikovala. sporazumi. mogli grupisati na one koji se odnose na puteve. – Meœunarodna konvencija o slobodi tranzita (Barcelona.3. za naãe potrebe. koji se i danas primenjuju. septembar 1950). protokoli. opãta pravna naåela. – Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington. uredbe i sl. Sve bi smo ih. decembra 1943). uzanse. ugovori. ubrzo se pristupilo zakljuåivanju novih meœunarodnih ugovora. precedenti i sliåno) koje je zakljuåila naãa zemÿa ili je istima naknadno pristupila i koje su ratifikovane (prihvañene u zakonskoj proceduri od strane nadleænog zakonodavnog organa naãe zemlje). Unutraãnji izvori saobrañajnog prava. Dodatak. Klasiåni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava nastali su poåetkom proãlog veka. – Meœunarodna konvencija o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. automobile i one koje reguliãu ekonomske odnose u meœunarodnom drumskom saobrañaju (ugovori o prevozu). Krsto Bezbednost saobrañaja opãtinske odluke.Lipovac. sudske odluke i uåenje najpoznatijih struånjaka meœunarodnog prava). To nije bio razlog da te zemlje. 1926). 1921). 16. akti). najvaæniji meœunarodni izvori drumkog saobrañajnog prava bili su: – Meœunarodna konvencija o putovanju automobilom (Pariz. Istorijski gledano. 12/60. – Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol o drumskoj signalizaciji (Æeneva. ne pristupe meœunarodnim konvencijama tog vremena. a zatim ubrzo posle toga donesu i svoje unutraãnje propise. Najvaæniji izvori koji se odnose na puteve su: – Deklaracija o izgradnji velikih puteva za meœunarodni saobrañaj (Æeneva. 2. 15. gde je spadala i Srbija. doktrina.3. U drumskom saobrañaju se u manjoj meri nego u drugim granama. 44 . primenjuju drugi izvori (meœunarodni obiåaji. vozaåe. br. Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava 2 Najvaæniji formalni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava su meœunarodni ugovori (meœunarodne konvencije. akti preduzeña. pre nego ãto su se u nekim zemljama pojavili i automobili. oktobar 1909). 11. 1926).8 8 “Sluæbeni list FNRJ”. 1949).

12 – Meœunarodna konvencija o putnoj signalizaciji (Beå. 14 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. koju je Jugoslavija bila ratifikovala 1957 (“Sluæbeni list FNRJ” – dodatak. 1. januara 1976). decembra 1943) i Konvencija o drumskom saobrañaju (Æeneva. Izvori saobrañajnog prava 9 – Evropski sporazum o dopuni konvencije o saobrañaju na putevima otvorene za potpisivanje 8. juna 1979). Stupanjem na snagu ove konvencije prestale su da vaæe u odnosima izmeœu strana ugovornica: Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju i Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju (Pariz. 30/74. 15. 20. 8. zakljuåeni su: – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavlja meœunarodne drumske prevoze – AETR (Æeneva. 13/57.13 – Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila. mart 1958)16 itd. br. stupio na snagu 10. – Dopunski sporazum o putnim oznakama (1973) itd. mimoilaæenje. 11 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. maj 1971. br. septembar 1949. 13 “Sluæbeni list SFRJ”. ratifkovana i objavljena (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori br. 1. u Beåu (Æeneva. stupio na snagu 5.11 – Evropski sporazum o putnim oznakama (Æeneva. zaustavljanje. 12 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak.10 – Protokol o drumskoj signalizaciji. osvetljenje vozila). sadræi: definicije saobrañajnih termina. SAOBRAÑAJNO PRAVO Konvencija o saobrañaju na putevima (Beå. zatim Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington. 3/78. godine – stupio na snagu 7.14 – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – APC. pristupilo 58 dræava. 5/62. 1968). br. avgusta 1960). odredbe o vozaåima automobila (vaænost vozaåkih isprava) i uslove koje treba da ispune bicikli i mopedi da bi bili prihvañeni u meœunarodnom saobrañaju. U vezi sa vozaåima i posadama vozila.3. brzina vozila. 8/77. zvuåna i svetlosna upozorenja. 16 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. maja 1977. Konvenciji je do kraja 1999. 4/91. novembra 1968. saobrañaj na putu i na raskrsnici. br. 6/78). br. novembra 1968). manevrisanje vozilima. .9 koja kao najvaænije odredbe. decembar 1957. preticanje. 13/57). 19. br. 9 Konvencija je stupila na snagu 21. najvaæniji je Sporazum o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzjamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila (Æeneva. 15 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. uslove koje treba da ispune automobili i prikolice da bi bile prihvañene u meœunarodnom saobrañaju (idetifikacija i ispravnost vozila). 8/59. pravila koja se primenjuju u saobrañaju na putevima (saobrañajna signalizacija. br. 1926). 45 2.2.15 U odnosu na motorna vozila. jul 1970. br. 10 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. odredbe o peãacima i vozaåima. 13.

– Uredba po kojoj ñe se izraœivati norme po kojima ñe se graditi pojedine vrste puteva (1912). – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – ATP (1. – Evropski sporazum o meœunarodnom prevozu opasne robe – ADR (30. – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – CMR (19. velikim meœunarodnim uticajem EU. septembar 1957). 46 . velikom i dobro organizovanom aktivnoãñu organa EU u ovoj oblasti. Posmatrano kroz bliæu istoriju. uredbe. mart 1973). decembar 1972) itd. koncentracijom i dobrom organizacijom nauåno-istraæivaåkog rada u svim oblastima (pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja). Danas Evropska Unija igra posebnu ulogu u meœunarodnom regulisanju mnogih oblasti druãtvenog æivota. – akte organa lokalne samouprave i – akti preduzeña. Ovo se moæe objasniti velikom ekonomskom snagom zemalja ålanica EU. – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – CSC (2. pravilnike. 2 2. P. teænjom evropskih zemalja ka sve åvrãñoj integraciji itd. septembar 1970).4. januar 1962). najznaåajniji naãi nacionalni (unutraãnji) propisi su: – Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910). Uticaj institucija EU premaãuje granice EU. kakva je naãa. mada formalno nisu ålanica EU. maj 1955). Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava su brojni i prema organima koji su ih doneli mogu se podeliti na: – zakone.3. – Sporazum o specijalnim vozilima pokvarljivih namirnica i njihovoj upotrebi za meœunarodni prevoz nekih od tih namirnica (15. Krsto Bezbednost saobrañaja Meœunarodni prevoz putnika i robe je pravno ureœen meœunarodnim izvorima: – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – CVR (1. Dokumenti meœunaronih organizacija sve se manje razlikuju od dokumenata EU. organa i organizacija koji se bave drumskim saobrañajem.Lipovac. finansira i koordinira najznaåajnija istraæivanja u saobrañaju (i bezbednosti saobrañaja) i rezultate ovih istraæivanja primenjuje u svojim pravnim normama i u praksi. EU inicira. odluke i standarde nacionalnog znaåaja. Sve viãe autora prihvata da se krajem proãlog veka formirala posebna grana prava – pravo EU. Ovo je posebno znaåajno za male i ekonomski slabe dræave. Zato nije sluåajno ãto veñina evropskih zemalja (ali i ãire) prate dokumente EU i svoje nacionalne izvore prava usaglaãavaju. pa i saobrañaja.

– Uredba o saobrañaju na javnim putevima (1950). 28/91. 18 “Sluæbeni glasnik SRS”.19 – Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju (Republike Srbije). 50/88. 19 “Sluæbeni list SRJ”. a u skladu sa ovlaãñenjima iz istih. br. 46/91. razlikujemo: materijalno-pravne odredbe propisa (koje ureœuju naåin odvijanja saobrañajne aktivnosti) i formalno-pravne odredbe (kojima se ureœuju nadleænosti organa za sprovoœenje).21 – Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. Materijalno-pravni propisi u oblasti drumskog saobrañaja su oni propisi kojima je ova oblast ureœena. odluka. br. 60/98 i 5/99. – Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (1965). republiåki organ nadleæan za unutraãnje poslove. obrazaca i sliåno) kojima se detaljnije ureœuje naåin sprovoœenja pojedinih odredbi zakona. U vezi s aktuelnim (vaæeñim) unutraãnjim pravnim izvorima u oblasti drumskog saobrañaja. 46/95. 47 2. ali i sloæene poslove nadzora nad sprovoœenjem propisa.2. Izvori saobrañajnog prava – Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1914). 21 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. – Naredba uprave grada Beograda o javnom saobrañaju (1924). – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (1974).22 Pored Zakona. br. odnosno kojima su propisana pravila ponaãanja uåesnika u saobrañaju na putevima. br. 63/88. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. 15/84. 29/90. donet je i veliki broj podzakonskih opãtih akata (pravilnika. 17 “Sluæbeni list SFRJ”. 26/95. lokalni organi vlasti i organi unutraãnje kontrole u preduzeñima. SAOBRAÑAJNO PRAVO . 48/94 i 42/98. br. 52/91. br. 41/94 i 28/96. 67/93 i 48/94. koja imaju za cilj njegovo bezbedno odvijanje. 21/90 i “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. 53/93.3. 13/93. – Uredba o zaãtiti javnih puteva i bezbednosti saobrañaja na njima (1929). 24/ 94. 20 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. 5/86. 80/89. javni putevi i obavljanje prevoæenja. 22 “Sluæbeni list SRJ”.20 – Zakon o putevima (Republike Srbije). – Republiåki / pokrajinski zakoni o bezbednosti saobrañaja na putevima koji su doneti na osnovu proãirene nadleænosti ovih druãtveno-politiåkih zajednica posle donoãenja Ustava SFRJ od 1974. Najznaåajniji nadleæni organi i institucije u oblasti bezbednosti drumskog saobrañaja su: republiåki organ nadleæan za poslove saobrañaja. 67/93. itd. Sloæena organizacija bezbednosti saobrañaja i mnoãtvo subjekata zahteva i visok stepen koordinacije i saradnje. 53/93. br. br. 34/92.17 – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (Republike Srbije).18 – Zakon o meœunarodnom prevozu u drumskom saobrañaju. 53/82. Predmet regulisanja posebnih zakona u drumskom saobrañaju su: bezbednost saobrañaja. uputstava. Ti propisi (izvori) su: – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (SFRJ).

P. utvrœene su Zakonom o ministarstvima. 8/91. (putnici. – korisnici prevoza – u toj ulozi javljaju se graœani. a posebno prava i obaveze prevoznika.4. jer su meœusobno isprepletani. Saobrañajno pravo detaljno ureœuje odnose izmeœu svih uåesnika prevoza. organi i dr.5. odgovornosti i ovlaãñenja policije u bezbednosti saobrañaja. 7/91. a naroåito vrlo sloæenih nadleænosti i ovlaãñenja u saobrañaju. 2. primaoci). putnika i primaoca. PREDMET SAOBRAÑAJNOG PRAVA 2 Kao predmet saobrañajnog prava mogu se definisati: – poslovni odnosi u saobrañaju – organizacija saobrañaja i – bezbednost saobrañaja. Podrazumeva optimalno ureœenje saobrañajne aktivnosti tako da se obezbedi odvijanje saobrañaja uz minimalne ãtetne posledice. – treña lica – koja stupaju u pravne odnose povodom vrãenja saobrañaja. Organizacija saobrañaja podrazumeva ureœivanje organizacije saobrañajne aktivnosti. – subjekti koji vrãe usluge u oblasti saobrañaja koje nisu prevoæenje u osnovnom smislu – nisu saobrañajno osoblje. 48 . kao i ureœivanje odnosa policije i drugih subjekata. mada nemaju direktnog udela u obavljanju saobrañaja (oãteñeni u saobrañajnoj nezgodi koji nisu uåestvovali u saobrañaju i sl.23 Zakonom o unutraãnjim poslovima i Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima. Bezbednost saobrañaja predstavlja najkompleksniji predmet saobrañajnog prava. poãiljaoci. kao fiziåka i pravna lica. Navedena tri predmeta saobrañajnog prava jako je teãko razdvajati. Na primer. SUBJEKTI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Kao najznaåajniji subjekti saobrañajnog prava mogu se istañi: – prevoznici – åije je karakteristiåno obeleæje da obavljaju prevoæenje u svojstvu preduzeña (za prevoz) ili kao graœani uz naknadu.Lipovac.. bezbednost saobrañaja ñe umnogome zavisiti od naåina kako smo uredili poslovne odnose u saobrañaju i organizaciju saobrañaja itd. poãiljaoca. Krsto Bezbednost saobrañaja Nadleænosti organa unutraãnjih poslova. Poslovni odnosi u saobrañaju se odnose na poslove prevoza ljudi i prtljaga i poslove prevoza stvari. kondukter.). 44/91 i 87/92. br. niti vrãe prevoz. 2.. veñ oba23 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. – saobrañajno osoblje (vozaå. Za nas je posebno znaåajno ureœivanje nadleænosti. stjuardese.) – åije su duænosti i prava regulisani saobrañajnim upravnim pravom osobenim za pojedine grane saobrañaja. preduzeña.

privredna druãtva organizacije i organi sa odreœenim javnim ovlaãñenjima u saobrañaju (preduzeña za tehniåki pregled. 2. izdavanja isprava za saobrañaj.). Dakle. osiguranja. 213.). poslovi osiguranja i sliåno). javna preduzeña ili privredna druãtva. Pruæanje usluga u okviru saobrañajne aktivnosti moæe da se posmatra u odnosu na saobrañajne poslove u uæem (prevoæenje ljudi i roba – tovara i prenos saopãtenja) i ãirem smislu (prateñi poslovi – ãpedicije. preduzeña za odræavanje puteva. koji plaña odreœenu naknadu za izvrãenu uslugu.6. registracija vozila itd. uz odreœene osobenosti koje su svojstvene saobrañaju kao privrednoj grani. S. policija. predstavniåki i agencijski poslovi. – dræavni organi – koji imaju zakonska ovlaãñenja u vezi odvijanja saobrañaja. organi za saobrañaj itd. Zakonom je posebno predviœeno da se prevozilac ugovorima ne moæe: 24 Pantazijeviñ. Mada je uloga policije u organizaciji poslova bezbednosti saobrañaja vrlo velika.). Prevoznik je duæan da izvrãi prevoz u skladu sa naåelima dobrog privrednika. Ukoliko se odnosi izmeœu ugovornih strana ureœuju i posebnim ugovorom. niti moæe zameniti aktivnosti drugih subjekata. auto-ãkole. zastupniãtva. kontrole i upravljanja saobrañajem. Ukoliko neka odredba nije u skladu sa Zakonom – primenjivañe se zakon. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju vljaju poslove saobrañaja u ãirem smislu (poslovi ãpedicije. SAOBRAÑAJNO PRAVO . Pruæanje usluga prevoza je posao zakljuåen izmeœu davaoca usluge (prevoznika).. Ovim zakonima ureœeni su obligacioni i drugi odnosi u oblasti prevoza putnika i stvari u drumskom saobrañaju. POSLOVI PREVOZA U DRUMSKOM SAOBRAÑAJU Uopãte o prevozu u drumskom saobrañaju. Bezbednost 25 Videti Zakon o ugovorima o saobrañaja. – organi i organizacije ovlaãñeni da upravljaju infrastrukturom – ovlaãñeni zakonom da upravljaju infrastrukturom – najåeãñe putevima (npr. Prevoz u drumskom saobrañaju se obavlja na osnovu Zakona o prevozu i Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. brojni subjekti saobrañajnog prava vrãe odreœene poslove i zaduæeni su za pojedine aspekte odvijanja saobrañaja. prevozu u drumskom saobrañaju (17). onda taj ugovor mora biti u skladu sa Zakonom. uzansama i drugo. Samo odgovorno i struåno obavljanje posla od strane svakog subjekta i koordinacija njihovog delovanja mogu stvoriti uslove za bezbedno odvijanje saobrañaja. agencijski poslovi itd.. zdravstvene ustanove i sl.2. direkcija. obavezama iz saobrañajnog prava. 49 2.24 Ugovori o saobrañajnim poslovima su sliåni sa drugim graœansko – pravnim ugovorima. skladiãtenje.6. zastupniãtvo. ona nije dovoljna. VÃUP. 1994. (na primer. str..). koji je u obavezi da izvrãi prevoz i korisnika usluge.25 – posebnim ugovorima stranaka i – poslovnim obiåajima. – preduzeña. Obaveze u prevozu se ureœuju: – zakonom.

– naruåilac prevoza – lice koje. – korisnik prevoza – lice koje na osnovu ugovora sa prevoziocem. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 – osloboditi (delimiåno ili potpuno) odgovornosti koju Zakon propisuje. – ruåni prtljag – stvari koje se mogu uneti u putniåki prostor vozila. Prevoz putnika i prtljaga Zakljuåivanje ugovora. relaciji. – prtljag – stvari koje putnik ima pravo da nosi sa sobom (u prevozu putnika). relaciji i naknadi za prevoz. osnovni sadræaji ugovora Ugovor o prevozu putnika u drumskom saobrañaju je konsesualan.lice koje na osnovu ugovora ima pravo da koristi prevoz. mesto istovara itd. Pored navedenih pojmova i izraza. koja je sastavni deo vozila. odnosno zakljuåen je kada se obe strane sporazumeju o prevozu. U slobodnom prevozu ugovorne strane se dogovaraju o prevozu. – osloboditi tereta dokazivanja koji je predviœen zakonom (prebacivati teret dokazivanja sa prevozioca) i – predvideti ograniåenja odgovornosti prevozioca koja bi bila povoljnija od onih koja Zakon predviœa. U linijskom prevozu ugovor se smatra zakljuåenim kupovinom karte.Lipovac.6. stiåe odreœena prava ili preuzima odreœene obaveze u vezi prevoza. mesto polaska. – vozilo – svako vozilo koje se koristi u izvrãenju ugovora. – putnik . na osnovu ugovora o prevozu lica ili po opãtim uslovima o prevozu putnika. ceni i drugim elementima i o tome sklapaju poseban ugovor o prevozu. a izuzetno i samim ulaskom u vozilo. a koje putnik sam åuva. zavisno od toga da li je u pitanju linijski ili vanlinijski prevoz. ne vode raåuna o moguñim ãtetnim posledicama. P. Forma ugovora je razliåita.1. Zakon predviœa pojmove: imalac prava. 2. mesto utovara. 50 . trenutno. mesto ugovora. a za raåun drugog lica. – poãiljalac – lice koje. zakljuåuje sa prevoziocem ugovor o prevozu lica. jer naglaãavaju kvalifikovanu odgovornost prevozioca za svaki prevoz i spreåavaju da on ucenjuje ili prevari korisnike usluge koji su zainteresovani za uslugu prevoza i pristali bi da. predaje stvari na prevoz. primi stvar predatu na prevoz. – primalac je lice ovlaãñeno da u mestu opredeljenja. na osnovu ugovora. mesto opredeljenja. u svoje ime. Ova ograniåenja su veoma znaåajna. ukljuåujuñi i prikolicu. U prevozu u drumskom saobrañaju koriste se pojedini izrazi i pojmovi i to: – prevozilac – lice koje na osnovu ugovora prevozi lica i stvari u drumskom saobrañaju.

prevozilac moæe ugovoriti prevoz ovih putnika. moguñe je ugovoriti i posebne uslove. povratak u mesto polaska ili povrañaj dela prevoznine. a u odnosu na posebne uslove primenjuje se ugovor i zakon. zbog zaãtite drugih putnika. primereno vrsti i duæini putovanja. U vanlinijskom prevozu putnika. u vreme i na naåin kako je ugovoreno. onda ñe mu se vratiti celokupan iznos prevoznine (bez moguñnosti zadræavanja troãkova). u ovom sluåaju. Vozna karta je dokaz o zakljuåenju ugovora u linijskom prevozu. 51 2. U sluåaju neispunjenja uobiåajenih uslova prevoza primenjuje se zakon. Pri tome je obavezan da obezbedi uslove udobnosti i higijene. Za primljeni prtljag prevozilac je duæan da izda prtljaænu kartu. Prevozilac ima pravo da odbije prevoz putnika bez obaveze vrañanja prevoznine u sluåajevima kada je putnik oåigledno nesposoban za prevoz (zbog bolesti) ili ako ometa izvrãenje obaveza prema drugim putnicima ometa prevoz (nasilniåko ponaãanje.6. pa putnik zato odustane od prevoza.). U sluåaju prekida putovanja. on ima pravo na povrañaj prevoznine.2. obiåno se zakljuåuje formalni ugovor i on sadræi elemente koji su delovi svakog ugovora. Ukoliko putnik boluje od zarazne bolesti. On ne sme da naruãava javni red i mir u toku prevoza. . Prevozilac je duæan da preveze prtljag. Prevozilac ñe. a posebno ne sme da ometa prevozioca u izvrãenju obaveza prema drugim putnicima. Pored uobiåajenih uslova prevoza. teãko pijanstvo i sl. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju Prava i obaveze prevozioca i putnika Obaveza je prevozioca da ugovorne obaveze izvrãi relacijom. Vozna karta moæe da bude izdata na ime ili na donosioca. Meœutim. i to: ruåni prtljag (u putniåkom prostoru) bez posebne nadoknade. niti da ometa druge putnike. SAOBRAÑAJNO PRAVO Ugovor o prevozu moæe da bude zakljuåen izmeœu prevozioca i putnika ili izmeœu prevozioca i naruåioca prevoza (kod vanlinijskog prevoza). Predmet ugovora je prevoz putnika uz naknadu. Putnik je obavezan da plati naknadu za prevoz – prevozninu (voznu kartu i prtljaænu kartu). sa odreœenim pravima i obavezama koji su utvrœeni ugovorom ili zakonom. putnik ima prvo da zahteva nastavak putovanja drugim saobrañajnim sredstvom. Meœutim. Ukoliko ovo blagovremeno najavi prevoziocu (2 sata pre poåetka putovanja). Ukoliko putnik iz bilo kog razloga ne preuzme prtljag. troãkove (do 10%). zadræati samo administrativne i dr. Ukoliko je izdata na ime ne moæe se prenositi na druga lica bez saglasnosti prevozioca. prevozilac moæe odbiti da ga prevozi. a prtljag (u prostoru za prtljag) uz nadoknadu. prevozilac je duæan da ga åuva ili poveri treñem licu na åuvanje (o troãku putnika). ukoliko prevoz kasni. uz posebnu nadoknadu. Putnik ima pravo da odustane od prevoza. tako ãto obezbedi posebne uslove zaãtite. Putnik se pojavljuje kao korisnik prevoza.

Na primer. zakonodavac je predvideo tri razliåita sluåaja odgovornosti prevozioca: – po pravilu se primenjuje princip ograniåene odgovornosti (prevozilac nadoknaœuje iznose do zakonom odreœenih ograniåenja). do 182. Dakle. Postoji ugovorna i vanugovorna odgovornost za priåinjenu ãtetu. takva odredba ne bi proizvodila pravno dejstvo. U suprotnom. dok se putnik nalazio u vozilu.000 nemaåkih maraka. naknada ãtete se plaña u zakonom propisanim iznosima. P.460 maraka po putniku i – za gubitak ili oãteñenje ruånog prtljaga. teret odgovornosti prebacio sa prevozioca na putnika. Prevozilac moæe da se oslobodi od obaveze naknade ãtete samo ako dokaæe da je ista priåinjena radnjom putnika ili usled viãe sile (radnjom koja se nije mogla izbeñi ili otkloniti). – za zakaãnjenje ili prekid putovanja putnika. ugovorom. – ãtete usled zakaãnjenja ili prekida putovanja i – ãtete nastale usled oãteñenja ili gubitka prtljaga i drugih stvari koje su uz potvrdu predate na prevoz. Åak i ako bi se. Konaåno. onda sud moæe odrediti i iznose naknada za ãtete veñe od zakonom ograniåenih. Meœutim. Teret dokazivanja odgovornosti. Njegova odgovornost je objektivna i kvalifikovana. do dvostrukog iznosa prevoznine. pada na prevozioca. Ovaj put je teret dokazivanja na prevoziocu. – za gubitak ili oãteñenje prtljaga. u skladu sa zakonom. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga Ãtetni dogaœaji koji mogu nastati u prevozu putnika su: – ãtete usled smrti. do 61. oãteñenja zdravlja ili povrede putnika koji su nastali u toku prevoza. na zahtev putnika. on se moæe osloboditi od odgovornosti i naknade ãtete. zavisno od stepena krivice prevozioca. naknada moæe biti i veña. Ukoliko dokaæe da ãtetu nije prouzrokovao namerno ili krajnjom nepaænjom. Moguñe je. U tom sluåaju. 52 2 . u SRJ su za ãtete nastale u toku prevoza bili utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara: – za smrt putnika. do 365 nemaåkih maraka po jednom prtljagu. Ukoliko putnik dokaæe da je prevozilac izazvao ãtetu namerno ili krajnjom nepaænjom. do 730 nemaåkih maraka. da se u prtljaænu kartu unese i veñi iznos od Zakonom predviœenog.000 nemaåkih maraka. ulazio ili izlazio iz vozila. Za priåinjenu ãtetu prevozilac odgovara po zakonu i po odredbama ugovora koje su u skladu sa zakonom. po putniku. – za telesno oãteñenje. teret dokazivanja je na putniku. odnosno 1.Lipovac. u tom sluåaju prevozilac moæe promeniti cenu karte. ako prevozilac dokaæe da je ãteta nastala viãom silom ili greãkom putnika. po putniku.

Najåeãñe se. zakonodavac ãtiti putnika i bezbednost saobrañaja. izdaje samo potvrda ili drugi dokument koji prati robu u prevozu (zakljuånica. SAOBRAÑAJNO PRAVO . on prisvoji ili dozvoli da nestane prtljag). Ovaj ugovor je najåeãñe neformalan. Naime. Zato se smatra da je on uvek kriv (kriv je i kad nije kriv). Tako je obuhvañena i odgovornost putnika i ovaj stimulisan da pomogne bezbednom prevozu. Prvo.2. Prevozilac ima najviãe moguñnosti da utiåe na bezbednost prevoza. na osnovu usmenog ugovora poãiljaoca i prevozioca. Zakonom su odreœeni i rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete. U ovom sluåaju sud moæe odrediti i naknade veñe od. niti spreåiti. ukoliko putnik svojom greãkom izazove ãtetu ili ãteta nastane dejstvom viãe sile. onda se ne moæe pozivati na princip ograniåene odgovornosti. prevozilac se smatra kvalifikovanim za poslove prevoza. a iskljuåeni sluåajevi u kojima bi putnik ili prevozilac bili zainteresovani za stvaranje ãtete. Konaåno. uobiåajeno se primenjuje (podrazumeva se) princip ograniåene odgovornosti . 15 dana za zakaãnjenje ili prekid putovanja. Tako se ãtiti prevozilac – spreåava se uniãtavanje prevozioca zbog jedne velike ãtete koja mu se desila. onda se prevozilac moæe delimiåno ili åak potpuno osloboditi odgovornosti. 53 2. u sluåaju da prevozilac krajnjom nepaænjom ili namerno izazove ãtetu (na primer. Sa druge strane. ograniåenja (do stvarnih iznosa ãteta koje je dokazao putnik). Prebacujuñi odgovornost na prevozioca. zakonodavac predviœa ekstremne sluåajeve kada se odstupa od podrazumevane odgovornosti. Primera radi. prevozilac nadoknaœuje stvarne iznose ãteta koji mogu biti i veñi od zakonom propisanih ograniåenja i – u sluåaju dejstva viãe sile ili greãke putnika (prevozilac dokazuje da nije imao moguñnosti da ãtetu spreåi ili smanji) prevozilac se moæe potpuno osloboditi odgovornosti. osim kada on dokaæe suprotno. Sa druge strane. To znaåi da se ne saåinjava ugovor u posebnoj (pismenoj) formi. 2. otpremnica i sliåno).6. u SRJ (Srbiji) su propisani sledeñi rokovi: 6 meseci za smrt ili telesno oãteñenje. Rokovi teku od dana saznanja.6. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju – u sluåajevima namere ili krajnje nepaænje (dokazuje putnik). Ovako je onaj ko najviãe utiåe na prevoz i najviãe zainteresovan da taj prevoz bude bezbedan. Prevoz robe Formalni i neformalni ugovori Ugovor o prevozu stvari zakljuåuje se izmeœu poãiljaoca i prevozioca. 30 dana za gubitak ili oãteñenje prtljaga. pa prevozilac dokaæe da to nije mogao predvideti.zakonodavac je ograniåio iznose ãteta. Za ruåni prtljag prevozilac obiåno ne odgovara.2. ukoliko putnik ne dokaæe da je ãteta nastala krivicom prevozioca. Zaãto su predviœena ova tri sluåaja naknada ãtete. zakonom predviœenih.

br. ugovorenim ili najpovoljnijim putem. preveze i preda primaocu robu koju je primio na prevoz.). Tovarni list sadræi tri grupe podataka: podatke koje popunjava prevozilac. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 Meœutim. da promeni relaciju. Utovar i istovar robe u linijskom prevozu vrãi prevozilac. ukoliko ugovorom nije drukåije predviœeno. smeãtaja tereta u vozilo i dr. 54 . 26 Videti “Sluæbeni list SRJ”. Pojam i sadræaj tovarnog lista Tovarni list je isprava o zakljuåenom ugovoru o prevozu i dokaz da su stvari primljene na prevoz u drumskom saobrañaju. onda je duæan da se pridræava uputstava prevozioca u pogledu naåina utovara. da promeni primaoca. Tovarni list je formalni ugovor o prevozu stvari koji se izdaje pri prijemu stvari na prevoz. Kada poãiljalac utovara robu.26 Prevoz robe i ostalih stvari ili tovara vrãi se uz naknadu. u sluåaju ãtetnog dogaœaja lakãe regulisala naknada ãtete. utvrœena Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. Na ugovore o prevozu u drumskom sobrañaju. Po pravilu. drugi za poãiljaoca i treñi prati robu do primaoca. da promeni krajnju destinaciju. zakon je definisao i sluåajeve kada se mora ili moæe zakljuåiti poseban. Dakle. To je dokaz da je sklopljen ugovor o prevozu i da je stvar primljena na prevoz. formalni ugovor o prevozu stvari – tovarni list. Obaveze prevozioca i poãiljaoca. vaæe i posebna. ali se uglavnom koriste formulari koje je preporuåila Meœunarodna organizacija drumskih vozara (IRU). vrãenje utovara i istovara robe Obaveza prevozioca je da. poãiljalac raspolaæe robom u toku prevoza. P. Zakljuåenje formalnog ugovora je u interesu prevozioca. pored opãtih pravila obligacionog prava. o åemu ñe kasnije biti reåi. osim u pomorskom. U sluåaju izdavanja prenosivog tovarnog lista pravo raspolaganja robom u prevozu se moæe drukåije urediti. gde se zakÿuåuje teretnica. da robu proda itd. U ostalim sluåajevima u principu utovar vrãi poãiljalac. prevozilac potvrœuje da je ugovor zakljuåen i da je robu primio na prevoz. kako bi se. izdavanjem tovarnog lista. Tovarni list se zakljuåuje u tri primerka: prvi primerak za prevozioca. ãto znaåi da ima sva prava nad robom (da traæi vrañanje robe. podatke koje popunjava poãiljac robe i dopunske podatke. a posebno kako bi dokazivao propuste poãiljaoca. a istovar primalac. 26/95. Tovarni list se zakljuåuje u svim granama saobrañaja. Vreme trajanja utovara i istovara je od znaåaja kod raåunanja vremena eventualnog zakaãnjenja. Obaveza poãiljaoca je da prevoziocu saopãti specifiåna svojstva stvari koja su znaåajna za prevoz (a prevozilac ne mora da ih poznaje) i da plati prevozninu. Forma tovarnog lista nije posebno propisana.Lipovac.

robom u prevozu ne raspolaæe poãiljac. Poãiljalac popunjava podatke koji se odnose na: – mesto i datum utovara. uputstvo o rukovanju. Njime.prenosilac).6. veñ onaj ko donese prenosivi tovarni list. – kod prevoza opasnih i drugih stvari za koje je posebnim propisom predviœeno da se mogu prevoziti samo pod posebnim uslovima. i to: – u meœunarodnom saobrañaju. – roãkovi koje preuzima poãiljalac. Prenosivi tovarni list Prenosivi tovarni list je vrsta tovarnog lista kojim poãiljalac (indosant. – pisak isprava koje se prilaæu. – pouzeñe. – naåin utvrœivanja koliåine. napomena da je izdat prenosivi tovarni list. Åesto se izdaje 55 2. SAOBRAÑAJNO PRAVO . posebna vrednost stvari. primalac i dr. – kod prevoza stvari sa specifiånim svojstvima. – podaci o prevoziocu. Prenosiv je samo onaj tovarni list koji kao takav utvrde sporazumno poãiljalac i prevozilac. Zato prenosivi tovarni list ima karakter hartije od vrednosti. jer neka posebna svojstva stvari nisu bila poznata prevoziocu ili on nije bio duæan da zna za njih i – uvek kada to zahteva prevozilac ili poãiljalac.2. posebnom izjavom (indosamentom). 2. Dopunski podaci su: – zabrana pretovara. Dakle. a na ostala dva primerka. Prenosivi tovarni list se izdaje na ime ili na donosioca. – podaci o poãiljaocu. Na prvom primerku tovarnog lista se nalazi klauzula da se radi o prenosivom tovarnom listu. prenosi na drugo lice (indosataru) zakonom odreœena prava raspolaganja stvarima. kada poãiljalac daje posebno uputstvo o åuvanju i rukovanju stvarima. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju 1. – odaci o stvarima (opis. troãkovi. – rok prevoza. 3. Prevozilac bi trebalo da popunjava sledeñe podatke: – mesto i datum sastavljanja. – podaci o vozilu. zakon je predvideo koja prava raspolaganja stvarima u prevozu se mogu prenositi. poãiljalac sebi uskrañuje pravo da u toku prevoza menja delove glavne obaveze (relacija. uputstvo o carinjenju). U tom sluåaju. koliåina. Zakon predviœa kada se izdaje tovarni list. – podaci o primaocu.). – uputstvo o osiguranju.

– za sluåaj zakaãnjenja u prevozu stvari. Beograd. do 18 nemaåkih maraka po bruto kilogramu. Safety Strategies for Rural Roads in Europe – draft Recommedatrions. åime se deo svojinskih prava nad stvarima prenosi na prevozioca. 2000.). Lisabon.. 2 Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe U prevozu stvari mogu nastati sledeñi ãtetni dogaœaji: – gubitak stvari. Prevozilac moæe izbeñi odgovornost samo ako dokaæe da je ãteta nastala kao posledica svojstva stvari koja mu nisu bila poznata (poãiljalac ga nije upoznao sa specifiånim svojstvima) ili zbog viãe sile koju nije mogao predvideti. Dujkoviñ. a teret dokazivanja je na prevoziocu. 29. sam snosi odgovornost u sluåaju da ovo izazove ãtetni dogaœaj. iznosi nadoknada za ãtete u prevozu stvari su ograniåeni zakonom. u SRJ su utvrœeni sledeñi limiti: – za gubitak ili oãteñenje stvari. Meœunarodni ugovori. European Conference of Ministares of Transport. K. Resolution adopted by the General Assembly. VÃUP. P.5. kvarenje robe. VÃUP. Lipovac. Literatura Pantazijeviñ. Zemun. a posebno u sluåaju nepredviœenih problema u prevozu (dugo åekanje na carini. CEMT (2002). Saobrañaj i telekomunikacije (75 multilateralnih meœunarodnih konvencije). bolest æivotinja koje se prevoze i sl. U sluåaju da je ãteta nastala kao posledica namere ili krajnjeg nemara i nepaænje prevozioca (ãto dokazuje poãiljalac). Sluæbeni glasnik. Predavaça iz bezbednosti saobrañaja.. 57/309. Za ãtete nastale u toku prevoza stvari. zakonom su utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara. White book. O ovome odluåuje sud. S.2003. Primera radi. Todoroviñ.Lipovac. 2000. Zemun... Predavaça iz bezbednosti saobrañaja. prevozilac se ne moæe pozivati na zakonom ograniåene iznose. PRI. do 1/3 prevoznine. Beograd. i 2. Rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete su 60 dana za ãtetu u prevozu stvari (30 dana za zakaãnjenje). V. 1994. Tom 1. – delimiåno ili potpuno oãteñenje stvari i – zakaãnjenje u prevozu. VÃUP. Sliåno kao u prevozu putnika. Committee of Deputies. Bezbednost saobrañaja. Global Road Safety Crisis. Kçiga 6. niti izbeñi. 56 . P. Dakle. Tako se obezbeœuje lakãa manipulacija sa stvarima. ukoliko poãiljalac u tovarni list ne unese podatke o specifiånim svojstvima stvari ili unese netaåne podatke o stvarima koje se prevoze. Krsto Bezbednost saobrañaja prenosivi tovarni list na prevozioca. International Road Safety Strategy. neprohodnost prvobitno ugovorenog puta.

CEMT/CS(2000)7/PROV. ETSC. COM. 2000. Sluæbeni list FNRJ Sluæbeni list SFRJ Sluæbeni glasnik SR Srbije Sluæbeni glasnik Republike Srbije 57 2. 2002. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. 2002. COM.2. Brussels. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. 1977. Brussels. 2000. 2000. 2000. Present and Future Road Safety Work in Ecmit. 2001. WHO. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. Lisabon. Centrres for Desease Control and Prevention. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. 125 final. ETSC. Brussels. Past. SAOBRAÑAJNO PRAVO . National Strategies for Advacing Child Predestrian Safety. 2000. A Strategy for EU Transport Research. National Centre for Injury Prevention and Control. World Disasters Report. pri. 2001.6. 125 final.

8. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju .1. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja 3. Nauka i saobrañajna nauka 3. Nauåne metode i metodologija 3.4.2. Metode bezbednosti saobrañaja 3. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina 3.5.3.6.7. Teorije saobrañajnih nezgoda 3. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja 3.3.

Saobrañajni fakultet. a ne da se izoluje jedan deo znanja. Uslovno izdvajanje nauka je rezultat potrebe da se odredi osnovni predmet istraæivanja i metode koje se preteæno koriste.1 To je sistematizovan skup znanja o objektivnoj stvarnosti do koga se doãlo primenom priznatih nauånih metoda istraæivanja. Znanja se mogu razliåito sistematizovati u nauåne oblasti i nauåne discipline. Ova meœuzavisnost i preklapanje pojedinih nauånih oblasti i nauånih disciplina su sve izraæeniji. Specijalizacija podrazumeva da se nauka sve viãe grana i 1 Adamoviñ. Konaåno . Prirodne nauke åine deo opãteg sistema nauka koji se bavi prouåavanjem prirodnih zakona i pojava. metode i praktiåne ciljeve. Danas postaju sve znaåajnije dve osobine nauke: specijalizacija i interdisciplinarnost. Svaka nauka koristi dostignuña ostalih nauka i svoje rezultate ugraœuje u sveukupni fond znanja. M. Nauka se stalno unapreœuje i razvija. str. Tehniåke nauke su deo istog sistema koji se bavi prouåavanjem tehniåkih aspekata proizvodnog procesa. 3. druãtvene nauke su deo istog sistema nauka koji se bavi prouåavanjem odnosa u ljudskom druãtvu. predmet istraæivanja ili metode svojstvene jednoj nauci. do odreœenog istorijskog trenutka. Nauka je jedinstven funkcionalan sistem objektivnih ljudskih saznanja. Metode razvijene u jednoj nauånoj oblasti koriste se za reãavanje problema u drugim nauånim oblastima. ali i svi drugi koji uopãtavaju svoja i tuœa iskustva. odrediti njen predmet. Danas je najåeãña podela na prirodne. Beograd. Pre se moæe reñi da je sistematizovanje znanja u pojedine nauke samo uslovno. 1999. NAUKA I SAOBRAÑAJNA NAUKA Da bi se uspeãno izuåavala bezbednost saobrañaja. Sa porastom ljudskih znanja. tehniåke i druãtvene nauke.1. ove nauke viãe ne predstavljaju celovit funkcionalan skup svih znanja. niti nezavisne jedna od druge. Uvod u saobrañaj 1. Doprinos nauci daju nauåni radnici. Nauka je skup svih znanja o odreœenoj temi. neophodno je ãto korektnije definisati ovu nauånu oblast. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . nisu potpuno posebne. javila se potreba za grananjem nauke.. a ne celovit sistem. Pri tome ovo grananje bi trebalo shvatiti uslovno. Svaka nauka predstavlja samo deo sistematizovanih znanja.3. 61 3. Naime.

tehnologija i organizacija prevoza (tehniåke nauke). Interdisciplinarnost podrazumeva da se pojave i procesi moraju prouåavati svestrano: sa prirodnog. tehniåkih i druãtvenih nauka. javni gradski prevoz. upravljanje saobrañajnim procesima. saobrañajna geografija.2 ona je veoma razgranata i dalje se grana i razvija. saobrañajna nauka je nastala tek posle Drugog svetskog rata. uslove i posledice saobrañajne aktivnosti (druãtvene nauke). projektovanje saobrañaja. ekonomika saobrañaja.Lipovac. pa i na primeru saobrañajne nauke. Takva je i bezbednost saobrañaja. Ova dva procesa se mogu analizirati na mnogim primerima. bezbednost saobrañaja itd. s ciljem optimizacije saobrañajnog procesa i smanjivanja ãtetnih posledica. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA KAO NAUÅNA DISCIPLINA Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja izuåava meœuzavisnost izmeœu saobrañajnog i drugih procesa u druãtvu. druãtvene okvire. Saobrañajna nauka (nauka o saobrañaju) predstavlja podsistem opãteg sistema nauka koji sistematizuje i dalje razvija sva znanja o saobrañaju i u vezi sa saobrañajem. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 specijalizuje. planiranje saobrañaja. saobrañajna psihologija. spajanjem i meœusobnim proæimanjem delova prirodnih. druge se svrstavaju u druãtvene. tehniåkog i druãtvenog stanoviãta. Ona je nastala izdvajanjem. Nastala je kao potreba da se specijalizuju znanja koja se odnose na veoma vaæan predmet nauke (saobrañaj). 2U pravom smislu reåi. ali i kao rezultat interdisciplinarnog pristupa izuåavanju ove pojave. treñe u prirodne. veñina nauånih disciplina saobrañajne nauke se ne moæe svrstati ni u jednu grupu. eksploatacija i odræavanje saobrañajnih sredstava. Danas se u okviru saobrañajne nauke izdvajaju nauåne discipline: tehnologija transporta. s druge strane. tehniåko-tehnoloãke uslove prevoza. Izuåava i pokuãava otkriti zakonitosti nastanka ãtetnih posledica saobrañaja. Bezbednost saobrañaja pripada saobrañajnoj nauci. saobrañajno pravo. sa jedne i ãtetnih posledica saobrañaja. druãtvenim ili tehniåkim naukama. saobrañajna istorija. Saobrañajna nauka je nastala u procesu preraspodele predmeta izuåavanja starijih nauånih oblasti i disciplina. a posebno porast znanja koja se odnose na saobrañaj uslovio je izdvajanje posebne – saobrañajne nauke. saobrañajna pedagogija. Razvoj saobrañaja. Meœutim. porast opãtih znanja. Teãko je reñi da li saobrañajna nauka pripada prirodnim. Mada je saobrañajna nauka veoma mlada. Dok se neke discipline saobrañajne nauke mogu svrstati u tehniåke nauke. teorija saobrañajnih tokova. 62 . Posebno obuhvata delove nauka koji se odnose na prirodne zakone kretanja tela kroz razliåite sredine (delovi prirodnih nauka). 3. veñ obuhvata segmente dve ili sve tri grupe nauka. regulisanje saobrañaja. organizacija prevoza.2. saobrañajna logistika. P.

predmet bezbednosti saobrañaja vezuje se samo za saobrañajne nezgode ili joã preciznije za lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda. socijalno zagaœivanje sredine itd. niti izolovana nauåna disciplina. åovek je pre svih drugih negativnih efekata.3.3. saobrañajnog prava itd. kao retko koja druga nauåna disciplina. procesa sudara itd. Do danas su najviãe istraæivani lako merljivi efekti saobrañajnih nezgoda. Predmet bezbednosti saobrañaja U ãirem smislu. U uæem smislu. izduvnim gasovima i otpadnim materijalima koji potiåu iz saobrañaja). psihologije liånosti. U meœuvremenu su narasli i ostali negativni efekti i. ni u pogledu predmeta izuåavanja. organizaciji saobrañaja ili nekoj drugoj disciplini.1. znanja u vezi kretanja i zaustavljanja. a posebno znanja iz matematike. menadæmenta i upravljanja. saobrañajne psihologije. tehniåkih i druãtvenih nauka. Sa druge strane. ili ove discipline pripadaju bezbednosti saobrañaja. iscrpljivanje prirodnih resursa i zagaœivanje okoline (bukom. Sa druge strane. na danaãnjem nivou razvoja. Znanja prirodnih nauka. dostignuña bezbednosti saobrañaja integriãu se i uveliko koriste u navedenim nauånim disciplinama. ekologije itd. Ipak. poåeo ozbiljno izuåavati saobrañajne nezgode. integriãe i koristi znanja iz razliåitih nauka i nauånih disciplina. ali i druge discipline saobrañajne nauke. ali i najãire javnosti. negativni socijalni uticaji saobrañaja. PREDMET I CILJEVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3. najznaåajniji negativni efekat saobrañaja i ima smisla posebno ih istraæivati. tehniåkog regulisanja saobrañaja se uvaæavaju u bezbednosti saobrañaja. ni u pogledu metoda istraæivanja. Bezbednost saobrañaja je posebno povezana sa drugim nauånim disciplinama koje pripadaju saobrañajnoj nauci. 3. åine osnove nauåne discipline bezbednost saobrañaja. kao i znanja u vezi druãtvenog razvoja. Tu spadaju saobrañajne nezgode sa svim lako merljivim posledicama. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja nije nezavisna. Shvatanje ove meœusobne meœuzavisnosti omoguñava da se pravilno sistematizuju bezbednost saobrañaja. principi rada razliåitih motora. mehanizacija i automatizacija saobrañajnih procesa. Znanja i dostignuña u vezi saobrañajnog procesa. organizacija i eksploatacija saobrañaja. Ona se uveliko oslanja na dostignuña i znanja prirodnih. statistike. Naime. zauzimanje æivotnog prostora. vremenom. Ona uveliko koristi dostignuña ostalih nauånih disciplina saobrañajne nauke: organizacije saobrañaja. saobrañajne nezgode su. 63 3.3. saobrañajne logistike. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . integralnog transporta. neekonomske posledice saobrañajnih nezgoda sve viãe zaokupljaju paænju struåne.3. predmet bezbednosti saobrañaja su sve ãtetne posledice saobrañaja. negativni psiholoãki uticaji saobrañaja na pojedinca. Otuda i åeste konfuzije da li bezbednost saobrañaja pripada regulisanju saobrañaja. regulisanja saobrañaja. postaju sve znaåajniji. Bezbednost saobrañaja.

Naime. Aktivna bezbednost saobrañaja je deo nauåne discipline bezbednosti saobrañaja koji ima cilj da spreåava (prevenciju) ili smanjuje broj (redukciju) saobrañajnih nezgoda.2. Na primer. dobrim odræavanjem vozila i puta moæe se smanjiti ãansa da se neka nezgoda dogodi. P. Tako se smanjuje broj saobrañajnih nezgoda. doprinosi se i smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda. nasloni za glavu itd. Ako se suzi predmet bezbednosti saobrañaja. 3 3. veñ.) smanjuju se posledice saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. ovo se postiæe na dva naåina: smanjivanjem broja saobrañajnih nezgoda i smanjivanjem posledica saobrañajnih nezgoda koje su se veñ dogodile. obuåenost i psihofiziåka sposobnost vozaåa itd. Pasivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj smanjivanje posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. Mada neki elementi preteæno doprinose aktivnoj (ispravnost vozila. Ciljevi bezbednosti saobrañaja Opãti cilj bezbednosti saobrañaja je smanjivanje svih ãtetnih efekata uz neometano odvijanje saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 3. i opraãtajuñih puteva (sa blagim kosinama nasipa. Meœutim. kada se.).3. sa niskim rastinjem oko puta. stanje puta.3. Dakle. Na primer.Lipovac. koncept samoobjaãnjavajuñih (obeleæja puta definiãu i objaãnjavaju oåekivanja u projektovanju. Aktivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj da spreåava saobrañajne nezgode. 64 . ipak. kvalitetna obuka ljudi u ukazivanju prve pomoñi. uvek se moraju imati u vidu oba aspekta bezbednosti saobrañaja. Meœutim. skup mera i aktivnosti kojima se doprinosi smanjivanju verovatnoñe da se desi saobrañajna nezgoda pripada aktivnoj bezbednosti saobrañaja. odnosno kako smanjiti broj nastradalih. Trebalo bi uoåiti da ciljevi aktivne bezbednosti saobrañaja su prisutni dok se nezgoda ne desi. a pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja tek kada se nezgode desi. vazduãni jastuci. Smanjivanjem ãansi nastanka svake nezgode pojedinaåno. odræavanju i eksploataciji puteva). smanjiti teæinu stradanja i smanjiti materijalnu ãtetu u toj nezgodi. dogodile. sa posebnim trakama za prihvat vozila koja silaze sa puta itd.3. onda se i cilj moæe suziti na smanjivanje broja i sveukupnih posledica saobrañajnih nezgoda.). oprema puta i ureœenje prostora oko puta. ima smisla baviti se pitanjem kako se mogu smanjiti posledice te nezgode. konstrukcija i upotreba sistema zaãtite na vozilu (sigurnosni pojasevi. Pasivna bezbednost saobrañaja ima cilj da smanji broj i teæinu posledica saobrañajnih nezgoda koje su se. Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja Uslovno je moguñe razlikovati aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. U tom smislu se razlikuju ciljevi aktivne i ciljevi pasivne bezbednosti saobrañaja. odnosno da smanjuje verovatnoñu (ãansu) nastanka saobrañajne nezgode. dobrom obukom uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa i peãaka). desi saobrañajna nezgoda. a neki preteæno doprinose pasivnoj bezbednosti saobrañaja (konstrukcija i oprema vozila.

NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .4. kod nekih manjih sudara – ako ovaj sedi nepravilno i ne koristi pojaseve). a pozitivni na pasivnu bezbednost saobrañaja (1. Nauåni metod se moæe definisati kao sveu3 U ovom sluåaju se mere svi efekti i odluåuju dominantni uticaji. Åeãñi su sluåajevi razliåitih.4.. u proseku.). Beograd. 3. unutraãnje ogledalo u vozilu smanjuje verovatnoñu nastanka nekih saobrañajnih nezgoda. ali poveñava broj obaranja peãaka). str. metod sinteze.4 Metod je smiãljeno i plansko postupanje radi postizanja nekog cilja. metod eksperimenta i metod posmatranja. veoma skupo. ali posedovanje mobilnog telefona omoguñuje brzo obaveãtavanje i efikasno zbrinjavanje i spaãavanje povreœenih. – pozitivni uticaji na aktivnu. åoveka. metod analize. 559. 1980. 4 Vujaklija. smanjuju smrtnost i teæinu povreda kod snaænih sudara). jer se mogu nepotrebno aktivirati pri prelasku preko udarne rupe ili pri slabim sudarima.3. Nauåne metode i metodologija obuka graœana u urgentnoj medicini itd. tehniåkim i druãtvenim naukama. primer: vazduãni jastuci negativno utiåu na aktivnu bezbednost. a nekad podrazumeva i metode pokuãaja i pogreãki. po pravilu. ali moæe povrediti lica u vozilu. Ovi uticaji mogu biti veoma kompleksni i njihovo merenje je. NAUÅNE METODE I METODOLOGIJA S obzirom na prethodno izloæeno. M. jasno je da bezbednost saobrañaja koristi vrlo raznovrsne nauåne metode koje su svojstvene prirodnim. – razliåiti – suprotni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (vazduãni jastuci smanjuju povrede i smrtnost kod snaænih åeonih sudara–pri upotrebi sigurnosnih pojaseva. Veoma retko neki element vozila. pa åak i suprotnih uticaja: – razliåiti – suprotni uticaji na aktivnu bezbednost saobrañaja. ali mogu poveñati posledice ili. Tu su metod apstrakcije. mogu se izdvojiti neke metode koje su najåeãñe ili su najznaåajnije u bezbednosti saobrañaja. Neki uticaji se otkrivaju tek posle nekoliko godina prañenja i istraæivanja. Metod (gråki methodos ili lat. Ipak. Leksikon stranih reåi i izraza. åak izazvati smrt suvozaåa. ali pozitivno utiåu na pasivnu bezbednost jer. pri sudaru) i – negativni uticaji na aktivnu. korektno je istañi da veñina elemenata utiåe i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. methodus – put i naåin istraæivanja) je postupak kojim se postiæe unapred postavljen cilj. primer: upotreba mobilnih telefona u toku voænje poveñava verovatnoñu nezgode. puta ili okoline u istom smeru deluje na sve faktore bezbednosti saobrañaja. 65 3. Prosveta. u razliåitim situacijama3 (na primer. a negativni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (na primer. 2. upotreba svetala danju smanjuje broj åeonih sudara. induktivni i deduktivni metod.

Pri tome se paralelno koriste kako opãte. tj. Najåeãñi posebni nauåni metodi u bezbednosti saobrañaja su: statistiåki metod. 3. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. generalizacija.8 Svaki metod koji se koristi u bezbednosti saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke. Peåujliñ. itd. 13.. Bezbednost drumskog saobrañaja. M.. Meœutim. to ne bi bilo pouzdano. U okviru ovog cilja se mogu razlikovati bar tri posebna cilja: – opisati pojavu (deskripcija). Zbornik radova. str. bilo bi veoma opasno u nauånom smislu. Koristiti ovako dobijene rezultate u daljem radu. Beograd. Metodologija definiãe i opisuje metode spoznaje. Beograd. 58.5 U uæem smislu to je misaoni ili praktiåni postupak koji omoguñuje da se doœe do znanja o predmetu istraæivanja. Zato su vaæni metod i metodologija. Izborom optimalnog metoda istraæivanja olakãava se istraæivanje. Dosledna primena opãtih i posebnih nauånih metoda omoguñava i olakãava nam da koristimo tuœe rezultate. 66 . Tako se poveñava pouzdanost ukupnih rezultata istraæivanja. metod poreœenja (komparacije) i metod analogije. 2000. str. 9 Vujaniñ. M. Metodologija bi trebalo da garantuje pouzdanost izlaznih rezultata itd. citirao 7 Ãuãnjiñ. Savremena admi- nistracija. Metodologija. P. metod eksperimenta. apstrakcija. 1997. Metodologija treba da pomogne u izboru metoda istraæivanja. 1999. prednosti i nedostatke. FTN. pravilno postavljanje i testiranje nauånih hipoteza i siguran put do spoznaje. Metodologija druãtvenih nauka. M. str. K. Kombinovana primena odgovarajuñih nauånih metoda treba da garantuje ãto jednostavnije (optimalno) postizanje cilja istraæivanja. Predmet nauke se potpuno izdvaja tek njenim metodom. moglo bi biti sluåajno i ne bi imalo nauånu teæinu. dedukcija. i Lipovac. 6 Lukiñ. efikasnost. ali i drugima da koriste rezultate naãih istraæivanja. znanje) je deo logike koji se bavi prouåavanjem nauånih metoda. metod anketa i intervjua.6 Mogu se razlikovati opãte i posebne nauåne metode. metod posmatranja. Metodologija (gråki methodos – put. Opãte nauåne metode istovetne su u svim naukama. opãte logiåke metode su: analiza. bez primene metodologije i metoda. 5 Ignjatoviñ. Beograd. indukcija.. Opãti cilj primene nauånih metoda je saznanje. Œ.. izuåava njihovu zasnovanost. tako i posebne nauåne metode. Novi Sad.. 126. 1981. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 kupnost nauånih i tehniåkih postupaka kojima se stiåu ili sistematizuju nova znanja o nekom predmetu istraæivanja.7 Na primer. R. Kriminologija.9 Samo dobrom kombinacijom metoda dolaze do izraæaja prednosti i nedostaci svakog od metoda. naåinom na koji ona predmet saznaje. Beograd. nesistematskim radom. sinteza. Œ. Nomos. Uvod u sociologiju. logia – nauka. 8 Iniñ. Åigoja ãtampa.Lipovac. – klasifikovati (kategorizacija i tipologija) i – protumaåiti i utvrditi zakonitosti: uzroåno – poslediåne odnose i veze u okviru predmeta istraæivanja. 88. str. vrednosti i oblasti primene. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju.. str. 1998. Nekad se do istih rezultata moglo doñi i drukåije.

izloæiti najvaænije posebne nauåne metode koje se koriste u bezbednosti saobrañaja. Statistiåki metod Statistiåki metod je nezaobilazan metod u istraæivanjima bezbednosti saobrañaja i podrazumeva obradu uzoraka. Metode bezbednosti saobrañaja Danas postoje dva opreåna stava o potrebi i znaåaju metodologije: – prvi da je metod nepotreban.10 jer svaki je åovek svoj metodolog – drugi stav da je metod neophodan za savremeni nauåni rad. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Beograd. U nedostatku opãteprihvañene veliåine (etalona. U bezbednosti saobrañaja. apsolutni i relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja.2.5. Primera radi.). Saobrañajne nezgode. veñ se treba osloniti na inteligenciju i slobodno miãljenje. ali nema opãteprihvañenog metoda merenja. primenjuje se metod merenja. u nastavku. a posebno konflikti u saobrañaju su pogodne za primenu statistiåkog metoda zbog svoje masovnosti (statistika se oslanja na zakone velikih brojeva) i numeriåkih obeleæja kojima se mogu opisivati (broj nastradalih. R. METODE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3. ali se poreœenjem utvrœuje da li je manja od duæine druge deonice.5. ipak preovlaœuju pristalice drugog stava. Meœutim.1. 139. str. ãirine puta. radijusi krivina itd. lenjir). standarda) koriste se relativna poreœenja nepoznatih veliåina. brzine kretanja vozila. Zbog nedostatka opãteprihvañenih etalona – mera åesto se merenje vrãi tako ãto se uporeœuju nepoznate veliåine sa repernim veliåinama. Socioloãka imaginacija.) ili prava merenja (koliåina pojedinih otrova u izduvnim gasovima ili vazduhu. Pri tome se koriste direktni i indirektni. Na primer.). ne znamo duæinu deonice puta. Danas se koriste razliåiti metodi merenja bezbednosti saobrañaja. Mere se razliåite veliåine. saobrañajni protok. Izbor reperne vrednosti je jedno od osetljivih pitanja koje se mora reãiti pre ili u toku istraæivanja.5. pantljika. Mada i prvi pristup ima vrlo uvaæene zagovornike. 3. posebnu paænju zasluæuje merenje nivoa bezbednosti saobrañaja. Primena statistiåkog 10 Mils. Pokazatelji se koriguju i ponderiãu u zavisnosti od konkretnih uslova i ciljeva istraæivanja itd.5. jer jedino metod garantuje optimalan put do spoznaje. 1964. Zato ñemo. 67 3. Metod merenja Merenjima se uporeœuje nepoznata i poznata jednorodna veliåina. broj nezgoda itd.3.. merenje duæine se vrãi tako ãto se nepoznata duæina poredi sa poznatom duæinom – etalonom (metar. broj nastradalih u nezgodama itd. Kao jednostavna merenja u bezbednosti saobrañaja moæemo navesti: merenja koja se svode na brojanja (broj nezgoda. 3.

Policijski izveãtaji nisu sveobuhvatni. Meœutim. Ovako se evidentiraju sve nezgode koje su bile prijavljene policiji. U buduñnosti bi trebalo unaprediti i automatizovati ovaj sistem izveãtavanja i usaglasiti ga sa meœunarodnim standardima. 1996. Dnevni policijski izveãtaji obuhvataju osnovne podatke i opis dogaœaja za sve saobrañajne nezgode koje su prijavljene MUP-u. Jedinstven informacioni sistem (JIS) MUPa je baza podataka o svim evidentiranim saobrañajnim nezgodama kod kojih je vrãen uviœaj. Policijski izveãtaji bi trebalo da se dostavljaju organima nadleænim za puteve (radi taåne lokacije nezgode). o vremenu. Izveãtaji iz zdravstvenih ustanova pruæaju kvalitetnije podatke o povredama uåesnika u saobrañajnim nezgodama. ali i centralnom statistiåkom birou (radi formiranja jedinstvene baze podataka). 12 Osiguranja samo godiãnje 1. evidentiraju i druge nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. Uzorci su vrlo pouzdani za analizu spoljnjih obeleæja saobrañajne nezgode koja su se mogla pouzdano evidentirati neposredno posle nezgode (fenomenoloãka analiza). u Srbiji se od 1. u Srbiji. niti uvezane u jedinstvenu bazu podataka. Za potrebe istraæivanja bezbednosti saobrañaja. Sa druge strane. izveãtavaju o ukupnoj ãteti koju su isplatila. ove evidencije nisu organizovane. da se precizno odredi mesto i vreme nezgode itd. 11 Na primer. a danas se. Ranije su se podaci vodili samo ruåno. Ovako formiran uzorak nezgoda dopunjuje osnovni uzorak iz JISa. P. Niz vaænih podataka obiåno smatraju poslovnom tajnom. bez obzira da li je vrãen uviœaj. da se odredi tip nezgode. trebalo bi ga uvezati sa policijskim izveãtavanjima. 68 . Meœutim. mogu se koristiti razliåite baze podataka. za preciznu analizu mesta kontakta. a posebno taånost zakljuåaka. u naãim uslovima.11 Ove baze podataka obuhvataju ona obeleæja saobrañajnih nezgoda koja su evidentirana u SN – upitniku. ovi uzorci nisu kvalitetni za detaljniju analizu okolnosti nastanka nezgode. Zato nije zaæivelo stvarno koriãñenje bolniåkih izveãtaja u operativne svrhe analize stanja bezbednosti saobrañaja. Posebno su korisni sluåajni i stratifikovani uzorci. o licima i o samoj nezgodi. Neposredno posle saobrañajne nezgode. ovako evidentiraju sve nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. brzina uåesnika u nezgodi.12 Zato se slabo koriste. niti uvezane u jedinstveni informacioni sistem. Posle uvoœenja raåunara (osamdesetih godina 20-tog veka). za analizu propusta itd (etioloãke i druge analize). niti pokretan sudski postupak). Zakljuåci su bolji ako su uzorci veñi i bolje predstavljaju celinu (reprezentativni uzorci).Lipovac. o putu. ove evidencije nisu standardizovane. ako ih uopãte i vode. Evidencije osiguranja pruæaju dobre podatke o lakãim saobrañajnim nezgodama koje su raspravljala osiguranja (kada nije vrãen uviœaj. ovi podaci se unose u jedinstvenu automatsku bazu podataka o saobrañajnim nezgodama. Meœutim. Ove baze pomaæu da se shvati dogaœaj. policija popunjava statistiåki upitnik o saobrañajnoj nezgodi (policijski izveãtaj) koji obuhvata unapred odreœene podatke o mestu nezgode. U prvom periodu bile su obuhvañene samo nezgode sa obeleæjima kriviånog dela. o vozilima. zavise od naåina formiranja uzorka i njegovog kvaliteta. niti pouzdani u svim sadræajima. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 metoda.

analiza propusta koji dovode do ovih nezgoda.3.5. primena metoda ankete podrazumeva da anketni upitnici formiraju uzorke koji se statistiåki obraœuju. skale procene i testovi. Ovi uzorci su vrlo pogodni za analizu opãteprihvañenih (pravosnaænih) stavova o propustima. EU. Posebno je znaåajno da se ovako otkrivaju zakonitosti nastanka nezgode i omoguñuje nauåno definisanje mera u cilju smanjivanja broja i posledica nezgoda. analiza prostorne i vremenske raspodele nezgoda. o posledicama i drugim finijim obeleæjima nezgoda. propustima uåesnika nezgode i moguñnostima izbegavanja nezgoda. Reãeni sudski spisi predstavljaju posebnu bazu podataka na osnovu koje se formiraju specifiåni uzorci. Ako se na pitanja odgovara pismeno to su upitnici. Ove baze podataka nisu standardizovane.3.5. o sankcijama. Statistiåki metod se koristi i pri primeni ostalih metoda. analiza moguñnosti izbegavanja ovih nezgoda itd. Upitnik je sistem pitanja åija je valjanost za konkretno istraæivanje ranije utvrœena. inlquastia. Pri tome se koriste sledeñe tehnike: upitnik. Meœutim. Najznaåajnija meœunarodna baza podataka koja obuhvata osnovne pokazatelje bezbednosti saobrañaja je IRTAD (International Road Traffic and Accident Database). ako im ni jedan ponuœeni ne odgovara). automatizovane. niti uvezane. tipizacija saobrañajnih nezgoda. Metod ankete Anketa (lat. a posebno o naåinu nastanka opasne situacije. intervju. zatvorenog (ispitanici biraju jedan od ponuœenih odgovora) ili poluotvorenog tipa (ispitanici biraju meœu ponuœenim odgovorima ili daju slobodan odgovor. vaæno je napomenuti da postoje i posebne baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. Pitanja u upitnicima mogu biti otvorenog (ispitanici daju slobodan odgovor). O znaåaju ovih baza govori i podatak da ih podræavaju OECD. 69 3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . brzinama. na skali od 1 do 5). pa se nedovoljno koriste. ni ove baze nisu automatizovane. mehanizmu sudara. UN. Pored baza koje se formiraju na osnovu sabiranja i korekcija nacionalnih baza podataka. Skale procene podrazumevaju da se ispitanicima zada da ocene neku pojavu (na primer. Obradom navedenih uzoraka omoguñuje se shvatanje i analiza pojave. Za potrebe istraæivanja saobrañajnih nezgoda formiraju se posebni uzorci koji dopunjuju prve dve baze podataka. uoåavanje veliåine problema. Metode bezbednosti saobrañaja Ekspertize saobrañajnih nezgoda pruæaju najdetaljnije podatke o saobrañajnoj nezgodi. Danas su i na meœunarodnom planu uspostavljene kvalitetne baze podataka. 3. CEMT i druge institucije. enqueta) je nauåni metod koji se sastoji u ispitivanju okolnosti pojedinaånih sluåajeva. Na primer. a ako se pitanja postavljaju i odgovori daju usmeno to su intervjui. fr.

o tome koje su to opasne situacije. u vreme stradanja i na naåin koji ne utiåe na ponaãanje posmatranih grupa. sreœivanje i obrada podataka i njihovo nauåno tumaåenje). o merama koje bi oni (rado) prihvatili i o kontramerama koje ne bi prihvatali. vozaåa koji åesto voze u opasnim zonama. projektanti reæima saobrañaja.). sudije. Veoma je korisno pre prihvatanja anketnog upitnika napraviti pilot (kratko) anketiranje kako bi se doradio upitnik i preciznije definisala oåekivanja. analiza saobrañajnih situacija i analiza saobrañajnih nezgoda.. mesto i naåin posmatranja. – stavove vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju (uåesnika nezgoda. razlozi za uåestalost propusta. vaspitaåa. P.) o problemima bezbednosti saobrañaja i kontramerama koje bi trebalo preduzeti. ko pravi propuste i kako ih prevaziñi itd. tuæioci i drugi pravnici. Da bi nauåni metod ankete dao pravi efekat neophodno je da budu realno definisana oåekivanja od ankete. Nauåno posmatranje mora biti dobro osmiãljeno i unapred isplanirano. o kontramerama koje predlaæu itd. policajci koji vrãe uviœaje ili analiziraju i prate saobrañajne nezgode. nastavnika. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) Ma koliko bili znaåajni objektivni uslovi stradanja u saobrañaju. Ova dokumentacija ñe posluæiti kao osnova za kasnije faze istraæivanja (prikupljanje. sistematski i svrsishodno sprovedeno. Nauåno posmatranje posebno doprinosi procenjivanju bezbednosti u sluåajevima kada nema dovoljno drugih informacija. 70 .4. ponaãanje uåesnika u saobrañaju. policije itd. o kontramerama koje preduzimaju. koji pripadaju riziånim grupama. 3. a posebno: – stavove nastradalih o okolnostima njihovog stradanja.. Pre posmatranja znaåajno je odrediti vreme. – stavove pojedinih kategorija ljudi o propustima i odgovornosti pojedinih subjekata (dece. peãaci i ostali) o shvatanju problema.5. vozaåa. Na osnovu objektivne statistiåke metode nije moguñe ni projektovati optimalne kontramere. roditelja.Lipovac. predstavnici odgovornih subjekata itd. – stavove struånjaka najrazliåitijih profila (veãtaci i drugi saobrañajni struånjaci. stavovi o najvaænijim okolnostima stradanja itd. da se odaberu i obuåe anketari i odabere populacija koja ñe biti anketirana. Posmatranje bi trebalo realizovati na mestima poveñane ugroæenosti. struånjaci za planiranje. ostaju nepoznati subjektivni uzroci stradanja u saobrañaju. Za vreme posmatanja posmatraå sistematski i po unapred utvrœenom planu registruje precizno definisane podatke i formira dokumentaciju. subjektivni stavovi raznih subjekata. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Ma koliko statistiåki metod omoguñavao objektivno sagledavanje pojave. Metod anketa omoguñuje da sagledamo stavove odabranih delova populacije. mogu se ispravno vrãiti samo na osnovu posmatranja.

Osnovni cilj ovih obimnih i veoma skupih testova je da se otkrije ãta moæe da pomogne. Razgovori (Interviews) su deo temeljnih analiza i nauånog posmatranja. kako bi se bolje razumeli faktori koji dovode do pojedinih situacija. danas je to veoma znaåajan i åesto nezaobilazan nauåni metod u izuåavanju bezbednosti saobrañaja. Najåeãñe se primenjuju sledeñe vrste prouåavanja ponaãanja:13 Dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) su nauåna posmatranja usmerena na konflikte u saobrañaju. kod eksperimenta se veãtaåki – planirano deluje na stvaranje i promenu uslova. struåno se posmatra i prate vaæna obeleæja. Sa posmatranjem se mogu kombinovati i ankete. ali i razgovore i ankete. EU.3. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. Metod eksperimenta omoguñuje da se na neposredan naåin doœe do uzroåno-poslediånih odnosa i veza. Za razliku od nauånog posmatranja gde posmatraå nikako ne utiåe na razvoj pojave. Metode bezbednosti saobrañaja Posmatranje moæe da traje dugo. Cilj je saznati stavove i dogaœaje koji su prethodili situaciji. u prevenciji saobrañajnih nezgoda (aktivna bezbednost saobrañaja). Danas se u razvijenim zemljama sa jakom automobilskom industrijom (prednjaåe SAD. 113. Unapred treba znati i realno sagledati sva ograniåenja ovog metoda. Metod eksperimenta Eksperiment je nauåni metod koji se sastoji u paæljivom posmatranju pojava i procesa. OECD. 3. Ove studije podrazumevaju nauåno posmatranje. 71 3. Obavljaju se u vezi nezgode. Eksperiment se unapred dobro planira. Pozitivne interakcije doprinose bezbednosti saobrañaja i obratno. Japan i Australija) formiraju snaæni nauåni instituti za testiranje vozila.5. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Mada se ranije sa sumnjom gledalo na moguñnosti metoda eksperimenta u bezbednosti saobrañaja. stavovi i ponaãanje pojedinih uåesnika u saobrañaju. 1998. okruæenja i obeleæja saobrañajne situacije otkrije i protumaåi razliåite ãablone ponaãanja ljudi. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). realizuje se po utvrœenoj proceduri. da se vrãi neposredno ili uz pomoñ savremenih sredstava i opreme. konflikta ili druge saobrañajne situacije. da se organizuje periodiåno. kao i u smanje13 Safety of Vulnerable Road Users. Mogu obuhvatati i razgovore sa uåesnicima konflikata. a posmatranje je posebno znaåajno u mikroistraæivanjima. a zatim formira dokumentacija.5. pri åemu se kontrolisano menjaju uslovi i okolnosti. str.5. kako bi se projektovale ãto efikasnije kontramere. a ãta ne. puta i okoline. Posebno mesto imaju eksperimenti sa vozilima. Analiza ponaãanja (Behavioural analyses) je veoma znaåajan metod koji ima cilj da na osnovu poznavanja liånosti (znanja i stavova). Studije interakcije (Interactional studies) su nauåna posmatranja usmerena na interakcije izmeœu uåesnika u saobrañaju meœusobno ili izmeœu uåesnika u saobrañaju i vozila.

14 otvoren Centar za istraæivanje vozila (VRC–Vehicle Research Center). boåni sudari i udari. ali i javnosti. te da ãtete pri sudarnim brzinama od 5 milja/hat smanje sa 8. – Japanski program za procenu novih i polovnih vozila (JNCAP). testovi udara vozila u DUMY lutke (peãake) itd. proizvoœaåi su bili prinuœeni da znaåajno promene konstrukciju branika i drugih elemenata.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 nju broja i ozbiljnosti povreda u nezgodama koje se. Danas VRC predstavlja srediãte svih istraæivanja u vezi vozila na nivou Amerike. Testiranje vozila je doæivelo pravu ekspanziju kada je 1992. – Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila (USNCAP)..19 Danas se u okviru metoda eksperimenta vrãe testovi sudara dva automobila (åeoni punom povrãinom. testovi udara automobila u nepokretnu prepreku (frontalni i boåni udar pri razliåitim brzinama vozila. 19 Poslednjih godina u SAD su zapoåeti i eksperimenti udara u prepreku pri malim brzinama. celom povrãinom ili delom povrãine. Danas su najznaåajniji sledeñi programi za procenu bezbednosnih performansi vozila koji obuhvataju i odgovarajuñe standarde u testovima (crash tests) sa vozilima: – Australijski program za procenu novih vozila (ANCAP)20 obezbeœuje informacije o performansi vozila u testovima frontalnih i boånih sudara. VRC je otvoren za televiziju i javnost. testovi prevrtanja vozila. Postoji poseban australijski program za procenu starih vozila. P. 72 . udari otpozadi itd. Posle objavljivanja nekih rezultata. od 2000.000 $ na nekoliko desetina dolara. Za razliku od ostalih istraæivaåkih centara. nasloni za glavu itd. proizvoœaåe automobila i ostale.16 – kako deluju pojedini sistemi zaãtite i koji su njihovi efekti. Danas se najåeãñe realizuju åeoni sudari vozila i åeoni udari u prepreku (sa delimiånim i potpunim preklapanjem åeonih povrãina). a najznaåajniji rezultati se objavljuju na Internetu. Naime. 16 Research Center. ipak. a na osnovu prañenja njihovog uåeãña u saobrañajnim nezgodama.15 Prouåavanje rezultata kontrolisanih testova i realnih saobrañajnih nezgoda daje istraæivaåima. osiguranja veoma åesto plañaju ãtete koje su nastale pri malim brzinama. u okviru Osiguravajuñeg instituta za bezbednost na putevima. osiguranike. åeoni delom povrãine. donosioce odluka. na osnovu kojih se realizuju opseæna istraæivanja i formira znaåajna dokumentacija. u Virdæiniji. 18 Realizuju se eksperimenti sa posebnim lutkama koje imitiraju peãake u sudarima. Ove eksperimente prate sveobuhvatna snimanja i merenja. vazduãni jastuci. 14 Osiguravajuñi institut za bezbednost saobrañaja – VRC – Vehicle 15 Insurance Institut for Highway Safety Vehicle Research Center.). udari u prepreke pri malim brzinama od 5 do 20 milja/hat itd. dese (pasivna bezbednost). ali i na svetskom nivou. Zato su vrlo zainteresovani da se proizvode takva vozila koja ñe kod sudara pri malim brzinama imati ãto manju ãtetu. bolju predstavu o tome: – kako putnici u motornim vozilima bivaju povreœeni u razliåitim saobrañajnim nezgodama. 20 Uprava za bezbednost drumskog saobrañaja u Novom Zelandu je ålan ANCAP. boåni i udari odpozadi).17 – kako vozila povreœuju peãake i druge uåesnike u saobrañaju18 i – kako i kolika ãteta nastaje na vozilima pri manjim sudarima. kao i obaranja peãaka. prevrtanje vozila. 17 Na osnovu ovih testova usavrãavaju se sigurnosni pojasevi.

7. rezultati USNCAP testova.22 S druge strane. izmeœu pojedinih opãtina i konaåno. u istraæivanjima je nezaobilazan metod poreœenja – komparacije. 4.Arlington. sve viãe uvaæavaju rezultate ovih testova i prema bezbednosnim svojstvima se odluåuju za kupovinu vozila. No. Metod komparacije moæe. Uporeœivanja se vrãe izmeœu dræava (danas su nezaobilazna uporeœivanja sa EU i zemljama OECD). SAD. analizu odabranih primera nije moguñe zameniti drugim metodama. Uporeœuju se pokazatelji bezbednosti saobrañaja. Metode bezbednosti saobrañaja – Evropski program za procenu novih i polovnih vozila (EuroNCAP). vozaåa itd.5. 73 3. 2. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . u cilju sagledavanja efekata. u ovim testovima proizvoœaåi istraæuju efekte svojih inæenjerskih mera i saznaju kako dalje razvijati vozila.3. Tako je zatvoren ciklus koji stalno unapreœuje bezbednosna svojstva vozila. pri izboru vozila. kod izbora vozila. Posebno je znaåajno objektivno istraæivati promaãaje kako se u buduñnosti ne bi pravile iste greãke.org mogu se nañi 22 Status Report.6. delimiåno.5. 3. svakom vozilu koje je podvrgnuto testovima dodeljuje se odreœen broj zvezdica. Posebno je znaåajan metod komparacije kod ispitivanja efekata pojedinih sistema zaãtite. 37. 3. Analiza pre i posle je poseban primer primene metoda komparacije. Na priumer. Ovaj metod bi trebalo redovno primenjivati posle primene kontramera. ugroæenost.highwaysafety.5. na adresi www. Na primer. U toku 2002. Na osnovu testova iz navedenih programa i standarda koji ih prate. kada je EuroNCAP testirao prve porodiåne automobile (1997). dopuniti metod eksperimenta i druge metode åija je primena ograniåena. 2002. Zbir zvezdica definiãe bezbednost vozila. a rezultate objavljivati. kada se izvrãi 21 Na primer. Zainteresovani kupci. Ovakvi testovi se publikuju u posebnim publikacijama i na Internetu. Case Study metoda Ma koliko bilo znaåajno analizirati reprezentativne uzorke. Metod komparacije – uporeœivanja S obzirom na probleme objektivnog merenja stanja bezbednosti saobrañaja. Vol. åetiri zvezdice su postale norma koju ispunjava veñina vozila testiranih u EuroNCAP-u. Ovde se uporeœuje stanje na istom prostoru pre i posle preduzimanja nekih kontramera. izmeœu pojedinih regiona. izmeœu pojedinih mikrolokacija. samo je jedan automobil dobio åetiri zvezdice. str. kako bi rastao fond znanja o moguñnostima unapreœivanja bezbednosti saobrañaja.21 Moñna osiguranja su zainteresovana da se kupuju ãto bezbednija vozila (jer ñe isplañivati manje iznose ãteta) i sve åeãñe su organizatori i pokrovitelji objektivnih testova. stavovi i ponaãanje pojedinih kategorija stanovniãtva itd. Na osnovu javne promocije rezultata navedenih testova proizvoœaåi su naterani da stalno unapreœuju bezbednosna svojstva vozila kako bi odræali ãto bolju poziciju na træiãtu.

Tri su osnovna cilja koje treba postiñi: – saznati nove ideje iz najãire javnosti. a prevaziãli se i nadoknadili svi nedostaci. iskustva i drugih obeleæja eksperata trebalo bi vrãiti ponderisanje njihovih odgovora. O tome se mora voditi raåuna pri planiranju istraæivanja. – dobiti kvalitetnu kritiku predloæenih reãenja od najãire javnosti i – pridobiti najãiru javnost da prihvati nova reãenja. P. Pri tome se posebno analizira: ko je i kako stvorio opasnu situaciju. uåestvovanjem istraæivaåa na sastancima u lokalnoj sredini. koji projektuju saobrañajnice. odabiru metoda i definisanju oåekivanja. Poseban znaåaj imaju donosioci odluka (politiåka javnost. tuæioci i sudski veãtaci). a posebno pri izboru optimalnih kontramera. ko je i kako mogao izbeñi saobrañajnu nezgodu i ko je i kako doprineo veliåini posledica. Neophodno je u ceo proces ukljuåiti i politiåku javnost kako bismo istakli znaåaj bezbednosti saobrañaja. 3 3. Odabrane nauåne metode bi trebalo sistematski i planski primenjivati kako bi do izraæaja doãle prednosti ovih metoda.8.5. Da bi predloæene kontramere bile prihvañene. razgovorima itd.9. Ekspertska metoda Kod istraæivanja u bezbednosti saobrañaja.5. objekte velike atrakcije i reæim saobrañaja. veliku pomoñ mogu pruæiti eksperti. kako bi se mogli reãavati. otvorenim radio i TV emisijama. Krsto Bezbednost saobrañaja tipizacija saobrañajnih nezgoda ili konflikata u saobrañaju. neophodno je u proces njihovog projektovanja ukljuåiti najãiru javnost. Veoma je znaåajno u istraæivaåke timove ukljuåivati eksperte sa bogatim iskustvom u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda. neophodno je izvrãiti studiju odabranih primera (CASE STUDY). a posebno ako se prethodno upoznaju sa rezultatima istraæivanja. 3. Meœu ekspertima bi se morali nañi posebno oni koji obraœuju i analiziraju saobrañajne nezgode (struånjaci iz policije. Osnovni smisao je da se precizno definiãu problemi. Mesto i uloga javnosti Nauånim istraæivanjima otkrivaju se odreœane zakonitosti i na osnovu toga projektuju odreœene kontramere. To se moæe postiñi konkursima. institucionalni i vaninstitucionalni centri moñi). anketama. tribinama. sudije. Na osnovu profesije.Lipovac. javnim raspravama pre i posle sprovedenih kontramera. Svaka od nabrojanih i drugih nauånih metoda ima velike prednosti i znaåajne nedostatke – ograniåenja. promovisali ideje i kon74 . Eksperti mogu pomoñi u izboru optimalnih kontramera. Tada ñe njihovi stavovi biti kvalitetniji.

. 1. .. odnosno zakonitosti uåeãña pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa) u saobrañajnim nezgodama. n – konkretna vrednost sluåajne promenljive (moæe da uzima vrednosti: 0. 3. Ma koliko ona imala znaåaj u istorijskom smislu.23 Ova teorija polazi od vaæne pretpostavke da svi vozaåi imaju jednaku ãansu da imaju jednak broj nezgoda.... NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . – teorija zaraze. u obilju razliåitih teorija posebno mesto zauzimaju: – teorija sluåaja. u posmatranom periodu).n = 0.. Ova matematiåka teorija se oslanja na dostignuña u matematici i teoriji verovatnoñe. verovatnoña da neki vozaå. TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Do danas su razvijene brojne teorije saobrañajnih nezgoda.e . 3.1. stvorili povoljan ambijent za njihovo sprovoœenje i dalji rad u bezbednosti saobrañaja. 2. tj.6. Puasonova raspodela verovatnoña odnosi se na retke dogaœaje. broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña.6. Meœutim. ako su dogaœaji retki. Teorije saobrañajnih nezgoda tramere.) i l – intenzitet saobrañajnih nezgoda (srednji broj nezgoda za sve vozaåe.. – teorija sklonosti i – spell teorija. Na ovu javnost se moæe delovati direktno i indirektno (delovanjem na glasaåe – najãiru javnost). njeni dometi su 23 Puasonova raspodela verovatnoña je graniåni sluåaj binomne raspodele kada verovatnoña dogaœaja teæi nuli.za. Cilj veñine teorija je da otkriju zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda.6. 2. 3 . S obzirom na to da su saobrañajne nezgode retke (sa aspekta pojedinca za koga odreœujemo verovatnoñu da ima n-nezgoda).. odnosno na Puasonovoj raspodeli verovatnoña. Teorija sluåaja Prva nauåna teorija koja je pokuãala dati zakonitost broja nezgoda koje ñe imati pojedini vozaåi zasnivala se na statistici.3. Dakle. n! n Pri tome su: N – Naziv sluåajne promenljive – broj saobrañajnih nezgoda koje ima posmatrani vozaå u posmatranom periodu. u posmatranom periodu (pri odreœenoj kilometraæi i intenzitetu voænje) uåestvuje (ili izazove) n-nezgoda ima Pusaonovu raspodelu i odreœuje se po obrascu: λ –λ P [ N = n ] = ----.. 3. 75 3... odnosno da su im iste ãanse da uåestvuju u nezgodama. 1.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

bili mali. Naime, ovom teorijom se nisu mogle objasniti neke pojave, a posebno åinjenica da odreœene grupe vozaåa imaju znatno veñi deo nezgoda nego druge. Naime, u jednom preduzeñu za prevoz, na malu grupu vozaåa (20-30%) otpada najveñi broj saobrañajnih nezgoda (i preko 80%). Sa druge strane, postoji grupa vozaåa koja u celom svom radnom veku nema niti jedne nezgode. Ovo je redovno u preduzeñima za prevoz, ali se sliåna pojava moæe uoåiti i u ukupnoj populaciji vozaåa. Ova åinjenica je osporila polaznu pretpostavku teorije sluåaja – da svi vozaåi imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Zato teorija sluåaja nije naãla znaåajnije uporiãte i opravdanje u praksi i brzo je prevaziœena.

3.6.2. Teorija zaraze

3

Da bi protumaåili bitne razlike u broju nezgoda izmeœu pojedinih vozaåa, nauånici su unapredili teoriju sluåaja, tako ãto su uveli teoriju zaraze. Prema ovoj teoriji, samo prva nezgoda je sluåajna i svi imaju jednaku ãansu da uåestvuju u prvoj nezgodi. Posle prve nezgode menja se odnos pojedinca prema saobrañaju. Neki vozaåi postaju obazriviji i teãko mogu imati drugu nezgodu (opada im ãansa da imaju drugu nezgodu), a neki (åeãñe) postaju optereñeni prvom nezgodom i u sliånim situacijama neadekvatno reaguju, pa raste njihova ãansa da imaju naredne nezgode. Ova kategorija vozaåa se, posle prve nezgode, zarazi saobrañajnim nezgodama. Zato se ova teorija i zove teorija zaraze. Prvi rezultati primene teorije zaraze bili su ohrabrujuñi, jer je ova teorija protumaåila bitne razlike izmeœu uåeãña pojedinih grupa vozaåa u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, u nastavku se pokazalo da i ova teroija ne moæe protumaåiti neke vaæne pojave. Sa druge strane, ova teorija je podrazumevala da su na poåetku svi vozaåi isti – imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Tek kada neki vozaå uåestvuje u nezgodi ova teorija ga istiåe i posebno prouåava. Ovo nije bilo prihvatljivo za praksu.

3.6.3. Teorija sklonosti
Praktiåni zahtevi u vezi teorija saobrañajnih nezgoda kretali su se od zahteva za objaãnjenjem pojedinih pojava do uoåavanja zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda. Posebno se zahtevalo da teorija ponudi odgovor o bezbednosti pojedinih lica – vozaåa pre nego ãto ovi uåestvuju u nezgodama. Teorija sklonosti je prva nauåna teorija koja je ponudila moguñnost da oceni bezbednost pojedinih vozaåa i pre nego ãto uåestvuju u nezgodama. Ova teorija polazi od pretpostavke da su razliåiti ljudi razliåito skloni incidentima, a u zavisnosti od njihovih psihofiziåkih karakteristika. S druge strane, pretpostavilo se da lice koje je sklono jednoj vrsti incidenta – sklono je i ostalim incidentima, pa i saobrañajnim nezgodama. U tom smislu, ova teorija tvrdi da lica koja su sklona razliåitim incidentima – sklona su i saobrañajnim nezgodama. Na osnovu ove analogije, ova sklonost se moæe meriti i saopãtiti i pre prve saobrañajne nezgode. 76

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

Teorija sklonosti je protumaåila znaåajne praktiåne probleme i prvi put ponudila moguñnost da meri sklonost pojedinih lica ka saobrañajnim nezgodama, a na osnovu njihovog psihofiziåkog sklopa i drugih incidenata koje su imali u svome iskustvu. Na primer, na osnovu analize psihofiziåkih osobina liånosti ili na osnovu analize dosadaãnjih iskustava (nezavisno od saobrañaja), moguñe je odrediti sklonost vozaåa ka saobrañajnim nezgodama i izdvojiti ekstremno sklone, srednje sklone i one koji nisu skloni incidentima, pa ni saobrañajnim nezgodama. U skladu sa ovom teorijom elimisani su mnogi profesionalni vozaåi iz saobrañaja kao nebezbedni (veoma skloni saobrañajnim nezgoadama), a da nisu ni imali saobrañajnu nezgodu. Ipak, ova teorija je beleæila i brojne promaãaje u tumaåenju pojedinih pojava. Na primer, deãavalo se da vozaå koji je proglaãen ekstremno sklonim nezgodama u duæem periodu (posle preœene veñe kilometraæe) nije imao ni jednu nezgodu i obratno. Zato se pristupilo usavrãavanju i korigovanju ove teorije.

3.6.4. Spell teorija
Spell teorija polazi od pretpostavke da liånosti koje su sklone jednom incidentu – sklone su i ostalim, pa su sklone i saobrañajnim nezgodama. Meœutim, ova teorija, pored psihofiziåkih osobina liånosti, uzima u obzir objektivne okolnosti u kojima se nalazi lice. Ova teorija polazi od toga da odreœeno lice moæe biti veoma sklono incidentima (i saobrañajnim nezgodama) u jednim, a veoma bezbedno u drugim okolnostima. Na primer, jedno lice je veoma sklono incidentima noñu, drugo lice rano ujutro, a treñe u sumrak, po kiãi itd. U ovim objektivnim okolnostima lice je sklono i saobrañajnim nezgodama. Dakle, ova teorija, spaja i uvaæava subjektivne karakteristike liånosti i objektivne karakteristike situacije u kojoj lice vozi (uåestvuje u saobrañaju). Trebalo bi imati na umu da je ovo samo uproãñeni prikaz åetiri teorije ili åetiri pristupa tumaåenju pojave saobrañajnih nezgoda. Danas su razvijene ili se razvijaju brojne teorije saobrañajnih nezgoda, ali najveñi broj vodi poreklo od navedene åetiri teorije.

3.7. MERENJE NIVOA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Merenje se moæe definisati kao uporeœivanje nepoznate i poznate veliåine iste vrste.24 Kvalitetno merenje znaåajnih veliåina je uslov za razvoj neke nauåne oblasti. Pri tome su se prvo pojavljivale kakve-takve mere i metode merenja, a zatim su one usavrãavane i optimizirane. Sa razvojem nauke i tehnike, merenja postaju sve preciznija, ãto omoguñuje dalji razvoj. Jednostavno i precizno merenje ni24 Merenje – procenjivanje neke veliåine prema njenom odnosu sa nekom veliåinom iste vrste, uzetom kao

jedinica i referenca (Nova Larusova enciklopedija, JRJ, Zemun, 1998).

77

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

voa bezbednosti saobrañaja je vaæan preduslov za razvoj ove nauåne discipline, ali i za uspeh praktiånih mera i akcija u ovoj oblasti. Merenja u bezbednosti saobrañaja nisu razvijena, niti su uspostavljeni opãteprihvañeni standardi i etaloni merenja.25 Sa druge strane, merenja i kada nisu sasvim precizna, omoguñavaju sagledavanje i ocenjivanje stanja. Zato je bolje primenjivati neprecizna merenja, nego nemati nikakva. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja bi trebalo da omoguñi: – opisivanje i ocenjivanje postojeñeg stanja, – definisanje æeljenog stanja (vizija i ciljeva), – merenje efekata kontramera i – unapreœivanje bezbednosti saobrañaja.

3

Danas se, pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja, ocenjuju: – trenutno stanje bezbednosti saobrañaja i – uspostavljeni trend u bezbednosti saobrañaja. Pri tome je neophodno postojanje nekih repernih vrednosti i uporeœivanje sa njima. Najznaåajniji reperi su stvarni pokazatelji bezbednosti saobrañaja za odabrane zemlje. Mada se izbor repera moæe smatrati politiåkom odlukom, danas se, najåeãñe, poreœenja vrãe sa zemljama OECD.26 Ocena bezbednosti saobrañaja moæe se vrãiti na osnovu direktnih i indirektnih pokazatelja (merila) i drugim metodama.

3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja
Direktni pokazatelji se odnose na saobrañajne nezgode i njihove posledice, i to su: – apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj i struktura nezgoda), – apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj i struktura povreœenih, veliåina materijalne ãtete), – relativni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda u odnosu na preœenu kolometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.), – relativni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika, u odnosu na preœenu kilometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.). Najznaåajniji apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama su: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda,
25 Page,

Y., Statistiåki model za uporeœivanje mortaliteta na putevima u zemljama OECD, Accident Analysis and Prevention, Vol. 29, No 4, pp 371 – 385. 2001. 26 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

78

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

– broj saobrañajnih nezgoda (samo) sa materijalnom ãtetom, – broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim licima, – broj saobrañajnih nezgoda sa lakim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa teãkim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa poginulim licima i ponderisani broj saobrañajnih nezgoda.27 Ovo su pokazatelji koji se, prvenstveno odnose na aktivnu bezbednost saobrañaja, mada struktura nezgoda prema teæini posledica govori i o pasivnoj bezbednosti. Najznaåajniji problemi koji se odnose na primenu navedenih parametara odnose se na razlike u definicijama saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica, razlike u vrednosti i korektnosti njihovog evidentiranja. Definicije pojma saobrañajne nezgode joã uvek se razlikuju od dræave do dræave. U Konvenciji o drumskom saobrañaju (Beå, 1968) definisani su saobrañajna nezgoda, poginuli28 i drugi vaæni pojmovi. Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (IRTAD)29 prihvatila je sliåne definicije. Neke dræave – ålanice OECD su prihvatile ove definicije i po njima evidentiraju nezgode i broj poginulih (Australija, Belgija, Kanada, Åeãka Republika, Danska, Finska, Maœarska, Island, Irska, Luksemburg, Nizozemska, Novi Zeland, Norveãka, Ãvedska, Velika Britanija, SAD). Druge ålanice OECD nisu uskladile svoje evidencije sa pomenutim definicijama (Austrija, Nemaåka, Francuska, Gråka, Italija, Japan, Portugal, Ãpanija, Ãvajcarska), pa se njihovi podaci o nezgodama i poginulim koriguju korekcionim faktorima da bi se mogli uporeœivati sa drugim zemljama. Bivãa SFRJ je prihvatila navedene definicije, tako da su naãe evidencije usklaœene sa navedenim meœunarodnim bazama. Trebalo bi naglasiti da se obiåno koristi broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Meœutim, uvek postoji i znaåajna tamna brojka saobrañajnih nezgoda i tamna brojka njihovih posledica (koje su se desile, ali zbog raznih razloga nisu evidentirane). Mada je ova tamna brojka prisutna u svim zemljama, ona se bitno razlikuje od dræave do dræave. Znatan deo nezgoda se ne prijavljuje policiji, niti se prijavljuju sve povrede.30 Prema istraæivanjima OECD najmanje se prijavljuju nezgode u kojima nije uåestvovalo ni jedno motorno vozilo, u kojima je ærtva bilo dete, u kojima su nastale lakãe povrede ili samo materijalna ãteta, koje su se dogodile na lokalnim putevima.31 Sa najveñom pouzdanoãñu se evidentiraju smrtni sluåajevi. Pouzdanost, sveobuhvatnost i laka
27 Kada

se sve saobrañajne nezgode, na osnovu veliåine ukupnih posledica, svedu na nezgode sa materijalnom ãtetom, dobija se ponderisani broj saobrañajnih nezgoda. 28 Pod poginulim licima u saobrañajnim nezgodama smatra se svaka osoba koja je poginula odmah ili u roku 30 dana, usled saobrañajne nezgode. 29 IRTAD – International Road Traffic and Accident Database. 30 Prema izveãtaju KEMT, evidentira se oko 35 – 70 % nezgoda sa peãacima, oko 10-40 % nezgoda sa biciklistima i oko 50-75 % nezgoda sa automobilima (Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV). 31 Safety of Vulnerable Road Users, Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7), DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL, OECD, 1998.

79

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

3

pristupaånost podacima o broju poginulih u nezgodama su osnovni razlog zaãto se broju poginulih daje neproporcionalno veliki znaåaj u analizama bezbednosti saobrañaja. Tamna brojka posebno zavisi od organizovanosti zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja i spremnosti dræave i drugih subjekata da adekvatno reaguju u vezi saobrañajne nezgode. Ukoliko subjekti bezbednosti saobrañaja ne reaguju ili reaguju neefikasno, onda uåesnici nezgode neñe biti zainteresovani da se evidentira nezgoda, niti njene posledice. Posebno je opasna situacija u kojoj su najznaåajniji subjekti (uåesnici nezgode, policija i drugi dræavni organi) zainteresovani da ne evidentiraju nezgodu ili njene posledice.32 Mada u tamnoj brojci saobrañajnih nezgoda dominiraju lakãe nezgode, u nerazvijenim zemljama, postoje i nezgode sa najteæim posledicama koje se ne evidentiraju. Dræava bi trebalo da sistematski smanjuje broj nezgoda koje se ne evidentiraju, a posebno da iz ove tamne brojke eliminiãe nezgode sa najteæim posledicama. Ovo je veoma vaæna pretpostavka za uspeãno prañenje i ocenjivanje stanja, ali i za kvalitetno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. Apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda su: – veliåina materijalne ãtete, – broj nastradalih, – broj lakãe povreœenih, – broj teæe povreœenih i – broj poginulih u saobrañajnim nezgodama. Navedeni pokazatelji odnose se i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Veliåina materijalne ãtete je teãko uporediva izmeœu razliåitih dræava, ali i u razliåitim periodima jedne iste dræave. Posebna smetnja su inflacija, promena nacionalnih valuta i naåin evidentiranja materijalne ãtete. Obiåno se u bazama evidentira iznos materijalne ãtete koji se proceni na licu mesta, a koji je, najåeãñe, ograniåen na procenjenu ãtetu na vozilu. S obzirom na to da je ovo povrãna procena na samom poåetku procesa, svi subjekti su åesto zainteresovani za smanjivanje iznosa (kako bi smanjili odgovornost uåesnika). Stvarni iznosi ukupnih materijalnih posledica koji bi obuhvatili sve gubitke, ãtete i troãkove (oãteñenja na vozilu, na teretu, na putu, na objektima, vremenske i druge gubitke, sudske troãkove, druge materijalne i nematerijalne ãtete) nigde se ne evidentiraju. Stepen teæine povreda, najåeãñe naknadno, utvrœuje lekar. Na licu mesta se samo evidentiraju najznaåajnije povrede i prve (laiåke) procene njihove teæine. U vezi svake nezgode odmah se evidentiraju poginuli, ali je ostavljena moguñnost da se u roku 30 dana dodaju novi podaci, tj. preinaåe povreœeni u poginuli. Apsolutni pokazatelji se dobijaju jednostavno – neposrednim evidentiraçem i brojanjem. Ovi pokazatelji su nezamenljivi za fenomenoloãko opisivanje
32

Na primer, u naãoj zemlji se åesto ne evidentiraju nezgode sa materijalnom ãtetom, jer uåesnici nisu zainteresovani da o njima obaveãtavaju policiju, niti osiguranja, a zbog njihove neefikasnosti. S druge strane, znaåajan broj nezgoda sa velikom materijalnom ãtetom ili sa telesnim povredama se evidentira kao nezgode sa manjom materijalnom ãtetom, jer se tako pojednostavljuje procedura.

80

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

obima problema, kako bi se skrenula paænja javnosti na znaåaj bezbednosti saobrañaja, kako bi se uporeœivao ovaj sa drugim izvorima opasnosti itd. Meœutim, za stvarno merenje i uporeœivanje stanja bezbednosti saobrañaja korisniji su relativni pokazatelji. Relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja se dobijaju kao koliånik nekog od nabrojanih apsolutnih pokazatelja (o broju nezgoda ili njihovih posledica) i neke druge znaåajne veliåine (broj stanovnika, vroj vozaåa, broj vozila, broj preœenih kilometara, duæina deonice puta, broj tona kilometara, broj putnih kilometara itd.). Najåeãñe su koriãñeni sledeñi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja: – broj saobrañajnih nezgoda (svih nezgoda, nezgoda sa nastradalim licima ili ponderisani broj nezgoda) na 10.000 registrovanih vozaåa, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 km puta, – broj saobrañajnih nezgoda na 10.000 vozila, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 milion preœenih kilometara, – broj nastradalih na 100.000 stanovnika, – broj nastradalih na 10.000 registrovanih vozila, – broj nastradalih na 100 milion preœenih kilometara, – broj poginulih na 100.000 stanovnika (javni rizik), – broj poginulih na 10.000 registrovanih vozila (saobrañajni rizik) i – broj poginulih na 100 milion preœenih kilometara (dinamiåki saobrañajni rizik). Danas se, pri ocenjivanju stanja bezbednosti saobrañaja na nekom prostoru (u dræavi, u regionu), najviãe koriste poslednja tri pokazatelja,33 pa ñe o njima biti viãe reåi. Pri tome se ocenjuju trenutno stanje ovih parametara i uspostavljeni trend.

Javni rizik – trenutno stanje
Javni rizik predstavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 100.000 stanovnika i meri rizik svakog stanovnika da pogine u saobrañajnoj nezgodi. Na primer, 1995. u Australiji su zabeleæena 11,2 poginulih u saobrañajnim nezgodama (smrtna sluåaja) na 100.000 stanovnika.34 Prema ovom pokazatelju Australija se nalazila na devetom mestu od 23 analizirane zemlje ålanice OECD. Velika Britanija je imala najniæu stopu od 6,4 smrtna sluåaja na 100.000 stanovnika. Portugal sa 28,8 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika je zabeleæio najveñu stopu meœu OECD nacijama. Srednja vrednost za OECD dræave iznosi 11,6 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika. U Srbiji je 2001. poginulo oko 17 ljudi na 100.000 stanovnika.
33 Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV. str. 6. 34 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kan-

celarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

81

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Tabela 3.1. Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100.000 stanovnika Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. Danska Ukupan broj stanovnika (milion) 18.1 8 10.1 29.6 10.3 5.2 5.1 58.0 81.5 10.5 10.2 0.3 3.6 57.3 125.6 0 15.4 3.6 4.3 9.4 39.2 8.8 7.0 58.6 262.8 prosek 8,5 1273 Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12870 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41798 Smrtnost na 100.000 stanovnika 11.2 15.0 14.3 11.3 15.4 11.2 8.6 15.3 11.6 – 15.6 9.0 12.1 12.3 10.1 – 8.6 16.2 7.0 28.8 14.7 6.5 9.9 6.4 15.9 11.6 17

3

Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija, 2001.

82

OECD i Australija. bila su 30. Smrtnost na 100. Japanu (547). zbog nezgoda na radu itd. Stanovnici Srbije se manje voze (prelaze manje kilometraæe) nego stanovnici zemalja OECD. a 1995. u Zapadnoj Evropi (prosek je 454).6 u 1995. pa je njihova izloæenost saobrañaju i saobrañajnim nezgodama bitno manja. ãto dovodi do opadanja smrtnosti.). Srednja vrednost za dræave ålanice OECD-a takoœe je opala sa 23.000 stanovnika. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100. Na primer. na primer.000 stanovnika je dobar pokazatelj smrtnosti stanovniãtva i posebno je znaåajan za uporeœivanje razliåitih izvora opasnosti i uzroka smrtnosti (smrtnost zbog bolesti srca.3. Slika 3.000 stanovnika u Australiji. razliåiti prostori se mogu uporeœivati po ovom kriterijumu samo ako su njihovi stanovnici jednako izloæeni saobrañaju.4 smrtna sluåaja (poginula u saobrañajnim nezgodama) na 100. onda nije korektno uporeœivati prostore samo po ovom kriterijumu. stepen motorizacije u Srbiji je manji nego u zemljama OECD. Ovaj pokazatelj dobro skreñe paænju na znaåaj saobrañajnih nezgoda i stradanja u saobrañaju. u zemljama centralne i istoåne Evrope (195) i centralnim nezavisnim dræavama koje su nastale raspadom SSSR (97). mogu se analizirati i trendovi u bezbednosti saobrañaja. Ova uporeœivanja se mogu vrãiti na istom prostoru.1. Ukoliko su bitne razlike u stepenu motorizacije35 (broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika) i mobilnosti stanovniãtva (broj putovanja i preœena kilometraæa). stepen motorizacije je bio razliåit u SAD (757). NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . zbog moædanog udara.7. Javni rizik – uspostavljeni trend Na osnovu pokazatelja smrtnosti. doãlo je do pada na 11. Tako.2. Australijski trend poboljãanja povoljniji je od srednje vrednosti OECD zemalja. u toku 1998. Meœutim. 1970. 35 Prema podacima KEMT. zbog kancera.4 (1970) na 11. 83 3.

22.5 24.7 16.7 12.0 25.6 22.1 – 8.5 10.7 9.3 20.0 – 18.6 16.8 14.4 17.2 8.2 11.7 9.3 10.5 22.4 34.5 18.8 – 18.4 1975.8 18.9 32.2 – 16.9 31. 13.9 – 12.6 25.4 14.5 16.Lipovac.8 23.2 21. 18.3 19.6 15.4 27.7 18.3 22.1 22.2 15. Izraåunava se kao koliånik izmeœu broja registrovanih motornih vozila i broja stanovnika.1 20.7 12.5 10.3 19.000 stanovnika – tendencije Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.4 9.6 – 15.6 27.2 15.7 20.6 15. dve dræave) bitno razlikuju u stepenu motorizacije36 onda nije korektno njihovo stanje bezbednosti saobrañaja uporeœivati na osnovu pokazatelja javnog rizika.6 14.5 17.4 15.3 14.1 19.9 8.0 12.3 11.0 21.2 11.5 9.2 7.8 23.0 14.7 10.9 14.5 17.2 19.3 13. P.4 18.5 13.2 18.5 19.0 11.4 15.8 – 24.6 16.5 31.4 9.6 9.3 26.6 9.6 14.5 – 17. 84 .1 20.5 39.5 21.0 – 24.0 22. Saobrañajni rizik pred36 Stepen motorizacije se moæe definisati kao broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika.1 1985.9 20.9 9.2 23.6 20.0 1995. 11.8 1980.9 5.7 13.4 19.2 9.0 28.3 22.7 25.9 14.3 17.1 16.3 28.1 12.6 12.4 11.0 19.6 33.9 14.3 11. 26.0 13.9 11.7 – 16.1 1990.3 15.5 7.5 9.0 16.5 11.5 16.4 13.2 16.0 28.7 13.8 32.4 11.5 10.8 23.3 – 15.0 19. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970. Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 3.1 13.0 11. Zato se koriste drugi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja.7 – 13.2.6 3 Saobrañajni rizik – trenutno stanje Ako se dva prostora (na primer.0 14.6 13.1 11.4 24.7 6. a posebno saobrañajni rizik.6 23. 30. Smrtnost na 100.7 27.

9 – Smrtnost na 10.4 4. 1995.8 1.8 3.3 35. Saobrañajni rizik uzima u obzir nivo motorizacije.3 smrtna sluåaja na 10.6 2. a Maœarska najveñi saobrañajni rizik meœu OECD nacijama (6.0 3.8 smrtnih sluåajeva na 10.3 5.7 1.3. Na primer.2 72.000 registrovanih vozila.5 1.000 registrovanih vozila i zauzela peto mesto meœu 23 posmatrane dræave OECD.8 2.000 registrovanih vozila.6 2.7 2.1 2.1 17.5 2.9 2.0 85 3.3 6.5 3.000 registrovanih vozila). Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. vozila (milion) 11. Registrovana vozila.7.2 28.5 47. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .0 smrtnih sluåajeva na 10.0 2.000 registrovanih vozila. vozila 1.8 3.1 poginulih na 10. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 592 441 8891 9454 – 1599 24 437 7033 12670 88 1334 581 305 2710 5751 572 692 3785 41798 Ukupan broj reg.9 4.0 4.0 smrtna sluåaja na 10.1 25. Ãvedska i Norveãka su imale najniæi (1. Australija je zabeleæila 1.4 2.1 2.000 registrovana vozila). Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja stavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 10.8 2.3 1.5 0.1 2.1 1. 1995. u Srbiji je bilo oko 8.1 1.8 4.0 1.5 – 2.0 – 6.4 5. Srednja vrednost za OECD zemlje iznosila je 2.000 reg. U toku 2001.7 2.0 1.8 3.3.3 4. Tabela 3.7 18.2 2.7 0.

3.000 registrovanih vozila. joã je znaåajnije analizirati uspostavljeni trend.Lipovac.2. Na primer. Mada je Australija imala stalno manji saobrañajni rizik (smrtnost na 10. Obiåno se poredi sa zemljama OECD. Smrtnost na 10. 1995. Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Koliko god je vaæno tekuñe stanje saobrañajnog rizika.000 registrovanih vozila) nego ãto je prosek za zemlje OECD. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3. P. sa trendovima u drugim referentnim prostorima. 86 . Pri tome bi trebalo imati na umu i uporeœivati trendove u posmatranom prostoru. Slika 3. pri oceni bezbednosti saobrañaja u nekoj zemlji mogu se uporeœivati trendovi smrtnosti u toj zemlji sa trendovima smrtnosti u drugim zemljama. uspostavljeni trend je nepovoljniji.

8 1995. 8.1 2.5 1975.3 – 26.5 5.4 4. 5.9 2.2 3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .2 9.1 4.8 3.1 2.5 – 2. do 1980).2 6.9 18.2 2. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Na primer. 3.1 4.5 2.3 5.0 na 1.6 6.0 15.2 2.2 4.4 9.8 2.2 – – 23.8 (smrtnih sluåajeva na 10.4 2.4 – 4.8 4.3 4.2 1.7 – 6.2 6.3 – 5.6 7.9 9.4 4.0 1. u zemljama OECD (prosek) saobrañajni rizik se smanjio sa 10.5 3.7 4.6 3.5 7.9 5.4 1985.8 2.5 11.2 11. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.0 3.0 1.5 2.8 2. ali je imala loãiji trend smanjivanja (posebno u periodu od 1970.5 2.3.0 2.2 8.9 4.8 11.6 7. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.3 2.4.2 4.9 4.2 1990.0 2.8 6.1 1.7 10.0 3.000 registrovanih motornih vozila) u zemljama OECD i Srbiji (period.0 7. u istom periodu.0 3.4 2.4 4.6 9. Saobrañajni rizik (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odnosu na 10. 2.3 4.2 4.0 6.2 4.3 – 9. Australija je.3 4.0 4.0 – 8.2 6.8 1.2 16. u ovom periodu. U Australiji se saobrañajni rizik smanjio sa 8. Dakle.8 1. 1.1 7. 1970 – 1995).9 10.4 25.1 3.5 1.7 – 9.8 11.7 15.4 3.7 6.7 2. imala manji saobrañajni rizik.3 7.5 4.4 3.3 2.6 11.3 4.3 11.7 2.0 87 3.7 6.9 3.0 2.6 2.5 u 1970.3 – 3.7 2.9 3.5 3.4 15. nego ãto je prosek u zemljama OECD.7.9 9.1 2.7 5. na 2.0 – 4.8 3.0 2.000 registrovanih vozila).1 9.2 2.7 1.7 3.5 12.3 1.2 4.1 2.3 2.8 5.5 3.0 u 1995.2 11.3 1.6 1980.7 4.2 2.5 2.0 – 6. Tabela 3. 4.6 2.4 2.7 2.6 – 8.0 – 3.

ali da se stepeni koriãñenja vozila bitno razlikuju. P. Dinamiåki saobrañajni rizik predstavlja broj poginulih lica na 100 miliona preœenih kilometara. onda se nivo bezbednosti saobrañaja moæe ocenjivati pomoñu dinamiåkog saobrañajnog rizika.Lipovac. pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja voditi raåuna i o mobilnosti stanovniãtva. on se sve viãe koristi. postoji niz problema skopåanih sa odreœivanjem i primenom dinamiåkog saobrañajnog rizika.37 Ako se mobilnost bitno razlikuje. Tabela 3.04 0. pa i ne koristi ovaj parametar. Ovo posebno vaæi za velike gradove. saobrañajnom strategijom treba promovisati putovanje autobusom. kada automobil izaziva i druge probleme. Zato je. Ipak. CEMT/CS (2002) 7/PROV. Preœena kilometraæa se moæe meriti direktno (na osnovu korektno utvrœenih kilometraæa u svakom vozilu prilikom redovnih tehniåkih pregleda)./) 3 Vid / grana saobrañaja Drumski Æelezniåki Pomorski Vazduãni Dinamiåki saobrañajni rizik Naåin drumskog saobrañaja (br. s obzirom na to da ovaj parametar najbolje odreœuje stanje bezbednosti saobrañaja. Ovaj pokazatelj je najbolja mera rizika pogibije pri putovanju vozilom i najbolji pokazatelj bezbednosti saobrañaja. PRESENT AND FUTURE ROAD SAFETY WORK IN ECMT. Dinamiåki saobrañajni rizik se koristi i za uporeœivanje rizika putovanja razliåitim vidovima saobrañaja (Tabela 3. /htr. Krsto Bezbednost saobrañaja Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje Meœutim. poginulih na 100 miliona putnik kilometara) Ukupno 1.5.3 Motocikl 16.0 0. Na primer.33 0.4). na raåun putovanja automobilom.5 Bicikl 6. 8.8a Peãaåenje 7.08 Automobil 0. neophodno. izraåunavati indirektno (na osnovu prodatih koliåina i proseånih potroãnji goriva).08 a. Osnovni problem se odnosi na odreœivanje preœene kilometraæe u posmatranom periodu. 88 . procenjivati na osnovu pilot istraæivanja (utvrœivanja preœene kilometraæe u reprezentativnih uzoraka vozila) itd.1 Autobus 0. u zemljama OECD (za 13 zemalja 37 Mobilnost stanovniãtva se obiåno iskazuje kroz proseåan broj putovanja po stanovniku ili kroz preœeni put (kilometraæu) u nekom periodu (u toku godine). Veliki broj zemalja (meœu kojima je i naãa) nema razraœenu metodologiju utvrœivanja preœene kilometraæe. S obzirom na to da je rizik pogibije pri prevozu automobilom deset puta veñi nego pri prevozu autobusom. dva podruåja mogu imati sliåan stepen motorizacije. Dinamiåki saobrañajni rizik za razliåite naåine prevoza (PAST. Meœutim.

3 poginula na 100 milion vozilo kilometara. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija nema podataka Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12670 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41780 Ukupno preœenih kilometara (100 miliona) 1665 651 801 – – – 420 4967 6022 – – 19 319 – 7199 – 1112 – 288 – – – 607 4429 – Smrtnost na 100 miliona preœenih kilometara 1.2 poginula na 100 milion kilometara itd.8 – – – 1. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .8 1.6 – – 1. u toku 1995.4 – 1.3 1.1 1. godiãnje je bilo (u proseku) 1.2 1.1 0.9 – 1.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja su ovi podaci dostupni).3 –/- 89 3.6. Zemlja Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. Pri tome je Velika Britanija imala najniæu stopu (0.2 – 1.8 – 1.9 poginula na 100 milion kilometara). Tabela 3.9 1.1 – – – 1.3. Australija je bila peta sa 1. Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995.

Slika 3. Trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku (broju poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja kretanja u bezbednosti saobrañaja.Lipovac.3 (u 1995). Posebno je korisno poreœenje sa zemljama OECD. Australija je imala neãto nepovoljniji trend od proseka za OECD. P. Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Kao i kod ostalih parametara.4. To je neãto loãije od trenda srednjih vrednosti za ostale zemlje OECD. U Australiji je ova smrtnost opala sa 4. Na primer. Na primer. Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3. srednja vrednost za OECD nacije je opala od 5.4 na 1.5.6 (u 1970) na 1. veoma je znaåajno uoåiti trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku.2 u istom periodu. 90 .

3 – – – 3.1 3.7 – 1.1 – – – 1.5 – 2.6 / 1975.3 – 1.8 – 2.8 – – 2.8 – 1. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.4 1. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.0 – – 1.7 1.4 – 1.8 3.2 – – – 1.9 – 1. do 1995.0 – – – – – – 9.1 1.4 – – 1.4 2.9 – – – 6.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Tabela 3.1 – 9.3 2.6 – – 1.7 / 1995.2 1.7 – – – – – 3.1 4.2 – 1.6 – 3.7 3.7 – – 2.9 – – – – – – – 3.1 3. 3.9 – – – – – – 4. 4. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .8 – 1. 3.7 – – – 1.9 1.9 – 2.8 – 1.6 8. U svim zemljama OECD ovaj parametar je stabilno opadao u periodu od 1970.8 – – 1.6 / 1980.2 / 1990.9 – 2. 1.6 – – – – – – – 5.1 0.1 2.0 – 2.3 1. 1.8 2.4 10.4 3.3.5 2.6 1.8 – – – 1.3 1. Dinamiåki saobrañajni rizik (broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja bezbednosti saobrañaja.8 2.7 6. 2.6 – – – 2.8 1.2 5.7.0 5.3 / 91 3.1 2.4 – 1.6 2.1 3.9 – – 2.9 / 1985.4 – – 2.

39 Pod intenzitetom saobrañaja se najåeãñe podrazumeva PGDS (proseåan godiãnji dnevni saobrañaj) izraæen u proseånom broju vozila koja proœu putem u toku dana.38 Sa druge strane. mogu se koristiti pokazatelji koji uvaæavaju veliåinu voznog parka. Pri oceni bezbednosti saobrañaja u autotransportnim preduzeñima. preœenu kilometraæu i transportni rad. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 km puta.000 vozila koja proœu putem. ali aæurnost i kvalitet evidentiranja se åesto razlikuje). – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 milion vozilo kilometara. – broj nezgoda na 100 milion vozilo kilometara. Na primer. – veliåina materijalne ãtete u odnosu na 100 milion tona kilometara itd. Pri proceni bezbednosti saobrañaja na odreœenoj deonici puta. mogu se uzimati u obzir svi nastradali koji su evidentirani (najveñi uzorci. broj saobrañajnih nezgoda. ali i najmanji uzorci). – broj nezgoda na 100. Koji ñe parametri biti koriãñeni zavisi od problema koji se istraæuje. lakãe i teæe povreœanih) putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. 92 . Krsto Bezbednost saobrañaja Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima Pored gore objaãnjena tri opãta parametra bezbednosti saobrañaja. – broj saobrañajnih nezgoda u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. za razliåite potrebe koriste se i drugi vaæni parametri.000 vozila koja proœu putem. – broj nastradalih (poginulih. ali joã nije zaæiveo). Kod broja nezgoda mogu se uzimati u obzir sve nezgode (najjednostavnije i najgrublje). pored ukupnog broja poginulih u saobrañajnim nezgodama (u kojima su uåestvovali autobusi i kamioni preduzeña).Lipovac. trebalo bi voditi raåuna o duæini te deonice i o intenzitetu saobrañaja na deonici. P.39 Zato se obiåno koriste sledeñi parametri: – broj nezgoda na 100 km puta. ovde su. posebno znaåajni broj poginulih i povreœenih putnika. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. ali i od raspoloæivih podataka. – broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. Kod broja nastradalih. broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña itd. poginuli i teæe povreœeni (ujednaåenije i kvalitetnije evidentiranje) ili samo poginuli (najbolje evidentiranje. – ukupan broj poginulih u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. nezgode sa nastradalim ili samo sa poginulim licima (bolji i znaåajniji pokazatelj koji se ujednaåeno evidentira) ili ponderisani broj nezgoda (najbolji pokazatelj. mogu se koristiti sledeñi parametri: – broj poginulih putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. 38 Transportni 3 rad se moæe izraæavati brojem putnik kilometara (u putniåkom saobrañaju) ili brojem tona kilometara (u teretnom saobrañaju). od cilja istraæivanja.

ugroæena mesta) trebalo bi koristiti parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na tom mestu.000 vozila koja proœu putem.000 kilometara itd. ostaje vaæno praktiåno pitanje: da li se moæe ocenjivati bezbednost saobrañaja i pre dogaœanja prve saobrañajne nezgode.40 40 Na osnovu reæima saobrañaja i saobrañajne slike utvrœuju se broj i vrste moguñih konflikata izmeœu uåesnika u saobrañaju. U tom smislu se razvijaju mnoge metode koje koriste indirektne parametre bezbednosti saobrañaja.000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca). na 100.000 preœenih kilometara. Pri oceni bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama trebalo bi imati na umu geometriju raskrsnice i reæim saobrañaja na raskrsnici – prilaznim kracima (mogu se uporeœivati raskrsnice sliåne po geometriji i reæimu saobrañaja). most i dr. – broj nezgoda koje su oni prouzrokovali. – broj nastradalih u nezgodama u kojima su oni uåestvovali.7. – pokazatelji o potencijalnim saobrañajnim konfliktima. suvozaåa. vozaåa koji su obuåavani u jednoj autoãkoli u odnosu na ostale itd.7. profesionalnih vozaåa i vozaåa amatera.000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca) itd. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . odnosno bez poznavanja podataka o nezgodama i njihovim posledicama. vozaåa Forda u odnosu na vozaåe Mercedesa. na 100.000 kilometara. kao na primer: – broj nezgoda na 100. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. biciklista. prevoj. putnika u putniåkim vozilima i putnika u autobusima.3. Pri oceni bezbednosti pojedinih taåki na putu (krivina. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja Mada prethodno opisani direktni pokazatelji dobro opisuju stanje bezbednosti saobrañaja. 93 3.000 kilometara. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Pri oceni bezbednosti saobrañaja pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (vozaåa. na 100. te ocenjuje bezbednost saobrañaja. vozaåa muãkaraca u odnosu na vozaåe æene.) mogu se koristiti pokazatelji koji uzimaju u obzir njihovu izloæenost saobrañaju (preœena kilometraæa). kao na primer: – broj nezgoda na 100. – broj nastradalih u nezgodama koje su oni prouzrokovali. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja su: – broj i teæina konflikata u saobrañaju (Traffic Conflict). Trebalo bi birati one parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na svim prilazima raskrsnici.000 vozila koja proœu putem itd. kao na primer: – broj nezgoda na 100. 3. putnika. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. vozaåa putniåkih vozila i biciklista.2.

42 Ova definicija je prihvañena na prvoj meœunarodnoj radionici o konfliktima u saobrañaju. 1977. Tehnika konflikata (TCT) je skup procedura kojima se identifikuju. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). ãta izaziva nezgode itd. 4) ozbiljan konflikt – Uåesnici idu prema sudaru i kasno reaguju. Na osnovu toga mogu se projektovati dobre kontramere i ispravljati greãke pre nastupanja posledica. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 – nivo izloæenosti saobrañaju (exposure to road traffic).41 – razliåita merila ponaãanja (behavioural measures) koja ukazuju na nivo bezbednosti saobrañaja (proseåna brzina.). P. pa se nezgoda jedva izbegla. Snimanje se vrãi dva do tri sata. tako da je sudar neizbeæan. stepen koriãñenja pojaseva. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. a ãirina njegovu uåestalost. Izvor: Safety of Vulnerable Road Users. procene i pribeleæe konflikte i njihove vaæne karakteristike. OECD. rastojanja do taåke sudara itd. S tim u vezi mere se vreme do sudara. odnosno da postoji veza izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. 2) potencijalni konflikti – putanje uåesnika se presecaju. Oslo. Analiza vrste i teæine konflikata omoguñuje da saznamo koje vrste konflikata se deãavaju. ali postoji rano uoåavanje i blago reagovanje. 94 . 5) nezgoda – izbegavanje je zakasnilo i deãava se nezgoda sa posledicom. – merila standarda i kvaliteta puteva i vozila i dr. vreme posle prekoraåenja. Visina odreœuje opasnost dogaœaja. ali preduzimaju radnju izbegavanja. niti drugih naglih reakcija. ako se njihovo kretanje ne promeni. Konflikt je situacija u kojoj se dva ili viãe uåesnika u saobrañaju pribliæavaju jedan drugom (u prostoru i vremenu). Blagovremeno reaguju i nema forsiranog koåenja. str. brzine. Situacije u saobrañaju (dogaœaji) se mogu prikazati kao nivoi na piramidi: na dnu piramide su bezopasne saobrañajne situacije (normalna voænja). beleæe i analiziraju konflikti u saobrañaju na standardizovan naåin. Broj i teæina konflikata su najznaåajniji indirektni pokazatelj za ocenu bezbednosti saobrañaja. 1998.42 Razvijena je posebna tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (TCT – Traffic Conflict Techniques) koja se zasniva na pretpostavci da se interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju moæe opisati kao kontinuum dogaœaja. Danas su razvijene subjektivne (åovek posmatra i kvalifikuje konflikt) i objektivne (konflikt se snima kamerom i kasnije analizira i kvalifikuje) metode primene konfliktne tehnike. 106. Ovo zahteva posmatraåe koji su obuåeni da prepoznaju. broj pojedinih prekrãaja i sl. a na vrhu saobrañajne nezgode. U 41 Na osnovu izloæenosti pojedinim vidovima saobrañaja i njihovoj proseånoj opasnosti (riziku) ocenjuju se rizici u saobrañaju. Savremene objektivne metode insistiraju na merenju opasnosti konflikta. u toku dva do pet dana. koji uåesnici ih åine. Mogu se definisati 5 nivoa na piramidi: 1) neometani prolazi – bezbedne saobrañajne situacije.Lipovac. 3) blagi konflikti – Uåesnici idu prema sudaru. Ove situacije zovemo i zamalo nezgoda.

DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. u proceni kvaliteta lokacije peãaåkih prelaza i autobuskih stajaliãta. uzorak konflikata je veliki (konflikti su 5. preko konflikata razliåite opasnosti.000 do 10. 18.43 relativno kratkom vremenu moæe se dobiti kvalitetna analiza stanja. Dok je uzorak nezgoda mali.6. str. OECD. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Saobraæajne nezgode Ozbiljni konflikti zamalo nezgode” ” Slika 3. ãto nije moguñe na osnovu analize nezgoda.).3. str. Piramida – interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju kao kontinuum dogaœaja od neometanih prolaza. E. 106. & Garder R.. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. 43 Konfliktna tehnika ima prednosti u odnosu na analizu direktnih parametara (saobrañajnih nezgoada). do saobrañajnih nezgoda. Vol. Dok analiza nezgoda omoguñuje da shvatimo ãta se desilo u i posle kritiånog momenta. kao i analiza efekata kontramera (pre i posle analiza). u proceni razliåitih reæima saobrañaja. Analiza nezgode se moæe vrãiti tek kada su nastale posledice. Dosadaãnja iskustva pokazuju da je validnost konfliktne tehnike dobra.000 puta åeãñi). a analiza konflikata i pre posledica. konfliktna tehnika omoguñuje da prouåimo ceo proces koji se zamalo nije zavrãio nezgodom. No 6.7. 1986. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). 471-481. 95 3. 44 Hauer. u proceni efikasnosti razliåitih kontramera itd. Konfliktna tehnika otkriva åak i male promene u riziku. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 43 (Safety of Vulnerable Road Users. 1998.44 Brojni su pozitivni primeri primene konfliktne tehnike: u proceni efikasnosti kruænih raskrsnica. Accident Analysis and Prevention.

korektnost i objektivnost analize. – anketna i druge metode ocenjivanja subjektivnih stavova o opasnostima u saobrañaju itd. ciljeve i zadatke istraæivanja. Pri tome bi trebalo korektno odrediti domete sopstvenih analiza i ãto åeãñe analize poveravati nezavisnim struånim institucijama i istaknutim pojedincima – nauånim radnicima i istraæivaåima. uporeœujuñi i ocenjujuñi stanje bezbednosti saobrañaja ocenjuju se i dalje razvijaju mere i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja i smaçivanju stradanja u saobrañaju. metod. ANALIZA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NA PODRUÅJU Analizirati stanje bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju ili na nekoj deonici puta je veoma znaåajan zadatak u bezbednosti saobrañaja. 3 3. a izveãtavati periodiåno u zavisnosti od problema (svake godine. Analiza stanja bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju bi trebalo da obuhvati sledeñe sadræaje: Uvod Na samom poåetku bi trebalo definisati prostor istraæivanja. Analiza karakteristika putne (uliåne) mreæe Put je veoma znaåajan faktor bezbednosti saobrañaja koji utiåe na stanje bezbednosti. stalno analizirajuñi. – analiza svesti graœana o problemima bezbednosti saobrañaja i moguñnostima upravljanja itd. Na osnovu toga se mogu struåno projektovati i realizovati buduñe aktivnosti. vreme.). Korektno je saopãtiti i najvaænija ograniåenja. Naime. U ove metode spadaju: – ekspertska i druge sliåne metode struåne procene stepena opasnosti.7.8. – kvalitetna analiza strukturalnih i organizacionih uslova (funkcionisanje zaãtitnog sistema). Struåne analize bi trebalo raditi permanentno. ali i da analize uåini uporedivim i korisnim pri kasnijim analizama. Posebno su znaåajne karakteristike koje utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja (broj i ãirina sa96 . svakih pet godina i sl. – analiza postojanja sistemskih saobrañajnih mera. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja se moæe uspeãno ocenjivati i na osnovu nekih metoda koje ne podrazumevaju striktno kvantifikovanje odreœenih parametara. P. predmet. neophodno je da se definiãe osnovni sadræaj i metod ovih analiza. To bi trebalo da garantuje sveobuhvatnost.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 3. – analiza saobrañajnih zakona i njihove primene. Da bi analize stanja bezbednosti saobrañaja dale oåekivane efekte. ali i na izbor mera koje ñe se preduzimati.3.

poduæno i popreåno odvodnjavanje vode. Trebalo bi obratiti posebnu paænju na ograniåenja brzine. Ako bi se posmatrao neadekvatno dug period.3. ekonomski standard. druãtveni ambijent itd. Mere koje ñe uticati na bezbednost saobrañaja moraju biti u skladu sa intenzitetima. uzduæni i popreåni nagibi puta. vaæni objekti oko puta. postojanje i ureœenost autobuskih stajaliãta na putu. peãaci i dr. ambijent oko puta itd.). vrsta i kvalitet kolovoznog zastora itd. Ureœenost okoline puta (nasipi. naåine regulisanja prvenstva prolaza. mogu presudno uticati na stanje bezbednosti saobrañaja. ãto moæe ugroziti kvalitet predloæenih mera. organizacija poslova saobrañaja. suvozaåi. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju obrañajnih traka. Zato su saobrañajne nezgode najvaæniji element predmeta istraæivanja i treba im posvetiti posebnu paænju. postojanje i ãirina razdelnih ostrva. Analiza reæima (tehniåkog regulisanja) saobrañaja i stanja signalizacije Uspostavljeni reæim saobrañaja (namena saobrañajnih povrãina. ãirina i kvalitet bankine. broj nezgoda prema teæini posledica (nezgode sa poginulim.). postojanje i stanje signalizacije itd. struktorom. Opãta analiza broja i strukture nastradalih u saobrañajnim nezgodama Stradanja ljudi su najznaåajnija posledica saobrañajnih nezgoda. postojanje i geometrija raskrsnica. teãko povreœeni i lakãe povreœeni). berme ili trotoara. Opãta analiza broja i strukture saobrañajnih nezgoda Saobrañajne nezgode su najznaåajniji pojavni oblik nebezbednosti u saobrañaju. Zato bi pored broja. Analiza vaænih elemenata okoline (ambijenta) Saobrañaj se odvija u druãtvenom. ekonomskom i politiåkom ambijentu koji utiåe i na moguñnost sprovoœenja i efikasnost pojedinih mera. prema polu. biciklisti. normativni ambijent. putnici. prema kategoriji uåeãña u saobrañaju (vozaåi. motociklisti. useci. prolasci kroz naseljena mesta. stanje privrede. U ovom delu bi trebalo analizirati ukupan broj saobrañajnih nezgoda. 97 3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . preglednost na putu. sa povreœenim i sa materijalnom ãtetom). skup ograniåenja i zabrana) bitno utiåe na protoånost i bezbednost saobrañaja. Analiza karakteristika saobrañajnih tokova Bezbednost saobrañaja je jedno od obeleæja saobrañaja. zabrane skretanja. to bi moglo da umnogome uopãti analizu i da neaktuelni problemi odvuku paænju. objekti na putu i oko puta. prostornom i vremenskom raspodelom saobrañajnih tokova. zabrane parkiranja i zaustavljanja. oãtre i opasne horizontalne i vertikalne krivine puta.). a posebno poslova bezbednosti saobrañaja. aktivnost pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. trebalo analizirati i strukturu nastradalih prema teæini posledica (poginuli. prema vozaåkom iskustvu itd. Pri tome bi trebalo posmatrati dovoljno dug period (minimalno 5 godina) za uoåavanje zakonitosti.).8. prema starosti.

1999. crne taåke koje predstavljaju mesta na putevima/ ulicama. V. meœusobni sudar drumskog i æelezniåkog vozila. uåesnicima. Ovo se postiæe vezivanjem nezgoda za kilometarski stub (stacionaæu) na otvorenim putevima. u zavisnosti od ciljeva analize (vreme dogaœanja. Moskva. 48 Jedinstven informacioni sistem MUP-a R. najviãe lica strada pri obaranju peãaka (22 – 30%). projekat saobrañajnih nezgoda. linijski grafikoni saobrañajnih nezgoda i situacioni planovi saobrañajnih nezgoda. Saobrañajni fakultet. ispadanje. P. dr. i Doroænie usloviy i bezonasnosmi dviæeniy MSR. Za ova mesta poveñane ugroæenosti saobrañaja crtaju se posebni situacioni planovi sa detaljnijim prikazom saobrañajnih nezgoda po lokacijama. naåinom kretanja. vrsta nezgode (geometrijski oblik simbola odreœuje vrstu nezgode) i posledice nezgode (boja ili ãrafura simbola odreœuje posledice).Lipovac. 47 Mogu se izdvojiti i neke druge vaæne karakteristike nezgoda. 1982. uzrok nezgode i dr. sudar pri uporednoj voænji. 285. sletanje sa kolovoza i udar u objekat. a linijski grafikoni za prikaz prostorne raspodele nezgoda na deonici puta (na saobrañajnom sektoru. Inæenjerski priruånik iz drumskog i gradskog saobrañaja i transporta. sletanju vozila sa puta (19-25%).). Trebalo bi svaku saobrañajnu nezgodu ãto preciznije spustiti na teren. str. Na osnovu topografske analize se izdvajaju. 98 . dnevna raspodela po danima u toku godine ili po danima u toku sedmice (utiåe na planiranje sedmiånih rasporeda rada) i åasovna raspodela nezgoda u toku dana (utiåe na planiranje rada u toku dana). vremenom dogaœanja itd. Beograd. U Srbiji bez pokrajina.. tzv. na opasnoj deonici itd. Tipoloãka analiza saobrañajnih nezgoda Naãa statistika razlikuje 13 vrsta saobrañajnih nezgoda:48 sudar iz suprotnih smerova. Karte47 nezgoda su pogodne za makroanalizu na veñim povrãinama (podruåje grada). udar u objekat na putu. Srbije. padanje iz vozila u pokretu. Vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda Odgovor na pitanje: Kada se dogodila nezgoda? je znaåajan za bolje shvatanje uslova nastanka nezgode. prevrtanje vozila na putu.. Kao rezultat ove topografske analize dobijaju45 se karte saobrañajnih nezgoda. boå45 Babkov. 46 Vujaniñ. vrstama. M. boåni sudar. posledicama. meseåna raspodela (radi uoåavanja sezonskih oscilacija i izrade godiãnjih planova rada). Na ovim46 prilozima se pregledno prikazuju mesto nezgode (na tom mestu se ucrtava odgovarajuñi simbol). Znaåajne su godiãnja raspodela (distribucija) nezgoda (radi uoåavanja trenda razvoja pojave). odnosno za ulicu i kuñni broj u naseljima.F. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Prostorna distribucija raspodela saobrañajnih nezgoda Odgovoriti na pitanje: Gde se dogaœaju nezgode? je jedan od najvaænijih zadataka analize stanja bezbednosti saobrañaja. sletanje vozila sa puta. obaranje ili gaæenje stoke i ostale vrste nezgoda. sudaru iz suprotnih smerova (18 – 23 %). raskrsnice. ali i za planiranje aktivnosti na prevenciji buduñih nezgoda. obaranje ili gaæenje peãaka. okolnosti). deonice puteva/ulica ili zone na kojima se åeãñe dogaœaju nezgode (na primer viãe od 5 nezgoda u toku godine). udar u zaustavljeno ili parkirano vozilo. sudar pri voænji u istom smeru.

str. i Vujaniñ M. Fakultet tehniåkih nauka. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Iniñ. Uporedna analiza sa referentnim podruåjima Uvek bi trebalo raditi uporedne analize sa referentnim podruåjima. 400. 481. Bezbednost drumskog saobrañaja. a åesto ni tada). str. Analiza najåeãñih okolnosti nastanka saobrañajnih nezgoda i najznaåajnijih propusta Na osnovu analize pojedinaånih nezgoda mogu se uoåiti najznaåajnije okolnosti koje prate veñinu saobrañajnih nezgoda na pojedinim lokacijama ili u pojedinim vremenima. Analiza dosadaãnjih mera i aktivnosti U analiziranom periodu su realizovane aktivnosti razliåitih subjekata. Kao referentna podruåja trebalo bi koristiti proseåne vrednosti u naãoj zemlji za podruåja sliånih saobrañajnih i drugih karakteristika.Literatura nim sudarima (11 – 16 %) i u sudarima pri voænji u istom smeru (6 – 12%). Åak i kada su ove procene sasvim grube. Miloãeviñ. 1994. Ove aktivnosti bi trebalo pedantno pratiti i evidentirati. deo. str. 356.. Nomos. Beograd. Veoma je znaåajno objektivno i struåno analizirati najznaåajnije dosadaãnje mere i aktivnosti kako se ne bi ponavljale greãke. Saobrañajni fakultet. ali i podruåja u zemljama OECD ili EU za koje su nam poznati podaci. 2002. 1997. Literatura Dragaå. Propuste bi trebalo vezati za pojedine uåesnike u saobrañaju. S. ali i za druge subjekte bezbednosti saobrañaja. Beograd. Saobrañajni fakultet. Za one koji donose odluke. one su veoma korisne. trebalo bi struåno i sveobuhvatno predloæiti sistem buduñih mera i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. str. Teorije saobrañajnih nezgoda.. U svim ostalim vrstama nezgoda strada 8 – 12 % svih nastradalih. 99 3.. Beograd. Œ. Takoœe bi trebalo uoåiti i analizirati koji su to najåeãñi propusti koji doprinose nastanku ovih nezgoda. Bezbednost saobrañaja 2. ova analiza je veoma znaåajna za projektovanje kontramera za spreåavanje buduñih nezgoda. Predlog buduñih aktivnosti sa procenom troãkova i oåekivanih efekata Na osnovu sveukupne analize koja obuhvata veñinu ili sve nabrojane elemente. 1998. Kriminologija. 218. U narednim analizama ñe se izoãtravati kriterijumi i sve manje greãiti. Novi Sad. bilo bi veoma korisno za pojedine predloæene mere proceniti troãkove i oåekivane efekte. a njihove efekte analizirati kako bi se moglo uåiti za buduñe planove.. M. Mada je ova analiza veoma diskutabilna (mi ne znamo precizne okolnosti niti propuste pre okonåanja sudskih postupaka. R. Ignjatoviñ.

Teorija i praksa upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. 1982. Babkov. Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta. Safety of Vulnerable Road Users. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. str. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. Past. 2000. 705-725. str.Lipovac. Nauåno-struåni skup Bezbednost dece u saobrañaju. Konferencija evropskih ministara transporta. Moskva. 471-481. CEMT/CS (2002)7/PROV. Lipovac. Beograd. Vol. Present and Future Road Safety Work in ECMT. Beograd. Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije. 315. V. & P. Hauer. 1995. No 6.. Organizacija za ekonomsku kooperaciju i saradnju (OECD). Åigoja ãtampa. Œ. 285. 1999. 2002. Izveãtaj iz 1995.F. Accident Analysis and Prevention. i Lipovac K. P.. str. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Vujaniñ.. Ãuãnjiñ. Metodologija. (Zbornik radova). Bezbednost.. K. str. 18. E.. Beograd. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). Doroænie usloviy i bezonasnosm dviæeniy MSR. Garder. No 6. 1998. 2001. 1986. M. 100 . Sidnej.

2.3.4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja .4. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.1.

.. psihofiziåke obuka u pruæanju sposobnosti.. 2002.1 Obilje razliåitih uticaja doprinosi nastanku saobrañajnih nezgoda i njihovoj teæini (veliåini posledica). saobrañajne nezgode su najåeãñi uzrok (26 – 77%) smrtnih sluåajeva usled nenamernih povreda (Ahmed. upotreba pojasa. N. Vol. stavovi. klima.. 3 Haddon. Brojni su pokuãaji da se ovi uticaji nekako sitematizuju. barijere pored puta.. vozilo. hortikultura. 1980. 411-421. noñ. opremljenost vozila. masa. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA ... ureœenost okoline puta. sposobnosti. samoobjaãnjavajuñi putevi . Advances in the Epidemiology of Injuries as a Basis for Public Policy. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. ponaãanje. propisi.. zdravstvena zaãtita. & Andersson R. pp 541 – 551. zaãtita od poæara. Osnovna Hedonova matrica sistematizuje uticaje tri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. konstrukcija . 2002). za vreme i posle saobrañajnih nezgoda. okruæenje) pre. 34. kolovozni zastor... oprema vozila.. Andersson. pouzdanost .. Accident Analysis and Prevention.. Tako je nastala proãirena Hedonova matrica. prve pomoñi .HEDONOVA MATRICA Prema istraæivanju koje je obuhvatilo 57 zemalja.. 2 William Haddon je osnivaå epidemiologije i kontrole povreda. Ameriåki nauånik William Haddon2 je pokuãao da sistematizuje ove uticaje u matrici koja je po njemu i nazvana Hedonova matrica. 103 4.. & R. alkohol .1. vazduãni jastuci . 95(5). New York. kvalitet uviœaja . Public Health Reports. N. Bio je direktor NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) i IIHS (Insurance Institute for Highway Safety).3 Tabela 4. kiãa.. konstrukcija. FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK (Human) VOZILO (Vehicle) PRE SN (Pre – Crash) obuka. 1 Ahmed. porodica. OKRUÆENJE (Enviranment) Mada je osnovna postavka Hedonove matrice dobra. ZA VREME SN (Crash) POSLE SN (Post – Crash) obuka. W. tehniåka ispravnost. brzo zbrinjavanje povreœenih.. vrlo brzo se pokazalo praktiånijim da se iz faktora okruæenje izdvoji put kao poseban faktor. zaãtitni sistem.. oprema puta. kvalitet i odræavanje puta. No 4. opraãtajuñi putevi .

. sposobnosti tehniåka ispravnost. 4 S obzirom na uspostavljene definicije aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja. sposobnosti. opraãtajuñi putevi. UTICAJNI ELEMENTI – UTICAJI FAKTORI BEZBEDNOSTI AKTIVNA BEZBEDNOST PASIVNA BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA ÅOVEK obuka. kvalitet uviœaja . pouzdanost ... zaãtitni sistem.. odræavanje puta... psihofiziåke stavovi.. propisi. pouzdanost . porodica. klima. konstrukcija. ureœenost okoline puta. kvalitet uviœaja. zdravstvena zaãtita ... vozilo.. VOZILO PUT OKRUÆENJE 104 .. konstrukcija . sposobnosti . oprema od poæara. kolovozni zastor. samoobjaãnjavajuñi putevi . masa . opremljenost vozila. P. porodica.... opremljenost vozila. noñ. za vreme i posle saobrañajnih nezgoda. stavovi. put. ima smisla korigovati Hedonovu matricu i analizirati uticaje svih faktora na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. put.. zaãtita tehniåka ispravnost. Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 4. oprema vozila... hortikultura .. puta. zdravstvena zaãtia. izmenljiva signalizacija .. oprema puta. hortikultura.. vozilo. konstrukcija.. OKRUÆENJE ureœenost okoline puta. propisi. vozila. Tabela 4.3. opraãtajuñi putevi barijere pored puta.. masa . psihofiziåke ponaãanje .... Korigovana Hedonova matrica sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek.. obuka u pruæanju prve pomoñi. samoobjaãnjavajuñi putevi . izmenljiva signalizacija . kolovozni zastor. kiãa. okruæenje) na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. zaãtitni sistem . klima.. brzo zbrinjavanje povreœenih. FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK VOZILO PRE SN ZA VREME SN POSLE SN obuka u pruæanju prve pomoñi .. ponaãanje ..2. sposobnosti.. okruæenje) pre. obuka. Proãirena Hedonova matrica izdvaja put kao poseban faktor i sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. PUT oprema puta.Lipovac. obuka..... zaãtita od poæara.... kvalitet.. odræavanje puta. kvalitet puta.

prolaze na crveno. i Vemiñ. Pol Muãkarci i æene se razlikuju po mnogim obeleæjima. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. 6 Lipovac.6 % teãko i 6. Meœu ovim elementima posebno se istiåu sposobnosti. a posebno reœe prekoraåuju brzinu. znanja. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Mnogo je elemenata åoveka koji na razliåite naåine utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. ãto utiåe i na razliku u njihovom riziku uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Åovek je najznaåajniji faktor u konturi Å-V-P-O. Ipak. 105 4.4 Uticaj åoveka na bezbednost saobrañaja nije dovoljno istraæen. dosadaãnja istraæivanja su omoguñila da se neki uticaji preciznije objasne. bolest. 1997.1. bolje shvataju opasnosti i manje su sklone rizicima. Saobrañajne nezgode u preticanju.str. (39. 287 – 292). retko ginu. – sposobnosti – znanje-obuka – stavovi – iskustvo – ponaãanje – voænja pod uticajem – umor ostali elementi (standard..5 zakljuåeno je da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama. D. obrazovanje. K. ishrana.1. Naime. Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji. oko 5. åak i kada se ima u vidu smaçena izloæenost.7 % lakãe povreœenih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama. Æene. Prema istraæivanjima iz 2002. socio-demografska obeleæja. uticaji droga i lekova. 5 Lipovac. u proseku. Na osnovu analize oko 125 hiljada saobrañajnih nezgoda u Srbiji. tj.. Beograd.). S druge strane. U nastavku ñe biti izneti neki od najvaænijih elemenata åoveka i njihov uticaj na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja: – pol. a posebno manje uåestvuju u najteæim nezgodama. æene åine 3. æene su manje sklone traganju za uzbuœenjima u saobrañaju i riziånim situacijama u sa4 Resolution No 86 on ways of influencing human behaviour with a view to improving road safety.1. Ipak.4. Æene åine manje saobrañajnih prekrãaja. VI simpozijum Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002. pa åak i izmere.1. godine6 meœu vozaåima je bilo oko 22 % æena (10 do 15 % na otvorenim putevima i 30 do 40 % u naseljima). moæemo zakÿuåiti da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama.. Novi Sad. stavovi i ponaãanje åoveka. ÅOVEK KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Æene su manje izloæene saobrañaju. puãenje) 4.3 % poginulih. [CM(86)16]. voze agresivno i voze pod uticajem alkohola. 2002 (Zbornik radova. K. Œ. – starost. Buliñ.

Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda na milion preœenih kilometara) u zavisnosti od starosti vozaåa ima oblik slova “U”. i dr.Lipovac.5 2. i dr. Zeland Norveãka Ãvedska PROSEK 7 4 Godine starosti 21 – 25 1. Oslo-Kopenhagen. pp 717 – 727.6 0.8 0. ponaãanja.6 0. Zemlja 19 – 20 Australija Kanada Danska Francuska V.7 0. 1978.7 1.0 1. Wolf.7 0. a ne neke razlike u sposobnostima i znanjima..2.1 3.4 1.0 1.2 1. Sensation Seeking and Detection of Risky Road Signals: a Development Perspective.0 1.8 0. T. Institut za ekonomiku transporta. Accident Analysis and Prevention.0 1. Crash and Vehicle Characteristics to Driver Fatalities.4.8 1. 8 Resolution No 37 on Driver traning [CM(78)17]. 1996. Rizik8 nezgode i smrtonosnih povreda raste i kod starijih vozaåa.9 0. 2002. Tabela 4. razliåitu izloæenost saobrañaju itd. Britanija N. Vol. 2002.7 Izgleda da stavovi i ponaãanje odluåujuñe doprinose smanjenju rizika kod æena. 9 Bedard.5 3.0 1. g (Bedard. No 6. sposobnosti.1 3.5 Rosenbloom. P. M.7 0.0 1. Mladi muãkarci imaju znatno veñi rizik nego mlade æene.3 1. No 4. T.1. mladi (do 25 godina) i stariji (preko 65 godina) imaju poveñan rizik.7 0.6 1. kako u apsolutnim vrednostima.0 1. Kod starijih vozaåa je obrnuto: starije æene imaju veñi rizik o odnosu na starije muãkarce. Naime.5 1.8 26 – 39 0. Promena relativnog rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama prema godinama starosti. 4. Wolf.. Starost uåesnika u saobrañaju Razliåite starosne grupe imaju razliåita znanja. odreœeni su proseåni rizici od uåeãña u nezgodama sa nastradalim za pojedine starosne grupe (proseåan broj nezgoda za sve vozaåe uzet je kao 1. M.6 0. New York.7 2. CEMT. on je oko 5 puta veñi nego za vozaåe od 40 – 49. Izvor: Snravoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.8 0.9 Na osnovu niza istraæivanja u razvijenim zemljama. Obzor meronrijamië no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. Vol. 2002). tako da za vozaåe preko 80 g.1 2.7 60 – 69 1.7 0.6 3.3 preko 70 prosek 1.2 3.8 0.8 0.8 1. 34.8 0.8 0. 2002).3 5.9 0. ali postoje i dve razlike.0 1.0 3.0). 106 . Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod mladih vozaåa je 3-4 puta veñi nego kod ostalih.7 3.0 0. Accident Analysis and Prevention.8 1. pp 569 – 580.2 3.4 2. New York. 34.9 5. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañaju (Rosenbloom.0 1.9 1.0 1. Ova zavisnost je sliåna kod muãkaraca i æena. tako i u odnosu na vozaåe srednje starosti. The Independentcontribution of Driver.4 3.8 40 – 59 0.1 3. & Y.0 1. & Y. stavove.

Cemt. i dr. Starost bitno utiåe na rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. u saobrañaju najviãe ima sredoveånih vozaåa. sklonost ka riziånom ponaãanju i poåetniåke greãke. olako bi10 Pavloviñ.. Zemun. istiåuñi veliki rizik mladih i starih lica u odnosu na sredoveåne (Bedard. zdraviji. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. bræe reaguju. 2002. U osnovi njihovog rizika je njihovo neiskustvo.10 Objaãnjenje visokog rizika za mlade i stare ljude nemaju niåeg zajedniåkog. [CM(85)18]. “U” kriva opisuje ovu zavisnost. bolje åuju itd. 11 Resolution No 46 on Measures to reduce the accident risk of young drivers. S.4.11 Mladi ljudi nisu dovoljno upoznati sa rizicima u saobrañaju.1. M.1. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Struktura vozaèa prema starosti 30 25 20 15 10 5 0 18 -23 24 -30 31 -40 41 -50 51 -60 -65 61 reko ip Procentualna vrednost Godine starosti vozaèa Slika 4. S druge strane.). Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad). 107 4. 1985. Mladi ljudi su sposobniji.

. Beyond Traffic Safety. sloæenim situacijama.. Beograd. bræe nego ãto to oni smatraju. agresivna voænja) i potcenjuju ove rizike. Parsonson R. Medicinski leksikon. New York. E. 1997 str. Uticaj starosti na pasivnu bezbednost saobrañaja nije tako detaljno istraæivan. stariji vozaåi imaju veñi rizik da uåestvuju u saobrañajnim nezgodama pri preticanju. M.13 sporije reaguju. Izgleda da shvatanje åoveka o slabljenju sposobnosti kasni za stvarnim slabljenjem. zbog svojih sposobnosti i boljeg zdravstvenog stanja. I. Izgleda da posle ove starosne granice. 1997.14 nego kod ostalih nezgoda. S obzirom na sloæenost operacije preticanja. 108 . Capability) je. 15 Ako se uzme u obzir smanjena izloæenost starijih vozaåa.. Transaction Publishers. 14 Lipovac.15 Sliåna zavisnost rizika od starosti uoåena je i kod drugih kategorija uåesnika u saobrañaju: peãaka. J. Vol. pp 399–406. Accident Analysis and Prevention. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 raju riziåna ponaãanja (veñe brzine. P. Ovo posebno dolazi do izraæaja u uslovima oteæanog odvijanja saobrañaja i kod sloæenih situcija. 1994) da se ovo moæe prevaziñi poveñavanjem prilika za edukaciju ili izgradnjom centara koji adolescentima pruæaju moguñnost da se “isprazne”. pijanstvo.1. onda je njihov rizik joã izraæeniji. str.. (Evans. Na primer. P. 17 Babiñ. ãto smanjuje udeo preticanja u ukupnom broju nezgoda kod najstarijih vozaåa.) i specijalne sposobnosti (upravljanje vozi12 Rothe.17 Razlikuju se opãte (govor. imaju veñe iskustvo (æivotno i saobrañajno). u proseku ñe zadobiti manje povrede i åeãñe preæivati nego starija lica.12 Stariji ljudi dobro poznaju rizike u saobrañaju. New York. Sposobnosti Sposobnost (engl. ali bioloãka starost umanjuje njihove psihofiziåke sposobnosti: smanjena im je moguñnost da okreñu glavu. hodanje.3. No 6. 4. ovo znaåajnije utiåe na bezbednost preticanja nego poveñavanje njihovog iskustva. No 1. Ovo proizlazi iz stavova. 29. 1991). Zato se oni teãko snalaze u raskrsnicama i dr. vozaåi postaju svesni smanjenih sposobnosti i zato su obazriviji u preticanju. Mlaœi ljudi. (monografija). oslabljen im je vid (oãtrina vida. 29. 952.16 4. Neki autori smatraju (Rothe. Zato raste rizik od nezgoda u preticanju sve do 57 godine. i dr.. Beograd. ãto je u osnovi poveñanog rizika starih uåesnika u saobrañaju.Lipovac. str. pp 793 – 801. Age Related Effects of Restricted Head Movements on the Useful Field of View of Drivers.P Obeleæja. stariji uåesnici imaju tri puta veñi rizik povreœivanja od mlaœih. Vol. Braver i E. 41 i 42. Na primer. New Brunswick and London. Accident Analysis and Prevention. izvrãna moguñnost da se neposredno izvedu telesne i mentalne aktivnosti (operacije) sa valjanim ishodom. 16 Farmer.. 13 Isler. K. nepoãtovanje svetlosnih signala i saobrañajnih znakova. Sposobnosti vozaåa slabe sa staroãñu. i Hansson G. u boånim sudarima u SAD. 1997. opaæanje itd. 1999. C. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. opãteg modela ponaãanja i nedovoljne obuke. Saobrañajne nezgode u preticanju. Mitter: Two-vehicle Side Impact Crashes: the Relationship of Vehicle and Crash Characteristics to Injury Severity. 1994. R. biciklista itd. stereovid. periferni vid) itd.

mirisa i dodira. åovek dobro i lako opaæa ono ãto oåekuje20 i ono ãto smatra opasnim (veliki rizik da ñe nastupiti posledice). a to je samo 1-2 % onog ãto se nalazi u vidnom polju. vidno polje. Ostalo pokriva periferni vid. a znak iks ñe se opaæati perifernim vidom. adaptacija. Sposobnosti mogu biti prirodne (uroœene) ili steåene. N. 20 Priruånik za vozaåku dozvolu (korkortsboken). dinamiåki vid itd. 109 4. Preko 90% najznaåajnijih informacija za uåeãñe u saobrañaju prima se åulom vida. M. 18 Nova Larusova enciklopedija u tri toma. U krajnjim delovima perifernog vida oãtrina vida je manja od 0. JRJ. slika i slova. 69. Opaæanje je u direktnoj vezi sa oåekivanjem i paænjom.19 U senzorne sposobnosti spadaju sposobnosti koje su u vezi sa åulima vida. u jednom trenutku ñe znak iks nestati.1. Slika (svetlost) prolazi kroz zenicu oka. Zenica se poveñava noñu i u uslovima smanjene vidljivosti kako bi regulisala koliåinu propuãtene svetlosti. M.18 Za bezbednost saobrañaja su najznaåajnije senzorne. Nacionalni savez ãvedskih autoãkola. psihomotorne i mentalne sposobnosti (Iniñ. Univerzitet u Novom Sadu. 1701.. sluha. Bezbednost drumskog saobrañaja. 284 – 295. jer je slika pala u æutu mrlju. Stokholm. periferni vid. Sad. æuta mrlja na kojoj nema nikakvih oånih ñelija. str. Kada zaæmurite na levo oko i usmerite pogled (desno oko) na krug.1 %.). Åovek vidi punom oãtrinom samo ako slika padne na malu povrãinu mreænjaåe.4. 1997. åovek je neñe videti. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA lom itd. str. 1997). Ako crteæ pribliæavate licu. na mreænjaåi postoji tzv. tj. bira ãta ñe opaziti i na ãta ñe reagovati. 1999. .2. 19 Iniñ. Mreænjaåa prekriva zadnji deo oka i sadræi ñelije koje pretvaraju svetlosne zrake u signale koji se prenose preko oånog æivca do mozga (svesti). str. 1994. Posebno su vaæni oãtrina vida. Ako slika padne na æutu mrlju. åovek neñe primetiti ili mu treba viãe vremena za primeñivanje. tada ñe se krug videti odliåno. Oãtrina vida je u vezi brzog i lakog prepoznavanja predmeta. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Slika 4. S druge strane. Naime. Ono ãto ne oåekuje. Åovek selektivno opaæa. Beograd. Fakultet tehniåkih nauka.

a posebno minimum poznavanja 110 . Npr.1. Izgleda da je za bezbedno uåeãñe u saobrañaju potreban odreœeni minimum znanja. 60 stepeni iznad i 70 stepeni ispod linije vida. Veoma je vaæna koordinacija srediãnjeg i perifernog vida. Åovek perifernim vidom opaæa. pogled im duæe zastaje na predmetima. a zatim se usmerava pogled (po potrebi okreñe glava) i predmet prepoznaje. Znanja – obrazovaçe i obuka Na bezbednost saobrañaja utiåu obim i struktura znanja uåesnika u saobrañaju. o åemu se mora voditi raåuna pri njihovoj obuci. Vidno polje deteta je uæe nego kod odrasle osobe. Vidno polje se suæava i slabi periferni vid i pri malim koncentracijama alkohola u krvi. Iskustvo pomaæe da se viãe i bolje koristi periferni vid.Lipovac. a imaju loãu selekciju ãta je vaæno.4. 4. Krsto Bezbednost saobrañaja Normalno vidno polje je ãirine oko 170 do 190 stepeni horizontalno. Predmeti se prvo uoåavaju perifernim vidom. P. Deca i pri mirovanju imaju manji vidni ugao. neiskusni vozaåi åesto gledaju blizu vozila. Treba imati u vidu da se ãirina vidnog polja smanjuje sa brzinom i biñe: 100 stepeni pri brzini 30 km/h. 75 stepeni pri brzini 50 km/h.3. 40 stepeni pri brzini 100 km/h. tako da su njihove slike uæe. 4 Slika 4. a ãta nije. a samo 30 stepeni pri brzini 140 km/h (“efekat tunelskog vida”). a srediãnjim prepoznaje. Ranije se ovaj uticaj precenjivao. kao i da se pretraæivanje u vidnom polju vrãi sistematiånije.

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

saobrañajnih propisa.21 Istraæivanje pokazuje malu razliku u uåeãñu u nezgodama lica åije se znanje bitno razlikuje. Sve ukazuje da stavovi, veãtine i iskustvo imaju veñi uticaj na bezbednost saobrañaja nego nivo znanja. Meœutim, naãe istraæivanje znanja vozaåa koji su osuœeni zbog saobrañajnih nezgoda pokazalo je drastiåno nepoznavanje saobrañajnih propisa kod znatnog dela osuœenika.22 Izgleda da nedostatak minimuma znanja poveñava rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod svih kategorija uåesnika (vozaåa, biciklista, peãaka itd.). Smanenju rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama viãe doprinose kursevi za spreåavanje nezgoda (za vozaåe koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama), a posebno kursevi za smanjenje recidivizma23 (za vozaåe recidiviste), nego poveñavanje osnovne obuke. Kod peãaka i drugih uåesnika u saobrañaju najveñi uticaj imaju åesta i kratka uåenja prañena praktiånim veæbama u saobrañaju, interdisciplinarno uåenje i veæbanje (u okviru viãe nastavnih predmeta), aktuelne kampanje i studije primera. Poseban znaåaj ima obrazovaçe i obuka vozaåa. Zbog velikog meœunarodnog znaåaja i meœuuticaja, obuka vozaåa se sve viãe unificira u Evropi24 i u svetu. Postoje dva osnovna problema u vezi obuke vozaåa: prvo, ljudi se obuåavaju da poloæe vozaåki ispit, a ne da voze bezbedno i drugo, preovlaœuje stav da uåenje voænje prestaje nakon polaganja vozaåkog ispita. Na primer, istraæivanja u V. Britaniji su pokazala da vozaåi koji se obuåavaju u defanzivnoj voænji teæe polaæu ispit, ali reœe uåestvuju u nezgodama, u odnosu na one koji se obuåavaju tradicionalno.25 Dakle, struktura i nivo znanja utiåu na aktivnu (rizik od nezgode), ali i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Kvalitetnija obuka svih uåesnika u saobrañaju, a posebno vozaåa smanjuje teæinu nezgoda.26 S druge strane, napredna obuka urgentne medicine i redovno trenaæiranje profesionalaca koji stiæu meœu prvima na lice mesta (profesionalni vozaåi, policajci, vatrogasci i medicinsko osoblje) mogu bitno smanjiti posledice nezgoda.

4.1.5. Stavovi
Stavovi viãe nego znanja utiåu na bezbednost saobrañaja. U tom smislu su brojna zalaganja za izgradnju i ukorenjivanje ispravnih stavova o bezbednosti
21 Iniñ,

M., Bezbednost drumskog saobrañaja, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehniåkih nauka, Novi Sad, 1997, str. 340. 22 Ãkarin G., Karakteristike osuœenih lica za kriviåna dela iz bezbednosti saobrañaja (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2003. 23 Knighet, J. i Tippetts S., Accident Prevention Versus Recidivism Prevention Courses for Repeat Traffic Offenders, Accident Analysis and Prevention, New York, Vol. 29, No 1, pp 25 – 31. 1997. 24 Direktive EU u vezi obuke i polaganja vozaåkih ispita: Council Directive 91/439/EEC, 94/72/EEC, 96/ C110/05 (proposal), 96/427/EC, 96/439/EEC (proposal), 96/47/EC, 97/C 31/04 (proposal), 9/97 , 97/C 69/02, 97/26/EC, 97/26/CE, 2000/56/EC. 25 Vanke, J., Techniques for influencing driving the driver’s view, ecmt Expert Workshop on In-Car Technology, Delft, 1996. 26 Resolution No 45 on Measures to improve emergency assistance in road traffic, [CM(83)20], CEMT, 1983.

111

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

saobrañaja. Posebno su znaåajni stavovi o veliåini rizika u saobrañaju, o moguñnosti upravljanja bezbednoãñu saobrañaja, o liånoj i druãtvenoj odgovornosti za bezbednost saobrañaja, o znaåaju poãtovanja propisa, o opasnostima pojedinih radnji u saobrañaju itd. Stavovi se izgraœuju i ukorenjuju od roœenja. Presudnu ulogu u tome ima porodica, dobri uzori i najranija iskustva. Meœutim, veoma je vaæno sistematski i kontinuirano uticati na izgradnju pozitivnih stavova: u vrtiñima i predãkolskim ustanovama, u toku osnovne i srednje ãkole (nastava iz viãe nastavnih disciplina i vannastavne aktivnosti), radio i TV emisijama, kampanjama u bezbednosti saobrañaja itd. Znaåajno je da ovo delovanje ãto ranije poåne, da bude kontinuirano i prilagoœeno uzrastu, mentalitetu, vrsti i nivou obrazovanja i sl. U procesu izgradnje pozitivnih stavova o bezbednosti saobrañaja najteæe je eleminisati negativne uticaje, tj. spreåiti izgradnju negativnih stavova o saobrañaju i bezbednosti saobrañaja.27

4.1.6. Iskustvo
Ukupno æivotno, a posebno iskustvo u saobrañaju znaåajno utiåu na rizik saobrañajne nezgode. Ovo je prisutno kod svih kategorija uåesnika u saobrañaju, ali je najviãe istraæeno kod vozaåa i peãaka. Vozaåko iskustvo (vozaåki staæ) se moæe izraæavati na razliåite naåine: brojem preœenih kilometara, brojem sati voænje, brojem godina intenzivne voænje, obimom i vrstom voænje u razliåitim uslovima itd. Meœutim, najjednostavnije je prikupljati podatke o ukupnom (nominalnom) vozaåkom staæu, tj. o periodu od polaganja vozaåkog ispita. Ovaj nominalni vozaåki staæ se sastoji od mrtvog i stvarnog vozaåkog staæa. Mrtvi vozaåki staæ je period posedovanja vozaåke dozvole u kome vozaå ne vozi ili malo vozi. Stvarni vozaåki staæ je period u kome vozaå intenzivno i aktivno vozi. Prema obimnim istraæivanjima koja su sprovedena u Srbiji, uoåeno je da vozaåki staæ odluåujuñe doprinosi bezbednosti vozaåa.28 Prema nominalnom vozaåkom staæu, svi vozaåi su podeljeni u pet klasa: – neiskusni vozaåi (vozaåi poåetnici) sa vozaåkim staæom do 5 godina, – nedovoljno iskusni vozaåi (od 6 do 10 godina nominalnog vozaåkog staæa), – iskusni vozaåi (od 11 – 15 godina nominalnog vozaåkog staæa), – zreli vozaåi (od 16 – 20 godina), – vrlo iskusni vozaåi (21 – 25 godina) i – stari vozaåi (preko 25 godina poseduju vozaåku dozvolu). Uoåeno je da oko 42 % vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (do 5 godina vozaåkog staæa). Ako se ima u vidu smanjena izloæenost vozaåa – poåetnika, tj. veliki mrtvi vozaåki staæ u naãim uslovima, zakljuåujemo da preko 50 % svih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (sa manje od 5 godina nominalnog vozaåkog staæa).
27 O reklamama ... 28 Lipovac, K. i dr.,

4

Obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita u funkciji bezbednosti saobrañaja, (studija), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Beograd, 1997.

112

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæajnim nezgodama

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u SN (sve kategorije)

1-5

6-1

0

Vozaèki staž (godine)

-1 11

5

16

-20

21

-30

pre

ko

30

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u saobraæaju (magistralni put Užice–Zlatibor, 2002)
Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæaju
25% 19% 17% 17% 12% 10%

Vozaèki staž (godine)
1-5 6-1 0 -1 11 5 16 -20 21 -30
pre ko

30

Slika 4.4. Procenat vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama, a prema njihovom vozaåkom staæu29 i vozaåko iskustvo vozaåa u saobrañaju na magistralnom putu.30

Dakle, vozaåko iskustvo smanjuje rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, iskustvo moæe da smanjuje i posledice saobrañajnih nezgoda.
29 Isto. 30 Pavloviñ,

S., Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2002.

113

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4.1.7. Ponaãanje
Ponaãanje uåesnika u saobrañaju, a posebno poãtovanje propisa, najbitnije utiåu na bezbednost saobrañaja. Posebno su opasna sledeña ponaãanja u saobrañaju: – znaåajno prekoraåenje ograniåenja brzine, – nepoãtovanje svetlosnih signala (prolazak na crveno svetlo), – preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama, – nepoãtovanje prvenstva prolaza, – nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila, – nekoriãñenje zaãtitne opreme i – prelazak kolovoza van peãaåkog prelaza.

4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju
Brzina utiåe na vreme putovanja, troãkove prevoza, zagaœivanje vazduha, buku, izbor vida prevoza, klimu, rizik od nezgode, posledice nezgode, kvalitet æivota, zdravlje itd.

4

Na rizik od nezgode utiåu: ograniåenje brzine, proseåna brzina vozila, procenat vozila åija brzina je veña od ograniåene, procenat sporih vozila i disperzija brzina.31 Broj nezgoda se poveñava za 10% (lakãe nezgode) do 25% (nezgode sa poginulim), kada proseåna brzina poraste za 5 km/hat. Ovo poveñanje je 25 – 50 %, ako brzina poraste za 10 km/hat. U suprotnom, ako se proseåna brzina na putu smanjuje, smanjuje se i broj nezgoda (Slika 4.5).

nezgode sa poginulim nezgode sa povreðenim sve nezgode

Slika 4.5. Promena broja nezgoda sa promenom srednje brzine na putu. Ãvedski model kada je posmatrana srednja brzina bila 80 km/hat (Anderssen & Nilsson, 1997).
31 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads, Transport research, Fourth framework pro-

gramme road transport, Transport DG – 106, Final Report, December 1998.

114

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Rizik od nezgode razliåito se menja u razliåitim uslovima. Ako u naselju poraste srednja brzina za 10%, broj nezgoda raste za oko 21%. Smanjenje srednje brzine za oko 1 km/hat dovodi do smanjenja broja nezgoda za oko 2-3% (oko 4% na gradskim arterijama i oko 2 % na ulicama gde se vozila kreñu sporo). Velike proseåne brzina znaåi i velike sudarne brzine. Sa porastom sudarnih brzina rastu posledice nezgode, a posebno rizik smrtnosti. Velike sudarne brzine umanjuju koristi od sistema zaãtite. Na primer, rizik povreda vezanog putnika je 3 puta veñi pri sudarnoj brzini 50 km/h, nego pri brzini 30 km/h. Ove razlike su joã znaåajnije, ako se ne koriste sigurnosni pojasevi. Nepoãtovanje ograniåenja brzine je vrlo pouzdan pokazatelj sklonosti ka saobrañajnim nezgodama. Naime, vozaåi koji voze prebrzo, prave i druge saobrañajne prekrãaje, a svaki treñi vozaå koji je kaænjen zbog prekoraåenja brzine bio je uåesnik saobrañajne nezgode. Procenat vozaåa koji ne poãtuju ograniåenje brzine (prekoraåuju brzinu) znaåajno utiåe na broj nezgoda. Ako se procenat vozaåa koji voze prebrzo udvostruåi, broj nezgoda poraste za oko 10%. Ako njihova proseåna brzina poraste za 2 km/h, broj nezgoda poraste za preko 20%. Disperzija brzina (razlike izmeœu brzina vozila u saobrañaju) utiåe na broj konflikata brzina na putu, pa i na broj nezgoda. Ukoliko su brzine ujednaåene (male disperzije brzina) onda se dogaœa i manji broj nezgoda. Ako disperzija brzine raste, onda raste i broj konflikata brzina, raste broj potreba za preticanjem, raste broj ometanja i negativnih meœuuticaja, vozaåi se viãe zamaraju i nerviraju, åeãñe su opasne situacije, pa i nezgode. Treba imati na umu da porastu broja nezgoda doprinose vozila koja se kreñu bræe, a posebno vozila koja se kreñu sporije. Brza i spora vozila imaju i veñi rizik uåeãña u nezgodama. Sa porastom sudarnih brzina poveñava se teæina nezgode, a posebno pri obaranju peãaka. Na primer, ako je brzina udara u peãaka 30 km/h, onda ñe poginuti oko 10% peãaka, pri brzini 40 km/h poginuñe oko 20 %, pri 50 km/h gine oko 40% peãaka, a pri 60 km/hat gine oko 80%. Ako je peãak udaren vozilom koje se kreñe brzinom 80 km/hat i viãe, njegove ãanse da preæivi su zanemarljive (Passanen, 1991).
Uticaj sudarne brzine na smrtnost razlièitih SN
100 90
ÈEONI SUDARI

RIZIK SMRTNOG ISHODA (%)

80 70 60 50 40 30 20 10 0 0 10 20 30 40 50
OBARANJE PEŠAKA

BOÈNI SUDARI

60

70

80

90

100 110 120 130 UDARNA BRZINA (km/h)

Slika 4.6. Rizik od smrti peãaka najviãe zavisi od brzine vozila u trenutku sudara (Passanen, 1991).

115

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Nilsson je (1984) izveo matematiåki model32 za odreœivanje uticaja poveñavanja brzine na broj saobrañajnih nezgoda i njihove posledice (Tabela 4.5).
Broj saobrañajnih nezgoda (y) Nezgode sa poginulim y1=(v1/vo )4y
o

Broj povreœenih (z) Poginuli z1=(v1/vo )4y
o+(v1/vo)
8(z

o-yo)

Nezgode sa teãko povreœenim i oginulim y1=(v1/vo)3yo Sve saobrañajne nezgode sa povredama y1=(v1/vo )2y
o

Poginuli i teãko povreœeni z1=(v1/vo)3yo+(v1/vo)6(zo-yo) Svi povreœeni (ukljuåujuñi i smrtnosti) z1=(v1/vo)2yo+(v1/vo)4(zo-yo)

Primer 1. Ako je, pri poåetnoj srednjoj brzini od v0= 85km/h, bilo 100 saobrañajnih nezgoda sa poginulim i 110 poginulih, onda bi, posle porasta brzine na 90 km/h, trebalo oåekivati oko: y1= (90/85)4 x 100 = 1,0594 x 100 = 125,7 saobrañajnih nezgoda sa poginulim, tj. oåkivalo bi se poveñanje za 25,7 %. Pri tome bi trebalo oåekivati oko: z1= (90/85)4 x 100 + (90/85)8 x (110 – 100) = = 125,7+1,0598(110-100)=141,5 poginulih lica, tj. oåekivalo bi se poveñanje za (141,5 – 110)/110 x 100 % = 28,6 % Primer 2. Ako je, pri srednjoj brzini v0 = 100 km/h bilo y0 = 1.000 nezgoda sa teãkim povredama (ukljuåujuñi i poginule), a broj teãko povreœenih i poginulih bio 1.500, onda ñe sa smanjivanjem brzine na v1 = 90 km/h, smanjiti i broj ovih nezgoda i nastradalih. Novi oåekivani broj nezgoda sa povredama biñe oko: y1 = (90/100)2 x 100 = 0,92 x 100 = 810 (smanjenje za oko 19%) a novi broj povreœenih (ukljuåujuñi i poginule) biñe oko: z1 = (90/100)2 x 100 + 0,94(1500-1000) = = 810 + 0,94(1500-1000) = 1138 (smanjenje za oko 24,1%)

4

32

Road Safety Principles and Models: review of descriptive, predictive, risk and accident conseqvence models, OECD, 1997.

116

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo
Ukrãtanje u nivou izaziva veñi broj veoma opasnih konflikata u saobrañaju. Zato se ureœenju prvenstva prolaza posveñuje posebna paænja. Prvenstvo prolaza moæe biti ureœeno kao prvenstvo onoga koji se kreñe savremenim kolovozom (u odnosu na one koji dolaze zemljanim putem), znakom trougao, znakom STOP, semaforima ili znacima koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena lica koja neposredno reguliãu saobrañaj. Svetlosni signalni ureœaji (semafori) se postavljaju u raskrsnicama kada to zahtevaju razlozi protoånosti (poveñan broj vozila ili peãaka) ili bezbednosti saobrañaja (veñi broj nezgoda). Semafori bi trebalo da omoguñe bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova, tako ãto vremenski razdvajaju konfliktne tokove vozila i peãaka. Pri projektovanju plana tempiranja semafora spreåava se jednovremeno
33 Status Report, Vol 37, No. 5, May 4, 2002. (www.highwaysafety.org). 34 SARKOZY, N., Ministre de l’Intérieur, de la Sécurité Intérieure et des

Libertés Locales; Gilles de ROBIEN, Ministre de l’Equipement, des Transports, du Logement, du Tourisme et de la Mer; RN 20 La Ville-du-Bois, 27 octobre 2003;Dossier de presse. 35 Lipovac, K. i Neãiñ M., Automatsko prañenje i kontrola prekrãaja u bezbednosti saobrañaja, Nauånostruåni skup: Propisi U bezbednosti saobrañaja, Postojeñe stanje i problemi primene, Beograd, 2003 (Zbornik radova, str. 101 – 113).

117

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Za kontrolu brzina pored tradicionalnih metoda (radar, tahograf i sl.), danas se sve viãe koriste automatizovane savremene metode koje koriste radar sa fotoaparatom ili kamerom. Koriste se dva tipa ureœaja. Jedan tip ureœaja snima trenutne brzine vozila (koristeñi radar ili detektore instalirane u kolovoz), a drugi tip ureœaja snima proseånu brzinu na posmatranoj (opasnoj) deonici puta. Danas se u oko 75 zemalja koriste ureœaji za automatsku detekciju prekoraåenja brzine (Status Report, juni 19, 1999; www.highwaysafety.org). Time se smanjuju broj vozila koja prekoraåuju brzinu (za 40 do 80 %)33 i veliåina ovih prekoraåenja. Velika Britanija (preko 5000 instaliranih radara sa kamerama na putevima) i Holandija (preko 6000 ureœaja) prednjaåe u automatskoj kontroli brzina. U Francuskoj je krajem 2003. bilo instalirano 100 radara sa digitalnim kamerama koji su potpuno automatizovani (od kontrole na putu, preko identifikacije vozila i vlasnika, do pisanja reãenja i plañanja kazni). Do kraja 2005. planirano je da se uvede 1000 ovakvih ureœaja. Na pojedinim kritiånim deonicama (posebno u tunelima) procenat vozaåa koji prekoraåuju brzinu sveden je na 1%, posle uvoœenja ovih kamera. Na deonici puta u San Etjenu broj broj nezgoda sa nastradalim je smanjen sa 90 na 5 posle uvoœenja ovih ureœaja.34 Dakle, veliki potencijal za uticaj na brzine leæi u automatskoj kontroli brzina. Meœutim, neophodno je reãiti nekoliko problema, a posebno problem dokazivanja prekrãioca, tj. odgovornosti vlasnika vozila. Mada meœunarodne strategije bezbednosti saobrañaja, EU, KEMT i veñina razvijenih zemalja preporuåuju uvoœenje odgovornosti vlasnika vozila i njegovu obavezu da pomogne dokazivanje prekrãioca, ovo joã nije reãeno u naãem zakonu.35

koji se teãko izbegava. 1999. ãtetom 547 (47 %) 610 (53 %) 1. 37 Obuhvañene su nezgode kod kojih je utvrœeno stanje semafora. M. 71. U Beogradu se u periodu od 1997. Saobrañajne nezgode koje su se dogodile na raskrsnicama u Beogradu. Lipovac. jer stvara opasan konflikt sa drugim uåesnicima. Prolazak bilo koga uåesnika (peãaka. 118 . i dr. Beograd.58 0. Ovo najbolje ilustruju podaci o nezgodama na raskrsnicama u Beogradu (Tabela 4. Krsto Bezbednost saobrañaja kretanje konfliktnih tokova i obavezno ostavljaju zaãtitna vremena.Lipovac. zbog ponaãanja 36 Karaliñ. B. Tabela 4. velika ulaganja da se raskrsnice i peãaåki prelazi semaforizuju i savremeno reguliãu (kako bi bili bezbedniji) daju suprotne efekte. godine (posmatrano je 692 raskrsnice na kojima su se dogaœale nezgode) Izvor: Statistiåki podaci MUP-a36 Broj raskrsnica Na semaforizovanim raskrsnicama 210 482 692 SN sa mat. Saobrañajni fakultet. a posebno vozila) na crveno je veoma opasan. pa su raskrsnice sa semaforima postale opasnije od nesemaforizovanih raskrsnica. 2002. sve dok svi uåesnici poãtuju znake na semaforima.38 Dakle. Bezbednost dece u saobrañaju u Beogradu (studija). Znatan broj ovih nezgoda dogodio se na semaforizovanim prelazima. Naime.157 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 2. Ovome bi trebalo pridodati da se i veliki broj nezgoda sa peãacima dogaœa na semaforizovanim peãaåkim prelazima. u Beogradu se. i 72. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad). na semaforizovanim raskrsnicama dogaœa dva puta viãe nezgoda sa materijalnom ãtetom i oko 7 puta viãe nezgoda sa nastradalim licima.. 38 Vujaniñ.6. Tako na primer. do 2002. saobrañaj se odvija tako ãto svi uåesnici oåekuju od drugih da poãtuju signalizaciju.7 SN sa nastradalim 122 (77 %) 37 (23%) 159 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 0. Oko 60% nezgoda na semaforizovanim prelazima37 desio se pri prelasku ulice u vreme kada je za peãake bilo ukljuåeno crveno svetlo.08 0.. nego na nesemaforizovanim raskrsnicama. godine oko 20 % svih nezgoda sa peãacima dogodilo na peãaåkim prelazima. K.6). str.23 4 Na nesemaforizovanim raskrsnicama Ukupno U naãim uslovima je masovno nepoãtovanje svetlosnih signala. jer naruãava naåelo poverenja izmeœu uåesnika u saobrañaju. Nepoãtovanje svetlosnih saobrañajnih znakova je veoma opasno.. u toku 2001. Institut Saobrañajnog fakulteta. Tako se garantuje bezbedno ukrãtanje i ulivanje saobrañajnih tokova.6 1. Beograd. P. Na semaforizovanim raskrsnicama se åeãñe dogaœaju nezgode i ove nezgode su opasnije.3 1.

ãto dovodi do promene ponaãanja.org). U tom smislu su razvijene efikasne metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja. znaåajno uveñava specifiåan objektivni rizik da ñe vozaå koji ne poãtuje semafor biti otkriven i kaænjen. Naime.40 Ove nezgode su teæe od ostalih (tabela 4. str. automatizovano otkrivanje prolazaka na crveno svetlo. 40 Lipovac.6 45.3.7. U Srbiji se oko 7% nezgoda dogaœa pri preticanju. Saobrañajne nezgode u preticanju. No. pokazala je da se oko 91% ovih nezgoda dogaœa na preglednim deonicama.8 88. Viãa ãkola unutraãnjih 41 Lipovac. Pri tome dolazi do poveñanja broja udara u zadnji deo vozila. ali je ovo poveñanje manje. 1997. moæemo slobodno reñi da je nepoãtovanje crvenog svetla jedno od najznaåajnijih nebezbednih ponaãanja u saobrañaju. K. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uåesnika u saobrañaju.. K. a ove nezgode su lakãe u odnosu na boåne sudare. Uz odgovarajuñi publicitet (kampanje) poveñava se i subjektivni rizik. Vol 37. 5. 1997.39 Istraæivanja u SAD.4 Detaljna analiza velikog uzorka nezgoda u preticanju u Srbiji. 22. 42 Isto.4 77.7 Broj teãko povreœenih Broj lakãe povreœenih na 100 SN na 100 SN 52.6 10. 2002 (www. Saobrañajne nezgode u preticanju. gde je dozvoljeno preticanje.7 10. Tabela 4.7). nezgode pri preticanju su posebno åeste na putevima sa velikim disperzijama brzina (mnogo sporih vozila).4. Imajuñi ovo u vidu. Ovo bi trebalo imati u vidu prilikom planiranja kontrole preticanja.7.4 45. Evropi i Australiji ukazuju da se automatskim ureœajima moæe smanjiti broj nezgoda na semaforizovanim raskrsnicama za 25 do 30 %. 119 4. May 4. neposredno posle duæih zabrana42 i posle deonica sa smanjenom preglednoãñu (na poåetku preglednih deonica sa dozvoljenim preticanjem). zbog velikog kapaciteta.highwaysafety.1. 34. postavljeni u vozilima ili u 39 Status Report. Meœutim. Ovi ureœaji mogu biti stacionirani na odabranim mestima.7 78. str.41 Broj poginulih na 100 SN SN pri preticanju Ostale SN Sve SN 12. Kontrola preticanja moæe se vrãiti tradicionalno (neposredno opaæanje policajaca na putu) ili uz pomoñ savremenih ureœaja sa kamerom. ..1. poslova. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama Preticanje na mestima gde je to zabranjeno i u uslovima kada to nije bezbedno je veoma opasno. Beograd. uz pomoñ savremenih ureœaja za automatsku detekciju i snimanje prolazaka na crveno svetlo. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Teæina saobrañajnih nezgoda pri preticanju je veña nego teæina ostalih nezgoda.

S druge strane. S. a boåni sudari åine oko 16% nezgoda sa nastradalim licima.1. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad).. 1997. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila Oko 7 % svih nezgoda u Srbiji åine sudari vozila koja se kreñu u istom smeru.7.. Korelacija je posebno izraæena kod mladih muãkaraca. produæava se vreme reakcije. No 6. Saobrañajni fakultet. Voænja isuviãe blizu vozila ispred sebe je veoma opasna.1. 120 . Ovako se ometa vozaå prednjeg vozila. odnosno 14.5. ovakvi prekrãaji su veoma åesti. Danas43 su pored tradicionalnih metoda. S. du Tourisme et de la Mer. 27 octobre 2003. Kod æena nije uoåena ova korelacija. Krsto Bezbednost saobrañaja helikopteru. 29. a posebno ako forsirano koåi). a posebno nezaustavljanja kod znaka “stop”.4. Gilles de ROBIEN. B.Lipovac. Vozaåi–muãkarci koji voze na malom rastojanju (zbijeno) imaju 2 – 3 puta viãe saobrañajnih prekrãaja. ali i poveñava rizik naletanja na vozilo otpozadi (ako prednje vozilo koåi. ukljuåujuñi i nezgode sa najteæim posledicama. u Beogradu se oko 20% svih nezgoda dogaœa zbog neustupanja prvenstva prolaza. ãto je veoma opasno. Voænja pod uticajem Dva su najvaænija. a oko 6% vozaåa vozi na vrlo malom odstojanju od prednjeg vozila (manje od 1 sekund). 2002. du Logement. Dejstvom alkohola.45 4 4.. New York. pod dejstvom 43 Karaliñ. Accident Analysis and Prevention. 4. de la Sécurité Intérieure et des Libertés Locales. RN 20 La Ville-duBois. nego vozaåi koji dræe bezbedno odstojanje u voænji.5%. Na Francuskim putevima oko 25 % vozaåa dræi malo odstojanje (manje od 2 sekunde). 45 Rajalin. pp 723 – 729. 4. N. Close-following drivers on two-lane highways. Hassel i H.. Dossier de presse.7. Nepoãtovanje prvenstva prolaza Nezaustavljanje pri nailasku na znak “stop” i nepoãtovanje prvenstva prolaza u raskrsnici je veoma znaåajan prekrãaj koji dovodi do velikog broja saobrañajnih nezgoda. des Transports. Optimalni rezultati se postiæu kombinovanim radom patrole na zemÿi i snimanjem iz vazduha (helikoptera).8. Ministre de l’Intérieur. slabi koordinacija i preciznost pokreta itd. razvijene i savremene metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja. str. i 23. pogorãavaju se fizioloãke sposobnosti: slabi oãtrina vida. Summall. Na primer.44 Na evropskim autoputevima zapoåela je automatska kontrola odstojanja izmeœu vozila i od nje se oåekuju znaåajni efekti na bezbednost saobrañaja. negativna uticaja alkohola na åoveka.1. 22. Beograd. Ipak. Vol. U uslovima gustog saobrañaja ovi procenti rastu na 58%. P. Ministre de l’Equipement. 44 Sarkozy.

Accident Analysis and Prevention. 1985.) su pokazala da pijani vozaåi imaju 40 puta veñi rizik nezgode sa povreœenim i oko 160 puta veñi rizik nezgode sa poginulim. suæava se vidno polje i oteæava prilagoœavanje na svetlo-tamu. 121 4.5 promil alkohola u krvi imaju od 20 do 60 puta veñi rizik48 da uåestvuju u nezgodi nego vozaåi do 0. 50 Rosman. vrste i koliåine hrane. Accident Analysis and Prevention. 48 Razliåiti istraæivaåi su doãli do razliåitih odnosa.) je utvrdio da se alkohol razgraœuje brzinom od 0.24 promila na sat. Sa 0. Publikacija nemaåkog saveta za bezbednost saobrañaja. Kod 0.5 puta viãe nezgoda sa nastradalim.0 promil nijedan vozaå nije u stanju da udovolji zahtevima saobrañaja i vlada svojim vozilom.1. pp 211 – 220. A linkage study of Western Australian drink driving arrests and road crash records. Ova dva uticaja se pojaåavaju. No 3.6 promila nesposobnih je bilo oko 60%.. dok droge (bez alkohola) nisu. poveñava se spremnost za rizik. Zato su neke dræave ovu granicu proglasile apsolutnom nebezbednoãñu i predvidele obavezno hapãenje vozaåa u tim sluåajevima.49 Meœu nezgodama sa pijanim vozaåima ima 3. Kod koncentracije od 0. oko 60 %.4. povezan sa teæim posledicama nezgoda (dva puta veñu smrtnost). pp 817 – 827. i dr. Vol. & MaromY. Crash Characteristics and Injuries of Victims Impaired By Alcohol Versus Illicit Drugs. poveñava se samouverenost. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja alkohola slabi paænja. usporavaju se reakcije.1 do 0.3 promila slabi procena rastojanja i danju.8 promila preko 75% vozaåa je bilo nesposobno.46 Za 10 do 15 minuta resorbuje se oko pola. Ako bi se iz saobrañaja iskljuåili svi vozaåi pod uticajem alkohola u SAD.5 promila. 1999. a kod 1. Vozaåi sa preko 1. Oslo-Kopenhagen. 1996. Alkohol je. P. Zato se radi utvrœivanja ranije koncentracije alkohola (u vreme nezgode) dva puta vadi krv (u razmaku od 60 minuta) ili se vade krv i urin.. 29. New York.5 promila znatnije slabe razumne koånice. Institut za ekonomiku transporta. 47 Isto. starosti do 46 Alkohol am Steuer? NEIN DANKE! (Alkohol za volanom? Ne hvala!). a posle 30 minuta skoro 70% konzumiranog alkohola. Veñ kod 0. 51 Waller. 2001. Kod 0. 29. Rizik od uåeãña u saobrañajnim nezgodama i rizik od smrtnog stradanja rastu sa porastom koncentracije alkohola u krvi. i Assum 1989. tako ãto prvo raste (oko 60 – 70 minuta posle pijenja). ali se ovi kreñu izmeœu 20 i 60! 49 Snravoånik no bezomasnosmi doroænogo dviæeniy. slabi kritiånost i raste sklonost ka rizicima. 1991). OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA .47 Posle 1–2 sata zavrãava se resorpcija. nego meœu ostalim nezgodama. No 6. Uticaji alkohola zavise od koncentracije u krvi (mozgu). D. broj poginulih u nezgodama bi se smanjio za 47 % (Evans. za 20 min.2 promila smanjuje se sposobnost da se noñu proceni rastojanje. brzine pijenja itd. Obzor meronrijamë no bezonsanosmi doroænogo dviæeniy. Ãvedski nauånik Widmark (1922. opada koncentracija i slabi paænja. New York. Vol. Istraæivanje u Norveãkoj (Glad. a zatim opada (15 do 20 sati posle pijenja).51 Najåeãñi pijani vozaåi su muãkarci. Brzina eliminacije alkohola iz organizma zavisi od vrste piña..50 Alkohol poveñava rizik saobrañajne nezgode viãe nego bilo koji drugi poznati faktor rizika. kod 0. po pravilu. Koliåina alkohola u krvi menja se vremenom.4 promila oko 40% vozaåa nije sposobno da upravlja vozilom. 1997. Ferrante A.

29. sporom i paæljivom voænjom. sluåajnih i dobro uoåljivih kontrola (highly visible. R. noñu i tokom vikenda.8 promila) rezultira nezgodom.6 promila (g/l). No 2.54 vozaåi traktora i biciklisti su takoœe veoma riziåne grupe. 54 U Norveãkoj. 53 Voas. stara lica i peãaci u zonama stajaliãta javnog prevoza. zakonskih ograniåenja. New York. Vol. Vol. i dr. AAP. No 6. No. H.56 Svaki åetvrti poginuli peãak-muãkarac u Ãvedskoj bio je pod uticajem alkohola. zabrana upravljanja. 57 Ostrom. deca. Pijani peãaci. elektronska prismotra i sl. M. No 4. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 30 godina. kao i u sluåaju ako je ovaj test pozitivan.). 55 Fontaine. 2001 (783-791). åestih. zaãtitne alkohol-brave se ugraœuju u vozila åiji vlasnici su uhvañeni u voænji pod uticajem alkohola. ako je pijan vozaå svestan rizika.52 Danas se. i Gourlet. 29. Meœutim. razvijenim zemljama oko jedne treñine poginulih peãaka bili su pijani. alkohol poveñava i rizik kod drugih uåesnika u saobrañaju. pp 303–312. pa do tehniåkih sredstava koja se ugraœuju u vozilo. oãtrih kazni. random breath testing activity). delimiåno. i Eriksson A. rizici se mogu i viãestruko poveñati. Posebno su ugroæeni pijani peãaci pedesetih godina. 2001. T. Srednja koncentracija kod pijanih peãaka bila je 1. i Blewden M. Alkohol je povezan sa drugim faktorima rizika i oni se obiåno multipliciraju.55 Meœu poginulim pijanim peãacima posebno se istiåu mlaœi muãkarci. Troskovi nezgoda povezanih sa alkoholom: procena za Novi Zeland i mere koje se predla\u za meœunarodno koriscenje. Ovaj ureœaj spreåava vozaåa da ukljuåi vozilo pre testiranja na alkohol. Najveñe smanjenje povratniãtva se postiæe. Fatal Pedastrian Accident in France: A Typological Analysis. M. a nisu uåestvovali u nezgodama. ako se radi o mladom i neiskusnom vozaåu. 2001). 1997. Y. New York. P. zabrane kupovine alkohola za mlade (u mnogim dræavama SAD lica mlaœa od 18. Ove mere idu od edukacije.. Ako pijan vozaå vozi noñu. pp 173 – 180. No 2. da kompenzira negativan uticaj alkohola. Ova pojava se zove kompenzacija rizika u saobrañaju. AAP. Accident Analysis and Prevention. Accident Analysis and Prevention. Francuskoj i dr. ako je vozilo neispravno itd. Naime. Fatality Pedestrian and Alcohol. sve åeãñe primenjuju razne mere kako bi se smanjio broj pijanih vozaåa u saobrañaju. Najriziånije grupe peãaka u Francuskoj su peãaci pod uticajem alkohola (posebno noñu). Na primer.. pp 449 – 455. U N. New York. S druge strane. a samo jedna od 375 voænji u pijanom stanju se otkrije i osudi (Miller. i Erriksson A. Accident Analysis and Prevention.Lipovac. 2002. 19.: Evaluation of program to motivate impaired driving offenders to install ignition interlocks... Smrtnost peãaka i alkohol. godine ne mogu kupovati alkohol).57 52 Miller. u uslovima smanjene vidljivosti. a posebno kod peãaka. 2001. postoje primeri vrlo iskusnih vozaåa koji su åesto vozili pijani.53 ako je ova ugradnja alternativa klasiånim kaznama (zatvor. T. on moæe obazrivim ponaãanjem. i Blewden M. Najåeãñe se ove nezgode deãavaju u dane vikenda (preko 65%) i noñu. 20 ili 21. 34. 122 . Veliki broj ovih nezgoda se ne evidentira. 56 Ostrom. Zelandu je procenjeno da svaka 90-ta voænja u pijanom stanju (preko 0. 3. Vol.. a oko 67% ovih nezgoda su sletanja sa puta i druge nezgode sa jednim vozilom.

Engineering handbook.1. ali u kombinaciji sa sigurnosnim pojasevima efekti rastu na preko 45% (Evans). vozaåi i drugi putnici nedovljno koriste ove sisteme. ali su neãto manji. bezvoljnost. padanje glave. reagovanju) su rani znaci umora koji veñ utiåu na rizik nastanka saobrañajne nezgode. njegova usavrãenost i moguñnosti. 123 4. vazduãni jastuci. ometa precizne i koordinirane pokrete. Umor dovodi do åeãñih greãaka u voænji. Ali sama priprema. optiåke iluzije. slabi opaæanje i procene.1.4. a ne za vozilo. odluåivanju. a da vozaåi nisu svesni opasnosti. Danas su najznaåajniji sistemi zaãtite tehniåki usavrãeni i predstavljaju standardnu opremu na vozilima. odræavanje i koriãñenje se moraju vezivati za åoveka. sa obiljem stresnih situacija. Razdraæljivost. Umor Umor izaziva slabljenje fizioloãkih i psiholoãkih funkcija åoveka. a manje za vozilo. Ovo je posebno istraæivano kod vozaåa. Zato danas ima smisla ovaj element viãe vezivati za åoveka. Pospanost. Nekoriãñenje sistema zaãtite Da bi se poveñala pasivna bezbednost saobrañaja. Sidney. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. ali i doslednom kaznenom politikom.59 U najrazvijenijim dræa58 Za vozilo se moæe vezati postojanje sistema zaãtite.1. Efekti vazduãnih jastuka su oko 20% na prednjim sediãtima.10. To je mera politike bezbednosti saobrañaja u skoro svim dræavama sveta. Meœutim. 4. 4. Upravljanje vozilom je veoma naporan posao koji zahteva stalnu paænju i koncentraciju. projektovani su i stalno se usavrãavaju razliåiti sistemi zaãtite.9.1. Mada se vozaåi posle duæe voænje prilagoœavaju na umor. ãto stvara veoma opasne situacije. nasloni za glavu i zaãtitne kacige za dvotoåkaãe.1. san i “gubljenje filma” su kasni i veoma opasni znaci umora. 1997. . tromost. 59 Highway design and traffic safety. produæava vreme reagovanja itd. smanjena koncentracija i usporenost (u opaæanju. Posebno je opasno nagomilavanje umora. Na zadnjim sediãtima ovi efekti su nedovoljno istraæeni. shvatanju. Efekti upotrebe sigurnosnih pojaseva su oko 40% na prednjim sediãtima (za oko 40% smanjuje broj poginulih prilikom sudara vozila). kratke pauze ne eleminiãu posledice umora. ponaãanje (pa i voænja pod uticajem) se menja unapreœivanjem znanja i stavova. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dok se stavovi menjaju prvenstveno edukacijom.58 Najznaåajniji sistemi zaãtite su: sigurnosni pojasevi. Upotreba sigurnosnih pojaseva Pravilna upotreba sigurnosnih pojaseva je jedna od najvaænijih mera u bezbednosti saobrañaja.10.

Neke dræave imaju ograniåene zakone za noãenje zaãtitnih kaciga koji se odnose samo na neke motocikliste. Zato je najveñi broj dræava zabranio da ova kategorija putnika sedi napred. Upotreba sigurnosnih pojaseva moæe se poveñati u preciznom definisanju obaveze upotrebe pojasa u zakonu.). Konaåno. Sigurnosni pojasevi ne mogu uspeãno zadræavati decu pri sudaru. 1997. R. Accident Analysis and Prevention. Krsto Bezbednost saobrañaja vama (Nemaåka. & Fadden M.). Trajanje intervencije. Kacige za motocikliste i bicikliste Na osnovu istraæivanja u nekoliko zemalja. smanjivanjem izuzetaka.2. verovatnoña da se dobije nagrada i vrednost nagrade nisu uticali na kratkoroåne efekte.. 29. P. No 6. Do danas je uåinjen i veliki napredak u upotrebi sigurnosnih pojaseva i na zadnjim sediãtima. No 4. a meta – analysis. Ãvedska i dr. Kanda. Velika Britanija. u veñini evropskih zemalja zakoni za noãenje zaãtitnih kaciga stupili su na snagu 1970 – tih godina. kampanjama u policiji i doslednom primenom u policijskim i drugim vozilima javnih sluæbi..1. 4 4. Pri tome su smanjene povreda glave za 40%.10.. pri voænji dece zahtevaju posebne sisteme za zadræavanje dece u vozilu (kolevka. 124 . mada u nekim zemljama postoje izuzeci za vozaåe mopeda. ãirokim kampanjama i dobro vidljivom i publikovanom policijskom prinudom. Istraæivanja pokazuju da podstrekivaçe i nagraœivaçe pozitivno utiåu na stopu upotrebe sigurnosnog pojasa. Kanada itd. ako postoje dobri zakoni i ako se podstrekivanje vrãi odmah. Vol. A Meta-analysis. I ostale zemlje ãirom sveta su uåinile isto. Imajuñi navedene i druge rezultate u vidu. Accident Analysis and Prevention.10. Australija. a u zavisnosti od uzrasta deteta. i Davidse: R. su veoma ugroæena na prednjim sediãtima.1. 759 – 777. 29. Effects Of Incentive Programs to Stimulate Safety Belt USE: 61 Attewell.. Vol. pp str.Lipovac. posebna deåija sediãta. obiåno na one koji su mlaœi od 18 godina.61 upotreba biciklistiåkih kaciga smanjuje smrtne povrede za 27%.3. Zakoni u tim zemljama se uglavnom odnose na sve vozaåe-motocikliste. 2001. Ovaj uticaj je veñi. a mogu ih i povrediti. Cilj ovih sistema je da ãto uspeãnije zadræe de60 Hagenzieker. Bijleveld F. U nekim zemljama SAD pri iznoãenju deteta iz porodiliãta neophodno je dokazati posedovanje testirane kolevke za prevoz deteta. Bicycle helmet efficacy. Ãvedska.60 4. Glase K. a poveñane povrede vrata za 36% (ãto bi trebalo menjati boljom konstrukcijom lakãih kaciga). podmetaåi i sl.) procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva na prednjim sediãtima premaãuje 90%. a posebno ona mlaœa od 12 godina i niæa od 150 cm.. New York. pp 345 – 352. New York. Zato neke dræave (SAD. Finska. Australija. Zaãtita dece u vozilu Deca. definisanjem neupotrebe pojasa kao primarnog prekrãaja (zbog kojeg se moæe zaustaviti vozilo i kazniti prekrãioci). neke zemlje uvode obavezno noãenje kaciga za bicikliste. M.

Road Rage in Arizona: armed and dangerous. vikanje.. i D. agresivno prañenje drugih vozila.62 Æelja za ispitivanjem nepoznatog.2. pp 807 – 814. AAP. M. 63 Lajunen. i dr.64 Pogreãni stavovi i agresivno ponaãanje koji imaju korene u periodu pre obuke vozaåa. 2001). Viãe efekata daje kombinacija primera koje daju odrasli. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. AAP.). Puãenje i upotreba alkohola i droga u mlaœim uzrastima su pouzdan predviœajuñi faktor za buduñi veñi rizik od ozbiljnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda (Shope. a naroåito: toåak. sigurnosni pojas. 62 Shope. ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. 2002. Viãi standard pojedinca. a posebno kod vozaåa. i ParkerD. T. J. i dr. Stepen upotrebe ovih sistema je razliåit. åak i u uslovima izgraœenih loãih stavova.. ali i opãti standard (druãtva) pozitivno utiåu na sve faktore bezbednosti saobrañaja. adolescenata i kod onih koji su u vozilu imali vatreno oruæje (Miller. Agresivni ljudi su agresivni vozaåi.1. 4. i dr. M. potreba za uzbuœenjima i avanturama dobro predviœaju riskantnu voænju. Naime. Ostali elementi faktora åovek Danas je dokazano da nacionalni dohodak i voÿnost plañaça odluåujuñe utiåu na bezbednost saobrañaja.4. VOZILO KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Aktivnoj i pasivnoj bezbednosti vozila doprinose brojni elementi vozila. ali u nekim dræavama je vrlo visok. 64 Miller. 34. Agresivnost (psovanje. spreåavanje prolaza drugim vozilima. agresivno ponaãanje se moæe suzbijati doslednom primenom dobrih zakona i kazni.2. No 2. izgradnja druãtvene odgovornosti i rana edukacija o liånoj odgovornosti u saobrañaju. sediãta sa naslonima za glavu. S druge strane. Vol. J. Voÿnost plañaça se poveñava sa unapreœeçem svesti o znaåaju problema bezbednosti saobrañaja i jaåaçem svesti o moguñnosti da se upravÿa bezbednoãñu saobrañaja. bez dodatnih povreda. T. 2001 (243-255).63 Agresivnost ljudi uveñava rizik od nezgode. ureœaji za koåenje. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA cu. Adolescent antecedents of high – risk driving behavior into young adulthood: substance use and parental influences. fiziåka agresivnost ljudi je direktno povezana sa agresivnoãñu u voænji (Lajunen. No 5. Parker. ne mogu se bitno izmeniti samo obukom.. Are aggressive people aggressive drivers? A study of the relationship between self – reported general aggressiveness. ureœaji za upravljanje. Voÿnost plañaça se odnosi na spremnost pojedinca i zajednice da ulaæu u bezbednost saobrañaja. New York. driver anger and aggressive driving.11. . 125 4. Accident Analysis and Prevention. 2001 (649-658). No 6. 2002). i dr. drugi vidovi ometanja uåesnika u saobrañaju) je posebno prisutna kod muãkaraca. nepristojni gestovi.

stanje tehniåke ispravnosti vozila. 5. 126 .5 – 3. Njihov rizik od povreda ñe biti oko: R2/R1=(1. 609-616. Safety and the car size effect: A Fundamental Explanation. (139-151). Accident Analysis and Prevention. 29. ostala oprema vozila (ABS.800/900)2. 1997.800 kg i m2=900 kg i neka su njihove sudarne brzine bile jednake.65 4. Vozaå i putnici u manjem vozilu ñe imati rizik od smrti oko: R2/R1=(1.Lipovac.2 – 2. 1997. D. masa vozila. No. L. duæina vozila. ARS i dr.6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu. Accident Analysis and Prevention.5 =11. 2. kompaktnost i obezbeœenost putniåkog prostora.. 26. brave na vratima. No. karoserija. osnovni parametar koji odreœuje rizik od povreda je duæina vozila (Wood. Vol.800/900)3. D.. rezervoar za gorivo itd. vetrobransko i ostala stakla na vozilu. Vol.800/900)2. Masa vozila Masa vozila presudno utiåe na posledice saobrañajne nezgode. New York. Evans (1994) je utvrdio da rizici od smrti direktno zavise od odnosa masa vozila:66 R2 m1 ----.1. str. Neka su se sudarila vozila åije su mase m1=1. branik.⋅ k R1 m2 4 gde su R1 i R2 rizici povreœivanja ili smrti lica u prvom i drugom vozilu.3 puta veñi nego vozaå i putnici u veñem vozilu. Rizik od teæih povreda ñe biti oko: R2/R1=(1. dizajn i ureœenost spoljaãnjosti vozila. 66 Evans.).2. Kod sudara dva vozila vozaå i putnici u lakãem vozilu imaju veñi rizik od povreda i smrti. Driver Injury and Fatality Risk In Two-car Crashes Versus Mass Ratio Inferred Using Newtonian Mechanics. New York. dizajn i ureœenost unutraãnjosti vozila.2 =4.6 kada se odreœuju rizici povreda i k=3. P. Primer 3. Krsto Bezbednost saobrañaja vazduãni jastuci. a k – koeficijent koji se odreœuje empirijski (k=2.. konstrukcija vozila.6 =6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu.= -----. 65 Wood. 1997). Kod sudara vozila sliåne mase.56 kada se odreœuju rizici od smrti). Osnovni parametri pasivne bezbednosti vozila su masa i konstruktivne moguñnosti apsorpcije energije pri sudaru. m1 i m2 mase ovih vozila.

– 5 – 10 ms poåetak pomeranja poloæaja tela putnika usled inercije masa. – 40 – 50 ms vazduãni jastuk se otvara do svoje pune zapremine. Ovo poveñava rizik od zanoãenja vozila i gubljenja stabilnosti pri koåenju.4. åak i pri snaænim sudarima.2. – 100 ms vozilo se zaustavlja. Aktiviranje vazduãnog jastuka za suvozaåa sledi oko 10 ms kasnije. trajanju jednog jedinog treptaja oka. Sudar vozila se po pravilu odvija u vremenu od oko 100 ms. Nasloni za glavu imaju zadatak da spreåe nekontrolisano kretaçe glave unazad i prelom vratnih prãÿenova. Kada blokiraju upravljaåki toåkovi nije moguñe upravljati vozilom (vozilo ñe nastaviti da se kreñe pravo. Vazduãni jastuci i ureœaji za zatezanje pojasa predstavljaju dalji korak u razvoju. ako tokovi naiœu na razliåite podloge (desni toåkovi idu prljavim ili mokrim kolovozom. Kao ãto su pokazala brojna ispitivaça i analize saobrañajnih nezgoda sigurnosni pojas moæe da ãtiti samo do promene brzine od oko 25 km/h. Aktiviranje vazduãnog jastuka odvija se u sledeñim vremenskim intervalima: – 0 ms sudar. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Savremena vozila se konstruiãu tako da se ãto bezbednije apsorbuje velika koliåina energije pri sudaru. Ova vrednost odgovara npr. 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.2. – vazduãni jastuci. Boåni vazduãni jastuci se za samo 10 ms od poåetka kolizije potpuno otvaraju. a levi suvim i åistim). S druge strane.2. onda ñe se realizovati razliåite sile koåeça na levim i desnim toåkovima (åak i ako su koånice ispravne). gas kojim je napunjen vazduãni jastuk izlazi kroz otvore. ãto åvrãñe priåvrãñeni za sediãte i ãto bliæe glavi. pre svega pomoñu harmoniånog delovanja i graniånika zatezanja. Oprema vozila Najznaåajnija oprema vozila su: – sigurnosni pojasevi. Cilj klasiånog sistema za koåenje je da spreåi okretanje toåka.3. kako bi se ublaæilo dejstvo sila koje sigurnosni pojasevi viãe ne mogu optimalno da pokriju i da bi se smanjio broj povreda prouzrokovanih sigurnosnim pojasom.2. Da bi se ovo postiglo nasloni bi trebalo da budu u visini glave. bez obzira na okretanje toåka upravljaåa). da blokira toåak. Duæa vozila i vozila sa boÿom konstrukcijom ãtite vozaåe i putnike od povreda. poãto kod boånih kolizija postoji veoma kratka zona deformacije. – 110-150 ms gornji deo tela putnika se vraña u prethodni poloæaj. – ABS (Anti blokirajuñi sistem). Konstrukcija vozila . – 60 ms glava i gornji deo tela putnika uranja u vazduãne jastuke. – nasloni za glavu. ãto stvara efekat priguãivanja (pretvaranje energije). vazduãni jastuk je potpuno ispraænjen. Da bi se omo127 4.

Ovo se moæe tumaåiti tehniåkim prednostima ABS. New York. Istraæivanje koje je organizovala NHTSA pokazala su da je put koåenja vozila sa ABS na ãljunkovitoj podlozi bio åak za 27% veñi nego kod vozila bez ABS. Moguñe je da vozaå. na vlaænim podlogama i u krivinama. 34. Vol. precenjuje moguñnosti upravÿaça zbog oslaçaça na ABS i sl. & Hoffer. biciklisti). NHTSA. Ovako se sistem odræava na granici proklizavanja. ali i neprilagoœenoãñu vozaåa i uticajima ABS na ponaãanje i subjektivni oseñaj sigurnosti. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 guñilo upravljanje vozilom koje forsirano koåi i spreåilo njegovo zanoãenje. C. obezbedili da se i dalje okreñe. izaziva saobrañajnu nezgodu koja ukljuåuje samo njegovo vozilo. Jedno istraæivanje (Farmer. Accident Analysis and Prevention. sprovodi ekstremne pokrete upravljaåa tokom paniåne situacije. 1997. 70 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. peãaci. ABS nije uveden u upotrebu radi poveñavanja usporenja. veñ da omoguñi upravljanje i smanji zanoãenje pri forsiranom koåenju. pp 745 – 757. P. “sleti” s puta. Na veñini ostalih podloga ABS je skratio put koåenja od 10 do 30%. Vol. Accident Analysis and Prevention. C. dovodi i do poveñavanja intenziteta usporenja.: The Antilock System Anomaly: A Drinking Driver Problem. odreœuju trenutak kada prestane okretanje toåka (trenutak blokiranja) i automatski koriguju (smanjuju) silu koåenja kako bi deblokirali toåak. Ovo skrañenje je bilo veñe kada je vozilo bilo optereñeno. tj. 2002. jer.67 Nema dovoljno istraæivanja koja bi objasnila uticaj ABS na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. na primer. 2001. kompenzacija rizika) usled shvatanja i oslanjanja na koristi koje obezbeœuje ABS sistem (potcenjuje rizik velike brzine. 2001). a posebno ako je vozaå pod uticajem alkohola (Harless. 2000. i dr. po pravilu. Neadekvatno upravljanje vozilom sa ABS ograniåava se na pijane vozaåe i vozaåe koji nemaju iskustva niti obuku u upravljanju ovim vozilima. G. New York. Fatal Crashes of Passinger Vehicles Before and After Adding Antilock Braking System. 69 Harless.). 128 . i dr. ABS u redovnim sluåajevima obezbeœuje i neãto veña usporenja. pokuãavajuñi da izbegne saobrañajne nezgode u koje je ukljuåen veñi broj vozila. uvedeni su razliåiti sistemi koji spreåavaju blokiranje toåka pri koåenju (ABS – Anti blokirajuñi sistem). D. No 6. Ovo moæe rezultirati time da vozaå. Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja (NHTSA) je pokrenula opseæna istraæivanja kako bi se bolje sagledali uticaji ABS na bezbednost saobrañaja. pp 333 – 341. 1997) je pokazalo da vozila sa ABS åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama u kojima ginu vozaå i putnici u tim vozilima68 (posebno u nezgodama sa jednim vozilom). 2002). Boljom obukom i prilagoœavanjem vozaåa na ABS otklanjaju se negativni uticaji (Farmer. 29. umesto da radi na kontrolisanju pokreta vozila. preko senzora na toåku.Lipovac. ãto. 68 Farmer. a poveñavaju pozitivni. vozila sa ABS reœe uåestvuju u nezgodama u kojima ginu drugi (vozaåi i putnici iz drugog vozila. u poreœenju sa istim vozilima bez ABS.70 67 A Comprehensive Light Vehicle Antilock Brake System Test Track Performance Evaluation. Ovi sistemi. No 3.. NHTSA. potcenjuje krivine. poveñanje broja saobrañajnih nezgoda sa jednim vozilom moæe biti uslovljeno i promenom ponaãanja vozaåa (tj.69 S druge strane. S druge strane.

i Johnson-a Tipovi saobrañajne nezgode Sve saobrañajne nezgode Smrtonosne saobrañajne nezgode Sudari u kojima uåestvuje viãe vozila Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –18* –42* Obaranje peãake Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –10 –30* Nezgode u kojima uåestvuje samo jedno vozilo Prevrtanja Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Prednji udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Boåni udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –13 +2 +8 +7 +8 –17 +16 +40 +51 –14 –12 –11 –16 +63 +61 +69 +10 –38* +5 –40* 71 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Prema istraæivanjima Hertz-a. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Tabela 4. 2000.2.4. 129 4.8. Hiltona.Nalazi studija iz 1998. NHTSA. godine o uticajima ABS na bezbednost u vezi s automobilima71 .

strukturi i uåestalosti konflikata u saobrañaju itd.35 1.93 0.96 0.00 1.57 Prosek za sve puteve 1. 1989) (UK Department of Transport.00 1. Tabela 4. putevi se mogu klasifikovati u tri kategorije: – brzi putevi (autoputeve i puteve rezervisane za saobrañaj motornih vozila).66 1.00. Oslo-Kopenhagen.31 0.Vrsta puta Sa glediãta bezbednosti saobrañaja. 1996. 1991) (Elvik. Relativni rizik nezgoda na razliåitim putevima72 Zemlja Danska Norveãka Ãvedska Nemaåka Velika Britanija SAD PROSEK 72 Snrovoånik IZVOR: Brzi putevi istraæivaåi.63 0. tehniåko-tehnoloãkim karakteristikama. Obzor meropriytië po bezopasnosti doroænogo dviæeniy.07 1.3.9. 130 .00 1.00 no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.1. brzini kretanja. Institut ekonomiki transporta.95 0.18 0.57 0.9. 1991) (Elvik.32 1. P. Na osnovu istraæivanja u najrazvijenim zemljama odreœeni su rizici uåeãña u nezgodama na razliåitim putevima.44 0.00 1. strukturi uåesnika u saobrañaju. Ako je proseåan rizik 1.31 0. Krsto Bezbednost saobrañaja + Pokazuje porast odreœenog tipa saobrañajnih nezgoda za vozila opremljena sa ABS – Pokazuje smanjenje odreœenog tipa saobrañajne nezgode za vozila opremljena sa ABS 4.26 Ruralni putevi 0. PUT KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 4. 1989) (US Department of Transportation.00 1.38 2.00 1. godina (Elvik.3.63 1.74 0.80 Gradske ulice 1. 1991) (Marburger i Stockner.18 0. 1989) 0.16 0.Lipovac. – ostali otvoreni (ruralne) putevi i – gradske ulice. onda su relativni rizici nastanka saobrañajnih nezgoda na pojedinim putevima dati u tabeli 4. 4 Navedene tri kategorije puteva se razlikuju po reæimu saobrañaja.

4. Prilog modelovanju procesa bezbednog preticanja (doktorska disertacija). 131 4. doprinose napetosti. U krivinama sa radijusom od 400 m rizik od nezgode je dva puta veñi nego na pravoj deonici. Ovo je logiåno. jer svaka raskrsnica predstavlja veñi broj konflikata i opasnih situacija koji se mogu realizovati u nezgodu.3. 21. a na gradskim ulicama ãest puta veñi.3. nego na sliånim raskrsnicama sa tri prilaza. Trasa puta Trasa puta veoma utiåe na bezbednost saobrañaja.3. nestrpljivosti i agresivnosti.3. Rizik nezgode je veñi u raskrsnicma sa viãe prilaza. Saobrañajni fakultet.73 Meœutim. 74 Lipovac. Negativan uticaj nagiba i oãtrih radijusa utiåe na bezbednost saobrañaja i na ostalim (pravim i ravnim) deonicama.74 4. Nezgode se koncentriãu na deonicama sa znatno oãtrijim krivinama u odnosu na prethodni pravac ili blagu krivinu. Posle duæeg perioda sa loãom podlogom. nepovoljni radijusi i nagibi dodatno zamaraju vozaåe. Neki tipovi nezgoda (npr. stvaraju uslove za agresivnost i druge negativne pojave koje poveñavaju rizik nezgode i izmeœu raskrsnica. K. na rizik nezgode joã znaåajnije utiåu promene radijusa krivina i nagiba kolovoza. Na ostalim otvorenim putevima za meãoviti saobrañaj (ruralni putevi) rizik nezgode je tri. str.. 4. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) Broj nezgoda raste sa porastom broja raskrsnica po kilometru puta. nezgode pri preticanju) se koncentriãu na pravcima posle serije oãtrih krivina i na ravnim deonicama posle duæih uspona.2. Beograd. autoputevi su najbezbedniji putevi.3. Najviãe nezgoda se dogaœa u vreme prvih kiãa posle duæeg suvog perioda. . a posebno promene radijusi krivina i nagibi. u odnosu na puteve sa ujednaåenim uslovima voænje. Naime. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. 1993. Brude (1986) je utvrdio da je rizik nezgode na raskrsnicama sa åetiri prilaza dva puta veñi.4. raskrsnice zamaraju vozaåe. S druge strane. a na krivinama sa 100 – 200 m. Posebno su opasne promena staçe kolovoza. Ako se na putu smenjuju duge prave deonice i deonice sa oãtrim krivinama ili se smenjuju ravne deonice sa strmim deonicama proseåan broj nezgoda raste. Stanje kolovoza Na mokrom i prÿavom kolovozu oteæano je upravÿaçe i koåeçe vozila. ãto dolazi do izraæaja i posle ovih deonica. sa intenzivnijim saobrañajem (a posebno sa viãe vozila iz sporednih puteva) i veñim brzinama ispred raskrsnica. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dakle. ovaj rizik je 4 do 8 puta veñi. kao i na deonicama sa usponom posle duæih ravnih deonica. 73 Isto.

Geometrijski dizajn puta i stanje povrãina za peãake (bankina. 2002. bermi i sl. Krsto Bezbednost saobrañaja vozaåi prilagoœavaju svoje ponaãaçe i rizik nezgode opada. Mada ovo moæe poveñati broj lakãih nezgoda. M. Fourth framework pro- gramme road transport. 1997.) najviãe utiåu na rizik od saobrañajne nezgode na otvorenim putevima.3. 1997 (str. prepreke mogu imati i pozitivan uticaj na teæinu nezgoda. 78 Karlaftis. ako su oåekivane dobiti veñe od ãteta. mora biti veoma detaljno i struåno analizirana.76 Ovako se vozaåi primoravaju da smanje brzine u opasnim zonama. pp 353-362.78 Izgraœenost i odræavaçe trotoara najviãe utiåu na rizik stradaça u naseÿima. niti na put. Na bezbednost saobrañaja utiåu brojni elementi koji se ne odnose na åoveka. P. I. K. 34. Tako se poveñava teæina saobrañajnih nezgoda. Predictive.77 je pokazao da asfaltiranje bankina pored otvorenih puteva. 3. smanjuje broj nezgoda i do 41%. Pariz. ove prepreke mogu doprineti nastanku nezgode. zidani objekti i sl. Ogden (1997). a 50% ovih udara su udari u drvo pored puta. S druge strane. Effects of Paved Shoulders on Accident on Rural Highways. No 3. Accident Analysis and Prevention. Ako se radi o åvrstim preprekama (stabla drveta. Prepreke pored puta Pored puta se åesto nalaze razliåite prepreke (stablo drveta. 76 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads.Lipovac. Effects of Rural Geometry and Traffic Volumes on Rural Roadway Accident Rates. 4. prepreke utiåu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. analiziraju i postavljanje prepreka koje smanjuju preglednost. betonski i drugi stubovi. New York. pa je i teæina ovih nezgoda maça. vozaåi voze sporije.5. Izgradnja prepreka koje smanjuju preglednost. S druge strane. ove prepreke mogu negativno uticati na aktivnu bezbednost saobrañaja (raste ukupan broj nezgoda). New York. Naime. Transport DG – 106. danas se. 77 Ogden.). Final Report. Dakle. The 132 .) koji utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. ovako se smanjuje broj nezgoda sa najteæim posledicama. Vol. kao mera za smanjivanje brzina na raskrsnicama i drugim opasnim mestima. vegetacija i sl.. niti na vozilo. No. December 1998.75 Meœutim. pa tako mogu poveñati rizik nastanka nezgode. Najznaåajnije 75 OECD: 4 Road Safety Principles and Models: Review of Descriptive. Zato se u zimskim mesecima dogaœa maçi broj nezgoda. U Nemaåkoj oko 43% smrtonosnih nezgoda sa uåeãñem jednog vozila (sletanje sa puta) dogaœa se pri udaru vozila u drvo. Izgradnja prepreka ima smisla. stubovi. Transport research. Ako ometaju preglednost. Ove elemente pripisujemo okolini.. vozila åesto udaraju u ove prepreke. Accident Analysis and Prevention. & Golias.84). Vol. pp 357 – 365. ali pozitivno na pasivnu bezbednost (smanjuju se posledice nezgoda). åvrsti objekti. Åeste prepreke zamaraju vozaåe i skreñu im paænju. Posebno su bila izraæena smanjenja udara odpozadi i sletanja sa puta. 29. Risk and Accident Consequence Models. pri silasku sa puta. Svaka åetvrta nezgoda u Ãvedskoj predstavlja udar u prepreku.

No 5. a posebno nezgoda sa nastradalim. 80 133 4. . Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãanje kod mlaœih i odras- lih: korisñenje supstanci i roditeljski uticaji.80 POLICIJA–Uticaj neposredne kontrole na smanjivanje brzine U Norveãkoj je uoåeno da je redovna 9-toåasovna kontrola u toku 6 nedelja dovela do smanjenja proseåne brzine voænje za 0.4. J. Negativni uticaji roditelja: Blagi stavovi prema konzumiraçu alkohola mladih. Naãa istraæivanja (Lipovac. J.4. K. Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe nezgoda imaju 22% veñu verovatnoñu da doæive bar jednu nezgodu. OKOLINA KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NEPOVOLJNI VREMENSKI USLOVI U vreme padavina (grad. deca roditeÿa koji su åeãñe åinili prekraãje i sama åesto åine prekrãaje i åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama. i dr. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uticaje na bezbednost saobrañaja imaju: standard (pojedinca i druãtva). Posebno opada rizik od nezgoda sa povreœenim i poginulim. i dr.. urbanistiåko planiraçe prostora. New York. DECA I RODITELJI Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe saobrañajnih prekrãaja imaju 38% veñu verovatnoñu da naåine prekrãaj. saobrañajni i dr. porodica. str. 29.79 S druge strane. i dr. Accident Analysis and Prevention. nego ostali. 81 Truls. itd. Uåesnici u saobrañaju se privikavaju na loãe vremenske uslove i ovaj negativan uticaj slabi. i sl.. Vol. 1997. 29.8 km/h. te da su efekti trajali najviãe 8 nedelja. Increased Police Enforcement: Effects on Speed.. 79 Shope. Skandinavska istraæivanja (Frdstroem i Bjornskau. No 3. sistem obrazovaça i vaspitaça. prvi jesenji sneg i padavine posle duæih perioda bez padavina znaåajno poveñavaju rizik nezgoda. doslednost kaæçavaça. metroloãke prilike. poveñavaju rizik od uåeãña u ozbiljnim saobrañajnim prekrãajima i nezgodama (Shope. 2001. 2001.). stavovi o bezbednosti saobrañaja. Vol. Ferguson. staçe zdravstvene zaãtite. zakoni i drugi propisi. Accident Analysis and Prevention. New York. pp 229 – 234. S. slab nadzor. pp 373 – 385. V. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Odnos roditeljskih vozaåkih dosijea sa vozaåkim dosijeima njihove dece. organizacija i kvalitet rada institucija bezbednosti saobrañaja. No 3. dræavno ureœeçe. a posebno na rizik nezgoda mladih i neiskusnih vozaåa.9 do 4. rad policije i sudstva.4. 1993) su potvrdila ove stavove i pokazala da pojava grada najviãe utiåe na rizik nezgode.81 Neposredna kontrola brzo deluje. ali su efekti ograniåeni u vremenu i prostoru. uslovi. AAP. koordinacija i kooperacija svih subjekata bezbednosti saobrañaja. 649–658. 1989) su pokazala da neoåekivane sneæne padavine. kiãa ili sneg) raste rizik od nezgode.

M. Povey & Frith W. 1997. Further results from a trial comparing a hidden speed camera programme with visible camera operation. P. & Langley J. 83 Scufham. 34. kod mladih vozaåa. The Effects of Standard Enforcement on Michigan Safety Belt Use. 87 Wels. No 5. No 6. 85 Keal.89 Meœutim... Vol. pp 673 – 687. L. Langley. Accident Analysis and Prevention. Vol. L. New York. 2002. No 6. An Investigation Into the Relationships Between Area Social Characteristics and Road Accident Casualties.84 i 2002). pp 277 – 2284. 34.P. muãkarci. P. Vol. Accident Analysis and Prevention. & J. skrivene kamere dovode do åetvorostrukog poveñanja realizovanih kazni. i dr. Accident Analysis and Prevention. 86 Prema sekundarnim zakonima nekoriãñenje sigurnosnog pojasa je prekrãaj za koji se vozilo ne moæe zaustaviti. No 5. pp 815 – 823.Povey & Frith W. Britaniji je utvrœeno da je stopa poginulih u saobrañajnim nezgodama mnogo veña meœu stanovnicima siromaãnih oblasati.. putnici i Afroamerikanci). 2002)88 viãe je uticao na one grupe koje su manje koristile pojaseve (mladi vozaåi. M. Vol. No 4.. u odreœanom opsegu. How the Presence of Passengers Influences the Risk of Collision With Another Vehicle. New York. Vol. a posebno ako ova osoba nema vozaåku dozvolu.87 Prelazak na primarne zakone (Eby. M. hispanics and whites. broja nezgoda i broja poginulih u odnosu na vidljive kamere (Keal.. u poreœenju sa sekundarnim zakonima. nasuprot vidljivih kamera za smanjivanje brzine. 34. A. New York. I. nego u bogatim oblastima. M. 88 Eby. povezano je sa kratkoroånim smanjivanjem rizika. 29. pp 773 – 777. 2002). pp 649 – 654. Vol. 2001. New York. ako se vozilo zaustavi zbog drugog prekrãaja. ako je saputnik mlaœa osoba. 34. No 3. primarni zakoni dozvoljavaju policiji da zaustavi vozaåe zbog nekoriãñenja pojasa i da naplate kaznu.Williams & Farmer C.Lipovac. J. Meilinger & Kriger P.82 Meœutim. 34. pp 583 – 593. 2001. tako i na svim putevima (globalno). 84 Keall. Meœutim. PRISUSTVO SAPUTNIKA Prisustvo saputnika smanjuje rizik od nezgode.. J. 29. & Frith W.. imaju veñe efekte na smanjivanje broja prekoraåenja brzine.85 Ova smanjenja su znaåajna kako na konkretnoj deonici (lokalno). M. Krsto Bezbednost saobrañaja STANDARD-pojedinca U V. poveñanje prihoda. 2002. 2002). Accident Analysis and Prevention.83 SKRIVENE KAMERE Skrivene kamere koje prati odgovarajuñi publicitet (kampanje). T. New York. A Model of Traffic Crashes in New Zealand. pa moæe negativno da utiåe na rizik nezgode (Scuffham. Seat belt use among african americans. 89 Vollrath. rizik od nezgode raste. 2002.86 a posebno kod nekih rasa/etniåkih grupa (npr.. Accident Analysis and Prevention. kod Amerikanaca afriåkog porekla).. Relativna efikasnost programa skrivenih kamera. i dr. D. D. 2002. S druge strane.. Accident Analysis and Prevention. Suprotno tome.Vivoda & Fordyce T. i dr. 134 . a posebno noñu (Vollrath. onda je moguñe naplatiti kaznu i za nekoriãñenje pojasa. Accident Analysis and Prevention. ali izaziva poveñavanje dugoroåno poveñanje izloæenosti (motorizacije i mobilnosti). New York. 2002. No 5.. ZAKON I RASNA PRIPADNOST Primena primarnih zakona o pojasevima poveñava upotrebu sigurnosnih pojaseva. Povey.. New York. pp 523 – 529. Vol.. L. tinejdæer. 4 82 Abdalla.

(649-658). Accident Analysis and Prevention. 2001. Council Directive 96/427/EC.. 1999. Project funded by European Commission under the transport. Legal Measures and Enforcement. 21. Evropski sporazum o dopuni Konvencije o saobrañaju na putevima od 01.Literatura Ahmed.. Lajunen.. 135 4. Wood. Accident Analysis and Prevention. The ”Escape” Project. Direktive Evropske unije: Council Directive 91/439/EEC. & Andersson R.. No. GADGET. 2. April 1999. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko rizicno ponaãanje kod mlaœih i odraslih: koriãñenje supstanci i roditeljski uticaji. 2000. jul 1991.. (139-151). maja 1971.. godine. Kontrola i regulisanje saobrañaja. NHTSA. N. 19. 1999. D. Da li su agresivni ljudi agresivni vozaåi? AAP. B. (243-255). Vol.. decembar 1994. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Literatura . Safety and the Car Size Effect: A Fundamental Explanation. jul 1996. 34. Council Directive 94/72/EEC. Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila od 03. Fusilier R. Michel A. septembar 1996. 2001. Contract Nº: RO-98-RS. Beograd. Beograd.3047. 29. godine i Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola (APC) od 01.. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Lipovac. pp 541 – 551. K. Council Directive 96/C110/05 (proposal). T. godine. Manuel de Premiers Secours Routiers. RTD programme of the 4th framework programme. & Donne X. No 5. France-selection. J. 1999. Shope. P. aprila 1975. 29. Miletiñ. AAP. Differences in Case-specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. Saobrañajne nezgode u preticanju.2235. European Transport Safety Council. Contract No RO-97-sc. June 2000. Pariz. 10. Jolis.. 5. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Project funded by the European Commission under the Transport RTD Programme of the 4th framework programme. februar 1996. Vol. No 4. i Parker D. Deliverable 5. New York. 1997. 1997. 2002. No 2. juna 1976. i dr. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Police Enfocement Strategy to Reduce Traffic Casualties In Europe. An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. Council Directive 96/439/EEC ( proposal).

novembar 1996. jul 1996. 97/C 69/02. 2. Council Directive 97/26/CE. 7. 20. jun 1997. decembar 1996. jun 1997.Lipovac. Common Position No 9/97 . 14. P. 4 136 . Council Directive 97/26/EC. 6. septembar 2000. Krsto Bezbednost saobrañaja Council Directive 96/47/EC. Council Directive 97/C 31/04 (proposal). Commission Directive 2000/56/EC. 23.

Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju 5.5.5.2. Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja 5.3.4.1. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji . Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja 5. Kljuåne oblasti primene zakona 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5.

Danas se procenjuje da u promeni ponaãanja leæi najveñi potencijal uticaja na bezbednost saobrañaja (20 do 40% u EU). Propisi imaju veoma vaænu ulogu u promeni ponaãanja. Da bi se ovaj potencijal realizovao, neophodno je: da se donese dobar zakon i drugi propisi, da ljudi poãtuju propise i da budu kaænjeni oni koji ih ne poãtuju. Primena zakona ima razliåite kratkoroåne i dugoroåne ciljeve koji se realizuju u tri faze: 1. faza: PROMENA PONAÃANJA ZBOG POLICIJE To su trenutni efekti na terenu – na mestu i u vreme kontrole saobrañaja. Na primer, vozaåi ñe poãtovati crveno svetlo na semaforu (ili smanjivati brzinu) na datoj lokaciji u vreme kada shvate da postoji policijska kontrola. 2. faza: PROMENA STAVOVA To su kratkoroåni memorijski efekti koji se odnose na isto mesto ili na isti prekrãaj, a traju i posle policijske kontrole. Na primer, posle dugotrajne kontrole prolaska na crveno svetlo (ili kontrole brzine) na odreœenom mestu, vozaåi ñe poãtovati svetlosne signale (ili smanjivati brzinu) na tom mestu i u vreme kada nema policijske kontrole. Ovome posebno moæe da doprinese automatska kontrole saobrañaja. 3. faza: PROMENA MORALNIH – SOCIJALNIH NORMI To su dugoroåni efekti struåno projektovanih kampanja i dosledne primene zakona, a oslanjaju se na shvatanje opasnosti od pojednih saobrañajnih prekrãaja. Na primer, posle viãegodiãnje (ili viãedecenijske) dosledne primene zakona u vezi prolaska na crveno (ili kontrole brzine) i sveobuhvatnih kampanja koje struåno objaãnjavaju smisao prinude, veñina vozaåa prihvata da je nemoralno prolaziti na crveno ili drastiåno prekoraåivati brzinu. Tako se smanjuje broj onih koji åine taj prekrãaj na bilo kojem mestu i u bilo koje vreme. Sa druge strane, javnost se pridobija da pomogne i podræi policiju u otkrivanju i rasvetljavanju ovih prekrãaja. U Evropi je u toku proces usaglaãavanja propisa u bezbednosti saobrañaja. Posebno se prate i usaglaãavaju: – usvajanje zakona, – poãtovanje zakona (naroåito policijska praksa) i – efikasnost sudova. 139

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

5.1. PRIMENA ZAKONA I PROMENA PONAÃANJA U SAOBRAÑAJU

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Pri usvajanju novih zakona i pri izmeni postojeñih od dræava se oåekuje da propisima podræe minimum usaglaãenih struånih stavova. U tom smislu, postoji veliki broj preporuka Ujedinjenih Nacija, Rezolucija i drugih dokumenata KEMT, Direktiva EU, dokumenata OECD itd. Postoje brojne meœunarodne organizacije, komisije i druga tela koji neprekidno prate ovaj proces i pomaæu vladama i dr. institucijama u kreiranju nacionalnih propisa. Proces usaglaãavanja se ne zavrãava prañenjem usvajanja zakona i drugih propisa. Danas se sve otvorenije izuåava i preporuåuje usaglaãavanje policijske prakse. Oåekuje se da se ãirom Evrope, a posebno u EU ostvari ujednaåen nivo poãtovanja zakona u oblasti bezbednosti saobrañaja. U tom smislu je usvojena Evropska strategija policijske prinude, a u reformama policijskih organizacija uåestvuju meœunarodni eksperti.

5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja
Osnovni cilj primene propisa u saobrañaju je omoguñavanje neometanog odvijanja saobrañaja uz stalno smanjivanje rizika nastanka saobrañajnih nezgoda. Ma koliko ovi ciljevi bili razumni i opãteprihvañeni, teãko ih je ostvarivati u praksi. Naime, uåesnici u saobrañaju marginalizuju znaåaj rizika u saobrañaju. Verovatnoña saobrañajnih nezgoda je mala sa glediãta pojedinca koji treba da promeni svoje ponaãanje. On redovno precenjuje znaåaj svojih “odricanja” (smanjivanja brzine, poãtovanja svetala na semaforu, odricanja od alkohola, prelaska ulice na peãaåkom prelazu i sl.) u odnosu na “dobiti” u bezbednosti saobrañaja (statistiåko smanjivanje rizika nastanka nezgode). Rizik nastanka nezgode ne moæe bitno promeniti ponaãanje ljudi u saobrañaju. S obzirom na to da je rizik nezgode minoran za pojedinca, preostalo je da primenom zakona korigujemo njegovo ponaãanje u saobrañaju. Neophodno je da se poveña rizik zaustavljanja (Rzaust), odnosno kontrolisanja zaustavljenih uåesnika u saobrañaju (Rkont/zaust). Ako su ove kontrole struåne, to ñe uveñati i rizik otkrivanja saobrañajnih prekrãaja (Rotkr/kont). Poveñan rizik otkrivanja unapreœuje ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Kao rezultat ovakvog razmiãljanja, u svetu se sve viãe prihvata metod planiranih, sluåajnih kontrola vozaåa (npr. kontrole alkoholisanosti vozaåa i sl.) i vozila (npr. kontrola teretnih vozila). Meœutim, razni propusti u sankcionisanju omoguñavaju da jedan znatan broj prekrãilaca ne bude kaænjen za prekrãaje koje su uåinili. Ovo ñe zavisiti od zakonskih reãenja, od kvaliteta rada policije, sudova, ali i od mentaliteta, od druãtvenog okruæenja itd. Neophodno je stalno poveñavati rizik kaænjavanja prekrãilaca koji su otkriveni u prekrãaju (Rkaæ/otkr). Konaåno, rizik kaænjavanja (Rkaæ) se dobija kao proizvod rizika (verovatnoñe) zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja: Rkaæ = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr Na ponaãanje u saobrañaju utiåe i veliåina kazne za pojedine prekrãaje (Vk). Oåekivana kazna predstavlja srednju vrednost kazne (matematiåko oåekivanje 140

5

5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju

kazne) koju “plaña” uåesnik u saobrañaju za neki prekrãaj i dobija se kao proizvod rizika (verovatnoñe) kazne i vrednosti kazne: M(K) = Rkaæ · Vk M(K) = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr · Vk Ovako dobijena oåekivana vrednost kazne utiåe na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Ãto je veña oåekivana vrednost kazne veña je i verovatnoña da uåesnike u saobrañaju odvratimo od åinjenja pojedinih prekrãaja.

Sliåno se mogu analizirati i drugi prekrãaji, ali je znaåajno prihvatiti da svih pet elemenata utiåe na oåekivanu kaznu, a ova na promenu ponaãanja.

5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole
Opãti rizik kontrole predstavlja rizik da ñe bilo koji uåesnik u saobrañaju biti zaustavljen i kontrolisan. Moæe se izraåunavati kao broj zaustavljanja (kontrola) u odnosu na broj vozila, vozilo kilometara, vozaåa, peãaka i sl. Na primer, ako na nekom podruåju ima 2 miliona vozaåa, a godiãnje realizujemo 70.000 alkotestova, onda je opãti rizik kontrole na alkohol: ORkont-alk = 70.000/2.000.000 = 0,035 = 3,5%, odnosno oko 3,5 % vozaåa je alkotestirano u toku godine. Sa poveñavanjem broja kontrolisanih uåesnika u saobrañaju, poveñava se obim rada saobrañajne policije, ometa se saobrañaj, opada rejting policije i to javnost sve teæe prihvata. Opãti rizik ograniåava druãtvena zajednica, a na osnovu javne prihvatljivosti i saobrañajnih zahteva. Ciljani opãti rizik kontrole se moæe definisati i strategijom bezbednosti saobrañaja, odnosno strategijom policijske prinude u saobrañaju. Policija ne bi trebalo da premaãi ovako definisan opãti rizik zaustavljanja, jer, u protivnom, neñe imati podrãku javnosti. Specifiåan rizik kontrole je rizik (verovatnoña) da ñe poåinilac prekrãaja biti zaustavljen i kontrolisan. Specifiåan rizik kontrole se izraåunava kao od141

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Na primer, ako æelimo da smanjimo voænju pod uticajem alkohola, to se moæe postiñi poveñavanjem: – broja zaustavljenih vozila u saobrañaju (Rzaust), – broja alkotestiranih vozaåa meœu onima koje smo zaustavili (Rkont/zaust), – pouzdanosti alkotestiranja kvalitetom ureœaja, obukom i savesnoãñu policajaca (Rotkr/kont), – efikasnosti u procesu kaænjavanja, kako na licu mesta, u policijskoj organizaciji i u sudovima (Rkaæ/otkr) i – kazni za voænju u alkoholisanom stanju (Vk).

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

nos broja kontrolisanih i ukupnog broja prekrãilaca. Sliåno se moæe definisati i specifiåan rizik kaænjavanja (odnos broja kaænjenih i ukupnog broja pijanih vozaåa u saobrañaju). Na primer, ako je procenjen broj alkoholisanih vozaåa na nekom putu u vreme vikenda oko 500, broj zaustavljenih i kontrolisanih alkoholisanih vozaåa 80, a broj kaænjenih 60, onda je specifiåan rizik kontrole za ove prekrãioce, na tom putu, u vreme vikenda: SRkont-alk = 80/500 = 0,16 = 16 %, a specifiåan rizik kaænjavanja alkoholisanih vozaåa bio bi: SRkaæ-alk = 60/500 = 0,12 = 12 %, Dakle, oko 16% alkoholisanih vozaåa je kontrolisano, ali je samo 12% i kaænjeno za ovaj prekrãaj. Specifiåan rizik (posebno specifiåan rizik kaænjavanja) mnogo viãe utiåe na ponaãanje u saobrañaju, a nema druãtvenih ograniåenja za njegovo poveñavanje (moæe iñi i do 100%). Zato je znaåajno stalno poveñavati specifiåan rizik, ali tako da se ne prekoraåi opãti rizik. To se moæe postiñi samo vrlo struånim radom saobrañajne policije.

5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja
Krajem proãlog veka shvañena je razlika izmeœu objektivnog i subjektivnog rizika kontrole i kaænjavanja. Objektivni rizik se definiãe kao odnos (koliånik) broja kontrolisanih (kaænjenih) i broja uåesnika (opãti rizik) ili broja prekrãilaca (specifiåan rizik). Meœutim, ako uåesnici u saobrañaju nisu upoznati sa rizikom kontrole i kaænjavanja, oni neñe promeniti ponaãanje. Zato je neophodno ãto bolje informisati uåesnike u saobrañaju. Tako se poveñava njihov subjektivni rizik, tj. oseñaj da ñe biti zaustavljeni, kontrolisani, otkriveni u prekrãaju i kaænjeni. Pod subjektivnim rizikom podrazumevamo procenat onih uåesnika u saobrañaju koji misle da ñe biti zaustavljeni, odnosno kaænjeni u prekrãaju. Danas je opãte prihvañeno da samo subjektivni rizik menja ponaãanje u saobrañaju, a objektivni rizici samo sluæe da odræe i poveñaju subjektivne oseñaje rizika kaænjavanja. Subjektivni oseñaj rizika se moæe poveñavati poveñavanjem objektivnih rizika, dobro uoåljivom prinudom na putevima, metodama automatske kontrole (npr. kontrola brzine ili poãtovanja semafora), kampanjama u bezbednosti saobrañaja, informisanjem javnosti itd.

5

5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi
Sistem mera i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja treba da se kreñe u sledeñim okvirima: 142

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

U planiranju rada policije i u neposrednom radu trebalo bi teæiti da se poveñavaju subjektivni i specifiåan rizik, uz ograniåen opãti i objektivan rizik. To se moæe postiñi izborom metoda rada, planiranjem sluåajnih kontrola, automatskom kontrolom prekrãaja, kampanjama, dobro vidljivim i publikovanim radom policije i efikasnim sudstvom.

5.2. DONOÃENJE I PRIMENA PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Velika je uloga zakona u unapreœenju bezbednosti saobrañaja na putevima. Åesto se ova uloga pojednostavljuje i pod zakonom podrazumeva samo staranje o poãtovanju zakona, a nekad i samo policijska prinuda u neposrednoj kontroli saobrañaja (otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja). Meœutim, kada se pominje zakon1 (propisi), trebalo bi raspravljati o sledeñim vaænim poljima rada: 1) formiranje polaznih struånih stavova na kojima se temelje zakon i propisi u bezbednosti saobrañaja, 2) usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti, 3) oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise,
1 Lipovac,

K., Jovanoviñ, S. i Mladenoviñ, D., Proces donoãeça zakona ...

143

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

– smanjivati broj zaustavljanja i kontrola uåesnika koji nisu u prekrãaju (poãtovati ograniåen opãti rizik), – poveñati broj zaustavljanja i kontrole prekrãilaca (poveñati specifiåan rizik), – poveñati verovatnoñu otkrivanja prekrãaja pri kontroli prekrãioca (efikasnost i pouzdanost kontrole), – poveñati verovatnoñu da otkriveni prekrãioci budu kaænjeni, – poveñavati svest kod svih uåesnika u saobrañaju, a posebno kod prekrãioca da ñe prekrãaj biti otkriven i sankcionisan (poveñati subjektivan rizik), – predvideti kazne koje odgovaraju prekrãaju (ãtetama i riziku koji izaziva) i prekrãiocu, a koje ñe njega i druge uåesnike u saobrañaju odvrañati od åinjenja tog prekrãaja. Najvaæniji cilj sistema aktivnosti u saobrañaju mora biti poveñavanje subjektivnog rizika zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja. Tako se uveñava njihov subjektivni oseñaj za veliåinu kazne za prekrãaj i tako najviãe utiåe na promenu ponaãanja u saobrañaju. Meœutim, nije korektno “lagati” uåesnike u saobrañaju kako ñe za odreœeni prekrãaj platiti veñe kazne od zakonom predviœenih, jer se time ugroæava pravna sigurnost graœana i podstiåe korupcija u saobrañajnoj policiji. Ne mogu se postiñi dugotrajni efekti, ni ako se subjektivni rizik bitno razlikuje od objektivnog, a posebno ako je specifiåni objektivni rizik znatno manji od specifiånog subjektivnog rizika.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4) promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti, 5) donoãenje zakona i drugih propisa, 6) realizacija najãire kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti da prihvati i podræi odredbe zakona, 7) sprovoœenje zakona u praksi i 8) permanentno prañenje i unapreœivanje propisa. Mada se policija, prvenstveno, stara o poãtovanju zakona u saobrañaju, veoma je znaåajno da aktivno uåestvuje i u drugim poljima rada.

5.2.1. Formiranje struånih stavova
Formiranje struånih stavova na kojima ñe se temeljiti buduñi zakon i drugi propisi u bezbednosti saobrañaja je jedna od temeljnih aktivnosti od koje zavisi kvalitet i uspeãnost svih ostalih aktivnosti, a posebno uspeãnost primene zakona. Struåni stavovi se crpe iz nauånih dostignuña i praktiånih iskustava u svetu i u naãim uslovima. Naime, bezbednost saobrañaja je visoko standardizovana i normirana oblast u meœunarodnim razmerama. S druge strane, pogreãni struåni stavovi su se uvek plañali poveñanjem broja nezgoda i svih negativnih posledica. Kada se u bilo kom delu sveta pokaæe da su odreœeni stavovi prevaziœeni, vrlo brzo se menjaju u svim drugim nacionalnim zakonodavstvima. Na primer, prva upotreba sigurnosnih pojaseva beleæi se sedamdesetih godina. U narednih petnaestak godina veñina zemalja sveta je prihvatila ovo pravilo. Prve stepenovane vozaåke dozvole realizovane su u N. Zelandu 1987, a samo desetak godina kasnije ovaj sistem je zahvatio Englesku, Australiju, Kanadu i veñinu zemalja SAD. Kada su struånjaci u SAD utvrdili da ni veliki (USA size) vazduãni jastuci nisu dovoljno dobar sistem zaãtite, intenzivirali su kampanju poveñanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. Meœutim, procenjuje se da je oko 5.000 ljudi ginulo svake godine zbog neupotrebe sigurnosnih pojaseva. Kada su shvatili da dete na prednjem sediãtu moæe biti teãko povreœeno od vazduãnog jastuka, zabranili su da mlade i niske osobe sede napred, a proizvoœaåe obavezali da na svakom vozilu stave i upozorenje. Brojni eksperimenti i zablude (pogreãni struåni stavovi) su krvavo plañeni, a posebno u najrazvijenijim zemljama. Tako se uåilo i danas se uåi u bezbednosti saobrañaja. Danas je period prihvatanja novih znanja znatno krañi i za pojedine sisteme zaãtite i pravila saobrañaja kreñe se od 1 do 5 godina. Da bi se u zakon ugradili napredni struåni stavovi i savremena dostignuña, neophodno je da se stalno prate svetska iskustva, razvoj teorije i prakse. Ovome veoma doprinose meœunarodne organizacije. Danas se posebno istiåe doprinos OECD, UN, CEMT, PRI, Saveta Evrope, EU i dr. Naãa je zemlja mala i siromaãna da bi sama pravila znaåajne iskorake u teoriji i praksi bezbednosti saobrañaja. Utoliko je vaænije organizovano i kontinuirano pratiti svetska dostignuña i organizovati transfer znanja u oblasti bezbednosti saobrañaja. Tako se formira odreœena struåna elita u bezbednosti saobrañaja koja akumulira znanja i iskustva, proverava ih i promoviãe u naãim uslovima. Angaæovanje ove elite u svim fazama pri144

5

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

preme i prañenja sprovoœenja zakona je garancija kvaliteta zakonskih reãenja i stalnog razvoja bezbednosti saobrañaja u skladu sa svetskim dostignuñima.

5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti
Neophodno da se, u fazi formiranja struånih osnova za pripremu ili izmenu zakona, uspostave ãto åvrãñi kontakti sa najãirom struånom javnoãñu. Ovim se promoviãu i preispituju akumulirana struåna znanja i stavovi, kreiraju i koncentriãu nova saznanja, a posebno naãa iskustva u primeni zakona i sagledava spremnost za promene. Na nauåno-struånim skupovima se iznose i usaglaãavaju struåni stavovi i angaæuje ãira struåna javnost da promoviãe struåne stavove. Tako poåinje i priprema najãire javnosti da shvati, uvaæi i prihvati neophodnost promena propisa. Konaåno, sistematskim uobliåavanjem i organizovanom proverom struånih stavova vrãi se pritisak na politiåku javnost da podræi nova reãenja, ali joj se i pomaæe da ova reãenja obrazloæi i sprovede. Ovaj proces ñe biti olakãan, a uspeh izvesniji, ukoliko se maksimalno uvaæe svetska dostignuña, usaglaãeni stavovi u meœunarodnim organizacijama, iskustva najrazvijenijih, naãa praksa i ograniåenja, kao i tendencije u bezbednosti saobrañaja. Ukoliko bi izostalo angaæovanje najãire struåne javnosti u pripremi zakona, pretila bi opasnost da se u novi zakon uvrste struåno neprovereni stavovi i reãenja, da se previde neka vaæna reãenja koja omoguñuju realizaciju u naãim uslovima, da se nedovoljno uvaæi naãa praksa i ograniåenja itd. Ovakvi promaãaji bi mogli da razaspu energiju struånjaka (deo struåne javnosti ne podræava nova reãenja), te da u najãiroj javnosti stvaraju ambijent da nova reãenja nisu struåna, da nisu sprovodljiva, te da im se treba odupirati.

5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise
Kada su usaglaãeni struåni stavovi koji ñe biti osnova za novi zakon, neophodno je u timove eksperata za bezbednost saobrañaja ukljuåiti struånjake koji ñe pomoñi u oblikovanju struånih stavova u pravne norme. Jako je vaæno da eksperti koji poznaju pravni sistem zemlje, sistemske zakone i pravno okruæenje, a posebno probleme primene propisa u naãoj zemlji uvaæavaju usaglaãene struåne stavove i pravno okruæenje. Pravne norme moraju da se temelje na struånim stavovima, da budu u skladu sa ostalim propisima, te da omoguñe efikasno sprovoœenje u naãim uslovima. Nije dobro ako zakonska reãenja ne prate savremena dostignuña u bezbednosti saobrañaja, ako nisu usaglaãena sa meœunarodnim ugovorima i propisima u naãem okruæenju (posebno je znaåajno voditi raåuna da propisi budu usaglaãeni sa propisima EU), ako nisu usaglaãena sa naãim sistemskim zakonima ili ako ne budu uspostavljeni mehanizmi koji garantuju efikasnu primenu u naãoj praksi. 145

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

da je ono u skladu sa evropskim trendovima. a ponudi izgovor za promenu ovih stavova. kada se usvoje. neophodno je da se nova reãenja promoviãu i zadobije podrãka najznaåajnijeg dela politiåke javnosti.2. Ako je koordinirana priprema.5. onda ga neñe podræati. Ovde je vaæna uloga politiåke. moæe se organizovati i spreåiti donoãenje novih zakona ili usporiti i omesti njihovo sprovoœenje. nije cilj da se javnost ponizi i utera u red. ona moæe. Zato je vaæno da se promocija novih reãenja vrãi paralelno u politiåkoj i najãiroj javnosti. P. Ako politiåari donesu zakon suprotan volji najãire javnosti.Lipovac. Ako glasaåi ne prepoznaju svoj interes da se usvoji zakon. ako se najãira javnost bude oseñala ugroæenom sa novim reãenjima.2. neophodno je stalno pruæati dobar izgovor za ove promene. veñ da se maksimalno ispoãtuje. a u krajnjim sluåajevima da bitne odredbe novog zakona izmene ili åak spreåe njegovo donoãenje. åak. Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti Najãira javnost treba da prihvati i podræi odredbe zakona. U prethodnim fazama je bilo prostora za suprotstavljanje razliåitih struånih i politiåkih stavova o novim reãenjima. da je ono interes graœana. zakoni ostaju da æive nezavisno od toga kako su i zaãto doneti. Krsto Bezbednost saobrañaja 5. Ako ovo podrazumeva drastiåno menjanje stavova najãire javnosti. 5. Od toga kako ñe javnost pri146 . da se uvaæe i opravdaju njeni raniji stavovi. S druge strane. U suprotnom. Kada najãira javnost podræava nova reãenja. to ñe ih koãtati: izgubiñe deo glasova na sledeñim izborima. da je to najbolje reãenje. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti Dobra promocija stavova (kampanja) bi trebalo da garantuje da ñe najznaåajniji struåni stavovi biti ispoãtovani u zakonu i drugim propisima. te da nema bolje alternative. Meœutim. Tada je jednostavno i donoãenje novih propisa. a posebno struåne javnosti. politiåka javnost mora da vodi raåuna o najãiroj javnosti (o glasaåima). da stvara ambijent u kome se od politiåke javnosti oåekuje donoãenje i brza implementacija novih propisa. 5 5. Tako bi se umanjio ili potpuno obezvredio rad struånih timova. Mada je politiåka javnost dala poverenje struånim timovima da pripremaju predlog zakona.4. onda bi razliåiti politiåki faktori trebalo da prepoznaju svoj interes da podræe napredna reãenja u novom zakonu i drugim propisima.2. Ako znaåajan deo zakonodavnih tela ne podræi zakon. Dakle. Zato je kampanja veoma vaæna faza koju treba planirati i dobro organizovati. razliåite politiåke snage ñe pokuãati da kritikom nekih novih reãenja dobiju politiåke poene.6. Donoãenje zakona i drugih propisa Zakone donose zakonodavna tela. S druge strane. trebalo bi skoncentrisati sve argumente da se ubedi najãira javnost da ga podræi. kada je zakon usvojen. U suprotnom. on neñe biti izglasan.

dosledan i dobro koordiniran rad viãe subjekata. a posebno kako ñe se sprovoditi ovi propisi. a posebno na policiju. Sa druge strane. sa poznatim metodama i struåno verifikovanim i javnosti predstavljenim rezultatima. ako se ne budu sprovodila. politiåka javnost uticajem na izvrãnu vlast. Sprovoœenje zakona u praksi Pod sprovoœenjem zakona treba podrazumevati nekoliko veoma znaåajnih aktivnosti: otkrivanje saobrañajnih prekrãaja na licu mesta. a posebno oblikovanje i podrãku policijskoj prinudi. pokretanje odgovarajuñeg postupka. vlasti i graœana itd.2. Ovo je najznaåajnija i najteæa aktivnost u vezi realizacije zakona i podrazumeva dugotrajan. politiåkoj i najãiroj javnosti. sa unapred poznatim i objavljenim ciljevima. neophodna je jasna podrãka struåne. korisnici puta i drugi graœani na osnovu sprovoœenja zakona ocenjuju valjanost tog zakona. Ovo nikako ne doprinosi sprovoœenju zakona. uspostavljen je loã ambijent u kome je normalno da se mogu krãiti propisi u bezbednosti saobrañaja od strane politiåke javnosti kojoj se odmah pridruæuju i policajci i drugi povlaãñeni slojevi stanovniãtva. politiåke i najãire javnosti. neophodno je da policijsku prinudu uvek prate i podræavaju dobro osmiãljene i struåno sprovedene kampanje usmerene prema ciljnim grupama iz najãire javnosti. Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa Praksa je najbolja provera ispravnosti pojedinih zakonskih reãenja.2. ukljuåujuñi i primenu razumne prinude. 5. poãtovanje zabrane upravljanja vozilom itd. zavisi kako ñe se donositi podzakonski akti. Ovo se obezbeœuje u prethodnim fazama. Najbolja zakonska reãenja neñe dati nikakvih efekata. a posebno za primenu represije u predizbornom periodu. a nekad i remeti odnose policije i javnosti.8. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja hvatiti nova reãenja u zakonu.2. S druge strane. Pri tome bi trebalo uvek voditi raåuna o struånoj. 5. Politiåka javnost svojim primerom – moralnim odnosom prema zakonskim obavezama podræava ili ne podræava propise u bezbednosti saobrañaja. Naprotiv. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . sankcionisanje prekrãaja i prañenje realizacije kazne (naplate novåanog iznosa kazne. Da bi se obezbedila primena propisa. odnosno o njihovim interesima koji nisu uvek isti.). veñ se policijska prinuda definiãe kao deo ãirokih kampanja bezbednosti saobrañaja. Treba imati u vidu da politiåka javnost neñe biti preterano zainteresovana za sprovoœenje propisa. Da bi se zakon sprovodio.7. dokumentovanje i obrada prekrãaja. moæe da pomogne ili odmogne doslednom sprovoœenju zakona. Tako se stvara ambijent da cilj policijske prinude nije samo prikupljanje novca za dræavni budæet. Paæljivo uvoœenje i prañenje primene novih zakona i drugih propisa mora biti struåno vo147 5. Bezbednost saobrañaja je oblast u kojoj politiåka javnost åesto ne pokazuje dovoljno spremnosti da svojim primerom podræi propise.5.

Nije realno oåekivati da uskoro svako pravilo bude identiåno u svim evropskim zemljama. razliåitim tradicijama.3. Project funded by European Commission under the transport. razlikama u ekonomskom i druãtvenom razvoju itd. Tako se obezbeœuju nepristrasni struåni stavovi o pojedinim zakonskim reãenjima i o zakonu u celini. RTD programme of the 4th framework programme. ali i u uticaju na ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju.3047. 148 . June 2000. Danas u Evropi postoji velika razliåitost sistema nacionalnih zakona i sistema primene ovih zakona. oni ñe biti spremni da uoåe probleme i predloæe preispitivanje nekih reãenja. Contract Nº: RO-98-RS. trebalo bi uåvrãñivati sva dobra reãenja. a imalo je cilj da se analiziraju razliåiti zakonski sistemi u Evropi: usvajanje zakona. 5. U ovoj fazi je veoma znaåajna uloga i doprinos policije koja svakodnevno primenjuje zakon i vrlo brzo uoåava manjkavosti i nedostatke. EVROPSKI PROCESI U PRIMENI PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Evropska komisija za transport vrlo intenzivno prati stanje propisa i primene propisa u bezbednosti saobrañaja u evropskim zemljama. ãirom kontinenta. Na osnovu struånih i nezavisnih analiza. Ovo je doprinelo da su znaåajne razlike u zakonskim odredbama. postoji veliki prostor za unapreœivanje svih karika u lancu usvajanja i sprovoœenja zakona. a posebno standardizovati norme koje reguliãu ponaãanje vozaåa u bitnim sferama. The ”Escape” Project. u brzini otkrivanja prekrãaja. Istraæivanja pokazuju da su zakoni 2 Legal 5 Measures and Enforcement. U tom smislu je realizovano opseæno istraæivanje2 koje je obuhvatilo evropski kontinent. prañeçe poãtovanja zakona3 (policijska praksa) i efikasnost sudskih odluka4 (sudska praksa).2235. a posebno u primeni zakona: u stopi otkrivanja nepoãtovanja zakona. Project funded by European Commission under the transport. 4 Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Working paper 4 (WP3). veoma je znaåajno da se propisi koji se odnose na odreœene kljuåne oblasti usaglase i obezbedi ista primena ãirom Evrope. Na osnovu prvih iskustava u primeni zakona. RTD programme of the 4th framework programme.Lipovac. 3 Review of Enforcement Support Systems in EU Countries. sigurnosni pojasevi i mladi vozaåi) i dao preporuke za unapreœivanje propisa u navedenim oblastima. The “Escape” Project. Deliverable 5. Contract Nº: RO-98-RS. Krsto Bezbednost saobrañaja œeno i stalno proveravano od strane nezavisnih eksperata. Gadget WP 5. S obzirom na to da su struånjaci iz policije uåestvovali u svim fazama pripreme i donoãenja propisa. Zakljuåeno je da. Project funded by European Commission under the transport. u posledicama za prekrãioce.3047. May 2000. Radni paket 5 (WP 5) je posebno analizirao primenu zakona u åetiri kljuåne oblasti (alkohol. Contract No RO-97-sc. P. Da bi evropski sistem zakonskih mera bio efikasan i uspeãan. oni shvataju znaåaj i suãtinu svih reãenja. RTD programme of the 4th framework programme. neophodno je vrãiti stalno usaglaãavanje. Meœutim. Ovo se tumaåi razliåitim istorijskim uslovima nastanka normi i njihove primene. April 1999. a biti spreman da se loãa reãenja vrlo brzo unaprede ili promene. brzina.

druãtvenoekonomsko okruæenje. publicitet i edukacija. 5 Procenjuje se da je sporo usvajanje i sprovoœenje opãtih brzinskih ograniåenja. Zapreñena kazna. neophodno je stalno isticati prioritete delovanja. a unapreœivanje bezbednosti vozila.4. Unapreœivanje bezbednosti saobrañaja je åesto u konfliktu sa komercijalnim potrebama proizvoœaåa vozila. stanje puteva i vozila.000 æivota. bolju podrãku svih javnosti i bolje usmeravanje rada pojedinih subjekata. Evropske zemlje nisu zadovoljne primenom zakona.1. Kljuåne oblasti primene zakona 5. Dobro odabrani prioriteti obezbeœuju veñu efikasnost pri manjem ulaganju. kao i pri sprovoœenju zakona. u poslednje tri decenije. Pri odreœivanju prioriteta u bezbednosti saobrañaja. zakoni i sudska praksa. Mada je policija nosilac primene prinude. a posebno policije i dr. velika veñina vozaåa smatra da je njihov rizik od uåeãña u nezgodama praktiåno jednak nuli. niti u politiåkoj javnosti Evrope. samo u Finskoj.5 Meœutim. doslednost primene zakona informisanost i propaganda (kampanje) odreœuju subjektivan rizik. Zato oni smatraju da norme koje reguliãu ponaãanje u saobrañaju ugroæavaju njihove interese i ometaju ih da zadovolje neke svoje potrebe. Imajuñi navedeno u vidu. trebalo bi polaziti od: definisanih prioriteta u Evropi. Subjektivan rizik dominantno utiåe na stavove i ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju. Sporo usvajanje i primena savremenih zakonskih reãenja umnogome je umanjilo pozitivne efekte. manje rasipanje energije. veoma je znaåajno posvetiti posebnu paænju donoãenju i primeni zakona.4. dræavnih organa. 149 5. Saobrañajni zakoni i njihova primena odreœuju objektivan rizik da se otkrije saobrañajni prekrãaj. koãtalo oko 5. Troãkovi nebezbednosti plañaju se solidarno i prihvataju kao nuæda (opãti porezi i takse). stavovi prema bezbednosti saobrañaja nisu povoljni u najãiroj. Autoriteti koji donose i sprovode zakon ne vide interes da se ozbiljno bave aktivnostim koje ne odgovaraju potrebama i æeljama korisnika puteva (glasaåa). vozaåevo shvatanje moguñnosti da ñe biti uhvañen u krãenju propisa. koriãñenje sigurnosnih pojaseva i drugih sistema zaãtite imali kljuånu ulogu u smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda u zemljama EU. puta i saobrañaja bi plañali pojedini subjekti. konkretnih problema bezbednosti saobrañaja u naãoj zemlji (prioriteti treba da budu najznaåajniji problemi bezbednosti saobrañaja) i od moguñnosti promovisanja i prihvatanja pojedinih mera. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA koji reguliãu brzinu. za primenu zakona su veoma znaåajni i drugi faktori: informisanost.5. a posebno u manje razvijenim zemljama. KLJUÅNE OBLASTI PRIMENE ZAKONA 5. . putara. tj. Naime.4. jer stvara veoma nizak nivo detekcije saobrañajnih prekrãaja i nizak subjektivan rizik. pa i ãire javnosti. upotrebu alkohola. Znaåaj definisanja kljuånih oblasti Da bi se ostvarili ãto bolji efekti u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja.

P. 1998. 1998. preporuåila kodeks dobre prakse za nacionalne 6 Recommendations/conclusions 5 Adopted at the Council of Ministers. decembar 1998.8 Meœunarodna organizacija za bezbednost saobrañaja (PRI) je 2000. godine usvojila preporuke/zakljuåke6 u kojima se ponaãanje vozaåa odreœuje kao glavna determinanta bezbednosti saobrañaja na putevima i preporuåuje sprovoœenje akcija prema vozilu. Krsto Bezbednost saobrañaja 5.7 Evropska Unija je realizovala i znaåajan projekat upravljanje brzinama. – Managing Speeds of Traffic on European Roads. da se smanji vreme od prekrãaja do primene kazne i da se uvede alternativno kaænjavanje (kursevi i seminari). Pored aktivnosti u vezi puteva. Treña konferencija o bezbednosti saobrañaja (Fouvez. koji je brzine svrstao meœu najznaåajnije teme bezbednosti saobrañaja. predviœene su i aktivnosti u pogledu zakona (usvajanja i sprovoœenja). fokusirala rad na usaglaãavanje i uvoœenje opãtih ograniåenja brzine i na procedure sprovoœenja ovih ograniåenja. Konferencija Evropskih Ministara Transporta (KEMT) je 1996. a izbegavanje reklama åije poruke nisu u skladu sa ciljevima bezbednosti saobrañaja). za prevenciju saobrañajnih prekrãaja i prevenciju saobrañajnih nezgoda. 29/30. obuke vozaåa. Kljuåne oblasti u EU Veñina evropskih zemalja je.Lipovac.) i odluåujuñe doprinelo neprekidnom smanjivanju smrtnosti na putevima najrazvijenijih zemalja. 150 . opreme u vozilu (na kontrolnoj tabli).) promovisala je postupke u vezi sa smanjivanjem brzine voænje u Evropi. KEMT preporuåuje dræavama: – da na putu sprovode adekvatan broj kontrola brzine kako bi se poveñala svest vozaåa da mogu biti uoåeni u prekrãaju u bilo kom trenutku. kampanja (podrãka kampanjama bezbednosti saobrañaja. infrastrukturi i vozaåima.4. – da se promoviãu kursevi za obnovu znanja. smanjene su varijacije brzina. informisanosti vozaåa. 7 ECMT Actions on Speed Moderation. spreåavanjem prekrãioca da izbegnu kaznu i zabranom koriãñenja ureœaja koji otkrivaju ili ometaju kontrolu brzine) – da se unaprede sankcije za prekoraåenje brzina (da se kazne prilagode ozbiÿnoãñu prekrãaja. Budimpeãta. – da se poveña efektivnost kontrole (usavrãavanjem opreme. Mada je uvoœenje opãtih ograniåenja brzine bilo odgovor na krizu goriva. sedamdesetih godina proãlog veka. U tom smislu KEMT je preporuåila usklaœivanje opãtih ograniåenja brzine na evropskom nivou (50 km/h u naseljima i 120 km/h na ostalim putevima). – da se razvije sudska saradnja izmeœu dræava na nivou Evrope u cilju efikasnog sprovoœenja zakona u svim regionima. Serock (Poland). dalo je veoma dobre rezultate u upravljanju brzinama (smanjene su proseåne brzine u Evropi.2. smanjen je nivo najveñih brzina. maj 1996. Final Report. posebno su smanjene brzine odreœenih kategorija vozila itd. Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road 8 Mastar Modernising and Maintenance.

4. RTD programme of the 4th framework programme.11 . u Danskoj su uvedena ograniåenja na 15 i 30 km/h 1912. interes za industrijskim razvojem i poveñanjem mobilnosti preovladao je nad brigom za bezbednost saobrañaja. EU je. Kriza goriva (1973) je aktuelizovala opãta ograniåenja brzine. godine usvojila svoje prioritete u bezbednosti saobrañaja na putevima.5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA strateãke planove bezbednosti saobrañaja9 u kome se kao prioritet istiåu uticaji na brzine. 2000. 9 National Strategic Road Safety Plans. Kljuåne oblasti u naãim uslovima U skladu sa evropskim tendencijama. EU je marta 2000. mlade vozaåe i prolazak na crveno.4. kao kljuåne oblasti trebalo bi izdvojiti: brzinu. April 1999. Danas se kao najznaåajnije zakonske mere u oblasti brzine preporuåuju: – uspostaviti evropska ograniåenja brzine kretanja (posebno ograniåenje u naselju na 50 km/h i ograniåenje u zonama smirenog saobrañaja na 30 km/h). potencijal smanjivanja smrtnosti i cena po izbegnutoj smrti. u Francuskoj je uvedeno ograniåenje od 20 km/h (u naseljima) i 30 km/h (na otvorenim putevima). (3) upotreba sigurnosnih pojaseva i deåijih sediãta. veñ zbog smanjivanja potroãnje goriva. Contract No RO-97-sc. ali ne zbog bezbednosti saobrañaja. a imajuñi u vidu stanje bezbednosti saobrañaja na naãim putevima. alkohol. 10 Priorities in EU Road Safety.3. a) Brzina Prva opãta brzinska ograniåenja u Evropi koja su podstaknuta brigom o bezbednosti saobrañaja. PRI. Project funded by European Commission under the transport. brzinu. Commission of the European Communities. 11 Legal Measures and Enforcement.10 U ovom dokumentu je istaknuto osam prioriteta: (1) razvoj EuroNCAP testova i informisanje potroãaåa na nivou EU. Granice dozvoljenih brzina su rasle. 1903. 12 U toku 1899. (2) projektovanje sigurnije prednje strane automobila zbog peãaka i biciklista. polje rada i glavne pretpostavke. Za svaki od navedenih prioriteta predviœeni su: akcije. maj 2000. u Norveãkoj su uvedena ograniåenja na 15 i 25 km/h itd. – podræati automatsku kontrolu brzine (sa najavom na opasnim mestima i bez najave na ostalim deonicama). Gadget WP 5. kao prioritete u primeni zakona izdvojila: alkohol. (7) konstrukcija opraãtajuñih puteva i okoline i (8) menadæment crnim taåkama na putu. a sprovoœenje zakona slabilo. (4) uvoœenje limitatora brzine. Code of Good Practice. Kljuåne oblasti primene zakona 5. upotrebu sigurnosnih pojaseva i mlade vozaåe.2235. Na osnovu toga procenjeni su: troãkovi sprovoœenja. 151 5.12 Nakon prvih pozitivnih rezultata. (5) smanjivanje voænje pod uticajem alkohola. sigurnosne pojaseve (sisteme zaãtite). Konaåno. Tada se izvode prvi eksperimenti sa automatskom kontrolom brzine. (6) upotreba svetala u toku dana. Brisel. potiåu od 1900. COM(2000) 125 final.

pametne kartice. do 1. – podræati upotrebu limitera brzine kao alternativu za oãtre kazne (kod vozaåa koji su uhvañeni u bezobzirnoj – brzoj voænji). privremeno oduzimanje vozaåke dozvole. Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. zabrane upravljanja vozilom (za recidiviste). rizik uåeãña u nezgodi sa smrtnim ishodom je oko 160 puta veñi za pijanog. autobusi i sl. leåenje. pohaœanje kurseva itd. nego za treznog vozaåa.13 promenljive novåane kazne koje izriåe sudija za prekrãaje. podræali sluåajne kontrole u saobrañaju i zaoãtravanje kazni.). a posebno: 13 Danas 14 5 se u Evropi. – ohrabriti upotrebu limitera brzine kod ostalih vozila. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.). Krsto Bezbednost saobrañaja – zahtevati obaveznu upotrebu limitera brzine kod odreœenih kategorija vozila (teretna vozila. pa do oduzimanja vozaåke dozvole i kazne zatvora.2 promila (velike novåane kazne. obaveznu privremenu zabranu upravljanja vozilom. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski). 152 . – posebnu paænju posvetiti bezobzirnoj voænji velikom brzinom: prekoraåenja veña od 30 i 50 km/h bi trebalo poistovetiti sa upotrebom smrtonosnog oruœa i predvideti vrlo oãtre i efikasne sankcije (vrlo velike novåane kazne.14 Evropa suoåena sa ovakvim stanjem. a posebno za teãka pijanstva i za recidiviste. o prevenciji prekrãaja i prevenciji saobrañajnih nezgoda. b) Alkohol Alkohol je identifikovan kao najopasniji faktor poveñanja rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama i faktor poveñanja teæine nezgoda. U naãem novom Zakonu bi trebalo predvideti razliåite mehanizme koji ñe smanjiti voænje pod uticajem alkohola.5 promila alkohola u krvi.). uz moguñnost da zavrãi putovanje) i za teãka pijanstva (obavezno hapãenje. kazna zatvora.Lipovac. a izuzetno privremeno ili trajno oduzimanje vozaåke dozvole) i – predvideti automatsku kontrolu brzine i odgovornost vlasnika vozila (obavezu da otkrije identitet vozaåa).5 promila alkohola u krvi. – zaoãtriti sankcije za prekoraåenja brzine. kazne razlikuju i do deset puta. o rizicima velikih brzina i sl. za iste prekrãaje. KEMT i EU su podræali ujednaåavanje limita za vozaåe – amatere na 0. Ovaj rizik je åak 550 puta veñi kod vozaåa sa preko 1. 1996. Oslo – Kopenhagen. Predlaæe se dalje pooãtravanje kazni i uvoœenje efikasnih policijskih procedura. oduzimanje vozaåke dozvole. detektori brzine i sl. obaveznu kaznu zatvora za recidiviste. P. a posebno istakla znaåaj kampanja i efikasnih policijskih akcija. Posebno su opasni vozaåi sa veñim koliåinama alkohola u krvi. Road Traffic Safety Handbook. bitno je izmenila svoj pogled na aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. – podræati opremanje infrastrukture i vozila savremenim ureœajima za merenje i limitiranje brzina (tahografi.. Prema istraæivanjima u skandinavskim zemljama. Pri tome se sve viãe uvode razliåite procedure za lakãa pijanstva npr. obavezno pohaœanje kurseva o bezbednosti saobrañaja. GIS. a posebno predvideti fiksne kazne na licu mesta koje su bolje ujednaåene sa Evropom.

2 miliona testova). Tako su postignuti znaåajniji efekti (upotreba pojaseva je porasla na preko 90% u nekim dræavama SAD). Veñina dræava je narednih godina promenila zakon i nekoriãñenje pojaseva proglasila primarnim prekrãajem.0 %. u EU bilo spaãeno oko 7. Procenjuje se da bi podizanjem upotrebe pojaseva na 100 %. pa je savezna federacija stimulisala sve dræave (1997) da ovaj prekrãaj prebace u primarni. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – predvideti dugotrajne kampanje u vezi ãtetnosti alkohola za sve uåesnike u saobrañaju. Posebno negativan uticaj imala je policija i dræavni organi koji nisu podræavali uvoœenje pojaseva.16 Dosledna policijska prinuda. za razliku od evropskog proseka oko 3. ali ako se zaustave (zbog neåeg drugog) ovaj prekrãaj moæe biti sankcionisan. – pooãtriti sankcije. smatraju zadovoljavajuñom. proverama zdravstvenog stanja (bolesti zavisnosti) i proverama struånosti (ponovni ispit pred posebnom komisijom). – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom (korektivnom obukom). Naãa zemlja je dosta vremena izgubila.5. iskljuåivanje svih pijanih vozaåa iz saobrañaja.000 æivota godiãnje. Finska je uspela da smanji procenat pijanih vozaåa u saobrañaju. Dobrovoljna upotreba sigurnosnih pojaseva.2 promila alkohola u krvi). godine zapoåete su kampanje i ugradnja sigurnosnih pojaseva u vozilima u Evropi. ovo se u struånim krugovima smatra izuzetno velikom stopom nepoãtovanja zakona. Oni snose veliku odgovornost za makar 100 smrtnih sluåajeva svake godine koji su mogli biti izbegnuti da smo dosledno sprovodili adekvatne mere i u prethodnom periodu obezbedili upotrebu sigurnosnih pojaseva u veñem obimu. a neupotreba pojaseva promovisana kao primarni prekrãaj. a posebno za vozaåe. na 0. . U SAD je nevezivanje sigurnosnog pojasa bilo sekundarni prekrãaj u veñini dræava. privremenu zabranu upravljanja vozilom. a hapãenje teãko pijanih vozaåa (npr. u Finskoj se svake godine. sigurnosni pojasevi su najznaåajniji sistem zaãtite za vozaåa i putnike u vozilu. Zbog sekundarnog prekrãaja vozila se ne zaustavljaju. 15 Na primer. prañena dugotrajnim i dobro organizovanim kampanjama najviãe su doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva u vozilima. Tek kada su pojasevi postali obavezni. moguñnost hapãenja na licu mesta. Joã 1960. uz moguñnost privremenog oduzimanja kljuåeva i vozila. Ovim i drugim merama. 153 5. testira oko 40 % svih vozaåa (1.4. postignuti su znaåajniji efekti. a posebno predvideti velike novåane kazne. Mada policije upotrebu pojaseva na nivou 80 – 95 % na otvorenim putevima i 70 – 85 % u naseljima. – predvideti sluåajne kontrole u saobrañaju i uskladiti obim kontrole sa dobrim primerima u svetu.15 – podræati efikasniju primenu zakona na licu mesta. Kljuåne oblasti primene zakona v) Sigurnosni pojasevi Na danaãnjem nivou razvoja. zbog neshvatanja znaåaja sigurnosnih pojaseva.2 %. 16 Primarni prekrãaj je onaj zbog kojeg policajac moæe da zaustavi vozilo i kazni vozaåa ili putnika. niti tretman sekundarnog prekrãaja nisu doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva. kazne zatvora. To je dalo slabe efekte. preko 1. zabranu upravljanja vozilom dok se vozaå ne podvrgne posebnom lekarskom tretmanu. u sluåajnim kontrolama. pod razliåitim izgovorima (mada je ova obaveza predviœena u Zakonu). u Francuskoj se testira oko 25 % vozaåa svake godine itd. posebnim kursevima ili novom vozaåkom ispitu.

– podræati sprovoœenje dugotrajnih kampanja upotrebe sigurnosnih pojaseva.). Da bi se unapredilo ponaãanje novih. P. laka i srednja teretna vozila. – predvideti periodiåna snimanja i preispitivanja primene zakona u ovoj oblasti. Razvijene zemlje su razvile metode automatske kontrole prolazaka na crveno svetlo. – prekrãaj nekoriãñenja pojaseva tretirati kao primarni prekrãaj. Sa uvoœenjem peãaåkih semafora (Manåester 1929) i semafora sa tri svetla (Manåester 1930) oåekivalo se da semaforizovane raskrsnice budu sasvim bezbedne (jer vremenski razdvajaju konfliktne tokove). – posebno obavezati policiju i sve dræavne åinovnike da upotrebljavaju sigurnosne pojaseve. Mada mladi vozaåi u EU åine 3 do 5 % svih vozaåa u saobrañaju. prolazak na crveno dovodi do vrlo velikog broja saobrañajnih nezgoda na ulicama. – obaveznu upotrebu sigurnosnih pojaseva u svim vozilima i na svim sediãtima gde su ugraœeni. – uvoœenje stepenovanih vozaåkih dozvola ili probnih vozaåkih dozvola – uvoœenje ograniåenja za vozaåe – poåetnike (zabrana voænje u noñnim satima. Mada ova kontrola zahteva instaliranje i odræavanje 154 5 . a posebno mladih vozaåa. kampanje.). – koriãñenje novih tehnologija u vozilima kojima upravljaju vozaåi poåetnici (limiteri brzina. edukacija. Krsto Bezbednost saobrañaja U Zakonu bi trebalo predvideti: – obaveznu ugradnju sigurnosnih pojaseva na svim sediãtima u sve putniåke automobile. Ovo je aktuelni problem u svim zemljama. Zbog neefikasne primene zakona u ovoj oblasti. u Zakonu bi trebalo predvideti: – oãtrije sankcije za vozaåe – poåetnike. a posebno kampanja koje ñe podræavati policijske aktivnosti. d) Nepoãtovanje svetlosnih signala – semafora (prolazak na crveno) Prve semaforizovane raskrsnice pojavile su se da olakãaju rad policajaca na optereñenim raskrsnicama (London 1868. Njujork 1918.Lipovac. zabrana voænje mladih putnika i sl. kombi vozila. Moskva 1930 itd. proces dobijanja vozaåke dozvole. g) Mladi vozaåi Mladi vozaåi (posebno muãkarci do 24 godine starosti) imaju najviãi rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. – integrisane aktivnosti na unapreœenju bezbednosti vozaåa poåetnika (usvajanje i primena zakona. Pariz 1923. njihov udeo meœu vozaåima uåesnicima u nezgodama prelazi 30 %. kao i u nove autobuse. uslovi osiguranja. a posebno u onim koje nemaju dobro kordiniran rad policije i sudova. a nezgode u kojima uåestvuju su najteæe. selektivna kontrola i nadzor od strane roditelja i policije i sl.).). Brzo su uoåene velike moguñnosti doprinosa bezbednosti saobrañaja. alkohol-brave koje zahtevaju alkotestiranje pre ukljuåivanja motora i sl. obavezno prisustvo iskusnog vozaåa. Nepoãtovanje crvenog svetla na semaforu je jedna od najopasnijih prekrãaja u saobrañaju (drastiåno se naruãava naåelo poverenja).

U praksi se javljaju razliåiti problemi: identifikacija i nalaæenje vozaåa. Zato je kod nas veoma oteæano otkrivanje i dokazivanje ovih prekrãaja. otkrivanje i dokumentovanje ovih prekrãaja. Ovom Konvencijom usaglaãena su pravila saobrañaja i prvi saobrañajni znakovi. kao i njihovu eksploataciju. 1926). tako da prekrãioci finansiraju nabavku i odræavanje savremenih ureœaja. nedovoljno prihvatanje na sudu. automatsku kontrolu i primenu savremenih tehnologija u vozilu i na infrastrukturi. Istorijat Srbija je bila jedna od prvih dvadesetak zemalja koje su potpisale prvu meœunarodnu Konvenciju o putovanjima automobilima (Pariz. Na osnovu meœunarodne Konvencije o automobilskom saobrañaju (Pariz. na osnovu obaveza iz ove Konvencije.17 Zato je vaæno ovaj prekrãaj svrstati meœu prioritete u primeni Zakona. slaba podrãka javnosti.5. ona je vrlo efikasna. Da bi se smanjio broj nepoãtovanja semafora. u naãim uslovima.5. NORMATIVNO UREŒENJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U SRBIJI 5. pa do kazne zatvora) i njihovo efikasno i brzo sprovoœenje.5. 155 5. Posle Drugog svetskog rata. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA skupe opreme (posebnih kamera). oduzimanje vozaåke dozvole do okonåanja sudskog postupka. 1926) i meœunarodne Konvencije o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. veñ su pozitivni uticaji i na poãtovanje semafora na drugim raskrsnicama. a u Beogradu je doneta Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1924). ali su danas skoro izbaåene iz naãe prakse. – predvidi oãtre sankcije za nepoãtovanje svetlosnih signala na semaforu (visoke novåane kazne. zabranu upravljanja. Uredbu o izgradnji puteva (1910). 1903).5. Ove metode su primenjivane i u naãim uslovima. visoki troãkovi nabavke i odræavanja ureœaja. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. ukÿuåujuñi i video nadzor. Srbija je izmenila i unapredila svoje propise u bezbednosti saobrañaja (1928). – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom – pohaœanjem struånih seminara i proverama zdravstvenog stanja. Uticaj primene automatske kontrole nije vezan samo za konkretnu raskrsnicu. U Æenevi su usvojeni meœunarodna Konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol 17 Na primer. Srbija je. ãto semaforizovane raskrsnice åini åak nebezbednijim u odnosu na ostale. . troãkovi otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja itd. usvojila Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910). u Beogradu se preko 75 % svih nezgoda u raskrsnicama dogaœa na semaforizovanim raskrsnicama. neophodno je Zakonom: – podræati efikasan nadzor. intenzivirana je meœunarodna saradnja.1. – urediti efikasan nadzor.

Lipovac. ovlaãñenja i druge detalje bezbednosti saobrañaja na putevima. odreœeno je i kako ñe se urediti oblast bezbednosti saobrañaja.). Polazeñi od ovakvog opredeljenja. a zatim i Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja (1965). u Jugoslaviji (FNRJ) je usvojena Uredba o javnom saobrañaju na putevima (1950). Tih sedamdesetih godina proãlog veka bila je dominantna politiåka volja da se savezna dræava decentralizuje i ãto veñi broj vaænih atributa dræavnosti i vlasti prenese na nivo republika i pokrajina. Osnove bezbednosti saobrañaja na putevima prvenstveno su obuhvatile sve preuzete meœunarodne obaveze SFRJ u ovoj oblasti. kao i materiju koja nije bila deljiva. 1949). usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. Takoœe su donele i druge znaåajne zakone. na celoj teritoriji Republike Srbije primenjuje se Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima RS. saobrañajni znakovi i sl. pa åak i u potpunosti (pravila saobrañaja. 18 Convention on Road Traffic. upotpunile normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja na putevima. a da ñe republike i pokrajine urediti bezbednost saobrañaja na putevima. U skladu sa ovakvim politiåkim opredeljenjem. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju itd. Konaåno. 8. godine. Ovakva politiåka volja je pretoåena u odredbe Ustava SFRJ (1974) i Ustava tadaãnjih republika i pokrajina. U meœuvremenu je donet novi Ustav SFRJ (1974). a stupila na snagu 21. maja 1977. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 o drumskom saobrañaju (Æeneva. Na osnovu ovih konvencija. stavila van snage Zakone o bezbednosti saobrañaja koje su donele pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija. Republike i pokrajine su. kao na primer: Zakon o putevima. Jugoslavija je ratifikovala ovu Konvenciju 1978. Zakon o prevozu u meœunarodnom drumskom saobrañaju. Predviœeno je da ñe se na saveznom nivou urediti bezbednost vazduãne plovidbe i OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. 6/1978. Tako je savezna dræava normativno uredila OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. a Savezno izvrãno veñe (savezna vlada) i drugi savezni organi doneli su prateñe propise. U tom smislu sve republiåke i dve pokrajinske skupãtine i drugi organi doneli su Zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima i prateñe propise. P. Republika Srbija je u sklopu ustavnih promena iz 1990. Ipak. u skladu sa saveznim Zakonom. Skupãtina SFRJ je donela Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. Zakon o saobrañajnoj inspekciji. Zakon o merilima i mernim jedinicama. Na saveznom nivou doneti su i drugi vaæni zakoni. 156 . Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. novembra 1968. Od 1993. iz 1974. saveznim Ustavom i svojim ustavima. 1968). br. u saveznom Ustavu SFRJ. struåni zahtevi bezbednosti saobrañaja su uslovili da se na saveznom nivou neke vaæne oblasti urede veoma detaljno. Republike i pokrajine su donele svoje zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima kojima su uredile nadleænosti. Zato se normativni akti na saveznom nivou smatraju najznaåajnijim normativnim aktima u bezbednosti saobrañaja. u Æenevi je usvojena Konvencija o saobrañaju na putevima18 i Konvencija o signalizaciji na putevima (Æeneva. kao na primer: Zakon o prevozu opasnih materija. Zakon o standardizaciji. a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori.

utvrœuje politiku. ålan 77. u potpunosti. 21 “Sluæbeni list SRJ”. godine je predvideo da se bezbednost saobrañaja u celini uredi na saveznom nivou.. zakoni... Zakon o meœunarodnom prevozu. koji su doneti saglasno Ustavu SFRJ iz 1974. proãla kroz tri vrlo razliåite koncepcije ureœivanja bezbednosti saobrañaja na putevima: – prema prvoj koncpeciji. donosi i izvrãava savezne zakone. “Sluæbeni list SRJ”. 5) bezbednosti u svim vrstama saobrañaja. preko svojih organa. ovakvo reãenje nije nikada zaæivelo u praksi. Ovi propisi su viãe puta menjani u nekim detaljima.19 Bez obzira na nekoliko ustavnih zakona koji su odreœivali rokove za implementaciju. druge propise i opãte akte. a najznaåajniji normativni akti su: Ustav SFRJ. od 4. 80/89. br. do danaãnjih dana.2003. 28/96-5. (Ustav SRJ. 29/90. 41/94-573. u Srbiji nisu donoãeni novi propisi. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima..2. ureœivanje materije bezbednosti saobrañaja na putevima u celini pripada republikama ålanicama Dræavne zajednice Srbije i Crne Gore. 11/91.5. U meœuvremenu su se desile veoma krupne druãtveno-ekonomske promene i stvoreno potpuno drukåije pravno okruæenje. odnosno pitanjima: . 157 5. Prema Ustavnoj povelji. Dakle. – druga koncepcija je podrazumevala potpuno razvlaãñivanje republika i prebacivanje svih nadleænosti na saveznu dræavu i – poslednja koncepcija ne prepoznaje nikakve nadleænosti Dræavne zajednice u bezbednosti saobrañaja.. Meœutim. 20 “Sluæbeni list SFRJ”. 13/93-284. veñ ovu oblast. 50/88. 34/92. br. a u Srbiji se i daÿe primeçuju Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju21 i dr. obezbeœuje ustavno-sudsku i sudsku zaãtitu u oblastima. Ovo znaåajno utiåe na sve segmente bezbednosti saobrañaja na putevima. 26/1995. tako da sada vaæe zakoni i podzakonski akti. . br. Posle otcepÿeça. prepuãta dræavama Srbiji i Crnoj Gori. u posmatranom periodu. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa Danas je bezbednost saobrañaja ureœena na åetiri nivoa: – Na saveznom nivou ureœene su osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. Crna Gora je donela svoj Zakon o bezbednosti saobrañaja. a republike ålanice su ureœivale bezbednost saobrañaja. 63/88. Ove zakone prate brojni podza19 . nikad nisu sistematski preispitani i prilagoœeni promenama u druãtvu i novom pravnom ambijentu.20 Zakon o prevozu opasnih materija. SRJ.5.. Meœutim. Odluka SUS 78/1-89 – “Sluæbeni list SRJ”. br.2. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Ustav SRJ iz 1992. ãto sve viãe oteæava primenu propisa i usloænjava stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. taåka 5). OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima ureœivala je savezna dræava. Zakoni o ratifikaciji meœunarodnih konvencija i sporazuma iz oblasti bezbednosti saobrañaja. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. . naãa zemlja je. stav 1.5.

uspostavljena je nova dræavna zajednica. odluke o odræavanju ulica i lokalnih puteva. pri åemu su ureœena i odreœena pitanja koja su. 5/86. 9) Pravilnik o ukupnom trajaçu vremena upravÿaça vozilom. Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. 2) Pravilnik o znacima koje uåesnicima u saobrañaju na putevima daju ovlaãñena lica. 12) Pravilnik o posebnim uslovima za upravÿaçe odreœenim kategorijama motornih vozila oruæanih snaga SFRJ i Odluka o utvrœivaçu magistralnih puteva. a zatim Srbija definisana kao sa22 1) Pravilnik o saobrañajnim znakovima na putevima. 10) Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi izvan naseÿa i çihovi elementi moraju da ispuçavaju sa glediãta bezbednosti saobrañaja. 23 “Sluæbeni glasnik SR Srbije”.24 – Na lokalnom nivou (opãtine i gradovi) ureœeni su reæim i tehniåko regulisanje saobrañaja na ulicama i lokalnim putevima. nije bitno menjan. br. 5) Pravilnik o obrascu vozaåke dozvole. Zakon o putevima.Lipovac. 3) Pravilnik o dimenzijama. 4) Pravilnik o registraciji motornih i prikÿuånih vozila. 6) Pravilnik o zdravstvenim uslovima koje moraju ispuçavati vozaåi motornih vozila. 158 . akt o sistematizaciji radnih mesta. 39/84. 53/82. a najznaåajniji normativni akti su: odluka o utvrœivanju reæima saobrañaja. Dakle. 15/84. S druge strane. odluka o kategorizaciji ulica. akt o nagraœivanju. 11) Pravilnik o evidenciji o javnim putevima i objektima na çima. Materijalne odredbe Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (iz 1974). a najznaåajniji normativni akti su: akt o osnivanju. meœu kojima su najznaåajniji 12 pravilnika i jedna odluka za sprovoœenje ZoOBS. u praksi. – Na nivou preduzeña i ustanova ureœena su pitanja bezbednosti saobrañaja iz njihovog delokruga rada. P. viãe puta su menjane i dopunjavane. odluka o utvrœivanju lokalnih puteva. preuzeta zakljuåenim meœunarodnim konvencijama i drugim meœunarodnim aktima koje je naãa zemlja potpisala. smatra da je danas na snazi Zakon iz 1988. 21/90. do danas. odluka o pariranju itd. kada je uraœen preåiãñen tekst Zakona. osnovu normativnog sistema materije bezbednosti saobrañaja na putevima u Republici Srbiji åine: Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima SFRJ i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima SRS. Zato se.23 Zakon o policiji. interni akt o unutraãnjoj kontroli saobrañaja itd. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 konski akti. U kasnijem periodu su vrãene izmene visine iznosa novåanih kazni i druge manje znaåajne izmene.22 – Republiåki propisi ureœuju bezbednost saobrañaja. a posebno 1988. Republiåki Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima donet je 1982. Ovim zakonima ureœeni su osnovni instituti zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. 7) Pravilnik o posebnom znaku za oznaåavaçe vozila kojim upravÿa lice kome su oãteñeni ekstremiteti bitni za upravÿaçe vozilom. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. 24 Ova odluka je objavÿena u “Sluæbenom listu SFRJ”. kao obaveze. br. a najznaåajniji normativni akti su: Ustavi republika. Meœu podzakonskim aktima posebno su znaåajni 14 republiåkih pravilnika i Odluka o utvrœivanju magistralnih puteva. 8) Pravilnik o naåinu obeleæavaça vozila kojim se prevoze deca. u okruæenju su se desile bitne promene: raspala se dræava SFRJ. Zakon o saobrañajnoj inspekciji i drugi znaåajni zakoni. Odluka US RS IU broj 30/94 – 25/97509. odmorima vozaåa i naåinu rada udvojenih posada na vozilima. kao o tehniåkim podacima za te puteve. 28/91. statut preduzeña. i. ukupnim masama i osovinskom optereñeçu vozila i osnovnim uslovima koje moraju da ispuçavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. u obimu koji utiåe na bezbednost upravÿaça vozilom. odluka o javnom gradskom (lokalnom) prevozu.

Prelazne i zavrãne odredbe.26 25 1. Saobrañaj. – osnovni uslovi za bezbedno i nesmetano uåeãñe u saobrañaju u odnosu na put. reklame na ulicama i sl. unutraãnju kontrolu bezbednosti saobrañaja itd. Saobrañajni znakovi. na lokalnom nivou. U toku 2006. 12. Putevi. 7. u okviru svojih nadleænosti i u skladu sa svojim poslovnim i drugim interesima. odræavanje ulica i lokalnih puteva i druge vaæne komunalne poslove (parkiranje. Oba ova zakona su normativno definisala i uredila zaokruæen sistem zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. 8. Saobrañajno-tehniåke mere. uredili pojedine segmente bezbednosti saobrañaja. svojim odlukama. 10. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. uvedene privatizacija i ravnopravan tretman svih vidova svojine i sl. Savet za bezbednost saobrañaja. Ovo je oblikovano u 11 poglavlja saveznog ZoOBS-a25 i 12 poglavlja republiåkog ZoBS-a. tehniåko regulisanje bezbednosti saobrañaja. Ove i druge promene su imale uticaja na stanje sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. Vozaåi. 7. 2. Osnovne odredbe. prevozom. 11. Vozila. Pravila saobrañaja. 5. Vozaåi. Kaznene odredbe. 8. 10. Vozila. 9. 26 1. s tim u vezi. Taj sistem se sastoji od sledeñih instituta ili celina: – pravila saobrañaja i druge regulacione mere sa stanoviãta bezbednosti i protoånosti i. sistemski su izmenjeni mehanizmi druãtvene kontrole.5. Posebne mere za bezbednost saobrañaja. 3. posebno mesto zauzima Pravilnik o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja u ovim preduzeñima. vozaåa i vozilo i – mere i sankcije radi obezbeœivanja utvrœenog sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. Struktura i sadræaj pravnih akata Strukturalo – sadræinski savezni i republiåki zakon ureœuju sva bitna pitanja u vezi uslova i obaveza koje imaju pojedini subjekti i uåesnici u saobrañaju na putevima. Lokalna samouprava (gradovi i opãtine) su. Kaznene odredbe. uredili reæim saobrañaja.3. promenjen je druãtveno-ekonomski sistem. zaokruæili sistem pravnih normi u oblasti bezbednosti saobrañaja. 159 5. odræavanjem puteva i tehniåkim pregledima vozila. transformisale su se druãtveno politiåke organizacije u politiåke partije. 5. ureœenje povrãina. 9. 6. Unutraãnja kontrola. prava i obaveze pojedinih subjekata. 4. Posebno su.5. tehniåkih pregleda vozila. Posebno su znaåajni normativni akti preduzeña koja se bave obukom vozaåa i polaganjem vozaåkog ispita. Posebne mere bezbednosti. Preduzeña i ustanove su. 11. Na osnovu ovlaãñenja iz ovih zakona doneti su mnogobrojni podzakonski akti na saveznom i republiåkom nivou. 2. . Ovlaãñenja za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA mostalna dræava. pripremÿen je Nacrt novog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima. naroåito u oblasti obuke vozaåa. ali do kraja 2007. Finansiranje bezbednosti saobrañaja. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. 6. nestale su samoupravne intersne zajednice. Prelazne i zavrãne odredbe. Uvodne odredbe. ovaj zakon nije usvojen. umesto OUR uvedena preduzeña.). Mada veñina njihovih internih akata tretira problematiku koja je od znaåaja za bezbednost saobrañaja. 4. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. 3.5.

odstojanje izmeœu vozila. obeleæavanje prelaza puta preko æelezniåke pruge. U ovom poglavlju su ureœena pravila koja se odnose na: opãte odredbe (koje definiãu opãte obaveze i naåela bezbednosti saobrañaja). bicikla sa motorom i motocikla. Znakovi opasnosti. oznake na kolovozu. Zato su pravila saobrañaja uãla u osnove bezbednosti saobrañaja. saobrañaj na prelazu puta preko æelezniåke pruge. U åetvrtom poglavlju (4. Predviœena je i obaveza da se poãtuju zahtevi bezbednosti saobrañaja u procesima: projektovanja. putevi rezervisani za saobrañaj motornih vozila. zaustavljanje i parkiranje. saobrañaj na raskrsnici. svetlosni saobrañajni znakovi i svetlosne oznake. saobrañaj na auto-putu i putu rezervisanom za motorna vozila. Posebno su detaljno odreœene obaveze u vezi staranja. saobrañaj u tunelu. obaveza vozaåa prema peãacima. upotrebu svetala u saobrañaju. vozila pod pratnjom. i teret na vozilu. kao i nadleænosti u sporovoœenju pojedinih odredaba. brzinu. Saobrañajni znakovi) nabrojani su najvaæniji saobrañajni znakovi i predviœeni osnovni uslovi koje oni moraju ispunjavati. u okviru svojih nadleænosti. finansiranja i odræavanja puteva. kretanje peãaka. presecanje kolone peãaka. vozila sa pravom prvenstva prolaza. kretanje vozila po putu. radnje vozilom u saobrañaju. saobrañaj tramvaja i drugih vozila na ãinama. znakovi izriåitih naredbi i znakovi obaveãtenja. osnovni principi i naåela bezbednosti saobrañaja i definisani najvaæniji pojmovi koji ñe biti koriãñeni. Krsto Bezbednost saobrañaja a) Struktura i sadræaj saveznog ZoOBS-a Na saveznom nivou su ureœene osnove bezbednosti saobrañaja. a na osnovu sistema saobrañajnih znakova koji je usaglaãen na meœunarodnom nivou. Pravila saobrañaja) je jedan od najznaåajnijih i najobimnijih delova ZoOBS-a (od 27. Predviœena je obaveza voœenja evidencija o javnim putevima i objektima na njima. Treñe poglavlje (3. mimoilaæenje. saobrañaj bicikla. zvuåne i svetlosne znake upozorenja. Naime. izgradnje. U posebnom saveznom pravilniku detaljno su utvrœeni osnovni uslovi koje putevi moraju ispunjavati sa glediãta bezbednosti saobrañaja.Lipovac. staraju o bezbednosti saobrañaja. P. opremanja i odræavanja. Izgled i znaåenje svakog saobrañajnog znaka pojedinaåno predviœeni su u posebnom saveznom pravilniku. a naãa zemlja je prihvatajuñi pojedine konvencije prihvatila i obavezu da ova pravila uredi svojim zakonom. a posebno autoputevi. odnosno sve osnovne odredbe u vezi bezbednosti saobrañaja. skretanje. saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. pravila saobrañaja su priliåno detaljno definisana na meœunarodnom nivou. U drugom poglavlju (2. magistralni i regionalni putevi. opãte obaveze najvaænijih subjekata da se. obeleæavanje radova i prepreka na putu i znaci koje daju ovlaãñena lica. kao i redovno brojanje saobrañaja na puteivma po jedinstvenoj metodologiji. Ovo je grupisano u sedam celina: opãte odredbe. 160 5 . Osnovne odredbe) odreœen je predmet ovog Zakona. U prvom poglavlju (1. Putevi) predviœeni su osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi. U republiåkom Zakonu o putevima ovo je do kraja konkretizovano. do 128 ålana). preticanje i obilaæenje. vuåenje vozila. prvenstvo prolaza.

Osnovni ciljevi koji su se æeleli postiñi detaljnim ureœivanjem ovih duænosti su: da se spreåe nova stradanja u saobrañaju. zdravstvenih ustanova.). a da su republike uredile uslove koji se odnose na vozaåe ostalih vozila (traktora.5. a posebno uslove za upravljanje vozilima. Republike su uredile detalje registracije motornih i prikljuånih vozila. kontrolni zdravstveni pregled. U sedmom poglavlju ZoOBS-a (7. lica koja naiœu ili se zateknu. Vozaåi) normira osnovne uslove koji se odnose na vozaåe. Ovlaãñenje za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona) predviœena su ovlaãñenja pojedinih saveznih funkcionera da donesu podzakonske akte i detaljnije urede naåin sprovoœenja ZoOBS-a. na vozilo (kontrola vozila. da se ometanje protoånosti svede na minimum i ãto pre normalizuje saobrañaj u zoni mesta nezgode. da se obezbedi kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja radi analize konkretne nezgode (i zadovoljavanja pojedinaånih interesa uåesnika). kao i registraciju ostalih vozila na motorni pogon. primena tehniåkih sredstava. Kaznene odredbe) utvrdilo je novåane kazne. Osmi deo ZoOBS-a (8. motokultivatora i sl. Ãesto poglavlje (6. 31. struåni pregled. da se obezbedi kvalitetno evidentiranje nezgode u cilju prañenja i shvatanja problematike bezbednosti saobrañaja. prvenstveno. privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole i skidanje registarskih tablica) i na red voænje u linijskom saobrañaju (obustavljanje saobrañaja na liniji. ako red voænje ne odgovara minimalnom vremenu voænje). vozaåa koji naiœu ili se zateknu. (ål. U desetom poglavlju (10. privremeno iskljuåivanje iz saobrañaja i rad sa recidivistima). Posebne mere bezbednosti) obuhvata posebne mere bezbednosti koje se odnose na vozaåa (provera trenutnog psihofiziåkog stanja.) i detaljnije uredile osposobljavanje kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita. upisivanje mere bezbednosti ili zaãtitne mere u vozaåku dozvolu. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji U petom poglavlju (5. Treba istañi da su na saveznom nivou. Deveto poglavlje ZoOBS-a (9. zdravstvene preglede vozaåa i trajanje upravljanja motornim vozilom. Prelazne i zavrãne odredbe) predviœena je dinamika usaglaãavanja postojeñih normativnih akata. prestanak vaæenja nekih starih propisa i dinamika stupanja na snagu pojedinih odredbi ZoOBS-a. da se obezbedi spaãavanje nastradalih i smanjivanje posledica nezgode.5. Vozila) predviœene su opãte odredbe (koje se odnose na vozila). analiza krvi ili urina. osposobljavanje vozaåa motornih vozila. ali i u republiåkom ZoBS-u. upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. Duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda) predviœene su duænosti pojedinih subjekata (uåesnika nezgode. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . U poslednjem delu ZoOBS-a (11. iskljuåivanje vozila iz saobrañaja. tretirani vozaåi motornih vozila. Treba istañi da su duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda predviœene u Konvenciji o saobrañaju na putevima iz 1968. radnih maãina. registracija motornih i prikljuånih vozila i tehniåki pregled motornih i prikljuånih vozila. sticanje prava na upravljanje motornim vozilom. ovlaãñenih lica i organizacije za odræavanje puteva) u sluåaju saobrañajne nezgode u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta (nezgode sa obeleæjima kriviånog dela). zaãtitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom i kazne zatvora u sluåaju nepoãtovanja pojedinih odredbi ZoOBS-a. 161 5.

2) saobrañaj (ukljuåivanje vozila u saobrañaj i promena naåina i pravca kretanja. 6) saobrañajno-tehniåke mere. vozaåki ispit. unutraãnje poslove. bicikla sa motorom i motocikla. P.Lipovac. Nisu donoãena odgovarajuña uputstva. podzakonskim aktima nisu obuhvañeni i razraœivani: postupak iskljuåenja vozaåa ili vozila iz saobrañaja. Ovo je stvorilo brojne nejasnoñe i nepreciznosti u primeni pojedinih mera i ovlaãñenja. saobrañaj bicikla. saobrañaj traktora koji vuku zapreæno vozilo. nadleænosti. uredile ovlaãñenja. prevoz lica i tereta motornim i prikljuånim vozilima. zdravlje. 53/82. saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. kretanje peãaka. 162 . 3) duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda. privremeno oduzimanje registarskih tablica. 8) unutraãnja kontrola. kao i mnoga druga pitanja koja nisu bila uãla u osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. ispitivanje vozila. osposobljavanje kandidata za vozaåe. vozaåka dozvola. naåin sprovoœenja zakona. Primera radi. prevoz lica traktorima i prikljuånim vozilima koje vuku traktori. registracija i tehniåki pregledi). 21/90 i 26/91. probne voænje i sportske i druge priredbe na putu). saobrañaj radnih maãina i motokultivatora. Krsto Bezbednost saobrañaja b) Struktura i sadræaj republiåkog ZoBS-a Republike su detaljnije razradile pojedine odredbe iz saveznog ZoOBS-a i uredile niz pitanja koja nisu bila ureœena na saveznom nivou. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Srbije27 ima 12 poglavlja: 1) uvodne odredbe. Meœu podzakonskim aktima preovlaœuju pravilnici. Posebno je znaåajno istañi da su rapublike. vuåenje vozila. Na primer. 11) kaznene odredbe i 12) prelazne i zavrãne odredbe. prosvetu i privredu. Posebno se oseña nedostatak uputstava i drugih podzakon27 “Sluæbeni 5 glasnik SR Srbije”. 10) finansiranje bezbednosti saobrañaja. 5/86. koje su doneli funkcioneri koji rukovode ministarstvima nadleænim za saobrañaj. 15/84. 9) savet za bezbednost saobrañaja. 7) posebne mere za bezbednost saobrañaja. br. u skladu sa politiåkom voljom iz perioda donoãenja ovih zakona. 4) vozaåi (uslovi za upravljanje vozilima. naizmeniåno propuãtanje vozila. dozvola za vozaåe traktora i potvrda o poznavanju saobrañajnih propisa). 5) vozilo (ispitivanje vozila. kao tehnoloãki pravni akti koji bi podræali i precizirali naåin sprovoœenja pojedinih mera i instituta bezbednosti saobrañaja. zaustavljanje i parkiranje. rad na unapreœivanju vozaåa recidivista itd.

April 1999. Treba imati na umu da je veliki broj odredbi vaæeñih propisa prevaziœen. razvojem bezbednosti saobrañaja i drugih nauånih disciplina. 2000. WP 5 Contract No RO-97-sc. A Strategic Road Safety Plan for European Union. December 1998. “Sluæbeni glasnik RS”. Final Report. P.21/90. 15/84. 29/30. inæenjerskim dostignuñima u oblasti izgradnje i odræavanja puteva. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. Transaction Publishers. Brisel. 1994. Project funded by European Commission under the transport. Contract Nº: RO-98-RS. Working paper 4 (WP3). razvojem automobilske industrije.. Deliverable 5. PRI. RTD programme of the 4th framework programme. Priorities in EU Road Safety. Serock (Poland). nastalim druãtvenim promenama. maj 2000. Gadget WP 5.2235. 1998. Recommendations/Conclusions Adopted at the Council of Ministers. Commission of the European Communities. RTD programme of the 4th framework programme. Contract Nº: RO-98-RS. Code of Good Practice. New Brunswick and London. Legal Measures and Enforcement. Review of Enforcement Support Systems in EU Countries.3047. European Transport Safety Council. Literatura Rothe. Project funded by European Commission under the transport. RTD programme of the 4th framework programme. 17/74. Beyond Traffic Safety. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. May 2000. Gadget. June 2000. Master – Managing Speeds of Traffic on European Roads. National Strategic Road Safety Plans. Contract No RO-97-sc. COM(2000) 125 final.Literatura skih akata koji se odnose na primenu mera i ovlaãñenja od strane policije u kontroli saobrañaja. 63/80. propisa o metroloãkim uslovima i sl. “Sluæbeni list SFRJ”. Legal Measures and Enforcement. Project funded by European Commission under the transport. Budimpeãta. 53/ 82. 163 5. 50/88. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima.3047. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . RTD programme of the 4th framework programme. Project funded by European Commission under the transport. The “Escape” Project. The ”Escape” Project. Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road Modernising and Maintenance. unapreœivanjem ostalih vaænih propisa (standarda. maj 1996. 2235.). br. ECMT Actions on Speed Moderation. br. April 1999. 1997.

novembra 1968. 5 164 . Final Report. Oslo – Kopenhagen.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja Mastar – Managing Speeds of Traffic on European Roads. Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (Sluæbeni list SFRJ – Meœunarodni ugovori. maja 1977. P. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. 8. Convention on Road Traffic. 1996. Road Traffic Safety Handbook. broj 6/1978. a stupila na snagu 21. usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. decembar 1998. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski).

5. Etiologija saobrañajnih nezgoda 6. Prañenje saobrañajnih nezgoda . Teorije saobrañajnih nezgoda 6. Modeli bezbednosti saobrañaja 6.1.6.4. Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda 6.2.7.6. Fenomenologija saobrañajnih nezgoda 6.3. SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6. Pojam saobrañajne nezgode 6.

registraciona oznaka i sl. Fenomenologija saobrañajnih nezgoda izuåava saobrañajne nezgode kao pojave (fenomen). ali vrlo isprepletani i meœusobno se dopunjuju. sloæenih meœusobnih odnosa koji su doveli do saobrañajne nezgode. SAOBRAÑAJNE NEZGODE .6. tj. Fenomenologija je vrlo konkretna i omoguñava shvatanje i reãavanje konkretnih problema u saobrañaju. Fenomenologija je nauka o pojavama. Ne izuåavaju se. svojstvo u saobrañaju. Na osno167 6. Na primer. bez dubljeg izuåavanja uzroka. vreme nezgode. starost. Fenomenologija posmatra saobrañajnu nezgodu kao “crnu kutiju”. meteoroloãki uslovi. vrsta i lokacija povreda i sl.). Oslanja se na statistiåke i druge jednostavne metode i zato je primerena policiji. trenda u razvoju pojave. starost. Zato je neophodno da im se posveti posebna paænja. prostorne raspodele nezgoda. silazak sa puta itd. tip. na konkretnom mestu. otklanjanje izvora opasnosti. vremenske raspodele nezgoda. nalaæe se zabrana levih skretanja ili uvoœenje semafora sa razdvojenim fazama. na osnovu fenomenoloãkog saznanja da se na jednoj raskrsnici dogaœaju nezgode pri skretanju ulevo.) itd. Tako se eliminiãe konkretan izvor opasnosti (konflikt vozila koja skreñu levo i onih koja im dolaze u susret). Fenomenologija je veoma znaåajna za shvatanje problema i konkretnih izvora opasnosti.1. tip nezgode (åeoni sudar. obeleæja vozila (vrsta. marka.). Razlikuju se dva pristupa izuåavanju saobrañajnih nezgoda: fenomenoloãki i etioloãki pristup. Izuåavaju se samo “spolja” vidljiva obeleæja nezgode (koja se odmah vide i bez posebne struåne analize): broj i struktura nezgoda. lako vidljiva obeleæja lica – uåesnika u nezgodi (pol. Fenomenologija posmatra i analizira statistiåki uzorak saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile u nekom prostoru i vremenu. a posebno za definisanje broja i strukture nezgoda. Ne meri se karakter. niti se shvataju odnosi u sistemu åovek-vozilo-put-okruæenje (Å-VP-O) koji su doprineli stvaranju opasnosti. broja i strukture nastradalih. FENOMENOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Najvaæniji pojavni oblik nebezbednosti su saobrañajne nezgode. niti doprinos pojedinih faktora u nastanku nezgode. mesto nezgode. Treba imati u vidu da su ova dva pristupa izuåavanju razliåiti. obaranje peãaka. odnosno koji su izazvali nezgodu. udar u prepreku na putu.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

vu fenomenoloãkih saznanja da se na nekoj deonici puta, u ranim jutarnjim satima, dogaœa veñi broj nezgoda - silaska sa puta i da su posledice ovih nezgoda vrlo teãke, poveñava se broj patrola na terenu i preduzima pojaåana kontrola brzine u ranim jutarnjim satima. Tako se smanjuju izvori opasnosti (velike brzine), na konkretnom mestu i u dato vreme (rani jutarnji sati).

6.2. ETIOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Etiologija je nauka o uzrocima. Etiologija saobrañajnih nezgoda izuåava uzroke saobrañajnih nezgoda. Ona “otvara crnu kutiju” i prouåava status saobrañajne nezgode. Izuåava odnose u sistemu Å-V-P-O koji su doveli do saobrañajne nezgode. Cilj etiologije nije samo spreåavanje rizika u konkretnom prostoru i vremenu, veñ shvatanje zakonitosti koja dovodi do rizika i smanjivanje rizika nastanka nezgode u bilo kom sliånom prostoru i u bilo kom vremenu. Etiologija posmatra nezgodu kao lanac dogaœaja i pokuãava odgovoriti na pitanje koji je u lancu dogaœaja i koliko doprineo nastanku nezgode. Saobrañajna nezgoda se moæe definisati kao “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu” (Baker, Rivers idr.).

6.2.1. Serije dogaœaja
Istraæivaå mora biti dobro upoznat sa razliåitim dogaœajima iz serije koja åini saobrañajnu nezgodu.

6
Slika 6.1. Serija dogaœaja na licu mesta

168

6.2. Etiologija saobrañajnih nezgoda

Svaka saobrañajna jedinica (vozila ili peãaci) umeãana u nezgodu ima svoje serije dogaœaja. Sve serije dogaœaja moraju biti istraæene posebno. Samo tako se mogu sagledati sve okolnosti nastanka nezgode i shvatiti zakonitosti koje dovode do pojedinih tipova nezgoda. Veoma je bitno da se tokom åitavog procesa stalno otkriva i sledi zajedniåka nit. Ova zajedniåka nit se pronalazi u obliku dominantnih tipova saobrañajnih nezgoda, zajedniåkih dogaœaja u seriji, hipoteza, uzroka saobrañajnih nezgoda i mera. 169

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Serije dogaœaja mogu biti podeljene u dve kategorije : 1. Serije dogaœaja pre mesta nezgode. Dogaœaji koji vode do pozicije iz koje je vozaå mogao da percipira opasnost mogu se podeliti na dogaœaje pre putovanja i dogaœaje u toku putovanja (do taåke moguñe percepcije opasnosti). 1.1. Dogaœaji pre putovanja. Generalno se ti dogaœaji javljaju pre i ukÿuåujuñi situacije koje su postojale pre nego ãto je putovanje zapoåeto. Ovi dogaœaji se odnose na uåesnike u nezgodi, a posebno na vozaåa: sposobnosti vozaåa, obuka vozaåa, iskustvo vozaåa, psihomotorne karakteristike vozaåa, inteligencija, navike, zdravstveno stanje, starost, bolesti, povreda, invaliditet, zamor, posao, hobi, stil æivota, dogaœaj koji izaziva emocionalnu uznemirenost, stres, depresiju ili preokupaciju, neispavanost, konzumacija alkohola ili droge, obaveze, kaãnjenje, æurba itd. Meœutim, neki dogaœaji pre putovanja odnose se na vozilo: tehniåka neispravnost, zaprljanost vetrobranskih stakala, slab pritisak u pneumaticima, opremljenost vozila, kvalitet farova, optereñenost itd. 1.2. Dogaœaji u toku putovanja su dogaœaji ili situacije koji se javljaju od poåetka putovanja pa sve do taåke moguñe percepcije, ukljuåuju faktore koji su u vezi sa vozaåem (stajanje zbog odmora, jela ili piña, fizioloãke potrebe, umor, pospanost, bolest, dejstvo alkohola, droga ili lekova, odvrañanje paænje na druge sadræaje, interakcija sa drugim uåesnicima saobrañaja itd.), vozilom (oslabio pritisak u pneumaticima, kvarovi u toku voænje, zamagljivanje prozora, neispravni brisaåi, nepodeãena ogledala itd.), putem (mokar ili zaleœen kolovoz, udarne rupe, prljavãtine, odron na putu itd.) ili okolinom (sunåano vreme, temperatura okoline, zaslepljivanje vozaåa, iznenadni grad, magla ili sneg, smanjena preglednost ili vidljivost itd.). 2. Serije dogaœaja na licu mesta ukljuåuje sve dogaœaje koji su se desili posle pozicije u kojoj je vozaå mogao da percipira opasnost, i to: dogaœaje od percepcije opasnosti do nezgode - prvog kontakta (koåenje, skretanje, ukljuåivanje pokazivaåa pravca, ukljuåivanje stop svetala i sl.), dogaœaje u toku nezgode (kontakt, prevrtanje, povrede, ispadanje putnika iz vozila, kretanje posle sudara, pa sve do krajnjih pozicija i stabilizacije situacije) i posle nezgode (odlazak sa lica mesta, ukazivanje pomoñi, obaveãtavanje, dolazak spasilaåkih ekipa, leåenje, uviœaj, obezbeœenje lica mesta, normalizacija saobrañaja na putu, leåenje, suœenje itd.)

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

6.2.2. Primeri etioloãke analize nezgoda
Saobrañajna nezgoda 1 Milan se obiåno budi u 5,40. Tako uspeva da se spremi i stigne na voz u 6,25. To jutro je prispao i propustio voz. Zato je odluåio da ode na posao automobilom. Uzeo je kljuåeve i utråao u vozilo. Kiãa je tek poåinjala da pada. Tada je primetio da mu je nestalo teånosti za pranje stakla. Brisaåi su umrljali staklo, ali veñ se razdanilo i priliåno dobro se moglo videti. Mada obiåno koristi pojaseve, ovaj put nije imao vremena da ih veæe. Na radiju je åuo da je guæva u saobrañaju na putu kojim je trebalo da proœe. Odluåio je da vozi drugim putem, za koji mu je priåao kolega sa posla. Prvi put je iãao tim putem. Zazvonio je mobilni telefon. Supruga se poæalila da je, opet, zaboravio za roœendan njihove kñerke. Pogreãno je procenio jednu oãtru krivinu na putu. Povrãina puta je bila mokra. Izgubio je kontrolu i udario u banderu pored puta. U bolnicu je primljen sa vrlo ozbiljnim povredama, opasnim po æivot. Preminuo je posle 14 dana. Saobrañajna nezgoda 2 Nikola je bio na æurci na kojoj je popio veñu koliåinu alkohola. Nakon æurke povezao je devojku i nekoliko prijatelja kuñi. Devojka ga je preklinjala da ne vozi pijan, a posebno zato ãto je noñ. To ga je podstaklo da ih impresionira svojom voænjom i pokaæe da mu alkohol ne smeta. Rekao im je da nema nikakvih problema poãto mu je vozilo novo, a ovaj put veoma dobro poznaje. Put je bio suv i nije bilo guæve. Nikola nije koristio pojas, a spreåio je i devojku da ga veæe (“Pa zar ti u mene sumnjaã”). Åinilo mu se da potpuno kontroliãe vozilo. Prijatelji su bili podeljeni: jedan se plaãio, a ostali su bili pripiti i vrlo raspoloæeni. U jednoj oãtroj krivini Nikola je izgubio kontrolu nad vozilom. Vozilo je sletelo sa puta i udarilo u banderu pored puta. Nikola je poginuo na licu mesta, a njegova devojka je preminula u bolnici posle 22 dana. Dva putnika su zadobila teãke telesne povrede, a najbolji Nikolin prijatelj je ostao trajno paralizovan i vezan za invalidska kolica.

6

Saobrañajna nezgoda 3 Miladin je vodio bitku sa godinama. Njegov vid je iz dana u dan slabio. Posebno je imao poteãkoña sa vidom u mraku i tokom kiãnih dana. Noñna voænja ga je sve viãe zamarala, pa je izbegavao da vozi noñu. Kada je vozio noñu, radio je to veoma paæljivo. Svojom sporom voænjom sve åeãñe je ometao i nervirao ostale vozaåe. Posle jedne veåernje predstave vrañao se sa suprugom kuñi. Vozio je vrlo sporo, jer je padala kiãa. On uvek koristi pojaseve, a i njegovi saputnici. U susret je dolazilo mnogo vozila åiji farovi su ga zaslepljivali i zamarali. Njihova kuña je bila veoma blizu. Iznenada, posle mimoilaæenja sa nekoliko vozila, uãao je u jednu oãtru krivinu i sleteo sa puta. Udario je u banderu pored puta. Niko nije zadobio ozbiljnije povrede. 170

6.3. Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda

Analizom ove tri nezgode moæe se uoåiti da su one razliåite: – svaka saobrañajna nezgoda je rezultat jedinstvenog lanca dogaœaja, – prisutni su razliåiti faktori koji doprinose dogaœajima koji su doveli do saobrañajne nezgode i – teãko je za bilo koju od ovih nezgoda definisati samo jedan uzrok. Meœutim, postoje i sliånosti izmeœu ovih saobrañajnih nezgoda: – sve tri su nastale na istoj lokaciji - u oãtroj krivini, – u svakom sluåaju vozilo je udarilo u banderu pored puta, sa smrtonosnim posledicama u dva od tri sluåaja, – u dva od tri sluåaja vozaå, ni putnici nisu koristili pojaseve, – u dva od tri sluåaja brzina voænje je bila suviãe velika; – povrãina puta je bila mokra u dve od tri saobrañajne nezgode; – dve od tri saobrañajne nezgode su se desile noñu. Svaka od navedenih nezgoda je analizirana. Shvañene su okolnosti nastanka nezgoda, struåno definisani propusti koji su doveli do stvaranja opasnosti, propusti koji su spreåili da se izbegne nezgoda i propusti koji su uveñali teæinu nezgode. Na osnovu ovakvih dubinskih analiza saobrañajnih nezgoda odreœuje se ãta je zajedniåko za grupe nezgoda i shvataju zakonitosti koje dovode do nastanka nezgode. Kada se shvate zakonitosti, priroda i naåin delovanja pojedinih uzroka, mogu se struåno planirati mere i aktivnosti koje ñe smanjiti rizike u saobrañaju. Dakle, cilj etiologije saobrañajnih nezgoda vezuje se za otklanjanje opasnosti na jednom mestu (tako ãto ñe se otklanjati pojedini dogaœaji koji su bili zajedniåki u seriji dogaœaja), smanjivanje rizika nastanka pojedinih tipova nezgoda, odnosno smanjivanje opãteg rizika uåeãña u saobrañaju.

Za shvatanje prirode opasnosti u saobrañaju i za uspeãno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja neophodno je uvaæavati fenomenoloãki i etioloãki pristup istraæivanju saobrañajnih nezgoda. Fenomenologija bræe i lakãe daje prve rezultate, ali ne garantuje da su predloæene mere optimalne. Ne garantuje ni da ñe se predloæene mere moñi uopãtavati i da ñe biti efikasne na drugoj lokaciji itd. Meœutim, fenomenologija daje pravce daljeg rada i stvara dobru osnovu za etioloãki pristup istraæivanju. Etiologija pokuãava da opasnosti objasni multidisciplinarno, koristeñi viãe nauånih disciplina. Rezultati etioloãkog pristupa su sporiji, ali pouzdaniji i mogu se uopãtavati.

6.4. POJAM SAOBRAÑAJNE NEZGODE
Definicija nezgode ima nauåno-teorijski i praktiåni znaåaj. U nauåno-teorijskom smislu znaåajno je definisati saobrañajnu nezgodu, jer se tako odreœuju predmet i dometi istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. U praktiånom smislu, de171

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

6.3. DOMETI FENOMENOLOGIJE I ETIOLOGIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

finicija saobrañajne nezgode odreœuje koji dogaœaji ñe se evidentirati, kako ñe se obraœivati, kakvu ñe odgovornost povlaåiti itd. Neke dræave joã uvek nemaju definiciju, pa i ne evidentiraju saobrañajne nezgode. Druge dræave evidentiraju samo nezgode sa najozbiljnijim posledicama itd.

6.4.1. Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda
U pokuãaju da sagledaju probleme stradanja u saobrañaju, UN su se, sredinom proãlog veka, susrele sa problemom evidentiranja nezgoda. Najveñi broj nerazvijenih dræava nije imao nikakvu definiciju saobrañajne nezgode, nisu ih evidentirali kao poseban dogaœaj, nisu im poklanjali posebnu paænju. Kao rezultat dobili su neverovatan porast broja nastradalih u saobrañaju. Komitet UN za unutraãnji transport dao je (1956) sledeñu preporuku definicije saobrañajne nezgode: Saobrañajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koja je zapoåeta na takvom mestu, u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno i u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu. Prema preporuci UN obeleæja saobrañajne nezgode su: – mesto – mesto otvoreno za javni saobrañaj ili je zapoåeta na takvom mestu, – posledice – povreœena ili poginula lica, – uåesnici – vozilo (bilo koje) i – stanje uåesnika nezgode – u pokretu. Treba uoåiti da ova definicija ne obuhvata nezgode sa samo materijalnom ãtetom. To je razumljivo ako se ima u vidu vreme donoãenja ove preporuke. Osnovni cilj je bio da se ãto veñi broj dræava privoli da zapoåne evidentirati makar nezgode sa nastradalim licima. Zato je u preporuku uãlo ono ãto je bilo prihvatljivo za sve dræave. S druge strane, obuhvañene su nezgode sa svim vozilima u pokretu (a ne samo sa motornim vozilima), ãto je bilo vrlo napredno. Napredno je bilo i opredeljenje da se obuhvate sve nezgode na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koje su zapoåete na takvom mestu. Najveñi deo dræava prihvatio je preporuku, a znatan broj ju je prevaziãao i danas evidentira i nezgode sa materijalnom ãtetom. Postoje nerazvijene dræave koje nisu u potpunosti prihvatile ovu preporuku, nisu je uopãte uvrstile u domañe propise ili nisu prihvatile sva vaæna obeleæja (suzile su pojam saobrañajne nezgode). Neke dræave su prihvatile preporuku u svojim propisima, ali je nisu u praksi sprovele. Ipak, ova preporuka je bila prava prekretnica u evidentiranju saobrañajnih nezgoda u svetu i u shvatanju problema bezbednosti saobrañaja. 172

6

6.4. Pojam saobrañajne nezgode

6.4.2. Normativne definicije saobrañajne nezgode
Danas se razlikuju dve grupe definicija nezgode: normativne i nauåne definicije. Normativne definicije su one koje su zapisane u zakonu, standardu ili drugim podzakonskim aktima. Normativne definicije su veoma znaåajne, jer odreœuju ãta ñe se evidentirati, ko ñe i kako obraœivati ove dogaœaje itd. Normativne definicije odreœuju i procedure u vezi ovih dogaœaja, a imaju i uticaj na struåno tumaåenje problema bezbednosti saobrañaja. Meœutim, treba imati u vidu da su normativne definicije vezane za konkretan pravni akt koji se moæe menjati. Zato su ove definicije ograniåene u vremenu (vaæe dok se ne promeni propis) i prostoru (vaæe samo u granicama dræave). Mada je intenzivan proces usaglaãavanja svih vaænih definicija, joã uvek se definicije nezgode razlikuju od dræave do dræave. U nastavku su date neke normativne definicije saobrañajnih nezgoda: – To je dogaœaj, pri kome je nenamerno izazvana povreda ili materijalna ãteta koji se direktno ili indirektno mogu pripisati kretanju vozila ili njegovog tereta (Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja SAD). – To je åinjenica koja se dogodila na putevima ili mestima otvorenim za javni saobrañaj, u kojoj su uåestvovali vozila ili æivotinje u kretanju ili mirovanju i koja je proizvela povrede (sa ili bez smrtnog ishoda) lica ili materijalnu ãtetu (Italija). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na javnom putu ili nekategorizovanom putu koji je dat na koriãñenje za drumski saobrañaj, u kojoj je uåestvovalo makar jedno vozilo koje se kretalo i ako je u njoj jedna ili viãe osoba poginulo, povreœeno, ili je izazvana materjalna ãteta (Zakon o bezbednosti drumskog saobrañaja u Sloveniji). – To je iznenadni i nepredviœeni dogaœaj koji menja stanje vozila i/i onoga ãto se nalazi u njemu (Jugoslovenski standard). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na putu u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana metarijalna ãteta. (Srbija, Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima, ålan 10, taåka 58). Treba uoåiti da se obeleæja saobrañajne nezgode razlikuju izmeœu dræava. Na primer, obeleæja saobrañajne nezgode u Srbiji su: – mesto dogaœaja (“na putu”),1
1 Put

je svaki javni put i nekategorisani put na kojima se vrãi saobrañaj. Javni put je povrãina od opãteg znaåaja za saobrañaj koju svako moæe slobodno da koristi pod uslovima odreœenim zakonom i koju je nadleæan organ proglasio za javni put, kao i ulice u naselju. Nekategorisani put je povrãina koja se koristi za saobrañaj po ma kom osnovu i koja je dostupna veñem broju raznih korisnika (seoski, poljski i ãumski putevi, putevi na nasipima za odbranu od poplava, prostori oko benzinskih pumpi, parkiraliãta i sl.).

173

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

– uåesnici (“vozila”), – stanje uåesnika (“u pokretu”) i – posledice (“jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana materijalna ãteta”). Prema definiciji u ZoOBS-u nisu obeleæja saobrañajne nezgode: krivica, uzrok nezgode, radnja izvrãenja, izvrãilac, iznenadnost, namera itd.. Nauånici Webser, Rivers i Baker se zalaæu za sledeñu definiciju: Saobrañajna nezgoda je “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu”. U toku je proces usaglaãavanja normativnih definicija i razlike izmeœu dræava se vremenom smanjuju. Izgleda da sve normativne definicije (neke bræe, a neke sporije) teæe sledeñoj definiciji: Saobrañajna nezgoda je dogaœaj na putu ili drugom mestu otvorenom za saobrañaj ili koji je zapoået na takvom mestu, u kome je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kome je jedno ili viãe lica povreœeno ili je nastala materijalna ãteta. (Nauåna definicija saobrañajne nezgode).

6.5. TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Teorije nezgoda su rezultat nastojanja da se dogaœanja nezgoda objasne kao objektivna zbivanja, po nekoj zakonitosti. Cilj teorija nezgoda je otkrivanje zakonitost uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Teoretiåari ocenjuju teoriju nezgoda “zakasnelim” u odnosu na aktuelne probleme. Stavovi na koje nailazimo u literaturi su sledeñi: – da se nezgode javljaju sluåajno – Teorija sluåaja – da se javljaju kao zaraze – Teorija zaraze – da su neki ljudi zbog svojih psihofiziåkih i drugih svojstava liånosti skloniji nezgodama od ostalih – Teorija sklonosti nezgodama – da svojstva liånosti, uz nepovoljne faktore sredine dovode do nastanka nezgoda – Spell teorija itd.

6

6.5.1. Teorija sluåaja
Ovo je prva nauåna teorija i vezuje se za uspeãan razvoj teorije verovatnoñe i matematiåke statistike. Kada je verifikovana Pusonova raspodela verovatnoña, uoåeno je da ona dobro opisuje retke dogaœaje. S obzirom na to da su nezgode retki dogaœaji (za pojedinca), broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña. Verovatnoña da neko ima n saobrañajnih nezgoda u nekom vremenu t (ili pri nekoj preœenoj kilometraæi) izraåunava se po obrascu: P(N(t)=n) = an/n · e-a, 174

Ova sklonost zavisi od liånosti i moæe se odrediti. prva praktiåna istraæivanja su opovrgla teoriju sluåaja. Ljudi se razliåito ponaãaju posle prve nezgode i ãansa za uåeãñe u novim nezgodama zavisi od njih samih. sklon je i svakoj drugoj. prva nezgoda menja njihov rizik ponovnog uåestvovanja u nezgodama – dovodi do zaraze.6. Na osnovu testiranja vozaåa.5. Meœutim. Naime. ali i oni koji ni posle duæih perioda nisu uåestvovali u nezgodama. pa i sklonost ka saobrañajnim nezgodama. ali onaj ko jednom uåestvuje u nezgodi ima veñi rizik da ñe uåestvovati u narednim nezgodama nego oni vozaåi koji nisu imali nezgodu. odreœena je njihova sklonost ka akcidentima. a – intenzitet nezgoda. pa i saobrañajnim nezgodama. 6. ako znamo svojstva liånosti. Teorije saobrañajnih nezgoda gde su: P(N(t) = n) – verovatnoña da broj nezgoda u periodu t bude jednak n. U nastavku je uoåeno da su razliåiti ljudi razliåito skloni svim akcidentima. Meœutim. a u zavisnosti od njihovog psihofiziåkog profila i obeleæja. Teorija sklonosti je dala prve znaåajne praktiåne rezultate. meœu vozaåima postoje oni koji su posle kratkog perioda voænje imali viãe nezgoda. onaj ko je sklon jednoj vrsti akcidenata. karakteristike liånosti (koje se mogu odrediti) definiãu sklonost ka akcidentima. Dakle. Konaåno. Teorija zaraze Meœutim. Ovo se uklapalo u opãte rezultate istraæivanja u matematici i teoriji verovatnoñe.3.5. a na osnovu toga i 175 6. nemaju svi ljudi istu ãansu da uåestvuju u nezgodama. Teorija zaraze polazi od teorije sluåaja i prihvata da svi ljudi imaju istu ãansu da doæive prvu saobrañajnu nezgodu. pa i ideju o zarazi. pa i da imaju n nezgoda u nekom periodu t. Posle ove nezgode oni u duæem periodu voænje nisu imali nezgoda – nisu se zarazili. pogreãno je sav uticaj pripisivati okolini i spoÿaãnjem svetu – zarazi. prema teoriji zaraze. odnosno srednji rizik uåeãña u nezgodama u vreme t. e – osnova prirodnog logaritma.5. Zagovornici teorije sluåaja su smatrali da svi ljudi imaju jednake ãanse da uåestvuju u nezgodama. Dakle. Teorija sklonosti Teorija zaraze je pokuãala da spoljaãnjim uticajem (zarazom) protumaåi åinjenicu da postoji grupa vozaåa koji imaju viãe nezgoda. tako da njihov rizik uåeãña u novim nezgodama raste. Dakle. SAOBRAÑAJNE NEZGODE .2. svi imaju istu ãansu da uåestvuju u jednoj nezgodi. Teorija sklonosti je odbacila ideju da se nezgode dogaœaju sluåajno. Vrlo brzo je uoåeno da postoji velika grupa vozaåa koji su imali samo jednu nezgodu. Nauånici iz krugova psihologa su postavili hipotezu da svaki åovek ima neku sklonost ka nezgodama. 6. nasuprot veñoj grupi koja nije imala ni jednu nezgodu. praktiåna istraæivanja su bacila senku i na ovu teoriju. Dakle.

vozaå odreœenih psihofiziåkih osobina nije bezbedan u noñnim uslovima. Moæe se priåati i o jednoj podteoriji teorije sklonosti. drugi vozaå je sklon nezgodama u vreme kiãe ili kada je mnogo vozila na putu itd. Tako su mogli struåno da odaberu najbezbednije ili odbace najnebezbednije vozaåe u grupi koju su testirali. Na primer.Lipovac. umesto ranijeg generalnog odbacivanja kao loãih vozaåa (u svim uslovima). Postojale su i grupe ljudi za koje je odreœena vrlo mala sklonost ka nezgodama.6. 6. U naãoj praksi su poznati primeri kada su psiholozi za nekog vozaåa ukazali da je sklon nezgodama.5. a to je teorija oæiljaka. Prevoznici su imali veliku korist od ovakvog pristupa. unapred. Ovakva teorija je pomogla da se objasne praktiåni primeri u kojima su neki vozaåi åeãñe uåestvovali u nezgodama i obratno. a poslodavac to nije uvaæio. a oni su u kratkom periodu imali viãe nezgoda. ni posle duæeg perioda. Nauånici su uspeli da za svakog vozaåa. oæiljci su dobar pokazatelj sklonosti liånosti ka akcidentima. 2) Modeli predviœanja (Analitiåki makromodeli). Spell teorija U praksi su uoåeni sluåajevi kada je za nekog vozaåa utvrœena vrlo velika sklonost ka nezgodama. pomogla je vozaåima u preciznijem definisanju njihove sklonosti ka nezgodama u konkretnim uslovima. 176 . nisu uåestvovali u nezgodama. Prema teoriji oæiljaka. pre prve nezgode. Kada struånjak analizira svaki oæiljak (akcident) on moæe da definiãe sklonost ka novim akcidentima kao svojstvo liånosti. saobrañajnih i drugih okolnosti (objektivni faktor). Detaljnija sagledavanja ovog problema dovela su do Spell teorije. odrede da li je i koliko sklon nezgodama. a oni. 3) Modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli). 6 6. Krsto Bezbednost saobrañaja sklonost ka nezgodama. 4) Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode i 5) Modeli koji se oslaçaju na prañeçe indikatora bezbednosti saobrañaja. Na osnovu toga je moguñe i dati stav o sklonosti ka nezgodama. pa su ti vozaåi u vrlo kratkom periodu uåestvovali u desetak i viãe nezgoda. ali je bezbedan u drugim uslovima. Prema spell teoriji. MODELI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Danas je u zemljama OECD prisutno pet pristupa (modela) bezbednosti saobrañaja: 1) Opisni (deskriptivni) modeli. S druge strane. P.4. Ovo nije mogla da objasni teorija sklonosti. na rizik uåeãña u nezgodama utiåe sklonost koja zavisi od psihofiziåkih karakteristika liånosti (subjektivni faktor). ali i od vremenskih.

poredimo i rangiramo probleme bezbednosti saobrañaja.6. pregled navike putovanja (na uzorku stanovnika ). treba ih procenjivati. Njena mana je da je valjanost manja od one za saobrañajne nezgode. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . åak indirektniji metod za opisivanje ili prouåivanje stanja bezbednosti saobrañaja. Indikatori bezbednosti u saobrañaju su drugi. Indikatori bezbednosti saobrañaja se lakãe prikupljaju nego podaci o konfliktu.6. Mere nezgoda i izloæenosti mogu se izraziti na mnogo razliåitih naåina. broj registrovanih vozila. i indirektne procene izloæenosti (npr. Postoji nekoliko naåina da se izmeri izloæenost: Brojanje saobrañaja (protok vozila). baã kao i indirektna procena broja nezgoda. stopa vozaåa koji voze pod uticajem alkohola itd. Ipak. Ovi izveãtaji i podaci se meœusobno dobro dopunjavaju i trebalo bi ih kombinovati. indikatori bezbednosti saobrañaja itd. Ako ove veliåine nisu na raspolaganju. broj åasova provedenih u saobrañaju. Vremenom (posle nekoliko procena). merenje lokalne izloæenosti (na uzorku mesta). Modeli bezbednosti saobrañaja 6. potroãnja goriva). Svaki ima svoje prednosti i mane. Teæina konflikta se moæe odreœivati kao vreme do sudara (npr. Mana im je ãto im je valjanost slabija nego kod tehnike konflikta. Prednost ovog metoda je ta da se podaci mogu prikupiti veoma brzo. Merenje izloæenosti se vrãi retko i nesistematiåno. Nepotpuno i nekvalitetno izveãtavanje je najvidljivije kod materijalne ãtete. greãke ñe se smanjivati. rizik od nezgode i posledice nezgode. Broj i teæina konflikata u saobrañaju je odliåna mera izloæenosti. neophodno je ustanoviti znaåaj i karakter aktivnosti koje stvaraju te probleme – a to je izloæenost. Osnovni izvori podataka o nezgodama i posledicama ovih nezgoda su policijski.1.5 sekundi je vrlo opasan – teãki konflikt). Ni jedan nije potpun. procenat i veliåina prekoraåenja brzine. Rizik je odnos izmeœu nezgoda i izloæenosti. broj vozila u saobrañaju ili broj drugih korisnika puta. Ovaj metod se zasniva na definisanju nezgoda “za dlaku”(konflikata). Rizik je otuda termin koji se mora 177 6. da bi mogli da shvatimo. povreœenih i poginulih lica u ovim nezgodama. Da bi se procenio broj nezgoda na osnovu registrovanih konflikata. Oni obiåno imaju veze sa ponaãanjem korisnika drumskog saobrañaja. kod povreœenih i na kraju kod poginulih u nezgodama. bez obzira ãto se pri tom gubi na preciznosti. koristi se odnos izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. zatim kod nezgoda. manje od 0. Izloæenost se moæe odreœivati na razliåite naåine: broj stanovnika. broj konflikata.6. Opisni modeli Opisni modeli pokuãavaju da opiãu stanje i probleme bezbednosti saobrañaja pomoñu tri dimenzije: izloæenost. To mogu biti procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva. bolniåki i izveãtaji osiguravajuñih kompanija. Prvi zadatak u bezbednosti saobrañaja je opis trenutnog stanja i odreœivanje znaåaja problema. Obiåno se prati broj nezgoda. broj putovanja. broj preœenih vozilo kilometara. ãto znaåi da se konflikti mogu smatrati kao merenje izloæenosti.

km Oåekivani broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u toku godine bi bio oko: Broj poginulih / god. Na osnovu ovakvog pristupa. km) x (2 pog/100 sn sa nastradalim) = 1. P.000 km/god * 1.2. na 100 miliona km) objedinjuje rizik uåeãña u nezgodama (broj nezgoda na 100 milion kilometara) i posledice nezgoda (broj poginulih na 100 nezgoda). .000. Problem bezbednosti u saobrañaju se moæe odrediti kao zapremina kvadra. problem bezbednosti saobrañaja (npr. u skladu sa naåinom merenja izloæenosti. = 60.ooo. odnosno proizvod: (izloæenost saobrañaju) x (rizik nezgode) x (teæina nezgode).Lipovac.1 pog/100 mil.teæina nezgoda = 2 pog/100 sn sa nastradalim dinamiåki rizik = (rizik uåeãña u sn) x (posledice) = (55 sn sa nastradalim / 100 mil. broj poginulih) moæe se izraåunavati po sledeñem obrascu: – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (dinamiåki rizik) – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (rizik uåeãñe u s/n) x (posledice) Na primer.1 pog/100.000. posebno u onim sluåajevima kada se vrãe poreœenja. rizik uåeãña u sn = 55 sn sa nastradalim / 100 milion km posledice . za Ãvedsku je pribliæno: izloæenost = 6 miliardi km/godiãnje. Dinamiåki rizik (broj pog. Rizik uèešæa u SN (sn/km) 6 178 Oèekivani godišnji broj poginulih (pog/god) Slika 6. Krsto Bezbednost saobrañaja paæljivo koristiti.ooo km =660 pog/god.

sistemom kazni. Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) Postoji bar ãest faktora koji nezavisno utiåu na uåestalost nezgoda: 1) spoljaãnji (npr. efikasno transportovanje povreœenih. prañenjem novih vozaåa. Pomoñu ovih metoda åesto je moguñe oceniti i efikasnost odreœene protivmere. boljom primenom zakona. 3. opreme. efikasna i struåna medicinska nega povreœenih itd. preraspodela sa individualnog na javni prevoz. niskim rastinjem pored puta itd. ali su oskudni podaci o izloæenosti.6.6. boljim zakonima. Smanjvati rizik nastanka saobrañajnih nezgoda: Ovo se moæe postiñi boljom obukom vozaåa. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ovakav pristup olakãava identifikaciju problema bezbednosti saobrañaja. vremenske prilike). Meœutim. sa saobrañaja na sporednim putevima na saobrañaj na autoputevima itd. programima unapreœivanja ponaãanja vozaåa. Naime. sa drumskog na æelezniåki saobrañaj.2. 2. 3) transportni (infrastruktura). dugotrajnim i dobro osmiãljenim kampanjama. podaci o izloæenosti se procenjuju ili nasumiåno odreœuju za neki dan u godini ili za neku deonicu puta i sl. zaãtitnih kaciga. edukacijom dece. strategijom stepenovanih vozaåkih dozvola. boljom konstrukcijom vozila. 2) druãtveno-ekonomski (nezaposlenost).). Modeli bezbednosti saobrañaja 6. ali je znaåajnija preraspodela izloæenosti u korist bezbednijih vidova putovanja. ugradnjom vazduãnih jastuka i dr. obiåno se evidentiraju nezgode i njihove posledice. Pri projektovanju kontramera. sa noñnog na dnevni saobrañaj. 5) åista sluåajnost i 6) intervencija protivmerama. ali i pri zbrinjavanju i leåenju povreœenih posle nezgode (dobra obuka za ukazivanje prve pomoñi. da bi ovakav pristup dao æeljene rezultate trebalo bi reãiti veliki problem koji se tiåe kvaliteta evidentiranja i izveãtavanja. deåijih sediãta i druge zaãtitne opreme. Na njih se moæe gledati kao na za179 6. 4) prikupljanje podataka (taånost izveãtavanja o nezgodama). Na primer. uklanjanjem barijera pored puteva. otklanjanjem nedostataka na putu i na vozilima. obezbeœenje kretanja spasilaåkih ekipa. Smanjivati posledice nezgoda koje su se veñ dogodile: Ovo se moæe postiñi u samom sudaru (upotrebom sigurnonih pojaseva. Za eliminisanje efekata prva åetiri faktora moguñe je koristiti mnogobrojne statistiåke metode i ekonometrijske modele. kursevima defanzivne voænje itd. efikasno obezbeœenje mesta nezgode. ali i projektovanje kontramera. sa saobrañaja po loãim na saobrañaj u dobrim vremenskim uslovima. uoåavaju se tri pravca delovanja: 1. Dok se podaci o nezgodama i njihovim posledicama registruju u kontinuitetu i åuvaju. Optimizirati izloæenost saobrañaju: Ovo moæe da znaåi smanjivanje izloæenosti. .).6.

pa ih je teãko interpretirati. u skladu sa stanjem vozila. za analizu veñeg uzorka ima smisla koristiti statistiku i statistiåke modele. fizika itd. To bi se moglo okarakterisati kao pristup “od vrha ka dnu”.6. Analitiåki mikromodeli nam omoguñavaju da identifikujemo i kvantifikujemo faktore rizika. Krsto Bezbednost saobrañaja menu za kontrolisane eksperimente. te da na osnovu tog ponaãanja. Za sada nema dovoljno iskustava da bi se uopãtili zakljuåci o dejstvu pojedinih protivmera. Mogu se razlikovati modeli koji se odnose na ljudski faktor i tehniåki modeli. pa i nemoguñe izvesti.Lipovac. Posebno je znaåajna intervencija protivmerama. Zato se nikada ne moæe predvideti gde. na nivou odnosa vozaå – vozilo – put – okruæenje kod jedne nezgode. biomehanika. ali su mnogo vaæniji. Saobrañajne nezgode su sluåajni dogaœaji i deãavaju se kao nenamerni rezultat ljudskog ponaãanja. Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) Analitiåki makromodeli objaãnjavaju kako se faktori nezgode mogu analizirati uz pomoñ ekonometrijskih modela na opãtem nivou. Prvi modeli faktora rizika daju vezu izmeœu uåestvovanja u nezgodi i razliåitih ustaljenijih individualnih promenljivih kao ãto su: oãtrina vida. Modeli ljudskog faktora su manje sofisticirani i teæi za istraæivanje. treba imati u vidu da poslednja dva faktora mogu veoma bitno uticati na pojavu i umanjiti kvalitet zakljuåaka. medicina. Nekad ovi modeli sadræe veliki broj promenljivih. P. koje je åesto veoma teãko. ergonomija. Meœutim.3. Drugi naåin za analizu faktora rizika koji stoje iza jedne saobrañajne nezgode je kada se radi na individualnom nivou – tj. Neki od ovih modela omoguñavaju nam da razlikujemo dobre od loãih (nezgodama sklonih) vozaåa. 180 6 . vreme reagovanja ili karakteristike liånosti. Njegova svrha je da razume i predvidi ponaãanje uåesnika u saobrañaju. puta i okruæenja odredi rizik pojedinaånog uåestvovanja u nezgodama. Taj pristup bi se mogao nazvati “od dna ka vrhu”. Posebno se koriste linearni regresioni model i modeli predviœanja koji se zasnivaju na linearnoj regresiji. 6. Oba modela imaju svoje prednosti i mane. sociologija. Za ocenu parametara koriste se dva metoda: metod najmanjih kvadrata ili metod maksimalne verodostojnosti. kada i ko ñe izazvati nezgodu. treba biti vrlo obazriv u smislu uopãtavanja rezultata. Za razvoj analitiåkih mikromodela znaåajne su razliåite nauåne discipline: psihologija. Meœutim. Meœutim. Zato se najbolji rezultati dobijaju kombinovanom primenom oba modela. Postoje dva naåina za ocenu efikasnosti protivmera koje se koriste kod saobrañajne nezgode: – modeli predviœanja (popreåni presek/niz vremenskih intervala) i – ocene efikasnosti (prouåavanje pre/posle).

Posledice nezgoda su i ekonomski problem i mogu se kvantifikovati (svesti na jednu jedinicu – novac) kao ãtete.) mogu se smatrati kao situacioni stimulansi za vozaåevo ponaãanje. Modeli riziånog ponaãanja fokusiraju se na to kako uåesnici u drumskom saobrañaju procenjuju i kako tretiraju subjektivni rizik. troãkovi rehabilitacije. prepreke itd. Modeli tehniåkog rizika prouåavaju ponaãanje uåesnika u saobrañaju i rizike u specifiånim situacijama: – automobilski modeli bave se uåeãñem u nezgodi i vozaåevim ponaãanjem kao funkcijom karakteristika jednog vozila.Abbreviated Injury Scale (skrañena skala povreda) je meœunarodno priznata i vrlo rasprostranjena za merenje ozbiljnosti povreda. gustina saobrañaja i sl. Modeli bezbednosti saobrañaja Modeli akcije (delovanja) su glavna grupa modela ponaãanja. prihvatanju ili kontrolisanju rizika. model riziånog ponaãanja o kome se åesto diskutuje u istraæivanju bezbednosti u saobrañaju je Vajldov model usklaœenosti rizika.6. postojanje trotoara. raspodela brzina. distribucija praznina). – modeli saobrañaja bave se ponaãanjem vozaåa i stopom nezgoda kao funkcijom karakteristika saobrañaja (obim.). troãkovi smanjene produktivnosti na radu. troãkovi i gubici (medicinski troãkovi.6. S druge strane. To je model koji povezuje opaæanje rizika sa prihvatanjem rizika. njegova veliåina. najznaåajnije posledice nezgoda su zdravstveni problem koji se moæe meriti preko ozbiljnosti posledica za svakog povreœenog (npr. posledice nezgoda predstavljaju problem bezbednosti saobrañaja. Zasnivaju se na Razmunsenovom hijerarhijskom modelu koji pravi razliku izmeœu greãaka zasnovanih na znanju. ãirina. brzina i distribucija brzine. povrãina kolovoza.). homogenost. ureœenost raskrsnica) i sam saobrañaj (obim. AIS2 – skrañena skala povreda) ili preko vremena provedenog u bolnici ili na bolovanju. Vozilo (npr. – infrastrukturni modeli bave se vozaåevim ponaãanjem i rizikom od nezgode kao funkcijom karakteristika puta (geometrija. ponaãanju i veãtini. koånice. 2 AIS . stabilnost). a posebno materijalne posledice. Postoje dva naåina za prouåavanje posledica saobrañajnih nezgoda: – koriãñenjem statistiåkih metoda (na sveobuhvatnom nivou) i – prouåavanjem datog sluåaja. eksperimenata ili simulacija (na individualnom nivou). Precizno gledano.4. ljudski troãkovi. put (geometrija puta. povrede i pogibije lica. materijalne ãtete. Ovi modeli se koriste kada uåesnik u saobrañaju ima problem u opaæanju. Na primer. 181 6. administrativni troãkovi itd. rad koånica. 6.6. raskrsnice. povrãina. Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode Posledice koje nastaju posle saobrañajne nezgode mogu se razliåito predstaviti. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . kao ãto su veliåina. stabilnost.

Kada posledice nezgoda analiziramo kao zdravstveni problem.1993. ali ne i ozbiljnost povrede. – broj nezgoda sa nastradalim (sa lakãe.International Classification of Diseases (Meœunarodna klasifikacija bolesti) pokazuje lokaciju i tip povrede.C.Lipovac. obilaæenje.Quality Adjusted Life Years (godine prilagoœenog kvaliteta æivota) odreœuje posledice nezgode kao broj godina u kojima se menja kvalitet æivota nastradalog. – tip manevra vezanog za nezgodu (preticanje. treba uoåiti da postoje razliåiti naåini da se opiãe nivo povreda:3 – meœunarodna klasifikacija bolesti (ICD). No 6. Krsto Bezbednost saobrañaja Mnogo je faktora koji utiåu na posledice nezgode: – tip i starost uåesnika u saobrañajnoj nezgodi (lica i vozila).. a najteæe povrede i smrtni ishod u åetvrtoj brzini). – masa motornog vozila (smrtni rizik u sudaru vozila åije su mase 900kg i 1800kg je deset puta veñi za vozaåa lakãeg vozila).Injury Impairment Scale (skala oãteñenja pri povredama) rangira oãteñenja od 0 (kratkotrajna) do 6 (trajno prekida neku funkciju organizma) 7 QALY . ozbiljne povrede nastaju u treñoj. 4 ICD . – ekonomski problem itd. J. 25. Sa glediãta bezbednosti saobrañaja trebalo bi pratiti pokazatelje: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda.765-772.4 – skrañena skala povreda (AIS). – zbir ozbiljnosti povrede (ISS). voænja unazad.6 – godine promenjenog kvaliteta æivota (QALY)7 itd. Vol. 5 ISS . odnosno teæe povreœenim) licima i – broj nezgoda sa materijalnom ãtetom (bez povreœenih lica). P. åine se pokuãaji da se sve posledice nezgode svedu na: – troãkove. kaciga i sl. U ekonomskom smislu. model i tip motornog vozila.). – stepen prenosa koji odreœuje opseg stvarne brzine (u drugoj brzini nastaju materijalna ãteta a nekad lakãe povrede. – broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda. Nenj York.). stanje pored puta. koriãñenje zaãtitne opreme (pojaseva. p.Injury Severity Score (ukupan rezultat ozbiljnosti povrede) se odreœuje u situacijama kada su prisutne viãestruke povrede. Accident analysis and prevention. – gubitke i 3 Guria. Posledice saobrañajnih nezgoda mogu se posmatrati kao: – problem saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. – konzumiranje droge i alkohola i – ostali faktori kao ãto su kvalitet puta. 6 IIS . 182 . – zdravstveni problem. Na osnovu analize ICD moguñe je za pojedine tipove nezgoda odrediti najugroæenije delove tela i tipiåne vrste povreda. starost.5 – skala oãteñenja pri povredama (IIS). The expected 6 loss of life quality from traffic injuries requiring hospitalisation. skretanje itd.

Transport Safety Performance Indicators. To znaåi da promene broja saobrañajnih nezoda mogu biti posledica promene spremnosti prijavljivanja saobrañajnih nezgoda policiji. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . 6. odnosno da li u velikoj meri doprinose saobrañajnoj nezgodi i da li se na njih moæe uticati merama i programima bezbednosti saobrañaja.). Luxembourg. Znaåaj indikatora se moæe oceniti na osnovu jaåine veze sa deãavanjem saobrañajne nezgode ili povrede. troãkovi zastoja u saobrañaju i sl. Broj saobrañajnih nezgoda i povreda nije najbolji pokazatelj nivoa bezbednosti saobrañaja: – broj nezgoda i nastradalih lica je posledica sluåajnog kolebanja. Postoji veliki broj indikatora bezbednosti saobrañaja. Modeli posledica saobrañajnih nazgoda mere znaåaj pojedinih faktora koji utiåu na veliåinu posledica nezgoda.5.6. danas metode procene socio-ekonomskih troãkova veoma variraju izmeœu razliåitih dræava. – masa vozila. 9 European Transport Safety Council.). Nisu svi oni jednako znaåajni. nezgode u preticanju. Commission of the European Communities. 183 6. a biciklisti su najugroæeniji). troãkovi rehabilitacije. Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja Danas se veoma velika paænja posveñuje moguñnosti definisanja stanja i problema bezbednosti saobrañaja na osnovu prañenja odreœenih indikatora. peãaci su ugroæeniji od putnika. obaranje bicikla i motocikla itd. lokalni put) i stanje okruæenja puta (barijere pored puta. – vrsta puta (autoput.9 Ovde se pod indikatorima bezbednosti saobrañaja podrazumeva svaka mera (indikator) koja je u vezi sa nastankom saobrañajne nezgode ili povrede. Directorate-General XIII. administrativni troãkovi. Modeli bezbednosti saobrañaja – ãtete od saobrañajnih nezgoda (ekonomska kvantifikacija posledica nezgode). Mada se vrãe napori u cilju usaglaãavanja. useci i sl.6. gubici u proizvodnji (bolovanja i smanjivanje uåinka) oãteñenja imovine.6. nasipi. – starost povreœenih lica itd. EC Transport Research. Posebno se istiåu uticaji: – naåin uåeãña u saobrañaju (putnici u putniåkom vozilu su ugroæeniji oko 10 do 20 puta nego putnici u autobusu ili tramvaju. 1994. Brussels 2001. 8 COST 313: Socio-Economic Cost OF Road Accidents. ãto znaåi da kratkoroåne promene zabeleæenih brojeva ne reflektuju obavezno i promene u dugoroåno oåekivanom broju. – izveãtavanje o saobrañajnim nezgodama i povredama u zvaniånoj statistici nije kompletno.8 Najznaåajniji elementi koji se uzimaju u obzir su: medicinski troãkovi leåenja. a zatim obaranje peãaka. – brzine uåesnika u nezgodi. – vrsta saobrañajne nezgode (åeoni sudari imaju najteæe posledice.

lakãe projektuju efektivne kontramere. – indikatori koji se odnose na vozila. Dræave koje su ovo zapoåele. Da bi se razvile efektivne mere za smanjenje broja saobrañajnih nezgoda i broja nastradalih lica. veliåina i vreme uzimanja uzorka. 6 184 Slika 6. Veoma je znaåajno da ove podatke sakupljaju nezavisna tela najmanje jednom godiãnje. – nije moralno åekati da se dogodi dovoljan broj nezgoda. . neophodno je razumeti proces koji dovodi do saobrañajnih nezgoda.3. pa da tek tada shvatimo da postoji opasnost. imaju kvalitetnije i sadræajnije programe i imaju bolje pokazatelje bezbednosti saobrañaja.Lipovac. – indikatori koji se odnose na zbrinjavanje povreœenih u nezgodama. Suãtinski elementi sistema menadæmenta bezbednosti Svi indikatori bezbednosti saobrañaja mogu se svrstati u sledeñe grupe: – indikatori koji se odnose na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. P. EU se zalaæe da sve dræave ålanice i kandidati prihvate i standardizuju prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja. kao i da ih objavljuju. Moguñe je da uslovi budu veoma riziåni. Ovde od koristi mogu biti indikatori bezbednosti saobrañaja. ali da ne doœe do saobrañajne nezgode. a posebno sakupljanje podataka i metod posmatranja (uåestalost sakupljanja uzorka. protokoli merenja i sl. Krsto Bezbednost saobrañaja – broj saobrañajnih nezgoda ne govori niãta o procesu i posledicama saobrañajnih nezgoda.). – indikatori koji se odnose na puteve.

periodi odreœivanja. Moraju se usaglasiti protokoli za sakupljanje podataka. putnicima koji se nalaze na zadnjim sediãtima. Transport Safety Performance Indicators. Modeli bezbednosti saobrañaja Tabela 6. Pokazatelji performansi bezbednosti na putevima za najbolju praksu (preporuka Evropskog saveta za bezbednost saobrañaja10 Kategorija Ponaãanje Opis Brzina Indikator Detalji % iznad zakonskog 1) Reprezentativno prañenje brzina ograniåenja mora se sprovesti ãirom zemlje.1. Brussels 2001. Opservacije moraju pruæiti reprezentativnu sliku ãirom zemlje. kada je reå o: vozaåima.). putnicima koji se nalaze na prednjim sediãtima. kada je reå o razliåitim kategorijama puteva i razliåitim klasama vozila.6. moraju se uskladiti postojeñi protokoli za sakupljanje podataka (uåesnici u saobrañaju. ako je potrebno. Preporuåuju se godiãnja odreœivanja. 185 6. kategorija puteva. Kako bi se omoguñila meœunarodna poreœenja. itd.6. Stvarne brzine se moraju uporediti sa postojeñim ograniåenjima brzina i ciljevima politike. % iznad ograniåenja 2) Za prañenje voænje pod dejstvom alkohola potrebna je metodologija pomoñu koje policija sprovodi sluåajna testiranja u stratifikovanom uzorku. deåjim zaãtitnim sistemima. i to koriãñenjem stratifikovanog uzorka: razliåite klase vozila i kategorije puteva. 10 European Transport Safety Council. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Sigurnosni pojasevi % korisnika automobila 3) Podaci o koriãñenju sigurnosnog pojasa moraju se razlikovati. Alkohol Vozila Pasivna bezbednost EuroNCAP 4) EuroNCAP testovi osobina vozila prilikom saobrañajnih nezgoda i kombinacija rangiranja pomoñu zvezdica u EuroNCAP i sastav flote vozila u zemlji ukazuju na kvalitet pasivne bezbednosti u zemlji. ako je potrebno. kako bi se sakupili podaci na evropskom nivou. . Ponaãanje u vezi sa voænjom pod dejstvom alkohola se mora uporediti sa zakonima u vezi sa konzumiranjem alkohola. kao i sa ciljevima politike.

6 186 Kvalitet % koji zadovoljava 8) Kada su u pitanju saobrañajne medicinskog ciljeve ili propise/ nezgode u kojima postoji opasnost da tretmana zakone ñe doñi do smrtnosti (pravovremeno) visokokvalitetno medicinsko zbrinjavanje veoma je znaåajno. Po definiciji. kada su u pitanju teãke povrede. Od interesa je odreœivanje stvarnog kvaliteta bezbednosti i poreœenje tog kvaliteta sa samo-uvedenim 'referencama'. mora se razviti pokazatelj performansi za odreœivanje kvaliteta bezbednosti drumske mreæe. Kvalitet drumske mreæe Menadæment Vreme traume stizanja % koji zadovoljava 7) Kombinacijom vremena pozivanja i ciljeve ili propise/ vremena odgovora. . ne samo kada je u pitanju drumski transport. meœunarodna poreœenja nisu smislena. P. ãto ukazuje na performanse (usaglaãavanje) sistema menadæmenta traumama. moraju stiñi na lice mesta u odreœenom (zakonski utvrœenom) vremenskom periodu. ovde se moraju uzeti u obzir razliåite kategorije puteva. posebno kvalifikovani lekari. Mora se obaviti poreœenje izmeœu ovog 'cilja' i stvarnog vremena stizanja.Lipovac. Preporuåuje se razvoj ovakvog pokazatelja. Naravno. Hitne sluæbe. veñ i kada se radi o drugim naåinima transporta i drugim vrstama saobrañajnih nezgoda. jer se vodiåi i standardi razlikuju meœu zemljama. Krsto Bezbednost saobrañaja Kategorija Put Opis Kvalitet projekta puteva Indikator Detalji % puteva koji 5) Mnoge zemlje imaju vodiåe za zadovoljavaju projekat puteva. ãto zavisi od dostupnosti specijalizovanih trauma centara. Preporuåuje se razvoj pokazatelja performansi za kvalitet medicinskog tretmana. u pogledu postojeñih vodiåa i standarda. % puteva koji se uklapaju u hijararhiju drumske mreæe 6) Prihvatanjem filozofije koja se odnosi na 'funkcionalnu hijerarhiju puteva'. Ovaj pokazatelj bi trebalo razviti. kada je reå o standarde projekta razliåitim kategorijama puteva. kao komponente politike bezbednosti puteva. Ovaj pokazatelj ima za cilj ocenjivanje kvaliteta postojeñe drumske mreæe. dobija se vreme zakone stizanja.

godinu. u poreœenju sa 1994. Tabela 6. zaãtitnih kaciga. 1999) Cilj za 2000. proporcija vozaåa koji voze pod dejstvom alkohola. Rezultati postignuti do u poreœenju sa situacijom u 1994. godine. SAOBRAÑAJNE NEZGODE .6.6. godinom godini Nisu obavljena merenja Reforma politike Vrednovanje bezbednosti na putevima Pokazatelj Procenat populacije +30% koji drumske saobrañajne nezgode smatraju javnim zdravstvenim problemom Procenat onih iznad –27% BAC zakonskog ograniåenja prilikom policijskih provera Procenat ukupnog broja preœenih kilometara vozila koja prekoraåuju dozvoljenu brzinu voænje –35% Voænja pod dejstvom alkohola –40% Prebrza voænja Nema promene Ostali prekrãaji Procenat vozila koja –50% se kreñu na isuviãe malom rastojanju od drugog vozila Proporcija ulica koje ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Proporcija ruralnih puteva koji ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Smanjenje Nema promene Bezbednije okruæenje urbanog saobrañaja Bezbednije okruæenje ruralnog saobrañaja Koriãñenje zaãtitnih ureœaja u automobilima Nema promene Smanjenje Nema promene Procenat korisnika 95% automobila koji koriste bezbednosne ureœaje Nema promene 187 6.2. koji prekoraåuju dozvoljeno ograniåenje brzine voænje ili koji ne poãtuju semafore (“prolaze na crveno”). 1998. Modeli bezbednosti saobrañaja Danas se sve viãe koriste mere ponaãanja: procenti koriãñenja sigurnosnih pojaseva. Indikatori bezbednosti puteva u Ãvedskoj i napredak u njihovom realizovanju do kraja 1998 (Vagverket.

ne postoji 188 6 .7. u poreœenju situacijom u 1994. godinu. treba imati u vidu sledeña ograniåenja: policija evidentira nezgode o kojima je obaveãtena. Naime. znanje u vezi sa prvom pomoñi Krañe vreme Nema promene reagovanja.). okolnosti. niti posledica nezgode (vrsta i stepen povreda. poboljãano znanje u vezi sa prvom pomoñi Prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja omoguñava da se shvate i precizno definiãu problemi bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja Reforma politike Bezbedniji automobili Vidljivost u saobrañaju Pokazatelj Cilj za 2000. sa 1994. 6. veliåina materijalne ãtete i sl. Mada su policijske evidencije jedinstvene. odnos izmeœu postojeñih i æeljenih vrednosti indikatora odreœuje ãta bi trebalo predvideti u programima bezbednosti saobrañaja i koje mere treba preduzimati. PRAÑENJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Saobrañajne nezgode sa ozbiljnijim posledicama se evidentiraju i prate. odnosno pre nego ãto se struåno analizira nezgoda i shvate sve okolnosti njenog nastanka. Najznaåajnije evidencije o nezgodama vode: – policija: policajci popunjavaju poseban SN upitnik koji sadræi sve najznaåajnije podatke o saobrañajnoj nezgodi i njenim posledicama. godini Hitne medicinske Proseåno vreme sluæbe reagovanja od alarmiranja do tretmana. policija evidentira nezgode odmah posle dogaœaja. odnosno nezgode kod kojih je policija izlazila na lice mesta. P. – zdravstvene ustanove: za svako lice koje je primljeno na leåenje evidentiraju se svi podaci koji mogu biti znaåajni za shvatanje povrede. Rezultati postignuti do u poreœenju sa 1998.Lipovac. ali i da se planiraju efektivne mere bezbednosti saobrañaja. za leåenje i analizu uzroka smrti i sl. godinom godini Nema promene Indeks ponaãanja u +12% sluåaju saobrañajne nezgode Procenat peãaka i biciklista koji koriste reflektivne ureœaje 60% Nisu obavljena merenja Koriãñenje biciklistiåkih zaãtitnih kaciga Procenat biciklista 80% koji koriste zaãtitne kacige 18% je nosilo zaãtitne kacige u 1998. najsveobuhvatnije i najpreciznije. godine. Mada se ovi podaci utvrœuju od strane struånih lica (lekara) treba imati u vidu sledeña ograniåenja: lekari se bave spaãavanjem i evidentiraju prvenstveno podatke koji su znaåajni za leåenje i oporavak povreœenih. policija nije struåna za precizno odreœivanje uzroka.

mada bi ove evidencije trebalo da pomognu u definisanju opasnih mesta na putevima i otklanjanju opasnosti. a posebno da ne osudi nekoga ko nije kriv za nezgodu (zato se okolnosti nastanka nezgode åesto utvrœuju povoljnije za okrivljenog). 189 6. – osiguranja: za svaku nezgodu kod koje se pojavljuje zahtev za isplatom ãtete. policije i drugih dræavnih organa vrãili analizu i procenu bezbednosti puta. a uviœaj vrãe lokalno nadleæni organi (izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. A proposal for the stadarization of road accident reports. Pri tome se moæe razlikovati nekoliko razliåitih izveãtaja i evidencija: – hitni izveãtaji o nezgodi koji podnose policajci koji prvi izaœu na lice mesta. – sudstvo: u sudovima se vrlo struåno i sveobuhvatno analizira veliki broj nezgoda. ove evidencije nisu usaglaãene. niti jednostavan pristup ovoj bazi. Policija je obiåno prvi organ koji se redovno obaveãtava o nezgodi. – dnevni izveãtaji o kriviånim delima. sud vodi raåuna da ne napravi greãku. – evidencija nezgoda kod kojih saobrañajna policija vrãi samo obezbeœenje lica mesta. L (1985).7. Traffic safety and the driver (Page 154-155). Van Nostrand Reinhold. L (1991).6. Paris: Onser. Mada su ove evidencije najkvalitetnije. – nezavisna tela i komisije za nadzor (Traffic Safety Audit) treba da budu najvaæniji redovni korisnik podataka o nezgodama kako bi nezavisno od putara. nisu uvedeni standardi evidentiranja tako da se zadovolje zahtevi bezbednosti saobrañaja itd. Posebno su znaåajni podaci koji ñe posluæiti da se proceni osnov za isplatu i visina ãtete. New York. L. a posebno nezgode sa nastradalim licima. SAOBRAÑAJNE NEZGODE jedinstvena baza podataka. osiguranja imaju interes da procenjuju u svoju korist. – evidencija obeleæja nezgoda na statistiåkim upitnicima (SN upitnik) koji se unose u jedinstven informacioni sistem MUP-a . Prañenje saobrañajnih nezgoda Literatura Ercoli. ne postoje standardi evidentiranja u sudovima. osiguranja evidentiraju podatke koji su znaåajni za isplatu ãtete. koji izlazi na lice mesta i evidentira najvaænije podatke o nezgodi. – putari: naãa preduzeña za odræavanje puteva. odnosno izveãtaj o obezbeœeçu lica mesta). nema jedinstvene baze podataka (veñ svako osiguranje vodi svoje evidencije). i Negri. niti standardizovane. Evaluation 85. koji prati odgovarajuña dokumentacija. – uviœajna dokumentacija o saobrañajnoj nezgodi itd. O svakoj nezgodi se vodi sudski proces. U naãoj zemlji ovaj nadzor ne funkcioniãe. Evans. . trebalo bi imati u vidu ograniåenja: znatan broj nezgoda se ne analizira na sudovima. evaluation of local safety measures. niti organi koji upravljaju putevima (direkcije za puteve i nadleæni organi za saobrañaj) ne vode posebne evidencije o nezgodama. trebalo bi imati u vidu ograniåenja: osiguranja evidentiraju nezgode i posledice za svoje potrebe. Mada se ovi pokazatelji utvrœuju struåno. ne postoji jedinstvena baza podataka.

Procesi poenti i njihovo statistiåko izvoœenje zakljuåaka. Marcel Dekker. Volume I Çiley. Hyden.W Knuiman (1994). Saobrañajni inæinjering izdanje 36 br. Seminar. The real number of road traffic accident counts inPravi broj saobrañajnih nesreña u Holandiji. Poreœenja bolniåkih i policijskih podataka o povreœenim. E (1986). VTI izveãtaj broj 390 A. 190 . The extent and some implications of incomplete accident reporting. Stein. i Nilsson.S. and Bruin. Sudari i kamioni ukljuåeni u njima: Studije pojedinih sluåajeva. 1994. I. Analize podatakai zaãtita 26(2) 215-222. Rice. Paris. Road user behavior: Theory and research. Vol. Matematiåke statistike i analize podataka. Drugo izdanje. Induced Exposure. No 6. The expected loss of life ljuality from traffic injuries requiring hospitalisation. New York. A (1995). 2-11 Rothengather. Commission of the European Communities. E (1988). J. A. i Yiik Diew Wong (1993). A. Bulletin 70.C. Meœunarodni saobrañaj i baza podataka o nezgodama. H.. A. G (1994). Vol 5. Harris. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju. Haght. Thulin. T. Hornstein. Analiza nesreña i prevencija 18(1). Tehnika saobrañajnih konflikata. H.M (1966). Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden. p. Directorate-General XIII. van Gorkum. Finska. OECD/IRTAD (1995). Drugo izdanje. Krsto Bezbednost saobrañaja 6 Feller. 1996/09 Nicholson. New York. Dve proste tehnike za odreœivanje vaænosti mera smanjenja nesreña. P. P. Hautzinger. C (1987). Analize nesreña i prevencija 25 (1) 91-97. Luxembourg. Tassaux-Becker (1993). Eds.765-772. 45-48. Da li su nesreñe raspodeljene otrovom? Statistiåki test. (1973).S i Hauer. OECD Istraga o putnom saobrañaju (1990). Hakkert A.12 strn. (1987). Hauer. H.1993. Guria. Institut za sigurnost na autoputu. Berichte der Bundersanstalt fur strabennjesen BAST. 25. Belmond. i M.Lipovac. Procena oåekivanog broja nesreña.11-13. F (1991). S i Jones. Putni saobrañaj. F. R. D. Accident analysis and prevention. Michaels. Rosman. EC Transport Research. Jednogodiãnje istraæivanje. Helsinki. NJ (1957). OECD.. Duxbury Press. R.. EIB. J. Septembar 1995. Cost 313: Socio-economic cost of road accidents. Lund institut tehnologije. Karr. Izloæenost. Odeljenje za planiranje saobrañaja i inæinjering. Accident analysis an prevention. Osiguranje automobila i spreåavanje nesreña na putu. Analize nesreña i prevencija 22 (4) 371-378. S (1990). H.1994. Durholt.L. rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ljudi. Assen. An introduction to probability theory and its applications.

1. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda 7.6. Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije 7. Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda 7.4.5. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima . Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7.7. Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda 7.8.7.3.2. Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7.

7.. Procesualistiåke definicije uviœaja Ovo su najstarije i najåeãñe definicije uviœaja. 1996.2. koje se registruju u zapisniku o uviœaju. Kriminalistiåke definicije uviœaja Kriminalisti smatraju da procesualistiåke definicije nisu obuhvatile suãtinu uviœaja.1. da se temelji na åulnom opaæanju. a to su struåni poslovi na uviœaju..1. ali ima i eksplicitnih definicija. da je u skladu sa ZKP i da je zapisnik o uviœaju jedini vaæan dokument sa uviœaja. odnosno procesnu radnju koja se preduzima u skladu sa ZKP i sastoji se u neposrednom åulnom opaæanju kakvih åinjenica vaænih za razjaãnjenje kriviånog dela. Prema ovom pristupu. Ove definicije prihvataju da je uviœaj procesna radnja. One se temelje na Zakonu o kriviånom postupku i prepriåavaju njegove odredbe. 193 7.1. istiåu znaåaj misaone aktivnosti organa koji vrãi uviœaj i navode da su struåni poslovi koji se vrãe na uviœaju vaæan deo 1 Ãkuliñ. Meœutim.1. 7. Kriminalistiåke definicije su najåeãñe implicitne. i Banoviñ B. Æarkoviñ M. uviœaj predstavlja istraænu. 321-336. 7. Uviœaj se ne iscrpljuje u neposrednom åulnom opaæanju. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . M. ovi autori istiåu da je uviœaj istovremeno i kriminalistiåka radnja. kriminalistiåke definicije uviœaja i specifiåna definicija uviœaja kao sistema radnji. Prilog definisanju pojma uviœaja. str. Lipovac K. POJAM I ZAKONSKI OSNOV VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Postoje razliåiti pristupi definisanju pojma uviœaja:1 procesualistiåke definicije uviœaja. Beo- grad. Bezbednost 3...

4 Kriviåni zakonik je definisao sledeña kriviåna dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja: 2 Veñina 7 saobrañajnih nezgoda kod kojih se vrãi uviœaj i nisu kriviåna dela. meteoroloãke prilike. ZKP. uz pomoñ razliåitih pomagala).1. osnovna obeleæja uviœaja su: – uviœaj je sistem radnji (a ne samo procesna. – uviœaj se vezuje za saobrañajnu nezgodu. koje je protivpravno i koje je skrivljeno (ålan 14.Lipovac.3 ZoOBS i u internim aktima MUPa. tragovi (trag koåenja i sl. pre formalnog pokretanja postupka. Zakonski osnov za vrãenje uviœaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda vrãi se neposredno posle nezgode. 7. a ne za kriviåno delo (najveñi broj nezgoda nisu kriviåna dela). Krsto Bezbednost saobrañaja uviœaja.). ). savremenom pristupu. Prema ovom. Uviœaj kao sistem radnji Uvaæavajuñi dualnost uviœaja (procesni i kriminalistiåki segment) izdvojena je posebna sistemska definicija uviœaja koja najbolje odreœuje smisao i formu uviœaja saobrañajnih nezgoda.2 Zakonom o upravnom postupku. – registruje se i fiksira ono ãto je znaåajno (a ne sve). veñ moæe biti i posredno.). uviœaj saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånog dela je predviœen u Kriviånom Zakoniku. samo saobrañajna itd. 3 Ålan 238.3.4. Zakoniku o kriviånom postupku. tragovi i druge okolnosti znaåajne za razjaãnjenje saobrañajne nezgode. veñ su prekrãaji.) i druge vaæne okolnosti (karakteristike puta. opaæaju. Formalno pravno. KZ). ali se moæe vrãiti u toku istrage i na glavnom pretresu. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima itd. Zakonom o prekrãajima. 4 Kriviåno delo je ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo. – sprovodi se u skladu sa odredbama zakona (u skladu sa ZKP. samo kriminalistiåka. 194 . Dakle. vremena. struåno obraœuju i u uviœajnoj dokumentaciji registruju i fiksiraju predmeti. i to u uviœajnoj dokumentaciji (a ne samo u zapisniku o uviœaju). koje je protivpravno i koje je skrivljeno. a da ZKP odreœuje samo formu uviœaja. kriminalistiåke definicije istiåu da kriminalistiåke radnje predstavljaju suãtinu i sadræaj uviœaja. uviœaj saobrañajnih nezgoda je sistem radnji kojima se u skladu sa odredbama zakona. samo istraæna.1. Kriviåni zakonik je definisao kriviåno delo kao ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo. P. alkoholisanost vozaåa i sl. 7. Dakle. – na uviœaju se opaæa (to nije samo neposredno åulno opaæanje. – na uviœaju se struåno obraœuju (a ne samo opaæaju) predmeti.

stav 3. KZ) 9 (1) Ako je usled dela iz ål. uticaja alkohola ili drugih razloga nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom ili da vozilo nije ispravno i time izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku ãtetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara. – nesavesno vrãenje nadzora nad javnim saobrañajem. 1. (ålan 296. ovog ålana uåinjeno iz nehata. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera. (3) Ako je usled dela iz ål. (ålan 297. do 4. – otmica vazduhoplova. 290. ili kojem je povereno rukovoœenje voænjom.9 5 (1) Uåesnik u saobrañaju na putevima koji se ne pridræava saobrañajnih propisa i time tako ugrozi javni saobrañaj da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. (4) Ako je usled dela iz ål. uklanjanjem ili teæim oãteñenjem saobrañajnih ureœaja. trolejbuski. st. ovog ålana kazniñe se i odgovorno lice koje izda nalog za voænju ili dopusti voænju. i 2. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda – ugroæavanje javnog saobrañaja. stav 2. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.8 – teãka dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja. brodski. prevoznim sredstvima ili javnim saobrañajem ili nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. koje nesavesnim vrãenjem svoje duænosti izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. KZ) 8 (1) Vozaå motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoñi lice koje je tim prevoznim sredstvom povreœeno ili åiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao. 291. (3) Ako je delo iz stava 1. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja nasiljem. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera.7 – nepruæanje pomoñi licu povreœenom u saobrañajnoj nezgodi. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. kazniñe se zatvorom do tri godine. (3) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila smrt povreœenog lica. kazniñe se novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. KZ) 6 (1) Ko uniãtenjem. stav 3. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. (ålan 290. st. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do åetiri godine. davanjem pogreãnih znakova ili signala. KZ) 195 7. 1. i 295. iako zna da vozaå zbog umora. broda i drugog prevoznog sredstva. – piratstvo. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. 291. sredstava. ovog ålana uåinjeno iz nehata. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . (2) Ko se ne pridræava saobrañajnih propisa i time ugrozi æelezniåki. stav 3. 289. 291. i 2.1.7.5 – ugroæavanje saobrañaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. 1. znakova ili ureœaja za signalizaciju ili zaãtitnih i odbojnih ograda koji sluæe bezbednosti javnog saobrañaja na putevima. 289. 290. ovog ålana uåinjeno iz nehata. 1. 1. i 295. stav 1. stav 3. st. st. 290. i 295. i 2. stav 1. st. (5) U sluåajevima iz st. i 2. stav 2. i 2. i 2.6 – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja. stav 3. stav 2. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. ovog ålana izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom obavezno je. 290. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od ãest meseci do pet godina. 1. (2) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila teãka telesna povreda povreœenog lica. (ålan 289. (2) Ako je usled dela iz ål. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. i 295. KZ) 7 (1) Sluæbeno ili odgovorno lice kojem je poveren nadzor nad stanjem i odræavanjem saobrañajnica i objekata na njima. (ålan 295. i 2. (2) Ako je delo iz stava 1. autobuski saobrañaj ili saobrañaj æiåarom tako da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. (2) Kaznom iz stava 1. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. kazniñe se zatvorom do tri godine. 289. 291. postavljanjem prepreka na saobrañajnicama ili drugi sliåan naåin tako ugrozi javni saobrañaj da time dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. 1. 1. (3) Ako je delo iz st. tramvajski. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. 289. st.

put. po pravilu. 58/2004).Lipovac. br. januar 2006. rekonstrukcija dogaœaja ñe se. “Sluæbeni glasnik RS”.000 dinara (01. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. 196 .. preduzeti i pronalaæenje. (1) Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke.. Rekonstrukcija dogaœaja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao. 70/2001. prema Kriviånom zakoniku saobrañajna nezgoda ñe biti tretirana kao kriviåno delo. uåesnik u saobrañaju. u ålanu 10. Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. br. na nezgode sa obeleæjima kriviånog dela prema Kriviånom zakoniku. 12 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. br. Ålan 110. saobrañajna nezgoda itd. 68/2002. koje ñe. posebno izvrãiti sa svakim od njih. (2) Rekonstrukcija se ne sme obaviti na naåin kojim se vreœa javni red i moral ili se dovodi u opasnost æivot ili zdravlje ljudi. ovlaãñena lica. savezni ZoOBS se odnosi. po potrebi. ako imovinska ãteta prelazi iznos od 200. 58/2004) 11 “. vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. Ålan 112. po potrebi. 70/2001. 7 Uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje. ponovo izvesti pojedini dokazi. teãke telesne povrede ili smrt lica.11 U Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima definisani su osnovni pojmovi12 kao ãto su: vozilo. saobrañajne ili druge struke. prvenstveno. izvrãiti potrebna merenja i snimanja. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle. koje ñe. preduzeti i pronalaæenje. ZoOBS je predvideo duænosti pojedinaca (lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. po potrebi. u posebnom poglavlju. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. Dakle. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. organ koji vodi postupak moæe odrediti rekonstrukciju dogaœaja. (1) Radi proveravanja izvedenih dokaza ili utvrœivanja åinjenica koje su od znaåaja za razjaãnjene stvari. nad10 Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. (2) Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. vozaå koji je uåestvovao u nezgodi. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi.) ili su nastale lake telesne povrede. vozaå. lekar) i institucija (nadleæni organ koji je obaveãten o nezgodi. Ako su u iskazima pojedinih svedoka ili okrivljenih radnje ili situacije razliåito prikazane. (3) Prilikom rekonstrukcije mogu se. izvrãiti potrebna merenja i snimanja. Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. Ålan 111. Sa druge strane. peãak. koja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao.. br.. 68/2002.” Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. saobrañajne ili druge struke. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. definiãe znaåenje 58 izraza koji se koriste u ovom i drugim zakonima. ZoOBS je predvideo osnovne duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda u kojima ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta. P. “Sluæbeni glasnik RS”. Zakonik o kriviånom postupku (ZKP)10 je predvideo da uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje (ålan 110).

2) da preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja i da nastoji da se ne meça staçe na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da se neposrednim uåesnicima nezgode uzmu krv i urin radi utvrœivaça da li su pod uticajem alkohola. Lice koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta ne sme uzimati alkoholna piña. Ålan 159. Ålan 158. Ovlaãñena lica duæna su da izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta i da saåine zapisnik o uviœaju.. Nadleæni organ koji je obaveãten o saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko lice bilo povreœeno duæan je da o tome odmah obavesti najbliæe zdravstveno preduzeñe. Ålan 157. Ako u saobrañajnoj nezgodi ima poginulih lica. duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi ili ako mu je samom potrebna lekarska pomoñ. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 152. opojne droge i lekove na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebÿavati pre i za vreme voæçe. Vozaå koji je vozilom uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica. Vozaå je duæan da postupi po odredbi stava 1. Lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica duæno je da ukaæe pomoñ licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi. 3) da o saobrañajnoj nezgodi obavesti najbliæi nadleæni organ i da se vrati na mesto saobrañajne nezgode i saåeka dolazak sluæbenog lica koje vrãi uviœaj. Ako lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi umre od zadobijenih povreda ili ako postoji opravdana sumça da je kod vozaåa usled povrede doãlo do smaçeça psihiåke ili fiziåke sposobnosti za upravÿaçe vozilom na motorni pogon ili tramvajem. V. dok se ne izvrãi uviœaj. duæan je da odsutnom vlasniku. Ako je zdravstveno preduzeñe obaveãteno o saobrañajnoj nezgodi ili je primilo na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi. da obavesti organizaciju koja uklaça vozila i stvari sa puta ili zainteresovano lice i pruæi pomoñ radi zaãtite imovine ako na mestu dogaœaja nema lica koje tu imovinu moæe preuzeti. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da im se uzme krv ili krv i urin radi analize. zdravstveno preduzeñe duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova.1. organizacija za odræavanje puteva ili druga ovlaãñena organizacija). Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1. Ålan 155. U sluåajevima iz st... kao i drugo lice koje je neposredno uåestvovalo u takvoj nezgodi imaju pravo da traæe liåne podatke i adresu od lica koja su bila prisutna kad se nezgoda dogodila.. Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. i 3.7. zdravstveno preduzeñe. ovog ålana nije prisutan vlasnik. Ålan 153. odnosno korisniku drugog vozila dostavi svoje ime i prezime i adresu stana. Ako se tim ispitivaçem utvrdi da neposredni uåesnici saobrañajne nezgode imaju alkohola u organizmu. 197 7. Ålan 154.. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode duæan je da na zahtev ovlaãñenog lica preveze lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi do najbliæeg zdravstvenog preduzeña. ovog ålana i pre dolaska ovlaãñenog lica. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda leæni organ unutraãnjih poslova. 2.13 13 “. Ålan 156. pod uslovom da preduzimaçe tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja. osim ako se nezgoda dogodila na mestu na kome se moæe oåekivati brzi dolazak vozila hitne pomoñi ili ako vozaå zakÿuåi da se nestruånim i neodgovarajuñim naåinom prevoza staçe povreœenog lica moæe pogorãati. prisutni vozaå. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica ili je nastala samo veña materijalna ãteta podvrgnuñe neposredne uåesnike nezgode ispitivaçu pomoñu odgovarajuñih sredstava i aparata ili ñe ih uputiti na struåni pregled radi proveravaça da li imaju alkohola u organizmu. ovog ålana lekar moæe odluåiti da se krv ili krv i urin ne uzimaju ako bi zbog toga nastupile ãtetne posledice po zdravÿe uåesnika u saobrañajnoj nezgodi. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj duæno je da organizuje popis imovine koja na mestu dogaœaja ostaje iza lica koje je u saobrañajnoj nezgodi poginulo ili teæe povreœeno.

Svaki uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta. duæan je da o toj nezgodi obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova i da tom organu da svoje liåne podatke i podatke o oãteñenom vozilu. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u nezgodi ili ako mu je samom potrebna pomoñ ili radi obaveãtavaça nadleænih organa o nezgodi. “Sluæbeni list SFRJ”. izvrãiñe se uviœaj. ZoP je predvideo i kada ñe se vrãiti uviœaj povodom uåinjenih prekrãaja. stvari ili drugi materijal rasut po putu odmah ukloni sa kolovoza. vozaåi su duæni da odmah uklone vozila sa kolovoza i da razmene liåne podatke i popune i potpiãu Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. Zakona o prekrãajima..19 Ålan 160.17 ZoOBS je odredio i duænosti vozaåa uåesnika u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja materijalna ãteta kao i duænosti OUP-a u ovim sluåajevima. predviœen je u Zakonu o prekrãajima. vozaå ili vlasnik. stvari ili drugog materijala bude onemoguñeno kretaçe drugim uåesnicima u saobrañaju. Organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija duæna je da na zahtev ovlaãñenog lica hitno preduzme sve potrebne mere za uklaçaçe i åuvaçe vozila sa teretom. postupak izvrãenja reãenja o prekrãaju i organizaciju i rad organa za prekrãaje. 11/91 . 7 198 .. Ako organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija ne postupi po odredbi stava 3. prekrãajni postupak. odnosno korisnik vozila nije u staçu da postupi prema stavu 1.br. “ (Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima) 14 Zakon o prekrãajima. 15 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. br. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 71. ålan 156).. nadleæni organ unutraãçih poslova preduzeñe druge odgovarajuñe mere da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja... ali je detaljnije predvideo duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjem prekrãaja. (ZoOBS. br. teret. 17 Ako je za utvrœivanje ili razjaãnjavanje kakve vaæne åinjenice potrebno liåno i neposredno opaæanje sudije koji vodi prekrãajni postupak. Ako je vozilo zbog saobrañajne nezgode ili neispravnosti onesposobÿeno za daÿe kretaçe na putu. zbog odsutnosti vozaåa drugog vozila. ovlaãñeno lice koje se zatekne na mestu nezgode ili neispravnosti vozila zatraæiñe od organizacije za odræavaçe puteva ili druge ovlaãñene organizacije da na sigurno mesto ukloni vozilo.14 ZoOBS15 i ZoBS16 i u internim aktima MUP-a. 28/91 . 19 “ . Uviœaj se moæe obaviti i uz sudelovanje veãtaka. stvari ili drugi rasuti materijal sa kolovoza. (ålan 209. a zbog onesposobÿenosti vozila ili prepreka na kolovozu stvorenih od tereta. ovog ålana. “Sluæbeni glasnik SRS”. Ako vozaå ili vlasnik. 53/82. nije u moguñnosti da dâ liåne podatke i podatke o osiguraçu vozila. teret. ovog ålana. sistem sankcija.. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja i postupanje pojedinih subjekata u ovim sluåajevima. . odrediñe koja ñe se lica pozvati da prisustvuju uviœaju.. stvari ili drugog rasutog materijala sa kolovoza i da osigura prohodnost puta. Ako vozaå u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta na drugom vozilu. III..18 ZoBS je ponovio neke duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. Nadleæni organ unutraãçih poslova duæan je da izaœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je nastala maça materijalna ãteta ako to zahteva jedan od uåesnika saobrañajne nezgode. Zakon o prekrãajima je definisao uslove prekrãajne odgovornosti. “Sluæbeni glasnik SRS”. duæan je da: 1. ostane na mestu saobrañajne nezgode i saåeka dolazak organa ovlaãñenog za vrãeçe uviœaja... Posle saobrañajne nezgode u kojoj je prouzrokovana samo maça materijalna ãteta. 44/89. br. odnosno korisnik vozila duæan je da vozilo. 50/88. Sudija koji vodi prekrãajni postupak. P. ZoP je definisao prekrãaj kao povredu javnog poretka utvrœenu zakonom ili drugim propisima za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere.. uslove za propisivanje i primenu prekrãajnih sankcija.. “Sluæbeni glasnik SRS”. 16 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. 44/89)..Lipovac. 18 Ålan 156.

januara tekuñe godine za proteklu godinu.. osiguraçu vozila i o pravu na upravÿaçe vozilom. Kad ovlaãñeno sluæbeno lice sazna za izvrãenje kriviånog dela. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. dostavÿa najkasnije do 15. Ålan 72. prikupljanja obaveãtenja itd. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 2. . Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1. uredio i osnovna ovlaãñenja policije u vezi obezbeœenja i pregleda mesta dogaœaja. duæan je da odsutnom vlasniku.7. . duæni su da: 1.2. odnosno sopstvenik vozila osiguran od odgovornosti za ãtetu priåiçenu treñim licima. Ålan 75.. Ålan 74. registraciji. ovog ålana nije prisutan vlasnik. Organizacija udruæenog rada u oblasti zdravstva kada primi na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi i u sluåaju kada povreœeno lice umre u zdravstvenoj organizaciji od zadobijenih povreda. Ako uåesnik iz stava 1. i da se åuvaju postojeñi tragovi pod uslovom da se na taj naåin ne ugroæava bezbednost saobrañaja.2. o saobrañajnoj nezgodi odmah obavesti najbliæi organ unutraãçih poslova. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. 20 “.20 7. duæna je da o tome odmah obavesti organ unutraãçih poslova opãtine na åijoj teritoriji je çeno sediãte.. pronalasku uåinioca. Zajednica osiguraça je duæna da izveãtaje iz stava 1. Zajednica osiguraça imovine i lica kod koje je korisnik. ålan 65). odmah sa kolovoza uklone vozilo i druge predmete koji su usled saobrañajne nezgode ostali na kolovozu. ovog ålana. odnosno korisniku drugog vozila. to je duæno da uåini svako drugo lice koje se zatekne ili naiœe na mestu nezgode. duæna je da opãtinski organ za unutraãçe poslove nadleæan po mestu nastanka saobrañajne nezgode u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta. prekrãaja ili drugog dogaœaja povodom kojeg je potrebno neposrednim opaæanjem utvrditi ili razjasniti åinjenice.” (Zakon o policiji. a ako je bilo povreœenih lica najbliæu organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva. ovlaãñeno je da obezbedi mesto dogaœaja do dolaska sluæbenog lica odgovarajuñeg organa. Organi unutraãçih poslova duæni su da odmah po saznaçu izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta. dostavi svoje ime i prezime i adresu stana.. Ålan 73. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. ovog ålana. preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone opasnosti od nastajaça nove saobrañajne nezgode na istom mestu. 3. prekrãajem ili dogaœajem. ZNAÅAJ UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Uviœaj saobrañajne nezgode treba da omoguñi: 1) analizu konkretne saobrañajne nezgode u cilju zadovoljenja pojedinaånih interesa i 2) analizu stanja bezbednosti saobrañaja u cilju shvatanja postojeñeg stanja i projektovanja optimalnih upravljaåkih mera.000 dinara. pronalaska uåinioca. obaveãtava o broju saobrañajnih nezgoda i visini priåiçene materijalne ãtete.”. pregleda mesto dogaœaja radi pronalaæenja ili obezbeœenja tragova i predmeta koji mogu posluæiti kao dokaz. nije u moguñnosti da o saobrañajnoj nezgodi obavesti organ unutraãçih poslova. 2. jedan drugome pokaæu isprave o identitetu. da se ne meça staçe na mestu nezgode. kao i prikupljanju obaveãtenja u vezi sa kriviånim delom.. pronalaæenja i obezbeœenja tragova i predmeta. prisutni vozaå.. Neposredni uåesnici u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo materijalna ãteta maça od 10. Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda Zakon o policiji je pored ostalih pitanja organizacije i rada policije. 199 7. odnosno organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva.

a posebno propusta koji su doprineli nastanku nezgode i njenih posledica: – propusta koji su u vezi sa stvaranjem opasne situacije. Posebno se vodi raåuna da se presuda temelji samo na åinjenicama koje su nesumnjivo dokazane. A za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i za projektovanje kontramera. Cilj ovog procesa je precizno i pouzdano utvrœivanje svih vaænih okolnosti nastanka nezgode.21 åini sudski proces neefikasnim. a posebno pojeftinjenje uviœaja (na raåun kvaliteta fiksiranja lica mesta) dovodi do znaåajnog poskupljenja sudskog procesa. te da zbog toga ne mogu efikasno ostvariti svoja prava. a nekad i pogreãnim. Svako izolovano posmatranje uviœaja. brojne vaæne åinjenice u vezi uslova koji su prethodili nezgodi i u vezi same nezgode nikada se ne utvrde u sudskom procesu. polazeñi od uviœajne dokumentacije. P. Da bi sud stekao uvid u posledice nezgode. Ipak. Saobrañajna nezgoda åesto menja æivote ljudi i oni su veoma osetljivi na moguñnost utvrœivanja istine u vezi nezgode. O nezgodi odluåuje sud. 7.Lipovac. uviœaj treba da omoguñi i pravilno evidentiranje. Treba imati u vidu da je uåestvovanje u nezgodi znaåajan dogaœaj u æivotu pojedinca. Mada je najveña greãka da neko ko nije kriv odgovara za nezgodu.1. pa i ãire zajednice. åesto poskupljuju sudske postupke za nekoliko desetina hiljada dinara (nekoliko stotina ili hiljada maraka). Naime. Dakle. Teãko je uåesnicima nezgode objasniti da rutina i nesavesnost radnika na uviœaju mogu dovesti do nekvalitetne dokumentacije. Ova dva aspekta su vrlo razliåiti.2. Sud ñe. a konaåne stavove (reãenja i presude) nepreciznim. Sa druge strane. analizirati nezgodu i utvrditi sve vaæne åinjenice u vezi nastanka nezgode. Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode Kvalitetno vrãenje uviœaja bi trebalo da obezbedi efikasan sudski proces u vezi saobrañajne nezgode. – propusta koji su u vezi sa moguñnoãñu izbegavanja nezgode i – propusta koji su u vezi sa veliåinom posledica nezgode. odnosno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. u æivotu njegove porodice. 200 . 21 U 7 naãoj praksi su åesti primeri smanjivanja broja fotografija ili vrãenja uviœaja bez fotografisanja. greãke se åine i kad ometemo utvrœivanje odgovornosti krivaca za nezgodu. (ãto pre) ode na lice mesta. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajne nezgode je osnova sudskog procesa i treba da omoguñi efikasan sudski proces. uviœaj je deo jedinstvenog sudskog procesa i samo tako ga treba tretirati. da fiksira zateåeno stanje i saåini uviœajnu dokumentaciju koju ñe dostaviti sudu. neophodno je da struåna i objektivna (uviœajna) ekipa. bilo bi znaåajno znati i ove åinjenice. Nezgoda se analizira tako ãto se analiziraju njene posledice. pa krivce ne moæemo adekvatno da kaznimo. Ove uãtede od nekoliko stotina dinara (desetak nemaåkih maraka). u sudskom procesu se utvrœuju okolnosti nastanka saobrañajne nezgode s ciljem donoãenja praviåne presude ili reãenja o toj nezgodi.

po pravilu. omoguñuje shvatanje problema i njegovo reãavanje. European Transport Safety Council. – specifiånosti izvrãioca. U suprotnom. Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7. Nedopustivo se vrãe improvizacije i “pojeftinjenja” uviœaja. 201 7. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Oåevici nisu ob22 Pieter van Vollenhoven. – specifiånosñu i kompleksnoãñu struånih znanja neophodnih za kvalitetnu analizu dela. Struåna analiza svih nezgoda na nekom prostoru. U dosadaãnjoj naãoj praksi o ovim specifiånostima se nije vodilo dovoljno raåuna. 3rd Eu- ropean Transport Safety Lecture. i to tako da se rezultati ove istrage ne bi smeli koristiti u sudske svrhe. Pri tome najveñu struånu pomoñ pruæa mu. Ko i kako analizira saobrañajnu nezgodu? Saobrañajnu nezgodu analizira i razmatra sud. Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja Do sada je u razvijenom svetu dosta paænje posveñivano analizi i rekonstrukciji saobrañajne nezgode za potrebe sudskog procesa.2. – obimu posledica.7. saobrañajno-tehniåki veãtak. Indepedent Accident Invegastion: Every Citizen's Right. – specifiånim ciljevima uviœaja i – specifiånim struånim poslovima koji se obavljaju na uviœaju. a nisu videli kako se nezgoda dogodila. U tom smislu su razvijene metode analize. Zato kaæemo da je kvalitetan uviœaj osnovni preduslov za upravljanje bezbednoãñu saobrañaja.22 Procenjuje se da ñe samo tako da se sazna istina o saobrañajnoj nezgodi neophodna za shvatanje problema i projektovanje kontramera. odnosno sudija. Oni o posledicama nezgode mogu saznati posredno – preko oåevidaca (uåesnici u nezgodi i svedoci). imamo moguñnost i da ih reãimo. 7. obezbeœuju shvatanje uzroka koji su doveli do nezgode. Oni analiziraju nezgodu i odluåuju o krivici.3. Evropski savet za bezbednost saobrañaja podræava uvoœenje nezavisne istrage saobrañajne nezgode. Kvalitetni uviœaji saobrañajnih nezgoda. moæemo se iscrpljivati reãavajuñi probleme koji i ne postoje. niti su bili na licu mesta neposredno posle nezgode (nisu videli posledice nezgode). Danas se sve viãe istiåe znaåaj upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. 2001. Ukoliko se problemi nazovu pravim imenom. Society's Duty. ali i metode vrãenja uviœaja. ne vodeñi raåuna da se time ukupni sudski proces znaåajno poskupljuje.2. SPECIFIÅNOSTI UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U ODNOSU NA OSTALE UVIŒAJE Meœu brojnim oblicima kriminaliteta saobrañajne nezgode se izdvajaju po: – uåestalosti.3.

po pravilu. analiza moguñnosti izbegavanja sudara itd). najveñim delom je ostvaren cilj uviœaja. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. pogreãne procene rastojanja itd. po pravilu. analiza postupanja po saobrañajnim znakovima. Ko su uåesnici saobrañajnih nezgoda? Dok su izvrãioci ostalih kriviånih dela kriminalci.24 Zato sud ne bi trebalo da se oslanja samo na njihove iskaze prilikom odluåivanja o nezgodi. u manje od 10% saobrañajnih nezgoda uåesnici se udaljavaju sa lica mesta. Kod saobrañajnih nezgoda najåeãñe je osnovno pitanje: Kako se i pod kojim uslovima dogodila saobrañajna nezgoda? Åak i ako se radi o nepoznatom (NN) vozilu ili licu. zaobiñi da kaæu istinu. kod saobrañajnih nezgoda osnovni cilj uviœaja se premeãta sa pitanja ko? (kriminalistiåki znaåaj) na pitanje – kako? (saobrañajni znaåaj). U suprotnom. Meœutim. nisu kriminalci. uåesnici u saobrañaju. lice mesta (a posebno tragovi i predmeti nezgode) mora se veoma kvalitetno fiksirati na uviœaju. crtanje skica i situacionih planova lica mesta saobrañajne 23 Svedoci saobrañajne nezgode su zainteresovani za istinu samo u onoj meri u kojoj je ona u skladu sa njihovim interesima. na osnovu tragova nezgode (odreœivanje brzina uåesnika nezgode. brojem povreœenih ili veliåinom materijalne ãtete) prevazilaze posledice svih ostalih dela. oni ñe. po pravilu. posle njegovog otkrivanja obavezno se vrañamo i najviãe bavimo pitanjem: Kako se dogodila saobrañajna nezgoda? Dakle. Uviœajna ekipa ima osnovni zadatak da struåno. objektivno i sveobuhvatno “snimi” sve vaæne posledice saobrañajne nezgode. izlazi uviœajna ekipa. odreœivanje meœusobnog poloæaja i brzina neposredno pre sudara. Da bi ovi proraåuni bili kvalitetni i pouzdani. Naime. Kad se otkriju ovi uåesnici.Lipovac. Posledice saobrañajnih nezgoda (merene brojem poginulih. 202 . da bi se veoma brzo sami prijavili policiji. Pri tome se do vaænih informacija dolazi: – neposrednim. – struånim znanjima i – izjavama (subjektivnim stavovima) svedoka. uåesnici saobrañajnih nezgoda. na lice mesta saobrañajne nezgode sa znaåajnijim posledicama. pogreãne procene brzina. veñ poãteni graœani. prostorno-vremenska analiza. kao i onih sauåesnika koji su svojim åinjenjem ili neåinjenjem mogli da spreåe ili smanje posledice. Koji je znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda? Svaki uviœaj se vrãi u vezi sa nekom ãtetom. åulnim opaæanjem. Uviœaji saobrañajnih nezgoda su najåeãñi uviœaji koje vrãe OUP-i. tako da oni steknu utisak “kao da su bili na licu mesta”. te da ih uspeãno “prenese” onima koji ñe odluåivati o nezgodi (sud). bar. reñi neistinu ili. P. 24 U praksi su åeste iluzije boje vozila.23 niti su struåni. odreœivanje mesta sudara. Osnovno pitanje koje se postavlja u vezi ãtete kod ostalih dela (KO?) je u vezi pouzdanog odreœivanja poåinioca. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 jektivni. Poseban znaåaj imaju merenja na licu mesta. Kako se vrãi saobrañajno-tehniåka analiza nezgode? U osnovi analize saobrañajne nezgode su saobrañajno-tehniåki proraåuni. Meœu njima veliki broj se udalji zbog straha i nesnalaæenja. odreœivanje poloæaja i brzina u trenucima reagovanja. mnogo je izraæeniji saobrañajni nego kriminalistiåki znaåaj uviœaja. Da bi se prevaziãli problemi objektivnosti i struånosti.

saobrañajnu psihologiju.). primenu ureœaja u operativnoj kontroli saobrañaja. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Fiksirati lice mesta saobrañajne nezgode znaåi trajno saåuvati vaæna obeleæja tog lica mesta. posebno obuåene i opremljene za ove poslove. 25 Dakle. reå je o struånjacima koji poseduju niz opãtih znanja i veãtina iz saobrañaja (dobro poznaju bezbednost saobrañaja. – vanredni tehniåki pregled vozila. a posebno brojnost i specifiånost postupanja na licu mesta. opravdavaju nastojanja da uviœaje saobrañajnih nezgoda vrãe specijalizovane ekipe. Fiksiranje lica mesta saobrañajne nezgode je osnovni zadatak uviœajne ekipe. Da bi se zadovoljili oãtri zahtevi saobrañajno-tehniåke analize nezgode. propise u bezbednosti saobrañaja. nekad je neophodno na licu mesta obaviti odreœene posebne radnje koje nisu znaåajne kod ostalih uviœaja: – izuzimanje tahografskih uloæaka i tahografa. uticaj psihofiziåkog stanja lica na bezbednost saobrañaja. METODE FIKSIRANJA LICA MESTA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7.25 7. – merenje usporenja vozila ili koeficijenta prianjanja. Naime. 203 . pronevera i sl. Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda nezgode. – zdravstveni pregled lica – uåesnika nezgode. Sve su ovo veoma vaæne specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda o kojima bi se moralo voditi raåuna u praksi.4. funkcionisanje sklopova vozila i njihov uticaj na bezbednost saobrañaja. kod kraœa. – merenje konkretne vidljivosti. a radi kasnije analize. – izuzimanje sijalica.7. odnosno na osnovu uviœajne dokumentacije u kojoj su fiksirane ove posledice i drugi elementi zateåenog stanja. – merenje konkretne preglednosti i sl. – merenje nagiba kolovoza (ili nagiba terena). uticaj elemenata puta na nastanak saobrañajnih nezgoda. Naime. niti je bio na uviœaju. Nabrojane specifiånosti. opãte faktore bezbednosti saobrañaja. onaj ko analizira nezgodu i o njoj odluåuje (sudija. Kvalitetno fiksiranje lica mesta ima odluåujuñi uticaj na kvalitet i efikasnost sudskog procesa. ove i druge specifiånosti zahtevaju da radnici na uviœaju saobrañajnih nezgoda pored opãtih znanja o uviœaju. a posebno konkretne probleme bezbednosti saobrañaja na datom putu i sl. a koji su zavrãili posebnu obuku za vrãenje uviœaja i obradu tragova saobrañajnih nezgoda (kriminalistiåko-tehniåki kurs ili poseban kurs za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda). specijalizovani za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. Ove radnje se kod uviœaja povodom nekih drugih dela (na primer. veãtaci i drugi) nije bio na licu mesta kada se nezgoda dogodila. o propisima u bezbednosti saobrañaja i o uviœaju saobrañajnih nezgoda.) uopãte ne vrãe ili imaju mnogo manji znaåaj. steknu i niz specifiånih znanja o saobrañaju. Stavovi o nezgodi se donose prvenstveno na osnovu posledica te nezgode. U ovim ekipama znaåajno mesto imaju saobrañajni policajci.4.

i to: 1) zapisnik o uviœaju saobrañajnih nezgoda. 2) fotodokumentaciju sa uviœaja. Pri fiksiranju lica mesta saobrañajne nezgode koriste se sledeñe metode: 1) metod izuzimanja. 3) grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i 4) verbalni metod. 4) situacioni plan lica mesta i 5) ostale priloge. ELEMENTI UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE I NJIHOVE SPECIFIÅNOSTI 26 7 Primenom nabrojanih metoda fiksiranja na uviœaju. Ovde se javlja niz problema. Zagreb. ali da se ne bavi detaljima koji su nevaæni i nepotrebno bi optereñivali uviœaj i uviœajnu dokumentaciju. a ako æelimo da prenesemo situacije (poloæaj. Uviœajna ekipa bi trebalo da ãto sveobuhvatno fiksira zateåeno stanje. Ukoliko æelimo da prenesemo izgled nekoga ili neåega koristimo se fotografijama. veliåine i raspored predmeta i objekata) crtamo crteæe. ako æelimo da verno i sveobuhvatno prikaæemo sva obeleæja nekog predmeta koristimo izuzimanje (ponesemo paråe torte ili bocu piña koje smo pili). o uåesnicima i sl. tako da svi uåesnici sudskog procesa imaju utisak kao da su bili na licu mesta.. analiza nezgode ñe se vrãiti naknadno (i po nekoliko godina posle nezgode) na drugom mestu – u sudu (i po nekoliko desetina kilometara od mesta nezgode). 204 . meœu kojima se istiåu problemi u vezi sa koliåinom informacija.). Specifiånosti elemenata uviœajne dokumentacije kod saobrañajnih nezgoda. Od uviœajne ekipe se oåekuje da kvalitetno fiksira ãto veñu koliåinu informacija. 7. savetovanje: “Kriminalistiåke znanosti – doprinos humanizaciji i efikasnosti suzbijanja kriminaliteta”.Lipovac. 3) skicu lica mesta.5. Sa druge strane.26 26 Lipovac. Od ekipe na uviœaju se oåekuje da naœe pravu meru. 2) metod fotografisanja i videosnimanja. Krsto Bezbednost saobrañaja Treba imati na umu da su uviœaj i analiza nezgode vremenski i prostorno razdvojeni. K. koristimo verbalni metod (nabrajanje podataka o dogaœaju. Trebalo bi imati u vidu da se ove metode koriste u svakodnevnim komunikacijama izmeœu ljudi. P. U nameri da nekome prenesemo naãa iskustva i dogaœaje (na primer “bio sam na svadbi”). velika koliåina informacija optereñuje uviœaj. tako da fiksira sve ãto je vaæno. maj 1991. Konaåno. dobijamo razliåite elemente uviœajne dokumentacije. Naime.

o sastavu uviœajne ekipe itd. i to: – ovaj metod se najlakãe primenjuje na licu mesta. podaci o vremenu zavrãetka uviœaja.5. U zavrãnom delu zapisnika o uviœaju unose se podaci o naloæenim radnjama koje ñe uslediti posle uviœaja (vozilo upuñeno na vanredni tehniåki pregled. jer se jedini pominje u Zakonu. podatke o vozilima .27 Zapisnik o uviœaju bi trebalo da ima tri dela: uvodni. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7. preduzete radnje na uviœaju itd. o radnjama na uviœaju. ime. – zapisnik ima najveñu procesnu vrednost. raznih izveãtaja i sl. a posebno oãteñenja vozila. izgled saobrañajne povrãine. naœena vozila. dat nalog za obdukciju leãa i sl. prezime i potpisi zapisniåara i rukovodioca uviœaja. Zapisnik o uviœaju je procesno najznaåajniji element uviœajne dokumentacije. a posebno: opãti izgled lica mesta. skiciranje. mestu i vremenu uviœaja (nezgode). elemente krivina.5. sluæbenih beleãki. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . o svedocima. U opisnom delu bi trebalo ãto sveobuhvatnije opisati sve vaæne elemente zateåenog stanja na licu mesta. leãeve i druge predmete i tragove na licu mesta (opis. – jednostavno prikazuje niz opãtih podataka (o nezgodi.7. podatke o putu i vremenu. izuzimanje. U uvodnom delu zapisnika trebalo bi navesti pravni osnov za vrãenje uviœaja i najvaænije podatke o: nezgodi. 205 7. podatke o povredama uåesnika u nezgodi. dimenzije i druga vaæna obeleæja). lica. – zapisnik o uviœaju povezuje sve elemente dokumentacije u jednu celinu itd. – verbalni metod je uvek subjektivan i mnogo zavisi od obuåenosti i iskustva lica na uviœaju. podatke o licima uåesnicima nezgode (ukljuåujuñi i podatke o putnicima u vozilima).uåesnicima nezgode.). o mestu i vremenu. podatke o oãteñenjima vozila i objekata. poloæaj. mulaæiranje itd. Mada u tehniåkom smislu ovo nije najpogodniji metod fiksiranja lica mesta. Verbalni metod ima niz prednosti.). 27 Sastavljanje i sadræaj zapisnika o uviœaju odreœeni su u Zakonu o kriviånom postupku (za saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånih dela) i Zakonom o prekrãajima (za nezgode sa obeleæjima prekrãaja). primenjene postupke fiksiranja (fotografisanje. – ovim metodom se ne mogu jasno i pregledno prikazati svi elementi zateåenog stanja. o meteoroloãkim prilikama. organu i uviœajnoj ekipi. geometriju raskrsnice. Zapisnik o uviœaju Verbalni metod se bazira na moguñnostima da se reåima (verbalno) prikaæe zateåeno stanje na licu mesta. zapisnik ima najveñu procesnu vrednost. o uåesnicima. znaåajnim radnjama koje su realizovane pre poåetka uviœaja i sl. Primenom ovog metoda dolazimo do zapisnika o uviœaju. – zapisnik o uviœaju razdvaja vaæno od nevaænog. raspored tragova i predmeta. o radnjama pre i posle uviœaja. jer se jedino pominje u zakonu. Najvaæniji nedostaci verbalnog metoda su: – ovaj metod nije oåigledan i mora biti potkrepljen ostalim dokazima. meteoroloãkim prilikama. opisni i zavrãni.1. naåinu obezbeœenja lica mesta.).

Pri tome je potrebno evidentirati sva vaæna obeleæja predmeta/traga. gubitke i troãkove u vezi nezgode. meœusobnog poloæaja tragova. P.5. a ãto je posebno vaæno pri fiksiranju oãteñenja vozila. nepravilnih tragova i predmeta i sl. Fotografisanje je.2. izgled vozila i objekata (posebno oãteñeça na njima). obuåena lica i vreme). Fotografija jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija. 7. izgled leãeva (posebno spolja vidljivih povreda) i izgled detalja na tragovima i predmetima. ovo se ne moæe prihvatiti kao razlog za neprimenjivanje metoda fotografisanja. Meœutim. posle izuzimanja. meœusobni poloæaj predmeta i tragova nezgode. fotografisanje ima i niz nedostataka. Meœutim. Naime. te ih je nezgodno koristiti u delu shvatanja situacije. opãteg izgleda lica mesta. 206 7 . Sadræaj fotodokumentacije je subjektivan i zavisi od obuåenosti i iskustva ekipe za uviœaj. koje sistematiåno prikazuju izgled najznaåajnijih elemenata zateåenog stanja. i to: – vrstu i izgled traga.Lipovac. Stereofotogrametrija i analitiåka fotogrametrija omoguñavaju crtanje situacionih planova na osnovu fotografija i odreœivanje dimenzija sa fotografije. geometrije saobrañajnice i sl. Fotodokumentacija Fotodokumentacija je ureœeni skup unapred odreœenih grupa fotografija. Pri tome se objektivnost odnosi na sadræaj fotografije. najobjektivniji i najoåigledniji metod fiksiranja tragova/predmeta nezgode. na njoj ñe se nañi sve ãto je optiåki vidljivo ispred objektiva. – poreklo i naåin nastanka traga. Zapisnik o uviœaju se radi kod svakog uviœaja saobrañajnih nezgoda. Pri pisanju zapisnika o uviœaju. subjektivno se bira ãta ñe se snimiti i pod kojim uglom. Razmerna fotografija pruæa moguñnost odreœivanja vaænih duæina na licu mesta. posebnu paænju trebalo bi posvetiti opisivanju tragova i predmeta saobrañajne nezgode. Obiåno u fotodokumentaciju ulaze sledeñe grupe fotografija: ãiri (opãti) izgled lica mesta. ali ne i na sadræaj fotodokumentacije. – bitne veliåine i druga obeleæja traga i – detaljan opis izgleda i poloæaja karakteristiånih detalja na tragu. U odnosu na ostale metode fotografisanje je skupo i nepraktiåno (zahteva opremu. bez obzira da li mi to smatramo vaænim. bliæi izgled lica mesta. izgled predmeta i tragova nezgode. imajuñi u vidu ukupne ãtete. Fotografija je sveobuhvatna. – poloæaj traga. Krsto Bezbednost saobrañaja – verbalni prikazi nepregledno saopãtavaju male koliåine informacija. a posebno troãkove sudskog procesa. Ovaj nedostatak se moæe prevaziñi samo dobrom obuåenoãñu ekipa za uviœaj. tj.

Ova.7. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . åiji je cilj senzacija ili informisanje o dogaœaju. a zatim se kotira SVE ÃTA JE MERENO. – jednostavno prikazuje geometriju saobrañajne povrãine. – razdvaja vaæno od nevaænog.5. a skica ostaje u MUP-u ili se åak smatra privatnom stvari policajca koji je crtao. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti Fotografija je optereñena nizom nevaænih detalja. fotografisanje je nezamenjiv metod fiksiranja i trebalo bi ga primenjivati pri svakom uviœaju. Danas se kod teãkih saobrañajnih nezgoda sve åeãñe koriste video kamere. a) SKICA je jednostavan. Ovo bi trebalo razlikovati od TV snimanja. Velika je zabluda da zapisnik moæe zameniti fotodokumentaciju. Ma koliko skica bila tehniåki nekorektan i. po pravilu. a nedostatke prevaziñi. Poseban znaåaj imaju primena digitalne fotografije. Primena video kamera ne iskljuåuje i fotografisanje na licu mesta. a ne i pruæanje dokaza za analizu dogaœaja. pogreãna praksa åesto pravi probleme u analizi nezgode. a ne moæe se objaãnjavati niåim. åesto. digitalnih video kamera i multimedijskih uviœajnih dokumentacija. U tom smislu policija je u nekim mestima veñ tehniåki opremljena i struåno osposobljena. – sa skice se vidi ãta je mereno na licu mesta. Zbog nabrojanih prednosti. 28 Joã uvek postoje sluåajevi da se sudu dostavlja samo situacioni plan. predmeta i saobrañajne povrãine. – jednostavno i pregledno prikazuje izvorne rezultate svih merenja koja su vrãena na licu mesta. Ovaj nedostatak se prevazilazi radom u sluæbenim prostorijama i åuvanjem negativa. 207 7.28 Skica ima velike prednosti u odnosu na ostale elemente uviœajne dokumentacije: – jednostavno i brzo se crta. Ovaj nedostatak se prevazilazi markiranjem slabo vidljivih tragova i dobrim izborom ugla snimanja. i to onako KAKO JE MERENO. osim nestruånim radom i javaãlukom u radu. Skice se. ona je nezamenljiva i ima mnogo veñu vrednost od situacionog plana.5. slobodoruåni. – jednostavno prikazuje meœusobni poloæaj tragova. Skica lica mesta Kao rezultat primene grafiåkog metoda dobijaju se skice i situacioni planovi. grafiåki prikaz zateåenog stanja na licu mesta. Problem i opasnosti od fotomontaæe postali su posebno znaåajni sa razvojem raåunara. pa se neki vaæni detalji ne mogu jasno uoåiti. Niz vrlo vaænih postupaka pri analizi nezgode ne moæe se korektno sprovesti bez fotografija. 7. u vreme uviœaja.3. loã crteæ. – sa skice se vidi kako su odreœene veliåine merene. izraœuju na licu mesta saobrañajne nezgode. Skica se crta kod svakog uviœaja saobrañajne nezgode i trebalo bi je uvek dostavljati sudu. U skicu se ucrtavaju svi vaæni elementi zateåenog stanja.

4. – skica nekad nije univerzalna. Skica ima i niz nedostataka: – ne daje opãte podatke o saobrañajnoj nezgodi (ovo se prevazilazi zapisnikom o uviœaju). P. tako da ne optereñuju crteæ. Krsto Bezbednost saobrañaja – jednostavno prikazuje razliåite alternative itd. Meœutim. niti mere koje omoguñavaju rekonstrukciju nezgode. izgled kolovoza i sl. jer se crta slobodoruåno. nije jasna ãirem krugu korisnika (ovo se prevazilazi dobrom obukom i izradom situacionih planova). pre merenja (ovo se prevazilazi dobrom obukom i iskustvom). 31 Rekonstrukciju saobrañajne nezgode je lakãe vrãiti na osnovu kvalitetne skice lica mesta. – nije verna.31 Posebno se vodi raåuna da crteæ bude pregledan i prihvatljiv tehniåki neobrazovanim licima (sudijama. 30 Zato na osnovu situacionog plana ne moæemo pouzdano utvrditi kako je vrãeno merenje na licu mesta. uz pomoñ pribora za crtanje. 208 . ne znaåi da to nije mereno na licu mesta. koje su vaæne za analizu nezgode. tj. verno prikazuje zateåeno stanje na licu mesta. – tehniåki nivo skice je vrlo nizak. Na situacionom planu se kotiraju samo najvaænije mere. na osnovu ovih planova ne moæe se utvrditi da li je neka duæina merena na licu mesta ili nije.32 – zbog poãtovanja razmere. jer skica sadræi izvorne podatke o svim merama sa lica mesta. – crteæ je rastereñen od svih kota koje nisu neophodne. advokatima.29 i to onako kako ñe biti koriãñene u analizi.30 Dakle. Situacioni plan lica mesta b) SITUACIONI PLAN.5. Åinjenica da neka duæina nije kotirana na situacionom planu. ne prikazuje izgled lica mesta. – crteæ je kvalitetan i prilagoœen korisnicima. 7. crteæ verno (proporcionalno) prikazuje zateåeno stanje. ãto sudovi posebno cene.je CRTEÆ U RAZMERI koji tehniåki korektno. izgled oãteñenja vozila. a na osnovu skica i beleãki sa lica mesta. strankama i sl. – najjednostavnije prikazuje geometriju saobrañajnice i meœusobni raspored svih tragova i predmeta saobrañajne nezgode. i to: – kvalitetno razdvaja vaæno od nevaænog. – vrlo jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija o saobrañajnoj situaciji.). ali ne i mere koje sluæe za crtanje crteæa u razmeri (crteæ je veñ nacrtan). (ovo prevazilazi fotodokumentacija). na situacionom planu se kotiraju samo one mere koje ñe biti koriãñene za analizu nezgode. tuæiocima. Ovi crteæi se rade u prostorijama. 32 Odabrane su najvaænije mere i diskretno kotirane. 7 29 Tako se dodatno rastereñuju situacioni planovi. Zbog svojih prednosti skicu bi trebalo uvek raditi i prilagati uz uviœajnu dokumentaciju. Ovakav crteæ ima velike prednosti.Lipovac.

jer ne moæemo da dokaæemo da je trag / predmet izuzet na licu mesta. – ovi crteæi se crtaju posredno. tj. pa se ne zna ãta je na licu mesta mereno. izdvoje.7. a nekad i kvalitetnim skicama koje zamenjuju planove). fiksirani svi tragovi na predmetu i obeleæja tog predmeta. – situacioni plan ne daje niz opãtih podataka o nezgodi (prevazilazi se zapisnikom o uviœaju). Situacioni plan ima i niz nedostataka: – crtanje ovih crteæa je sporo i sloæeno. po pravilu. S obzirom na prednosti i nedostatke moæe se odrediti i obim primene skica i situacionih planova: – skicu bi trebalo uvek crtati i dostavljati u uviœajnim dokumentacijama i – situacione planove bi trebalo crtati kod svih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. 7. Izuzimanje je najoåigledniji i najsveobuhvaatniji metod fiksiranja. time su. pa u sudskom procesu ceo metod pada u vodu. Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode podrazumeva da se ovi na licu mesta struåno obrade. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti – jednostavno prikazuje alternative i verzije dogaœaja. na osnovu skice i beleãki (prevazilazi se obaveznim dostavljanjem i skica lica mesta). tako da se mogu koristiti pri kasnijim veãtaåenjima i analizi nezgode.33 Izuzimanje na licu mesta nekad zahteva posebnu struånost i uåeãñe struånih lica u ekipi za uviœaj. 33 Åesto se o ovome ne vodi raåuna. ãto je i najvaænija prednost ovog metoda. – situacioni plan ne prikazuje izgled (prevazilazi se fotodokumentacijom) itd. pa se teãko u praksi organizuje (prevazilazi se dobrom obukom. Kada se izuzme neki predmet. – na crteæu nije sve kotirano. niti kako je ãta mereno (prevazilazi se skicom). O znaåaju situacionog plana najbolje govori åinjenica da se saobrañajnotehniåko veãtaåenje temelji i najviãe oslanja na situacioni plan.5. mora da dokaæe da izuzeti predmet/trag potiåe sa lica mesta. spakuju i saåuvaju. bez obzira da li ih smatramo vaænim ili ne. dobrom organizacijom. Meœutim. 209 7. Skice bi trebalo da budu posebno kvalitetne u sluåajevima kada se ne crtaju situacioni planovi. izuzimanje ima i velike nedostatke u odnosu na ostale metode: Primena ove metode nije praktiåna iz viãe razloga.5. Postupak na licu mesta je specifiåan i mora da potvrdi oåiglednost. Izuzimanje omoguñava sve dalje analize izuzetog predmeta i svih tragova na njemu. a po moguñnosti i kod ostalih nezgoda.5. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .

Naime. Mulaæiranje (izlivanje) tragova primenjuje se izuzetno na reljefne tragove. æica i sl. Mulaæiranje ima veliki znaåaj pri traganju za NN vozilom. oãteñenja kolovoza i sl. Naime. – preko armature izliva se drugi.Lipovac. izuzet predmet se. – posle stvrdnjavanja (10-15 min. U praksi se najåeãñe izuzimaju tahografski uloãci. Nekad se reljefni tragovi mogu izlivati. a posebno na tragove obuñe i tragove voænje sa dobro otisnutim (utisnutim) ãarama obuñe. Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode koristi se samo onda kada se ostalim metodama ne mogu sveobuhvatno fiksirati vaæni tragovi na tom predmetu. pa je nepraktiåno njegovo koriãñenje pri razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajne nezgode. po pravilu. Pri tome se: – utvrdi potreba za mulaæiranjem. brojni tragovi i predmeti se ne mogu izuzeti. mulaæ se pakuje i åuva tako da se spreåi lomljenje i uniãtavanje karakteristiånih detalja na mulaæu. veñ se mora posebno pakovati i åuvati ãto je vrlo nepraktiåno.).).). grudvice zemlje i sl. Najåeãñe se pri mulaæiranju koristi gipsana kaãa. Ne mogu se izuzeti svi vaæni tragovi. Cilj mulaæiranja je da se dobije negativ traga. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 Pakovanje i åuvanje je sledeñi problem kod primene ove metode. Posebno se åesto mulaæiraju tragovi voænje. klizanja. ne moæe spakovati u fasciklu A4 formata. – na tragu pronaœe segment sa dobro izraæenim karakteristiånim detaljima (individualnim karakteristikama). sklopovi vozila (farovi. deblji sloj gipsane kaãe. pneumatik. Konaåno.). odnosno pneumatika. Ovako zapakovan predmet/trag se nekad åuva na drugom mestu (odvojeno od ostale dokumentacije). voænje. – ovaj segment traga se dobro oåisti od stranih materijala (granåice. oãteñenja objekata. – na trag se paæljivo (åaãom ili kaãikom) nalije prvi sloj gipsane kaãe. na ostalim povrãinama i na nepomiånim objektima (tragovi koåenja. a oåekuje se dalja analiza (veãtaåenje) traga – predmeta. – kad prvi sloj malo oåvrsne stavlja se armatura (ãtapiñi. granåice. P. jer su fiksirani na kolovozu. mulaæom se praktiåno izuzima negativ traga. – povrãina mulaæa se zaravna i na njoj napiãu podaci o nezgodi. Ovaj proces se zove mulaæiranje traga. Kasnije ñe veãtak moñi detaljno i uporedo analizirati mulaæ traga sa lica mesta i mulaæ pneumatika osumnjiåenog vozi210 .) mulaæ se digne i oåisti mlazom vazduha ili vode i – konaåno. – napravi se æitka gipsana kasa. komadi razbijenog stakla. Nabrojane prednosti i nedostaci odreœuju obim primene ove metode. delovi odeñe i obuñe peãaka. spona. tj. tragovi krvi. otpali delovi sa vozila (komad migavca. – ako je trag plitak ovaj segment se ogradi limenom trakom ili sliånim priruånim sredstvima visine 3-4 cm. kao ostali elementi dokumentacije. – pronaœe i detaljno analizira reljefni trag. moæe se izlivati negativ traga i ovaj odlivak izuzimati umesto traga. tahograf i sl. koåioni cilindar.) itd. ljuspice boje i sl. ãto predstavlja pozitiv ãara pneumatika.

po oåiglednosti. Ova analiza obezbeœuje eliminaciju. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije la ili sam pneumatik. 211 7. ne mogu se na istom mestu navoditi stavovi ili iskazi svedoka i utvrœene åinjenice. ali se mora naglasiti åiji su to stavovi i razdvojiti ih od åinjenica. prisustvom svedoka. veãtak i drugi stvore objektivnu podlogu za analizu saobrañajne nezgode.34 i to: 1) naåelo OBJEKTIVNOSTI 2) naåelo USAGLAÃENOSTI 3) naåelo SVEOBUHVATNOSTI 7. Ukoliko se subjektivni stavovi ne razdvoje od åinjenica. Misli se na ono ãto je ovlaãñeno lice utvrdilo opaæanjem i/ili na osnovu nesumnjivih struånih znanja. onda ovi subjektivni elementi moraju biti nedvosmisleno razdvojeni od åinjenica. vrlo je vaæno na licu mesta dokazati da mulaæ potiåe sa lica mesta.7.6. Ako se ipak. 7. Ovo se postiæe fotografisanjem traga koji se mulaæira.6.6. ako je znaåajno da se u uviœajnoj dokumentaciji registruje i neãto ãto nije objektivno (stavovi svedoka ili stavovi ovlaãñenih lica). Ovde bi trebalo napomenuti da su i subjektivni stavovi åesto od velike pomoñi. menja se njihov tretman. a ako su na tragu naœeni i dobro mulaæirani karakteristiåni detalji (individualne karakteristike). Konaåno.1. Dakle.). 34 Naæalost. ali ne i da je uåestvovalo u nezgodi. Meœutim. ako se trag ne moæe izuzeti (na primer. trag voænje u snegu. Mulaæiranje je vrlo oåigledan metod fiksiranja i nekad se. Sa druge strane. Mulaæiranje dolazi do izraæaja. dobijaju teæinu åinjenica. Zato se na licu mesta mora voditi raåuna i o drugim dokazima. Naåelo objektivnosti Prema ovom naåelu osnovni sadræaj svih elemenata uviœajne dokumentacije su åinjenice. To je preduslov da sud. a nekad dovode u pitanje verodostojnost ostalih åinjenica. tj. valja naglasiti da se mulaæiranjem dokazuje da je vozilo proãlo putem. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . u praksi su vrlo åesti primeri nekorektne dokumentacije sa uviœaja koja ne zadovoljava ova osnovna naåela. moæe porediti sa izuzimanjem predmeta. u rastopljenom asfaltu. opisom u zapisniku o uviœaju i sl. ovako se moæe vrãiti i identifikacija vozila. odnosno objektivno utvrœene stvari. TEHNIÅKA NAÅELA IZRADE UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE Za naãe potrebe mogu se izdvojiti tri osnovna naåela koja bi trebalo poãtovati pri izradi svake uviœajne dokumentacije. u blatu. u pesku i sl. naœu zajedno to se mora jasno naglasiti i nedvosmisleno razdvojiti.

Lipovac. Naåelo usaglaãenosti Ovo naåelo se moæe rasålaniti na pojedinaånu usaglaãenost i meœusobnu usaglaãenost. ukoliko nije drugaåije naglaãeno.) ne sme biti kontradiktornih tvrdnji.2. Pojedinaåna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost sadræaja pojedinih delova uviœajne dokumentacije (na primer. Jedan od najznaåajnijih suãtinskih elementa usaglaãenosti jeste usaglaãenost mera u razliåitim sadræajima (u zapisniku i u skici). a na osnovu svojih sluåajnih (sumnjivih) znanja i saznanja na licu mesta. Drugi bitan propust u praksi jeste odvojen rad ålanova ekipe i odvojeno (a ne zajedniåko) pravljenje delova dokumentacije. Ovo oteæava ili onemoguñuje korektnu analizu saobrañajne nezgode. Krsto Bezbednost saobrañaja U praksi su vrlo åeste greãke u vezi sa naåelom objektivnosti.6.35 Da se u praksi ne bi pravile ovakve i sliåne greãke mora se stalno imati u vidu da sadræaj uviœajne dokumentacije sud. Zato bi svakom uviœaju trebalo pristupiti savesno i struåno. u zapisniku. P. ista orijentirna prava itd.36 tako da konaåna dokumentacija bude suãtinski i terminoloãki usaglaãena. u situacionom planu ili na razmernoj fotografiji. skici i situacionom planu se odreœuju mesto sudara. prihvataju kao åinjenice. usaglaãenost izmeœu skice i zapisnika). veãtak i dr.) razliåitih delova uviœajne dokumentacije. ali i terminoloãku i svaku drugu usaglaãenost (iste oznake tragova. 36 Ovo podrazumeva i usaglaãavanje koje je sastavni deo zajedniåkog rada na uviœaju. uzroånik nezgode itd. Ove mere moraju biti usaglaãene sa merama u skici. Zato je vrlo praktiåno pri pisanju zapisnika kao podsetnik koristiti kotiranu skicu i beleãke sa lica mesta. 7. Eventualne sluåajne greãke ili propuste morali bi otkloniti ålanovi uviœajne ekipe zajedno. Najåeãña i najopasnija greãka jeste unoãenje i nerazdvajanje u zapisniku o uviœaju: – åinjenica koje je ekipa åulnim opaæanjem utvrdila – stavova koje su ekipi preneli svedoci i uåesnici nezgode – stavova do kojih je ekipa doãla zakljuåivanjem. ãto bi nam garantovalo pojedinaånu usaglaãenost. Naåelo meœusobne usaglaãenosti podrazumeva suãtinsku. Nepoãtovanje naåela usaglaãenosti najåeãñe je izazvano nemarnoãñu. neznanjem ili nesavesnim radom. I pored toga u praksi ima bezbroj primera nepoãtovanja ovog naåela. U zapisniku o uviœaju obavezno se unose sve vaæne mere na osnovu kojih fiksiramo lice mesta. naåin kretanja pre nezgode. Prema naåelu pojedinaåne usaglaãenosti u okviru pojedinih sadræaja dokumentacije (zapisnik. suãtinska i terminoloãka usaglaãenost svih sadræaja zapisnika o uviœaju). a bez obrazloæenja ovakvih stavova. 212 . ista orijentirna i fiksirna taåka. 35 Na 7 primer. a ne da se naknadno (na zahtev suda) “usaglaãava” ili proizvoljno prihvata jedan od dva suprotna stava i sl. Meœusobna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost izmeœu delova uviœajne dokumentacije (na primer. a s druge strane skrnavi ugled sluæbe koja vrãi uviœaj. situacioni plan i dr. fotodokumentacija.

Naåelo sveobuhvatnosti bi trebalo. trajanje uviœaja. ako zapisnik ne prikazuje sva merenja sa lica mesta on moæe biti pojedinaåno sveobuhvatan. Zadovoljenje ovog naåela zahteva struånost i iskustvo ålanova uviœajne ekipe. Pojedinaåna sveobuhvatnost podrazumeva da svaki element uviœajne dokumentacije (pojedinaåno) obuhvati sve ono ãto se od njega oåekuje. te da se u dokumentaciji nalazi sve ãto je znaåajno za analizu nezgode. obim i sadræaj zapisnika. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . nije zadovoljeno naåelo sveobuhvatnosti u celini. PRAKTIÅNA POSTUPANJA U RAZMATRANJU I RAZJAÃNJAVANJU SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Ma koliko bilo nezahvalno opisivati vrlo raznovrsne sluåajeve u praksi. vrlo su retke uviœajne dokumentacije koje bi zadovoljile naåelo sveobuhvatnosti. vrstu i broj ostalih priloga itd. (1) Kod saobrañajnih nezgoda sa malom materijalnom ãtetom Zakon ne predviœa obavezu obaveãtavanja OUP-a o saobrañajnoj nezgodi.3. i to: – sloæiti oko uslova nastanka nezgode. razmeru i sadræaj situacionog plana. Zato je. Sveobuhvatnost u celini podrazumeva da su primenjene sve metode fiksiranja (uraœeni svi elementi uviœajne dokumentacije). U ovim situacijama uåesnici nezgode se mogu sporazumeti. a moglo se utvrditi na licu mesta saobrañajne nezgode. vrlo oteæana ili åak onemoguñena precizna i pouzdana analiza saobrañajne nezgode. a ne retko donose se i pogreãni stavovi. Razlikujemo pojedinaånu sveobuhvatnost i sveobuhvatnost u celini. u praksi. Sliåno je i ako u. ako u njemu nema podataka o uåesnicima.7. jer se to oåekuje od zapisnika.6. nema podataka o putu i vremenu. a podrazumeva da se u uviœajnoj dokumentaciji mora nañi sve ono ãto sudu ili veãtaku moæe biti od znaåaja. u praksi. ako nije prikazan izgled lica mesta itd. Naæalost. 7.7. mogu se grubo razlikovati tri sluåaja. Na primer. jer se od zapisnika i ne oåekuje da prikaæe ãta je i kako mereno (ovo ñe prikazati skica lica mesta). Slobodno moæemo reñi: ãto je uviœajna dokumentacija tanja deblji su sudski spisi u vezi te saobrañajne nezgode ili ãto uviœaj traje krañe duæe traje sudski proces. oko krivice i iznosa ãtete i na osnovu toga jedan drugom isplatiti ãtetu37 ili 37 Najbolje bi bilo odmah naplatiti procenjenu ãtetu. Naåelo sveobuhvatnosti Ovo naåelo se moæe dovesti u vezu sa prethodna dva. Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7. 213 7. zapisnik neñe biti pojedinaåno sveobuhvatan. broj potrebnih fotografija. makar jednom elementu dokumentacije. Sa druge strane.7. ako nema podataka o tome ãta je i kako mereno. Primera radi. odreœivati sastav uviœajne ekipe. jer onaj ko treba da plati ãtetu moæe kasnije da poriåe krivicu (osnov za naplatu) i visinu ãtete. ako u dokumentaciji nema skice.

situacioni plan i ostale priloge).). Zahtev prati delimiåna ili potpuna uviœajna dokumentacija.). fotografiãe. Ovakve saobrañajne nezgode raspravlja sud (sudsko veñe) u kriviånom postupku. P. 214 . ako ovlaãñeno lice izlazi na lice mesta i vrãi uviœaj. Uviœaje vrãi istraæni sudija. (2) Kod saobrañajnih nezgoda sa znaåajnom materijalnom ãtetom. skicira. Ako je obaveãten o nezgodi. vrãi uviœaj. (3) Konaåno. u procesu razmatranja oãteñenja na vozilima. Ovako se nepotrebno ometa saobrañaj (jer uåesnici obavezno åekaju policiju i åesto ne pomeraju vozila sa kolovoza). Osiguranja ñe. osiguranja pod razliåitim izgovorima osporavaju sve izveãtaje koje su potpisali uåesnici nezgode i zahtevaju obavezan izlazak policije i saåinjavanje odgovarajuñe dokumentacije. u naãoj praksi se åesto zadovoljavamo pisanjem sluæbenih beleãki u ovakvim sluåajevima. Ukoliko se radi o nezgo38 Kod nas je ukinuta praksa popunjavanja Evropskog izveãtaja koji je predviœen meœunarodnom konvencijom o saobrañaju. da li postoji zakonski osnov za isplatu ãtete i koliki je iznos ãtete. izraœuje situacioni plan lica mesta. onda bi trebalo da radi i uviœajnu dokumentaciju (piãe zapisnik o uviœaju. skicu. a ekipa OUP-a mu pruæa struånu pomoñ (obezbeœuje lica mesta. Umesto Evropskog izveãtaja mogu se koristiti i drugaåiji formulari koje odreœuju osiguranja. postupi po zahtevu oãteñene stranke. policiji nameñu veñe obaveze i usporava proces razjaãnjavanja nezgode. kao i u drugim sluåajevima kad jedan od uåesnika to traæi. Tada se analizira prekrãajna odgovornost uåinioca nepropisne radnje. Meœutim. OUP-a (ili oãteñena stranka) podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. OUP-a evidentira podatke. Osiguranje je duæno da na osnovu saglasnosti uåesnika i popunjenog Evropskog izveãtaja o nezgodi38 (ili drugog izveãtaja) razmatra nezgodu. Fotodokumentacija se. U nekim sredinama se na licu mesta fotografiãe (klasiånim fotoaparatima) i razvijaju negativi. Naæalost. odnosno obaveãtenja o nezgodi. analizirati da li oãteñenja odgovaraju izjavama uåesnika.Lipovac. analizira i obraœuje tragove itd. ne radi. proceni ãtetu i izvrãi isplatu. Sa razvojem digitalne fotografije. samo na zahtev suda ili neke strane u sporu. prijavljuje prekrãaj i uåinioca prekrãaja organu unutraãnjih poslova. U ovim sluåajevima se redovno radi skica lica mesta sa izvornim merama. U ovim situacijama bi trebalo obavezno izraœivati kompletnu uviœajnu dokumentaciju (zapisnik o uviœaju. teãko povreœenih ili je prouzrokovana materijalna ãteta veña od zakonom predviœenog iznosa) predviœena je kriviåna odgovornost uåinioca kriviånog dela. Ovakve nezgode raspravlja sudija za prekrãaje. Ovlaãñeno sluæbeno lice izlazi na lice mesta. a fotografije da se rade naknadno. crta skicu lica mesta i sl. po pravilu. kod saobrañajnih nezgoda sa elementima kriviånog dela (gde ima poginulih. Zakon je predvideo da OUP vrãi uviœaj. a na osnovu zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. kod nezgoda u kojima se uåesnici nisu sporazumeli oko naåina nastanka nezgode (krivice). Krsto Bezbednost saobrañaja 7 – sloæiti oko uslova nastanka nezgode i na osnovu toga popuniti i potpisati Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi koji ñe predati u osiguranje. Naime. sve åeãñe se vrãi i fotografisanje lica mesta koje obuhvata snimanje minimalnog broja fotografija. fotodokumentaciju.

a posebno tragova i predmeta saobrañajne nezgode. Naprotiv. Åesti su primeri da se pojedine metode fiksiranja izostavljaju. a pozitivi samo po potrebi (na zahtev sudije za prekrãaje).39 Na primer. svaki element dokumentacije ima i niz nedostataka i zato nije dovoljan za kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja.8. 215 7. nisu retki sluåajevi da se na licu mesta primeni metod izuzimanja. 7. moæe se prihvatiti da se. fotografisanje je nezamenljiv metod fiksiranja zateåenog stanja i trebalo bi ga uvek primenjivati. kako bi se nadoknadio ovaj nedostatak. Naæalost. Takoœe su åesti sluåajevi da se ekipa na uviœaju zadovolji fiksiranjem samo malog broja “vaænih” tragova. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima dama sa nepoznatim uåiniocima. Svaki od elemenata uviœajne dokumentacije ima vaænih prednosti. baã zbog ove “uãtede”. zbog cene i nepraktiånosti postupka. Na primer.8. Samo svi elementi dokumentacije zajedno obezbeœuju kvalitetno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. Na licu mesta se åesto ne primenjuje fotografski metod.7. redovno rade negativi. radniku na uviœaju moraju biti jasne prednosti fotografije i naåini da se nedostatak fotografija delimiåno nadoknadi. Naime.40 kao jedini izvorni dokument iz koga bi se pregledno moglo videti ãta je i kako mereno na licu mesta. jer se skice uvek crtaju na licu mesta. Izuzetno. Sa druge strane. kompletiranja uviœajne dokumentacije. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . “zbog cene”. tj. a nisu retki sluåajevi da se nezgoda. u taåno odreœenim situacijama. Treba imati na umu to da. onda ñe ostali elementi dokumentacije (posebno zapisnik) biti detaljniji. 39 Posebno je neprihvatljivo da se izostavljanje pojedinih elemenata dokumentacije prihvata kao pravilo. u naãoj praksi veoma su åesti primeri nekorektnog i nekompletnog fiksiranja zateåenog stanja. zbog åega bi ga trebalo redovno primenjivati. Posebno se ne moæe pravdati nekorektno i nestruåno primenjivanje pojedinih metoda fiksiranja tragova. 40 Ovo se ne moæe niåim pravdati (osim æeljom da se sakrije nekvalitet uviœaja). neshvatljivo je da se u dokumentaciji ne dostavljaju skice lica mesta. a da se ne obezbedi nikakav dokaz da predmet potiåe sa lica mesta (ãto se kasnije vrlo lako obara u sudskom procesu). ãto svakako smanjuje pouzdanost i kvalitet kasnijih analiza. Ove specifiånosti se ogledaju i u redovnosti primene svih metoda fiksiranja tragova. PROBLEMI VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U NAÃIM USLOVIMA Na osnovu ovakvog pregleda jasno je da uviœaj saobrañajnih nezgoda ima niz karakteristika “klasiånog” uviœaja. u uviœaju redovno uåestvuje i kriminalistiåki tehniåar koji radi i izveãtaj o kriminalistiåko-tehniåkom pregledu lica mesta. Najåeãñe se “uãteda” u ceni fotografija sa lica mesta viãestruko plaña u sudskom procesu. ako se fotografisanje izostavlja. Posebno je neprihvatljivo da ovo postane pravilo i da se podrazumeva da fotografije nisu potrebne. ali i niz vrlo znaåajnih specifiånosti. ne moæe pouzdano i korektno analizirati.

... Unfallversuche. 1990.. Rivers. Saobrañajna kriminalistika. uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. Zemun. Kriminalistiåka fotografija (praktikum).. Maksimoviñ... Brisel. 1997. K.. Nicholas S. M. Thomas. Dragaå. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Beograd. Beograd. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. R. Beograd. Thomas. 1981. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Handbuch der Verkehrsunfall-rekonstruktion. International Congress. Lipovac. Zemun. 1996. Beograd.. V. Lipovac K. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda je sastavni deo sudskog procesa i tako bi ga trebalo i tretirati. i Aranœeloviñ M. 1994. Privredna ãtampa. Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy. Osnovni kurs za policajce. Lipovac.. M. P. Gregory C. i Rau H. Vujaniñ M. H. III deo. Vodineliñ. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje. Beograd. V. Society of Automotive Engineers. 2000. Zemun.. Charles C. Tumbas. Lipovac. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook. S. 2003.. Literatura Aranœeloviñ. R. i Todoriñ U. Cena uviœaja je samo jedan (mali) deo cene sudskog procesa. Beograd. Harmonization of European Accident Investigation Sistems. Primenjena kriminalistiåka tehnika.. Gorkiñ. Transport Research Apas. 1986.. Æarkoviñ M. Smith.Lipovac. Ãkuliñ. 2000 (208 p). Level 3. Maksimoviñ. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – elementi saobrañajne trasologije. K... Savremena administracija. Bezbednost drumskog saobrañaja. Beograd. Uãtede na uviœaju su prihvatljive. H. 1994. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 1998. (262 p). Illinois.. Burg. 1996. Medicinska kriminalistika. samo ako neñe znaåajnije poskupiti sudski proces. i dr. Lesson # GP15: Traffic Accident Management (pisani materijali za nastavu). Prilog definisanju pojma uviœaja. Kriminalistiåka tehnika. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. (312 p). Verlag Information Ambs Gmbh. i Banoviñ B. P. Traffic Accident Investigators’ Manual. Bezbednost 3. 2001 (364 p). Mitroviñ. 216 7 . Detroit. i Lindenmann H. S. Publisher. Michigan. R. 1991. Traffic Accident Investigator's Manual for Police.W.. Saobrañajni fakultet. Policijska akademija. Kippenheim. 1995. Burg. Verlag INFORMATION Ambs Gmbh. Road Transport VII – 33.. Kriminalistiåka tehnika. Rolly Kinney J. K. R.. p321-336.. Zemun. Zemun. 1994. OEBS.. M. Evenston. 1981. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Baker. Rivers. 1963. Kippenheim. Polje. Zemun.W. 1996. R..

Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada . Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda 8. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode 8.3.1. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 8. Pojam tragova saobrañajne nezgode 8.5.2.8.4.

za potrebe jednog kursa o uviœajima. na lica i æivotinje (povrede. metodama istraæivanja i obrade ovih tragova. Za naãe potrebe je sasvim adekvatna uæa definicija traga saobrañajne nezgode: Pod tragovima saobrañajne nezgode podrazumevamo sve posledice (promene) saobrañajne nezgode koje se mogu registrovati – fiksirati. te moguñnostima analize saobrañajnih nezgoda na osnovu tragova. u najopãtijem smislu. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE .).). Ovo je vrlo opasna greãka koja dovodi do zanemarivanja grupe vrlo vaænih tragova saobrañajne nezgode na osnovu kojih se ne moæe vrãiti nikakva identifikacija. ali su vrlo vaæni za analizu uslova nastanka nezgode (npr. Suãtina analize saobrañajne nezgode obiåno se svodi na otkrivanje okolnosti pod kojima se dogodila nezgoda.1. 219 8. promene æivotnih ciljeva itd. Ova zavisnost se koristi u istraæivanju saobrañajnih nezgoda. podrazumevaju se sve promene – posledice te saobrañajne nezgode. a na osnovu nastalih promena (na osnovu analize tragova saobrañajne nezgode). Ovo je neprihvatljivo ãiroka definicija. kao i na okruæenje (promene meœuljudskih odnosa. promena ponaãanja. klizanja itd.8. Ãta je to trag saobrañajne nezgode? Pod tragovima saobrañajnih nezgoda. promena poloæaja i druge promene na vozilu). na put i putne objekte (promena poloæaja. u svakoj saobrañajnoj nezgodi. promene raspoloæenja itd.). i to: naåinom nastanka. u naãoj praksi je prisutna jedna. nastaju vrlo razliåite promene. povrede. Saobrañajna trasologija je deo trasologije koji se bavi prouåavanjem tragova saobrañajnih nezgoda. oãteñenja i druge promene na objektima i putu i drugim povrãinama). tragovi koåenja. Dakle. Ove promene se odnose na vozilo (oãteñenja. Sve nabrojane i druge promene nastale su kao posledica saobrañajne nezgode i zavise od okolnosti pod kojima se nezgoda dogodila. tragovi zanoãenja. objekta. Konaåno. vrlo opasna greãka: pod tragovima saobrañajnih nezgoda nekad se podrazumevaju samo identifikacioni tragovi (posledice saobrañajne nezgode na osnovu kojih se mogu identifikovati lica ili vozila koji su uåestvovali u nezgodi). POJAM TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Trasologija je nauka koja prouåava tragove. Naime. posledica nezgode je i promena raspoloæenja uåesnika i sl. promene na odeñi i obuñi.

imaju razliåit znaåaj. Kriminalistiåki znaåaj tragova Kriminalistiåki znaåaj traga se odnosi na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrdi ãta se dogodilo i ko je u tome uåestvovao. jer uvek postoji moguñnost da neãto “oåigledno” i “jasno” naknadno moramo dokazivati. odnosno od kojeg vozila ili lica potiåe neki trag. U tom sluåaju imamo 8 220 . U sluåajevima kada nije poznato koje vozilo ili lice je uåestvovalo u nezgodi. a koji su u vezi sa saobrañajnom nezgodom. ZNAÅAJ TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Nezgodu analiziraju i o njoj odluåuju lica koja nisu bila na licu mesta nezgode. poloæaj. karakteristike tragova. obrada tragova na licu mesta. ako se na osnovu tog traga moæe pouzdanije i viãe zakljuåiti o vaænim elementima saobrañajne nezgode. Krsto Bezbednost saobrañaja Tragovi saobrañajnih nezgoda se mogu prouåavati sa viãe aspekata: proces i uslovi nastanka tragova. razlikujemo kriminalistiåki (kriminalistiåko–tehniåki) i saobrañajni (saobrañajno–tehniåki) znaåaj tragova. Da bi se ovakve analize mogle korektno sprovesti.2. Razliåiti tragovi. struåno i pouzdano utvrdi da se radi o saobrañajnoj nezgodi. Za naãe potrebe ograniåiñemo se samo na prouåavanje tragova u funkciji njihove kvalitetne obrade. izgled i druga svojstva tragova u direktnoj su vezi sa saobrañajnom nezgodom. Tek kada se. moæemo nastaviti sa vrãenjem uviœaja. åesti su sluåajevi da pogine saputnik (lice iz vozila). Znaåaj traga je veñi. 8. Izmeœu ova dva znaåaja ne moæe se povuñi jasna granica. P. na osnovu analize tragova. oblik. veãtaåenje pojedinih tragova i sliåno. vrãi se eliminacija i/ili identifikacija lica i vozila koja su uåestvovala u nezgodi. Analiza saobrañajne nezgode (razmatranje i razjaãnjavanje) svodi se na detaljnu analizu svih tragova i na struåno povezivanje karakteristika tragova sa uslovima pod kojima se dogodila nezgoda. ubistvu) koje se pokuãava prikriti saobrañajnom nezgodom.2. 8. veñ se oni meœusobno prepliñu. Dakle. sa uslovima koji su prethodili saobrañajnoj nezgodi. analiza tragova. ovaj aspekt znaåaja se odnosi na pitanja ÃTA? i KO? Prvi korak na uviœaju odnosi se na utvrœivanje da li se radi o saobrañajnoj nezgodi ili nekom drugom delu (npr. Vrsta. razdvojiti i pojedinaåno objasniti ova dva aspekta znaåaja tragova saobrañajne nezgode. u razliåitim situacijama. Zakljuåke o tome kako se nezgoda dogodila donose na osnovu analize tragova – posledica te nezgode.Lipovac. tj. uslovno. Ipak ñemo na ovom mestu.1. a preæiveli putnik tvrdi da je saputnik (pokojnik) vozio u vreme nezgode i sliåno. intenzitet. neophodno je u uviœajnoj dokumentaciji struåno i sveobuhvatno fiksirati sve tragove zateåene na licu mesta. a niti su videla kako se nezgoda dogodila. Prema tome ãta se na osnovu traga moæe zakljuåiti o nezgodi. Na primer. O kriminalistiåkom znaåaju tragova moramo stalno razmiãljati.

mesto sudara. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Eliminacija svih vozila/lica koja sigurno nisu uåestvovala u nezgodi olakãava i usmerava dalje pretraæivanje i dokazivanje. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode posla sa nepoznatim licem koje je upravljalo vozilom.2. åiji je cilj da se. Ako su na licu mesta naœene ljuspice zelene boje. nekad nije poznato od koga vozila potiåe odreœeni trag. 2 Pri tome su vaæna tri odvojena postupka: postupak na licu mesta koji bi trebalo nedvosmisleno da dokaæe da sporni uzorak (predmet ili trag) potiåu sa lica mesta. onda oni ne potiåu od vozila koja imaju ãiroke pneumatike. kao i zelena vozila koja nisu oãteñena (nije im otpala boja). Meœutim. utvrœujemo da odreœeno vozilo/lice ili klasa vozila. Ovo se redovno dogaœa (nije poznato poreklo traga) u sluåajevima pomeranja vozila posle nezgode.1 Identifikacija je proces u toku kojeg primenom nauånih metoda utvrœujemo da je odreœeno vozilo/lice uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. kriminalistiåki znaåaj posebno dolazi do izraæaja u sluåajevima kada je lice ili vozilo napustilo lice mesta ili se pomerilo posle nezgode. pravci kretanja. primenom proverenih nauånih metoda. Eliminacija je proces u toku koga.). Pretraga i operativna kontrola ñe se usmeriti ka vozilima åiji pneumatici su pribliæno ãiroki 12 cm. obuñe. Ovo se najåeãñe postiæe kriminalistiåko-tehniåkim veãtaåenjima. Sa druge strane. smerovi kretanja. 221 8. primenom proverenih nauåno-tehniåkih metoda. analiza i obrada osumnjiåenog vozila/lica koji bi trebalo da pouzdano dokaæu da nesporni uzorak potiåe sa osumnjiåenog vozila/lica i sam postupak veãtaåenja kojim se dokazuje da sporni i nesporni uzorak potiåu od iste celine. autobusa i drugih vozila åiji su toåkovi znatno ãiri od 12 cm. povrãina i oblika na spornom i nespornom uzorku. 1 Na primer.8. odnosno lica nisu uåestvovali u nezgodi. vlakana i sliåno. komad razbijene plastike sa pozicionih svetala i sliåno). – delovi odeñe. Ovaj proces je veoma vaæan i nezaobilazan u toku otkrivanja nepoznatog vozila/lica. Za mehanoskopska uklapanja posebno su pogodni: – veñe ljuspe boje sa vozila. Na terenu ñe se u operativnoj kontroli zaustavljati i detaljnije proveravati vozila marke “Mercedes”. niti od teretnih vozila. Saobrañajni znaåaj tragova Saobrañajni znaåaj traga odnosi se na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrde bitne okolnosti pod kojima se dogodila saobrañajna nezgoda (brzine uåesnika. 8. elementi prostorno-vremenske analize itd. usporenja vozila.2 Mehanoskopsko uklapanje je jedna od najjednostavnijih i najpouzdanijih metoda identifikacije kod saobrañajnih nezgoda. U cilju otkrivanja nepoznatog vozila ili nepoznatog lica vrãe se eliminacija i identifikacija. Ako su na licu mesta ostali tragovi koåenja ãirine 12. komad ukrasne lajsne.00 cm. Identifikacija se vrãi na osnovu uklapanja sluåajno nastalih (neponovljivih) linija.2. nedvosmisleno utvrdi da li tragovi i predmeti naœeni na licu mesta (sporni uzorak) potiåu od osumnjiåenih vozila/lica (nesporni uzorak). – komadi delova otpali sa vozila (komadi razbijenog migavca. u daljem radu ñemo eliminisati vozila koja na sebi nemaju zelene boje. ako su na licu mesta naœeni otpali delovi okvira fara vozila marke “Mercedes” onda ovi delovi ne potiåu od ostalih tipova (marki) vozila.2.

nikad se ne sme zaboravljati ni saobrañajni znaåaj tragova. Ovo je jedna od najznaåajnijih specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda. ali i odreœuje procedura njihove obrade (uviœaja) i sudskog procesa (kriviåno delo razmatra sudsko veñe. objekata i predmeta i – ostali tragovi nezgoda. 8. Naime. Åesto i sastav uviœajne ekipe zavisi od toga da li je bilo povreda lica (sudija izlazi samo ako ima povreœenih. samo ako ima teãko povreœenih lica ili ako ima poginulih). Naime.1. nekad se na terenu (pri uviœaju saobrañajnih nezgoda sa NN uåiniocem) potpuno posvetimo kriminalistiåkom znaåaju (kako bi se otkrio uåinilac nezgode). a prekrãaj razmatra sudija za prekrãaje). o kojoj se nekad ne vodi dovoljno raåuna. Otkriti nepoznatog uåesnika saobrañajne nezgode je tek prvi korak u sudskom procesu. moæe da povlaåi kriviånu odgovornost. pa ovakvi predmeti ostaju nereãeni. Ako nije bilo registrova- 8 222 .3. ali za analizu nezgode i dokazivanje njegove odgovornosti presudan je saobrañajni znaåaj tragova. a saobrañajni znaåaj se odnosi na pitanje KAKO? (kako se dogodila saobrañajna nezgoda?). moramo imati u vidu da smo tek omoguñili voœenje sudskog procesa. Podela tragova prema vrsti Sve tragove saobrañajnih nezgoda prema vrsti moæemo podeliti na: – povrede lica i æivotinja.Lipovac. – oãteñenja vozila. tj. Povrede lica su svakako najznaåajnije posledice nezgoda. Ma kako. nezgoda ima obeleæje kriviånog dela. 8. kriminalistiåki znaåaj tragova odnosi se na pitanje ÃTA? (ãta se dogodilo: nezgoda ili klasiåno ubistvo koje se æeli prikriti nezgodom) KO? (ko je uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi?). Ma koliko on bio vaæan. te da se njegovim otkrivanjem zavrãava uloga policije. ovde ñemo navesti one podele koje su najznaåajnije za kvalitetno vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. nemamo valjane elemente za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode. a zanemarimo saobrañajni znaåaj. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle. U zavisnosti od prisustva i vrste povreda lica (lakãe ili teãke) vrãi se klasifikacija saobrañajnih nezgoda. a pravi krivci nekaænjeni.3. ali i jedna od najåeãñih greãaka na terenu. P. Kad otkrijemo uåinioca. neñe se moñi korektno i pouzdano analizirati nezgoda. pogreãan je stav da se posao policije iskljuåivo odnosi na traganje za nepoznatim poåiniocem. KLASIFIKACIJE TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Mada postoje brojni kriterijumi za podelu tragova. Ovo je veoma znaåajna specifiånost uviœaja saobrañajnih nezgoda. U supotnom. u nekim situacijama. Ako je doãlo do povreœivanja lica ili ima poginulih. bio izraæen kriminalistiåki znaåaj.

a veoma su vaæni za analizu nezgode. o åemu ñe kasnije biti viãe reåi. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda nih povreda. Ovde se. misli na tragove kretanja vozila.3. dok se o mikrotragovima ne vodi dovoljno raåuna. Oãteñenja mogu biti posebno znaåajna za odreœivanje odgovornosti pojedinih uåesnika nezgode. dele na: – mikrotragove i – makrotragove. a makrotragovima se ne moæe iskljuåiti ni jedna verzija. Pored povreda i oãteñenja u nezgodama nastaju i vrlo razliåiti tragovi koji se ne mogu podvesti pod ove dve grupe. – tragove nastale u fazi nezgode i – tragove nastale posle nezgode. Mikrotragovi su tragovi koji se zbog svoje veliåine ne mogu uoåiti golim okom. Zato se niz vrlo jednostavnih situacija ne moæe korektno analizirati. niti rekonstruisati. u sluåaju potrebe. ostale tragove na saobrañajnim povrãinama i sliåno. tako da se mogu uoåiti golim okom. oãteñenja imaju i ogroman kriminalistiåkotehniåki i saobrañajno-tehniåki znaåaj. U praksi se. tragovi obraœuju samo kada su vidljivi. pretraæuju posebnim metodama i uz pomoñ posebnih pomagala. Oãteñenja vozila. Najåeãñe se na licu mesta saobrañajne nezgode zadovoljavamo obradom makrotragova. 8. 8. – izmene makrotragova (fingiranih situacija). povrede imaju i kriminalistiåko – tehniåki i saobrañajno – tehniåki znaåaj. – saobrañajnih nezgoda sa nepoznatim uåiniocima i – kad su iskazi svedoka protivreåni. pre svega. tragovi saobrañajne nezgode se dele na: – tragove nastale pre saobrañajne nezgode. Zato se mesta na kojima oåekujemo mikrotragove. naæalost. Mikrotragovi imaju poseban znaåaj u sluåaju: – kada se sumnja da se nezgodom pokuãava skriti klasiåno ubistvo. Makrotragovi su dovoljne veliåine. objekata i predmeta su sledeña znaåajna posledica nezgode. odnosno veliåine stvarne ãtete prouzrokovane saobrañajnom nezgodom. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . otpale materijale i delove.3.2. Meœutim. Pored ovog procesnog znaåaja.3.8. Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali Prema fazi u kojoj su tragovi nastali. nezgoda se tretira kao prekrãaj.3. Podela tragova prema veliåini Tragovi se. Osiguravajuñi zavodi su posebno zainteresovani za kvalitetno dokumentovanje ovih tragova. 223 8. prema veliåini.

razlikujemo: – tragove na kolovozu. Ålanovi uviœajne ekipe. nastaju sledeñi tipiåni tragovi: – tipiåni tragovi na vozilu: oãteñenja prednjeg branika.4. trag œona obuñe peãaka na mestu sudara. – tragove na vozilima i objektima i – tragove na licima i leãevima. Podela tragova prema mestu nalaæenja Prema tome gde se tragovi nalaze. Naime. oãteñenja vetrobranskog stakla. Da bi ovo bilo uspeãno moraju se poznavati mehanizmi razliåitih tipova nezgoda. Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali Za naãe potrebe moæda je najznaåajnija podela tragova prema saobrañajnoj situaciji na: – tipiåne i – netipiåne tragove saobrañajne nezgode. kod obaranja peãaka. Tipiåni su svi tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip saobrañajne nezgode. u zoni mesta sudara i posle mesta sudara). a pri velikim brzinama i oãteñenja krova vozila i delovi kose i krvi na åeonoj ivici krova. tragovi koåenja na obodu pneumatika itd. oãteñenja prednjeg poklopca sa ili bez otpalih ljuspica boje.. P.3. – tragove na povrãinama van kolovoza. Na primer. 8. predmeti i delovi odeñe i obuñe peãaka itd. oãteñenja prednje åeone maske vozila. a posebno rukovodioci uviœaja.3. bez ugroæavanja kvaliteta uviœaja (prvo se obraœuju tragovi na kolovozu ili delovima kolovoza. na objektima i povrãinama izvan kolovoza mogu da se obraœuju i posle delimiånog ili potpunog uspostavljanja saobrañaja). zatim spolja vidljivi tragovi na licima i leãevima. Ovo omoguñava brzo uspostavljanje odreœenih saobrañajnih tokova ili njihovu normalizaciju. Kad rukovodilac uviœaja shvati o kakvoj se nezgodi radi. 8 224 . 8. Ova podela je znaåajna za odreœivanje redosleda pretraæivanja na licu mesta saobrañajne nezgode. postoje situacije kada je hitnost najvaænije obeleæje uviœaja saobrañajne nezgode. U tom smislu ova podela olakãava traæenje pojedinih tragova na licu mesta. on bi morao taåno znati koje tragove i gde da traæi. pa je vrlo vaæno definisati redosled obrade tragova. a tragovi na vozilima.Lipovac.. Krsto Bezbednost saobrañaja Pored toga ãto su pojedini tragovi karakteristiåni za odreœenu fazu nezgode.5. moraju biti struåni da za svaku nezgodu odrede tipiåne tragove. oni su najåeãñe vezani i za odreœenu lokaciju (ispred mesta sudara. materijali i delovi otpali sa vozila posle mesta sudara. – tipiåni tragovi na kolovozu: tragovi koåenja iza toåkova vozila.

na mestu suvozaåa: oãteñenja kasete i delova ispred suvozaåa. Trebalo bi napomenuti da se nalaæenje i istraæivanje opisanih tragova radi uporedo. oãteñenja i lomljenje unutraãnjeg ogledala. povrede glave i åela od ogledala. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na ruåici menjaåa. krvni podlivi i prelomi rebara. obuña vozaåa izmeœu papuåica itd. õemper.. oãteñenja isturenih delova vrata suvozaåa (ruåica za otvaranje stakla. preneti materijali i delovi sa vozila na pantalone u zoni potkolenice. u predelu butne kosti i karlice. – tipiåni tragovi na telu peãaka: krvni podlivi ili prelomi kostiju u predelu potkolenice. prelomi kostiju ruku. – u vozilu. nasloni za ruke i sl. butne kosti i karlice. prelomi kostiju ãaka kojima je dræao volan ili ruåicu menjaåa. tragovi u vidu ãara sa papuåica na œonu obuñe itd. tragovi œona obuñe vozaåa na papuåicama koånice... tragovi krvi na mestu suvozaåa itd. ruåica vrata. povrede glave od udara u ogledalo i u vetrobransko staklo. oãteñenja kasete i delova ispred vozaåa.) itd. oãteñenja. tragove krvi i tkiva na polomljenom ogledalu. U situacijama kada sumnjamo ko je upravljao vozilom. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE – tipiåni tragovi na odeñi i obuñi peãaka: obrisi na œonu obuñe koja je kontaktirala sa podlogom u trenutku sudara. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na kontrolnoj tabli. povrede skoånih zglobova nogu (uganuña i sl. . tako da se stalno traæe odgovarajuñi tragovi veñ naœenim tragovima (parovi tragova).). povrede lobanje od udara u vetrobransko staklo. znaåajno je obratiti paænju na tipiåne tragove koji se mogu nañi: – u vozilu. krvni podlivi i serijski prelomi rebara. oãteñenja i tragovi vlakana odeñe na pojasu vozaåa. krvni podlivi i rane u vidu rascepa na glavi. oãteñenja i tragovi vlakana na pojasu suvozaåa. tragove œona na podlozi – podmetaåima ispod nogu vozaåa. na mestu vozaåa: oãteñenja volana u vidu deformacija. oãteñenja vetrobranskog stakla ispred suvozaåa (åeãñe nastaju nego kod vozaåa). majicu i sl. “gasa” ili spojnice.). krvni podlivi u pravcu pruæanja pojasa itd. pocepane pantalone u predelu potkolenice. dlake i tragovi krvi na vetrobranskom staklu ispred vozaåa. – na vozaåu: krvni podliv u pravcu pruæanja pojasa. – na suvozaåu: povrede ruku. tragovi œona na podlozi sipod nogu suvozaåa.3. prelomi lobanje itd. prelom i krvni podlivi potkolenica i nadkolenica. 225 8. – laæni tipiåni tragovi i – tipiåni tragovi koji nedostaju. prelomi potkolenice i povrede stopala od papuåica. kruæni krvni podliv od volana... Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda Moæemo razlikovati tri vrste tipiånih tragova: – pravi tipiåni tragovi. preneti materijali sa vetrobranskog stakla na leœa (na kaput.8.

a koji bi morali ostati.3. P. Tragovi mogu biti: – netipiåni po vrsti. na licu: – nañi sve tragove. Åesto je analiza tipiånih i netipiånih tragova presudna za analizu nezgode. Posebno je vaæno kvalitetno obraditi i laæne tipiåne tragove. krivolinijske i kombinovane). – koncentrisane tragove. ako je ova verzija taåna. ali nisu nastali u konkretnoj nezgodi. – linijske tragove (pravolinijske. – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove (ukljuåujuñi i laæne tragove).6. Nenalaæenje ovih tragova znaåi: da nismo detaljno pretraæili lice mesta. Krsto Bezbednost saobrañaja Pravi tipiåni tragovi su oni tragovi koji su tipiåni za datu saobrañajnu nezgodu i potiåu od te nezgode. – netipiåni po poloæaju i – netipiåni po intenzitetu. Taåkasti tragovi su svi tragovi saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne za analizu nezgode i ne moraju da se mere na licu mesta. 8. kako bi se kasnije (u sudskom postupku) moglo dokazati da oni ne potiåu od konkretne nezgode). Netipiåni su oni tragovi koje ne oåekujemo za dati tip nezgode. Da bi se ovo izbeglo neophodno je. Tipiåni tragovi koji nedostaju su tipiåni tragovi za odreœenu verziju saobrañajne nezgode koje na licu mesta ne nalazimo. a kasnije i u sudskom postupku. – povrãinske tragove i – zapreminske tragove. a nalaze se na licu mesta. sve tragove nezgode moæemo podeliti na: – taåkaste tragove. Ovi tragovi mogu nastati: – pre konkretne nezgode (u nekoj drugoj nezgodi ili saobrañajnoj situaciji) ili – posle konkretne nezgode (fingiranjem tragova i situacije). Laæni tipiåni tragovi su tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip nezgode. Najåeãñe su ovo 8 226 . Laæni tipiåni tragovi mogu pogreãno usmeriti rad na uviœaju. Postojanje ovih tragova åesto dovodi u sumnju izjave svedoka ili potvrœuje druge alternative. kako bi se na licu mesta dokazalo i dokumentovalo da ih nema. Makoliko se netipiåni tragovi ne uklapali u naãu misaonu rekonstrukciju dogaœaja. Ovim tragovima se mora posvetiti znaåajna paænja. trebalo bi ih korektno obraditi na licu mesta.Lipovac. Podela tragova sa aspekta merenja Sa aspekta merenja. da su ovi tragovi uniãteni ili da data verzija nije taåna.

na neke znaåajne tragove mogu ukazati uåesnici i svedoci nezgode. lokva teånosti åije dimenzije nisu vaæne. Kada struåno lice shvati ãta se desilo. traæe na osnovu misaone rekonstrukcije dogaœaja. akumulator itd. ali postoje i veliki tragovi (predmeti) saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne. Meœutim. Pronalaæenje tragova je u direktnoj vezi sa shvatanjem uslova i naåina kako se dogodila saobrañajna nezgoda. a ne bi garantovalo otkrivanje svih vaænih tragova. Ovu misaonu rekonstrukciju bi trebalo na licu mesta. a posebno rukovodilac uviœaja.1. trebalo bi da taåno zna gde i koje tragove oåekuje na licu mesta (tipiåni tragovi saobrañajne nezgode). OBRADA TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 8. pomaæu tako ãto sugeriãu na postojanje tragova i ukazuju na njihovu vaænost za analizu nezgode. Povrãinski tragovi su tragovi saobrañajne nezgode rasuti na veñoj povrãini åiji poloæaj.4. trebalo bi pouzdano odgovoriti na pitanje: “koje tragove i gde da traæimo?”. pa ñe se obraœivati kao taåkasti tragovi (npr. Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Gde se traæe i koji tragovi saobrañajne nezgode? Pronalaæenje tragova je. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda mali tragovi. prvenstveno. neophodno je shvatiti saobrañajnu situaciju. Zapreminski tragovi su tragovi koji imaju znaåajnu i treñu dimenziju (dubinu ili visinu). Oni to mogu uåiniti direktno – pokazujuñi tragove ili indirektno – objaãnjavajuñi kako se nezgoda dogodila. Pretraæivanje celog prostora bez jasnih oåekivanja samo bi nepotrebno oduzelo vreme. To je najåeãñe kriminalistiåki tehniåar ili saobrañajni policajac. Na osnovu åega se traæe tragovi? Tragovi se. napraviti korektnu misaonu rekonstrukciju saobrañajne nezgode. Meœutim. Linijski tragovi su oni tragovi åija je jedna dimenzija (duæina) izraæena (bitno veña) u odnosu na drugu (ãirinu). da bi se kvalitetno i efikasno pronaãli svi vaæni tragovi saobrañajne nezgode. torba koja je ispala peãaku. Kada se shvati saobrañajna situacija. 8. Ko traæi tragove saobrañajne nezgode? Tragove saobrañajne nezgode pronalazi i obraœuje ålan uviœajne ekipe koji je nesumnjivo osposobljen za ovaj posao.).4. oblik i pravac pruæanja su vaæni (najåeãñe pravac pruæanja ovih tragova pomaæe veãtaku da utvrdi pravac kretanja vozila neposredno pre sudara). neprekidno usaglaãavati i menjati u zavisnosti od toga da li postoje tipiåni tragovi za tu situaciju ili ih nema. Ostali ålanovi ekipe. Koncentrisani tragovi su svi tragovi koji su koncentrisani na manjim povrãinama i åija je veliåina bitna.8. na prvi pogled. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE .4. odnosno na osnovu shvatanja saobrañajne situacije. prvi korak u njihovoj obradi. 227 8. tj.

Naime. 8. Kakav je odnos izmeœu obezbeœenja tragova i obezbeœenja lica mesta? Obezbeœenje tragova je samo jedan element obezbeœenja lica mesta. Na primer. Krsto Bezbednost saobrañaja Koje tragove bi trebalo traæiti i obraœivati? Na licu mesta bi trebalo nañi i analizirati sve tragove saobrañajne nezgode. kako bi se vrãila eliminacija onih koji nisu ostavili takav trag. Ovo pomaæe u odreœivanju tipiånih i netipiånih tragova saobrañajne nezgode.4. isti tragovi ñe biti vrlo znaåajni i biñe sveobuhvatno fiksirani. Shvatajuñi izjave. Ako su na tragu voænje dobro uoåljive ãare. pa i saobrañajne nezgode. rukovodilac uviœaja shvata saobrañajnu situaciju i mehanizam nastanka tragova. P. Posebno je vaæno spreåiti one promene koje bi umanjile znaåaj traga ili bi mogle doprineti nekorektnim analizama traga. Konaåno. Kako bi trebalo obraœivati odabrane – znaåajne tragove? Za kvalitetnu obradu tragova. Osnovni sadræaji obezbeœenja lica mesta odnose se na spreåavanje novih saobrañajnih 8 228 . Ne postoji drugo pravilo po kome se aproksimiraju jedni tragovi.Lipovac. Nekad se jedan vaæan element – okolnost pouzdano i precizno dokumentuje jednim ili sa viãe tragova. Pri tome rukovodilac uviœaja stalno uporedo analizira izjave i naœene tragove na licu mesta. Neki drugi tragovi koji bi ovu okolnost takoœe dokumentovali. U drugoj situaciji (ako nema pouzdanijih tragova). Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Ãta se podrazumeva pod pojmom obezbeœenje tragova SN? Obezbeœenje tragova podrazumeva spreåavanje njihovog pomeranja.2. za svaki trag bi trebalo znati koje vaæne informacije pruæa u procesu razmatranja i rasvetljavanja nezgode. na licu mesta se nalazi i po nekoliko stotina raznih tragova. oni se opredeljuju i za tragove kojima se dokumentuju najznaåajniji elementi zateåenog stanja. U takvim sluåajevima rukovodilac uviœaja se moæe opredeliti da ove druge tragove zanemari i ne fiksira. Znaåaj izjava uåesnika i oåevidaca? Na licu mesta bi redovno trebalo uzeti izjave uåesnika ili svedoka nezgode. Kada su rukovodilac uviœaja i struånjak za obradu tragova odredili ãta ñe biti znaåajno za sveobuhvatnu i pouzdanu analizu nezgode. Ako se radi o NN vozilu meri se i ãirina ovih tragova. trebalo bi poznavati i pravilno ceniti njihov znaåaj. ne daju niãta novo. te ga obraditi na naåin da se ove informacije i kvalitetno prenesu. Naime. Meœutim. u uviœajnoj dokumentaciji se fiksiraju samo oni tragovi koji su znaåajni za analizu saobrañajne nezgode. Trebalo bi posebno ceniti delove izjave koji nisu u skladu sa tragovima i ovo kvalitetno fiksirati. trag se mulaæira itd. ako se na reljefnom tragu voænje nalaze i neki karakteristiåni detalji. one se fotografiãu razmerno u cilju eliminacije onih pneumatika åije se ãare razlikuju. niti su pouzdaniji. Kod traga koåenja meri se i njegova duæina kako bi se izraåunavale brzine kretanja vozila. kod traga voænje odreœuje se njegov poloæaj kako bi se utvrdila putanja vozila. Tako se zanemaruje veliki broj tragova koji ne pruæaju nikakve nove informacije o nezgodi. promene ili uniãtavanja. Tragove bi trebalo obraditi tako da se zadovolji njihov znaåaj. a izdvajaju i obraœuju neki drugi.

parkiranjem sluæbenog vozila itd. kada se vozila i neki predmeti moraju pomerati (zbog oslobaœanja povreœenih ili zbog uspostavljanja saobrañaja). U nekim sluåajevima. kupama. 2) da preduzme sve ãto je u njegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijanje saobrañaja i da nastoji da se ne menja stanje na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi.. Postupak obezbeœenja tragova od strane radnika policije? Prvo bi trebalo spreåiti nesluæbena lica (lica koja naiœu ili se zateknu na mestu nezgode. razapinjanjem posebnih traka (sa jasnim porukama o prisustvu policije) koje ograniåavaju zonu u kojoj se oåekuju tragovi.8. Kada poåinje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode poåinje odmah posle saobrañajne nezgode. Meœutim. uåesnici nezgode i sl. (ålan 148. Ova njihova obaveza je posebno istaknuta kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. . Posebno je vaæno naglasiti znaåaj obezbeœenja izuzetih predmeta sa lica mesta koji ñe biti naknadno analizirani. pa i obezbeœenja tragova. Ovo se moæe postiñi posebnim saobrañajnim znakovima (“uviœaj u toku”. 229 8. struånjak za obradu tragova dobro ñe markirati sve znaåajne tragove kako bi ih ålanovi uviœajne ekipe lako videli i åuvali. Posle dolaska ekipe za vrãenje uviœaja policijska patrola ñe izvestiti o obezbeœenju lica mesta i obezbeœenje i obradu tragova i predmeta saobrañajne nezgode preuzeñe rukovodilac uviœaja.4. “stop-policija” i sl.) da se nekontrolisano pribliæe tragovima i predmetima nezgode. rampama i drugim preprekama. za tragove koji ñe biti izuzeti zbog nekih dodatnih ispitivanja i analiza obezbeœenje se nastavlja do okonåanja ovih analiza. uåesnici u nezgodi su duæni da obezbede lice mesta. Posle ograniåavanja lica mesta saobrañajne nezgode.) i na regulisanje (obezbeœenje) saobrañaja u zoni mesta nezgode. Naime. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE nezgoda. a posebno pripadnici saobrañajne policije (koji su osposobljeni za obezbeœenje lica mesta. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 3 Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode . od poæara i sl. pod uslovom da preduzimanje tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja . O ovome se takoœe stara rukovodilac uviœaja i o tome izdaje precizna nareœenja. a posebno da spreåe nove saobrañajne nezgode i da obezbede tragove i predmete nezgode.. na obezbeœenje lica (uåesnika i svedoka nezgode). Do kada traje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgoda traje dok se ne zavrãi njihova obrada i analiza. Za neke tragove ovo znaåi do njihovog fotografisanja... za neke tragove do njihovog merenja i opisa u zapisnik o uviœaju. njih bi trebalo markirati pre pomeranja. papira (sa natpisom) i drvenih kolaca. Ovo mogu vrãiti pripadnici prve policijske patrole koja je izaãla na lice mesta.3 Po dolasku patrole policije na lice mesta. ona preuzima poslove obezbeœenja lica mesta. O ovome ñe biti detaljno obaveãten rukovodilac uviœaja. kao i za obezbeœenje i obradu tragova). na obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode. U nedostatku adekvatnih sredstava mogu se koristiti i priruåna sredstva u vidu kanapa. na obezbeœenje vozila i tereta (od kraœe.). o åemu se izjaãnjava rukovodilac procesa. Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima).

Lipovac. ciglom. P.). trag ili detalj na njima) uåinio markantnim (dobro uoåljivim). vlaæan trag voænje ñe se isuãiti i nestati). crepom. Zaãto se vrãi markiranje? (U kojim situacijama se vrãi markiranje?) Markiranje se vrãi da bi se neki deo zateåenog stanja (predmet. rasuti zemlja. znaåajno je da se ovi propusti na odgovarajuñi naåin registruju. merenje traga koåenja je olakãano – ako se kvalitetno odrede i markiraju poåetak i zavrãetak traga. ako ih nismo markirali i sl.). åesto se pomeraju vozila. Struånjaci koji koriste tragove u analizi nezgode ceniñe svaki od naåinjenih propusta. jer se tako sud i veãtaci dovode u zabludu. poloæaj tragova stakla. 7) ako preti opasnost da se neki trag ili vaæan detalj na tragu neñe dobro videti na fotografiji (na primer. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãta raditi u sluåaju propusta u obezbeœenju? Nisu retki sluåajevi da se naprave i znaåajni propusti u obezbeœenju tragova i predmeta saobrañajne nezgode. U zavisnosti od konkretnih uslova. 8. da bi obezbedili ãto preciznije odreœivanje pojedinih taåaka na tragu (proces digitalizacije). a mi æelimo da istaknemo lokvu krvi). a nekad navode i na pogreãne zakljuåke. a posebno u sledeñim situacijama: 1) ako preti opasnost da se trag uniãti za vreme vrãenja uviœaja (na primer. kamenom ili na neki drugi naåin iscrtavamo linije pored vaænih tragova i predmeta saobrañajne nezgo- 8 230 . Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta je markiranje? Markiranje tragova je postupak iscrtavanja neisprekidanih (punih) ili isprekidanih linija pored tragova i/ili predmeta na licu mesta. oni ñe svoj postupak u manjoj ili veñoj meri prilagoœavati situaciji. 5) ako oåekujemo fotogrametrijsko koriãñenje fotografija.). merenje zone rasutih komadiña vetrobranskog stakla je lakãe – ako se kvalitetno markira zona ovog traga i sl. ako ga ne markiramo. 6) da u grupi dobro vidljivih tragova istakne (skrene paænju na) vaæan trag predmet (na primer. odnose se povreœena lica. sluåajno se mogu ãutnuti delovi otpali sa vozila. 2) ako postoji potreba da se neki trag (ili predmet) pomeri pre zavrãetka uviœaja (na primer. pomeraju se predmeti koji su pripadali povreœenim i sl. 4) ako se markiranjem olakãava merenje tragova (na primer. Kako se vrãi markiranje? Markiranje se vrãi tako ãto kredom. Mada bi trebalo smanjiti uåestalost ovih propusta. taåan poloæaj poåetka traga koåenja ne bi se video. Ovo je vrlo vaæan postupak na licu mesta.4.3. Vrlo je opasno naåinjene propuste kriti. ljuspica boje i drugih sitnih tragova ne bi se mogao odrediti sa fotografije.). 3) ako preti opasnost da ñe se neki trag (predmet) sluåajno pomeriti ili rasuti (na primer. staklo i drugi materijali otpali sa vozila i sl. ako se na fotografiji dobro vide lokva ulja i lokva krvi.

. na fotografiji paæljivo nalazi nemarkiran.2. Ove linije mogu biti isprekidane i neisprekidane.4 Markirne linije ne smeju zaklanjati druge tragove (predmete). Kad se vrãi markiranje? Markiranje se najåeãñe vrãi na licu mesta. pa se na fotografiji ne mogu precizno identifikovati. Zato ñe se veãtaci åeãñe rukovoditi markiranim granicama tragova. leãevima.. onda se markirna linija prekida. odnosno detalji na ovim tragovima. zemljanim.) i – kombinovane slovno-brojåane (alfanumeriåke) oznake (1A. A1. pa detaljno fotografisati lice mesta nezgode. – markirne linije ne prate pravac pruæanja traga.4. odnosno oblik zone traga. . Tragovi na licima. oãteñenja predmeta. nego onim koje oni odrede na fotografijama. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda de.4. Sa druge strane na licu mesta je lakãe i pouzdanije odrediti granice tragova nego na fotografijama. Ove oznake mogu biti: – brojåane (numeriåke) oznake (1. . one prate pravac pruæanja linijskih tragova. – slovne (alfabetske) oznake (A. Ovo je posebno vaæno zbog verodostojnosti sadræaja fotografija. vozilima i objektima takoœe se markiraju na jedan od ova dva naåina. a. Ako se markiranje vrãi na licu mesta.8. Ukoliko markiranje na licu mesta nije bilo praktiåno. Tako se mogu markirati povrede lica. odnosno oblik predmeta ili zone koncentrisanog i povrãinskog traga. B C. 1d.4. tragova stakla i sliåno.. a izuzetno i drugi tragovi (predmeti). zbog moguñnosti dodatnih analiza tragova. 8. Najåeãñe greãke pri markiranju su: – vaæni tragovi nisu markirani. markiranje se moæe izvrãiti i na fotografijama. onda bi trebalo obezbediti makar jednu fotografiju na kojoj se vide tragovi pre markiranja.. Ukoliko se tragovi nalaze na makadamu... kao i zbog otklanjanja eventualnih greãaka pri markiranju. vaæan trag i pored njega ucrtava liniju kontrastne boje (najbolje crnim ili belim tuãem) ili strelicom upuñuje na mali trag ili detalj na tragu. Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta se podrazumeva pod oznaåavanjem tragova? Oznaåavanje tragova je postupak pridodavanja odgovarajuñih oznaka – simbola svakom tragu pojedinaåno. U naãoj praksi najåeãñe se koriste brojåane oznake.). Pri markiranju poloæaja predmeta. markirati tragove. Ako na pravcu pruæanja markirne linije postoji neki trag. Ovo je posebno izraæeno kod odreœivanja granica tragova koåenja. .. 3. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . travnatim i drugim povrãinama (nije moguñe ispisivanje linija). b c. koncentrisanih i povrãinskih tragova markirne linije bi trebalo da prate oblik traga (predmeta). Dakle. Ovo se postiæe tako ãto lice koje je bilo na uviœaju i analiziralo tragove. . pa se one i analiziraju.). 4 Trebalo bi voditi raåuna da se pri analizi fotografija åesto dobro vide samo markirne linije. 231 8. onda se markiranje vrãi posebnim trakama i strelicama koje upuñuju na vaæan trag (predmet). – markirne linije zaklanjaju neke vaæne tragove nezgode.. praktiåan postupak na licu mesta bio bi: fotografisati raspored i izgled tragova (2-3 fotografije).

Ove oznake se mogu pomerati pri fotografisanju.). crepom i sl. Oznaåavanje tragova se. P. Ove oznake su obavezni deo nesesera za uviœaj. po pravilu. ako se radi o sitnim tragovima koje bi oznake zaklonile. on se moæe oznaåiti na fotografijama. 4) oznaåe se ostali postojeñi tragovi i detalji (ostali tragovi na kolovozu. a zatim oznaåavati i detaljno fotografisati. Kad i kako se vrãi oznaåavanje tragova? Tragovi se. onda se neke ili sve oznake mogu ispisati kredom (ciglom. tragovi na objektima i sliåno). plastike i sliånih materijala. – povezuju se i usaglaãavaju razliåiti elementi uviœajne dokumentacije. – rastereñuju se svi elementi uviœajne dokumentacije. – olakãava se kompletiranje uviœajne dokumentacije. Izuzetno. Mogu biti u vidu ploåice koja se postavlja na postolje ili u vidu piramide (najåeãñe åetvorostraniåne). 2) sledeñe oznake se pridodaju leãevima ili povreœenim. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. 3) oznaåe se linijski tragovi. Na licu mesta tragovi se oznaåavaju tako ãto se pored vaænog traga (predmeta) postavi odgovarajuña oznaka. Ukoliko iz bilo kojih razloga vaæan trag nije oznaåen na licu mesta. moæe se prvo napraviti snimak tragova. oznaåava sledeñim redosledom: 1) prve oznake se pridodaju vozilima. Ukoliko nemamo odgovarajuñe oznake (nemamo neseser ili su u neseseru oãteñene oznake). a na drugoj strani bela oznaka na crnoj podlozi. Trebalo bi voditi raåuna da oznake budu dovoljno velike. 8 232 . tako da se dobro vide na fotografijama. – istiåu se vaæni detalji na fotografijama. vaæna oãteñenja vozila.Lipovac. Ovakav naåin oznaåavanja bi trebalo samo izuzetno primenjivati. poloæaj vozila pre pomeranja. Ako na licu mesta nemamo ni priruåne oznake. Krsto Bezbednost saobrañaja Zaãto se tragovi oznaåavaju? Oznaåavanje tragova i predmeta je obavezan i veoma znaåajan postupak kojim se postiæu sledeñi vaæni efekti: – olakãava se rad na uviœaju. Na stranicama piramide takoœe su naizmeniåno ispisane oznake: crna na beloj podlozi i bela oznaka na crnoj podlozi. Na obe strane ploåice ispisane su oznake. 5) oznaåe se nepostojeñi detalji (pravci kretanja vozila i peãaka. oznaåavaju na licu mesta.). po pravilu. To se postiæe tako ãto se pored traga crnim ili belim tuãem ispiãe njegova oznaka. vrãi pre fotografisanja. Obiåno se. – olakãava se koriãñenje uviœajne dokumentacije. poloæaj svedoka i sl. a izuzetno i naknadno – na fotografijama. Kako pri oznaåavanju biti dosledan? Pri odreœivanju redosleda oznaka trebalo bi poãtovati neku logiku. i to: na jednoj strani crna oznaka na beloj podlozi. Ploåica (piramida) se okreñe u zavisnosti od pozadine i vidljivosti. tako da se bolje vide i ne zaklanjaju tragove. jednostavno se mogu napraviti priruåne oznake od kartona.

Pri tome bi takoœe trebalo pratiti neku logiku. 233 8. ucrtati.4. Oznaåavanje na licu mesta trebalo bi koristiti i pri kompletiranju uviœajne dokumentacije. Koje su najåeãñe greãke u vezi oznaåavanja tragova? Na licu mesta se åesto prave greãke. pri obradi traga trebalo bi ga opisati (u zapisniku o uviœaju).8. u vezi oznaåavanja. 2zd (trag koåenja zadnjeg desnog toåka vozila 2). tako da se pojednostavi koriãñenje dokumentacije.5. Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode Kao ãto je istaknuto osnovni cilj uviœaja je struåno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. Kao najåeãñe i najznaåajnije mogu se istañi sledeñe: – uopãte se ne vrãi oznaåavanje na licu mesta. Dakle. izuzeti predmet koji nosi trag ili mulaæirati trag. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . izmeriti i kotirati znaåajne veliåine (odrediti poloæaj i dimenzije traga) i. Oznake u svim elementima dokumentacije trebalo bi da budu usaglaãene. 2l (trag koåenja levih toåkova vozila 2) i sliåno. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda Tragove i predmete saobrañajne nezgode bi trebalo oznaåavati pojedinaåno. – grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i – opisni (verbalni) metod. oni se mogu oznaåiti oznakama koje imaju neãto zajedniåko.4. a u drugim se ne navode (zapisnik). – oznake na licu mesta nisu usaglaãene sa oznakama u dokumentaciji i – nisu usagleãene oznake u razliåitim elementima uviœajne dokumentacije. a najvaæniji element zateåenog stanja su tragovi i predmeti saobrañajne nezgode. Ako æelimo da naglasimo grupnu pripadnost viãe tragova. veña ili manja paænja ñe se posvetiti jednom ili drugima metodama fiksiranja traga. Osnovne metode registrovanja i fiksiranja tragova saobrañajne nezgode su: – izuzimanje (mulaæiranje – izlivanje). 8. po potrebi. praktiåno je za tragove koåenja koristiti oznake: 2pd (trag koåenja prednjeg desnog toåka vozila 2). – oznake se koriste samo u nekim delovima dokumentacije (skica. plan). – ne razlikuju se pojmovi markiranje i oznaåavanje. snimiti (fotografisati izgled traga. – vrãi se delimiåno oznaåavanje (oznaåavaju se samo neki tragovi). U zavisnosti od znaåaja traga. – fotografisanje i videosnimanje. Na primer. odnosno detalja na njemu).

c) tragovi zanoãenja. koji se ne nalaze kod ostalih uviœaja (tragovi koåenja. – koji je znaåaj tragova i – kako se tragovi obraœuju (u skladu sa njihovim znaåajem). promene na tragu nastale pri sudaru.). odnosno koji su najåeãñi ili najznaåajniji za analizu nezgode. Krsto Bezbednost saobrañaja 8.5. najåeãñi i najznaåajniji tragovi koji se mogu nañi na kolovozu i drugim povrãinama. tj. – kako izgledaju i kako se raspoznaju tragovi. niti ekstremno ubrzavani. Tragovi voænje (bez proklizavanja) mogu biti utisnuti ili otisnuti.Lipovac. oãteñenja vozila. ako nisu forsirano koåeni. Tragovi kretanja vozila Tragovi kretanja vozila su. P. 8. d) tragovi klizanja i e) tragovi grebanja. tahografski zapis itd). Zato postoji potreba da se posebna paænja posveti nekim tragovima saobrañajnih nezgoda. tragovi kretanja mogu biti: a) tragovi voænje. Pored toga znaåaj nekih tragova. 8 234 . Meœutim. Na ovom mestu ñemo izdvojiti neke specifiåne tragove saobrañajnih nezgoda i njihovu obradu detaljno analizirati.5. svakako. b) tragovi koåenja. a) Tragovi voænje (bez proklizavanja) Ovi tragovi nastaju ako se toåkovi okreñu bez proklizavanja. tj. pa i njihov naåin obrade bitno su drukåiji kod uviœaja saobrañajnih nezgoda nego kod ostalih uviœaja (tragovi na toåkovima. neophodno je znati: – kako i kada nastaju ovi tragovi. Da bi se ovo moglo struåno uraditi. Na licu mesta bi trebalo: – efikasno i brzo nañi sve tragove. postoje i neki tragovi koji su specifiåni za uviœaj saobrañajne nezgode.1. NAJZNAÅAJNIJI TRAGOVI SAOBRAÑAJNE NEZGODE: ZNAÅAJ I OBRADA Na licu mesta saobrañajne nezgode nalaze se tragovi kao i kod ostalih dela. – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove. krajnji poloæaj predmeta i tragova itd. Prema vrsti kretanja i uslovima u kojima su nastali. Pri tome ñemo posebnu paænju posvetiti onim tragovima koji zahtevaju specifiåan postupak obrade.

– poloæaj traga voænje odreœuje putanju vozila i – poloæaj i izgled traga voænje odreœuju smer kretanja vozila itd. – izmeriti trag. ako je slabo vidÿiv ili moæe biti uniãten. Ma koliko vozaåi ovaj proces doæivÿavaju kao trenutan.2. Saobrañajni znaåaj tragova voænje sastoji se u sledeñem: – samo postojanje traga voænje ukazuje na naåin kretanja vozila (vozilo nije forsirano koåeno. po rastopljenom asfaltu. – opisati trag u zapisniku o uviœaju i – po potrebi. na osnovu: – odreœivanja individualnih karakteristika na pneumatiku i – uporedne analize prljavãtina (materijala) na tragu voænje i na pneumatiku.5. – odreœivanja tipa ãara na pneumatiku. – fotografisati trag. – odreœivanja razmaka izmeœu toåkova. prikazane su faze procesa forsiranog koåeça. proces koåeça traje po nekoliko sekundi. – skicirati trag. povaljana trava i sl.1. Kriminalistiåki znaåaj tragova voænje. Nekad tragovi voænje mogu omoguñiti i identifikaciju vozila koje je uåestvovalo u nezgodi.) predstavlja trag voænje. mulaæirati trag. Meœutim. 235 8. a na Slici 8.8. Pri tome se delovi materijala sa pneumatika prenose na podlogu (i obratno) i oni fiziåki predstavljaju trag voænje. niti je ekstremno ubrzavano). Pri tome se ãara pneumatika utiskuje u mekãu podlogu ili se samo remeti forma podloge (bez uoåljivih ãara) kao u travi i sl. pre svega.. Obrada tragova voænje sastoji se u sledeñem: – pronañi trag voæçe i utvrditi od kog vozila (toåka) potiåe. – odreœivanja tipa pneumatika i – odreœivanja obima pneumatika. dijagrami brzine i usporeça pri forsiranom koåeçu. upoznañemo se sa nekim elementima procesa koåeça. dolaze do izraæaja pri traganju za vozilom koje je uåestvovalo u nezgodi. Na njima mogu biti bolje ili slabije izraæene ãare pneumatika. – markirati trag. Otisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju mokrog ili prljavog pneumatika po suvom i åistom kolovozu. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada b) Tragovi koåeça Da bismo lakãe razumeli nastajaçe i znaåaj tragova koåeça. po snegu. na nekim tragovima voænje ãare nisu uopãte uoåljive. . po prljavãtinama uz ivice kolovoza i sliåno. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Utisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju po mekim povrãinama (mekãim od pneumatika): po zemlji. Na Slici 8. Tragovi voænje omoguñuju eliminaciju vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. – oznaåiti trag voæçe. Ova promena na povrãini podloge (utisak. i to na osnovu: – odreœivanja ãirine pneumatika. i to. – odreœivanja meœuosovinskog razmaka.

72. Krsto Bezbednost saobrañaja À RASTOJANJA VREMENSKI MOMENT Prepreka postaje vidljiva PROCES (VREME) OPAŽANJE V0 PSIHIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA PUT OPAŽANJA I ODLUÈIVANJA Ukupni zaustavni put vozila (S?) Vozaè vidi objekat Vozaè prepoznaje objekat Vozaè odluèuje da koèi SHVATANJE RASUÐIVANJE t1 PUT FIZIÈKOG REAGOVANJA VOZAÈA FIZIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA Vozaè diže nogu sa akceleratora ODZIV MIŠIÆA PREMEŠTANJE NOGE Vozaè stavlja nogu na pedalu koènice PUT ODZIVA MEHANIZMA ZA KOÈENJE PUT KOÈENJA (vidljiv trag) REAGOVANJE SISTEMA ZA KOÈENJE ODZIV SISTEMA ZAKOÈENJE t2 Obloge naležu na doboš ili diskove t3 Postizanje punog koèenja EFEKTIVNO KOÈENJE PUNO KOÈENJE Vozilo se zaustavilo tk  b0 b(t) [m/s ] 2 Trenutak proklizavanja T2 T3 0 T0 t1 T1 tk t2 t3 Realna funkcija usporenja Òzaust Ò[s] Slika 8. 2000.Lipovac. Faze forsiranog koåeça vozila (a) i dijagram usporeça vozila pri ovom koåeçu. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije.. Zemun. a u trenutku T2 zapoåiçe koåeçe toåka (koåione obloge dodiruju doboã). U trenutku T1 noga vozaåa dodiruje koånicu.5 U trenutku To stvorena je opasna situacija zbog koje ñe vozaå forsirano koåiti. 8 236 . P. K. Do trenutka T3 obloge sve viãe 5 Lipovac. str. Beograd.1.

– optereñenosti vozila.2 sekunde.8. a kod pneumatskih koånica od 0.5 do 1.3 do 0. Vreme reagovaça vozaåa (t1) je vremenski period od trenutka stvaraça opasne situacije (To) do trenutka dodirivaça koånice (T1). Vreme porasta usporeça (t3) je vreme od poåetka usporavaça vozila (T2) do trenutka kad usporeçe dostigne najveñu vrednost (T3). Ovo vreme zavisi od vrste i podeãenosti koåionog sistema i kod ispravnih koåionih ureœaja varira od 0. 237 8. Dakle. U trenutku T3 prekida se okretaçe toåka (toåak blokira). – isti vozaåi bræe reaguju. Od trenutka proklizavaça. umorni vozaåi. ako je situacija opasnija i prostija. Vreme reagovaça vozaåa varira (u zavisnosti od nabrojanih åinilaca) od 0. skreñe. ablenduje. ako se vozilo kreñe na uzbrdici. – vreme porasta usporeça (t3) i – vreme intenzivnog koåeça (tk). da bi se stabilizovalo oko neke sredçe vrednosti realizovanog usporeça. ukupno vreme koåeça moæemo razloæiti na: – vreme reagovaça vozaåa (t1). obraœuje informaciju o opasnoj situaciji. Ovo vreme zavisi od: – realizovanog usporeça (b0) i – brzine vozila (v0). vozaåi pod uticajem droga i lekova. na kontaktu toåka sa podlogom dolazi do potpunog proklizavaça. Vreme intenzivnog koåeça (tk) je period od ostvarivaça najveñeg usporeça – potpunog blokiraça toåka (T3) do zaustavÿaça vozila (Tz).5. odluåuje da preduzme odreœene mere (svira. Meœutim. a pod dejstvom sila koåeça. – staça kolovoznog zastora itd. Ovo usporavaçe je posebno znaåajno. . prenosi komandu do nogu i ruku.7 sekundi.15 do 0.25 sekundi.15 do 0. U toku ovih vremena vozilo prelazi odgovarajuñe puteve kao na slici.5 sekundi. usporeçe kratko opada (jer je treçe kretaça maçe od treça mirovaça). diæe nogu sa “gasa” i premeãta je na koånicu. U toku ovog perioda sila koåeça se prenosi sa papuåice koånice do glavnog koåionog cilindra na toåku. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 6 Od trenutka podizaça noge sa papuåice “gasa” vozilo se usporava zbog sila otpora kretaçu. Kod mehaniåkih koånica vreme porasta usporeça je zanemarÿivo. koåi i sliåno). Ovo vreme zavisi od: – vrste koåionog sistema. slabije obuåeni vozaåi (vozaåi u prvim godinama vozaåkog staæa). U toku ovog vremena vozaå opaæa opasnu situaciju. tj. Vreme reagovaça vozaåa zavisi od vozaåa i od vrste opasne situacije: – sporije reaguju stariji vozaåi. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE pritiskaju doboã i toåak se sve sporije okreñe. bo (m/h2). Vreme odziva koåionog sistema (t2) je period od dodirivaça papuåice koånice (T1) do trenutka kad se koåeçem poåiçe usporavati6 okretaçe toåka (T2).. – vreme odziva koåionog sistema (t2). alkoholisani vozaåi. ovde se misli na usporavaçe okretaça toåka usled pritiska koåionih obloga na doboã toåka.. Kod hidrauliånih koånica ovo vreme varira od 0. odnosno do koåionih diskova ili doboãa.

Trag koåeça na savremenom kolovozu pribliæno odgovara ãirini pneumatika. ako je veña brzina vozila. a posebno odstupaça pritiska u pneumatiku od predviœenog. Pri forsiranom koåeçu. Na doçoj povrãini gazeñeg sloja pneumatika (koja je dodirivala podlogu u vazi kad je toåak bio blokiran) lako se nalazi izraæeno zacrçeçe i mesta na kojima je guma oãteñena ili åak otpala. a da skidaçe materijala (prÿavãtina) bude prañeno tragovima grebaça. Na obodu pneumatika lako se uoåavaju mestimiåna zacrçeça i uzduæni obrisi. ostaju tragovi na pneumatiku i na podlozi. jer ove tragove prekriju prÿavãtine sa podloge. a na obodu pneumatika izraæeno zacrçeçe i uzduæni tragoviobrisi. optereñeçe vozila. ako je realizovano usporeçe maçe (neispravni koåioni ureœaji. u trenutku T3 (m/h) i b0 – realizovano usporeçe vozila (m/h2). To su traogvi koåeça blokiranim toåkom. 8 Tragovi na gazeñem sloju pneumatika se lako uniãtavaju. odnosno crçi tragovi na kolovozu. pa ostaju jasnija zacrçeça na taåki dodira pneumatika i kolovoza. Krsto Bezbednost saobrañaja Vreme intenzivnog koåeça je duæe. kada toåak prestane da se okreñe (blokira). Trag koåeça zadçih toåkova putniåkog vozila (ili prenapumpanih pneumatika) ima izraæenu sredinu traga. proklizavaçe je maçe. nastali u toku koåeça okreñuñim toåkom. Na kontaktu pneumatika sa kolovozom guma tare o podlogu. a popreåne ãare na ovom tragu su izduæene. po pravilu. dolazi do proklizavaça pneumatika. To su tragovi koåeça okreñuñim toåkom (nastaju u fazi porasta usporeça). P. Trag koåeça blokiranim toåkom je crçi i na çemu se mogu uoåiti samo uzduæne ãare. a tragovi na podlozi i na pneumatiku slabije uoåÿivi. Ukoliko se u ãarama pneumatika ili na kolovozu nalaze kamenåiñi. ako se vozilo nastavi kretati. Trag koåeça okreñuñim toåkom je maçe zacrçen trag na podlozi. ako se mogu uoåiti. proklizavaçe je potpuno. loãi pneumatici i sliåno). klizav kolovoz. U prvoj fazi. 8 238 .8 Trag koåeça predçeg toåka putniåkog vozila (ili nenapumpanog pneumatika). Ako je kolovoz prekriven zemÿom ili peskom.Lipovac. 7 Vreme koåeça: V1 t k = ----b0 gde su: tk – vreme intenzivnog koåeça (s) v1 – brzina vozila na poåetku intenzivnog koåeça. a sredina traga je slabije zacrçena ili åak neuoåÿiva. mogu potpuno izostati zacrçeça kolovoza. odnosno do blokiraça pneumatika. Meœutim. U drugoj fazi. kad sila koåeça premaãi graniånu silu priaçaça pneumatika i podloge. ima izraæene spoÿaãçe ivice. dok toåak ne blokira (do trenutka T3).7 Tragovi koåeça nastaju pri forsiranom koåeçu vozila. mogu bitno izmeniti tragove koåeça. zagreva se i topi. Naime. Tragovi potiåu od onih toåkova ispod kojih se zavrãavaju i u åijem pravcu se pruæaju. odnosno. najsigurniji kriterijum za utvrœivaçe porekla tragova jeste poloæaj traga u odnosu na toåkove. onda ovi tragovi mogu biti prañeni tankim i kratkim tragovima grebaça. tj. tako da ovaj kriterijum nije pouzdan i ne bi samo po çemu trebalo odreœivati poreklo tragova koåeça. Na kolovozu ostaju tragovi sagorele gume. a ivice slabije izraæene ili åak nevidÿive. Ukoliko se vozilo zaustavilo na kraju tragova koåeça i nije pomerano.

ali postoje tragovi koåeça levih i desnih toåkova (iste osovine). Naime. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 9 Vozila se veoma åesto zaustavÿaju neforsiranim koåeçem. a s – ukupna duæina najduæeg traga koåeça. . vreme otkoåivaça je krañe od vremena zakoåivaça. pa ne ostavÿaju nikakve tragove. u procesu koåeça. pa nastavilo voæçu. gde su: b – realizovano usporeçe koje odreœuje veãtak. åeste su situacije kad vozilo ostavi slabo uoåÿive tragove koåeça.8. a na zavrãetku trag se oãtro prekida. – Konaåno smer kretaça se moæe odrediti i na osnovu samo jednog traga koåeça. i to: – Ako vozilo nije pomerano posle nezgode (zatekli smo vozilo i tragove koåeça). Na poåetku traga koåeça zacrçeçe je postepeno. moæe se na licu mesta odrediti smer kretaça vozila. – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça i drugih tragova i predmeta. pa se jednostavno pokazuje da je brzina izgubÿena pri koåeçu pribliæno jednaka: v = 2bs. a zavrãeci tragova su u istoj visini.9 – na osnovu poloæaja traga koåeça lako se odreœuje poloæaj vozila u svim trenucima posle zapoåiçaça koåeça (putaça vozila). Konaåno. 10 Kinetiåka energija se. Ovaj kriterijum je korektan i ukoliko vozilo nije stalo na kraju tragova koåeça. onda je vozilo samo prikoåeno. ako vozilo nije stalo.10 – na osnovu pruæaça traga koåeça moæe se odrediti pravac kretaça vozila i neposredno pre koåeça. onda se vozilo koåeçem zaustavilo i – ako se trag koåeça zavrãava postepeno i smaknuti. pa åak ni da vozilo nije forsirano koåeno. – Na osnovu izgleda poåetka traga koåeça. Poåeci tragova koåeça levog i desnog toåka iste osovine nisu u istoj visini (veñ su smaknuti). – Ako je vozilo pomereno. Zato je duæina slabije zacrçenog traga u fazi otkoåivaça kraña od duæine traga iz faze zakoåivaça. ako nismo naãli tragove koåeça to ne znaåi da vozilo nije bilo koåeno. – na osnovu duæine tragova koåeça saobrañajno-tehniåki veãtak moæe izraåunati brzinu vozila neposredno pre zapoåiçaça koåeça i u svim pozicijama posle toga. i to: – ako se tragovi koåeça zavrãavaju oãtro i u istoj visini (ravno). pretvara u rad sila koåeça. onda se tragovi koåeça nalaze iza vozila koje je koåilo. Vozila sa ABS i pri forsiranom koåeçu ne ostavÿaju lako uoåÿive tragove.5. pa ih na licu mesta ne moæemo da naœemo. 239 8. Meœutim. moæe se odrediti da li se vozilo zaustavilo ili samo prikoåilo (pa nastavilo kretaçe). veãtak moæe zakÿuåiti kako je vozaå reagovao koåeçem (naglo – refleksno ili leæerno – polako). – Na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja zavrãetaka tragova koåeça. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Saobrañajni znaåaj tragova koåeça je ogroman i sastoji se u sledeñem: – ako smo na licu mesta naãli tragove koåeça i utvrdili da potiåu od datog vozila to znaåi da je to vozilo bilo forsirano koåeno. Ovaj kriterijum ne mora biti vaÿan. onda se smer kretaça moæe odrediti i na osnovu meœusobnog poloæaja tragova koåeça.

– odrediti poreklo svakog traga koåeça. Pri tome bi trebalo proveriti ima li tragova na obodu pneumatika. po potrebi. to moæe znaåiti da taj toåak nije blokirao.11 – ako nema traga koåeça od nekog toåka. – meœuosovinski razmak i – vrsta i raspored uzduænih ãara pneumatika. P. Meœutim. 11 Ako se trag pruæa luåno. S ciÿem eliminacije na osnovu tragova koåeça moæe se dovoÿno precizno odrediti: – broj pneumatika na osovini.13 – ako neki trag koåeça poåiçe znatno pre drugoga.Lipovac. – skicirati tragove koåeça. Tragovi koåeça imaju i veliki kriminalistiåki znaåaj. a posebno one koji nastaju pri sudaru. posumçañemo da toåkovi ne koåe jednovremeno i – ako tragovi koåeça skreñu i prelaze u tragove koåeça sa zanoãeçem. – oznaåiti svaki trag pojedinaåno. – odrediti i markirati poåetak svakog traga pojedinaåno. to moæe biti izazvano slabijim koåeçem jednog toåka. na licu mesta ñemo posumçati. a na vanrednom tehniåkom pregledu dokazati i dokumentovati neispravnost. eventualno. – u zapisniku o uviœaju opisati izgled. 8 240 . – legendom objasniti oznake. – detaÿno pregledati svaki trag koåeça i eventualno. – izmeriti tragove koåeça (odrediti poloæaj. – markirati tragove koåeça (po potrebi). nañi karakteristiåne. utvrditi i dokumentovati neispravnost. posumçañemo12 da ovaj toåak nije bio koåen. ãirinu traga). – fotografije bi trebalo da prikaæu. poloæaj i veliåine tragove koåeça. – odrediti i markirati zavrãetak svakog traga pojedinaåno. na licu mesta trebalo bi: – pronañi sve tragove koåeça na obodu pneumatika i na kolovozu. Ako nekog traga koåeça nema. 13 Nekad je lakãe nañi tragove koåeça na obodu pneumatika nego na kolovozu.). Izuzetno. i to na osnovu: – individualnih karakteristika pneumatika (vrste i rasporeda oãteñeça ãara pneumatika. – ãirina pneumatika. na licu mesta se samo sumça. duæinu i. da je slabije koåio i sliåno. Krsto Bezbednost saobrañaja – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça moæe se osnovano posumçati u ispravnost sistema za koåeçe. detaÿna analiza tragova koåeça moæe pomoñi identifikaciji vozila. gde ñe se. 12 Dakle. – razmak izmeœu toåkova na istoj osovini. detaÿe (promene) na tragu. Na osnovu detaÿne analize tragova koåeça moæe se izvrãiti eliminacija tipova vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. pa upuñuje na vanredni tehniåki pregled. – komada gume koji su otpali u toku koåeça i – analize drugih materijala koji su otpali sa pneumatika u toku koåeça. Da bi se zadovoÿio veliki znaåaj tragova koåeça. tj. posumçañemo da je razlika sila koåeça na istoj osovini nedopuãteno velika itd. ukleãtenog kamena u odgovarajuñe ãare pneumatika i sl.

65 4. 92. str. Ucrtavaçe tragova koåeça i mereçe çihove duænine.2.30 5.8.60 3. Beograd.5. 241 8.05 7. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije.45 7.35 E) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA AUTOBUSA F) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN PUTNIÈKOG VOZILA 5. 2000.00 3.90 3.45 5..58 .13 1.31 0.14 14 Lipovac.35 1.15 6. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 4.35 5. K.55 A) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA ZADNJIH TOÈKOVA B) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA 6.29 0.55 5. Zemun.13 7.50 C) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE MOGU RAZDVOJITI D) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE NE MOGU RAZDVOJITI 6. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 0. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.49 6.90 1.60 G) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN TERETNOG VOZILA ILI AUTOBUSA Slika 8.95 0.25 8.

Danas se radi na optimiziraçu opreme i metodologije za lakãe uoåavaçe tragova koåeça vozila sa ABS. Posebno ñe se lako uoåiti na obodu onog pneumatika koji je ranije proklizao. Na obodu pneumatika ne moæe se uoåiti jedna taåka zacrçeça (jer nema potpunog proklizavaça). S obzirom da ABS spreåava blokiraçe toåkova. Podatak o tome da li vozilo ima ABS mora se evidentirati u uviœajnoj dokumentaciji ili bar evidentirati taånu marku. siñi ñe sa puta. prÿavãtine i sliåno) kao i pri koåeçu u krivini. c) Karakteristiåni detaÿi na tragovima koåeça Kad pronaœemo tragove koåeça. Zato bi tragove kretaça trebalo posebno detaÿno 8 242 . proklizavaçe pneumatika se svodi na minimum. veñ su zacrçeça ravnomerno rasporeœena po obodu pneumatika (posledica koåeça okreñuñim toåkom). Åim doœe do proklizavaça na jednom toåku ABS smaçuje sve sile koåeça tako da se toåak odblokira (nastavi se okretaçe toåka). Mada postoje razliåite varijante ABS. anti blokirajuñi sistemi (ABS). tip i godinu proizvodçe vozila. a åesto se ne mogu ni uoåiti golim okom. Ukoliko kolovozni zastor nije ravnomernog kvaliteta. Tragovi koåeça sa ABS su svetliji i isprekidani. led. voda. O ovom se mora voditi raåuna prilikom traæeça tragova koåeça. zbog åega moæe doñi do zanoãeça vozila. on ñe bræe proklizati i realizovañe se razliåite sile koåeça. Da bi se ove nebezbedne situacije (nemoguñnost upravÿaça pri koåeçu i zanoãeçe vozila pri koåeçu) spreåile danas se sve åeãñe ugraœuju. Zato vozila sa ABS ostavÿaju tragove koåeça koji nisu lako uoåÿivi. i to: – kratki prekid (slabÿeçe) traga. P. onemoguñeno upravÿaçe vozilom. Opisane karakteristiåne detaÿe bi trebalo obraœivati sliåno drugim vaænim tragovima saobrañajne nezgode. bez obzira ãto vozaaå snaæno pritiska papuåicu koånice. – prelazak traga koåeça u trag zanoãeça i – kombinacija prethodno navedenih detaÿa. åak. spreåava se potpuno proklizavaçe. – nagle promene pravca pruæaça traga. Vozila sa ABS ostaju stabilna i upravÿiva i pri koåeçu na klizavom kolovozu (sneg. Ako toåkovi blokiraju u krivini vozilo ñe nastaviti da se kreñe tangencijalno. tj. Krsto Bezbednost saobrañaja Pri koåeçu klasiånim koånicama dolazi do blokiraça toåkova. Tako se ostvaruje najefikasnije bezbedno koåeçe u datim uslovima.Lipovac. tzv. Tragovi koåeça vozila sa ABS se lakãe uoåavaju na obodu pneumatika nego na podlozi. onda ñe se tragovi boÿe uoåavati na onoj strani koja obezbeœuje loãije priaçaçe (na primer. Kada su upravÿaåki toåkovi blokirani oteæano je ili. uz desnu ivicu kolovoza ima prÿavãtina i sliåno). grubo moæemo reñi da je zadatak ABS da dozira sile koåeça tako da se odræavaju na granici proklizavaça. – kratko zadebÿaçe ili zacrçeçe traga. Najznaåajniji su oni karakteristiåni detaÿi koji su nastali u trenutku sudara ili neposredno posle sudara. pa se smaçuje i treçe pneumatika i kolovoza. trebalo bi ih detaÿno analizirati kako bi na çima naãli neke promene – karakteristiåne detaÿe. a vozilo ostaje stabilno i upravÿivo. Ako jedan toåak naiœe na klizav kolovoz.

koji su po prirodi isti kao i tragovi koåeça. Zato je osnovni zadatak ekipe na licu mesta da struåno i sveobuhvatno obradi ove tragove. Pri tome se vozilo kreñe boåno i unapred (translatorno i rotaciono kretaçe) ili samo boåno (rotaciono kretaçe oko jedne fiksirane taåke). 243 8. – u pravcu pri nejednakom koåeçu na levim i desnim toåkovima (razlika sila koåeça stvara momenat koji izaziva zanoãeçe) i – pri dejstvu drugih boånih sila prilikom sudara. Na podlozi (kolovozu) ostaju izraæena zacrçeça – tragovi zanoãeça. U ovako odreœenoj zoni sudara trebalo bi tragati za karakteristiånim detaÿima. kako bi ih sobrañajno-tehniåki veãtak mogao struåno analizirati i uklopiti u svoj nalaz. ako se vozilo kreñe velikom brzinom (centrifugalna sila dovodi do zanoãeça). Do zanoãeça vozila dolazi: – pri skretaçu (na primer. Neki detaÿi se mogu nañi posmatraçem iz neposredne blizine (prekid. na osnovu ostalih tragova saobrañajne nezgode (otpali delovi i metarijali sa vozila ili prepreke) moæe se grubo odrediti oåekivana ãira zona mesta sudara. Raspoznavaçe tragova zanoãeça je sasvim jednostavno: – tragovi zanoãeça su vezani za zanoãeçe vozila (zato ñe se ovi tragovi potraæiti u svim situacijama kad je doãlo do zanoãeça vozila). Tragovi zanoãeça ostaju na pneumatiku i na podlozi. niti ovlaãñeni da odreœuju mesto sudara.5. a posebno na tragovima voæçe. Karakteristiåni detaÿi koji ukazuju na mesto sudara mogu da nastanu i na drugim tragovima kretaça. pristupamo çihovoj obradi. Na pneumatiku su uoåÿive popreåne ãare – obrisi. Sliåni popreåni obrisi mogu se nañi i na tragovima zanoãeça na podlozi. za razliku od koåeça. kad se vozilo kreñe unapred (samo translatorno). ãto åesto onemoguñuje precizno utvrœivaçe mesta i mehanizma sudara. d) Tragovi zanoãeça Tragovi zanoãeça nastaju kad boåne sile koje deluju na vozilo premaãe maksimalnu boånu silu priaçaça. Kada smo pronaãli traæene detaÿe na tragovima. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada analizirati u pretpostavÿenoj zoni mesta sudara. U ovim situacijama boåno treçe je veliko i pri zanoãeçu dolazi do topÿeça gume. U naãoj praksi se ne posveñuje dovoÿno paæçe obradi karakteristiånih detaÿa. Naime. a druge ñemo lakãe otkriti paæÿivim posmatraçem duæ traga sa veñeg rastojaça (nagla skretaça traga) ili kombinacijom ovih postupaka. Kriminalistiåki tehniåari i drugi ålanovi uviœajne ekipe nisu struåno osposobÿeni. U nekim situacijama tragovi zanoãeça prethode prevrtaçu vozila. slabÿeçe. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . åime se ugroæavaju i ostali delovi saobrañajno-tehniåke analize. jakog boånog vetra i sliåno. u krivini ili raskrsnici). koji mogu zahvatiti ceo obim pneumatika (åisto zanoãeçe) ili samo deo obima (zanoãeçe sa koåeçem).8. Vaæno je naglasiti da struåno i sveobuhvatno tumaåeçe i koriãñeçe ovih tragova mogu da vrãe samo saobrañajno-tehniåki veãtaci. zacrçeçe i zadebÿaçe traga).

u zapisniku opisati i na crteæu ucrtati. 15 Naime. brzina vozila (vo) bila je veña od odreœene graniåne brzine(vgr). dubinometrom i ãormetrom izmeriti odgovarajuñe karakteristike). 4) legendom pojasniti oznake – napisati vrstu i poreklo svakog traga pojedinaåno. u nekim situacijama. – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u krivini saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti najmaçu brzinu vozila u krivini. Znaåaj tragova zanoãeça je. izmeriti merodavni segment krivine ili putaçe vozila. – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog oãtre krivine. vozilo uputiti na vanredni tehniåki pregled. kvalitetno ñemo fiksirati staçe podloge (fotografisati i opisati) i staçe pneumatika. detaÿno obraditi tragove sudara. 2) otkriti i dokumentovati uzrok zanoãeça: – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog blata na kolovozu. – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. Ako posumça da je do zanoãeça doãlo zbog realizacije razliåitih sila koåeça na toåkovima. opisati. Kako je do zanoãeça doãlo zbog velike brzine. putaçu vozila u skretaçu. sudar i sliåno. onda poåetak tragova zanoãeça precizno odreœuje mesto sudara.15 – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u pravcu pouzdano se moæe posumçati u ispravnost koåionih ureœaja. Posebno je vaæno detaÿno pretraæiti potencijalnu zonu sudara. Krsto Bezbednost saobrañaja – tragovi zanoãeça su uvek krivolinijski.Lipovac. P. 3) oznaåiti i markirati svaki trag zanoãeça (sliåno tragovima koåeça). Na licu mesta bi trebalo nañi i dokumentovati uzrok zanoãeça vozila – neispravne koånice. a pre svega oãteñeça vozila. Obrada tragova zanoãeça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova i sastoji se u sledeñem: 1) pronañi tragove zanoãeça i utvrditi çihovo poreklo. – ãirina tragova zanoãeça se meça duæ tragova. – tragovi zanoãeça od razliåitih toåkova nikad se ne preklapaju. – ãare pneumatika na tragu su deformisane i pruæaju se ukoso ili popreåno. a vozilo ñemo uputiti na vanredni tehniåki pregled. odreœuje se poloæaj vozila u razliåitim fazama zanoãeça (putaça vozila). kvalitet kolovoza i kvalitet pneumatika). boåni nagib kolovoza. putaçu pre prevrtaça i put koåeça. ako se posumça da je zanoãeçe izazvano loãim staçem pneumatika posebno detaÿno fiksirati staçe pneumatika (fotografisati. ovaj detaÿ fotografisati. Tragovi zanoãeça mogu biti i znatno ispred mesta prevrtaça vozila ili sudara sa drugim vozilima. – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. klizav kolovoz. – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog neispravnih koånica. doãlo je do zanoãeça. veãtak moæe izraåunati graniånu brzinu (vgr) na boåno zanoãeçe u datim uslovima (za dati radijus krivine. – na osnovu poloæaja tragova zanoãeça. presudan za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode i sastoji se u sledeñem: – postojaçe tragova zanoãeça ukazuje na naåin kretaça vozila: dakle. 8 244 .

– pravac pruæaça tragova klizaça åesto se meça. – popreåne ãare pneumatika su retko kad jasno uoåÿive. Pri raspoznavaçu trebalo bi voditi raåuna o sledeñem: – tragovi klizaça su svetliji od tragova koåeça ili tragova zanoãeça. Ako je do zanoãeça doãlo u toku koåeça. onda kaæemo da su ostali tragovi koåeça sa zanoãeçem i ove tragove prikazujemo tako ãto nacrtamo jednu liniju (trag koåeça). Ovi tragovi se ãematski crtaju u vidu kosih linija duæ pravca kretaça vozila.5. 7) izmeriti tragove zanoãeça: mereçe se obiåno svodi na odreœivaçe poloæaja poåetka i zavrãetka traga. ako je trag zanoãeça dug. pa ih neñemo nañi na pneumaticima. onda je znaåajno izmeriti i duæinu traga. Kose linije na tragu prikazuju kose obrise na tragu zanoãeça. e) Tragovi klizaça Tragovi klizaça nastaju na klizavom kolovozu. Rastojaçe izmeœu tragova klizaça meça se duæ tragova. pri klizaçu. Ako se radi o tragu koåeça sa zanoãeçem. pa je teãko odrediti koji je trag od koga toåka. – pri ubrzavaçu i – pri naglom skretaçu. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Veoma åesto tragovi klizaça su teãko uoåÿivi. tj. navesti ãta nas je navelo da zakÿuåimo o uzroku i ãta smo preduzeli da ovaj uzrok dokumentujemo. Ako je toåak blokiran popreåne ãare se ocrtavaju pod oãtrim uglom. 8) opisati tragove u zapisniku: u zapisniku bi trebalo detaÿno opisati izgled i poloæaj tragova zanoãeça. – tragovi klizaça razliåitih toåkova su razdvojeni. u situacijama kada su sile priaçaça male. tj. – tragovi klizaça su åesto isprekidani. Naime.8. a zatim popreåno iscrtavamo crtice (tragovi zanoãeça) duæ ove linije. – veoma åesto se ovi tragovi prepliñu. çihovo rastojaçe je promenÿivo. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 5) fotografisati tragove zanoãeça i vaæne detaÿe na ovim tragovima. 6) skicirati tragove zanoãeça. pa se na osnovu toga ne moæe pouzdano odrediti razmak izmeœu toåkova. zbog klizavog kolovoza sile treça pri kontaktu pneumatika i podloge su male. odreœivañe se i poloæaj nekoliko taåaka na tragu. Posebno bi trebalo posvetiti paæçu uzroku zanoãeça. dolazi do smaçene upravÿivosti vozila (a nekad i do nekontrolisanog kreatça vozila). Znaåaj tragova klizaça moæe biti veliki: 245 8. Izuzetno. ni na podlozi. pa se ne bi mogao precizno ucrtati na osnovu dve taåke. i to: – pri koåeçu. U svakom od ovih sluåajeva. a ako su uoåÿive one su ukoãene. pa je malo zagrevaçe i sagorevaçe gume. a nekad se ovaj pravac ne moæe ni odrediti pouzdano. ne vide se celom duæinom.

Na licu mesta se najåeãñe. odnosno çihovo poreklo. kad se doçi delovi vozila deformiãu. onda se pouzdano moæe odrediti da li je do pucaça pneumatika doãlo pre sudara ili je pucaçe pneumatika posledica sudara. – pri boånim i drugim sudarima vozila kada se pneumatik oãteti ili tako deformiãe. pa se ne meri pojedinaåno. tragovi zemÿe i tragovi gume (kojima su obloæeni metalni delovi vozila). – pravac pruæaça traga klizaça odreœuje putaçu vozila u razliåitim fazama klizaça. kad metalne povrãine jednog vozila grebu åvrste delove drugog vozila. pri sudarima vozila. iviåçake. Ako je ostao trag klizaça onda je vozilo klizalo. tj. – pri pucaçu pneumatika. – pravac pruæaça traga grebaça odreœuje pravac kretaça vozila. Mereçe ovih tragova je isto kao i mereçe drugih linijskih tragova. – pri snaænim sudarima vozila.Lipovac. P. Obrada tragova klizaça je sliåna obradi tragova zanoãeça. tj. s tim ãto se tragovi klizaça crtaju kao isprekidane linije (zato ãto su tragovi klizaça slabo vidÿivi i åesto isprekidani). Na uviœaju bi trebalo odrediti i dokumentaovati uzroke klizaça. f) Tragovi grebaça Ovde se misli na tragove koji nastaju kada se dve åvrste podloge kreñu jedna u odnosu na drugu. objekte i sliåno. – ako trag grebaça potiåe od naplatka toåka. s tim ãto duæina tragova klizaça nije znaåajna. spuãtaju i grebu po kolovozu. Znaåaj tragova grebaça je veliki i sastoji se u sledeñem: – trag grebaça na kolovozu ili drugim objektima odreœuje naåin kretaça vozila (vozilo je iz nekog razloga metalnim delovima dodirnulo kolovoz ili neki åvrst objekat). na vozilu i objektu itd. doãlo je do nekontrolisanog kretaça. – ako je grebaçe posledica sudara. da metalni delovi toåka dodirnu kolovoz. kad naplatak pneumatika grebe kolovoz. jednostavno odreœuju odgovarajuñi parovi tragova grebaça. 8 246 .). Najznaåajniji su tragovi grebaça koji nastaju u sledeñim situacijama: – pri prevrtaçu vozila kad metalni delovi vozila kontaktiraju sa åvrstom podlogom. onda poåetak traga grebaça odreœuje poloæaj vozila u trenutku sudara. na vozilu i kolovozu. Trebalo bi napomenuti da tragovi grebaça nastaju na obe povrãine (na oba vozila. koji mestimiåno prekidaju tragove grebaça. U zoni tragova grebaça åesto se nalaze tragovi boje. Ovaj trag je prañen vijugavim tragovima gume – masnicama. – na osnovu poåetka prvog traga klizaça odreœuje se poloæaj vozila u trenutku smaçivaça – gubÿeça upravÿivosti. – pri udaru metalnih delova vozila u ograde. kvalitetno fiksirati staçe podloge. Krsto Bezbednost saobrañaja – samo postojaçe tragova klizaça odreœuje naåin kretaça vozila.

mesta obaraça bicikla. kolovoza ili prepreke. veliåinu i poreklo tragova grebaça. Predmeti padaju na podlogu po pravilima kosog ili horizontalnog hica uz maçi ili veñi otpor vazduha. Pri tome bi za svaki trag grebaça trebalo otkriti od koga vozila i od koga dela potiåe. delovi ukrasnih lajsni. motora i sliåno. Otpali delovi i materijali sa vozila 8. Kad je na licu mesta struåno rekonstruisana nezgoda. – fotografisati tragove grebaça (u parovima). mogu se taåno odrediti mesta gde se mogu pojaviti tragovi grebaça. Na osnovu detaÿne analize izgleda tragova grebaça na vozilima. ãto åesto umaçuje çihov znaåaj: – oznaåiti i markirati tragove grebaça. staklo. Ovi delovi i materijali otpadaju: – pri kretaçu pre sudara. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada – na osnovu uporedne analize parova tragova grebaça utvrœuje se koji delovi vozila su kontaktirali pojedine delove drugog vozila. odnosno mehanizam saobrañajne nezgode. Tragovi grebaça kod sudara u krivini odreœuju poloæaj vozila u trenutku sudara. praktiåno je prvo pronañi tragove grebaçe na vozilima. ÿuspice boje i gita. – skicirati tragove grebaça (crtaju se kao neisprekidane linije). a åesto.5. Tako se jednostavno odreœuje mehanizam sudara. odnosno koje vozilo je i koliko bilo preãlo na kolovoznu traku za suprotan smer. u praksi su åesti primeri da se na licu mesta ne otkrije poreklo tragova grebaça.8. – u zapisniku detaÿno opisati izgled. komadi razbijenog stakla. – pri kretaçu posle sudara. – izmeriti tragove grebaça (odrediti poloæaj poåetka i zavrãetka traga).5. Ovo je vrlo jednostavno otkriti i dokumentovati na licu mesta.2. – pri prevrtaçu i – pri zaustavÿaçu vozila. Obrada tragova grebaça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova: – pronañi tragove grebaça na oåekivanim mestima. poloæaj. zemÿa. mesta snaænih sudara vozila. nemoguñe dokazivati naknadno. ãto je u nekim situacijama veoma vaæno. 8. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Pri kretaçu vozila. oãteñeni delovi vozila. i to: mesta prevrtaça vozila. delovi spoÿçih ogledala. – pri sudaru. Da bi se ova pretraga olakãala. a posebno pri sudarima åesto dolazi do otpadaça razliåitih delova i materijala sa vozila kao ãto su: komadi migavca. Naæalost. led. – legendom taåno objasniti poreklo svakog traga grebaça (od koga vozila i od koga dela vozila potiåe). sneg i sliåno. moæe se utvrditi smer relativnog kretaça vozila. Pri tome nastaju tragovi na vozilu i tragovi na podlozi. 247 . mesta eksplozije pneumatika. – otkriti poreklo tragova grebaça. a zatim pronañi odgovarajuñe tragove grebaça na kolovozu.

Ako se razliåiti materijali prostiru na istoj povrãini i ne mogu se razdvojiti. Krsto Bezbednost saobrañaja Nalaæeçe i raspoznavaçe ovih tragova vrlo je prosto. sakriti ili uniãtiti ove tragove. lokacija i intenzitet oãteñeça vozila. Znaåaj ovih tragova je viãestruk: – na osnovu poloæaja otpalih delova i materijala sa vozila saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti mesto sudara i sudarne brzine.Lipovac. ako se naœu ÿuspice crvene boje uz levi trag koåeça traæimo crvena vozila koja imaju oãteñeça u levom delu sa otpalim ÿuspicama crvene boje i sliåno. Poreklo ovih tragova mora se utvrditi na licu mesta. Ovaj odbaåaj zavisi od visine sa koje pada predmet. P. Na primer. sneg i sliåno. od oblika i mase predmeta. kriminalistiåko-tehniåki veãtak moæe vrãiti eliminaciju i identifikaciju vozila koja su uåestvovala u nezgodi. Legendom bi trebalo potpuno odrediti vrstu i poreklo ovih tragova. a psoebno ako je lice mesta bilo struåno obezbeœeno. Nalaæeçe ovih tragova je jednostavnije. ako se pri pregledu vozila uoåi da je sa odreœenog mesta otpao odreœeni deo ili materijal.17 od toga da li je bilo prepreka odletaçu ovih predmeta. onda ih oznaåavamo i obraœujemo grupno.). od vrste sudara. – kod nezgoda sa NN vozilom. zemÿa. onda se na kolovozu traæi isti takav deo/materijal. Pri tome bi trebalo uporedo nalaziti i analizirati odgovarajuñe tragove na vozilu i na podlozi (na primer. pre sudara. Ovi tragovi se oznaåavaju pojedinaåno ili grupno. oznaåavamo ih i obraœujemo pojedinaåno. Na ovaj naåin se odreœuje i poreklo svakog traga pojedinaåno. Nekad je znaåajno u legendu uneti i gabaritne dimenzije otpalih materijala sa vozila (ka16 Pod sudarnim brzinama podrazumevaju se brzine vozila neposredno 17 Zato bi ove åiçenice trebalo utvrœivati i dokumentovati na uviœaju.16 Pri tome bi trebalo imati u vidu da veãtak analizira odbaåaj ovih tragova. uporedo sa analizom ostalih tragova. neki materijali (delovi) se neñe videti na fotografijama. ako je oãteñen blatobran i otpala boja na mestu oãteñeça. Ako su razliåiti materijali razdvojeni na kolovozu. Naime. sneg. 8 248 . jer su podloæni pomeranju i uniãtavanju. kiãa. Markiranje ovih tragova trebalo bi vrãiti u svakoj situaciji. na licu mesta se lako i pouzdano moæe utvrditi sa kojeg dela vozila je otpala boja. – na osnovu struåno izuzetih delova i materijala otpalih sa vozila. Sa druge strane. – na osnovu vrste i veliåine tragova moæe se oceniti vrsta. a vozila se nisu pomerala posle nezgode. pa åak i vetar mogu lako pomeriti. na podlozi bi trebalo traæiti odgovarajuñe ÿuspice boje i sl. Naime. Zato bi ih trebalo redovno markirati pre fotografisanja. na osnovu postojaça ovih tragova jednostavno se usmerava pretraga na terenu (brza i jednostavna eliminacija). ako nisu markirani. ako se prvo detaÿno pregledaju vozila ili se pregled vozila i kolovoza obavÿa uporedo. Kretanje vozila i ljudi. od atmosferskih prilika i sliåno.

lica i predmeta Posebno vaænu posledicu nezgode predstavljaju krajnji poloæaji vozila. Krajnji poloæaj vozila zavisi od mesta sudara.5. ako oåekujemo da se preostali deo nalazi na vozilu (komadi migavca. Ovo podrazumeva koriãñenje razmernika (razmerna fotografija). Posebno je znaåajno. merimo ga kao koncentrisan trag. U zapisniku o uviœaju detaljno bi trebalo opisati vrstu. naåin kretanja vozila posle sudara i tako dalje. Zato ñe korektno fiksiranje krajnjeg poloæaja vozila pomoñi veãtaku da pouzdano utvrdi mesto sudara. Konaåno. lica i predmeta fiksira se skiciranjem. U tom smislu. krupniji komadi stakla fara). Krajnji poloæaj predmeta koji su otpali sa vozila. okvira fara. poreklo. koje je nosio peãak ili biciklista.3.8. obavezno se vrãi. Krajnji poloæaj vozila. Naime. meriñemo ih kao povrãinske tragove. 249 8. U nekim situacijama meriñemo i dimenzije otpalih delova sa vozila (kako bi ih ãto kvalitetnije ucrtali u planu ili da bi skrenuli paænju na njihov znaåaj). Krajnji poloæaj vozila. izgled. Fotografisanje materijala i delova otpalih sa vozila trebalo bi da obezbedi kvalitetno prikazivanje izgleda i dimenzija ovih tragova i njihovog poloæaja u odnosu na saobrañajnu povrãinu i druge tragove. pomoñi ñemo veãtaku da korektno analizira nezgodu. Pri tome bi trebalo utvrditi da li su neki predmet i tragovi pomerani pre naãeg dolaska na lice mesta i ovo jasno saopãtiti u zapisniku o uviœaju. Skiciranje ovih tragova svodi se na njihovo slobodoruåno crtanje i kotiranje pribliæno u njihovom obliku i dimenzijama. mestom sudara.5. ako su ovi tragovi rasuti na veñoj povrãini. ukrasnih lajsni. odnosno odgovarajuñim merenjima. a åesto zahteva posebne tehniåke uslove i/ili pripremu pre fotografisanja. sudarnim brzinama. trebalo bi napomenuti. sudarnu brzinu. ali pravac pruæanja traga nije vaæan ili nije poznat. u vezi je sa mehanizmom sudara. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . izuzeti sve materijale i delove za vozila koji su podobni za identifikaciju NN-vozila. a posebno mehanizam sudara. znaåajan je i pravac njihovog pruæanja (po njemu se moæe odrediti pravac kretanja vozila). ako naœemo izolovan deo vozila ili komad materijala sa vozila merimo ga kao taåkasti trag. 8. oblikom i teæinom predmeta i tako dalje. Ukoliko na licu mesta korektno utvrdimo krajnji poloæaj ovih predmeta i dokumentujemo ostale vaæne okolnosti (vrstu. lica i predmeta na mesta nezgode. brzine vozila u trenutku sudara. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada ko bi se skrenula paænja na znaåaj ovih tragova. Izuzimanje materijala i delova otpalih sa vozila. naåina kretanja vozila posle sudara i drugih okolnosti. Merenje materijala i delova otpalih sa vozila zavisi od njihove veliåine i koncentracije. vrste sudara. Ako su dimenzije traga znaåajne. odnosno na silinu sudara ili druge vaæne okolnosti). oblik i veliåinu predmeta). da su za mehanoskopska uklapanja najbolji polomljeni komadi delova sa vozila. poloæaj i veliåinu ovih tragova. ako vozilo nije poznato ili je sporno poreklo traga.

Zemun. P. i Todoriñ U.. 1987. Vodineliñ. tragovi. Informator. Evenston.. i Ristiñ Æ.. Dragaå.. Zbornik radova sa åetrvrtog seminara iz fotogrametrije. Aranœelovac. 1981.. Zemun. Jugoslovensko savetovanje o veãtaåenju saobrañajnih nezgoda. Beograd. Beograd.. uviœaj. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova. Burg. Saobrañajna kriminalistika.. 1989. Medicinska kriminalistika.. Zemun.. Traffic Acident Investigator’s Manual for Police. ekspertize prometnih nezgoda. Saobrañajni fakultet. Metodologija fotografisanja oãteñenja vozila.... Zagreb. Fotografski i video snimci u sudskoj praksi. Kriminalistiåka tehnika. 1996. 2000. F.. Kriminalistika taktika. Rolly Kinney. Gorkiñ. uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. Kriminalistiåka tehnika.. Vujaniñ M. III deo. R. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. P. 1981. Bezbednost drumskog saobrañaja. K. Gavriloviñ. M. Vjeãtaåenje u cestovnom prometu. i Aranœeloviñ M. 1996.. Kippenheim. Graœevinski fakultet. Lipovac. Verlag Information Ambs Gmbh. Zemun. 1994. Beograd. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje. Mitroviñ. Beograd. Burg. Lipovac. Krivokapiñ. 1981. K.. Obrada daobrañajne nezgode. Zemun.. Aranœeloviñ M. R. Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti.. otkrivanje nn – Uåinilaca. 1994. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. Privredna ãtampa. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion. Beograd. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. V. V. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Tumbas. 8 250 .. veãtaåenje. Savremena administracija. i Æarkoviñ M.. i Rau H. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. K. 1994. Society of Automotive Engineers. Policijska akademija. Sluæbeni list SFRJ. Zagreb. Beograd. 1990. J. 1963. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije.. K. 1986. Beograd. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Verlag INFORMATION Ambs Gmbh. Rotim. Detroit. Gregory Smith C. V. 1996. Beograd. Unfallversuche. i Lindenmann H. Åoviñ. Nicholas S. Elementi sigurnosti cestovnog prometa. H. Grupa autora.Lipovac. svezak 1. Illinois. Beograd.. Lipovac.. Lipovac. S. 1995. International Congress. H.. 1994.. Michigan. S. i dr. Beograd. Maksimoviñ. Kippenheim. 2000.. Krsto Bezbednost saobrañaja Literatura Baker.

1. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 9. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9.9. Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana 9.4. Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja 9.2.3. Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a .

dræavni organi (izvrãni organi vlasti). prava na bezbednost i prava na zdravu æivotnu sredinu. neophodno je koordinirano sprovoditi niz vrlo opseænih mera i aktivnosti. 9. 1997. a posebno u funkciji zaãtite prava na æivot. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U FUNKCIJI BEZBEDNOSTI DRÆAVE I OSTVARIVANJA PRAVA I SLOBODA GRAŒANA Svaka dræava se brine o razliåitim aspektima bezbednosti svojih graœana. U saobrañaju kao legalno dozvoljenoj delatnosti viãe stradaju ljudi nego u svim ilegalnim (nedozvoljenim) delatnostima zajedno. Jedno od osnovnih prava åoveka je pravo na æivot. Æivot savremenog åoveka je najviãe ugroæen u saobrañaju.2. koji obuhvata niz vrlo znaåajnih elemenata (subjekata). FTN. politiåke partije i organi1 Iniñ. ZAÃTITNI SISTEM U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se moglo uspeãno upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Ovde se posebno misli na zaãtitu æivota. U tom smislu. obrazovne institucije i odgovarajuñi sistem obrazovanja. troãkovi i gubici. veñ je neophodno uspostaviti i stalno jaåati zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. svi poslovi i aktivnosti kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja. Bezbednost drumskog saobrañaja. 253 9. umanjivanje ovih ãtetnih posledica je vaæan segment ukupne bezbednosti dræave.1. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI . najveñi broj povreœivanja ljudi i ogromne materijalne ãtete..1 Zato je bezbednost saobrañaja u funkciji zaãtite prava graœana. privredni subjekti. Najznaåajniji elementi zaãtitnog sistema su: skupãtine (zakonodavni organi). struåne organizacije. S obzirom na to da se u saobrañaju deãava najveñi broj nasilnih smrti. zdravlja ljudi i na zaãtitu njihove imovine.9. Sad. M. prava na slobodu. Svaki od ovih elemenata ima veoma vaænu ulogu i znaåajan je za uspeãno funkcionisanje zaãtitnog sistema. veoma su znaåajni za bezbednost dræave. Ovo ne moæe da realizuje ni jedan subjekt samostalno. N.

U ovim telima se analiziraju izveãtaji o stanju i tendencijama u bezbednosti saobrañaja. srednje ãkole. meœunarodne organizacije i institucije. P. Posebno je znaåajan rad vlade koja bi trebalo da neprekidno prati stanje bezbednosti saobrañaja.) realizuju mere iz svoje nadleænosti. ali i ostatak privrede ima veliki interes u smanjivanju ukupnih ãtetnih posledica saobrañaja (jer sve posledice na razne naåine plaña privreda). organi prosvete i obrazovanja. pokrajinska. veãtina i ponaãanja uåesnika u saobrañaju. priprema i predlaæe skupãtini strategije bezbednosti saobrañaja. kljuåne oblasti rada i upravljaåke mere. priprema i donosi akcione planove za sprovoœenje strategija. putari. Krsto Bezbednost saobrañaja 9 zacije. autoãkole i sl. nevladine organizacije. organizuje sve aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. Obrazovno-vaspitne ustanove (deåije predãkolske ustanove.) su jedan od najznaåajnijih subjekata koji doprinosi unapreœenju znanja. Izvrãni organi (vlada. dugoroåni i kratkoroåni ciljevi). utvrœuje se æeljeno stanje (vizije. nauåno-obrazovne ustanove. Skupãtine (republiåka. tehniåki pregledi vozila. izvrãni odbori gradova. Naime. S obzirom na to da su nevladine organizacije u dobroj vezi sa struånom javnoãñu i da prate meœunarnodna iskustva. fakulteti. gradska i opãtinska) ureœuju normativno-pravni ambijent u kome funkcioniãe zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. na propuste. ali i drugih subjekata. i sl. osiguranja. o naåinima i moguñnostima smanjivanja ãtetnih posledica saobrañaja. donose strategiju bezbednosti saobrañaja. viãe ãkole. Nevladine organizacije su slobodna i åesto vrlo kritiåki nastrojena udruæenja graœana koji koriste razliåite naåine da podstiåu aktivnosti u pojedinim segmentima druãtvenog æivota. organi unutraãnjih poslova. pravosuœe (organi sudske vlasti).Lipovac. osnovne ãkole. Nevladine organizacije åesto imaju odliånu saradnju sa sliånim organizacijama iz drugih zemalja. Privreda bi trebalo da prepozna svoj interes u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. prevoznici. stavova. Politiåke partije i organizacije mogu u okviru svojih programa da izloæe i koncepte unapreœivanja bezbednosti saobrañaja za koje ñe se zalagati. Ove ustanove treba da daju odluåujuñi doprinos u kreiranju i unapreœivanju svesti o znaåaju bezbednosti saobrañaja. prirodni pomagaåi i ostali subjekti. zdravstvene ustanove. Nevladine organizacije treba da kritiåki sagledavaju i javnosti saopãavaju drukåije poglede na stanje bezbednosti saobrañaja (od zvaniånih stavova). kao i podrãku meœunarodnih organizacija koje u programu imaju i unapreœivanje bezbednosti saobrañaja. autoãkole itd. njihov rad moæe umnogome pomoñi unapreœivanju rada u bezbednosti saobrañaja. Postoji direktno zainteresovana privreda (proizvoœaåi vozila. utvrœuju odgovornosti i obaveze izvrãnih organa i drugih subjekata. ovo je znaåajan segment æivota za koji su graœani vrlo zainteresovani i oåekuju od partija da ga u svojim programima obrade i dosledno sprovode. na pojedine aktivnosti koje vlast realizuje.). Skupãtine utvrœuju koncept. 254 . gradsko veñe. na konkretne probleme i moguñnosti njihovog reãavanja. podstiåe i pomaæe rad drugih subjekata i sl. organi za saobrañaj.

ali i sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja u zemlji.). Kroz redovno leåenje. za razvoj domañih znanja. finansijska. sudovi. Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja Treba uoåiti veliku ulogu javnosti u bezbednosti saobrañaja. 255 9. za neprekidno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. Struåna javnost ima veliku odgovornost da stalno podstiåe struåne rasprave o bezbednosti saobrañaja. .2. vaspitno-popravne ustanove). zdravstvene ustanove efikasnim radom na zbrinjavanju i leåenju povreœenih u saobrañajnim nezgodama. razvija naãa znanja i praksu. za projektovanje mera i njihovo prañenje. vrãi transfer znanja i iskustava. medijska i najãira javnost. Sa druge strane. svojim efikasnim i struånim radom. Zdravstvene ustanove pomaæu u selekciji vozaåa. menjanju stavova i unapreœivanju ponaãanja u saobrañaju.9. Struåne organizacije pomaæu svim drugim subjektima u domenu svoga delovanja. ali i meœunarodne organizacije koje okupljaju privrednike. Osiguranja su znaåajan subjekt koji ima vaæne poluge uticaja na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Nauåne ustanove su odgovorne za efikasan transfer znanja i iskustava. a posebno da ne åine saobrañajne prekrãaje itd. Ove organizacije okupljaju struånu javnost i treba da budu glavni u kreiranju mera i zahteva pred pojedine odgovorne subjekte u bezbednosti saobrañaja. da unapreœuje stavove i razvija svest o znaåaju bezbednosti saobrañaja. Meœunarodne organizacije pomaæu u uporeœivanju i preuzimanju najbolje prakse u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. Preko ovih vladinih. Doslednim sprovoœenjem savremenih koncepata osiguranja i naknade ãtete. Naime. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI Struåne organizacije i udruæenja okupljaju subjekte koji su vrlo zainteresovani za stanje bezbednosti saobrañaja ili za pojedine segmente ove oblasti. struåne asocijacije i sl. a posebno u stalnom prañenju zdravstvenog statusa vozaåa profesionalaca. osiguranja imaju najveñu i najoåigledniju korist od unapreœivanja bezbednosti saobrañaja (manje isplate za nastale ãtete u nezgodama). prenose se iskustva iz najrazvijenijih zemalja i stalno unapreœuje nacionalni zaãtitni sistem. Struåna javnost treba da neprekidno obezbeœuje struåno i nepristrasno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. osiguranja bi trebalo da pomaæu sve druge subjekte bezbednosti saobrañaja. Nauåne organizacije moraju neprekidno odræavati komunikaciju sa svetom. mogu doprineti unapreœivanju zaãtitnog mehanizma. tuæilaãtva. razvoj i testiranje modela bezbednosti saobrañaja. Pravosuœe (sudije za prekrãaje. odreœuje vizije. Posebno su znaåajne struåna. EU i sl. meãovitih i nevladinih organizacija ujednaåava se praksa. a posebno na vozaåe. ciljeve i naåine upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. u preventivne aktivnosti. mogu se uoåiti vozaåi åije zdravlje je bitno oslabilo tako da viãe ne mogu da voze itd. da prati savremena nauåna dostignuña. Sa druge strane. politiåka. osiguranja motiviãu vozaåe da unapreœuju svoje ponaãanje. na obostranu korist. Posebno su znaåajne organizacije sa velikom politiåkom teæinom (UN. mogu bitno smanjiti posledice nezgoda na putevima. ulaganjem u razvoj nauke. a posebno iskorenjivanju najopasnijih pojava u saobrañaju.

medija i delom politiåkih i drugih lidera. 9. Obezbeœujuñi promociju ideja i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. izgraœuje ispravne stavove i shvata znaåaj pojedinih aktivnosti. unapreœuje svoju svest o znaåaju teme. na osnovu stavova struåne javnosti.3. Proces usaglaãavanja navedenih i drugih javnosti je presudno vaæan za dobro funkcionisanje zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja. U razvijenim zamljama dræava je prepoznala znaåaj teme i svojim odlukama obezbeœuje osnove finansiranja. ali i ka politiåkoj i drugim javnostima. Najrazvijenije zemlje (posebno SAD) ulaæu napore da obezbede ãto direktniju vezu izmeœu privrede i subjekata bezbednosti saobrañaja. najbolje moæe da izbalansira njihove potrebe i utvrdi prioritete. Zainteresovana finansijska javnost. MESTO I ULOGA OUP U ZAÃTITNOM SISTEMU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 9 OUP imaju znaåajnu funkciju u bezbednosti saobrañaja. obezbeœuje komunikacione kanale ka najãiroj javnosti. Naime. mediji pomaæu struånjacima da proverene struåne stavove saopãte drugim javnostima i tako pokrenu druãtvene i druge aktivnosti. politiåka javnost je nosilac i pokrovitelj najvaænijih aktivnosti u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. a s ciljem smanjivanja izdataka i poveñavanja profita. Krsto Bezbednost saobrañaja Politiåka javnost ima podrãku graœana koja je verifikovana na demokratskim izborima. Struåna javnost pomaæe finansijskoj javnosti da se opredeli za ulaganja u bezbednost saobrañaja. P. Na osnovu takve podrãke. ova javnost najbolje predstavlja interese graœana. U nekim sluåajevima najãira javnost moæe i da zahteva sprovoœenje odreœenih aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. ali ima i drugaåijih procesa kada najãira javnost traæi od struåne i politiåke javnosti da preduzme neke mere i aktivnosti. Sa druge strane. obezbeœuje ili unapreœuje finansiranje poslova bezbednosti saobrañaja. najãira javnost. odnosno da pomognu privrednim subjektima da prepoznaju svoj interes i direktno ulaæu u bezbednost saobrañaja. Najãira javnost podræava strategiju i plan koje donosi politiåka javnost na osnovu struånih stavova.Lipovac. Neprekidni meœuuticaji ovih javnosti stalno menjaju njihove uloge i meœusobno usaglaãavaju stavove i interese. a na osnovu struånih stavova koje saopãtavaju mediji. pod uticajem struånjaka. u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima i odgovornostima. U jednom trenutku politiåka javnost nameñe reãenja. Svrha policijskog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja je zaãtita organizovanog funkcionisanja drumskog saobrañaja i zaãtita graœana i materijalnih 256 . Politiåka javnost najbolje moæe izbalansirati ulaganja i sve aktivnosti u bezbednost saobrañaja sa ostalim druãtvenim potrebama. Konaåno. najãira javnost ih prihvata. Medijska javnost. pa i u zaãtiti graœana u saobrañaju i u bezbednosti saobrañaja. Struåna javnost treba da pomaæe politiåkoj javnosti da donese adekvatne odluke. ali i podstiåe druga ulaganja u bezbednost saobrañaja. na osnovu stavova struåne javnosti i podrãke politiåke javnosti. OUP u znatnoj meri participira u poslovima zaãtite graœana i njihove bezbednosti uopãte.

– iniciranje administrativno-regulativnog uticaja na unapreœenje bezbednosti saobrañaja. predviœanje i podrãka u organizovanju bezbednosne zaãtite. uz podrãku jedinstvene baze podataka o vozilima. otkrivanje i obrada delikata u saobrañaju i saobrañajnih nezgoda. planiranje i uåeãñe u organizovanju bezbednosne zaãtite. – podrãka bazama podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. predviœanje. Beograd. analitiåko prañenje. u skladu sa evropskim standardima.2 To se postiæe primenom mera zaãtite bezbednosti i sprovoœenjem preventivnih aktivnosti. – podrãka drugim organizacionim jedinicama MUP-a i – upravljanje i stalno unapreœivanje organizovanosti saobrañajne policije. – podrãka i doprinos optimalnoj obuåenosti vozaåa i unapreœenju bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. uloga OUP u oblasti bezbednosti saobrañaja je vrlo specifiåna i realizuje se kroz vrãenje vrlo razliåitih poslova bezbednosti saobrañaja. – policijsko obezbeœivanje saobrañaja u posebnim prilikama. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI vrednosti u procesu prevoæenja. – otkrivanje delikata u saobrañaju i sprovoœenje saobrañajno-policijskih procedura. nevladine i druge organizacije. uåesnici u saobrañaju. saobrañajnim prekrãajima i saobrañajnim nezgodama. saobrañajne policije (dokument MUP-a). Osim ulo- .3. – saobrañajno inæenjerstvo – podrãka bazama podataka. Zadaci saobrañajne policije su: – saobrañajno-policijski nadzor nad obavljanjem saobrañaja.9. – prevencija i unapreœenje bezbednosti saobrañaja. – posebni programi bezbednosne zaãtite u saobrañaju. – saobrañajno inæenjerstvo – analitiåko prañenje. – podrãka i uåeãñe u sprovoœenju programa prevencije bezbednosti saobrañaja i u ostvarivanju posebnih programa zaãtite riziånih grupa i ranjivih uåesnika u saobrañaju. institucije u oblasti obrazovanja i nauke i osiguravajuñe kompanije. – uåeãñe u izvrãavanju zadataka drugih organizacionih jedinica Ministarstva i – organizacija i menadæment saobrañajno-policijskih poslova. Najvaæniji korisnici usluga saobrañajne policije su: graœani. Najvaænije usluge saobrañajne policije su: – obezbeœenje i poboljãanje protoka saobrañaja. – obezbeœenje poãtovanja utvrœenog reæima saobrañaja. struåne organizacije i institucije u oblasti saobrañaja. vozaåima. 2003. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 2 Reforma 3 Isto. 257 9. – prañenje sticanja prava uåeãña vozaåa i bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. saobrañajna privreda i industija vozila. dræavna administracija. lokalna samouprava.3 Dakle. – iniciranje i pomoñ unapreœenju administrativno-regulativnog ureœenja bezbednosti saobrañaja.

OUP moæe biti uspeãan i efikasan. nikada ne treba zaboraviti da je OUP samo jedan od subjekata bezbednosti saobrañaja. OUP ima vrlo znaåajnu funkciju pomaganja. tada slabi efikasnost OUP-a u izvrãavanju ostalih poslova (koji samo njemu pripadaju). preduzimaju i predlaæu mere kojima se omoguñuje uspeãno ostvarivanje prava i interesa organizacija udruæenog rada. Samo kao deo zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja. OUP moæe doprineti podsticanju i koordinaciji rada ostalih subjekata. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. kao i kontrolu nad vozaåima i vozilima na putevima vrãe radnici milicije. lakãe ñe i efikasnije funkcionisati i OUP. 258 . saraœuju sa organima druãtveno-politiåkih zajednica. Naime. P. Meœutim. ZoBS) predviœeno je: Ålan 3. regulisanje saobrañaja izuzetno mogu da vrãe i vojni organi u obimu kojim se osigurava bezbednost ostalih uåesnika u saobrañaju. Radnici milicije duæni su da uåesnicima u saobrañaju pruæaju odgovarajuñu pomoñ. Kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima.4. Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. nadgledanja i nadzora u bezbednosti saobrañaja. U Uvodnim odredbama republiåkog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima (ål. struånim organizacijama u oblasti saobrañaja. Mnogo se gubi ako se OUP-u dodeljuju poslovi koji mu ne pripadaju. Krsto Bezbednost saobrañaja ge neposrednog izvrãioca pojedinih poslova. 9 Ålan 4. koordinacije. na obuci i pri vrãenju saobrañaja vojnih jedinica i vozila na putevima. udruæenjima graœana i graœanima i prihvataju njihovu inicijativu za reãavanje pitanja bezbednosti saobrañaja na putevima. drugih organizacija i graœana u oblasti saobrañaja na putevima. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U NADLEÆNOSTI OUP-a Zakonom su ureœena ovlaãñenja i odgovornost OUPa u oblasti bezbednosti saobrañaja. U vrãenju poslova iz stava 1. slabi zainteresovanost ostalih subjekata da preuzmu svoj deo posla (i odgovornosti). Ukoliko ceo zaãtitni sistem dobro funkcioniãe. ma koliko bila velika uloga OUP-a. organi unutraãnjih poslova.. 3 i 4. 9.. u okviru svog delokruga.Lipovac. S druge strane. U rejonima vojnih objekata. slabi ugled saobrañajne policije i podrãka graœana u izvrãavanju poslova. ovog ålana.

Ovi poslovi ñe biti detaljnije pojaãnjeni u daljem izlaganju. 6p (Zbornik radova. B. M. VÃUP. 2001. Elliott. Lipovac. Fakultet tehniåkih nauka u Novom Sadu. Novi Sad. Kriminalistiåka metodika. M. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI U ovim odredbama Zakona odreœen je delokrug rada OUPa u bezbednosti saobrañaja. 1991. Jaker. Neãiñ M. 2002. Federal Office of Road Safety. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. Elliott. Novi Sad. Federal Office of Road Safety. Æ. veku. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. neka iskustva razvijenih zemalja. znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. 1989. (Zbornik radova. Bezbednost drumskog saobrañaja.Literatura Literatura Boãkoviñ. i Keãetoviñ Æ. Novi Sad. Beograd. 10 p. Lipovac. Kampanje u bezbednosti saobrañaja. 2000. moguñe je uoåiti sledeñe grupe struånih poslova bezbednosti saobrañaja koje obavlja OUP: 1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja 2) upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 3) prañenje i unapreœenje propisa u bezbednosti saobrañaja 4) obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda 5) inspekcijsko-tehniåki poslovi bezbednosti saobrañaja 6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja i 7) ostali poslovi bezbednosti saobrañaja. Odnos saobrañajne policije i javnosti. Kambera. .. Ipak. jer su svi oni deo jedne celine – nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti saobrañaja. Social Marketing: How to Say what Needs to be Said. 1992. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21... Jaker. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis. 2001... 249-258). Kambera. G. 2002. VÃUP. Minnesota Institute of Public Health. Odnosi policije sa javnoãñu. Defendologija. B. K. 257–262). Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veãtaåki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobrañaja.. K.. za potrebe ovog izlaganja. 2000. Banja Luka. Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa. i Banoviñ. 2000.. G. Keãetoviñ. Lipovac. No 8-9. Budva. Iniñ. 259 9. Lipovac. 1998.. M... na osnovu naãe prakse. Beograd. K. Minnesota Institute of Public Health. K. i Vukaãinoviñ M.

. Policijska akademija. Lipovac. B.. Beograd. 2001.. Æ. Beograd. Paris. B.. Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – Svetska iskustva. CIBS. B. Kako smanjiti stradanje dece peãaka u Beogradu. Lipovac. K. 1982. Beograd.. 1997. Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. Pantazijeviñ. 1-6). Miletiñ. CIBS. Bezbednost 2. 1993.. Beograd. Beograd. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. 2003. Ljudska prava. i dr. Fakultet organizacionih nauka. K. National Highway traffic safety administration. K. Sistemski pristup smanjivanju stradanja dece u saobrañaju. 1998. Marketing of Traffic Safety. (dokument MUP-a). 3–6). Kontrola i regulisanje saobrañaja. K. Savetovanje: Kontrola i regulisanje saobrañaja (Zbornik radova). veku. Medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju “Zaãtitimo decu u saobrañaju”. Sad. P. S. Upotreba sigurnosnih pojaseva u republici Srbiji. M. N. Vujaniñ. Beograd. Traffic Safety Reference Guide.. CIBS (Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja) i Automoto savez Republike Srpske. Vujaniñ. medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju. 6 p. Lipovac. CIBS. 8 p. M. Bezbednost saobrañaja. USA... Novi Sad. i Peãiñ D.Lipovac. 6p (Zbornik radova. Beograd. Beograd.. 9 260 . 2000.. Lipovac. Buliñ Œ.. M. 1–8). 59 – 65) Miliniñ. Beograd. K. Krsto Bezbednost saobrañaja Lipovac.. 2003. Pantazijeviñ. 6 p. Vujaniñ. i Vemiñ D. i Vukaãinoviñ M. Reforma saobrañajne policije. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2004. Plato. i Vukaãinoviñ M. 2001. 1999. Zaãtitimo decu u saobrañaju. Projektovanje modela inoviranja znanja u saobrañaju (magistarski rad). S.. Beograd.. Milosavljeviñ. Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåitelje. Saobrañajni fakultet. Makroistraæivanje stradanja peãaka u Beogradu. Etika milicije u regulisanju i kontroli saobrañaja. B. Beograd. VÃUP. Lipovac. Preporuka (2001) 10. 1996. 2001. 2001. Produæite liniju æivota – Veæite pojas (istraæivanje – plan kampanje). Beograd. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. 2000.. 2003. Nauka o policiji. Komitet ministara Saveta Evrope. Vujaniñ. 2001. i dr. 2003. Policijska akademija. 7. Strazburg. (Zbornik radova. K. Beograd. 2002.. 287–292).. Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas. 2004. Me- dijska kampanja poveñavanja upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji. Muræan. Beograd i Banja Luka. (Zbornik radova. i Lipovac K. i dr. Simonoviñ. 2000 (Zbornik radova. Evropski kodeks policijske etike. (Zbornik radova. M. K. Beograd. Lipovac. OECD.

2.10. Neposredna kontrola saobrañaja 10. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja .1. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10.

Ipak. Poæeljno je da to budu posebno obuåeni policajci (pripadnici saobrañajne policije). Veoma je sloæen mehanizam kontrole saobrañaja s ciÿem uspeãnog i bezbednog odvijanja saobrañaja u svim uslovima. jesu: 1) bezbednosna zaãtita æivota. 4) otkrivanje i hvatanje izvrãilaca kriviånih dela i prekrãaja i drugih lica za kojima se traga i njihovo privoœenje nadleænim organima. prekrãaja i drugih delikata (u daljem tekstu: kriviåna dela i prekrãaji)... On je odgovoran da u celini upravlja saobrañajem.. otkrivanja i dokumentovanja prekrãaja i sl. regulisanje i kontrolu saobrañaja na putevima . mogu se uslovno razdvojiti i pojedinaåno objasniti. 1 .” (Zakon o policiji.1 Zakon o ministarstvima2 u delokrugu rada Ministarstva unutraãnjih poslova odreœuje i “poslove dræavne uprave koji se odnose na: . Zato ima smisla termin “neposredna” kontrola u smislu dopune kontrole koju vrãi organ za saobrañaj. drugi vidovi borbe protiv kriminala i otklanjanje njegovih organizovanih i drugih oblika. 2) bezbednosna zaãtita imovine.Poslove neposredne kontrole i interventnog regulisanja saobrañaja vrãe uniformisani pripadnici policije. ali zakonodavac je ostavio moguñnost da ovo rade i drugi uniformisani pripadnici policije (policijski sluæbenici). Da li je vaæno i zaãto se naglaãava “neposredna” (kontrola) i “interventno” (regulisanje)? Treba imati na umu da kontrolu i regulisanje saobrañaja vrãi organ za saobrañaj. sloboda i liånog integriteta lica. ålan 10). 3) spreåavanje. pruæanje pomoñi u sluåaju opasnosti i pruæanje druge bezbednosne pomoñi onima kojima je neophodna.”. kontrola. Policajci svojim neposrednim prisustvom na putu samo dopunjuju proces kontrole saobrañaja. prava. . pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima”. otkrivanje i rasvetljavanje kriviånih dela.. pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima.. s ciÿem nadzora. u smislu ovog zakona.” Poslovi neposredne kontrole i interventnog regulisanja se preklapaju i neprekidno smenjuju. kontrola.. bezbednost. 263 10. U Zakonu o policiji kao jedan od policijskih poslova odreœen je i posao: “regulisanje. kao i podrãka vladavini prava. Saobrañaj se stalno prilagoœava korisnicima i obratno: korisnici se prilagoœavaju stanju i moguñnostima saobrañajnog sistema. 2 Zakon o ministarstvima. ålan 3.. 6) regulisanje. 5) odræavanje javnog reda.. Policijski poslovi. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . Organ za saobrañaj prati i kontroliãe saobrañaj.

Tada bi organ za saobrañaj trebalo da preuzme svoj deo odgovornosti i unapredi regulisanje saobrañaja tako da saobrañaj moæe da se bezbedno odvija i bez policije. poãtovanje ograniåenja (koriãñenje obaveznih pomagala) itd.2. psihoaktivnih materija. uniformisani pripadnici policije suspenduju reæim saobrañaja i oni preuzimaju regulisanje saobrañaja. vozila i put. sravnjivanje podataka iz saobrañajne dozvole sa obeleæjima vozila itd. saobrañajnim znakovima. voænja pre sticanja prava na upravljanje. kontrola primenom tehniåkih sredstava na licu mesta. upotreba droga. 264 . posedovanje vaæeñe vozaåke dozvole za odgovarajuñu kategoriju.1. onda je to znak loãeg reæima saobrañaja i neuspeha u upravljanju saobrañajem. pravilima saobrañaja. Saobrañaj je regulisan reæimom saobrañaja. 3) kontrolu ponaãanja vozaåa (poãtovanja propisa) u saobrañaju.1. Neposredna kontrola vozaåa u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozaåa u saobrañaju: identifikacija vozaåa. P. 10. odnosno upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. 2) kontrolu trenutnog stanja tehniåke ispravnosti vozila (posedovanje opreme i ispravno funkcionisanje svih sklopova vozila): vizuelna kontrola.1. 10. Krsto Bezbednost saobrañaja Organ za saobrañaj je nadleæan da neprekidno reguliãe (ureœuje) saobrañaj i bez prisustva policajaca.1. Ovo se dogaœa veoma retko i zato ima smisla koristiti termin “neposredno” ili “interventno” regulisanje. posedovanje vaæeñe saobrañajne dozvole. Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju Najznaåajnija je neposredna kontrola vozaåa. Ukoliko ovo regulisanje saobrañaja postane pravilo. putnike i druge uåesnike u saobrañaju.Lipovac. Neposredna kontrola vozila u saobrañaju Neposredna kontrola vozila u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozila u saobrañaju: identifikacija vozila. 10 10. poãtovanje mera bezbednosti i zaãtitnih mera (voænja za vreme zabrane upravljanja). 2) kontrolu trenutnog psihofiziåkog stanja vozaåa: alkoholisanost. semaforima i drugom opremom. NEPOSREDNA KONTROLA SAOBRAÑAJA Neposredna kontrola saobrañaja se odnosi na uåesnike u saobrañaju. ali moæe da obuhvati i peãake. umor i bolest. Samo izuzetno (interventno). Osnovni zadaci neposredne kontrole saobrañaja su: nadzor nad poãtovanjem propisa (posebno nad poãtovanjem reæima saobrañaja). otkrivanje i dokumentovanje saobrañajnih prekrãaja. lekova i dr.

4. ZoBS). organ iz stava 1. vlasniãtvo tereta. odnosno Republiåki sekretarijat za unutraãnje poslove. Neposredna kontrola saobrañaja 3) kontrolu tereta: poreklo.3 a posebno u sluåajevima kada je neposredno ugroæena bezbednost saobrañaja (tada OUP nalaæe preduzimanje hitnih mera o kojima obaveãtava organ za saobrañaj). 2) kontrola saobrañajne signalizacije: postojanje predviœenih saobrañajnih znakova.4 10. smerokaza i dr. odnosno ukloni ili zameni. ZoBS) 265 10. g) iskljuåenje vozila iz saobrañaja. e) pokretanje prekrãajnog postupka. Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije Neposredna kontrola puta obuhvata: 1) kontrolu stanja putnih povrãina: kolovoza. potpornih zidova.” (ålan 156. na putevima na kojima ovaj organ vrãi kontrolu i regulisanje saobrañaja.3. propusta za vodu. Ako na javnom putu nedostaje saobrañajni znak ili ako je takav znak nepravilno postavljen ili ako je suviãan. 10. poãtovanje ograniåenja u pogledu mase i drugih dimenzija.1.10. trotoara. stav 2 ovog zakona doneñe reãenje kojim ñe narediti preduzimanje mera potrebnih za uspostavljanje uslova za bezbedan saobrañaj na putu. prljavãtine i druge prepreke koje ugroæavaju prohodnost i bezbednost saobrañaja). Policija dopunjuje ovu funkciju i pomaæe organu za saobrañaj (izveãtava o uoåenim problemima i zahteva preduzimanje mera). ograda. pravilan raspored tereta na vozilu. h) otkrivaçe i prijavÿivaçe privrednog prestupa i i) otkrivaçe i prijavÿivaçe kriviånog dela. 4 “Ako organizacija udruæenog rada ili organ koji se stara o odræavanju puteva ne odræava put na naåin odreœen propisima o putevima i time dovede u neposrednu opasnost uåesnike u saobrañaju. (udarne rupe na kolovozu. d) novåana kazna na licu mesta. ovog ålana narediñe svojim reãenjem organizaciji ili organu koji postavlja saobrañajne znakove da takav znak postavi. odroni. b) rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta. ili ako je dotrajao.1. bermi itd. 3 “Nadzor nad saobrañajnim znakovima na putevima u pogledu bezbednosti saobrañaja vrãi opãtinski organ unutraãnjih poslova. stanje i vidljivost horizontalne i vertikalne signalizacije. Treba imati na umu da organ za saobrañaj upravlja putevima i vrãi kontrolu stanja puta. OUP iz ålana 154. funkcionisanje semafora itd.” (ålan 155. treba objasniti najvaænija postupanja saobrañajnih policijaca u neposrednoj kontroli saobrañaja: a) nadzor nad odvijanjem saobrañaja. bankina. c) opomena uåesnika u saobrañaju.1. Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja Da bi se sagledali poslovi neposredne kontrole saobrañaja. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . f) iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. 3) kontrola opreme puta i objekata na putu: stanje tunela.

Danas se razlikuju tri pristupa sluåajnoj kontroli: – potpuno se zabranjuje rutinska kontrola da se ne bi ometao saobrañaj i nepotrebno umanjivala pravna sigurnost graœana (policajci mogu kontrolisati samo kada su uoåili prekrãaj). 7 “ . Pravilan i struåan nadzor je osnova neposredne kontrole saobrañaja.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 a) Nadzor nad odvijanjem saobrañaja je najznaåajniji posao saobrañajnog policajca i obavlja se neprekidno. u EU su preporuåeni standardi uåestalosti kontrole za pojedine prekrãaje: svaki mesec bi trebalo kontrolisati bzinu svakog drugog ili treñeg vozaåa (broj kontrola kreñe se od treñine do polovine broja vozaåa). b) Rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta. ovlaãñeno lice u organu uprave nadleænom za izvrãenje propisa koji je prekrãajem povreœen. O naplañenoj novåanoj kazni izdaje se potvrda u kojoj se oznaåava koji je prekrãaj uåinjen i kolika je novåana kazna izreåena i naplañena. Na nadzor otpada najviãe vremena u neposrednoj kontroli saobrañaja. jer omoguñava uoåavanje saobrañajnh prekrãaja i dalja postupanja. Nadzor nad odvijanjem saobrañaja moæe biti neposredan ili automatski – uz podrãku tehniåkih ureœaja za nadzor (video kamere. 266 . javni i privatni sektor. åesto se koristi izraz “mandatna kazna”. ovaj nadzor mogu da vrãe organi za saobrañaj.. godiãnje bi trebalo kontrolisati alkoholisanost svakog 8 do 10 vozaåa (broj rutinskih kontrola alkohola jednak je od jedne desetine do jedne osmine vozaåa). Ovo nije ispravno. Kad je propisom o prekrãaju predviœeno. Kvalitetan i struåan nadzor nad odvijanjem saobrañaja omoguñuje struåno sagledavanje svih problema u sprovoœenju reæima saobrañaja i uoåavanje saobrañajnih prekrãaja. nadzor nad odvijanjem saobrañaja vezuje za policiju. ali je vrlo rasprostranjeno. odnosno pravilo sluåajnog izbora na osnovu politike i strategije bezbednosti saobrañaja5 (svako treñe crveno vozilo. fotoaparati kojima se snimaju odreœeni prekrãaji i druge okolnosti u saobrañaju). – rutinska kontrola se vrãi masovno i niåim nije ograniåena: da bi se zahvatilo ãto viãe prekrãaja (posebno voænja pod uticajem alkohola. godiãnje bi trebalo kontrolisati svakog 12 do 15 vozaåa da li koristi sigurnosni pojas itd. u naãim uslovima. ako su ispunjeni sledeñi uslovi:7 5 Na primer.. 6 Mada je zakon definiãe kao “Naplata novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja”. vozila ili deonica puta. Neposrednim prisustvom u saobrañaju. svako peto teretno vozilo i sl. Dakle. graœani i drugi subjekti. To je kontrola sluåajno odabranih vozaåa.)... upotreba mobilnog telefona za vreme voænje) ili je lice uåinilo lakãi saobrañajni prekrãaj za koji je predviœena novåana kazna na licu mesta i policajac. proceni da ñe se efekti postiñi i opomenom. uniformisani policajac poveñava stepen poãtovanja propisa i uoåava probleme odvijanja saobrañaja. P.) c) Opomena uåesnika u saobrañaju se moæe izricati ako je lice uåinilo greãku koja nije sankcionisana. “ (Zakon o prekrãajima. u skladu sa politikom OUPa (koju definiãe stareãina). ali moæe biti opasna (npr. policajcima se daje pravo da sami vrãe izbor koga ñe kontrolisati i – rutinska kontrola je ograniåena i strogo kontrolisana: stareãina odreœuje uåestalost. d) Novåana kazna na licu mesta6 se moæe izreñi. Mada se. drugi dræavni organi. ålan 290). izbor se vrãi pre nego ãto se uoåi neki prekrãaj. voænja pre sticanja prava i sl. naplatiñe na mestu izvrãenja prekrãaja novåanu kaznu uåiniocu koga zatekne u vrãenju prekrãaja.

Ako lice nije navrãilo 14 godina (dete) ili nije navrãilo 16 godina (mlaœi maloletnik). izvrãiti opãtu kontrolu (vozaåa i vozila). ako je prekrãaj uåinjen kao posledica propusta duænog staranja o maloletniku.10. ne bude naplañena na licu mesta ovlaãñeno lice odmah ñe uåiniocu prekrãaja uruåiti poziv da istu plati u roku od osam dana ili da odreœenog dana i åasa pristupi u organ uprave radi voœenja prekrãajnog postupka. neñe se izricati novåana kazna na licu mesta. 9 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. preko organa uprave koji je doneo reãenje. ålan 291). Kada je uåinilac prekrãaja lice mlaœe od 16 godina. reãenje o prekrãaju dostavlja se na izvrãenje prekrãajnom sudu nadleænom po mestu prebivaliãta kaænjenog. Ako novåana kazna iz ålana 290. utvrditi da je lice uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœena novåana kazna na licu mesta i da su se stekli svi uslovi za naplatu novåane kazne na licu mesta. predoåiti licu da je uåinilo prekrãaj. moæe se izjaviti æalba Viãem prekrãajnom sudu. Ako uåinilac prekrãaja u roku za æalbu ne plati novåanu kaznu. Na Pozivu se nalazi i obaveãtenje da lice moæe imati branioca. da vodi prekrãajni postupak pred ovlaãñenim licem u OUP-u.. da uloæi æalbu i vodi postupak pred sudijom za prekrãaje). postupak je zavrãen. Zakon je predvideo i postupanje u sluåaju neplañanja kazne. usvojilac. ovog ålana ne moæe biti krañi od osam dana. æalba nije dozvoljena. onda ñe se novåanom kaznom propisanom za uåinjeni prekrãaj kazniti roditelj. ovog zakona. Neposredna kontrola saobrañaja 8 Maloletnom uåiniocu prekrãaja koji je navrãio 16 godina uruåuje se Zapisnik na isti naåin kao i punoletnom licu. Uåinilac prekrãaja ñe se u pozivu posebno pouåiti o pravu na odbranu iz ålana 85. ålan 240. odnosno moæe ga dokazati. saopãtiti predviœenu kaznu i njegova prava (da plati kaznu na licu mesta. popuniti Potvrdu o naplañenoj novåanoj kazni i predati je uåiniocu prekrãaja i omoguñiti bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj. Ako lice plati novåanu kaznu na licu mesta ili plati novåanu kaznu u predviœenom roku (8 dana). sa zabeleãkom da izreåena novåana kazna nije plañena.9 Pri tome neophodno je sprovesti pravilan postupak: bezbedno zaustaviti vozilo (uåesnika u saobrañaju). da se prekrãajni postupak moæe okonåati i bez njegovog uåeãña. ovog zakona.10 Ako lice ne plati kaznu na licu mesta. naplatiti novåanu kaznu u zakonom predviœenom iznosu (ako lice pristane). Na reãenje o prekrãaju organa uprave donetom shodno odredbama ovog zakona. Rok za dolazak po pozivu za voœenje prekrãajnog postupka iz stava 1. veñ ñe se saåiniti Sluæbena beleãka o uåinjenom prekrãaju. “ (Zakon o prekrãajima. Na izvrãenje novåane kazne primenjuju se odredbe ovog zakona o zameni novåane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu. kao i da .1. – policajac je uoåio prekrãaj.. popunjava se Zapisnik. 267 10. odnosno staralac maloletnika. da plati isti iznos u roku od 8 dana. 11 Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju – vozila. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœeno kaænjavanje na licu mesta. 10 “. u roku od osam dana od dana dostavljanja reãenja.. niti izjavi æalbu.. Na odluku Viãeg prekrãajnog suda.11 licu se izdaje Zapisnik sa Pozivom da novåanu kaznu plati u roku 8 dana (na raåun) ili da doœe u OUP radi voœenja prekrãajnog postupka. – lice je dovoljno staro (starije od 16 godina)8 i – lice pristane da plati kaznu.

pravosnaæno i izvrãno reãenje o izreåenoj kazni i Beleãka (da lice nije platilo kaznu u propisanom roku) dostavljaju se prvostepenom organu za prekrãaje – sudiji za prekrãaje (po mestu prebivaliãta prekrãioca). 14 Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na 15 Metodologija licu mesta. organizaciona jedinica MUP-a åiji radnik je uoåio prekrãaj podnosi SUP-u (sluæbenom licu odreœenom za voœenje prekrãajnog postupka) Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka (Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju ima ulogu Zahteva). Skupãtine grada Beograda i skupãtine grada) za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere. Ako se lice ne æali. policajac ñe Zapisnik ostaviti ispod brisaåa (ili na drugi naåin) i ovo konstatovati u nastavku Zapisnika. reãenje postaje pravosnaæno i prekrãilac je duæan da uplati novåanu kaznu na raåun. odluke skupãtine opãtine. MUP – USP. Prekrãajne sankcije su kazne 12 Na poleœini Naloga policajac piãe izveãtaj o preduzetim aktivnostima u toku 13 Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac smene. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 ñe Zapisnik posle isteka roka za plañanje kazne postati Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. 2004. a u zakonima o bezbednosti saobrañaja i drugim zakonima precizno su opisani delikti i sankcije. Policajac ñe ponuditi kontrolisanom licu da potpiãe i uruåiti mu Zapisnik. Uz Zahtev se prilaæu izvodi iz sluæbenih evidencija i drugi dokazi. Prekrãajni postupak u OUP-u (prvostepeni postupak) vodi sluæbeno lice u OUP-u i donosi Reãenje o prekrãaju (odustajanje od postupka. Beograd. odbacivanje Zahteva ili kaænjavanje). kao i za prekrãajni postupak. saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. 268 . Vlada Republike Srbije. Ukoliko lice odbije da primi Zapisnik. Nakon zavrãenog sluæbenog zadatka (posle patrolne sluæbe). e) Prekrãaji su povrede javnog poretka utvrœene zakonom (saveznim ili republiåkim) ili drugim propisima (uredbe. prekid postupka. dokumentacija se dostavlja drugostepenom organu – veñu za prekrãaje koji vodi postupak i donosi reãenje u drugostepenom postupku. Agencija za unapreœenje dræavne uprave.13 Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. Nakon saåinjavanja Zapisnika policajac ñe omoguñiti kontrolisanom licu uvid u sadræaj i davanje primedbi koje ñe policajac ãto vernije uneti u Zapisnik ili nastavak Zapisnika. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. policajac ñe stareãini (ili licu koje stareãina ovlasti) predati Nalog za izvrãenje sluæbenog zadatka12 i Zapisnike o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju koje je saåinio tokom smene. Sudija za prekrãaje sprovodi postupak i donosi Reãenje za prinudno izvrãenje (naplata novåane kazne ili zamena zatvorom). 2002. sluæbeno lice donosi Zakljuåak kojim se prekrãajni postupak pokreñe. izrade zakona. P.Lipovac. 2004. MUP. na koje lice moæe uloæiti Æalbu.15 U Zakonu o prekrãajima dati su okviri za prekrãajne kazne i zaãtitne mere.14 Kada utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje prekrãajnog postupka. niti se pojavi u OUPu. Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. Ukoliko lice uloæi Æalbu.

S obzirom na znaåaj ovog ovlaãñe16 Mada je u Zakonu predviœeno da se za lice od 14 godina mogu izreñi vaspitne mere. odnosno OUP moæe dokazati prekrãaj. ide na doobuku itd. ako su ispunjeni sledeñi uslovi: – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka kod sudije za prekrãaje. Prekrãaji su propisani za pravna i fiziåka lica. zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene poslove. – lice je dovoljno staro da bude prekrãajno odgovorno. u praksi se najåeãñe podrazumeva minimalna starost od 18 godina. vozaå.16 Pri tome policajac sprovodi sledeñi postupak: bezbedno zaustavlja uåesnika u saobrañaju (vozilo. upuñivanje na vanredni tehniåki pregled i sl. zabrana pravnom licu da vrãi odreœene delatnosti. – policajac je uoåio ovaj prekrãaj. a novåane kazne i zaãtitne mere (oduzimanje predmeta. izdaje odgovarajuñu potvrdu i omoguñuje bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . Ovu meru sprovodi policajac kada osnovano posumnja da lice nije sposobno da upravlja vozilom.vozila.). OUP obraœuje Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka i stareãina ovaj Zahtev podnosi sudiji za prekrãaje koji vodi prekrãajni postupaki donosi Reãenje. Neposredna kontrola saobrañaja (novåana kazna i kazna zatvora). pod dejstvom droge ili psihoaktivnih lekova. ako su predviœene Zakonom (iskljuåenje vozila ili vozaåa iz saobrañaja. odnosno ako je. vrãi opãtu kontrolu (vozila. odnosno bolestan).). Stareãina analizira dokumentaciju i ceni osnovanost. zapreñenu kaznu i njegova prava. umoran. i to: ako lice upravlja vozilom pre sticanja prava na upravljanje. Policajac stareãini podnosi Zapisnik o kontroli i ostale dokaze (dokaz o prekrãaju. o ranijim kaznama. Stareãina moæe doneti Zakljuåak o ispravci Zapisnika o kontroli. odnosno lice). ako upravlja vozilom za vreme trajanja izreåene mere bezbednosti ili zaãtitne mere zabrane upravljanja tom kategorijom vozila. ako lice ne koristi pomagala koja su navedena u vozaåkoj dozvoli.10. tereta i vozaåa). obavezno leåenje alkoholiåara i narkomana i udaljenje stranaca sa dræavne teritorije) zakonom ili uredbom. f) Iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja je posebna mera bezbednosti saobrañaja koja ima funkciju direktne zaãtite saobrañaja. odnosno OUP (stranke u postupku) mogu da uloæe æalbu na Reãenje. Uåinilac prekrãaja. lice plaña izreåenu kaznu. s obzirom na trenutno psiho-fiziåko stanje (alkoholisan. sprovodi se izvrãni postupak: ovo reãenje se unosi u dosije vozaåa. saåinjava Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju . a za lice od 16 godina kazne. o znaåaju prekrãaja itd.1. nepodoban da upravlja vozilom. zabrana upravljanja vozilom na motorni pogon. zabrana vrãenja odreœenih delatnosti. saopãtava licu da da je uåinilo prekrãaj. predoåava licu. Prekrãajni postupak se pokreñe. ide u zatvor. 269 10. primenjuje zaãtitne mere na licu mesta. O æalbi reãava drugostepeni organ (veñe za prekrãaje). upisuju se mere u vozaåku dozvolu. Kada Reãenje postane pravosnaæno i izvrãno. opomena. saopãtava predviœeni postupak (kod sudije za prekrãaje). utvrœuje da je lice uåinilo prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka. Kazne zatvora mogu se propisati samo zakonom. po Zakonu. o prekrãiocu. zaãtitne mere i vaspitne mere.

stav 3. i 6. 4. u roku tri dana. Organ za prekrãaje (sudija za prekrãaje) donosi Reãenje o prekrãaju. 2. koja sadræi: ime i prezime vozaåa. ovog ålana duæan je da vozaåu vrati dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta. g) Iskljuåenje vozila iz saobrañaja je vrlo posebna mera bezbednosti i ima funkciju direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. utvrditi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. ovog zakona. dejstvo opojnih droga ili lekova na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme voænje) da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom. P. i 3. kao i prema vozaåu iz ålana 190. Policajac kompletira Prekrãajnu prijavu i druge znaåajne podneske (dokaz o prekrãaju. vozaåka dozvola ñe se dostaviti organu u åijoj se evidenciji vodi. a vozaåka dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. ovog zakona koji neprekidno upravlja vozilom duæe od pet åasova. dokumente o znaåaju tog prekrãaja za bezbednost saobrañaja). ZoOBS) 270 . izdati potvrdu o oduzimanju vozaåke dozvole i narediti vozaåu da na bezbednom mestu parkira vozilo (ako nema drugih vozaåa) i uveriti se da ñe vozaå da poãtuje naredbu (pod pretnjom privoœenja). a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. narediti vozaåu da odmah prekine upravljati vozilom. izveãtaj o ranijim kaznama. Krsto Bezbednost saobrañaja nja. dokaz o prekrãiocu. bolest. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. izvrãiti opãtu kontrolu vozila. stav 2. ne preuzme vozaåku dozvolu. uzeti podatke o vozaåu (podaci za prekrãajnu prijavu). stav 3.Lipovac. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin i iz st. 1. Ako lice. vraña vozaåka dozvola na mestu koje je navedeno u potvrdi o oduzimanju vozaåke dozvole. Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja i vozaåa koga zatekne da upravlja motornim vozilom a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili da upravlja vozilom u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. Organ åiji je radnik oduzeo vozaåku dozvolu prema odredbama st. odnosno koji u toku 24 åasa upravlja vozilom duæe od osam åasova. 1. kao i prema vozaåu za koga utvrdi da je pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. vozaåa i tereta. odnosno koji upravlja vozilom duæe od osam åasova. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 164. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 188. 1. odnosno struånom pregledu na koji je upuñen. U zavisnosti od razloga za isk17 “Ovlaãñeno 10 lice ñe na licu mesta privremeno oduzeti vozaåku dozvolu i iskljuåiti iz saobrañaja vozaåa koga zatekne da upravlja vozilom ili da pokuãava da upravlja vozilom ako je oåigledno da je vozaå u takvom psihofiziåkom stanju (umor. ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. OUP aktivno uåestvuje u prekrãajnom postupku (kao stranka). ovog ålana prema vozaåu ili vozaåu instruktoru iz ålana 209. 5. 2. broj oduzete vozaåke dozvole. ovog ålana i prema vozaåu instruktoru koga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. Vozaåu se. Stareãina analizira osnovanost i podnosi Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. i 6. Pravosnaæno i izvrãno Reãenje se ulaæe u dosije vozaåa.” (Ålan 212. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. kao i kad ga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. Zakonom je precizno definisan postupak iskljuåenja vozaåa iz saobrañaja:17 bezbedno zaustaviti vozilo. ovog zakona koji odbije da se podvrgne ispitivanju. privremeno oduzeti vozaåku dozvolu. dan i åas njenog oduzimanja i naåin njenog vrañanja. ovog zakona za koga utvrdi da u organizmu ima alkohola ili da pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. 4. u naznaåenom roku (najviãe 24 sata). Ovlaãñeno lice koje je oduzelo vozaåku dozvolu po odredbama st. ovog zakona koji vozilom u toku 24 åasa preœe viãe od 500 km. Ako vozaå ne preuzme oduzetu vozaåku dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. stav 2. 5. ili koji pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. Uåinilac prekrãaja i OUP imaju moguñnost Æalbe. ovog zakona. dozvola se ãalje u nadleæni OUP koji vodi vozaåa u evidenciji (odlaæe se u dosije vozaåa).

ovog ålana. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna. kao i ako se osnovano posumnja da je na vozilu neispravan ureœaj za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. ZoOBS. na licu mesta. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz stava 1. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno.19 odnosno ako su u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni bitni ureœaji na vozilu. odnosno da upotrebi zimsku opremu.” (ålan 219. a registarske tablice da dostavi organu kod koga se vozilo vodi u evidenciji. privremeno oduzeti saobrañajnu dozvolu. ili na kome je teret nepravilno smeãten. Posebne mere bezbednosti) 21 “Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja vozilo koje nije registrovano ili koje nema propisane registarske tablice. ovog zakona. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz saobrañaja vozaåu ñe. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno. Ukoliko vozaå ne otkloni neispravnost. vozilo koje je u saobrañajnoj nezgodi toliko oãteñeno da se opravdano moæe zakljuåiti da su na njemu oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni sa stanoviãta bezbednosti saobrañaja. odnosno da su istekle probne tablice. Vozilo iz stava 1. odnosno nedovoljno obezbeœen.1. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije. ZoOBS. Ovlaãñeno lice koje je privremeno oduzelo saobrañajnu dozvolu ili registarske tablice po odredbama ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. nepravilno razmeãten teret na vozilu ili vangabaritni teret bez odgovarajuñe dozvole.21 . iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja tako ãto ñe oduzeti saobrañajnu dozvolu. ureœaji za zaustavljanje ili ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. odnosno nareœenje da vozaå skine i preda registarske tablice. ime i prezime vlasnika. iskljuåiñe to vozilo iz saobrañaja i privremeno ñe oduzeti registarske tablice. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. Posebne mere bezbednosti) 20 “Kad ovlaãñeno lice prilikom vrãenja uviœaja opravdano posumnja da su na vozilu koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni za bezbednost saobrañaja. ZoOBS. naziv organa koji je izdao saobrañajnu dozvolu. koja sadræi: naziv i sediãte organa åiji je radnik oduzeo saobrañajnu dozvolu i registarske tablice. ovog ålana moæe se ukljuåiti u saobrañaj posle tehniåkog pregleda na kome je utvrœeno da su otklonjena oãteñenja i nedostaci zbog kojih je vozilo iskljuåeno iz saobrañaja. Posebne mere bezbednosti) 19 “Na tehniåki pregled uputiñe se motorno ili prikljuåno vozilo koje je iskljuåeno iz saobrañaja zbog tehniåke neispravnosti ureœaja za upravljanje ili ureœaja za zaustavljanje. 271 10. Organ åiji je radnik privremeno oduzeo saobrañajnu dozvolu prema odredbama ovog ålana duæan je da vozaåu vrati tu dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA ljuåenje vozila iz saobrañaja.i registarske tablice. pismeno nareœenje. ovog ålana duæno je da izda potvrdu koja sadræi podatke iz ålana 217. vrstu i registarski broj vozila. U sluåajevima da policajac uoåi: tehniåku neispravnost vozila koja ugroæava i ometa druge uåesnike u saobrañaju. narediñe vozaåu da prekine saobrañaj i otkloni neipsravnost. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. ime i prezime vlasnika. privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole. a za prekrãaje iz stava 1. narediñe vozaåu da iskljuåi vozilo iz saobrañaja i obezbedi ga na bezbednom mestu. Neposredna kontrola saobrañaja 18 “Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost.20 iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja i uputiti ga na vanredni tehniåki pregled. odnosno masu ili osovinsko optereñenje. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu. da nema propisane registarske tablice (ima strane tablice koje nisu u skladu sa meœunarodnom konvencijom).” (ålan 216. narediti vozaåu da skine registarske tablice i izdati Potvrdu o privremenom oduzimanju saobrañajne dozvole i registarskih tablica.” (ålan 218.18 Ukoliko policajac osnovano posumnja da su neispravni ureœaji za upravljanje.10. Zakonom su predviœen naåin iskljuåenja: usmeno nareœenje. Ukoliko policajac utvrdi da vozilo nije registrovano (registracija je istekla duæe od 30 dana). stav 4. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu. ovog ålana . Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1.

Beograd. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. vreme. naåin i vreme vrañanja saobrañajne dozvole i peåat i potpis ovlaãñenog lica. upiãe sve podatke za prekrãajnu prijavu. 2. ZoBS. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj i da vozilo ukloni sa kolovoza.23 Privredni prestupi mogu biti odreœeni zakonom i uredbama. a saobrañajna dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. vozilo koje se kreñe putem na kome je trajno ili u odreœeno vreme zabranjen saobrañaj vozila one kategorije u koju to vozilo spada ili vozilo koje je oznaåeno probnim tablicama. odnosno putem koji nije naveden u Potvrdi o probnoj voænji. vrãeñi poslove kontrole i regulisanje saobrañaja. privremeno oduzme saobrañajnu dozvolu. odnosno masu ili osovinsko optereñenje. zaustaviñe vozilo i narediñe vozaåu da skine registarske tablice i da mu ih preda. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. izvrãi opãtu kontrolu vozila.22 narediñe da se vozilo iskljuåi iz saobrañaja i o tome izdati potvrdu vozaåu. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. odnosno naredi skidanje registarskih tablica i izda odgovarajuñu potvrdu. naredi vozaåu da prekine saobrañaj vozilom. ili na kome je teret nepravilno smeãten.Lipovac. zatekne u saobrañaju: 1. odnosno iskljuåenje vozila iz saobrañaja vrlo znaåajno ovlaãñenje koje zadire u prava graœana (sloboda kretanja. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost. a posebno ako se dosledno ne sprovodi Zakon. vozilo koje se u zimskim uslovima kreñe putem bez propisane zimske opreme. ovog ålana. Posebne mere bezbednosti) 22 “Ako radnik organa unutraãnjih poslova. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno. saobrañajna dozvola dostaviñe se organu u åijoj se evidenciji vozilo vodi. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. odnosno da upotrebi zimsku opremu. h) Privredni prestup je druãtveno ãtetna povreda propisa o privrednom i finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili jemogla da prouzrokuje teæe posledice i koja je propisom nadleænog organa odreœena kao privredni prestup. radnik organa unutraãnjih poslova koji vrãi poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna. odnosno nedovoljno obezbeœen. ZoOBS. a vozaåu ñe izdati potvrdu o oduzimanju registarskih tablica sa napomenom da preduzme sve mere radi registracije vozila u skladu sa propisima. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije. U svim sluåajevima kada policajac iskljuåije vozilo iz saobrañaja. 3. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj na tom putu. (ålan 217.” (ålan 259. neophodno je da to uradi po Zakonom predviœenom postupku: da bezbedno zaustavi vozilo. Krsto Bezbednost saobrañaja Ako policajac utvrdi da se vozilo kreñe putem gde je zabranjeno kretanje te vrste vozila. Treba naglasiti da je iskljuåenje vozaåa. Za privredni preime i prezime vozaåa i njegovu adresu. put i mesto oduzimanja. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno. vozilo koje nije registrovano po vaæeñim propisima ili je oznaåeno stranim registarskim tablicama na kojima brojevi i oznake nisu u skladu sa meœunarodnim ugovorima koje je Jugoslavija ratifikovala. U praksi ima mnogo problema u primeni ovih ovlaãñenja. P. a vozaåu ñe izdati potvrdu o izdatom nareœenju. Posebne mere za bezbednost saobrañaja) 23 Metodologija izrade zakona. uz strogo poãtovanje Zakona. ili se kreñe po isteku vaæenja potvrde o izdavanju probnih tablica. 10 272 . ovog ålana. Vlada Republike Srbije. razlog oduzimanja. Ako vozaå ne preuzme oduzetu saobrañajnu dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. datum. 2002. a kreñe se putem koji nije naveden u potvrdi. odnosno raspolaganje svojim stvarima) i treba ga primenjivati vrlo obazrivo. Propis koji utvrœuje privredni prestup sadræi obeleæja privrednog prestupa i kaznu. vozaåa i tereta. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. utvrdi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozila iz saobrañaja.

novåana kazna i oduzimanje predmeta. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA stup moæe biti odgovorno domañe ili strano pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu. Saobrañaj se reguliãe opãtim pravilima saobrañaja koja su utvrœena u meœunarodnim konvencijama i Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. ãkolska saobrañajna patrola. senzori. Pod neposrednim (interventnim) regulisanjem saobrañaja podrazumeva se propisno izdavanje nareœenja uåesnicima u saobrañaju. drzak naåin). na nepreglednom putu).).10. Na osnovu dokaza. kamere. automatski brojaåi. Opisano regulisanje saobrañaja vrãi nadleæni organ za saobrañaj (republiåko ministarstvo za magistralne i regionalne puteve. OUP podnosi Kriviånu prijavu koju razmatra javni tuæilac i odluåuje o pokretanju kriviånog postupka. S obzirom da se podrazumeva prisustvo ovlaãñenog lica (policajac. vozaå motornog vozila) i subjektivni: namera ili nehat. sredstva izvrãenja (npr. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja 10. zabrana pravnom licu da se bavi odreœenom privrednom delatnoãñu i zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene duænosti). zakonom i podzakonskim aktima (ojima su propisani znaci koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena sluæbena lica). Sudsko veñe sprovodi kriviåni postupak i donosi presudu. NEPOSREDNO (INTERVENTNO) REGULISANJE SAOBRAÑAJA Regulisanje saobrañaja predstavlja sistem mera kojima se upravlja odvijanjem saobrañaja. a opãtinski/gradski organ za ulice i lokalne puteve). liånom svojstvu (npr. mesto (npr. Najåeãñe je reå o teãkim saobrañajnim nezgodama sa obeleæjima kriviånih dela. zvuånim i svetlosnim znacima i pokretima ruku. opasno oruœe – vozilo). postavljanje i poãtovanje reæima saobrañaja.24 Biñe kriviånog dela je skup posebnih elemenata (obeleæja) kriviånog dela. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja se vrãi poloæajem tela. saobrañajnim znakovima i drugom opremom i ureœajima koji omoguñuju optimalno koriãñenje saobrañajnih povrãina (detektori. i) Kriviåno delo je druãtveno opasno delo koje je zakonom odreœeno kao kriviåno delo i åija su obeleæja odreœena zakonom. ograniåenja i zabrana kojima se ureœuje naåin odvijanja saobrañaja i naåin koriãñenja saobrañajnih povrãina. Elementi biña kriviånog dela mogu biti objektivni: naåin izvrãenja (npr.2. od strane ovlaãñenog lica. 273 10. a posebno obezbeœuje projektovanje. izmenljiva signalizacija itd. Kriviåni postupak se sprovodi kada policajac osnovano posumnja da je uåesnik u saobrañaju uåinio kriviåno delo. . u skladu sa meœunarodnim sporazumima. Za kriviåna dela propisani su kazna zatvora. vreme smanjene vidljivosti). Pri tome se pod reæimom saobrañaja podrazumeva skup pravila. vojnik. sa24 Isto. vreme izvrãenja (npr. Za privredne prstupe propisane su samo novåane kazne i zaãtitne mere (javno objavljivanje presude.2. oduzimanje predmeta.

2001. pa je opravdano koristiti obeleæje “interventno”. Komitet ministara saveta Evrope. bez ovlaãñenog lica. Beograd. da se omoguñi ili pospeãi protoånost saobrañaja. No 8-9. Milosavljeviñ. u svim situacijama koje su predvidive). Miletiñ. Report No. – da se obezbede odreœene zone (zone ãkola. Handbook of Road Safety Research.. The Escape Project. K. Kada se i zbog åega sprovodi interventno regulisanje saobrañaja? Najåeãñe se interventno regulisanje saobrañaja sprovodi u sledeñim sluåajevima: – u raskrsnicama da bi se omoguñilo bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova. Banja Luka. 1997. Policijska akademija.). 274 10 . Beograd. B. – da se omoguñi bezbedno kretanje odreœenih kategorija vozila (vozila pod pratnjom. The Impact of Enforcement on Accidents. Lipovac. Grime Geoffrey. Strazburg. Weston Paul. S. C. Beograd.M. D.. 2000. – da se omoguñi bezbedna kontrola saobrañaja itd. Keãetoviñ. odræavanje puta i sl. – da se omoguñi bezbedno ulivanje vozila u saobrañaj.). Deliverable 5. Technical Research Centre of Finland (VTT).. Deliverable 3 – WP 2. The Escape Project. Federal Office of Road Safety. – da se omoguñi bezbedno odstupanje od reæima saobrañaja (kratko . Literatura Goldenbeld. London. April 1994.. stara lica. 53. 2000. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañajna patrola graœana ili radnici preduzeña za puteve). D. P. Evropski kodeks policijske etike. 1987. Odnosi policije sa javnoãñu. Zaidel. opasni i vangabaritni tereti i sl.). 1999. Policijska akademija. B. 2000. Pantazijeviñ. – da se omoguñi kretanje ranjivih uåesnika u saobrañaju (deca.. hendikepirana lica i sl. Bezbednost saobrañaja. Monash university. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules.. Technical Research Centre of Finland (VTT).. Æ. Beograd. i dr. SWOV Institute for Road Safety Research. TRL. radovi na putu i sl. VÃUP. Odnos saobrañajne policije i javnosti.) i situacije (uviœaj saobrañajne nezgode. Kontrola i regulisanje saobrañaja..Lipovac. Sa druge strane. The Police Traffic Control Function Zaal. Nauka o policiji. 2002. ovo regulisanje se sprovodi samo izuzetno (jer saobrañaj mora biti regulisan pravilima saobrañaja i tehniåkim sredstvima. – da se omoguñi bezbedna promena reæima saobrañaja (u periodu uvoœenja novog reæima dok ga uåesnici u saobrañaju ne prihvate). VÃUP. Traffic law Enforcement: A Rewiev of the Literature.dok postoje razlozi za odstupanje). opravdan je termin “neposredno”. Preporuka (2001) 10. Defendologija. 2000.

Videti ål. Vidieti ål. br.Literatura 275 10. 24/94-297. 2004. 6. MUP. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA Traffic safety reference guide. Vidieti ål. “Sluæbeni list SFRJ”. br. Zakona . br. 80/89. Vidieti ål.“Sluæbeni list SRJ”. Zakona . 29/90. “Sluæbeni glasnik RS”. 5/86. “Sluæbeni glasnik RS”. 5. . Zakon o ministarstvima. 19/04 i 84/04.48/94-1497. br. br. “Sluæbeni glasnik SRS”. Vidieti ål. Vlada RS.“Sluæbeni list SRJ”. 13/93-284. 53/82. br. Zakona . National Highway traffic safety administration. Vidi: odluku SUS IU broj 78/1-89 . 15/84. br. 2. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. Zakon o prekrãajima. 21/90 i 28/91. 101/05. 2002. 2003. 34/92. 28. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo.“Sluæbeni list SRJ”. Zakona . Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. Reforma saobrañajne policije. 28/96-5. Zakona . Beograd. 2004.USP. MUP. Zakon o bezbednosti saobrañaja. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. br. MUP . 101/05. Zakon o policiji.53/93-2467. USA. 41/94-573. 50/88. Vidieti ål.“Sluæbeni list SRJ”. 33. Vidieti Odluku US RS IU broj 30/94 25/97-509. 63/ 88. “Sluæbeni glasnik RS”.67/933111. 2003. Metodologija izrade zakona. br. Zakona . 1. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. br.

Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11.11.2. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja . UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11.1.

. Zakonom o opãtem upravnom postupku propisan je naåin pokretanja. ne moraju biti registrovani: 1) lake prikolice. Za naãe potrebe se mogu razlikovati sledeñe grupa upravnih poslova bezbednosti saobrañaja: – upravni poslovi u oblasti vozila. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .. O registrovanim vozilima vodi se evidencija. motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana. voœenja i okonåanja upravnog postupka. Motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana. Upravni poslovi u oblasti vozila Prema ZoOBS.1 Prema ZoBS-u. 2) motorna i prikljuåna vozila koja su prepravljena ili popravljena i kojima se vrãi probna voænja radi ispitivanja i prikazivanja njihovih svojstava ili koja se kreñu od sediãta preduzeña u kome su proizvedena do skladiãta.11. ..pod uslovom da su oznaåena posebnim tablicama za privremeno oznaåavanje takvih vozila u saobrañaju na putu (probne tablice). za naãe potrebe ñemo definisati i izdvojiti posebnu grupu upravno-pravnih poslova. Za vozila iz taåke 2. odnosno po sluæbenoj duænosti..1. 279 11. 11. kao i motorna i prikljuåna vozila koja se kreñu od mesta u kome su preuzeta neregistrovana do mesta u kome ñe biti registrovana . ovog ålana izdaje se potvrda o koriãñenju probnih tablica. radne 1 “.1. ovog ålana. registruju se i traktori. – inspekcijsko tehniåki upravni poslovi i – ostali upravni poslovi. vozaå mora kod sebe da ima vaæeñu potvrdu i duæan je da je pokaæe na zahtev ovlaãñenog lica. ålan 195). UPRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada se najveñi broj poslova svodi na neku primenu prava. Uslovno se mogu razlikovati upravni i pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. Kad upravlja vozilom koje je oznaåeno probnim tablicama. Izuzetno od odredbe stava 1. Pod upravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevañemo one poslova koji se odnose na sprovoœenje nekih upravnih postupaka na zahtev stranke.” (ZoOBS. – upravni poslovi u oblasti vozaåa.1.

– izdavanje uverenja o vozilima. kao i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori.. – izdavanje naloga za ispitivanje vozila. – pridruæivanje registarske oznake vozilu. “ (ZoBS. internim aktima MUP-a (npr. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS). – izdavanje treñe tablice za lake prikolice..Lipovac. – promena vlasnika vozila. – zamena registarskih tablica (zbog gubitka ili nestanka). Prva registracija motornih i prikljuånih vozila obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka. – produæenje vaæenja registracije vozila. bicikli sa motorom. – promena tehniåkih podataka o vozilu. – odjava vozila. ovog ålana izdaje s potvrda o registraciji i registarske tablice. radne maãine. – registracija vangabaritnih vozila. U saobrañaju na putevima mogu uåestvovati traktori. vozila pod hipotekom i sl. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 maãine. – izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije (PoUputstvuSupa). zapreæna vozila i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori. Zakonom o opãtem upravnom postupku. 3 Ovo je upravna. – provera da li ima zakonskih smetnji da se vozilo registruje (kradena vozila. – unoãenje podataka o vozilu u informacioni sistem (IS) MUP-a. procesna kontrola. P. Za registrovano vozilo iz stava 1. – izdavanje privremene registarske tablice (RPE). Registarska tablica sadræi naziv opãtine i registarski broj vozila. zapreæna vozila. – registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava. 280 . – izdavanje duplikata saobrañajnih dozvola i – upravni postupak poniãtenja registracije. – izdavanje tablica sa oznakom *PROBA*. 2“ . Uputstvo o ukucavanju broja motora i ãasije) itd... – popunjavanje obrasca saobrañajne dozvole. – registracija motocikla. – provera vozila preko Interpola i u zemlji (evidencije ukradenih vozila). motokultivatori.). bicikli sa motorom. samo ako su registrovana.3 Svaki od navedenih struånih poslova je znaåajan i podrazumeva sprovoœeçe precizno ureœene procedure koja se sastoji od viãe struånih poslova OUPa. Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozila su: – prva registracija motornih i prikljuånih vozila i vozila na motorni pogon. motokultivatori.2 Upravni poslovi u oblasti vozila su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS). – registracija vozila sa drugih registracionih podruåja. – privremena registracija vozila (RP). ålan 132). Pravilnikom o registraciji motornih i prikljuånih vozila. – upisivanje osnovnih podataka o vozilu u ruåni registar.

). odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica). pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. Stranka pokreñe ovaj proces. 3) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list4 u kome ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). odnosno opãtina) i naknadama koãtanja (izrada saobrañane dozvole. kada stranka (vlasnik vozila) podnese zahtev za prvu registraciju vozila u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj u pogledu bezbednosti saobrañaja. 5) dokaz o plañenim daæbinama (carine. 4) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). Kasnije se. komunalna taksa i druge daæbina5 koje je propisala Republika. dokazi o ispunjavanju uslova bezbednosti saobrañaja itd. 7 Registracioni list ima funkciju i zahteva u ovom upravnom postupku. porez na dodatnu vrednost. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – formiranje dosijea vozila. stara saobrañajna dozvola. kazni za sa- obrañajne prekrãaje i dr. Dakle. 281 11. Prvih pet dokumenata se ulaæe u posebnu fasciklu-dosije vozila i predstavljaju osnovne sadræaje dosijea vozila. radne maãine. opãte bezbednosti ili poãtovanja propisa. Ostala vozila na motorni pogon (traktori koji se koriste iskljuåivo u poljoprivredi. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. motokultivatori. dokaz se donosi na uvid. odnosno vlasniåka knjiæica za polovna vozila). zapreæna vozila i bicikl sa motorom) se registruju trajno i podleæu ponovnoj registraciji samo prilikom promene vlasnika. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Produæenje vaæenja registracije vozila je upravni postupak koji se realizuje svake godine za motorna i prikljuåna vozila. odnosno ãasije. naknada za puteve.). Za produæenje registracije vozila podnose se sledeñi pisani podnesci: 1) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list7 u kome je ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). – izdavanje saobrañajne dozvole i – izdavanje registarskih tablica. reãenje o nasledstvu i sl. dokazi o promeni identifikacionih oznaka ili tehniåkih podataka o vozilu. registarskih tablica i drugo) i 6) dokaz o istovetnosti6 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. 2) dokaz o vlasniãtvu (raåun od ovlaãñenog distributera na ime lica na koje se vozilo registruje ili kupoprodajni ugovor za polovna vozila.11.1. u ovaj dosije mogu dodavati dopunski sadræaji – novi dokumenti o vozilu (raåun o kupovini novog motora. za svako vozilo se formira dosije vozila u kome su originalni pisani podnesci u vezi registracije vozila. dokazi o plañenim daæbinama. tako ãto podnosi sledeñe pisane podneska: 1) dokaz o poreklu vozila (raåun za novo vozilo. 4 Registracioni list ima funkciju i 5 Neke dræave su propisale da se 6 Ovaj zahteva u ovom upravnom postupku. Dakle.

Promena tehniåkih podataka o vozilu. 3) dokaz o plañenim daæbinama (naknada za puteve. a po potrebi i registarske tablice). Krsto Bezbednost saobrañaja 11 2) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). Promena vlasnika vozila.) ulaæu se u dosije vozila. Ukoliko se vozilo znaåajno oãteti.). odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica). doœe do havarije vitalnih delova vozila ili se promene obeleæja vozila (blok motora. kupoprodajni ugovori. promena nosivosti vozila ili broja mesta za putnike i sl. jer se veñ nalaze u dosijeu vozila koji je formiran pri prvoj registraciji.) i naknadama koãtanja (saobrañajna dozvola. – kada vlasnik vozila. nalaz i miãljenje veãtaka i sl. izdaje se nova saobrañajna dozvola novom vlasniku vozila. osim ako se menja registraciono podruåje ili ako je vozilo bilo odjavljeno po bilo kom osnovu. Prilikom otuœenja ili kupovine vozila. Stara saobrañajna dozvola se ulaæe u dosije vozila. Registarske oznake i registarske tablice ostaju iste. – ako je vozilo uniãteno. 3) dokaz o plañenim daæbinama (porez na promet i sl. P. 9 Ovaj dokaz se donosi na uvid. komunalna taksa i druge daæbine8 koje je propisala Republika. 2) dokaz o vlasniãtvu vozila (kupoprodajni ugovor ili drugi dokument). deo ãasije na kome se nalazi utisnuta oznaka ãasije. promena boje vozila. Odjava motornih i prikljuånih vozila vrãi se u sledeñim sluåajevima: – kada se vozilo otuœi i menja registraciono podruåje. Pri produæenju vaæenja registracije proveravaju se pisani podnesci i aæuriraju sadræaji dosijea vozila. odnosno opãtina) i 4) dokaz o istovetnosti9 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. a ako se radi o promeni motora ili ãasije vozila. vlasnik vozila je duæen da podnese zahtev za promenu tehniåkih podataka o vozilu. 282 . 8 Neke dræave su propisale da se pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. podnosi se i dokaz o poreklu i vlasniãtvu tog dela vozila. Uz ovaj zahtev prilaæu se dokazi o promeni tehniåkih podataka.Lipovac. Dokazi o poreklu vozila i vlasniãtvu nad vozilom nisu neophodni. – ako je vozilo nestalo. Svi znaåajni dokazi (raåuni. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. odnosno sediãte (pravna lica) – preseli se u drugo registarsko podruåje. Pored zahteva za promenu vlasnika vozila. vlasnik vozila podnosi i sledeñe dokaze: 1) dokaz o poreklu vozila (stara saobrañajna dozvola). odnosno nosilac prava raspolaganja promeni stalno mesto prebivaliãta (fiziåka lica). vlasnik vozila je duæan da tu promenu prijavi nadleænom organu u roku 15 dana (kao i svaku drugu promenu podataka u saobrañajnoj dozvoli). OUP analizira sve dokaze po potrebi sprovodi neophodna veãtaåenja i na osnovu sveobuhvatne analize utvrœuje identitet vozila i izdaje novu saobrañajnu dozvolu. kazni za saobrañajne prekrãaje i dr.

Registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava se vrãi pod posebnim uslovima i za njih se vodi posebna evidencija. Vlasnik vozila odjavljuje vozilo u prethodnom registarskom podruåju (vraña registarske tablice i u saobrañajnu dozvolu se konstatuje da je vozilo odjavljeno).1. onda vlasnik ne plaña osiguranje. 283 11. niti naknade za puteve i druge naknade (veñ su uplañene). uz zahtev podnosi dokaz da je uplatio naknadu za registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Uz zahtev za privremenom registracijom. Ukoliko je vaæila ranija registracija. i da su registarske tablice vrañene i vraña saobrañajnu dozvolu vlasniku. odnosno nosiocu prava raspolaganja. Registracija motornih i prikljuånih vozila koja dolaze sa drugih registarskih podruåja za vozila koja su kupljena. odnosno saobrañajne dozvola istekla duæe od 30 dana i sl. Vlasnik vozila je duæan da u roku 15 dana da podnese zahtev za odjavu. Uz nove registarske tablice izdaje se i nova saobrañajna dozvola. a zatim podnosi zahtev za registraciju vozila. Privremena registracija vozila. Vlasnik vozila podnosi zahtev za izdavanje drugih registarskih tablica sa drugom (novom) registarskom oznakom. Izdavanje privremene registarske tablice (RPE) odnosi se na vozila koja se odvoze iz naãe zemlje. na osnovu vaæeñe putne isprave.11. odnosno produæenje privremene registracije vrãi se svake godine. neophodno je promeniti registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Zamena registarskih tablica u sluåaju gubitka ili nestanka. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . ali su prethodno bila registrovana na drugom registarskom podruåju ili se vlasnik vozila doseli sa drugog registarskog podruåja. Ukoliko doœe do gubitka. Meœutim. oãteñenja ili nestanka jedne ili obe registarske tablice. a stara dozvola se ulaæe u dosije vozila. Na registarskoj tablici se upsuje i godina u kojoj istiåe privremena registracija. Ovo je posebno znaåajno zbog åinjenice da se registarske tablice åesto otuœuju radi prevoza poåinilaca kriviånih dela. Stare registarske oznake se ne mogu ponovo izdavati pre isteka dve godine od dana prijavljivanja. Uz zahtev za izdavanje privremene registarske teblice (RPE) prilaæe se i izvozna deklaracija od strane carine. vlasnik vozila je duæan da to prijavi nadleænom organu. posle zavrãenog boravka stranog dræavljanina iz zemlje i za vozila kupljena u Srbiji koja ñe se registrovati u drugoj zemlji. vlasnik plaña sve daæbine i prilaæe dokaze o osiguranju i tehniåkoj ispravnosti. Privremena registracija (RP) se odnosi na registraciju motornih i prikljuånih vozila åiji su vlasnici stranci koji privremeno borave u naãoj zemlji. vlasnik vozila prilaæe i Reãenje carine o privremenom uvozu (za uvezena vozila) i dokaz o odobrenom privremenom boravku. Nadleæni organ upisuje u saobrañajnu dozvolu da je vozilo odjavljeno. Uz tablice RPE se izdaje i Potvrda koja vaæi najduæe 15 dana. a staru saobrañajnu dozvolu zadræava u dosijeu vozila. OUP izdaje nove registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Uz registarske tablice izdaje se i potvrda o privremenoj registraciji vozila. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – ako je vozilu istekla registracija. da preda registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Ukoliko je stara registracija istekla.

a treba da uåestvuju u saobrañaju na putu. 284 . niti posebna potvrda. oãteñena. veñ se u saobrañajnu dozvolu vuånog vozila upisuje da je izdata treña tablica. Nadleæni organ moæe poveriti zainteresovanom preduzeñu da. tako da se ove oznake uvek razlikuju od meœunarodnih oznaka vozila (VIN). o vozaåima koji ñe upravljati vozilom u tom periodu. O izdatim nalozima vodi se posebna evidencija. Izdavanje treñih tablica za lake prikolice. Kada je izvrãena pouzdana identifikacija vozila. visina). To su prepravljana ili popravljana vozila koja idu na probnu voænju radi ispitivanja njihovih bezbednosnih i drugih svojstava. vozila koja se kreñu od mesta proizvodnje do mesta prodaje (skladiãta) ili od mesta prodaje do mesta stanovanja vlasnika. Registracija motocikla vrãi se pod istim uslovima kao i registracija vozila. Izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije je veoma vaæan upravni posao i odnosi se na vozila kod kojih je oznaka motora ili ãasije uniãtena. Vlasnik vozila OUP-u podnosi zahtev za izdavanje naloga za ukucavanje broja motora. sa svim dokazima koji mogu pomoñi u identifikaciji. vozilo ne moæe biti registrovano u redovnom postupku. izdaje tablice sa oznakom “PROBA”. Za ova vozila se izdaju posebne registarske tablice crvene boje sa belim slovima i brojevima. Uz tablice sa oznakom “PROBA” izdaje se Potvrda o koriãñenju probnih tablica na period koji se raåuna u danima i ne moæe biti duæi od 15 dana. odnosno ãasije. U Potvrdu se upisuju podaci o periodu vaæenja (do 15 dana). mase (najveña dozvoljena masa prelazi 40 tona) i osovinskih optereñenja. o putu kojim ñe se kretati vozilo (deonice) i vremenu kada ñe se ovaj prevoz realizovati. u njegovo ime. ãirina. Vozila sa oznakom proba podleæu posebnom obaveznom – dnevnom osiguranju. a na osnovu nalaza veãtaka ili struånog lica. Za lake prikolice se ne izdaje saobrañajna dozvola. OUP vrãi identifikaciju vozila. P.Lipovac. s tim ãto se za motocikle izdaje jedna registarska tablica åetvrtastog oblika (koja stoji na zadnjoj strani moticikla). Tablice sa oznakom “PROBA” su od kartona i posle upotrebe se ne vrañaju. Registracija vangabaritnih vozila se odnosi na motorna i prikljuåna vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove u pogledu dimenzija (duæina. S obzirom na to da se na tehniåkom pregledu ne moæe struåno i pouzdano utvrditi identifikacija vozila. a ispred oznake upisuje se oznaka PUS (Po Uputstvu SUP-a). Kada se ova åinjenica utvrdi na redovnom tehniåkom pregledu vozila (u procesu identifikacije vozila) upisuje se u registracionom listu. veñ ih korisnik uniãtava. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Izdavanje tablica sa oznakom “PROBA” odnosi se na motorna i prikljuåna vozila koja joã nisu registrovana. Oznake ukucavaju posebno ovlaãñeni servisi. stareãina SUP-a izdaje nalog za ukucavanje posebnog broja (oznake). Da bi se mogle koristiti u javnom saobrañaju lake prikolice (do 750 kg) se registruju i za njih se izdaje jedna registarska tablica sa ponovljenom registarskom oznakom vuånog vozila (treña tablica). Treba naglasiti da ovakve registarske tablice ne oslobaœaju ova vozila od procedura koje se odnose na svaki vangabaritni prevoz (zahtev za odobrenje). prepravljana ili nije ni postojala.

Upravni poslovi u oblasti vozaåa Upravni poslovi u oblasti vozaåa su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS). Pravilnikom o vozaåkoj dozvoli itd. o poreklu vozila. poziva se vlasnik vozila radi davanja izjave u vezi nabavke vozila i drugih spornih okolnosti. pristupa se proveri (po potrebi i veãtaåenju). 1909. . Na novoj saobrañajnoj dozvoli se upisuje “DUPLIKAT”. Po sluæbenoj duænosti se donosi Reãenje i poniãtenju registracije i od vlasnika oduzima saobrañajna dozvola i registarske tablice. Da bi lice upravljalo vozilima u saobrañaju treba da ispunjava zdravstveni. Protiv izvrãioca kriviånih dela pokreñe se poseban kriviåni postupak. o prvoj registraciji. Ispitivanje vozila vrãe posebno ovlaãñene organizacije (najåeãñe nauåni instituti i fakulteti). o registraciji. Protiv reãenja koja su doneta u prvostepenom postupku moæe se uloæiti æalba drugostepenom organu – Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva.2. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS). Zakonom o opãtem upravnom postupku. Ukoliko nalaz veãtaka ukazuje da je reå o falsifikatu.10 U izjavi se navode podaci o vozilu za koje se traæi duplikat saobrañajne dozvole. Pariz.1. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Izdavanje naloga za ispitivanje vozila se odnosi na vozila koja se opravljaju ili prepravljaju ili za vozila koja se pojedinaåno izraœuju (najåeãñe se lake prikolice izraœuju u zanatskim radnjama ili liåno). o broju motora i broju ãasije. Najåeãñe se izdaju uverenja o vlasniãtvu vozila. “atest”).11. vreme i naåin nestanka saobrañajne dozvole. a na osnovu dosijea vozila i evidencija koje vodi OUP. Upravni postupak poniãtenja registracije se vrãi po sluæbenoj duænosti. ukoliko se naknadno utvrdi da su dokazi o poreklu ili vlasniãtvu vozila bili neispravni. starosni. u kome se od vlasnika moæe oduzeti i vozilo. a na osnovu saznanja da je registracija vozila izvrãena i vozilo registrovano na osnovu neispravne (falsifikovane) dokumentacije. Na osnovu sagledavanja svih dokaza utvrœuje se da li su se stekli uslovi za poniãtavanje registracije. neophodno je da se izvrãi pojedinaåno ispitivanje vozila (tzv. 285 11. S obzirom na to da ova vozila nemaju potvrdu o ispunjavanju bezbednosnih i drugih uslova za uåeãñe u saobrañaju. struåni i uslov lepog ponaãanja.1. o osiguranju itd. 11 Ovako su bili definisani uslovi u prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilom åiji pot- pisnik je bila i Srbija. Izdavanje uverenja o vozilima vrãi se na zahtev vlasnika vozila ili drugog zainteresovanog lica. na zahtev stranke (izjava).11 Prema ZoOBS ovi uslovi su konkreti10 Duplikat saobrañajne dozvole moæe izdati samo organ kod koga se vodi dosije vozila. na osnovu dosijea vozila. Pri registraciji vozila prilaæe se i dokaz o ispitivanju vozila koji se ulaæe u dosije vozila. mesto. Izdavanje duplikata saobrañajne dozvole se vrãi u sluåajevima gubitka saobrañjne dozvole. Na primer.

Izdavanje nove vozaåke dozvole obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka. – unoãenje podataka o vozaåu u jedinstveni informacioni sistem MUP-a.Lipovac. – izdavanje potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP). 286 . tako da pravo na upravljanje motornim vozilima moæe steñi lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom. – formiranje dosijea vozaåa i 12 ”.. 2) da je navrãilo 18 godina æivota. – produæenje vaænosti vozaåke dozvole. Pravo na upravljanje motornim vozilima kategorije D moæe da stekne vozaå koji ima pravo da upravlja motornim vozilom kategorije C: 1) ako je upravljao motornim vozilima kategorije C najmanje dve godine. – izdavanje uverenja i – donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita.. Svaki od nabrojanih struånih poslova je sloæen i podrazumeva sprovoœenje propisanih procedura. ålan 171). Krsto Bezbednost saobrañaja 11 zovani. ovog ålana. – upisivanje osnovnih podataka o vozaåu u ruånu evidenciju. – popunjavanje obrasca vozaåke dozvole. – oduzimanje vozaåkih dozvola (zbog zdravstvenih razloga). stav 1. “ (ZoOBS. – upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled. 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje motornim vozilima odreœene kategorije. – pridruæivanje oznake – broja vozaåu. – upisivanje novopoloæenih kategorija. – prijava/odjava vozaåa (zbog promene prebivaliãta). Izuzetno od odredbe taåke 2. – izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora. P. a pravo na upravljanje motociklima sa motorom åija zapremina ne prelazi 125 cm3 – lice koje je navrãilo 16 godina.. 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje vozilim odreœene kategorije i 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilima. – provera da li je licu zabranjeno izdavanje vozaåke dozvole (evidencije o zaãtitnim merama i merama bezbednosti). Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozaåa su: – izdavanje novih vozaåkih dozvola.. Pravo na upravljanje motornim vozilom moæe da stekne lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom. 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilom. – zamena inostranih vozaåkih dozvola za nacionalnu vozaåku dozvolu. pravo na upravljanje autobusima i trolejbusima moæe da stekne lice koje je navrãilo 21 godinu.12 Upravne poslove izdavanja vozaåkih dozvola i evidencije vozaåa vrãi OUP. 2) da je navrãilo 18 godina. – izdavanje duplikata vozaåke dozvole. 2) ako je upravljao motornim vozilima kategorije B i C ukupno najmanje 3 godine. – izdavanje instruktorskih dozvola.

Zamena inostranih vozaåkih dozvola se vrãi na zahtev lica (naãih graœana ili stranaca) koja su poloæila vozaåki ispit u nekoj stranoj zemlji.13 2) overen prepis inostrane vozaåke dozvole. 5) dve istovetne fotografije. novo lekarsko uverenje itd. 4) dokaz o uplati propisanih daæbina (obrazac vozaåke dozvole. Prilikom izdavanja naãe nacionalne vozaåke dozvole. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 14 Prema Zakonu i meœunarodnim ugovorima lice moæe imati samo jednu nacionalnu vozaåku dozvolu. kada stranka (lice koje je poloæilo vozaåki ispit) podnese zahtev za izdavanje vozaåke dozvole. u dosije vozaåa se stavljaju i drugi vaæni pisani podnesci i dokumenti u vezi vozaåa. pravosnaæna reãenja i presude za dela u saobrañaju. odnosno meœunarodne obaveze.1. u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj. administrativne i druge takse i sl. odnosno uslovno sposobno da upravlja vozilom). Pri tome se ima na umu i princip reciprociteta. 2) dokaz o struånosti (potvrdu o zavrãenoj obuci i uverenje o poloæenom ispitu). 3) dokaz o ispunjavanju zdravstvenih uslova (lekarsko uverenje u kome je navedeno da je lice sposobno. uporeœivanjem uslova koji se zahtevaju i vozaåkih ispita u zemlji gde je vozaå polagao i uslova u naãoj zemlji ocenjuje se ispunjenost uslova za izdavanje naãe nacionalne vozaåke dozvole. Na osnovu inostrane vozaåke dozvole. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – izdavanje vozaåke dozvole Dakle.) i 5) dve istovetne fotografije. Pored ovih sadræaja. Prva åetiri pisana podneska i jedna fotografija su osnovni sadræaji dosijea vozaåa koji se formira u postupku izdavanja nove (prve) vozaåke dozvole. Uz zahtev za zamenu inostrane vozaåke dozvole prilaæu se i sledeñi dokumenti: 1) inostrana vozaåka dozvola. poseduju inostranu vozaåku dozvolu i æele da je zamene naãom nacionalnom dozvolom. 3) dokaz da je lice boravilo duæe od 6 meseci u zemlji åiju dozvolu poseduje (gde je polagalo vozaåki ispit).11. inostrana dozvola se zadræava i ulaæe u dosije vozaåa. 6) dokaz o ispunjavanju starosnog uslova (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument na uvid). Ovi podnesci predstavljaju dopunske sadræaje dosijea vozaåa: nalaz i miãljenje lekara sa kontrolnog zdravstvenog pregleda. 4) vaæeñe lekarsko uverenje. Stranka u ovom procesu podnosi sledeñe pisane podneske: 1) zahtev za izdavanje vozaåke dozvole. 6) dokaz o uplañenoj naknadi troãkova vozaåke dozvole i o uplañenim daæbinama (takse) i 7) liåna karta (na uvid). 287 11.14 13 Inostrana vozaåka dozvola je osnov za dobijanje nacionalne vozaåke dozvole.

Danas veliki broj kandidata za vozaåe polaæe PSP test i koristi moguñnost da. odnosno rokom koji je odreœen lekarskim uverenjem. Produæenje vaænosti vozaåke dozvole se vrãi na zahtev stranke kojoj je istekla vaænost vozaåke dozvole. odnosno gubitka vozaåke dozvole. 3) da ima odgovarajuñu struånu spremu (specijalizacija saobrañajne struke – peti stepen za vozaåa instruktora).Lipovac. Zato je neophodno bolje uvezivanje upravnih poslova i poslova neposredne kontrole saobrañaja. Vozaå. Izdavanje instruktorske dozvole vrãi OUP na zahtev stranke koja prilaæe dokaze o ispunjavanju sledeñih uslova: 1) da je poloæila ispit za vozaåa instruktora. Izdavanje duplikata vozaåke dozvole se vrãi ukoliko vozaå izgubi ili mu nestane vozaåka dozvola. 288 .). 2) da je navrãila 23 godine starosti. a nakon toga se produæava. prilaæe vozaåku dozvolu i dokaz o novopoloæenoj kategoriji. Ova dovzloa se razlikuje od vozaåke dozvole. zadræavajuñi vozaåku dozvolu (original). a po potrebi i dve fotografije i drugi prilozi (dokazi o uplañenim daæbinama i naknadama. Ova potvrda daje pravo na upravljanje biciklom sa motorom. skrati program obavezne obuke za vozaåa. Na vozaåkoj dozvoli koja se izdaje upisuje se DUPLIKAT i broj duplikata (prvi. to se unosi u evidencije vozaåa. Za redovno produæenje vaæenja vozaåke dozvole podnosi se zahtev. Instruktorska dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. na osnovu Potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa. zahtevaju izdavanje duplikata i tako izbegavaju mere zabrane upravljanja vozilom (zaãtitne mere ili mere bezbednosti). pri svakom produæenju vaænosti vozaåke dozvole prilaæu i lekarsko uverenje. Treba napomenuti da vozaåi veoma åesto. 4) da ima 3 godine vozaåku dozvolu za upravljanje onom kategorijom vozila za koju se izdaje instruktorska dozvola i 5) da za poslednjih 5 godina nije pravosnaæno osuœivana za kriviåna dela ugroæavanja bezbednosti saobrañaja. Licima koja su navrãila 65 godina vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. Zahtev i uverenje o novopoloæenoj kategoriji se ulaæe u dosije vozaåa. jer na njenoj treñoj strani nisu svrstane kategorije vozila. uz zahtev. Lica starija od 65 godina. Izdavanje povrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP) vrãi se na osnovu poloæenog testa o poznavanju saobrañajnih propisa. Zahtev se odlaæe i ova åinjenica se upisuje i u dosije vozaåa. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Upisivanje novopoloæenih kategorija u vozaåku dozvolu vrãi se kada vozaå (koji ima vozaåku dozvolu i za kojeg je formiran dosije vozaåa) naknadno poloæi neku drugu kategoriju. Ovaj rok se moæe smanjiti na osnovu lekarskog uverenja (ne krañe od jedne godine). lekarsko uverenje i sl. P. a u vozaåku dozvolu se upisuje (overava) nova kategorija.). drugi itd. radnom maãinom i motokultivatorom. Vozaå prilaæe i izjavu o okolnostima nestanka. Vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 10 godina. Izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora se vrãi na osnovu uverenja o poloæenom ispitu za vozaåe traktora.

mere bezbednosti izriåu redovni sudovi i one teku od pravosnaænosti presude. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 16 Ovo dovodi do apsurda da poåinioci najteæih kriviånih dela i prekrãaja upravljaju vozilom dok traje sidski proces. o åemu se izdaje potvrda. Sa druge strane. a novi sekretarijat ñe od prethodnog sekretarijata zatraæiti dosije vozaåa i vozaåa upisati u svoju evidenciju vozaåa. Kada vozaå pristupi. Vozaåu se privremeno oduzima vozaåka dozvola. duæni su da to prijave organu kod koga se vozaå vodi u evidenciji.11. dok se ne podvrgne kontrolnom zdravstvenom pregledu. 289 11. Vozaå je duæan da se prijavi u novom mestu prebivaliãta. pronalazi vozaåa u evidenciji i proverava njegov dosije vozaåa. tuæilaãtva i drugi subjekti koji saznaju o promeni zdravstvenog statusa vozaåa. Oduzimanje vozaåke dozvole zbog zdravstvenih razloga vrãi se na osnovu saznanja da je vozaå koji se vodi u evidenciji oboleo od bolesti koja je nespojiva sa upravljanjem motornim i prikljuånim vozilom za koju ima upisanu kategoriju u vozaåku dozvolu. Treba naglasiti da zaãtitne mere (zabrana upravljanja u periodu od tri do 12 meseci) izriåe sudija za prekrãaje i one traju od dana upisa u vozaåku dozvolu. pronañiñe vozaåa u evidenciji i u dosije vozaåa uloæiti ovakvu informaciju (obaveãtenje). preduzeñe. Na osnovu prikupljenih informacija. nadleæni organ donosi reãenje u skladu sa nalazom i miãljenjem lekarske komisije: – vozaåu se vraña vozaåka dozvola i u dosije vozaåa odlaæe lekarsko uverenje da je vozaå i dalje sposoban za upravljanje vozilima svih kategorija koje su upisane u vozaåku dozvolu ili – u vozaåku dozvolu se upisuju napomene – ograniåenja za upravljanje vozilom (npr.15 S druge strane. Kada nadleæni OUP dobije ovakva saznanja. O izvrãenim merama vodi se evidencija. OUP ñe doneti Reãenje o upuñivanju vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled kod ovlaãñene zdravstvene ustanove. na komisiju lekara specijalista za konkretnu bolest. upisuje se mera u vozaåku dozvolu.) ili 15 U praksi se javlja problem kada vozaå izbegava da mu se u vozaåku dozvolu upãe zaãtitna mera. vojni organi. pa se smatra da mera ne teåe. osuœenim licima moæe da istekne mera bezbednosti dok se nalaze u zatvoru. donese lekarsko uverenje. Izvrãenje zaãtitnih mera i mera bezbednosti se vrãi po sluæbenoj duænosti. tj.1. sudovi. Kada OUP dobije pravosnaæno reãenje ili presudu (dokument o izricanju mere). Na osnovu toga poziva vozaåa da doœe u OUP i donese vozaåku dozvolu. nije izvrãena. Zdravstvene ustanove. a reãenje/presudu ulaæe u dosije vozaåa. Kada vozaå koji je upuñen na kontrolni lekarski pregled. a vozaåa pozvati da doœe i donese vozaåku dozvolu.16 Upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled se vrãi u sluåajevima kada se osnovano posumnja da je bitno promenjen zdravstveni status vozaåa (nije viãe duãevno i telesno sposoban da upravlja vozilom). na osnovu pravosnaænih sudskih odluka. samo za upravljanje vozilima koja su posebno prilagoœena vozaåima koji nemaju ekstremitete i sl. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Prijava i odjava vozaåa zbog promene prebivaliãta se vrãi na zahtev vozaåa kada promeni prebivaliãte – preseli se van sekretarijata u kome se vodi u evidenciji vozaåa.

za C i D kategoriju vozila). Izdavanje uverenja na osnovu dosijea i evidencija vozaåa. falsifikovana inostrana vozaåka dozvola na osnovu koje je izdata naãa nacionalna vozaåka dozvola) ili je ispit poloæen na nedozvoljen naåin (npr. Reãenje i poniãtena vozaåka dozvola. a u dosije vozaåa odlaæe lekarski nalaz i miãljenje. Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje svim kategorijama. vrãi se na zahtev vozaåa. o tome da je lice imalo vozaåku dozvolu itd. Poniãtena vozaåka dozvola. – izdavanje raznih reãenja i naloga u vezi puteva. o poloæenim kategorijama. odnosno miãljenja o prevozu vangabaritnih tereta. Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Najznaåajniji inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja su: – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju tehniåkih pregleda vozila. Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje odreœenim kategorijama vozila (npr. lice nije boravilo duæe od 6 meseci u mestu gde je polagalo ispit ili komisija nije bila formirana u skladu sa zakonom). reãenje i lekarsko uverenje se odlaæu u dosije vozaåa.3. Donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita vrãi se po sluæbenoj duænosti kada se doœe do saznanja da je vozaåka dozvola izdata na osnovu neispravnih dokaza i falsifikovanih dokumenata (npr. onda se stara vozaåka dozvola poniãtava (upiãe se poniãteno). otvaranje centara za obuku vozaåa. vozaåu ñe se oduzeti i poniãtiti vozaåka dozvola.Lipovac. Ovo su upravni poslovi koji su u vezi sa nadzorom nad radom pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. a izdaje se nova vozaåka dozvola sa preostalim kategorijama. Na osnovu utvrœenih åinjenica donosi se Reãenje. poziva se lice da donese vozaåku dozvolu koja se poniãtava i odlaæe u dosije vozila (zajedno sa reãenjem i dokazima o neispravnosti). – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju centara za obuku vozaåa. Protiv lica i drugih koji su umeãani u sluåaj pokreñe se odgovarajuñi postupak pred sudom. poniãtava se stara vozaåka dozvola i izdaje nova vozaåka dozvola u koju se upisuju samo kategorije za koje je vozaå sposoban ili – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje svim kategorijama vozila koja su bila upisana u vozaåku dozvolu. odnosno o oduzimanju ovlaãñenja za rad).1. 290 . Sprovode se na osnovu zahteva stranke (otvaranje tehniåkih pregleda.) ili po sluæbenoj duænosti (donoãenje reãenja o zabrani rada. Najåeãñe se izdaju uverenja o verodostojnosti vozaåke dozvole. C ili D). poniãtava se vozaåka dozvola. P. o nekaænjavanju vozaåa. 11 11. – nalaganje mera za otklanjanje propusta u vrãenju unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS) i – davanje saglasnosti. reãenja o vangabaritnim prevozima i sl. Krsto Bezbednost saobrañaja – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje onom kategorijom za koju je lekarska komisija konstatovala nesposobnost (npr.

– objekata (odgovarajuñe uåionice i prateñe prostorije). njena ispravnost i dokumentacija o opremi. Na primer.) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast. Da bi jedan COV dobio ovlaãñenje. za naãe potrebe ñemo pod pravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevati: a) poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja i b) poslove neposredne primene prava u obradi i rasvetljavanju saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda. dokumentacija o pregledanim vozilima. struånjaka propisanih struånih profila). odnosno Vlada.11. . drugih zakona. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Za svako preduzeñe koje je registrovano za tehniåke preglede vozila. struånjaci iz OUP-a su ålanovi radnih grupa koje pripremaju Zakon o bezbednosti saobrañaja. nastavnika teorijske nastave i dr. neophodno je podneti zahtev OUP-u. Ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni svi propisani uslovi za vrãenje ove delatnosti. – vozila (dovoljan broj tehniåki ispravnih vozila prilagoœenih za obuku). izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni uslovi. obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita se vrãe u ovlaãñenim centrima za obuku vozaåa (COV). ovlaãñeno lice OUPa treba da izaœe na lice mesta i proveri da li ispunjava sve propisane uslove za obavljanje tehniåkih pregleda vozila. dokumentacija o obuci i vozaåkim ispitima). katalozi i druga neophodna struåna literatura). 291 11. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. uredbi. a posebno o baædarenju) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast. OUP-u se podnose dokazi o ispunjavanju propisanih uslova i zahtev da ovlaãñeno lice utvrdi ispunjenost uslova. – opreme (postojanje propisane opreme. PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada svi poslovi bezbednosti saobrañaja podrazumevaju primenu prava. Moæemo razlikovati sledeñe poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja: – uåeãñe u pripremi nacrta zakona i drugih propisa koje donosi Skupãtina. ovlaãñeno lice iz OUP-a. a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih instruktora. O izvrãenom uvidu se saåinjava Zapisnik u kome se unose svi znaåajni nalazi. Prema Zakonu o bezbednosti saobrañaja na putevima. Na osnovu ovog zapisnika donosi se Reãenje kojim se utvrœuje ispunjavanje uslova za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. grafoskopa i sl.2. Na osnovu ovog zahteva. panoa saobrañajnih znakova. – objekata (odgovarajuñih dimenzija koje obezbeœuju prolazak i pregled vozila za koja se izdaje ovlaãñenje). a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih struånjaka propisanih struånih profila i njihova struånost za vrãenje poslova tehniåkog pregleda).2. Pravilnik o unutraãnjoj kontroli. – nastavnih sredstava i druge opreme (postojanje ãema vozila.

priprema odgovarajuñe predloge. u OUP-u se formira predmet sa svim dokazima (dokazi o prekrãaju.Lipovac. – pomoñ preduzeñima i ustanovama da donose propise iz svoje nadleænosti. Sa druge strane. – pomoñ organima lokalne samouprave u pripremi i donoãenju propisa iz svoje nadleænosti. Ukoliko prekrãilac nije platio kaznu. Konaåno. Kada lice naåini prekrãaj za koji je zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. prati njihovo sprovoœenje i stalno predlaæe izmene i dopune. onda se u OUP-u vodi prvostepeni prekrãajni postupak. Ovaj postupak vodi ovlaãñeno sluæbeno lice (diplomirani pravnik. Saobrañajna policija. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 odluka i sl. u saradnji sa predstavnicima autoãkola i drugim struånim subjektima. izgradnje i odræavanja puteva. odnosno gradska odluka i sl. a saobrañajna policija uåestvuje u pripremi predloga. u prekrãiocu i o znaåaju tog prekrãaja za bezbenost 292 . Na primer. policajac izveãtava stareãinu i podnosi dokaze o prekrãaju.). Na primer. sa tri godine iskustva i poloæenim pravosudnim ispitom) u sluæbenim prostorijama OUP-a. vrãe nadzor da li je ovaj akt u saglasnosti sa zakonom. Ovlaãñeno sluæbeno lice OUP-a (saobrañajni policajac) uoåava i sankcioniãe soabrañajne prekrãaje za koje je predviœeno plañanje novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja. Oni mogu naloæiti da se ovaj i drugi interni akti usaglase sa zahtevima bezbednosti saobrañaja. – pomoñ drugim subjektima u pripremi i donoãenju podzakonskih akata. U OUP-u se prati da li je prekrãilac u zakonskom roku platio kaznu na raåun ili je pristupio u OUP i platio kaznu. P. u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima. Ukoliko prekrãilac ne plati kaznu na licu mesta. Ovlaãñena lica iz OUP-a pomaæu preduzeñima da donesu ãto kvalitetniji akt. Ministar unutraãnjih poslova je ovlaãñen da donosi pravilnike koji ureœuju obuku i polaganje vozaåkih ispita. Na primer. a OUP se pojavljuje kao stranka u postupku. prati njegovu realizaciju i stalno predlaæe unapreœenje ovih propisa (opãtinska. ali saobrañajna policija prati sprovoœenje ovih propisa i pomaæe u pripremi ãto kvalitetnijih propisa. preduzeña za prevoz su obavezna da donesu interni akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja. ako prekrãilac uloæi æalbu postupak se vodi pred drugostepenim organom – sudijom za prekrãaje. saobrañajna policija prati primenu propisa u bezbednosti saobrañaja i predlaæe izmene i dopune ovih propisa. odnosno Ministar unutraãnjih poslova. – priprema i donoãenje podzakonskih akata za koje je ovlaãñeno Ministarstvo unutraãnjih poslova. opãtinski (gradski) organ nadleæan za poslove saobrañaja predlaæe lokalnoj skupãtini reæim saobrañaja. da li se i kako sprovodi. Ministarstvo nadleæno za poslove saobrañaja priprema pravilnike koji ureœuju oblast projektovanja. Obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja su poslovi kojima se neposrednom primenom prava dokazuju i sankcioniãu saobrañajni prekrãaji i druga dela u saobrañaju. Na primer.

u OUP-u vode se propisane evidencije. 28/96-5.Literatura Literatura Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”.“Sluæbeni list SRJ”. 24/94-297. 293 11. 6. Zakona – 48/94-1497. “Sluæbeni glasnik RS” br. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. br. Vidi: ål. Zakon o opãtem upravnom postupku. “Sluæbeni list SRJ”. 63/ 88. Videti: Odluku SUS IU broj 78/1-89 . O svim navedenim prekrãajima i kriviånim delima. OUP vrãi uviœaj i kompletira uviœajnu dokumentaciju. 21/90 i 28/91. formira predmet i podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. 41/94-573. br. Zakona – 53/93-2467. OUP pokreñe prekrãajni postupak i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. 19/04 i 84/04. “Sluæbeni glasnik RS” br. 28. 15/84. 101/05. br. br. Vidieti: Odluku US RS IU br. Videti: ålan 1. 79/05. 30/94 – 25/97509. OUP uåestvuje u vrãenju uviœaja. 13/93-284. “Sluæbeni glasnik RS” br. 34/92. Zakona . . 33/97. Zakona – 67/93-3111. pravo æalbe itd. Vidi: ål. 101/05. Zakon o ministarstvima. odnosno javnom tuæiocu. Zakon o policiji. 29/90. 53/82. br. Zakon o prekrãajima. br. 50/88. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja. “Sluæbeni glasnik SRS”. ima pravo da traæi izvoœenje dokaza. Zakon o bezbednosti saobrañaja. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. Videti: ålan 5. 2. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA saobrañaja). Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. prati proces i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. 5/86. Videti: ålan 33.“Sluæbeni list SRJ”. “Sluæbeni list SFRJ”. “Sluæbeni glasnik RS”. 80/89. Zakon o dræavnoj upravi. kompletira uviœajnu dokumentaciju i predaje je istraænom sudiji. Vidi: ål.

Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti tehniåkih pregleda vozila 12.2.6.1.4. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12.12. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12.5. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza .3. Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja 12. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12.

kao osnovni zakon kojim je ureœen postupak vrãenja nadzora. pa su za nadzor znaåajne i pojedine odredbe Zakonika o kriviånom postupku. S toga se. obaveze i odgovornosti policijskih sluæbenika koji obavljaju poslove inspekcijskog nadzora. Inspekcijski nadzor je upravna delatnost. 53/82) je odredio nadleænosti i upravne mere koje Ministarstvo unutraãnjih poslova moæe preduzimati u vrãenju nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. br. Osnovni elementi nadzora su: metod vrãenja. nameñe Zakon o opãtem upravnom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. Na osnovu nadzora mogu se pokrenuti razliåiti postupci. U zavisnosti od rezultata nadzora. Zakon o dræavnoj upravi (“Sluæbeni glasnik RS”. promene statusa. 297 12. – Zakona o privrednom registru (kojim je odreœeno da se privredna druãtva i njihovi ogranci moraju upisati u registar kod Agencije za privredne registre). br. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . INSPEKCIJSKI NADZOR – PRAVNI OSNOV I OPÃTA RAZMATRANJA Ustavom Republike Srbije odreœeno je da dræavni organi uprave vrãe upravni nadzor nad primenom zakona. 33/97). prestanak druãtva). Zakon o policiji uredio je organizaciju rada.1. Ovo se ostvaruje neposrednim uvidom i uporeœivanjem stvarnog stanja i ponaãanja nadziranog subjekta sa propisanim stanjem i obavezama.12. izriåu se zakonom odreœene mere. predmet nadzora i izricanje upravnih mera nakon utvrœenog stanja. Za bolje shvatanje nadzora (posebno moguñnosti i ograniåenja u nadzoru) vaæne su i odredbe: – Zakona o privrednim druãtvima (kojim je propisan naåin osnivanja. 79/05) bliæe je odredio ãta se podrazumeva pod inspekcijskim nadzorom. a da se zakonom to moæe poveriti organima teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. odnosno pokreñu razliåiti postupci. Zakona o privrednim prestupima i Zakon o prekrãajima. Cilj inspekcijskog nadzora je da se ispita sprovoœenje zakona i drugih propisa. Zakonom o dræavnoj upravi odreœeno je da inspekcijski nadzor vrãe organi dræavne uprave. br.

radi naknadnih analiza i 5) nareœivanje merenja koja obavljaju struåne organizacije. 4) uzimanje uzoraka robe i drugih predmeta. koja vrãi poslove dræavne uprave. 6) obaveãtavanje drugog organa. objekata. pismeno fiksiranje toka inspekcijskog postupka. upotreba jezika i pisma. P. zaãtita prava graœana i javnog interesa. 298 . bez obzira na to da li graœani to zahtevaju podnoãenjem prijave zbog nezakonitog 1 Kovaåeviñ. kao i obavljanje odreœenih privrednih delatnosti. odnosno zabrana. odnosno za obustavljanje od izvrãenja opãteg akta preduzeña ustanove ili druge organizacije. Najvaænija ovlaãñenja ovlaãñenog lica u nadzoru su: 1) pregled opãtih i pojedinaånih akta. 2) izricanje mandatne kazne. 3) podnoãenje prijave nadleænom organu za uåinjeno kriviåno delo ili privredni prestup i podnoãenje zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. ureœaja. registrovanja i prestanak rada ovih organizacija. ako nisu u skladu sa ustavom i zakonom i 8) preduzimanje drugih mera i radnji za koje je zakonom ili drugim propisom ovlaãñen. samostalnost u radu. ãto je znaåajno kod vrãenja nadzora iz odreœenih oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima). Pored opãtih naåela (zakonitost.. Najvaænije propisane upravne mere koje inspektor (ovlaãñeno lice u nadzoru) moæe preduzeti su: 1) donoãenje reãenja o nalaganju izvrãenja mera i radnji (uz odreœivanje rokova za izvrãenje).1 Postupak inspekcijskog nadzora se uvek pokreñe po sluæbenoj duænosti. 3) pregledanje poslovnih prostorija. pravo na æalbu. 2) sasluãavanje i uzimanje izjava od odgovornih i zainteresovanih lica. odnosno poniãtenja ili ukidanje propisa ili drugog opãteg akta organa. efikasnost. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a.Lipovac. javnost. saradnja sa drugim organima i organizacijama. sluæbenost. organizacije. materijalna istina. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 – Zakona o steåaju (zbog posledica koje nastupaju nakon otvaranja steåaja) i – Zakona o druãtvenim organizacijama i udruæenjima graœana (kojima je ureœen naåin osnivanja. 5) donoãenje mera obezbeœenja u sluåaju opasnosti za æivot i zdravlje ljudi ili za druge javne interese. sasluãanje stranke. evidencije i druge dokumentacije. ekonomiånost postupka. ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadleæan. åuvanje sluæbene i poslovne tajne. pruæanje pomoñi neukoj stranci. P. ocena dokaza. predmeta i robe. 7) pokretanje kod ovlaãñenog organa postupka za obustavljanje od izvrãenja. 4) izdavanje privremenih nareœenja. u skladu sa zakonom. pravosnaænost reãenja. istraæno naåelo i naåelo kombinovanja pismenosti i usmenosti u voœenju postupka) u vrãenju nadzora treba primenjivati i posebna naåela kao ãto su: obaveãtavanje o dolasku u preduzeñe. postrojenja.

odnosno ne pruæi drugu traæenu pomoñ. Upravni postupak inspekcijskog nadzora moæe se podeliti u dva dela: na prethodni postupak i postupak izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera i radnji.2. ne donosi se formalna odluka o pokretanju postupka. mesto roœenja. moæe se podneti prijava za prekrãaj protiv pravnog i odgovornog lica u pravnom licu koji ne omoguñi vrãenje nadzora. Obezbeœivanje dokaza – Pri dokazivanju se mogu koristiti isprave. U zavisnosti od rezultata prethodnog postupka. Svedok je duæan da se odazove pozivu (moæe uskratiti svedoåenje iz razloga koje predviœa Zakon o opãtem upravnom postku). INSPEKCIJSKI NADZOR – SADRÆAJ I PROCEDURA Najznaåajnije radnje u postupku nadzora su: 1. Ovo se moæe vrãiti po sluæbenoj duænosti ili po zahtevu stranke. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12. Svedoci se sasluãavaju pojedinaåno i bez prisustva svedoka koji ñe se docnije sasluãati. omoguñavanjem uvida u spise predmeta.2. Od svedoka se uzimaju liåni podaci (ime. Svedoka treba prethodno upozoriti da je duæan da govori istinu. 3. prituæbe i drugog sliånog akta. Upoznavanje se vrãi. 2) preduzimanjem drugih mera i radnji ili 3) konstatacijom i obaveãtenjem da nema utvrœenih povreda zakona. da se na to izjasni i da dâ svoje predloge. Neposredni uvid i primena pravila opãteg upravnog postupka o uviœaju – Ovde se primenjuju pravila opãteg upravnog postupka koja se odnose na uviœaj. pa i pre nego ãto je postupak pokrenut. Upoznavanje i omoguñavanje izjaãnjenja o utvrœenom åinjeniånom stanju – Prema Zakonu o opãtem upravnom postupku mora se omoguñiti da se stranka upozna sa svim utvrœenim åinjenicama. Ako postoji potreba. izjave stranaka. Vlasnik – dræalac stvari. nalazi i miãljenja veãtaka i uviœaj.12. godine æivota i braåno stanje). Ta prva radnja po pravilu je odlazak kod subjekta åiji se rad æeli kontrolisati. U protivnom. Sasluãanje lica – svedoka – Svedok u upravnom postupku moæe biti svako fiziåko lice sposobno da uoåi åinjenice o kojoj treba da svedoåi i koje je u stanju da to svoje opaæanje saopãti. . zanimanje. da ne sme niãta preñutati i da za svoj iskaz moæe biti zaklet i predoåiñe mu se posledice davanja laænog iskaza. iskazi svedoka. 4. uåeãñem u izvoœenju do299 12. obezbeœivanje dokaza se moæe sprovesti u svakoj fazi postupka. od strane ovlaãñenog lica. 2. Po pravilu. prezime. veñ se smatra da je postupak pokrenut preduzimanjem bilo koje radnje s ciljem sprovoœenja postupka. Pregled poslovne prostorije i stvari vrãi se na licu mesta. nadzor se moæe okonåati: 1) izricanjem zakonom propisanih upravnih mera. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ponaãanja. ne stavi na uvid potrebna dokumenta i predmete. Stranka ima pravo da prisustvuje pregledu. prostorije i zemljiãta duæan je da dopusti da se izvrãi pregled. prebivaliãte ili boraviãte. Prethodni postupak je postupak utvrœivanja pravnih åiçenica i prikupljanja dokaza bitnih za sprovoœenje postupka izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera. okolnostima i prikupljenim dokazima.

Ako neko lice neñe da potpiãe zapisnik ili se udalji pre zakljuåenja zapisnika. Ako zapisnik sadræi sasluãanje viãe lica. Zapisnik se vodi u toku vrãenja sluæbene radnje. Zapisnik se sastavlja o usmenoj raspravi. Zapisniku se mogu prikljuåiti planovi. P. Zapisnik treba da sadræi tok i sadræaj izvrãenih radnji u postupku. kada se sprovode vaænije radnje ili uzimaju vaænije izjave stranaka ili treñih lica. ukratko ñe se upisati sadræaj primedbi. a. naziv organa sa brojem i datumom reãenja. 5. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. po potrebi i njihovim reåima. reãenje se moæe doneti i usmeno. zbog åega se poniãtava reãenje. Mesta koja su precrtana do zakljuåenja zapisnika moraju ostati åitljiva i overena potpisom sluæbenog lica koje rukovodi radnjom postupka. veãtaka i drugih lica koja uåestvuju u postupku.. P. obrazloæenje. U sluåajevima predviœenim za2 Kovaåeviñ. a koje su od znaåaja za reãavanje u upravnoj stvari. imena sluæbenih lica.2 Pre zakljuåenja zapisnik se åita licima koja uåestvuju u postupku. kao i datih izjava. Izjave stranaka. to bi se smatralo bitnom povredom postupka. zapisnik treba da se ograniåi na vaæne åinjenice koje se tiåu predmeta nadzora. Na osnovu åinjenica utvrœenih u postupku. Svaki list ñe na kraju overiti svojim potpisom sluæbeno lice koje rukovodi radnjom postupka i lice åija je izjava upisana na tom listu. prisutnih stranaka i njihovih zastupnika. potpis sluæbenog lica i peåat organa. Ukoliko ovo ne bi bilo uraœeno. svako ñe se od njih potpisati ispod onog dela zapisnika u kome je upisana njegova izjava.Lipovac. punomoñnika ili predstavnika. Ako se zapisnik sastoji od viãe listova. U veñ potpisanom zapisniku ne sme se niãta dodavati niti menjati. Ako se radnja ne moæe zavrãiti istog dana. Pisanje zapisnika i reãenja – Zakon o opãtem upravnom postupku propisuje dve forme fiksiranja radnji koje se sprovode tokom upravnog postupka. Pri tom. Pismeno reãenje sadræi: uvod. mesto i vreme nadzora (dan i åas). Ta lica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stave svoje primedbe. Zatim ñe zapisnik potpisati lice koje je uåestvovalo u radnji. organ nadleæan za reãavanje donosi Reãenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka. dispozitiv (izreku). Izuzetno. to su: zapisnik i zabeleãka u spisu. kao i zapisniåar – ako ga je bilo. oni ñe se oznaåiti rednim brojevima. U zapisnik se unosi: naziv organa koji vrãi nadzor. a na kraju ñe ga overiti sluæbeno lice koje je rukovodilo radnjom. ako jesu. davanjem izjave na zapisnik ili putem pisane izjave. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 kaza. svakog dana ñe se uneti (u isti zapisnik) ono ãto je tog dana uraœeno i to ñe se propisno potpisati. crteæi. Zapisnik se vodi uredno i u njemu se ne sme niãta brisati. svedoka. predmet u kome se vrãi nadzor. U zapisnik se upisuju i svi zakljuåci koji se u toku izvrãenja radnje donesu. Izuzetno. posebnim propisima moæe se predvideti da se reãenju moæe dati i drugi naziv. Eventualne dopune se unose u dodatak zapisniku. Reãenje se donosi pismeno. upisuju se u zapisnik ãto taånije. skice. u sluåajevima predviœenim zakonom. uputstvo o pravnom sredstvu. Na kraju zapisnika ñe se navesti da je zapisnik proåitan i da nisu stavljene nikakve primedbe ili. to ñe se konstatovati u zapisniku i navesti razlog zbog kojeg je potpis uskrañen. fotografije i drugi prilozi. 300 .

301 12. odnosno odredili. odnosno licu odreœenom za primanje pismena. Ako je propisano da æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja. U obrazloæenju reãenja moraju se obrazloæiti i zakljuåci protiv kojih nije dopuãtena posebna æalba. mesece i godine. Rokovi se raåunaju na dane. Podnesak je podnesen u roku. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu. rok istiåe istekom prvog narednog radnog dana. po potrebi i razloge koji su bili odluåujuñi pri oceni dokaza. dan u koji je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno. odnosno godine. u dispozitivu ñe se odrediti i rok u kome se ta radnja mora izvrãiti. obrazloæenje sadræi i pozivanje na propis koji to predviœa. ne uraåunava se u rok. odnosno danu u koji pada dogaœaj od kog se raåuna trajanje roka. utvrœeno åinjeniåno stanje. propis o nadleænosti tog organa. preduzeñima i drugim pravnim licima vrãi se predajom pismena sluæbenom licu. razloge zbog kojih nije uvaæen koji od zahteva stranaka. odnosno po godinama zavrãava se istekom onog dana. predaju pismena moæe izvrãiti bilo kom licu zaposlenom u dræavnom organu. pravne propise i razloge koji upuñuju na reãenje kakvo je dato u dispozitivu. Dostavljanje pismena pravnim licima – Dostavljanje dræavnim organima. Poåetak i tok rokova ne spreåavaju nedelje i dani dræavnih praznika. to mora biti navedeno u dispozitivu. drugim propisom ili ih odreœuje sluæbeno lice koje vodi postupak. dan predaje poãti. koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno. odnosno telefaksom. odnosno u koji pada dogaœaj od kog treba raåunati trajanje roka. ako je pre nego ãto rok istekne stigao organu kome je trebalo da bude predat. Dispozitivom (izrekom) se reãava o predmetu postupka u celini i o pojedinaånim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno reãeno. a ako je potrebno. Uvod reãenja sadræi: naziv organa koji donosi reãenje.2. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan dræavnog praznika. meseca. Reãenje se mora dostaviti stranci u originalu ili u overenom prepisu. Kad je podnesak upuñen poãtom preporuåeno ili telegrafski. Obrazloæenje reãenja sadræi: kratko izlaganje zahteva stranaka. naselje. Raåunanje rokova – Rokovi se odreœuju zakonom. moæe se podeliti i na viãe taåaka. ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomoñnika (ako ga ima) i kratko oznaåenje predmeta postupka.12. ovog ålana koje se zatekne u njihovim prostorijama. 6. dostavljanje se vrãi predajom pismena licu koje su oni ovlastili. a mogu se raåunati i na åasove. ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi. Ako se reãenje obraœuje mehanografski. Ako se reãenjem nalaæe izvrãenje neke radnje. grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica. odnosno dan prijema telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upuñen. Ako u postupku uåestvuju organizacija. preduzeñu ili drugom pravnom licu iz stava 1. umesto potpisa i peåata moæe da sadræi faksimil. Kad je rok odreœen po danima. 7. Ako dostavljaå u odreœenom radnom vremenu ne naœe lice odreœeno za primanje pismena. rok se zavrãava poslednjeg dana tog meseca. veñ se za poåetak roka uzima prvi naredni dan. Ako æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja. Zavrãetak roka moæe se oznaåiti i odreœenim kalendarskim danom. Rok koji je odreœen po mesecima. ako za pojedine sluåajeve nije drukåije propisano. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura konom ili drugim propisom. Dispozitiv treba da bude kratak i odreœen. reãenje ne mora sadræavati neke od navedenih delova.

blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. Postupanje po æalbi – Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je æalba osnovana. mogu izjaviti æalbu protiv reãenja kojim je povreœen zakon u korist fiziåkog ili pravnog lica. Organ koji je doneo prvostepeno reãenje dopuniñe postupak i onda kad æalilac iznese u æalbi åinjenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja za drukåije reãenje upravne stvari. Blagovremenost ove æalbe prvostepeni organ ceni prema danu kad je predata. kao i poãto je æalba iz– javljena. a on je propustio da je koristi. Æalba se neposredno predaje ili ãalje poãtom organu koji je doneo prvostepeno reãenje. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 8. on je odmah ãalje prvostepenom organu. ako je æaliocu morala biti data moguñnost da uåestvuje u postupku koji je prethodio donoãenju reãenja. odnosno javni tuæilac. Prvostepeni organ ispituje da li je æalba dopuãtena. a u skladu sa Zakonom o policiji. Protiv novog reãenja stranka ima pravo æalbe. Dræavni. a na ãtetu javnog interesa. Prema rezultatu dopunjenog postupka. upravnu stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. neblagovremenu ili od neovlaãñenog lica izjavljenu æalbu prvostepeni organ odbaciñe svojim zakljuåkom. odnosno poslata drugostepenom organu. kad su zakonom ovlaãñeni. u granicama zahteva stranke. U poslednjem sluåaju moæe se traæiti odgovarajuñe obezbeœenje od stranke u åijem se interesu sprovodi izvrãenje i ovim obezbeœenjem usloviti izvrãenje.Lipovac. nadleæno je Ministarstvo unutraãnjih poslova. Æalba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja reãenja. P. Ako je æalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu. ako je to zakonom predviœeno. iz nadleænosti OUP-a. odnosno Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. Izuzetno. a nije potrebno sprovoditi nov posebni ispitni postupak. a ta mu moguñnost nije bila data ili mu je bila data. a da je to moglo biti od uticaja na reãavanje upravne stvari. U toku roka za æalbu reãenje se ne moæe izvrãiti. 9. Izjavljivanje æalbe – Protiv reãenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na æalbu. Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe povodom æalbe da je sprovedeni postupak bio nepotpun. javni pravobranilac i drugi dræavni organi. organ koji je doneo prvostepeno reãenje moæe. ako zakonom nije drukåije odreœeno. Nedopuãtenu. on moæe postupak dopuniti. reãenje se ne moæe izvrãiti sve dok se reãenje koje je doneseno po æalbi ne dostavi stranci. ako je reå o preduzimanju hitnih mera ili ako bi usled odlaganja izvrãenja bila nanesena nekoj stranci ãteta koja se ne bi mogla popraviti. moæe stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. reãenje se moæe izvrãiti u æalbenom roku. U oblasti inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. Kad je æalba propisno izjavljena. Protiv novog reãenja stranka ima pravo na æalbu. Za reãavanje u drugom stepenu nadleæan je organ odreœen zakonom. ali je u æalbi opravdao to propuãtanje. 302 .

Tako. 3 “Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. u uvodnim odredbama ZoBS-a. u procesu osposobljavanja kandidata za vozaåe.3. 2002. duæan je. uveæbavaju i ukorenjuju ispravna ponaãanja. a nije novim reãenjem zamenio reãenje koje se æalbom pobija. II – u autoãkoli. ålan 3). INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kad organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je podneta æalba dopuãtena. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI OSPOSOBLJAVANJA VOZAÅA I POLAGANJA VOZAÅKIH ISPITA Prema savremenoj teoriji i praksi. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. 3) odræavanja puteva i tehniåkog ureœenja saobrañaja i 4) prevoza (vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja u oblasti javnog prevoza i prevoza za sopstvene potrebe).. u predãkolskim ustanovama. odnosno Ministarstvo unutraãnjih poslova. 4 Lipovac. 303 12. u procesu saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja (u porodici. 2) tehniåkih pregleda vozila. izgraœuju ispravni stavovi i unapreœuju veãtine znaåajne za bezbedno uåestvovanje u saobrañaju. Zbornik radova (181-194). ispravljaju neispravni i ukorenjuju ispravni stavovi. kroz uåeãñe u saobrañaju. znanja i ukorenjuje navika (ne)pravilnog ponaãanja u saobrañaju. a najdocnije u roku od 15 dana od dana prijema æalbe. osposobljavanje vozaåa realizuje se u tri faze:4 I – pre dolaska u autoãkolu.12. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. bez odlaganja. u osnovnim i srednjim ãkolama). nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa. Apatin. predviœeno je to da OUP vrãi nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzima druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. priloæi sve spise koji se odnose na predmet. broj 53/82) bliæe odreœuje poslove koje vrãe organi dræavne uprave nadleæni za unutraãnje poslove. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. K. stiåu se najvaæniji stavovi.3. uåe osnovne veãtine za upravljanje vozilom i uveæbava pravilno ponaãanje u saobrañaju i III – posle polaganja vozaåkog ispita. uz æalbu.” (ZoBS. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. OUP danas vrãi inspekcijsko-tehniåke poslove u oblasti: 1) osposobljavanja vozaåa i polaganje vozaåkih ispita.3 U skladu sa ovim ovlaãñenjima. Prvostepeni organ je duæan da. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12. sistematizuju se i unapreœuju znanja. . dostaviti æalbu organu nadleænom za reãavanje po æalbi. ispravljaju se nepravilna i opasna ponaãanja.

. 10) obuku za viãu kategoriju. – Pravilnik o nastavnom planu i programu COV i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”. 53/82. 9) sistem vozaåkih dozvola. b) vrãi nadzor nad radom centara za obuku vozaåa i c) uåestvuje u radu komisije na vozaåkom ispitu.. br. 2) minimalne uslove za rad autoãkola. 12) rad sa vozaåima recidivistima (prañenje. OUP ima tri znaåajna ovlaãñenja u vezi osposobljavanja kandidata za vozaåe i polaganja vozaåkih ispita: a) proverava da li centar za obuku vozaåa ispuçava uslove za rad. br. 7) doobuku vozaåa. 4) teorijsku nastavu i polaganje teorijskog dela ispita. 2/83). Krsto Bezbednost saobrañaja Savremeni sistem obuke obuhvata sledeñe elemente: 1) saobrañajno obrazovanje i vaspitanje pre dolaska u autoãkolu. vaspitanje i unapreœivanje vozaåa i 14) organizacija poslova obuke i unapreœivanja vozaåa.). Osposobljavanje kandidata za vozaåe vrãe Centri za obuku vozaåa (COV) koje mogu organizovati privredna druãtva i druga pravna lica.). 12 304 . – ZoBS – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. 63/80. P. 2/83). 11) sistem kazni. 80/89. .. 3) instruktore i nastavnike teorijske nastave.. – Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (CoV) (“Sluæbeni glasnik SRS”. 13) naknadno (neprekidno) saobrañajno obrazovanje. 50/88. 5) praktiånu nastavu i polaganje praktiånog dela ispita. 8) poseban tretman kandidata koji ne poloæe ispit iz tri pokuãaja. br..Lipovac. 2/83) i – Pravilnik o naåinu obeleæavanja vozila na kojima se vrãi obuåavanje kandidata za vozaåe (“Sluæbeni glasnik SRS”. 6) doobuku kandidata koji su pali na ispitu. 2/83). br. Obuku kandidata za vozaåe u Srbiji reguliãu sledeñi propisi: – ZoOBS – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni list SFRJ”. Centri za obuku vozaåa su duæni da vrãe obuku i organizuju polaganje vozaåkih ispita u skladu s propisima. doobuka. br. br. – Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”. oduzimanje vozaåke dozvole i ponovna obuka). COV organizuju i polaganje vozaåkih ispita. selekciju kandidata za vozaåe.

prostorijama.5 saglasnost MUP-a na nastavni plan i program. dokaze da raspolaæe poligonom. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita a) Provera ispunjenosti uslova za rad COV (pre nego ãto COV poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi ZAHTEV za utvrœivanje uslova (uz zahtev prilaæe reãenje Agencije za privredne registre. Meœutim. vozila na motorni pogon. Policijska uprava donosi REÃENJE o (ne)ispunjavanju propisanih uslova. sredstva. 6 COV imenuje komisiju od tri ålana: predsednik (koji je iz COV). 2/83) vrãi se pre poåetka rada COV. Provera da li su ispunjeni uslovi koji su propisani Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima i Pravilnikom o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (“Sluæbeni glasnik SRS”. – da li komisija ispunjava uslove (predsednik i dva ålana). odnosno Policijska uprava donosi REÃENJE o zabrani rada COV. ureœaji i uåila. dokaz da zapoãljava instruktore i akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja). Predmet vrãenja nadzora u oblasti osposobljavanja vozaåa je poãtovanje propisa u vezi: a) ispunjenosti uslova za rad centara za obuku vozaåa (pri osnivanju i u toku rada COV) i b) izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu. pri svakom kasnijem nadzoru trebalo bi proveriti da li COV i dalje ispunjava ove uslove. struåni kadar za teoretsku i praktiånu nastavu. – da li mesto (naselje) ispunjava uslove (koje utvrœuje MUP). a na osnovu zahteva. overen nastavni plan i program. – saåinjava se ZAPISNIK o izvrãenom nadzoru. – da li vozilo ispunjava uslove. b) Nadzor nad radom COV: – ovlaãñeno lice iz OUPa ostvaruje neposredni UVID u stanje (ispunjavanje uslova koji su zahtevani na poåetku rada. br. – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u ispunjenost uslova. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja.12. c) OUP uåestvuje u radu ispitne komisije na vozaåkom ispitu6 i provera ispunjavanja uslova. ålan iz COV i ålan iz MUP-a (kojeg reãenjem odreœuje naåelnik SUP-a). uåilima. – na osnovu neposrednog uvida ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom uvidu.3. akt o osnivanju. poãtovanje nastavnog plana i programa. Proveravaju se: opãti uslovi za izvoœenje nastave. poãtovanje propisa i savestan rad). vozilima. ãemama. 305 12. COV moæe poåeti sa radom od momenta uruåenja reãenja o ispunjavanju propisanih uslova. Policijska uprava donosi REÃENJE kojim se nalaæe sprovoœenje odreœenih mera. i to: – da li kandidat ispunjava uslove da pristupi ispitu. a na osnovu miãljenja ministarstva nadleænog za poslove prosvete i ministarstva zdravlja. 5 Uprava saobrañajne policije u sediãtu MUP-a daje saglasnost i overava nastavni plan i program.

2005. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. valjci (za merenje sila koåenja). br. br.8 struåni kadar. ZoBS i Pravilnika o polaganju vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”. Vrnjaåka Banja. nagazna ploåa i uglomer (za kontrolu ureœaja za upravljanje). 23/84). dubinometar (za merenje dubine ãara na pneumaticima). Proverava se da li COV ima overen nastavni plan program. Privredna druãtva i druga pravna lica koja su ovlaãñena da vrãe tehniåke preglede vozila su duæna da vrãe tehniåke preglede u skladu sa propisima. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ISPITIVANJA VOZILA I TEHNIÅKIH PREGLEDA VOZILA Uslove i naåin vrãenja tehniåkih pregleda vozila utvrœuju ZoOBS. ZoBS i Pravilnika o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”.7 12.. pantljika. Krsto Bezbednost saobrañaja Provera izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu vrãi se na osnovu ZoOBS. propisana oprema. kao i reãenje o oduzimanju ovlaãñenja. ZoBS.Lipovac. tehniåka dokumentacija i evidencije). U procesu neposredne kontrole saobrañaja. regloskop (za kontrolu farova). 2/83). saobrañajni policajci dopunjavaju i pomaæu nadzor nad radom COV i tako smanjuju moguñnost vozaåa instruktora da nesavesno obavljaju obuku kandidata za vozaåe.4. J. odnosno da li realizuje nastavu prema ovom dokumentu. 2 /83). 8 U neophodnu opremu spadaju: kanal sa dizalicom. Pravilnik o dimenzijama. OUP ima dva razliåita ovlaãñenja u oblasti tehniåkih pregleda vozila: a) proverava ispunjenost uslova za rad. ukupnim masama. fonometar (za merenje buke). br. P. seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse. merna letva. Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila (“Sluæbeni glasnik SRS”. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. ãtoperica i katalog boja. b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom. – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u stanje. ureœaji za kontrolu izduvnih gasova (za OTO i dizel motore). 23/84) i propisi o merilima i merenjima. br. 7 12 Vasiljeviñ. MUP donosi reãenje kojim se ovlaãñuje preduzeñe ili drugo pravno lice da vrãi tehniåki pregled vozila. – ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. Pri uåeãñu u vozaåkim ispitima proverava se poãtovanje ZoOBS. 306 . o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. a) Proverava ispunjenost uslova za rad (pre nego ãto tehniåki pregled poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva ZAHTEV za utvrœivanje uslova (neophodni su odgovarajuñi objekat. Nadzor nad njihovim radom vrãe mesno nadleæni OUP-ovi (po mestu gde se nalazi tehniåki pregled vozila).

Lokalnim putevima. svakodnevno prati stanje puteva. – da li su ispravni svi ureœaji i oprema. rekonstrukciju i odræavanje puteva preduzeñima koja su za to osposobljena. odnosno posebna preduzeña ili direkcije za puteve. podnoãenje prijave za privredni prestup ili prijave za prekrãaj (ako ovlaãñeno lice utvrdi da se ne vode uredno propisane evidencije). a posebno nadzor nad stanjem puteva i saobrañajne signalizacije sa glediãta bezbednosti saobrañaja. ukoliko se uoåe nedostaci koji neposredno ugro9 Reãenje o oduzimanju ovlaãñenja za rad donosi Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva.9 Posebne mere koje se mogu izreñi su: oduzimanje ovlaãñenja za rad (ako se u nadzoru utvrdi da viãe nisu ispunjeni uslovi za rad u pogledu ureœaja i opreme. (Dræavnim putevima I i II reda. nekategorisanim putevima i ulicama u naselju upravljaju lokalni organi za saobrañaj.5. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ODRÆAVANJA PUTEVA I TEHNIÅKOG REGULISANJA SAOBRAÑAJA Upravÿaçe putevima izgradçe i odræavanje puteva i tehniåko ureœenje saobrañaja su u nadleænosti organa za saobrañaj. O nadzoru se saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA MUP donosi REÃENJE kojim se preduzeñe ovlaãñuje da vrãi tehniåke preglede vozila ili kojim se odbija zahtev. – da li se u preduzeñu pravilno i uredno vode sve evidencije (registar pregleda vozila i zapisnici o tehniåkim pregledima). Reãenje se moæe odnositi na sva vozila ili na odreœene kategorije vozila. S obzirom na to da je OUP nadleæan za bezbednost saobrañaja. OUP vrãi i nadzor na putevima sa glediãta bezbednosti saobrañaja.5. 307 12. odnosno posebno osnovano javno preduzeñe za puteve (Javno preduzeñe “Putevi Srbije”). Meœutim. na osnovu neposredne kontrole saobrañaja. Ovi organi (organizacije) poveravaju izgradnju. O uoåenim nedostacima OUP obaveãtava organ za saobrañaj koji nalaæe preduzeñu koje gradi ili odræava put (sa kojim je organ za saobrañaj sklopio ugovor) da otkloni nedostatke. odnosno da se pregled ne vrãi savesno i na propisan naåin). Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12. b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom preduzeña i drugih pravnih lica ovlaãñenih za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. .12. vrãe nadzor nad stanjem puteva i nad odræavanjem puteva. na osnovu kojega se moæe doneti REÃENJE o oduzimanju ovlaãñenja za vrãenje tehniåkih pregleda. s ciÿem provere: – da li pravno lice (i dalje) ispunjava uslove za rad. samoinicijativno ili na predlog policijske uprave. opremljena i ovlaãñena. Organi za saobrañaj (direkcije). – struånosti zaposlenih radnika (ovo moæe obuhvatati testiranje i praktiåan rad) i – da li pravno lice i svi zaposleni vrãe tehniåke preglede pravilno i savesno. OUP. Prijava za privredni prestup se podnosi opãtinskom javnom tuæiocu po mestu izvrãenja privrednog prestupa. odnosno magistralnim i regionalnim putevima) upravlja republiåki organ za saobrañaj.

preduzeña i druge organizacije i organi koji se staraju o javnim putevima i odræavaju ih duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem javnih puteva i objekata na njima. veoma je znaåajan i inspekcijski nadzor nad unutraãnjom kontrolom saobrañaja. Osim nadzora u okviru neposredne kontrole saobrañaja. Preduzeña za puteve su duæna da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem puteva i objekata na njima. nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i nad ispunjavanjem uslova predviœenih drugim propisima od kojih zavisi bezbednost saobrañaja na putevima. Preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji vrãe javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe. P. ograniåi ili obustavi saobrañaj (ålan 154.. ZoOBS) o åemu OUP vrãi nadzor.. organizacija i opremanje posebnih prostora za iskljuåenje vozila itd. odnosno donese reãenje da se postavi. ZoBS). 308 . Posebno je znaåajna uloga OUP-a u vezi stvaranja uslova za bezbedno odvijanje saobrañaja u oteæanim zimskim uslovima (usaglaãavanje planova rada zimske sluæbe.. 12. 3) koji ãkoluju ili OBUÅAVAJU kandidate za vozaåe i 4) kod kojih se polaæu vozaåki ISPITI10 (ålan 8. 10 12 Savezni ZoOBS je odredio KO je duæan da organizuje i trajno vrãi poslove unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS). INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI PREVOZA Prevoz je privredna delatnost koju obavljaju preduzeña kako za potrebe træiãta. tako i za sopstvene potrebe. nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœivanjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima. preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji ãkoluju ili obuåavaju kandidate za vozaåe vozila na motorni pogon i organizacije kod kojih se polaæu vozaåki ispiti duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa ili vozaåa instruktora. Samoupravne interesne zajednice. U tom smislu su istaknuti subjekti: 1) koji se staraju o javnim PUTEVIMA i odræavaju javne puteve.” (ZoOBS ålan 8). ZoOBS).Lipovac. uåestvovanje u radu posebnih ãtabova i koordinacija subjekata... 2) koji vrãe javni PREVOZ i prevoz za sopstvene potrebe. ZoBS). u vreme turistiåkih sezona.).6. odnosno nad bezbednoãñu prevoza. ZoBS). nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj (ålan 8. Krsto Bezbednost saobrañaja æavaju bezbednost saobrañaja. Nadzor nad prevozom vrãe organi za saobrañaj. ZoBS). ukloni ili zameni saobrañajni znak (ålan 156. Organizacije i zajednice iz stava 1. sportskih i sliånih dogaœaja. naloæi preduzeñu ili organu da preduzme mere s ciÿem uspostavljanja uslova za bezbedan saobrañaj (ålan 155. ovog ålana duæne su da se staraju o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova i posebnih ureœaja za odgovarajuñe osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza. uslova za obuåavanje kandidata za vozaåa vozila na motorni pogon i vozaåa koji polaæu vozaåki ispit. 10 ”. a OUP vrãi nadzor nad vrãenjem unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS). OUP je ovlaãñen da preduzme posebne mere bezbednosti: naloæi ograniåenje brzine (ålan 153.

novog vozaåa i svaku deonicu puta. uslova predviœenih zakonom (ZoOBS. svaki pravoz. Ovo obezbeœuje 11 Saåinjava Zapisnik kojim se nalaæu mere ili donosi posebno reãenje. vanredni. ovlaãñenja. – redove voænje i naåin nagraœivanja. – optereñenje vozila. nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i dr. UKBS ima veliki znaåaj za bezbednost saobrañaja i za rad OUPa. – staranje o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova. UKBS je mera generalne prevencije koja bi trebalo da zahvati sva vozila. ureœaja za osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza i – kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. subjekti koji organizuju i trajno vrãe UKBS su duæni da svojim opãtim aktima propiãu: organizaciju. naåin voœenja evidencija i odgovornost radnika koji obavljaju poslove UKBS (ZoBS. OUP nalaæe mere11 i pokreñe postupak pred nadleænim organom. – radno vreme vozaåa. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza UKBS se odnosi na: – kontrolu nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima. analizu i spreåavanje saobrañajnih nezgoda i saobrañajnih prekrãaja. svakog instruktora. Republiåki ZoBS je predvideo i najvaænije poslove UKBS koji se odnose na: – zdravstvene uslove za vozaåe. odnosno da utvrde KAKO ñe se vrãiti UKBS. – tehniåke preglede vozila (redovni.6. Ovlaãñeno lice saåinjava Zapisnik o izvrãenom pregledu i nalazima. – psihofiziåko stanje vozaåa. – koriãñenje tahografa. 2) da li akt sadræi sve poslove predviœene ZoBS. – proveru poznavanja propisa za vozaåe. – posedanje vozila. svakog kandidata za vozaåe. ålan 164). UKBS obavezuje najznaåajnije subjekte da se trajno staraju o bezbednosti saobrañaja. delokrug. periodiåni. ålan 8). – evidencije. 3) da li se i kako realizuju zadaci UKBS i 4) da li se uredno vode propisane evidencije. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Dakle. kontrola i evidentiranje tah. 309 12. – saobrañajno-vaspitni i preventivni rad itd. dnevni i povremeni). Inspekcijski nadzor u preduzeñu za prevoz (i drugim preduzeñima koja su duæna da vrãe UKBS) posebno obuhvata provere: 1) da li postoji opãti akt (pravilnik) o UKBS. Prema republiåkom ZoBS. svakog vozaåa koji je zaposlen kod prevoznika. uloæaka. naåin vrãenja kontrole. vozaåa instruktora.12.

2004. br. Vrnjaåka Banja. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa. Literatura Kovaåeviñ. Videti Odluku US RS IU br. Zbornik radova (181-194). Videti ålan 6. 30/94 – 25/97-509. Videti ålan 1. (dokument MUP-a). Pravilnik o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode. 78/ 1-89 – “Sluæbeni list SRJ”. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. 33/97. br. “Sluæbeni glasnik SRS”. 5/86. “Sluæbeni glasnik RS”. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. “Sluæbeni list SRJ”. Videti ålan 2. 15/84. P. vozaåi i prevoz. br. 2005. 29/90. S druge strane. Pravilnik o dimenzijama. br.Lipovac. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta.. 2/83. 79/05. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. Zakon o dræavnoj upravi. “Sluæbeni glasnik SRS”. Zakon o bezbednosti saobrañaja. br. ãto smanjuje ometanja saobrañaja i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. 101/05. 2004. niti vozila za obuku). Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa. br. 2002. br. br. 310 12 . “Sluæbeni glasnik RS”. 23/84. Videti ålan 5. Zakona – 53/93-2467. Lipovac. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. 21/90 i 28/91. ukupnim masama. P. “Sluæbeni glasnik RS”. 19/04 i 84/04. K. MUP. ali ne ugroæava bezbednost saobrañaja. 2/83. “Sluæbeni glasnik SRS”. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila. 2003. ovako se rastereñuje neposredna kontrola saobrañaja (policija ne mora åesto da kontroliãe prevoznike na putu. Zakon o opãtem upravnom postupku. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. 41/94-573. 50/88. br. u kontroli na putu. “Sluæbeni glasnik SRS”. posvetiti drugim izvorima opasnosti. br. vozila. br. Zakon o ministarstvima. 101/05. Vidieti ålan 33. 63/88. Videti Odluku SUS IU br. 28/96-5. br. Beograd. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse. br. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. Vidieti ålan 28.. Zakon o prekrãajima. Vasiljeviñ. “Sluæbeni glasnik SRS”.. 23/84. 13/93-284. Zakona – 48/94-1497. J. 53/82. 2/83. MUP – USP. br. 24/94-297. Reforma saobrañajne policije. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. “Sluæbeni glasnik RS”. Krsto Bezbednost saobrañaja sistematiåno i sveobuhvatno delovanje. “Sluæbeni list SFRJ”. “Sluæbeni glasnik SRS”. Ovako se obezbeœuju bolji i bezbedniji putevi. Zakon o policiji. 34/92. Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita. Apatin. Zakona – 67/933111. br. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. br. br. Tako se proãiruje krug zainteresovanih subjekata i podruãtvljava funkcija bezbednosti saobrañaja. 80/89. o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. Policija se moæe.

Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja 13.7. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja .3. Realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama 13.2. Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja 13.4. Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja 13.5.1.13. Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja 13.6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13. PREVENTIVNOPROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13.

7) pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja i 8) ostali preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja. 2) informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja. otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja utiåe preventivno i doprinosi unapreœivanju stavova i ponaãanja u saobrañaju. Na primer. o vozaåkim ispitima itd. 5) realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama. u okviru svoga redovnog posla. o vozilima. neposredna kontrola saobrañaja.1. 4) uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja. o saobrañajnim nezgodama. 6) uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju.). 13. 313 13. Najznaåajniji preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja iz nadleænosti OUP-a su: 1) snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja. postoje i poslovi koji se u osnovi vezuju za preventivu u bezbednosti saobrañaja. kontroliãe saobrañaj. Meœutim. nadzire rad nekoliko vaænih subjekata u bezbednosti saobrañaja. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . o saobrañajnim prekrãajima.Svi poslovi koje vrãi OUP imaju i preventivno-propagandni smisao. OUP. o radu centara za obuku vozaåa. 3) pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja. o tehniåkim pregledima. vrãi znaåajne upravne poslove u bezbednosti saobrañaja i vodi baze podataka o nekim znaåajnim obeleæjima bezbednosti saobrañaja (o vozaåima. SNIMANJE I PRAÑENJE OBELEÆJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Snimanje i prañenje znaåajnih obeleæja bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajno za prevenciju saobrañajnih nezgoda i unapreœenje bezbednosti saobrañaja.

tako da izmerene brzine ne odgovaraju stvarnim. Stvarne brzine na putu svakodnevno mere i prate pripadnici policije. a posebno: srednju vrednost. Brzina vozila na putu je sluåajna promenljiva koja bitno utiåe na rizik nastanka i teæinu nezgode. Krsto Bezbednost saobrañaja S obzirom na ova i druga ovlaãñenja. S tim u vezi znaåajno je pratiti poãtovanje propisa. snimanje i prañenje brzina ñe preuzimati organi za saobrañaj. Meœutim. treba imati na umu da prisustvo policije na putu bitno utiåe na brzine vozila. na osnovu stepena poãtovanja propisa se mogu donositi zakljuåci o stanju bezbednosti saobrañaja na putu. a posebno: poãtovanje prava prvenstva. Saobrañajni prekrãaj je potencijalno opasan (stvara rizik ili poveñava posledice nezgode) i zato se poveñavanjem stepena poãtovanja propisa poveñava i bezbednost saobrañaja. Brojaåi saobrañaja novije generacije (koji postoje na naãim putevima) razvrstavaju i broje vozila na putu (po kategorijama). kvalitetno merenje stvarnih brzina i uspostavljanje veoma vaæne baze podataka o brzinama. procenat sporih vozila i disperziju brzina.Lipovac. Sa masovnijom upotrebom ovih brojaåa omoguñiñe se neprekidno. – konflikata u saobrañaju. stepen poãtovanja svetlosnih signala. Ne ulazeñi u motive (ne)poãtovanja propisa. nego prañenje nezgoda na putu. poãtovanje zabrane parkiranja. prelazak peãaka van obeleæenog peãaåkog prelaza. ali i mere brzinu vozila neprekidno u toku 24 sata. – stepena poãtovaça propisa u saobrañaju. stepen upotrebe sigurnosnih pojaseva. – saobrañajnih prekrãaja i – saobrañajnih nezgoda. OUP ima znaåajna uloga u snimanju i prañenju sledeñih obeleæja bezbednosti saobrañaja: – brzina vozila na putu. S druge strane. æeljenim brzinama koje se uspostavljaju kada ode patrola. 314 13 . Zato se bolji podaci o brzinama dobijaju nezavisnim merenjima koja nisu vezana za zaustavljanje i kaænjavanje (merenje bez vidno prisutnih patrola policije). odnosno droga. – stepena prihvataça propisa. Sa masovnijom upotrebom ove tehnologije. odnosno preduzeñe koje upravlja putem. poãtovanje reæima saobrañaja itd. ali i o problemima bezbednosti saobrañaja i merama koje treba preduzimati. S obzirom na uticaj na bezbednost saobrañaja. tek poznavanje stvarnih brzina na putu moæe pomoñi u shvatanju opasnosti na tom putu. a nekad i pouzdaniji naåin prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. vozaåi u toj zoni smanjuju brzine. Danas su razvijene nove tehnologije neprekidnog snimanja i prañenja brzina uz pomoñ raåunara i posebne opreme koja se ugraœuje u putnu infrastrukturu (detektori) ili postavlja pored puta (laseri i dr. Naime. procenat vozaåa koji voze pod uticajem alkohola. P. trebalo bi snimati i pratiti raspodelu brzina na pojedinim opasnim deonicama puta (kao raspodelu sluåajne promenljive). poãtovanje ograniåenja brzine. Mada projektanti puta posebnu paænju posveñuju upravljanju brzinama na putu. senzori). procenat prekoraåenja. veliåinu prekoraåenja. ovo je jednostavniji. humaniji. Stepen poãtovanja propisa (odnos broja uåesnika koji poãtuju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) bitno determiniãe nivo bezbednosti saobrañaja na putu.

Ovako se bezbedno. veñ i prihvatanje propisa. Postoje objektivne (mere teæinu konflikta pomoñu vremena ili puta koji su preostali do sudara) i subjektivne (struånjak svrstava konflikte prema svojoj proceni) metode konfliktne tehnike. U zavisnosti od teæine. a posebno: – dostavljanje informacija AMSS. – publikovanje statistiåkih podataka u vidu struånih radova. vozilima i saobrañajnim nezgodama. Pri tome treba imati na umu da saobrañajni prekrãaji koje su otkrili i sankcionisali policajci nisu najbolji pokazatelj stvarnog stanja.2. Svaki saobrañajni policajac. 13. Prañenje nezgoda i njihovih posledica omoguñuje da shvatamo probleme bezbednosti saobrañaja i projektujemo optimalne kontramere. saradnja sa medijima.13. – periodiåne (dnevne. godiãnje) informacije o stanju bezbednosti saobrañaja (konferencije za javnost. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . uoåava veliki broj konflikata i shvata probleme bezbednosti saobrañaja. Cilj primene propisa nije samo poãtovanje. Znaåajno je stalno unapreœivanje kvaliteta ovih evidencija i njihova otvorenost za sve korisnike. zbog uticaja prisustva policije.000 do 100. Posebno je vaæno pratiti najznaåajnije prekrãaje (kljuåne oblasti rada koje su utvrœene u strategijama i planovima bezbednosti saobrañaja). zavisnosti od naåina i intenziteta kontrole itd. Broj i strukture konflikata u saobrañaju su dobra mera opasnosti na putu. INFORMISANJE GRAŒANA O STANJU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja veoma doprinosi shvatanju problema. Konfliktna tehnika je poseban nauåni metod prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. zvaniåne informacije i drugi oblici informisanja). tako ãto se prate konflikti na putu. ako je veñi stepen prihvatanja propisa.2. Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja Stepen prihvatanja propisa (odnos broja uåesnika koji odobravaju i prihvataju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) veoma je znaåajan za odræiv razvoj saobrañaja. u toku rada. lako i brzo prikuplja veliki uzorak konflikata. Broj i struktura saobrañajnih prekrãaja u vremenu i prostoru znaåajni su pokazatelji poãtovanja propisa i problema bezbednosti saobrañaja. izveãtaja i biltena. na osnovu kojega se analiziraju problemi i opasnosti na putu i projektuju mere s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. meseåne. 315 13. Lakãe je upravljati bezbednoãñu saobrañaja. sedmiåne. dræavnim organima i drugim subjektima. unapreœivanju stavova graœana o bezbednosti saobrañaja i unapreœenju ponaãanja u saobrañaju. konflikti se dogaœaju od 10. Broj i strukture saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica su najvaæniji pokazatelji bezbednosti saobrañaja.000 hiljada puta åeãñe nego saobrañajne nezgode. polugodiãnje. nauånim i struånim institucijama. OUP vodi veoma znaåajne evidencije o vozaåima.

OUP treba da stalno inicira donoãenje. realizaciji i prañenju. UÅEÃÑE U PRIPREMI STRATEGIJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Uåeãñe OUP-a u pripremi i realizaciji strategija bezbednosti saobrañaja je od presudne vaænosti za kreiranje kvalitetnih dokumenata i za njihovo sprovoœenje u praksi. – usmeravanje aktivnosti drugih subjekata itd.Lipovac.). regionalne i lokalne strategije bezbednosti saobrañaja. Ovo se najefikasnije radi kreiranjem i sprovoœenjem posebne strategije saobrañajno-policijske prinude. Posebno je znaåajno da OUP prati i analizira meœunarodne strategije (programe) i strategijske planove i preporuke (kodeks dobre prakse) u bezbednosti saobrañaja na globalnom.5. na evropskom ili regionalnom nivou. Krsto Bezbednost saobrañaja – pomoñ struånjacima i drugim zainteresovanim u struånom sagledavanju stanja bezbednosti saobrañaja (pomoñ i uåeãñe u izradi studija. razvoju i unapreœivanju strategija bezbednosti saobrañaja. OUP moæe odluåujuñe doprineti koordinaciji i usaglaãavanju. – zajedniåke aktivnosti MUP-a i drugih subjekata u oblasti bezbednosti saobrañaja. tehniåkih pregleda. P. U skladu sa najboljim meœunarodnim iskustvima. nevladinih i drugih organizacija koje se bave bezbednoãñu saobrañaja itd. kao i strategije bezbednosti saobrañaja za pojedine subjekte.4. da uåestvuje u kreiranju i podræi sprovoœenje: nacionalne. polaganja vozaåkih ispita.3. 13. OUP moæe mnogo doprineti iniciranju i realizaciji ovih programa. odræavanja puteva. projekata itd. REALIZACIJA POSEBNIH PROGRAMA SA RIZIÅNIM I NAJUGROÆENIJIM GRUPAMA Realizacija posebnih programa sa najugroæenijim i riziånim grupama ima cilj da se skromna sredstva i energija usmere na najznaåajnije ciljne grupe bezbednosti saobrañaja. 13 13. prevoza. struånih udruæenja. Posebno su znaåajni: – pomoñ u radu subjekata u oblasti obuke vozaåa. istraæivanja. – uåeãñe MUP-a u realizaciji redovnih aktivnosti drugih subjekata kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja. POMOÑ I PODRÃKA DRUGIM SUBJEKTIMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja treba da doprinese njihovom radu i unapreœenju pojedinih aspekata bezbednosti saobrañaja. tako ãto ñe: 316 . 13.

Nama je interesantan saobrañajni. podsticanje i usmeravanje saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja u predãkolskim ustanovama (predavanje. ne moæe se zameniti. hendikepirana lica. promocije i uåvrãñivanja ispravnih stavova i ponaãanja u saobrañaju.6. dvotoåkaãi). viãestruki uåesnici u saobrañajnim nezgodama). viãestruki poåinioci saobrañajnih prekrãaja.). Zato se jedan od najvaænijih zadataka policije odnosi na jaåaçe svesti o bezbednosti saobrañaja i unapreœeçe ponaãaça svakog policijskog sluæbenika. pozoriãne predstave.3 – pomoñ.. pri uåeãñu u saobrañaju najviãe doprinosi saobrañajnom obrazovaçu i vaspitaçu graœana. niti nadoknaditi nikakvom drugom aktivnoãñu. a posebno kada koristi sluæbena vozila. pratiti efekte i unapreœivati ove programe. igre. – identifikovati riziåne grupe uåesnika u saobrañaju (mladi vozaåi. – uåestvovati u pripremi programa rada sa ovim grupama. 317 13. – uåestvovati u realizaciji. veoma znaåajno ovlaãñenje OUP-a koje se ostvaruje u razliåitim oblicima: – dosledno poãtovaçe propisa od strane policijskih sluæbenika. 3 Saobrañajni policajac je najvaæniji uåitelj bezbednosti saobrañaja. – raditi sa najugroæenim grupama (samostalno ili u saradnji sa drugim subjektima). Specijalni recidivizam je ponavljanje prekrãaja iz iste oblasti. – pratiti rizik uåeãña u saobrañaju ovih i drugih grupa uåesnika. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – omoguñiti identifikaciju ranjivih uåesnika u saobrañaju (Vulnerable road users) i drugih najugroæenijih grupa (stara lica. tj. a posebno stareãina. ponavljanje saobrañajnih prekrãaja. – identifikovati opasna ponaãanja u saobrañaju i posebno pratiti opãti1 i specijalni recidivizam. – planirati mere i raditi sa drugim subjektima s ciÿem zaãtite najugroæenijih grupa uåesnika u saobrañaju itd. – uåestvovati u pripremi programa rada sa riziånim grupama.13. . 1 Opãti 2 recidivizam je pojava da jedna osoba ponavlja prekrãaje iz razliåitih oblasti. tribine za roditelje i vaspitaåe . Dobar uzor policajca kada u saobrañaju uåestvuje kao peãak ili kao vozaå.2 – stalno pratiti rizik uåeãña u saobrañaju za uoåene riziåne grupe i pojedince. deca.. peãaci. – struåan rad u neposrednoj kontroli saobrañaja predstavlja neprekidan i nezamenljiv proces edukacije s ciÿem jednostavnog sticanja i koncentracije najvaænijih znanja. filmovi.6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13. UÅEÃÑE U SAOBRAÑAJNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju zakonom je utvrœeno. specijalni recidivizam.

na zahtev obrazovno vaspitnih ustanova (osnovnih ãkola).7. sa njihovim roditeljima i uåiteljima (prvi ãkolski åas. ãiri se mreæa partnera i olakãava rad saobrañajne policije. prvi roditeljski sastanak. – upoznavanje sa konkretnim problemima bezbednosti saobrañaja i podsticanje vaspitaåa. stavova. Organizacijom i radom ÃSP7 i SPG8 unapreœuje se saobrañajno obrazovanje i vaspitanje.4 legitimnosti5 i uniformisanosti6 (ZoBS. odnosno preduzeña. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – saobrañajno obrazovanje i vaspitanje u osnovnim ãkolama – rad sa uåenicima. stavova. u izradi i realizaciji ãkolskih strategija bezbednosti saobrañaja i uspostavljanju mreæe partnera. Ãkolske saobrañajne patrole i saobrañajne patrole graœana organizuje OUP. 13. 7 ÃSP– Ãkolske saobrañajne patrole. Kampanja u bezbednosti saobrañaja je sistem aktivnosti åiji je opãti cilj promovisanje bezbednijeg koriãñenja puteva. 318 . a sve s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. ålan 163). veãtina i ponaãanja u saobrañaju. koje propisuje MUP. Algoritam kampanje u bezbednosti saobrañaja obuhvata sledeñe poslove: 1) analiza stanja i definisanje problema bezbednosti saobrañaja. 8 SPG – Saobrañajne patrole graœana. kojima se deluje na odreœene grupe ljudi radi ispunjenja unapred definisanog zadatka. roditelja i drugih da stalno rade na unapreœivanju znanja.). 4 OUP uåestvuje u obuci i organizuje proveru znanja pripradnika patrole. OUP se stara da budu ispunjeni uslovi u pogledu: struånosti.Lipovac. 5 Ove patrole rade samo u prisustvu uniformisanog pripadnika policije. a prema propisu koji donosi MUP. saobrañajnih projekata okruæenja ãkola i obdaniãta. obezbeœuje se bolje prihvatanje rada saobrañajne policije i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. 2) izbor i analiza ciljnih grupa. P. OUP uåestvuje u obuåavanju pripadnika ovih patrola. vrãi proveru njihovog znanja i donosi reãenje o radu patrola. – pomoñ u izradi i aæuriranju elaborata bezbednosti saobrañaja. unapreœuje se ponaãanje dece u saobrañaju i ukorenjuju ispravne navike. Konkretni ciljevi kampanja u bezbednosti saobrañaja odnose se na promenu znanja. pomoñ u organizaciji takmiåenja i sl. uåeãñe u obuci. uåitelja. osim u ãkolskom dvoriãtu i ispred ãkole. organa uprave i graœana. elaborata saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja. veãtina i ponaãanja u saobrañaju. 6 Pripadnici patrola imaju posebne uniforme ili oznake. POMOÑ I UÅEÃÑE U KAMPANJAMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kampanja se definiãe kao koordinirani sistem mera i aktivnosti unapred odreœenog trajanja.

jednoznaåna).7. normativna. 11) odreœivanje poåetka. 12) planiranje prateñih istraæivanja. finansijska. 5) period (vreme) izvoœenja kampanje. 4) sredstvo prenoãenja poruke. ciljnih grupa i ciljeva kampanje. 14) definisanje kriterijuma za prañenje kampanje. ali i za uspeãnu realizaciju policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. 7) planiranje ostalih aktivnosti. 5) izbor optimalne strategije kampanje. korigujemo. Uåeãñe OUP-a u kampanjama bezbednosti saobrañaja je presudno za uspeh kampanja. 3) poruka (kratka. – pomogne u pripremi dinamiåkog plana kampanje. politiåka. 10) odreœivanje sadræaja poruke. 4) analiza dosadaãnjih istraæivanja i kampanja. – omoguñi prañenje i dalji razvoj kampanje i – sprovodi mere i aktivnosti posle kampanje. 13) definisanje eksperimentalne i kontrolne grupe.13. 6) odreœivanje uloge mas-medija. Danas se kampanjama u bezbednosti saobrañaja posveñuje sve veña paænja. 2) ciljna grupa. 6) eksperimentalna i kontrolna grupa i 7) podrãka kampanji (struåna. zabludama i metodama izvoœenja. 9) odreœivanje oåekivanih rezultata (brojåano). OUP bi trebalo da: – pomogne pri definisanju problema BS. 15) koordinirana realizacija svih aktivnosti u kampanji i 16) prañenje i razvoj kampanje. – uåestvuje u prañenju ponaãanja kontrolne i ekperimentalne grupe u saobrañaju. problemima. stavove i ponaãanje). – pruæi policijsku podrãku kampanji. Na osnovu dosadaãnjih iskustava moæe se mnogo nauåiti o kampanjama. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3) odreœivanje ciljeva i zadataka kampanje (menjamo. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja Osnovni elementi kampanje u bezbednosti saobrañaja su: 1) cilj kampanje. – pomaæe u sagledavanju efekata kampanje. trajanja i troãkova kampanje. utemeljujemo i uåvrãñujemo znanje. medijska i policijska). . 8) planiranje aktivnosti koje ñe se nastaviti i posle kampanje. Barry Elliot navodi sledeñe najåeãñe zablude i probleme u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja: 319 13. jasna.

ako su efekti kampanje mali – kampanja je loãa). ponaãanje autoriteta iz oblasti sporta. sankcije i sl. mogu biti dobar i prihvatljiv izgovor). ciljnih grupa).. biciklista i dr. S ciÿem uåenja. umesto objektivnog sagledavanja efekata kampanje (Dobra je samo ona kampanja koja postiæe unapred definisane ciljeve kampanje. Luka. – neoprezno poniæavanje ålanova ciljne grupe (Promeni ponaãanje! To ãto radiã nije dobro. mladih vozaåa. umesto efektima poruke i celini kampanje (Nije vaæna poruka – vaæno je ãta ljudi rade sa porukom! Reklama je samo deo kampanje). umesto da se stalno nudi izgovor za promenu ponaãanja (novo znanje. U naãim uslovima postoje mala. P. Kaznama se sve reãava). tj. treba istañi sledeñe kampanje: PRODUÆITE LINIJU ÆIVOTA – VEÆITE POJAS (CIBS. – pridavanje prevelikog znaåaja poruci i reklami (Poruka je sve. Kampanja bez prinude je åisto bacanje para. mediji podræavaju i utiåu na najãiru javnost. 2000). umesto koordiniranog delovanja kampanja i policijske prinude (Optimalno je ako je policijska prinuda deo dobro osmiãljene kampanje.. a druãtvo i struka treba da samo shvate i poãtuju). – pokuãaj da se kampanja podredi policijskoj prinudi i da kampanja bude samo podrãka prinudi (Policija je planirala.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – traæenje problema u ciljnoj grupi (Ãta nije u redu sa ovim ljudima? Zaãto me ne razumeju?) umesto u metodama i naåinu izvoœenja kampanje (Ãta nije u redu sa nama? Ãta nismo dobro razumeli kod ciljne grupe ljudi?. dobra je i kampanja). Najåeãñe i najznaåajnije kampanje u bezbednosti saobrañaja usmerene su na: – poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva. – poveñavanje upotrebe sistema zaãtite dece u vozilu. a policija shvata i podræava – sluæi saobrañajnoj struci i druãtvu). Kampanja je projektovana u Centru za istraæivanja u bezbednosti sa320 . – unapreœivanje ponaãanja (dece. – unapreœivanje zaãtite ranjivih uåesnika u saobrañaju itd. Dakle. ali znaåajna iskustva u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja. novi nauåni i struåni stavovi. – preveliko naglaãavanje znaåaja kampanje (Kampanja je åudo – ona moæe sve) ili znaåaja policijske prinude (Policijska prinuda je åudo. – poveñavanje upotrebe zaãtitne kacige. ponaãanje policije. glume. – smanjivanje voænje pod uticajem alkohola. umetnosti. B. Kad je poruka dobra uspeñe kampanja). – poveñanje poãtovanja ograniåenja brzine. Policija moæe sve. Policija je odluåila i sprovodi.). – subjektivna ocena kvaliteta poruke i kampanje (Poruka je odliåna – baã mi se sviœa. a policijska prinuda bez dobre kampanje moæe da blamira i iscrpljuje policiju bez veñih trajnih efekata na ponaãanje ljudi). umesto da prinuda bude deo sveobuhvatne kampanje (Struka i druãtvo su planirali i prihvatili. a mediji treba samo da publikuju i objasne.

Na osnovu jasne podrãke struåne. realizovana je podkampanja u medijima. a zatim i u upravi grada. Jednovremeno je otpoåela represija unutar policije s ciÿem unapreœivanja ponaãanja policajaca. Na osnovu ove kampanje smanjen je broj nastradale dece u saobrañaju za preko 40%. posebno su smanjena ekstremna prekoraåenja brzine. a naruåilac je bio AMS RS (Banja Luke. poveñan je ugled saobrañajne policije i smanjen broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih lica. Istraæivanja u nekim mestima su pokazala da su svi policajci koristili sigurnosne pojaseve (100%). 2000). Na osnovu pilot projekta kampanje realizovane su podkampanje u Sekretarijatu za saobrañaj Beograda. na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu i na Vojnoj akademiji (saobrañajni smer) u okviru redovne nastave sa studentima prvi put je realizovan nagradni konkurs za najbolje kampanje u bezbednosti saobrañaja. na 847 u toku 2002. u periodu od 3 meseca poveñana je upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srpskoj sa 3% na preko 60% (na prednjim sediãtima). U projektantskom smislu ovo je jedna od najboljih kampanja u naãim uslovima. a zatim i poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu ostalim vozaåima i suvozaåima sa oko 3% na preko 80%. S druge strane. Broj poginulih lica smanjen je sa 258 (2001). ali su ostvareni i ãiri efekti u bezbednosti saobrañaja. na 170 (2002). Efekat je bilo poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu pripadnicima policije sa ispod 1% na preko 90%. poraslo je nerazumevanje izmeœu saobrañajne policije i ostalih delova MUP-a. Broj poginulih lica u Srbiji (bez pokrajine Kosovo i Metohija) je smanjen za treñinu: sa 1275 poginulih u toku 2001. procenjeni na ispod 60%. Osnova za ovu kampanju bilo je makroistraæivanje stradanja dece u saobrañaju u Beogradu i serija struånih skupova o zaãtiti dece u saobrañaju. Beograd.7. ali nije u celini realizovana zbog ãirih druãtvenopolitiåkih problema. unapreœeno ponaãanje vozaåa i peãaka u saobrañaju itd. unapreœeno saobrañajno obrazovanje u osnovnim ãkolama. saobrañajna policija je ostala usamljena. 2001/2003). Kampanja je zadobila odliånu podrãku gradske vlasti. pa su efekti opali na ispod 20% u nekim regionima. su ãtampani flajeci (leci) 321 13. Sedam najboljih kampanja su odabrane i. a procenat vozaåa i suvozaåa koji koriste sigurnosne pojaseve je premaãio 95% (2002). U toku 2003. Pilot istraæivanje i projekat kampanje pripremio je CIBS. saobrañajne policije i medija. policiji. SPASITE 200 ÆIVOTA U SRBIJI – VEÆITE POJAS (CIBS. porastao je ugled saobrañajne policije. ZAÃTITIMO DECU U SAOBRAÑAJU (CIBS. Mada je kampanja bila dobro prihvañena u medijima i najãiroj javnosti. Ipak. a posebno uniformisanih pripadnika policije. a zatim u republiåkoj vladi. politiåke i najãire javnosti zapoåela je kampanja okrenuta ka najãiroj javnosti. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja obrañaja (CIBS) na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu.13. a zatim na 166 (2003). zbog nedostatka odgovarajuñe kampanje meœu pripadnicima MUP-a. a efekti su vremenom slabili tako da su u toku 2004. Na osnovu terenskih istraæivanja koja su vrãena ãirom Srbije. u Upravi saobrañajne policije Beograd. 2001/2003). Ova kampanja je imala i druge znaåajne efekte: unapreœeno je ponaãanje vozaåa. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . zbog loãe medijske i finansijske podrãke. u nastavku je slabila politiåka i policijska podrãka kampanji. Ipak. uz pomoñ AMSS i MUP-a. Beograd.

– ukljuåite svetla – otvorite oåi i sebi i drugima. Minister of Transport. 1992. – kampanju mora pratiti prinuda (sama kampanja je bacanje para. tako da se moæe iz proãlosti uåiti. Na osnovu dosadaãnje prakse i iskustava moæemo zakljuåiti: – velika su svetska i mala naãa iskustva u realizaciji kampanja u bezbednosti saobrañaja. Gosche. Elliott and Shanahan Research. – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h manje – stotine æivota viãe. H. moæe biti opasna i ugroziti odnos saobrañajne policije i javnosti).M.. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. Rogers. Australia. Social Marketing. E. a ne sebe. sveobuhvatnim kampanjama u skladu sa najboljom praksom i svetskim preporukama u ovoj oblasti (kampanje. Josscy-Bass. 1989. Efikasna kampanja za bezbednost puteva: Praktiåni priruånik. – kampanje treba pratiti. – ne veæi sebi omåu oko vrata – veæi pojas. Social Development. – umesto realizacije samo delova kampanja treba teæiti struånim. i 2005. nego æivot u trenutku. 322 . A. Elliot. B. a rezultate publikovati. Early & Often. Media Questions and Answers on 2010. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and Some Meta-Analysis Accidents. – postoji veliki potencijal u primeni druãtvenog marketinga u bezbednosti saobrañaja. razvijati i struåno i nepristrasno analizirati. – sahrani alkohol. sama prinuda daje trenutne efekte. – saåekaj zeleno – bolje izgubiti trenutak u æivotu. Literatura Andreasen.. Designing Health Communication Campaigns. Roads and Traffic Authority. – budi oprezan: poãtovanje saobrañajnih propisa – preduslov je za bezbednu voænju. ne dozvoli da alkohol upravlja tobom – budi trezan i oprezan... B. 1995. Backer.. New Zealand. T. Odabrane kampanje su u skladu sa odabranim kljuånim oblastima u bezbednosti saobrañaja imale sledeñe naslove: – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h viãe – stotine æivota manje. Elliot.. P. San Francisko. umesto kampanja). and the Environment. i Sopory.. P.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 koji su bili osnova mini kampanja u toku 2004.

Stead. i Donovan. Rossiter. Ogden.E. 2002. Centre for social marketing. CEMT. 1999. . 1998. Social Marketing-a Synopsis by the Centre for Social Marketing. McGraw–Hill.. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Epstein..W. T. 1999. S. M. Media Choice. K. Nordic Road and Transport Research. L. MacFadyn. 1995. Traffic Safety Reference Guide.. J. Marketing Bulletin. Pre-testing and Evaluation by Dutch Road Safety Association Veilig Verkeer Nederland prepared for the International Conference in Rome 13th – 16th October 1971. i Taylor. The Desing and Evaluation of Road Safety Publicity Campaigns. Report on Various Aspects of road Safety Campaigns. National Highway Traffic Safety Administration. Centre for social marketing.Y. New Zealand Drink-driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising.Literatura 323 13. 1999. Macpherson. A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing. T. i Lewis T. S.. New York. 2002. Traffic Engineering and Management. Seat Belt Usage and Japanese and Danish Road. No. 1999. 3. Advertising and Promotion Management Edition.. pp.. i Hastings.. G. Safety of Vulnerable Road Users. Percy L. I. New Zealand. R.R. 6-8.

7. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti 14. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti .1. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu 14.3.14.4. Druãtvene promene. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima 14.9. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14.10.5. Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? 14. Odnosi sa struånom javnoãñu 14.2. Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti 14. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti 14. Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu 14. promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti 14.8.6.

52. Promene u opãtem poloæaju i ulozi policije izazivaju i promene policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. N. Danas se intenzivno menjaju javne uprave. Sa promenama u druãtvu moæe se menjati i odnos prema policiji. trening. prema svojim potrebama. odreœuje ulogu. Teæi se efikasnijem. Meœutim. izolovana i tajanstvena institucija koja ima prvenstveno kontrolnu funkciju i koje se graœani plaãe.14. odnosno poreskim obveznicima koji plañaju uslugu policije. PROMENE POLICIJSKE FUNKCIJE I ODNOSI POLICIJE I JAVNOSTI Druãtvo.1.) i zemljama u tranziciji. nepristra1 Kavran. 2003. okrenut i otvoren ka graœanima. Prema tradicionalnom pristupu policija je zatvorena. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. Takoœe je neophodno da se neprekidno. reforma. pa i promene odnosa saobrañajne policije i javnosti. Javna uprava. Policija postaje servis graœana. 327 14. smanjujuñi sopstvenu kontrolnu ulogu. svrhu.. Beograd. D. “Javna uprava sve viãe postaje struktura koja upravlja i olakãava proces druãtvenog i ekonomskog razvoja. pa i policije kod svih zemalja. Privræenost vladaru i vladajuñoj oligarhiji zamenjuje se privræenoãñu graœaninu. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . zemlje EU itd. u radu policije i u odnosu policije i javnosti. jeftinijem radu i optimalnom koriãñenju sredstava koja druãtvo (privreda) izdvaja za pojedine usluge. Zeland. a posebno u najrazvijenijim (SAD. DRUÃTVENE PROMENE. u zavisnosti od preovlaœujuñih stavova. za unapreœenje ovih odnosa neophodno je da svaki policajac postane svestan znaåaja dobrih odnosa policije i javnosti.”1 Promene u druãtvu zahtevaju i promene u policijskoj funkciji. a proãirujuñi servisne funkcije. V. Savremene druãtvene teorije sve viãe vide policiju kao servis graœana koji je efikasan i efektivan. str. Policija sve ñeãñe æeli da poboljãa svoje odnose sa javnoãñu. Kanada. efikasnost. Britanija. ciljeve i zadatke rada (saobrañajne) policije.

kao i pojedinci podloæni korupciji. POJAM I ZNAÅAJ ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti (public relations . o neefikasnom radu pojedinaca. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 sno. procedure i ovlaãñenja koja primenjuje.2. Od ove komunikacije zavisi uspeãnost pruæanja usluga za koje su graœani veoma zainteresovani.). Saobrañajna policija se åesto dovodi u neposrednu uzroåno-posledniånu vezu sa uslovima i stradanjima u saobrañaju. samo je ne vide oni koji bi trebalo da je spreåavaju i smanjuju). da se stalno sagledavaju oåekivanja javnosti i ide u susret ovim oåekivanjima. razumevanja i saradnje. odnosno prema graœanima proistiåe iz svrhe rada i poverenih joj ovlaãñenja. Usluge koje saobrañajna policija pruæa korisnicima su javne. oteæavaju sticanje i odræavanje poverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. Javni su i ciljevi rada. o nedoslednosti i nepraviånosti u primeni ovlaãñenja itd. 14. propisi koje sprovodi.Lipovac. P.PR) se moæe definisati kao strateãka komunikacija saobrañajne policije i njenih javnosti u cilju otklanjanja nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja. pa åak i najviãe rukovodioce. Saobrañajna policija direktno ili posredno utiåe na postupanja uåesnika u saobrañaju i smanjenje rizika nebezbednosti. Stvaranju nepoverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. Treba uvaæiti da ima viãe javnosti sa kojima mora da se gaje dobri odnosi (struåna javnost. nepotpunim poznavanjem policijske nadleænosti i obima ovlaãñenja u organizaciji bezbednosti saobrañaja. o nekorektnim odnosima policajaca prema graœanima. Stav javnosti prema saobrañajnoj policiji åesto je optereñen loãim nasleœem. Treba naglasiti da je to strateãki vaæna komunikacija i da njen znaåaj prevazilazi pojedinca. 328 . sistematski i organizovano istraæuju i analiziraju stavovi javnosti o radu policije. Posebno loã efekat daje nezainteresovanost stareãina u saobrañajnoj policiji da vide i shvate probleme graœana (uåesnika u saobrañaju). zloupotrebljavaju ovlaãñenja. mediji. najãira javnost. institucionalizovana i vaninstitucionalna javnost itd. Ovo je dugoroåni cilj i niko ne sme da ga remeti. o zloupotrebi ovlaãñenja i preduzetim merama na spreåavanju ovakvog ponaãanja. stvaraju konfliktne situacije. posebno doprinose pojedinci (policijski sluæbenici) koji svojom neprofesionalnoãñu krãe osnovne principe rada. bez sagledavanja delovanja drugih subjekata i njihove odgovornosti. politiåka javnost. da se suoåe sa istinom o korupciji (svi vide korupciju. Izraæeni su nepoverenje i netrpeljivost u pogledu primene ovlaãñenja koja zadiru u prava i interese pojedinaca. Nepotpuno informisanje o primerima neprofesionalnog odnosa prema graœanima. na obostranu korist. ãtiteñi ljudske æivote i materijalne vrednosti u njemu. Odgovornost saobrañajne policije prema javnosti.

smanjivanja rizika povreœivanja i pogibija u saobrañaju i smanjivanja materijalnih ãteta. a daje veñe pozitivne efekte u bezbednosti saobrañaja. Graœani pomaæu saobrañajnoj policiji u obavljanju nadzora nad odvijanjem saobrañaja. a njen rad nema podrãku i ne daje oåekivane efikte. U nameri da samostalno (izolovano) unapredi bezbednost saobrañaja. U centru paænje moraju biti graœani i njihovi problemi. u otkrivanju i dokumentovanju saobrañajnih prekrãaja itd. Zato su i policija i njene javnosti upuñeni da izgraœuju odnose poverenja. Graœani plañaju sve veñe troãkove rada saobrañajne policije. Saobrañajna policija je zatvorena i postavlja se kao vrhovni kontrolor i naredbodavac u saobrañaju. Nije dobro stalno nastojanje policije da nju razumeju graœani. U ovom procesu svi dobijaju. Graœani nisu zadovoljni. a posebno uåesnici u saobrañaju prihvataju saobrañajnu policiju kao svoju. zbog uloge 329 14.14. jer saobrañajnu policiju doæivljavaju kao nametnutu.3.3. sve viãe ometa saobrañaj. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti Konaåno. a nisu zadovoljni njenim radom i nisu bezbedni u saobrañaju. policijski odnosi s javnoãñu unekoliko su drugaåiji od odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. Zato saobrañajna policija ima manje ljudi. jer se iscrpljuje. veruje da vaænu funkciju obavlja savesno i efikasno. Saobrañajna policija je nezadovoljna. a neefikasnu. 2. Policija se mora potruditi da bolje shvati graœane. Policija je samo servis graœana koji mora pruæati onakvu uslugu i na onaj naåin kako to æele korisnici usluge – graœani. U ovom ambijentu niko nije zadovoljan. Meœutim. Ovo umanjuje ugled saobrañajne policije. Stanje bezbednosti saobrañaja je loãe. Graœani dobijaju jeftiniju i kvalitetniju uslugu. Ovo je rezultat istorijskog nasleœa kome se obiåno duguju negativne predstave o policiji. Javnost prepoznaje korist od saobrañajne policije. Preterana policijska prinuda. Uåesnici u saobrañaju uspostavljaju åvrst front protiv saobrañajne policije. bez druãtvene podrãke. U praksi se mogu desiti dve krajnjosti: 1. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . bolje su zaãtiñeni u saobrañaju. preskupu. da ih stalno prate i unapreœuju. a nekad je ugroæena i protoånost. jer ne razumeju njenu funkciju i nemaju poverenje u njen rad. Javnost shvata da saobrañajna policija vrãi veoma vaæan servis u cilju omoguñavanja odvijanja saobrañaja. Loãi odnosi saobrañajne policije i javnosti oteæavaju rad saobrañajne policije i ugroæavaju bezbednost saobrañaja. 14. jer su oni naruåioci usluge. a ukupni efekti u bezbednosti saobrañaja su mali. manje se eksponira i ometa saobrañaj. Policija lakãe i efikasnije vrãi svoju funkciju. policija poveñava kontrolnu funkciju i prinudu. cilj dobrih odnosa sa javnostima nije nikakva prevara. SPECIFIÅNOSTI ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Analiza odnosa saobrañajne policije i javnosti je sliåna analizi odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. angaæuje sve viãe potencijala. gubitaka i troãkova. Dobri odnosi saobrañajne policije i javnosti olakãavaju rad saobrañajne policije i unapreœuju bezbednost saobrañaja. oni plañaju uslugu. Graœani. åak i kada to nije druãtveno prihvañeno. Saobrañajna policija ulaæe sve veñi napor.

ali i realno druãtveno i politiåko okruæenje. Za rad saobrañajne policije. Osim toga policija kao najvidljiviji. izdvajanje odnosa saobrañajne policije i javnosti ima smisla zbog znaåaja poverenih joj poslova u saobrañaju na zaãtiti bezbednosti ljudi i imovine i zbog obima i uåestalosti kontakata sa graœanima. ali i da pridobije javnost kao aktivnog saradnika u vrãenju policijske funkcije. na odreœeni naåin direktno ili indirektno tangiraju veñinu uåesnika u saobrañaju. odreœenih druãtvenih klasa i slojeva.4. protiv koga mogu biti pripadnici rasnih. kao i åinjenici da je ona uvek simbol dræave i politiåkog sistema. obavezuje saobrañajnu policiju u izgradnji strategije i taktike uspostavljanja dobrih odnosa sa istom. najbrojniji i najskuplji deo represivnog mehanizma svake dræave predstavlja i opomenu “tamnoj strani” ljudske prirode. uverenja i potvrda i dr. policija mora ulagati dodatne napore da ovakvo stanje prevaziœe i uspostavi ãto bolje odnose sa javnoãñu. etniåkih i drugih manjina. liånih karata. Ukupna druãtvena stabilnost i niska konfliktnost su osnovni preduslov za uspostavljanje odnosa meœusobnog poverenja. Zbog svih ovih åinjenica. u poslovima zaãtite od poæara i ostalim administrativno policijskim poslovima iz domena javne bezbednosti (izdavanje putnih isprava. 14. prioritetno su znaåajni karakteristike policijskog delovanja. Za uspostavljanje dobrih meœusobnih odnosa policije i javnosti. Policija treba da razvija ovakav pristup u neposrednoj kontroli i regulisanju saobrañaja. kako bi mogla lakãe da obavlja svoje poslove. vozaåkih i saobrañajnih dozvola. Situacije u kojima policija dolazi u kontakt sa graœanima u velikom broju sluåajeva su neprijatne za graœane i potencijalno konfliktne. Zainteresovanost javnosti. Prvi cilj uspostavljanja dobrih odnosa policije i javnosti je pridobijanje graœana kao partnera u borbi protiv kriminala i u obezbeœivanju stabilnog javnog reda i mira. Ona je pozvana da usmerava i daje naredbe obiånim graœanima ili da ograniåava slobodu njihovog delovanja. Sve ovo stvara uslove da odnos javnosti prema policiji åesto bude apriori negativan. Kontrola saobrañaja i prinuda koju primenjuje saobrañajna policija.). Otklanjanje nepoverenja javnosti u policijsku sluæbu i razvijanje svesti o suãtini policijske funkcije su preduslovi za uæivanje niza ljudskih prava i sloboda. javnost je i te kako zainteresovana.Lipovac. pre svega zbog krajnjih efekata zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. oruæanih listova. ZAÃTO JE VAÆAN ODNOS SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI? Odnosi sa javnoãñu (Public relations-PR) predstavlja strateãku komunikaciju jedne organizacije i njenih javnosti (ciljnih grupa) radi uklanjanja meœusobnog nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja i saradnje na obostranu ko330 . u pograniånim i poslovima u vezi sa strancima. U celini odnosa policije i javnosti. P. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 koju je imala u revolucionarnim i drugim znaåajnim dogaœajima u proãlosti.

Aktivno ukljuåivanje graœana. Ovakav pristup i organizacija treba da omoguñe delotvornije izvrãavanje poslova i zadataka saobrañajne policije. 2 Keãetoviñ. Ma koliko zadaci saobrañajne policije bili u osnovi javni i humani. shvati da saobrañajna policija ãtiti njihove æivote i imovinu. efikasnost i efektivnost njenog postupanja biñe minimizirani. uspostavljanjem uzajamno dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti: – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za zaãtitu bezbednosti u saobrañaju. peãaci. (institucionalizovana javnost) i faktorima koji oblikuju javno mnjenje (sredstva mas medija). åak. oåekuje pomoñ u spreåavanju i otkrivanju saobrañajnih prekrãaja i njihovih uåinilaca. Nesaglasnost sa graœanima uvek bi trebalo reãavati po principu nisu graœani stvoreni zbog policije. 1997. – poveñava se efektivnost saobrañajne policije. ukoliko veñina uåesnika u saobrañaju ima negativan stav prema radu saobrañajne policije. Ovo se moæe smatrati krajnjim ciljem dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti. saobrañajna policija. Zadaci saobrañajne policije u organizaciji bezbednosti saobrañaja su javni. Æ. Zemun. prekomerna brzina i sl. Iz fundamentalnog prava svakog graœanina da bude obaveãten o radu organa dræavne uprave proistiåu obaveze Ministarstva unutraãnjih poslova da obaveãtava javnost o svom radu i radu specijalizovanih sluæbi. a aktivnost tangira veñinu uåesnika u saobrañaju. udruæenjima.14. Viãa ãkola unutraãçih poslova. njihovim organizacijama. Polazeñi od åinjenice da prekrãioci propisa u saobrañaju ugroæavaju bezbednost graœana i materijalne vrednosti u saobrañaju. – graœani aktivno doprinose bezbednosti saobrañaja – poãtuju propise. 331 14.). To bi dovelo do nekoliko pozitivnih efekata: graœani mogu uoåiti mnogo viãe prekrãaja nego saobrañajna policija. Odnos policije i javnosti.. mas mediji podstiåu i podræavaju angaæovanje graœana. veñ policija zbog graœana.2 Veñina policijskih organizacija. ovlaãñenja propisana. njen metodoloãko-taktiåki nastup javan i poznat. Dakle. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . zasniva odnose sa graœanima u celini (opãta javnost) segmentiranim grupama po odreœenim bezbednosnim pojavama i kriterijumima (maloletnici.4. (projekat). Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? rist. Iz ovog proistiåe zajedniåki cilj. efektivni doprinosi svih subjekata bezbednosti saobrañaja i puna podrãka mas-medija najãiri su front borbe protiv nebezbednosti. Meœutim. otkrivaju one koji to ne åine. dodatno se motiviãu i aktiviraju drugi odgovorni subjekti bezbednosti saobrañaja. kao i svih organizacija i institucija itd. na nauånim osnovama. uåesnici u saobrañaju poãtuju propise i onda kada nema saobrañajne policije na putu (jer nailaze na osudu ostalih graœana koji mogu i prijaviti uoåeni prekrãaj). vozaåi. preduzeñima i asocijacijama. da veñina graœana posebno uåesnika u saobrañaju. ona ne moæe pretendovati na simpatije i odobrenja njenog rada od strane svih graœana.

– slabljenju efektivnosti u radu. Godiãnje se. – graœani saobrañajnu policiju. zabrana kretanja odreœenom saobrañajnicom i sl. istraæivati i prilagoœavati. policiju i dræavu u celini doæivljavaju kao svoju. – smanjuju se troãkovi funkcionisanja saobrañajne policije. 14. sankcionisa332 . posebno se mogu oåekivati pri sprovoœenju mera direktne zaãtite saobrañaja (iskljuåivanje vozaåa i vozila iz saobrañaja. – unapreœuje se zaãtita liånih prava i sloboda graœana. – prihvatanju i uåvrãñivanju stava da je prinuda nepotrebna. – sumnji i stalnom proveravanju postupanja saobrañajne policije od strane struåne javnosti. Sa veñim brojem graœana – uåesnika u saobrañaju ostvaruje se viãe kontakata razliåitog sadræaja. izgraœuju posmatranjem njenog rada ili prenoãenjem impresija onih koji su uåestvovali u direktnom kontaktu. Krsto Bezbednost saobrañaja – konkretizuje se odgovornost drugih organizacija i institucija u oblasti bezbednosti saobrañaja. – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za sopstvene propuste.Lipovac. Lica sa kojima nije ostvaren direktan kontakt. 14 Negativan stav javnosti prema saobrañajnoj policiji doprinosi: – stvaranju fronta protiv saobrañajne policije. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE SA OPÃTOM JAVNOÃÑU Saobrañajna policija dolazi u direktan ili indirektan kontakt sa veñinom graœana. mogu se definisati razliåite ciljne grupe. – saobrañajna policija stiåe javno poãtovanje. – unapreœuje se organizacija zaãtite bezbednosti u saobrañaju. – niæem nivou zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. Zavisno od karaktera i sadræaja kontakta. Da bi veñina graœana prihvatila saobrañajnu policiju “kao svoju”. svoj stav o saobrañajnoj policiji. ostvari oko 6 miliona direktnih kontakata sa graœanima.). ãto upotpunjava njihov stav o saobrañajnoj policiji. – masovnom uskrañivanju aktivne saradnje sa policijom. – jaåa odnos poverenja javnosti prema drugim funkcionalnim linijama rada Ministarstva unutraãnjih poslova. u Srbiji. P.5. trebalo bi ostvarene komunikacije stalno pratiti. – podozrivom prihvatanju efekata i vrednosti rada saobrañajne policije od subjekata bezbednosti u saobrañaju. – brojåanom poveñanju pripadnika saobrañajne policije. Konflikti izmeœu graœana i saobrañajne policije. – slabljenju liåne i kolektivne odgovornosti za aktivnosti i propuste.

No 3. neispunjavanju zahteva u upravnom postupku. zbog åega je åesto bila prisutna apstraktna.3 Godiãnje se sankcioniãe oko 1. Kontakt sa potencijalno manjim stepenom konfliktnosti. a posebno negativnih reakcija javnosti. u svojstvu vozaåa. preduzetih mera prinude. Sa druge strane. putnika ili peãaka. ostvaruje se sa oko 500 hiljada uåesnika u saobrañaju. Neposrednu kontrolu i interventno regulisanje saobrañaja policija ostvaruje primenom propisanih ovlaãñenja. K. 14. ali i konkretna opasnost od konflikata na relaciji saobrañajni policajac – uåesnik u saobrañaju.2 miliona prekrãaja izvrãiocima se izreknu novåane kazne na licu mesta i za oko 500 hiljada prekrãaja podnesu se zahtevi za pokretanje prekrãajnog postupka). U oko 400 hiljada sluåajeva primenjuju se odreœeni vidovi prinude: oko 125 hiljada privremenih iskljuåivanja vozaåa iz saobrañaja. obrazovanju. Graœani ostvaruju direktan kontakt sa saobrañajnom policijom. funkciji u druãtvu. Beograd. starosti.6. nekompletna oprema i sl..7 miliona saobrañajnih prekrãaja ( za oko 1. Primenom navedenih policijskih ovlaãñenja. oko 80 hiljada vozila se upuñuje na vanredni tehniåki pregled i oko 30 hiljada ostalih sluåajeva. odnosno stav javnog mnjenja o radu saobrañajne policije. B. 2002. graœani su trpeli odreœene posledice. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja. Rizik konflikata raste ukoliko saobrañajna policija nema profesionalni pristup u svakom pojedinaånom sluåaju. znakova i naredbi. ostvaruju kontakt sa velikim brojem graœana koji se razlikuju po kulturi. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI .6. mogu doprineti upotpunjavanju objektivne slike o saobrañajnoj policiji. zdravstvenom stanju itd.4 3 Lipovac. i Miliniñ. NEKE KARAKTERISTIKE SADRÆAJA RADA SAOBRAÑAJNE POLICIJE ZNAÅAJNE ZA ODNOSE SA GRAŒANIMA Saobrañajna policija identifikuje se u javnosti. opomenutih zbog uåinjenih lakãih prekrãaja. Pripadnici saobrañajne policije kroz poslove kontrole i regulisanja saobrañaja.14. po vizuelnom identitetu. 333 14. statusu. funkcionalnim oznakama i obeleæjima i znacima koje u kontroli i interventno regulisanju daje uåesnicima u saobrañaju. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima nju otkrivenih prekrãaja. Sagledavanje obima i sadræaja ostvarenih kontakata sa graœanima. odnosno uniformisanosti. Ovako se formira pojedinaåni stav. Bezbednost. oko 170 hiljada iskljuåenja vozila iz saobrañaja. socijalnom poreklu. ovi i drugi graœani ostvaruju i indirektan kontakt posmatranjem aktivnosti saobrañajne policije ili prepriåavanjem onih koji su imali direktan kontakt. 4 Prekoraåenje dozvoljene brzine kretanja do 10 km/h.

nedoslednosti u primeni propisa. uspostavljanje dobre komunikacije. Interventnim regulisanjem saobrañaja. veñ i od drugih delikata u saobrañaju.000 nadzora nad radom centara za tehniåke preglede i oko 1. Saobrañajna policija izvrãi oko 2. Bez obzira na to ãto dati znakovi i naredbe obavezuju i suãtinski predstavljaju prinudu za uåesnike u saobrañaju. ali i moguñnost konflikata razliåitog intenziteta. U obavljanju ovih poslova moguñi su konflikti zbog: manjkavosti podnesaka. Pri realizaciji oko 150 hiljada vozaåkih ispita. Znatan broj ovih kontakata optereñen je sukobom interesa da se poloæi vozaåki ispit i policijske zaãtite utvrœenih kriterijuma u pogledu potrebnih znanja i veãtina. Graœani saobrañajnu policiju dobro prihvataju. struåno i aæurno obavljanje ovih poslova. Upisivanje zaãtitnih mera ili mera bezbednosti (zabrane upravljanja motornim vozilom). Upravno-pravni poslovi iz nadleænosti saobrañajne policije.500 nadzora nad radom centara za obuku vozaåa. U postupku izdavanja javnih isprava. odbijanja zahteva. uz poãtovanje dostojanstva liånosti. otkrivanjem delikata iz nadleænosti inspekcijskih sluæbi i sl.8 miliona vlasnika motornih vozila. Sprovoœenjem ovih mera reœe se ostvaruju pojedinaåna komunikacija sa graœanima. loãe komunikacije. otkrivanjem i pronalaæenjem predmeta kriviånih dela. ako vide da ona obezbeœuje brz i bezbedan protok saobrañaja i obratno.500 nadzora nad radom preduzeña koja se bave prevozom. P. neaæurnosti. u kontroli i regulisanju saobrañaja da ãtiti bezbednost graœana i imovine. godiãnje se ostvaruje direktan kontakt sa oko 400 hiljada vozaåa i oko 1. Ovo se realizuje spreåavanjem i otkrivanjem uåinilaca kriviånih dela.Lipovac. doprinosi uspostavljanju i odræavanju dobrih odnosa sa javnoãñu. saobrañajna policija stupa u kontakte sa kandidatima i njihovim instruktorima. tako da su konfliktne situacije manje izraæene. zbog neprimerenog ponaãanja pojedinaca. Åinjenica da saobrañajna policija godiãnje otkrije oko 8.000 izvrãilaca kriviånih dela i “nesaobrañajnih” prekrãaja doprinosi oseñaju sigurnosti graœana i pozitivno utiåe na njihov stav prema policiji. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Procenjuje se da u rutinskoj kontroli. nerazumljivo dugog åekanja u redu. ne samo od saobrañajnih. To pruæa moguñnost uspostavljanja sadræajnih komunikacija sa javnostima. te se vezuju za njenu kolektivnu struånost i sposobnost. odnosno porodicama kandidata i autoãkolama. prema kojima se ne preduzimaju nikakve mere. postoji oko 800 hiljada potencijalnih konflikata sa uåesnicima u saobrañaju. najåeãñe tangiraju graœane kroz primenu prava i izradu propisa. a vozaåima pro334 . impresije o radu saobrañajne policije grade se na osnovu trenutne efikasnosti i efektivnosti. Policijska ovlaãñenja obavezuju saobrañajnu policiju. postupanjem po problematici javnog reda i mira. neefikasnosti sluæbe itd. policija pospeãuje ili omoguñuje protok saobrañaja. Sve ove nadzore prati preduzimanje konkretnih preventivnih i represivnih mera. pronalaæenjem lica za kojima se traga. Tako se direktno uskrañuju interesi vozaåa. oko 3. Zakonito. saobrañajna policija vrãi prema reãenju sudije za prekrãaje ili prema presudi suda.

Otuda proistiåe njena obaveza obaveãtavanja graœana o bezbednosnim pojavama i dogaœajima u saobrañaju. nezadovoljstvo radom i postupanjem saobrañajne policije pismeno je izrazilo 348 graœana. javno mnjenje se ukljuåuje u prevenciju bezbednosti saobrañaja i upotpunjuje stav o saobrañajnoj policiji. institucijama. Na osnovu struånog informisanja i propagande.14. Danas nije dovoljno istraæeno: kakav je stav opãte javnosti prema javnom liku saobrañajne policije. Saobrañajna policija profesionalno prati i analizira stanje bezbednosti u saobrañaju i aæurira baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima fesionalcima spreåava obavljanje njihovog zanimanja. To je osnov dobre interakcije saobrañajne policije sa okruæenjem. U ekstremnim sluåajevima osnovane sumnje na postojanje zloupotrebe. rasporedu ulica. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . koji zloupotrebljavaju sluæbeni poloæaj. veñina ostalih graœana odobrava ovu meru i zahteva od policije da bude dosledna i efikasna. prenoãenje poruka roœacima i prijateljima itd. reãavanje problema tehniåke neispravnosti vozila na putu. Istraæivani su samo pisani ili usmeno izneti konkretni negativni stavovi (prigovori). starim i hendikepiranim osobama) i dr. dok u 287 sluåajeva nisu utvrœeni propusti. jer u njoj vidi svoju zaãtitu.). za uåeãñe u saobrañaju u loãim vremenskim uslovima. Sa druge strane. objektima. pomoñ u reãavanju razliåitih problema. sankcionisanju navedenih zloupotreba i korektnom izveãtavanju javnosti o svakom pojedinaånom sluåaju.6. izolacije ili samoizolacije. udaljenosti. ãta joj najviãe zamera. niti u kom delu njenog rada je zadovoljna. Preventivno-propagandna delatnost saobrañajne policije stvara povoljnije uslove zaãtite bezbednosti u saobrañaju. Na primer.) i – pomoñ odreœenim kategorijama nezaãtiñenih uåesnika u saobrañaju (deci. reakcija policije je pozitivna. a posebno: – pruæanje razliåitih obaveãtenja graœanima (o putevima. – pruæanje pomoñi i usluga graœanima (u vezi saobrañajnih nezgoda. kako javnost doæivljava saobrañajnu policiju. 335 14. Usluæni kontakti sa graœanima znaåajno doprinose stvaranju poverenja graœana prema saobrañajnoj policiji. Pozitivan stav opãte javnosti prema saobrañajnoj policiji posebno naruãavaju pojedinci – pripadnici saobrañajne policije. a “tretirani” vozaåi doæivljavaju policiju kao neposrednog protivnika. u toku 2000. U 61 sluåaju utvrœeno je neprofesionalno i nezakonito postupanje saobrañajne policije. uslovima za uåeãñe u saobrañaju itd. jer razgraœuje svaki oblik zatvorenosti. Ovo izaziva konflikte. Veoma je vaæno da policija prepozna svoj veliki interes u otkrivanju ovakvih pojedinaca. Poåinioci zloupotrebe se udaljuju iz Ministarstva i protiv njih preduzimaju zakonom propisane mere. pravilima saobrañaja.

U protivnom. kao i u intervjuima (neposrednim. P. nepropisno kretanje peãaka i sl. u riziånim situacijama u saobrañaju ili povodom odreœenih problema. ODNOSI SA INSTITUCIONALIZOVANOM JAVNOÃÑU Odnos saobrañajne policije prema institucionalizovanoj javnosti. trebalo bi blagovremeno upoznavati javnost sa konkretnim sadræajima koji utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja. voænja pod dejstvom alkohola. kao i na sadræaje i efekte preduzetih mera saobrañajne policije uz prezentiranje pozitivnih. uglavnom se vezuje za odnose sa masovnim medijima. nepoãtovanje obaveze vozaåa prema peãacima. U procesu uspostavljanja poverenja sa javnoãñu. nauåno – obrazovnim institucijama. ne obuhvata aktuelne sadræaje i interesovanja graœana.). Krsto Bezbednost saobrañaja 14. 336 .7. da podnose predstavke. Graœani æele da dobiju struåne informacije i pomoñ u vezi registracije vozila. Povremenim saopãtenjima. telefonskim i intervjuima u pisanoj formi). tako da se o bezbednosti saobrañaja i saobrañajnoj policiji govori otvoreno i ãto åeãñe. da odgovara na sve podneske graœana i da ih stalno analizira. javnost se informiãe o problemima u saobrañaju sa edukativnim porukama i uputstvima vezanim za pojedine situacije (nepropisna brzina. radio. Masovni mediji (televizija. znaåajno je otvaranje Ministarstva prema masmedijima. ukazati na nadleænost i obaveze. blagovremeno daje saopãtenja preko masovnih medija. pohvale i predloge. ãtampa) predstavljaju glavni izvor uticaja na javno mnjenje. ali i negativnih primera. obuke vozaåa. Meœutim.gov.yu).sr. tehniåke neispravnosti vozila. tj. Veoma je znaåajno da saobrañajna policija. nevladinim i drugim organizacijama. 14 Na redovnim konferencijama za javnost daju se informacije o obeleæjima i pokazateljima bezbednosti u saobrañaju. U okviru prezentacije policije trebalo bi posebnu paænju posvetiti javnosti rada i pravima graœana. ako je prezentacija policije neaæurna. Na sajtu bi trebalo da se daju aæurni podaci o broju saobrañajnih nezgoda. zapreñenim kaznama i dr. vaæno je da se neko odgovorno i aæurno bavi ovom komunikacijom. dræavnim organima. O interesovanju javnosti za ove informacije govori broj posetilaca kojeg treba svakodnevno pratiti. U tom smislu bi trebalo obezbediti moguñnosti da graœani javno kritikuju rad policije. akcijama pojaåane kontrole saobrañaja. sa tekuñim aktuelnim informacijama o bezbednosti u saobrañaju i aktivnosti saobrañajne policije. posledicama i strukturi nastradalih lica.mup. a u vezi sa problematikom bezbednosti saobrañaja. Pripadnici saobrañajne policije bi trebalo da uåestvuju u televizijskim i radio emisijama. aktivnosti saobrañajne policije i eventualnim zloupotrebama njenih pripadnika.Lipovac. Uz redovne oblike i sadræaje upoznavanja javnosti. peticije. nepoãtovanje saobrañajne signalizacije. Internet prezentacije su posebno znaåajno sredstvo za obrañanje odreœenim ciljnim grupama koje su veoma vaæne za oblikovanje stavova javnosti o policiji (www. ne obezbeœuje stalnu komunkaciju i odgovor na upite graœana. ona moæe da se vrati kao bumerang i negativno utiåe na odnos javnosti prema policiji. na tematskim konferencijama.

ali se obezbeœuje i koordiniran nastup pred graœanima i formira stav javnosti prema dræavi kao celini. Obuka dece realizuje se kroz igru. Saobrañajna policija podstiåe organizovano sprovoœenje drugih aktivnosti koje doprinose bezbednosti saobrañaja i shvatanju rada saobrañajne policije (takmiåenja “bezbedno u saobrañaju”. istiåu one segmente bezbednosti saobrañaja u kojima su postignuti najloãiji rezultati i åesto nedovoljno uvaæavaju probleme koje nameñe okruæenje.392 sata obuke. kojom je obuhvañeno 62. pisanje. saobrañajna policija ostvaruje kontakt sa nadleænim sudskim organima. mogu presudno doprineti unapreœenju stavova o bezbednosti saobrañaja i statusu saobrañajne policije u druãtvu. Po pravilu su kritiåki nastrojeni prema radu saobrañajne policije. Zbog svrhe. uåiteljima. podnesaka. Kvalitet rada saobrañajne policije. u Srbiji. kriviånih prijava. S obzirom na to da saobrañajna policija uåestvuje u prekrãajnom/kriviånom procesu. 337 14. “ãta znaã o saobrañaju”. instruktorima za obuku vozaåa i roditeljima. gledanje filmova. Aktivnost saobrañajne policije na saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju graœana. uloga ovih organizacija je nezamenljiva i. U izvrãavanju upravno–pravnih poslova u vezi ostvarivanja odreœenih prava graœana na obuku.907 uåenika. ãkolske saobrañajne patrole. Tako se uspostavljaju dobri odnosi sa decom i roditeljima kojima se afirmiãe javni lik saobrañajne policije. saobrañajna policija je realizovala 1.7. u preko 900 ãkola i predãkolskih ustanova.). koji u toku sudskih procesa sagledavaju kvalitet i korektnost rada saobrañajne policije. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu Znaåajna je saradnja policije sa drugim dræavnim organima. Saradnja sa ãkolama i predãkolskim ustanovama odnosi se na pripremu dece za bezbednije uåeãñe u saobrañaju. Ova komunikacija ostvaruje se putem pismena. polaganje vozaåkog ispita. ali se kroz ove komunikacije moæe doprineti uspostavljanju poverenja graœana prema policiji. odbacivanju ili zahtevanju dodatnih provera i dokaza. registracije vozila i sl. izveãtaja i dr. Ipak. u septembru 2001. uåestalosti i obima izuzetno je vaæna komunikacija saobrañajne policije sa organima pravosuœa. neoptereñeni trenutnim stanjem i interesima.14. bitno utiåe na kvalitet i efikasnost ovih procesa. posebno dece i omladine. Primera radi. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . odnosno preko zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. Navedene aktivnosti realizuju se zajedno sa vaspitaåima.. prilagoœena predavanja i praktiånu obuku bezbednog kretanja u saobrañaju. Time se obezbeœuje ugled policije kod jednog vaænog dela javnosti. snaæno utiåe na javni lik saobrañajne policije i treba joj posveñivati posebnu paænju. a posebno neoptereñeni dnevno politiåkim interesima. uz korektnu saradnju sa saobrañajnom policijom. analiziraju i kritiåki prate razliåite aspekte bezbednosti saobrañaja. Rad sa decom se posebno intenzivira na poåetku i pri zavrãetku ãkolske godine. preko uviœaja saobrañajnih nezgoda. potvrœuje se kroz odluke pravosudnih organa o prihvatanju podnetih pismena. a posebno u vezi saobrañajnih nezgoda. crtanje. priznavanje i izdavanje vozaåke dozvole. njen rad u vezi saobrañajnih prekrãaja. godine. saobrañajne patrole graœana itd. potenciraju probleme i loãe sprovedene aktivnosti. Nevladine organizacije koje se bave bezbednoãñu saobrañaja su nezaobilazni i nezamenljivi subjekti koji veoma åesto.

ali i pojedinaåno sa licima koja se obuåavaju za vozaåe. principijelnim odnosom. Ovde postoji i znaåajan prostor za unapreœenje odnosa saobrañajne policije i struåne javnosti. P. na struånim osnovama zas338 14 . Preko tela za bezbednost saobrañaja policiji se pruæa moguñnost da utiåe na rad ostalih subjekata. Zakonom utemeljena tela za bezbednost saobrañaja (republiåki. mogu se opredeliti kao struåna javnost. koje u svom delokrugu rada daju struåni doprinos poboljãanju bezbednosti saobrañaja. ODNOSI SA STRUÅNOM JAVNOÃÑU Nauåne. definisanjem i sprovoœenjem jasnih standarda u oblasti obuke. a za saobrañajnu policiju prihvatanje struånih znanja. koji odstupaju od opãtih interesa. aæurnim bazama podataka. Saobrañajna policija ima poseban interes da uspostavi dobre odnose sa ovom javnoãñu. U centrima za obuku vozaåa saobrañajna policija uspostavlja odnose sa organizacijom. omoguñuje stalno struåno vrednovanje i dalji razvoj metoda rada saobrañajne policije. Ovo se moæe postiñi samo struånim i savesnim radom. struåna udruæenja. Daljim razvojem ove saradnje moæe se doprineti unapreœenju odnosa saobrañajne policije i javnosti. teorijskih i praktiånih modela bezbednosti saobrañaja. Veoma je znaåajno da policija otvoreno nastupa prema ovoj javnosti. Ovo doprinosi unapreœenju rada saobrañajne policije. gradski i opãtinski saveti za bezbednosti saobrañaja. Uspostavÿeni kontakti. od zahteva kvalitetne obuke i propisanog polaganja vozaåkog ispita. struånim kadrovima i prisustvom na terenu podræava aktivnosti ovih tela. da otklanja sve nepravilnosti.8. prostor u radio i TV emisijama. Saradnja sa nauåno. pomaæe saobrañajnoj policiji u izgradnji njenog struånog autoriteta. Saradnjom sa Auto-moto savezom. Saobrañajna policija bi trebalo da svojom infrastrukturom. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. saobrañajna policija treba da prihvata na konstruktivan naåin.Lipovac. obrazovne i struåne institucije i organizacije. ali i da dobije njihovu pomoñ i podrãku u svom radu. ponekad su optereñeni izraæenim interesima pojedinaca u procesu obuke i polaganju vozaåkih ispita. u procesu uspostavljanja dobrih. a posebno sa sluæbom informacija i pomoñi vozaåima. AMSS ima uspostavljenu infrastrukturu i odnose sa javnoãñu (redovne konferencije za medije. komisije i druga tela) trebalo bi da budu nosioci i glavni koordinatori aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. pre svega u cilju maksimalnog doprinosa bezbednosti saobrañaja.) koje bi trebalo da podræi saobrañajna policija. Zato dobra saradnja i komunikacija sa struånom javnoãñu. za ove organizacije znaåi transfer. na obostranu korist. obrazovnim i struånim institucijama. a pojedinaåne konflikte veãto prevazilazi i ne dozvoli da oni optereñuju odnose saobrañajne policije i javnosti. prostor u novinama i sl. koordinarno se informiãe opãta javnost o saobrañajnim uslovima na putu i obeleæjima bezbednosti saobrañaja. ustanove i asocijacije. Zahteve i kritiku struåne javnosti.

od vitalnog je znaåaja za ostvarivanje njene funkcije. 14. saobrañajna policija mora poãtovati liåna prava graœana. Sa druge strane. zaãtita æivota i imovine ljudi. ukljuåujuñi ljudska prava i slobode. Baça Luka. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti novanih. odnosa.14. je zaãtita njega samog. saobrañajni policajac spaãava æivote uåesnika u saobrañaju i njihova (i druga) materijalna dobra. naåelo stalnosti.9. od kojih su najvaæniji naåelo vladavine prava. a posebno mera direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. spreåavanje saobrañajnih nezgoda. ceneñi znaåaj pojedinih prekrãaja za bezbednost saobrañaja. odnosno za njeno funkcionisanje radi zaãtite bezbednosti u drumskom saobrañaju. moæe da pridobije naklonost i pomoñ javnosti u ostvarivanju osnovnog cilja – zaãtite bezbednosti lica i imovine u saobrañaju. U svakodnevnom radu saobrañajni policajci ovaj cilj stalno moraju imati na umu i moraju ga prenositi i na uåesnike u saobrañaju. saobrañajnoj policiji se pruæa moguñnost bolje integracije u zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. 8-4. putnika u njegovom vozilu i drugih uåesnika u saobrañaju. 5 Lipovac. u primeni ovlaãñenja i izvrãavanju poverenih zadataka. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Primenom ovlaãñenja. vrlo precizno definisao ko. ali i pridræavanje izvesnih opãtih naåela. Ovo naåelo je temeljno za definisanje svrhe. OSNOVNA NAÅELA U ODNOSU SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti gradi se svakodnevnim struånim radom. nepotizma i drugih zloupotreba poloæaja.5 Naåelo vladavine prava podrazumeva da. br. K. naåelo humanosti. osnovni razlog za iskljuåenje pijanog vozaåa iz saobrañaja. moralnosti i naåelo kulturnog odnosa i korektnosti. profesionalnim odnosom prema svakom uåesniku u saobrañaju i stalnim unapreœivanjem stanja bezbednosti saobrañaja. naåelo zakonitosti. kada i kako primenjuje pojedina ovlaãñenja. veñ omoguñavanje nesmetanog odvijanja saobrañaja. Preko institucionalizovane javnosti. Detendologija. 339 14. Osnovni cilj nije kaænjavanje graœana i namicanje prihoda u dræavnu kasu. Odnos saobrañajne policije i javnosti.9. Ovo posebno podrazumeva odsustvo korupcije.. Zakonodavac je. 2000. Svako ovlaãñenje saobrañajnog policajca je odmereno i u skladu je sa potencijalnom opasnoãñu koju izaziva pojedini prekrãaj. Primera radi. Kreiranje pozitivne slike saobrañajne policije u sredstvima javnog medija i drugim institucionalizovanim oblicima javnosti. ciljeva i odgovornosti saobrañajne policije. Naåelo humanosti podrazumeva dve stvari: – osnovni smisao rada saobrañajne policije je human (zaãtita æivota i zdravlja ljudi i zaãtita materijalnih dobara) i – svaki pojedinaåan odnos saobrañajne policije i graœana proæet je humanoãñu. naåelo sluæbenosti.

Da bi struåno radili svoj posao. sluæbeni odnos se ne sme koristiti za uspostavljanje privatnih odnosa. saobrañajni policajac u primeni ovlaãñenja ne sme da istiåe ovu svoju ogromnu nadmoñ. Prema ovom naåelu. P. Zakon je predvideo uslove i postupak primene pojedinih ovlaãñenja. kacigu i druge sisteme zaãtite. – oåekivani – buduñi privatni odnosi. odnosno sveãñu da su åovek i ljudski æivot najveñe vrednosti. Posebno je vaæno da saobrañajni policajac uvek poãtuje saobrañajne i druge propise. Åinjenje prekrãaja. niti nedoliåno ponaãanje graœanina ne sme bitno menjati odnos saobrañajnog policajca prema graœaninu. Dakle. ali i njihov smisao i stvarnu intenciju zakonodavca (ne samo formu. S druge strane. U tom smislu. na ishod sluæbenog posla ne smeju uticati: – predhodno uspostavljeni odnosi sa graœanima. a posebno obuka vozaåa). unapred je definisano kada i kako saobrañajni policajac moæe primeniti koja ovlaãñenja. poãtovati dostojanstvo graœanina i na ljudski naåin se odnositi prema njemu. Naåelo zakonitosti podrazumeva rad u skladu sa Ustavom. a posebno mu ne daje pravo da vreœa dostojanstvo liånosti. Ovo je veoma vaæno zbog ukupne pravne sigurnosti graœanina. Uåesnici u saobrañaju su upoznati sa ovim ovlaãñenjima policije (kroz opãte saobrañajno obrazovanje. Nije moralno da policajac opominje. Posebno nije dozvoljeno sluæbeni odnos uspostavljati radi ostvarivanja liånih koristi i privatnih odnosa. Draæava svim raspoloæivim instrumentima ãtiti saobrañajnog policajca u primeni zakonskih ovlaãñenja. Saobrañajni policajac je predstavnik dræave. – socijalni status. mora i sam koristiti sigurnosni pojas.). Posebno ne sme da se poziva na podrãku dræave pri nezakonitom i nestruånom radu. jer bi u suprotnom bilo reåi o homo duplexu. Saobrañajni policajac mora liånim stavom i ponaãanjem sluæiti graœanima za primer (npr. Naåelo moralnosti podrazumeva da pripadnik saobrañajne policije mora i sam biti moralan åovek. voziti ispravno vozilo u skladu sa propisima i sl. Saobrañajni policajac je duæan.Lipovac. Naåelo sluæbenosti podrazumeva da saobrañajni policajac uspostavlja sluæbeni odnos povodom sluæbenog posla i u tim okvirima treba da se zadræi. profesija i druge karakteristike liånosti. Policajac javno primenjuje ovlaãñenja. odnosno o åoveku koji ima jedne moralne standarde za sebe i druge za sve ostale ljude. pripadnici saobrañajne policije moraju poznavati odredbe svih zakona koje primenjuju. nacionalna pripadnost. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Svaki kontakt pripadnika saobrañajne policije i uåesnika u saobrañaju mora da bude proæet idejom humanosti. Meœutim. Nepotkupljivost i principijelnost naroåito su 340 . na ãtetu kvaliteta rada. Saobrañajni policajac je duæan da se stalno poziva na zakon i da graœaninu (usmeno i/ili pismeno) saopãtava zakonski osnov za primenu konkretnog ovlaãñenja. saobrañajni policajac nikako nije ravnopravan sa uåesnicima u saobrañaju. veñ i “duh zakona”). niti kaænjava vozaåa za nepoãtovanje propisa koje ni on sam ne poãtuje. Poãtujuñi saobrañajne propise saobrañajni policajac uåi druge i skreñe paænju na smisao i znaåaj saobrañajnih propisa. u svakom kontaktu. zakonima i podzakonskim aktima.

Pozitivan odnos javnosti prema saobrañajnoj policiji gradi se dugo i teãko. åak i ukoliko su naåinili prekrãaj saobrañajnih propisa.14. i u ovim situacijama graœani prema kojima se primenjuju ovlaãñenja. tako da to bude efikasno i jednostavno. da bude unapred upoznat sa zapreñenim sankcijama i da snosi posledice prekrãaja. primeni predviœena ovlaãñenja koja podrazumevaju i represiju ili prinudu. Ove pretpostavke omoguñuju. Sa druge strane. Svaki prekrãilac saobrañajnih propisa bi trebalo da bude zaãtiñen kao liånost.9. Naåelo korektnosti i kulturnog odnosa je u osnovi svakog odnosa izmeœu ljudi. policije uopãte i druãtva u celini. Saobrañajni policajci su duæni da o ovome stalno vode raåuna i da. pri njihovom osnovnom osposobljavanju i pri kasnijem usavrãavanju. Saobrañajnog policajca bi trebalo da doæivljava samo kao lice koje primenjuje pravo. da se graœani u kontaktima sa saobrañajnom policijom ne oseñaju ugroæenim ili bespomoñnim. Odnosi sa javnoãñu i javni lik sluæbe saobrañajni policajci moraju stalno imati u vidu. ali ima i znaåajnih specifiånosti. u skladu sa zakonom. Ovo se moæe ostvariti stalnim isticanjem smisla ovlaãñenja (zaãtita æivota i dobara) i zakona (policajac je duæan i ovlaãñen da primenjuje zakon). pre svega u interesu bezbednosti saobrañaja. kao i upoznavanje sa njima svih uåesnika u saobrañaju su osnovni preduslovi za uspostavljanje dobrih odnosa saobrañajnog policajca i javnosti. analizirati ga i brzo izvlaåiti pouke i reagovati. Samo saobrañajna policije åiji pripadnici su pojedinaåno moralni i u javnosti poãtovani ljudi moæe zadobiti poverenje javnosti. Meœutim. u skladu sa zakonom. a posebno ostali graœani. Zakon bi trebalo da. Naåelo stalnosti govori o potrebi stalnog rada na odnosima javnosti prema policiji. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . moraju biti zadovoljni. Rukovodeñi kadar mora stalno istraæivati javno mçeçe. predvidi vrstu i naåin primene ovlaãñenja. za sve situacije u saobrañaju. makar toliko je vaæan naåin komuniciranja. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti vaæna moralna naåela kojih treba da se dræe saobrañajni policajci. Naåelo zaãtite i sigurnosti se odnosi na saobrañajnog policajca i na graœanina. Odgovarajuñim reãenjima bi trebalo u potpunosti zaãtititi pripadnike saobrañajne policije koji svoja ovlaãñenja primenjuju u skladu sa zakonom. Ovo je interes svakog saobrañajnog policajca. Komunikacija saobrañajnog policajca i graœana je sliåna svakoj drugoj komunikaciji. Policajac je duæan da. kako na duænosti. Uspeh komunikacije umnogome zavisi od naåina komunikacije. Sa druge strane. uslova i sredstava za njihovu primenu u pozitivnom zakonodavstvu. zakon i podzakonski akt bi trebalo da predvide jednostavno otkrivanje i eliminisanje svih zloupotreba od strane saobrañajne policije. Navedena naåela su samo pokuãaj da se definiãu smernice i osnovni standardi za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. Precizno utvrœivanje ovlaãñenja saobrañajne policije. tako i u privatnom æivotu. 341 14. Kulturi i lakoj komunikativnosti policajca mora se posveñivati paænja pri izboru saobrañajnih policajaca. Koliko-god efikasnost posla zavisi od struånosti saobrañajnog policajca. ovaj odnos se veoma lako ruãi i kvari. Ovo je posebno vaæno u odnosima saobrañajne policije i javnosti. kroz analizu konkretnih primera stalno razvijaju veãtinu uspeãne komunikacije. bar sa formalno-pravne strane.

– U procesu kontrole nad radom saobrañajnih policajaca otkrivati i sankcionisati primere koji negativno utiåu na odnos saobrañajne policije i javnosti. greãke se dogaœaju – treba ih priznati i javno saopãtiti. UNAPREŒENJE ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Saobrañajna policija. 14 Mogu se razlikovati dve grupe mera i aktivnosti koje doprinose pozitivnom odnosu javnosti prema saobrañajnoj policiji. uvaæavati graœanina. odnose sa javnoãñu treba stalno da prati. Iskustva saobrañajnih policija u razvijenim zemljama. temperamentu. Mnogo greãe stareãine koje nekritiåki povlaœuju svojim radnicima. a na ãtetu graœana. analizirati loãe primere. – Pravedno i pravovremeno postupati po svim prigovorima graœana (obaviti korektan razgovor. Ovako se nanosi nenadoknadiva ãteta odnosu saobrañajne policije i javnosti. lopovluk.). pa makar i po cenu da pojedince rasporedi na druga radna mesta ili suspenduje itd. – U procesu redovnog struånog usavrãavanja razvijati veãtine dobre komunikacije. i to: a) mere koje se tiåu pojedinaånog odnosa svakog saobrañajnog policajca prema graœaninu i b) mere koje se tiåu odnosa institucije (policije) prema javnosti. isticati i nagraœivati dobre primere itd. – U svakodnevnom radu posebnu paænju posveñivati dobroj komunikaciji (kritiåki sagledavati iskustva. – Saobrañajni policajci moraju da budu upoznati sa osnovnim naåelima.Lipovac. moralnosti i drugim vrlinama kandidata. moguñe je poboljãati i proãiriti postojeñi skup mera i aktivnosti u cilju unapreœenja i poboljãanja odnosa saobrañajne policije i javnosti. P. podræavaju ih i kada nisu u pravu. poniæavanje liånosti i sl. a stareãine da ih stalno podseñaju s ciljem ãto doslednijeg poãtovanja tih naåela. destimulisati ili åak kaænjavati greãke. – U struånom usavrãavanju buduñih saobrañajnih policajaca posveñivati posebnu paænju kulturi komuniciranja i odnosu saobrañajne policije prema javnosti. a) U prvu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Dobra selekcija buduñih saobrañajnih policajaca pri kojoj se vodi raåuna o izgledu. istraæuje i razvija. Naime.) eliminiãe. po potrebi se izviniti i nadoknaditi nastalu ãtetu). Ovo ispravlja negativne stavove i moæe ih pretvoriti u izrazito pozitivne u veñini sluåajeva.10. U naãim uslovima. kulturi. sa visokim nivoom zaãtite bezbednosti u saobrañaju ukazuju na kontinuitet stalne paænje i odræavanja dobrih odnosa sa javnoãñu. 342 . Krsto Bezbednost saobrañaja 14. – Policija mora biti spremna da izrazito negativne primere (zloupotreba.

redovna saradnja sa novinama i åasopisima trebalo bi da omoguñi upoznavanje najãire javnosti sa problemima bezbednosti saobrañaja. – Internet prezentacija MUP-a je obavezan deo uspeãnih odnosa policije i javnosti. za savete. realizuje preventivno – propagandni rad u bezbednosti saobrañaja. odnosno po jednog odgovornog radnika iz svake linije rada. Tako bi saobrañajni policajci shvatili znaåaj odnosa sa javnoãñu. za prigovore. – Policija bi trebalo da organizuje nepristrasno kontinuirano istraæivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. za kritiåka miãljenja. – Policija bi trebalo da. rad ãkolskih saobrañajnih patrola i saobrañajnih patrola graœana. u skladu sa zakonom. Sa osnovnim rezultatima bi trebalo da bude upoznat svaki saobrañajni policajac. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti b) U drugu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Uspostavljanje i osmiãljen rad organizacione jedinice MUP-a koja bi se bavila odnosima sa javnoãñu (public relations units) moæe mnogo doprineti razvoju ovih odnosa. analiziraju i predoåavaju rezultate. 343 14.14. pri stanicama saobrañajne policije deluju posebna odeljenja koja se bave preven- cijom. Portparol MUP-a i predstavnici saobrañajne policije treba da iznose podatke o bezbednosti saobrañaja i struåno ih tumaåe. predlaæu mere i aktivnosti. dobra saradnja sa radio i TV stanicama koje se bave bezbednoãñu saobrañaja. Trebalo bi teæiti da preteæni deo posla sobrañajne policije bude prevencija. na istaknutim mestima. Tako ñe javnosti stalno skretati paænju da saobrañajna policija ãtiti graœane i graœanima odgovara za svoj posao. – Saobrañajna policija bi trebalo da dobro osmisli i. otvoriti moguñnosti dvosmerne komunikacije i objaãnjavanja svakog postupka saobrañajne policije i td. primetili da se rukovodstvo ozbiljno bavi ovim odnosom i saznali kako pojedini incidenti utiåu na ove odnose. za sugestije itd.10. najznaåajnije izvode iz analiza 6 U razvijenim zemljama. Ova odeljenja zapoãljavaju znaåajan broj ljudi. Ovim istraæivanjima i osmiãljavanjem aktivnosti trebalo bi da se bave najviãi rukovodioci policije i posebna organizaciona jedinica MUPa (portparol MUPa). Ovu prezentaciju bi trebalo dobro osmisliti i profesionalno pripremiti. – Redovne konferencije za ãtampu. a ne da se rad svede na represiju. postavlja razliåita obaveãteça (panoe sa fotografijama sa uviœaja. a za aæuriranje bi trebalo zaduæiti Portparola MUPa. a i rad ostalih pripadnika saobrañajne policije usmeravaju ka prevenciji.. Posebno bi trebalo razvijati i uvaæavati kritiåki odnos prema radu policije. Nezavisni struånjaci bi trebalo da organizuju redovne (godiãnje ili ãestomeseåne) i vanredne ankete (posle nekih dogaœaja u dræavi. ali bi se otvorio i prostor za zanimljivosti. sa preduzetim merama i postignutim rezultatima. Saobrañajna policija bi redovno aæurirala podatke o stanju i problemima bezbednosti saobrañaja. policiji ili saobrañajnoj policiji koji bi mogli poremetiti uspostavljene odnose sa javnoãñu).6 Posebno je vaæan rad sa najmlaœima (u predãkolskim ustanovama). ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI .

struåno tumaåi i objaãnjava graœanima izmene i dopune saobrañajnih propisa. razliåitih organizacija i udruæenja. U nekim zemljama se primenjuju i mere zastraãivanja tako ãto se teãko oãteñena vozila izlaæu kraj puta uz naznaku broja mrtvih i ranjenih. Saobrañajna policija bi trebalo da uåestvuje u raznim manifestacijama i proslavama. prevoznici. preduzeña za puteve. istog dana izlaæu na najprometnijim raskrsnicama. sa sveæim mrljama krvi. sadræajima.) i da im pomaæe u radu. uz aktivnu podrãku sredstava mas medija. sigurnije i efektnije obavÿaçe poslova. obavezama i odgovornosti svih åinilaca bezbednosti saobrañaja. merama. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 stanja bezbednosti saobrañaja i sliåno) radi upozoravanja uåesnika u saobrañaju. P. podacima o ukupnim posledicama i uzrocima nezgode. Saobrañajna policija bi trebalo da aktivno saraœuje sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja (auto-ãkole. u svakoj prilici. jer se tako udaljava javnost od policije. a posebno deci. Odnosi saobrañajne policije i javnosti moraju se izgraœivati na temeljima obostrane potrebe. Postoji veliki prostor za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. Tako se. policija se mora prilagoœavati javnosti i zahtevima transformacije policijske organizacije i naåina rada. nauåne i struåne ustanove. 7 Negde ova upozorenja i zastraãivanja imaju zaista drastiåan oblik. tehniåki pregledi. Na ovo ukazuju i iskustva zemalja koje su proãle kroz sliåne procese razvoja.7 Saobrañajna policija. Zato javnost treba upoznati sa potrebom strateãkog pristupa i donoãenja nacionalnog programa bezbednosti saobrañaja sa jasno definisanim ciljevima. U cilju unapreœivanja odnosa sa javnoãñu. privrede. u narednom periodu iskoristiti. nevladine organizacije itd. Suãtinski je vaæno da svaki pripadnik saobrañajne policije shvati da mu dobri odnosi sa javnoãñu omoguñuju bolje. za prosperitet saobrañajne policije i zbog bezbednosti saobrañaja. organizacijom. imajuñi u vidu postojeñe stanje saobrañajnog sistema. Smatra se da se tako najupeåatljivije i najefikasnije upozorava uåesnik u saobrañaju na opasnosti koje mu prete. graœana. ta da se otvori graœanima. Trebalo bi zadobiti podrãku najãire javnosti za navedeni program. uz bilbord sa imenima uåesnika. 344 . Ova saradnja se ne sme svesti na inspekcijsko tehniåki nadzor. prave se video spotovi i sl. primenom ovlaãñenja i sredstava prinude. za dobrobit graœana. reãi problem bezbednosti saobrañaja nisu realna. koji bi trebalo. Za ovo je potrebno aktivno uåeãñe policije i dræavnih organa. primera radi. u Tokiju vozila koja su slupana u najteæim saobrañajnim nezgodama. nizak nivo saobrañajne kulture i socio-ekonomske uslove æivljenja.Lipovac. Nerealno je oåekivati brzo uspostavljanje odnosa punog poverenja. Oåekivanja da saobrañajna policija samostalno. umnoæavaju se veliki bilbordi æivih boja koji upozoravaju na opasnost.

Æ. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. M. Bezbednost saobrañaja. Pantazijeviñ. G. Patterns of Policing . Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. New Brunswick.. 4. Zbornik radova (383 . Minnesota Institute of Public Health. 1973.Literatura Literatura Bayley.393). (seminarski rad). Æ. Nauka o policiji. Police: Practicies. 2001. Keãetoviñ.. H. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 1998. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. 3/1980. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici. Articles About Traffic Police Corruption.. Kavran. 345 14.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Strazburg.. K. Izbor. 1994. 2006. Policijska akademija. J. B. Banja Luka. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. National Highway Traffic Safety Administration. Woodhull. 1998. i Miliniñ.. The Police Journal. V. Peåar. Komitet ministara saveta Evrope. J. Reforma. Perspectives. 2000.. Lipovac. 2006. 1997. S. No 8-9. Skopljak. p.. 1997. Beograd. D. SSUP. Police Verbal Responses From Public Image. Beograd. Efikasnost. Beograd. K.. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja. D.. Beograd. 1996. (seminarski rad). Traffic Safety Reference Guide. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Odnos policije i javnosti (projekat). 2002. No3. B. Bezbednost. 2003. i Keãetoviñ. Milicionarski odnosi sa javnoãñu. K. Cvetkoviñ.. Boston. Javna uprava. Odnos saobrañajne policije i javnosti. Novi Sad. 112 Cox. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . 2002. Rutgers University Press.. 1985. Defendologija. Policijska sluæba i odnosi izmeœu policije i javnosti. 2001. Allyn & Bacon. V.V. Trening. Jaker. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. S. Beograd. Problems. Lipovac. Lipovac. April 1995. A. Evropski kodeks policijske etike.A Comparative International Analysis. i Skalar. Milosavljeviñ. Preporuka (2001) 10.

3. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15. Patrolna sluæba.4.15.2. Odreœivanje potrebnog broja policajaca 15. vrste patrola 15.1.

nepoãtovanjem reæima saobrañaja. jedan ili viãe policajaca mogu da prate stanje semafora na prilazima raskrsnici. a drugi policajci da zaustavljaju vozila posle raskrsnice itd. PATROLNA SLUÆBA. 3 Na primer. kod regulisanja i kontrole saobrañaja u zoni sloæenih raskrsnica mogu dva policajca da jednovremeno koordinirano reguliãu saobrañaj. Kontrola i regulisanje saobrañaja.15. a da treñi policajac kontroliãe saobrañaj. onda se odreœuje posebna autopatrola koja odvozi i dovozi policajce iz peãaåke patrole u stanicu. B.. 1 Leonard and More. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Patrolna delatnost je osnovni naåin organizovanja rada saobrañajne policije s ciljem da se obezbedi plansko prisustvo uniformisanih pripadnika policije na putu i u saobrañaju. odnosno zaãtite javnog reda i mira. mesta sa åestim nepravilnim parkiranjem. Police Science Series. Patrolna sluæba je osnovna udarna snaga policije. a izuzetno i viãe ljudi koji su organizovani u jedan tim. 1999. New York. kod organizovane kontrole poãtovanja svetala na semaforu. Peãaåke patrole mogu da doœu do izraæaja u uslovima saobrañajnih guævi. Moæe se oåekivati da jedna patrola pokrije duæinu ulica od 5 do 20 km. Beograd.2 Patrola obiåno ima jednog ili dva policajca u svom sastavu. VRSTE PATROLA Osnovna delatnost stanice policije (saobrañajno policijske ispostave) organizuje se i odvija kroz rad patrolne sluæbe. 2000. nepropisnim kretanjem peãaka itd. Peãaåke patrole mogu odliåno da obavljaju i poslove spreåavanja i otkrivanja kriminala. biciklom. a patrolni policajac predstavlja prvu liniju odbrane od kriminala i kriminalaca. putniåkim vozilom i helikopterom.1 Patrolna delatnost se moæe vrãiti peãice.3 123 Peãaåke patrole su veoma åeste u naseljima. 2 Miletiñ. Za prevoz pripadnika peãaåkih patrola mogu se koristiti vozila javnog prevoza ili se policajci mogu prevoziti svojim vozilima do patrolnog reona (u tom sluåaju bi trebalo planirati da se patrola zavrãava na mestu gde je i zapoåeta). u zavisnosti od toga da li se vrañaju istim putem i kakve aktivnosti realizuju. Police organization and management. 349 15.1. Obiåno pokrivaju manji prostor u blizini kritiånih raskrsnica. Ako patrolni reon nije u blizini stanice policije. motociklom.

Motociklistiåke patrole su veoma vaæan naåin patroliranja. brz saobrañaj motornih vozila na uskim putevima bez izgraœenih biciklistiåkih staza itd. Biciklistiåka patrola moæe uspeãno da pokriva od 10 do 50 km puta. Naime. po pravilu. pri kretanju oni koriste teãke koæne skafandere ili drugu odeñu i kacige.). Kada stanu da kontroliãu sobrañaj vrlo brzo se oznoje. spora vozila na putu. 350 . odnosno ulica. u kontroli saobrañaja na raskrsnicama i odabranim zonama i sl. ne zagaœuje okolinu izduvnim gasovima. u zavisnosti od vremena posveñenog nadzoru. Ovo nepoãtovanje zakona i opãteprihvañenih normi ponaãanja negativno utiåe na ugled policije. u kontroli parkiranja i poãtovanja reæima saobrañaja. biciklistiåke patrole su nepravedno zapostavljene kao staromodne i nepraktiåne. blokade puteva i sl. Ova patrola je vrlo pokretljiva (bræa je od peãaåke patrole. motociklistiåka patrola moæe da preœe od 100 do 300 km. opasnih mesta ili mesta sa izraæenim problemima protoånosti. savremeni motocikli i neophodna oprema su priliåno skupi. a posebno u uslovima sve oãtrijih zahteva za zaãtitom æivotne sredine. kako bi se zaãtitili od vetra pri velikim brzinama. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Biciklistiåka saobrañajna patrola ima velike prednosti u odnosu na ostale vidove patroliranja. pa se u tim uslovima slabije koriste. Vrlo su povoljne u uslovima saobrañajnih guævi. P. Automobilske patrole su najåeãñe u naãim uslovima. a onda mokri nastavljaju voænju. padavine. a doprinosi i åeãñem krãenju zakona od strane drugih uåenika u saobrañaju. stariji i iskusniji saobrañajni 4 Zato su åeste situacije da se u parkovima i drugim zonama u kojima je zabranjen saobrañaj motornih vozila mogu sresti samo policijska vozila. u kontroli peãaåkog saobrañaja. Ipak. zastoji na putu. ekoloãki je prihvatljiva u svim uslovima. Biciklistiåke patrole mogu da “veæu” nekoliko bliskih raskrsnica. u parkovima i u posebno zaãtiñenim – ekoloãkim zonama. Savremeni motocikli omoguñavaju kretanje vrlo velikim brzinama. kontroli i regulisanju saobrañaja u mestu. Stareãina odreœuje sastav patrole.Lipovac. (ne pravi buku. ne ugroæava peãaåki saobrañaj). Motociklistiåke patrole nisu pogodne zimi i u vreme padavina.4 U najrazvijenijim zemljama biciklistiåke patrole su veoma popularne i ãiroko prihvañene u svim uslovima. uslovi smanjene vidljivosti. U njima. u stambenim oblastima. u uslovima gustog saobrañaja bræa je i efikasnija od autopatrola). gust saobrañaj. Ove patrole nisu poæeljne u uslovima ugroæene bezbednosti biciklista (noñ. U letnjim uslovima kada je veoma toplo i sparno policajci u motociklistiåkim patrolama su priliåno ugroæeni. jer obezbeœuje redovne fiziåke aktivnosti. Ovo veoma åesto ugroæava zdravlje policajaca na motociklima. u peãaåkim zonama. u naãim uslovima. pa su ove patrole pogodne i za autoputeve i druge brze saobrañajnice. Nezamenljive su u uslovima oteæanog pristupa (uske ulice. rad u biciklistiåkoj patroli je zdrav za policajce. a posebno u uæem gradskom jezgru. po pravilu. U toku jedne smene. Stareãina odreœuje i voœu patrole koji je. Mada je potroãnja goriva manja nego kod putniåkih vozila. priliåno je nezavisna i samostalna (ne zahteva poseban prevoz do patrolnog reona). uåestvuju dva policajca: voœa patrole i pratilac. efikasna je i vrlo ekonomiåna (nema potroãnje goriva). Konaåno.

5 Miletiñ. Helikopterske patrole imaju najveñu preventivnu ulogu i najznaåajnije doprinose poãtovanju propisa na putevima koje pokrivaju. ugroæeni uåesnici u saobrañaju i sl.15. Voœa patrole je odgovoran za izvrãavanje zadataka. vrste patrola policajac. Zato je neophodno da se njihov rad dobro isplanira. u bolnicu ili u prostorije radi treænjenja. Specijalizovane saobrañajne patrole se formiraju radi izvrãavanja posebnih zadataka kontrole saobrañaja. Helikopterske patrole su imale izuzetne rezultate u letnjim turistiåkim sezonama kada su vrlo kvalitetno pokrivale najznaåajnije putne pravce u zemlji. Automobilska patrola moæe da preœe od 100 do 300 km u toku smene. U zavisnosti od naåina rada. prañenja. Kontrola i regulisanje saobrañaja. uzimaju podatke o vozilima i licima radi kompletiranja Zahteva za pokretanje prekãajnog postupka itd. za materijalno tehniåka sredstva.. toku pijaånog dana itd.). Povremene saobrañajne patrole rade povremeno i po potrebi: u jednom periodu u toku dana (ujutro i u vreme saobrañajnih guævi). mobilne i stacionarne.). U vozilu se mogu prevoziti i druga lica: ålanovi peãaåke patrole ili drugi policajci. 351 15.). danas su helikopterske patrole svedene na minimum. Helikopteri su vrlo pogodni u uslovima saobrañajnih zastoja i blokada. radi nadzora. Patrolna sluæba. Autopatrole se obiåno koriste na otvorenim putevima. u toku sedmice (u dane vikenda.1. helikopterske patrole su veoma skupe. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . B. Pogodne su i za vreme padavina i loãih vremenskih uslova. a posebno za vreme smena turista i sl. u toku godine (u vreme dræavnih i verskih praznika. u vreme turistiåke sezone. Vozilo se koristi za zaklon od vremenskih nepogoda i moæe nositi kompletnu opremu. Zbog ekonomske krize.). povremene.) ili po potrebi (u vreme vaãera. da se obezbedi neprekidna komunikacija sa patrolama na zemlji koje ostvaruju neposredan kontakt sa uåesnicima u saobrañaju (vrãe neposrednu kontrolu saobrañaja. Po pravilu se koriste u uslovima vrlo intenzivnih saobrañajnih tokova na magistralnim putevima. 1999.5 5 Redovne saobrañajne patrole su najåeãñi oblik vrãenja patrolne delatnosti i obiåno se vezuju za odreœeni sektor ili reon (naselje. deo naselja ili deonica puta) i za ustaljeni raspored smena. otkrivanja i snimanja odreœenih vrsta prekrãaja (posebno nepropisna preticanja. velika prekoraåenja brzine i sl. demonstracija. da se obezbedi moguñnost kvalitetnog videosnimanja saobrañajnih prekrãaja. lica koja patrola privodi kod sudije za prekrãaje. za blagovremeno i uredno izveãtavanje. S druge strane. saobrañajne patrole mogu biti: redovne. Helikopterske patrole se koriste vrlo selektivno s ciÿem dopunjavanja ostalih patrola. kao i za brz dolazak na lice mesta saobrañajnih nezgoda. specijalizovane. Pratilac ravnopravno uåestvuje u izvrãavanju zadataka i pomaæe voœi patrole koji rukovodi poslovima. za prevoz povreœenih u najopremljenije zdravstvene ustanove i sl. sportskih i drugih priredbi itd. Beograd. kombinovane (meãovite). One nisu vezane za pojedine reone ili sektore.

6 Leonard and More. u proãlosti. 2000.2. ali i veliko preventivno dejstvo na bezbednost saobrañaja. Mada je ranije postojalo pravilo:6 “jedan policajac na hiljadu stanovnika”. sudije za prekrãaje itd. kontrolu preticanja) za vrãenje uviœaja itd. kontrola tereta. vojska. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 veñ deluju na ãirem prostoru koji zahvata viãe sektora. Obiåno su to kombinovane patrole sa veoma ãirokim zadacima u oblasti bezbednosti (zaãtita javnog reda i mira. voænja za vreme zabrane i sl. voænja u pijanom stanju. blokade puta. grad ili åak celu dræavu (helikopterske patrole). Ove patrole pomaæu redovnim patrolama. policija opãte nadleænosti. imale vrlo pozitivne efekte na spreåavanje kriviånih dela i na ukupnu bezbednost.) ili drugih subjekata koji. na prilazima odreœenim zonama i vaænim objektima. zajedno sa policijom. Ove patrole mogu biti specijalizovane.). ãumska uprava. pograniåna policija). predstavnika drugih dræavnih organa (carina. Mobilne saobrañajne patrole su sliåne redovnim patrolama.Lipovac. kontrolu tereta. ali njihovi izveãtaji mogu sluæiti i za kontrolu pri utvrœivanju stanja na pojedinim sektorima i pri ocenjivanju kvaliteta rada redovnih patrola. prañenje odreœenih kategorija vozila.). Stacionarne patrole su obiåno smeãtene u posebno ureœenim mestima – punktovima na putevima. ovo treba shvatiti uslovno i samo kao grubi okvir. Police Science Series. Specijalizovane patrole su vrlo korisne da umanje negativan uticaj lokalnih odnosa i veza policije i pojedinih uåesnika u saobrañaju. Kombinovane (meãovite) patrole su sastavljene od saobrañajnih policajaca i policajaca drugih linija rada (kriminalistiåka policija. obavljaju neke uskostruåne poslove na putu (lekari. voænja ukradenih vozila. Stacionarne patrole su. 352 . voænja neregistrovanih vozila. protivpoæarna policija. U meœuvremenu se komplikovala policijska funkcija u druãtvu i rastao broj i obim zadataka policije. ODREŒIVANJE POTREBNOG BROJA POLICAJACA Jedno od prvih pitanja sa kojim se susreñe zajednica je odreœivanje broja policajaca i broja saobrañajnih policajaca (odnosno broja policajaca koji ñe prvenstveno raditi na neposrednoj kontroli i interventnom regulisanju saobrañaja). kontrolu prolazaka na crveno. P. New York. saobrañajna inspekcija itd. ali nemaju odreœen reon na kome deluju. Posebno su znaåajne za prevenciju i otkrivanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja: voænja pre sticanja prava na upravljanje vozilom. Najåeãñe se lociraju na prilazima gradovima. celo naselje. kontrolu tahografa. posebno obuåene i opremljene za otkrivanje i dokumentovanje pojedinih prekrãaja (za kontrolu brzine. kontrola saobrañaja i sl. u blizini graniånih prelaza. 15. Police Organization and Management. veñ mogu biti angaæovane na celom podruåju koje pokriva organ unutraãnjih poslova (stanica policije ili policijske uprave) ili na podruåju Republike. poreska policija.

u zavisnosti od globalne podele nadleænosti i ovlaãñenja. zavisnici od droge. Zato se svaki policijski stareãina suoåava sa problemom optimalne potroãnje raspoloæivog novca i drugih resursa. kradljivci vozila. Ipak. cilj policijske organizacije je efikasna i efektna realizacija zadataka koje pred policiju postavlja druãtvena zajednica. zdravlje i sposobnosti policajaca.9 policajaca/1000 stanovnika za gradove od 10. 8 Moguñe je uz ogroman broj policajaca ostvariti skoro 100% bezbednost graœana. agresivni vozaåi i dr.5 policjaca/1000 stanovnika za gradove do 10. 1. 7 Provalnici. zahtevanim nivoom bezbednosti8 itd. New York. obim i struktura saobrañaja. odnos policije i javnosti.9 a u zavisnosti od veliåine grada: 2. obuåenost i opremljenost policajaca i policijskih jedinica. niti opãteprihvañena veliåina. kao i da potreban broj policajaca nije fiksna. ubice. Na Kongresu o saobrañaju i vezama Jugoslavije (Beograd. 1972) predloæeno je koriãñenje indeksa kontrole saobrañaja: s n I k = 0.7 prostorne i demografske karakteristike prostora koji pokrivamo.000 stanovnika i 2. Police Organization and Management.85 ⋅ ---. prostitutke. 2000. rasprostranjenost korupcije.8 policajaca/1000 stanovnika za gradove od preko 250. organizacija policijske sluæbe i svake policijske jedinice. moral policajaca. veza izmeœu napredovanja u karijeri i efikasnosti rada.000 do 250.7 do 1. Odreœivanje potrebnog broja policajaca Naime.15. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Ali ovo bi bilo veoma skupo i besmisleno. na osnovu dosadaãnje prakse u SAD. 78 Ispravnije je reñi da ne postoji opãta formula za odreœivanje potrebnog broja policajaca. Leonard i More navode neke okvire za odreœivanje broja policajaca sa punim radnim vremenom u odnosu na 1000 stanovnika. zakonska reãenja. Police Science Series. zainteresovanost policajaca za uspeh policijske sluæbe.000 stanovnika Meœu ovim policajcima se odreœuje potreban broj saobrañajnih policajaca (funkcionalna raspodela).2. n – broj nezgoda sa nastradalim licima na posmatranoj deonici puta u poslednjih pet godina. bezbednosna kultura u druãtvu. karakteristike putne mreæe. 9 Leonard and More. Za uspeãnu realizaciju ovih zadataka znaåajni su: broj policajaca. upravljanje policijskom sluæbom i svakim pojedinaånim zadatkom.+ 0. organizacija i uspeãnost preventivnog delovanja ostalih subjekata zaãtite.15 ⋅ ---sp np gde su: Ik – indeks kontrole. kvalitet i uspeãnost obrazovno-vaspitnog sistema. nivo ekonomskog i druãtvenog razvoja. vrsta zadataka koji su povereni policiji.000 stanovnika. problematiåni ålanovi zajednice koje ñe u buduñnosti goniti policija danas se nalaze u ãkolskim klupama. 353 15.

Beograd. dobro odabranih. sp – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na sliånim deonicama puta u regionu ili na teritoriji stanice. zamenik i dva pomoñnika komandira. nophodno je obezbediti dovoljan broj kvalitetnih.0). – od 50 do 80 radnika – komandir.. osposobljenih i motivisanih stareãina. na osnovu broja radnika. i to: – do 30 radnika – komandir i zamenik komandira. – od 30 do 50 radnika – komandir. zamenik i pomoñnik komandira.15 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje regulisanju saobrañaja. P. 15. Ukoliko je indeks kontrole jednak jedinici (Ik = 1.3. i to: – raspodelu prema funkcijama (funkcionalna raspodela). onda je posmatrana deonica (sektor. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 np – proseåan broj nezgoda sa nastradalim licima na sliånim deonicama u regionu ili na teritoriji stanice u poslednjih pet godina. Ako je indeks kontrole manji od jedan (Ik < 1. – preko 80 radnika – komandir. onda je posmatrana deonica ravnomerno pokrivena patrolama i ne treba menjati broj policajaca koji su angaæovani na toj deonici. – raspodelu u prostoru (prostorna raspodela).Lipovac. prvenstveno. 10 Jankoviñ. D. Ako je indeks kontrole veñi od jedan (Ik > 1. tri i viãe pomoñnika komandira. pa bi trebalo deo saobrañajne policije prebaciti na ostala podruåja. 354 . Preporuåuje se da broj stareãina u policijskoj stanici odreœuje.0). reon ili podruåje) bolje pokrivena saobrañajnom policijom nego prosek. 48. – raspodela prema vremenu (vremenska raspodela). a u zavisnosti od veliåine prostora i obima problematike koju pokriva stanica.85 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje kontroli saobrañaja i 0. odnosno broj saobrañajnih policajaca na toj deonici. 0. zamenik.0). pa bi trebalo poveñati broj patrola. str. Za uspeãno i efikasno rukovoœenje radom saobrañajne policije. 2003. Saobrañajni fakultet. RASPODELA LJUDSTVA I DRUGIH RESURSA Kada je odreœen broj policajaca neophodno je struåno vrãiti raspodele ljudstva i resursa. s – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na posmatrnoj deonici puta. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad).10 Na ovo treba dodati i voœe sektora (koji rade i rukovode aktivnostima na sektoru). onda je posmatrana deonica slabije pokrivena od proseka.

ne mogu se odvojiti od stanice opãte nadleænosti. nasilja u porodici. Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa Definisanje funkcionalne raspodele.3. tehniåka podrãka.15. voœenje evidencija i sl. treba imati u vidu da je saobrañaj samo jedan od poslova koje vrãi stanica policije. zaãtita javnog reda i mira) ñe biti uvek prisutni u radu saobrañajnih policajaca. tj.11 Deæurni policajci mogu da rade u smenama po osam sati. zaduæivanje i razduæivanje policajaca. treba planirati dovoljno ljudi za deæurnu sluæbu. administraciju. javnog reda i mira. S druge strane. Pri tome treba imati na umu da poslovi bezbednosti saobrañaja nisu iskljuåiva nadleænost saobrañajne policije. Po okonåanju postupka policija realizuje neke mere kao ãto je unoãenje mere zabrane upravlja11 U svetu se sve åeãñe prihvata moguñnost da stanica policije radi samo u toku dana. za prekrãaje za koje ñe biti pokrenut prekrãajni postupak pred sudijom za prekrãaje. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15.1. ãto podrazumeva makar jednog policajca u toku 24 sata. Policijski poslovi podrazumevaju da ih prati odgovarajuña administracija: pisanje izveãtaja o pojedinim poslovima. operativnih jedinica koje su dobro prihvañene i imaju odliånu podrãku graœana u manjim mestima). PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . ali ne deæura u prostorijama). preventivnog rada u ãkolama. 12 sati rada (dan). Pri raspodeli ljudstva u stanici saobrañajne policije osim patrolne sluæbe. a da se noñu angaæuju samo po potrebi (pasivno deæurstvo).3. 12 sati rada (noñ) i 48 sati odmora. 24 sata odmora. a u nekim se odvaja 5% do 15% policajaca za poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. tj. Sa druge strane. Ovo je veoma olakãano ãirenjem mobilne i fiksne telefonije. Svaki saobrañajni prekrãaj koji uoåi saobrañajni policajac treba evidentirati i obraditi. U naãim uslovima organizuje se neprekidno deæurstvo u stanici policije. Interneta. kompletirati zahtev za pokretanje postupka i pratiti prekrãajni postupak. Konaåno. neophodno je pripremiti potrebne dokaze. Kod raspodele policajaca u okviru policijske stanice opãte nadleænosti. obrada i rasvetljavanje saobrañajnih nezgoda. obradu i rasvetÿavanje saobrañajnih prekrãaja. Pored saobrañaja tu su i poslovi: kriminala. podrãku policijskim poslovima. posebne zadatke. rukovoœenje itd. U nekim stanicama se ne odvajaju posebne snage za saobrañaj (veñ svi policajci imaju nadleænosti i zaduæenja u vezi saobrañaja). priprema pisanih podnesaka i njihova obrada. ovako se umanjuju troãkovi rada jedinice policije i omoguñuje bolja pokrivenost terena. ali su åeãñe organizovani po sistemu “12-24-12-48”. a posebno manjih naselja (otvaranjem malih. kablovskih i drugih savremenih komunikacionih tehnologija (policija je uvek dostupna. Prekrãaji za koje je naplañena mandatna kazna samo se evidentiraju. 355 15. moæe se odnositi na dva problema: a) raspodela adekvatnog broja policajaca (resursa) na saobrañajne poslove u stanici opãte nadleænosti i b) raspodela ljudskih i drugih resursa u okviru stanice saobrañajne policije. Za prekrãaje za koje se vodi prekrãajni postupak u OUP-u moraju se pripremiti i obraditi dokazi neophodni za pravilno rasvetljavanje i efikasno donoãenje praviånog reãenja. administracija. preventivno-propagandne poslove i rukovoœenje. ostali poslovi bezbednosti (spreåavanje i otkrivanje kriminala.

3. prikuplja neophodne dokaze. Mada ovi policajci moraju biti i posebno obuåeni. Stareãine takoœe predstavljaju deo ljudstva. veñ je bolje da se menjaju tako da imaju stalni kontakt sa terenom. Ovi poslovi znaåajno pomaæu i podræavaju patrolnu sluæbu. do poveñavanja optereñenja i stresa. Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa Prostor koji pokriva jedna stanica policije je podeljen na sektore i patrolne reone (oblasti). minimalno 15 radnih dana u prvom delu) i vreme koriãñenja (od poåetka tekuñe do polovine naredne godine). 12 Zakonom su odreœeni trajanje godiãnjih odmora.13 Konaåno. loãeg planiranja. nalaæe veãtaåenja i sl. jer se za ove zadatke odvajaju resursi iz patrolne sluæbe. Patrolni reon je deo prostora kome je dodeljena jedna ili viãe patrola (jedan ili dva policajca) koja se smatra odgovornom za oåuvanje reda i poãtovanje zakona (javni red i mir). Saradnja sa medijima. nalaæe sprovoœenje mera. Meœutim.Lipovac. pratnja tereta. U proseku. Svako potcenjivanje ostalih poslova u stanici policije i nerealno oåekivanje da ñe skoro svi policajci biti na raspolaganju za patrole dovodi do problema u efikasnosti i efektivnosti rada. broja i vrste saobrañajnih sektora. U ovo vreme se ne raåuna osnovna obuka za saobrañajnog policajca. stareãina stanice saobrañajne policije moæe raåunati da svakodnevno ima oko 50% do 60% policajaca na raspolaganju za patrole. odnosno sa patrolnom sluæbom åine nerazdvojnu celinu. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 nja vozilom i sliåno.2. 356 . loãe realizacije i netaånih izveãtaja. deo ljudi odsustvuje sa posla zbog bolovanja i drugih razloga (slobodni dani). neophodno je planirati odreœeni broj policajaca za ove poslove. neophodno je planirati dovoljno ljudi i drugih resursa. Zato je vaæno posebne zadatke ãto åeãñe planirati tako da podræavaju patrolnu sluæbu. odnosno tuæiocu. poveñavaju efikasnost patrolne sluæbe. Preventivno propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja su veoma vaæni poslovi u kojima uåestvuju i uniformisani pripadnici policije. zaãtitu æivota i imovine. Kod saobrañajnih nezgoda policija kompletira uviœajnu dokumentaciju. Svaki sektor bi trebalo da ima po jednog rukovodioca sektora. saradnja sa ãkolama. ali se smatra da bi svaki policajac trebalo svake godine da provede makar 5 dana na struånoj obuci i usavrãavanju. Na godiãnjem nivou treba planirati odsustvovanja ljudi zbog godiãnjih odmora. rad sa ranjivim uåesnicima u saobrañaju. Minimalno vreme koje se planira za struånu obuku i usavrãavanje je veñe kod policajaca poåetnika i kod stareãina. do nezadovoljstva. ne bi trebalo da oni budu razdvojeni i nezavisni od policijskih patrola. rad sa recidivistima i drugim riziånim grupama uåesnika u saobrañaju su veoma vaæni za ukupnu uspeãnost policijske sluæbe u bezbednosti saobrañaja. 15. obavlja niz istraænih radnji (obavlja sluæbene razgovore. pomaæe istraænom sudiji. Broj rukovodilaca zavisi od veliåine stanice. akcija pojaåane kontrole i sl. P. Za posebne zadatke kao ãto su obezbeœenje. raspodela ovog perioda (npr. 13 Nema opãteg pravila.12 struåne obuke i usavrãavanja. za prevenciju kriminala. Treba imati na umu to da realizacija svakog posebnog zadatka slabi patrolnu sluæbu.

3) pribliæno jednako optereñenje patrola na razliåitim reonima u pogledu veliåine oblasti (duæine putne mreæe. onda policajci postaju nezadovoljni i neefikasni. Neki policijski autoriteti smatraju da ne postoji egzaktan metod odreœivanja patrolnih reona. Naime. Uvek se mora ostaviti dovoljno prostora za intuiciju i akumulirano iskustvo stareãine. U poåetku je raspodela policajaca vrãena prema veliåini prostora (tako da se cela povrãina grada ili staniånog reona podeli na reone jednake veliåine). Pri tome se polazi od stava da je uspeãan rad na patrolnom reonu osnova uspeha rada policijske stanice. Tu dolazi do izraæaja decentralizacija policijske funkcije. 5) obezbediti moguñnost brze i efikasne pomoñi svakom policajcu i u svakom vremenu od strane drugih policajaca na terenu.15. broj opasnih deonica i “crnih” taåaka na putu. gustina uliåne mreæe. raste sklonost ka korupciji i drugim nezakonitim poslovima. a posebno ako sve ili neke policajce preopteretimo radnim zadacima. Policajac u patroli prva je linija druãtva u borbi protiv kriminala. Raspodela ljudstva i drugih resursa odnosno za bezbedno odvijanje saobrañaja. Pri formiranju patrolnih reona i planiranju patrola trebalo bi postiñi sledeñe: 1) decentralizovati ukupan problem na manje celine.). polazi se od osnovnog principa da bi patrolni policajci trebalo da budu rasporeœeni po reonima 357 15. obima saobrañaja. struktura saobrañajnh prekrãaja i drugih dela. zatim prema duæini putne mreæe (ukupna duæina putne mreæe se podeli na jendake patrolne reone).). a posebno na pozive graœana i uåesnika u saobrañaju.3. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . na pojedinim reonima javlja se sve viãe problema u odvijanju saobrañaja. poåinju izbegavati radne obaveze. Ukoliko se loãe planira raspodela policajaca na patrolne reone. S druge strane. a posebno kod poåinilaca saobrañajnih prekrãaja ostvariti utisak da se saobrañajni policajac moæe pojaviti uvek i na svakom mestu. prema veliåini saobrañaja (pri podeli na patrolne reone vodi se raåuna o veliåini saobrañaja) itd. kao i da je efektivna patrolna sluæba temelj policijske organizacije. Danas se pri podeli na patrolne reone uzimaju u obzir i drugi faktori: broj saobrañajnih prekrãaja. åeãñi su zastoji u saobrañaju. jer se pri tome mora voditi raåuna o velikom broju faktora i njihovom razliåitom znaåaju u datim uslovima. rastu zahtevi da promene sluæbu (da idu iz saobrañaja u druge linije rada. Svi ostali poslovi stanice policije treba da budu u najveñoj meri podreœeni ovim zadacima. saobrañajni prekrãaji i saobrañajne nezgode. vrsta i vremenska neravnomernost saobrañaja itd. 6) pokrivanje celokupne teritorije i svih puteva u skladu sa potrebama za policijskom uslugom. æale se na neravnopravan poloæaj. 4) obezbediti jednako vreme reagovanja na nebezbedne pojave. obima problematike bezbednosti saobrañaja i sl. broj raskrsnica. 2) kod svih uåesnika u saobrañaju. da idu u administraciju i sl. pojedinaåna inicijativa. On je pojedinaåno odgovoran za stanje na svom patrolnom reonu. ali u okviru opãte strategije i taktike policijske sluæbe.

Zato je neophodno neprekidno prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja: prekoraåenja brzine. 15. odnosno svakog policajca. Zato je neophodno voditi dobre baze podataka o stanju bezbednosti (saobrañaja) i periodiåno (na period ne duæi od 5 godina) preispitivati granice patronih reona. slabije pokrivene oblasti. nepravilno kretanje peãaka i sl. Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa Intenzitet saobrañaja. Ukoliko se slabo i nesistemski prate navedena obeleæja bezbednosti saobrañaja. Treba imati na umu to da uspostavljanje novih granica patronih reona moæe doprineti i “migraciji” kriminala u druge. pa åak i za pojedine deonice puteva ili smerove saobrañaja na istoj deonici. nepoãtovanje zabrana i ograniåenja i sl. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 proporcionalno problematici i veliåini posla koji treba da obavljaju.Lipovac. – vremensku raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica.). voænje pod uticajem alkohola. ali je manji saobrañaj na otvorenim putevima. P. Ukoliko se primanje zarada moæe vezati za neki pe358 . voænje pre sticanja prava na upravljanje. neravnomernost po danima u toku meseca. Na osnovu neprekidnog i sistematskog prañenja mogu se uoåiti meseåna neravnomernost u toku godine. ali opada saobrañaj u veñim gradovima. raste saobrañaj u turistiåkim centrima.3. Na primer. Brojni su primeri da je uspostavljanje patronih reona ili sektore doprinelo miru i bezbednosti u tim oblastima. za pojedine puteve. Pomenute neravnomernosti su razliåite za pojedine oblasti. Na osnovu analize (ãestomeseånih i godiãnjih) izveãtaja odreœuje se srednji broj poslova po kategorijama i duæina vremena koja je potrebna za obavljanje pojedinih poslova. Tako se odreœuje radno optereñenje svakog patrolnog reona. – prostornu raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. U vreme praznika rastu intenziteti saobrañaja na pojedinim putnim pravcima. onda bi trebalo prostornu raspodelu aktivnosti vrãiti na osnovu struåne analize saobrañajnih nezgoda na mreæi puteva i ulica. Prostorna raspodela poslova na patrolnom reonu ili sektoru se vrãi na osnovu analize obima i strukture problematike bezbednosti saobrañaja. voænje tehniåki neispravnih i neregistrovanih vozila. – strukturu saobrañajnih nezgoda prema vrsti i – strukturu greãaka koje najåeãñe doprinose nastanku saobrañajnih nezgoda. niti problematika bezbednosti nisu konstantni u toku vremena. U letnjim mesecima (vreme godiãnjih odmora) situacija je obrnuta: raste saobrañaj na otvorenim putevima (posebno na nekim magistralnim putnim pravcima). Pri tome bi trebalo imati na umu: – trend saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica u dræavi. neravnomernost po danima u toku sedmice i åasovna neravnomernost u toku dana. nepoãtovanja reæima saobrañaja (prolasci na crveno svetlo. u zimskim mesecima veñi je saobrañaj u gradskoj oblasti. u regionu i na posmatranom staniånom podruåju.3.

Na primer. a u popodnevnim satima je obratno. prelaze kolovoz van obeleæenog peãaåkog prelaza. broj i struktura sobrañajnih nezgoda su najvaæniji ulazni podatak pri odreœivanju konaånog rasporeda patrola. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja. nego intenzitetu saobrañaja. otvoreni putevi sa iznenadnim preprekama i sl. Raspodela ljudstva i drugih resursa riod u toku meseca (poåetak meseca) onda rastu intenziteti saobrañaja u tim periodima meseca. nema nepropisnih preticanja.3. ne poãtuju svetlosne signale na semaforu. u razliåitim uslovima i pri razliåitim intenzitetima saobrañaja menja se struktura saobrañajnih prekrãaja. malo vozila na putu. nepravilno se zaustavljaju i parkiraju i sl. Vremenska neravnomernost u broju i strukturi saobrañajnih prekrãaja i drugih delikata u saobrañaju su sledeñi vaæan ulazni podatak o kome se mora voditi raåuna pri rasporeœivanju patrola na terenu i odreœivanju njihovih zadataka. prema industrijskim i administrativnim centrima. broj nezgoda zbog prekoraåenja brzine je proporcionalan broju prekrãaja u vezi brzine. S druge strane. peãaci ne prelaze kolovoz na mestima van obeleæenog peãaåkog prelaza. Broj saobrañajnih prekrãaja nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja.) dogaœa se neproporcionalno veliki broj najteæih saobrañajnih nezgoda. voze pod uticajem alkohola. u nekim saobrañajnim uslovima. jer je saobrañaj veoma gust. ne poãtuju znak “stop”. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ. U dane vikenda raste saobrañaj na otvorenim putevima. nema najopasnijih saobrañajnih prekrãaja. jer nema uslova za preticanje. u nekim saobrañajnim uslovima. prav i pregledan put i sl. proveravati redovnim i povremenim analizama intenziteta i strukture saobrañaja. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . U ranim veåernjim satima pojaåavaju se tokovi prema rekreativnim i drugim centrima atrakcije. 359 15. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice). Suprotno tome. za svaki konkretan sluåaj. Broj saobrañajnih nezgoda nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja. a u kasnim veåernjim i noñnim satima pojaåava se saobrañaj prema mestima stanovanja. nema saobrañajnih nezgoda ili nema nezgoda sa nastradalim licima (zbog malih brzina i drugih okolnosti). voze pre sticanja prava na upravljanje vozilom. Na poåetku vikenda raste saobrañaj u smeru od velikih gradova. broj nezgoda naletanja na vozilo ispred je proporcionalan broju prekrãaja nedræanja potrebnog odstojanja izmeœu vozila i sl. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ. Ova opãta pravila se moraju. nepravilno se kreñu kolovozom. a posebno nema nekih vrsta saobrañajnih prekrãaja (npr. U jutarnjim satima intenzivni su saobrañajni tokovi prema gradovima. jer je to fiziåki teãko i oåigledno opasno izvesti i sl. Suprotno tome. Konaåno. Istraæivanja pokazuju da se pre moæe tvrditi da je broj nezgoda proporcionalan broju odreœenih prekrãaja u saobrañaju.) vozaåi i drugi uåesnici u saobrañaju åesto åine vrlo opasne prekrãaje: znaåajno prekoraåuju ograniåenu brzinu.15.). u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja. Na primer. a smanjuje se u veñim gradovima. nema znaåajnijih prekoraåenja brzine. voze za vreme zabrane. a na kraju vikenda u smeru ka gradovima. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice). Sa druge strane.

poveñava se kontrola u pojedinim periodima i ostavlja utisak stalnog prisustva. U naãim uslovima prva smena åesto poåinje od 6 sati. 2000. zaãtitu æivotne sredine i kvalitet æivota). a na osnovu izveãtaja visoke ekspertske grupe za politiku evropske bezbednosti na putevima. zadacima i prihvañenim naåinom rada. 15 International Road Safety Strategy.15 Ovaj dokument je pripremila meœunarodna organizacija za preventivu na putevima (PRI)16 koja okuplja preko 50 dræava.4. najåeãñe postoji ustaljen ãablon planiranja patrolne sluæbe u tri konsantne smene. Konaåno.14 a ubacivanjem posebnih patrola u razliåitim vremenima. razvoj metodologije planiranja. Lisabon. Naprotiv ona je deo nacionalnog sistema zaãtite koji se usaglaãava i usmerava na globalnom nivou. organizaciju pomoñi povreœenima. ciljevima. PLANIRANJE RADA I RUKOVOŒENJE RADOM STANICE SAOBRAÑAJNE POLICIJE 15. pomaganje povreœenima u nezgodama.4. smene ne moraju da poåinju u isto vreme.Lipovac. Bolje je da uåesnici u saobrañaju uvek i na svakom mestu oåekuju patrolu. PRI. – mere (koje su sistematizovane na ponaãanje. promene ponaãanja. propisi. 16 PRI – La Prevention Routiere Internationale. puteve. 15. 360 . tako da u periodu najveñeg oåekivanog posla na teren izaœu dve smene. putevi. Dokument obuhvata nekoliko vaænih poglavlja: – osnove (osnovni problemi i pravci delovanja). 14 Na primer. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Patrolna sluæba se najåeãñe planira u tri smene od po osam sati ili u åetiri smene od po ãest sati. od 16 do 24 sata i od 0 (24) do 8 sati. – mere s ciÿem pomoñi zemljama u razvoju (obuka osoblja. Danas se na globalnom nivou razmatraju problemi bezbednosti saobrañaja i donose odgovarajuñi dokumenti meœu kojima je posebno vaæna meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja (International Road Safety Strategy). Ipak. Veoma je vaæno shvatiti da saobrañajna policija ne moæe i ne sme delovati izolovano. propise. od 8 do 16 sati. vozila.1. Smene se mogu preklapati. White book. Ona deluje u skladu sa zahtevima druãtva i u skladu sa druãtvenim vizijama. finansiranje. P. Planiranje rada saobrañajne policije Saobrañajna policija je jedan od subjekata u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja. uspostavljanje partnerskih projekata) i – nadgledanje delotvornosti preventivnih akcija. kazne. kako prekrãioci ne bi mogli da shvate sistem planiranja i utvrde pravilo kada je put nepokriven patrolama. prañenje efekata preduzetih mera. zbog jednostavnosti planiranja.

COM(2000) 125 final. European Transport Policy For 2010: time to Decide. European Transport Safety Council (ETSC). 17 National 18 White Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije PRI je usvojila i Kodeks dobre prakse za izradu nacionalnih strateãkih planova bezbednosti saobrañaja. PRI. brzina. u Evropi je prihvañen Evropski kodeks policijskog rada23 i Evropska strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja24 u kome su dati okviri i standardi rada policije u saobrañaju. Australija veñ tradicionalno donosi nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. 2002. 361 15. Svaka dræava bi trebalo da donese nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. Australian Transport Council. 25 The National Road Safety Strategy 2001 – 2010. sigurnosni pojasevi i prolasci na crveno). Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Konaåno. 2000. principe i strateãke mere bezbednosti saobrañaja koje ñe se sprovoditi u narednom periodu. 22 Past. Preporuke. Strategije bezbednosti saobrañaja. Paper. 2000. Komitet ministara saveta Evrope. 24 Police Enforcement Strategies To Reduce Traffic Casualties in Europe. 1997. CEMT/CS(2002)7/PROV. Na primer. Npr. Brisel.4.15. KEMT (Konferencija evropskih ministara transporta) je donela dokument “Proãlost. vizije. 23 Evropski kodeks policijske etike. 19 ETSC – European Transport Safety Council. zadatke u bezbednosti saobrañaja. jer se u njima definiãu i kljuåne oblasti rada u bezbednosti saobrañaja u planiranom periodu (npr. 20 A Strategic Road Safety Plan for the European Union. Znaåajne meœunarodne organizacije su usvojile svoje strateãke dokumente o bezbednosti saobrañaja. Evropski savet za bezbednost saobrañaja (ETSC)19 je pripremio Strateãki plan bezbednosti saobrañaja za EU. alkohol. Vrnjaåka Banja. Evropska unija je definisala svoju saobrañajnu politiku do 201018 u kojoj je ocenila sadaãnje stanje transporta u EU i definisala oko 60 mera koje ñe se sprovesti do 2010.26 Poslednja dva dokumenta su najvaæniji okvir za planiranje rada saobrañajne policije. Strazburg.. Lisabon. problem. 21 Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Npr. K. na osnovu svih nabrojanih dokumenata definiãe se nacionalna strategija policijske prinude i godiãnji planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja. Na osnovu nacionalne strategije donose se nacionalni planovi bezbednosti saobrañaja (obiåno na godiãnjem nivou) koji definiãu zadatke pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. 2005. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. ciljeve (dugoroåne i kratkoroåne). 26 Lipovac. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . godine. Brisel.17 Na nivou velikih regiona vrãi se strateãko planiranje saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. 2001. sadaãnjost i buduñnost bezbednosti saobrañaja”22 i druge strateãke dokumente. 2000. Brussels. na meœunarodnom planu se usaglaãavaju i strategije policijske prinude u bezbednosti saobrañaja. Present and Future Road Safety Work in Ecmt. 2001.25 Nacionalne strategije definiãu stanje. Evropska komisija. Melburn. ETSC. Npr. Zbog izuzetnog znaåaja rada policije u bezbednosti saobrañaja. 1999.20 a EU je usvojila i Prioritete EU u bezbednosti saobrañaja21 i druge dokumente.

nacionalni planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja.. region) i planova policijskog rada na viãem nivou (strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja. – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije. – prijem patrola po povratku sa sluæbe. broj akcija pojaåane kontrole.2. Policija ima velike moguñnosti i obavezu da pomogne lokalnoj zajednici da prati stanje bezbednosti saobrañaja. a zatim da svoje aktivnosti dobro uklopi u rad ostalih subjekata. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. – izrada dnevnih rasporeda sluæbe. broj kontrola na putu. – saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja. B. Krsto Bezbednost saobrañaja 15. P. – nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice. Utvrœivanje planova rada. procenat otkrivenih pijanih vozaåa u saobrañaju.4. ali moraju biti usaglaãeni i sa strategijama i planovima lokalne zajednice. 27 15 Miliniñ. – instruktivno-kontrolna delatnost. periodiåni i meseåni planovi) i prañenje njihove realizacije. okvir koji je definisala zajednica i viãe organizacione jedinice. a zatim kljuåne oblasti rada. zadatke i mere koje ñe se preduzimati u posmatranom periodu. Ovi planovi rada bi trebalo da obuhvate kratak prikaz najvaænijih obeleæja postojeñeg stanja indikatora bezbednosti saobrañaja i saobrañajnih nezgoda. – izdavanje pismenih nareœenja patrolama (priprema naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka). da podræi i pomogne strateãko planiranje aktivnosti svih subjekata na lokalnom nivou. planovi rada viãih organizacionih jedinica). seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. srednja brzina na putu. procenat vozaåa koji voze pre sticanja prava i broj otkrivenih u saobrañaju itd. 362 .). – saradnja sa drugim jedinicama OUP-a itd. Planovi rada se prave na osnovu nacionalnih i regionalnih strateãkih dokumenata zajednice (dræava. broj odsustvovanja sa posla. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. – otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). Neophodno je u planovima predivdeti i kvantifikovati indikatore kojima ñe se meriti uspeh u realizaciji planova (broj radnih sati. ciljeve. broj prekoraåenja brzine. Vrnjaåka Banja. procenat uåeãña pijanih vozaåa u saobrañaju. – struåno osposobljavanje i usvrãavanje radnika stanice. 2005.27 Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije ñe biti olakãano ako se pripremaju i realizuju planovi rada od godiãnjeg do meseånog nivoa. Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije obuhvata: – utvrœivanje planova rada (godiãnji. Konkretni planovi rada policije se moraju temeljiti na struånim analizama stanja bezbednosti saobrañaja.Lipovac.

stanje liåne opreme i naoruæanja. Ovaj nalog predstavlja konkretizaciju svih planova i rasporeda. vrãiti merenje brzine vozila koja dolaze iz pravca . da li su shvatili zadatke i sl.. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI .. i zaustavljati sva vozila koja voze preko 95 km/h – dobro vidljiva kontrola – saåiniti poseban izveãtaj o ekstremnim prekoraåenjima brzine. saobrañajne nezgode i drugi zastoji) i nareœuje postupanja saobrañajne 363 15.30 patrolno vozilo zaustaviti posle deonice – skrivena kontrola – ...15. Isprañaj patrole se vrãi oko 30 minuta pre poåetka patrolne sluæbe. a ostala vozila zaustavljati samo u prekrãaju . Izdavanje pismenih nareœenja patrolama.. Stareãina usmeno obrazlaæe i pojaãnjava svaki zadatak. blokade. pojaãnjava najvaænije probleme na terenu (aktuelni problemi u saobrañaju... od 7.. pripremljenost patrole za izvrãenje zadataka (da li imaju potrebne obrasce.. odnosno njihovi zamenici.. U dnevnom rasporedu se precizno definiãe vreme i prostor rada svake patrole i odreœuju pojedinaåna zaduæenja policajaca. Mada je Nalog veoma konkretan. Ne treba dnevne rasporede praviti po inerciji (prepisivati iz dana u dan). neophodno je da stareãina neposredno isprati svaku patrolu. u periodu od 11..). rutinski zaustavljati i kontrolisati svako peto. nekad se koriste prostorije deæurne sluæbe. .30 do 12. putniåko vozilo. odnosno pomoñnikom komandira.15 vrãiti kontrolu saobrañaja u mestu.00 sati. Na isprañaju patrole stareãina neposredno sagledava stanje svakog policajca i njegovu spremnost da izvrãi predviœene zadatke: liåni izgled. Neke stanice imaju posebnu prostoriju za isprañaj patrola.. umor. Na isprañaju se sagledava i ispravnost vozila i opreme u vozilu. od 6. jasno je da rukovoœenje stanicom mogu vrãiti samo iskusni i veoma struåni komandiri. belo.. u raskrsnici ulica .25 vrãiti nadzor u pokretu nad odvijanjem saobrañaja. Stareãina u dnevnim rasporedima sluæbe konkretizuje zadatke saobrañajne policije za posmatrani dan. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Izrada dnevnih rasporeda sluæbe.. ãtrajkovi.4. obuåenost.45 do 8. Saobrañajni policajci se staraju da dosledno sprovode postavljene zadatke. Pripremu ovih zadataka treba shvatiti veoma ozbiljno i uvek je raditi u saradnji sa voœom sektora. stareãina daje pismene zadatke svakoj patroli u vidu Naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka (patrolni list). u mestu . spremnost i motivisanost za izvrãenje konkretnih zadataka. S obzirom na oåekivani stepen konkretizacije zadataka u nalogu...).00 do 6. Stareãina vodi raåuna da zadaci u Nalogu budu u skladu sa svim strateãkim i planskim dokumentima i da budu ãto konkretniji.. a posebno o stanju indikatora i parametara bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju. u pravcu neposredno ispred oãtre krivine . U nalogu bi trebalo ãto preciznije naloæiti izvrãenje zadataka po vremenu i mestu izvrãenja (npr... u sluæbenim prostorijama... . veñ voditi raåuna o viãim planovima i konkretnim uslovima.. polazak patrole iz stanice u 6. pojaãnjava aktuelne dogaœaje znaåajne za izvrãenje zadataka: åita aktuelne depeãe. urednost. ne ulazeñi dublje u osnove iz kojih su ovi zadaci proizaãli. Na osnovu meseånih planova i dnevnih rasporeda sluæbe... i kontrolisati nepropisna preticanja – navesti u izveãtaju rezultate kontrole . a posebno obratiti paænju na prekrãaje ekstremnog prekoraåenja brzine .. garaæa i sl. Otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). a posebno kontrolu upotrebe sigurnosnih pojaseva i zaustavljanja na znak “Stop” .. domonstracije.

364 . da bi pratio kvalitet rada i posveñenost policajaca svom poslu. Stareãina koristi razne metode da ostvari ãto bolji uvid u rad svoje jedinice i svakog pojedinca u jedinici. stareãina upravlja stanicom. ako ona obezbeœuje lice mesta. izveãtaj o upotrebi sredstava prinude. Na osnovu sugestija stareãine. patrola kompletira ostale pisane podneske i izveãtaje. pisanih podnesaka. tako se uvaæava najvaæniji posao saobrañajne policije – patrolna delatnost. P. prijemom patrola i razgovorom o aktivnostima na terenu. Patrola kompletira pisani izveãtaj na poleœini naloga i usmeno pojaãnjava stareãini najvaænije aktivnosti. Kontrolna delatnost se odvija: 28 Izveãtaj o nezgodi popunjava patrola. prigovora na rad. Izveãtavanje o radu patrole vrãi se pismeno i usmeno. broj i struktura uoåenih prekrãaja. Pismeni izveãtaj na poleœini naloga je osnovni vid izveãtavanja o radu patrole i u njega se unose najznaåajnije aktivnosti patrole: broj kontrola. Usmeno izveãtavanje se ostvaruje radio vezom u toku izvrãavanja pojedinih zadataka. izveãtaja o kontrolnoj delatnosti i neposrednog uvida u izvrãavanje pojedinih zadataka. ali je neophodno i da neposredno izlazi na patrolne reone i liåno se uveri u naåin rada policajaca na terenu. U toku sluæbe. Konaåno. prijave. odnosno da bi ove zadatke u buduñnosti bolje prilagoœavao konkretnim moguñnostima policajaca. stareãina se upoznaje sa radom patrola kroz usmene kontakte putem radio veze. reãenja o prekrãajima. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 policije. Na osnovu struånog i neprekidnog prañenja stanja u stanici. Instruktivno-kontrolna delatnost. a drugi organ vrãi uviœaj. Prijem sluæbe je veoma znaåajan da bi stareãina uspeãno pratio i dobro shvatao stanje i probleme sa terena. Posebno korisne informacije dobija na osnovu izveãtaja patrola o patrolnoj delatnosti. Ovako se zaokruæuje proces planiranja i prañenja rada patrole. S druge strane.28 sluæbene beleãke. zapisnici o kontroli uåesnika u saobrañaju. Nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice je veoma znaåajna funkcija rukovoœenja. preduzete mere u vezi otkrivenih prekrãaja i ostale vaæne aktivnosti. obaveãtenja i drugi pisani dokumenti su najåeãñi pisani oblici izveãtavanja o radu patrole. izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi). odnosno lice koje on ovlasti. Prijem patrola po povratku sa sluæbe treba da vrãi stareãina. stareãina se na najbolji naåin upoznaje sa stanjem i najvaænijim problemima sa kojima se susreñe patrola u svom radu. stareãina odobrava izlazak na teren. staniånih evidencija i drugih dokumenata u stanici. Tek kada je uveren da je svaki policajac shvatio zadatke i da ih moæe uspeãno izvrãiti. usmenim izveãtavanjem o radu kada stareãina izaœe na lice mesta (radi kontrole ili pomoñi i organizovanja sloæenijih zadataka) i pri predaji sluæbe (posle patrolne sluæbe). da bi sagledavao naåin izvrãenja zadataka koje je naloæio. Ovo je i dobra prilika da stareãina shvati koliko su bili realni njegovi planovi i postavljeni radni zadaci. rada administracije. izveãtaja deæurne sluæbe. Ostali pisani izveãtaji (npr.Lipovac. Svaka patrola se posle patrolne sluæbe vraña u stanicu i predaje sluæbu stareãini (najbolje je da sluæbu preda stareãini koji je patrolu ispratio u sluæbu).

ostali vidovi obuke u stanici i sl.). Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije – u stanici (stareãina uz pomoñ deæurne sluæbe neprekidno nadzire rad patrola na terenu. niti usmenu primedbu na rad svojih policajaca. prati i stimuliãe obuku na kursevima i seminarima. a posebno: vrãi selekciju i upuñivanje policajaca na osnovni saobrañajni kurs. a u liånim kontaktima radio vezom ili na drugi naåin sagledava rad pojedinih patrola i naåin realizacije nekih zadataka). kada stareãina ostvaruje uvid u rad policajaca.15. poduåiti ih kako da rade u konkretnim uslovima. Stareãina prati struånost policajaca u stanici i planira njihovo usavrãavanje. bira i stimuliãe policajce – mentore da kvalitetno realizuju praktiånu obuku u stanici. Posebno je znaåajno da komandir stanice planira obuku svih stareãina i da stalno radi na svom ostruåavanju i struånom razvoju. Struåno osposobljavanje i usavrãavanje pripadnika policije je jedan od osnovnih uslova za struåan i efikasan rad saobrañajne policije. rad sa policajcima – mentorima u stanici. Stareãina jedinice saobrañajne policije. usmerava i koordinira rad patrola i deæurne sluæbe. – posredno na osnovu izveãtaja i pisanih podnesaka. Zato se podrazumeva da je komandir bio iskusan saobrañajni policajac koji ima veliki ugled meœu policajcima i koji im moæe pomoñi. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . a posebno sluæbene izveãtaje koji ukazuju na nepropisan i nesavestan rad). – naposredno na terenu uz znanje patrole (stareãina dolazi na mesto rada patrole. – posredno na osnovu prituæbi i prigovora graœana i ostalih saznanja (stareãina ne sme da ignoriãe nijedan prigovor. o problemima i slabostima koje uoåava). a svojim prisustvom i struånoãñu uliva poverenje meœu policajcima. bez znanja patrole (stareãina sa mesta na kome ga ne uoåava patrola prati rad patrole i stiåe odliåan utisak o kvalitetu rada. ukazuje na propuste i daje konkretna nareœenja koja mogu podrazumevati i neposrednu demonstraciju ispravnog postupanja). prati rad. Kontrolna delatnost se sprovodi na osnovu naloga (patrolnog lista). Veoma je korisno da se instruktivno-kontrolna delatnost realizuje u vreme izvrãenja sloæenih zadataka. seminari i struåna predavanja u stanici. odlazak u druge jedinice. a neãto åeãñe sa patrolom koju åine neiskusni ili policajci na åiji rad se graœani åeãñe æale.4. U toku godine stareãina bi trebalo da makar jednom izaœe i radi sa svakom patrolom (instruktivno-kontrolna delatnost). provere znanja. – neposredno na terenu. planira i organizuje stuåno usavrãavanje saobrañajnih policajaca u okviru redovne nastave u jedinici. Kontrolna delatnost na terenu i rad sa patrolom imaju elemente i instruktivne delatnosti. prima izveãtaj. a izveãtaji o kontrolnoj delatnosti treba da pomognu u prañenju i usmeravanju rada policajaca. Obuka policajaca je neraskidivo vezana za njihov rad i tako bi je trebalo i planirati: u godiãnjim planovima rada bi trebalo za svakog policajca predvideti vreme neophodno za obuku (pohaœanje kurseva i seminara u trening centrima. zajedno sa ostalim stareãinama treba da sagledava potrebe i organizuje struåno usavrãavanje polica365 15. rukovodi praktiånim delovima obuke saobrañajnih policajaca u stanici. sagledava obrazovne potrebe i upuñuje saobrañajne policajce na specijalistiåke kurseve i seminare.

P. Saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajna za efikasan i efektan rad saobrañajne policije. Posebno su vaæni prañenje prostorne i vremenske raspodele saobrañajnih nezgoda. Saobrañajna policija ima brojne kontakte sa graœanima. Stareãina bi trebalo da na osnovu uporedne analize stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije stalno unapreœuje rad policije. da su åeste nezgode u semaforizovanim raskrsnicama. dobiti podrãku u opremanju. Prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije je osnov za uspeãan rad i planiranje rada policije. ali i moguñnost rutinske kontrole koja se moæe odliåno iskoristiti za rad na rasvetljavanju brojnih kriviånih dela. Saradnja sa drugim linijama rada je veoma vaæan zadatak saobrañajne policije. U svakoj stanici saobrañajne policije trebalo bi da se svakodnevno aæuriraju karte saobrañajnih nezgoda na kojima se jednostavno i pregledno prikazuje koje nezgode. voænja pod uticajem alkohola. a rezultati rada bolji. Sa druge strane. prañenje vrsta nezgoda na putnoj mreæi. voænja neispravnih vozila itd. o ponaãanju uåesnika u saobrañaju. Mnogi zadaci iz nadleænosti OUP-a. nadzor nad odvija366 . Ako uspeãno saraœuje sa ostalim subjektima. Veoma kvalitetne analize stanja mogu se dobiti i od nauånih i struånih ustanova koje koriste baze podataka o nezgodma. sa kojim posledicama i gde se dogaœaju. Naime. Tako ñemo zadobiti bolju podrãku zajednice. a posebno u suzbijanju kriminala i otkrivanju izvrãioca kriviånih dela. danas se svako kriviåno delo realizuje i u saobrañaju i uz pomoñ vozila. a posebno za rasvetljavanje nezgoda sa nepoznatim uåiniocima.). Saobrañajna policija moæe da podstakne druge subjekte da preuzmu svoj deo odgovornosti. Saobrañajna policija je odgovorna za struåno i aæurno voœenje baza podataka o saobrañajnim nezgodama. tako ãto ñe ga prilagoœavati aktuelnim problemima i izvorima opasnosti. Na primer. Tada ñe graœani bolje prihvatati saobrañajnu policiju i pomagati joj u radu. o ranijim istraæivanjima i sl. kada. obuåavanju i u realizaciji svake naãe aktivnosti. prolasci na crveno. za reãavanje pojedinih dela u saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 jaca opãte nadleænosti (koji nisu zavrãili osnovni saobrañajni kurs) koji se ukÿuåuju u kontrolu i regulisanje saobrañaja. da pomogne koordinaciju rada viãe subjekata. prañenje najåeãñih i najopasnijih greãaka u saobrañaju. ako analize ukazuju da vrlo velike brzine åesto doprinose nastanku nezgoda. mogu se uspeãno reãiti u okviru rada saobrañajne policije.). Konaåno. Ovakve karte mogu pomoñi u planiranju i usmeravanju rada. onda ñe rad saobrañajne policije biti bolje podræan i uvaæavan. ali i druge izvore podataka o saobrañajnim obeleæjima (podatke o putevima.Lipovac. neophodna je saradnja saobrañajne policije sa drugim linijama rada. stareãina ñe usmeriti rad na otkrivanje prekrãaja prekoraåenja brzina ili prolaska na crveno itd. U buduñnosti bi trebalo razviti snimanje i uspostaviti prañenje najvaænijih indikatora bezbednosti saobrañaja (brzine vozila. da pomogne i olakãa rad drugih subjekata i svoj rad stavi u funkciju zaãtitnog sistema. o saobrañaju. nezaustavljanja na znak “Stop”. Ove baze podataka pruæaju ogromne moguñnosti za struåno sagledavanje stanja bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju i trebalo bi ih maksimalno koristiti. Saobrañajna policija je samo deo jedinstvenog zaãtitnog sistema i to treba stalno isticati i uvaæavati.

2003. Beograd.. Leonard and More. Miliniñ. Facultz of Crminal Justice. 1999. Uspeãan rad patrole na terenu podrazumeva uspeãan rad svakog policajca u patroli. 1997. D. Lisabon. 2005. Mada su pojedinaåno objaãnjeni. Jankoviñ. B. otkrivanje i sankcionisanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja mogu uspeãno vrãiti i pripadnici policije opãte nadleænosti. Monash University. Vrnjaåka Banja. Brisel. Police Science Series. Pagon. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. 2005. Lipovac. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement.. B. ETSC. Policing in Central ind Eastern Europe. Svi nabrojani poslovi se realizuju neprekidno. 2001. a Review of the Literature.. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). B. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. 2000. 2004. voænja pre sticanja prava. Tako se obezbeœuje bolja pokrivenost teritorije. bolja iskoriãñenost ljudstva i tehnike. Ljubljana. Miletiñ. K. nepoãtovanje reæima saobrañaja itd. 2000. 1994. smanjuje broj saobrañajnih policajaca i poveñava specifiåan subjektivni rizik kaænjavanja pojedinih prekrãioca (nepropisna parkiranja i zaustavljanja. M. COM(2000) 125 final. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. Brussels. D. Present and Future Road Safety Work in ECMT. New York. Pri. Evropski kodeks policijske etike.. G.. Strategije bezbednosti saobrañaja. jednovremeno i koordinirano u svakoj stanici saobrañajne policije. Zaal. Australian Road Research. Meãko. Canberra: Federal Office of Road Safety. International Road Safety Strategy.). Preporuke.. 1984. Traffic law Enforcement. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Beograd.. struåni skup bezbednost saobrañaja na putevima.. Saobrañajni fakultet. i Dobovãek. PRI. voænja neregistrovanih vozila. Literatura Armour.. Komitet ministara saveta Evrope. 2002. ovi poslovi su meœusobno isprepletani. 53. National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. 2000. 367 15. CEMT/CS(2002) 7/ PROV. Vrnjaåka Banja. 2000.Literatura njem saobrañaja. zavisni i meœusobno uslovljeni. White book. Past. Kontrola i regulisanje saobrañaja. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. ali i realizaciju i koordinaciju navedenih poslova rukovoœenja stanicom. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice. M. Lisabon. Strazburg. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Police Organization and Management. Report No.

Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe. 1999. 2001. Road Policing and Traffic. P. London. HMIC (Her Majesty’s Inspector of Constabulary) Thematic Inspection Report. Melburn. White Paper. 368 . European Transport Safety Council (ETSC). 2000. Australian Transport Council. Brisel.Lipovac. Evropska komisija. Home Office. European Transport Policy for 2010: Time to Decide. 1998. The National Road Safety Strategy 2001 – 2010.

2.3.4. Dosije sektora . Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada 16.16. SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16.1. Mesto i uloga voœe sektora i komandira 16. Poslovi i zadaci na sektoru 16.

a moæe da obuhvata podruåje jedne ili viãe mesnih zajednica ili deonice puteva. Naåelnik SUP-a predlaæe (Ministru) podelu podruåja na sektore. kojeg donosi ministar unutraãnjih poslova.7. kontrola i odgovornost).2. usmeravanje. 371 16. 1 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru (1.1. zadaci i naåin vrãenja poslova na sektoru i naåin voœenja evidencija. ORGANIZACIJA I NAÅIN REALIZACIJE SEKTORSKOG RADA Da bi se unapredio i uåinio ãto efikasnijim rad policije na terenu. Treba razlikovati dve situacije – dve vrste sektora i sektorskog rada: a) bezbednosni sektor na kome se poslovi bezbednosti saobrañaja realizuju u sklopu ostalih poslova i b) saobrañajni sektor na kome se osnovni sadræaj poslova odnosi na bezbednost saobrañaja. Sektor predstavlja prirodnu i bezbednosnu celinu. ali tako da se obezbedi jedinstveno obavljanje unutraãnjih poslova na sektoru (planiranje. POSLOVI I ZADACI NA SEKTORU Najznaåajniji poslovi i zadaci koji se realizuju na sektoru su: – zaãtita bezbednosti i ustavnog poretka. 16.1 Ovim aktom su ureœeni organizacija. Prema veliåini sektora. SAOBRAÑAJA . SEKTORSKI RAD U BEZBED. internim aktom – Uputstvom. Naåelnik SUP-a donosi i Odluku kojom se utvrœuju patrolni i pozorniåki rejoni na sektoru.1997). obimu problematike i broju angaæovanih ljudi razlikuju se sektor prve kategorije i sektor. organizuje se po sektorima. Organizaciju i naåin realizacije sektorskog rada u Srbiji je propisan posebnim. Poslovi i zadaci na sektoru obavljaju se po linijskom principu. koordinacija. pa i rad po pitanju bezbednosti saobrañaja.16.

– zaãtita od poæara. – kontrola prelaæenja preko dræavne granice. S druge strane. Posebno je vaæno da voœa sektora bude stalno angaæovan na istom sektoru. izveãtava stareãinu o stanju i problemima na sektoru. 16. – spreåavanje vrãenja i otkrivanje kriviånih dela i prekrãaja iz oblasti bezbednosti saobrañaja. – liåne karte. Na sektoru se angaæuje stalan tim koga åine voœa sektora i odreœeni broj policajaca (najmanje 7 radnika na sektoru 1. – obezbeœenje odreœenih liånosti i objekata i – bezbednost saobrañaja na putevima. Radnici na sektoru o svim bezbednosnim pojavama obaveãtavaju voœu sektora. – vrãenje nadzora i pruæanje struåne pomoñi organima. AMSA. – vrãenje kontrole vozaåa. preduzeña za odræavanje puteva i dr. P. – kontrola kretanja i boravka stranaca. On. kategorije. putne isprave. na osnovu dobrog poznavanja stanja na sektoru. – regulisanje saobrañaja i pruæanje pomoñi vozaåima i dr. pored nabrojanih. planira i neposredno rukovodi poslovima na sektoru. liåne i imovinske sigurnosti graœana. predlaæe nagraœivanje i kaænjavanje radnika na sektoru. na radnim sastancima sa stareãinama analizira stanje na sektoru. vozila i drugih uåesnika u saobrañaju. Na saobrañajnom sektoru se. – uoåavanje opasnosti na putevima i preduzimanje mera za njihovo otklanjanje. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 – zaãtita æivota. posebno realizuju i sledeñi poslovi i zadaci bezbednosti saobrañaja: – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja na sektoru. centri za obuku vozaåa.). odnosno 5 radnika na sektoru). MESTO I ULOGA VOŒE SEKTORA I KOMANDIRA Patrolna i pozorniåka delatnost. prati i ocenjuje rad policajaca na sektoru.3.Lipovac. Voœa sektora prati stanje na sektoru. uåestvuje u planiranju sluæbe i u pripremi zadataka patrolama. prebivaliãte i boraviãte graœana i drugo. i neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja su osnovni vidovi delovanja na sektoru. daje predloge. – obezbeœenje lica mesta i vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. organizacijama i preduzeñima kojima je zakonom povereno vrãenje odreœenih poslova u vezi bezbednosti saobrañaja (tehniåki pregledi. – nabavljanje. uåesnicima u saobrañaju. voœa sektora je policajac koji 372 . – odræavanje javnog reda i mira. dræanje i noãenje oruæja i municije. – vrãenje nadzora i obezbeœenje vrãenja vanrednog prevoza na putevima. – obezbeœenje zborova i drugih okupljanja graœana.

vrãi uviœaje najteæih saobrañajnih nezgoda. SAOBRAÑAJA . stanice i sektora vodi se dosije koji sadræi potrebne podatke od znaåaja za vrãenje poslova bezbednosti na posmatranom podruåju. dosije pozorniåkog reona. Ovo podrazumeva da se u liku voœe sektora stapaju funkcije odliånog policajca koji radi na sektoru i neposrednog rukovodioca. – planira. priprema i organizuje radne sastanke sa voœama sektora i odgovarajuñim linijama rada. DOSIJE SEKTORA Dosije sektora sadræi propisane sadræaje poåev od odluke o utvrœivanju sektora. struåno usmerava. pregled preduzeña koja raspolaæu dizalicama. pregled objekata od posebnog znaåaja itd. Imajuñi na umu osnovnu nameru da dosije omoguñi ãto kvalitetnije prañenje stanja i planiranje aktivnosti na sektoru. Meœutim. podelu sektora na patrolne i pozorniåke reone. skica podruåja sektora. SEKTORSKI RAD U BEZBED. pregled servisa i radnji za popravku vozila. a posebno za voœenje dosijea sektora.4.16. treba unaprediti sadræaje dosijea. komandir (rukovodeñi radnik): – predlaæe podelu staniånog podruåja na sektore. pregled objekata interesantnih sa aspekta bezbednosti saobrañaja. U tom smislu. spisak pripadnika policije koji obavljaju poslove na sektoru. organizovanje. Voœa sektora je odgovoran za stanje bezbednosti saobrañaja i uredno voœenje evidencija na sektoru. preko analize postojeñeg stanja i bezbednosnih procena. Dosije sektora neposredno vrãi poslove na sektoru (zajedno s drugim policajcima). usmeravanje i kontrola rada na sektoru vrãi se na nivou SUP-a i stanice (odgovoran je komandir). – kontroliãe voœenje dosijea sektora. On je spona izmeœu stareãine i policajaca – neposrednih izvrãilaca poslova. Na nivou policijske uprave. – planira. Planiranje. bezbednosna procena. 373 16. pregled preduzeña za odræavanje puteva sa punktovima zimske sluæbe. pregled vaænijih putnih objekata na sektoru. koordinira i kontroliãe rad na sektoru. pregled lica pod pojaåanim nadzorom i lokalnom kontrolom. pregled preduzeña za ãlepanje i uklanjanje vozila. neposredno prati rad i pruæa struånu pomoñ ostalim policajcima na sektoru (posebno kod sloæenih poslova). – obezbeœuje ustaljenost voœa sektora i radnika na sektoru i – obezbeœuje jedinstveno vrãenje poslova na sektoru. U Uputstvu2 su utvrœeni najvaæniji sadræaji dosijea saobrañajnog sektora: odluka o utvrœivanju sektora. organizuje. a posebno u delu koji se odnosi na struåno 2 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. pregled vaænijih transportnih preduzeña.4. – predlaæe broj radnika na sektorima. ovo treba shvatiti samo kao okvir i minimum sadræaja. 16. do nekih konkretnih podataka o licima i objektima koji su znaåajni za vrãenje poslova na sektoru.

Traffic Law Enforcement. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 2006. Dosije sektora se vodi ruåno. odnosno na sistemu za automatsku obradu podataka.. Saobrañajni fakultet. 2003. Rakiñ. Komitet ministara saveta Evrope. 31. Beograd.p. B. 1997. vol. Tako se omoguñuje struåno usmeravanje rada na sektoru.. V. Jankoviñ. o saobrañajnim prekrãajima. Brisel.. Strazburg.. Report No. Posebno je vaæno da se u dosijeu sektora naœu kvalitetni podaci o saobrañajnim nezgodama. Kontrola i regulisanje saobrañaja. G. neravnomernost i struktura saobrañaja). Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe. Beograd.Lipovac. 2000. a Review of the Literature.. MUP RS. Milijeviñ. European Transport Safety Council (ETSC). Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Beograd. 31-43. Petroviñ. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Loznica (seminarski rad). 2006. Police Organization and Management. Dosije saobrañajno sektora PS Lapovo (seminarski rad).. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Beograd. o vaænim obeleæjima bezbednosti saobrañaja i o saobrañajnim nezgodama. karte nezgoda na putu. 1994. 2006. 1999. Evropski kodeks policijske etike. Dosije sektora: Zrenjanin (seminarski rad). o radovima na putu. Beograd. Leonard and More. pojedinaåni dijagrami svake nezgode (ili makar svake nezgode sa nastradalim licima). 374 . I. Literatura Clarke. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). 2006. 1999. 2001. Miletiñ. D. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). S. Police Science Series. D. prostorna i vremenska raspodela nezgoda itd. Stefanoviñ. Beograd. P. o putu i putnim objektima. Zaal. Canberra: Federal Office of Road Safety. Preporuke. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 prañenje i procenu stanja na sektoru. Monash University. U dosijeu bi trebalo aæurirati podatke o saobrañaju (PGDS. Accident Analysis and Prevention. Kod svake nezgode bi trebalo da se evidentiraju i najvaæniji propusti i okolnosti koji su prethodili nezgodi. p. Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru.. New York. D. 53.

74. 22. 393 375 . 45. 257. 314. 305. 358 apsolutni pokazatelji 21. 42. 145. 132 algoritam kampanje 318 Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja – NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) 128 Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila – USNCAP (US New Car Assessment Programme) 72 anketa 66. 308. 393 autotransportna preduzeña 92 B baze podataka 19. 70. 132. 24. 394 automobilske patrole 350. 80. 338. 334. 190. 44. 110. 132. 23. 291. 80. 109. 71. 258. 71. 150. 156. 394 bankina 97. 108. 71. 104. 63. 20. 185. 96. 24. 79. 253. 197. 314. 115. 27. 53. 4. 79. 254. 189. 69. 165. 201. 64. 79. 310. 35. 366. 244. 313. 306. 372. 314 C Case Study (studije sluåaja) 73. 173. 104. 372 bezbedno odstojanje 120 biciklistiåka saobrañajna patrola 350 brzina vozila 45. 304. 78. 351 autoãkola 93. 239. 338. 17. 3. 307. 144. 114. 93. 120. 128. 61. 65. 26. 171. 219. 131. 68. 123. 21. 127. 48. 159. 352. 158. 41. 371. 157. 97. 34. 303. 391 analiza ponaãanja (Behavioural analyses) 71 analize saobrañajnih nezgoda 70. 42. 47. 64. 265 berme 97. 336. 313. 98. 105. 27.INDEKS A ABS – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) 127. 111. 147. 256. 5. 310. 337. 151. 43. 105. 316. 309. 19. 62. 391. 270. 132. 390. 358. 242 aktivna bezbednost saobrañaja 5. 339. 30. 65. 128. 96. 238. 265. 338. 128. 334 auto-moto savez 260. 338. 329. 80 Australijski program za procenu novih vozila – ANCAP (Australian New Car Assessment Programme) 72 automobili 15. 343. 265 bezbednosni sektor 371 bezbednost saobrañaja 1. 23. 162. 292. 74 centar za obuku vozaåa 290. 303. 129. 139. 33. 69. 335. 304. 59.

9. 239 funkcionalna raspodela 353. 282. 305. 130. 214 fotografisanje 204. 125. 229. 299. 354. 7 drumski saobrañaj 4. 249 forsirano koåeçe 94. 215. 212. 205 fotodokumentacija 204. 207. 167. 269. 221. 171 Euro City vozovi 18 evidencije osiguranja 68 Evropski program za procenu novih i polovnih vozila – EuroNCAP (Euro New Car Assessment Programme) 73 F faktori bezbednosti saobrañaja 96. 168. 71. 283. 215. 298. 211. 199. 355 G grafiåki metod 204. 268. 173. 72. 207. 337. 214. 90.Lipovac. 232. 301. 208. 356 doobuka vozaåa 304 dosije sektora 373. 235. 287. 101. 240. 228. 288. 88. 41. 281. 290. 211. 11. 48 H helikopterske patrole 351. P. 248. 7. 270. 10. 144. 220. 206. 205. 105. 128. 291. 204. 374 druãtvene podele rada 6. 73. 238. 352 hitni izveãtaji o nezgodi 189 I IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu 41 ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol. 196. 171 finansijska javnost 256 FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila 41 fiksiranje lica mesta 191. 284. 203. 209. 355. 151. 207. 234. 248 etiologija 165. 89. 200. 120. Krsto Bezbednost saobrañaja D deåija sediãta 124 direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja 78 dinamiåki saobrañajni rizik 81. 233 godine promenjenog kvaliteta æivota – QALY (Quality Adjusted Life Years) 182 grane saobrañaja 9. 91 dnevni policijski izveãtaji 68 dokaz 51. 180 ekspertize saobrañajnih nezgoda 69 ekspertska metoda 74 elementi kampanje 319 eliminacija 211. 385 dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) 71 E efekat tunelskog vida 110 eksperimentalna i kontrolna grupa 319 eksperiment 16. 273. 236. 133 fenomenologija 165. 235. 206. 54. droge i saobrañajnu bezbednost 41 376 .

350 kampanje 112. 106. 263. 142. 179. 117. 342. 316. 210. 107. 341. 285. 198. 179 izuzimanje tragova 203. 200. 360 kacige 22. 113. 158. 269. 333. 124. 208. 42. 274. 343. 362. 344. 265. 183. 254. 79. 372 inspekcijsko tehniåki upravni poslovi 279 inspekcijski nadzor 295. 269. 366 industrijska revolucija 7 instruktorska dozvola 286. 363. 35. 143. 334. 358. 188. 327. 158. 155. 284. 292. 141. 273. 321. 149. 233. 141. 320. 315. 311. 322. 140. 325. 383 INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije 41. 321. 220. 358 IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) 41 IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) 24. 286 K kazne 34. 357 ispitivanje vozila 162. 295. 211. 182. 155. 308. 255. 95. 150. 307. 179. 206. 154. 332. 162. 219. 336. 329. 186. 298. 261. 123. 255. 273. 269. 268. 97. 124. 270. 190 iskljuåenje vozila 265. 297. 272. 365 intenzitet saobrañaja 93. 111. 178. 122. 249 izbegavanje nezgode 200 izloæenost saobrañaju 94 izveãtaji iz zdravstvenih ustanova 68 izveãtavanje 177. 310. 355. 310. 266. 317 identifikacioni tragovi 219 IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije 41 indikatori bezbednosti saobrañaja 176. 152. 69. 248. 342. 125. 254. 152. 292. 318. 335. 74. 313. 336. 328. 364. 338. 243 377 . 145. 280. 363 IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje 41 izloæenost saobrañaju 83. 188. 179. 147. 63. 259. 344. 150. 149. 364 izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja 27 izvrãni organi 253. 72. 254 J Japanski program za procenu novih i polovnih vozila – JNCAP (Japaniese New Car Assessment Programme) 72 javni putevi 47. 110. 142. 187. 153. 340. 124. 333 iskljuåenje vozaåa 162. 93. 264. 256. 320. 265. 221. 159. 145. 108. 330. 213. 331. 74. 320. 333.Indeks IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa 41 identifikacija 117. 337. 261. 128. 209. 272. 31. 206. 352. 249. 215. 77. 304. 339 iskustvo 27. 179. 306. 153. 318. 143. 333. 155. 146. 272. 123. 322. 288 Internet 72. 281. 205. 75. 147. 309 javnosti 33. 160. 105. 320. 353 javni rizik 81. 204. 339. 308. 275. 81. 270. 146. 308. 299. 112. 61. 264. 143. 73. 144. 83 JIS – jedinstveni informacioni sistem 68. 280 interventno regulisanje 259. 309 instruktivno-kontrolna delatnost 362. 185. 161. 267. 187. 204. 319. 322 karakteristiåni detaÿi 242. 177. 139. 169. 259. 320. 144. 351. 195. 183. 147. 139. 306 isprañaj patrole 362. 343. 184. 270.

315. 167. 182. 176. 94. 361. 71. 118. 32. 184. 289 konflikti u saobrañaju 67. 360 metod eksperimenta 71 metod komparacije 73 metod merenja 67 metode fiksiranja 191. 206. 338 modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli) 176. 249 koncepti integralnog transporta 18 Konferencija evropskih ministara transporta – CEMT (Conference of Ministares of Transport) 40. 177. 207. 74. 140. 73. 334. 361 meœunarodni izvori 43.Lipovac. 298 mesto sudara 221. 41. 194 kriminalistiåki znaåaj 202. 65. 315. 59. 148. 77. 150. 154. 165. 66. 151. 93. 42. P. 222. 298. 117. 161. 100. 314. 264. 203. 249 Meœunarodna automobilska federacija – FIA 42 Meœunarodna motociklistiåka federacija – FIM 42 Meœunarodna unija za javni transport – UITP 42 Meœunarodna klasifikacija bolesti – ICD (International Clasification of Diseases) 182 Meœunarodna organizacija za preventivu – PRI) 40. 372. 44 Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz – IRU (International Road Union) 41 mera bezbednosti 159. 235. 335. 149. 178. 363. 231. 269. 366 L laæni tipiåni tragovi 226 linijski tragovi 227. 202. 227. 373 koncentrisani tragovi 226. 188. 94. 243. 116. 130. 273. 108. 99. 242. 78. 289. 144. 338 kontejner 14. 362 koncentracija alkohola 110. 249 metodologija 26. 264 kontrola ponaãanja vozaåa 264 kontrola prava uåeãña 264 kontrola trenutnog psihofiziåkog stanja 264 kontrolna grupa 319 kontrolni zdravstveni pregled 161. 360 Meœunarodna organizacija za standardizaciju – ISO (International Standard Organization) 41 Meœunarodna putna federacija – IRF (International Road Federation) 41 meœunarodne organizacije 37. 264 kontrola vozila 161. 248. 184. 200. 315 kriminalistiåke definicije 193. 211. 334. 226. 117. 229. 232 M makrotragovi 223 markiranje tragova 230 medijska javnost 256 mehanoskopsko uklapanje 221. 95. 215 mikrotragovi 223 modeli 8. 33. 22. 71. 213. 185. 18. 205. 308. 254. konfliktna tehnika 94. 73. 328. 240 kriviåno delo 194. 361 merenja 67. 23. 150. 333. 220. 94. 67. 209. 201. 315 kontrola stanja puta 265 kontrola uåesnika 143. 244. 122 Korigovana Hedonova matrica 104 kompas 7 komandir 354. 286. 180 modeli posledica 183 378 . 187. 255. 95. 288. 93. 95. 179. 255. 177. 195. 188. 75. 365. 208. 177. 330. 180. 207. 315. 40. 183. 213. 222. 46 kontramere 19. Krsto Bezbednost saobrañaja kljuåne oblasti 137. 254. 496. 179. 78. 181. 332. 270. 196. 74. 70. 369. 149. 221. 361 konferencije za javnost 336 konflikti 67. 22.

29. 66. 205. 143 obrazovno-vaspitne ustanove 254 odnos saobrañajne policije i javnosti 310. 78. 364. 82. 342. 313. 195. 74. 79. 23. 53. 358. 331. 94. 333 NRSC – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) 383 O oåekivana vrednost kazne 140. 81. 256. 80. 232. 273. 167. 61. 97. 318. 300. 306. 197. 18. 116. 161. 41. 183. 154. 200. 322. 64. 180 modeli bezbednosti saobrañaja 165. 80. 223. 219. 255. 154. 237 opãti rizik kontrole 141 opisni (deskriptivni) model 176. 100. 35. 21. 39. 320. 222. 265. 189. 265 nasloni za glavu 64. 308. 273. 305. 210. 65. 115. 28. 224. 195. 140. 85. 206. 172. 258. 88. 265. 374 nauka 6. 259. 208. 92. 269. 68. 155.Indeks modeli predviœanja (analitiåki makro modeli) 176. 289 nadzor 47. 132. 228 nivo bezbednosti saobrañaja 59. 283. 182. 236. 327. 281. 117. 313. 214. 66. 299. 69. 258. 174 novåana kazna 152. 297. 292. 310. 275. 261. 354. 284. 86. 88. 71. 306. 234. 305. 189. 317 najãira javnost 74. 264. 330 organ unutraãnjih poslova 48. 362. 334. 198. 267. 153. 79. 255 nastradali 4. 94. 226. 271. 133. 228. 265. 363. 127 nauåne metode 59. 307. 189. 81. 123. 329. 339. 290. 197. 303. 264. 78. 366. 56. 87. 74 nauåne ustanove 34. 347. 73. 80. 292. 283. 266. 91. 325. 352 organ za saobrañaj 263. 342 osposobljavanje 21. 373 najugroæenije grupe 311. 214. 298. 177. 118. 133. 316. 75. 95. 257 nadleæni organi 47. 121. 313. 283 obeleæja bezbednosti saobrañaja 28. 196. 344 nezavisna tela i komisije za nadzor 189 netipiåni tragovi 224. 255 nauåno posmatranje 70. 282. 255. 162. 350. 53. 314. 225. 189. 70. 265. 232. 41. 263. 120. 142. 176 motociklistiåke patrole 350 mulaæiranje 205. 295. 295. 343. 93. 374 obezbeœenje tragova 199. 62. 210. 311. 71 negativni efekti 63 nematerijalne posledice 23 neposredne kontrole 133. 176 ograniåena odgovornost 52. 257. 155. 310. 233 opomena 265. 146. 190. 56. 254. 302. 33. 330. 73. 161. 307 osiguranje 49. 214. 231. 168. 263. 99. 99. 305. 284. 67. 84. 183. 325. 303. 184. 314 normativne definicije 173. 273. 70. 63. 116. 254. 308. 77. 337. 90. 54. 266. 272. 359. 123. 167. 268. 80. 304. 141 oãteñenja 52. 200 opasne situacije 69. 344. 338. 67. 303. 298. 99. 67. 307. 255. 72.372. 89. 59. 266. 106. 341. 372 neposredni uvid 299. 365 OTA – Svetska turing i automobilska organizacija 41 oznaåavanje tragova 231. 351. 344 OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Cooperation and Development) 24. 26. 183. 328 nareœenja 229. 230 objektivni rizik 119. 53 okolnost nastanka saobrañajnih nezgoda 68. 336. 341. 144. 179. 211. 288. 131. 158. 339. 338. 306 nevladine organizacije 40. 229. 321. 329. 233 N naåin fiksiranja 233 naknada ãtete 52. 219. 328. 65. 125. 254. 271. 309. 273. 83. 233 379 . 285 Osnovna Hedonova matrica 103 osnovna naåela 211. 55. 265. 266. 195. 363. 161.

328 politiåke partije 159. 28. 141. 69. 360. 6. 153. 325. 108. 17. 41 pasivna bezbednost saobrañaja 5. 80. 223. 33. 126. 292. 52. 321. 349. 292. 160 public relations-PR 328. 64. 257. 13. 13. 196. 231. 188. 91. 343. 73. 104. 183. 149. 67. 50. 337. 104. 321. 358. 315. 126. 72. 321. 98. 202. 366 podrãka kampaçama 150. 198. 169. 80. 97. 46. 265. 343. 357 politiåka javnost 74. 153. 178. 51. 356. 79. 320. 23. 249 povrede 52. 319. 177. 84. 272. 340. 188. 69. 255. 201. 273. 352. 168. 229. 181. 159 pravosuœe 254. 226 pravne norme 39. 73. 149. 123. 350. 320. 154. 318. 268. 354. 184. 65. 12. 53. 147. 207. 122. 221 prvenstvo prolaza 97. 327. 273. 25. 222. 253. 356. 119. 185. 350. 320. Krsto Bezbednost saobrañaja P paleta 18. 266. 360. 333. 364. 333. 366. 18. 231 pravi tipiåni tragovi 225. 229. 338. 314. 264. 347. 78. 55. 355. 174. 170. 307 procesualistiåka definicija 193 pronalasci 3. 254 ponaãanje 22. 311. 132. 264. 270. 189. 336 policajac 70. 333. 180. 334. 220. 53. 123. 106. 328. 351. 176. 274. 105. 352. 167. 35. 26. 80. 125. 315. 52. 68. 167. 318. 56 prevozilac 49. 11. 92. 147. 313. 347. 9. 339. 9. 256. 52 prevoz robe 13. 173. 360 peãaåke patrole 349 planiranje rada 98. 332. 223. 317. 352. 363. 54. 356. 177. 297. 88. 264. 93. 188. 336 posledice nezgode 5. 144. 115. 170. 106. 93. 361. 328. 254. 327. 343. 352. 357. 282. 154. 63. 139. 184. 355. 344. 337. 144. 293. 335. 207. 182. 128. 150. 125. 354. 269. 113. 342. 21. 364. 124. 199. 120. 64. 126. 185 patrole 120. 314 posledice saobrañajnih nezgoda 5. 108. 128. 20. 145. 114. 372. 263. 97. 116. 16. 126. 356. 153. 360. 111. 15. 133. 142. 356. 214. 27. 68. 347. 366 poniãteçe registracije 280. 255. 127. P. 181. 339 380 . 351. 94. 327. 298. 353. 21.Lipovac. 306. 56 prikÿuåni putevi 131 privreda 3. 249. 127. 367. 298. 189. 187. 78. 310. 137. 30. 103. 317. 119. 315 postojeñe staçe 26. 179. 321 pokazatelj bezbednosti saobrañaja 20. 125. 34. 53. 365. 373 policija 19. 321. 342. 255. 145. 335. 353. 162. 330. 7. 118. 18. 355 prevoz putnika i prtÿaga 50. 373 povrãinski tragovi 226. 285 poruke 150. 117. 148. 200. 108. 71. 181. 186. 222. 35. 183. 337 prekrãajni postupak 198. 285. 79. 254 putnik 7. 195. 143. 140. 206. 30. 141. 199. 132. 256. 105. 169. 358. 189. 355 prenosivi tovarni list 54. 341. 329. 362. 7. 79. 337. 56. 146. 333. 349. 339. 225. 319. 330. 94. 51. 219. 46. 65. 97. 254. 227. 372 patrolne sluæbe 268. 103. 205. 95. 219. 366 policijska funkcija 319. 179. 272. 182. 292. 362. 328. 357. 336. 267. 327. 70. 357. 313. 363. 315. 273. 219. 141. 360. 50. 10 prostorna distribucija saobrañajnih nezgoda 98 prostorna raspodela 69. 29. 54. 220. 161. 182. 111. 114. 41. 51. 183. 299. 80. 340. 48. 80. 149. 183. 107. 185. 93. 343 putar 149. 344. 183. 98. 267. 359. 184. 227. 79. 188. 265. 56 prepreke pored puta 132 preventivno-propagandni poslovi 259. 188. 168. 185. 197. 374 prostorno-vremenske analize 202. 354. 319. 23. 115. 49. 55. 365. 6. 90. 367. 154. 344 privredni prestup 265. 116. 355. 203.

90. 273. 107. 367. 63. 283 regulisaçe saobrañaja 23. 350. 243. 118. 17. 247. 354. 315. 13. 61. 171. 40. 336. 29. 271. 274. 271. 30. 239 saobrañajno policijske ispostave 349 saobrañajno pravo 37. 177. 63 saobrañajna patrola 350. 351 saobrañajni prekrãaji 42. 372. 285 registracija motornih i prikljuånih vozila 161. 162. 133. 165. 85. 179. 292. 46. 257. 233. 86. 62. 219. 374 saobrañajni put 4. 343. 149. 355. 175. 106. 222. 354. 366. 293. 114. 298. 232. 65. 161. 35. 280. 18. 152.Indeks R raspodela ljudstva 347. 62. 19. 39. 39. 314. 356 rizik kaæçavaça 140. 111. 41. 21. 228. 120. 329. 81. 215. 111. 150. 221. 161. 140. 281. 131. 307 saobrañajna sredstva 4. 33. 317. 174. 43. 149. 15. 314. 69. 150. 266. 169. 92. 59. 7 saobrañajna dozvola 264. 281. 130. 48. 356. 216. 351. 272. 20. 366 sasluãanje lica 299. 134. 359. 51. 208. 317. 352. 67. 352 saobrañajna signalizacija 265. 264. 203. 133. 121. 282. 78. 173. 271. 367 rutinska (sluåajna) kontrola 265. 196. 201. 313. 257. 115. 88. 94. 199. 140. 284. 132. 207. 182. 67. 374 saobrañajne patrole 337. 70. 171. 231. 18. 315. 191. 75. 129. 180. 178 rizik od nezgode 108. 283. 144 serija dogaœaja 168. 193. 105. 123. 330. 269. 301 rukovoœeçe 195. 337. 134. 32. 97. 224. 127. 116. 81. 79. 126. 355. 131. 23. 359. 259. 267. 263. 95. 162. 147. 154. 28. 169. 108. 285. 244 saradça 338. 213. 230. 210. 168. 18 saobrañajni rizik 81. 82. 141. 23. 372 relativni pokazateÿ 20. 307. 99. 49. 176. 200. 115. 282. 139. 222. 263. 77. 280. 221. 229. 372. 177. 142. 24. 111. 84 republiåki propisi 158 riziåne grupe 70. 366. 72. 272. 120. 351. 363. 371. 197. 170. 229. 243. 167. 172. 280. 89. 26. 125. 194. 162. 281. 87. 43. 357. 105. 266. 134. 5. 62. 242. 174 381 . 104. 314 rizik nezgode 121. 339. 317. 235. 273. 226. 63. 364. 259. 337. 360. 179. 80. 181 rizik otkrivaça saobrañajnih prekrãaja 140 rizik zaustavÿaça 140. 362. 184. 222. 143 rokovi 26. 128. 74. 5. 83. 220. 291. 330 saobrañajna nauka 59. 34. 333. 283. 203. 223. 64. 367 rizik nastanka saobrañajnih nezgoda 123. 132. 274. 84. 125. 347. 48. 363. 355. 22. 259. 331. 183. 364. 291. 309. 282. 217. 91. 133. 261. 255. 334. 352. 25. 31. 44. 140. 159. 335. 304. 157. 21. 91 saobrañajni sektor 356. 76. 227. 257. 71. 344 saobrañajni znaåaj 202. 309. 321. 258. 355. 132. 206. 202. 122. 198. 133. 103. 362. 373. 219 saobrañajne nezgode 4. 363 razgovori (Interviews) 71 reãeçe o upravnoj stvari 300 recidivisti 21. 168. 195. 56. 212. 93. 22. 316. 355 raspored sluæbe 362. 98. 214. 255. 63 saobrañajno-policijska prinuda 316 saobrañajno-tehniåka analiza nezgode 202. 62 saobrañajna trasologija 217. 53. 358. 334. 300 Savet Evrope 41. 152. 178. 181. 119. 171. 313. 85. 78. 68. 313. 354. 366 S saobrañajna delatnost 3. 356 registarske tablice 161. 373 saobrañajni sistem 9. 11.

185. 30. 149. Krsto Bezbednost saobrañaja sigurnosni pojas 22. 105. 69. 357. 255. 313. 84. 284. 306. 208. 215 skiciraçe 204. 28. 214. 360. 367 sudija za prekrãaje 152. 365. 187. 24. 121. 244. 84. 34. 309. 372. 268. 34. 112. 320. 254. 146. 133. 124. 171. 141. 143. 181. 178. 167. 151. 98. 349. 162. 63 ãtetni dogaœaji 52. 150. 360. 358. 146. 179. 154. 271. 106. 290. 258. 83. 361. 143 specifiåan rizik kontrole 141. 337. 352. 149. 49 subjektivni rizik 119. 181 statistike drumskih saobrañajnih nezgoda u Evropi i Severnoj Americi (Statistics of Road Accidents in Europe and North America) 28. 307. 174. 65. 343 T taåkasti tragovi 226. 332. 255. 177. 73. 148. 48. 213. 205. 397 stavovi 70. 111. 109. 120. 144. 266. 182 skupãtina 156. 311. 354. 297 stanice policije 347. 292 Skupãtina EU 41 socijalno zagaœivaçe 4. 268. 334.Lipovac. 207. 4. 103. 145. 360 sistemski pristup 22 situacioni plan lica mesta 202. 207. 73. 174. 106. 212. 257. 303. 123. 352. 227. 88 stepen poãtovaça propisa 266. 40. 203. 67. P. 320. 123. 203. 270. 363. 328. 3. 149. 32. 104. 161. 318. 70. 148. 362. 338 teorija sklonosti 21. 344. 314. 176 sposobnost 64. 97. 76. 269. 313. 209. 25. 127. 133. 119. 316. 143. 320. 174. 258. 356. 78. 157. 153. 77. 32. 200. 334. 214. 108. 372 tehniåko regulisaçe 63. 111. 291. 213. 134. 96. 194 sistem za zadræavaçe 124 sistem zaãtite 24. 73. 249 tamna brojka saobrañajnih nezgoda 79. 311. 316. 169. 254. 11. 35. 33. 361 struåna javnost 33. 335. 313. 209. 315. 214 skala oãteñeça pri povredama (IIS) 182 skica lica mesta 204. 93. 144. 145. 295. 159. 211. 162. 80. 204. 222. 115. 329. 353 sprovoœeçe zakona 144. 176 382 . 367. 71. 145. 253. 63 specifiåan rizik kaæçavaça 142. 105. 104. 316. 233. 132. 147. 206. 159. 256. 313. 125. 267. 314. 373 stanje bezbednosti saobrañaja 1. 249 skrañena skala povreda (AIS) 181. 215. 269. 68. 338 struåne organizacije 253. 12 ãtetne posledice saobrañaja 1. 213. 175. 24. 339. 344 subjekti saobrañajnog prava 37. 177. 36. 316. 64. 35. 340. 264. 123. 366. 298 studije interakcije (Interactional studies) 71 subjekti bezbednosti saobrañaja 27. 77. 254. 153. 103. 303. 328. 142 spell teorija 75. 255. 23. 88. 304 sistem radnji 193. 149. 201. 115. 331. 148. 125. 32. 32. 56 ÃSP – ãkolska saobrañajna patrola 273. 355 sudstvo 19. 97. 315. 99. 311. 366. 373 stanje kolovoza 131 statistiåke analize 22 statistiåki metod 66. 355. 199. 64. 143. 27. 363 sistem kazni 42. 189 svrha policijskog rada 256 Ã ãinski saobrañaj 10. 291. 295 tela za bezbednost saobrañaja 27. 117. 289. 158. 115. 315 strategija bezbednosti saobrañaja 27. 151. 152. 333. 364. 335 stepen motorizacije 19. 321. 144. 254. 314 stepen prihvatanja propisa 314. 314 tehniåki pregled vozila 159. 362. 81. 142. 318. 292. 33. 179. 255. 80 teæina nezgoda 103. 351. 255. 149. 74. 293. 151. 205. 34. 33. 75.

242. 103. 240. 343. 356 V vangabaritna vozila 280. 179 verbalni metod 204. 234. 162. 169. 208. 245. 219. 200. 202. 224. 308 ukucavanje broja motora i ãasije 280. 233. 233. 75. 230. 211. 290 usluge saobrañajne policije 257 usporenje 128. 226. 212. 234 tragovi voæçe 210. 228. 199. 226. 70. 305. 372. 211. 152. 127. 40. 247. 183 383 . 174. 270. 291. 385 unapreœivaçe vozaåa 162. 227. 284 umor 105. 55. 244. 363. 313. 210. 56 tragovi grebaça 234. 191. 202. 215. 234. 189. 255. 123. 243. 103. 337 vozaåki ispit 111. 207. 229. 373 uviœajna dokumentacija 189. 205. 172. 144. 28 U uåesnik saobrañajne nezgode 115. 214. 175 teorijska nastava 291. 194. 245 tragovi kretaça 223. 369. 134. 235. 352. 351 voœa sektora 354. 288. 154. 198. 216. 43. 221. 238 vreme koåeça 237 vreme odziva koåionog sistema 237 vreme porasta usporeça 237 vreme reagovaça vozaåa 237 vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda 98 vremenska raspodela 69. 144. 203. 205. 243 tragovi saobrañajne nezgode 217. 208. 304 unutraãnji izvor 40. 337. 290 vazduãni jastuk 64. 274. 200. 366 upravljaåke mere 26. 144. 44. 285. 220. 233. 238 ustavi – prevodnice 7 uviœaj 26. 222. 224. 306. 235. 286. 287. 222 UKBS – unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja 159. 290. 288. 232. 191. 97. 234. 279. 75. 231. 245. 246 trasa puta 131 TRRL – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) 27. 290. 363 UN – Ujedinjene nacije (United Nations) 27. 233. 169. 246 tragovi koåeça 194. 112. 203. 201. 292. 238. 234. 209. 240. 225. 304 tipiåni tragovi 224. 242. 203. 175 teorija zaraze 19. 372. 274. 289. 241. 68. 220. 159. 280. 228 tipiåni tragovi koji nedostaju 225. 246. 305. 293. 154 vozaåka dozvola 42. 233 videosnimaça 204. 194. 304. 264. 287. 264. 235. 46 uporedna analiza 99. 213.Indeks teorija sluåaja 19. 286. 354. 243 tragovi zanoãeça 234. 27. 214. 196. 104. 230. 161. 153. 167. 228. 242. 374 vrsta puta 130. 373 vozaåi poåetnici 112. 243. 269. 239. 209. 337. 162. 238. 293. 76. 235. 126. 303. 230. 304. 212. 153. 65. 338 vozna karta 51 VRC – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) 72 vreme prevoza 16 vreme intenzivnog koåeça 237. 358. 236. 244. 247 tragovi klizaça 210. 246. 223. 155. 303. 174. 112. 123. 284 vangabaritni teret 271. 366. 334. 249. 215. 234. 204. 299. 308. 235. 254 upravni poslovi 259. 226. 193. 204. 227. 76. 205. 237. 277. 286. 242. 199. 226 tipoloãka analiza 98 tovarni list 54. 227. 219. 207. 213. 232. 179. 69.

162 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima 47. 269. 289. 331 zagaœivaçe 4. 302. 227 zaãtitne mere 22. 157. 80. 273. 156. 264. P. 161. 214. 251. 309 znaåaj tragova 217. 249 zapreminski tragovi 226. 289. 205. 235. 209. 258. 273. 240. 206. 301. 228. 220. 285. 362. 104. 212. 57 William Haddon 103 Z zadaci saobrañajne policije 257. 246 Æ æalbe 267. 221. Krsto Bezbednost saobrañaja W WHO – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) 24. 268. 235. 161. 293. 268. 240. 196. 33. 288. 304 zamena inostranih vozaåkih dozvola 287 zanoãenje 127. 360. 211. 245 zapisnik o kontroli 269 zapisnik o uviœaju 193. 22. 23. 233. 256. 351 zdravstveni uslovi 287. 254. 208. 17. 156. 63. 255. 78. 255. 194. 334 zaãtitni sistem 23. 163. 185.Lipovac. 280. 244. 366 zbir ozbiÿnosti povrede – ISS (Injury Severity Score) 182 zdravstvene ustanove 49. 245. 303 æeljeno stanje 26. 234. 96. 253. 285. 103. 41. 254. 298. 242. 239. 68. 244. 27. 254 384 . 229. 204. 188. 243. 173. 158. 240. 114 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Republike Srbije 47. 128. 292. 270. 339. 198. 286. 269.

Evropska federacija za puteve www. Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja 11.co.unece.piarc.org/ 4.org 2. Nacionalni centar za istraæivanje u bezbednosti sobrañaja (Francuska) 12.etsc. 3. 5.uk/ www. www.org/ www. Naziv organizacije Ekonomska komisija UN za Evropu Svetska zdravstvena organizacija Evropska konferencija ministara transporta Evropski savet za bezbednost saobrañaja Svetska organizacija za puteve Laboratorija za istraæivanje transporta Institut za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja (Holandija) AVV centar za istraæivanje transporta (Holandija) Odbor za bezbednost saobrañaja (Holandija) Izvorni naziv The United Nations Economic Commission for Europe World health organization The European Conference of Ministers of Transport European Transport Safety Council Woorld road association Transport Research Laboratory Institute for road safety research AVV Transport Research Center Dutch transport safety board National road safety council France National road safety research center ERF European Union Road Federation Internet adresa www.int/en/ www.fr/ cnsr/index. 9.erf.be/ www. www.nl/ www. 6.trl.htm www.be 385 .fr/ 10. 7.nl/ www.who.rws-avv.inrets.rvtv.securiteroutiere .nl/ 8.cemt.swov. www.gouv.NAJZNAÅAJNIJE KORIÃÑENE INTERNET ADRESE Red.equipement. broj 1.

rospa.se/ www.uk/ www. Finska administracija za puteve 19.at/ www.gov. P.gov. Evropska opservatorija za bezbednost saobrañaja 25. Ãvedska administracija za puteve 16. Centar za istraæivanja bezbednosti autoputeva (SAD) 29. Britanija) 21.grsproadsafety.uk/ www.irte.fi/ www. Institut za obrazovanje u drumskom saobrañaja 28.org/ 386 . Parlamentarni savet za bezbednost saobrañaja (V.co.kfv.iihs.trl.se/ Safety The Swedish National Road Administration Road and Transport Research Institute Kancelarija za bezbednost saobrañaja (Austrija) Office of road safety Finnish Road Administration Royal Society for the Prevention of Accidents Parliamentary Advisory Council for Transport Safety Government’s THINK! Road Safety Scheme Driver and Vehicle Licensing Agency (DVLA) www.co. Statistiåki zavod odeljenje za bezbednost saobrañaja (Nemaåka) 14.tiehallinto. Osiguravajuñi institut za bezbednost autoputeva (SAD) European Road Safety Observatory Global road safety partnership AAA Fondation for traffic safety Institute of road traffic education Highway Safety Research Center Insurance Institute for Highway Safety www. Britanija) Bundesanstalt für Straßenwesen www.eu/ www.uk/ www.dvla. org/ www.aaafoundation.unc.vti.vv. AAA Fondacija za bezbednost saobrañaja 27.de National Society for Road www.uk/ www. Kraljevsko udruæenje za prevenciju nezgoda (V.erso. Globalna mreæa partnera u bezbednosti saobrañaja 26.ntf. Institut za istraæivaçe puteva i transporta (Ãvedska) 17. Dræavno MISLI! Ãema bezbednosti saobrañaja (V. Laboratroija za istraæivanje Transport research transporta (London) laboratory 24. Britanija) 20.pacts.se/ www. Institut za istraæivanje puteva i transporta (Ãvedska) 18.edu/ index. Britanija) 22.thinkroadsafety .com www.cfm www.org.bast. Nacionalno udruæenje za bezbednost saobrañaja (Ãvedska) 15. Agencija za licenciranje vozaåa i vozila (V. org www.uk/ 23.hsrc.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 13.

Odbor za istraæivanja transporta (SAD) 33.eu/ transport/ 387 . Sajt EU o transportu World Road Association Transportation Research Board EUro New car assessment www.dot.fiafoundation. Meœunarodno udruæenje automobilista 36.fars.asso.Najznaåajnije koriãñene internet adrese 30.aspx www.com. Evropski program za ocenjivanje novih vozila 47. Kanadsko udruæenje automobilista 40. Odeljenje za transport (V.nhtsa.govt. Svetsko udruæenje za puteve 45.fr/ www.dot.caa.piarc.preventionrouti ere.fhwa.inrets. Nacionalni centar za analizu sudara (SAD) 32.nsc. Udruæenje za preventivu na Association Prévention putevima (Francuska) Routière 44.gov. Uprava za transport SAD.g ov/Main/index. Nacionalna administracija za bezbednost saobrañaja (SAD) 37. Britanija) National Safety Council National Crash Analysis Center Transportation Research Board National Highway Traffic Safety Administration's FARS Query System US Department of transportation.europa.vtt.fi/ Department for transport www. Federalna putna administracija 35.org/ gulliver.arrb.dekra.c om/ www.gwu.euroncap.au/ www. Nacionalni savet za bezbednost (SAD) 31. VTT Tehniåki istraæivaåki centar u Finskoj 42.uk/pgr/ roads/ www.trb.trb. Meœunarodni provajder usluga u bezbednosti saobrañaja 48.ca/ www.asp 43.fr/ www.nz/ www.ncac.de ec.nhtsa.com/ programme www.gov/ www. Odbor za istraæivanje puteva (Australija) 38.dft.org/ www. Drumski saobrañaj u Novom Zelandu 41.gov www. Federal Highway Administration FIA Foundation National highway traffic safety administration Australian road research bord the French national institute for transport and safety research Canadian Automobile Association (CAA) Land transport New Zealand VTT Technical Research Centre of Finland www.org/ www.ltsa.org/ default.edu/ gulliver. Nacionalna statistika o saobrañajnim nezgodama FARS (SAD) 34. Odbor za istraæivanja u transportu (SAD) 46. Francuski institut za istraæivanje transporta i bezbednosti 39.

.

. Evenston. D. D. Burg.. 1992. T. 112. Allyn & Bacon... Baker.LITERATURA Adamoviñ. Bezbednost saobrañaja 2.. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. 1963. E.. p..p. 1987. Problems. Vjeãtaåeçe u cestovnom prometu. 1985. i Lindenmann. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement. 1996. Accident Analysis and Prevention. M. articles About Traffic Police Corruption. Saobrañajni fakultet. Rutgers University Press. No 4. Social Development. 2002. i Banoviñ. and the Environment. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. Traffic Accident Investigator's Manual for Police. Beograd. Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-Based Country Groups.. S. Perspectives. M. Backer. S. Andreasen. M. 2000. Accident Analysis and Prevention. Ahmed. Dragaå. Illinois. Josscy-Bass. 1984. Beograd. H. H. 2002. pp 541 – 551. V. 1981. N. M.. Rogers. Verlag Information Ambs Gmbh. Clarke. Designing Health Communication Campaigns. Saobrañajni fakultet. Zagreb. (seminarski rad). & Andersson. Beograd.. M. Kippenheim. deo. Armour. Informator. Bayley. H. H. 1995. Kriminalistiåka metodika. Adamoviñ. 34. 31. 1999. M. i dr. Unfallversuche. Viãa ãkola unutraãçih poslova. New Brunswick. Boãkoviñ. Kriminalistiåka fotografija (praktikum).. 2000. Uvod u saobrañaj 2. Patterns of Policing – A Comparative International Analysis. Åoviñ. i Sopory. A. M. Uvod u saobrañaj 1.. Australian Road Research. P. Aranœeloviñ. VÃUP. San Francisko. H. vol. New York. 1996. 2001. Zemun. Saobrañajni fakultet. p... 31-43. vol.. 389 . i Rau. Cvetkoviñ. R. i Vujaniñ. Kippenheim.. Burg. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion.. R.. Boston. Cox. Verlag Information Ambs Gmbh. M. Beograd. Police: Practicies. 2006. M.

Handbook of Road Safety Research.. H. Odeÿeçe za planiraçe saobrañaja i inæiçering. P.. uviœaj. J. 2000.M.. Hyden. The Escape Project.. Nomos. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. Fakultet tehniåkih nauka. Deliverable 5. Berichte der Bundersanstalt fur strabenwesen BAST. E. London. 1999. Evaluation of Local Safety Measures. vol. Epstein. Accident Analysis and Prevention. 1981. 1985. veãtaåeçe. New York. Grime. vol. A Proposal for the Stadarization of Road Accident Reports. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden.. 390 . Privredna ãtampa. 1986. P. Minister of Transport.. R. C. New York. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. C. L. III deo. Media Questions and Answers on 2010. 1987.. Œ. Hauer. uviœaj i veãtaåeçe saobrañajnih nezgoda. Jaker. vol 18. Bezbednost drumskog saobrañaja. 1957. No 1. otkrivaçe NN – uåinilaca. Van Nostrand Reinhold.. i dr.. Haght F. Induced Exposure. Accident Analysis and Prevention.765-772. Gosche. No 6. Road User Behavior: Theory and Research. Lund institut tehnologije. The Expected Loss of Life Quality from Traffic Injuries Requiring Hospitalisation. Hauer E. 22. New York.. 1990. Iniñ. 1994. The Extent and some Implications of Incomplete Accident Reporting. B. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and some Meta-Analysis Accidents. The Real Number of Road Traffic Accident Counts in Neatherland. Accident Analysis and Prevention. Kambera. Obrada saobrañajne nezgode... 1988.. Federal Office of Road Safety. G. New York. Geoffrey. Estimation Number of Accident. tragovi. Technical Research Centre of Finland (VTT). New York. Traffic Safety and the Driver. A. 1973. E. 1992. Gavriloviñ. Medicinska kriminalistika. Paris... Saobrañajni fakultet. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing. M. 1987. tehnika saobrañajnih konflikta. 2000.Lipovac. 1989. Accident Analysis and Prevention. 1998. i dr. Elliott. TRL. Ercoli L. W.. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis. 1986. & Garder. No 2. Novi Sad. Hautzinger. Hakkert A. Bulletin 70. Beograd. B. S. vol 5. Evaluation 85. Evans L. Guria. Krsto Bezbednost saobrañaja Dragaå... Minnesota Institute of Public Health. B.. 1981.C. Volume I Wiley. Igçatoviñ.1993.S i Hauer. i Negri.. 1991. 25. p. 18. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju... Beograd. Accident Analysis and Prevention. Beograd. H. Kriminologija... Kambera. Social Marketing: How to say What Needs to be Said. P. Federal Office of Road Safety. vol. An Introduction to Probability Theory and its Applications. Bezbednost drumskog saobrañaja. Gorkiñ. Goldenbeld. No 6. Elliot. T. New Zealand. S. Sluæbeni list SFRJ. Harris S. 1997. Feller. Beograd. Elliott.

Kovaåeviñ. 1994.elementi saobrañajne trasologije (udæbenik). X. Jolis. Saobrañajni fakultet. K. K.. Jugoslovensko savetovaçe o veãtaåeçu saobrañajnih nezgoda. No 8-9. & Donne. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. M. Michel. V. D. 2002. Teorija i praksa upravÿaça bezbednoãñu saobrañaja. Viãa ãkola unutraãçih poslova. New York. D. Manuel de Premiers Secours Routiers... Lipovac.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Kriminalistika taktika. 4.. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova).. 2001. Novi Sad. 2000. Aranœelovac. Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji. i Parker. Javna uprava.. efikasnost. Lipovac. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija sao391 .Literatura Jaker.. K. Fusilier. Saobrañajne nezgode u preticaçu (monografija). Medijska kampaça poveñavaça upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji. D. Novi Sad.. Beograd. i Aranœeloviñ. CIBS. Lajunen. M... Viãa ãkola unutraãçih poslova. Zemun.. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – izrada skica i situacionih planova (udæbenik).. i Vemiñ. K. D.. vol. 2001. Lipovac. M. Keãetoviñ.. znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima... i Æarkoviñ. G. Beograd. 2003. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisaçe (udæbenik). K. Lipovac. Beograd. T.. Odnos policije i javnosti (projekat). 2003.. Defendologija. Viãa ãkola unutraãçih poslova. i dr. 1997. reforma. Police Science Series. No 2. 2000. Krivokapiñ. K. Minnesota Institute of Public Health. K. Police Organization and Management. R. Lipovac. K.. 1999. 2001. Buliñ. Leonard and More. Beograd. Zemun. Zemun. 1998. 2001. Aranœeloviñ.. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. br. Odnos saobrañajne policije i javnostI. Kampaçe u bezbednosti saobrañaja. France-selection. Vujaniñ. Æ. 1997. Jankoviñ. i Keãetoviñ. K.. Lipovac. Metodologija fotografisaça oãteñeça vozila (priruånik). trening. veku (Zbornik radova). 2001.. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Baça Luka. M.. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. A. Bezbednost. Beograd. Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas. Pariz. Lipovac. Lipovac. P. Zemun. 2000.. New York. K. Æ.. 1996. Lipovac. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). Æ. K. Lipovac. Vujaniñ. Œ. M. Viãa ãkola unutraãçih poslova... Kavran. i Ristiñ. Uviœaj saobrañajnih nezgoda .. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. Lipovac. P. 22. 1996. Da li su agresivni Ÿudi i agresivni vozaåi? Accident Analysis and Prevention. 6..

Baça Luka. Beograd. Tesliñ. 2002. 2005. K.. i dr. 2006. 2004. M. Deset lekcija koje æivot znaåe. K. N. Analiza bezbednosti saobrañaja u Srbiji sa posebnim osvrtom na prostornu raspodelu rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama. (studija).. Poloæaj i razvoj policijskog ãkolstva Srbije. i Vukaãinoviñ. Lipovac. K. 2006. ''Model 5''. i dr. ''Model 5''. 2007. M. i Peãiñ. P. Kako i gde preñi ulicu.Lipovac. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. Strategije bezbednosti saobrañaja.. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova).. (studija). Lipovac.. Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåiteÿe (Zbornik radova). Viãa ãkola unutraãçih poslova. Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore (Zbornik radova).. Analiza bezbednosti saobrañaja na magistralnom putu M-1 (Beograd – granica sa Makedonijom. Lipovac. K. M. Novi Sad. (projekat). Krsto Bezbednost saobrañaja brañajnih nezgoda na putevima – Bezbednost saobrañaja u 21. D. bojanka za decu. Struåni skup Bezbednost SAOBRAÑAJA NA PUTEVIMA. Lipovac. Miloãeviñ. i dr. 2006. Neãiñ. Saobrañajni fakultet. K. Apatin. Sad. Baça Luka. 2002. Nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Saobrañaj za novi milenij (Zbornik radova). Budva. Lipovac. Lipovac. 2006.. K. Beograd. K.. K. Lipovac. Lipovac. AMS Republike Srpske i Grafomark. i dr. Beograd. i Vukaãinoviñ. (studija). K.. 2008 – 2012. Lipovac.. Sistemski pristup smaçivaçu stradaça dece u saobrañaju.. Studija bezbednosti saobrañaja sa detaÿnom analizom ugroæenih mikrolokacija i predlogom mera na koridoru x. 2003. Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa (Zbornik radova). Strategija bezbjednosti saobrañaja na putevima Republike Srpske. 2003. K. i Vukaãinoviñ. Lipovac. 2002. priruånik za peãake (priruånik). Fakultet tehniåkih nauka. Lipovac. Kako smaçiti stradaçe dece peãaka u Beogradu. u odnosu na rizik stradaça u naseÿima – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji – Prva konferencija Novi horizonti saobrañaja i komunikacija 2007 (Zbornik radova). Beograd. 2007. (studija). 2007. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa (Zbornik radova). 392 . Beograd. Viãa ãkola unutraãçih poslova. i dr. K. Lipovac. 1999 – 2003). slikovnica za decu. K. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa.. M.. veku (Zbornik radova). Vrçaåka Baça... Lipovac. 2007.. 7. M. M. K. Makroistraæivaçe stradaça peãaka u Beogradu.. Novi Sad. Deset lekcija koje æivot znaåe. Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda. neka iskustva razvijenih zemaÿa. Iniñ... 2006.. K. K.. Zemun.. K. seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse (Zbornik radova). Mapiraçe opãteg rizika stradaça u saobrañaju. i Jovanoviñ. Beograd.. Lipovac.. 2003. Lipovac. Lipovac. Beograd. CIBS – Saobrañajni fakultet.. D.

W. Milijeviñ. Mitroviñ. 1994.. Policijska akademija. Facultz of Crminal Justice. Viãa ãkola unutraãçih poslova... Ugroæenost dece i starih u saobrañaju – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji. International Congress. Beograd.. Beograd. i Boæiñ. Zemun. 1998. J. L. No 1. Æ. Da li su nezgode raspodeÿene otrovom? Statistiåki test. Ÿudska prava.Y. V. i Lewis. K. K. 2007. Muræan. S... 1993. 1998.. Monash University. Traffic Engineering and Management. G. Y. i dr. Policing in Central and Eastern Europe... S. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). Policijska akademija. 1991. R. B. Accident Analysis and Prevention. 1990. Fakultet organizacionih nauka... Zlatibor. Projektovaçe modela inoviraça znaça u saobrañaju (magistarski rad). 2007. Lipovac. Beograd. B... G.. Teorije saobrañajnih nezgoda. B. 1995. G. M. i Hastings. 2007. Kontrola i regulisaçe saobrañaja. 25. D. 1994. Viãa ãkola unutraãçih poslova. i dr. Ÿubÿana. New York. Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja. (Zbornik radova). 2005. nauåno-struånom skup (Zbornik radova). Miloãeviñ. Australia. Nauka o policiji. seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse. Aktivnosti lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja – istraæivaçe putem ankete. i Jovanoviñ. Saobrañajni fakultet. vol. MacFadyn. Nicholson. New Zealand. Miliniñ.. Lipovac. Smith. Social Marketing. Saobrañajni fakultet. Michigan. Jovanoviñ D.. Beograd. S. Maksimoviñ. i Wong. A Synopsis by the Centre for Social Marketing. Vrçaåka Baça. Zemun. Ekonomika saobrañaja. Novakoviñ. Detroit. U. Kinney. Pogledi na strategijsko planiraçe policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. Beograd. Beograd. 1996. Beograd.. 1997. Centre for Social Marketing. T. S.. Pagon. Miletiñ. Beograd. Stead. Beograd. A. Beograd. Kriminalistiåka tehnika... B. Plato. V. R. Clayton. B.. 1999. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice. Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda (priruånik). Tumbas. Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja (Zbornik radova). Macpherson. i Taylor.Literatura Lipovac. Ogden.. R. 1994.. Milosavÿeviñ. D. i Todoriñ. K.. New Zealand Drink-Driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising. 2006. 393 ... K. Rehabilitacija i rekonstrukcija puteva. Beograd. Marketing Bulletin. D. Beograd. 2000. S. Viãa ãkola unutraãçih poslova. i Kukiñ.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. T. i Dobovãek. i Baãiñ. Beograd. M. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. 1999. Ekonomski fakultet. Nicholas S. 2007. 2004. Miliniñ. Saobrañajni fakultet. Meãko. Saobrañajni fakultet. Primeçena kriminalistiåka tehnika.. Society of Automotive Engineers. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Maksimoviñ.. C. Utvrœivaçe opasnih mesta na putevima u funkciji procesa rehabilitacije puteva. Kriminalistiåka tehnika. Lipovac K.

I. Dosije saobrañajnog sektora PS Lapovo.S.. Simonoviñ. G. izloæenost. Etika milicije u regulisaçu i kontroli saobrañaja.. Transaction Publishers. R. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. No 5. svezak 1. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook. Rothe. Beograd. 1996. Charles C.. Beograd. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Loznica. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. 2000.. 26. S. Beograd. 2006. S. Accident Analysis and Prevention. 1973.1994. Accident analysis and prevention. i Skalar. Beyond Traffic Safety... Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – svetska iskustva. Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti. SSUP. Vasiÿeviñ. Saobrañajna kriminalistika. Putni saobrañaj. Bezbednost 2. Savremena administracija. Pantazijeviñ. The Police Traffic Control Function Rakiñ.. 1994. R. 1994. i Donovan. V. Belmond.Hill. ekspertize prometnih nezgoda.W. Transport Research Apas. P. P. i Knuiman. Thulin H. 2006. 1995. 2006. Milicionarski odnosi sa javnoãñu. 2006. S. i Jones. V. No 2. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. Savetovaçe: Kontrola i regulisaçe saobrañaja (Zbornik radova).. Elementi sigurnosti cestovnog prometa. Advertising and Promotion Management Edition.. Drugo izdaçe. Sudari i kamioni ukÿuåeni u çima: studije pojedinih sluåajeva. Rice J.. Krsto Bezbednost saobrañaja Pantazijeviñ. J. Bezbednost saobrañaja.. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. Rosman D. vol. Weston. Rossiter. 1986. Beograd.. 2001. 1982. B.. Duxbury Press. Stein H. Rotim. Beograd. P. Percy L. Shope. Paul. 1997.Lipovac. Thomas. Pantazijeviñ. vol. (seminarski rad). Brisel.. Stefanoviñ. 2001. A. J. Beograd. seminar-savetovaçe-razmena najboÿe policijske prakse. I. Bezbednost saobrañaja. Poreœeça bolniåkih i policijskih podataka o povreœenim. Beograd. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãaçe kod mlaœih i odraslih: koriãñeçe supstanci i roditeÿski uticaji. Traffic Accident Investigators’ Manual. Thomas. Skopÿak. 1998. i Nilsson. 394 . V. M. 1995.. i dr. Petroviñ. J.W. Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy.L. 1994.. S. Analize podataka i zaãtita. New York.W. Rivers. Publisher. Beograd. Dosije sektora: Zreçanin. rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ÿudi. New York. Peåar.. Beograd... Viãa ãkola unutraãçih poslova.. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici. (seminarski rad). J. New York. Policijska akademija.. Matematiåke statistike i analize podataka. 2005. 1989. G. Road Transport VII – 33. Viãa ãkola unutraãçih poslova. (seminarski rad). Zagreb. McGraw. Harmonization of European Accident I