LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ U SRBIJI

priručnik za praktičare

Urban institut iz Vašingtona (The Urban Institute, Washington DC, USA) vlasnik je autorskih prava nad ovim materijalom. Informacije u tekstu mogu se koristiti za istraživanje, u akademske, regulatorne ili druge nekomercijalne svrhe, uz navođenje imena autora. U slučaju da se na bilo koji način menja pisani materijal bez odobrenja Urban instituta, neophodno je štampati sledeću izjavu: „Izvorni dokument je promenjen i zaključci, preporuke i mišljenja data u tekstu ne odražavaju zaključke, preporuke i mišljenja autora.”

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . društveni i održivi razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .privredni savet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27 Šta treba znati o uključivanju važnih učesnika u proces ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Analiza podataka prema teritorijalnom principu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Šta je lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . 21 DRUGI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Uključivanje važnih učesnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Koncepti upravljanja lokalnim ekonomskim razvojem u prošlosti i danas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 O lokalnom ekonomskom razvoju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sistematizacija radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj . . Funkcije opštinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . .17 PRVI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Unapređenje institucionalnog kapaciteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kako ih uključiti? . . . . . . . . . . . Primer uključivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 28 30 31 33 35 38 42 44 46 46 TREĆI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 Jelena Bojović SADRŽAJ Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Organizacioni oblici kancelarija za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Preporuke za uspostavljanje maksimalne funkcionalnosti kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Zašto se bavimo ekonomijom na lokalnom nivou . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obuke za zaposlene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Ekonomski. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Analiza stanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Tipovi i izvori podataka . . . . .19 Koje sve aktivnosti podrazumeva ovaj korak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 KORAK PO KORAK: Okvir za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Šta je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ko su važni učesnici u lokalnom ekonomskom razvoju – koga uključiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostali institucionalni elementi za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja . . . . .

. . . . . 76 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48 Osnovni principi planiranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 Programi i projekti koji mogu da se realizuju u svakoj lokalnoj zajednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Marketing i promocija investicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 ŠESTI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Proces strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja u osam koraka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Praćenje i ocena sprovedenih aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .činjenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 Rečnik pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije . . . . 120 Zašto je praćenje i ocena realizacije projekata značajna? . . . . . . . . . . . . . . . . . .Strateško planiranje ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . 108 Finansiranje projekata i programa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 Građa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podrška osnivanju novih preduzeća . . 88 7. . . . . . . . . . . . 71 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ciljana obnova delova grada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Investiranje u osnovnu infrastrukturu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podrška udruženjima. . . . . . . . . . .Sprovođenje programa i projekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . razvoj sektora i razvoj klastera. . . 120 Kraj i početak: poruka čitaocima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 1. . izvori i literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Dodatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Praćenje i ocena projekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 5 ČETVRTI KORAK . . . . . . . Razvoj ljudskih resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podrška postojećoj privredi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 8. . . . . . . . . . 49 PETI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

758 preduzetnici: 225. on može da bude veoma koristan za lokalnu samoupravu u Srbiji koja je već ušla u proces ekonomskog razvoja. U 2010. od čega 217. Deklarativno usvajanje stava da je lokalni ekonomski razvoj prioritet zajednice. ili razvoj ljudskih resursa.894 firmi. Istovremeno.383. godini bio je 445. koliko god bilo očigledno da je privredni razvoj prioritet. nije dovoljno. Ipak. Za lokalno rukovodstvo je izazov da svoje odluke iznese u javnost. To je moguće samo ukoliko se jasno objasne konkretne i dugoročne prednosti ulaganja lokalne zajednice u programe razvoja kao što su programi podrške privredi. Broj radno sposobnog2. privredna društva: 113.046 ukupno: 338.092.042 firmi. avgusta 2010. jer pruža pregled tehnika i metoda kojima mogu da upotpune već postojeće programe u svojim zajednicama. od čega je više od 20% onih koji traže zaposlenje duže od pet godina. Činjenice govore da ekonomski razvoj mora biti osnova u angažovanju lokalnih zajednica i da je koordinacija ovog procesa jedna od najvažnijih poluga u radu lidera lokalnih samouprava. godini došlo je do smanjenja broja registrovanih privrednih subjekata.kako se pristupa razvoju lokalne ekonomije nakon što je doneta odluka. a broj registrovanih preduzeća i radnji po glavi stanovnika u Srbiji je oko tri puta manji od proseka u zemljama Evropske unije. Republički zavod za statistiku . godinu kada je bilo registrovano 339. u 2008. da dobije podršku i istraje u realizaciji. Agencija za privredne registre Republike Srbije 2. Priručnik se oslanja na iskustva stečena tokom sprovođenja Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština u trideset i dve opštine i grada u Srbiji.353 preduzetnika. mnoge lokalne zajednice još uvek se ne snalaze najbolje. 1.6 Jelena Bojović Uvod Broj privrednih društava i preduzetnika na dan 6. od čega je bilo najviše preduzetnika 222. Ovaj Priručnik je vodič kroz celopkupan proces lokalnog ekonomskog razvoja . Suštinsko opredeljenje podrazumeva da se veći deo resursa dugoročno koristi u jednom pravcu – pravcu ekonomskog razvoja. što je povećanje u odnosu na 2008. a nezaposlenog stanovništva. godine bilo registrovano1 353. samo po sebi. Priručnik je ujedno i sistematizacija uspešne prakse kroz koju teorija postaje vidljiva i primen- ljiva.804 U Srbiji je 2009.

400 evra (~1. bolja privredna slika lokalne zajednice. Osim ovih finansijskih i lako opipljivih efekata koje jedan privredni subjekat ima u zajednici. a u partnerstvu sa privrednicima uvode se nove takmičarske kategorije (primena novih tehnologija i servisa.148) Porez na zarade Porez na imovinu (osim na zemljište. Kompetitivnost je najčešći pokretač promena.290. obrazovanje. sa prosečnom mesečnom platom oko 300 evra.724. brzina privrednog rasta. manja migracija mladih ljudi.NO2. bilo kroz plate zaposlenih.000 dinara) Ako se nastavi sa obračunom vidi se da su preduzetnici u obavezi da plaćaju više od dvadeset vrsta poreza. ili plaćanjem roba i usluga svojim snabdevačima iz lokalne zajednice. itd). prihodi koje lokalna samouprava ima po osnovu oporezivanja privrednog subjekta ulažu se dalje u poboljšanje infrastrukture. a sabiranjem svih lokalnih davanja dolazi se do sume od preko dva i po miliona dinara godišnje3.427. taksi.4 (40% od tog poreza odlazi lokalnim samoupravama) x 12 meseci = 14. 6. Računajući da je multiplikativni efekat blizu 3.000 evra po osnovi poreza na zarade.204 2.400. Time se efekti privredne aktivnosti umnožavaju i preduzeće od sto zaposlenih pored direktnih efekata i indirektno povećava prihod lokalne samouprave. veći broj građana koji uredno izmiruju komunalne usluge.624 26. ali njihova pasivnost direktno utiče na dodatno smanjenje prihoda.005.148 aposlenih (RSD) 251. a nedostatak finansijskih sredstava najčešći kočničar.582 Za 100 zaposlenih (RSD) U utakmicu koju već godinama igraju privreda i država uključile su se i lokalne samouprave. komunalne usluge. naknada. postojanje ovog privrednog subjekta donosi uvećanje budžeta lokalne samouprave od oko šest miliona dinara. lokalni dobavljači sirovina i usluga imaju sigurnog kupca. od privrede u Loznici (ukupan broj zaposlenih u privredi 12.400 odlazi u opštinski/gradski budžet.000 • . praškastih materija i odložen otpad Komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru Naknada za korišćenje gradjevinskog zemljišta TOTAL Iznos za 12.210 313. isti preduzetnik utroši blizu 80% sredstava u lokalnoj zajednici u kojoj posluje. 14. Regije i lokalne zajednice u državi međusobno se prepoznaju kao konkurenti.7 O lOkalnOm ekOnOmskOm razvOjU Šta je lokalni ekonomski razvoj? ★ Lokalni ekonomski razvoj je proces ★ Cilj ekonomskog razvoja je povećanje broja zaposlenih i povećanje dohotka po glavi stanovnika ★ Proces ekonomskog razvoja se ostvaruje kroz saradnju privatnog i javnog sektora ★ Lokalni ekonomski razvoj zahteva resurse i strateško odlučivanje Lokalni ekonomski razvoj je proces promena.314 15.496 111.12 (porez na zarade = 12 %) x 0.824. Najčešća prepreka da lokalne samouprave promene privredno okruženje jeste nedostatak finansijskih sredstava. 3 Prihodi u 2009.580. njegov doprinos ogleda se i u sledećem: • • • • • manji broj građana prima socijalnu pomoć. obučenost radne snage. akcije i udele) od pravnih lica Naknada za zagađivanje životne sredine Naknada od emisije SO2. Analiza poreskih davanja u Srbiji pokazuje da preduzetnik koji zapošljava sto radnika. godišnje plaća 36. 100 radnika x 250 evra (300 evra – 50 evra (neoporezivi deo)) x 0.978 13. efikasnost usluga. Od 36. Ujedno.470.000 evra.

Sve to čini proces lokalnog ekonomskog razvoja. and Marphy.3 km2 )6. Tako se raspon prosečne mesečne zarade u 2008. takođe može da bude poučan. i pratiti rezultate tih odluka. on postaje isplativ u roku od četiri meseca. odnosno društveno-ekonomskog razvoja u drugom slučaju. (2006) Local Economic Development: A Primer.An International Comparison of Approaches. pomagati postojećoj privredi da se razvija. nema dileme da treba ulagati u privredni razvoj. Statistički godišnjak 2008. and Cofsky. Grad Oburn se opredelio. pg. www. Jelena Bojović Ulaganjem dva miliona dinara u projekat. preduslov je za uspešni početak procesa. ili program koji otvara ili zadržava sto radnih mesta. Ostaje samo pitanje kako? Da li će lokalne zajednice privlačiti nove investicije. Vračar . jeste izbor strategije čiji će rezultat biti zapošljavanje. 1. F. potom usmeravati ograničene finansijske i ljudske resurse. opštine raspolažu dijametralno različitim resursima i njihove pretpostavke razvoja su Svetska banka pod pojmom lokalnog ekonomskog razvoja podrazumeva „skup aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade kapacitete lokalne zajednice da unapredi svoju ekonomsku budućnost i kvalitet života za sve“4. 4 Goga. 5 Bryant. (2004) Public Policy for Local Economic Development . pg. već koji razvoj stavlja u kontekst ukupnog kvaliteta života u prvom slučaju. Lokalni ekonomski razvoj zajednice podrazumeva da lokalni lideri (uključujući i privatni i javni sektor) prepoznaju realne mogućnosti za razvoj i opredele se za mehanizme promene. Brajant i Sofski težište stavljaju na „aktivnosti koje se sprovode na određenom području sa ciljem dostizanja održivog društveno-ekonomskog razvoja“5 . Opredeljenje podrazumeva kreiranje jasne politike od koje se ne odstupa i podršku cele zajednice za sprovođenje usvojene politike. da aktivnosti ekonomskog razvoja budu usmerene na kapitalno intenzivnu industriju i mala i srednja preduzeća koja su dobavljači za . 6 Izvor: Republički zavod za statistiku. Odluka da se započne ekonomski razvoj zajednice prema usvojenoj politici razvoja. Velike razlike koje postoje među opštinama ukazuju da će se pojedine lokalne samouprave oslanjati na različite mehanizme i da će morati da pronađu rešenja koja su najpodesnija za njihovo okruženje. godini kreće od trinaest hiljada dinara (Opština Bela Palanka) do pedeset hiljada dinara (Opština Novi Beograd). definisati prioritete razvoja i mehanizme koji će se koristiti da bi se podigla konkurentnost lokalne zajednice. ima petsto puta veću površinu od Opštine Vračar (Kraljevo – 1. C. jačanje privrednog sastava i opšte unapređenje života. različite. Naravno.8 • zaposleni u lokalnom preduzeću kupuju robu i usluge u lokalnoj zajednici. 19. malog grada u Alabami. Washington.ca/Dev_durable/Documents_pdf/Rapports. Programs and Tools. Slično. Najpre je potrebno upoznati se sa raspoloživim resursima. na primer.geog. primer Oburna. the World Bank.umontreal. u Sjedinjenim Američkim Državama. Ukoliko lokalna samouprava sagleda značaj ulaganja u privredni razvoj sa stanovišta profita. S. Obe definicije dobro izražavaju savremen koncept lokalnog ekonomskog razvoja koji se ne ograničava samo na ekonomskim pitanjima.530 km2. dok grad Kraljevo. Kada je u pitanju prepoznavanje realnih mogućnosti za razvoj. recimo. DC. podsticati mala i srednja preduzeća i/ili će uspostaviti programe za samozapošljavanje ili pokretanje malih preduzeća. S.

sa sedam i po miliona stanovika i 5. SAD. jednostavnoj administrativnoj proceduri i jednom od najkvalitetnijih programa obuke radne snage. bila je potrebna vizija. ali su zbog nedostatka političke stabilnosti. godini i stopu nezaposlenosti od 5. takođe ima imidž nerazvijene ruralne zemlje. Možda ga je. na taj način. sa druge strane. odeljenja. U osnovi. kao i svakog. a bio je potreban sistem koji će opštinskom rukovodstvu efikasno dostaviti potrebne i tačne informacije i omogućiti im da znaju čime raspolažu i. prepoznao. Država Alabama se nalazi u jugoistočnom delu SAD. Zrenjanin je. komunalnih preduzeća. a kasnije se proširilo i na sve druge kapitalno intenzivne industrije. Kie i Hundaija. i pre više od dvadeset godina. Zbog blizine Mercedesa. pokrenuti programi ugroženi i druge opštine su izgubile „dobar glas“ pionira reformi. ni opštinske službe. U dugom vremenskom periodu Alabama je imala problem sa negativnom slikom ruralne. zamaralo čitanje izveštaja službi. Po svojoj ekonomskoj snazi i ekonomskim pokazateljima Alabama ne spada među razvijene države SAD. prema velikom broju ekonomskih parametara. godine kao pioniri reforme u tranzicionom periodu nametnule opštine Inđija i Zrenjanin. ali je . ali se smatra za region koji vrlo brzo napreduje. sistem koji je razvijen u Baltimoru. pod nazivom City Stat.476 dolara BDP-a per capita i stopom nezaposlenosti od blizu 30%. U najužem izboru bilo je još nekoliko opština. a potom i iskoristio. grad Oburn je i svoju ponudu (zemljište. Ekonomski razvoj Alabame otpočeo je odlukom da se promeni slika koju ova država ima u okruženju i Alabama je danas prepoznatljiva po predvidivom procesu ulaganja. zato što gradonačelnik u postojećem sistemu niti je mogao da kontroliše javna preduzeća. niti je imao uvid u njihovo poslovanje.6%. Usmeravanjem na mala i srednja preduzeća.) prilagodio njihovim potrebama. infrastrukturu.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 9 industrijske potrošače. ima četiri i po miliona stanovnika. i dr. nerazvijene sredine.411 dolara u 2008. Srbija u periodu tranzicije. Opredeljujući se za određeni tip investitora. najpre su pripremljene industrijske lokacije za dobavljače u auto industriji. energija i malo političke moći. veliki resurs svih vojvođanskih opština .hektare imovinski „čistog” zemljišta koje je u vlasništvu države. u Inđiji. Danas se mnoge opštine u Srbiji mogu pohvaliti uspešnim projektima ekonomskog razvoja. ekonomski rizik je podeljen i sprečen je mogući kolaps privrednog razvoja zbog prestanka rada pojedinih kompanija. bila je slična Srbiji danas. radnu snagu. a onda je prvi put primenjen u Evropi. ostvareni BDP per capita od 29. Reforma administracije u Inđiji označila je početak reformi. U Opštinu Inđija je uveden „Sistem 48”. Praksa ekonomskog razvoja u Alabami i gradu Oburnu može da ponudi pojedina rešenja koja se mogu primeniti i u Srbiji. Počeci lokalnog ekonomskog razvoja u Srbiji U Srbiji su se početkom 2001. kako da bolje upravljaju postojećim resursima. ili promenjenog kursa razvoja.

pokazuje pomenuto istraživanje investitora u Srbiji sprovedeno 2008. ali ne možemo a da ne pomenemo sve aspekte razvoja i da pokažemo. industrija vs. SKGO/EXCHANGE 2.promene u proizvodnom sastavu. usluge) 9 Metodologija izrade strategije održivog razvoja. Cilj tih. jeste činjenica da centralno mesto u modelu „babuški” ima ekonomski razvoj. kakav je odnos ekonomskog modela u odnosu na ostale činioce razvoja zajednice. zato što utiču jedni na druge Kroz ovaj Priručnik se. u kojem se privreda. i mnogih drugih. društvo i životna sredina samo delimično i nasumice prepliću na model ‚babuški‘. sprovode politiku i program koji utiču na smanjenje problema i čine da lokalna zajednica bude konkurentnija i privreda jača. istraživanje „Investiciona klima u Srbiji . U Metodologiji se navodi da: „Održivost zahteva opštu promenu perspektive: prelazeći sa modela ‚tri prstena‘. kvalitet i pristupačnost infrastrukture. u kojem oni. ★ Svi vidovi zajednice moraju da se razvijaju paralelno. u kojem su ove tri sfere života usko međusobno povezane. obuhvata privredni i društveni razvoj i zaštitu životne sredine. Još jedno zapažanje koje se nameće samo na osnovu pogleda na šematski prikaz. godine10. Dakle. samo su neki od primera navedenih programa. bez kojeg ostali elementi ne mogu da se razvijaju.povećanje proizvodnje (rast proizvodnje po stanovniku predstavlja pravu meru ekonomskog napredovanja) 8 promene u sastavu privrede .Perspektiva stranih investitora“. Reforme institucija. odnosno učešću pojedinih delatnosti (poljoprivreda vs. jednostavnost administrativne procedure Ekonomski. održivi razvoj podrazumeva bavljenje ekonomskim i društvenim razvojem uz pažljivo korišćenje ograničenih prirodnih resursa i uz očuvanje životne sredine. promene u organizaciji. čime se unapređuje životni standard u lokalnoj zajednici. čak i bez znanja o konceptu održivog razvoja. uvođenje novih kodeksa. 2009. nemoguć bez uvažavanja ostalih elemenata društvenog razvoja. što podrazumeva privredni rast7 i promene u sastavu privrede8. navode: • • • • • kvalitet radne snage. kao pojedine kriterijume pri odlučivanju o investiranju. ekonomskih programa i pristupa jeste ekonomski razvijena zajednica. društveni i održivi razvoj ★ Ekonomski razvoj je deo održivog razvoja 7 privredni rast . pri čemu životna sredina obuhvata druga dva elementa“. postavljanje strategije. .10 potrebno naglasiti da su efekti ekonomskih programa i dalje teško merljivi. godine 10 USAID/MEGA program. kvalitet života. bavimo lokalnim ekonomskim razvojem. pre svega. 2008. Da je ekonomski razvoj. lokalni ekonomski razvoj je proces promena u kojem javni i privatni sektor zajednički prepoznaju probleme u privrednom okruženju. kako je šematski prikazano u Metodologiji izrade strategije održivog razvoja9. bar ukratko. Jelena Bojović Održivi razvoj. političku stabilnost. Dakle.

Zašto se bavimo ekonomijom na lokalnom nivou ★ Lokalni ekonomski razvoj je obaveza lokalne samouprave ★ Svaka investicija je lokalnog značaja „Gradovi. Izazov je da se ekonomski razvoj poveže sa širim procesom razvoja zajednice. Mnogobrojni su razlozi. a koja otvara i mogućnost za realizaciju drugih oblasti razvoja. preko svojih organa. ali ih možemo sažeti na sledeći način: U Zakonu o lokalnoj samoupravi. a ne države. posebnu pažnju posvetio pitanjima: postojanja škole na engleskom jeziku. osim podataka o samoj lokaciji i osnovnih ekonomskih pokazatelja. navodi se: „Opština. tako da efekti tih aktivnosti u narednom periodu obezbede resurse za druge oblasti delovanja. vazduha. • nezadovoljavajući stambeni prostor. ka bavljenju ekonomijom na lokalnom nivou. • nedostatak socijalnih i kulturnih događaja. američki urbanista Pristup ekonomskom razvoju pomera se od tradicionalnog i centralizovanog. • slaba mogućnost za obrazovanje. kvaliteta hotela i smeštaja. tla. u skladu s Ustavom i zakonom donosi programe i sprovodi projekte lokalnog ekonomskog razvoja i stara se o . kvaliteta stanovanja i postojanja sanitarnih deponija. Elementi društvenog razvoja zajednice Socijalni razvoj • poboljšanje socijalnog okruženja • podsticanje učešća građana • smanjenje kriminala Kulturni razvoj • očuvanje kulturne tradicije • obogaćivanje umetničkih sadržaja Politički razvoj • očuvanje demokratskih principa • transparentnost u odlučivanju • podizanje nivoa političke kulture Privrednici smatraju da je životno okruženje neodgovarajuće ukoliko je: • visok nivo zagađenosti vode. 20. Uvek treba razmišljati kako da se u narednim godinama stvori nova vrednost koja će biti dovoljna za nastavak aktivnosti u željenom pravcu. u grupu aktivnosti koje doprinose istom cilju. • zapuštena infrastruktura. • prisutna politička nestabilnost. Resursi se usmeravaju u određenom. Čl.“ Džejn Džekobs. pravi su motori ekonomskog razvoja. željenom pravcu.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 11 Zato ne čudi da ima mnogo primera da je potencijalni investitor.

ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja. da li postoji odgovarajući hotelski smeštaj kako za njih. broj zaposlenih u opadanju: . obišao škole i vrtiće. u krajnjem slučaju. olakšice i subvencije kao instrumenti ekonomske aktivnosti Sve investicije su. centralizovana politika je sektorski orijentisana: oslanja se na finansijske stimulanse i uopšten pristup privredi. preuzimaju stimulisanje privrednog razvoja i sve se agresivnije bore da budu što atraktivnije za investitore. odmah posle razgledanja industrijske zone. kanalizacije.lokalne zajednice sa lokalnim zajednicama. lokalne . tako i za njihove poslovne partnere. utiču na stambeni fond. hotele i sportske hale. raspoloživost radne snage.unapređenje lokalnog okruženja Sektorski pristup razvoju Razvoj velikih industrijskih projekata kao mehanizama stimulacije drugih ekonomskih aspekata Finansijska podrška. dok je lokalni pristup teritorijalan. DC 13 Izvor: Rodríguez-Pose. ili nedostatak vode. lokalna uprava i lokalna politika utiču na dostupnost.” Razlike između tradicionalnog pristupa „odozgo na dole“ i lokalnog „odozdo na gore“13.11 Građani i privrednici smatraju da je opštinska administracija odgovorna za poboljšanje uslova života i privređivanja. Državna regulativa. a lokalne vlasti unapređuju konkurentnost određene lokalne sredine. fabrike. sigurnost. poreska i druge pravne strukture utiču na oblikovanje ambijenta za privređivanje. ili javni transport„.12 Dakle. naravno. ili poslovni prostor. Tradicionalna politika Centralizovano odlučivanje i intervencionizam Upravljanje iz centra Lokalni ekonomski razvoj Promocija razvoja svih delova zajednice Decentralizacija vertikalne saradnje sa različitim nivoima vlasti i horizontalna saradnja sa privredom Teritorijalni pristup razvoju Maksimiziranje razvojnog potencijala svakog regiona Prilagođavanje lokalnog sistema promenama ekonomskog okruženja Stvaranje preduslova za ekonomsku aktivnost . Zabrinjava činjenica da je počev od 1999. stav 9 12 Lokalni ekonomski razvoj. prilike za obukom/edukacijom. objašnjavajući da će „izvršni direktori i upravljačka struktura firme povesti sa sobom svoje porodice i da im je od velikog značaja kakav obrazovni i kulturni sadržaj nudi grad i. godine do danas. kompanije smeštaju na teritoriju opštine/grada i zapošljavaju radnike sa teritorije tog grada. širom Evrope. Andrés. telekomunikacija i razvijene infrastrukture građevinskog zemljišta. određenog grada. Ali. stiču se na određenoj teritoriji.12 unapređenju opšteg okvira za privređivanje u jedinici lokalne samouprave“. ili opštine. Lokalna samouprava kreira i proces i proceduru kroz koju preduzeća moraju da prođu unutar same gradske uprave. Tradicionalna. a ona utiče na lokalne zajednice. Svoje hale. član 2. vlada jedne države radi na konkurentnosti države. Odeljenje za urbani razvoj Svetske banke. 11 Zakon o lokalnoj samoupravi. zdravstvene i obrazovne usluge. ili odmogne. Države se bore sa državama .Lokalne samouprave u svetu. „Makroekonomsku i monetarnu politiku kreira država. Ako vi nećete ima ko hoće . The role of the ILO in the implementing of Local Economic Development Strategies in a Globalised World Jelena Bojović Jedan investitor u Loznici je. Washington. što može da pomogne. interaktivan i ima horizontalnu saradnju sa privredom.što znači. ali i u Srbiji.

. Srbija. godina. godini (u odnosu na 2006. dok se u drugim broj zaposlenih smanjuje. International republican institute (IRI). 2 152 873 2 097 218 2 101 668 2 066 721 2 041 395 2 050 854 2 068 964 2 025 627 2 002 344 1 999 476 2009. na uzorku od 2212 osoba. godine. Ipak. Izvor: Istraživanje javnog mnjenja. Januar 2006...14 Dakle.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 13 1999.. Šta bi po vašem mišljenju trebalo da bude prioritet vaše lokalne vlasti? NZ 4% 3% 3% 3% 3% 5% 15% 5% 5% 11% 15% 32% 32% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% Drugo <2% Zdravstvo Ekonomija 17% Zivotni standard Infras truktura Nezaposlenost 0% 14 Strategic Objective report. neke opštine u Srbiji imale su povećanje broja zaposlenih u 2008.. u istom makro-okruženju neke opštine su uspešnije.Čak 30% investitora obrati se najpre lokalnoj samoupravi kada traga za informacijama o uslovima za investiranje u Srbiji..) čak 17%. The Urban Institute June-05 Sep-05 . 1 889 085 Strani investitori se obraćaju lokalnoj samoupravi za informacije .

što se više zna. Jelena Bojović Koncepti upravljanja lokalnim ekonomskim razvojem u prošlosti i danas ★ Upravljanje počinje od infrastrukture. osnovnu infrastrukturu. Jedan od prvih ekonomskih aksioma na nacionalnom ali i na lokalnom nivou jeste ulaganje u.Perspektiva stranih investitora”.14 USAID/MEGA program. da li su bile uspešne. gradovi i opštine u Srbiji ubrzano prolaze kroz sve ove cikluse. ili izborom istog puta.1% Biznis kontakti 16. lakše se izbegne ponavljanje grešaka.3% Privredna komora 10. oko 25% čine prihodi od poreza na zarade. Danas. Iako je danas očigledno da putna.8% Ambasada RS 2. u čemu su grešile? Saznanje šta su drugi radili.) Marcus Tullius Cicero. brže se savlađuju uočene prepreke. Funkcionisanje lokalne samouprave i plate zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave zavise od privrede.5% Konsult komp 7. nije a priori i rešenje problema. .3% SIEPA 2. U razvijenim evropskim zemljama.0% Agencija za privatizaciju 5.2% 119 ispitanika „Historia magistra vitae est.“ (Istorija je učiteljica života.3% Druga Vladina tela 2. De Oratore Šta su lokalne samouprave do sada radile. vodovodna i železnička mreža i druga infrastruktura imaju veliki uticaj na Budžetski prihodi lokalnih samouprava zavise od privrede . ali ne samo na lokalnom nivou ★ Međudržavni putni pravci ključni su za razvoj lokalne ekonomije Koje ste institucije prvo kontaktirali da biste dobili informaciju o uslovima za investiranje u Srbiji? Lokalna samouprava 30. Izborom drugačijeg puta. možda najbolje rešenje za njih. u opštinama koje su ušle u proces lokalnog ekonomskog razvoja početkom šezdesetih godina prošlog veka. uz saznanje da je kombinovanje više metoda koji su se koristili kroz istoriju.Od svih lokalnih prihoda.3% Strane amb i Priv komora 1. istraživanje “Investiciona klima u Srbiji . 2008.2% Rep. takozvanu. Ali. Vlada/Min 22. fokus bavljenja lokalnom ekonomijom menjao se sa godinama.

javnih partnerstava usmeravanje privatnih ulaganja prema javnom interesu privlačenje investicija koje upotpunjavaju privrednu sliku zajednice i čine je konkurentnijom Sredstva koja se danas koriste: • • • • • • • Napomena: Pregled je izmenjena tabela „Three Waves of Local Economic Development”. World Bank LED guidebook .1980 Fokus U početku. lokalni ekonomski razvoj imao je za cilj: • privlačenje investicija u oblasti primarne proizvodnje. a ciljevi su: • • • • obezbeđivanje sekundarne infrastrukture pokretanje privatno. fokus se pomera na stvaranje opšte pozitivne klime za poslovanje.1990 Fokus se postepeno menja i ciljevi postaju: • • zadržavanje i rast postojećih privrednih subjekata privlačenje investicija usmeravanjem na određene sektore i zemlje Da bi ostvarili ciljeve gradovi su: • • • • • Treći talas : 1990 – danas U trećem talasu.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 15 Kroz istoriju lokalnog eknomskog razvoja Kroz istoriju lokalnog eknomskog razvoja Talas Prvi talas: 1960 . sa posebnim naglaskom na strane investicije unapređenje osnovne infrastrukture Sredstva Ciljevi su realizovani kroz: • • • • • ulaganja u infrastrukturu velike grantove/donacije subvencionisani kredit poreske olakšice privlačenje investicija na osnovu promocije niskih troškova poslovanja (jeftina radna snaga) obezbeđivali direktna finansijska sredstva za privredu osnivali biznis inkubatore pružali savetodavnu uslugu sektoru MSP pružali pomoć početnicima u privredi (start-up) ulagali u infrastrukturu strategije pomoći postojećoj privredi unapređenje administrativnih procedura podrška umrežavanju razvoj klastera razvoj ljudskih resursa i sistema obrazovanja ciljano privlačenje investicija koje će doprineti razvoju klastera poboljšanje kvaliteta života • Drugi talas: 1980 .

a značajnu ulogu u tome treba da imaju lokalne samouprave. marginalnu korisnost i cene (troškova) proizvodnje u jedinstvenu celinu. uz direktne intervencije u državna i društvena preduzeća. Srbija nema vremena. ali je moguće uvećati brzinu i broj promena. ali izgleda da su prvenstveno lokalne samouprave to shvatile i počele sa infrastrukturnim ulaganjima. Dakle. u svojim „Investirajte u . u svojoj knjizi Principi ekonomije navodi „natura non facit saltum”: „priroda ne pravi skokove“ i sugeriše da je nemoguće praviti velike skokove i promene u ekonomskom okruženju. težište ulaganja blago pomereno ka sekundarnoj infrastrukturi i opštem poboljšanju kvaliteta života. u poslednjih dvadeset.. Međutim. aerodrome i drugu infrastrukturu.. trideset godina. bez međunarodnih putnih mreža i dobre međuopštinske infrastrukture. Ova knjiga je u Engleskoj dugo vremena bila osnovni udžbenik iz ekonomije. brojem zaposlenih. Alfred Maršal15. predmet je ovog Priručnika. ulaganje u infastrukturu na lokalnom nivou postaje uzaludna investicija za one koji se ne nalaze na značajnim putnim pravcima. Značaj infrastrukture danas potvrđuje činjenica da u svim tržišno orijentisanim zemljama u svetu. ali i u drugim razvijenim zemljama. godine bavila se ekonomskim trendovima. Njegova knjiga. nedovoljne su da pokrenu značajne promene. Jelena Bojović Lokalne zajednice širom sveta bave se ekonomskim razvojem već više od četrdeset godina. Principi ekonomije (1890) sjedinila je teoriju ponude i tražnje. Napominjući da ekonomski razvoj ne pravi skokove i da je kombinovanje osnovnih i finijih metoda optimalan pristup ekonomskom razvoju. Tih šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka. Jedan od najznačajnijih rezultata ove studije jeste postojanje veze periodu od pet godina između povećanja broja zaposlenih i oblasti kroz koje prolaze međudržavne putne mreže. Iskustvo pokazuje da sve privredne delatnosti i privredni razvoj počinju sa rešenom infrastrukturom. navode glavne putne saobraćajnice. iskustva u razvijenim zemljama pokazuju da se ekonomskim razvojem ne upravlja. na prvom mestu. 15 Alfred Marshall (1842—1924).16 ekonomski razvoj. Možda se ekonomija ne može razvijati u skokovima. Jasno je da je u Sjedinjenim Američkim Državama.” brošurama. sve državne. Kako lokalne samouprave mogu da proces razvoja učine lakšim. Na žalost. u Srbiji postoji nesklad. infrastruktura je nesporan uslov razvoja. treba imati u vidu i promene u pristupu. s obzirom da je osnovni infrastrukturni uslov razvoja ostvaren još sedamdesetih godina. u Sjedinjenim Američkim Državama godišnje se gradilo više od tri hiljade kilometara međudržavnih saobraćajnica. Pionirska studija koja je urađena u SAD 1963. i gradovi i opštine u Srbiji moraju ofanzivno i predano da krenu u osvajanje investitora i podršku postojećoj privredi. Međutim. marginalne promene u razvoju ekonomije i društva. U prošlosti se u zemljama Istočne Evrope lokalnim i regionalnim ekonomskim razvojem upravljalo političkim programima na nacionalnom nivou. već se proces pojednostavljuje. Na žalost. . Međutim. ipak. jedan od najuticajnijih ekonomista svog vremena. početkom šezdesetih godina prošlog veka ovo otkriće je izazvalo je ekspanziju ulaganja u infrastrukturu. pre svega. uvek. regionalne i opštinske agencije prilikom promocije investicionih lokacija.

Jedan koncept bavljenja ekonomskim razvojem i upravljanja ovim procesom. regiona i šireg lokalnog okruženja. Uključivanje važnih učesnika (građana i lokalnog poslovnog sektora) Lokalni ekonomski razvoj zahteva zajednički napor. (Poglavlje 5) Koraci u procesu ekonomskog razvoja: 1. Svaki korak vodi krajnjem cilju. opština mora da bude spremna i sposobna da sprovede taj zadatak. (Poglavlje 6) 5. Unapređenje institucionalnog kapaciteta Glavnu ulogu koordinatora i katalizatora u lokalnom ekonomskom razvoju ima opština. Moraju se predvideti problemi i pitanja koji mogu iskrsnuti i potrebno je pripremiti se za njih . ili eliminisanjem pojedinih koraka. Lokalne zajednice se bave lokalnim ekonomskim razvojem koristeći različite pristupe i metodologije. Analiza stanja . I kao i svaki drugi proces sastoji se od određenog broja koraka koji se smenjuju. 2. nedostatke. proces može biti ugrožen. predstavljen je u poglavlju Okvir za lokalni ekonomski razvoj koji se sastoji od šest koraka. specifičnosti i položaj njihove zajednice u odnosu na druge. akcione planove i projekte. i preskakanjem. i omogućava lokalnim samoupravama da razumeju prednosti. (Poglavlje 4) 3. Moraju se uočiti važni učesnici iz privatnog. ili ukupnog razvoja same zajednice.Kontekst lokalnog ekonomskog razvoja Lokalni ekonomski razvoj odvija se u širem kontekstu razvoja. ili preklapaju.17 kOrak PO kOrak: Okvir za lokalni ekonomski razvoj Proces lokalnog ekonomskog razvoja sastoji se iz šest koraka Procesom se može lako upravljati ukoliko se prate ovi koraci Lokalni ekonomski razvoj nije samo koncept. Uočavanje konteksta razvoja zajednice prvi je korak. (Poglavlje 3) 4. Da bi bila uspešna. može se stvoriti sopstveni put razvoja. ljudstva i institucija. Strateško planiranje ekonomskog razvoja Program lokalnog ekonomskog razvoja proističe iz strateškog plana koji sadrži viziju. poput Evropske unije. Uključivanjem svih aktivnosti ili pojedinih elemenata procesa u ekonomski razvoj. Sprovođenje programa i projekata Sprovođenje plana zavisi od budžeta. ciljeve. već i proces. javnog i civilnog sektora i aktivno i svrsishodno uključiti u proces. države.

. Kako se menja struktura privrede. pomoći će da se što bezbolnije i sigurnije prođe kroz njegov prvi ciklus. pružanja odgovarajuće infrastrukture i sl. i korak neograničenog vremenskog trajanja. ali je to. vrše interne reorganizacije posla. Takođe. lokalne uprave moraju stalno da unapređuju znanje službenika. a koraci počinju međusobno da se prožimaju. kada iznova započnu poslovi ekonomskog razvoja. usavršavanje radne snage.18 Upoznavanje sa programima i projektima Postoji širok raspon tehnika i modela (programa i projekata) dostupnih lokalnom ekonomskom razvoju. Ipak. Praćenje i ocena Moraju se ustanoviti indikatori za ocenu napretka i rezultata programa i projekata i vršiti korekcije tokom realizacije. tako se menjaju i važni učesnici. strateški planovi. uključujući i one koji se tiču održavanja i proširenja poslovnih aktivnosti. S druge strane. (Poglavlje 7) Jelena Bojović 6. koliko god bili dugoročni. Podizanje kapaciteta institucija jedan je od prvih koraka u razvijanju procesa ekonomskog razvoja. praćenje redosleda ovih šest koraka. ujedno. kao što je predloženo navedenim uslovima. (Poglavlje 8) Ovih šest koraka vremenski se često preklapaju. ili menjaju odnose među institucijama. moraju se stalno revidirati i osavremenjivati.

ne može pomoći u definisanju prednosti i mana. i kakva su predviđanja na osnovu tih trendova. Na primer. ili izrada profila zajednice. ★ Obrada podataka. zato što sam podatak. kojom brzinom. ona se mora porediti sa drugima Jedna zajednica nije izolovana. a pod tim se. podrazumeva benčmarking. Аli. ali dugotrajna operacija. Upoznavanje sa kontekstom lokalnog ekonomskog razvoja podrazumeva da se u proces ne kreće nepripremljen. Statistika je kvantitativna naučna disciplina. bar godinu dana. poređenja i analize koji se u ovom koraku prikupiljaju i pripremaju koriste se. ★ Poređenje/benčmarking – Već je pomenuto da je poređenje sa drugim opštinama bitan element analize. konkurencija. istorijat razvoja. Podaci. u procesu izveštavanja. ★ Istraživanje mišljenja i potreba – Nekada je statistika nepouzdana. kao i u analizi rezultata. ili kasni (statistički podaci koji stoje na raspolaganju najčešće su stari. takozvano. ★ Stavljanje podataka u širi kontekst – Statistika i trendovi su nedovoljni za potpunu analizu lokalne zajednice. u proseku. ili teško promenljivim parametrima (za koje je potreban dugi niz godina da se promeni). a ponekad i više – na primer. benčmarking i drugo. prosek od 5% nije konkurentan sa drugim opštinama u Srbiji. njen razvoj zavisi od šireg okruženja Sa kakvim resursima raspolažemo i kako da ih najbolje upotrebimo? Ovo je ključno pitanje za početak planiranja razvoja zajednice. treba definisati vrste podataka. grafikoni. pre svega. pre svega. da li se broj zaposlenih povećava. ako se ne poredi sa prosečnim podacima za Srbiju. Tako se od suvoparnih podataka stvara dinamična slika lokalne zajednice. Dakle. za potrebe privlačenja investicija. u procesu strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja. ovakav trend govori o njenoj snazi i prednosti). Javni upiti. istraživanja mišljenja poslovnog sektora i građanstva. potrebno je utvrditi u kakvom su odnosu podaci. koji se. ljudski i prirodni resursi. popis stanovništva). . Na primer. jedna opština se poredi sa opštinama koje imaju Koje sve aktivnosti podrazumeva ovaj korak Detaljna analiza podrazumeva sledeće aktivnosti: ★ Prikupljanje podataka – Relativno jednostavna. utvrđivanje trendova – Nije dovoljno samo imati podatke. po standardnim. fokus grupe i okrugli stolovi.19 PrvI kOrak analiza stanja Bez podataka i mapiranja resursa ne može se planirati razvoj Nije dovoljno samo poznavati profil lokalne zajednice. u lokalnoj zajednici čiji je trend u porastu. U većini lokalnih uprava u Srbiji postala je praksa da se radi analiza lokalnih resursa. detaljnije sagledavaju problem i predloge za njihovo rešavanje. mapiranje resursa. 10% stanovništva služi engleskim jezikom. ili smanjuje. ili podacima iz drugih gradova i opština. Pre svega. njihove izvore i oblik prezentacije (tabele. itd). pre svega. mogu porediti sa drugom opštinom. već da se koristi detaljna analiza tenutnog stanja lokalne zajednice: raspoloživa finansijska sredstva. Benčmarking je izbor opština/gradova. broj stanovnika koji koriste engleski jezik u jednoj zajednici iz godine u godinu raste i 5% populacije u toj opštini govori engleski jezik (ne poredeći sa drugim opštinama u Srbiji. pomažu u jasnijoj statističkoj analizi. ako se zna da se u Srbiji. ali ne daje kvalitativan aspekt problema.

daje uvid gde se može stići. to govori da opština/grad mora da poznaje konkurente da bi unapredila svoje mogućnosti. i detaljno predstavili probleme koje privreda ima u tim lokalnim zajednicama. sličan broj stanovnika. Novi Sad 2009. i šta sve treba uraditi da bi se drugi dostigli. Istraživanja poslovne klime. površinu. Pitanje: Šta po vašem mišljenju treba da bude ključno pitanje razvoja Novog Sada? 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Industrijsko restruktuiranje / diversifikacija Istraživanje i razvoj. Poređenje sa drugim gradovima/opštinama.20 Jelena Bojović Istrazivanje među privrednicima. koja su urađena u trideset opšina/gradova u Srbiji. transfer tehnologija Razvoj malih i srednjih preduzeća Komunalna infrastruktura Podrška i pružanje pomoći preduzećima Privlačenje novih preduzeča [strana … Obrazovanje Razvoj poljoprivrede i sela Razvoj radne snage Transport Turizam 67% 49% 40% 36% 31% 22% 22% 13% 11% 11% 7% 16 U okviru procesa strateškog planiranja jedan od koraka jeste definisanje ključnih pitanja. Kada se zna da svaki investitor pogleda bar deset lokacija pre nego što odluči gde će da investira. i predstavljaju primer „uspešne prakse” – takozvani „grad za primer“. . uz pomoć Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština. Kroz ovo istraživanje definisana su ključna pitanja razvoja16 i postavljena je osnova za izradu SWOT analize. geografsku poziciju. dali su smernice članovima komisije za strateško planiranje.prioritetnih oblasti razvoja.

Tipovi i izvori podataka Da bi se sagledali svi aspekti važni za ekonomski razvoj. pod jednim krovom. osnovni ekonomski pokazatelji). razlikuju se u zavisnosti da li se prikupljaju podaci o lokalnoj zajednici. standardi i trgovinski aranžmani). regionu. poželjno je koristiti podatake koji se odnose na region. Kvalitativni podaci o profilu zajednice izneti su u vidu objašnjenja da bi se predstavile okolnosti koje vladaju u opštini/gradu. relacioni podaci). Tabele i grafikoni sadrže statističke podatke o profilu zajednice i predstavljaju numerički prikaz lokalne zajednice. ★ podaci za Evropu (opšte karakteristike. Podaci sa lokalnog nivoa / Izrada profila zajednice Profil zajednice može se definisati kao dokument koji je sastavljen tako da u okviru jedne celine. komparativne prednosti i mane). ★ podaci o regionu kao celini.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 21 Analiza podataka prema teritorijalnom principu Podaci se prikupljaju sa različitih prostornih i organizacionih nivoa: ★ podaci o lokalnoj zajednici (najdublji nivo podataka. komparativni podaci o zajednicama iz regiona (opšte karakteristike. ★ podaci za Srbiju (institucionalni. zakonodavni okvir. Objašnjenja pomažu u tumačenju statističkih podataka i opisa konteksta života zajednice. . ali samo ukoliko su podaci karakteristični i za lokalnu zajednicu za koju se sastavlja profil. ili državi. Ukoliko ne može da se dođe do podataka na lokalnom nivou. podaci koji se odnose na organizacioni i teritorijalni nivo. broj i vrstu informacija. pruži najvažnije statističke i kvalitativne podatke o lokalnoj zajednici.

subvencije 5. festivali. tradicija. Radna snaga • • • • • trenutna situacija. zone. olakšice. proslave.22 Sadržaj profila zajednice: Profil zajednice sastavljen je tako da obuhvati informacije iz ključnih oblasti koje se odnose na lokalnu ekonomiju i kvalitet života: • • • • • • • 4. klima lokalna vlast i administracija istorija. Kvalitet života • • • • • objekti i mesta za rekreaciju sportski sadržaji ustanove kulture javne aktivnosti (manifestacije. Javni resursi • • • infrastruktura (saobraćajna. obrazovanje nezaposlenost. Demografija • • • struktura stanovništva trendovi rasta . koncerti) zabava i usluge . posebnosti zajednice makroekonomija privredna struktura. komunalna) zdravstvena i socijalna zaštita obrazovni kapaciteti 2. objekti) troškovi poslovanja stimulacije. Privreda Jelena Bojović 1.projekcije migracije 3. struktura zaposlenost po sektorima 7. kultura karakteristike. svečanosti. Lokalni ekonomski razvoj u odnosu na region 6. Osnovne karakteristike • • • • • • opšte informacije fizički prikaz geografskog položaja naselja. sektori najveći investitori i poreklo investicija javne finansije. javne ustanove mogućnosti za investiranje (lokacije. potencijalna radna snaga cena rada struktura radne snage.

i kada je potreban podatak da bi se privukli investitori. kao i dobavljači. da bi jedna lokalna samouprava bolje predstavila svoje potencijale. godinama su prikupljane informacije o privredi. Zbog toga. u regionu. neće doći u ovu industrijsku zonu. u odeljenjima za privredu. a EKONOMIJA mora biti u središtu međuopštinske saradnje. ili proces planiranja. pa se preduzetniku koji posluje u Subotici može isplatiti da nabavlja materijal. U Agenciji za privredne registre danas postoje brojni podaci. Podaci o regionu kao celini ★ Privrednici u Srbiji najveći deo poslovanja obavljaju u regionu. pre svega.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 23 Izvori informacija o profilu zajednice: ★ Sopstveni izvori • lokalna administracija . lokalna privreda posluje. ne nalaze se samo u opštini u kojoj se posluje. Za izradu ovakvog sveobuhvatnog profila zajednice potrebno je nekoliko nedelja. uglavnom. na primer. ne više od pet dana godišnje. Stoga. Opština Pećinci. posmatrajući samo podatke za Pećince. Međutim. ako su redovno ažurirani i na jednom mestu prikupljeni. u regionu. na primer. a zatim i u široj zajednici. podaci o profilu zajednice mogu olakšati privlačenje investicija i pripremu projektnih aplikacija. i pokažu da se radna snaga nalazi u radijusu od pedeset kilometara. informacije se nalaze u različitim institucijama. a većina statističkih podataka redovno se ažurira u Republičkom zavodu za statistiku. Međutim. USAID-MEGA program . Po istraživanju iz 2007. iz Bujanovca. ★ Ove informacije su posebno značajne za male opštine. gube se dani dok se ne uspostavi kontakt sa svima. Cela Srbija je relativno malo i dostupno tržište. nego su. ni jedan investitor. ★ Tržište potencijalnog investitora. zato što u opštini nema radne snage. februar 2007. ima približno trideset hiljada stanovnika i industrijsku zonu od hiljadu hektara na kojoj je moguće zaposliti i do sto hiljada ljudi. organizacije izvan lokalne administracije) • Republički zavod za statistiku • Nacionalna služba za zapošljavanje • Republički hidrometeorološki zavod • Narodna banka Srbije • Agencija za privredne registre • regionalne privredne komore • ostale regionalne ustanove U većini opština u Srbiji. ★ Evropska unija podržava regionalizaciju: ekonomski programi i projekti koje finansira Evropska komisija pretežno su regionalnog karaktera. godine17 na uzorku od trista pet privrednih subjekata. tačnije za 40% njihovih proizvoda kupci su u radijusu od 100km.odeljenja • istraživanja ★ Spoljni izvori (agencije. a za njegovo ažuriranje. U svakom promotivnom dokumentu Pećinci moraju da iznose podatke iz regiona (što obuhvata i grad Beograd). 17 Istrašivanje o mišljenju poslovnog sektora. njena snaga i potencijal predstavljaće i snagu regiona u kome se nalazi.

★ demografija (struktura stanovništva.Institucije države koje su povezane sa lokalnim ekonomskim razvojem. njihovim nadležnostima. ★ privreda (privredna struktura. obrazovanje). prikaz geografskog položaja Srbije u Evropi). ★ privreda (privredna struktura. Dodatne informacije koje su potrebne: ★ Podaci o institucijama koje utiču na ekonomski razvoj . struktura radne snage. uz osnovne statističke podatke. ★ demografija (struktura stanovništva. javne finansije. planiranje) imaju prednost zato što se baziraju na razmeni iskustava i najboljih praksi. razmena programa. ili iz regiona. ★ kreiranje podsticajnih mera i olakšica. Tipovi statističkih podataka koji su potrebni: ★ osnovne karakteristike (opšte informacije. Jelena Bojović ★ zakone i regulativu u vezi sa lokalnim ekonomskim razvojem. javne finansije. agencije i fondovi). solidarnost. prikaz geografskog položaja). Stoga su za planiranje razvoja. cena rada. trendovi rasta. makroekonomija. makroekonomija. ★ osnivanje agencija i fondova. ★ razvoj nacionalnih strategija. obrazovanje). ★ raspolaganje državnim fondovima. troškovi poslovanja). nevladine organizacije. cena rada. Država i njene institucije utiču na atraktivnost zemlje za privredne aktivnosti i opštu sliku zajednice kroz: . ★ radna snaga (potencijalna radna snaga. ★ odobrenja i preporuke. ★ radna snaga (potencijalna radna snaga. bilateralni. trendovi). evropski regioni. javne ustanove. inovativni. prekogranična saradnja. troškovi poslovanja). mogu da pomognu ili da odmognu u toku sprovođenja ekonomskog programa. informacije o državnim institucijama. oblastima koje zakonski uređuju. ★ Zajednički regionalni projekti (tradicionalni. značajne za lokalnu zajednicu (Institucije: ministarstva. otvaraju velike mogućnosti za ekonomsku saradnju. projekcije). Podaci za Srbiju Podaci sa ovog nivoa nešto su drugačiji od podataka sa lokalnog nivoa. ★ bilateralne i multilateralne sporazume. mogućnosti za investiranje. međugradske i međuregionalne povezanosti: bratimljenje gradova. Aktivnosti na nivou države čvrsto su povezane sa lokalnim ekonomskim razvojem. Vrste podataka koji su potrebni: ★ osnovne karakteristike regiona (opšte informacije. uvodi se više objašnjenja. struktura radne snage. sektori. multilateralni. ★ obuku kadrova.24 ★ Primeri međuopštinske. sektori. Pre svega.

Posebno su značajni ugovori o slobodnoj trgovini i trgovinski sporazumi koje Srbija ima sa zemljama iz okruženja i iz sveta: Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama jugoistočne Evrope (CEFTA) . Opšti sistem preferencijala u trgovini sa SAD (trista milona stanovnika). Zakoni u vezi sa lokalnim ekonomskim razvojem: Zakon o lokalnoj samoupravi Zakon o finansiranju lokalne samouprave Zakon o planiranju i izgradnji Zakon o privatizaciji Zakon o raspodeli transfernih sredstava iz republičkog budžeta i učešću opština. integralni su deo ekonomskog razvoja. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Belorusijom (deset miliona potrošača). Trgovinski sporazum sa EU (petsto miliona stanovnika). FONDOVI I ORGANIZACIJE Stalna konferencija gradova i opština Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj Američka privredna komora (AmCham) Razvojne agencije Udruženje industrijalaca Savet stranih investitora (FIC) Udruženje preduzetnika Udruženje poslodavaca Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća Agencija za privatizaciju Uprava za javne nabavke Nacionalna služba za zapošljavanje Fond za razvoj Republički garancijski fond Privredna komora Srbije • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • . bilateralni i multilateralni sporazumi . gradova i grada Beograda Zakon o inovacionoj delatnosti Zakon o budžetu Republike Srbije Zakon o Fondu za razvoj Republike Srbije Zakon o izmenama i dopunama zakona o garancijskom fondu Zakon o javnom dugu Zakon o privrednim društvima Zakon o porezu na dodatu vrednost Zakon o registraciji privrednih subjekata Zakon o agenciji za privredne registre Zakon o javnim prihodima i rashodima Zakon o javnim nabavkama Zakon o budžetskom sistemu Zakon o koncesijama ★ Odluke. Švajcarska – ukupno dvanaest miliona potrošača).Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 25 ★ Zakoni i podzakonski akti . upravljanje imovinom. Bez njenog poznavanja nemoguće je baviti se ekonomskim razvojem. finansiranje lokalnih samouprava i drugi procesi. AGENCIJE. a definisani su regulativom na nacionalnom nivou. Sporazum o Slobodnoj trgovini sa Turskom (sedamdeset miliona stanovnika). • • • • • • • MINISTARSTVA Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ministarstvo finansija Ministarstvo poljoprivrede Ministarstvo za rad i socijalnu politiku Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Ministarstvo za nacionalni investicioni plan (NIP) INSTITUCIJE. Norveška. Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA (Island.bescarinski pristup tržištu od trideset miliona potrošača.Raspolaganje zemljištem. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom (Srbija je jedina zemlja pored članica Zajednice nezavisnih država koja ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom) – bescarinski pristup tržištu od sto pedeset miliona potrošača. Lihtenštajn.

mogućnost za investiranje. Standardizacija procesa proizvodnje i usluga je neophodnost. geografski položaj. Na primer.prednosti se ističu. sektori. SIEPA Znajući čime raspolaže. ★ privreda (privredna struktura. Stoga je potrebno poznavati zakonsku regulativu. Vrste podataka koji su potrebni: ★ osnovne karakteristike zemalja Evropske unije . da bi se znalo koje su države konkurentne sa Srbijom. znanje stranih jezika). mane ispraviljaju. struktura radne snage. standarde i principe koji važe u Evropskoj uniji. olakšce i subvencije). poređenja). uvidom u zakonsku regulativu zemalja u okruženju. bilateralni i multilateralni sporazumi zemalja Evrope. ★ odluke. i šta su u današnje vreme pretpostavke uspešnog razvoja.akcenat na zemljama iz neposrednog okruženja. Zemlja Srbija Bugarska Hrvatska Rumunija Slovenija Porez na zarade 12% 12%-24% 15%-45% 16% 19% Napomena: tabela preuzeta iz „Doing Business in Serbia 2007“. obrazovanje. trendovi rasta. pre svega. troškovi investiranja i poslovanja. sličnih ekonomskih karakteristika (opšte informacije. makroekonomija. cena rada. od koga zavisi.26 Jelena Bojović Podaci za Evropu Srbija treba da uči od drugih država Evrope i mora svoje principe i sistem da usaglašava sa principima i sistemom Evropske unije. ★ demografija (broj i struktura stanovništva. država tek stiče potrebne uslove da započne proces ekonomskog razvoja. Privreda Srbije posluje sa privrednicima iz celog sveta. Informacije i podaci potrebni su. s kim se poredi. ★ radna snaga (potencijalna radna snaga. . iz Evrope. projekcije). Na osnovu tih podataka uočavaju se prednosti i mane . a pre svega iz svog najbližeg okruženja. može se pronaći podatak da je porez na zarade u Srbiji najniži u odnosu na zemlje iz okruženja (što je jedna od prednosti Srbije u odnosu na konkurente).

Treba se potruditi da se u projekat uključi što više predstavnika . Na prezentaciji idejnog projekta autor ne uključuje slušaoce. ili pojedince. ali je potrebno poznavati i njihov interes da bi se znalo zbog čega u njemu učestvuju U ovom poslu su potrebni saveznici. već samo legitimizuje svoje odluke. Drugi učesnici u procesu obezbeđuju transparentnost u odlučivanju i smanjuju mogućnost donošenja subjektivnih odluka. Ovakav pristup izgleda lakši. ili „interesne grupe”. sprovođenje i organizaciju procesa. ili određenim oblastima. Javno predstavljanje nije dovoljno za proces koji zahteva učešće Učešće nije samo predstavljanje. znaju više od drugih. pravo uključivanje podrazumeva da se saslušaju i drugi. Samostalan rad na projektu podrazumeva i prezentaciju projekta pred njegovim finansijerima. a prevodi se kao „važni učesnici”. Izraz koji se često čuje „stejkholderi”. ili finansijski resur) i zato što će efekti bez njih biti manje vidljivi.27 DrUGI kOrak Uključivanje važnih učesnika Stejkholderi (važni učesnici/interesne grupe) olakšavaju proces Uključivanje stejkohldera znači podršku procesu Važni učesnici su neophodni za proces. a jedan od viđenijih bio je i predsednik Komisije za strateško planiranje. Takav pristup planiranju obezbedio je i punu podršku privrede sprovođenju plana i projekata koji su iz njega proistekli (jedan od projekata „Zona unapređenog poslovanja” uspostavljen je kroz zajedničko finansiranje privatnog i javnog sektora). a samim tim utiču i na smanjenje korupcije. institucije i pojedinci – važni učesnici. Šta treba znati o uključivanju važnih učesnika u proces ekonomskog razvoja Uključivanje obezbeđuje podršku. Grad Loznica je uključio dvadesetak preduzetnika u proces strateškog planiranja. ili. predstavlja posrbljen engleski termin „stakeholders”. pak. tim odlukama svesno favorizuju određene grupe. zadovoljena je samo formalna strana. potrebno je dati objašnjenje ko su važni učesnici i zašto se tako nazivaju. ali ne i suština. U svakom procesu postoje osobe koje su njegovi nosioci i zaduženi su za osmišljavanje. zato što su potrebni u sprovođenju određenih aktivnosti (bilo kao ljudski. Zbog nemogućnosti da se adekvatno prevede sa engleskog jezika. Mali broj predstavnika nije dovoljan – mora se osigurati široko učešće Mnogima se čini da je dovoljno pozvati samo predstavnike privredne komore čime se osigurava učešće preduzetnika u odlučivanju. Autor projekta pokušava da ubedi auditorijum zašto je projekat koristan i značajan za njih i da opravda troškove. smatrajući da je samo učešće u predstavljanju projekta vid saglasnosti druge strane. ali na taj način. Oni su „važni učesnici“ zato što o nekim delovima procesa. Osim nosilaca procesa. Finansijska podrška može da bude obezbeđena od početka ukoliko su finansijeri uključeni u osmišljavanje projekta i definisanje projektnog zadatka. zato što će proces uticati i na njih. Važni učesnici su potrebni za kontrolu procesa Pojednici ponekad čine ishitrene odluke bez uvida u posledice takvih odluka. Dakle. u aktivnostima učestvuju i mnoge druge organizacije.

„fine“ veštine. Takođe. ukoliko pojedine ideje nisu prihvaćene. što podrazumeva kvalitetnu infrastrukturu i Da bi se uključili. ali treba voditi računa na koji način. Uključivanje podrazumeva i komunikaciju koja mora biti dvosmerna Ne moraju sve ponuđene ideje da se iskoriste. Ne moraju svi privrednici da budu članovi komisija . Međutim. učesnici čiji su predlozi prihvaćeni. treba obrazložiti zašto. ali postoje i „tehničke“ veštine koje izvode stolari. na kraju moraju biti obavešteni da su njihove ideje realizovane tokom procesa. Pojedinac zasigurno nema sva potrebna znanja i veštine. Javni sektor/lokalna samouprava imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju povoljnih uslova poslovanja. jeste nepoznavanje suštine procesa i . Prepoznavanjem njihovih interesa. Jedan od ključnih saveta odnosi se na važne učesnike kojima treba jasno predstaviti proces. definisati njihovu ulogu u procesu i trajanje angažmana. neki se mogu pitati za mišljenje. uključiti u proces. učesnici moraju da znaju zašto se uključuju i kako da se uključe Najčešći razlog zašto pojedici odbijaju učešće u procesu. dok se drugi mogu pozivati da učestvuju na okruglom stolu. Jelena Bojović svoje uloge u njemu. stiču se saveznici za naredni projekat. takozvane. ne znači. Pre nego što se uključe u proces vrlo je važno razumeti njihove motive. Širok je raspon veština koje su potrebne za lokalni ekonomski razvoj Da bi se proces odvijao u kontinuitetu potrebno je koristiti različite veštine: pojedine su. na primer. važni učesnici se mogu lakše. a priori. ali je potrebno da se na njih odgovori. Ko su važni učesnici u lokalnom ekonomskom razvoju – koga uključiti Najšira podela važnih učesnika 1) Javni sektor 2) Privatni sektor 3) Civilni sektor Ekonomski prosperitet i kvalitet života zajednički kreiraju javni sektor i privreda. informatičari. Uključivanje podrazumeva zajednički interes Činjenica da važni učesnici žele da se uključe u proces. i na odgovarajući način. sve veštine su „na stolu“. Na taj način. građevinski inženjeri. upravljanje.28 privrednog života. moleri. Uključivanjem drugih.na primer. kao što su pregovaranje. U procesu koji uključuje i druge učesnike mora se iskoristiti bar jedna ideja koja dolazi sa njihove strane. i obostranu korist. prezentovanje. a korist od lokalnog ekonomskog razvoja ima cela zajednica.

članovi veća i skupštine) • predstavnici jedinica uprave (odeljenje za privredu. U suštini. i druge) 3) Nevladine organizacije • • • nevladine organizacije koje se bave privredom. Za privredu to znači: niži troškovi poslovanja. rukovođenju projektima. oni mogu da ukažu na potrebe poslovnog sektora na lokalnom nivou. vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja. Telekom. finansiraju određene projekte. ili oni koji mogu svojim odlukama uticati na nečiji život. podršci pojedincima i određenim interesnim grupama. u donošenju novih predloga zakona i u lobiranju. • individulani privredni subjekti . Katastar) • predstavnici okruga • predstavnici lokalnih javnih preduzeća (direkcija za izgradnju. SIEPA. regionalnih i republičkih agencija (agencija za razvoj opštine. razmatranju nacionalne strategije. skupštinskih odbora) • predstavnici lokalnih vlasti (gradonačelnik. poljoprivrednici. finansije. regionalne razvojne agencije. i drugi) Njihova uloga ogleda se. posebno određeni sektori: finansijski sektor i predstavnici najrazvijenijeg privrednog sektora u opštini Preduzetnici se uključuju zato što najbolje znaju koji su nedostaci. pre svega. organizaciji skupova i okruglih stolova u cilju razmene iskustva. urbanizam) • predstavnici republičkih javnih preduzeća (Elektrodistribucija. Važni učesnici u Srbiji 1) Privreda • Privredna komora Srbije i regionalne komore. poseduju znanja i iskustava koja mogu biti od koristi. • udruženja preduzetnika. • poljoprivredne zadruge. NSZ. a. javno komunalno preduzeće) • predstavnici lokalnih. učestvuju zajedno na sajmovima. saradnji sa državnim institucijama i donatorima.preduzeća. konkurentnost na tržištu. zapošljavaju lokalno stanovništvo i plaćaju poreze. Veći profit preduzeća i veći broj zaposlenih znači veće nadoknade od poreza koji se slivaju u budžet. veća ulaganja javnog sektora u infrastrukturu i usluge.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 29 usluge po najpovoljnijim cenama. uključuju se u promotivne aktivnosti. osobe sa posebnim potrebama. pre svega. . preduzetnici. • predstavnici klasterskih udruženja. monitoring. rast potražnje za njihovim proizvodima i povećanje broja zaposlenih. Srbija gas. važni učesnici su svi oni čija je podrška potrebna. što vodi boljem kvalitetu života svih stanovnika lokalne zajednice. zapošljavanjem organizacije koje se bave lobiranjem organizacije koje predstavljaju određene interesne grupe (nacionalne manjine. ili prednosti privrednog okruženja u kojem posluju. VIP. 2) Javne institucije i organizacije • predstavnici republičkih vlasti (predstavnici ministarstava. Direkcija za puteve.

a neophodni su učesnici u projektima koji imaju za cilj unapređenje ljudskih resursa. regionalne.primer uključivanja važnih učesnika u proces planiranja razvoja jeste formiranje komisije za strateško planiranje. privredne komore. Rezultati se moraju proveravati. instituti za istraživanje i razvoj. privatne medijske kuće) • pisani mediji/novinske agencije (lokalne. 6) Političke organizacije • • predstavnici političkih partija na vlasti predstavnici opozicije Istraživanje među privrednicima. učestvuju u vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja. Političke organizacije učestvuju u vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja. pre svega. a značajne su i za praćenje i kontrolu projekata. 5) Obrazovne i naučne institucije • • • osnovne i srednje škole. • Naučne institucije. Privredni savet je stalno telo koje učestvuje u praćenju sprovođenja strateških planova. Pojedine inicijative kancelarija za lokalni ekonomski razvoj realizuju se uz pomoć privredne komore i uz podršku medijskih kuća (oglašavanje zemljišta i poslovnog prostora).30 4) Mediji • elektronski mediji (javni medijski servisi. privrednici i udruženja. ili unapređenje tehnologije. a svi zainteresovani mogu da doprinesu boljoj i uspešnijoj realizaciji projekata i programa. ili regionalne). bez obzira na političke promene. u pojedinim opštinama. republičke) Mediji su ujedno i važni učesnici i medijum za uključivanje još većeg broja aktera. U prilogu je dat primer Komisije koja je u Inđiji učestvovala u procesu strateškog planiranja. realizaciju projekta . organizacije i sve zainteresovane strane uključe u: • proces strateškog planiranja . rađeno je uz pomoć udruženja preduzetnika. naučnih institucija i agencija: • praćenje sprovođenja i ažuriranja planova i programa. nude znanje. a kao kontrolu najbolje je angažovati osobe koje nisu nosioci projekata.projekti ne moraju da budu autonomni. pre svega. Članovi privrednog saveta su. važni su u kontroli procesa i obezbeđuju transparentnost. omogućavaju razmenu iskustva. dok će o samoj funkciji komisije biti reči u narednim poglavljima (Korak 4). . više i visokoškolske ustanove (lokalne. Učešćem političkih organizacija omogućava se održivost projekata i ideja. finansijski i ljudski resursi mogu da dolaze sa svih strana. Jelena Bojović Kako ih uključiti? Postoji više načina da se značajne institucije. Mediji omogućavaju: veću informisanost svih građana.

o. program podrške privredi. Tehnoexport d. OZZ Srem. Metal rad. Različiti su nazivi ovih saveta i načina na koji se osnivaju. Veritas d. U izvesnom smislu oni su zaduženi da nadgledaju primenu strateškog plana. a njihov rad se nastavlja i nakon usvajanja strateškog plana. ZZ Beška. njihove funkcije su slične. Plamen.o. Privredni saveti imaju na raspolaganju i finansijska sredstva i direktno utiču na sprovođenje ekonomskih projekata koji doprinose poboljšanju poslovne klime. razvoj infrastrukture. Opštine sve češće osnivaju privredni savet. međutim. Rick Eis.o. U najvećem broju slučajeva privredni saveti se osnivaju na inicijativu donatorskih programa. Telekom. Poljoprivrednici. direktor filijale MEBA – CA Group AD. dekani) republička javna preduzeća (Elektrodistribucija. Letač. Monus Beograd. AD Žitosrem. Gas-Teh. direktor filijale Vojvođanske banke) Primer uključivanja . ZZ Maradik ) predstavnici privrede (predstavnici sindikata. Banca Intesa. Katastar) NVO i donatori (CRDA) mediji predstavnici poljoprivrede ( ZZ Gradina.Privredni savet Komunikacija sa privredom može biti i neformalna. a sa druge strane imaju savetodavni karakter u opštinskim organima u vezi pitanja koje uvodi lokalna samouprava (visina nameta na privredu. ili privrednom savetu.o. Srbija gas. Direkcija za puteve. Esca Food Solution. MNG Plastik Gogić. ZZ Slankamenka. . Sva ta tela su savetodavnog karaktera i njihova osnovna uloga ogleda se u pružanju mogućnosti privrednicima da utiču na politiku lokalne samouprave u vezi sa ekonomskim razvojem.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 31 ČLANOVI KOMISIJE ZA SRATEŠKO PLANIRANJE U INĐIJI • • • • • • • • • • • • • • • • • • predsednik Opštine Inđija zamenik predsednika Opštine Inđija predsednik Skupštine opštine Inđija načelnik opštinske uprave načelnik Odeljenja za urbanizam članovi Opštinskog veća predstavnici Odeljenja za privredu Odeljenje za finansije direktori javnih preduzeća predstavnik Turističke organizacije Opštine Inđija načelnik Sremskog okruga šef ispostave Nacionalne službe za zapošljavanje predstavnici obrazovnog sektora (direktori škola. savetu preduzetnika. M&B Trans Novi Slankamen. predstavnik Italijanske industrijske zone. unapređenje rada uprave i slično). savetu investitora. Marko IN. savetu za razvoj. Brojni su primeri saveta u Sjedinjenim Američkim Državama i već postoji tradicija njihovog učešća u razvoju politike na lokalnom nivou. bez obzira da li se radi o savetu za ekonomski razvoj. da bi učestvovali u procesu strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja. ali jedan od dobrih mehanizama stalne komunikacije i održavanja kontinuiteta u radu na privrednom okruženju jeste osnivanje privrednog saveta. Gumil junior.

pre svega zbog velikog nepoverenja preduzetnika u ishod ovakvog angažovanja. uništava se originalan koncept i ideja privrednog saveta. Nije retkost da su privredni saveti u Srbiji još jedna politička formacija u kojoj svaka politička stranka iz vladajuće koalicije u opštini delegira po jednog. ukoliko je predviđeno osnivanje privrednog saveta. najpre. vrlo je važno da rukovodstvo opštine pažljivo pristupi ovoj inicijativi. Jelena Bojović Dakle. . treba da bude živ mehanizam učešća privrede u definisanju lokalne politike u oblasti ekonomskog razvoja. koji. ili više preduzetnika (u zavisnosti od „značaja” stranke). Zašto bi privredni saveti hteli da učestvuju u njihovom radu? Kakve koristi imaju od toga? 3. pre svega. da ih predstavlja u privrednom savetu.32 Međutim. da odgovori na sledeća pitanja: 1. zbog nedostatka tradicije u osnivanju i radu privrednih saveta u Srbiji. Zašto želi da ih uključi u svoj rad? 2. Na koji način se privredni saveti mogu uključiti u rad lokalne samouprave? Šta će biti njihova uloga? Tek kad lokalna samouprava odgovori na ova tri pitanja može da počne sa regrutacijom ukoliko proceni da će privredni savet imati pravu funkciju. lokalna samouprava treba. Na ovaj način.

pre svega. godine. Bilo je primera da se ad hoc organizuju timovi koji će raditi na privlačenju investicija. Zaposleni u odeljenjima za privredu ostali su da ažuriraju podatke o pripremama i realizaciji prolećne i jesenje setve i uspešne žetve. u većini opština. privredna odeljenja . postoji odeljenje koje se isključivo bavi pitanjem lokalnog ekonomskog razvoja. Objedinjavanjem funkcije registracije privrednih subjekata. Američka agencija za međunarodni razvoj. a na osnovu iskustava gradova u Sjedinjenim Američkim Državama i državama zapadne Evrope. Agencija za privredne registre Republike Srbije preuzela je ovu ulogu. Šta je Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj? Opštinska kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER). ali ni jedna organizaciona celina u okviru lokalne uprave nije se bavila ekonomskim razvojem. učestvovati u stvaranju strategije lokalnog ekonomskog razvoja.33 TreĆI kOrak Unapređenje institucionalnog kapaciteta Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su deo opštinske uprave Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj pružaju podršku postojećoj privredi i privlače nove investitore Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su razvojna odeljenja i ne rešavaju pojedinačne slučajeve Rad kancelarije za lokalni ekonomski razvoj je dugoročan Do 2005. predstavlja instrument za stvaranje okruženja koje pogoduje privređivanju. i dobro organizovana lokalna samouprava. kroz Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. vrlo važna. Jedan od preduslova lokalnog ekonomskog razvoja jeste postojanje timova koji će koordinisati programima i projektima ekonomskog razvoja. a nisu dovoljno upoznate sa konceptom lokalnog ekonomskog razvoja. korišćenje i uređenje poljoprivrednog zemljišta. Iskustvo razvijenih evropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država pokazuju da je za lokalni ekonomski razvoj. Kancelarija je deo lokalne administracije. preteča današnjih kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. ili kao posebno odeljenje za ekonomski razvoj (u opštinama). opštine/gradovi u Srbiji nisu se institucionalno bavili razvojem privrede i ambijentom za privređivanje. Službenici ovih odeljenja bavili su se. nudi opštinama partnerima model institucionalnog organizovanja . otvaranju novih radnih mesta i privlačenju investicija. zaostavština su starog sitema organizacije uprave. to nije bio slučaj. a osniva se kao uprava za ekonomski razvoj (u gradovima). Na ovaj način. kao i da vode upravni postupak radi utvrđivanja visine naknade za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta. ostvarivati komunikaciju sa privredom i koordinisati saradnju između institucija i organizacija na lokalnom i nacionalnom nivou. do nedavno. sprovoditi programe razvoja. osim stimulativnih zakona. ekonomskom statistikom i registrom privrednih društava i preduzetnika. Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj predstavlja resurs za opštine koje žele da pokrenu privredu u svojim sredinama. da sprovode Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji se odnosi na zaštitu. U pomenutim državama. Pored toga. Tek početkom 2006. najvažnija funkcija odeljenja za privredu istrgnuta je iz ruku lokalne samouprave.kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. U Srbiji. Odeljenja za privredu.

trezor i privredu19 ili Odeljenja za društvene delatnosti i privredu. izdaju saglasnost i vodoprivredne dozvole za objekte lokalnog značaja. utvrđuju vodoprivredne uslove. Organizuju i učestvuju u pripremi marketinško-promotivnih materijala. Aktivnosti koje se odnose na privredu u ovim odeljenjima slične su navedenim slučajevima. Organizuju i učestvuju u kontaktima pružanja podrške i informacija zainteresovanim investitorima i preduzetnicima iz domena ulaganja i otvaranja preduzeća.34 danas vode poslove vezane za erozivna područja i njihovu zaštitu. takođe. 2009. i u zavisnosti od broja stanovnika opštine/grada i broja privrednih subjekata. kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su razvojna odeljenja. Međutim. a organizaciona celina koja ih sprovodi je odsek za privredu. institucijama. optimalan broj zaposlenih u kancelariji kreće se između troje i desetoro. sastoji se u pripremi opštih uslova iskorišćavanja i održavanja seoskih vodovoda i donošenju rešenja o priključenju na izgrađene seoske vodovode. ili kao deo kabineta gradonačelnika. U ovim slučajevima aktivnosti koje se odnose na privredu su slične gore pomenutim a organizaciona celina koja ih sprovodi je Odsek za privredu u okviru ovih odeljenja.organizuju i ostvaruju saradnju sa domaćim i međunarodnim organizacijama.“poslovnih informacija” od značaja za lokalni ekonomski razvoj. proceni štete nastale od elementarnih nepogoda i poslova vezanih za protivgradnu zaštitu. informativnih kampanja i promocija i predstavljanja poslovnih koncepata i potencijala opštine za strana ulaganja. često se javlja pripajanje odeljenja za privredu drugim odeljenjima i stvaranje hibridnih odeljenja za budžet. nekog drugog srodnog odeljenja. i to im je primarna karakteristika. javnim bunarima i česmama. 19 Arilje. investitorima. nadležnim državnim. ili odeljenja za društvene delatnosti i privredu. agencijama. .. Ovakvom organizacionom strukturom nemoguće je ne izbeći zatiranje razvojnih funkcija odeljenja za privredu. Predlažu i daju mišljenja o potrebnim merama za efikasan i uspešan razvoj aktivnosti iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja”. 18 Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi opštine Gornji Milanovac. sprovode Zakon o vodama u vezi načina korišćenja i upravljanja izvorima. Ovakvom organizacionom strukturom dolazi do gašenja razvojnih funkcija odeljenja za privredu. itd 20 Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi Subotice. Kao posledica ovih promena. pokrajinskim i opštinskim organima. kao i obavljaju drugih poslova po nalogu načelnika odeljenja. Jelena Bojović Za razliku od odeljenja za privredu.. trezor i privredu19. finansije. jeste pripajanje odeljenja za privredu drugim odeljenjima i stvaranje hibridnih Odeljenja za buđet. Zaposleni u kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj „. preduzetnicima i javnim preduzećima iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja.20 Postoje primeri u Srbiji gde su ovakve kancelarije osnivane u okviru odeljenja za privredu. pokazalo se da su kancelarije kao samostalna odeljenja u okviru uprave najfunkcionalnija.18 Još češći efekat ovih promena tj. Njihov posao. zapravo gubljenja funkcija. gubljenja funkcija. Organizuju poslove na praćenju realizacije strategije ekonomskog razvoja opštine i učestvuje u koncipiranju i razvoju projekata iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja. Organizuju i učestvuju u stvaranju baze podataka. 2009. Gornji Milanovac. finansije.

pruža im sve potrebne informacije i olakšava kontakt sa svim institucijama kako na lokalnom. privrednim komorama i poslovnim udruženjima u inostranstvu. CD materijali. i pomoć koju pružaju. • • 21 Analiza KLER-a. bila što veća. The Urban Institute izrada i redovno ažuriranje promotivnih materijala (brošure. Svaki zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj ima grupu preduzetnika o kojima „vodi računa”. prospekti. posetiocima i izlagačima na sajmovima i konferencijama. opštinama i regionima u zemlji i inostranstvu . Način rada zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj i njihov odnos prema klijentima (u ovom slučaju privrednicima) mora da bude istovetan kao u privatnom sektoru. baneri i posteri. Samo se treba zapitati da li bi službenik banke na isto pitanje klijenta odgovorio: „Imate na našoj internet stranici”. opštine i gradovi MEGA programa. elektronski bilten) distribucija promotivnih materijala ciljanim grupama: ambasadama. u tom slučaju kancelarija za lokalni ekonomski razvoj nije ni potrebna. ili bi ponudio odgovor? Da bi kancelarije bile pravi servis privredi. investitorima i privrednicima. Osnovne funkcije kancelarije/odeljenja za lokalni ekonomski razvoj ★ Marketing Broj zaposlenih u KLER u opštinama u Srbiji Funkcije opštinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj osnivaju se sa idejom da privrednici imaju svoje savetnike u okviru opštinskih uprava.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji Opština/grad Broj zaposlenih u KLER-u 7 5 2 8 7 8 16 5 3 2 7 23 1 2 5 7 21 35 Opština/grad Broj zaposlenih u KLER-u 6 8 2 5 5 3 3 2 2 1 4 2 2 3 2 3 Novi Sad Niš Novi Beograd Kragujevac Leskovac Subotica Zrenjanin Kruševac Pančevo Šabac Kraljevo Čačak Smederevo Sombor Valjevo Vranje Loznica Novi Pazar Sremska Mitrovica Užice Zaječar Pirot Paraćin Vršac Inđija Prokuplje Bujanovac Prijepolje Preševo Pećinci Arilje Medveđa Ako zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj na pitanje preduzetnika da li ima informaciju o raspoloživoj radnoj snazi u opštini odgovora: „Pogledajte na vebsajtu Nacionalne službe zapošljavanja”. trgovinskim odeljenjima stranih ambasada u zemlji. osobe koje su za njih „zadužene”. tako i na republičkom nivou. novembar 2009. zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj moraju da obavljaju mnogo drugih funkcija da bi njihova efikasnost. internet prezentacija.

razvijanje programa za obuku pojedinaca koji započinju vlastiti posao i za poslovna udruženja. procena mogućnosti za jačanje kapaciteta. posete potencijalnim investitorima radi pregovora.36 • • • • organizovanje promotivnih manifestacija – sajmovi. ★ Kontakti sa poslovnom zajednicom i njeno direktno podržavanje • procena poslovnog okruženja . ili preregistraciju u saradnji sa Agencijom za privredne registre.svakodnevni kontakti sa lokalnim privrednicima i preduzetnicima. davanje saveta i informacija. promovisanje preduzetništva i privatno-javnih partnerstava. ili aplikacije za donaciju. ili instrumenata za podršku privrednicima. svečana otvaranja. nadgledanje tekućih projekata. • • • • ★ Podrška u finansiranju • održavanje kontakta sa bankama koje posluju u opštini sa ciljem da se obezbede finansijski podaci sa tržišta i pruže pravovremene i adekvatne informacije i savet predstavnicima lokalnih firmi. ili olakšica za određene kategorije preduzetnika.organizovanje i priprema kampanja o značaju novih ulaganja i promociji društveno odgovornog poslovanja prema lokalnoj zajednici i životnoj sredini • Jelena Bojović organizovanje obuke za mala i srednja preduzeća u sastavljaju predloga projekata i pripreme dokumentacije za podizanje kredita. upućivanje na donatorske programe i različite izvore finansiranja. pomoć u promociji i povezivanju sa potencijalnim kupcima i dobavljačima. obezbeđenje finansijske podrške. . organizovanje anketa za poslovni sektor u cilju poboljšanja uslova poslovanja. pružanje pomoći lokalnim preduzetnicima za registraciju. konferencije. organizovanje poseta i prodajnih prezentacija u vezi sa mogućnostima za ulaganje. zaključci i predlozi). proizašlih iz plana za strateški razvoj i izveštavanje o procesu. praćenje aktivnosti i izveštavanje o rezultatima sastanaka komisije za strateški razvoj (pisani izveštaji. učešće na sajmovima i izložbama organizovanje promotivnih kampanja – oglašavanje i PR aktivnosti filantropske aktivnosti . • • ★ Pružanje potrebne podrške tokom procesa strateškog planiranja • • • sprovođenje procesa strateškog planiranja. svakodnevni kontakti sa komisijom za strateški razvoj. pružanje zakonske i tehničke podrške. • • ★ Kontakti sa investitorima • • • stalni kontakt sa domaćim i stranim investitorima.

stvaranje jednakih mogućnosti za žene i ugrožene grupe usklađivanje administrativnih i inspekcijskih procedura kao podrška ekonomskog razvoja pružanje mišljenja za usvajanje i sprovođenje lokalnih investicionih programa inicijative za pripremanje i modifikovanje urbanističkih planova. novim potrebama investitora za radnom snagom i programima za samozapošljavanje. • komunikacija sa donatorskim organizacijama. • pružanje informacija nezaposlenima u vezi mogućnosti za pokretanje privatnog biznisa. • definisanje podsticaja za osnivanje novih preduzeća i privlačenje direktnih stranih ulaganja pružanje saveta u oblasti regulative (pravilnici.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 37 • identifikovanje trenutnih finansijskih kapaciteta i preporučivanje najpovoljnijih finansijskih paketa korisnicima usluga kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. odluke i uputstva) pružanje informacija o merama za poboljšanje prihoda lokalne samouprave od privrede povećanje stope zaposlenosti i smanjenje siromaštva. upravljanje sprovođenjem razvojnih projekata. uspostavljanje industrijskih i tehnoloških zona i poslovnih inkubatora. ★ Savetodavna funkcija – gradonačelniku/ predsedniku opštine i skupštini • • • ★ Usavršavanje radne snage • saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje . • • • istraživanje mogućnosti za prikupljanje sredstava potrebnih za razvojne programe. pripremanje preporuka o lokalnom mikro-finansiranju i garancijskim šemama. • pripremanje i sprovođenje obrazovnih programa za instruktore i konsultante za razvoj lokalne ekonomije i preduzetništva u opštini. obnavljanje uništenih objekata • • • • ★ Redovno održavanje i unapređenje veze sa drugim lokalnim samoupravama i institucijama centralnih vlasti koje su zadužene za lokalni ekonomski razvoj • • saradnja sa republičkim telima i institucijama zaduženim za lokalni ekonomski razvoj saradnja sa privrednom komorom. • pripremanje plana za obrazovanje i prekvalifikaciju u skladu sa potrebama investitora. • osnivanje centra za obuku. ★ Priprema i praćenje sprovođenja projekata ekonomskog razvoja • analiza uslova na tržištu i istraživanje mogućnosti za pokretanje razvojnih projekata. privredna društva i civilni sektor predlaganje socijalnih programa i programa za zapošljavanje mladih u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje • . • pripremanje baze podataka o raspoloživoj radnoj snazi.opštinski ogranak. priprema predloga razvojnih projekata. lokalnim/ regionalnim institucijama zaduženim za ekonomski razvoj.

ekonomski razvoj i smanjenje nezaposlenosti u opštinama u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku. stav 1. Dakle. ustanove i druge organizacije koje vrše javnu službu.ne postoji akt na republičkom nivou koji bi uredio načela organizacije lokalne samouprave (gradovi/ opštine sami donose odluke o organizaciji i sistematizaciji). U skladu sa Zakonom22 poslovi lokalnog ekonomskog razvoja mogu da se obavljaju u javnom preduzeću. ustanovi. i sledi pregled prednosti i nedostataka različitih modela kancelarija za lokalni ekonomski razvoj: • ★ Kreiranje i održavanje relevantnih baza podataka • • • • • • • • • 22 Član 7. agenciji. u skladu sa zakonom i statutom. razmena primera dobre prakse i usaglašavanje razvojne politike svih opština Jelena Bojović Organizacioni oblici kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Organizacija.38 • kreiranje i održavanje jedinstvenog informacionog sistema za statističke i druge podatke važne za biznis. ili privrednom društvu i ta mogućnost je iskorišćena u nekim lokalnim samoupravama u Srbiji.” baza podataka dostupnih kadrova baza podataka lokalnih preduzeća i preduzetnika baza podataka novih domaćih i stranih investitora baza podataka kapaciteta za privatizaciju baza podataka dostupne opštinske imovine baza podataka zemljišta za potencijalne grinfild investicije baza podataka o potencijalnim braunfild lokacijama baza lokalnih dobavljača priprema i ažuriranje profila zajednice U Srbiji. a samim tim i mesto kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. sve osnovane kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u opisu svojih nadležnosti imaju minimum 90% navedenih funkcija. . organizacioni oblici se razlikuju u opštinama u Republici Srbiji. Republičkim geodetskim zavodom i drugim telima i organizacijama saradnja sa drugim gradovima i opštinama. Ono o čemu treba voditi računa pri definisanju pozicije kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u okviru gradske/opštinske uprave jeste činjenica da poslovi koje kancelarije obavljaju nisu “klasični” upravni poslovi (rešavanje u upravnim stvarima i donošenje upravnih akata). u okviru gradske/ opštinske uprave nije regulisana zakonom . u kojima je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj osnovana kao posebno pravno lice. već razvojni i stručni poslovi. Zakona o lokalnoj samoupravi kaže da “jedinica lokalne samouprave za ostvarivanje svojih prava i dužnosti i za zadovoljavanje potreba lokalnog stanovništva može osnovati preduzeća.

Iako je najpogodniji.Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj ima izražen uticaj u poslovnoj zajednici . godine u okviru uprave/lokalne administracije kao posebno odeljenje . ili kao deo kabineta gradonačelnika. a pomenute izmene je neophodno verifikovati u lokalnoj skupštini. Zrenjanin).Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 39 ★ Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj kao deo uprave Početak rada kancelarija za lokalni ekonomski razvoj datira od 2005. Nakon lokalnih izbora 2008. Kragujevac.odsek u okviru odeljenja za ekonomska i finansijska pitanja. prisustvuje Organizacija gradske uprave i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u Loznici . bilo je neophodno uspostaviti konsenzus sa svim koalicionim partnerima.formira se odlukom načelnika opštinske uprave uz saglasnost predsednika opštine/gradonačelnika i zahteva izmenu pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. širi je obim nadležnosti (preuzimanje nekih nadležnosti drugih odeljenja) i veća ovlašćenja u poslovima lokalnog ekonomskog razvoja. ovaj organizacioni oblik retko se koristi pri osnivanju kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj . pre svega zbog neophodne verifikacije od strane skupštine opštine. Rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj/načelnik odeljenja.lakša je komunikacija sa drugim odeljenjima jer nema subordinacije. dobile su status odeljenja (Loznica. veliki broj kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u novim odlukama o organizaciji uprave. godine. pa je opštinsko rukovodstvo pribegavalo jednostavnijim rešenjima. kao deo drugog srodnog odeljenja. Prednosti . Dakle.

slabo poznavanje funkcionisanja uprave.Mogućnost uticaja na donošenja odluka. što znači da su veće mogućnosti da se angažuju kvalifikovani i veće su mogućnosti za povećanje prihoda. u 90% slučajeva i dalje se oslanjaju na lokalnu samoupravu.o.) kao i komunalne delatnosti”. .Hijerarhijska struktura otežava rad i sprečava efikasnu koordinaciju sa drugim delovima uprave i poslovnom zajednicom.. a što se tiče finansiranja.. lokalna poslovna zajednica i šira javnost je ne prepoznaju. zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj podležu Zakonu o državnim službenicima i Zakonu o budžetu i nemaju mogućnost sticanja većih zarada. utapanje odseka u standarde ponašanja opštinske administracije i marginalizacija odseka. podređenost i subordinacija u odnosu na druge organizacione jedinice u okviru lokalne administracije. Osnovna prednost organizovanja kancelarije za lokalni ekonomski razvoj kao pravnog lica je veća autonomija. Nedostaci . saobraćaja. S obzirom da je deo uprave. koje se zove Agencija za lokalni ekonomski razvoj. direktan kontakt sa gradonačelnikom. Pomenute izmene nije neophodno verifikovati u skupštini opštine. veća kontrola od strane rukovodstva. kancelarije za lokalni ekonomski razvoj čiji je osnivač opština. Subotica.” 22 “Delatnosti od opšteg interesa jesu delatnosti koje su kao takve određene u oblastima proizvodnje električne energije. Novi Sad) Prednosti . u nekim slučajevima nisu deo uprave: ★ Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj kao posebno pravno lice U Srbiji su nedavno počele da se osnivaju kao posebna pravna lica. Jelena Bojović Organizaciona jedinica u okviru kabineta Gradonačelnici/predsednici opština koji su želeli da imaju snažniji uticaj i veću direktnu komunikaciju sa kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj najčešće su birali ovakav oblik organizacije.o. Iako su brojne mane ovakvog institucionalnog okvira. Vranje).40 svim sastancima uprave i dobro je informisan o svim aktivnostima drugih odeljenja. stručnih i regulativnih poslova iz svoje nadležnosti. plate zaposlenih nisu mnogo veće. Odsek za lokalni ekonomski razvoj u okviru odeljenja za privredu: Formira se odlukom načelnika opštinske uprave uz saglasnost predsednika opštine/gradonačelnika i rukovodioca odeljenja/službe i zahteva izmenu pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. to je najčešći organizacioni oblik kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (Kruševac. Prednosti. čest je slučaj da kancelarije imaju veću autonomiju nego drugi odseci. Nedostaci. posebno u većim gradovima u kojima je velika administracija (Niš.Velika zavisnost od političkih uticaja.Ovakva organizaciona celina nameće veći broj zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj nego što je neophodno.godine 21 Zakon dozvoljava LS da osniva agencije za obavljanje “razvojnih. pod imenom agencije. Prve kancelarije pojavile su se u Inđjiji i Pećincima: u Pećincima je osnovano Privredno društvo d. uvid u aktivnosti uprave u celini.Bez obzira na poziciju u upravi. U praksi. telekomunikacija (. 20 Prve agencije formirane su početkom 2009. ova mogućnost je nedovoljno realizovana. Nedostaci .

Nedostaci: slab uticaj na poslove uprave i na izmene sektorske politike i prakse na lokalnom nivou. primećuju se još neki nedostataci: s obzirom da organizaciono nije deo opštinske uprave. nivou dostignutog razvoja i potrebama lokalnih zajednica. osnovana je prema Zakonu o javnim agencijama iz 2005. opasnost da poslovi lokalnog ekonomskog razvoja prestanu da se doživljavaju kao izvorna nadležnost. uticaj kancelarije za lokalni ekonomski razvoj na procese odlučivanja postaje marginalan. samostalno širenje aktivnosti i uspostavljanje prioriteta poslova. nedovoljna saradnja sa organima uprave.) Javno preduzeće direkcija za lokalni ekonomski razvoj (nema primera u praksi). nedovoljna kontrola nadležnosti i finansijskog poslovanja. sticanje prihoda na tržištu. uglavnom finansiraju iz cene usluge. 26 Zakon omogućava da opština osnuje privredno društvo i poveri mu poslove iz svoje nadležnosti NAPOMENA: Iako je odeljenje za privredu optimalan oblik organizacije kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. (Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj neminovno se fokusira na finansijski isplatljivije usluge. loša komunikacija sa ostalim organima. nedovoljna saradnja sa organima uprave. na primer.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 41 Iz dosadašnjeg nevelikog iskustva23 u radu sa kancelarijama kao posebnim pravnim licima. Privredno društvo za lokalni ekonomski razvoj. 23 Prve agencije su formirane početkom 2009. godine.” 25 “Delatnosti od opšteg interesa jesu delatnosti koje su kao takve određene u oblastima proizvodnje električne energije.godine 24 Zakon dozvoljava lokanoj samoupravi da osniva agencije za obavljanje “razvojnih. osniva se se na osnovu Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa25 Prednosti: veća autonomija i bolja vidljivost. primer . Odabrani model treba da poštuje specifičnost sredine u kojoj se razvija. stručnih i regulativnih poslova iz svoje nadležnosti. telekomunikacija (.) kao i komunalne delatnosti”..Novi Beograd.24 Agencije se otvaraju za poslove koji ne zahtevaju stalan politički nadzor ukoliko mogu da ih uspešnije obavljaju nego organi uprave. nedovoljna kontrola lokalne samouprave nad osnovnim funkcijama iz nadležnosti kancelarije. pažljivo sagledavajući prednosti i nedostatke svakog modela ponaosob. prepoznatljivost. Nedostaci: politizacija.. bolja vidljivost. a preimenovanje uloge u centar za sticanje profita menja njene prioritete. Inđija . .osniva se na osnovu Zakona o privrednim društvima26 Prednosti: veća autonomija i prihodi. Pećinci. velika razlika u organizacionoj strukturi. ne dozvoljava da se favorizuje samo jedan od pomenutih oblika organizacije. saobraćaja. Agencija za lokalni ekonomski razvoj u Leskovcu. iako se poslovi i dalje. Prednosti: visoka autonomija. Nedostaci: profitna orijentacija može da utiče na promenu prioriteta i pretvori kancelariju u firmu za konsalting.

regionalnom i republičkom nivou da bi se usaglašenim merama ostvario brži privredni razvoj opštine Odsek za LER • • Kabinet gradonačelnika Drugi organozacioni modeli Javno preduzeće Agencija za LER Privredno društvo Opštinski fond • • • • • Sistematizacija radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj Broj zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj kreće se od jednog zaposlenog. Pirot. Niš Opštine/ gradovi / Leskovac Novi Beograd. Prijepolje. Vršac. Šabac. postojanja privredne komore ili udruženja. Inđija. ostvaruje saradnju sa organizacionim jedinicama opštinske uprave. Kruševac. itd. Medveđa Novi Sad. broja privrednih subjekata. Pećinci Preševo 2 Ukupno 0 1 3 1 Primer sistematizacije radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj ★ Rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Organizuje i rukovodi radom kancelarije. Smederevo. 27 Sistematizacija radnih mesta. Arilje. Bujanovac. sprovodi utvrđenu politiku lokalnog ekonomskog razvoja i predlaže mere za njeno unapređenje Raspoređuje zaduženja i nadzire njihovo izvršenje Neposredno izvršava najsloženije stručne poslove u unapređenju lokalnog ekonomskog razvoja. 2008. Sremska Mitrovica. Valjevo. 13 Prokuplje. Sombor. Paraćin.42 Osnovni organizacioni modeli Opštine/ gradovi Odeljenje za LER Ukupno Jelena Bojović Loznica. Kraljevo. daje mišljenje na akte kojima se utiče na politiku privlačenja investicija i unapređenja privrednog razvoja Koordinira procesom strateškog planiranja ekonomskog razvoja Učestvuje u donošenju prostornih i urbanističkih planova Priprema godišnje radne planove (akcioni plan) za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj Prati zakone i podzakonska akta u oblasti ekonomskog razvoja Prati privredni razvoj. Zrenjanin. Kragujevac. nadležnim ustanovama i institucijama na opštinskom. Zaječar. u optimalnim uslovima treba da ima kancelariju za lokalni ekonomski razvoj sa petoro zaposlenih. Novi Pazar Užice. . Prosečna opština u Srbiji koja ima pedeset hiljada stanovnika i broj registrovanih privrednih subjekata oko dve hiljade. predlagaže podsticajne mere za unapređenje lokalnog ekonomskog razvoja. Subotica. učestvuje u izradi izveštaja i analiza sa ciljem podsticaja privrednog razvoja. (u Smederevu) do dvadeset i tri (u Čačku)27 i zavisi od veličine lokalne zajednice (broja stanovnika i površine). Pančevo. priprema predloge i odluke za skupštinu. Vranje. 12 Čačak.

i ostalih ekonomskih pokazatelja Učestvuje u izradi opštih i pojedinačnih akata od značaja za lokalne preduzetnike. u administrativnim poslovima vezanim za lokalnu samoupravu. uvodi nove smerove u srednje škole. priprema predloge podsticajnih mera za razvoj privrede. udruženjima. organizuje različite treninge i obuke. olakšava komunikaciju sa ostalim organima uprave Ažurira profil zajednice.) Učestvuje u pregovorima sa investitorima i privrednicima Istupa ispred kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i zastupa njene interese Definiše identitet kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i izgrađuje odgovarajuću sliku u javnosti • priprema predloge podsticajnih mera u domenu zapošljavanja i samozapošljavanja • Učestvuje u izradi planova i projekata ekonomskog razvoja. priprema i realizuje projekte razvoja ljudskih resursa u skladu sa potrebama privrede (na primer. pomaže u pripremi aplikacija Pomaže privrednicima u pribavljanju dozvola i realizaciji drugih zahteva koje privrednici imaju prema lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima: pruža pomoć u uspostavljanju kontakta. komorom. vebsajt i bazu podataka koji se odnose na lokalnu privredu i sektor malih i srednjih preduzeća Prati zakone i podzakonska akta u oblasti ekonomskog razvoja Pruža administrativno-tehničku pomoć komisiji za lokalni ekonomski razvoj Priprema sajmove i biznis forume Učestvuje u pripremi lokacija za investitiore • • • • ★ Koordinator za ekonomski razvoj – podsticanje lokalne privrede (2 izvršioca) • Uspostavlja kontakt i saradnju preduzetnicima. fondovima. • • • • • • • • • . uspostavlja trening centre. obezbeđuje sredstva iz različitih izvora (donatori. uvoza / izvoza. sponzori i dr. konkursima za tehničku podršku i sl. raspoloživim kreditnim linijama. komorama i dr. Priprema bazu podataka o lokalnim privrednicima (baza dobavljača) Istražuje (anketira) i analizira mišljenja lokalnih preduzetnika Analizira strukturu i kretanja privrede. ministarstva. razvojnom agencijom bjektima od značaja za privredu nivou sa lokalnim privrednom i drugim suna lokalnom • • Uspostavlja kontakt i saradnju sa regionalnim i nacionalnim institucijama od značaja za razvoj privrede – agencijama. ministarstvima. uspostavlja saradnju sa fakultetima) Pruža informacije privrednicima i preduzetnicima o potencijalnim izvorima finansiranja. posebno u domenu zadržavanja i podsticanja postojeće privrede Sprovodi analize lokalnih ljudskih resursa.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 43 • Podstiče i priprema projekte u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja.

forume. konferencije i druge događaje u lokalnoj samoupravi • Uspostavlja i održava vezu sa nadležnim ministarstvima i državnim institucijama i agencijama • Priprema i održava bazu podataka o slobodnim grinfild i braunfild lokacijama • Priprema benčmarking analizu opštine • Identifikuje ciljnu industriju i potencijalne investitore • Uspostavlja i održava kontakt sa postojećim i potencijalnim investitorima. banere. brošure. ili škole na kojima se izučava ova oblast. fondovima. sajamske štandove • Priprema promotivne kampanje za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj i lokalnu samoupravu • Priprema i koordinira samostalne. na primer. .44 ★ Koordinator za ekonomski razvoj – marketing i promocija investicija • Definiše vizuelni identitet kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Priprema i koordinira izradu promotivnih materijala za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj: vebsajt. razvoj privrede i smanjenje nezaposlenosti Pruža administrativno-tehničku pomoć u izradi strategije lokalnog ekonomskog razvoja. projektima. investicijama. ili zajedničke sajamske nastupe kancelarije za lokalni ekonomski razvoj sa predstavnicima privrede i institucija u zemlji i inostranstvu • Priprema i organizuje privredne i investicione sajmove. • • • Grad Loznica. Obuke za zaposlene S obziom da je profil stručnjaka za lokalni ekonomski razvoj još uvek novina u našoj zemlji i da ne postoje fakulteti. priprema predloge podsticajnih mera za investitore Ažurira profil zajednice. direktora kancelarije i petoro koordinatora (koordinatori za privredu. turizam. pruža sve neophodne informacije • Organizuje posete investitora. vebsajt i različite baze podataka koje se tiču investicija (priprema baze podataka o zaposlenima. posebno u domenu promocije investicija • Jelena Bojović Učestvuje u izradi opštih i pojedinačnih akata od značaja za potencijalne investitore. institucijama) Uspostavlja i održava jedinstveni informacioni sistem statističkih podataka i informacija od značaja za poboljšanje pristupa poslovnim informacijama. poljoprivredu i pravne poslove). ima šestoro zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj. Urban institut je kroz Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. izradu projektne dokumentacije. bilo bi dobro da se zaposlenima u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj omogući odgovarajuća obuka da bi se pripremili da što bolje obavljaju svoj posao. flajere. sačinio specijalizovan set obuka koje su podeljene u devet modula. učestvuje u pregovorima sa investitorma • Učestvuje u izradi planova i projekata ekonomskog razvoja.

Marketing: kako privući investitore 5. Studije izvod• Analiza troškova i benefita ljivosti i analiza troškova i benefita • Studija izvodljivosti .opšti pregled i značaj marketinga u lokalnom ekonomskom razvoju • U „koži“ investitora • Izbor ciljne industrije i potencijalnih investitora • Tehnike i metode u marketingu • Kako pripremiti prezentaciju • Šta sadrže brošure • Koje informacije treba da budu na vebsajtu • Učešće na sajmovima • Značaj podataka i način prikupljanja • Izvori podataka • Manipulacija podacima • Baze podataka • Analiza podataka • Javno mnenje i komunikacija sa interesnim grupama • Interna i spoljna komunikacija • Izveštavanje Obuka/modul 6.sadržaj i značaj. definisanje ponude • Šta može poći neželjenim pravcem . značaj infrastrukture Teme koje obuka pokriva • Pomoć postojećoj privredi • Tehnike zadržavanja i širenja privredne aktivnosti • Kontakt sa privredom – upitnici. rezultata • Ciljne grupe . konsultantske kuće. prezentacija za investitore. Organizacija kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i kvalifikacije zaposlenih 4. Uvod u lokalni ekonomski razvoj Teme koje obuka pokriva • Definicija i kontekst ekonomskog razvoja u Srbiji • Uočavanje ključnih interesnih grupa • Uloga lokalne samouprave • Osnovne veštine za bavljenje lokalnim ekonomskim razvojem • Tehnike i modeli ekonomskog razvoja • Metodologija strateškog planiranja i uloga kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Praćenje i ocena programa ekonomskog razvoja • Pravni okvir • Zakonski okvir • Finansiranje lokalne samouprave • Zakoni u domenu zaštite životne sredine • Građevinsko zemljište i ekonomski razvoj • Privatizacija i imovina u posedu vojske • Privatno . Razvoj ljudskih • Profil zaposlenih i nezaposlenih • Prognoza razvoja ljudskih kapaciteta resursa • Prioriteti u definisanju plana upravljanja ljudskim resursima • Obrazovni centri • Fondovi za razvoj ljudskih resursa • Istraživanja o dostupnosti radne snage • Veštine • Ciljana obuka • Formalno obrazovanje . Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj 3. pisma o nameri. Upotreba podataka i opštinski PR Slične obuke danas sprovodi Stalna konferencija gradova i opština.kako sprečiti • Marketing .identifikacija • Definisanje potražnje • Informacije i priprema idejnog projekta 8.javna partnerstva • Uspostavljanje. razvoj centra grada • Biznis centri i edukativni centri • Planiranje infrastrukture • Projektni ciklus 7. analiza • Formulisanje problema u pripremnoj fazi projekta. Tehnike i metode privrednog razvoja.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji Obuka/modul 1 .uticaj • Promocija određenih profila u obrazovanju • Unapređenje veština i znanja • Radna etika 9. posete • Biznis inkubatori • Industrijski parkovi • Zone unapređenog poslovanja. kao i mnoge druge organizacije (donatorski programi.državne agencije. • Definisanje ciljeva. . itd). istraživanja. Opština sa po• Certifikacija opština sa povoljnim poslovnim okruženjem voljnim poslovnim • Praktične posledice procesa certifikacije • Vodič kroz proces certifikacije okruženjem • Dobra praksa • Proces kroz praksu • Kriterijumi certifikacije • Dokumentacija 45 2 . uloga i funkcije kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Profil zajednice i analiza proizvoda • Od teorije do prakse – razvoj lokalne zajednice • Uloga interesnih grupa • Tehnike pregovaranja i komunikacije • Uspešna organizacija i program ekonomskog razvoja – primeri uspešne prakse • Privlačenje investicija – kako do investitora: komunikacija i programi podrške • Izbor investicione lokacije.

2) podstiče preduzetničke inicijative i stvaranje privatno-javnih aranžmana i partnerstava. obezbediti im obuku i studijske posete. Ona može da daje dobre rezultate ako se koristi zajedno sa drugim instrumentima ekonomskog razvoja . pa je samo u malom broju opština u Srbiji ustanovljena ova institucija. zakonski okvir je propustio da jasno definiše ulogu i položaj opštinskog menadžera . a već sledećim Zakonom o lokalnoj samoupravi potpuno je ukinuta. godine. efikasnost kancelarije za lokalni ekonomski razvoj zavisi od kontinuiteta u radu zaposlenih – ne treba ulagati u lica koja će biti zamenjena nakon političkih promena u opštini. . Pre donošenja novog Zakona o lokalnoj samoupravi tada važeći Zakon iz 2002. Da bi kancelarija bila u potpunosti funkcionalna treba da se pridržava sledećih principa: • efikasnost kancelarija za lokalni ekonomski razvoj zavisi od nivoa autonomije u odnosu na druga odeljenja opštinske uprave – treba uspostaviti kancelariju kao posebno odeljenje.28 Međutim. uveo je funciju gradskog/opštinskog menadžera koji je imao ulogu da: 1) predlaže projekte kojima se podstiče ekonomski razvoj i zadovoljavaju potrebe građana i obezbeđuje zaštita životne sredine.46 Jelena Bojović Preporuke za uspostavljanje maksimalne funkcionalnosti kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Kancelarija nije recept za rast lokalne ekonomije. potrebno je da se rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj redovno konsultuje s njim. Da bi predsednik opštine stekao poverenje zaposlenih u kancelariji. 2002. 28 Zakon o lokalnoj samoupravi. 4) inicira izmene i dopune propisa koji otežavaju poslovne inicijative”. da mu pruža relevantne informacije koje će pomoći u komunikaciji sa građanima i u predstavljanju • rezultata rada kancelarije. 3) podstiče i koordinira investiciona ulaganja i privlačenje kapitala.efikasnom administracijom.njegova funkcija je bila podložna političkom uticaju. ulaganjem u infrastrukturu i konkurentnom politikom koja pogoduje privrednom razvoju. Ostali institucionalni elementi za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja U okviru lokalne samouprave postoje i drugi oblici organizovanja da bi se uspešno upravljalo lokalnim ekonomskim razvojem. • proces lokanog ekonomskog razvoja u potpunosti zavisi od posvećenosti i podrške opštinskog rukovodstva – predsednik opštine i opštinsko rukovodstvo treba da razumeju značaj lokalnog ekonomskog razvoja za svoju opštinu. za profesionalce treba osigurati poziciju. Član 56. • efikasnost kancelarije za lokalni ekonomski razvoj zavisi od kvaliteta zaposlenih i njihovog razumevanja procesa lokalnog ekonomskog razvoja – treba zaposliti profesionalce koji su spremni da rade i uče.

Ovu lepezu upravnih i izvršnih organa dopunjuju i lokalna javna preduzeća i regionalne agencije koje. novim Zakonom o lokalnoj samoupravi preneseno je na funciju pomoćnika gradonačelnika. ili predsednika opštine. obavljaju pojedine funkcije lokalnog ekonomskog razvoja. svaka pojedinačno. kao i uloga pomoćnika. te se pored kancelarija za lokalni ekonomski razvoj pomoćnik predsednika opštine za ekonomski razvoj nameće kao važan činilac u definisanju i sprovođenju ekonomskog razvoja. I na kraju treba reći da već pomentuti saveti za ekonomski razvoj. Direkcije za izgradnju učestvuju. otvara mogućnost postavljenja pomoćnika predsednika opštine zaduženog za ekonomski razvoj. a ponekad su i nosioci poslova kojima se privlače investicije (prisutne su na sajmovima i ostvaruju direktnu saradnju sa državnim agencijama). komisije za zapošljavanje i slična tela osnovana od strane skupštine opštine. Ono što je uvođenjem gradskog menadžera pokrenuto. Bogatstvo institucionalnih oblika koje imaju svoje mesto u upravljanju i koordinaciji procesa razvoja privrednog okruženja nameće se kao prioritet- . Bogatstvo institucionalnih oblika u ovoj sferi u pojedinim opštinama u Srbiji čini i član opštinskog veća zadužen za privredu. imaju savetodavnu ulogu u ekonomskom razvoju. Njegova uloga je. tako. Novi Zakon. ili pomažu preduzećima. Veliki broj opština iskoristio je ovu mogućnost.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 47 na potreba. dok regionalne razvojne agencije i/ili agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća sprovode ekonomske projekte. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj treba da preuzmu tu ulogu. a gradonačelnik i skupština opštine treba da im povere dužnost i suštinski i formalno. različita od opštine do opštine i zavisi od političke moći veća i nadležnosti koja mu je data.

što je jedan od bitnih rezultata strateškog planiranja. Kroz strateško planiranje lideri lokalne poslovne zajednice i predstavnici lokalne samouprave zajedno planiraju kako da una- Implementacija/sprovođenje plana Planiranje ima smisla samo ukoliko nosilac strateškog plana namerava da se strateškim planom 29 Tim potpredsednika Vlade 30 http://www.48 ČeTvrTI kOrak strateško planiranje ekonomskog razvoja Strateško opredeljenje za prioritetne ciljeve Organizovanje i uključivanje u strateško planiranje Ako lokalna samouprava ne planira sprovođenje strateškog plana. podsetiti se osnovnih principa i postulata. Strateško planiranje je poslednjih godina u Srbiji postalo opšteprihvaćeno. Ako se proces završi uspešno. pored novih ideja. Na ovaj način stvara se partnerstvo između privatnog i javnog sektora. vodič opštini u izboru resursa.da se finansiraju samo oni pojekti oko kojih postoji konsenzus zajednice. nisu skup prioriteta i opredeljenja. motiv da se strateški pravci razvoja donesu u dogovoru sa važnim učesnicima. Jedna od uspešnijih strategija lokalnog ekonomskog razvoja. ipak. već konglomerat projektnih ideja kojih se ikad iko setio. strateški plan ne treba ni planirati Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji. Strateški planovi se prave u saradnji sa zajednicom Iako zvuči kao floskula. 2) nije menjana i 3) bila je. u suštini. zato što donatori često postavljaju kao uslov da se projekti koje će oni finansirati nalaze u strategijama razvoja. Osnovni principi planiranja Postoji onoliko definicija strateškog planiranja koliko i realizovanih strateških planova. Dakle. strategije razvoja lokalnih zajednica danas. pripremio je bazu podataka o broju i vrsti strateških planova u opštinama u Srbiji. Strateško planiranje je izbor Strateško planiranje je kreativan proces kroz koji se utvrđuju ključne oblasti razvoja i usaglašavaju važni učesnici oko najvažnijih ciljeva i strategija. Uspešnost ove strategije ogleda se u tome što je 1) sprovedena. Iako je zahtev donatora plemenit . podrazumeva opredeljenje za ciljeve koji su prioritetni za zajednicu i koje neće menjati iz godine u godinu. godine. a njihova saradnja može da postane obrazac kako se donose odluke u opštini/gradu i ogleda se u komisiji za strateško planiranje. a pojedine opštine/gradovi imaju i preko deset usvojenih (Niš. Strateško planiranje neće biti uspešno ukoliko lokalna zajednica pokuša da „zakrpi sve rupe”. leži u činjenici da se. Kraljevo. prede ekonomiju i poslovnu klimu. itd. Strategija. rađena 2001. upravo. strateško planiranje je izašlo iz svojih okvira. ovom prilikom. Čačak. rukovodila je opštinu da se opredeli za dva ključna cilja: 1) reformu administarcije i 2) infrastrukturno opremanje i promociju industrijske zone. komisija za strateško planiranje postaje novi važan činilac u zajednici – otelotvorenje saradnje javnog i privatnog sektora. njihovim učešćem obezbeđuje podrška za sprovođenje strateškog plana. Stoga je bolje.29 u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština. U ovom trenutku u bazi je registrovano petsto osamnaest strategija30.org:8080/ .skgo.).

. Preporuka je da skupština grada/opštine usvoji dokument kojim otpočinje proces strateškog planiranja. on mora da sadrži akcioni plan (ili plan implementacije). svi učesnici u procesu biće izigrani i na njihovu podršku više se ne može računati. U proces moraju da budu uključeni predstavnici različitih interesnih grupa i organizacija iz javnog i privatnog sektora koji formiraju komisiju za strateško planiranje. Plan treba da bude živ dokument Činjenica da je doneta strategija razvoja. Organizovanje (javni i privatni sektor kao jedna celina) . Da bi se starateški plan sproveo. i ovaj proces vodi kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. Suštinski pravci razvoja ne smeju da se menjaju iz godine u godinu. Ako je doneta na period od deset godina. Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji rukovodi i da ga sprovede.Organizacija je najznačajniji i najteži deo procesa strateškog planiranja. 1. Okolnosti razvoja se menjaju i dinamika promena u okruženju diktira i potrebu za izmenama plana. U njemu treba da budu navedeni svi partneri koji su uključeni u proces i ovaj korak podrazumeva da se: • rukovodstvo opštine upozna sa procesom – kancelarija za lokalni ekonomski razvoj upoznaje rukovodstvo sa metodologijom za pripremu strateškog plana. ne znači da plan ne treba povremeno modifikovati.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 49 Proces strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja u osam koraka U lokalnoj samoupravi ne postoji opšteprihvaćen metod za izradu stateškog plana. ali male modifikacije u pristupu mogu da budu od koristi. Ako se plan ne sprovede. strategija mora da bude povremeno revidirana (jednom u tri godine). Koncept starteškog planiranja treba izložiti predstavnicima lokalne samouprave da bi se ostvario konsenzus o početku i završetku procesa. Jedan od načina strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja jeste metodologija koju je primenio USAID-ov Program za podsticaj ekonomskom razvoju u više od dvadeset opština u Srbiji i sastoji se iz osam koraka: šest koraka za izradu plana i dva za njegovo sprovođenje. Mapiranje opštinskih razvojnih sreategija.broj strategija po opštini (kreće se od 1 do 12).

ili problemi. Na prvom sastanku treba detaljno objasniti svim članovima komisije koja je njihova uloga u procesu. jesu pitanja koje je moguće reštiti u toku pet godina. uspostavljanju pozitivne predstave o gradu. Korak traje četiri nedelje. mogu da se koriste kao važno sredstvo za usmeravanje investicija. Najčešća pitanja postavljaju se o razvoju srednjih i malih preduzeća. regionalnoj saradnji. infrastrukturi. 3. Snimanje situacije – profil zajednice i anketa o stavu poslovnih ljudi . 2. Definisanje ključnih pitanja . Ključna pitanja.prezentacija metodologije. Te informacije.kancelarija za lokalni ekonomski razvoj treba da izradi nacrt profila zajednice. a kancelarija za lokalni ekonomski razvoj analizira popunjene upitnike. unapređenju radne snage. Grad će imati prepoznatljiv identitet i omogućavaće ugodnost života i rada.” • pripremi materijal . Odluka o ključnim pitanjima omogućava komisiji da se usredsredi na najvažnije ekonomske probleme koje će razmatrati u strateškom planu. raspored sastanaka. kao i anketa o stavu poslovnih ljudi. pomoći postojećoj privredi.50 • Vizija grada Kragujevca „Kragujevac kao makroregionalni centar privrednog i naučnog razvoja Republike Srbije će karakterisati povoljan privredni ambijent i liderstvo u oblasti investiranja. razvoju sela.pozivnice za članove komisije. izradi profil zajednice . upitnik.koliko će sastanka biti.na drugom sastanku komisije treba predstaviti rezultate upitnika o mišljenju poslovnog sektora i konačan profil zajednice. reformi administacije. anketirati. izložiti vremenski okvir . a sam korak podrazumeva • prvi sastanak komisije za strateško planiranje . Predsednik opštine otvara sastanak i imenuje pred• Jelena Bojović sednika komisije iz redova privrede. što će omogućiti održivi razvoj lokalne zajednice. Treba proći kroz sve korake. a članovi komisije biraju preduzetnike koje će. da sastavi listu preduzetnika koje će anketirati i da pripremi upitnik. i kada. potom. Ovaj korak pretpostavlja • drugi sastanak komisije za strateški plan .formiranje komisije za strateško planiranje. identifikuju interesne grupe .Najvažnije je da zajednica ima pristup relevantnim podacima o sebi i regionu. Gradonačelnik. Na drugom sastanku komisije • • .Odnosi se na prioritetne oblasti ili kategorije pitanja i problema koje zajednica mora da rešava zarad ekonomske budućnosti. Profil zajednice predstavlja sveobuhvatnu bazu informacija o lokalnoj privredi i konkurentnosti grada. Korak traje četiri nedelje. Na osnovu ovih pokazatelja identifikuje se najviše pet ključnih pitanja. dopuna profila zajednice i predstavljanje upitnika o mišljenju poslovnog sektora. prezentacija procesa. analiza ankete – Svi članovi komisije anketiraju nekoliko preduzetnika. predstavnici opštine i kancelarija za lokalni ekonomski razvoj treba da odrede ko su važni učesnici koje će uključiti u proces strateškog planiranja i da im upute poziv na saradnju. finalizacija profila zajednice – članovi komisije treba da dopune profil zajednice i daju svoje komentare. razvoju turizma.

Predsednik Opštine . vizija je pogled u budućnost. Korak traje četiri nedelje.Predsednik Komisije za stratesko planiranje i šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . Agenda za prvi sastanak Komisije za starteško planiranje Opštine Novi Beograd Novi Beograd KOMISIJA ZA STRATEŠKO PLANIRANJE Prvi sastanak Sala 1 2:00 Dobrodošlica i upoznavanje . Analize su detaljnije od ispitivanja. Formiraju se radne grupe o ključnim pitanjima.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 51 formiraju se dve radne grupe za izradu 1) strateške vizije i 2) SWOT analize zajednice. predstavlja osnovu za analizu konteksta.orjentacija Upitnik za poslovni sektor – Napomene za anketu Anketa . SWOT analiza i definisanje vizije – Pored snimanja situacije. direktno se odnose na ključna pitanja i podrazumevaju: • sastanak radne grupe za izradu SWOT analize – sastavljanje liste podataka o snagama i slabostima lokalne samouprave. o mogućnostima i pretnjama.Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj 2:20 2:30 3:00 3:10 3:30 4:00 4:15 .Projekat i proces strateskog planiranja (a) Upoznavanje Komisije i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Proces strateskog planiranja – Plan rada – Metodologija u osam koraka (b) Pauza (c) Profil opštine . • sastanak radne grupe za definisanje vizije – ne postoji samo jedna proverena tehnika za pravljenje strateške vizije.Kako Opština Novi Beograd vidi sebe u procesu lokalnog ekonomskog razvoja . • treći sastanak komisije za strateško planiranje – na trećem sastanku komisije predstavlja se strateška vizija i SWOT analiza. sprovodi se i analiza spoljašnjih i unutrašnjih činilaca koji utiču na izradu strateškog plana.Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Tamara Dunđerović Članovi komisije Predsednik opštine Predsednik komisije Predsednik Opštine . 4.izbor kompanije Šta dalje? .Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj . Korak traje nedelju dana.

Nacionalni park Fruška Gora. neiskorišćenost lovnog turizma nedostatak kapaciteta za smeštaj loša rečna saobraćajna veza (sa Beogradom i Novim Sadom) loša promocija turističkih kapaciteta (reklamni materijal) obrazovanje ne prati potrebe privrede nedostatak teorijskog i praktičnog znanja nedostatak interesovanja za proizvodne delatnosti. zanate nedostatak radne snage u prehrambenoj industriji veliki broj nekvalifikovane radne snage visok procenat nezaposlenih žena i starijih osoba . siva ekonomija energetska neiskorišćenost nedovoljna komunikacija preduzetnika i opštine međusobno nepovezani preduzetnici zaostala tehnologija nepostojanje domaće poslovne banke koja prati firme u poslovnom razvoju niska produktivnost privrede nekonkurentnost proizvoda (skupa proizvodnja zbog stare tehnologije) nepovoljno tržište ( bankarske poslove rade fondovi.52 SWOT analiza SNAGE • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • geografski položaj dobro razvijena putna infrastruktura pogodne lokacije za izgradnju pristupačne cene za ulaganje prepoznatljiv imidž slobodna radna snaga prirodni resursi (kvalitetno zemljište. put ka Novom Sadu. dobar salinitet vode u Slankamenu) potencijalno velika tržišta (blizina Beograda i Novog Sada) tradicija male privrede uređene industrijske zone dobra opštinska administracija urađen GUP energetski resursi veliki broj malih i srednjih preduzeća i tradicija preduzetništva volja opštine da pomogne mala i srednja preduzeća (subvencionisane kamate) poboljšana opštinska logistika mlad i obučen bolnički kadar opremanje industrijske zone za izmeštanje proizvodnje malih i srednjih preduzeća veliki broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava lesne zaravni u Slankamenu stare osamsto pedeset hiljada godina dovoljan broj osnovnih (devet) i srednjih škola (tri) dva privatna univerziteta (Američki univerzitet i Megatrend) dovoljan broj prosvetnih radnika dobar ugled škola stipendiranje deficitarnih zanimanja stipendiranje talentovanih učenika SLABOSTI • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Jelena Bojović nedovoljno kvalifikovana radna snaga visoka starosna granica radne snage konkurencija loše vodosnabdevanje loša telefonska mreža neuređena kanalizacija neuređena deponija nedostatak iskustva u komunikaciji sa investitorima loša infrastruktura. 42 km obale Dunava. inertnost loše poslovanje neorganizovanost. ne postoji nacionalna investiciona banka) nedostatak informacija. jezera. regionalni i magistralni put) poreska politika (visoki samodoprinos) rad na crno. termalne vode. Novi Slankamen. loši putevi (Stari Slankamen.

Zakon o putevima. loša infrastruktura. privrednim komorama donošenje zakona koji utiču na razvoj (Zakon o planiranju i izgradnji. Zakon o povraćaju imovine opštinama.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 53 MOGUĆNOSTI • • • • • politička stabilnost proces približavanja EU dobri odnosi sa Vladom Republike Srbije. jačanje fondova za razvoj izvozna promocija malih i srednjih preduzeća obezbeđivanje zemljišta subvencionisanje kamatnih stopa finansijska i obrazovna podrška za „start up“ kredite obrazovana radna snaga klastersko udruživanje komunalna infrastruktura najniža stopa poreza na dobit PRETNJE • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • politička nestabilnost usporavanje procesa reformi nacionalni prirodni priraštaj migracije stanovništva niska obrazovna stuktura neiskorišćenost prirodnih resursa obrazovni sistem niska kupovna moć inflacija loš transportni sistem javnog saobraćaja (železnički i drumski). i Izvršnim većem AP Vojvodine saradnja sa Siepom. organizacija i bezbednost nedostaci nacionalne Strategije za bezbednost saobraćaja nerešeno pitanje državne imovine starenje stanovništva uticaj velikih gradova (Beograda i Novog Sada) nizak kreditni rejting države rešavanje statusa Kosova nacionalna poreska politika nizak životni standard migracije mladih društvena klima i loša organizovanost i saradnja sa susednim opštinama uticaj EU trajanje posleratnog perioda smanjen priliv direktnih stranih investicija Zakon o povraćaju imovine porezi i doprinosi za radnike zastarela tehnologija loši energetski kapaciteti neusaglašenost sistema obrazovanja sa zahtevima privrede centralizovan sistem obrazovanja nedostatak praktične nastave zemlja visokog rizika skupi krediti Zakon o radu • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • . Zakon o poljoprivrednom zemljištu) regionalizacija Srbije i predpristupni fondovi EU makroekonomska stabilnost monetarna politika bankarski sistem Prostorni plan Republike Srbije usklađivanje sa Strateškim planom AP Vojvodine usaglašavanje sa Strateškim planom Republike Srbije bolje iskorišćenje Koridora 10 i Koridora 7 (Dunav) uticaj velikih gradova (Beograda i Novog Sada) blizina beogradskog aerodroma nacionalna poreska politika pristupanje EU carine i trgovinski sporazumi sa susednim zemljama Trgovinski sporazum sa Ruskom Federacijom pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji pristupanje Partnerstvu za mir povoljan geografski položaj Republike Srbije u Evropi kreditna podrška.

54 5. Aktivnosti su radnje koje se moraju obaviti kako bi se ostvarili projekti. akcionog plana i plana implementacije . Pojedinačni ciljevi su uopštene izjave o tome šta zajednica želi da bude.definišu se projekti u okviru svakog cilja. Plan implementacije je jednogodišnji plan i deo akcionog plana. a sastoji se od prioritetnih projekata. poznati su izvori 2/1 – Nije sigurno 0 – Ne postoji način Vremenski okvir Koliko je vremena potrebno da se izmere prvi rezultati projekta? 3 – Kratkoročno (za godinu do dve dana) 2 – Srednjoročno (2-4 godine) 1 – Dugoročno (5 i više godina) • Nova radna mesta / zadržavanje radnih mesta i privlačenje investicija Na koji način će projekat uticati na grad da otvori nova radna mesta. Projekti su sredstva za ostvarenje zadatih ciljeva i sastoje se iz seta aktivnosti. već su obezbeđena 4/3 – Verovatnoća postoji. Predlog kriterijuma Uticaj na opšti cilj Jelena Bojović U kojoj meri poseban cilj utiče na ostvarenje opšteg cilja? 3 – Mnogo 2 – Srednje 1 – Malo 0 – Ni malo Izvodljivost • Kolika je verovatnoća da će biti dostupni finansijski i ljudski resursi neophodni za implementaciju projekta? 6 – Velika verovatnoća. Definisanje ciljeva. Na osnovu usvojene liste prioritetnih projekata utvrdjuju se nosioci projekata i radi se plan implementacije (skup pioritetnih projekata čija realizacija počinje u prvoj godini sprovođenja plana).Korak podrazumeva sledeće aktivnosti: • prvi sastanak radnih grupa o ključnim pitanjima – definišu se ciljevi u okviru svakog pitanja. Akcioni plan je skup svih projekata. drugi sastanak radnih grupa o ključnim pitanjima – izrada akcionog plana . četvrti sastanak komisije za izradu strateškog plana – pred komisijom se predstavljaju ciljevi i projekti i izrađuje plan implementacije. komisija za strateško planiranje ocenjuje projekte i sastavlja listu prioritetnih projekata. Na osnovu predloga radnih grupa. Članovi komisije daju odgovarajuću ocenu projekata i dobijaju jasno uputstvo i kriterijume kako da rangiraju projekte. Korak traje pet nedelja. ili da postigne. zadrži postojeća i/ili privuče kapitalne investicije? 3 – Veoma mnogo 2/1 – Srednje 0 – Nema efekata Spremnost za učesće (podrška) U kojoj meri ste spremni da lično učestvujete u realizaciji konkretnog cilja? 3 – Velika 2/1 – Srednja 0 – Ne postoji Kompatibilnost sa ostalim posebnim ciljevima Da li će ostvarenje ovog cilja doprineti ostvarenju drugih posebnih i opštih ciljeva? 3 – Da 2/1 – Srednja 0 – Nema efekata . a sačinjen materijal se dostavlja kancelariji za lokalni ekonomski razvoj.

mega.). sazivanje šestog sastanka komisije za strateški plan . projekcijom cene i vremenskim rokovima). zato je faza implementacije najznačajnija. u tom koraku kancelarija sastavlja prvi nacrt strateškog plana. Za implementaciju plana neophodo je obezbediti i ljude i finansijska sredstva.Ključ za strateško planiranje je delovanje i usmeravanje na ključna pitanja. ili privredni savet). mogu se naći na www. 7.Prvi zahtev za uspešno praćenje strateškog plana jeste izbor ljudi koji će pratiti. 8. kao i primeri starteških planova. opšte ciljeve. analiza mišljenje poslovnog sektora. kao i dodatke (profil zajednice. Uspešan proces strateškog planiranja podrazumeva praćenje realizovanog projektnog zadatka i poređenje sa planiranim. ocena i ažuriranje . • usvajanje strateškog plana na sednici skupštine opštine/ grada. pripremu idejnog rešenja projekta (projektni formulari) . Ovaj korak podrazumeva: • izradu nacrta strateškog plana – iako je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj tokom celog procesa od članova komisije prikupljala informacije i vodila zapisnik. • • • • . Da bi se implementacija plana što bolje pratila i sprovodila. neophodno je donositi šestomesečni izveštaj o njenim rezultatima. predstavlja se plan implementacije i određuju se nosioci prioritetnih projekata. i dr.ui-serbia. pre usvajanja budžeta. a savet za ekonomski razvoj trebalo bi da svake godine sastavlja plan implementacije za narednu godinu. Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj dostavlja projektne formulare (popunjavanjem formulara dobija se detaljan opis projekta sa očekivanim rezultatima. Implementacija plana . Korak traje pet nedelja. javnu raspravu – kada se dokument iznese pred komisiju predstavlja se i široj javnosti: organizuju se rasprave i tribine. vrše se dodatne izmene i korekcije. SWOT analizu. Formira se komisija za rukovođenje implementacijom koja se baviti rezultatima i dinamikom sprovođenja plana (funkciju može da obavlja postojeći savet za ekonomski razvoj. Usvajanje strateškog plana . Metodologija za izradu startegije razvoja. Praćenje.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 55 6. akcioni plan (projekte) i plan implementacije (sa projektnim formularima).diskusija i usvajanje strateškog plana sa akcionim planom i planom implementacije. sazivanje petog sastanka komisije za strateški plan – Komisiji se predstavlja prvi nacrt plana.org.članovi komisije imaju rok od dve nedelje da popune formulare. viziju. nacrt se postavlja na vebsajt na uvid.Strateški plan treba da sadrži: metodologiju i hronologiju procesa strateškog planiranja.

56 Ilustracija procesa planiranja Jelena Bojović .

opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora 3. Uspešnost strateškog plana meri se ekonomskim i drugim promenama koje su se desile kao rezultat realizacije plana. Analize funkcionalnosti biznis inkubatora govore da u Srbiji i posle više od pet godina od osnivanja prvog biznis inkubatora još ni jedno preduzeće nije uspešno završilo proces. ili projekat. ali svakako treba imati u vidu megalomaniju srpskih opština. Podrška postojećoj privredi 4. Treba približiti druge programe i projekte ekonomskog razvoja koji mogu biti uspešni u pojedinim sredinama i na koje. nije bila obraćana dovoljna pažnja. a jedna od mogućnosti koju donosi Svetska banka. Marketing i promocija investicija 6. u nešto izmenjenom vidu. jeste sledeća: 1. u najmanju ruku znači da je četiri hiljade hektara u Srbiji dovoljno za narednih četrnaest godina. Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije 2. razvoj malih preduzeća i privlačenje investicija. da je jedino rešenje za Srbiju. Ukoliko uporedimo da je u Mađarskoj šest hiljada hektara industrijskog zemljišta bilo dovoljno za sve investicije u poslednjih dvadeset godina. do sada. a od sedamnaest osnovanih. Deo strateškog plana koji se sprovodi je akcioni plan. biznis inkubatore otvarati samo ukoliko postoji potreba. Neke procene ujedno pokazuju31 da će investitori u narednih deset godina iskoristiti šesto hektara zemljišta u Srbiji. ili istih projekata u opštinama u Srbiji govori: da su sve opštine na istom stupnju razvoja ekonomije. Podsticajne mere za privlačenje investicija 31 Strategic framework for IZ development in Serbia. 87 . i više od četiri hiljade hektara zemljišta koje je infrastrukturno opemljeno i čeka na dolazak investitora. Ovakve procene i analize ne treba da spreče ulaganje u infrastrukturu i opremanje industrijskih zona ili inkubatora.57 PeTI kOrak sprovođenje programa i projekata Projekti i programi su raznovrsni. u ovom trenutku. da opštine u Srbiji nemaju dovoljno znanja o svim mehanizmima koji se mogu koristiti za unapređenje privrednog okruženja. Investiranje u osnovnu infrastrukturu. da je trenutna ponuda zemljišta dovoljna za narednih osamdeset godina. Na jedno od najčešćih pitanja lokalnih lidera: „Koje projekte treba da pokrenemo u našoj opštini/ gradu?”. to jest. IFC 32 Tabela. str. a strateški se opredeliti za druge mehanizme razvoja. u Srbiji postoji dvadeset i jedan biznis inkubator. da su im resursi isti. Trenutno. Programi i projekti koji mogu da se realizuju u svakoj lokalnoj zajednici Postoje različite vrste strateških projekata. odgovor glasi: „Industrijsku zonu“. ali ne uspevaju svi u svakoj lokalnoj zajednici Miks projekata i programa imaće najveći efekat u lokalnoj zajednici U opisu procesa strateškog planiranja naglašena je važnost sprovođenja/realizacije plana. ili „Biznis inkubator“! Poplava sličnih. Podrška osnivanju novih preduzeća 5. Bolje je postepeno širiti industrijske zone. samo devet inkubatora ima stanare posle više od godinu dana od osnivanja32.

To je. Da bi se na transparentan način raspolagalo. stepen opremljenosti i zauzetosti. dakle.58 7. podrazumevaju sledeće: • • upis/popis imovine i utvrđivanje vlasništva. do usvajanja novog Zakona o planiranju i izgradnji. upravljanje imovinom (definisanje politike raspolaganja). kategorizaciju imovine i definisanje osnovnih parametara (površine. tako da mogu da ga otuđe. Upravljanje zemljištem i imovinom Osnovni resurs kojim upravljaju lokalne samouprave je zemljište. godine. Počev od 2010. regulatorne i administrativne barijere u Srbiji. lokalna samouprava je bila upravitelj zemljišta. namena. jednim od najzahtevnijih programa razvoja. ujedno. neophodno je. i za investitore i za privredu jedan od najvažnijih kriterijuma na osnovu kojeg biraju lokaciju (opštinu/grad) za ulaganje. godine među investitorima u Srbiji. • . najpre. napraviti potpun registar imovine. itd). Podrška udruženjima. kao najveće slabosti. opremalo i otuđivalo zemljištem. Ciljana obnova delova grada 9.1. Nije slučajno što počinjemo sa ovim. navode se pravne. ali ne i vlasnik. razvoj sektora i razvoj klastera 8. Projekti usmereni na upravljanje zemljištem. Do nedavno. Razvoj ljudskih resursa Jelena Bojović Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije Prema istraživanju iz 2008. građevinsko zemljište kojim su upravljale lokalne samouprave postaje njihovo vlasništvo. Neki od projekata iz ove oblasti su: 1.

a da preduzeća. Izrada i usvajanje prostornih i urbanističkih planova ne podrazumeva samo rad urbanista već zajednički rad sa ekonomskim odeljenjem. ili naknade33. njihov položaj. kao i dinamika izrade detaljnih planova. i osim manjeg obima realizacije. nasumičan grafički izraz.2. namena. Kontrola planiranja i razvoja Jedan od preduslova privlačenja investicija i raspolaganja zemljištem jeste prostorno i urbanističko planiranje. što je još jedno ograničenje u efikasnoj izradi planova.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 59 Politika raspolaganja zemljištem je postala još značajniji element upravljanja nakon donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji i Uredbe o uslovima i načinu pod kojima lokalna samouprava može da otuđi. nisu ni konsultovana. zavise od strateških planova ekonomskog razvoja zajednice. pojavljuju sledeći problemi: • nepostojanje ažuriranih katastarskih i topografskih planova i karata i katastra • • • . dešava se da je prioritet ekonomskog razvoja stimulisanje razvoja malih preduzeća. Veličine industrijskih. u izvođačkom smislu nerešiv. odeljenjâ za urbanizam i imovinsko pravne poslove. Neretko. kao i direkcije za izgradnju. ili izveden tako da se u svakom narednom periodu rade novi planovi i izmeštaju pogrešno realizovane investicije. U praksi je uočeno da u fazi pripreme i izrade urbanističkih planova više činilaca neposredno utiču na njen tok i da se. Grad Niš je u 2009. urbanistička vizija za deset. nikada do kraja sproveden. neadekvatna kadrovska i tehnološka opremljenost institucija koje se bave pripremom i izradom planova smanjuje efikasnost izrade i realizacije planova svih kategorija. ili dvadeset godina. u toku izrade urbanističkih planova.dopuni postojećih ili izradi novih. petnaest. Ovim projektom upravljaju kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. ili da dâ u zakup građevinsko zemljište po ceni manjoj od tržišne cene. nezainteresovanost i nemotivisanost državnih i lokalnih institucija koji su po zakonu nadležni za postavljanje urbanističkih uslova. poslovnih. opšti nedostatak finansijskih sredstava za prikupljanje podataka i dokumentacije u izradi plana dovodi do toga da plan postaje mrtvo slovo na papiru. neažurnost državne i lokalne administracije često prelazi u takozvano «ćutanje administracije» i prisutno je na svim nivoima i u skoro svim strukturama. • • 1. godini započeo projekat upravljanja zemljištem i dobar je primer koji se odnosi na ovo pitanje. podzemnih i nadzemnih infrastrukturnih vodova i objekata. zbog toga. stambenih zona. nepostojanje službe koja prati realizaciju planova i redovno priprema izveštaje o njihovim izmenama . odnosno zakupnine. • izostavljanje društveno – ekonomskih uslova i neadekvatno učešće stanovništva i privrede u procesu izrade plana (uvid u plan nije dovoljan).

Kapitalna investicija (projekat) je investicija u veći dugotrajni materijalni objekat (imovinu) koji zahteva značajna ulaganja i očekivanog je veka trajanja dužeg od jedne godine.”34 Kapitalni projekti su: zgrade.4. Izrada planova kapitalnih investicija.60 Da bi se ovi nedostaci prevazišli. a na osnovu lokalnih potreba i zakonskih uslova. rokovima. februar 2007. a uloga lokalne samouprave jeste da im tu informaciju pruži. parkovi. projektom treba da rukovodi odeljenje za urbanizam u saradnji sa kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj. neophodna je dobra koordinacija velikog broja odeljenja. ne samo za privrednike. Nesinhrono infrastrukturno opremanje stvara sliku neorganizovane i rasipničke opštine. U toku izrade planova. Podsticajne mere za privlačenje investicija 34 Priručnik Izrada plana kapitalnih investicija. i sinhronizovani program kapitalnog ulaganja. Privredna komora Kragujevca. savetom za ekonomski razvoj u okviru privrednog saveta. Ujedno. između ostalog. zgrade. mora da raspolaže informacijom o procesu registracije. službi i institucija lokalne i državne uprave. Proces izrade plana kapitalnih investicija predvodi komisija lokalne samouprave zajedno sa koordinatorom . katastrom i odeljenjem za izradu projekata (ukoliko se traži finansijer sa strane). godinama. ili novom ulaganju. Registracija preduzeća Lokalna samouprava. Ta vrednost i očekivani vek trajanja su često utvrđeni zakonom. „Plan kapitalnih investicija je višegodišnji plan koji obično pokriva kapitalne investicije za period od 4 do 6 godina. ulična rasveta i vodovodni i kanalizacioni sistemi. godišnjim troškovima i predlozima za finansiranje. uz pomoć kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. vodovodni i kanalizacioni sistemi. poređanih prema prioritetima. . parkovi. 33 Detaljnije objašnjenje odredaba Zakona i Uredbe data su u delu 6. i svaki preduzetnik kroz delovanje lokalne samouprave vidi ceo aparat državne uprave. putevi. obezbeđivanje i održavanje infrastrukture Planovi kapitalnih investicija se izrađuju na srednji rok i predstavljaju. Svaka lokalna samouprava definiše šta će se smatrati kapitalnom investicijom. projekti rekonstrukcije postojećih objekata. Svaka investicija dolazi sa lokalnog nivoa. 1. iako je nenadležna za registar preduzeća (u nadležnosti Agencije za privredne registre). kao 1. Jelena Bojović što su ulice.odeljenjem za finansije. kao i gradska uprava u Čačku. i značajni su. već i za lokalnu samoupravu u planiranju rashoda. Privrednici ne moraju da znaju podelu nadležnosti između različitih nivoa vlasti. ulična rasveta i deponija. Planove zajednički rade sva javna preduzeća. nepoznavanje šta su planovi kapitalnih ulaganja preduzetnike dovodi u nepovoljan položaj pri odlučivanju o proširivanju planova.3. dok Privredna komora Kragujevca omogućava privrednicima da sa vebsajta preuzmu svu zakonsku regulativu. obezbeđuju preduzetnicima sledeće informacije: Čačak je na svom vebsajtu postavio kratko uputstvo. The Urban Institute.

Zakon o registraciji privrednih subjekata („Službeni glasnik RS” br.54/89 i 9/99 i „Službeni glasnik RS” br. Zakon o zadrugama („Službeni list SRJ” br. 55/04 i 111/09) 5. u 2009. 61/05 i 101/05) 7. 53/95. Zakon o preduzećima („Službeni list SRJ” br. ili taksi. 55/04. osim članova 392. 101/05) 11. 29/97. Jedan od mnogobrojnih primera je komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru. ili temama). 29/96.odluka USRS. 9/01. složene su po datumu donošenja odluke. Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS” br. Ovaj zakon je prestao da važi. 12/98. Uredba o registraciji predstavništava stranih pravnih lica u Registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. Gradskom veću i Ministarstvu za državnu upravu zbog povećanja cena taksi za isticanje naziva firmi. 74/99.osnovni dokument je donet pre deset godina i na vebsajtu ne postoje prečišćene verzije. godini. Veliki broj lokalnih samouprava.html . 109/05) 6. drastično menja visinu naknadi. Reforma lokalnog fiskalnog sistema i poreza Lokalni porezi. a potom i kreiranje transparentnijeg sistema oporezivanja. 33/96.”35 Leskovac je posle inicijative leskovačkih preduzetnika vratio cene taksi na nivo iz prethodne godine.Odluka SUS i 36/2002). nego u Beogradu. Reforma fiskalnog sistema podrazumeva detaljnu analizu prihoda od privrede. koja je.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 61 Neophodni zakoni za registraciju privrednih subjekata 1. 25 • 35 http://web016. Minimum koji se mora obezbediti preduzetniku jeste mogućnost da sve opštinske odluke preuzme sa vebsajta. veliki broj odluka je izmenjen . 48/94. 51/09) Registracija privrednih subjekata se obavlja u Agenciji za Privredne registre. Zakon o Agenciji za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. do 399. 67/93. 114/05) 10. ali čak i kad se takve odluke nalaze na vebsajtu privrednici se često susreću sa sledećim problemima: • odluke je teško pronaći na vebsajtu (na primer. 74/99 i 104/09) 8. 39/93. već je potrebno iščitati desetak različitih dokumenata da bi se 1. 41/96 i 12/98 i „Službeni glasnik RS” br. 19/91. 46/91. 53/93. Način utvrđivanja visine i stopa davanja mora biti dostupna privrednicima.blogspot.com/2009/04/isticanje-firme-skuplje-cak-pet-puta. Zakon o klasifikaciji delatnosti i o Registru jedinica razvrstavanja („Službeni list SRJ” br. 400b. Zakon o udruženjima („Službeni glasnik RS” br. takse i naknade predstavljaju značajan udeo u troškovima preduzetnika. 61/05 i 111/09) 4. Ujedno. na primer. 59/98. desetak puta veća u nekim opštinama istočne Srbije. 59/98. 35/02. 34/96. koji ostaju na snazi do isteka rokova za privatizaciju. 31/96.400v i 421a. 125/04) 2. 55/04. i članova 400a. iz godine u godinu. komunalne takse su u nekim gradovima uvećane i petsto puta: „Stotinu leskovačkih preduzetnika uputilo je peticiju Skupštini grada. a ne po oblastima. Brankova br. Zakon o privatnim preduzetnicima („Službeni glasnik SRS” br. Zakon o stranim ulaganjima („Službeni list SRJ” br. Beograd. utvrđenih Zakonom o privatizaciji 3. koje su u pojedinim slučajevima povećane za čak 500 odsto. 3/02 i 5/03) 9.5. Uredba o visini naknade za registraciju podataka u registar privrednih subjekata i za druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. 31/93 .

uporediti svoje odluke sa odlukama lokalne samouprave iz okruženja. postaviti prečišćene odluke na vebsajt. • • • • Jedan od projekata iz ove oblasti je projekat „Indeks lokalnog opterećenja privrede . U njima se poslovi obavljaju transparentno. ne čeka se po hodnicima ispred zaključanih kancelarija i većina poslova završava se u šalter sali.6.na primer. Opštinski uslužni centri predstavljaju šalter sale u kojima su opštinske usluge na usluzi korisnicima. Lokalne samouprave u ovoj oblasti mogu da unaprede svoje usluge tako što će: • • • • napraviti bazu podataka svih lokalnih odluka.zbog velikog broja korisnika Opština je uvela i prozivni sistem u OUC 1. 150. godini ovu taksu platio 35.000 dinara. osnovna zamerka je da se ovaj iznos ne određuje prema zonama. dvosmernu komunikaciju da bi opštinsko rukovodstvo moglo da planira rad uprave prema njihovim potrebama i zahtevima. šalteri . 36 http://www. predstavnik Asocijacije malih i srednjih preduzeća. njihove efekte i izvršiti izmene u skladu sa primedbama privrede.opštinski uslužni centri (OUC) Jedan od mehanizama pojednostavljenja procedure jeste uspostavljanje opštinskih uslužnih centara.000 dinara. ili dobijanju dokumenata. Opštinski uslužni centri klijentima pružaju: • usluge bez suvišnih procedura i nepotrebnog čekanja u redovima. proširivanje spektra usluga (na primer. zaposlenima u opštinskoj upravi opštinski uslužni centri pružaju smanjenje pritiska klijenata koji više neće nepotrebno lutati hodnicima u potrazi za nadležnom osobom da im pomogne u ostvarivanju njihovog prava. 500. u 2007. informacije o nadležnostima i procedurama opštinske uprave da bi bolje razumeli svoje pravne mogućnosti.62 došlo do celokupne informacije .kalkulator” koji je sproveo NALED u 2010. Unapređenje efikasnosti i transparentnosti .(na primer. Opštinski uslužni centri su mnogo popularisani u Srbiji poslednjih godina i danas ih ima većina opština.net/info/vesti/index.“36 “To je nešto što zaista iritira sve poslodavce. To znači da se za samo dve godine ova taksa uvećala trinaest puta.zbog velikog broja korisnika opština je uvela i prozivni sistem u OUC 38 Za veće opštine primer Novog Beograda je posebno interesantan . princip otvorene i pristupačne uprave koja je usmerena na klijente. već paušalno. izračunati ukupna davanja koje preduzetnik ima prema lokalnoj samoupravi. predstaviti privrednicima odluke. ili nekom drugom transparentnom mehanizmu. a ne na samu upravu. zato što se firmarine dižu bez bilo kakvih dogovora sa poslodavcima. a drugo. građani Sa druge strane.000 dinara. i slično). • odluke nepotrebno komplikovane i preopširne . Prvo. a u 2008. mogu se naći samo izmene odluka koje sadrže nove koeficijente. Ujedno. a ne po kancelarijama opštinske uprave. Jelena Bojović „Jedan preduzetnik iz okoline Kruševca je u 2006. za svaku od hiljadu četristo dvadeset i sedam delatnosti visina komunalne naknade je različita). pravci razvoja mogu biti: • • mesne kancelarije kao mini uslužni centri. php?yyyy=2010&mm=02&dd=28&nav_ id=414628 37 Za veće opštine. Neki od dobrih primera su opštinski uslužni centri u Subotici i Novom Beogradu38. primer Novog Beograda je posebno interesantan . na transparentan i efikasan način.b92.37 i privrednici imaju lakši pristup informacijama. razmišljamo o nastavku rada ili zatvaranja firmi”. Ukoliko lokalna samouprava već ima uspostavljen uslužni centar. bodove.ono što je još gore govori o apetitima lokalnih samuprava koje podižu cene poslovanja u situaciji kada smo limitirani. godini.

javnim komunalnim preduzećima. Pozivni centar (Call center) i Sistem 48 (City stat) City stat. Call center. umrežavanje sa drugim javnim institucijama i preduzećima. ili sličan sistem (Sistem 96 u Loznici i Call centar u Kragujevcu) tokom 2009. sistem 48 (ili 96) nazivi su istog koncepta koji je modifikovan za potrebe različitih lokalnih samouprava. opštine značajno smanjuju obim sredstava kojima se subvencionišu javna preduzeća i imaju precizan uvid u način njihovog korišćenja. . pre svega. Gradovi Loznica i Kragujevac uspostavili su Sistem 48. Dobar primer Sistema 48 u Srbiji je Opština Inđija (www. a sličan sistem postoji i u Paraćinu. daje mogućnost korisnicima usluga (građanima i privredi). Sistem 48 je sistem kontrole javnih preduzeća zahvaljujući kojem građani i privrednici rešavaju komunalne probleme u roku od četrdeset i osam sati. 1.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 63 Opštinski uslužni centar opštine Vračar za izdavanje dozvola). da upravljaju kvalitetom i brzinom usluga koje im se pružaju.godine. Sistem 48.net). • • on-lajn usluge i drugi vidovi komunikacije.7.indjija. Sistem 48 ujedno se koristi za bolju kontrolu raspodele budžetskih sredstava indirektnim budžetskim korisnicima . Zahvaljujući takvoj kontroli.

64

Jelena Bojović

Za rešavanje problema građana/privrede dovoljan je telefonski poziv, SMS poruka, ili pristup Internetu i internet portalu. Ceo sistem je osmišljen da bi bio na usluzi građaniam i privredi i stoji im na raspolaganju 24 sata dnevno. • • • Po ceni lokalnog razgovora problem se može prijaviti tokom 24 sata, 365 dana godišnje U najkraćem roku dežurne službe javnih preduzeća izlaze na teren U roku od 48 sati građanin će dobiti odgovor o statusu svog problema

Sistem 48 predstavlja jedinstven informacioni sistem u Evropi kojim se u roku od 48 sati rešavaju problemi građana. Sistem 48 služi za bolje upravljanje opštinom i većom kontrolom javnih preduzeća. Objedinjujući rad svih javnih preduzeća u Opštini, Sistem 48 omogućava rešavanje problema i zahteva građana, raspolaganje sredstvima na nov, moderan i funkcionalan način, koji se isključivo zasniva na tehničkim podacima i činjenicama. Sistem je u potpunosti okrenut građanima da lakše i brže rešavaju probleme iz domena komunalnih preduzeća. Opština Inđija, u cilju što efikasnijeg rada i bolje komunikacije sa građanima, uspostavila je rad Call centra. O primedbama i pohvalama službi i javnih preduzeća čiji je osnivač Opština brine referent kome se građani mogu obratiti: lično (na šalter 17 u zgradi Opštine); telefonom na broj 022/555-588, ili porukom na govornom aparatu; SMS porukom na telefon broj 065/5555-880, ili preko portala Opštine Inđija. Osim primanja pritužbi i pohvala građana, informacije se preko Call centra slivaju u jedinstveni informacioni sistem gde se analizira rad uprave i javnih preduzeća. Jednom u dve nedelje, na javnim sastancima, raspravlja se o onome što jeste, ili nije urađeno. Sastanke vodi gradonačelnik, a prisutni su direktori svih preduzeća i odeljenja, kao i mediji.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

65

Koraci ka uspostavljanju Call centra
KORACI 1. Odluka o osnivanju Call centra Formiranje Štaba izgradnje OBRAZLOŽENJE Potreba da se poslu priđe na organizovan način, i da rukovodstvo Opštine bude kooperativno. Štab izgradnje Call centra koordinira aktivnostima, priprema odluke u vezi Call centra i i brine o njihovom sprovođenju. ODGOVORNOST koordinator, gradonačelnik ROK 10. septembar. 2008. 15. septembar 2008. NAPOMENA Odluka je potrebna, čak i kad je neformalna. U početku, kada se napravi koncept i predračun, treba da se formalizuje. U Štab treba da uđu predstavnicii lokalnog ekonomskog razvoja, Sekretarijata za infrastrukturu i i komunalne poslove, Sekretarijata za finasije, IT konusltant, predstavnicii najvažnijih javno-komunalnih preduzeća i drugih ustanova, građanske organizacije. Osnovni concept Call centra pretežno definiiše potrebne funkcije, a ne detalje realizacije Osnovni koncept rešava i faze izgradnje i daje predlog osnovnih entiteta (javno-komunalna preduzeća, opštinski sekretarijati i ustanove koje koje će ući u sastav Call centra).

2.

koordinator, gradonačelnik

3. 4.

Definisanje Koncepta Call centra Predstavljanje Koncepta Call centra

Štab formira osnovni koncept. Štab, na taj način, proverava osnovnu i ispravnost svog Koncepta

Štab Štab, rukovodstvo Grada

30. septembar 2008. 5.oktobar 2008.

5.

Priprema Plana realizacije prema usvojenom Konceptu Formalna odluka o osnivanju Calll centra Odluka o strukturi Call centra

Plan aktivnosti definiše rokove, odgovornost i i preliminarne troškove Podrška Skupštine opštine

Štab

15.oktobar 2008.

6.

Štab, rukovodstvo Grada

30.oktobar 2008.

Za Skupštinu opštine se priprema izvod iz Koncepta sa obrazloženjima osnivanja Call centra

7.

Da bi se Call centar definisao u okviru mogućnosti Opštine, potrebno je doneti osnovne odluke: koji entiteti ulaze i kada, koji su željenii parametri rada (radno vreme, vreme čekanja, vreme rešavanja upita), izgled prostora i adaptacija na prostor. Podaci su potrebni da se predvide potrebnii kapaciteti budućeg Call centra (broj operatera, zahtevi za komunikacionim resursima) i da se kroz analizu postojećih procesa projektuje optimum uključenja entiteta u njegov rad.

Štab, rukovodstvo Grada

7. novembar 2008.

8.

Prikupljanje podataka o trenutnim operacijama i načinu servisiranja upita građana

Štab – posebno predstavnici entiteta koji ulaze u Calll centar

30. novembar 2008.

Poželjno je prikupiti podatake za završnu fazu (projekciju rada Calll centra), da bi se resursi planirali u skladu sa realizacijom po fazama.

66
9. Priprema projektnog zadatka za izgradnju Call centra Na osnovu Koncepta, odluke o dinamicii uključenja entiteta, snimaka radnih procesa u entitema, formira se Projektni zadatak. Radovi na ovakvom organizaciono – tehničkom projektu moraju da se rade po detaljnom projektu. Revizija po Zakonu – u skladu sa tehničkom dokumentacijom i revizija uloge Štaba – da se utvrdi funkcionalnost Projekta. Definisati osnov za nabavku opreme. Izbor najpogodnijeg izvođača. Izgradnja Štab, tehničkii konsultant (IT, ili firma koja se bavii procesima u poslovanju) 30.decembar 2008.

Jelena Bojović
Projektni zadatak sadrži: 1) projekat procesa formiranja Call centra 2) projekat potrebne opreme (hardver, softver) 3) projekat izgleda objekta Call centra (adaptacija, ili novi objekat)

11.

Izrada Projekta Call centra Revizija Projekta Call centra

Izabrani projekat

15. maj 2009.

12.

Štab, revizor

1. jun 2009.

13. 14. 15.

Izrada tenderske dokumentacije Tender za radove Građevinski i infrastrukturni radovi Opremanje Call centra Izbor rukovodstva Call centra - i nosilaca osnovnih operativnih funkcija (tehnika, komunikacije...) Izbor i obuka kadrova Promotivna kampanja o Call centru Probni rad Call centra

Štab, tehničkii konsultant Štab, Komisija za javne nabavke Štab, Direkcija za izgradnju

10. jun 2009. 1. avgust 2009. zavisno od vrste radova (tri do šest meseci) dva meseca 1. septembar 2009.

Zbog multidisciplinarnosti, tender podeliti na partije

16. 17.

Opremanje Rukovodstvo Call centra preuzima zaduženja od Štaba.

Štab, Direkcija za izgradnju Štab, Grad

18. 19. 20.

Izbor i obuka kadrova koji će od početka raditii punim kapacitetom. Građani treba da saznaju šta mogu, a šta ne mogu da očekuju od Call centra. Probni rad u jednoj smeni zbog ukljanjanja mogućih grešaka u hardveru / softveru. Puštanje u rad Call centra punim kapacitetom.

rukovodstvo Calll centra rukovodstvo Call centra, mediji projektant, rukovkdrstvo Call centra rukovodstvo Calll centra, Grad

1. novembar 2009. 15. decembar 2009. 15.decembar 2009. U zavisnosti od vremena izgradnje ¬i opremanja Call centra. U zavisnosti od vremena izgradnje ¬i opremanja Call centra.

21.

Puštanje u rad Call centra

31.decembar 2009.

(Ranije su se često dešavala oštećenja instalacija . na primer.700 157.700 163.000 83.700 188. Geografski informacioni sistem je koristan.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 67 1. Ekonomska isplativost GIS-a u Subotici Nekoliko godina nakon što je Subotica počela da koristi geografski informacioni sistem. Primer uspešne prakse su grad Subotica i Opština Inđija. Geografski informacioni sistemi vrede onoliko koliko podataka sadrže.700 212.000 131. pre svega. veće transparentnosti i preciznosti u planiranju postrojenja.ba/slike/gis%20brosura%20 BCHS.500 130.8.300 106.700 202. već broj i vrsta informacija koje su unete u sistem. Studija je pokazala da su već u drugoj godini postojanja sistema prihodi premašili tekuće troškove i da će za pet godina svi troškovi biti nadoknađeni. Samo posedovanje geografskog informacionog sistema nije korisno za lokalnu samoupravu. ali je ujedno i jedna od značajnijih alatki u procesu privlačenja investicija. lokalnoj samoupravi da upravlja imovinom i sprovodi infrastrukturne projekte. Nulta godina Početni troškovi Tekući troškovi Uštede i prohodi Ukupno http://www.500 146.pdf Prva godina Druga godina Treća godina Četvrta godina Peta godina UKUPNO 146.700 99. To znači da je samo pet godina od uvođenja GIS-a grad ostvario finansijsku korist.000 5. što za posledicu ima smanjenje troškova zbog manje štete koja je nastala prilikom izvođenja građevinskih radova.zkk. telefonske linije).recimo strujnih vodova prilikom ugradnje drugih vodova kao što su. Grad već ima koristi od kraće procedure.300 594.000 41.300 80.000 81.6000 . GIS (geografski informacioni sistemi) Geografski informacioni sistem je sistem za vizuelni pregled podataka. urađena je Studija ekonomske isplativosti.500 -31.000 -146.500 864.300 118.

Reforma sistema formiranja cena i naplate komunalnih usluga Reforma sistema naplate komunalnih usluga jedan je od projekata koji se. Iznošenje smeća plaća se za površinu od 25 m2. Jedna od osnovnih zamerki preduzetnika jeste složenost procesa izdavanja građevinskih dozvola koja se sastoji. i za privredu (saznanje o potrošnji omogućava planiranje uštede).9. taksi i komunalnih usluga koje plaćaju lokalnoj samoupravi. značajni i za komunalna preduzeća (povećanje prihoda kroz povećanu naplatu).095 m2. Projekte ove vrste pokreće kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u saradnji sa komunalnim preduzećima i savetom za ekonomski razvoj. ili proširenja poslovanja u lokalnoj zajednici. već mogu da odvrate preduzetnike od započinjanja. 2009/2010 komunalnih usluga na transparentniji i jednostavniji način.10. pre svega. 1. pre svega.68 Jelena Bojović 1. u velikom obimu dokumentacije. U slučaju da vlasnici ova tri preduzeća bilo kada porazgovaraju o načinu naplate komunalnih usluga. Sistem 48 može da poboljša njegovu transparentnost i efikasnost. troškovi iznošenja smeća bili su veoma visoki. Iznošenje smeća plaća se za površinu od 300 m2. i vreme potrebno za njihovo izdavanje. Slučaj trećeg preduzeća . u potpunosti će izgubiti poverenje u lokalnu samoupravu. godini sprovedeno je istraživanje među privrednicima39 koji su izneli podatke o broju i vrsti poreza. U 2009. zbog čega je preduzeće otkazalo javno-komunalnom preduzeću i sada sami iznose smeće. odnosno po m3. i stalnom „šetanju“ od kancelarije do kancelarije. Dobar primer one-stop šaltera nalazi se u Subotici. Slučaj drugog preduzeća . 39 NALED „Cost of doing business in Serbia”. odnosi na način obračuna cena usluga i transparentnost sistema. površina objekta 1.Zbog velike površine objekata. Stoga su projekti koji se bave formiranjem cena .454 m2 + 1. trgovinska delatnost. „One stop shop” .centar za izdavanje građevinskih dozvola (CID) Broj dozvola i odobrenja koje preduzeća moraju da pribave. Program smanjenja složenosti. Njihov predlog je da se ova usluga plaća po kontejneru. dugotrajnom čekanju. ne samo što predstavljaju trošak. troškova i administracije koja prati proceduru izdavanja dozvola može povoljno da utiče na ekonomsku sliku svake zajednice. Slučaj prvog preduzeća . Jedinstven šalter za izdavanje dozvola u mnogome može da unapredi efikasnost procesa i da poboljša osećaj koji preduzetnik ima kad se susretne sa opštinskom administracijom. ali se obračun naplate može i nezavisno unaprediti.Površina zemljišta je 2. može se uočiti neregularnost sistema.Površina poslovnog objekta je 587 m2. Površina zemljišta na kome je izgrađen objekat je 786 m2. Na primeru tri preduzeća koja su anketirana u jednoj opštini u Srbiji.530 m2 ekstra zona.

Informator za investitore o načinu pribavljanja građevinske dozvole Jedinstven šalter za izdavanje građevinskih dozvola nije jedini način da se unapredi procedura. odnosno detaljne regulacije. preduzetniku/investitoru treba što jednostavnije predstaviti proceduru. da li je za navedeno područje donesen plan generalne. godine stupio je na snagu novi Zakon o planiranju i izgradnji što bi trebalo da podstakne gradove/ opštine da pripreme nove informatore.upotrebne dozvole • Prijem i obrada zahteva za parcelaciju građevinskih parcela • Prijem i obrada zahteva za izmene i dopune urbanističkog plana • Prijem i obrada zahteva za legalizaciju gradnje • Dodela uličnog broja • Izdavanje dozvola za radove na ulicama i drugim javnim površinama • Informacije o stambenim i poslovnim objektima Korisnici Građani i firme 1. U septembru 2009.ui-serbia. opštine uglavnom nemaju kratke.org/kbase/ upload/reports/cacsr. i uveo jednostavniji postupak izdavanja građevinske dozvole za objekte čija površina ne prelazi 400m2. olakšao postupak parcelacije i preparcelacije građevinske parcele (koji se ne razmatraju više na komisijama za planove).CID Usluge • Izdavanje dozvola za izgradnju: . primena odredaba o pribavljanju lokacijske. 40 Izveštaj o analizi stanja: Opštinski uslužni centri i centri za izdavanje dozvola u opštinama u okviru programa Podsticaj ekonomskom razvoju opština. Iako postoji očigledna potreba za informatorima o postupku dobijanja građevinskih dozvola. Pre svega.izvod iz urbanističkog plana . jer će dužina i kompleksnost postupka zavisiti od mnogobrojnih činilaca (na primer.mega.građevinske dozvole . građevinske i upotrebne dozvole veoma će se razlikovati u praksi od opštine do opštine. http://www.urbanistički uslovi .11. jednostavne i pristupačnim jezikom pisane brošure. Novi Zakon uveo je institut lokacijske dozvole.saglasnost javnih preduzeća .pdf . Na osnovu novog Zakona.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 69 Usluge koje pruža centar za izdavanje dozvola40 Odeljenje Urbanističko planiranje i komunalne usluge .

A to podrazumeva da opština poseduje: • podatke o veličini i broju parcela raspoloživog građevinskog zemljišta. opis procedure i sve potrebne formulare na internetu. bržu proceduru za izdavanje građevinskih dozvola na osnovu analize “korak po korak”. pozivnog centra). katalog dostupnih parcela i zemljišta.70 Jelena Bojović „Opština pruža ključne lokalne javne usluge na lako dostupnoj lokaciji i razvila je sistem za obradu zahteva preduzetnika za građevinsku dozvolu na jednom mestu41”. stručno lice koje pruža pravne savete privrednicima. i mogućnost da pruži sve informacije (ponudu) u roku od dva dana. stručno lice koje savetuje klijente u administrativnoj proceduri. nadzorno lice koje prati tok procesa izdavanja građevinskih dozvola (u najmanje od 80% slučajeva svih zahteva podnetih u toku godine). a jedan od kriterijuma glasi: • • • • 41 NALED . sistem za praćenje dokumenata koji pruža informacije o statusu konkretnog zahteva (preko interneta. jedan je od boljih vodiča za lokalnu samoupravu u procesu reforme administracije za unapređenje poslovnog okruženja. • • • • • • 1. katalog. Program obuhvata dvanaest kriterijuma od kojih se nekoliko odnosi upravo na unapređenja administracije. ili brošuru o građevinskom/industrijskom zemljištu. informacije. jedinstven šalter za dobijanje dozvola. katalog dostupnog poslovnog prostora (privatnog i opštinskog).12. digitalizovane podatke o zemljištu i parcelama uključujući i sve informacije o infrastrukturi. uključujući i ažurirane podatke o cenama. Certifikacija opština sa pozitivnim poslovnim okruženjem Program certifikacije koji sprovodi Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

i/ili proširenje lokalne luke. ne samo trošak izgradnje. opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora Infrastrukturno opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora. Izgrađena infrastruktura obuhvata. industrijsku zonu (ili više zona). Infrastrukturni projekti se ne sprovode izolovano. listu prioriteta za izradu planova detaljne regulacije prema utvrđenoj dinamici. Ulaganje u osnovnu infrastrukturu podrazumeva: • • • • Teško je uvrditi listu prioriteta kada se radi o ulaganjima u osnovnu infrastrukturu. unapređenje i/ili proširenje sistema telekomunikacije. • 2. bez unapređenja ostalih elemenata privrednog okruženja. uređenje. unapređenje i/ili proširenje energetskog sistema. naročito kada se lokalne zajednice suočavaju sa zapuštenom infrastrukturom i dugogodišnjim neulaganjem. • • uređenje. Međutim. finansijski su najzahtevnija ulaganja u poslovno okruženje. kao i za privlačenje novih investitora. unapređenje i/ili proširenje lokalnog aerodroma. investiranje u osnovnu infrastrukturu ne podrazumeva samo opremanje industrijskih zona. već i značajan trošak za održavanje. unapređenje i/ili proširenje industrijskih lokacija i objekata. Investiranje u osnovnu infrastrukturu. . uređenje. unapređenje i/ili proširenje kanalizacione mreže. unapređenje i/ili proširenje vodovodne mreže. što znači da se time stvaraju uslovi za zadržavanje i proširenje postojećih preduzeća. i zahtevaju dugoročno finansijsko planiranje. unapređenje i/ili proširenje putne mreže. unapređenje putničkog i robnog železničkog prevoza. Investiranje u lokacije i objekte namenjene preduzećima podrazumeva unapređenje fizičkih uslova neophodnih za poslovanje.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 71 • • • GUP koji je u funkciji ekonomskog razvoja. već sveobuhvatno podizanje infrastrukturnih kapaciteta. unapređenje i/ili proširenje komercijalnih lokacija i objekata (za trgovinu i kancelarijski prostor). • • Svi ovi kriterijumi certifikacije pomažu lokalnim samoupravama u sastavljanju prioriteta koje će sprovoditi u ekonomskom razvoju.

Industrijske zone su urbanistički definisane zemljišne parcele podeljene transportnim mrežama. Uređivanje industrijskih lokacija industrijske zone Industrijska zona predstavlja prostor koji je određen za privrednu i proizvodnu delatnost u okviru urbanističkog plana. Stoga je vrlo važno da se oni koji upravljaju industrijskom zonom obavežu ugovorom da će lokacijom upravljati u skladu sa potrebama lokalne zajednice. mogućnostima proširenja. pored građana. ili bez njih. reka. a koji za infrastrukturno opremanje. ekonomski razvoj se oslanja na strana ulaganja. ili novih investitora). kao i o potražnji potencijalnih investitora (lokalne privrede. on dugo može da ostane infrastrukturno neopremljen i da nema proizvodnje. sa izgrađenim objektima. jeste slobodno zemljište za industrijsku gradnju. Na osnovu dosadašnjeg iskustva u Mađarskoj.1. Prilikom zoniranja industrijskog zemljišta lokalna samouprava treba da vodi računa o dostupnosti i veličini lokacije. Češkoj i Srbiji. Industrijsku zonu čine nepokretnosti (zemljište. Industrijske zone su obično strateški pozicionirane u neposrednoj blizini važnih saobraćajnica. Važan preduslov za privlačenje direktnih stranih i domaćih investicija jeste da lokalna zajednica odredi koji je prostor pogodan za industrijsku gradnju. železnice. Najvažniji resurs opštine. autoputa. vlasništvu zemljišta.72 Projekti koji se svrstavaju u ovu oblast su: Jelena Bojović 2. aerodroma. Budući da je privreda u Srbiji znatno oslabljena. Iako lokalna samouprava pojedini prostor definiše kao industrijsku zonu. infrastrukturnim opre- . zgrade i druge nepokretnosti). kao i prava i obaveze koje iz njih proizlaze (vlasništvo. pravo korišćenja).

bankarstvo i osiguranje. pored infrastrukture. radionica. carina. Roba koja se iz slobodne zone uveze na domaće tržište podleže režimu uvoza strane robe. video-link). pakovanje. na primer. Uvoz i izvoz robe u slobodnu zonu je neograničen. većeg angažovanja lokalne radne snage i transfera tehnologije.oslobađenje od PDV-a i carine na uvoz sirovina i materijala namenjenih proizvodnji robe za izvoz. izvoza. i domaće i strane kompanije. Na ovaj način stvaraju se ogromne mogućnosti za saradnju domaće i strane industrije. pruža i širok spektar dodatnih usluga – od obezbeđenja i keteringa. trgovina. U njima se odvija indu- 2. zbog pružanja olakšica u spoljnotrgovinskom poslovanju. U Srbiji. preko špedicije. Slobodne zone Slobodna zona je posebno ograđen i označen prostor određen kao slobodna zona Aktom Vlade Republike Srbije. u ovom trenutku.3. Slobodne zone mogu osnivati. Primer dobro pozicionirane. a ponekad i zbog pružanja poreskih olakšica. uključujući proizvodnju. do ljudskih resursa. poslovnih i naučnih parkova Industrijski park je prostorna i infrastrukturno opremljena celina predviđena za privredne delatnosti kojom rukovodi pravno lice kao njen upravitelj. Privredno društvo upravlja slobodnom zonom i njegov prvenstveni zadatak je da obezbedi uslove za nesmetano odvijanje privrednih delatnosti. skladištenje. formirana je Uprava za slobodne zone koja je nadležna za sva pitanja oko funkcionisanja i razvoja slobodnih zona. administrativnih i knjigovodstvenih usluga. u dodatne usluge spadaju razvijanje . Kada se govori o tehnološkim parkovima. uređene i promovisane zone u Srbiji je Industrijska zona „Ečka“ u Zrenjaninu. strijsko poslovanje. po pravilu. Korisnicima industrijskog parka. izrade ekonomskih analiza.2. mašina. skladišta po povoljnim uslovima. zadovoljavaju se potrebe investitora u narednih pet do deset godina. na kome se obavljaju delatnosti utvrđene Zakonom o slobodnim zonama (Službeni glasnik RS. Poslovanjem u slobodnim zonama investitoru se obezbeđuju specijalne olakšice i povlašćen poreski režim . pre svega. Poslodavcima unutar slobodne zone omogućen je zakup poslovnih prostorija. investicionih programa i poslovnih planova. trening centra. U okviru Ministarstva finansija Republike Srbije. 2. krajem 2008. uključujući Srbiju . finansijskih usluga. Osnovni cilj Uprave jeste povećanje priliva stranih investicija. poslovnog centra (konferencijske sale. upravitelj.rs). godine.gov.usz. Slobodne zone se osnivaju. U slobodnoj zoni može da se slobodno izvrši transfer prihoda i zarade u bilo koju državu. opreme i građevinskog materijala. 62/2006). postoje SZ Pirot. Za više informacija: Uprave za slobodne zone (www.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 73 manjem pet hektara industrisjkog zemljišta (važi za opštine koje su više od pedeset kilometara udaljene od Beograda i imaju manje od pedeset hiljada stanovnika). Razvoj industrijskih.bez naplate bilo kakvih poreza. i njima mogu upravljati. ili taksi. SZ Subotica. SZ Zrenjanin i SZ Novi Sad.

Autori koji su se ozbiljnije bavili pitanjem braunfild lokacija u gradovima u Srbiji42 tvrde da ih ima bezbroj. poslovanje. za sada i ti privatni industrijski parkovi nemaju u dovoljnoj meri popunjene kapacitete. Na žalost. prethodno korišćena u različite namene (industrija. Borislava Stojkova i Žakline Gligorijević direktorke beogradskog Urbanističkog zavoda. Uloga lokalne samouprave. mrtva infrastruktura. praksa privatno-javnog partnerstva u ovoj oblasti nije u punoj meri oživela. radi se isključivo o preduzeću čiji je jedini. gradske životne sredine. Ono što je si- . izvoza. koji su se u nizu članaka. jeste da obezbedi olakšice u plaćanju određenih lokalnih dažbina. država sredstva za infrastrukturno opremanje. najčešće. ili privatno-javnim partnerstvom. Beočin Biznis park je pokrenula kompanija „Lafarge Beočinska fabrika cementa“. Upravitelj industrijskog parka je. telekomunikacija i informacionih tehnologija. Tamo gde privatni sektor ima veću ulogu. smanjenju nezaposlenosti i ukupnog ekonomskog i socijalnog razvoja beočinske opštine i regiona. istraživačke delatnosti i slično.74 softvera. U Srbiji većina industrijskih zona koje su osnovale lokalne samouprave nikada nije prerasla taj status i postala industrijski park. servis.4. ili većinski osnivač opština. studija i javnih izlaganja bavli ovim problemom. ili privatni sektor. električnom energijom i telekomunikacionim vezama . a pre svega naknade za uređenje građevinskog zemljišta. pri čemu je tipično rešenje da lokalna samouprava obezbeđuje zemljište. Dakle. Tamo gde upravitelj postoji. privatnim kapitalom.bilo da se radi o snabdevačima. jer ne postoji upravitelj koji se brine o parku i pruža usluge korisnicima i pošto je zona definisana. preduzeće u čijem vlasništvu privatni partner i lokalna samouprava učestvuju srazmerno uloženim sredstvima. tj. Programi sanacije napuštenih lokacija (revitalizacija braunfilda) Termin braunfild (brownfield) je ranih devedesetih godina prošlog veka ušao u upotrebu iz žargona američkih urbanista koji su ga koristili da definišu parcele na kojima je ležala neupotrebljiva. Lokacija je infrastrukturno opremljena gasom. sa namerom da se stvore uslovi koji će privući nove investitore i tako doprineti povećanju proizvodnje. 2. u ovim slučajevima. potencijalnim investitorima na raspolaganju je osamnaest hektara zemljišta na obali Dunava u sklopu kompleksa „Lafarge BFC” koje su direktno povezanr sa lukom. Ovakvo ugašeno tlo predstavljalo je svojevrstan vid zagađenja urbanog okruženja. Inače. Vodeću ulogu u osnivanju industrijskog parka ima veliko preduzeće sa viškom zemljišta. a privatni partner investicije u sekundarnu infrastrukturu i zgrade. radi se skoro u potpunosti o privatnoj inicijativi (Biznis park Beočin. Jelena Bojović 42 Svakako treba istaći doprinos arhitekata prof. ili kupcima roba. koje osnivanjem industrijskog parka želi da u svoju blizinu dovede privredne subjekte kao deo proizvodnog lanca . Lafarge). Industrijski parkovi u svetu najčešće se otvaraju sredstvima lokalne samouprave (po pravilu uz subvencije države). vojne potrebe). u strateškom partnerstvu sa opštinom Beočin i uz podršku Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Vlade Republike Srbije i Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine.

ili privatnog sektora. niti jasnu sliku o njihovim mogućnostima. Dobar primer predstavlja adaptacija objekta Udruženja preduzetnika u Zrenjaninu koji je godinama bio zapušten. .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 75 gurno. pa lokalne samouprave moraju sprovesti niz mera da bi braunfild lokacija bila atraktivna za ulaganje. a zagađenje ostaje. pored Udruženja preduzetnika. Adaptacija objekata koji se ne koriste Osim braunfild lokacija koje. Brownfiled izveštaj. Većina investitora radije bira grinfield lokaciju. što braunfild objekat duže propada. osim što predstavljaju opasnost po lokalnu zajednicu. Dakle. Taj prostor sada. 2009. Takođe. one nemaju dovoljno ovlašćenja. a nejasan im je i potencijal tog umrtvljenog kapitala u procesu privlačenja investicija. tako da Srbija nema bazu registrovanih braunfild lokacija. utvrđivanje vlasništva. lokalne uprave u gradovima u Srbiji ne shvataju stvarnu ekonomsku vrednost ove svojine. određivanje prioriteta. godina Prvi korak u većini programa sanacije mora biti analiza stanja. predstavljaju zagađeno okruženje. ali to ne znači da zgrade od istorijskog i arhitektonskog značaja ne treba spašavati. ne postoji razumevanje sredine u pogledu važnosti evidentiranja i uzimanja podataka o svim karakteristikama braunfilg lokacija. fabriku „Voćar Koceljeva“ u prehrambenoj industriji. današnji „US Steel Serbia”. a cena kvadratnog metra je toliko skočila da su se uložena sredstva višestruko vratila43. a mogu da se adaptiraju u radni prostor u vlasništvu javnog. pretvorene u luksuzan stambeno-poslovni kompleks i novi statusni simbol. ulaganje je rizičnije. Moraju se doneti odluke o tome da li je objekte moguće efikasno koristiti. Međutim. a u njemu je smešten i Edukativni centar za ruralni • 43 Prema: Dragan Živkovic. proces sanacije treba da se odvija u okviru regulative sledećim redosledom: prva procena lokacije. Na primer. nekadašnji deo holdinga „Zorka Šabac“. takve mere su: • • • • posebni poreski podsticaji urbanističke olakšice infrastruktura komunalne olakšice Primer braunfilda: U Beču su stare gasne stanice. koliki je stepen zagađenja. tako da je urbano okuženje potpuno izmenjeno. čak i kada lokalne samouprave pokušaju da rešavaju pitanje barunfild lokacija. Ali. i koji se programi posle sanacije mogu osmisliti. Postoje i objekti koji se mogu bolje iskoristiti ako se podele na radne prostorije manje površine. utvrđivanje stepena zagađenja. Sa druge strane. Austrijska kompanija „Rauch” kupila je. kroz proces privatizacije. Austrijska kompanija „Alas International” kupila je domaću firmu „Zorka Nemetali Šabac“. tipičan primer braunfilda. Dostupni primeri realizovanih ulaganja pokazuju da se problem braunfilda u Srbiji sveo na proces privatizacije i učešće Agencije za privatizaciju: • Američka kompanija „US STEEL” kupila je kao braunfild investiciju domaću kompaniju „Sartid”. pronalaženje neophodnih sredstava i osmišljavanje programa. u čijem je sistemu i kompanija „US Steel Beli limovi Šabac“ koji je trenutno jedan od najvažnijih srpskih izvoznika. pa i besmislenije. ima i primera objekata koji se ne koriste. Revitalizacija braunfilda mora biti jasan prioritet. koriste i članovi Zone unapređenog poslovanja.5. Najstarije zgrade je najteže sanirati. što nije ni jednostavno. • 2. po definiciji. kontaminirane lokacije nisu na prvom mestu kod uglednih investitora. ni jeftino.

bili ključni kada se odlučivalo da se investira u Srbiju i koji su investirali u Srbiji tokom poslednjih deset godina. kao August 2008 Izvori informacija o Srbiji: Investitori u Srbiji naspram investitora u drugim zemljama Multiple responses.76 razvoj. Jelena Bojović 3. istovremeno. Sa postojećom privredom investitori ostvaruju prvi kontakt u novoj sredini. ona je. Adaptirani braunfild objekti u gradu često se koriste i kao biznis inkubatori (Novi Sad. dok su tržišni uslovi bili tek na drugom mestu. podrške i resursa koji su neophodni za njihov dalji razvoj. značaj postojeće privrede. postojeća privreda je od izuzetnog značaja za lokalni ekonomski razvoj budući da zapošljava najveći broj ljudi i najveći broj investicija dolazi. i streški partner grada u razvoju infrastrukture. kako izgleda njihov proizvodni proces. Takve strategije nazivamo programima za zadržavanje i širenje postojećih preduzeća. Iz rezultata istraživanja vidi se da je većina investitora došla u Srbiju zato što je već imala ostvarene veze sa Srbijom. Podrška postojećoj privredi Iako često zanemarivana. unapređenja i sl). Podsticaj razvoju lokalnih preduzeća podrazumeva pružanje saveta. ljudskih resursa i očuvanju životne sredine. šta uvoze. Pančevo). i koji i dalje ulažu u svoj razvoj. Base: Investors in Serbia. a ne. nova postrojenja. ko su im dobavljači i kupci . od novih investiotora (mnogo je više onih koji su već prisutni. Opseg inicijativa kojima se može podržati razvoj lokalnih preduzeća je ogroman: Mediji Investitori u drugim zemljama The Urban Institute – a USAID Contractor Serbia | Croatia | Slovenia | Bosnia and Herzegovina StrategicPuls Group | Montenegro | Macedonia | Albania 5 . upravo. Na kraju – postojeća privreda je i najvažniji izvor informacija i ideja za lokalnu samoupravu – od prisutnih mogu da nauče zašto su i dalje tu. Već pomenuto istraživanje investitora koje je sproveo USAID-ov Program podsticaja ekonomskom razvoju opština podrazumevalo je opsežne razgovore sa direktorima sto dvadeset preduzeća koji su. proširenja. što ukazuje na značaj „lokalnih veza”.što je sve od značaja za strateško planiranje i promociju investicija. iz te oblasti. to jest. takođe. šta izvoze. Investors in othe r countries Biznis kontakti 63% 67% 24% 58% 23% 25% 25% 0% 23% 17% Investitori u Srbiji Drugo Opštinske brošure 0% 6% Sajmovi i slične manifestacije 0% 11% Republičke institucije i tela Poslovna udruzenja i udruzenja investitora 8% 8% 8% Prijatelji i rodbina Lokalne institucije i tela 42% što se često misli. šta im smeta. Najčešći izvor informacija pri donošenju odluke o investiranju jesu poslovni kontakti (63% odgovora).

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

77

3.1. Posete preduzećima, istraživanje mišljenja preduzetnika (ankete)
Identifikacija problema sa kojima se preduzetnik suočava u svom radu je ključ za uspešno planiranje i sprovođenje programa pomoći. Postoji nekoliko načina da se otkriju problemi sa kojima se privreda suočava, to jest, da se uvidi kako se može unaprediti njihovo poslovanje: 1) anketiranje putem telefona – jednostavan i kratak postupak, može da se kontaktira veći broj preduzeća, ali je malo interesovanje preduzetnika da odgovaraju na ankete i smanjena mogućnost da se stvori ličan odnos sa preduzetnikom; 2) anketiranje putem elektronske pošte – slično kao telefonsko anketiranje, ali je procenat odgovora daleko manji (veliki broj anketiranih, mali procenat popunjenih upitnika), a često, zbog nerazumevanja pojedinih pitanja, odgovori nisu tačni; 3) posete lokalnim preduzećima – ovakav pristup je izuzetno zahtevan (neophodno je zakazati unapred sastanke, otići na lice mesta i provesti bar trideset minuta u poseti), ali pruža daleko bolje rezultate - dobija se precizniji odgovor na svako pitanje, na osnovu ličnog kontakta, izraza lica sagovornika i načina na koji daje odgovore, može se mnogo saznati. Takođe, iz ovakvih anketa lokalna administracija može više da sazna o načinu proizvodnje (ukoliko je u pitanju proizvodno preduzeće), o tehnologiji koja se koristi, prostoru za rad i dr; 4) neformalna druženja i razmena informacija – na koktelima i neformalnim okupljanji-

ma moguće je dobiti informacije o poslovanju i problemima privrede, a ovaj vid kontakata pruža mogućnost za otvoreniji i iskreniji odnos i otvara poverenje. Glavni nedostatak je što informacije dobijene ovim putem nisu dokumentovane, to jest, ne postoji pisan trag o zaključcima i predlozima. Bez obzira koja se vrsta ankete koristi, dobijeni podaci i informacije se obrađuju, analiziraju i pripremaju lokalnu samoupravu da odgovori na probleme. Anketirana preduzeća moraju dobiti povratnu informaciju o koracima koji će biti preduzeti. Ukoliko se privrednicima ne obezbedi povratna informacija, oni više neće učestvovati u narednim anketama, to jest, lokalna samouprava će izgubiti njihovo poverenje. Putem ankete, osim identifikovanja problema sa kojima se privrednici suočavaju, lokalna zajednica stiče uvid u njihove razvojne planove, u mišljenje privrednika o poslovnoj klimi i radu lokalne samouprave i lokalnih vlasti. Na taj način opština/ grad može doći do ideje kako da unapredi poslovno okruženje, šta treba da menja, a na čemu treba da insistira. Samu posetu, ili telefonski razgovor, lokalna zajednica može da iskoristiti da privrednike obavesti o aktuelnim i budućim programima podrške - novim kreditnim linijama, predstojećim sajmovima, konferencijama, itd. Posete mogu podstaći lokalna preduzeća da koriste domaće resurse, da finansiraju obuku u ovladavanju novim veštinama i doprinesu razvoju strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Važno je

78 Prema analizi ankete mišljenje poslovnog sektora u Kruševcu 2006. godina 1. Firme koje su učestvovale u upitniku trenutno zapošljavaju trinaest hiljada radnika, a naredne godine planiraju otvaranje preko šest stotina novih radnih mesta. Nova radna mesta se ravnomerno otvaraju u svim sektorima – proizvodnom (uglavnom najveća preduzeća), komunalnom i drugim uslugama, što može biti znak pozitivne promene na nivou lokalne ekonomije . 2. Lokalna ekonomija nije dovoljno orjentisana ka izvozu. Samo osam od pedeset i osam firmi izvozi više od 10% proizvoda i usluga izvan Srbije, dok se ukupno 15% proizvodnje plasira na stranim tržištima, 35% prodaje se realizuje u okrugu, a 50% u drugim delovima Srbije. Uprkos konkurentnoj prednosti koju stvaraju niže cene (u poređenju sa standardima EU), proizvođači iz Kruševca ne mogu da nađu klijente na tržištu EU. 3. Poslodavci su ocenili kvalitet radne snage u svojim firmama na sledeći način: ocenu „odličan” je dobilo 11%, a ocenu „dobar” 31%, što predstavlja prosečan rezultat, dok je 14% radnika dobilo lošu ocenu, što predstavlja izuzetno visok procenat. Prosečne mesečne zarade su porasle u 2006. sa 15.300 na 17.300 dinara. Polovina firmi ima potrebu za novim radnicima, ili očekuje da će im nedostajati stručna radna snaga (inženjeri, tehničari, ekonomisti). 4. Trideset devet od pedeset i osam firmi planira da proširivanjem postojećih objekata, ili izgradnjom novih, modernizuje pogone tokom 2006, da bi mogle da prošire svoje kapacitete u Kruševcu. Ukupan iznos investicija dostići će 5.200.000.000 dinara. Devet firmi planira da proširi svoju delatnost izvan Kruševca i pokrije veće tržište (uglavnom u Beogradu i Nišu, a dve u inostranstvu). U isto vreme, četiri firme planiraju da izmeste svoje pogone izvan grada zbog promenjenih uslova na tržištu, uslova transporta, nedostatka prostora za proširenje i nedostatka kvalifikovane radne snage . 5. Kvalitet usluga koje pruža lokalna samouprava nije visoko ocenjen (prosečna ocena 2,92 na skali od 1 do 4, najviša ocena 1, najmanja 4). Održavanje puteva i izdavanje građevinske dozvole za obavljenje samostalne delatnosti, kao i problemi sa građevinskim zemljištem, često se navode kao oblasti koje se moraju unaprediti. 6. Mišljena kruševačkih poslodavaca o poslovnoj klimi u gradu veoma su pozitivna. Jedna firma je ocenila Kruševac kao “izuzetno” mesto za preduzetničke aktivnosti, dvadeset i troje je poslovnu klimu ocenilo kao “dobru”, a dvadeset i četvoro kao “zadovoljavajuću”. Dve firme su grad ocenile “lošom” sredinom za poslovanje. Napori lokalnih vlasti, geografski položaj, ekonomska struktura i industrijska tradicija često su pominjani kao najveća prednost Kruševca.

Jelena Bojović

istaći da se tim posetama može sprečiti da preduzeće ne napusti lokalnu zajednicu. Program za podsticaj lokalnom ekonomskom razvoju opština osmislio je i zajedno sa lokalnom samoupravom sproveo niz istraživanja među privrednicima. Na osnovu jednog takvog istraživanja 2006. je urađena analiza stavova poslovnog sektora u Kruševcu. Na osnovu ove analize sagledane su osnovne prepreke za dalji razvoj ovih preduzeća ali su identifikovani i programi pomoći, koji su se sproveli u narednoj godini.

3.2. Pružanje stručne i savetodavne pomoći preduzećima
Ova vrsta podrške može početi od jedne osobe koja upućuje zainteresovane u pravom smeru – na kreditne institucije, organizovanu obuku i drugo. Jasno obeležavanje i obaveštavanje je ključno za efikasne savetodavne usluge. Saveti i stručna pomoć preduzećima mogu biti iz raznih oblasti: • • • • • • • • menadžment i upravljanje preduzećem, zakonska regulativa i poslovanje, istraživanje tržišta, marketing i promocija, sistem kvaliteta, zaštita životne sredine, uvođenje standarda i certifikacija, kontrola i kvalitet ljudskih resursa,

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

79 • • tehnologija, istraživanje i razvoj i dr. • • • • • kompjuterske aplikacije, izrada biznis plana, finansije i vođenje poslovnih knjiga malih i srednjih preduzeća, lokalna poreska opterećenja i olakšice, apliciranje za bespovratna finansijska sredstva.

U tom slučaju težište bi trebalo da bude u pružanju stručne pomoći tamo gde je ona realno potrebna. Lokalna samouprava treba da zna da iskoristi znanje zaposlenih prilikom uvođenja novih standarda i tehnologije, a da za specifične i specijalističke obuke angažuje stručna lica (iz lokalnih škola, državnih institucija i organizacija, međunarodnih organizacija). U Srbiji, u ovom trenutku, postoje brojne, uglavnom međunarodne organizacije, koje se bave tim poslom (USAID, na primer, sprovodi set programa koji pružaju direktnu tehničku pomoć preduzećima u svim navedenim oblastima). U samoj lokalnoj samoupravi postoji stručan kadar koji može da pruži pravne i finansijske savete i stručnu pomoć u oblasti zaštite životne sredine.

3.3. Obuka za preduzetnike i programi podrške malim i srednjim preduzećima
Uobičajeni programi obuke mogu se prilagoditi specifičnim potrebama ove ciljne grupe (preduzetnicima i malim preduzećima). Različite teme obrazovnih programa zavise od privrednih grana koje su zastupljene u određenoj sredini i od njihovih potreba. Teme obuka su slične pomenutim u poglavlju „ Saveti i stručna pomoć”, ali pored ovih, za preduzetnike su značajne još i: •
44 Pogledati deo 9. Razvoj ljudskih resursa

Obuke osmišljava i realizuje kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u saradnji sa preduzetnicima i malim preduzećima. Predavači su pored zaposlenih u lokalnoj samoupravi i privrednici i preduzetnici sa većim iskustvom u poslovanju, kao i državne institucije, organizacije i udruženja (Nacionalna služba za zapošljavanje, Agencija za mala i srednja preduzeća, komore i udruženja). Obuka se može organizovati u prostorijama srednjih i osnovnih škola, udruženja preduzetnika. Edukativni centar u Inđiji44 koji je pokrenut za obuku nezaposlenih lica, a koristi se i za obuku preduzetnika, smešten je u jednoj učionici osnovne škole koja je renovirana i opremljena u okviru projekta.

3.4. Podrška razvojnim projektima i istraživačkom radu
Podrška razvojnim projektima i istraživačkom radu pruža se putem projekata saradnje između preduzeća i viših obrazovnih institucija, a može se osnovati i fond za istraživanja, ili program u okviru koga će diplomirani studenti prenositi znanje zaposlenima u lokalnim preduzećima. Privreda ima potrebu da razvija i unapređuje svoj proizvod i nije retkost da se osnivaju odeljenja za istraživanje i razvoj. Međutim, nisu sva preduzeća u finansijskoj

prodaja i promocija, udruživanje i zajedničko nastupanje,

Najčešći problem sa kojim se banke suočavaju prilikom predstavljanja svojih proizvoda privredi jeste nepoverenje preduzetnika i činjenica da se retko odazivaju na pozive za obuku. pošto se time bave specijalizovane ustanove. 45 Opštine u kojima se naketa sprovodila deo su Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština. usvajanjem tehnoloških standarda i istraživanjem tržišta.80 situaciji da imaju ovakva odeljenja. godine. Lokalna samouprava zato ima ulogu posrednika: da pozove privrednike koji su zainteresovani za ovaj vid obuke (kroz već pomenute ankete) i sve lokalne banke koje će privredi objektivno predstaviti sve mogućnosti. a potom izaberu onu koja je za njih najbolja. pošto je uspostavljen sistem informisanja preduzetnika o dostupnosti ovih sredstava. kao i da pomogne preduzetnicima i malim preduzećima u boljem razumevanju ponuda finansijskih institucija. dok 14% razmišlja da ga uvede. prioriteti i problemi u poslovanju onih privrednih subjekata koji investiraju i otvaraju radna mesta u opštinama koje su obuhvaćene anketom. tako da privrednici mogu da uporede usluge različitih finansijskih institucija. lokalna samouprava bi mogla da pruža informacije o državnim programima u ovoj oblasti. Jelena Bojović 3. Anketa je sprovedena sa ciljem da se što bolje razumeju stavovi. radi se o pružanju informacija i upućivanju u pravom smeru onih preduzeća koja su zainteresovana da pronađu potencijalne izvore finansiranja. Banke i investicioni fondovi su zainteresovani da povećaju broj svojih klijenata i stalno nude obuke i savetovanja u oblasti kreditiranja i investiranja. godine povučeno tri kredita iz Fonda za razvoj46. ili 21% od ukupnog broja (šest stotina devetnaest anketiranih preduzeća) ima istraživačko odeljenje. da je u jednoj opštini u Srbiji u toku 2006. Interesantno je. Kada je finansiranje u pitanju. Lokalne samouprave treba da iskoriste ovu mogućnost i da organizuju obuku za svoje preduzetnike. Jedno od pitanja ticalo se razvoja i istraživanja. sprovedena je anketa u sedamnaest opština45 u Srbiji o mišljenju poslodavaca u privrednom sektoru. Ipak. na primer. i 2009. taj broj povećan na sedamdeset i tri. U periodu između 2008. Uloga lokalne samouprave i kancelarije za lokalni ekonomski razvoj ogleda se u povezivanju fakulteta i instituta sa privredom da bi im omogućli korišćenje ovih usluga. Prema odgovorima najvećeg broja preduzeća. Pristup kapitalu i finansijama U osnovi. Ustanovljeno je da sto dvadeset i devet anketiranih preduzeća. lokalne vlasti se retko odlučuju da detaljno savetuju preduzeća. istraživačko/razvojna odeljenja bave se razvojem novih proizvoda. dok je već 2007. ili odeljenje za razvoj novih proizvoda. 46 Fond za razvoj republike Srbije Preduzeća koja već imaju ili planiraju uvođenje istraživačkog odeljenja .5.

na primer. Lokalni fondovi za podršku privredi Jedno od najtežih pitanja za preduzeća jeste pristup kapitalu. Treba biti vrlo pažljiv u nastojanju da se osigura načelo pravednosti i da ovi procesi budu transparentni. privredi ili poljoprivredi i u pitanju su manji programi koji nude bespovratnu pomoć ili kredite za investicije u moderne tehnologije. uz troškove obrade kredita od 2% godišnje. odluke o dodeli itd. Subotica je kroz lokalne fondove beskamatno pozajmljivala sredstva nezaposlenim licima i preduzetnicima. ali nisu jasni kriterijumi na osnovu kojih se biraju članovi komisije. Pre svega se misli na mehanizam koji bi pratio broj novootvorenih radnih mesta. pristupu kapitalu i kreditima. 4. Ipak. 2. sproveo je istraživanje o fondovima u Kragujevcu. obično donosi komisija čije članove imenuje predsednik opštine. odnosno 3% u slučaju programa podrške poljoprivrednim gazdinstvima. tokom februara i marta 2007. zaista. Loznici i Inđiji. Subotici. Adekvatan program tehničke podrške trebalo bi da pruži savete o finansijskom planiranju. Inđija je kao rezultat pregovora sa komercijalnim bankama obezbeđivala subvencije za komercijalne kredite malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima u iznosu od tri procentna poena i stopom umanjenja za jedan i po procentnih poena. a razlikuju se i po načinu upravljanja. Loznica je obezbedila beskamatne kredite za poljoprivredne proizvođače i mikrokredite za preduzeća u nastajanju („start up” krediti) sa grejs periodom od dvanaest meseci i rokom dospeća od trideset meseci. U Srbiji postoji veliki broj lokalnih fondova za pomoć preduzetnicima. 3. omogućavaju otvaranje novih radnih mesta i privredni rast. ★ Za većinu programa lokalna samouprava nije ustanovila indikatore kojima bi se pokazala njihova uspešnost i proverilo da li oni.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 81 3.). Neki od zaključaka tog istraživanja su: ★ Sredstva kojima fondovi raspolažu kreću se od dva do šezdeset miliona dinara ★ Svaka lokalna samouprava je na različit način definisala korisnike fondova: 1. Kragujevac je obezbedio beskamatne kredite za poljoprivredna gazdinstva sa grejs periodom od osamnaest meseci i rokom dospeća od trideset i šest do šezdeset meseci i podsticajna sredstva za preduzetnike koja se vraćaju u iznosu od samo 25%. U nekim slučajevima moguće je ponuditi i direktnu finansijsku podršku. Svi fondovi su relativno različiti u strukturi i obimu sredstava. odnosno promene opštinskih prihoda koje su rezultat programa finansiranja (nova radna mesta → nove plate → novi lokalni prihodi od poreza na dohodak građana).6. iznosi. ★ Sve ključne odluke (kriterijumi. . godine. i plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje pripravnicima u opštinskim službama tokom šest do dvanaest meseci. Tim za pravne reforme programa Podsticaj ekonomskom razvoju opština.

kao na primer Inđija. SMS obaveštavanje. institucija javnog sektora i većih privrednih subjekata sa ciljem da tenderi javnog sektora budu pristupačniji za lokalna preduzeća. Zadovoljni poslovni ljudi su. 3.7. zaposleni u kancelariji će biti zaduženi da informišu privredu.82 neke opštine. preciziranje kriterijuma za odabir. stalna komunikacija putem elektronske pošte. da slušaju i odgovaraju na njene zahteve i sugestije. uspostavljanje organizacionog sistema za praćenje efekata. i mnoge druge analize pokazuju da je ključ pri uspostavljanju fondova za podršku privredi: • • • • • • analiza potreba privrede. u poziciji da privuku nova preduzeća. Info-dani za privredu.8. godine u nekoliko opština u Srbiji. Na taj način lokalna samouprava može da reši organizovanje posla. Jedna od inicijativa je sprovedena 2008. preduzeća nisu samo od ključne važnosti za razvoj lokalne privrede. uspostavljanje već pomenute kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. kad su sva javna preduzeća predstavila lokalnim privrednicima planove javnih nabavki . brošura i časopisa. Unapređenje komunikacije između lokalne samouprave i preduzeća Jedan od oblika unapređenja komunikacije jeste. to jest. kao i veću iskorišćenost javnih resursa koji im stoje na raspolaganju. organizacija okruglih stolova i konferencija. jasno definisanje korisnika fonda i mehanizma korišćenja sredstava. Ujedno. a Kragujevac planira da uspostavi sistem praćenja efekata gradskih programa. definisanje indikatora za merenje učinka. već su i potencijalni ambasadori svojih zajednica. uspostavljanje mehanizama transparentnosti i kontrole procesa. Na koji način kancelarija za lokalni ekonomski razvoj može uspostaviti bolju komunikaciju sa privredom: Dobra komunikacija osigurava bolju informisanost preduzetnika. 3. svakako. zajednički sajamski nastupi i druge zajedničke aktivnosti. sastanci privrednog saveta. kao što je već napomenuto. njihovo bolje prilagođavanje promenama. priprema informatora. Načela javne nabavke i kampanje „kupujmo lokalno” Ovakve kampanje se sprovode u skladu sa načelima povoljnog poslovnog okruženja koja podrazumevaju saradnju između lokalne samouprave. pre svega. već imaju određene indikatore koje koriste prilikom procene isplativosti programa podrške privredi. Ova. • • • • • • • • Jelena Bojović anketiranje i posete privrednicima.

Privredna komora). U okviru ovog projekta najpre se vrši istraživanje među građanima i privrednicima o njihovim kupovnim navikama i proizvodima. i podrazumevaju čak i osnivanje konzorcijuma i udruženja za marketing. Kampanja „kupujmo lokalno“ podrazumeva i promociju lokalnih proizvoda i stimulisanje građana i privrede da koriste usluge i dobra lokalnih snabdevača. Lokalne samouprave mogu da stimulišu preduzeća da se udružuju. a potom se osmišljava i sprovodi kampanja koja ima za cilj promociju jednog. što ih razlikuje od velikih kompanija koje se nadmeću na globalnom nivou. 83 % prometa ostaje u granicama Srbije. što će im pomoći u plasiranju proizvoda. Inicijative za promociju malih i srednjih preduzeća obuhvataju savetovanje i obuku preduzetnika o izlasku na strana tržišta. 3. urađeno 2008. učešće na trgovačkim sajmovima i izložbama i pomoć u povezivanju proizvoda. Već pomenuto istraživanje o mišljenju privrednog sektora. eventualno. preduzeća usmerena na lokalno tržište. da organizuju B2B susrete („business to business”) i da promovišu lokalne proizvode. Čak 43% ukupnog prometa svih anketiranih preduzeća nastalo je poslovanjem na lokal- Promet preduzeća tokom 2006/2007 i 2008/2009 Dakle.6% i oko 1% u saradnji sa partnerima iz vanevropskih zemalja. usluge takve vrste obično nude privredne komore. godine na uzorku od šesto devetnaest preduzeća. ovladavanje tehnikama izvoza. ili inovacija sa potrebama tržišta.9. da traže partnere u poslu. Blagovremena informacija o tenderu dozvoljava lokalnim snabdevačima da se bolje organizuju ili. nom (regionalnom) tržištu. a 40% poslovanjem sa partnerima iz ostalih delova Srbije. pokazalo je da su. mogu da ih upućuju na državne organizacije koje se bave izvozom (SIEPA. i 2009. . ili grupe proizvoda.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 83 za narednu godinu. dok 17% prometa preduzeća ostvaruju u saradnji sa inostranstvom . U Evropi. Reklamiranje malih i srednjih preduzeća i širenje tržišta Mala i srednja preduzeća širom Srbije uglavnom su usmerena na svoje tržište. Očigledno je da postoji potreba da se pomogne privrednicima u širenju tržišta. u najvećoj meri. da zajednički izlažu na međunarodnim sajmovima.najviše sa poslovnim partnerima iz Evrope 16. VIP. zajedno sa pouzdanim i relevantnim informacijama o tržištu.

Prema potrebi. da. jesu oni koji: • nikada nisu imali posao. fakulteti i srednje škole. . ili nimalo iskustva u vođenju posla.84 Jelena Bojović 4. Nezaposleni sa iskustvom uglavnom imaju ideju i volju da započnu biznis i znaju kako da proizvedu. Podrška lokalne samouprave ogleda se kroz obuke. pronađu prostor za obuku i angažuju predavače i savetnike. najosetljivijim mesecima njihovog rada. može da dâ dobre rezultate za obe strane. bolje je da lokalna samouprava organizuje da neko drugi pruža pomenute usluge. Zaposleni u upravi treba da definišu program obuke. bezbednost na radu. ili angažovanjem nezavisnih savetnika. nemaju prethodno iskustvo i njihove veštine su nedovoljno profilisane. U ovom poslu nezaobilazni partner je Nacionalna služba za zapošljavanje. Kao i u većini slučajeva kada je u pitanju stručna pomoć. izgubili su posao. ali i naviku da rade „za poslodavca”. nemaju posao. koji bi mogli da pokrenu sopstveni posao. Pitanje koje se nameće jeste. marketinga. zato su mentorski programi pravo rešenje za njih. stručnu pomoć. Takvi projekti mogu biti: savete stručnih lica koja im mogu pomoći u pronalaženju ideja za bavljenje sopstvenim poslom. odaberu kandidate. Poslovne mreže početnika u poslu i mentorski programi Kao što je već rečeno. radnoj etici i tržištu. ali im je potrebna obuka i savet u oblasti finansija. pružanje saveta. Nezaposlenima bez iskustva treba da obezbedite osnovne obuke o poslovanju. Iskustvo govori da povezivanje vlasnika novih i malih firmi sa firmama koje su već učvrstile svoje pozicije. zajedno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. zakonskog okvira za poslovanje (koji regulišu rad i zaposlenje. zašto bi postojeće kompanije pružale usluge početnicima. Savetodavna i stručna pomoć početnicima u poslu Nezaposleni. Podrška osnivanju novih preduzeća Podrška osnivanju novih preduzeća podrazumeva stimulisanje nezaposlenih da pokrenu sopstveni biznis. biznis planiranja. kao i praksu. početnici u poslu imaju ili malo. Primer je bilo koja veća kompanija • Ovo su dve nezavisne ciljne grupe. imaju prethodno stečeno iskustvo i znanje. poreze. 4.1. ekološku zaštitu). informacije i obezbeđivanje resursa. pomoć početnicima u poslu da osnuju preduzetničku radnju ili preduzeće. obuka se odvija u obrazovnim centrima. To mogu da budu formalne i neformalne mreže mentora i novih firmi i da budu dodatno korisne u njihovim budućim aktivnostima. kojima u početnim stadijumima morate pristupiti na različite načine. kao i podršku novoosnovanim preduzećima u prvim. 4.2.

U Novom Sadu. ili skupljanje i odvajanje otpada. jedna softverska kompanija je zainteresovana da bude mentor početnicima u softverskom inženjeringu da bi jednostavnije nalazila pouzdane kooperante. poluproizvode. nepoznatim tržištima. Mentorski programi se mogu i sufinansirati (formiranje mentorskih fondova). da bi se. način obrade).000. Najčešće su u pitanju poslovi koji nisu iz uže delatnosti samog preduzeća.učenik u poslovanju. kreditirati početnike u poslu (Poglavlje 3. u komunalnim delatnostima to su reciklaža. ili sličnom položaju i mogu učiti jedni od drugih. uloga lokalnih samouprava jeste da.000 dinara za „start up“ kredite preko Fonda za razvoj Republike Srbije. Ujedno.000.Zakon o budžetu Republike Srbije za 2010. pre svega. sastav. Stvaraju se poslovne veze koje učeniku obezbeđuju tržište. kooperante koji su. recimo. Dakle. suočavaju se sa problemom nedostatka početnog kapitala. Mentorstvo je.6. Finansijska pomoć novim preduzećima i preduzetnicima Mnoga preduzeća i preduzetnici. a učitelju sirovine. njihovim umrežavanjem stvaraju se poslovni odnosi i obezbeđuje uzajamna podrška.dizajn i marketing i poslovi pakovanja. Umrežavanje početnika je vrlo značajno zato što se nalaze u istom. na početku rada. u prehrambenoj proizvodnji . Lokalne vlasti treba da se uključe u pomoć pri finansiranju tako što će: • • • zajedno sa finansijskim institucijama proceniti koji su najbolji oblici podrške i saradnje. prepoznaju potrebe početnika u poslu i podstaknu državne institucije i privatni sektor da usklađuju svoje usluge sa tim potrebama. u skladu sa njihovim potrebama (standardi. nedovoljnog iskustva u upravljanju preduzećem i nepoznavanjem tržišta . dati savet i pomoći početnicima u pronalaženju finansijskih sredstava . . u potpunosti. i u plasmanu na novim.i u potražnji za ponuđenim proizvodima. 4. podržala inicijativa.3. uslovi su izuzetno nepovoljni. koliko i za učenika. Stoga je finansijska pomoć novim mikropreduzećima ključni faktor koji može da opredeli novog preduzetnika da pokrene inicijativu. U softverskim kompanijama to su. dakle. korisno za učitelja. a kad takva praksa i postoji. količina.gumeni delovi. Lokalni fondovi za podršku privredi). ali su dovoljno važni i moraju. Finansijske institucije retko daju kreditna sredstva početnicima u poslu.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 85 koja prepušta deo svog poslovanja manjim kompanijama (outsourcing). eventualno. Pored odnosa mentor . u potpunosti. dizajnerski poslovi. i sva druga umrežavanja podržavaju učenje. u proizvodnji metalnih oruđa . da budu oslonjeni na proizvodni proces „majke” kompanije. ili ne. godinu predviđa sredstva u iznosu od 1. na primer.

47 Metodologija za osnivanje Biznis inkubatora. udruženja privatnih preduzetnika i privrednici.4. Veći deo usluga koje obezbeđuju biznis inkubatori ponuđene su po subvencionisanim cenama. ubraja i privatnu kompaniju (ATB Sever) i obrazovnu instituciju (Viša tehnička škola Subotica) koje imaju po 10% učešća u osnivačkim pravima. savetovalište za preduzetnike. Inkubatori mogu da budu višenamenski (mogu da budu primljena sva preduzeća koja zadovoljavaju osnovne tržišne i tehnološke standarde). zanimljiv je primer zato što u svoje osnivače. u periodu kada su najpodložnija neuspehu. Inkubator u Knjaževcu je značajan ne samo zato što je prvi u Srbiji. godine). i finanijske pomoći i pomoći prilikom umrežavanja. The Urban Institute ni jedan biznis inkubator. pored osnivača zastupljeni su i predstavnici lokalne samouprave. pre svega kao odgovor na sve višu stopu nezaposlenosti i druge posledice recesije. kada je otvoren Biznis inkubator centar u Knjaževcu. pored lokalnih i pokrajinskih vlasti i regionalne agencije za mala i srednja preduzeća. privredno društvo. što pozitivno utiče na položaj preduzeća u inkubatoru u odnosu na ona izvan njega”47. marketing i umrežavanje. knjigovodstvo. banaka. proizvodnja.o. koji odlučuje o prijemu preduzeća i radnji u inkubator. u koje spadaju: prostor inkubatora. U Savetu biznis inkubatora u Knjaževcu. Izraz inkubacija podrazumeva obezbeđivanje osnovnih „uslova za otpočinjanje novih poslova i ostvarivanje poslovnih ideja i podsticanje razvoja preduzetničkog duha. osim velikog broja novoosnovanih inkubatora. U Srbiji postoji neformalna mreža inkubatora koji su se organizovali da bi lakše izneli svoje zahteve i probleme u odnosu na vlast i donatore. jeste i njihova inicijativa za udruživanjem. usluga.). Drugi biznis inkubator u Srbiji osnovan je u Nišu. a ne. i dr). Biznis inkubator nije samo prostor za rad. sektorski specifični.86 Jelena Bojović 4. i na taj način direktno utiču na stepen uspešnosti tih preduzeća. Do maja 2005. zajedničke usluge (sekretarijat. Poslovni inkubator Subotica d. finansijski saveti i dr.o. u kome su osnivači Grad Niš sa 51% i Regionalna agencija za mala i srednja preduzeća sa 49%. kako je to najčešće slučaj. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u industrijskim zemljama Zapada rodio se koncept inkubacije. već je i poslovno udruženje čija je svrha da pruži podršku u osnivanju novih preduzeća putem pružanja određenih usluga. (osnovan 2006. kao koncept. objedinjuju tri pomenuta programa: pružanje savetodavne. godine. kao društvo sa ograničenom odgovornošću. u Srbiji nije postojao . već u septembru 2005. Još jedna od novina u privrednom životu poslednjih nekoliko godina. Biznis inkubatori omogućavaju pružanje neposredne podrške preduzećima koja tek počinju s radom. Biznis inkubatori – mikro prostori za rad Biznis inkubatori. već i zato što njime upravlja udruženje građana („Timočki klub“). kancelarijska oprema. ili specijalizovani biznis inkubatori usmereni na konkretnu delatnost (inovacije.

.o.poslovni inkubator (Petrohemija). 2006 u osnivanju 2007 2007 2007 / 1200 1086 1529 650 4500 2700 1300 1137 170 4120 400 + 1000 2500 1400 / 900 700 1350 / NVO DOO DOO DOO ogranak DOO DOO DOO DOO DOO DOO DOO / DOO DOO DOO / 1 3 ( u planu) 1 1 8 4 4 3 (7) 8 5 2 4 / 1 4 1 / Proizvodni Proizvodno usluzni Proizvodni Proizvodno usluzni Proizvodno inovativni Proizvodno usluzni Inovativni start up kancelarijski posao inovativni (IT sektor) tehnoloski i inovativni mešoviti mešoviti IT / proizvodni proizvodno-uslužni mešoviti / metalopreradjivacki 3 god javna sluzba 2 Broj stanara 8 0 / / 7 15 13 0 4 0 6 0 20 / 4 10 0 / Pravni status Naziv BIC-a Tip BIC-a Br.o. broj zaposlenih po stanaru 3 0 / 15 8 7 0 2 0 3 0 2 / 3 2 0 / Period inkubacije 4 god 4 god 3 god 4 god 3 god 4 god 3 god 3 god / 3 god 3 god 3 / 4 god 3 god 3 / Datum osnivanja Povrsina u m2 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 Biznis Inkubator Centar Knjazevac Privredno drustvo Biznis Inkubator Centar Zajecar Bizniz Inkubator Centar Uzice Inkubator Centar za razvoj preduzetnistva Raca Direkcija za preduzetnistvo . Pancevo Inkubator Centar Nis Biznis Inkubator Centar Prokuplje Biznis Inovacioni Centar Kragujevac Poslovni Inkubator Kanjiza Neprofitni Razvojni Centar Inkubator Korrak d. Rakovica Beograd Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta – Beograd Biznis Inkubator Centar Vranje Poslovni Inkubator Subotica Biznis Inkubator doo Krusevac Poslovni Inkubator Zrenjanin Biznis Inkubator Centar Medvedja Biznis Inkubator Centar "Rtanj" Boljevac Biznis Inkubator Centar Bor Biznis Inkubator Centar Valjevo Biznis Inkubator Centar Senta Biznis Inkubator Centar Novi Pazar (SEDA) 2005 u toku 2008 2007 2006 2005 2007 2008 2005 2006 2006 2006 2008.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 87 Lista postojećih biznis inkubatora u Srbiji Broj zaposlenih u BIC-u Pros.

U svetu se inkubatori najčešće osnivaju uz univerzitete (studenti dobijaju subvencionisane uslove za započinjanje poslovanja). ili poslovne zone) Ne započinjati osnivanje bez dugoročnog finanisjkog plana koji obezbeđuje održivost koncepta (operativni troškovi). pak. deo industrijskog parka i posluju u njegovim okvirima. nevladine organizacije. naknadu za uređenje zemljišta. mala i srednja preduzeća. Cena se odnosi na troškove pribavljanja svih potrebnih dozvola. lična prodaja (prodajne pre- • • • • • Iako je možda je prerano dati sud. kao sto su oglašavanje. jeste marketing. i uspešan koncept u svakoj sredini (dostupnost početnih finansijskih sredstava ne treba da bude okidač). Preporuke pri osnivanju biznis inkubatora: • Biznis inkubatori su popularan. Marketing i promocija investicija Važna funkcija svake organizacije. teren. zainteresovala i privukla investitore u svoju zajednicu. u Srbiji je danas i dalje primetan nedostatak iskustva i stručnog znjanja koji su neophodni za pokretanje i upravljanje biznis inkubatorom. površina. Lokalnim samoupravama stoje na raspolaganju brojna sredstva i tehnike za promociju investicija. već kupac „ide“ tamo gde je proizvod – ali ipak može da se kaže da dostupnost lokalne samouprave zavisi od njenog geografskog položaja i drumskih. ili su. ali nisu. efikasna administracija i poslovna klima koja će investitoru omogućiti da uspešno posluje. iako se za svaku konkretnu organizaciju i za svako ciljno tržište 4 P drugačije definišu. infrastruktura). Ključni elementi marketinga („4 P“48) su više-manje isti za sve: proizvod. troškove pribavljanja zemljišta. troškove korišćenja struje. Proizvod koji lokalna samouprava može da ponudi u ovoj oblasti jeste industrijska zona sa svim svojim karakteristikama (lokacija.88 I pored postojanja dvadesetak biznis inkubatora. promotion (promocija) i place (distribucija) . price (cena). Jelena Bojović 5.skraćenica na engleskom jeziku od product (proizvod). telefona i troškove radne snage. državne firme ili. Distribucije nema u klasičnom smislu -proizvod „ne ide“ tamo gde je kupac. distribucija i promocija. Pre osnivanja biznis inkubatora treba utvrditi ko su potencijalni korisnici Veći broj osnivača veći uspeh inkubatora Upravitelji inkubatora treba da prođu obuku Stanarima inkubatora obezbediti post-inkubacioni prostor(mini-industrijske. u 90% slučajeva. neminovno. unapređenje prodaje (brošure. vodenih i vazdušnih saobraćajnica koje su u blizini. cena. sajmovi). lokalne samouprave. vode. bilo da su u pitanju mulitinacionalne kompanije. biznis inkubatori u Knjaževcu. Na kraju lanca marketinških uslova nalazi se promocija kao jedina karika koju lokalna samouprava koristi da bi informisala. Kruševcu i Prokuplju mogu poslužiti kao dobar model. 48 4 P . s obzirom da inkubatori nedovoljno dugo posluju.

Preko interneta i internet prezentacije. Jedinstveni argument prodaje definiše se nakon SWOT analize i poređenja sa konkurencijom (benčmarking). u svetu je 2008. već zašto internet prezentacija važna u promociji investicija: • Veb-sajt omogućava promociju lokalne samouprave i prisustvo na lokalnom. font. Na ovom mestu nećemo nabrojati sve razloge zbog kojih je važno da lokalna samouprava ima internet prezentaciju. brošure i drugi štampani materijali i Pauer-point prezentacije. „Na raskršću koridora”. telemarketing. već i regionalnom i svetskom tržištu (preduslov je. direktna pošta. pre svega. Priprema promotivnih materijala Prvi korak u promotivnoj kampanji opštine jeste izrada promotivnih materijala. U promotivni materijal se.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 89 zentacije). karakteristične boje. važno je da svoje promotivne napore usmere na granu privrede i na investitore koje imaju najviše šansi da privuku („targetiran“ pristup promociji). internet kao sredstvo komunikacije i promocije postaje neminovnost. Evo nekih primera: „Najveći proizvođač malina u Evropi“. godinu). oblici). Veb-sajt je medij koji je dostupan svima. internet marketing i PR. Opština. samim tim. Pored jedinstvenog argumenta prodaje. treba da definiše šta je njena ključna prednost u odnosu na konkurente – takozvani jedinstveni argument prodaje (USP – Unique Selling Point) i da se tim putem pozicionira na tržištu. Rast broja korisnika je eksponencijalan (400% u odnosu na 2000. godine bilo preko milijardu i po korisnika interneta. lokalna samouprava ima pristup ne samo lokalnom. S obzirom na ograničena sredstva sa kojima lokalne samouprave raspolažu. ubrajaju: veb-sajt (internet stranica). Prema Svetskoj banci. Vebsajtovi (internet stranice) 5. od vizit karte preko vebsajta do brošure. Specifičnost i karakteristike jedne opštine moraju da se prepoznaju u svakom aspektu komunikacije i svakom segmentu delovanja. po čemu se razlikuje i prepoznaje. Sve. itd. višejezičnost internet prezentacije. treba da bude vizuelno ujednačeno i. i što se pre shvati – to bolje. Jedinstveni argument prodaje je ono po čemu je jedna lokalna samouprava bolja od konkurentskih opština i gradova. Vebsajt je prijemno odeljenje lokalne samouprave – prva tačka susreta za one koji nikada nisu bili u opštini. prepoznatljivo. u bilo kojoj vremenskoj zoni.1. a najnonovije procene dostižu broj od milijardu i osam stotina hiljada. Dakle. će se dosledno pridržavati kada je dizajn promotivnih materijala u pitanju (logo. svakako. pre svega. a najmanje što je potrebno jeste sajt na srpskom i engleskom jeziku). • . „Jedina prava e-uprava u Srbiji“. po čemu je osobena. opštine treba da definišu i svoj vizuelni identitet kojeg Vebsajt lokalne samouprave jedno je od najvažnijih i najekonomičnijih sredstava promocije. u svakom trenutku. „Grad sa najviše direknih investicija u regionu“. regionalnom i svetskom tržitštu po zanemarljivoj ceni.

vesti. Veb-sajt omogućava praćenje rezultata promotivnih kampanja lokalne samouprave uvidom u statisitke posećenosti (na primer. tako da je za korisnika veliki broj informacija prednost.potencijalnim investitorima. a ne teret (za razliku od brošura. izveštaji o radu. već i podaci iz kojih gradova i zemalja dolaze. Veb-sajt je medij koji omogućava interaktivnost i lakšu komunikaciju sa korisnicima .cityofleskovac. internet prezentacija lokalne samouprave koristi se i za: a. • • • • Putem alata za obradu statitstičkih podataka koji su besplatni. Korisnik bira sadržaj na vebsajtu. različitih on-lajn servisa.zrenjanin. osim za promociju investicija. Veb-sajt ne opterećuje korisnika nepotrebnim informacijama.oni koji nikada nisu bili u lokalnoj samoupravi svoj prvi utisak steći će na osnovu veb-sajta.zbog težine i broja strana). vebsajt omogućava punu kontrolu sadržaja (to je medij koji je u rukama lokalne samouprave) i visoku fleksibilnost (svi sadržaji mogu da se direktno menjaju i on-lajn). .90 Jelena Bojović http://www. posebno stanovništvu i preduzećima iz opštine/grada. strategija. može se dobiti detaljan uvid ne samo o broju vebsajt posetilaca i njihovom kretanju. svi važni dokumenti.org www. anketa. pružanje informacija široj javnosti. čija veličina mora biti ograničena . privrednicima i investitorima. na primer. preko foruma. njegovog izgleda i sadržaja i on-lajn servisa koje nudi. javni pozivi. e-uprava. dan posle oglašavanja neke lokacije broj posetilaca je skočio za 300% u odnosu na prosečan broj). • Naravno.rs • Veb-sajt govori investitoru da je lokalna samouprava efikasna i transparentna u svom radu . šta ih najviše zanima. planovi. Na kraju. poput Google Analytics-a. Veb-sajt može značajno da utiče na sliku grada u javnosti . daju se na uvid građanima. kako se kreću kroz veb-sajt i dr. saopštenja.

da bi se obezbedila maksimalna preglednost i ušteda prostora. prilikom prezentacija i tokom pregovor. Kod izrade brošura treba imati u vidu kome se obraćamo i u kojoj situaciji. šta želimo da kažemo (po naslovima). turizam . Minimum koji svaka brošura treba da sadrži. Umesto dugačkih objašnjenja treba koristiti teze. Sadržaji info-lista treba da budu jezgroviti i dobro osmišljeni. Spiegel. Svrha brošure je. ali se koriste i u direktnom marketingu – kada se šalju poštom na adrese potencijalnih investitora. d. poljoprivreda . kulturnih. stvaranje prepoznatljivog identiteta opštine/ grada i pozitivnog slike u javnosti. i drugim specijalizovanim časopisima i novinama (od domaćih časopisa to mogu biti.fabrika sokova). c. brošura treba da bude što tanja i lakša za nošenje (tri do deset strana. od stranih . pre svega. uputiti investitora na vebsajt (stoga je jako važno da sajt bude informativan i ažuriran). i prilagođeni interesovanjima potencijalnih investitora iz ciljane industrije. uslovima i prednostima ulaganja u lokalnu samoupravu. S obzirom na relativno niske troškove izrade. turističkih i drugih sadržaja i potencijala opštine/grada. Ost-West i sl). Jatova revija . jesu informacije o geografskom položaju opštine. bez zalaženja u pojedinosti.izgradnja hotela. . najviše petnaest) da ne bi završila u kanti za otpatke. pored kontakt podataka. relativno jeftini. Brošure i info-listovi U direktnom kontaktu sa potencijalnim investitorom internet prezentacija nije sredstvo komunikacije. Na kraju. takođe. info-list može poslužiti kao dobra osnova u izradi oglasa – ukoliko opština planira da pokrene reklamnu kampanju u relevantnim ekonomskim. promovisanje privrednih. nabrajanja i tabelarne prikaze. kojim redom (po važnosti). i koliko detaljno. unapređivanje komunikacije opštinske/gradske uprave sa građanima i preduzećima. b.Financial Times. Brošura. Brošure se uglavnom koriste na sajmovima.New Review ili Ekonomist. preporučuje se izrada info-listova na više stranih jezika. U direktnoj komunikaciji primat preuzimaju štampani promotivni materijali i prezentacije. na primer.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 91 kao i potencijalnim turistima i investitorima iz zemlje i inostranstva.izgradnja mini-hidroelektrana. Info-listovi su vrlo praktični za sajmove i poštu jer su lagani. predlaže konkretne projekte (na primer. Generalno. Info-list je tanji i detaljniji od brošure – po obimu ne prelazi tri strane i usmeren je samo na jednu granu privrede. konkretnim mogućnostima za ulaganje (ponuda opštine. slikom i rečju potkrepljuje nastup pred investitorom. Info-list daje presek stanja i mogućnosti za ulaganje u određenu privrednu granu ili. da zainteresuje potencijalne investitore i pruži osnovne informacije o mogućnostima. odnosno slobodne grinfild/braunfild lokacije) i njene komparativne prednosti. pak. a najčešće se koriste brošure i info-listovi. u zavisnosti od zemlje porekla investitora. Treba se usredsrediti na ono što je najbitnije i najzanimljivije za investitora. a za detaljnije informacije dovoljno je . energetika .

da bi je.92 Jelena Bojović Pauer-point (Power point) prezentacije Pauer-point prezentacije najčešće se koriste kao pomoćno vizuelno sredstvo prilikom direktnih pregovora i usmene komunikacije sa investitorom. dijagrama. Pauer-point prezentacija nije elektronska brošura i ne treba da ima mnogo teksta – investitoru se treba obraćati isključivo kroz kratke poruke i teze i koristiti što više grafičkih prikaza (slika. treba izbegavati dugačke i zamorne slajdove o „slavnoj istoriji i tradiciji“ dok se stigne do ponude za investitora – on je već otišao. kakva je tradicija u proizvodnji tekstila. Takođe. da li postoje škole koje obrazuju tekstilne radnike. sa kojim tržištima lokalna samouprava ostvaruje najveću razmenu. U izradi prezentacije. Optimalan broj teza po slajdu je pet. kasnije. zapravo. i sl. Treba izbegavati jarke boje. dok za domaće investitore to nije slučaj. na primer. slično kao i kod brošure. i kojoj grani privrede pripadaju): . da li postoje hale ili zemljište koje je opremljeno infrastrukturom odgovarajućeg kapaciteta.u prezentaciji za strane investitore na početku treba više pažnje posvetiti uslovima i prednostima ulaganja u Srbiju. Ako prezentacija traje deset minuta. i nije cilj: tema se razrađuje i pojašnjava u direktnom obraćanju slušaocima. Praksa je da lokalna samouprava za početak pripremi jednu opštu prezentaciju o investicionim potencijalima opštine na srpskom i na engleskom jeziku. u proseku. postoje li neki posebni podsticaji i olakšice za investitore u ovoj grani privrede. prilagođavala konkretnoj situaciji i publici. treba voditi računa i o poreklu investitora . Ukoliko se očekuje poseta investitora koji želi da otvori fabriku tekstila. U nastavku sledi primer uopštene prezentacije za strane investitore (ne zna se unapred ko su. kakva je struktura preduzeća u tekstilnoj industriji. poput: imate li odgovarajuću radnu snagu i koliko ona. Dužina prezentacije. Dizajn prezentacije treba da bude usklađen sa vizuelnim identitetom opštine i svih drugih promotivnih materijala. prvo treba definisati sadržaj prezentacije. slike „uleću“ i sl. Na kraju. ima li novih investitora. potrebno je usredsrediti se samo na ovu granu privrede i pružiti što više detaljnih informacija o tome.) – investitor neće biti impresioniran prezentacijom. šarenu pozadinu i efekte koji zamaraju publiku (slova „lete“. ne bi trebalo da bude više od dvadeset slajdova (pola minuta po slajdu). da li lokalna samouprava raspolaže potrebnim sirovinama. košta. Ne treba brinuti da li je sve u prezentaciji rečeno. broj slajdova i broj detalja treba da bude prilagođen vremenu koje je na raspolaganju. jer to. grafikona).

nove priče. Kako treba SUBOTICA PROFILE • • • • Position: 46° 5’ 5’’ N. it’s the second largest city in population aspect on the territory of the Autonomous Province of Vojvodina.2. slajd: 3. ili šokantne slike. a ne na sve. Istraživanja u svetu ukazuju da su kampanje direktnog marketinga najefikasnije sredstvo za stvaranje investicija50. slajd: 9. Uočeno je da slušaoci. The city is situated 10 km from the Serbian-Hungarian border. slajd: 5. slajd: 6. Primer: Sadržaj jednog slajda 1.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 93 Kako ne treba SUBOTICA PROFILE Subotica is the northernmost city of Serbia. ili telefonom (telemarketing). slajd: 8.008 square kilometers. zato je neophodno ostaviti utisak i obavezno na svakom slajdu staviti ime opštine i kontakt informacije (adresu vebsajta). slajd: 12.deset sastanaka . A sandy steppe is located north from the city with fruitful orchards and vineyards on the south. 10 km away from Hungary The 2nd largest city in AP Vojvodina 150. pa i investitori. slajd: 4.Wint • . slajd: 5. Louis T Wells. a krupne 50 Marketing a Country. slajd: 7. jer se fokusiraju samo na one investitore koje je opština označila kao najizglednije. It is stretched out on 1. čime se značajno štede sredstva i usmeravaju samo tamo gde će uroditi plodom. Opštine bi trebalo da usmere pažnju na mala i srednja preduzeća izvozne orijentacije.nedostatak mnogih prezentacija je to što ni po čemu nisu prepoznatljive. Alvin G. nemaju jedinstveni argument prodaje. Na taj način opština može da uči iz iskustva i da usavrši svoj nastup i planove. hiljadu poziva . slajd: 11. and on its mould land agriculture is developing. pamte ekstremne primere. 19° 39’ 47’’E Northernmost city in Serbia. Direktni marketing Kampanje direktnog marketinga podrazumevaju direktno obraćanje potencijalnom investitoru sa konkretnom ponudom . Preduslov za bavljenje direktnim marketingom jeste izrada i održavanje baze potencijalnih investitora. on the north latitude of 46° 5’ 5’’ and on the east longitude of 19° 39’ 47’’. čak i kada nisu iz iste zemlje. slajd: 10. U situaciji kada investitori slušaju nekoliko prezentacija za redom (na primer. ili forumu). The City of Subotica consists of the town itself and 18 surrounding settlements. slajd: Naziv prezentacije (Opština XX: jedinstven argument prodaje) Prednosti ulaganja u Srbiju Prednosti ulaganja u Opštinu XX Geografska lokacija i tržište Saobraćajna povezanost Postojeća privreda Ljudski resursi Mogućnosti za ulaganje Troškovi poslovanja Podsticaji i podrška investitorima Kvalitet života Kontakt • • 2.008 square kilometers Potential for agriculture development Treba voditi računa .jedna ostvarena investicija). odnosno. da im sve izgledaju isto. It is a city located in the heart of the Pannonian Plain with a long tradition and a wealthy cultural heritage. jedan od njihovih čestih komentara jeste da ne mogu da uoče razliku među opštinama.putem pošte (obične i elektronske). na nekom sajmu. Dodatna prednost direktnog marketinga je merljivost rezultata – opština može da postavi konkretne ciljeve i pratiti njihovu realizaciju (na primer.000 inhabitants Territory: 1.

Uspostavljanjem saradnje. privredne komore i udruženja preduzetnika iz zemlje i inostranstva. . zemljama. klasifikovanih po industrijskim granama / oblastima. razgovor na njihovom maternjem jeziku. Da bi sprovela kampanju direktnog marketinga. pokušaj ugovaranja sastanka. Investicioni sajmovi Sajmovi jesu jedan od najboljih načina da se stupi u kontakt sa potencijalnim investitorima. odnosno organizacijama kao što je SIEPA. da ne bi došlo do podudaranja i opsedanja istih investitora sa različitih strana i nivoa. pa da ih uvrstimo u bazu potencijalnih investitora?“ Ideje o potencijalnim investitorima mogu se dobiti iz raznih izvora. Vrlo je korisno posetiti sajam na dva dana. Na kraju. biztradeshows. ambasade stranih zemalja i ekonomski atašei. kao što su: postojeći privrednici (saznati sa kojim kompanijama posluju). Jelena Bojović ★ organizovanje investicionih misija (posete investitora) i prodajnih prezentacija. Ali. prvo što treba da uradi jeste da izabere jedan. međunarodni industrijski ili investicioni sajmovi (iz listinga se vidi ko su kompanije izlagači). neophodno je izvršiti pravilno i precizno ciljanje potencijalnih investitora. Potpuni spisak svih privrednih sajmova u svetu. nalazi se na sajtu www. 5.direktno obraćanje sa konkretnom ponudom ne dolazi u obzir. ukoliko pre toga nisu čuli za Srbiju. ★ proveru kompanija i kontakata putem vebsajta. ili više međunarodnih sajmova koje treba da poseti u toku godine. pronalaženje osoba zaduženih za investiranje u jugoistočnoj Evropi.com. Ako opština želi da se promoviše na ovaj način. ili za zakupninu štanda. Ukoliko nema dovoljno sredstava da se ostane tokom celog trajanja sajma. ★ izbor kompanija koje će kontaktirati. Ceo proces može biti dug. ako ne i pozitivan stav o Srbiji ili opštini kao investicionoj destinaciji . ★ pozivanje najvažnijih investitora telefonom. zahtevan i na oko neisplativ. mnoge opštine će se zapitati: „Kako da znamo koje bi kompanije mogle da budu zainteresovane da ulože u našu opštinu. opština treba da preduzme sledeće korake: ★ priprema baze podataka potencijalnih investitora iz određenih zemalja i sektora. ali uz dobru pripremu (pošto se uoče potencijalni investitori među kompanijama izlagačima i zakažu sastanci). Da bi kampanja direktnog marketinga uspela. povećava se mogućnost ulaganja stranih preduzetnika u grad/opštinu. nacionalne i lokalne organizacije za promociju investicija. ★ slanje personalizovanih pisama poštom. ali se ovakav pristup za sada pokazao efikasnim. baza podataka potencijalnih investitora može i da se kupi od organizacija koje se samo time bave (kao što je kompanija Kompass baza). agencije stranih zemalja koje se bave promocijom izvoza. a zatim i – donosioca odluka. vremenu održavanja i organizatorima. nije ni neophodno.3.94 investitore (multinacionalne kompanije) treba prepustiti državi. Ciljani investitori moraju da imaju barem informacije. špediteri i distributivni centri. i kao pokušaj da se uspostavi saradnja između domaćih preduzetnika i stranih kompanija.

za uspešan nastup na sajmu potrebna je kvalitetna priprema. u kratkim crtama predstaviti svoju ponudu i dogovoriti vreme i mesto sastanka.siepa. Na kraju. Tom prilikom treba konsultovati strateški plan lokalnog ekonomskog razvoja i. U zavisnosti od renomea i veličine sajma. ili CEFTA).Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 95 Na osnovu spiska sajmova treba odabrati one za koje se misli da su za opštinu najvažniji.na osnovu privrednih potencijala opštine treba odabrati najviše trideset kompanija koje bi mogle da budu zainteresovane za ulaganja (spisak svih izlagača na sajmu uvek postoji na vebsajtu sajma). ključno je da se uspostavi kontakt sa osobom koja je odgovorna za nove investicije. Treba imati u vidu da pojedine institucije i organizacije. lokalne preduzetnike. Na sajmu. Međutim. Prave osobe za promociju investicija su direktori kompanija. Za opštinu je najbolje je da se usmeri na sektorske sajmove na kojima će izlagati zajedno sa svojim privrednicima. odnosno nove kupce/novo tržište. Međutim. nastup na sajmu može da košta pet hiljada evra (najskromnija mogućnost) i deset puta više.gov. a ključni – odlično poznavanje privrednih prilika u opštini i zemlji.rs/) ili Privredna komora Srbije (http://pks. snabdevače. poslovni ručkovi sa partnerima). partnerske firme u Srbiji.net/) subvencionišu nastupe lokalnih samouprava i preduzetnika na sajmovima . to je kako “ide“ prodaja u regionu (u zemljama jugoistočne Evrope. svakako. eventualni susret sa njima na sajmu treba maksimalno iskoristiti. . veličine i izgleda štanda. ili osobe zadužene za nova tržišta. Pošto opština odabere sajam na kome će učestvovati. rekvizita. kao što su SIEPA (http:// www. treba da odabere i koga će poslati. da bi bila bliža rastu tržišta. ako su opština ili grad na sajam došli sa predstavnicima lokalne privrede – ovaj sastanak se može iskoristiti za ugovaranje poslovne saradnje između lokalnih preduzetnika i strane kompanije. Osim toga. Ako prodaja raste – to je signal da bi kompanija mogla da bude potencijalno zainteresovana da proširi. s obzirom na privrednu strukturu i razvojne potencijale.komora. kvaliteta promotivnih materijala. i koji su prvenstveno zainteresovani za potencijalne kooperante. ili sa direktorom kompanije. pa. koja podrazumeva sledeće: ★ priprema liste kompanija sa kojima će biti uspostavljen kontakt . naravno. Eliminacioni kriterijum je. vrste prevoza i smeštaja. dodatnih aktivnosti (zakup konferencijske sale. znanje stranog jezika. ili da premesti proizvodnju u region. ★ zakazivanje sastanaka unapred – izabranim kompanijama treba se unapred obratiti putem elektronske pošte (pet dana pre sajma). neretko se dešava da kompanije izlagači na sajmove šalju samo svoje menadžere prodaje koji ne znaju ništa. broja izlagača. ili znaju vrlo malo o planovim firme da se širi/ osniva kompanije u drugim delovima sveta. ono što menadžeri prodaje znaju.

helexpo.cersaie.net www.com www.www.realvienna.com www.de www.de www.imex-frankfurt.cz/msv www.exporeal.it/en i www.prod-expo.96 SAJMOVI U SVETU Period Maj Septembar Oktobar Mart Septembar Januar Februar Februar Mart April Maj Maj Septembar Oktobar Oktobar Novembar Februar April Septembar Naziv sajma REAL VIENNA IMT/MSV EQUIP AUTO DETROP CERSAIE GRÜNE WOCHE FRUIT LOGISTICA BIOFACH CEBIT HANNOVER MESSE MOW IMEX AUTOMECHANIKA EXPOREAL ANUGA ELECTORNICA PRODEKSPO MOSBUILD WORLD FOOD Mesto Beč Brno Pariz Solun Bolonja Berlin Berlin Nirnberg Hanover Hanover Bad Salzuflen Frankfurt Frankfurt Minhen Keln Minhen Moskva Moskva Moskva Karakter Veb sajt Jelena Bojović Nekretnine i investicije sa www.cebit.fruitlogistica.world-food.com www.ru .messefrankfurt.de/en www.gruenewoche.de www.anuga.mosbuild-expo.electronica.com www.com www.hannovermesse.automechanika.ru/en www.mow.equipauto.bvv. piće i mašine za pre.biofach.at/en fokusom na CEE/SEE Mašinogradnja Auto oprema i delovi www.de www.gr hrambenu industriju Keramika Prehrambena poljoprivreda Hrana Organska hrana ICT i usluge Tehnologija i inovacije Nameštaj Konferencijski turizam Auto delovi Nekretnine i investicije Hrana Elektronska industrija Hrana i piće Građevinarstvo i enterijer Hrana industrija www.com/ Hrana.de www.

aerodromi. pravna regulativa. ★ troškovi – prosečne plate. ★ prirodni resursi i njihova pristupačnost – nafta.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 97 6. minerali i rude.na tržište. poslovni prostor. konačna odluka o tome gde će uložiti sredstva zavisi od velikog broja faktora: ★ tržište – prisustvo ciljnih kupaca. železnica. gas. prirodne resurse. konkurencija. rast tržišta. ★ osnovna i sekundarna infrastruktura – putevi. specifična iskustva lokalne radne snage.onda govorimo o različitim merama za privlačenje investicija. R & D51. porezi i podsticaji. politička i socijalna stabilnost. Za razliku od promocije investicija. različite podsticajne mere i olakšice za investitore (umanjenje cene zakupa zemljišta. ili jedan njegov deo. U tabeli Strane direktne investicije dat je pregled ukupne količine stranih direktnih investicija u periodu od 2005 . ekonomsku i političku stabilnost zemlje i slično. 51 R & D – Research and Development (istraživanje i razvoj) . broj stanovnika i BDP per capita.2008. Podsticajne mere za privlačenje investicija Kada investitor planira da premesti celokupno svoje poslovanje. ili delimično . ★ podrška i podsticaji za investitore – institucionalna podrška (SIEPA. naknade. troškovi korišćenja infrastrukture. usluge pre. telekomunikacije. kancelarije za lokalni ekonomski razvoj). Privredna komora Srbije. ★ ljudski resursi – obrazovna i starosna struktura. poreska oslobođenja. luke. u neku drugu zemlju. oslobođenje od poreza i slično). cene komponenti i sirovina. troškovi transporta. kvalitet života. međunarodni ugovori o slobodnoj trgovini. finansijski podsticaji. dobavljači. industrijske zone. dok na druge može u celosti. tokom i posle investiranja. menadžerske veštine. Na neke od ovih činilaca lokalna samouprava ne može da utiče . takse. turistički resursi. škole i univerzitet. privlačenje investicija je širi pojam koji obuhvata i unapređenje lokalne poslovne klime i infrastrukture. u dolarima. razvojne agencije. godine. koja se odnosi samo na plasiranje prednosti i uslova ulaganja u određenu opštinu. Privlačenje investicija podrazumeva privlačenje novog kapitala u lokalnu zajednicu koji može biti domaćeg porekla i strani. pristup regionalnom i globalnom tržištu. ★ uslovi poslovanja – ekonomska. poljoprivredno zemljište.

991 $ 6.000 $ 40.kao što su neregulisano širenje grada i gubitak poljoprivrednog zemljišta.532.000 $ 2006 182.680.047 $ 79.058.968. može da prođe preko pet godina.155.969.665.063.425.000.827 $ 1.000.000$ 147.499 $ 46.466.791. pa opština mora pažljivo da razmotri potencijalne troškove i benefit od ovakvog postupka.127.751 $ 138.026 $ 7.204.074. iako je u pitanju dugotrajan i složen proces sa neizvesnim posledicama.947. Na primer.112 $ 41.075 $ 5.448 $ 19. 78.354 $ 58.757.010.931 $ 11.720.606.622 $ 19.393.925.128.785.731. Izvor: International Monetary Fund.855.601.638.013 $ 607. i mnoge opštine su spremne da ponude investitorima velike podsticajne mere samo da pristanu da dođu.472. do realizacije investicije mogu da prođu dve godine.517 $ 2.810.837.335 $ 3.168.852 $ 72.970.413 $ 5.242 $ 7.000.004.303.864.705.000 $ 15.195.273.98 Strane direktne investicije.932.461 $ 21.111. Međutim.651.254.356 $ 262. 910$ 657.918 $ 2.984 $ 662.479.606.497 $ Danas se privlačenjem investicija bavi većina opština u Srbiji. strani investitori vole da razmatraju grinfild lokacije na obodu grada. na žalost.400.807 $ 13.590.818.478 $ 319.000.350.000.387 $ 2.000 $ 3.510 $ 10.991.723 $ 23.248.606.666.309.439.051 $ 10.531 $ 2007 207.925.557 $ 25.565333 $ 97.163.641 $ 10.842.626.126.042.000 $ 63.966 $ 424.000.636. Investitora.441.000.783. to može da stvori velike probleme .477.402.648.128.550 $ 56. ima daleko manje nego što ima zajednica koje žele da ih privuku.418.341 $ 14.007.630 $ 2008 232.055.048.521.000 $ 39.000.000 $ 81.431 $ 9.544 $ 4.482.876.464 $ 937.312.685.000 $ 1.318.469.242 $ 62. and World Bank.849.142.832 $ 5.761.000 $ 19.678 $ 7.430. do započinjanja njegovog poslovanja u opštini.608.447.096 $ 855.367 $ 636.759.340.891.253. pa lokalne zajednice često menjaju plansku politiku da bi ih privukle.804.151. Od momenta uspostavljanja prvog kontakta sa investitorom.601 $ 144.605.000.122 $ 9.317 $ 722.094. 638.499.575.000 $ 2.674. International Financial Statistics and Balance of Payments databases. Global Development Finance Država Kirgistan Makedonija Albanija Bosna i Hercegovina Gana Srbija Portugalija Grčka Bugarska Česka Rumunija Austrija Poljska Italija Nemačka Indija Mađarska Kina Jelena Bojović 2005 42.570.706.978.498.958.000 $ 14.280 $ 325.000 $ 4.919.337.413.138 $ 11.556 $ 11.971.883.714.604.009.000$ .050 $ 10.000 $ 2.135 $ 20.335.111.415 $ Trajanje investicionog procesa: vreme od donošenja odluke do realizacije investicije (prosek u mesecima) 4.942.034 $ 598.743.963 $ 1.022.160.258. Čak i kada investitor donese odluku da investira.

veliki broj opština je započeo ovu proceduru (Loznica za Industrijsku zonu Šepak. Međutim. lokalne samouprave treba da razmotre moguće negativne posledice takve odluke: ★ nedostatak sredstava za dalje infrastrukturno opremanje zemljišta. godine. Vršac za Industrijsko . Nakon donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji avgusta 2009. ★ iznos umanjenja može iznositi do 100%. odnosno zakupnine ili naknade. ipak. ★ nezadovoljstvo postojeće privrede zbog nejednakog tretmana. Finansijske olakšice Lokalna samouprava koristi raznovrsne finansijske olakšice da bi privukla investicije: poreske olakšice. i uz smanjenje naknade za uređivanje zemljišta. ★ zloupotrebe lokalnih podsticaja koje su moguće ukoliko proces dodele sredstava nije dovoljno transparentan. veliki broj opština je davao zemljište u zakup pod uslovima koji su daleko povoljniji od tržišnih. odnosno investicije. ako se radi o projektu koji se realizuje u ostalim jedinicama lokalne samouprave. ★ iznos umanjenja ne može biti veći od očekivanog iznosa uvećanja javnih prihoda po osnovu realizacije tog projekta. do 50%. Leskovac. . pa ovakvu saglasnost mogu dobiti uz sledeća ograničenja: ★ projekat ekonomskog razvoja dovodi do povećanja zaposlenosti u lokalnoj privredi za 1%. Već početkom 2010.tehnološki park. Metodologije koje su opštine primenjivale da izračunaju nivo umanjenja bile su veoma različite. ako se radi o projektu ekonomskog razvoja od posebnog značaja za razvoj određenog područja. Prijepolje). odnosno investicije. ovaj princip više nije moguć bez prethodne ili naknadne saglasnosti vlade. ako se radi o projektu ekonomskog razvoja koji se realizuje u nedovoljno razvijenim jedinicama lokalne samouprave. Niš. Do 2009. bez naknade. 6. smanjenje naknada za zakup. nepoverenje u gradske vlasti. u periodu od pet godina od početka realizacije projekta. ograničava lokalne samouprave. Na ovom mestu zadržaćemo se na podsticajnim merama za investitore: Uredba. godine.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 99 U različitim poglavljima ovog vodiča već su obrađene mnoge aktivnosti koje ulaze u domen privlačenja investicija.1. činjenica da postoje opštine koje se služe ovakvim mehanizmima „tera” ostale opštine da i one sastave slične finansijske mere. Ovakvi paketi nisu pokazali veće rezultate. a sa druge strane deluju obeshrabrujuće na lokalne firme zbog nejednakog tretmana. uređivanje ili korišćenje zemljišta i izuzimanje od plaćanja poreza. Pre nego što odluče da uvedu finansijske olakšice i druge podsticajne mere za privlačenje investitora. kako je definisano Uredbom o uslovima i načinu pod kojima lokalna samouprava može da otuđi ili da dâ u zakup građevinsko zemljište po ceni manjoj od tržišne cene. ali najčešći princip kojim su se tom prilikom vodile bilo je umanjenje po radnom mestu. godine. naknada i komunalnih troškova.

odeća. gotovih proizvoda. SIEPA je 2009. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. industrija hrane i pića. mašine i oprema. trideset minuta). ★ pogrešno postavljeni koeficijenti umanjenja koji kao nuspojavu imaju bespotrebno poklanjanje zemljišta. Baza dobavljača se može ažurirati. ili poluproizvoda u Srbiji. Baza dobavljača omogućava kompanijama u Srbiji da detaljno predstave potencijalnim kupcima i investitorima u zemlji i svetu svoju delatnost i proizvodni program. farmaceutska industrija. na ovaj način. industrija ambalaže i hartije. Baza dobavljača Stvaranje baze potencijalnih lokalnih dobavljača i resursa je dobra. problemi u merljivosti efekata podsticajnih mera. i koji može da bude pretvoren u komparativnu prednost. jer otkrivanje potencijalnih dobavljača je zahtevan posao za nove investitore. softver i informaciono-komunikacione tehnologije. dobijaju bazu podataka koja je i njima uvek dostupna (preko sajta Siepe). hemijska industrija. a ujedno pomažu . elektrotehnika i elektronika. ali blaga mera za privlačenje investicija. Registracija za Siepinu bazu dobavljača je besplatna. Baza dobavljača je sveobuhvatna on-lajn baza podataka o proizvođačima sirovina. godine napravila bazu dobavljača koja je dostupna na njihovoj internet stranici. sektor usluga. ili pretraživati preko vebsajta SIEPA. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj treba da obaveste lokalne preduzetnike o postojanju ove on-lajn baze. u proseku. industrija kože. Sa druge strane.100 ★ izostanak novih investicija bez obzira na uvođenje podsticajnih mera. tekstilna i drvna industrija. veoma velika nezaposlenost i ekonomsko mrtvilo teraju lokalne samouprave da sagledaju svoje resurse i da ih pretvore u prednost. koja je i razvila ovaj sistem. građevinska industrija. da im pomognu u popunjavanju formulara za registraciju (vreme potrebno za popunjavanje formulara iznosi. industrija metalurgije i obrade metala.2. Baza dobavljača pokriva kompletne industrijske lance za industrijske sektore kao što su: avio-industrija. jeste zemljište. U ovom trenutku najbolji resurs kojim opštine raspolažu. industrija guma i plastike. Jelena Bojović 6.

ili biznis inkubatora. Obezbeđivanje poslovnog prostora i usluga (biznis servis centar) Biznis servis centar (BSC) predstavlja instrument podrške za investitore koji tek započinju svoje poslovanje u opštini i još uvek nisu obezbedili prostor i uslove za rad. kopir aparat i skener. razvoj sektora i razvoj klastera Podrška udruženjima i razvoj klastera deo su finih strategija za lokalni ekonomski razvoj i takve strategije su danas retke u Srbiji. prevođenje. konsultantske i. ili kooperanata.3. pomoć u izradi promotivnih materijala. 7. Postojanje klastera nagoveštava da postoji ciljani pristup ekonomskom razvoju. osiguranje. ★ Spektar usluga koje centar pruža mora da bude dovoljno širok. Podrška udruženjima. . u kojoj mogu da se drže obuke. bela tabla. ★ Centar treba da ima što manje stalno zaposlenih radnika. na raspolaganju i jedna konferencijska sala kapaciteta deset do petnaest ljudi. ★ logistička podrška (na zahtev investitora): kopiranje. jer se resursi usmeravaju ka sektorima sa najvećim povraćajem prihoda na ulaganja. a potrebna im je logistička podrška. telefon. 6. sekretarski poslovi. dok infrastruktura. a postoje i primeri centara u sklopu privredne komore. projektor. jer većinu usluga pruža po potrebi. poslovnom zajednicom i drugim institucijama zaduženim za lokalni ekonomski razvoj. reforma administracije i podrška malim i srednjim preduzećima čine osnovu većine strategija. štampač. na zahtev investitora. kao što su računar. nabavka kancelarijskog materijala. internet. a što više honorarno angažovanih. eventualno. ★ Centar osniva lokalna samouprava u okviru industrijskog parka. investitoru je. Pored toga. obično. Poslovni prostor je kompletno opremljen kancelarijskim nameštajem i svim potrebnim sredstvima za rad.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 101 privrednicima da dođu do potencijalnih kupaca. ili udruženja preduzetnika. Usluge koje biznis servis centar pruža novim investitorima: ★ iznajmljivanje poslovnog prostora pod povoljnijim uslovima. klima uređaj. ★ U centru je investitoru jednostavnija komunikacija sa lokalnom upravom. Ekonomske strategije samo u naznakama pominju klastere i udruženja. ili da se vode poslovni razgovori. pravne usluge. Preporuke kojih se treba pridržavati prilikom osnivanja centra: ★ Sve usluge koje pruža centar treba da se naplaćuju (uz napomenu da cene usluga treba da budu niže od usluga na lokalnom tržištu).

102 KLASTERI U SRBIJI - IZBOR
★ AC Serbia - automobilski klaster Srbije ★ Srpski softverski klaster ★ BIPOM – industrije klaster balkansko-crnomorske

Jelena Bojović

★ Šumadijski cvet – klaster proizvođača cveća ★ Agencija za drvo – klaster drvoprerađivača Srbije ★ Kraljevski odmor – turistički klaster opštine Kraljevo ★ JATO - prvi klaster plastike i ambalaže ★ HGS - klaster hotelijerstva i gastronomije Srbije ★ Palić - turistički klaster mikroregije Subotica ★ Embedded.rs – klaster elektronske sisteme za integrisane

Majkl E. Porter (Michael E. Porter)53 definiše regionalne klastere kao „geografski usmerene grupe međusobno povezanih kompanija i institucija u određenom sektoru, koje su komplementarne“. Klasteri su bitni jer omogućuju kompanijama da postanu produktivnije i inovativnije, nego što mogu da budu kada posluju zasebno. U svetu klasteri obično uključuju preduzeća, vladu (države, regionalnu i lokalnu), obrazovnu i naučno - istraživačku zajednicu. Glavni ulogu u razvoju klastera moraju da imaju preduzeća - učesnici. Obrazovne ustanove su, u pojedinim slučajevima značajan katalizator u razvoju klastera, kao i ključni činioci u oblasti istraživanja, razvoja i inovacija u samim klasterima. Ostale uloge imaju eksperti i ekspertske grupe - finansijski posrednici i organizacije koji odgovaraju potrebama klastera, kao što su marketinške, konsultantske, projektantske ili računovodstvene agencije. Konačno, lokalne vlasti, regionalne razvojne agencije i ostala privredna tela imaju značajan udeo u razvoju klastera putem intervencija, strateškog usmeravanja, donacija, stvaranja pogodnih uslova razvoja, organizovanja obrazovnih seminara po regionima, smanjenja rizika za ulazak u posao, ili pri uzimanju kredita. Organizovanje klastera moglo bi se nazvati i kompetitivna saradnja – kooperacija radi dostizanja višeg nivoa konkurentnosti i uspešnosti54. Mogući projekti u ovoj oblasti:

★ FENIKS – klaster srpske vazduhoplovne industrije d.o.o. ★ „Asstex“ - asocijacija tekstilaca ★ Srpska filmska asocijacija

52 http://klasteri.merr.gov.rs/O-klasterima 53 Porter, M. E, 1990, The Competitive Advantages of Nations, New York: The Free Press 54 Morača Slobodan, Razvoj opšteg modela za uspostavljanje i razvoj industrijskih klastera (2010)

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije pojam klastera definiše kao „geografsku koncentraciju međusobno povezanih preduzeća, srodnih i različitih delatnosti, specijalizovanih dobavljača, pružaoca usluga i, sa njima povezanih, organizacija podrške (obrazovnih i naučno-istraživačkih institucija, agencija i sl.) koje se na odgovarajućem području delatnosti nadmeću, ali i sarađuju.”52

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

103

7.1. Razvoj i podrška poslovnim udruženjima
Poslovna udruženja dele se na udruženja preduzetnika, sektorska udruženja preduzetnika, ili udruženja izvoznika, udruženja dobavljača, itd. Poslovna udruženja pomažu privrednicima da razmene iskustvo, udruže napore na polju marketinga, zajednički tragaju za plasmanom svojih proizvoda, lobiraju za promene privrednog okruženja. Poslovna udruženja se osnivaju, uglavnom, na inicijativu privatnog sektora, ali uz pomoć javnog sektora. U Srbiji postoje brojna udruženja koja su, na žalost, nefunkcionalna, često zbog nedovoljnog iskustva preduzetnika na polju udruživanja i velikog nepoverenja u same organizacije. Nedostatak finansija i znanja u toj oblasti, ipak, su najčešća prepreka za uspeh udruženja. Javni sektor može da podstakne udruživanje, ali njegova uloga nije u finansiranju, već u jačanju institucionalnih kapaciteta organizacija i u pružanju pomoći u početnom finansiranju osnovnih sredstava za rad. Saradnja među privrednicima može biti i neformalna, kroz, takozvane, poslovne mreže. Kroz mreže se može interno trgovati, graditi sinergija, razmenjivati iskustvo. Malim preduzećima je teško da se nadmeću za veće ugovore, a udruživanjem sa proizvođačima/pružaocima usluga iz istog sektora i zajedničkim nastupom na tenderu, povećavaju se šanse za uspeh. Podrška udruženjima lokalne samouprave, pored obezbeđenja prostora za rad, početne finansijske pomoći i informacija, podrazumeva i zajedničko sprovođenje projekata. Dobar primer uključivanja udruženja u projekat ekonomskog razvoja, čijom je realizacijom osnaženo i samo udruženje, jeste

Centar za ruralni razvoj u Zrenjaninu (osnovan u prostorijama Udruženja preduzetnika).

7.2. Razvoj klastera
Potreba preduzetnika da se udružuju, zajednički nastupaju na tržištu, ili dele resurse, prvi je korak u uspostavljanju klastera. Neki od najpoznatijih klastera su Silicijumska dolina (Silicon Valley) koja obuhvata preko sedam hiljada tehnološki modernih preduzeća i Holivud (Hollywood), svetska prestonica zabave. Klasteri imaju za cilj objedinjavanje različitih subjekata ponude, proizvoda i usluga, kako bi se povećala dodatna vrednost njihovog zajedničkog proizvoda. U klasterima prirodni konkurenti postaju kooperanti, da bi na novom tržištu zajednički proizvod postao konkurentniji. Klaster povezuju zajednički interesi i potrebe na području nabavke, prodaje, specijalizovanih usluga, radne snage i drugih resursa. Lokalne samouprave, pre svega, podstiču udruživanje i pružaju potrebne informacije. Jedan od modela formiranja klastera predlaže dr Slobodan Morača, a oslanja se na rezultate istraživanja i iskustava Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu u procesu razvoja klastera: • Uspostaviti infrastrukturu za podršku razvoja klastera - Promovisati informacije o klasterima, oformiti multidisciplinarne timove za podršku razvoja klastera, olakšati formiranje spoljnih veza i međunarodne saradnje.

104 • Uočiti da li postoji mogućnost uspostavljanja klastera unutar regiona - Identifikovati potencijal za uspostavljanje klastera, načiniti modele i mape sistemskih veza, proceniti sebe naspram drugih regiona i naspram konkurenata. Rad na uspostavljanju klastera - U regionima u kojima postoji velika koncentracija preduzeća uspostaviti klaster asocijacije, formalizovati postojeće komunikacione kanale, unaprediti saradnju među preduzećima – razvoj mreža. Obuka radne snage - Angažovati stručnjake i specijalizovati kadrove za određene oblasti rada, osnovati centre za obuku, oformiti partnerstva između obrazovnih institucija i klastera, povećati nivo saradnje između regiona na nacionalnom i međunarodnom nivou. Razvoj i primena savremenih tehnologija i podrška preduzetničkim idejama - Investirati u inovacije i započinjanje biznisa, podržati inkubatore zasnovane na klasteru, ohrabriti razvoj poslovnih mreža preduzetnika, podržati razvoj tehnoloških parkova i razvojnih centara. Strateško planiranje - Analiza spoljašnjeg i unutrašnjeg okruženja, definisanje strateških elemenata poslovanja klastera, definisanje plana integracije, definisanje radnih timova, razvoj klime u klasteru. Organizacija klastera i integracija procesa - Identifikacija osnovnih procesa i definisanje organizacione strukture klastera, razvoj i unapređenje procesa u klasteru, definisanje

Jelena Bojović

osnovnih funkcija klastera i njihova integracija. • Promovisanje klastera i regiona - Utvrditi zahteve okruženja i prilagoditi klastere tim zahtevima, promovisati klastere – proizvode, usluge, prateće servise, omogućiti izgradnju distribucionih kanala za izvoz proizvoda i usluga, stvoriti brend regiona). Usmeravanje razvoja klastera - Podsticati zajedničke projekte učesnika klastera, investirati u R&D klastera, finansirati rad klastera).

Osnovni cilj razvoja industrijskih klastera jeste stvaranje savremene, razvijene, konkurentne industrijske strukture koja će se postepeno uklapati u privredne tokove na globalnom tržištu. Takva razvojna orijentacija je neophodna, budući da je privreda u Srbiji zasnovana na proizvodnji primarnih proizvoda i proizvoda nižih faza prerade i da se na tim osnovama ne može obezbediti dugoročan rast izvoza i ukupan privredni razvoj. Formiranjem klastera povećava se konkurentnost, menja industrisjka struktura, podstiče izvoz, uvode međunarodni standardi i povećava opšta konkurentnost privrede, a lokalne samouprave treba da pokrenu i potpomognu razvoj klastera u svom regionu. Lokalna samouprava, takođe, može da bude i jedan od članova klastera.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 105 8. Ciljana obnova delova grada Iako je cilj većine strategija lokalnog ekonomskog razvoja da ceo grad postane kompetitivan. posetiocima i privrednicima o dobro vođenoj i uređenoj gradskoj upravi. Projekat pokreće lokalna samouprava. Centralno gradsko jezgro je. Poboljšanja koja se mogu uvesti: • • komunalna poboljšanja regulisanje saobraćaja i parkinga Efekti razvoja i unapređenja gradskog centra su: • • • • očuvanje istorijskog i kulturnog nasleđa očuvanje starih preduzetničkih radnji i zanata otvaranje mogućnosti za nove privatne investicije povećanje vrednosti objekata i imovine. to je i mesto prirodnog okupljanja stanovništva i značajno raskršće. Na toj lokaciji se najčešće nalaze najstarije preduzetničke radnje i restorani. najstarije građevine u gradu i istorijski spomenici. u saradnji sa direkcijom za izgradnju. itd. . Kao primer može da posluži gradski centar u propadanju. Inđija. te kroz centar grada svakodnevno prolazi veliki broj ljudi. Uređeni gradski centar šalje poruku građanima.1. značajne institucije i ustanove kulture. istorijski gledano. pijaca. Mogući projekti: • • • • • • • • • • uvođenje pešačke zone sređivanje saobraćajnica postavljanje mobilijara popravka fasada izgradnja ili rekonstrukcija trga unapređenje saradnje preduzetnika koji posluju u centru grada uređenje sistema dostave čišćenje i sigurnost organizacija manifestacija promocija centra 8. odnosno koji žive u centru grada. Preševo. privrednicima i stanovnicima koji posluju. Pećinci. Ovakve projekte pokrenule su mnoge lokalne samoupurave u Srbiji – Novi Pazar. postoje i oblasti/delovi grada kojima je potrebna posebna pažnja. i slično. odeljenjem za urbanizam. napušten kompleks fabrike. kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. Ujedno. Vitalan i živ gradski centar je jedan od preduslova da se razvije entuzijazam i zajednički osećaj svih stanovnika grada da se okolnosti u gradu menjaju na bolje. Razvoj gradskog centra Unapređenje izgleda i funkcionisanja gradskog centra jedna je od osnovnih aktvnosti na opštem unapređenju slike grada. mesto početka razvoja grada.

kao i fizička i pravna lica koja izdaju poslovni prostor u zakup. Lokalna samouprava treba da definiše ove „spontane“ zone/ razvojna čvorišta. potrebno je pronaći odgovarajuće lokacje i izvršiti postepeno izmeštanje proizvodnih. ili se određene lokacije spontano razvijaju u prodajna mesta . zbog pojave velikih tržnih centara na periferiji grada. u poslednjih dvadesetak godina. stimuliše se otvaranje zanatskih radnji Međutim. tamo gde već postoji nekoliko zanatskih radnji. da privrednici. čest je slučaj. područja pod zaštitom). Ovakva čvorišta se grade na postojećim aglomeracijama firmi koje pokazuju dobar potencijal. izdvajaju posebna sredstva za .2. Dakle.3. predstavlja deo urbanog jezgra u okviru kojeg privredni subjekti . a kada se završi biće moguće isplanirati i izgraditi potrebne saobraćajnice i neophodnu komunalnu infrastrukturu. podstiču se i opšti uslovi njihovog poslovanja. Određeni pokušaji u ovom smeru mogu se videti u Nišu – IZ Sever (legalizacija i postavljanje komunalne infrastrukture započeto je u 2009. Udruživanje preduzetnika i opštine bilo je od presudne važnosti za revitalizaciiju trgovačkih ulica u gradu. 8. Zona unapređenog poslovanja Prve zone unapređenog poslovanja (Business Improvement District . i u saradnji sa privrednicima sagleda potrebna infrastrukturna poboljšanja. centralne trgovačke ulice ostajale prazne i zapuštene i vremenom postale problematičan deo grada. ili komercijalnih delatnosti.106 Jelena Bojović 8. Naravno. Ove lokacije se ne mogu nazvati planskim lokacijama. Danas u svetu postoji veliki broj gradova u kojima uspešno funkcionišu takve zone. zbog nepostojanja odgovarajućih urabanističkih planova i uslova. zelena područja. Zona unapređenog poslovanja (najčešće trgovačka zona). Ključnu ulogu u ovom poslu ima kancelarija za lokalni ekonomski razvoj.pijace. Na taj način. U tom slučaju razvojno čvorište je centar planiranog razvoja. čime se unapređuje i razvoj celog grada. Zona unapređenog poslovanja je novi koncept javno-privatnog partnerstva u Srbiji koji se ostvaruje između opštine i preduzetnika. ili gde stanovništvo pokazuje takve afinitete u poslovanju. ali jesu moguća razvojna čvorišta koja je potrebno urediti i urbanistički unaprediti. „spontano nastale” industrijske ili komercijalne lokacije. ukoliko legalizacija nije moguća (stambene četvrti.). mogućnost uzimanja hipotekarnih kredita. direkcija i odeljenje za urbanizam. godini). Proces legalizacije u Srbiji je u toku. Podsticanje investicija u okviru razvojnih čvorišta Jedna od strategija za podsticanje razvoja sprovodi se na taj način što se u pojedinim delovima grada podstiče određena delatnost specifična za tu gradsku zonu. zaokružiti lokacije u celinu i time omogućiti njihov dalji razvoj. i njihovim uređivanjem pomažu se privrednici koji već posluju da uđu u legalne tokove poslovanja (legalizacija objekata. Svaki grad u Srbiji ima ovakve. da ih planski uredi. itd.vlasnici.BID) osnovane su sredinom XIX veka u Severnoj Americi kada su. Samo u Njujorku ima više od pet stotina zona unapređenog poslovanja. spontano započnu naseljavanje određenih oblasti grada koje postaju „neformalne” industrijske zone. odnosno zakupci nepokretnosti.

• • • • Trenutno u Srbiji postoji devet zona unapređenog poslovanja. Prvo što je rađeno u svim zonama bila je rekonstrukcija ulice (u Vranju rekonstrukcija tržnog centra). Prve zone su osnovane tokom 2003. povećanje obima privrednih aktivnosti. revitalizaciju. privrede i donatora. građani podižu svoj nivo življenja jer dobijaju novu. uvođenje novih sigurnosnih standarda. Valjevu i Nišu uz pomoć USAID-ovog Programa za reformu opštinske uprave (SLGRP). I pored očigledne koristi za sve kategorije. Korsit opštine ogleda se u novoj slici grada. veliki broj udruženja ne funkcioniše. održavanje. poslovna zajednica u zoni ima korist jer uvećava svoj profit. Osnovne aktivnosti u zonama unapređenog poslovanja obuhvataju: • sprovođenje projekata kapitalnih ulaganja u sekundarnu infrastrukturu. taksi i naknada koje predstavljaju izvorne prihode jedinice lokalne samouprave. . uz učešće opštine. u Srbiji je osnovano još pet zona u Vranju. Prijepolju i Paraćinu. i na kraju. kao i sa organizacijama i javnim preduzećima. Prokuplju. Korist od osnivanja zona imaju opština. privatni preduzetnici – korisnici poslovnog prostora. ulica i trotoara. zastupanje interesa korisnika zone (privrednih subjekata koji posluju na području zone) u odnosima sa organima Republike i jedinice lokalne samouprave. i 2007. uređenje i ulepšavanje javnih površina. investicijama i većem budžetu. atraktivnu lokaciju za trgovinu i usluge. promovisanje zone kroz organizovanje različitih festivala i događaja i koordinisano i udruženo reklamiranje i marketing. vlasnici poslovnog prostora su na dobitku. već na inicijativu donatora i lokalne samouprave. Jedan od dobrih primera je Zona unapređenog poslovanja u Vranju. godine u Kruševcu. Zrenjaninu. U toku 2006. Zona počiva na mehanizmu samooporezivanja kroz princip saglasnosti preduzetnika o potrebi poboljšanja uslova poslovanja. vlasnici poslovnog prostora i građani. zajedničke aktivnosti svih preduzetnika u zoni (usaglašeno vreme rada. obezbeđivanje dodatnih komunalnih usluga. Loznici. većem broju radnih mesta. izgled bašti i izloga. uspostavljanje dana za posebne popuste). Sredstva se odvajaju kroz plaćanje uvećanih iznosa određenih poreza. izgleda zgrada. stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta i poboljšanje kvaliteta života i rada.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 107 finansiranje razvoja i promocije zone. zato što nisu pokrenuta na inicijativu preduzetnika. Svrha zone unapređenog poslovanja jeste poboljšanje uslova poslovanja u zoni. jer raste vrednost poslovnog prostora u zoni.

sektor usluga je potpuno preuzeo primat u BDP-u. Hijerarhija radne snage . kao i strategijom Republike Srbije da se okrene razvoju malih i srednjih preduzeća (koja. Razvoj ljudskih resursa Šta se podrazumeva pod „kvalitetnom“ radnom snagom? Najopštija definicija govori da je to radna snaga koja poseduje kvalifikaciju (stručnu spremu) i veštine koje odgovaraju potrebama privrede u kratkom i srednjem roku. već je potrebno da na tržištu postoji potražnja za određenim stručnim profilom. ovaj vid stručnog osposobljavanja je skoro nestao. i usmerena je na prekobrojne radnike. podržana od strane nacionalnih i lokalnih javnih agencija i institucija i u saradnji sa lokalnim preduzećima. najvažniji faktor promocije dugoročnog ekonomskog razvoja. Znači. kvalitet raspoloživih ljudskih resursa je često najvažniji uslov za konkurentnost grada. nije dovoljno samo da imate školovanu radnu snagu. nezaposlene i radnike koji su pred otkazom. jer je ta grana proizvodila više od polovine BDP-a u gotovo svim zemljama u svetu. Javne i privatne obrazovne institucije i privreda moraju raditi zajedno da bi obezbedili potrebnu prekvalifikaciju za postojeću radnu snagu i obučili početnike. već i veštine za obavljanje određenog posla. postojala je velika tražnja za stručnjacima iz sektora industrije (pogotovo mašinske). nemaju dovoljno interesa ni sredstava). Takođe. Nacionalna služba za zapošljavanje i njene lokalne kancelarije bave se prekvalifikacijom i programima obuke i drugim sredstvima stimulacije zapošljavanja. na žalost. ili zapošljavanje osoba sa posebnim potrebama. Primera radi. Neophodna je koordinacija na lokalnom nivou da bi se obezbedilo efikasno korišćenje sredstava i da bi se osiguralo zadovoljenje potreba poslovne zajednice. pre tridesetak godina. Kvalitet ljudskih resursa je jedan od presudnih faktora za privlačenje investitora koji se bave visokom tehnologijom i industrijom kao oblašću nove ekonomije. Obrazovana i fleksibilna radna snaga je od suštinskog značaja i za razvoj postojećih preduzeća. U uslovima velike konkurencije. svakako. od mladih ljudi stvara radnu snagu. Krahom privrede devedesetih godina i propadanjem velikih privrednih sistema. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. velika preduzeća u bivšoj Jugoslaviji imala su razvijeni sistem stručne prakse učenika.108 Jelena Bojović 9. od suštinskog je značaja za održavanje konkurentne raspoloživosti radne snage i održive lokalne ekonomije. kao i da se obrazovanje dugoročno prilagođava potrebama privrede. uglavnom. Krajem XX i početkom XXI veka. tako da se tražnja na tržištu rada pomerila ka stručnjacima iz ovih oblasti. Usmerena obuka i prekvalifikacija. nije dovoljno da radna snaga posedije samo znanje. ili mikroregije. Razvoj ljudskih resursa je. kao što su javni radovi. Prekvalifikacija radne snage podjednako je važna u današnjem brzom i promenjljivom radnom okruženju. Osnovno i srednjoškolsko obrazovanje.

da pruži potrebne informacije na osnovu kojih će odlučiti šta će studirati i pomoći im da. ponašanja tokom intervjua. obuka i formalna prekvalifikacija. Programi za traženje posla pomažu pojedincima da steknu veštine koje su im potrebne za određena radna mesta.1. do povezivanja nezaposlenih sa potencijalnim poslodavcima.nisu imali potrebu da traže posao. pomoć nezaposlenima . usavršavanje.od izgradnje samopouzdanja. Prekvalifikacija pojedinaca u profile za kojima nema potražnje nema mnogo svrhe.u odabiru profesije. i ne • • • . Programi za traženje zaposlenja mogu biti vrlo delotvorni i mogu obuhvatati sve . a zatim da pronađu odgovarajuću priliku za zaposlenje. odnosno. I drugom. pomoć u potrazi za poslom. Jedna od najtežih situacija je sa zaposlenima koji su posle dvadesetak godina rada ostali bez posla zato što su godinama bili uljuljkani . pisanja cv-a. Srbija Albanija Stanovništvo preko 15 godina starosti prema stepenu obrazovanja u nekim zemljama Centralne i Jugoistočne evrope. Obuke obuhvataju i razvoj veština i specijalizovane kurseve za određeni tip posla (na primer. Često se dešava da poslodavci koji otpuštaju radnike imaju sredstva koja bi uložili u programe i projekte za njihovu prekvalifikaciju i traženje posla. po završetku studija. potrebno je dozvoliti firmama da aritkulišu svoje potrebe. Obuka u poslovnom menadžmentu. Različiti su tipovi obuka koje se mogu ponuditi nezaposlenima. Centar bi mogao da bude mesto na kome se sastaju poslodavci i budući zaposleni i na kome bi se našle neophodne informacije o programima obuke. finansijama i marketingu može da ima veliki uticaj na nezaposlene i može da ih stimuliše da pokrenu sopstveni biznis. upražnjenim radnim mestima. ostvare ciljeve u karijeri.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 109 poznaju osnovne veštine koje su danas potrebne u traženju posla. Projekti iz oblasti razvoja ljudskih resursa: Osnivanje centra za zapošljavanje bio bi projekat koji sažima sve pomenuto.budućoj radnoj snazi. Izvor: Zavodi za statistiku navedenih zemalja 9. Programi prekvalifikacije i traženja zaposlenja Prekvalifikaciju radne snage treba raditi na osnovu potražnje za određenim profilima. Centar za zapošljavanje mogao bi da pruža sledeće usluge: • studentima . obuka za rad na novim mašinama).

Usklađivanje nastavnih programa Kao jedna od komparativnih prednosti koja je u Srbiji na početku tranzicije vrlo često naglašavana. Uloga . Međutim. kompanije stipendiraju učenike i daju mogućnost studentima da prođu deo praktične nastave upravo u njihovom preduzeću. Sličan koncept može se primeniti i za nezaposlene koji traže šansu za zaposlenje. i da uspostave vezu sa obrazovnim institucijama. ili da stipendiraju učenike (na primer. ohrabre ih. lokalne samouprave u ovom poslu jeste da zajedno sa privatnim partnerom (kompanijom) definišu uslove za obavljanje prakse ili uslove stipendiranja. Ne tako retko. Jelena Bojović U osnivanju centra treba da učestvuju svi važni učesnici: • • • • • • • lokalna samouprava Nacionalna služba za zapošljavanje obrazovne institucije privrednici udruženja i komore nevladine organizacije koje se bave zapošljavanjem. lokalna samouprava može da stimuliše preduzetnike da pružaju praktičnu obuku. uslovili su da se stvori još veći jaz između ponude i tražnje za radnom snagom u Srbiji.3. Veliki razvoj sektora usluga od 2001. prezentacija uspešnih praksi u ovoj oblasti može da deluje stimulativno).omogućio našim ljudima da se u zemlji. nije do kraja razjašnjeno da li je školovanje doprinelo da su devedesetih godina prošlog veka bivšu Jugoslaviju napustili najkvalitetniji stručnjaci koji su. bili su prinuđeni da. godine. zapošljavaju i radnike koji ne zadovoljavaju potrebne kriterijume i da ulože sredstva u skupe trening programe (primer banaka 9. „Poslovne mreže početnika u poslu i mentorski programi” uveden je koncept mentorstva za početnike u pokretanju sopstvenog posla.110 • • organizacija sajmova za zapošljavanje.koji je insistirao na širini znanja. uređivanje internet stranice na kojoj bi bili istaknuti oglasi i opisi radnih mesta. Osobe sa iskustvom u biznisu mogu da budu mentori početnicima. Dobro je da mentorski programi budu neformalni. kao i dolazak stranih firmi koje su podigle standard kvaliteta radne snage. pre svega telekomunikacija i finansijskih usluga. a pogotovu u inostranstvu. oni predstavljaju način da se pomogne pojedincima u traženju odgovarajućeg zaposlenja. Opšte je mišljenje da je sistem obrazovanja u bivšoj Jugoslaviji . morali da budu „prilagodljivi“ (uglavnom mladi koji su bežali od vojne obaveze ili bede). Ujedno. podrže njihove napore. visokokvalifikovana radna snaga. u tim okolnostima. Mentorski programi i praktična obuka (praksa) U odeljku 4. 9. jeste jeftina. i daju im nove ideje. veoma brzo i lako snađu na različitim poslovima.2. Budući da je obrazovna struktura u ovim sektorima bila nepovoljna.2. kroz programe saradnje sa privredom. a ne na uskoj specijalizaciji . u prvo vreme.

89 6. ali ni potrebama privrede. stiče se utisak da se obrazovni sistem nije prilagodio željama srednjoškolaca. Ostaje otvoreno pitanje da li reforma obrazovanja treba svima da omogući da upišu šta žele.07 4. donosi opšte osnove predškolskog programa. 2006. koji od četrdeset i dva člana ima samo jednog člana iz udruženja poslodavaca. najmanje. što obrazovna struktura (pre svega. i koliko. godine). godine na teritoriji Beograda (bez gimnazija). i 2003. Obrazovna struktura (naročito srednjeg obrazovanja) u poslednjih nekoliko godina se poboljšala. srednjoškolska) trenutno ne odgovara potrebama privrede. svega 14% srednjoškolaca je uspelo da se upiše u najtraženije škole u Beogradu. prigranično. hemijska.06 6. Razlozi su mnogobrojni: • Akt o mreži srednjih škola donosi vlada na osnovu: broja i uzrasta učenika na određenom području.Srednja turistička škola Zemun Palilula Voždovac Zemun Ekonomska škola „Nada Dimić” Srednja tehnička PTT škola Druga ekonomska škola Pravno birotehnička škola „Dimitrije Davidović” Dakle. nedovoljno razvijeno..7% • gimnazija – 23.) – 28. razvojne specifičnosti područja na osnovu utvrđenih potreba za zapošljavanje. godinu.7% • ekonomske i pravno-birotehničke škole – 11. nacionalno mešovito). finansijskih mogućnosti Republike. Izvor: Upis đaka u srednje škole na teritoriji grada Beograda za školsku 2005/2006. Zavod za informatiku i statistiku. pojedino zanimanje atraktivno. srednjim nivoom obrazovanja.4% 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Savski venac Ugostiteljsko-turistička škola Stari grad Stari grad Zvezdara Prva ekonomska škola Pravno-birotehnička škola „9. veliki procenat radno sposobnog stanovništva sa.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 111 Broj želja na 1 mesto u školi 8. bila je sledeća: • tehničke škole (mašinska. Nacionalni prosvetni savet. konkurisalo je pet do osam đaka na jedno mesto.. u poređenju sa zemljama u regionu i evropskim prosekom. Tvrdnja da je veliki broj visokoškolovane jeftine radne snage naša komparativna prednost nije.22 7. Struktura upisa u srednje škole u Srbiji. elektro. međutim.62 Rang Opština Naziv škole Mesta u školi 300 264 246 160 210 168 210 342 168 Konkurisalo • • • poljoprivredne i šumarske škole – 9. u deset najatraktivnijih škola.96 5. građevinska. u školskoj 2005/06. Interesantno je da među prvih deset najatraktivnijih škola nema ni jedne tehničke škole. Grad Beograd tokom 2002.68 4. u potpunosti. Najveći problem je.7% • . Primera radi. Istina je da imamo. od sedamnaest hiljada upisanih srednjoškolaca 2005. nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i Tražnja za srednjim školama u Beogradu. Sa druge strane.2% medicinske škole i socijalna zaštita – 7. obezbeđene mreže komunikacije. specifičnosti područja (brdskoplaninsko.2% trgovačke škole i sektor usluga – 9. maj” Farmaceutsko-fizioterapeutska škola 2467 1865 1695 1004 1251 867 1065 1599 776 Novi Beograd Politehnička akademija . ali i dalje nije u skladu sa tražnjom. dostupnosti i jednakih uslova za sticanje obrazovanja i vaspitanja.16 5. tačna. a da tržište potom proceni da li je.28 5.

organizovanje okruglih stolova sa lokalnim poslodavcima i trenerima da bi se uskladila ponuda i potražnja poslova sa programima obuke. • • • . Lokalni saveti. Otvoreno je pitanje na koji način lokalne samouprave treba da pristupe problemu? Uloga lokalne samouprave sastoji se od uključivanja svih relevantnih institucija i organizacija u dijalog. mogu da preuzmu ovu ulogu i da usmeravaju unapređenje obrazovanja na lokalnom nivou.112 vaspitanja i osnove vaspitnog programa i utvrđuje listu obrazovnih profila. godine.4.republičkim i lokalnim. To je korak ispred u privlačenju direktnih investicija. lokalna samouprava stvara konkurentne uslove za otpočinjanje posla. dakle. formalno obrazovanje je adekvatan. svaka u svom domenu. Privreda nema prohodnost ka donosiocima odluka o nastavnim planovima i potrebnim veštinama radne snage. fakulteti. savet treba da iskoristi svoj uticaj da bi na regionalnom i nacionalnom nivou podstakao neophodne reforme. • Centar za obuku je institucija za brzu dokvalifikaciju i sticanje specifičnih veština i znanja za poznatog poslodavca. • Zaposleni u srednjim stručnim školama ostaće bez posla ukoliko se određeni obrazovni profili ugase. Nacionalna služba za zapošljavanje). U finansiranju i odlučivanju o funkcionisanju centra podjednaku ulogu ima i lokalna samouprava i privreda. brojnost grupa i odeljenja). Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. usmerava i prekvalifikuje za potrebe privrede. bave obrazovanjem i smanjenjem stope nezaposlenosti (škole. ali previše spor sistem (dugotrajan proces prekvalifikacije). Centar se osniva kao oblik javno-privatnog partnerstva između lokalne samouprave i lokalne poslovne zajednice. Centar za obuku Kao što je već rečeno. Pružanjem usluge postojećoj poslovnoj zajednici i potencijalnim investitorima. osnovne i srednje. Projekat centra za obuku predstavlja koncept saradnje preduzetnika sa različitim institucijama . koje se. predviđa mogućnost osnivanja saveta za zapošljavanje. usvojen u julu 2003. stvaranje lako dostupne i interaktivne baze podataka vezane za tržišne trendove (prema sektorima). Aktivnosti saveta: • procena finalizacije obrazovnog procesa (veštine i znanja. Lokalne samouprave do sada nisu pronašle svoje mesto u toj društvenoj ulozi. kao i u sprečavanju odlaska postojećih. Kroz centar za obuku radna snaga se u kratkom vremenskom periodu dodatno obrazuje. projekcije. • Jelena Bojović učešće trenera i edukatora u seminarima posvećenim razvoju radne snage (finansiranim od strane privatnog sektora). • • • 9. radnički univerzitet. ili se škole zatvore. i donošenja odluka o potrebnim ljudskim resursima kao delu razvojnog plana.

Nacionalnom službom za zapošljavanje. . i dr. Za svaku aktivnost. Potrebno je. sa kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj. lokalnom poslovnom zajednicom i postojećim institucijama lokalnog ekonomskog razvoja i zapošljavanja (na primer.U saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje razvija se i održava baza podataka raspoložive i potrebne radne snage. primena stečenih znanja (iz ugla investitora. ispitati potrebe postojeće poslovne zajednice. 2. praktičnu obuku i dr. Definišu se potencialni izvori finansiranja: • • • • opštinski budžet investitori postojeći preduzetnici Nacionalna služba za zapošljavanje i dr. Saradnja centra sa lokalnom samoupravom. Priprema i održavanje pouzdane baze podataka raspoložive i potrebne radne snage . formiranje biblioteke sa svim materijalima za obuku i sastavljanje liste predavača. 8. 5. Priprema radnog plana centra – razvijanje programa obuke. 4. rekonstrukcija i opremanje. potrebna je medijska kampanja. ili radničkog univerziteta. 9. takođe. pogotovu za najave obrazovnih programa i otvarnja konkursa za učestvovanje u programima prekvalifikacije ili dokvalifikacije.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 113 • Centar za obuku treba da bude dobro promovisan. korisnika i opštinske uprave). Polazi se od analize potreba za radnom snagom. 6. i dr. • • Osnivanje centra za obuku odvija se na sledeći način: 1. kao i od ponude radne snage na tržistu rada. utvrđivanje potreba nezaposlenih lica i viškova kadrova. profesore lokalnih fakulteta i škola. 7. Drugi korak predstavlja okupljanje zainteresovanih institucija i organizacija (formiranje radne grupe) 3. Sastavljanje liste korisnika centra kao reference za buduće investitore. na primer: lokalni promotivni materijal treba da sadrži informacije o centru. Tokom osnivanja. kao i analizu isplativosti projekta. Promocija centra – aktivnost koja treba da traje od donošenja odluke da se krene u realizaciju. Formalno osnivanje centra za obuku – akt o osnivanju. Određivanje lokacije prostorija centra. Koncept centra za obuku može da se uskladi i sa drugim programima. centar se oslanja na upotrebu postojećih resursa – koristi prostorije škola. Praćenje i ocena rada centra – praćenje uspešnosti sprovedene obuke.) preduslov je za njegovo funkcionisanje. Analiza podrazumeva i utvrđivanje postojećih aktivnosti obrazovnih institucija. pa može da obuhvatiti i sprovođenje mentorskih programa.

ustupljeni prihodi lokalne samouprave i transferi Godišnji priliv novca iz javnog sektora koji stiže od poreza. osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon • lokalne administrativne takse • lokalne komunalne takse • boravišna taksa • naknada za korišćenje građevinskog zemljišta • naknada za uređivanje građevinskog zemljišta • naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine • prihodi od koncesione naknade za obavljanje komunalnih delatnosti i prihodi od drugih koncesionih poslova koje jedinica lokalne samouprave zaključi u skladu sa zakonom • novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine jedinice lokalne samouprave. Izvori finansiranja projekata ekonomskog razvoja su: • izvorni prihodi lokalne samouprave. zelene površine. ustupljeni prihodi lokalne samouprave i transferi • republički fondovi i fondovi agencija i institucija na regionalnom i državnom nivou • krediti/ zajmovi • privatni kapital i privatno – javna partnerstva • međunarodne donacije i fondacije Prihodi lokalne samouprave IZVORNI PRIHODI • porez na imovinu. knjiga i drugih publikacija. bandere i sl. osim za prodaju štampe. iz fondova i drugih izvora. kamata. ali je potrebno dugoročnije planiranje prihoda i rashoda.) • držanje motornih drumskih i priključnih vozila. osim čamaca koje koriste organizacije koje održavaju i obeležavaju plovne puteve • držanje restorana i drugih ugostiteljskih i zabavnih objekata na vodi • držanje kućnih i egzotičnih životinja • korišćenje prostora na javnim površinama ili ispred poslovnih prostorija u poslovne svrhe. proizvoda starih i umetničkih zanata i domaće radinosti • držanje sredstava za igru („zabavne igre”) • držanje muzičkih uređaja i priređivanje muzičkog programa u ugostiteljskim objektima • korišćenje reklamnih panoa • korišćenje prostora za parkiranje drumskih motornih i priključnih vozila na uređenim i obeleženim mestima • korišćenje slobodnih površina za kampove. taksi. osim poljoprivrednih vozila i mašina • korišćenje vitrina radi izlaganja robe van poslovnih prostorija • držanje i korišćenje plovnih postrojenja i plovnih naprava i drugih objekata na vodi. tradicionalno se koristi za pokrivanje operativnih troškova (finansiranje tekućih opštinskih aktivnosti) i izgradnju manjih objekata koji ne traju više od nekoliko godina. trotoari. Načelno. osim pristana koji se koriste u pograničnom rečnom saobraćaju • držanje i korišćenje čamaca i splavova na vodi. kao i oduzeta imovinska korist u tom postupku • prihodi od davanja u zakup. odnosno na korišćenje nepokretnosti u državnoj svojini koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta • prihodi od prodaje pokretnih stvari koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta • prihodi koje svojom delatnošću ostvare organi i organizacije jedinice lokalne samouprave • prihodi od kamata na sredstva budžeta jedinice lokalne samouprave • prihodi po osnovu donacija jedinici lokalne samouprave • prihodi po osnovu samodoprinosa Lokalne komunalne takse • isticanje firme na poslovnom prostoru • isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave (kolovozi. postavljanje šatora ili druge objekte privremenog korišćenja • korišćenje obale u poslovne i bilo koje druge svrhe • zauzeće javne površine građevinskim materijalom i za izvođenje građevinskih radova Izvorni prihodi lokalne samouprave. novčanih kazni. ovi fondovi mogu da se koriste za podsticanje ekonomskog razvoja.114 Jelena Bojović Finansiranje projekata i programa Postoje dve faze pripreme projekta: 1) prva faza u kojoj se ideje pretvaraju u konzistentan plan akcija sa jasnim ciljevima i rokovima 2) druga faza kada treba potražiti finansijska sredstva za realizaciju projekta. .

rs ) Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu (www. oblasti finansiranja i potrebnu konkursnu dokumentaciju. Ministarstava koja raspisuju konkurse u oblasti ekonomskog razvoja (što uključuje. šumarstva i vodoprivrede (www.Odeljenje za infrastrukturu i projekte Ministarstvo rada i socijalne politike (www. fondzarazvoj.minrzs.rs) . tako da tim sredstvima mogu da se finansiraju projekti koji su neodloženi i za koje ne mora da se raspisuje konkurs.njena ministarstva.merr. i reformu administracije.yu) .gov. sepf. kao što smo videli u prethodnom poglavlju.gov.gov. Većina ministarstava raspisuje konkurse i javne pozive.gov. raspolažu sredstvima o čijoj raspodeli odlučuju. Neophodno je da lokalna samouprava poznaje dinamiku objavljivanja konkursa.dobija veća sredstva nego Ministarstvo za zaštitu životne sredine.rs ) Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (www.rs ) SIEPA – Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (www. fondovi agencija i institucija na regionalnom i državnom nivou Vlada Republike Srbije .sr. obrazovanje.rs) . traktore i priključna vozila • naknada za zagađenje životne sredine • naknada za korišćenje mineralnih sirovina • naknada za izvađeni materijal iz vodotoka • naknada za korišćenje šuma • naknada za korišćenje voda • naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta • naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora • turistička naknada • druge naknade u skladu sa zakonom USTUPLJENI PRIHODI • • • • • • • porez na dohodak građana.rs ) Fond za zaštitu životne sredine (www.ekoplan. da bi blagovremeno sastavila projektni predlog i prijavila se na konkurs za dodelu sredstava.rs ) Fond za razvoj Republike Srbije ( www. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (www.rs ).gov. infrastrukturu): • • • .siepa. najmanje jednom godišnje.rs) Sektor za projekte Ministarstva ima na raspolaganju sredstva od igara na sreću Ministarstvo poljoprivrede.Fond za socijalne inovacije Ministarstvo za omladinu i sport (www.gov. na prihode od: poljoprivrede i šumarstva samostalnih delatnosti nepokretnosti davanja u zakup pokretnih stvari osiguranja lica 40% od poreza na zarade.sr.gov.yu ) Ministarstvo finansija ( www.gov. mos.minpolj.drzavnauprava.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 115 • • godišnja naknada za motorna vozila.gov.Sektor za upravljanje projektima • • • • • • • Republički fondovi.gov.mfin. koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog • porez na nasleđe i poklon • porez na prenos apsolutnih prava Ministarstvo za nacionalni investicioni plan (www.mnip.gov.

6. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa racionalizacije ili osposobljavanja organa lokalne samouprave. 2. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa zaštite životne sredine.116 Jelena Bojović Primer: Javni poziv Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu JAVNI POZIV za podnošenje zahteva jedinica lokalne samouprave za raspodelu dela sredstava iz namenskih primanja budžeta Republike koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću. a koriste za finansiranje lokalne samouprave Raspodela sredstava se vrši za ostvarivanje sledećih ciljeva: 1. . Učešće u obezbeđivanju nedostajućeg dela sredstava u punom ili delimičnom iznosu za realizaciju novih ili završetak započetih projekata koji se finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave. odnosno lokalnih. 4. Pružanje tehničke i druge pomoći u cilju modernizacije rada organa jedinice lokalne samouprave 5. akcionih i sanacionih planova. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave koja je pogođena elementarnom nepogodom ili drugom nesrećom većih razmera. 3. kao i sa licima sa posebnim potrebama i pomoći socijalno-humanitarnim organizacijama na njihovoj teritoriji. kao i projekata i aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji različitih oblika solidarnosti sa licima koja su u suštinski nejednakom položaju sa ostalim građanima. a od posebnog su značaja za život građana na njenoj teritoriji.

odnosno odluka o emisiji obveznica.mega. prezentacija opštine kao dužnika. Finansijska analiza i upravljanje dugom u lokalnim samoupravama u Srbiji. upravljanja i održavanja lokalne infrastruktre. • • odluka skupštine opštine o zaduživanju. ili obavljanja izvornih funkcija lokalne smouprave. odluka o pokretanju otvorenog postupka javne nabavke kredita.sposobnosti. Zajmovi se koriste ili za finansiranje projekata koji se ne mogu isplatiti iz godišnjih prihoda. .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 117 3) Finansiranje zajmovima Finansiranje zajmovima u javnom i u privatnom sektoru najčešće se koristi za dugoročne projekte koji traju više od nekoliko godina. Tom prilikom javni sektor ima ulogu pokretača i stvaraoca saradnje – kao partner koji ugovorno definiše vrste i obim poslova.pdf • emisijom dugoročnih dužničkih hartija od vrednosti. Privatno-javno partnerstvo na lokalnom nivou predstavlja sve oblike saradnje lokalne samouprave i privatnih partnera u oblasti upotrebe sredstava. to jest. ili usluga koje namerava da prenese na privatni sektor i koji javne poslove nudi privatnom sektoru.ui-serbia. Model konkursne dokumentacije za nabavku kredita jedinica lokalne samouprave – sa uputstvom za korišćenje. finansijski plan opštine u periodu zaduživanja. Privatni sektor se javlja kao partner kome je takva saradnja potrebna ukoliko može da ostvari poslovni interes (profit) i koji je dužan da kvalitetno izvršava poslove dobijene ugovorom. znanja i iskustva. Za finansiranje tekućih troškova treba izbegavati upotrebu dugoročnih zajmova. pa je opravdano da se od budućih prihoda otplaćuju dužničke obaveze. To su sredstva koja se prikupljaju putem instrumenata zaduživanja i mogu da imaju raznovrsne uslove otplate. finansiranja. ★ zaduživanje kod investitora na finansijskom tržištu 55 Saglasno Zakonu o javnom dugu 56 Priručnik za finansijsku analizu i ocenu kreditne sposobnosti opština. ili za finansiranje onih projekata koje će koristiti i sledeće generacije.org/kbase/upload/ analysis/sr/finansijska%20analiza%20i%20 ocena%20kredit. ★ usvojena odluka o načinu upravljanja dugom. ili više godina. Lokalna samouprava može da koristi sledeće modele zaduživanja55: ★ zaduživanje kod finansijskih institucija: • • putem dugoročnih kredita za kapitalne investicije putem lizinga za nabavku osnovnih sredstava i opreme ★ pripremljena studija izvodljivosti investicionog projekta. radi projektovanja. izgradnje/obnove. obveznicama Preduslovi koji se moraju ispuniti da bi lokalna samouprava spremno ušla u proces56: ★ usvojena strategija razvoja opštine sa planom kapitalnih investicija. ★ mišljenje Ministarstva finansija o zaduživanju. http://www. ali se tradicionalno kreću u rasponu od jedne do dvadeset pet. • • • 4) Privatni kapital i privatno – javna partnerstva Privatni kapital podrazumeva investicije privatnog sektora i najčešće se plasira u projekte ekonomskog razvoja kroz privatno-javno partnerstvo.

Nedostaci mogu biti: • • obostrano nepoverenje i nedostatak razumevanja interesa i potreba druge strane. nepostojanje informacija na lokalnom nivou i nedostatak iskustva lokalne samouprave u kreiranju uspešnih partnerstva. • Oblici privatno – javnog parnerstva u Srbiji: poveravanje obavljanja delatnosti koncesija zajedničko društvo sticanje udela u javnom komunalnom preduzeću ostali oblici. Grad/Opština Beograd Beograd Beograd Subotica Sombor Ćićevac Kikinda Prokuplje Aranđelovac Smederevska Palanka Braničevski okrug Novi Bečej Leskovac Vršac Veliko Gradište Jagodina Tutin Delatnost javni prevoz upravljane otpadom vodovod i kanalizacija turizam snabdevanje gasom snabdevanje gasom Parking servis Parking servis Parking servis upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom Vrsta javno-privatnog partnesrtva poveravanje delatnosti Ugovor o koncesiji Ugovor o koncesiji (B.O.doc 58 Tabela preuzeta iz priručnika Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj. 57 Alati za JPP. i za javni. The Urban Institute U svakom javno-privatnom partnerstvu moraju se uspostaviti određene garancije i zaštita.mreza-lokalni-razvoj.T.net/pages/doc/JPP.118 U tabeli su prikazani primeri javno-privatnog partnerstva u petnaest jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji58. http://www. zakonske i institucionalne prepreke za stvaranje javno-privatnih odnosa.) zajedničko društvo zajedničko društvo zajedničko društvo poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti • • • • • • Jelena Bojović Karakteristike projekata javno-privatnog partnerstva • dugoročna ugovorna saradnja (dvadeset do dvadeset pet godina) između javnog i privatnog sektora. Postoji niz mogućih nedostataka u vezi kapaciteta i javnog i privatnog sektora koji mogu ugroziti stvaranje uspešnog partnerstva57. i za privatni sektor. . i za celu zajednicu. stvarna preraspodela poslovnog rizika (poboljšanje kvaliteta usluge).

%20Vodic%20kroz%20finansijska%20sredstva. za projekte NVO.htm ili http://www.gradjanske.pdf?id=404 . strani donatori i fondovi. Drugi koristan izvor informacija može biti Vodič kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja.Pregled programa za podršku privredi koji je dostupan na njihovom vebsajtu (www.rs/HTML/sesti_vodic_ kroz_potencijalne_domace_i_inostrane_izvore_finansiranja.org). Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) sastavila je Compendium .naled-serbia. sredstva su dostupna lokalnim samoupravama direktno ili indirekno.org/admin/article/ download/files/7. 59 http://www. lokalnih samouprava. kroz partnerstva sa drugim sektorima. konsultantske i druge pomoći privredi i opštinama koju pružaju republički i pokrajinski organi.prsp. MSP i preduzetnika u Republici Srbiji59 .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 119 5) Međunarodne donacije i fondacije U Srbiji trenutno postoji više od trista međunarodnih donatorskih organizacija i fondacija.gov. On-lajn baza podataka omogućava pretraživanje programa finansijske. koji je pripremio tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva i on predstavlja dobru bazu podataka za pronalaženje partnera u realizaciji ekonomskih projekata.

• vreme trajanja celog projekta. • osigurava se transparentnost procesa. • indikator za svaku aktivnost. • indikatore za ocenu projekta. 2) Priprema plana za praćenje i ocenu . • odgovorne osobe za svaku aktivnost.Plan za praćenje i ocenu realizacije projekata mora odrediti vrstu podataka koji se prikupljaju i načine prikupljanja. • spisak svih aktivnosti na projektu. Indikatori moraju biti lako razumljivi. • skraćuje se period između dve naizmenične aktivnosti. usredsređuje se na postignute rezultate i efektivnost. a obično procenjuje neko ko nije uključen u samu realizaciju. • osigurava se sinhronizacija učesnika u projektu. • ishod svake aktivnosti. • vreme realizacije za svaku aktivnost. Tokom praćenja realizacije rukovodimo se planom aktivnosti da bismo izmerili kakav je napredak i učinak. a ne samo. Pre početka projekta mora se ustanoviti osnova u odnosu na koju će se ocenjivati napredak . Zašto je praćenje i ocena realizacije projekata značajna? Redovnim praćenjem i ocenjivanjem realizacije postiže se sledeće: • osigurava se realizacija. jednostavni za prikupljanje podataka i relevantni za projekat. • vreme početka i kraja. • povećava se informisanost svih učesnika i zainteresovanih strana. koju sprovode oni koji su direktno uključeni u proces. jasni. • povećava se šansa za postizanje planiranih rezultata. • unapređuje se uzajamno poverenje učesnika.120 ŠesTI kOrak Praćenje i ocena sprovedenih aktivnosti Ocena efekata nekog projekta ili programa. da li je urađeno.ako je rezultat projekta smanjenje nezaposlenosti za 1 %. Ocena se daje periodično. merljivi kad god je to moguće. stalna aktivnost. pre početka projekta potrebno je imati podatak o trenutnoj stopi nezaposlenosti. Ocena odgovara na pitanje kako je nešto urađeno. od pomoći je u narednom ciklusu ekonomskog razvoja Praćenjem sprovođenja projekta mogu se vršiti izmene u hodu. a iznenađenja su uvek moguća Visoka ocena sprovedenih programa dokaz je uspešnosti programa Bez praćenja i ocene programa nema učenja Najpre treba napraviti razliku između praćenja i ocene programa: Praćenje (monitoring) je rutinska. Praćenje i ocena projekta činjenice 1) U pripremi projekta treba definisati: • cilj projekta. Ocena je važna da bi se razmotrilo da li je potrebno učiniti neke izmene u strategiji. • unapređuje se planiranje budućih projekata. • u hodu se oučavaju greške. . da bi se na kraju projekta procenilo da li se stopa smanjila za 1%. • sprečava se ponavljanje grešaka u realizaciji. • očekivani rezultat projekta. Podaci mogu biti kvalitativni i kvantitativni.

Sistem treba da bude lak za primenu i ne bi trebalo da zahteva previše vremena. na kraju projekta. ali ne sme oduzeti više od 5% vremena učesnicima u poslu.Mora biti uspostavljen sistem za prikupljanje informacija: • format izveštavanja • nadležne osobe .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 121 4) U toku faze praćenja i ocenjivanja . u kom obliku. a svaki naredni sve kraće. Ocenjuje se nakon realizacije svake aktivnosti.Učestalost zavisi od projekta.Plan za praćenje i ocenu realizacije programa mora da utvrdi na koji način će se izveštavati. Praćenjem i ocenom završava se jedan ciklus u procesu lokalnog ekonomskog razvoja.ko je nadležan za prikupljanje informacija i • vreme izveštavanja . Praćenje je. ULAZNI PODACI (koji su definisani prilikom pripreme projekta) Cilj projekta Očekivani rezultat projekta Indikatori za ocenu projekta Trajanje projekta Početak i kraj projekta Aktivnosti na projektu Vreme realizacije svake aktivnosti Odgovorne osobe za svaku aktivnost Ishod svake aktivnosti Indikator za svaku aktivnost OPIS Primer: unapređenje uslova za poslovanje Napomena: analizira se pri ocenjivanju projekta Primer: uvećanje broja zaposlenih Napomena: meri se pri ocenjivanju projekta Primer: trista novih radnih mesta Napomena: proverava se pri ocenjivanju projekta Primer: trista dana Napomena: analizira se pri ocenjivanju projekta Prvi korak je provera početka aktivnosti Za svaku aktivnost postoji lice koje prati sprovođenje ove aktivnosti Primer: održana sednica skupštine na kojoj je osnovan industrijski park Primer: odluka skupštine o osnivanju industrijskog parka 3) Uspostavljanje sistema za praćenje i realizaciju projekata .koliko često i kada se radi. ali je važno da proces praćenja i ocenjivanja ne bude prevelik teret i da ne oduzima mnogo vremena. i ko će biti izveštavan. . odnosno. po definiciji. 5) Izveštavanje . Prvi ciklus traje dve godine. stalna aktivnost.

stvoriće se zahvaljujući implementaciji ovog programa) Broj radnih mesta Total M Z Broj radnih mesta REALIZOVANO Total M Z realizovano Komentar Količina investicija Privatno-javno partnerstvo Količina investicija Privatno-javno partnesrtvo . investicije.122 Primer: Plan za praćenje i ocenu realizacije projekata Zadatak (projekat) Opis Cilj Realizacija Nadležni Partneri u saradnji a) Budžet projekta (zadatka) – Očekivano total b) Finansiranje projekta Realizovano Organizacija Odgovorna osoba Jelena Bojović Rezultati projekta Očekivano Realizovano PLAN RADA – AKTIVNOSTI 2)Aktivnost Opis Nadležnost Vreme predvidjeno 1 2 3 Ekonomska korist (predvideti broj radnih mesta. privatnojavno partnerstvo.

godine stranim investitorima u Srbiji podeljeno je četrdeset sedam miliona i trista hiljada evra podsticajnih sredstava za ulaganje u Srbiju čime je otvoreno sedamnaest hiljada i dvesta novih radnih mesta i realizovano više od šesto miliona evra investicija. proširio svoju proizvodnju i ustalio se u ovom malom gradu.ledna. moramo da vas podsetimo: ★ Panasonic (Matsushita Electric Industrial of Japan) je odluku o investiranju u Plzen (Plzen. kuća. i da deset dana nije ništa. ★ U Svilajnac uskoro dolazi „Panasonik“. iznosio je 338. avgusta 2010. trinaest godina nakon prve posete Oburnu (Alabama. pogledajte: ★ http://www. iznosio je 338. običaj.804 Ako mislite da će naredne godine u ovo vreme biti mnogo bolje.worldbank. SAD). Ako ste naučili nešto novo.123 kraj I POČeTak: Poruka čitaocima Ako ste čitajući ovaj priručnik doživeli lokalni ekonomski razvoj kao upravljanje domaćinstvom.Analiza stanja / kontekst . Borska pole indiustrijska zona. ali je i dalje nedovoljno. 60 Izvor: SIEPA ★ Broj privrednih društava i preduzetnika na dan 16. u pravu ste: ★ “Ekonomija” potiče od grčke reči „oikonomikos“ (οικονομικός). koji je najavio izgradnju svoje najveće fabrike u Evropi. ★ Jedan nemački investitor je tek 2009. vratite se na početak priručnika i krenite od prvog koraka: ★ PRVI KORAK . pogrešili ste: ★ Broj privrednih društava i preduzetnika na dan 6. Ako ste poželeli da zbog neizvesnih i teško merljivih rezultata odustanete od lokalnog ekonomskog razvoja . i izvorno znači: zakoni upravljanja domaćinstvom.ui-serbia.867 ★ U roku od samo deset dana registrovano je više od šezdeset novih privrednih subjekata Ako se osećate puni entuzijazma i spremni da krenete u proces lokalnog ekonomskog razvoja.html ★ http://go. jer: ★ Od juna 2006. avgusta 2010. zakon i „oikos“ (οικος). baš u tom gradu60.org/ Ako mislite da lokalni ekonomski razvoj može da čeka. Ova reč je složenica koja povezuje grčke reči „nomos“ (νόμος).mega. Republika Češka) doneo tek sedam godina nakon početnih razgovora.org/kbase/sr/ home.org/V68WA64TF0 ★ http://www.NEMOJTE. godine.

a zajedno čine multinacionalnu korporaciju. MSP.Infrastruktura u koju spada transportna infrastruktura (putevi. koju bi.Kategorija međunarodnih investicija koja odražava cilj subjekta u jednoj privredi da postigne trajan interes u preduzeću čije je sedište u drugoj privredi. železnica. u suprotnom. ili industrijski razvoj. biblioteke). manifestacije. institucije i pojedinci – važni učesnici. potiče od ideje da se nov objekat gradi na površini koja do tada nije bila korišćena.Investiranje kroz kupovinu već postojećih objekata i njihovo adaptiranje. Direktna investicija . kada se formira klaster najvažnije je da su industrije u klasteru ekonomski povezane.Vrsta investicije u kojoj kompanija gradi nove objekte za svoje poslovanje. Industrije su povezane na više načina: neke industrije će snabdevati druge. u periodu kada su najpodložnija neuspehu. U svakom procesu. da su konkurentne. i drugo.Lokacija na koju se planski usmerava komercijalni.Mala i srednja preduzeća Interesne grupe/važni učesnici/stejkholderi .Skup aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade kapacitete lokalne zajednice da unapredi svoju ekonomsku budućnost i kvalitet života za sve. u prevodu zeleno polje. Bizinis inkubatori .124 rečnik pojmova Lokalni ekonomski razvoj .brown-smeđ) izbegava se šteta na ekonomskom. Preduzeće koje investira treba da obezbedi kontrolni paket akcija za sebe.Pružaju neposrednu podršku preduzećima koja tek počinju sa radom. ili pravo glasa. Braunfild investicije . i drugo. objekti za podizanje kvaliteta života (parkovi. Između ova dva poslovna subjekta stvara se odnos matičnog preduzeća i inostrane filijale. a podrazumeva najmanje 10% običnih akcija. Klasteri .manje opipljiv aspekt ekonomskog razvoja u koji spadaju edukacija. postoje osobe koje su nosioci procesa i zaduženi su za osmišljavanje. Naziv green field.Posrbljen engleski izraz „stakeholders” označava pojam „interesnih grupa“ i „važnih učesnika“. radi se o portfolio investiciji.Investicije preduzeća čije se sedište ne nalazi na teritoriji zemlje u koju se investira. i na taj način direktno utiču na njihovu uspešnost. . biznis mreže. U suprotnom. Dakle. a ne o stranim direktnim investicijama. ali i da međusobno zavise jedna od druge. luke). vodovod. (Definicija predložena od MMF-a i usvojena od OECD-a) Strane direktne investicije . u svakoj aktivnosti učestvuju i mnoge druge organizacije. ovakvi objekti stvorili. Sekundarna infrastruktura . Razvojna čvorišta . da sarađuju. Ovaj vid investicija dovodi do obnavljanja postojećih napuštenih ili nefunkcionalnih objekata i ponovno ih oživljava. ekološkom i socijalnom planu. Grinfield investicije .Industrijski klaster je grupacija industrije i institucija u jednom regionu. druge će biti kupci. telekomunikaciona i energetska mreža. aerodromi. Osnovna infrastruktura . industrijski i komercijalni objekti. takozvanih. sprovođenje i organizaciju procesa. Osim nosilaca procesa. Revitalizacijom. neke će deliti radnu snagu i iskustvo. „smeđih“ lokacija (engl.

fondzarazvoj.b92.Perspektiva stranih investitora.An International Comparison of Approaches.doc. http://www. and Marphy. International Financial Statistics and Balance of Payments databases. http://www. The Urban Institute http://www.mega.umontreal. 2008. and Cofsky.doc.upjohninst.ui-serbia. http://www.%20Vodic%20kroz%20 finansijska%20sredstva. Global Development Finance Investiciona klima u Srbiji .gov/eda/pdf/1G3_5_cluster. http://www. Martin. F. 2009. 1997. and Richard Bingham.gradjanske. W. izvori i literatura Alati za javno-privatno partenrstvo . Timothy J.pdf Economic Development Administration. Cluster Based Economic Development: A key to Regional Competitiveness.net/pages/doc/JPP.ca/Dev_durable/Documents_pdf/Rapports Economic Development Administration (EDA). T.dot.pdf Bartik. Weiss.php?yyyy=2010&mm=02&dd=28&nav_id=414628 Bartik. Programs and Tools.E. 1997.gov/eda/pdf FHWA.org/publications/newsletter/tjb_595.doc Analiza – Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. The World Bank.geog. Public Policy for Local Economic Development .ui-serbia. The World Bank.http://www.sposobnosti. Washington. 1995.net/info/vesti/index.gov. Prepared by Information Design Associates (IDeA) with ICF Kaiser International. USAID/Program podsticaja .gov/ planning/econdev/edhist.rs/ Goga. http://www. S.pdf Bryant.mreza-lokalni-razvoj. Upjohn Institute for Employment Research.htm#_edn1 Finansijska analiza i upravljanje dugom u lokalnim samoupravama u Srbiji. Can Economic Development Programs be Evaluated? Upjohn Institute Staff Working Paper 95-29. 2004.org/kbase/upload/analysis/ sr/finansijska%20analiza%20i%20ocena%20kredit. Economic Development Incentive Wars.org/publications/wp/95-29. org/ B92 . Istraživanje. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština.pdf?id=404 International Monetary Fund.org/admin/article/download/files/7. 1995. http://www. 1995. http://www. A Brief History of Economic Development and Highways. S. The Urban Institute.pdf Fond za razvoj Republike Srbije. DC Građanske inicijative: http://www.mega.http://www.upjohninst. Local Economic Development: A Primer.fhwa. Cluster Based Economic Development: A key to Regional Competitiveness.125 Građa. C. www. 2006. Employment Research.

New York: The Free Press Porter. The Economic Performance of Regions.6&7.org/kbase/upload/reports/cacsr. The Urban Institute. Porter. Local Economies and Globalisation. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. Porter. http://www. M. M. Regional Studies. in: The Global Competitiveness Report 2002-2003. M. 1998. Priručnik. 2003.htm. Slobodan. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština.mega. 549-678. The Urban Institute Izrada plana kapitalnih investicija. 2003. Porter.org/tds/bis/leed. The Urban Institute. in: On Competition.merr.gov. 1990. .rs/O-klasterima Model konkursne dokumentacije za nabavku kredita jedinica lokalne samouprave – sa uputstvom za korišćenje. SKGO/EXCHANGE 2 Metodologija za osnivanje Biznis inkubatora. Boston: Harvard Business School Press. Washington. New York: Oxford University Press.mega. http://www. Principi ekonomije Metodologija izrade strategije održivog razvoja (2009). The Urban Institute. Building the Microeconomic Foundations of Competitiveness. 2009/2010 OECD. Beograd. Vol. No. DC Maršal. LEED Notebook. 20. E.html Istraživanje o mišljenju poslovnog sektora u Srbiji 2007. M. 37. http://www. ui-serbia.ui-serbia. No.U okviru programa.org/kbase/sr/home. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. The Urban Institute Morača. The Urban Institute.oecd. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). E. E.mega. E.ui-serbia.126 Jelena Bojović ekonomskom razvoju opština. 2010. Indeks lokalnog opterećenja privrede. http://www. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. Alfred. Srbija Opštinski uslužni centri i centri za izdavanje dozvola u opštinama.pdf Lokalni ekonomski razvoj. Beograd. pp. Izveštaj o analizi stanja . Odeljenje za urbani razvoj Svetske banke. The Competitive Advantages of Nations. Governments and Institutions. 2007. World Economic Forum. Clusters and Competition: New Agendas for Companies.org/ Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja http://klasteri. Razvoj opšteg modela za uspostavljanje i razvoj industrijskih klastera.

skgo. Andrés.html Priručnik za finansijsku analizu i ocenu kreditne sposobnosti opština.ui-serbia. A. Legal and Regulatory Reform: Impacts on Private Sector Growth. and Yonkova. The Urban Institute Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj.stat.prsp. World Bank. php Rodríguez-Pose. Statistički godišnjak.org/html/fpd/urban/publicat/cities_in_transition_full.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTURBANDEVELOPMENT/EXTLED Zbirka praktičnih vodiča: Promocija i investicija – tehnike i alati.rs/HTML/sesti_vodic_kroz_potencijalne_domace_i_inostrane_izvore_finansiranja. The Urban Institute http://www. Dragan. IFC Strategic Objective report.mega. Institute for Market Economics. Milica. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština.gov. K. Marketing a Country. Sofia.pdf Stefanović. The Urban Institute http://www.org:8080/ Stanchev.ime-bg. Beograd. Brownfiled izveštaj .mega. 2006.. Wint.ui-serbia.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 127 Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj.rs/axd/index. Eds. http://www.gov. ui-serbia. http://webrzs. The Urban Institute Republički zavod za statistiku. http://web.org/kbase/sr/home. The Urban Institute.htm Wells.pdf World Bank.org/pdf_docs/papers/lrr. Priručnik. FIAS. 2009. u:Zbirka praktičnih vodiča: The Urban Institute Strategic framework for IZ development in Serbia.mega. Alvin G. Promocija investicija– Tehnike I alati. 2008. http://www. March 2000. 2000.org/ Tim potpredsednika Vlade za smanjenje siromaštva http://www. worldbank. Louis T. http://www. Cities in Transition: World Bank Urban and Local Government Strateg. The role of the ILO in the implementing of Local Economic Development Strategies in a Globalised World Stalna Konferencija gradova i opština u Srbiji: http://www..html Živkovic. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština.org/ kbase/sr/home.worldbank. Local economic development: a primer developing and implementing local economic development strategies and action plans.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful