LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ U SRBIJI

priručnik za praktičare

Urban institut iz Vašingtona (The Urban Institute, Washington DC, USA) vlasnik je autorskih prava nad ovim materijalom. Informacije u tekstu mogu se koristiti za istraživanje, u akademske, regulatorne ili druge nekomercijalne svrhe, uz navođenje imena autora. U slučaju da se na bilo koji način menja pisani materijal bez odobrenja Urban instituta, neophodno je štampati sledeću izjavu: „Izvorni dokument je promenjen i zaključci, preporuke i mišljenja data u tekstu ne odražavaju zaključke, preporuke i mišljenja autora.”

. . . . . . . . Obuke za zaposlene . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 KORAK PO KORAK: Okvir za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kako ih uključiti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 Jelena Bojović SADRŽAJ Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Uključivanje važnih učesnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33 . . . . . . . . . 10 Zašto se bavimo ekonomijom na lokalnom nivou . . . . . . . . . . . . . . . . Ko su važni učesnici u lokalnom ekonomskom razvoju – koga uključiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Šta je lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 DRUGI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Tipovi i izvori podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostali institucionalni elementi za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Ekonomski. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Koncepti upravljanja lokalnim ekonomskim razvojem u prošlosti i danas . . . . . .privredni savet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17 PRVI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . društveni i održivi razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sistematizacija radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Unapređenje institucionalnog kapaciteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Preporuke za uspostavljanje maksimalne funkcionalnosti kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 28 30 31 33 35 38 42 44 46 46 TREĆI KORAK . . . . . . . . .27 Šta treba znati o uključivanju važnih učesnika u proces ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 Koje sve aktivnosti podrazumeva ovaj korak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Šta je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Analiza stanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 O lokalnom ekonomskom razvoju . . . . . . . . . . . . . . . 19 Analiza podataka prema teritorijalnom principu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Funkcije opštinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . . Primer uključivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Organizacioni oblici kancelarija za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . 84 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 PETI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 ŠESTI KORAK . . . . . . .činjenice . . . . . . . . . . . 120 Kraj i početak: poruka čitaocima . . . . . . . . . . . . . . . . . opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Praćenje i ocena projekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Dodatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Strateško planiranje ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . 57 1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48 Osnovni principi planiranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Proces strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja u osam koraka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 Rečnik pojmova . . . . . . . . . . . . . . Podrška postojećoj privredi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ciljana obnova delova grada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 5 ČETVRTI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 7. . . . . . . izvori i literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podrška osnivanju novih preduzeća . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Praćenje i ocena sprovedenih aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Sprovođenje programa i projekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 Finansiranje projekata i programa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Razvoj ljudskih resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 Programi i projekti koji mogu da se realizuju u svakoj lokalnoj zajednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Marketing i promocija investicija . . . . . . . . . . . . . . 58 2. . . . . . . . . . . . . Investiranje u osnovnu infrastrukturu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Zašto je praćenje i ocena realizacije projekata značajna? . . . . . . . . . . . . razvoj sektora i razvoj klastera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podrška udruženjima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 Građa. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

U 2010.804 U Srbiji je 2009. Suštinsko opredeljenje podrazumeva da se veći deo resursa dugoročno koristi u jednom pravcu – pravcu ekonomskog razvoja. 1. Ipak. Za lokalno rukovodstvo je izazov da svoje odluke iznese u javnost.042 firmi. mnoge lokalne zajednice još uvek se ne snalaze najbolje. Ovaj Priručnik je vodič kroz celopkupan proces lokalnog ekonomskog razvoja . Činjenice govore da ekonomski razvoj mora biti osnova u angažovanju lokalnih zajednica i da je koordinacija ovog procesa jedna od najvažnijih poluga u radu lidera lokalnih samouprava. godini došlo je do smanjenja broja registrovanih privrednih subjekata.6 Jelena Bojović Uvod Broj privrednih društava i preduzetnika na dan 6. a nezaposlenog stanovništva. godinu kada je bilo registrovano 339. Republički zavod za statistiku . Broj radno sposobnog2.353 preduzetnika.046 ukupno: 338.092. jer pruža pregled tehnika i metoda kojima mogu da upotpune već postojeće programe u svojim zajednicama. To je moguće samo ukoliko se jasno objasne konkretne i dugoročne prednosti ulaganja lokalne zajednice u programe razvoja kao što su programi podrške privredi. od čega je bilo najviše preduzetnika 222. Deklarativno usvajanje stava da je lokalni ekonomski razvoj prioritet zajednice.758 preduzetnici: 225. što je povećanje u odnosu na 2008. Agencija za privredne registre Republike Srbije 2.383. on može da bude veoma koristan za lokalnu samoupravu u Srbiji koja je već ušla u proces ekonomskog razvoja. koliko god bilo očigledno da je privredni razvoj prioritet.894 firmi. a broj registrovanih preduzeća i radnji po glavi stanovnika u Srbiji je oko tri puta manji od proseka u zemljama Evropske unije. ili razvoj ljudskih resursa. Priručnik je ujedno i sistematizacija uspešne prakse kroz koju teorija postaje vidljiva i primen- ljiva. avgusta 2010. Priručnik se oslanja na iskustva stečena tokom sprovođenja Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština u trideset i dve opštine i grada u Srbiji. godine bilo registrovano1 353. samo po sebi. od čega je više od 20% onih koji traže zaposlenje duže od pet godina. od čega 217. da dobije podršku i istraje u realizaciji. nije dovoljno. Istovremeno. privredna društva: 113. u 2008.kako se pristupa razvoju lokalne ekonomije nakon što je doneta odluka. godini bio je 445.

148 aposlenih (RSD) 251. a nedostatak finansijskih sredstava najčešći kočničar. ali njihova pasivnost direktno utiče na dodatno smanjenje prihoda. godišnje plaća 36. sa prosečnom mesečnom platom oko 300 evra. Osim ovih finansijskih i lako opipljivih efekata koje jedan privredni subjekat ima u zajednici. postojanje ovog privrednog subjekta donosi uvećanje budžeta lokalne samouprave od oko šest miliona dinara. 100 radnika x 250 evra (300 evra – 50 evra (neoporezivi deo)) x 0.427. Analiza poreskih davanja u Srbiji pokazuje da preduzetnik koji zapošljava sto radnika. obrazovanje.204 2.7 O lOkalnOm ekOnOmskOm razvOjU Šta je lokalni ekonomski razvoj? ★ Lokalni ekonomski razvoj je proces ★ Cilj ekonomskog razvoja je povećanje broja zaposlenih i povećanje dohotka po glavi stanovnika ★ Proces ekonomskog razvoja se ostvaruje kroz saradnju privatnog i javnog sektora ★ Lokalni ekonomski razvoj zahteva resurse i strateško odlučivanje Lokalni ekonomski razvoj je proces promena. od privrede u Loznici (ukupan broj zaposlenih u privredi 12. 3 Prihodi u 2009. a sabiranjem svih lokalnih davanja dolazi se do sume od preko dva i po miliona dinara godišnje3. Računajući da je multiplikativni efekat blizu 3.4 (40% od tog poreza odlazi lokalnim samoupravama) x 12 meseci = 14. itd). 6.148) Porez na zarade Porez na imovinu (osim na zemljište. taksi. akcije i udele) od pravnih lica Naknada za zagađivanje životne sredine Naknada od emisije SO2.470. ili plaćanjem roba i usluga svojim snabdevačima iz lokalne zajednice. komunalne usluge. Ujedno. Najčešća prepreka da lokalne samouprave promene privredno okruženje jeste nedostatak finansijskih sredstava. veći broj građana koji uredno izmiruju komunalne usluge.000 evra.582 Za 100 zaposlenih (RSD) U utakmicu koju već godinama igraju privreda i država uključile su se i lokalne samouprave. lokalni dobavljači sirovina i usluga imaju sigurnog kupca. Od 36.12 (porez na zarade = 12 %) x 0. Time se efekti privredne aktivnosti umnožavaju i preduzeće od sto zaposlenih pored direktnih efekata i indirektno povećava prihod lokalne samouprave.290.314 15.000 dinara) Ako se nastavi sa obračunom vidi se da su preduzetnici u obavezi da plaćaju više od dvadeset vrsta poreza. brzina privrednog rasta. bolja privredna slika lokalne zajednice. prihodi koje lokalna samouprava ima po osnovu oporezivanja privrednog subjekta ulažu se dalje u poboljšanje infrastrukture. 14. efikasnost usluga. Kompetitivnost je najčešći pokretač promena. njegov doprinos ogleda se i u sledećem: • • • • • manji broj građana prima socijalnu pomoć.400.000 • .824. manja migracija mladih ljudi. obučenost radne snage. Regije i lokalne zajednice u državi međusobno se prepoznaju kao konkurenti. bilo kroz plate zaposlenih.496 111. naknada. isti preduzetnik utroši blizu 80% sredstava u lokalnoj zajednici u kojoj posluje.000 evra po osnovi poreza na zarade.NO2.005.400 odlazi u opštinski/gradski budžet.210 313. praškastih materija i odložen otpad Komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru Naknada za korišćenje gradjevinskog zemljišta TOTAL Iznos za 12.978 13.400 evra (~1.580.724.624 26. a u partnerstvu sa privrednicima uvode se nove takmičarske kategorije (primena novih tehnologija i servisa.

and Cofsky. S. opštine raspolažu dijametralno različitim resursima i njihove pretpostavke razvoja su Svetska banka pod pojmom lokalnog ekonomskog razvoja podrazumeva „skup aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade kapacitete lokalne zajednice da unapredi svoju ekonomsku budućnost i kvalitet života za sve“4. takođe može da bude poučan. (2004) Public Policy for Local Economic Development . malog grada u Alabami. Ostaje samo pitanje kako? Da li će lokalne zajednice privlačiti nove investicije. recimo. dok grad Kraljevo. u Sjedinjenim Američkim Državama. da aktivnosti ekonomskog razvoja budu usmerene na kapitalno intenzivnu industriju i mala i srednja preduzeća koja su dobavljači za . različite.530 km2. Lokalni ekonomski razvoj zajednice podrazumeva da lokalni lideri (uključujući i privatni i javni sektor) prepoznaju realne mogućnosti za razvoj i opredele se za mehanizme promene.3 km2 )6. Grad Oburn se opredelio. primer Oburna. potom usmeravati ograničene finansijske i ljudske resurse. and Marphy. F. Odluka da se započne ekonomski razvoj zajednice prema usvojenoj politici razvoja. Kada je u pitanju prepoznavanje realnih mogućnosti za razvoj. Vračar . jeste izbor strategije čiji će rezultat biti zapošljavanje. godini kreće od trinaest hiljada dinara (Opština Bela Palanka) do pedeset hiljada dinara (Opština Novi Beograd). C. preduslov je za uspešni početak procesa. (2006) Local Economic Development: A Primer. pomagati postojećoj privredi da se razvija. DC. S. Slično. pg. nema dileme da treba ulagati u privredni razvoj.umontreal. na primer.geog. podsticati mala i srednja preduzeća i/ili će uspostaviti programe za samozapošljavanje ili pokretanje malih preduzeća. Tako se raspon prosečne mesečne zarade u 2008. Velike razlike koje postoje među opštinama ukazuju da će se pojedine lokalne samouprave oslanjati na različite mehanizme i da će morati da pronađu rešenja koja su najpodesnija za njihovo okruženje. Washington. i pratiti rezultate tih odluka. pg. već koji razvoj stavlja u kontekst ukupnog kvaliteta života u prvom slučaju. 19. Opredeljenje podrazumeva kreiranje jasne politike od koje se ne odstupa i podršku cele zajednice za sprovođenje usvojene politike. ili program koji otvara ili zadržava sto radnih mesta. 1. on postaje isplativ u roku od četiri meseca. Ukoliko lokalna samouprava sagleda značaj ulaganja u privredni razvoj sa stanovišta profita. Programs and Tools. Naravno. Statistički godišnjak 2008. 5 Bryant. Najpre je potrebno upoznati se sa raspoloživim resursima.8 • zaposleni u lokalnom preduzeću kupuju robu i usluge u lokalnoj zajednici. Obe definicije dobro izražavaju savremen koncept lokalnog ekonomskog razvoja koji se ne ograničava samo na ekonomskim pitanjima.An International Comparison of Approaches. ima petsto puta veću površinu od Opštine Vračar (Kraljevo – 1. definisati prioritete razvoja i mehanizme koji će se koristiti da bi se podigla konkurentnost lokalne zajednice. the World Bank. odnosno društveno-ekonomskog razvoja u drugom slučaju.ca/Dev_durable/Documents_pdf/Rapports. 6 Izvor: Republički zavod za statistiku. Brajant i Sofski težište stavljaju na „aktivnosti koje se sprovode na određenom području sa ciljem dostizanja održivog društveno-ekonomskog razvoja“5 . www. 4 Goga. jačanje privrednog sastava i opšte unapređenje života. Jelena Bojović Ulaganjem dva miliona dinara u projekat. Sve to čini proces lokalnog ekonomskog razvoja.

ima četiri i po miliona stanovnika. U osnovi. U dugom vremenskom periodu Alabama je imala problem sa negativnom slikom ruralne. Kie i Hundaija. sa sedam i po miliona stanovika i 5. veliki resurs svih vojvođanskih opština . Praksa ekonomskog razvoja u Alabami i gradu Oburnu može da ponudi pojedina rešenja koja se mogu primeniti i u Srbiji. Reforma administracije u Inđiji označila je početak reformi. ali se smatra za region koji vrlo brzo napreduje. ali je . odeljenja. nerazvijene sredine. Zbog blizine Mercedesa. grad Oburn je i svoju ponudu (zemljište.411 dolara u 2008. kako da bolje upravljaju postojećim resursima. ili promenjenog kursa razvoja. ali su zbog nedostatka političke stabilnosti. sa druge strane.6%. sistem koji je razvijen u Baltimoru. pod nazivom City Stat. SAD. i dr. Srbija u periodu tranzicije. Opredeljujući se za određeni tip investitora. a onda je prvi put primenjen u Evropi. u Inđiji. takođe ima imidž nerazvijene ruralne zemlje. a potom i iskoristio. jednostavnoj administrativnoj proceduri i jednom od najkvalitetnijih programa obuke radne snage. Ekonomski razvoj Alabame otpočeo je odlukom da se promeni slika koju ova država ima u okruženju i Alabama je danas prepoznatljiva po predvidivom procesu ulaganja.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 9 industrijske potrošače.hektare imovinski „čistog” zemljišta koje je u vlasništvu države. Možda ga je. ostvareni BDP per capita od 29. radnu snagu. infrastrukturu. komunalnih preduzeća. niti je imao uvid u njihovo poslovanje. Usmeravanjem na mala i srednja preduzeća. prepoznao. zato što gradonačelnik u postojećem sistemu niti je mogao da kontroliše javna preduzeća. godini i stopu nezaposlenosti od 5.476 dolara BDP-a per capita i stopom nezaposlenosti od blizu 30%.) prilagodio njihovim potrebama. zamaralo čitanje izveštaja službi. kao i svakog. bila je slična Srbiji danas. Država Alabama se nalazi u jugoistočnom delu SAD. energija i malo političke moći. na taj način. bila je potrebna vizija. a bio je potreban sistem koji će opštinskom rukovodstvu efikasno dostaviti potrebne i tačne informacije i omogućiti im da znaju čime raspolažu i. pokrenuti programi ugroženi i druge opštine su izgubile „dobar glas“ pionira reformi. najpre su pripremljene industrijske lokacije za dobavljače u auto industriji. Danas se mnoge opštine u Srbiji mogu pohvaliti uspešnim projektima ekonomskog razvoja. Počeci lokalnog ekonomskog razvoja u Srbiji U Srbiji su se početkom 2001. a kasnije se proširilo i na sve druge kapitalno intenzivne industrije. prema velikom broju ekonomskih parametara. U Opštinu Inđija je uveden „Sistem 48”. godine kao pioniri reforme u tranzicionom periodu nametnule opštine Inđija i Zrenjanin. i pre više od dvadeset godina. Zrenjanin je. ekonomski rizik je podeljen i sprečen je mogući kolaps privrednog razvoja zbog prestanka rada pojedinih kompanija. Po svojoj ekonomskoj snazi i ekonomskim pokazateljima Alabama ne spada među razvijene države SAD. ni opštinske službe. U najužem izboru bilo je još nekoliko opština.

povećanje proizvodnje (rast proizvodnje po stanovniku predstavlja pravu meru ekonomskog napredovanja) 8 promene u sastavu privrede . ★ Svi vidovi zajednice moraju da se razvijaju paralelno. U Metodologiji se navodi da: „Održivost zahteva opštu promenu perspektive: prelazeći sa modela ‚tri prstena‘. industrija vs. Još jedno zapažanje koje se nameće samo na osnovu pogleda na šematski prikaz. u kojem oni. kvalitet i pristupačnost infrastrukture. promene u organizaciji. jednostavnost administrativne procedure Ekonomski. bavimo lokalnim ekonomskim razvojem. ekonomskih programa i pristupa jeste ekonomski razvijena zajednica. čime se unapređuje životni standard u lokalnoj zajednici. kvalitet života. u kojem se privreda. pokazuje pomenuto istraživanje investitora u Srbiji sprovedeno 2008.10 potrebno naglasiti da su efekti ekonomskih programa i dalje teško merljivi. Dakle. kako je šematski prikazano u Metodologiji izrade strategije održivog razvoja9. kao pojedine kriterijume pri odlučivanju o investiranju. jeste činjenica da centralno mesto u modelu „babuški” ima ekonomski razvoj. pri čemu životna sredina obuhvata druga dva elementa“. što podrazumeva privredni rast7 i promene u sastavu privrede8. Jelena Bojović Održivi razvoj. bar ukratko. zato što utiču jedni na druge Kroz ovaj Priručnik se. navode: • • • • • kvalitet radne snage. Da je ekonomski razvoj. postavljanje strategije. SKGO/EXCHANGE 2. kakav je odnos ekonomskog modela u odnosu na ostale činioce razvoja zajednice. održivi razvoj podrazumeva bavljenje ekonomskim i društvenim razvojem uz pažljivo korišćenje ograničenih prirodnih resursa i uz očuvanje životne sredine. političku stabilnost. obuhvata privredni i društveni razvoj i zaštitu životne sredine. društveni i održivi razvoj ★ Ekonomski razvoj je deo održivog razvoja 7 privredni rast . Reforme institucija. čak i bez znanja o konceptu održivog razvoja. pre svega. Cilj tih. bez kojeg ostali elementi ne mogu da se razvijaju. ali ne možemo a da ne pomenemo sve aspekte razvoja i da pokažemo. uvođenje novih kodeksa.promene u proizvodnom sastavu. sprovode politiku i program koji utiču na smanjenje problema i čine da lokalna zajednica bude konkurentnija i privreda jača. 2008. istraživanje „Investiciona klima u Srbiji . godine10. usluge) 9 Metodologija izrade strategije održivog razvoja. u kojem su ove tri sfere života usko međusobno povezane. Dakle.Perspektiva stranih investitora“. društvo i životna sredina samo delimično i nasumice prepliću na model ‚babuški‘. lokalni ekonomski razvoj je proces promena u kojem javni i privatni sektor zajednički prepoznaju probleme u privrednom okruženju. odnosno učešću pojedinih delatnosti (poljoprivreda vs. . nemoguć bez uvažavanja ostalih elemenata društvenog razvoja. i mnogih drugih. 2009. godine 10 USAID/MEGA program. samo su neki od primera navedenih programa.

američki urbanista Pristup ekonomskom razvoju pomera se od tradicionalnog i centralizovanog. tla.“ Džejn Džekobs. Mnogobrojni su razlozi. kvaliteta hotela i smeštaja. u grupu aktivnosti koje doprinose istom cilju. Uvek treba razmišljati kako da se u narednim godinama stvori nova vrednost koja će biti dovoljna za nastavak aktivnosti u željenom pravcu. Elementi društvenog razvoja zajednice Socijalni razvoj • poboljšanje socijalnog okruženja • podsticanje učešća građana • smanjenje kriminala Kulturni razvoj • očuvanje kulturne tradicije • obogaćivanje umetničkih sadržaja Politički razvoj • očuvanje demokratskih principa • transparentnost u odlučivanju • podizanje nivoa političke kulture Privrednici smatraju da je životno okruženje neodgovarajuće ukoliko je: • visok nivo zagađenosti vode. osim podataka o samoj lokaciji i osnovnih ekonomskih pokazatelja. Izazov je da se ekonomski razvoj poveže sa širim procesom razvoja zajednice. ka bavljenju ekonomijom na lokalnom nivou.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 11 Zato ne čudi da ima mnogo primera da je potencijalni investitor. • nezadovoljavajući stambeni prostor. preko svojih organa. tako da efekti tih aktivnosti u narednom periodu obezbede resurse za druge oblasti delovanja. pravi su motori ekonomskog razvoja. vazduha. 20. kvaliteta stanovanja i postojanja sanitarnih deponija. u skladu s Ustavom i zakonom donosi programe i sprovodi projekte lokalnog ekonomskog razvoja i stara se o . Resursi se usmeravaju u određenom. posebnu pažnju posvetio pitanjima: postojanja škole na engleskom jeziku. Čl. Zašto se bavimo ekonomijom na lokalnom nivou ★ Lokalni ekonomski razvoj je obaveza lokalne samouprave ★ Svaka investicija je lokalnog značaja „Gradovi. ali ih možemo sažeti na sledeći način: U Zakonu o lokalnoj samoupravi. a koja otvara i mogućnost za realizaciju drugih oblasti razvoja. • zapuštena infrastruktura. a ne države. • slaba mogućnost za obrazovanje. • nedostatak socijalnih i kulturnih događaja. željenom pravcu. • prisutna politička nestabilnost. navodi se: „Opština.

lokalna uprava i lokalna politika utiču na dostupnost. olakšice i subvencije kao instrumenti ekonomske aktivnosti Sve investicije su.12 unapređenju opšteg okvira za privređivanje u jedinici lokalne samouprave“. vlada jedne države radi na konkurentnosti države. raspoloživost radne snage. hotele i sportske hale.što znači. poreska i druge pravne strukture utiču na oblikovanje ambijenta za privređivanje. „Makroekonomsku i monetarnu politiku kreira država. objašnjavajući da će „izvršni direktori i upravljačka struktura firme povesti sa sobom svoje porodice i da im je od velikog značaja kakav obrazovni i kulturni sadržaj nudi grad i. Ako vi nećete ima ko hoće . Washington. 11 Zakon o lokalnoj samoupravi. kanalizacije. Ali. Odeljenje za urbani razvoj Svetske banke. da li postoji odgovarajući hotelski smeštaj kako za njih. a ona utiče na lokalne zajednice. Lokalna samouprava kreira i proces i proceduru kroz koju preduzeća moraju da prođu unutar same gradske uprave. Države se bore sa državama . lokalne . zdravstvene i obrazovne usluge. stav 9 12 Lokalni ekonomski razvoj.Lokalne samouprave u svetu. širom Evrope.12 Dakle. kompanije smeštaju na teritoriju opštine/grada i zapošljavaju radnike sa teritorije tog grada. ali i u Srbiji. utiču na stambeni fond. broj zaposlenih u opadanju: . obišao škole i vrtiće. fabrike. ili opštine. The role of the ILO in the implementing of Local Economic Development Strategies in a Globalised World Jelena Bojović Jedan investitor u Loznici je. telekomunikacija i razvijene infrastrukture građevinskog zemljišta.11 Građani i privrednici smatraju da je opštinska administracija odgovorna za poboljšanje uslova života i privređivanja. Svoje hale. ili poslovni prostor. član 2. ili odmogne. Državna regulativa. Andrés. Zabrinjava činjenica da je počev od 1999. u krajnjem slučaju. određenog grada.” Razlike između tradicionalnog pristupa „odozgo na dole“ i lokalnog „odozdo na gore“13. a lokalne vlasti unapređuju konkurentnost određene lokalne sredine. interaktivan i ima horizontalnu saradnju sa privredom. ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja.lokalne zajednice sa lokalnim zajednicama. stiču se na određenoj teritoriji. ili javni transport„.unapređenje lokalnog okruženja Sektorski pristup razvoju Razvoj velikih industrijskih projekata kao mehanizama stimulacije drugih ekonomskih aspekata Finansijska podrška. naravno. prilike za obukom/edukacijom. Tradicionalna politika Centralizovano odlučivanje i intervencionizam Upravljanje iz centra Lokalni ekonomski razvoj Promocija razvoja svih delova zajednice Decentralizacija vertikalne saradnje sa različitim nivoima vlasti i horizontalna saradnja sa privredom Teritorijalni pristup razvoju Maksimiziranje razvojnog potencijala svakog regiona Prilagođavanje lokalnog sistema promenama ekonomskog okruženja Stvaranje preduslova za ekonomsku aktivnost . Tradicionalna. odmah posle razgledanja industrijske zone. sigurnost. DC 13 Izvor: Rodríguez-Pose. godine do danas. preuzimaju stimulisanje privrednog razvoja i sve se agresivnije bore da budu što atraktivnije za investitore. centralizovana politika je sektorski orijentisana: oslanja se na finansijske stimulanse i uopšten pristup privredi. dok je lokalni pristup teritorijalan. tako i za njihove poslovne partnere. ili nedostatak vode. što može da pomogne.

The Urban Institute June-05 Sep-05 . Izvor: Istraživanje javnog mnjenja. Ipak.Čak 30% investitora obrati se najpre lokalnoj samoupravi kada traga za informacijama o uslovima za investiranje u Srbiji. Januar 2006. godini (u odnosu na 2006. 1 889 085 Strani investitori se obraćaju lokalnoj samoupravi za informacije .... Srbija. u istom makro-okruženju neke opštine su uspešnije. na uzorku od 2212 osoba. dok se u drugim broj zaposlenih smanjuje.14 Dakle.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 13 1999.. godina. 2 152 873 2 097 218 2 101 668 2 066 721 2 041 395 2 050 854 2 068 964 2 025 627 2 002 344 1 999 476 2009.) čak 17%. neke opštine u Srbiji imale su povećanje broja zaposlenih u 2008. International republican institute (IRI). godine.. Šta bi po vašem mišljenju trebalo da bude prioritet vaše lokalne vlasti? NZ 4% 3% 3% 3% 3% 5% 15% 5% 5% 11% 15% 32% 32% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% Drugo <2% Zdravstvo Ekonomija 17% Zivotni standard Infras truktura Nezaposlenost 0% 14 Strategic Objective report..

Od svih lokalnih prihoda. ili izborom istog puta.2% Rep.“ (Istorija je učiteljica života. da li su bile uspešne.2% 119 ispitanika „Historia magistra vitae est. fokus bavljenja lokalnom ekonomijom menjao se sa godinama.1% Biznis kontakti 16.8% Ambasada RS 2. U razvijenim evropskim zemljama. lakše se izbegne ponavljanje grešaka.3% SIEPA 2. Izborom drugačijeg puta.3% Druga Vladina tela 2. Funkcionisanje lokalne samouprave i plate zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave zavise od privrede. takozvanu. možda najbolje rešenje za njih. Danas. Vlada/Min 22.14 USAID/MEGA program. .) Marcus Tullius Cicero. osnovnu infrastrukturu. vodovodna i železnička mreža i druga infrastruktura imaju veliki uticaj na Budžetski prihodi lokalnih samouprava zavise od privrede . Jelena Bojović Koncepti upravljanja lokalnim ekonomskim razvojem u prošlosti i danas ★ Upravljanje počinje od infrastrukture. nije a priori i rešenje problema.5% Konsult komp 7. uz saznanje da je kombinovanje više metoda koji su se koristili kroz istoriju.0% Agencija za privatizaciju 5. gradovi i opštine u Srbiji ubrzano prolaze kroz sve ove cikluse. istraživanje “Investiciona klima u Srbiji . što se više zna. De Oratore Šta su lokalne samouprave do sada radile. Jedan od prvih ekonomskih aksioma na nacionalnom ali i na lokalnom nivou jeste ulaganje u.Perspektiva stranih investitora”.3% Privredna komora 10. brže se savlađuju uočene prepreke. oko 25% čine prihodi od poreza na zarade. Ali. u čemu su grešile? Saznanje šta su drugi radili.3% Strane amb i Priv komora 1. ali ne samo na lokalnom nivou ★ Međudržavni putni pravci ključni su za razvoj lokalne ekonomije Koje ste institucije prvo kontaktirali da biste dobili informaciju o uslovima za investiranje u Srbiji? Lokalna samouprava 30. Iako je danas očigledno da putna. u opštinama koje su ušle u proces lokalnog ekonomskog razvoja početkom šezdesetih godina prošlog veka. 2008.

javnih partnerstava usmeravanje privatnih ulaganja prema javnom interesu privlačenje investicija koje upotpunjavaju privrednu sliku zajednice i čine je konkurentnijom Sredstva koja se danas koriste: • • • • • • • Napomena: Pregled je izmenjena tabela „Three Waves of Local Economic Development”. lokalni ekonomski razvoj imao je za cilj: • privlačenje investicija u oblasti primarne proizvodnje. a ciljevi su: • • • • obezbeđivanje sekundarne infrastrukture pokretanje privatno. World Bank LED guidebook .1990 Fokus se postepeno menja i ciljevi postaju: • • zadržavanje i rast postojećih privrednih subjekata privlačenje investicija usmeravanjem na određene sektore i zemlje Da bi ostvarili ciljeve gradovi su: • • • • • Treći talas : 1990 – danas U trećem talasu.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 15 Kroz istoriju lokalnog eknomskog razvoja Kroz istoriju lokalnog eknomskog razvoja Talas Prvi talas: 1960 . sa posebnim naglaskom na strane investicije unapređenje osnovne infrastrukture Sredstva Ciljevi su realizovani kroz: • • • • • ulaganja u infrastrukturu velike grantove/donacije subvencionisani kredit poreske olakšice privlačenje investicija na osnovu promocije niskih troškova poslovanja (jeftina radna snaga) obezbeđivali direktna finansijska sredstva za privredu osnivali biznis inkubatore pružali savetodavnu uslugu sektoru MSP pružali pomoć početnicima u privredi (start-up) ulagali u infrastrukturu strategije pomoći postojećoj privredi unapređenje administrativnih procedura podrška umrežavanju razvoj klastera razvoj ljudskih resursa i sistema obrazovanja ciljano privlačenje investicija koje će doprineti razvoju klastera poboljšanje kvaliteta života • Drugi talas: 1980 .1980 Fokus U početku. fokus se pomera na stvaranje opšte pozitivne klime za poslovanje.

u Sjedinjenim Američkim Državama godišnje se gradilo više od tri hiljade kilometara međudržavnih saobraćajnica. aerodrome i drugu infrastrukturu. ipak. Međutim. ali izgleda da su prvenstveno lokalne samouprave to shvatile i počele sa infrastrukturnim ulaganjima. Pionirska studija koja je urađena u SAD 1963. Jelena Bojović Lokalne zajednice širom sveta bave se ekonomskim razvojem već više od četrdeset godina. Iskustvo pokazuje da sve privredne delatnosti i privredni razvoj počinju sa rešenom infrastrukturom. predmet je ovog Priručnika. u svojoj knjizi Principi ekonomije navodi „natura non facit saltum”: „priroda ne pravi skokove“ i sugeriše da je nemoguće praviti velike skokove i promene u ekonomskom okruženju. . navode glavne putne saobraćajnice. Možda se ekonomija ne može razvijati u skokovima. brojem zaposlenih. početkom šezdesetih godina prošlog veka ovo otkriće je izazvalo je ekspanziju ulaganja u infrastrukturu. Ova knjiga je u Engleskoj dugo vremena bila osnovni udžbenik iz ekonomije. marginalne promene u razvoju ekonomije i društva. godine bavila se ekonomskim trendovima. a značajnu ulogu u tome treba da imaju lokalne samouprave. Tih šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka. već se proces pojednostavljuje. s obzirom da je osnovni infrastrukturni uslov razvoja ostvaren još sedamdesetih godina. i gradovi i opštine u Srbiji moraju ofanzivno i predano da krenu u osvajanje investitora i podršku postojećoj privredi. Međutim. Na žalost. bez međunarodnih putnih mreža i dobre međuopštinske infrastrukture. treba imati u vidu i promene u pristupu. Jedan od najznačajnijih rezultata ove studije jeste postojanje veze periodu od pet godina između povećanja broja zaposlenih i oblasti kroz koje prolaze međudržavne putne mreže. nedovoljne su da pokrenu značajne promene. jedan od najuticajnijih ekonomista svog vremena. težište ulaganja blago pomereno ka sekundarnoj infrastrukturi i opštem poboljšanju kvaliteta života. Dakle.” brošurama. Značaj infrastrukture danas potvrđuje činjenica da u svim tržišno orijentisanim zemljama u svetu... ali i u drugim razvijenim zemljama. Na žalost. iskustva u razvijenim zemljama pokazuju da se ekonomskim razvojem ne upravlja. pre svega. 15 Alfred Marshall (1842—1924). ali je moguće uvećati brzinu i broj promena. ulaganje u infastrukturu na lokalnom nivou postaje uzaludna investicija za one koji se ne nalaze na značajnim putnim pravcima. Njegova knjiga. u poslednjih dvadeset. Jasno je da je u Sjedinjenim Američkim Državama. uvek. Alfred Maršal15. Srbija nema vremena. u svojim „Investirajte u . marginalnu korisnost i cene (troškova) proizvodnje u jedinstvenu celinu. Napominjući da ekonomski razvoj ne pravi skokove i da je kombinovanje osnovnih i finijih metoda optimalan pristup ekonomskom razvoju. regionalne i opštinske agencije prilikom promocije investicionih lokacija. Principi ekonomije (1890) sjedinila je teoriju ponude i tražnje. uz direktne intervencije u državna i društvena preduzeća. na prvom mestu. u Srbiji postoji nesklad. sve državne. U prošlosti se u zemljama Istočne Evrope lokalnim i regionalnim ekonomskim razvojem upravljalo političkim programima na nacionalnom nivou. trideset godina.16 ekonomski razvoj. Kako lokalne samouprave mogu da proces razvoja učine lakšim. infrastruktura je nesporan uslov razvoja. Međutim.

i preskakanjem. države. može se stvoriti sopstveni put razvoja. ili eliminisanjem pojedinih koraka. već i proces. ljudstva i institucija. (Poglavlje 6) 5. i omogućava lokalnim samoupravama da razumeju prednosti. I kao i svaki drugi proces sastoji se od određenog broja koraka koji se smenjuju. Da bi bila uspešna. nedostatke. specifičnosti i položaj njihove zajednice u odnosu na druge. (Poglavlje 4) 3. Jedan koncept bavljenja ekonomskim razvojem i upravljanja ovim procesom. predstavljen je u poglavlju Okvir za lokalni ekonomski razvoj koji se sastoji od šest koraka. Uočavanje konteksta razvoja zajednice prvi je korak. akcione planove i projekte. Lokalne zajednice se bave lokalnim ekonomskim razvojem koristeći različite pristupe i metodologije. (Poglavlje 5) Koraci u procesu ekonomskog razvoja: 1. 2. (Poglavlje 3) 4. Moraju se predvideti problemi i pitanja koji mogu iskrsnuti i potrebno je pripremiti se za njih . opština mora da bude spremna i sposobna da sprovede taj zadatak. Analiza stanja . javnog i civilnog sektora i aktivno i svrsishodno uključiti u proces. regiona i šireg lokalnog okruženja. ili ukupnog razvoja same zajednice.Kontekst lokalnog ekonomskog razvoja Lokalni ekonomski razvoj odvija se u širem kontekstu razvoja.17 kOrak PO kOrak: Okvir za lokalni ekonomski razvoj Proces lokalnog ekonomskog razvoja sastoji se iz šest koraka Procesom se može lako upravljati ukoliko se prate ovi koraci Lokalni ekonomski razvoj nije samo koncept. Svaki korak vodi krajnjem cilju. Sprovođenje programa i projekata Sprovođenje plana zavisi od budžeta. poput Evropske unije. Moraju se uočiti važni učesnici iz privatnog. proces može biti ugrožen. Strateško planiranje ekonomskog razvoja Program lokalnog ekonomskog razvoja proističe iz strateškog plana koji sadrži viziju. Unapređenje institucionalnog kapaciteta Glavnu ulogu koordinatora i katalizatora u lokalnom ekonomskom razvoju ima opština. ciljeve. Uključivanje važnih učesnika (građana i lokalnog poslovnog sektora) Lokalni ekonomski razvoj zahteva zajednički napor. ili preklapaju. Uključivanjem svih aktivnosti ili pojedinih elemenata procesa u ekonomski razvoj.

moraju se stalno revidirati i osavremenjivati. (Poglavlje 8) Ovih šest koraka vremenski se često preklapaju. praćenje redosleda ovih šest koraka. Praćenje i ocena Moraju se ustanoviti indikatori za ocenu napretka i rezultata programa i projekata i vršiti korekcije tokom realizacije. Ipak. i korak neograničenog vremenskog trajanja.18 Upoznavanje sa programima i projektima Postoji širok raspon tehnika i modela (programa i projekata) dostupnih lokalnom ekonomskom razvoju. usavršavanje radne snage. (Poglavlje 7) Jelena Bojović 6. S druge strane. vrše interne reorganizacije posla. Takođe. pomoći će da se što bezbolnije i sigurnije prođe kroz njegov prvi ciklus. kao što je predloženo navedenim uslovima. . a koraci počinju međusobno da se prožimaju. strateški planovi. lokalne uprave moraju stalno da unapređuju znanje službenika. pružanja odgovarajuće infrastrukture i sl. ujedno. Kako se menja struktura privrede. koliko god bili dugoročni. Podizanje kapaciteta institucija jedan je od prvih koraka u razvijanju procesa ekonomskog razvoja. ali je to. uključujući i one koji se tiču održavanja i proširenja poslovnih aktivnosti. tako se menjaju i važni učesnici. kada iznova započnu poslovi ekonomskog razvoja. ili menjaju odnose među institucijama.

fokus grupe i okrugli stolovi. konkurencija. treba definisati vrste podataka. a pod tim se. poređenja i analize koji se u ovom koraku prikupiljaju i pripremaju koriste se. u proseku. Na primer. pre svega. ona se mora porediti sa drugima Jedna zajednica nije izolovana. već da se koristi detaljna analiza tenutnog stanja lokalne zajednice: raspoloživa finansijska sredstva. Podaci. ako se ne poredi sa prosečnim podacima za Srbiju. da li se broj zaposlenih povećava. ne može pomoći u definisanju prednosti i mana. Tako se od suvoparnih podataka stvara dinamična slika lokalne zajednice. bar godinu dana. utvrđivanje trendova – Nije dovoljno samo imati podatke. pomažu u jasnijoj statističkoj analizi. za potrebe privlačenja investicija. detaljnije sagledavaju problem i predloge za njihovo rešavanje. ljudski i prirodni resursi.19 PrvI kOrak analiza stanja Bez podataka i mapiranja resursa ne može se planirati razvoj Nije dovoljno samo poznavati profil lokalne zajednice. njihove izvore i oblik prezentacije (tabele. istorijat razvoja. u lokalnoj zajednici čiji je trend u porastu. ali dugotrajna operacija. U većini lokalnih uprava u Srbiji postala je praksa da se radi analiza lokalnih resursa. ★ Poređenje/benčmarking – Već je pomenuto da je poređenje sa drugim opštinama bitan element analize. grafikoni. ili smanjuje. po standardnim. Javni upiti. takozvano. Pre svega. Na primer. i kakva su predviđanja na osnovu tih trendova. ili podacima iz drugih gradova i opština. kojom brzinom. Benčmarking je izbor opština/gradova. mogu porediti sa drugom opštinom. Upoznavanje sa kontekstom lokalnog ekonomskog razvoja podrazumeva da se u proces ne kreće nepripremljen. ili teško promenljivim parametrima (za koje je potreban dugi niz godina da se promeni). u procesu izveštavanja. Dakle. ako se zna da se u Srbiji. prosek od 5% nije konkurentan sa drugim opštinama u Srbiji. Аli. 10% stanovništva služi engleskim jezikom. ovakav trend govori o njenoj snazi i prednosti). popis stanovništva). istraživanja mišljenja poslovnog sektora i građanstva. a ponekad i više – na primer. podrazumeva benčmarking. ★ Istraživanje mišljenja i potreba – Nekada je statistika nepouzdana. koji se. ★ Obrada podataka. ★ Stavljanje podataka u širi kontekst – Statistika i trendovi su nedovoljni za potpunu analizu lokalne zajednice. potrebno je utvrditi u kakvom su odnosu podaci. pre svega. . mapiranje resursa. ili izrada profila zajednice. itd). benčmarking i drugo. ali ne daje kvalitativan aspekt problema. ili kasni (statistički podaci koji stoje na raspolaganju najčešće su stari. jedna opština se poredi sa opštinama koje imaju Koje sve aktivnosti podrazumeva ovaj korak Detaljna analiza podrazumeva sledeće aktivnosti: ★ Prikupljanje podataka – Relativno jednostavna. njen razvoj zavisi od šireg okruženja Sa kakvim resursima raspolažemo i kako da ih najbolje upotrebimo? Ovo je ključno pitanje za početak planiranja razvoja zajednice. zato što sam podatak. Statistika je kvantitativna naučna disciplina. broj stanovnika koji koriste engleski jezik u jednoj zajednici iz godine u godinu raste i 5% populacije u toj opštini govori engleski jezik (ne poredeći sa drugim opštinama u Srbiji. u procesu strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja. kao i u analizi rezultata. pre svega.

prioritetnih oblasti razvoja. Istraživanja poslovne klime. transfer tehnologija Razvoj malih i srednjih preduzeća Komunalna infrastruktura Podrška i pružanje pomoći preduzećima Privlačenje novih preduzeča [strana … Obrazovanje Razvoj poljoprivrede i sela Razvoj radne snage Transport Turizam 67% 49% 40% 36% 31% 22% 22% 13% 11% 11% 7% 16 U okviru procesa strateškog planiranja jedan od koraka jeste definisanje ključnih pitanja. daje uvid gde se može stići. Kada se zna da svaki investitor pogleda bar deset lokacija pre nego što odluči gde će da investira. to govori da opština/grad mora da poznaje konkurente da bi unapredila svoje mogućnosti. i detaljno predstavili probleme koje privreda ima u tim lokalnim zajednicama.20 Jelena Bojović Istrazivanje među privrednicima. . Pitanje: Šta po vašem mišljenju treba da bude ključno pitanje razvoja Novog Sada? 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Industrijsko restruktuiranje / diversifikacija Istraživanje i razvoj. uz pomoć Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština. sličan broj stanovnika. Kroz ovo istraživanje definisana su ključna pitanja razvoja16 i postavljena je osnova za izradu SWOT analize. Novi Sad 2009. Poređenje sa drugim gradovima/opštinama. i šta sve treba uraditi da bi se drugi dostigli. dali su smernice članovima komisije za strateško planiranje. koja su urađena u trideset opšina/gradova u Srbiji. geografsku poziciju. i predstavljaju primer „uspešne prakse” – takozvani „grad za primer“. površinu.

komparativne prednosti i mane). pruži najvažnije statističke i kvalitativne podatke o lokalnoj zajednici. broj i vrstu informacija. Tabele i grafikoni sadrže statističke podatke o profilu zajednice i predstavljaju numerički prikaz lokalne zajednice. zakonodavni okvir. ili državi. komparativni podaci o zajednicama iz regiona (opšte karakteristike. Objašnjenja pomažu u tumačenju statističkih podataka i opisa konteksta života zajednice. ★ podaci za Evropu (opšte karakteristike. ali samo ukoliko su podaci karakteristični i za lokalnu zajednicu za koju se sastavlja profil. razlikuju se u zavisnosti da li se prikupljaju podaci o lokalnoj zajednici. ★ podaci za Srbiju (institucionalni. pod jednim krovom. ★ podaci o regionu kao celini. Tipovi i izvori podataka Da bi se sagledali svi aspekti važni za ekonomski razvoj. podaci koji se odnose na organizacioni i teritorijalni nivo. Podaci sa lokalnog nivoa / Izrada profila zajednice Profil zajednice može se definisati kao dokument koji je sastavljen tako da u okviru jedne celine. regionu.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 21 Analiza podataka prema teritorijalnom principu Podaci se prikupljaju sa različitih prostornih i organizacionih nivoa: ★ podaci o lokalnoj zajednici (najdublji nivo podataka. Kvalitativni podaci o profilu zajednice izneti su u vidu objašnjenja da bi se predstavile okolnosti koje vladaju u opštini/gradu. relacioni podaci). poželjno je koristiti podatake koji se odnose na region. standardi i trgovinski aranžmani). osnovni ekonomski pokazatelji). . Ukoliko ne može da se dođe do podataka na lokalnom nivou.

olakšice. Radna snaga • • • • • trenutna situacija. sektori najveći investitori i poreklo investicija javne finansije. koncerti) zabava i usluge . subvencije 5. Lokalni ekonomski razvoj u odnosu na region 6.projekcije migracije 3. proslave. Demografija • • • struktura stanovništva trendovi rasta . komunalna) zdravstvena i socijalna zaštita obrazovni kapaciteti 2. festivali. svečanosti. Privreda Jelena Bojović 1. objekti) troškovi poslovanja stimulacije.22 Sadržaj profila zajednice: Profil zajednice sastavljen je tako da obuhvati informacije iz ključnih oblasti koje se odnose na lokalnu ekonomiju i kvalitet života: • • • • • • • 4. Kvalitet života • • • • • objekti i mesta za rekreaciju sportski sadržaji ustanove kulture javne aktivnosti (manifestacije. posebnosti zajednice makroekonomija privredna struktura. javne ustanove mogućnosti za investiranje (lokacije. Osnovne karakteristike • • • • • • opšte informacije fizički prikaz geografskog položaja naselja. tradicija. Javni resursi • • • infrastruktura (saobraćajna. zone. klima lokalna vlast i administracija istorija. kultura karakteristike. struktura zaposlenost po sektorima 7. potencijalna radna snaga cena rada struktura radne snage. obrazovanje nezaposlenost.

ni jedan investitor. ★ Tržište potencijalnog investitora. uglavnom. kao i dobavljači. njena snaga i potencijal predstavljaće i snagu regiona u kome se nalazi. iz Bujanovca. ★ Evropska unija podržava regionalizaciju: ekonomski programi i projekti koje finansira Evropska komisija pretežno su regionalnog karaktera. zato što u opštini nema radne snage. da bi jedna lokalna samouprava bolje predstavila svoje potencijale. tačnije za 40% njihovih proizvoda kupci su u radijusu od 100km. u regionu. i kada je potreban podatak da bi se privukli investitori. ★ Ove informacije su posebno značajne za male opštine. a većina statističkih podataka redovno se ažurira u Republičkom zavodu za statistiku. Po istraživanju iz 2007. i pokažu da se radna snaga nalazi u radijusu od pedeset kilometara. ne više od pet dana godišnje. organizacije izvan lokalne administracije) • Republički zavod za statistiku • Nacionalna služba za zapošljavanje • Republički hidrometeorološki zavod • Narodna banka Srbije • Agencija za privredne registre • regionalne privredne komore • ostale regionalne ustanove U većini opština u Srbiji. a zatim i u široj zajednici. podaci o profilu zajednice mogu olakšati privlačenje investicija i pripremu projektnih aplikacija. ili proces planiranja. U Agenciji za privredne registre danas postoje brojni podaci. Stoga.odeljenja • istraživanja ★ Spoljni izvori (agencije. neće doći u ovu industrijsku zonu. nego su. pre svega. 17 Istrašivanje o mišljenju poslovnog sektora. u odeljenjima za privredu. a EKONOMIJA mora biti u središtu međuopštinske saradnje. Međutim. ako su redovno ažurirani i na jednom mestu prikupljeni. gube se dani dok se ne uspostavi kontakt sa svima. U svakom promotivnom dokumentu Pećinci moraju da iznose podatke iz regiona (što obuhvata i grad Beograd). na primer. a za njegovo ažuriranje. Za izradu ovakvog sveobuhvatnog profila zajednice potrebno je nekoliko nedelja. Podaci o regionu kao celini ★ Privrednici u Srbiji najveći deo poslovanja obavljaju u regionu. godinama su prikupljane informacije o privredi. ne nalaze se samo u opštini u kojoj se posluje. februar 2007. Međutim. ima približno trideset hiljada stanovnika i industrijsku zonu od hiljadu hektara na kojoj je moguće zaposliti i do sto hiljada ljudi. pa se preduzetniku koji posluje u Subotici može isplatiti da nabavlja materijal. na primer. Zbog toga. Cela Srbija je relativno malo i dostupno tržište. informacije se nalaze u različitim institucijama. USAID-MEGA program . godine17 na uzorku od trista pet privrednih subjekata. lokalna privreda posluje. u regionu. Opština Pećinci. posmatrajući samo podatke za Pećince.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 23 Izvori informacija o profilu zajednice: ★ Sopstveni izvori • lokalna administracija .

cena rada. troškovi poslovanja). mogu da pomognu ili da odmognu u toku sprovođenja ekonomskog programa. prekogranična saradnja. struktura radne snage. ★ radna snaga (potencijalna radna snaga. javne finansije. trendovi rasta. ★ bilateralne i multilateralne sporazume. obrazovanje). javne ustanove. planiranje) imaju prednost zato što se baziraju na razmeni iskustava i najboljih praksi. ★ privreda (privredna struktura. Dodatne informacije koje su potrebne: ★ Podaci o institucijama koje utiču na ekonomski razvoj . sektori. informacije o državnim institucijama. Pre svega. ★ kreiranje podsticajnih mera i olakšica. ★ Zajednički regionalni projekti (tradicionalni. uz osnovne statističke podatke. nevladine organizacije. struktura radne snage. ili iz regiona. trendovi). ★ obuku kadrova. ★ osnivanje agencija i fondova. ★ radna snaga (potencijalna radna snaga. cena rada. javne finansije. prikaz geografskog položaja Srbije u Evropi). makroekonomija. evropski regioni. Jelena Bojović ★ zakone i regulativu u vezi sa lokalnim ekonomskim razvojem.Institucije države koje su povezane sa lokalnim ekonomskim razvojem. inovativni. mogućnosti za investiranje. ★ demografija (struktura stanovništva. ★ odobrenja i preporuke. njihovim nadležnostima. bilateralni. ★ raspolaganje državnim fondovima. Vrste podataka koji su potrebni: ★ osnovne karakteristike regiona (opšte informacije. ★ razvoj nacionalnih strategija. agencije i fondovi). oblastima koje zakonski uređuju. makroekonomija. multilateralni. Država i njene institucije utiču na atraktivnost zemlje za privredne aktivnosti i opštu sliku zajednice kroz: . Stoga su za planiranje razvoja. otvaraju velike mogućnosti za ekonomsku saradnju. solidarnost. ★ demografija (struktura stanovništva. sektori. ★ privreda (privredna struktura.24 ★ Primeri međuopštinske. uvodi se više objašnjenja. razmena programa. projekcije). Tipovi statističkih podataka koji su potrebni: ★ osnovne karakteristike (opšte informacije. međugradske i međuregionalne povezanosti: bratimljenje gradova. Podaci za Srbiju Podaci sa ovog nivoa nešto su drugačiji od podataka sa lokalnog nivoa. prikaz geografskog položaja). troškovi poslovanja). Aktivnosti na nivou države čvrsto su povezane sa lokalnim ekonomskim razvojem. obrazovanje). značajne za lokalnu zajednicu (Institucije: ministarstva.

Lihtenštajn.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 25 ★ Zakoni i podzakonski akti . integralni su deo ekonomskog razvoja. • • • • • • • MINISTARSTVA Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ministarstvo finansija Ministarstvo poljoprivrede Ministarstvo za rad i socijalnu politiku Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Ministarstvo za nacionalni investicioni plan (NIP) INSTITUCIJE. Bez njenog poznavanja nemoguće je baviti se ekonomskim razvojem. Švajcarska – ukupno dvanaest miliona potrošača). AGENCIJE. Trgovinski sporazum sa EU (petsto miliona stanovnika). Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA (Island. gradova i grada Beograda Zakon o inovacionoj delatnosti Zakon o budžetu Republike Srbije Zakon o Fondu za razvoj Republike Srbije Zakon o izmenama i dopunama zakona o garancijskom fondu Zakon o javnom dugu Zakon o privrednim društvima Zakon o porezu na dodatu vrednost Zakon o registraciji privrednih subjekata Zakon o agenciji za privredne registre Zakon o javnim prihodima i rashodima Zakon o javnim nabavkama Zakon o budžetskom sistemu Zakon o koncesijama ★ Odluke. FONDOVI I ORGANIZACIJE Stalna konferencija gradova i opština Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj Američka privredna komora (AmCham) Razvojne agencije Udruženje industrijalaca Savet stranih investitora (FIC) Udruženje preduzetnika Udruženje poslodavaca Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća Agencija za privatizaciju Uprava za javne nabavke Nacionalna služba za zapošljavanje Fond za razvoj Republički garancijski fond Privredna komora Srbije • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • . Sporazum o Slobodnoj trgovini sa Turskom (sedamdeset miliona stanovnika).bescarinski pristup tržištu od trideset miliona potrošača. Norveška.Raspolaganje zemljištem. Opšti sistem preferencijala u trgovini sa SAD (trista milona stanovnika). finansiranje lokalnih samouprava i drugi procesi. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Belorusijom (deset miliona potrošača).Posebno su značajni ugovori o slobodnoj trgovini i trgovinski sporazumi koje Srbija ima sa zemljama iz okruženja i iz sveta: Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama jugoistočne Evrope (CEFTA) . upravljanje imovinom. Zakoni u vezi sa lokalnim ekonomskim razvojem: Zakon o lokalnoj samoupravi Zakon o finansiranju lokalne samouprave Zakon o planiranju i izgradnji Zakon o privatizaciji Zakon o raspodeli transfernih sredstava iz republičkog budžeta i učešću opština. a definisani su regulativom na nacionalnom nivou. bilateralni i multilateralni sporazumi . Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom (Srbija je jedina zemlja pored članica Zajednice nezavisnih država koja ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom) – bescarinski pristup tržištu od sto pedeset miliona potrošača.

s kim se poredi. bilateralni i multilateralni sporazumi zemalja Evrope. Stoga je potrebno poznavati zakonsku regulativu. da bi se znalo koje su države konkurentne sa Srbijom. Informacije i podaci potrebni su. Vrste podataka koji su potrebni: ★ osnovne karakteristike zemalja Evropske unije . Zemlja Srbija Bugarska Hrvatska Rumunija Slovenija Porez na zarade 12% 12%-24% 15%-45% 16% 19% Napomena: tabela preuzeta iz „Doing Business in Serbia 2007“. iz Evrope. . SIEPA Znajući čime raspolaže. a pre svega iz svog najbližeg okruženja. standarde i principe koji važe u Evropskoj uniji. obrazovanje. projekcije). geografski položaj. Standardizacija procesa proizvodnje i usluga je neophodnost. Na primer.prednosti se ističu. od koga zavisi. sektori. olakšce i subvencije). Privreda Srbije posluje sa privrednicima iz celog sveta. mogućnost za investiranje. trendovi rasta.akcenat na zemljama iz neposrednog okruženja. ★ demografija (broj i struktura stanovništva. makroekonomija. ★ radna snaga (potencijalna radna snaga. i šta su u današnje vreme pretpostavke uspešnog razvoja. struktura radne snage. pre svega. cena rada.26 Jelena Bojović Podaci za Evropu Srbija treba da uči od drugih država Evrope i mora svoje principe i sistem da usaglašava sa principima i sistemom Evropske unije. ★ privreda (privredna struktura. može se pronaći podatak da je porez na zarade u Srbiji najniži u odnosu na zemlje iz okruženja (što je jedna od prednosti Srbije u odnosu na konkurente). znanje stranih jezika). troškovi investiranja i poslovanja. država tek stiče potrebne uslove da započne proces ekonomskog razvoja. mane ispraviljaju. poređenja). uvidom u zakonsku regulativu zemalja u okruženju. ★ odluke. Na osnovu tih podataka uočavaju se prednosti i mane . sličnih ekonomskih karakteristika (opšte informacije.

ili „interesne grupe”. pravo uključivanje podrazumeva da se saslušaju i drugi. sprovođenje i organizaciju procesa. ili pojedince.27 DrUGI kOrak Uključivanje važnih učesnika Stejkholderi (važni učesnici/interesne grupe) olakšavaju proces Uključivanje stejkohldera znači podršku procesu Važni učesnici su neophodni za proces. zato što će proces uticati i na njih. već samo legitimizuje svoje odluke. predstavlja posrbljen engleski termin „stakeholders”. znaju više od drugih. u aktivnostima učestvuju i mnoge druge organizacije. ili određenim oblastima. pak. Dakle. Na prezentaciji idejnog projekta autor ne uključuje slušaoce. Ovakav pristup izgleda lakši. ali ne i suština. Takav pristup planiranju obezbedio je i punu podršku privrede sprovođenju plana i projekata koji su iz njega proistekli (jedan od projekata „Zona unapređenog poslovanja” uspostavljen je kroz zajedničko finansiranje privatnog i javnog sektora). ili. ali je potrebno poznavati i njihov interes da bi se znalo zbog čega u njemu učestvuju U ovom poslu su potrebni saveznici. Izraz koji se često čuje „stejkholderi”. a samim tim utiču i na smanjenje korupcije. zato što su potrebni u sprovođenju određenih aktivnosti (bilo kao ljudski. Autor projekta pokušava da ubedi auditorijum zašto je projekat koristan i značajan za njih i da opravda troškove. Finansijska podrška može da bude obezbeđena od početka ukoliko su finansijeri uključeni u osmišljavanje projekta i definisanje projektnog zadatka. Drugi učesnici u procesu obezbeđuju transparentnost u odlučivanju i smanjuju mogućnost donošenja subjektivnih odluka. Osim nosilaca procesa. Mali broj predstavnika nije dovoljan – mora se osigurati široko učešće Mnogima se čini da je dovoljno pozvati samo predstavnike privredne komore čime se osigurava učešće preduzetnika u odlučivanju. Šta treba znati o uključivanju važnih učesnika u proces ekonomskog razvoja Uključivanje obezbeđuje podršku. Treba se potruditi da se u projekat uključi što više predstavnika . ali na taj način. Grad Loznica je uključio dvadesetak preduzetnika u proces strateškog planiranja. a prevodi se kao „važni učesnici”. Zbog nemogućnosti da se adekvatno prevede sa engleskog jezika. U svakom procesu postoje osobe koje su njegovi nosioci i zaduženi su za osmišljavanje. institucije i pojedinci – važni učesnici. a jedan od viđenijih bio je i predsednik Komisije za strateško planiranje. Samostalan rad na projektu podrazumeva i prezentaciju projekta pred njegovim finansijerima. zadovoljena je samo formalna strana. ili finansijski resur) i zato što će efekti bez njih biti manje vidljivi. Oni su „važni učesnici“ zato što o nekim delovima procesa. tim odlukama svesno favorizuju određene grupe. Javno predstavljanje nije dovoljno za proces koji zahteva učešće Učešće nije samo predstavljanje. Važni učesnici su potrebni za kontrolu procesa Pojednici ponekad čine ishitrene odluke bez uvida u posledice takvih odluka. potrebno je dati objašnjenje ko su važni učesnici i zašto se tako nazivaju. smatrajući da je samo učešće u predstavljanju projekta vid saglasnosti druge strane.

upravljanje. Širok je raspon veština koje su potrebne za lokalni ekonomski razvoj Da bi se proces odvijao u kontinuitetu potrebno je koristiti različite veštine: pojedine su. ali je potrebno da se na njih odgovori. Uključivanje podrazumeva zajednički interes Činjenica da važni učesnici žele da se uključe u proces. Takođe. informatičari. Međutim. Na taj način. što podrazumeva kvalitetnu infrastrukturu i Da bi se uključili. uključiti u proces. Pojedinac zasigurno nema sva potrebna znanja i veštine. Javni sektor/lokalna samouprava imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju povoljnih uslova poslovanja. stiču se saveznici za naredni projekat. učesnici moraju da znaju zašto se uključuju i kako da se uključe Najčešći razlog zašto pojedici odbijaju učešće u procesu. prezentovanje. „fine“ veštine. ali postoje i „tehničke“ veštine koje izvode stolari. učesnici čiji su predlozi prihvaćeni. Uključivanjem drugih. sve veštine su „na stolu“. Ne moraju svi privrednici da budu članovi komisija . važni učesnici se mogu lakše. i obostranu korist. moleri.28 privrednog života. a priori. na primer. neki se mogu pitati za mišljenje. a korist od lokalnog ekonomskog razvoja ima cela zajednica. i na odgovarajući način. Ko su važni učesnici u lokalnom ekonomskom razvoju – koga uključiti Najšira podela važnih učesnika 1) Javni sektor 2) Privatni sektor 3) Civilni sektor Ekonomski prosperitet i kvalitet života zajednički kreiraju javni sektor i privreda. treba obrazložiti zašto. takozvane. Prepoznavanjem njihovih interesa. ne znači. ali treba voditi računa na koji način. kao što su pregovaranje. Jelena Bojović svoje uloge u njemu. U procesu koji uključuje i druge učesnike mora se iskoristiti bar jedna ideja koja dolazi sa njihove strane. Pre nego što se uključe u proces vrlo je važno razumeti njihove motive.na primer. dok se drugi mogu pozivati da učestvuju na okruglom stolu. definisati njihovu ulogu u procesu i trajanje angažmana. ukoliko pojedine ideje nisu prihvaćene. jeste nepoznavanje suštine procesa i . građevinski inženjeri. Jedan od ključnih saveta odnosi se na važne učesnike kojima treba jasno predstaviti proces. na kraju moraju biti obavešteni da su njihove ideje realizovane tokom procesa. Uključivanje podrazumeva i komunikaciju koja mora biti dvosmerna Ne moraju sve ponuđene ideje da se iskoriste.

ili oni koji mogu svojim odlukama uticati na nečiji život. u donošenju novih predloga zakona i u lobiranju. skupštinskih odbora) • predstavnici lokalnih vlasti (gradonačelnik. i druge) 3) Nevladine organizacije • • • nevladine organizacije koje se bave privredom. razmatranju nacionalne strategije. regionalnih i republičkih agencija (agencija za razvoj opštine. finansije. poseduju znanja i iskustava koja mogu biti od koristi. rukovođenju projektima. monitoring. NSZ. Telekom.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 29 usluge po najpovoljnijim cenama. Važni učesnici u Srbiji 1) Privreda • Privredna komora Srbije i regionalne komore. važni učesnici su svi oni čija je podrška potrebna. i drugi) Njihova uloga ogleda se. Direkcija za puteve. Za privredu to znači: niži troškovi poslovanja. osobe sa posebnim potrebama. . U suštini. Srbija gas. saradnji sa državnim institucijama i donatorima. javno komunalno preduzeće) • predstavnici lokalnih. Katastar) • predstavnici okruga • predstavnici lokalnih javnih preduzeća (direkcija za izgradnju.preduzeća. • udruženja preduzetnika. zapošljavanjem organizacije koje se bave lobiranjem organizacije koje predstavljaju određene interesne grupe (nacionalne manjine. VIP. ili prednosti privrednog okruženja u kojem posluju. podršci pojedincima i određenim interesnim grupama. finansiraju određene projekte. pre svega. • poljoprivredne zadruge. članovi veća i skupštine) • predstavnici jedinica uprave (odeljenje za privredu. veća ulaganja javnog sektora u infrastrukturu i usluge. Veći profit preduzeća i veći broj zaposlenih znači veće nadoknade od poreza koji se slivaju u budžet. rast potražnje za njihovim proizvodima i povećanje broja zaposlenih. regionalne razvojne agencije. zapošljavaju lokalno stanovništvo i plaćaju poreze. posebno određeni sektori: finansijski sektor i predstavnici najrazvijenijeg privrednog sektora u opštini Preduzetnici se uključuju zato što najbolje znaju koji su nedostaci. vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja. a. SIEPA. oni mogu da ukažu na potrebe poslovnog sektora na lokalnom nivou. 2) Javne institucije i organizacije • predstavnici republičkih vlasti (predstavnici ministarstava. konkurentnost na tržištu. • predstavnici klasterskih udruženja. • individulani privredni subjekti . urbanizam) • predstavnici republičkih javnih preduzeća (Elektrodistribucija. poljoprivrednici. uključuju se u promotivne aktivnosti. preduzetnici. pre svega. organizaciji skupova i okruglih stolova u cilju razmene iskustva. učestvuju zajedno na sajmovima. što vodi boljem kvalitetu života svih stanovnika lokalne zajednice.

. pre svega.projekti ne moraju da budu autonomni. u pojedinim opštinama. Mediji omogućavaju: veću informisanost svih građana. dok će o samoj funkciji komisije biti reči u narednim poglavljima (Korak 4). Članovi privrednog saveta su. realizaciju projekta . pre svega. Pojedine inicijative kancelarija za lokalni ekonomski razvoj realizuju se uz pomoć privredne komore i uz podršku medijskih kuća (oglašavanje zemljišta i poslovnog prostora). 5) Obrazovne i naučne institucije • • • osnovne i srednje škole. više i visokoškolske ustanove (lokalne. bez obzira na političke promene. Privredni savet je stalno telo koje učestvuje u praćenju sprovođenja strateških planova. instituti za istraživanje i razvoj. a značajne su i za praćenje i kontrolu projekata. regionalne. privredne komore. rađeno je uz pomoć udruženja preduzetnika. učestvuju u vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja.30 4) Mediji • elektronski mediji (javni medijski servisi. a kao kontrolu najbolje je angažovati osobe koje nisu nosioci projekata. omogućavaju razmenu iskustva. privrednici i udruženja. Učešćem političkih organizacija omogućava se održivost projekata i ideja. nude znanje. Rezultati se moraju proveravati. finansijski i ljudski resursi mogu da dolaze sa svih strana. naučnih institucija i agencija: • praćenje sprovođenja i ažuriranja planova i programa. • Naučne institucije. Jelena Bojović Kako ih uključiti? Postoji više načina da se značajne institucije. važni su u kontroli procesa i obezbeđuju transparentnost. a svi zainteresovani mogu da doprinesu boljoj i uspešnijoj realizaciji projekata i programa. Političke organizacije učestvuju u vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja. republičke) Mediji su ujedno i važni učesnici i medijum za uključivanje još većeg broja aktera.primer uključivanja važnih učesnika u proces planiranja razvoja jeste formiranje komisije za strateško planiranje. a neophodni su učesnici u projektima koji imaju za cilj unapređenje ljudskih resursa. privatne medijske kuće) • pisani mediji/novinske agencije (lokalne. ili regionalne). U prilogu je dat primer Komisije koja je u Inđiji učestvovala u procesu strateškog planiranja. ili unapređenje tehnologije. 6) Političke organizacije • • predstavnici političkih partija na vlasti predstavnici opozicije Istraživanje među privrednicima. organizacije i sve zainteresovane strane uključe u: • proces strateškog planiranja .

Privredni savet Komunikacija sa privredom može biti i neformalna. ali jedan od dobrih mehanizama stalne komunikacije i održavanja kontinuiteta u radu na privrednom okruženju jeste osnivanje privrednog saveta. Opštine sve češće osnivaju privredni savet. razvoj infrastrukture. . Gas-Teh. a sa druge strane imaju savetodavni karakter u opštinskim organima u vezi pitanja koje uvodi lokalna samouprava (visina nameta na privredu. Direkcija za puteve. Marko IN. predstavnik Italijanske industrijske zone. program podrške privredi. Plamen. Katastar) NVO i donatori (CRDA) mediji predstavnici poljoprivrede ( ZZ Gradina. unapređenje rada uprave i slično). dekani) republička javna preduzeća (Elektrodistribucija. savetu investitora. Veritas d.o. Poljoprivrednici.o. U izvesnom smislu oni su zaduženi da nadgledaju primenu strateškog plana. Monus Beograd. Srbija gas. direktor filijale MEBA – CA Group AD. U najvećem broju slučajeva privredni saveti se osnivaju na inicijativu donatorskih programa. Letač.o. da bi učestvovali u procesu strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja. Metal rad. Tehnoexport d. Različiti su nazivi ovih saveta i načina na koji se osnivaju. OZZ Srem. Sva ta tela su savetodavnog karaktera i njihova osnovna uloga ogleda se u pružanju mogućnosti privrednicima da utiču na politiku lokalne samouprave u vezi sa ekonomskim razvojem. Brojni su primeri saveta u Sjedinjenim Američkim Državama i već postoji tradicija njihovog učešća u razvoju politike na lokalnom nivou. bez obzira da li se radi o savetu za ekonomski razvoj. ili privrednom savetu. ZZ Beška. direktor filijale Vojvođanske banke) Primer uključivanja . njihove funkcije su slične. a njihov rad se nastavlja i nakon usvajanja strateškog plana. Esca Food Solution.o. Rick Eis. M&B Trans Novi Slankamen. međutim. Gumil junior. MNG Plastik Gogić. ZZ Maradik ) predstavnici privrede (predstavnici sindikata. savetu preduzetnika. Privredni saveti imaju na raspolaganju i finansijska sredstva i direktno utiču na sprovođenje ekonomskih projekata koji doprinose poboljšanju poslovne klime. AD Žitosrem.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 31 ČLANOVI KOMISIJE ZA SRATEŠKO PLANIRANJE U INĐIJI • • • • • • • • • • • • • • • • • • predsednik Opštine Inđija zamenik predsednika Opštine Inđija predsednik Skupštine opštine Inđija načelnik opštinske uprave načelnik Odeljenja za urbanizam članovi Opštinskog veća predstavnici Odeljenja za privredu Odeljenje za finansije direktori javnih preduzeća predstavnik Turističke organizacije Opštine Inđija načelnik Sremskog okruga šef ispostave Nacionalne službe za zapošljavanje predstavnici obrazovnog sektora (direktori škola. savetu za razvoj. ZZ Slankamenka. Banca Intesa. Telekom.

pre svega zbog velikog nepoverenja preduzetnika u ishod ovakvog angažovanja. uništava se originalan koncept i ideja privrednog saveta. . pre svega. najpre.32 Međutim. Zašto želi da ih uključi u svoj rad? 2. ukoliko je predviđeno osnivanje privrednog saveta. vrlo je važno da rukovodstvo opštine pažljivo pristupi ovoj inicijativi. ili više preduzetnika (u zavisnosti od „značaja” stranke). lokalna samouprava treba. Jelena Bojović Dakle. Na koji način se privredni saveti mogu uključiti u rad lokalne samouprave? Šta će biti njihova uloga? Tek kad lokalna samouprava odgovori na ova tri pitanja može da počne sa regrutacijom ukoliko proceni da će privredni savet imati pravu funkciju. Zašto bi privredni saveti hteli da učestvuju u njihovom radu? Kakve koristi imaju od toga? 3. Na ovaj način. koji. treba da bude živ mehanizam učešća privrede u definisanju lokalne politike u oblasti ekonomskog razvoja. da odgovori na sledeća pitanja: 1. Nije retkost da su privredni saveti u Srbiji još jedna politička formacija u kojoj svaka politička stranka iz vladajuće koalicije u opštini delegira po jednog. da ih predstavlja u privrednom savetu. zbog nedostatka tradicije u osnivanju i radu privrednih saveta u Srbiji.

najvažnija funkcija odeljenja za privredu istrgnuta je iz ruku lokalne samouprave. vrlo važna. ili kao posebno odeljenje za ekonomski razvoj (u opštinama). korišćenje i uređenje poljoprivrednog zemljišta. nudi opštinama partnerima model institucionalnog organizovanja . to nije bio slučaj. Tek početkom 2006. Objedinjavanjem funkcije registracije privrednih subjekata. da sprovode Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji se odnosi na zaštitu. Odeljenja za privredu. do nedavno. Službenici ovih odeljenja bavili su se. Bilo je primera da se ad hoc organizuju timovi koji će raditi na privlačenju investicija. Iskustvo razvijenih evropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država pokazuju da je za lokalni ekonomski razvoj. U pomenutim državama. sprovoditi programe razvoja. u većini opština. a na osnovu iskustava gradova u Sjedinjenim Američkim Državama i državama zapadne Evrope. a osniva se kao uprava za ekonomski razvoj (u gradovima). Zaposleni u odeljenjima za privredu ostali su da ažuriraju podatke o pripremama i realizaciji prolećne i jesenje setve i uspešne žetve. kroz Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. otvaranju novih radnih mesta i privlačenju investicija. Šta je Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj? Opštinska kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER). postoji odeljenje koje se isključivo bavi pitanjem lokalnog ekonomskog razvoja. Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj predstavlja resurs za opštine koje žele da pokrenu privredu u svojim sredinama. Pored toga. osim stimulativnih zakona. ali ni jedna organizaciona celina u okviru lokalne uprave nije se bavila ekonomskim razvojem. učestvovati u stvaranju strategije lokalnog ekonomskog razvoja. kao i da vode upravni postupak radi utvrđivanja visine naknade za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta. Kancelarija je deo lokalne administracije.33 TreĆI kOrak Unapređenje institucionalnog kapaciteta Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su deo opštinske uprave Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj pružaju podršku postojećoj privredi i privlače nove investitore Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su razvojna odeljenja i ne rešavaju pojedinačne slučajeve Rad kancelarije za lokalni ekonomski razvoj je dugoročan Do 2005. Na ovaj način. pre svega. preteča današnjih kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. U Srbiji. Jedan od preduslova lokalnog ekonomskog razvoja jeste postojanje timova koji će koordinisati programima i projektima ekonomskog razvoja.kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. a nisu dovoljno upoznate sa konceptom lokalnog ekonomskog razvoja. zaostavština su starog sitema organizacije uprave. ekonomskom statistikom i registrom privrednih društava i preduzetnika. ostvarivati komunikaciju sa privredom i koordinisati saradnju između institucija i organizacija na lokalnom i nacionalnom nivou. Agencija za privredne registre Republike Srbije preuzela je ovu ulogu. privredna odeljenja . predstavlja instrument za stvaranje okruženja koje pogoduje privređivanju. i dobro organizovana lokalna samouprava. opštine/gradovi u Srbiji nisu se institucionalno bavili razvojem privrede i ambijentom za privređivanje. godine. Američka agencija za međunarodni razvoj.

ili kao deo kabineta gradonačelnika. nekog drugog srodnog odeljenja. pokrajinskim i opštinskim organima. Njihov posao. Jelena Bojović Za razliku od odeljenja za privredu. nadležnim državnim. zapravo gubljenja funkcija. U ovim slučajevima aktivnosti koje se odnose na privredu su slične gore pomenutim a organizaciona celina koja ih sprovodi je Odsek za privredu u okviru ovih odeljenja. investitorima. preduzetnicima i javnim preduzećima iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja. 2009. optimalan broj zaposlenih u kancelariji kreće se između troje i desetoro. Organizuju i učestvuju u pripremi marketinško-promotivnih materijala.34 danas vode poslove vezane za erozivna područja i njihovu zaštitu. i to im je primarna karakteristika. Ovakvom organizacionom strukturom dolazi do gašenja razvojnih funkcija odeljenja za privredu. Zaposleni u kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj „. trezor i privredu19.. Međutim. izdaju saglasnost i vodoprivredne dozvole za objekte lokalnog značaja. Organizuju i učestvuju u kontaktima pružanja podrške i informacija zainteresovanim investitorima i preduzetnicima iz domena ulaganja i otvaranja preduzeća. Kao posledica ovih promena. kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su razvojna odeljenja. javnim bunarima i česmama.“poslovnih informacija” od značaja za lokalni ekonomski razvoj.18 Još češći efekat ovih promena tj. kao i obavljaju drugih poslova po nalogu načelnika odeljenja. proceni štete nastale od elementarnih nepogoda i poslova vezanih za protivgradnu zaštitu. gubljenja funkcija.. finansije. 2009. finansije. jeste pripajanje odeljenja za privredu drugim odeljenjima i stvaranje hibridnih Odeljenja za buđet. često se javlja pripajanje odeljenja za privredu drugim odeljenjima i stvaranje hibridnih odeljenja za budžet. takođe. a organizaciona celina koja ih sprovodi je odsek za privredu. Aktivnosti koje se odnose na privredu u ovim odeljenjima slične su navedenim slučajevima.20 Postoje primeri u Srbiji gde su ovakve kancelarije osnivane u okviru odeljenja za privredu. sprovode Zakon o vodama u vezi načina korišćenja i upravljanja izvorima. institucijama. itd 20 Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi Subotice. ili odeljenja za društvene delatnosti i privredu. . Predlažu i daju mišljenja o potrebnim merama za efikasan i uspešan razvoj aktivnosti iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja”. pokazalo se da su kancelarije kao samostalna odeljenja u okviru uprave najfunkcionalnija. Ovakvom organizacionom strukturom nemoguće je ne izbeći zatiranje razvojnih funkcija odeljenja za privredu.organizuju i ostvaruju saradnju sa domaćim i međunarodnim organizacijama. agencijama. i u zavisnosti od broja stanovnika opštine/grada i broja privrednih subjekata. 19 Arilje. Organizuju i učestvuju u stvaranju baze podataka. utvrđuju vodoprivredne uslove. 18 Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi opštine Gornji Milanovac. Organizuju poslove na praćenju realizacije strategije ekonomskog razvoja opštine i učestvuje u koncipiranju i razvoju projekata iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja. informativnih kampanja i promocija i predstavljanja poslovnih koncepata i potencijala opštine za strana ulaganja. trezor i privredu19 ili Odeljenja za društvene delatnosti i privredu. Gornji Milanovac. sastoji se u pripremi opštih uslova iskorišćavanja i održavanja seoskih vodovoda i donošenju rešenja o priključenju na izgrađene seoske vodovode.

novembar 2009. bila što veća. The Urban Institute izrada i redovno ažuriranje promotivnih materijala (brošure. opštine i gradovi MEGA programa. u tom slučaju kancelarija za lokalni ekonomski razvoj nije ni potrebna. zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj moraju da obavljaju mnogo drugih funkcija da bi njihova efikasnost.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji Opština/grad Broj zaposlenih u KLER-u 7 5 2 8 7 8 16 5 3 2 7 23 1 2 5 7 21 35 Opština/grad Broj zaposlenih u KLER-u 6 8 2 5 5 3 3 2 2 1 4 2 2 3 2 3 Novi Sad Niš Novi Beograd Kragujevac Leskovac Subotica Zrenjanin Kruševac Pančevo Šabac Kraljevo Čačak Smederevo Sombor Valjevo Vranje Loznica Novi Pazar Sremska Mitrovica Užice Zaječar Pirot Paraćin Vršac Inđija Prokuplje Bujanovac Prijepolje Preševo Pećinci Arilje Medveđa Ako zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj na pitanje preduzetnika da li ima informaciju o raspoloživoj radnoj snazi u opštini odgovora: „Pogledajte na vebsajtu Nacionalne službe zapošljavanja”. osobe koje su za njih „zadužene”. investitorima i privrednicima. i pomoć koju pružaju. tako i na republičkom nivou. baneri i posteri. • • 21 Analiza KLER-a. Samo se treba zapitati da li bi službenik banke na isto pitanje klijenta odgovorio: „Imate na našoj internet stranici”. opštinama i regionima u zemlji i inostranstvu . pruža im sve potrebne informacije i olakšava kontakt sa svim institucijama kako na lokalnom. prospekti. CD materijali. elektronski bilten) distribucija promotivnih materijala ciljanim grupama: ambasadama. posetiocima i izlagačima na sajmovima i konferencijama. internet prezentacija. Svaki zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj ima grupu preduzetnika o kojima „vodi računa”. trgovinskim odeljenjima stranih ambasada u zemlji. Način rada zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj i njihov odnos prema klijentima (u ovom slučaju privrednicima) mora da bude istovetan kao u privatnom sektoru. Osnovne funkcije kancelarije/odeljenja za lokalni ekonomski razvoj ★ Marketing Broj zaposlenih u KLER u opštinama u Srbiji Funkcije opštinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj osnivaju se sa idejom da privrednici imaju svoje savetnike u okviru opštinskih uprava. ili bi ponudio odgovor? Da bi kancelarije bile pravi servis privredi. privrednim komorama i poslovnim udruženjima u inostranstvu.

36 • • • • organizovanje promotivnih manifestacija – sajmovi. proizašlih iz plana za strateški razvoj i izveštavanje o procesu. ili olakšica za određene kategorije preduzetnika. razvijanje programa za obuku pojedinaca koji započinju vlastiti posao i za poslovna udruženja. • • ★ Kontakti sa investitorima • • • stalni kontakt sa domaćim i stranim investitorima. posete potencijalnim investitorima radi pregovora. procena mogućnosti za jačanje kapaciteta. organizovanje poseta i prodajnih prezentacija u vezi sa mogućnostima za ulaganje. . organizovanje anketa za poslovni sektor u cilju poboljšanja uslova poslovanja. nadgledanje tekućih projekata. upućivanje na donatorske programe i različite izvore finansiranja. • • • • ★ Podrška u finansiranju • održavanje kontakta sa bankama koje posluju u opštini sa ciljem da se obezbede finansijski podaci sa tržišta i pruže pravovremene i adekvatne informacije i savet predstavnicima lokalnih firmi. pružanje pomoći lokalnim preduzetnicima za registraciju. pomoć u promociji i povezivanju sa potencijalnim kupcima i dobavljačima. učešće na sajmovima i izložbama organizovanje promotivnih kampanja – oglašavanje i PR aktivnosti filantropske aktivnosti . • • ★ Pružanje potrebne podrške tokom procesa strateškog planiranja • • • sprovođenje procesa strateškog planiranja. ★ Kontakti sa poslovnom zajednicom i njeno direktno podržavanje • procena poslovnog okruženja . svečana otvaranja. zaključci i predlozi). konferencije.organizovanje i priprema kampanja o značaju novih ulaganja i promociji društveno odgovornog poslovanja prema lokalnoj zajednici i životnoj sredini • Jelena Bojović organizovanje obuke za mala i srednja preduzeća u sastavljaju predloga projekata i pripreme dokumentacije za podizanje kredita. promovisanje preduzetništva i privatno-javnih partnerstava. ili instrumenata za podršku privrednicima. svakodnevni kontakti sa komisijom za strateški razvoj.svakodnevni kontakti sa lokalnim privrednicima i preduzetnicima. praćenje aktivnosti i izveštavanje o rezultatima sastanaka komisije za strateški razvoj (pisani izveštaji. pružanje zakonske i tehničke podrške. davanje saveta i informacija. ili preregistraciju u saradnji sa Agencijom za privredne registre. obezbeđenje finansijske podrške. ili aplikacije za donaciju.

• pripremanje baze podataka o raspoloživoj radnoj snazi. privredna društva i civilni sektor predlaganje socijalnih programa i programa za zapošljavanje mladih u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje • . • definisanje podsticaja za osnivanje novih preduzeća i privlačenje direktnih stranih ulaganja pružanje saveta u oblasti regulative (pravilnici. upravljanje sprovođenjem razvojnih projekata. • pripremanje plana za obrazovanje i prekvalifikaciju u skladu sa potrebama investitora. • pripremanje i sprovođenje obrazovnih programa za instruktore i konsultante za razvoj lokalne ekonomije i preduzetništva u opštini. • komunikacija sa donatorskim organizacijama. stvaranje jednakih mogućnosti za žene i ugrožene grupe usklađivanje administrativnih i inspekcijskih procedura kao podrška ekonomskog razvoja pružanje mišljenja za usvajanje i sprovođenje lokalnih investicionih programa inicijative za pripremanje i modifikovanje urbanističkih planova. novim potrebama investitora za radnom snagom i programima za samozapošljavanje. lokalnim/ regionalnim institucijama zaduženim za ekonomski razvoj. obnavljanje uništenih objekata • • • • ★ Redovno održavanje i unapređenje veze sa drugim lokalnim samoupravama i institucijama centralnih vlasti koje su zadužene za lokalni ekonomski razvoj • • saradnja sa republičkim telima i institucijama zaduženim za lokalni ekonomski razvoj saradnja sa privrednom komorom.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 37 • identifikovanje trenutnih finansijskih kapaciteta i preporučivanje najpovoljnijih finansijskih paketa korisnicima usluga kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. • • • istraživanje mogućnosti za prikupljanje sredstava potrebnih za razvojne programe. ★ Priprema i praćenje sprovođenja projekata ekonomskog razvoja • analiza uslova na tržištu i istraživanje mogućnosti za pokretanje razvojnih projekata.opštinski ogranak. • pružanje informacija nezaposlenima u vezi mogućnosti za pokretanje privatnog biznisa. ★ Savetodavna funkcija – gradonačelniku/ predsedniku opštine i skupštini • • • ★ Usavršavanje radne snage • saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje . • osnivanje centra za obuku. pripremanje preporuka o lokalnom mikro-finansiranju i garancijskim šemama. odluke i uputstva) pružanje informacija o merama za poboljšanje prihoda lokalne samouprave od privrede povećanje stope zaposlenosti i smanjenje siromaštva. uspostavljanje industrijskih i tehnoloških zona i poslovnih inkubatora. priprema predloga razvojnih projekata.

ustanove i druge organizacije koje vrše javnu službu. u okviru gradske/ opštinske uprave nije regulisana zakonom . ustanovi. Ono o čemu treba voditi računa pri definisanju pozicije kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u okviru gradske/opštinske uprave jeste činjenica da poslovi koje kancelarije obavljaju nisu “klasični” upravni poslovi (rešavanje u upravnim stvarima i donošenje upravnih akata). stav 1.38 • kreiranje i održavanje jedinstvenog informacionog sistema za statističke i druge podatke važne za biznis. u kojima je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj osnovana kao posebno pravno lice. organizacioni oblici se razlikuju u opštinama u Republici Srbiji. . u skladu sa zakonom i statutom. ekonomski razvoj i smanjenje nezaposlenosti u opštinama u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku. već razvojni i stručni poslovi. agenciji. Republičkim geodetskim zavodom i drugim telima i organizacijama saradnja sa drugim gradovima i opštinama. razmena primera dobre prakse i usaglašavanje razvojne politike svih opština Jelena Bojović Organizacioni oblici kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Organizacija. sve osnovane kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u opisu svojih nadležnosti imaju minimum 90% navedenih funkcija. i sledi pregled prednosti i nedostataka različitih modela kancelarija za lokalni ekonomski razvoj: • ★ Kreiranje i održavanje relevantnih baza podataka • • • • • • • • • 22 Član 7. a samim tim i mesto kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. Dakle. U skladu sa Zakonom22 poslovi lokalnog ekonomskog razvoja mogu da se obavljaju u javnom preduzeću. ili privrednom društvu i ta mogućnost je iskorišćena u nekim lokalnim samoupravama u Srbiji.” baza podataka dostupnih kadrova baza podataka lokalnih preduzeća i preduzetnika baza podataka novih domaćih i stranih investitora baza podataka kapaciteta za privatizaciju baza podataka dostupne opštinske imovine baza podataka zemljišta za potencijalne grinfild investicije baza podataka o potencijalnim braunfild lokacijama baza lokalnih dobavljača priprema i ažuriranje profila zajednice U Srbiji.ne postoji akt na republičkom nivou koji bi uredio načela organizacije lokalne samouprave (gradovi/ opštine sami donose odluke o organizaciji i sistematizaciji). Zakona o lokalnoj samoupravi kaže da “jedinica lokalne samouprave za ostvarivanje svojih prava i dužnosti i za zadovoljavanje potreba lokalnog stanovništva može osnovati preduzeća.

Kragujevac. Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj . Rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj/načelnik odeljenja. veliki broj kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u novim odlukama o organizaciji uprave. pre svega zbog neophodne verifikacije od strane skupštine opštine. prisustvuje Organizacija gradske uprave i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u Loznici . a pomenute izmene je neophodno verifikovati u lokalnoj skupštini. godine. širi je obim nadležnosti (preuzimanje nekih nadležnosti drugih odeljenja) i veća ovlašćenja u poslovima lokalnog ekonomskog razvoja. ovaj organizacioni oblik retko se koristi pri osnivanju kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. Zrenjanin). Dakle. godine u okviru uprave/lokalne administracije kao posebno odeljenje . pa je opštinsko rukovodstvo pribegavalo jednostavnijim rešenjima. ili kao deo kabineta gradonačelnika.lakša je komunikacija sa drugim odeljenjima jer nema subordinacije. dobile su status odeljenja (Loznica. kao deo drugog srodnog odeljenja. Nakon lokalnih izbora 2008.formira se odlukom načelnika opštinske uprave uz saglasnost predsednika opštine/gradonačelnika i zahteva izmenu pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 39 ★ Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj kao deo uprave Početak rada kancelarija za lokalni ekonomski razvoj datira od 2005.Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj ima izražen uticaj u poslovnoj zajednici . bilo je neophodno uspostaviti konsenzus sa svim koalicionim partnerima.odsek u okviru odeljenja za ekonomska i finansijska pitanja. Prednosti . Iako je najpogodniji.

u 90% slučajeva i dalje se oslanjaju na lokalnu samoupravu.Velika zavisnost od političkih uticaja. Nedostaci . Vranje). . Pomenute izmene nije neophodno verifikovati u skupštini opštine.Ovakva organizaciona celina nameće veći broj zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj nego što je neophodno. Nedostaci .godine 21 Zakon dozvoljava LS da osniva agencije za obavljanje “razvojnih. uvid u aktivnosti uprave u celini.o. 20 Prve agencije formirane su početkom 2009. pod imenom agencije. Subotica. telekomunikacija (. Odsek za lokalni ekonomski razvoj u okviru odeljenja za privredu: Formira se odlukom načelnika opštinske uprave uz saglasnost predsednika opštine/gradonačelnika i rukovodioca odeljenja/službe i zahteva izmenu pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Nedostaci. Osnovna prednost organizovanja kancelarije za lokalni ekonomski razvoj kao pravnog lica je veća autonomija. U praksi. a što se tiče finansiranja. ova mogućnost je nedovoljno realizovana.. podređenost i subordinacija u odnosu na druge organizacione jedinice u okviru lokalne administracije. Prve kancelarije pojavile su se u Inđjiji i Pećincima: u Pećincima je osnovano Privredno društvo d.o. čest je slučaj da kancelarije imaju veću autonomiju nego drugi odseci. što znači da su veće mogućnosti da se angažuju kvalifikovani i veće su mogućnosti za povećanje prihoda. lokalna poslovna zajednica i šira javnost je ne prepoznaju. slabo poznavanje funkcionisanja uprave.. saobraćaja. zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj podležu Zakonu o državnim službenicima i Zakonu o budžetu i nemaju mogućnost sticanja većih zarada.) kao i komunalne delatnosti”.” 22 “Delatnosti od opšteg interesa jesu delatnosti koje su kao takve određene u oblastima proizvodnje električne energije. veća kontrola od strane rukovodstva. stručnih i regulativnih poslova iz svoje nadležnosti. plate zaposlenih nisu mnogo veće. Jelena Bojović Organizaciona jedinica u okviru kabineta Gradonačelnici/predsednici opština koji su želeli da imaju snažniji uticaj i veću direktnu komunikaciju sa kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj najčešće su birali ovakav oblik organizacije. koje se zove Agencija za lokalni ekonomski razvoj. utapanje odseka u standarde ponašanja opštinske administracije i marginalizacija odseka.Hijerarhijska struktura otežava rad i sprečava efikasnu koordinaciju sa drugim delovima uprave i poslovnom zajednicom.Mogućnost uticaja na donošenja odluka. direktan kontakt sa gradonačelnikom. Iako su brojne mane ovakvog institucionalnog okvira.Bez obzira na poziciju u upravi. posebno u većim gradovima u kojima je velika administracija (Niš. Prednosti.40 svim sastancima uprave i dobro je informisan o svim aktivnostima drugih odeljenja. S obzirom da je deo uprave. to je najčešći organizacioni oblik kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (Kruševac. Novi Sad) Prednosti . u nekim slučajevima nisu deo uprave: ★ Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj kao posebno pravno lice U Srbiji su nedavno počele da se osnivaju kao posebna pravna lica. kancelarije za lokalni ekonomski razvoj čiji je osnivač opština.

nivou dostignutog razvoja i potrebama lokalnih zajednica. bolja vidljivost. uglavnom finansiraju iz cene usluge. saobraćaja. Privredno društvo za lokalni ekonomski razvoj. stručnih i regulativnih poslova iz svoje nadležnosti. na primer. osnovana je prema Zakonu o javnim agencijama iz 2005. godine. primer . telekomunikacija (. primećuju se još neki nedostataci: s obzirom da organizaciono nije deo opštinske uprave.) kao i komunalne delatnosti”. ne dozvoljava da se favorizuje samo jedan od pomenutih oblika organizacije. loša komunikacija sa ostalim organima. prepoznatljivost. velika razlika u organizacionoj strukturi. Nedostaci: profitna orijentacija može da utiče na promenu prioriteta i pretvori kancelariju u firmu za konsalting. Agencija za lokalni ekonomski razvoj u Leskovcu. Prednosti: visoka autonomija. (Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj neminovno se fokusira na finansijski isplatljivije usluge. iako se poslovi i dalje.) Javno preduzeće direkcija za lokalni ekonomski razvoj (nema primera u praksi). uticaj kancelarije za lokalni ekonomski razvoj na procese odlučivanja postaje marginalan. Odabrani model treba da poštuje specifičnost sredine u kojoj se razvija.godine 24 Zakon dozvoljava lokanoj samoupravi da osniva agencije za obavljanje “razvojnih. samostalno širenje aktivnosti i uspostavljanje prioriteta poslova. 26 Zakon omogućava da opština osnuje privredno društvo i poveri mu poslove iz svoje nadležnosti NAPOMENA: Iako je odeljenje za privredu optimalan oblik organizacije kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.osniva se na osnovu Zakona o privrednim društvima26 Prednosti: veća autonomija i prihodi. opasnost da poslovi lokalnog ekonomskog razvoja prestanu da se doživljavaju kao izvorna nadležnost. ... Nedostaci: slab uticaj na poslove uprave i na izmene sektorske politike i prakse na lokalnom nivou.” 25 “Delatnosti od opšteg interesa jesu delatnosti koje su kao takve određene u oblastima proizvodnje električne energije.24 Agencije se otvaraju za poslove koji ne zahtevaju stalan politički nadzor ukoliko mogu da ih uspešnije obavljaju nego organi uprave. Inđija . sticanje prihoda na tržištu. nedovoljna saradnja sa organima uprave. pažljivo sagledavajući prednosti i nedostatke svakog modela ponaosob. a preimenovanje uloge u centar za sticanje profita menja njene prioritete. nedovoljna saradnja sa organima uprave. Pećinci. Nedostaci: politizacija.Novi Beograd. nedovoljna kontrola nadležnosti i finansijskog poslovanja.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 41 Iz dosadašnjeg nevelikog iskustva23 u radu sa kancelarijama kao posebnim pravnim licima. osniva se se na osnovu Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa25 Prednosti: veća autonomija i bolja vidljivost. nedovoljna kontrola lokalne samouprave nad osnovnim funkcijama iz nadležnosti kancelarije. 23 Prve agencije su formirane početkom 2009.

Paraćin. Novi Pazar Užice. Inđija. priprema predloge i odluke za skupštinu. Sremska Mitrovica. sprovodi utvrđenu politiku lokalnog ekonomskog razvoja i predlaže mere za njeno unapređenje Raspoređuje zaduženja i nadzire njihovo izvršenje Neposredno izvršava najsloženije stručne poslove u unapređenju lokalnog ekonomskog razvoja. ostvaruje saradnju sa organizacionim jedinicama opštinske uprave. Sombor. Niš Opštine/ gradovi / Leskovac Novi Beograd. . 13 Prokuplje. Pančevo. Pećinci Preševo 2 Ukupno 0 1 3 1 Primer sistematizacije radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj ★ Rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Organizuje i rukovodi radom kancelarije. Arilje. Medveđa Novi Sad. u optimalnim uslovima treba da ima kancelariju za lokalni ekonomski razvoj sa petoro zaposlenih. broja privrednih subjekata. Smederevo. Vršac.42 Osnovni organizacioni modeli Opštine/ gradovi Odeljenje za LER Ukupno Jelena Bojović Loznica. postojanja privredne komore ili udruženja. regionalnom i republičkom nivou da bi se usaglašenim merama ostvario brži privredni razvoj opštine Odsek za LER • • Kabinet gradonačelnika Drugi organozacioni modeli Javno preduzeće Agencija za LER Privredno društvo Opštinski fond • • • • • Sistematizacija radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj Broj zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj kreće se od jednog zaposlenog. Valjevo. Zaječar. Kruševac. nadležnim ustanovama i institucijama na opštinskom. Vranje. daje mišljenje na akte kojima se utiče na politiku privlačenja investicija i unapređenja privrednog razvoja Koordinira procesom strateškog planiranja ekonomskog razvoja Učestvuje u donošenju prostornih i urbanističkih planova Priprema godišnje radne planove (akcioni plan) za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj Prati zakone i podzakonska akta u oblasti ekonomskog razvoja Prati privredni razvoj. učestvuje u izradi izveštaja i analiza sa ciljem podsticaja privrednog razvoja. Subotica. Kragujevac. Prosečna opština u Srbiji koja ima pedeset hiljada stanovnika i broj registrovanih privrednih subjekata oko dve hiljade. 27 Sistematizacija radnih mesta. Prijepolje. Pirot. predlagaže podsticajne mere za unapređenje lokalnog ekonomskog razvoja. Kraljevo. itd. Šabac. Zrenjanin. 12 Čačak. Bujanovac. 2008. (u Smederevu) do dvadeset i tri (u Čačku)27 i zavisi od veličine lokalne zajednice (broja stanovnika i površine).

u administrativnim poslovima vezanim za lokalnu samoupravu. uvodi nove smerove u srednje škole. fondovima. ministarstvima. komorama i dr. ministarstva. pomaže u pripremi aplikacija Pomaže privrednicima u pribavljanju dozvola i realizaciji drugih zahteva koje privrednici imaju prema lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima: pruža pomoć u uspostavljanju kontakta. i ostalih ekonomskih pokazatelja Učestvuje u izradi opštih i pojedinačnih akata od značaja za lokalne preduzetnike. • • • • • • • • • . komorom. sponzori i dr. vebsajt i bazu podataka koji se odnose na lokalnu privredu i sektor malih i srednjih preduzeća Prati zakone i podzakonska akta u oblasti ekonomskog razvoja Pruža administrativno-tehničku pomoć komisiji za lokalni ekonomski razvoj Priprema sajmove i biznis forume Učestvuje u pripremi lokacija za investitiore • • • • ★ Koordinator za ekonomski razvoj – podsticanje lokalne privrede (2 izvršioca) • Uspostavlja kontakt i saradnju preduzetnicima. konkursima za tehničku podršku i sl. posebno u domenu zadržavanja i podsticanja postojeće privrede Sprovodi analize lokalnih ljudskih resursa. udruženjima. priprema i realizuje projekte razvoja ljudskih resursa u skladu sa potrebama privrede (na primer. organizuje različite treninge i obuke. razvojnom agencijom bjektima od značaja za privredu nivou sa lokalnim privrednom i drugim suna lokalnom • • Uspostavlja kontakt i saradnju sa regionalnim i nacionalnim institucijama od značaja za razvoj privrede – agencijama. uspostavlja saradnju sa fakultetima) Pruža informacije privrednicima i preduzetnicima o potencijalnim izvorima finansiranja. uspostavlja trening centre. Priprema bazu podataka o lokalnim privrednicima (baza dobavljača) Istražuje (anketira) i analizira mišljenja lokalnih preduzetnika Analizira strukturu i kretanja privrede. olakšava komunikaciju sa ostalim organima uprave Ažurira profil zajednice. priprema predloge podsticajnih mera za razvoj privrede. uvoza / izvoza.) Učestvuje u pregovorima sa investitorima i privrednicima Istupa ispred kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i zastupa njene interese Definiše identitet kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i izgrađuje odgovarajuću sliku u javnosti • priprema predloge podsticajnih mera u domenu zapošljavanja i samozapošljavanja • Učestvuje u izradi planova i projekata ekonomskog razvoja. raspoloživim kreditnim linijama. obezbeđuje sredstva iz različitih izvora (donatori.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 43 • Podstiče i priprema projekte u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja.

brošure. . turizam. sajamske štandove • Priprema promotivne kampanje za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj i lokalnu samoupravu • Priprema i koordinira samostalne. vebsajt i različite baze podataka koje se tiču investicija (priprema baze podataka o zaposlenima. investicijama. bilo bi dobro da se zaposlenima u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj omogući odgovarajuća obuka da bi se pripremili da što bolje obavljaju svoj posao. • • • Grad Loznica. forume. konferencije i druge događaje u lokalnoj samoupravi • Uspostavlja i održava vezu sa nadležnim ministarstvima i državnim institucijama i agencijama • Priprema i održava bazu podataka o slobodnim grinfild i braunfild lokacijama • Priprema benčmarking analizu opštine • Identifikuje ciljnu industriju i potencijalne investitore • Uspostavlja i održava kontakt sa postojećim i potencijalnim investitorima. direktora kancelarije i petoro koordinatora (koordinatori za privredu. sačinio specijalizovan set obuka koje su podeljene u devet modula. pruža sve neophodne informacije • Organizuje posete investitora. banere. Urban institut je kroz Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. ili škole na kojima se izučava ova oblast. institucijama) Uspostavlja i održava jedinstveni informacioni sistem statističkih podataka i informacija od značaja za poboljšanje pristupa poslovnim informacijama. izradu projektne dokumentacije. posebno u domenu promocije investicija • Jelena Bojović Učestvuje u izradi opštih i pojedinačnih akata od značaja za potencijalne investitore. na primer. flajere. razvoj privrede i smanjenje nezaposlenosti Pruža administrativno-tehničku pomoć u izradi strategije lokalnog ekonomskog razvoja.44 ★ Koordinator za ekonomski razvoj – marketing i promocija investicija • Definiše vizuelni identitet kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Priprema i koordinira izradu promotivnih materijala za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj: vebsajt. Obuke za zaposlene S obziom da je profil stručnjaka za lokalni ekonomski razvoj još uvek novina u našoj zemlji i da ne postoje fakulteti. poljoprivredu i pravne poslove). ili zajedničke sajamske nastupe kancelarije za lokalni ekonomski razvoj sa predstavnicima privrede i institucija u zemlji i inostranstvu • Priprema i organizuje privredne i investicione sajmove. projektima. ima šestoro zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj. priprema predloge podsticajnih mera za investitore Ažurira profil zajednice. učestvuje u pregovorima sa investitorma • Učestvuje u izradi planova i projekata ekonomskog razvoja. fondovima.

Opština sa po• Certifikacija opština sa povoljnim poslovnim okruženjem voljnim poslovnim • Praktične posledice procesa certifikacije • Vodič kroz proces certifikacije okruženjem • Dobra praksa • Proces kroz praksu • Kriterijumi certifikacije • Dokumentacija 45 2 . Tehnike i metode privrednog razvoja. pisma o nameri. definisanje ponude • Šta može poći neželjenim pravcem .sadržaj i značaj. Uvod u lokalni ekonomski razvoj Teme koje obuka pokriva • Definicija i kontekst ekonomskog razvoja u Srbiji • Uočavanje ključnih interesnih grupa • Uloga lokalne samouprave • Osnovne veštine za bavljenje lokalnim ekonomskim razvojem • Tehnike i modeli ekonomskog razvoja • Metodologija strateškog planiranja i uloga kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Praćenje i ocena programa ekonomskog razvoja • Pravni okvir • Zakonski okvir • Finansiranje lokalne samouprave • Zakoni u domenu zaštite životne sredine • Građevinsko zemljište i ekonomski razvoj • Privatizacija i imovina u posedu vojske • Privatno . značaj infrastrukture Teme koje obuka pokriva • Pomoć postojećoj privredi • Tehnike zadržavanja i širenja privredne aktivnosti • Kontakt sa privredom – upitnici. Studije izvod• Analiza troškova i benefita ljivosti i analiza troškova i benefita • Studija izvodljivosti .opšti pregled i značaj marketinga u lokalnom ekonomskom razvoju • U „koži“ investitora • Izbor ciljne industrije i potencijalnih investitora • Tehnike i metode u marketingu • Kako pripremiti prezentaciju • Šta sadrže brošure • Koje informacije treba da budu na vebsajtu • Učešće na sajmovima • Značaj podataka i način prikupljanja • Izvori podataka • Manipulacija podacima • Baze podataka • Analiza podataka • Javno mnenje i komunikacija sa interesnim grupama • Interna i spoljna komunikacija • Izveštavanje Obuka/modul 6. • Definisanje ciljeva. Upotreba podataka i opštinski PR Slične obuke danas sprovodi Stalna konferencija gradova i opština. . Razvoj ljudskih • Profil zaposlenih i nezaposlenih • Prognoza razvoja ljudskih kapaciteta resursa • Prioriteti u definisanju plana upravljanja ljudskim resursima • Obrazovni centri • Fondovi za razvoj ljudskih resursa • Istraživanja o dostupnosti radne snage • Veštine • Ciljana obuka • Formalno obrazovanje . kao i mnoge druge organizacije (donatorski programi. istraživanja. prezentacija za investitore.identifikacija • Definisanje potražnje • Informacije i priprema idejnog projekta 8.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji Obuka/modul 1 . rezultata • Ciljne grupe . itd). Organizacija kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i kvalifikacije zaposlenih 4. analiza • Formulisanje problema u pripremnoj fazi projekta.javna partnerstva • Uspostavljanje. konsultantske kuće.kako sprečiti • Marketing . posete • Biznis inkubatori • Industrijski parkovi • Zone unapređenog poslovanja. Marketing: kako privući investitore 5.državne agencije. uloga i funkcije kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Profil zajednice i analiza proizvoda • Od teorije do prakse – razvoj lokalne zajednice • Uloga interesnih grupa • Tehnike pregovaranja i komunikacije • Uspešna organizacija i program ekonomskog razvoja – primeri uspešne prakse • Privlačenje investicija – kako do investitora: komunikacija i programi podrške • Izbor investicione lokacije. Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj 3. razvoj centra grada • Biznis centri i edukativni centri • Planiranje infrastrukture • Projektni ciklus 7.uticaj • Promocija određenih profila u obrazovanju • Unapređenje veština i znanja • Radna etika 9.

Da bi predsednik opštine stekao poverenje zaposlenih u kancelariji. da mu pruža relevantne informacije koje će pomoći u komunikaciji sa građanima i u predstavljanju • rezultata rada kancelarije. efikasnost kancelarije za lokalni ekonomski razvoj zavisi od kontinuiteta u radu zaposlenih – ne treba ulagati u lica koja će biti zamenjena nakon političkih promena u opštini. Da bi kancelarija bila u potpunosti funkcionalna treba da se pridržava sledećih principa: • efikasnost kancelarija za lokalni ekonomski razvoj zavisi od nivoa autonomije u odnosu na druga odeljenja opštinske uprave – treba uspostaviti kancelariju kao posebno odeljenje. 4) inicira izmene i dopune propisa koji otežavaju poslovne inicijative”. ulaganjem u infrastrukturu i konkurentnom politikom koja pogoduje privrednom razvoju. obezbediti im obuku i studijske posete. Ostali institucionalni elementi za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja U okviru lokalne samouprave postoje i drugi oblici organizovanja da bi se uspešno upravljalo lokalnim ekonomskim razvojem.28 Međutim. 2) podstiče preduzetničke inicijative i stvaranje privatno-javnih aranžmana i partnerstava. • proces lokanog ekonomskog razvoja u potpunosti zavisi od posvećenosti i podrške opštinskog rukovodstva – predsednik opštine i opštinsko rukovodstvo treba da razumeju značaj lokalnog ekonomskog razvoja za svoju opštinu. a već sledećim Zakonom o lokalnoj samoupravi potpuno je ukinuta. pa je samo u malom broju opština u Srbiji ustanovljena ova institucija. zakonski okvir je propustio da jasno definiše ulogu i položaj opštinskog menadžera . 2002.njegova funkcija je bila podložna političkom uticaju. • efikasnost kancelarije za lokalni ekonomski razvoj zavisi od kvaliteta zaposlenih i njihovog razumevanja procesa lokalnog ekonomskog razvoja – treba zaposliti profesionalce koji su spremni da rade i uče. potrebno je da se rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj redovno konsultuje s njim. uveo je funciju gradskog/opštinskog menadžera koji je imao ulogu da: 1) predlaže projekte kojima se podstiče ekonomski razvoj i zadovoljavaju potrebe građana i obezbeđuje zaštita životne sredine. 3) podstiče i koordinira investiciona ulaganja i privlačenje kapitala. 28 Zakon o lokalnoj samoupravi. za profesionalce treba osigurati poziciju. Ona može da daje dobre rezultate ako se koristi zajedno sa drugim instrumentima ekonomskog razvoja . godine. Pre donošenja novog Zakona o lokalnoj samoupravi tada važeći Zakon iz 2002. .46 Jelena Bojović Preporuke za uspostavljanje maksimalne funkcionalnosti kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Kancelarija nije recept za rast lokalne ekonomije. Član 56.efikasnom administracijom.

kao i uloga pomoćnika. Ovu lepezu upravnih i izvršnih organa dopunjuju i lokalna javna preduzeća i regionalne agencije koje. dok regionalne razvojne agencije i/ili agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća sprovode ekonomske projekte. imaju savetodavnu ulogu u ekonomskom razvoju. svaka pojedinačno. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj treba da preuzmu tu ulogu. Bogatstvo institucionalnih oblika koje imaju svoje mesto u upravljanju i koordinaciji procesa razvoja privrednog okruženja nameće se kao prioritet- . tako. komisije za zapošljavanje i slična tela osnovana od strane skupštine opštine. ili pomažu preduzećima. obavljaju pojedine funkcije lokalnog ekonomskog razvoja. novim Zakonom o lokalnoj samoupravi preneseno je na funciju pomoćnika gradonačelnika. a ponekad su i nosioci poslova kojima se privlače investicije (prisutne su na sajmovima i ostvaruju direktnu saradnju sa državnim agencijama). Njegova uloga je. Novi Zakon. Veliki broj opština iskoristio je ovu mogućnost. I na kraju treba reći da već pomentuti saveti za ekonomski razvoj. Direkcije za izgradnju učestvuju. te se pored kancelarija za lokalni ekonomski razvoj pomoćnik predsednika opštine za ekonomski razvoj nameće kao važan činilac u definisanju i sprovođenju ekonomskog razvoja. otvara mogućnost postavljenja pomoćnika predsednika opštine zaduženog za ekonomski razvoj. Ono što je uvođenjem gradskog menadžera pokrenuto. Bogatstvo institucionalnih oblika u ovoj sferi u pojedinim opštinama u Srbiji čini i član opštinskog veća zadužen za privredu.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 47 na potreba. ili predsednika opštine. različita od opštine do opštine i zavisi od političke moći veća i nadležnosti koja mu je data. a gradonačelnik i skupština opštine treba da im povere dužnost i suštinski i formalno.

što je jedan od bitnih rezultata strateškog planiranja. Strateško planiranje je poslednjih godina u Srbiji postalo opšteprihvaćeno. strateški plan ne treba ni planirati Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji. u suštini. a pojedine opštine/gradovi imaju i preko deset usvojenih (Niš. podsetiti se osnovnih principa i postulata. Strateško planiranje neće biti uspešno ukoliko lokalna zajednica pokuša da „zakrpi sve rupe”. strateško planiranje je izašlo iz svojih okvira. upravo. Čačak. vodič opštini u izboru resursa. Stoga je bolje. Kroz strateško planiranje lideri lokalne poslovne zajednice i predstavnici lokalne samouprave zajedno planiraju kako da una- Implementacija/sprovođenje plana Planiranje ima smisla samo ukoliko nosilac strateškog plana namerava da se strateškim planom 29 Tim potpredsednika Vlade 30 http://www.da se finansiraju samo oni pojekti oko kojih postoji konsenzus zajednice. njihovim učešćem obezbeđuje podrška za sprovođenje strateškog plana. zato što donatori često postavljaju kao uslov da se projekti koje će oni finansirati nalaze u strategijama razvoja. ipak. motiv da se strateški pravci razvoja donesu u dogovoru sa važnim učesnicima. prede ekonomiju i poslovnu klimu. Strategija. rukovodila je opštinu da se opredeli za dva ključna cilja: 1) reformu administarcije i 2) infrastrukturno opremanje i promociju industrijske zone. rađena 2001.48 ČeTvrTI kOrak strateško planiranje ekonomskog razvoja Strateško opredeljenje za prioritetne ciljeve Organizovanje i uključivanje u strateško planiranje Ako lokalna samouprava ne planira sprovođenje strateškog plana. podrazumeva opredeljenje za ciljeve koji su prioritetni za zajednicu i koje neće menjati iz godine u godinu. Jedna od uspešnijih strategija lokalnog ekonomskog razvoja. itd. Iako je zahtev donatora plemenit . pored novih ideja.). Kraljevo. Dakle.29 u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština.org:8080/ . Ako se proces završi uspešno. godine. Uspešnost ove strategije ogleda se u tome što je 1) sprovedena. nisu skup prioriteta i opredeljenja. a njihova saradnja može da postane obrazac kako se donose odluke u opštini/gradu i ogleda se u komisiji za strateško planiranje. 2) nije menjana i 3) bila je. ovom prilikom. U ovom trenutku u bazi je registrovano petsto osamnaest strategija30. već konglomerat projektnih ideja kojih se ikad iko setio. leži u činjenici da se. Strateški planovi se prave u saradnji sa zajednicom Iako zvuči kao floskula. komisija za strateško planiranje postaje novi važan činilac u zajednici – otelotvorenje saradnje javnog i privatnog sektora. Osnovni principi planiranja Postoji onoliko definicija strateškog planiranja koliko i realizovanih strateških planova. Na ovaj način stvara se partnerstvo između privatnog i javnog sektora. Strateško planiranje je izbor Strateško planiranje je kreativan proces kroz koji se utvrđuju ključne oblasti razvoja i usaglašavaju važni učesnici oko najvažnijih ciljeva i strategija. strategije razvoja lokalnih zajednica danas. pripremio je bazu podataka o broju i vrsti strateških planova u opštinama u Srbiji.skgo.

Organizacija je najznačajniji i najteži deo procesa strateškog planiranja.broj strategija po opštini (kreće se od 1 do 12). Ako je doneta na period od deset godina. Mapiranje opštinskih razvojnih sreategija. Okolnosti razvoja se menjaju i dinamika promena u okruženju diktira i potrebu za izmenama plana. Ako se plan ne sprovede. U proces moraju da budu uključeni predstavnici različitih interesnih grupa i organizacija iz javnog i privatnog sektora koji formiraju komisiju za strateško planiranje. U njemu treba da budu navedeni svi partneri koji su uključeni u proces i ovaj korak podrazumeva da se: • rukovodstvo opštine upozna sa procesom – kancelarija za lokalni ekonomski razvoj upoznaje rukovodstvo sa metodologijom za pripremu strateškog plana. Da bi se starateški plan sproveo.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 49 Proces strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja u osam koraka U lokalnoj samoupravi ne postoji opšteprihvaćen metod za izradu stateškog plana. Preporuka je da skupština grada/opštine usvoji dokument kojim otpočinje proces strateškog planiranja. on mora da sadrži akcioni plan (ili plan implementacije). Plan treba da bude živ dokument Činjenica da je doneta strategija razvoja. 1. Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji rukovodi i da ga sprovede. Koncept starteškog planiranja treba izložiti predstavnicima lokalne samouprave da bi se ostvario konsenzus o početku i završetku procesa. ne znači da plan ne treba povremeno modifikovati. i ovaj proces vodi kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. Organizovanje (javni i privatni sektor kao jedna celina) . Suštinski pravci razvoja ne smeju da se menjaju iz godine u godinu. ali male modifikacije u pristupu mogu da budu od koristi. Jedan od načina strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja jeste metodologija koju je primenio USAID-ov Program za podsticaj ekonomskom razvoju u više od dvadeset opština u Srbiji i sastoji se iz osam koraka: šest koraka za izradu plana i dva za njegovo sprovođenje. strategija mora da bude povremeno revidirana (jednom u tri godine). . svi učesnici u procesu biće izigrani i na njihovu podršku više se ne može računati.

Na drugom sastanku komisije • • .” • pripremi materijal . Gradonačelnik.formiranje komisije za strateško planiranje. finalizacija profila zajednice – članovi komisije treba da dopune profil zajednice i daju svoje komentare. Korak traje četiri nedelje. reformi administacije. upitnik. Definisanje ključnih pitanja . a kancelarija za lokalni ekonomski razvoj analizira popunjene upitnike. infrastrukturi. Na prvom sastanku treba detaljno objasniti svim članovima komisije koja je njihova uloga u procesu.prezentacija metodologije. Ključna pitanja. a članovi komisije biraju preduzetnike koje će. raspored sastanaka. a sam korak podrazumeva • prvi sastanak komisije za strateško planiranje . i kada. identifikuju interesne grupe . razvoju turizma. Te informacije. mogu da se koriste kao važno sredstvo za usmeravanje investicija. Odluka o ključnim pitanjima omogućava komisiji da se usredsredi na najvažnije ekonomske probleme koje će razmatrati u strateškom planu. Najčešća pitanja postavljaju se o razvoju srednjih i malih preduzeća. predstavnici opštine i kancelarija za lokalni ekonomski razvoj treba da odrede ko su važni učesnici koje će uključiti u proces strateškog planiranja i da im upute poziv na saradnju. što će omogućiti održivi razvoj lokalne zajednice. Grad će imati prepoznatljiv identitet i omogućavaće ugodnost života i rada. razvoju sela. kao i anketa o stavu poslovnih ljudi. unapređenju radne snage. prezentacija procesa. 3.kancelarija za lokalni ekonomski razvoj treba da izradi nacrt profila zajednice. ili problemi.Odnosi se na prioritetne oblasti ili kategorije pitanja i problema koje zajednica mora da rešava zarad ekonomske budućnosti. Profil zajednice predstavlja sveobuhvatnu bazu informacija o lokalnoj privredi i konkurentnosti grada.koliko će sastanka biti. potom.Najvažnije je da zajednica ima pristup relevantnim podacima o sebi i regionu. da sastavi listu preduzetnika koje će anketirati i da pripremi upitnik. anketirati. Snimanje situacije – profil zajednice i anketa o stavu poslovnih ljudi . Ovaj korak pretpostavlja • drugi sastanak komisije za strateški plan . izložiti vremenski okvir . Predsednik opštine otvara sastanak i imenuje pred• Jelena Bojović sednika komisije iz redova privrede. jesu pitanja koje je moguće reštiti u toku pet godina. 2. uspostavljanju pozitivne predstave o gradu. analiza ankete – Svi članovi komisije anketiraju nekoliko preduzetnika.pozivnice za članove komisije. izradi profil zajednice . dopuna profila zajednice i predstavljanje upitnika o mišljenju poslovnog sektora. Treba proći kroz sve korake. pomoći postojećoj privredi.50 • Vizija grada Kragujevca „Kragujevac kao makroregionalni centar privrednog i naučnog razvoja Republike Srbije će karakterisati povoljan privredni ambijent i liderstvo u oblasti investiranja. Korak traje četiri nedelje.na drugom sastanku komisije treba predstaviti rezultate upitnika o mišljenju poslovnog sektora i konačan profil zajednice. regionalnoj saradnji. Na osnovu ovih pokazatelja identifikuje se najviše pet ključnih pitanja.

sprovodi se i analiza spoljašnjih i unutrašnjih činilaca koji utiču na izradu strateškog plana. • sastanak radne grupe za definisanje vizije – ne postoji samo jedna proverena tehnika za pravljenje strateške vizije.Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj 2:20 2:30 3:00 3:10 3:30 4:00 4:15 . SWOT analiza i definisanje vizije – Pored snimanja situacije. direktno se odnose na ključna pitanja i podrazumevaju: • sastanak radne grupe za izradu SWOT analize – sastavljanje liste podataka o snagama i slabostima lokalne samouprave. 4. Korak traje nedelju dana.izbor kompanije Šta dalje? . predstavlja osnovu za analizu konteksta.Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj .Kako Opština Novi Beograd vidi sebe u procesu lokalnog ekonomskog razvoja .orjentacija Upitnik za poslovni sektor – Napomene za anketu Anketa . • treći sastanak komisije za strateško planiranje – na trećem sastanku komisije predstavlja se strateška vizija i SWOT analiza. vizija je pogled u budućnost. Analize su detaljnije od ispitivanja.Predsednik Komisije za stratesko planiranje i šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . o mogućnostima i pretnjama.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 51 formiraju se dve radne grupe za izradu 1) strateške vizije i 2) SWOT analize zajednice. Korak traje četiri nedelje. Agenda za prvi sastanak Komisije za starteško planiranje Opštine Novi Beograd Novi Beograd KOMISIJA ZA STRATEŠKO PLANIRANJE Prvi sastanak Sala 1 2:00 Dobrodošlica i upoznavanje .Predsednik Opštine . Formiraju se radne grupe o ključnim pitanjima.Projekat i proces strateskog planiranja (a) Upoznavanje Komisije i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Proces strateskog planiranja – Plan rada – Metodologija u osam koraka (b) Pauza (c) Profil opštine .Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Tamara Dunđerović Članovi komisije Predsednik opštine Predsednik komisije Predsednik Opštine .

neiskorišćenost lovnog turizma nedostatak kapaciteta za smeštaj loša rečna saobraćajna veza (sa Beogradom i Novim Sadom) loša promocija turističkih kapaciteta (reklamni materijal) obrazovanje ne prati potrebe privrede nedostatak teorijskog i praktičnog znanja nedostatak interesovanja za proizvodne delatnosti. inertnost loše poslovanje neorganizovanost. regionalni i magistralni put) poreska politika (visoki samodoprinos) rad na crno. Novi Slankamen. ne postoji nacionalna investiciona banka) nedostatak informacija. zanate nedostatak radne snage u prehrambenoj industriji veliki broj nekvalifikovane radne snage visok procenat nezaposlenih žena i starijih osoba . Nacionalni park Fruška Gora. termalne vode. 42 km obale Dunava. loši putevi (Stari Slankamen. put ka Novom Sadu. dobar salinitet vode u Slankamenu) potencijalno velika tržišta (blizina Beograda i Novog Sada) tradicija male privrede uređene industrijske zone dobra opštinska administracija urađen GUP energetski resursi veliki broj malih i srednjih preduzeća i tradicija preduzetništva volja opštine da pomogne mala i srednja preduzeća (subvencionisane kamate) poboljšana opštinska logistika mlad i obučen bolnički kadar opremanje industrijske zone za izmeštanje proizvodnje malih i srednjih preduzeća veliki broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava lesne zaravni u Slankamenu stare osamsto pedeset hiljada godina dovoljan broj osnovnih (devet) i srednjih škola (tri) dva privatna univerziteta (Američki univerzitet i Megatrend) dovoljan broj prosvetnih radnika dobar ugled škola stipendiranje deficitarnih zanimanja stipendiranje talentovanih učenika SLABOSTI • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Jelena Bojović nedovoljno kvalifikovana radna snaga visoka starosna granica radne snage konkurencija loše vodosnabdevanje loša telefonska mreža neuređena kanalizacija neuređena deponija nedostatak iskustva u komunikaciji sa investitorima loša infrastruktura. siva ekonomija energetska neiskorišćenost nedovoljna komunikacija preduzetnika i opštine međusobno nepovezani preduzetnici zaostala tehnologija nepostojanje domaće poslovne banke koja prati firme u poslovnom razvoju niska produktivnost privrede nekonkurentnost proizvoda (skupa proizvodnja zbog stare tehnologije) nepovoljno tržište ( bankarske poslove rade fondovi.52 SWOT analiza SNAGE • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • geografski položaj dobro razvijena putna infrastruktura pogodne lokacije za izgradnju pristupačne cene za ulaganje prepoznatljiv imidž slobodna radna snaga prirodni resursi (kvalitetno zemljište. jezera.

Zakon o povraćaju imovine opštinama.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 53 MOGUĆNOSTI • • • • • politička stabilnost proces približavanja EU dobri odnosi sa Vladom Republike Srbije. i Izvršnim većem AP Vojvodine saradnja sa Siepom. Zakon o putevima. organizacija i bezbednost nedostaci nacionalne Strategije za bezbednost saobraćaja nerešeno pitanje državne imovine starenje stanovništva uticaj velikih gradova (Beograda i Novog Sada) nizak kreditni rejting države rešavanje statusa Kosova nacionalna poreska politika nizak životni standard migracije mladih društvena klima i loša organizovanost i saradnja sa susednim opštinama uticaj EU trajanje posleratnog perioda smanjen priliv direktnih stranih investicija Zakon o povraćaju imovine porezi i doprinosi za radnike zastarela tehnologija loši energetski kapaciteti neusaglašenost sistema obrazovanja sa zahtevima privrede centralizovan sistem obrazovanja nedostatak praktične nastave zemlja visokog rizika skupi krediti Zakon o radu • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • . Zakon o poljoprivrednom zemljištu) regionalizacija Srbije i predpristupni fondovi EU makroekonomska stabilnost monetarna politika bankarski sistem Prostorni plan Republike Srbije usklađivanje sa Strateškim planom AP Vojvodine usaglašavanje sa Strateškim planom Republike Srbije bolje iskorišćenje Koridora 10 i Koridora 7 (Dunav) uticaj velikih gradova (Beograda i Novog Sada) blizina beogradskog aerodroma nacionalna poreska politika pristupanje EU carine i trgovinski sporazumi sa susednim zemljama Trgovinski sporazum sa Ruskom Federacijom pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji pristupanje Partnerstvu za mir povoljan geografski položaj Republike Srbije u Evropi kreditna podrška. jačanje fondova za razvoj izvozna promocija malih i srednjih preduzeća obezbeđivanje zemljišta subvencionisanje kamatnih stopa finansijska i obrazovna podrška za „start up“ kredite obrazovana radna snaga klastersko udruživanje komunalna infrastruktura najniža stopa poreza na dobit PRETNJE • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • politička nestabilnost usporavanje procesa reformi nacionalni prirodni priraštaj migracije stanovništva niska obrazovna stuktura neiskorišćenost prirodnih resursa obrazovni sistem niska kupovna moć inflacija loš transportni sistem javnog saobraćaja (železnički i drumski). loša infrastruktura. privrednim komorama donošenje zakona koji utiču na razvoj (Zakon o planiranju i izgradnji.

Korak podrazumeva sledeće aktivnosti: • prvi sastanak radnih grupa o ključnim pitanjima – definišu se ciljevi u okviru svakog pitanja. Plan implementacije je jednogodišnji plan i deo akcionog plana. a sastoji se od prioritetnih projekata. ili da postigne.54 5. četvrti sastanak komisije za izradu strateškog plana – pred komisijom se predstavljaju ciljevi i projekti i izrađuje plan implementacije. zadrži postojeća i/ili privuče kapitalne investicije? 3 – Veoma mnogo 2/1 – Srednje 0 – Nema efekata Spremnost za učesće (podrška) U kojoj meri ste spremni da lično učestvujete u realizaciji konkretnog cilja? 3 – Velika 2/1 – Srednja 0 – Ne postoji Kompatibilnost sa ostalim posebnim ciljevima Da li će ostvarenje ovog cilja doprineti ostvarenju drugih posebnih i opštih ciljeva? 3 – Da 2/1 – Srednja 0 – Nema efekata . Definisanje ciljeva. Članovi komisije daju odgovarajuću ocenu projekata i dobijaju jasno uputstvo i kriterijume kako da rangiraju projekte. Na osnovu usvojene liste prioritetnih projekata utvrdjuju se nosioci projekata i radi se plan implementacije (skup pioritetnih projekata čija realizacija počinje u prvoj godini sprovođenja plana). a sačinjen materijal se dostavlja kancelariji za lokalni ekonomski razvoj. Pojedinačni ciljevi su uopštene izjave o tome šta zajednica želi da bude. Aktivnosti su radnje koje se moraju obaviti kako bi se ostvarili projekti. drugi sastanak radnih grupa o ključnim pitanjima – izrada akcionog plana . Korak traje pet nedelja. Projekti su sredstva za ostvarenje zadatih ciljeva i sastoje se iz seta aktivnosti. Predlog kriterijuma Uticaj na opšti cilj Jelena Bojović U kojoj meri poseban cilj utiče na ostvarenje opšteg cilja? 3 – Mnogo 2 – Srednje 1 – Malo 0 – Ni malo Izvodljivost • Kolika je verovatnoća da će biti dostupni finansijski i ljudski resursi neophodni za implementaciju projekta? 6 – Velika verovatnoća. akcionog plana i plana implementacije . komisija za strateško planiranje ocenjuje projekte i sastavlja listu prioritetnih projekata. poznati su izvori 2/1 – Nije sigurno 0 – Ne postoji način Vremenski okvir Koliko je vremena potrebno da se izmere prvi rezultati projekta? 3 – Kratkoročno (za godinu do dve dana) 2 – Srednjoročno (2-4 godine) 1 – Dugoročno (5 i više godina) • Nova radna mesta / zadržavanje radnih mesta i privlačenje investicija Na koji način će projekat uticati na grad da otvori nova radna mesta. Akcioni plan je skup svih projekata.definišu se projekti u okviru svakog cilja. Na osnovu predloga radnih grupa. već su obezbeđena 4/3 – Verovatnoća postoji.

zato je faza implementacije najznačajnija. 8. ili privredni savet). ocena i ažuriranje . Praćenje. kao i dodatke (profil zajednice.org.Ključ za strateško planiranje je delovanje i usmeravanje na ključna pitanja. neophodno je donositi šestomesečni izveštaj o njenim rezultatima.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 55 6. sazivanje šestog sastanka komisije za strateški plan . Korak traje pet nedelja. Usvajanje strateškog plana .mega. i dr. sazivanje petog sastanka komisije za strateški plan – Komisiji se predstavlja prvi nacrt plana. kao i primeri starteških planova. pre usvajanja budžeta. Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj dostavlja projektne formulare (popunjavanjem formulara dobija se detaljan opis projekta sa očekivanim rezultatima.Strateški plan treba da sadrži: metodologiju i hronologiju procesa strateškog planiranja. opšte ciljeve. Ovaj korak podrazumeva: • izradu nacrta strateškog plana – iako je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj tokom celog procesa od članova komisije prikupljala informacije i vodila zapisnik.Prvi zahtev za uspešno praćenje strateškog plana jeste izbor ljudi koji će pratiti. 7. u tom koraku kancelarija sastavlja prvi nacrt strateškog plana. Implementacija plana .ui-serbia. a savet za ekonomski razvoj trebalo bi da svake godine sastavlja plan implementacije za narednu godinu. pripremu idejnog rešenja projekta (projektni formulari) . viziju. Uspešan proces strateškog planiranja podrazumeva praćenje realizovanog projektnog zadatka i poređenje sa planiranim. Da bi se implementacija plana što bolje pratila i sprovodila. nacrt se postavlja na vebsajt na uvid.diskusija i usvajanje strateškog plana sa akcionim planom i planom implementacije. • usvajanje strateškog plana na sednici skupštine opštine/ grada. akcioni plan (projekte) i plan implementacije (sa projektnim formularima). Za implementaciju plana neophodo je obezbediti i ljude i finansijska sredstva. javnu raspravu – kada se dokument iznese pred komisiju predstavlja se i široj javnosti: organizuju se rasprave i tribine. • • • • . Formira se komisija za rukovođenje implementacijom koja se baviti rezultatima i dinamikom sprovođenja plana (funkciju može da obavlja postojeći savet za ekonomski razvoj. vrše se dodatne izmene i korekcije.članovi komisije imaju rok od dve nedelje da popune formulare. mogu se naći na www.). analiza mišljenje poslovnog sektora. projekcijom cene i vremenskim rokovima). SWOT analizu. predstavlja se plan implementacije i određuju se nosioci prioritetnih projekata. Metodologija za izradu startegije razvoja.

56 Ilustracija procesa planiranja Jelena Bojović .

a od sedamnaest osnovanih. IFC 32 Tabela. da opštine u Srbiji nemaju dovoljno znanja o svim mehanizmima koji se mogu koristiti za unapređenje privrednog okruženja.57 PeTI kOrak sprovođenje programa i projekata Projekti i programi su raznovrsni. u ovom trenutku. razvoj malih preduzeća i privlačenje investicija. to jest. str. 87 . ali svakako treba imati u vidu megalomaniju srpskih opština. da su im resursi isti. Podrška postojećoj privredi 4. biznis inkubatore otvarati samo ukoliko postoji potreba. nije bila obraćana dovoljna pažnja. odgovor glasi: „Industrijsku zonu“. do sada. Neke procene ujedno pokazuju31 da će investitori u narednih deset godina iskoristiti šesto hektara zemljišta u Srbiji. u nešto izmenjenom vidu. Podsticajne mere za privlačenje investicija 31 Strategic framework for IZ development in Serbia. Ukoliko uporedimo da je u Mađarskoj šest hiljada hektara industrijskog zemljišta bilo dovoljno za sve investicije u poslednjih dvadeset godina. Na jedno od najčešćih pitanja lokalnih lidera: „Koje projekte treba da pokrenemo u našoj opštini/ gradu?”. Treba približiti druge programe i projekte ekonomskog razvoja koji mogu biti uspešni u pojedinim sredinama i na koje. Trenutno. Uspešnost strateškog plana meri se ekonomskim i drugim promenama koje su se desile kao rezultat realizacije plana. a strateški se opredeliti za druge mehanizme razvoja. Programi i projekti koji mogu da se realizuju u svakoj lokalnoj zajednici Postoje različite vrste strateških projekata. Marketing i promocija investicija 6. da je jedino rešenje za Srbiju. Investiranje u osnovnu infrastrukturu. Ovakve procene i analize ne treba da spreče ulaganje u infrastrukturu i opremanje industrijskih zona ili inkubatora. u najmanju ruku znači da je četiri hiljade hektara u Srbiji dovoljno za narednih četrnaest godina. u Srbiji postoji dvadeset i jedan biznis inkubator. da je trenutna ponuda zemljišta dovoljna za narednih osamdeset godina. Deo strateškog plana koji se sprovodi je akcioni plan. Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije 2. i više od četiri hiljade hektara zemljišta koje je infrastrukturno opemljeno i čeka na dolazak investitora. ili projekat. Analize funkcionalnosti biznis inkubatora govore da u Srbiji i posle više od pet godina od osnivanja prvog biznis inkubatora još ni jedno preduzeće nije uspešno završilo proces. Podrška osnivanju novih preduzeća 5. a jedna od mogućnosti koju donosi Svetska banka. Bolje je postepeno širiti industrijske zone. ili „Biznis inkubator“! Poplava sličnih. samo devet inkubatora ima stanare posle više od godinu dana od osnivanja32. ili istih projekata u opštinama u Srbiji govori: da su sve opštine na istom stupnju razvoja ekonomije. opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora 3. jeste sledeća: 1. ali ne uspevaju svi u svakoj lokalnoj zajednici Miks projekata i programa imaće najveći efekat u lokalnoj zajednici U opisu procesa strateškog planiranja naglašena je važnost sprovođenja/realizacije plana.

navode se pravne. do usvajanja novog Zakona o planiranju i izgradnji. Ciljana obnova delova grada 9. dakle. Projekti usmereni na upravljanje zemljištem.58 7. upravljanje imovinom (definisanje politike raspolaganja). kategorizaciju imovine i definisanje osnovnih parametara (površine. građevinsko zemljište kojim su upravljale lokalne samouprave postaje njihovo vlasništvo. Nije slučajno što počinjemo sa ovim. opremalo i otuđivalo zemljištem.1. stepen opremljenosti i zauzetosti. Počev od 2010. kao najveće slabosti. namena. Razvoj ljudskih resursa Jelena Bojović Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije Prema istraživanju iz 2008. i za investitore i za privredu jedan od najvažnijih kriterijuma na osnovu kojeg biraju lokaciju (opštinu/grad) za ulaganje. podrazumevaju sledeće: • • upis/popis imovine i utvrđivanje vlasništva. • . Do nedavno. Upravljanje zemljištem i imovinom Osnovni resurs kojim upravljaju lokalne samouprave je zemljište. razvoj sektora i razvoj klastera 8. regulatorne i administrativne barijere u Srbiji. Neki od projekata iz ove oblasti su: 1. ali ne i vlasnik. neophodno je. lokalna samouprava je bila upravitelj zemljišta. Podrška udruženjima. godine među investitorima u Srbiji. napraviti potpun registar imovine. To je. Da bi se na transparentan način raspolagalo. tako da mogu da ga otuđe. jednim od najzahtevnijih programa razvoja. itd). godine. ujedno. najpre.

2. Kontrola planiranja i razvoja Jedan od preduslova privlačenja investicija i raspolaganja zemljištem jeste prostorno i urbanističko planiranje. nikada do kraja sproveden. njihov položaj. • izostavljanje društveno – ekonomskih uslova i neadekvatno učešće stanovništva i privrede u procesu izrade plana (uvid u plan nije dovoljan). Ovim projektom upravljaju kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. Grad Niš je u 2009. neadekvatna kadrovska i tehnološka opremljenost institucija koje se bave pripremom i izradom planova smanjuje efikasnost izrade i realizacije planova svih kategorija. Neretko. nepostojanje službe koja prati realizaciju planova i redovno priprema izveštaje o njihovim izmenama . opšti nedostatak finansijskih sredstava za prikupljanje podataka i dokumentacije u izradi plana dovodi do toga da plan postaje mrtvo slovo na papiru. petnaest.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 59 Politika raspolaganja zemljištem je postala još značajniji element upravljanja nakon donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji i Uredbe o uslovima i načinu pod kojima lokalna samouprava može da otuđi. podzemnih i nadzemnih infrastrukturnih vodova i objekata. što je još jedno ograničenje u efikasnoj izradi planova. ili izveden tako da se u svakom narednom periodu rade novi planovi i izmeštaju pogrešno realizovane investicije. a da preduzeća. u izvođačkom smislu nerešiv. nasumičan grafički izraz. pojavljuju sledeći problemi: • nepostojanje ažuriranih katastarskih i topografskih planova i karata i katastra • • • . u toku izrade urbanističkih planova. poslovnih. ili da dâ u zakup građevinsko zemljište po ceni manjoj od tržišne cene. nisu ni konsultovana. ili naknade33. Izrada i usvajanje prostornih i urbanističkih planova ne podrazumeva samo rad urbanista već zajednički rad sa ekonomskim odeljenjem. stambenih zona. zbog toga. U praksi je uočeno da u fazi pripreme i izrade urbanističkih planova više činilaca neposredno utiču na njen tok i da se. kao i dinamika izrade detaljnih planova. i osim manjeg obima realizacije. dešava se da je prioritet ekonomskog razvoja stimulisanje razvoja malih preduzeća. neažurnost državne i lokalne administracije često prelazi u takozvano «ćutanje administracije» i prisutno je na svim nivoima i u skoro svim strukturama. kao i direkcije za izgradnju. godini započeo projekat upravljanja zemljištem i dobar je primer koji se odnosi na ovo pitanje. Veličine industrijskih. namena. zavise od strateških planova ekonomskog razvoja zajednice. nezainteresovanost i nemotivisanost državnih i lokalnih institucija koji su po zakonu nadležni za postavljanje urbanističkih uslova. urbanistička vizija za deset. ili dvadeset godina.dopuni postojećih ili izradi novih. odnosno zakupnine. odeljenjâ za urbanizam i imovinsko pravne poslove. • • 1.

Izrada planova kapitalnih investicija. nepoznavanje šta su planovi kapitalnih ulaganja preduzetnike dovodi u nepovoljan položaj pri odlučivanju o proširivanju planova.60 Da bi se ovi nedostaci prevazišli. a uloga lokalne samouprave jeste da im tu informaciju pruži. a na osnovu lokalnih potreba i zakonskih uslova. rokovima. projektom treba da rukovodi odeljenje za urbanizam u saradnji sa kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj. i sinhronizovani program kapitalnog ulaganja. 33 Detaljnije objašnjenje odredaba Zakona i Uredbe data su u delu 6. Kapitalna investicija (projekat) je investicija u veći dugotrajni materijalni objekat (imovinu) koji zahteva značajna ulaganja i očekivanog je veka trajanja dužeg od jedne godine. obezbeđivanje i održavanje infrastrukture Planovi kapitalnih investicija se izrađuju na srednji rok i predstavljaju.odeljenjem za finansije. i značajni su. ulična rasveta i deponija. savetom za ekonomski razvoj u okviru privrednog saveta. Planove zajednički rade sva javna preduzeća. U toku izrade planova. katastrom i odeljenjem za izradu projekata (ukoliko se traži finansijer sa strane). Podsticajne mere za privlačenje investicija 34 Priručnik Izrada plana kapitalnih investicija. dok Privredna komora Kragujevca omogućava privrednicima da sa vebsajta preuzmu svu zakonsku regulativu. ili novom ulaganju. Ta vrednost i očekivani vek trajanja su često utvrđeni zakonom. između ostalog. 1. ulična rasveta i vodovodni i kanalizacioni sistemi. godišnjim troškovima i predlozima za finansiranje. neophodna je dobra koordinacija velikog broja odeljenja. i svaki preduzetnik kroz delovanje lokalne samouprave vidi ceo aparat državne uprave. The Urban Institute. februar 2007. Registracija preduzeća Lokalna samouprava. putevi. Svaka lokalna samouprava definiše šta će se smatrati kapitalnom investicijom. iako je nenadležna za registar preduzeća (u nadležnosti Agencije za privredne registre). Svaka investicija dolazi sa lokalnog nivoa. Jelena Bojović što su ulice. Privrednici ne moraju da znaju podelu nadležnosti između različitih nivoa vlasti. vodovodni i kanalizacioni sistemi.4. ne samo za privrednike. mora da raspolaže informacijom o procesu registracije. „Plan kapitalnih investicija je višegodišnji plan koji obično pokriva kapitalne investicije za period od 4 do 6 godina. već i za lokalnu samoupravu u planiranju rashoda. projekti rekonstrukcije postojećih objekata.”34 Kapitalni projekti su: zgrade. kao 1. parkovi. Nesinhrono infrastrukturno opremanje stvara sliku neorganizovane i rasipničke opštine. uz pomoć kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. godinama.3. Privredna komora Kragujevca. obezbeđuju preduzetnicima sledeće informacije: Čačak je na svom vebsajtu postavio kratko uputstvo. kao i gradska uprava u Čačku. službi i institucija lokalne i državne uprave. poređanih prema prioritetima. Ujedno. . zgrade. parkovi. Proces izrade plana kapitalnih investicija predvodi komisija lokalne samouprave zajedno sa koordinatorom .

blogspot. a potom i kreiranje transparentnijeg sistema oporezivanja. 39/93. u 2009. 51/09) Registracija privrednih subjekata se obavlja u Agenciji za Privredne registre. ili temama).54/89 i 9/99 i „Službeni glasnik RS” br.html . Zakon o zadrugama („Službeni list SRJ” br. 55/04. 25 • 35 http://web016. 55/04 i 111/09) 5. 59/98. Zakon o privatnim preduzetnicima („Službeni glasnik SRS” br.com/2009/04/isticanje-firme-skuplje-cak-pet-puta. utvrđenih Zakonom o privatizaciji 3. 55/04. 400b. 35/02. veliki broj odluka je izmenjen . 74/99 i 104/09) 8. Zakon o registraciji privrednih subjekata („Službeni glasnik RS” br. Reforma lokalnog fiskalnog sistema i poreza Lokalni porezi. iz godine u godinu. 19/91. Reforma fiskalnog sistema podrazumeva detaljnu analizu prihoda od privrede. 53/93. 67/93. 114/05) 10. Uredba o registraciji predstavništava stranih pravnih lica u Registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. Gradskom veću i Ministarstvu za državnu upravu zbog povećanja cena taksi za isticanje naziva firmi. Ovaj zakon je prestao da važi. 125/04) 2. 101/05) 11. nego u Beogradu. 9/01. Brankova br. Jedan od mnogobrojnih primera je komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru.5. 109/05) 6. na primer. 74/99. 48/94. Veliki broj lokalnih samouprava. 53/95. Zakon o stranim ulaganjima („Službeni list SRJ” br. Beograd. drastično menja visinu naknadi. 33/96.Odluka SUS i 36/2002). 29/96. 34/96. a ne po oblastima. koji ostaju na snazi do isteka rokova za privatizaciju.odluka USRS. godini. 29/97.”35 Leskovac je posle inicijative leskovačkih preduzetnika vratio cene taksi na nivo iz prethodne godine. već je potrebno iščitati desetak različitih dokumenata da bi se 1. koja je. 31/93 . komunalne takse su u nekim gradovima uvećane i petsto puta: „Stotinu leskovačkih preduzetnika uputilo je peticiju Skupštini grada. Minimum koji se mora obezbediti preduzetniku jeste mogućnost da sve opštinske odluke preuzme sa vebsajta. Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS” br. Način utvrđivanja visine i stopa davanja mora biti dostupna privrednicima. Zakon o udruženjima („Službeni glasnik RS” br. 59/98. koje su u pojedinim slučajevima povećane za čak 500 odsto.400v i 421a. 61/05 i 111/09) 4.osnovni dokument je donet pre deset godina i na vebsajtu ne postoje prečišćene verzije. Uredba o visini naknade za registraciju podataka u registar privrednih subjekata i za druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. takse i naknade predstavljaju značajan udeo u troškovima preduzetnika.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 61 Neophodni zakoni za registraciju privrednih subjekata 1. ili taksi. 31/96. do 399. 46/91. Zakon o preduzećima („Službeni list SRJ” br. 12/98. Zakon o klasifikaciji delatnosti i o Registru jedinica razvrstavanja („Službeni list SRJ” br. 61/05 i 101/05) 7. ali čak i kad se takve odluke nalaze na vebsajtu privrednici se često susreću sa sledećim problemima: • odluke je teško pronaći na vebsajtu (na primer. Zakon o Agenciji za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. osim članova 392. 41/96 i 12/98 i „Službeni glasnik RS” br. Ujedno. 3/02 i 5/03) 9. desetak puta veća u nekim opštinama istočne Srbije. i članova 400a. složene su po datumu donošenja odluke.

u 2007.zbog velikog broja korisnika opština je uvela i prozivni sistem u OUC 38 Za veće opštine primer Novog Beograda je posebno interesantan .zbog velikog broja korisnika Opština je uvela i prozivni sistem u OUC 1. uporediti svoje odluke sa odlukama lokalne samouprave iz okruženja. osnovna zamerka je da se ovaj iznos ne određuje prema zonama. Lokalne samouprave u ovoj oblasti mogu da unaprede svoje usluge tako što će: • • • • napraviti bazu podataka svih lokalnih odluka.(na primer. princip otvorene i pristupačne uprave koja je usmerena na klijente. 500. i slično).ono što je još gore govori o apetitima lokalnih samuprava koje podižu cene poslovanja u situaciji kada smo limitirani. Unapređenje efikasnosti i transparentnosti . ne čeka se po hodnicima ispred zaključanih kancelarija i većina poslova završava se u šalter sali. 150. postaviti prečišćene odluke na vebsajt. Opštinski uslužni centri su mnogo popularisani u Srbiji poslednjih godina i danas ih ima većina opština.na primer.000 dinara. na transparentan i efikasan način. godini.opštinski uslužni centri (OUC) Jedan od mehanizama pojednostavljenja procedure jeste uspostavljanje opštinskih uslužnih centara. ili dobijanju dokumenata. Ukoliko lokalna samouprava već ima uspostavljen uslužni centar. proširivanje spektra usluga (na primer. pravci razvoja mogu biti: • • mesne kancelarije kao mini uslužni centri. U njima se poslovi obavljaju transparentno.net/info/vesti/index. predstaviti privrednicima odluke.000 dinara.kalkulator” koji je sproveo NALED u 2010. 36 http://www. Opštinski uslužni centri klijentima pružaju: • usluge bez suvišnih procedura i nepotrebnog čekanja u redovima. ili nekom drugom transparentnom mehanizmu. predstavnik Asocijacije malih i srednjih preduzeća. To znači da se za samo dve godine ova taksa uvećala trinaest puta. • • • • Jedan od projekata iz ove oblasti je projekat „Indeks lokalnog opterećenja privrede . a ne po kancelarijama opštinske uprave. zaposlenima u opštinskoj upravi opštinski uslužni centri pružaju smanjenje pritiska klijenata koji više neće nepotrebno lutati hodnicima u potrazi za nadležnom osobom da im pomogne u ostvarivanju njihovog prava.b92. građani Sa druge strane.37 i privrednici imaju lakši pristup informacijama. Jelena Bojović „Jedan preduzetnik iz okoline Kruševca je u 2006. primer Novog Beograda je posebno interesantan . a u 2008. Ujedno. a ne na samu upravu. informacije o nadležnostima i procedurama opštinske uprave da bi bolje razumeli svoje pravne mogućnosti. već paušalno. a drugo. Neki od dobrih primera su opštinski uslužni centri u Subotici i Novom Beogradu38.000 dinara. zato što se firmarine dižu bez bilo kakvih dogovora sa poslodavcima. dvosmernu komunikaciju da bi opštinsko rukovodstvo moglo da planira rad uprave prema njihovim potrebama i zahtevima. bodove.“36 “To je nešto što zaista iritira sve poslodavce. php?yyyy=2010&mm=02&dd=28&nav_ id=414628 37 Za veće opštine. za svaku od hiljadu četristo dvadeset i sedam delatnosti visina komunalne naknade je različita). razmišljamo o nastavku rada ili zatvaranja firmi”.62 došlo do celokupne informacije .6. • odluke nepotrebno komplikovane i preopširne . izračunati ukupna davanja koje preduzetnik ima prema lokalnoj samoupravi. godini ovu taksu platio 35. njihove efekte i izvršiti izmene u skladu sa primedbama privrede. Prvo. šalteri . Opštinski uslužni centri predstavljaju šalter sale u kojima su opštinske usluge na usluzi korisnicima. mogu se naći samo izmene odluka koje sadrže nove koeficijente.

godine. . Call center.javnim komunalnim preduzećima.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 63 Opštinski uslužni centar opštine Vračar za izdavanje dozvola). opštine značajno smanjuju obim sredstava kojima se subvencionišu javna preduzeća i imaju precizan uvid u način njihovog korišćenja. da upravljaju kvalitetom i brzinom usluga koje im se pružaju.net). Dobar primer Sistema 48 u Srbiji je Opština Inđija (www. Zahvaljujući takvoj kontroli. • • on-lajn usluge i drugi vidovi komunikacije. ili sličan sistem (Sistem 96 u Loznici i Call centar u Kragujevcu) tokom 2009. Sistem 48 je sistem kontrole javnih preduzeća zahvaljujući kojem građani i privrednici rešavaju komunalne probleme u roku od četrdeset i osam sati. sistem 48 (ili 96) nazivi su istog koncepta koji je modifikovan za potrebe različitih lokalnih samouprava. pre svega.7. Sistem 48. Sistem 48 ujedno se koristi za bolju kontrolu raspodele budžetskih sredstava indirektnim budžetskim korisnicima . umrežavanje sa drugim javnim institucijama i preduzećima.indjija. daje mogućnost korisnicima usluga (građanima i privredi). Gradovi Loznica i Kragujevac uspostavili su Sistem 48. a sličan sistem postoji i u Paraćinu. Pozivni centar (Call center) i Sistem 48 (City stat) City stat. 1.

64

Jelena Bojović

Za rešavanje problema građana/privrede dovoljan je telefonski poziv, SMS poruka, ili pristup Internetu i internet portalu. Ceo sistem je osmišljen da bi bio na usluzi građaniam i privredi i stoji im na raspolaganju 24 sata dnevno. • • • Po ceni lokalnog razgovora problem se može prijaviti tokom 24 sata, 365 dana godišnje U najkraćem roku dežurne službe javnih preduzeća izlaze na teren U roku od 48 sati građanin će dobiti odgovor o statusu svog problema

Sistem 48 predstavlja jedinstven informacioni sistem u Evropi kojim se u roku od 48 sati rešavaju problemi građana. Sistem 48 služi za bolje upravljanje opštinom i većom kontrolom javnih preduzeća. Objedinjujući rad svih javnih preduzeća u Opštini, Sistem 48 omogućava rešavanje problema i zahteva građana, raspolaganje sredstvima na nov, moderan i funkcionalan način, koji se isključivo zasniva na tehničkim podacima i činjenicama. Sistem je u potpunosti okrenut građanima da lakše i brže rešavaju probleme iz domena komunalnih preduzeća. Opština Inđija, u cilju što efikasnijeg rada i bolje komunikacije sa građanima, uspostavila je rad Call centra. O primedbama i pohvalama službi i javnih preduzeća čiji je osnivač Opština brine referent kome se građani mogu obratiti: lično (na šalter 17 u zgradi Opštine); telefonom na broj 022/555-588, ili porukom na govornom aparatu; SMS porukom na telefon broj 065/5555-880, ili preko portala Opštine Inđija. Osim primanja pritužbi i pohvala građana, informacije se preko Call centra slivaju u jedinstveni informacioni sistem gde se analizira rad uprave i javnih preduzeća. Jednom u dve nedelje, na javnim sastancima, raspravlja se o onome što jeste, ili nije urađeno. Sastanke vodi gradonačelnik, a prisutni su direktori svih preduzeća i odeljenja, kao i mediji.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

65

Koraci ka uspostavljanju Call centra
KORACI 1. Odluka o osnivanju Call centra Formiranje Štaba izgradnje OBRAZLOŽENJE Potreba da se poslu priđe na organizovan način, i da rukovodstvo Opštine bude kooperativno. Štab izgradnje Call centra koordinira aktivnostima, priprema odluke u vezi Call centra i i brine o njihovom sprovođenju. ODGOVORNOST koordinator, gradonačelnik ROK 10. septembar. 2008. 15. septembar 2008. NAPOMENA Odluka je potrebna, čak i kad je neformalna. U početku, kada se napravi koncept i predračun, treba da se formalizuje. U Štab treba da uđu predstavnicii lokalnog ekonomskog razvoja, Sekretarijata za infrastrukturu i i komunalne poslove, Sekretarijata za finasije, IT konusltant, predstavnicii najvažnijih javno-komunalnih preduzeća i drugih ustanova, građanske organizacije. Osnovni concept Call centra pretežno definiiše potrebne funkcije, a ne detalje realizacije Osnovni koncept rešava i faze izgradnje i daje predlog osnovnih entiteta (javno-komunalna preduzeća, opštinski sekretarijati i ustanove koje koje će ući u sastav Call centra).

2.

koordinator, gradonačelnik

3. 4.

Definisanje Koncepta Call centra Predstavljanje Koncepta Call centra

Štab formira osnovni koncept. Štab, na taj način, proverava osnovnu i ispravnost svog Koncepta

Štab Štab, rukovodstvo Grada

30. septembar 2008. 5.oktobar 2008.

5.

Priprema Plana realizacije prema usvojenom Konceptu Formalna odluka o osnivanju Calll centra Odluka o strukturi Call centra

Plan aktivnosti definiše rokove, odgovornost i i preliminarne troškove Podrška Skupštine opštine

Štab

15.oktobar 2008.

6.

Štab, rukovodstvo Grada

30.oktobar 2008.

Za Skupštinu opštine se priprema izvod iz Koncepta sa obrazloženjima osnivanja Call centra

7.

Da bi se Call centar definisao u okviru mogućnosti Opštine, potrebno je doneti osnovne odluke: koji entiteti ulaze i kada, koji su željenii parametri rada (radno vreme, vreme čekanja, vreme rešavanja upita), izgled prostora i adaptacija na prostor. Podaci su potrebni da se predvide potrebnii kapaciteti budućeg Call centra (broj operatera, zahtevi za komunikacionim resursima) i da se kroz analizu postojećih procesa projektuje optimum uključenja entiteta u njegov rad.

Štab, rukovodstvo Grada

7. novembar 2008.

8.

Prikupljanje podataka o trenutnim operacijama i načinu servisiranja upita građana

Štab – posebno predstavnici entiteta koji ulaze u Calll centar

30. novembar 2008.

Poželjno je prikupiti podatake za završnu fazu (projekciju rada Calll centra), da bi se resursi planirali u skladu sa realizacijom po fazama.

66
9. Priprema projektnog zadatka za izgradnju Call centra Na osnovu Koncepta, odluke o dinamicii uključenja entiteta, snimaka radnih procesa u entitema, formira se Projektni zadatak. Radovi na ovakvom organizaciono – tehničkom projektu moraju da se rade po detaljnom projektu. Revizija po Zakonu – u skladu sa tehničkom dokumentacijom i revizija uloge Štaba – da se utvrdi funkcionalnost Projekta. Definisati osnov za nabavku opreme. Izbor najpogodnijeg izvođača. Izgradnja Štab, tehničkii konsultant (IT, ili firma koja se bavii procesima u poslovanju) 30.decembar 2008.

Jelena Bojović
Projektni zadatak sadrži: 1) projekat procesa formiranja Call centra 2) projekat potrebne opreme (hardver, softver) 3) projekat izgleda objekta Call centra (adaptacija, ili novi objekat)

11.

Izrada Projekta Call centra Revizija Projekta Call centra

Izabrani projekat

15. maj 2009.

12.

Štab, revizor

1. jun 2009.

13. 14. 15.

Izrada tenderske dokumentacije Tender za radove Građevinski i infrastrukturni radovi Opremanje Call centra Izbor rukovodstva Call centra - i nosilaca osnovnih operativnih funkcija (tehnika, komunikacije...) Izbor i obuka kadrova Promotivna kampanja o Call centru Probni rad Call centra

Štab, tehničkii konsultant Štab, Komisija za javne nabavke Štab, Direkcija za izgradnju

10. jun 2009. 1. avgust 2009. zavisno od vrste radova (tri do šest meseci) dva meseca 1. septembar 2009.

Zbog multidisciplinarnosti, tender podeliti na partije

16. 17.

Opremanje Rukovodstvo Call centra preuzima zaduženja od Štaba.

Štab, Direkcija za izgradnju Štab, Grad

18. 19. 20.

Izbor i obuka kadrova koji će od početka raditii punim kapacitetom. Građani treba da saznaju šta mogu, a šta ne mogu da očekuju od Call centra. Probni rad u jednoj smeni zbog ukljanjanja mogućih grešaka u hardveru / softveru. Puštanje u rad Call centra punim kapacitetom.

rukovodstvo Calll centra rukovodstvo Call centra, mediji projektant, rukovkdrstvo Call centra rukovodstvo Calll centra, Grad

1. novembar 2009. 15. decembar 2009. 15.decembar 2009. U zavisnosti od vremena izgradnje ¬i opremanja Call centra. U zavisnosti od vremena izgradnje ¬i opremanja Call centra.

21.

Puštanje u rad Call centra

31.decembar 2009.

lokalnoj samoupravi da upravlja imovinom i sprovodi infrastrukturne projekte.000 -146.000 5.700 163. (Ranije su se često dešavala oštećenja instalacija . Nulta godina Početni troškovi Tekući troškovi Uštede i prohodi Ukupno http://www.000 81.6000 . što za posledicu ima smanjenje troškova zbog manje štete koja je nastala prilikom izvođenja građevinskih radova. GIS (geografski informacioni sistemi) Geografski informacioni sistem je sistem za vizuelni pregled podataka.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 67 1. Studija je pokazala da su već u drugoj godini postojanja sistema prihodi premašili tekuće troškove i da će za pet godina svi troškovi biti nadoknađeni.500 -31.300 594. Primer uspešne prakse su grad Subotica i Opština Inđija.000 83.500 130.700 157.700 188. Geografski informacioni sistemi vrede onoliko koliko podataka sadrže.ba/slike/gis%20brosura%20 BCHS.300 106.000 41.pdf Prva godina Druga godina Treća godina Četvrta godina Peta godina UKUPNO 146.recimo strujnih vodova prilikom ugradnje drugih vodova kao što su.300 118.500 864. urađena je Studija ekonomske isplativosti. telefonske linije).700 212.700 99. Ekonomska isplativost GIS-a u Subotici Nekoliko godina nakon što je Subotica počela da koristi geografski informacioni sistem. Samo posedovanje geografskog informacionog sistema nije korisno za lokalnu samoupravu. veće transparentnosti i preciznosti u planiranju postrojenja. na primer.300 80. pre svega. ali je ujedno i jedna od značajnijih alatki u procesu privlačenja investicija.500 146.zkk.000 131. Grad već ima koristi od kraće procedure. već broj i vrsta informacija koje su unete u sistem.700 202.8. To znači da je samo pet godina od uvođenja GIS-a grad ostvario finansijsku korist. Geografski informacioni sistem je koristan.

Na primeru tri preduzeća koja su anketirana u jednoj opštini u Srbiji. Sistem 48 može da poboljša njegovu transparentnost i efikasnost. pre svega. odnosi na način obračuna cena usluga i transparentnost sistema. već mogu da odvrate preduzetnike od započinjanja. zbog čega je preduzeće otkazalo javno-komunalnom preduzeću i sada sami iznose smeće. u potpunosti će izgubiti poverenje u lokalnu samoupravu. ali se obračun naplate može i nezavisno unaprediti. Slučaj prvog preduzeća . i vreme potrebno za njihovo izdavanje. Program smanjenja složenosti. 39 NALED „Cost of doing business in Serbia”. U slučaju da vlasnici ova tri preduzeća bilo kada porazgovaraju o načinu naplate komunalnih usluga.530 m2 ekstra zona. odnosno po m3.Zbog velike površine objekata. Površina zemljišta na kome je izgrađen objekat je 786 m2. godini sprovedeno je istraživanje među privrednicima39 koji su izneli podatke o broju i vrsti poreza.Površina poslovnog objekta je 587 m2.10. Reforma sistema formiranja cena i naplate komunalnih usluga Reforma sistema naplate komunalnih usluga jedan je od projekata koji se. trgovinska delatnost. u velikom obimu dokumentacije. dugotrajnom čekanju.9. pre svega. ne samo što predstavljaju trošak. troškovi iznošenja smeća bili su veoma visoki. U 2009. Iznošenje smeća plaća se za površinu od 300 m2. i za privredu (saznanje o potrošnji omogućava planiranje uštede). Slučaj drugog preduzeća . Jedna od osnovnih zamerki preduzetnika jeste složenost procesa izdavanja građevinskih dozvola koja se sastoji. površina objekta 1. značajni i za komunalna preduzeća (povećanje prihoda kroz povećanu naplatu). Njihov predlog je da se ova usluga plaća po kontejneru. Slučaj trećeg preduzeća .095 m2.454 m2 + 1. „One stop shop” . troškova i administracije koja prati proceduru izdavanja dozvola može povoljno da utiče na ekonomsku sliku svake zajednice. Dobar primer one-stop šaltera nalazi se u Subotici. 1. Projekte ove vrste pokreće kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u saradnji sa komunalnim preduzećima i savetom za ekonomski razvoj.68 Jelena Bojović 1. može se uočiti neregularnost sistema. i stalnom „šetanju“ od kancelarije do kancelarije. taksi i komunalnih usluga koje plaćaju lokalnoj samoupravi. Jedinstven šalter za izdavanje dozvola u mnogome može da unapredi efikasnost procesa i da poboljša osećaj koji preduzetnik ima kad se susretne sa opštinskom administracijom. Stoga su projekti koji se bave formiranjem cena .Površina zemljišta je 2. 2009/2010 komunalnih usluga na transparentniji i jednostavniji način. ili proširenja poslovanja u lokalnoj zajednici.centar za izdavanje građevinskih dozvola (CID) Broj dozvola i odobrenja koje preduzeća moraju da pribave. Iznošenje smeća plaća se za površinu od 25 m2.

godine stupio je na snagu novi Zakon o planiranju i izgradnji što bi trebalo da podstakne gradove/ opštine da pripreme nove informatore. i uveo jednostavniji postupak izdavanja građevinske dozvole za objekte čija površina ne prelazi 400m2.mega.upotrebne dozvole • Prijem i obrada zahteva za parcelaciju građevinskih parcela • Prijem i obrada zahteva za izmene i dopune urbanističkog plana • Prijem i obrada zahteva za legalizaciju gradnje • Dodela uličnog broja • Izdavanje dozvola za radove na ulicama i drugim javnim površinama • Informacije o stambenim i poslovnim objektima Korisnici Građani i firme 1. Iako postoji očigledna potreba za informatorima o postupku dobijanja građevinskih dozvola. građevinske i upotrebne dozvole veoma će se razlikovati u praksi od opštine do opštine. primena odredaba o pribavljanju lokacijske. U septembru 2009. Informator za investitore o načinu pribavljanja građevinske dozvole Jedinstven šalter za izdavanje građevinskih dozvola nije jedini način da se unapredi procedura. http://www. Na osnovu novog Zakona.11.CID Usluge • Izdavanje dozvola za izgradnju: . olakšao postupak parcelacije i preparcelacije građevinske parcele (koji se ne razmatraju više na komisijama za planove).saglasnost javnih preduzeća .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 69 Usluge koje pruža centar za izdavanje dozvola40 Odeljenje Urbanističko planiranje i komunalne usluge .org/kbase/ upload/reports/cacsr. odnosno detaljne regulacije. jer će dužina i kompleksnost postupka zavisiti od mnogobrojnih činilaca (na primer. Pre svega. preduzetniku/investitoru treba što jednostavnije predstaviti proceduru.urbanistički uslovi .ui-serbia.pdf . jednostavne i pristupačnim jezikom pisane brošure. Novi Zakon uveo je institut lokacijske dozvole. da li je za navedeno područje donesen plan generalne. opštine uglavnom nemaju kratke.izvod iz urbanističkog plana .građevinske dozvole . 40 Izveštaj o analizi stanja: Opštinski uslužni centri i centri za izdavanje dozvola u opštinama u okviru programa Podsticaj ekonomskom razvoju opština.

katalog dostupnih parcela i zemljišta. stručno lice koje savetuje klijente u administrativnoj proceduri. ili brošuru o građevinskom/industrijskom zemljištu. stručno lice koje pruža pravne savete privrednicima. sistem za praćenje dokumenata koji pruža informacije o statusu konkretnog zahteva (preko interneta. • • • • • • 1. uključujući i ažurirane podatke o cenama. informacije. katalog. opis procedure i sve potrebne formulare na internetu. Certifikacija opština sa pozitivnim poslovnim okruženjem Program certifikacije koji sprovodi Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). bržu proceduru za izdavanje građevinskih dozvola na osnovu analize “korak po korak”. A to podrazumeva da opština poseduje: • podatke o veličini i broju parcela raspoloživog građevinskog zemljišta. katalog dostupnog poslovnog prostora (privatnog i opštinskog). nadzorno lice koje prati tok procesa izdavanja građevinskih dozvola (u najmanje od 80% slučajeva svih zahteva podnetih u toku godine). a jedan od kriterijuma glasi: • • • • 41 NALED .12.70 Jelena Bojović „Opština pruža ključne lokalne javne usluge na lako dostupnoj lokaciji i razvila je sistem za obradu zahteva preduzetnika za građevinsku dozvolu na jednom mestu41”. digitalizovane podatke o zemljištu i parcelama uključujući i sve informacije o infrastrukturi. jedan je od boljih vodiča za lokalnu samoupravu u procesu reforme administracije za unapređenje poslovnog okruženja. pozivnog centra). jedinstven šalter za dobijanje dozvola. Program obuhvata dvanaest kriterijuma od kojih se nekoliko odnosi upravo na unapređenja administracije. i mogućnost da pruži sve informacije (ponudu) u roku od dva dana.

Ulaganje u osnovnu infrastrukturu podrazumeva: • • • • Teško je uvrditi listu prioriteta kada se radi o ulaganjima u osnovnu infrastrukturu. Međutim.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 71 • • • GUP koji je u funkciji ekonomskog razvoja. Investiranje u lokacije i objekte namenjene preduzećima podrazumeva unapređenje fizičkih uslova neophodnih za poslovanje. i zahtevaju dugoročno finansijsko planiranje. kao i za privlačenje novih investitora. unapređenje putničkog i robnog železničkog prevoza. unapređenje i/ili proširenje kanalizacione mreže. • • Svi ovi kriterijumi certifikacije pomažu lokalnim samoupravama u sastavljanju prioriteta koje će sprovoditi u ekonomskom razvoju. Izgrađena infrastruktura obuhvata. opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora Infrastrukturno opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora. Investiranje u osnovnu infrastrukturu. i/ili proširenje lokalne luke. investiranje u osnovnu infrastrukturu ne podrazumeva samo opremanje industrijskih zona. bez unapređenja ostalih elemenata privrednog okruženja. uređenje. unapređenje i/ili proširenje lokalnog aerodroma. Infrastrukturni projekti se ne sprovode izolovano. uređenje. industrijsku zonu (ili više zona). unapređenje i/ili proširenje sistema telekomunikacije. unapređenje i/ili proširenje komercijalnih lokacija i objekata (za trgovinu i kancelarijski prostor). naročito kada se lokalne zajednice suočavaju sa zapuštenom infrastrukturom i dugogodišnjim neulaganjem. unapređenje i/ili proširenje industrijskih lokacija i objekata. . što znači da se time stvaraju uslovi za zadržavanje i proširenje postojećih preduzeća. listu prioriteta za izradu planova detaljne regulacije prema utvrđenoj dinamici. već i značajan trošak za održavanje. finansijski su najzahtevnija ulaganja u poslovno okruženje. unapređenje i/ili proširenje putne mreže. unapređenje i/ili proširenje vodovodne mreže. ne samo trošak izgradnje. • 2. već sveobuhvatno podizanje infrastrukturnih kapaciteta. • • uređenje. unapređenje i/ili proširenje energetskog sistema.

Važan preduslov za privlačenje direktnih stranih i domaćih investicija jeste da lokalna zajednica odredi koji je prostor pogodan za industrijsku gradnju. ili bez njih. mogućnostima proširenja. Industrijske zone su urbanistički definisane zemljišne parcele podeljene transportnim mrežama. infrastrukturnim opre- . Industrijsku zonu čine nepokretnosti (zemljište. Prilikom zoniranja industrijskog zemljišta lokalna samouprava treba da vodi računa o dostupnosti i veličini lokacije. reka. ekonomski razvoj se oslanja na strana ulaganja. kao i o potražnji potencijalnih investitora (lokalne privrede. sa izgrađenim objektima. on dugo može da ostane infrastrukturno neopremljen i da nema proizvodnje. jeste slobodno zemljište za industrijsku gradnju. Na osnovu dosadašnjeg iskustva u Mađarskoj. ili novih investitora). Budući da je privreda u Srbiji znatno oslabljena. pravo korišćenja). železnice. Iako lokalna samouprava pojedini prostor definiše kao industrijsku zonu.1. Uređivanje industrijskih lokacija industrijske zone Industrijska zona predstavlja prostor koji je određen za privrednu i proizvodnu delatnost u okviru urbanističkog plana. pored građana. zgrade i druge nepokretnosti). vlasništvu zemljišta. aerodroma. autoputa. a koji za infrastrukturno opremanje. Industrijske zone su obično strateški pozicionirane u neposrednoj blizini važnih saobraćajnica.72 Projekti koji se svrstavaju u ovu oblast su: Jelena Bojović 2. Najvažniji resurs opštine. Češkoj i Srbiji. Stoga je vrlo važno da se oni koji upravljaju industrijskom zonom obavežu ugovorom da će lokacijom upravljati u skladu sa potrebama lokalne zajednice. kao i prava i obaveze koje iz njih proizlaze (vlasništvo.

Za više informacija: Uprave za slobodne zone (www. trgovina. U slobodnoj zoni može da se slobodno izvrši transfer prihoda i zarade u bilo koju državu. izrade ekonomskih analiza. pruža i širok spektar dodatnih usluga – od obezbeđenja i keteringa. Privredno društvo upravlja slobodnom zonom i njegov prvenstveni zadatak je da obezbedi uslove za nesmetano odvijanje privrednih delatnosti. godine. bankarstvo i osiguranje. na kome se obavljaju delatnosti utvrđene Zakonom o slobodnim zonama (Službeni glasnik RS. preko špedicije. U njima se odvija indu- 2. Uvoz i izvoz robe u slobodnu zonu je neograničen. pored infrastrukture.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 73 manjem pet hektara industrisjkog zemljišta (važi za opštine koje su više od pedeset kilometara udaljene od Beograda i imaju manje od pedeset hiljada stanovnika). skladišta po povoljnim uslovima. Korisnicima industrijskog parka. Osnovni cilj Uprave jeste povećanje priliva stranih investicija. poslovnih i naučnih parkova Industrijski park je prostorna i infrastrukturno opremljena celina predviđena za privredne delatnosti kojom rukovodi pravno lice kao njen upravitelj.usz. Razvoj industrijskih. carina. mašina. do ljudskih resursa. radionica. opreme i građevinskog materijala. pakovanje. administrativnih i knjigovodstvenih usluga. uređene i promovisane zone u Srbiji je Industrijska zona „Ečka“ u Zrenjaninu.3. po pravilu. Poslovanjem u slobodnim zonama investitoru se obezbeđuju specijalne olakšice i povlašćen poreski režim .oslobađenje od PDV-a i carine na uvoz sirovina i materijala namenjenih proizvodnji robe za izvoz. a ponekad i zbog pružanja poreskih olakšica. investicionih programa i poslovnih planova. krajem 2008. trening centra. uključujući proizvodnju.rs). Primer dobro pozicionirane. SZ Subotica. postoje SZ Pirot. zbog pružanja olakšica u spoljnotrgovinskom poslovanju. finansijskih usluga. Kada se govori o tehnološkim parkovima. U Srbiji.gov.bez naplate bilo kakvih poreza. i njima mogu upravljati. upravitelj. u ovom trenutku. Slobodne zone se osnivaju. Na ovaj način stvaraju se ogromne mogućnosti za saradnju domaće i strane industrije. uključujući Srbiju . ili taksi. u dodatne usluge spadaju razvijanje . formirana je Uprava za slobodne zone koja je nadležna za sva pitanja oko funkcionisanja i razvoja slobodnih zona. Slobodne zone mogu osnivati. na primer. izvoza.2. strijsko poslovanje. skladištenje. video-link). Roba koja se iz slobodne zone uveze na domaće tržište podleže režimu uvoza strane robe. zadovoljavaju se potrebe investitora u narednih pet do deset godina. i domaće i strane kompanije. većeg angažovanja lokalne radne snage i transfera tehnologije. U okviru Ministarstva finansija Republike Srbije. poslovnog centra (konferencijske sale. Slobodne zone Slobodna zona je posebno ograđen i označen prostor određen kao slobodna zona Aktom Vlade Republike Srbije. pre svega. Poslodavcima unutar slobodne zone omogućen je zakup poslovnih prostorija. 2. SZ Zrenjanin i SZ Novi Sad. 62/2006).

Inače. u ovim slučajevima. Autori koji su se ozbiljnije bavili pitanjem braunfild lokacija u gradovima u Srbiji42 tvrde da ih ima bezbroj. Borislava Stojkova i Žakline Gligorijević direktorke beogradskog Urbanističkog zavoda.74 softvera. Beočin Biznis park je pokrenula kompanija „Lafarge Beočinska fabrika cementa“. Ovakvo ugašeno tlo predstavljalo je svojevrstan vid zagađenja urbanog okruženja. izvoza. ili većinski osnivač opština. Ono što je si- . radi se skoro u potpunosti o privatnoj inicijativi (Biznis park Beočin. 2. prethodno korišćena u različite namene (industrija. servis. Tamo gde privatni sektor ima veću ulogu. privatnim kapitalom. u strateškom partnerstvu sa opštinom Beočin i uz podršku Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Vlade Republike Srbije i Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine. pri čemu je tipično rešenje da lokalna samouprava obezbeđuje zemljište. U Srbiji većina industrijskih zona koje su osnovale lokalne samouprave nikada nije prerasla taj status i postala industrijski park. tj. vojne potrebe). istraživačke delatnosti i slično. smanjenju nezaposlenosti i ukupnog ekonomskog i socijalnog razvoja beočinske opštine i regiona. Uloga lokalne samouprave. električnom energijom i telekomunikacionim vezama . Programi sanacije napuštenih lokacija (revitalizacija braunfilda) Termin braunfild (brownfield) je ranih devedesetih godina prošlog veka ušao u upotrebu iz žargona američkih urbanista koji su ga koristili da definišu parcele na kojima je ležala neupotrebljiva.4. ili kupcima roba. koji su se u nizu članaka. sa namerom da se stvore uslovi koji će privući nove investitore i tako doprineti povećanju proizvodnje. Vodeću ulogu u osnivanju industrijskog parka ima veliko preduzeće sa viškom zemljišta. najčešće. Dakle. a pre svega naknade za uređenje građevinskog zemljišta. jeste da obezbedi olakšice u plaćanju određenih lokalnih dažbina. studija i javnih izlaganja bavli ovim problemom. Na žalost. preduzeće u čijem vlasništvu privatni partner i lokalna samouprava učestvuju srazmerno uloženim sredstvima. Jelena Bojović 42 Svakako treba istaći doprinos arhitekata prof. praksa privatno-javnog partnerstva u ovoj oblasti nije u punoj meri oživela. Upravitelj industrijskog parka je. Industrijski parkovi u svetu najčešće se otvaraju sredstvima lokalne samouprave (po pravilu uz subvencije države). za sada i ti privatni industrijski parkovi nemaju u dovoljnoj meri popunjene kapacitete. a privatni partner investicije u sekundarnu infrastrukturu i zgrade. Lafarge). radi se isključivo o preduzeću čiji je jedini. Lokacija je infrastrukturno opremljena gasom. mrtva infrastruktura. Tamo gde upravitelj postoji. ili privatno-javnim partnerstvom.bilo da se radi o snabdevačima. poslovanje. ili privatni sektor. telekomunikacija i informacionih tehnologija. gradske životne sredine. potencijalnim investitorima na raspolaganju je osamnaest hektara zemljišta na obali Dunava u sklopu kompleksa „Lafarge BFC” koje su direktno povezanr sa lukom. država sredstva za infrastrukturno opremanje. koje osnivanjem industrijskog parka želi da u svoju blizinu dovede privredne subjekte kao deo proizvodnog lanca . jer ne postoji upravitelj koji se brine o parku i pruža usluge korisnicima i pošto je zona definisana.

utvrđivanje vlasništva. godina Prvi korak u većini programa sanacije mora biti analiza stanja. Dostupni primeri realizovanih ulaganja pokazuju da se problem braunfilda u Srbiji sveo na proces privatizacije i učešće Agencije za privatizaciju: • Američka kompanija „US STEEL” kupila je kao braunfild investiciju domaću kompaniju „Sartid”. nekadašnji deo holdinga „Zorka Šabac“. . što braunfild objekat duže propada. ne postoji razumevanje sredine u pogledu važnosti evidentiranja i uzimanja podataka o svim karakteristikama braunfilg lokacija. Većina investitora radije bira grinfield lokaciju. koliki je stepen zagađenja. Austrijska kompanija „Alas International” kupila je domaću firmu „Zorka Nemetali Šabac“. 2009. Ali. Takođe. Sa druge strane. što nije ni jednostavno. ni jeftino. Najstarije zgrade je najteže sanirati. proces sanacije treba da se odvija u okviru regulative sledećim redosledom: prva procena lokacije. po definiciji. predstavljaju zagađeno okruženje. ulaganje je rizičnije. Na primer. pa i besmislenije. niti jasnu sliku o njihovim mogućnostima. Međutim. čak i kada lokalne samouprave pokušaju da rešavaju pitanje barunfild lokacija. Taj prostor sada. Dakle. one nemaju dovoljno ovlašćenja. a cena kvadratnog metra je toliko skočila da su se uložena sredstva višestruko vratila43. Dobar primer predstavlja adaptacija objekta Udruženja preduzetnika u Zrenjaninu koji je godinama bio zapušten. Moraju se doneti odluke o tome da li je objekte moguće efikasno koristiti. ali to ne znači da zgrade od istorijskog i arhitektonskog značaja ne treba spašavati. a nejasan im je i potencijal tog umrtvljenog kapitala u procesu privlačenja investicija. kroz proces privatizacije. današnji „US Steel Serbia”. Austrijska kompanija „Rauch” kupila je. osim što predstavljaju opasnost po lokalnu zajednicu. određivanje prioriteta. tako da je urbano okuženje potpuno izmenjeno. i koji se programi posle sanacije mogu osmisliti.5. a zagađenje ostaje. pored Udruženja preduzetnika. fabriku „Voćar Koceljeva“ u prehrambenoj industriji. Revitalizacija braunfilda mora biti jasan prioritet. pretvorene u luksuzan stambeno-poslovni kompleks i novi statusni simbol. a u njemu je smešten i Edukativni centar za ruralni • 43 Prema: Dragan Živkovic. kontaminirane lokacije nisu na prvom mestu kod uglednih investitora. koriste i članovi Zone unapređenog poslovanja. takve mere su: • • • • posebni poreski podsticaji urbanističke olakšice infrastruktura komunalne olakšice Primer braunfilda: U Beču su stare gasne stanice. pa lokalne samouprave moraju sprovesti niz mera da bi braunfild lokacija bila atraktivna za ulaganje. Postoje i objekti koji se mogu bolje iskoristiti ako se podele na radne prostorije manje površine. lokalne uprave u gradovima u Srbiji ne shvataju stvarnu ekonomsku vrednost ove svojine. • 2. Brownfiled izveštaj. ima i primera objekata koji se ne koriste. ili privatnog sektora. tako da Srbija nema bazu registrovanih braunfild lokacija. a mogu da se adaptiraju u radni prostor u vlasništvu javnog. Adaptacija objekata koji se ne koriste Osim braunfild lokacija koje. pronalaženje neophodnih sredstava i osmišljavanje programa.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 75 gurno. u čijem je sistemu i kompanija „US Steel Beli limovi Šabac“ koji je trenutno jedan od najvažnijih srpskih izvoznika. utvrđivanje stepena zagađenja. tipičan primer braunfilda.

takođe. Sa postojećom privredom investitori ostvaruju prvi kontakt u novoj sredini. unapređenja i sl). proširenja.76 razvoj. ko su im dobavljači i kupci . istovremeno. Pančevo). i koji i dalje ulažu u svoj razvoj. Takve strategije nazivamo programima za zadržavanje i širenje postojećih preduzeća. bili ključni kada se odlučivalo da se investira u Srbiju i koji su investirali u Srbiji tokom poslednjih deset godina. Podsticaj razvoju lokalnih preduzeća podrazumeva pružanje saveta. Base: Investors in Serbia. i streški partner grada u razvoju infrastrukture. podrške i resursa koji su neophodni za njihov dalji razvoj. Podrška postojećoj privredi Iako često zanemarivana. od novih investiotora (mnogo je više onih koji su već prisutni. nova postrojenja. Investors in othe r countries Biznis kontakti 63% 67% 24% 58% 23% 25% 25% 0% 23% 17% Investitori u Srbiji Drugo Opštinske brošure 0% 6% Sajmovi i slične manifestacije 0% 11% Republičke institucije i tela Poslovna udruzenja i udruzenja investitora 8% 8% 8% Prijatelji i rodbina Lokalne institucije i tela 42% što se često misli. ona je. kako izgleda njihov proizvodni proces. Već pomenuto istraživanje investitora koje je sproveo USAID-ov Program podsticaja ekonomskom razvoju opština podrazumevalo je opsežne razgovore sa direktorima sto dvadeset preduzeća koji su. a ne. to jest. Jelena Bojović 3. kao August 2008 Izvori informacija o Srbiji: Investitori u Srbiji naspram investitora u drugim zemljama Multiple responses. postojeća privreda je od izuzetnog značaja za lokalni ekonomski razvoj budući da zapošljava najveći broj ljudi i najveći broj investicija dolazi. šta im smeta. šta uvoze. iz te oblasti. Na kraju – postojeća privreda je i najvažniji izvor informacija i ideja za lokalnu samoupravu – od prisutnih mogu da nauče zašto su i dalje tu. što ukazuje na značaj „lokalnih veza”. značaj postojeće privrede. Iz rezultata istraživanja vidi se da je većina investitora došla u Srbiju zato što je već imala ostvarene veze sa Srbijom. Najčešći izvor informacija pri donošenju odluke o investiranju jesu poslovni kontakti (63% odgovora). upravo. Adaptirani braunfild objekti u gradu često se koriste i kao biznis inkubatori (Novi Sad. ljudskih resursa i očuvanju životne sredine. Opseg inicijativa kojima se može podržati razvoj lokalnih preduzeća je ogroman: Mediji Investitori u drugim zemljama The Urban Institute – a USAID Contractor Serbia | Croatia | Slovenia | Bosnia and Herzegovina StrategicPuls Group | Montenegro | Macedonia | Albania 5 . dok su tržišni uslovi bili tek na drugom mestu.što je sve od značaja za strateško planiranje i promociju investicija. šta izvoze.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

77

3.1. Posete preduzećima, istraživanje mišljenja preduzetnika (ankete)
Identifikacija problema sa kojima se preduzetnik suočava u svom radu je ključ za uspešno planiranje i sprovođenje programa pomoći. Postoji nekoliko načina da se otkriju problemi sa kojima se privreda suočava, to jest, da se uvidi kako se može unaprediti njihovo poslovanje: 1) anketiranje putem telefona – jednostavan i kratak postupak, može da se kontaktira veći broj preduzeća, ali je malo interesovanje preduzetnika da odgovaraju na ankete i smanjena mogućnost da se stvori ličan odnos sa preduzetnikom; 2) anketiranje putem elektronske pošte – slično kao telefonsko anketiranje, ali je procenat odgovora daleko manji (veliki broj anketiranih, mali procenat popunjenih upitnika), a često, zbog nerazumevanja pojedinih pitanja, odgovori nisu tačni; 3) posete lokalnim preduzećima – ovakav pristup je izuzetno zahtevan (neophodno je zakazati unapred sastanke, otići na lice mesta i provesti bar trideset minuta u poseti), ali pruža daleko bolje rezultate - dobija se precizniji odgovor na svako pitanje, na osnovu ličnog kontakta, izraza lica sagovornika i načina na koji daje odgovore, može se mnogo saznati. Takođe, iz ovakvih anketa lokalna administracija može više da sazna o načinu proizvodnje (ukoliko je u pitanju proizvodno preduzeće), o tehnologiji koja se koristi, prostoru za rad i dr; 4) neformalna druženja i razmena informacija – na koktelima i neformalnim okupljanji-

ma moguće je dobiti informacije o poslovanju i problemima privrede, a ovaj vid kontakata pruža mogućnost za otvoreniji i iskreniji odnos i otvara poverenje. Glavni nedostatak je što informacije dobijene ovim putem nisu dokumentovane, to jest, ne postoji pisan trag o zaključcima i predlozima. Bez obzira koja se vrsta ankete koristi, dobijeni podaci i informacije se obrađuju, analiziraju i pripremaju lokalnu samoupravu da odgovori na probleme. Anketirana preduzeća moraju dobiti povratnu informaciju o koracima koji će biti preduzeti. Ukoliko se privrednicima ne obezbedi povratna informacija, oni više neće učestvovati u narednim anketama, to jest, lokalna samouprava će izgubiti njihovo poverenje. Putem ankete, osim identifikovanja problema sa kojima se privrednici suočavaju, lokalna zajednica stiče uvid u njihove razvojne planove, u mišljenje privrednika o poslovnoj klimi i radu lokalne samouprave i lokalnih vlasti. Na taj način opština/ grad može doći do ideje kako da unapredi poslovno okruženje, šta treba da menja, a na čemu treba da insistira. Samu posetu, ili telefonski razgovor, lokalna zajednica može da iskoristiti da privrednike obavesti o aktuelnim i budućim programima podrške - novim kreditnim linijama, predstojećim sajmovima, konferencijama, itd. Posete mogu podstaći lokalna preduzeća da koriste domaće resurse, da finansiraju obuku u ovladavanju novim veštinama i doprinesu razvoju strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Važno je

78 Prema analizi ankete mišljenje poslovnog sektora u Kruševcu 2006. godina 1. Firme koje su učestvovale u upitniku trenutno zapošljavaju trinaest hiljada radnika, a naredne godine planiraju otvaranje preko šest stotina novih radnih mesta. Nova radna mesta se ravnomerno otvaraju u svim sektorima – proizvodnom (uglavnom najveća preduzeća), komunalnom i drugim uslugama, što može biti znak pozitivne promene na nivou lokalne ekonomije . 2. Lokalna ekonomija nije dovoljno orjentisana ka izvozu. Samo osam od pedeset i osam firmi izvozi više od 10% proizvoda i usluga izvan Srbije, dok se ukupno 15% proizvodnje plasira na stranim tržištima, 35% prodaje se realizuje u okrugu, a 50% u drugim delovima Srbije. Uprkos konkurentnoj prednosti koju stvaraju niže cene (u poređenju sa standardima EU), proizvođači iz Kruševca ne mogu da nađu klijente na tržištu EU. 3. Poslodavci su ocenili kvalitet radne snage u svojim firmama na sledeći način: ocenu „odličan” je dobilo 11%, a ocenu „dobar” 31%, što predstavlja prosečan rezultat, dok je 14% radnika dobilo lošu ocenu, što predstavlja izuzetno visok procenat. Prosečne mesečne zarade su porasle u 2006. sa 15.300 na 17.300 dinara. Polovina firmi ima potrebu za novim radnicima, ili očekuje da će im nedostajati stručna radna snaga (inženjeri, tehničari, ekonomisti). 4. Trideset devet od pedeset i osam firmi planira da proširivanjem postojećih objekata, ili izgradnjom novih, modernizuje pogone tokom 2006, da bi mogle da prošire svoje kapacitete u Kruševcu. Ukupan iznos investicija dostići će 5.200.000.000 dinara. Devet firmi planira da proširi svoju delatnost izvan Kruševca i pokrije veće tržište (uglavnom u Beogradu i Nišu, a dve u inostranstvu). U isto vreme, četiri firme planiraju da izmeste svoje pogone izvan grada zbog promenjenih uslova na tržištu, uslova transporta, nedostatka prostora za proširenje i nedostatka kvalifikovane radne snage . 5. Kvalitet usluga koje pruža lokalna samouprava nije visoko ocenjen (prosečna ocena 2,92 na skali od 1 do 4, najviša ocena 1, najmanja 4). Održavanje puteva i izdavanje građevinske dozvole za obavljenje samostalne delatnosti, kao i problemi sa građevinskim zemljištem, često se navode kao oblasti koje se moraju unaprediti. 6. Mišljena kruševačkih poslodavaca o poslovnoj klimi u gradu veoma su pozitivna. Jedna firma je ocenila Kruševac kao “izuzetno” mesto za preduzetničke aktivnosti, dvadeset i troje je poslovnu klimu ocenilo kao “dobru”, a dvadeset i četvoro kao “zadovoljavajuću”. Dve firme su grad ocenile “lošom” sredinom za poslovanje. Napori lokalnih vlasti, geografski položaj, ekonomska struktura i industrijska tradicija često su pominjani kao najveća prednost Kruševca.

Jelena Bojović

istaći da se tim posetama može sprečiti da preduzeće ne napusti lokalnu zajednicu. Program za podsticaj lokalnom ekonomskom razvoju opština osmislio je i zajedno sa lokalnom samoupravom sproveo niz istraživanja među privrednicima. Na osnovu jednog takvog istraživanja 2006. je urađena analiza stavova poslovnog sektora u Kruševcu. Na osnovu ove analize sagledane su osnovne prepreke za dalji razvoj ovih preduzeća ali su identifikovani i programi pomoći, koji su se sproveli u narednoj godini.

3.2. Pružanje stručne i savetodavne pomoći preduzećima
Ova vrsta podrške može početi od jedne osobe koja upućuje zainteresovane u pravom smeru – na kreditne institucije, organizovanu obuku i drugo. Jasno obeležavanje i obaveštavanje je ključno za efikasne savetodavne usluge. Saveti i stručna pomoć preduzećima mogu biti iz raznih oblasti: • • • • • • • • menadžment i upravljanje preduzećem, zakonska regulativa i poslovanje, istraživanje tržišta, marketing i promocija, sistem kvaliteta, zaštita životne sredine, uvođenje standarda i certifikacija, kontrola i kvalitet ljudskih resursa,

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

79 • • tehnologija, istraživanje i razvoj i dr. • • • • • kompjuterske aplikacije, izrada biznis plana, finansije i vođenje poslovnih knjiga malih i srednjih preduzeća, lokalna poreska opterećenja i olakšice, apliciranje za bespovratna finansijska sredstva.

U tom slučaju težište bi trebalo da bude u pružanju stručne pomoći tamo gde je ona realno potrebna. Lokalna samouprava treba da zna da iskoristi znanje zaposlenih prilikom uvođenja novih standarda i tehnologije, a da za specifične i specijalističke obuke angažuje stručna lica (iz lokalnih škola, državnih institucija i organizacija, međunarodnih organizacija). U Srbiji, u ovom trenutku, postoje brojne, uglavnom međunarodne organizacije, koje se bave tim poslom (USAID, na primer, sprovodi set programa koji pružaju direktnu tehničku pomoć preduzećima u svim navedenim oblastima). U samoj lokalnoj samoupravi postoji stručan kadar koji može da pruži pravne i finansijske savete i stručnu pomoć u oblasti zaštite životne sredine.

3.3. Obuka za preduzetnike i programi podrške malim i srednjim preduzećima
Uobičajeni programi obuke mogu se prilagoditi specifičnim potrebama ove ciljne grupe (preduzetnicima i malim preduzećima). Različite teme obrazovnih programa zavise od privrednih grana koje su zastupljene u određenoj sredini i od njihovih potreba. Teme obuka su slične pomenutim u poglavlju „ Saveti i stručna pomoć”, ali pored ovih, za preduzetnike su značajne još i: •
44 Pogledati deo 9. Razvoj ljudskih resursa

Obuke osmišljava i realizuje kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u saradnji sa preduzetnicima i malim preduzećima. Predavači su pored zaposlenih u lokalnoj samoupravi i privrednici i preduzetnici sa većim iskustvom u poslovanju, kao i državne institucije, organizacije i udruženja (Nacionalna služba za zapošljavanje, Agencija za mala i srednja preduzeća, komore i udruženja). Obuka se može organizovati u prostorijama srednjih i osnovnih škola, udruženja preduzetnika. Edukativni centar u Inđiji44 koji je pokrenut za obuku nezaposlenih lica, a koristi se i za obuku preduzetnika, smešten je u jednoj učionici osnovne škole koja je renovirana i opremljena u okviru projekta.

3.4. Podrška razvojnim projektima i istraživačkom radu
Podrška razvojnim projektima i istraživačkom radu pruža se putem projekata saradnje između preduzeća i viših obrazovnih institucija, a može se osnovati i fond za istraživanja, ili program u okviru koga će diplomirani studenti prenositi znanje zaposlenima u lokalnim preduzećima. Privreda ima potrebu da razvija i unapređuje svoj proizvod i nije retkost da se osnivaju odeljenja za istraživanje i razvoj. Međutim, nisu sva preduzeća u finansijskoj

prodaja i promocija, udruživanje i zajedničko nastupanje,

Jedno od pitanja ticalo se razvoja i istraživanja. Ustanovljeno je da sto dvadeset i devet anketiranih preduzeća. U periodu između 2008. Prema odgovorima najvećeg broja preduzeća. radi se o pružanju informacija i upućivanju u pravom smeru onih preduzeća koja su zainteresovana da pronađu potencijalne izvore finansiranja. Ipak. Pristup kapitalu i finansijama U osnovi. godine povučeno tri kredita iz Fonda za razvoj46. Kada je finansiranje u pitanju. dok je već 2007. Banke i investicioni fondovi su zainteresovani da povećaju broj svojih klijenata i stalno nude obuke i savetovanja u oblasti kreditiranja i investiranja. lokalna samouprava bi mogla da pruža informacije o državnim programima u ovoj oblasti. istraživačko/razvojna odeljenja bave se razvojem novih proizvoda. taj broj povećan na sedamdeset i tri. 45 Opštine u kojima se naketa sprovodila deo su Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština. da je u jednoj opštini u Srbiji u toku 2006. dok 14% razmišlja da ga uvede. usvajanjem tehnoloških standarda i istraživanjem tržišta. i 2009. tako da privrednici mogu da uporede usluge različitih finansijskih institucija. kao i da pomogne preduzetnicima i malim preduzećima u boljem razumevanju ponuda finansijskih institucija. Najčešći problem sa kojim se banke suočavaju prilikom predstavljanja svojih proizvoda privredi jeste nepoverenje preduzetnika i činjenica da se retko odazivaju na pozive za obuku. na primer. 46 Fond za razvoj republike Srbije Preduzeća koja već imaju ili planiraju uvođenje istraživačkog odeljenja . Interesantno je. ili 21% od ukupnog broja (šest stotina devetnaest anketiranih preduzeća) ima istraživačko odeljenje. Lokalna samouprava zato ima ulogu posrednika: da pozove privrednike koji su zainteresovani za ovaj vid obuke (kroz već pomenute ankete) i sve lokalne banke koje će privredi objektivno predstaviti sve mogućnosti. Anketa je sprovedena sa ciljem da se što bolje razumeju stavovi. pošto se time bave specijalizovane ustanove. Jelena Bojović 3. godine.5.80 situaciji da imaju ovakva odeljenja. prioriteti i problemi u poslovanju onih privrednih subjekata koji investiraju i otvaraju radna mesta u opštinama koje su obuhvaćene anketom. sprovedena je anketa u sedamnaest opština45 u Srbiji o mišljenju poslodavaca u privrednom sektoru. pošto je uspostavljen sistem informisanja preduzetnika o dostupnosti ovih sredstava. a potom izaberu onu koja je za njih najbolja. ili odeljenje za razvoj novih proizvoda. Lokalne samouprave treba da iskoriste ovu mogućnost i da organizuju obuku za svoje preduzetnike. lokalne vlasti se retko odlučuju da detaljno savetuju preduzeća. Uloga lokalne samouprave i kancelarije za lokalni ekonomski razvoj ogleda se u povezivanju fakulteta i instituta sa privredom da bi im omogućli korišćenje ovih usluga.

4. omogućavaju otvaranje novih radnih mesta i privredni rast. a razlikuju se i po načinu upravljanja. pristupu kapitalu i kreditima. iznosi. Loznici i Inđiji. Neki od zaključaka tog istraživanja su: ★ Sredstva kojima fondovi raspolažu kreću se od dva do šezdeset miliona dinara ★ Svaka lokalna samouprava je na različit način definisala korisnike fondova: 1. godine. Adekvatan program tehničke podrške trebalo bi da pruži savete o finansijskom planiranju.6. U Srbiji postoji veliki broj lokalnih fondova za pomoć preduzetnicima. obično donosi komisija čije članove imenuje predsednik opštine. na primer. odnosno 3% u slučaju programa podrške poljoprivrednim gazdinstvima. Inđija je kao rezultat pregovora sa komercijalnim bankama obezbeđivala subvencije za komercijalne kredite malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima u iznosu od tri procentna poena i stopom umanjenja za jedan i po procentnih poena. tokom februara i marta 2007. 3. Tim za pravne reforme programa Podsticaj ekonomskom razvoju opština. sproveo je istraživanje o fondovima u Kragujevcu. ali nisu jasni kriterijumi na osnovu kojih se biraju članovi komisije. Subotica je kroz lokalne fondove beskamatno pozajmljivala sredstva nezaposlenim licima i preduzetnicima. Kragujevac je obezbedio beskamatne kredite za poljoprivredna gazdinstva sa grejs periodom od osamnaest meseci i rokom dospeća od trideset i šest do šezdeset meseci i podsticajna sredstva za preduzetnike koja se vraćaju u iznosu od samo 25%. ★ Za većinu programa lokalna samouprava nije ustanovila indikatore kojima bi se pokazala njihova uspešnost i proverilo da li oni. Svi fondovi su relativno različiti u strukturi i obimu sredstava. Treba biti vrlo pažljiv u nastojanju da se osigura načelo pravednosti i da ovi procesi budu transparentni. . zaista. odluke o dodeli itd. privredi ili poljoprivredi i u pitanju su manji programi koji nude bespovratnu pomoć ili kredite za investicije u moderne tehnologije.). Lokalni fondovi za podršku privredi Jedno od najtežih pitanja za preduzeća jeste pristup kapitalu. U nekim slučajevima moguće je ponuditi i direktnu finansijsku podršku.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 81 3. Loznica je obezbedila beskamatne kredite za poljoprivredne proizvođače i mikrokredite za preduzeća u nastajanju („start up” krediti) sa grejs periodom od dvanaest meseci i rokom dospeća od trideset meseci. i plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje pripravnicima u opštinskim službama tokom šest do dvanaest meseci. Subotici. ★ Sve ključne odluke (kriterijumi. 2. odnosno promene opštinskih prihoda koje su rezultat programa finansiranja (nova radna mesta → nove plate → novi lokalni prihodi od poreza na dohodak građana). Pre svega se misli na mehanizam koji bi pratio broj novootvorenih radnih mesta. Ipak. uz troškove obrade kredita od 2% godišnje.

8. • • • • • • • • Jelena Bojović anketiranje i posete privrednicima. zaposleni u kancelariji će biti zaduženi da informišu privredu. organizacija okruglih stolova i konferencija. Zadovoljni poslovni ljudi su. priprema informatora. preciziranje kriterijuma za odabir. i mnoge druge analize pokazuju da je ključ pri uspostavljanju fondova za podršku privredi: • • • • • • analiza potreba privrede. kao i veću iskorišćenost javnih resursa koji im stoje na raspolaganju. godine u nekoliko opština u Srbiji. u poziciji da privuku nova preduzeća. kad su sva javna preduzeća predstavila lokalnim privrednicima planove javnih nabavki . već imaju određene indikatore koje koriste prilikom procene isplativosti programa podrške privredi. brošura i časopisa. uspostavljanje već pomenute kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. Unapređenje komunikacije između lokalne samouprave i preduzeća Jedan od oblika unapređenja komunikacije jeste. pre svega. njihovo bolje prilagođavanje promenama. Ujedno. jasno definisanje korisnika fonda i mehanizma korišćenja sredstava. uspostavljanje mehanizama transparentnosti i kontrole procesa. Načela javne nabavke i kampanje „kupujmo lokalno” Ovakve kampanje se sprovode u skladu sa načelima povoljnog poslovnog okruženja koja podrazumevaju saradnju između lokalne samouprave. definisanje indikatora za merenje učinka.82 neke opštine. SMS obaveštavanje. da slušaju i odgovaraju na njene zahteve i sugestije. 3. Na koji način kancelarija za lokalni ekonomski razvoj može uspostaviti bolju komunikaciju sa privredom: Dobra komunikacija osigurava bolju informisanost preduzetnika. zajednički sajamski nastupi i druge zajedničke aktivnosti. to jest. Ova. već su i potencijalni ambasadori svojih zajednica. kao na primer Inđija. preduzeća nisu samo od ključne važnosti za razvoj lokalne privrede. Info-dani za privredu. 3. sastanci privrednog saveta. stalna komunikacija putem elektronske pošte. a Kragujevac planira da uspostavi sistem praćenja efekata gradskih programa. Jedna od inicijativa je sprovedena 2008. institucija javnog sektora i većih privrednih subjekata sa ciljem da tenderi javnog sektora budu pristupačniji za lokalna preduzeća. svakako. uspostavljanje organizacionog sistema za praćenje efekata.7. kao što je već napomenuto. Na taj način lokalna samouprava može da reši organizovanje posla.

3. VIP. godine na uzorku od šesto devetnaest preduzeća. Blagovremena informacija o tenderu dozvoljava lokalnim snabdevačima da se bolje organizuju ili. a 40% poslovanjem sa partnerima iz ostalih delova Srbije. Inicijative za promociju malih i srednjih preduzeća obuhvataju savetovanje i obuku preduzetnika o izlasku na strana tržišta.9. pokazalo je da su. učešće na trgovačkim sajmovima i izložbama i pomoć u povezivanju proizvoda. usluge takve vrste obično nude privredne komore. urađeno 2008. U Evropi. nom (regionalnom) tržištu. dok 17% prometa preduzeća ostvaruju u saradnji sa inostranstvom . u najvećoj meri. da organizuju B2B susrete („business to business”) i da promovišu lokalne proizvode. Čak 43% ukupnog prometa svih anketiranih preduzeća nastalo je poslovanjem na lokal- Promet preduzeća tokom 2006/2007 i 2008/2009 Dakle. i 2009. U okviru ovog projekta najpre se vrši istraživanje među građanima i privrednicima o njihovim kupovnim navikama i proizvodima. Očigledno je da postoji potreba da se pomogne privrednicima u širenju tržišta. .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 83 za narednu godinu. da zajednički izlažu na međunarodnim sajmovima. ovladavanje tehnikama izvoza. što ih razlikuje od velikih kompanija koje se nadmeću na globalnom nivou. preduzeća usmerena na lokalno tržište. mogu da ih upućuju na državne organizacije koje se bave izvozom (SIEPA. zajedno sa pouzdanim i relevantnim informacijama o tržištu. Već pomenuto istraživanje o mišljenju privrednog sektora. što će im pomoći u plasiranju proizvoda. a potom se osmišljava i sprovodi kampanja koja ima za cilj promociju jednog. Reklamiranje malih i srednjih preduzeća i širenje tržišta Mala i srednja preduzeća širom Srbije uglavnom su usmerena na svoje tržište. Kampanja „kupujmo lokalno“ podrazumeva i promociju lokalnih proizvoda i stimulisanje građana i privrede da koriste usluge i dobra lokalnih snabdevača. ili grupe proizvoda.najviše sa poslovnim partnerima iz Evrope 16. eventualno. Lokalne samouprave mogu da stimulišu preduzeća da se udružuju. 83 % prometa ostaje u granicama Srbije. da traže partnere u poslu. i podrazumevaju čak i osnivanje konzorcijuma i udruženja za marketing. Privredna komora). ili inovacija sa potrebama tržišta.6% i oko 1% u saradnji sa partnerima iz vanevropskih zemalja.

Kao i u većini slučajeva kada je u pitanju stručna pomoć. fakulteti i srednje škole. stručnu pomoć. ali i naviku da rade „za poslodavca”. nemaju prethodno iskustvo i njihove veštine su nedovoljno profilisane. U ovom poslu nezaobilazni partner je Nacionalna služba za zapošljavanje. To mogu da budu formalne i neformalne mreže mentora i novih firmi i da budu dodatno korisne u njihovim budućim aktivnostima. informacije i obezbeđivanje resursa. marketinga. jesu oni koji: • nikada nisu imali posao. poreze. Iskustvo govori da povezivanje vlasnika novih i malih firmi sa firmama koje su već učvrstile svoje pozicije. Prema potrebi. koji bi mogli da pokrenu sopstveni posao. ili angažovanjem nezavisnih savetnika. ali im je potrebna obuka i savet u oblasti finansija. kojima u početnim stadijumima morate pristupiti na različite načine. biznis planiranja. zato su mentorski programi pravo rešenje za njih. da. najosetljivijim mesecima njihovog rada. izgubili su posao. Podrška osnivanju novih preduzeća Podrška osnivanju novih preduzeća podrazumeva stimulisanje nezaposlenih da pokrenu sopstveni biznis. Takvi projekti mogu biti: savete stručnih lica koja im mogu pomoći u pronalaženju ideja za bavljenje sopstvenim poslom. 4. . zakonskog okvira za poslovanje (koji regulišu rad i zaposlenje. Nezaposlenima bez iskustva treba da obezbedite osnovne obuke o poslovanju. bolje je da lokalna samouprava organizuje da neko drugi pruža pomenute usluge. zajedno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. može da dâ dobre rezultate za obe strane. Primer je bilo koja veća kompanija • Ovo su dve nezavisne ciljne grupe. Pitanje koje se nameće jeste. nemaju posao. obuka se odvija u obrazovnim centrima. Poslovne mreže početnika u poslu i mentorski programi Kao što je već rečeno.84 Jelena Bojović 4. Podrška lokalne samouprave ogleda se kroz obuke. bezbednost na radu. pomoć početnicima u poslu da osnuju preduzetničku radnju ili preduzeće. kao i podršku novoosnovanim preduzećima u prvim.1. Zaposleni u upravi treba da definišu program obuke.2. Savetodavna i stručna pomoć početnicima u poslu Nezaposleni. radnoj etici i tržištu. odaberu kandidate. zašto bi postojeće kompanije pružale usluge početnicima. 4. Nezaposleni sa iskustvom uglavnom imaju ideju i volju da započnu biznis i znaju kako da proizvedu. kao i praksu. imaju prethodno stečeno iskustvo i znanje. ekološku zaštitu). početnici u poslu imaju ili malo. ili nimalo iskustva u vođenju posla. pronađu prostor za obuku i angažuju predavače i savetnike. pružanje saveta.

U Novom Sadu. podržala inicijativa. Dakle. Stoga je finansijska pomoć novim mikropreduzećima ključni faktor koji može da opredeli novog preduzetnika da pokrene inicijativu. Stvaraju se poslovne veze koje učeniku obezbeđuju tržište.gumeni delovi.3. na primer. jedna softverska kompanija je zainteresovana da bude mentor početnicima u softverskom inženjeringu da bi jednostavnije nalazila pouzdane kooperante. u potpunosti. ili ne. dizajnerski poslovi. Pored odnosa mentor . sastav. ali su dovoljno važni i moraju. da budu oslonjeni na proizvodni proces „majke” kompanije. ili sličnom položaju i mogu učiti jedni od drugih. Umrežavanje početnika je vrlo značajno zato što se nalaze u istom. njihovim umrežavanjem stvaraju se poslovni odnosi i obezbeđuje uzajamna podrška. i sva druga umrežavanja podržavaju učenje. uloga lokalnih samouprava jeste da. U softverskim kompanijama to su.Zakon o budžetu Republike Srbije za 2010. dakle.6. .dizajn i marketing i poslovi pakovanja. korisno za učitelja.000 dinara za „start up“ kredite preko Fonda za razvoj Republike Srbije. način obrade). u komunalnim delatnostima to su reciklaža. i u plasmanu na novim. nepoznatim tržištima. a kad takva praksa i postoji. suočavaju se sa problemom nedostatka početnog kapitala.učenik u poslovanju. poluproizvode. pre svega. Mentorstvo je.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 85 koja prepušta deo svog poslovanja manjim kompanijama (outsourcing). Lokalne vlasti treba da se uključe u pomoć pri finansiranju tako što će: • • • zajedno sa finansijskim institucijama proceniti koji su najbolji oblici podrške i saradnje. 4. prepoznaju potrebe početnika u poslu i podstaknu državne institucije i privatni sektor da usklađuju svoje usluge sa tim potrebama. nedovoljnog iskustva u upravljanju preduzećem i nepoznavanjem tržišta . da bi se. uslovi su izuzetno nepovoljni. količina.000.i u potražnji za ponuđenim proizvodima. u proizvodnji metalnih oruđa . koliko i za učenika. kooperante koji su. dati savet i pomoći početnicima u pronalaženju finansijskih sredstava .000. Lokalni fondovi za podršku privredi). na početku rada. u prehrambenoj proizvodnji . Najčešće su u pitanju poslovi koji nisu iz uže delatnosti samog preduzeća. u potpunosti. godinu predviđa sredstva u iznosu od 1. ili skupljanje i odvajanje otpada. Finansijske institucije retko daju kreditna sredstva početnicima u poslu. eventualno. u skladu sa njihovim potrebama (standardi. Finansijska pomoć novim preduzećima i preduzetnicima Mnoga preduzeća i preduzetnici. Mentorski programi se mogu i sufinansirati (formiranje mentorskih fondova). recimo. a učitelju sirovine. Ujedno. kreditirati početnike u poslu (Poglavlje 3.

u Srbiji nije postojao . kancelarijska oprema. što pozitivno utiče na položaj preduzeća u inkubatoru u odnosu na ona izvan njega”47.o. kao koncept. već i zato što njime upravlja udruženje građana („Timočki klub“). Biznis inkubatori – mikro prostori za rad Biznis inkubatori. koji odlučuje o prijemu preduzeća i radnji u inkubator. Još jedna od novina u privrednom životu poslednjih nekoliko godina. pre svega kao odgovor na sve višu stopu nezaposlenosti i druge posledice recesije. već je i poslovno udruženje čija je svrha da pruži podršku u osnivanju novih preduzeća putem pružanja određenih usluga. pored osnivača zastupljeni su i predstavnici lokalne samouprave.).4.86 Jelena Bojović 4. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u industrijskim zemljama Zapada rodio se koncept inkubacije. savetovalište za preduzetnike. u koje spadaju: prostor inkubatora. pored lokalnih i pokrajinskih vlasti i regionalne agencije za mala i srednja preduzeća. udruženja privatnih preduzetnika i privrednici. Biznis inkubatori omogućavaju pružanje neposredne podrške preduzećima koja tek počinju s radom. kada je otvoren Biznis inkubator centar u Knjaževcu. objedinjuju tri pomenuta programa: pružanje savetodavne. Izraz inkubacija podrazumeva obezbeđivanje osnovnih „uslova za otpočinjanje novih poslova i ostvarivanje poslovnih ideja i podsticanje razvoja preduzetničkog duha. i dr). proizvodnja. Inkubatori mogu da budu višenamenski (mogu da budu primljena sva preduzeća koja zadovoljavaju osnovne tržišne i tehnološke standarde). sektorski specifični. U Savetu biznis inkubatora u Knjaževcu. usluga. u kome su osnivači Grad Niš sa 51% i Regionalna agencija za mala i srednja preduzeća sa 49%. ubraja i privatnu kompaniju (ATB Sever) i obrazovnu instituciju (Viša tehnička škola Subotica) koje imaju po 10% učešća u osnivačkim pravima. zanimljiv je primer zato što u svoje osnivače. banaka. U Srbiji postoji neformalna mreža inkubatora koji su se organizovali da bi lakše izneli svoje zahteve i probleme u odnosu na vlast i donatore. godine). zajedničke usluge (sekretarijat. i finanijske pomoći i pomoći prilikom umrežavanja.o. ili specijalizovani biznis inkubatori usmereni na konkretnu delatnost (inovacije. Veći deo usluga koje obezbeđuju biznis inkubatori ponuđene su po subvencionisanim cenama. jeste i njihova inicijativa za udruživanjem. kao društvo sa ograničenom odgovornošću. The Urban Institute ni jedan biznis inkubator. a ne. u periodu kada su najpodložnija neuspehu. privredno društvo. i na taj način direktno utiču na stepen uspešnosti tih preduzeća. kako je to najčešće slučaj. Poslovni inkubator Subotica d. osim velikog broja novoosnovanih inkubatora. marketing i umrežavanje. (osnovan 2006. Drugi biznis inkubator u Srbiji osnovan je u Nišu. Do maja 2005. Biznis inkubator nije samo prostor za rad. već u septembru 2005. knjigovodstvo. 47 Metodologija za osnivanje Biznis inkubatora. finansijski saveti i dr. godine. Inkubator u Knjaževcu je značajan ne samo zato što je prvi u Srbiji.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 87 Lista postojećih biznis inkubatora u Srbiji Broj zaposlenih u BIC-u Pros. Pancevo Inkubator Centar Nis Biznis Inkubator Centar Prokuplje Biznis Inovacioni Centar Kragujevac Poslovni Inkubator Kanjiza Neprofitni Razvojni Centar Inkubator Korrak d.o. broj zaposlenih po stanaru 3 0 / 15 8 7 0 2 0 3 0 2 / 3 2 0 / Period inkubacije 4 god 4 god 3 god 4 god 3 god 4 god 3 god 3 god / 3 god 3 god 3 / 4 god 3 god 3 / Datum osnivanja Povrsina u m2 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 Biznis Inkubator Centar Knjazevac Privredno drustvo Biznis Inkubator Centar Zajecar Bizniz Inkubator Centar Uzice Inkubator Centar za razvoj preduzetnistva Raca Direkcija za preduzetnistvo .poslovni inkubator (Petrohemija). Rakovica Beograd Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta – Beograd Biznis Inkubator Centar Vranje Poslovni Inkubator Subotica Biznis Inkubator doo Krusevac Poslovni Inkubator Zrenjanin Biznis Inkubator Centar Medvedja Biznis Inkubator Centar "Rtanj" Boljevac Biznis Inkubator Centar Bor Biznis Inkubator Centar Valjevo Biznis Inkubator Centar Senta Biznis Inkubator Centar Novi Pazar (SEDA) 2005 u toku 2008 2007 2006 2005 2007 2008 2005 2006 2006 2006 2008. .o. 2006 u osnivanju 2007 2007 2007 / 1200 1086 1529 650 4500 2700 1300 1137 170 4120 400 + 1000 2500 1400 / 900 700 1350 / NVO DOO DOO DOO ogranak DOO DOO DOO DOO DOO DOO DOO / DOO DOO DOO / 1 3 ( u planu) 1 1 8 4 4 3 (7) 8 5 2 4 / 1 4 1 / Proizvodni Proizvodno usluzni Proizvodni Proizvodno usluzni Proizvodno inovativni Proizvodno usluzni Inovativni start up kancelarijski posao inovativni (IT sektor) tehnoloski i inovativni mešoviti mešoviti IT / proizvodni proizvodno-uslužni mešoviti / metalopreradjivacki 3 god javna sluzba 2 Broj stanara 8 0 / / 7 15 13 0 4 0 6 0 20 / 4 10 0 / Pravni status Naziv BIC-a Tip BIC-a Br.

48 4 P . biznis inkubatori u Knjaževcu. promotion (promocija) i place (distribucija) . mala i srednja preduzeća. ali nisu. Ključni elementi marketinga („4 P“48) su više-manje isti za sve: proizvod. cena. Kruševcu i Prokuplju mogu poslužiti kao dobar model. vode. Pre osnivanja biznis inkubatora treba utvrditi ko su potencijalni korisnici Veći broj osnivača veći uspeh inkubatora Upravitelji inkubatora treba da prođu obuku Stanarima inkubatora obezbediti post-inkubacioni prostor(mini-industrijske. ili su. efikasna administracija i poslovna klima koja će investitoru omogućiti da uspešno posluje. s obzirom da inkubatori nedovoljno dugo posluju. bilo da su u pitanju mulitinacionalne kompanije. Marketing i promocija investicija Važna funkcija svake organizacije. distribucija i promocija. državne firme ili. naknadu za uređenje zemljišta. troškove korišćenja struje. pak. zainteresovala i privukla investitore u svoju zajednicu. Na kraju lanca marketinških uslova nalazi se promocija kao jedina karika koju lokalna samouprava koristi da bi informisala. Distribucije nema u klasičnom smislu -proizvod „ne ide“ tamo gde je kupac. teren. Cena se odnosi na troškove pribavljanja svih potrebnih dozvola. Preporuke pri osnivanju biznis inkubatora: • Biznis inkubatori su popularan. Lokalnim samoupravama stoje na raspolaganju brojna sredstva i tehnike za promociju investicija. lična prodaja (prodajne pre- • • • • • Iako je možda je prerano dati sud. u 90% slučajeva. u Srbiji je danas i dalje primetan nedostatak iskustva i stručnog znjanja koji su neophodni za pokretanje i upravljanje biznis inkubatorom. nevladine organizacije. kao sto su oglašavanje. Jelena Bojović 5. već kupac „ide“ tamo gde je proizvod – ali ipak može da se kaže da dostupnost lokalne samouprave zavisi od njenog geografskog položaja i drumskih. vodenih i vazdušnih saobraćajnica koje su u blizini. deo industrijskog parka i posluju u njegovim okvirima.skraćenica na engleskom jeziku od product (proizvod). U svetu se inkubatori najčešće osnivaju uz univerzitete (studenti dobijaju subvencionisane uslove za započinjanje poslovanja). lokalne samouprave. iako se za svaku konkretnu organizaciju i za svako ciljno tržište 4 P drugačije definišu. Proizvod koji lokalna samouprava može da ponudi u ovoj oblasti jeste industrijska zona sa svim svojim karakteristikama (lokacija. jeste marketing. troškove pribavljanja zemljišta.88 I pored postojanja dvadesetak biznis inkubatora. sajmovi). price (cena). ili poslovne zone) Ne započinjati osnivanje bez dugoročnog finanisjkog plana koji obezbeđuje održivost koncepta (operativni troškovi). neminovno. infrastruktura). površina. unapređenje prodaje (brošure. i uspešan koncept u svakoj sredini (dostupnost početnih finansijskih sredstava ne treba da bude okidač). telefona i troškove radne snage.

opštine treba da definišu i svoj vizuelni identitet kojeg Vebsajt lokalne samouprave jedno je od najvažnijih i najekonomičnijih sredstava promocije. Na ovom mestu nećemo nabrojati sve razloge zbog kojih je važno da lokalna samouprava ima internet prezentaciju. već zašto internet prezentacija važna u promociji investicija: • Veb-sajt omogućava promociju lokalne samouprave i prisustvo na lokalnom. godinu). već i regionalnom i svetskom tržištu (preduslov je. „Jedina prava e-uprava u Srbiji“. a najnonovije procene dostižu broj od milijardu i osam stotina hiljada. ubrajaju: veb-sajt (internet stranica). važno je da svoje promotivne napore usmere na granu privrede i na investitore koje imaju najviše šansi da privuku („targetiran“ pristup promociji). lokalna samouprava ima pristup ne samo lokalnom. Preko interneta i internet prezentacije. karakteristične boje. Specifičnost i karakteristike jedne opštine moraju da se prepoznaju u svakom aspektu komunikacije i svakom segmentu delovanja. Jedinstveni argument prodaje definiše se nakon SWOT analize i poređenja sa konkurencijom (benčmarking).Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 89 zentacije). internet kao sredstvo komunikacije i promocije postaje neminovnost. Priprema promotivnih materijala Prvi korak u promotivnoj kampanji opštine jeste izrada promotivnih materijala. prepoznatljivo. Jedinstveni argument prodaje je ono po čemu je jedna lokalna samouprava bolja od konkurentskih opština i gradova. Pored jedinstvenog argumenta prodaje. U promotivni materijal se. Dakle. treba da definiše šta je njena ključna prednost u odnosu na konkurente – takozvani jedinstveni argument prodaje (USP – Unique Selling Point) i da se tim putem pozicionira na tržištu. pre svega. godine bilo preko milijardu i po korisnika interneta. svakako. telemarketing. Vebsajtovi (internet stranice) 5. „Grad sa najviše direknih investicija u regionu“. u svakom trenutku. internet marketing i PR. višejezičnost internet prezentacije. Vebsajt je prijemno odeljenje lokalne samouprave – prva tačka susreta za one koji nikada nisu bili u opštini. Sve. u bilo kojoj vremenskoj zoni. pre svega. a najmanje što je potrebno jeste sajt na srpskom i engleskom jeziku). će se dosledno pridržavati kada je dizajn promotivnih materijala u pitanju (logo. u svetu je 2008. Opština. po čemu se razlikuje i prepoznaje. „Na raskršću koridora”. Rast broja korisnika je eksponencijalan (400% u odnosu na 2000. od vizit karte preko vebsajta do brošure. po čemu je osobena. treba da bude vizuelno ujednačeno i. Veb-sajt je medij koji je dostupan svima. i što se pre shvati – to bolje. • . itd. direktna pošta. samim tim.1. regionalnom i svetskom tržitštu po zanemarljivoj ceni. S obzirom na ograničena sredstva sa kojima lokalne samouprave raspolažu. Prema Svetskoj banci. brošure i drugi štampani materijali i Pauer-point prezentacije. oblici). font. Evo nekih primera: „Najveći proizvođač malina u Evropi“.

Veb-sajt je medij koji omogućava interaktivnost i lakšu komunikaciju sa korisnicima . šta ih najviše zanima. Korisnik bira sadržaj na vebsajtu. Na kraju. anketa.vesti.potencijalnim investitorima. internet prezentacija lokalne samouprave koristi se i za: a. osim za promociju investicija. .cityofleskovac.zrenjanin. saopštenja.rs • Veb-sajt govori investitoru da je lokalna samouprava efikasna i transparentna u svom radu . različitih on-lajn servisa. e-uprava. pružanje informacija široj javnosti.oni koji nikada nisu bili u lokalnoj samoupravi svoj prvi utisak steći će na osnovu veb-sajta. vebsajt omogućava punu kontrolu sadržaja (to je medij koji je u rukama lokalne samouprave) i visoku fleksibilnost (svi sadržaji mogu da se direktno menjaju i on-lajn). već i podaci iz kojih gradova i zemalja dolaze. može se dobiti detaljan uvid ne samo o broju vebsajt posetilaca i njihovom kretanju. posebno stanovništvu i preduzećima iz opštine/grada. dan posle oglašavanja neke lokacije broj posetilaca je skočio za 300% u odnosu na prosečan broj). • • • • Putem alata za obradu statitstičkih podataka koji su besplatni. planovi. izveštaji o radu. njegovog izgleda i sadržaja i on-lajn servisa koje nudi. kako se kreću kroz veb-sajt i dr. na primer.org www. tako da je za korisnika veliki broj informacija prednost. čija veličina mora biti ograničena . Veb-sajt može značajno da utiče na sliku grada u javnosti . svi važni dokumenti. privrednicima i investitorima.90 Jelena Bojović http://www.zbog težine i broja strana). poput Google Analytics-a. • Naravno. daju se na uvid građanima. Veb-sajt ne opterećuje korisnika nepotrebnim informacijama. javni pozivi. strategija. preko foruma. a ne teret (za razliku od brošura. Veb-sajt omogućava praćenje rezultata promotivnih kampanja lokalne samouprave uvidom u statisitke posećenosti (na primer.

Kod izrade brošura treba imati u vidu kome se obraćamo i u kojoj situaciji. c. preporučuje se izrada info-listova na više stranih jezika. jesu informacije o geografskom položaju opštine. turizam . a za detaljnije informacije dovoljno je . promovisanje privrednih.New Review ili Ekonomist. b. šta želimo da kažemo (po naslovima). relativno jeftini. pored kontakt podataka. Sadržaji info-lista treba da budu jezgroviti i dobro osmišljeni. Minimum koji svaka brošura treba da sadrži. na primer. predlaže konkretne projekte (na primer. Spiegel. . u zavisnosti od zemlje porekla investitora. poljoprivreda . kulturnih. Info-list daje presek stanja i mogućnosti za ulaganje u određenu privrednu granu ili. Brošure se uglavnom koriste na sajmovima. najviše petnaest) da ne bi završila u kanti za otpatke. unapređivanje komunikacije opštinske/gradske uprave sa građanima i preduzećima. Ost-West i sl).izgradnja hotela. nabrajanja i tabelarne prikaze. takođe. stvaranje prepoznatljivog identiteta opštine/ grada i pozitivnog slike u javnosti. Svrha brošure je. Na kraju.fabrika sokova). prilikom prezentacija i tokom pregovor. Generalno. d. info-list može poslužiti kao dobra osnova u izradi oglasa – ukoliko opština planira da pokrene reklamnu kampanju u relevantnim ekonomskim. energetika . a najčešće se koriste brošure i info-listovi. i drugim specijalizovanim časopisima i novinama (od domaćih časopisa to mogu biti. ali se koriste i u direktnom marketingu – kada se šalju poštom na adrese potencijalnih investitora. da bi se obezbedila maksimalna preglednost i ušteda prostora. brošura treba da bude što tanja i lakša za nošenje (tri do deset strana.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 91 kao i potencijalnim turistima i investitorima iz zemlje i inostranstva. slikom i rečju potkrepljuje nastup pred investitorom. kojim redom (po važnosti). Info-list je tanji i detaljniji od brošure – po obimu ne prelazi tri strane i usmeren je samo na jednu granu privrede. S obzirom na relativno niske troškove izrade. od stranih . Jatova revija . Info-listovi su vrlo praktični za sajmove i poštu jer su lagani. i koliko detaljno.izgradnja mini-hidroelektrana. Umesto dugačkih objašnjenja treba koristiti teze. Brošura. Treba se usredsrediti na ono što je najbitnije i najzanimljivije za investitora. U direktnoj komunikaciji primat preuzimaju štampani promotivni materijali i prezentacije. turističkih i drugih sadržaja i potencijala opštine/grada. uslovima i prednostima ulaganja u lokalnu samoupravu.Financial Times. odnosno slobodne grinfild/braunfild lokacije) i njene komparativne prednosti. pre svega. uputiti investitora na vebsajt (stoga je jako važno da sajt bude informativan i ažuriran). i prilagođeni interesovanjima potencijalnih investitora iz ciljane industrije. Brošure i info-listovi U direktnom kontaktu sa potencijalnim investitorom internet prezentacija nije sredstvo komunikacije. da zainteresuje potencijalne investitore i pruži osnovne informacije o mogućnostima. pak. bez zalaženja u pojedinosti. konkretnim mogućnostima za ulaganje (ponuda opštine.

da li postoje škole koje obrazuju tekstilne radnike. poput: imate li odgovarajuću radnu snagu i koliko ona. da li postoje hale ili zemljište koje je opremljeno infrastrukturom odgovarajućeg kapaciteta. na primer. slike „uleću“ i sl. kasnije. ne bi trebalo da bude više od dvadeset slajdova (pola minuta po slajdu). Dužina prezentacije. prilagođavala konkretnoj situaciji i publici. postoje li neki posebni podsticaji i olakšice za investitore u ovoj grani privrede. zapravo. potrebno je usredsrediti se samo na ovu granu privrede i pružiti što više detaljnih informacija o tome. U nastavku sledi primer uopštene prezentacije za strane investitore (ne zna se unapred ko su. Treba izbegavati jarke boje. i nije cilj: tema se razrađuje i pojašnjava u direktnom obraćanju slušaocima. Optimalan broj teza po slajdu je pet. dok za domaće investitore to nije slučaj. Dizajn prezentacije treba da bude usklađen sa vizuelnim identitetom opštine i svih drugih promotivnih materijala. U izradi prezentacije. Ukoliko se očekuje poseta investitora koji želi da otvori fabriku tekstila. kakva je struktura preduzeća u tekstilnoj industriji. Ne treba brinuti da li je sve u prezentaciji rečeno.) – investitor neće biti impresioniran prezentacijom. treba izbegavati dugačke i zamorne slajdove o „slavnoj istoriji i tradiciji“ dok se stigne do ponude za investitora – on je već otišao. Takođe.u prezentaciji za strane investitore na početku treba više pažnje posvetiti uslovima i prednostima ulaganja u Srbiju. da li lokalna samouprava raspolaže potrebnim sirovinama. treba voditi računa i o poreklu investitora . ima li novih investitora. dijagrama. sa kojim tržištima lokalna samouprava ostvaruje najveću razmenu. Ako prezentacija traje deset minuta. grafikona). u proseku. Praksa je da lokalna samouprava za početak pripremi jednu opštu prezentaciju o investicionim potencijalima opštine na srpskom i na engleskom jeziku. da bi je. prvo treba definisati sadržaj prezentacije. šarenu pozadinu i efekte koji zamaraju publiku (slova „lete“. košta. broj slajdova i broj detalja treba da bude prilagođen vremenu koje je na raspolaganju. Pauer-point prezentacija nije elektronska brošura i ne treba da ima mnogo teksta – investitoru se treba obraćati isključivo kroz kratke poruke i teze i koristiti što više grafičkih prikaza (slika.92 Jelena Bojović Pauer-point (Power point) prezentacije Pauer-point prezentacije najčešće se koriste kao pomoćno vizuelno sredstvo prilikom direktnih pregovora i usmene komunikacije sa investitorom. kakva je tradicija u proizvodnji tekstila. i kojoj grani privrede pripadaju): . i sl. jer to. slično kao i kod brošure. Na kraju.

slajd: 12. jer se fokusiraju samo na one investitore koje je opština označila kao najizglednije. nemaju jedinstveni argument prodaje. hiljadu poziva . Uočeno je da slušaoci. Louis T Wells. a krupne 50 Marketing a Country. it’s the second largest city in population aspect on the territory of the Autonomous Province of Vojvodina. slajd: 7.000 inhabitants Territory: 1. Kako treba SUBOTICA PROFILE • • • • Position: 46° 5’ 5’’ N. The City of Subotica consists of the town itself and 18 surrounding settlements. Primer: Sadržaj jednog slajda 1. čime se značajno štede sredstva i usmeravaju samo tamo gde će uroditi plodom. slajd: 10. slajd: 8.putem pošte (obične i elektronske). Alvin G.nedostatak mnogih prezentacija je to što ni po čemu nisu prepoznatljive. on the north latitude of 46° 5’ 5’’ and on the east longitude of 19° 39’ 47’’. slajd: 11. Direktni marketing Kampanje direktnog marketinga podrazumevaju direktno obraćanje potencijalnom investitoru sa konkretnom ponudom . It is a city located in the heart of the Pannonian Plain with a long tradition and a wealthy cultural heritage. nove priče. pamte ekstremne primere. slajd: Naziv prezentacije (Opština XX: jedinstven argument prodaje) Prednosti ulaganja u Srbiju Prednosti ulaganja u Opštinu XX Geografska lokacija i tržište Saobraćajna povezanost Postojeća privreda Ljudski resursi Mogućnosti za ulaganje Troškovi poslovanja Podsticaji i podrška investitorima Kvalitet života Kontakt • • 2.008 square kilometers.008 square kilometers Potential for agriculture development Treba voditi računa . a ne na sve. Dodatna prednost direktnog marketinga je merljivost rezultata – opština može da postavi konkretne ciljeve i pratiti njihovu realizaciju (na primer. U situaciji kada investitori slušaju nekoliko prezentacija za redom (na primer. ili forumu). slajd: 6. A sandy steppe is located north from the city with fruitful orchards and vineyards on the south. 19° 39’ 47’’E Northernmost city in Serbia. The city is situated 10 km from the Serbian-Hungarian border. pa i investitori. Preduslov za bavljenje direktnim marketingom jeste izrada i održavanje baze potencijalnih investitora. na nekom sajmu. slajd: 3.deset sastanaka . slajd: 5. čak i kada nisu iz iste zemlje.2. It is stretched out on 1. zato je neophodno ostaviti utisak i obavezno na svakom slajdu staviti ime opštine i kontakt informacije (adresu vebsajta). slajd: 4. and on its mould land agriculture is developing. slajd: 5. slajd: 9. da im sve izgledaju isto.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 93 Kako ne treba SUBOTICA PROFILE Subotica is the northernmost city of Serbia. odnosno. Istraživanja u svetu ukazuju da su kampanje direktnog marketinga najefikasnije sredstvo za stvaranje investicija50. Na taj način opština može da uči iz iskustva i da usavrši svoj nastup i planove. 10 km away from Hungary The 2nd largest city in AP Vojvodina 150. Opštine bi trebalo da usmere pažnju na mala i srednja preduzeća izvozne orijentacije. ili telefonom (telemarketing).jedna ostvarena investicija). jedan od njihovih čestih komentara jeste da ne mogu da uoče razliku među opštinama. ili šokantne slike.Wint • .

com. zemljama. ★ izbor kompanija koje će kontaktirati. ambasade stranih zemalja i ekonomski atašei. agencije stranih zemalja koje se bave promocijom izvoza. ili za zakupninu štanda. baza podataka potencijalnih investitora može i da se kupi od organizacija koje se samo time bave (kao što je kompanija Kompass baza). privredne komore i udruženja preduzetnika iz zemlje i inostranstva.94 investitore (multinacionalne kompanije) treba prepustiti državi. Ciljani investitori moraju da imaju barem informacije. ali se ovakav pristup za sada pokazao efikasnim. ali uz dobru pripremu (pošto se uoče potencijalni investitori među kompanijama izlagačima i zakažu sastanci). Ali. ili više međunarodnih sajmova koje treba da poseti u toku godine. Da bi kampanja direktnog marketinga uspela. Investicioni sajmovi Sajmovi jesu jedan od najboljih načina da se stupi u kontakt sa potencijalnim investitorima. povećava se mogućnost ulaganja stranih preduzetnika u grad/opštinu.3. 5. Na kraju. klasifikovanih po industrijskim granama / oblastima. pronalaženje osoba zaduženih za investiranje u jugoistočnoj Evropi. špediteri i distributivni centri. da ne bi došlo do podudaranja i opsedanja istih investitora sa različitih strana i nivoa. a zatim i – donosioca odluka. ★ slanje personalizovanih pisama poštom. i kao pokušaj da se uspostavi saradnja između domaćih preduzetnika i stranih kompanija. . međunarodni industrijski ili investicioni sajmovi (iz listinga se vidi ko su kompanije izlagači). neophodno je izvršiti pravilno i precizno ciljanje potencijalnih investitora. ukoliko pre toga nisu čuli za Srbiju. mnoge opštine će se zapitati: „Kako da znamo koje bi kompanije mogle da budu zainteresovane da ulože u našu opštinu.direktno obraćanje sa konkretnom ponudom ne dolazi u obzir. pa da ih uvrstimo u bazu potencijalnih investitora?“ Ideje o potencijalnim investitorima mogu se dobiti iz raznih izvora. pokušaj ugovaranja sastanka. Potpuni spisak svih privrednih sajmova u svetu. razgovor na njihovom maternjem jeziku. odnosno organizacijama kao što je SIEPA. ★ pozivanje najvažnijih investitora telefonom. prvo što treba da uradi jeste da izabere jedan. Uspostavljanjem saradnje. opština treba da preduzme sledeće korake: ★ priprema baze podataka potencijalnih investitora iz određenih zemalja i sektora. Ako opština želi da se promoviše na ovaj način. biztradeshows. zahtevan i na oko neisplativ. nije ni neophodno. Ukoliko nema dovoljno sredstava da se ostane tokom celog trajanja sajma. Vrlo je korisno posetiti sajam na dva dana. Jelena Bojović ★ organizovanje investicionih misija (posete investitora) i prodajnih prezentacija. ★ proveru kompanija i kontakata putem vebsajta. ako ne i pozitivan stav o Srbiji ili opštini kao investicionoj destinaciji . kao što su: postojeći privrednici (saznati sa kojim kompanijama posluju). nacionalne i lokalne organizacije za promociju investicija. Ceo proces može biti dug. Da bi sprovela kampanju direktnog marketinga. vremenu održavanja i organizatorima. nalazi se na sajtu www.

U zavisnosti od renomea i veličine sajma. a ključni – odlično poznavanje privrednih prilika u opštini i zemlji. Na sajmu. lokalne preduzetnike. u kratkim crtama predstaviti svoju ponudu i dogovoriti vreme i mesto sastanka. pa. kvaliteta promotivnih materijala. Ako prodaja raste – to je signal da bi kompanija mogla da bude potencijalno zainteresovana da proširi.gov. ili znaju vrlo malo o planovim firme da se širi/ osniva kompanije u drugim delovima sveta. i koji su prvenstveno zainteresovani za potencijalne kooperante. Prave osobe za promociju investicija su direktori kompanija. ili osobe zadužene za nova tržišta. broja izlagača. ako su opština ili grad na sajam došli sa predstavnicima lokalne privrede – ovaj sastanak se može iskoristiti za ugovaranje poslovne saradnje između lokalnih preduzetnika i strane kompanije. znanje stranog jezika. nastup na sajmu može da košta pet hiljada evra (najskromnija mogućnost) i deset puta više. veličine i izgleda štanda. Na kraju.komora.na osnovu privrednih potencijala opštine treba odabrati najviše trideset kompanija koje bi mogle da budu zainteresovane za ulaganja (spisak svih izlagača na sajmu uvek postoji na vebsajtu sajma). ili sa direktorom kompanije. eventualni susret sa njima na sajmu treba maksimalno iskoristiti. koja podrazumeva sledeće: ★ priprema liste kompanija sa kojima će biti uspostavljen kontakt .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 95 Na osnovu spiska sajmova treba odabrati one za koje se misli da su za opštinu najvažniji. za uspešan nastup na sajmu potrebna je kvalitetna priprema. naravno. ili da premesti proizvodnju u region. neretko se dešava da kompanije izlagači na sajmove šalju samo svoje menadžere prodaje koji ne znaju ništa. poslovni ručkovi sa partnerima). snabdevače. to je kako “ide“ prodaja u regionu (u zemljama jugoistočne Evrope. Međutim.rs/) ili Privredna komora Srbije (http://pks. Međutim. Treba imati u vidu da pojedine institucije i organizacije. ključno je da se uspostavi kontakt sa osobom koja je odgovorna za nove investicije. svakako. rekvizita.siepa. treba da odabere i koga će poslati. kao što su SIEPA (http:// www. da bi bila bliža rastu tržišta. dodatnih aktivnosti (zakup konferencijske sale. Tom prilikom treba konsultovati strateški plan lokalnog ekonomskog razvoja i. odnosno nove kupce/novo tržište. Za opštinu je najbolje je da se usmeri na sektorske sajmove na kojima će izlagati zajedno sa svojim privrednicima. partnerske firme u Srbiji. ono što menadžeri prodaje znaju. . ili CEFTA). Pošto opština odabere sajam na kome će učestvovati. vrste prevoza i smeštaja.net/) subvencionišu nastupe lokalnih samouprava i preduzetnika na sajmovima . Osim toga. ★ zakazivanje sastanaka unapred – izabranim kompanijama treba se unapred obratiti putem elektronske pošte (pet dana pre sajma). Eliminacioni kriterijum je. s obzirom na privrednu strukturu i razvojne potencijale.

gruenewoche.fruitlogistica.mosbuild-expo.ru .gr hrambenu industriju Keramika Prehrambena poljoprivreda Hrana Organska hrana ICT i usluge Tehnologija i inovacije Nameštaj Konferencijski turizam Auto delovi Nekretnine i investicije Hrana Elektronska industrija Hrana i piće Građevinarstvo i enterijer Hrana industrija www.net www.realvienna.com www.de www.96 SAJMOVI U SVETU Period Maj Septembar Oktobar Mart Septembar Januar Februar Februar Mart April Maj Maj Septembar Oktobar Oktobar Novembar Februar April Septembar Naziv sajma REAL VIENNA IMT/MSV EQUIP AUTO DETROP CERSAIE GRÜNE WOCHE FRUIT LOGISTICA BIOFACH CEBIT HANNOVER MESSE MOW IMEX AUTOMECHANIKA EXPOREAL ANUGA ELECTORNICA PRODEKSPO MOSBUILD WORLD FOOD Mesto Beč Brno Pariz Solun Bolonja Berlin Berlin Nirnberg Hanover Hanover Bad Salzuflen Frankfurt Frankfurt Minhen Keln Minhen Moskva Moskva Moskva Karakter Veb sajt Jelena Bojović Nekretnine i investicije sa www.imex-frankfurt.bvv.messefrankfurt.equipauto.exporeal.at/en fokusom na CEE/SEE Mašinogradnja Auto oprema i delovi www.cebit.de www.automechanika.world-food.cersaie.electronica.de www.ru/en www.de www.com/ Hrana.anuga.www. piće i mašine za pre.prod-expo.it/en i www.com www.de www.com www.com www.biofach.de/en www.com www.cz/msv www.mow.helexpo.hannovermesse.

dobavljači. ili delimično . specifična iskustva lokalne radne snage. troškovi transporta. različite podsticajne mere i olakšice za investitore (umanjenje cene zakupa zemljišta. ★ podrška i podsticaji za investitore – institucionalna podrška (SIEPA. godine. telekomunikacije. železnica. u dolarima. industrijske zone. ★ osnovna i sekundarna infrastruktura – putevi. konkurencija. porezi i podsticaji. koja se odnosi samo na plasiranje prednosti i uslova ulaganja u određenu opštinu. troškovi korišćenja infrastrukture. Za razliku od promocije investicija. 51 R & D – Research and Development (istraživanje i razvoj) . usluge pre.2008. politička i socijalna stabilnost. luke. Podsticajne mere za privlačenje investicija Kada investitor planira da premesti celokupno svoje poslovanje. poslovni prostor. poreska oslobođenja. finansijski podsticaji.na tržište. pristup regionalnom i globalnom tržištu. minerali i rude. ★ uslovi poslovanja – ekonomska. gas. ★ troškovi – prosečne plate. cene komponenti i sirovina. ★ prirodni resursi i njihova pristupačnost – nafta. Na neke od ovih činilaca lokalna samouprava ne može da utiče . kvalitet života. u neku drugu zemlju. takse. međunarodni ugovori o slobodnoj trgovini. ekonomsku i političku stabilnost zemlje i slično. menadžerske veštine. oslobođenje od poreza i slično). tokom i posle investiranja. ★ ljudski resursi – obrazovna i starosna struktura. aerodromi. poljoprivredno zemljište. privlačenje investicija je širi pojam koji obuhvata i unapređenje lokalne poslovne klime i infrastrukture. dok na druge može u celosti. Privredna komora Srbije. ili jedan njegov deo. kancelarije za lokalni ekonomski razvoj).onda govorimo o različitim merama za privlačenje investicija. razvojne agencije. turistički resursi. R & D51. broj stanovnika i BDP per capita. naknade. konačna odluka o tome gde će uložiti sredstva zavisi od velikog broja faktora: ★ tržište – prisustvo ciljnih kupaca. pravna regulativa. škole i univerzitet. U tabeli Strane direktne investicije dat je pregled ukupne količine stranih direktnih investicija u periodu od 2005 . Privlačenje investicija podrazumeva privlačenje novog kapitala u lokalnu zajednicu koji može biti domaćeg porekla i strani. prirodne resurse.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 97 6. rast tržišta.

641 $ 10.757.074.335 $ 3.007.674. International Financial Statistics and Balance of Payments databases.842.000.042.280 $ 325.000.441.478 $ 319.000.590.925.128.499 $ 46.413 $ 5.000 $ 2.055.168.354 $ 58.273.919.242 $ 62.883.969.958.947.517 $ 2.550 $ 56. pa lokalne zajednice često menjaju plansku politiku da bi ih privukle.309.751 $ 138. Na primer.340.135 $ 20.472.832 $ 5.000 $ 19.058.000 $ 63.415 $ Trajanje investicionog procesa: vreme od donošenja odluke do realizacije investicije (prosek u mesecima) 4.565333 $ 97.258.128.413.810.556 $ 11.356 $ 262.807 $ 13.400.482.925.kao što su neregulisano širenje grada i gubitak poljoprivrednog zemljišta.000 $ 39. Međutim.544 $ 4. i mnoge opštine su spremne da ponude investitorima velike podsticajne mere samo da pristanu da dođu.051 $ 10.000.497 $ Danas se privlačenjem investicija bavi većina opština u Srbiji.942.648.714.932.608.855.000.970.242 $ 7.818.680. 78.253. Izvor: International Monetary Fund.000.312.759.531 $ 2007 207.335.163.606.010.000 $ 1.461 $ 21.155.000.469.111.000 $ 2006 182.195.013 $ 607. 910$ 657.665.425.022.050 $ 10. do realizacije investicije mogu da prođu dve godine.096 $ 855. pa opština mora pažljivo da razmotri potencijalne troškove i benefit od ovakvog postupka.626.98 Strane direktne investicije.991 $ 6.785.000 $ 81. ima daleko manje nego što ima zajednica koje žele da ih privuku.000$ 147.575.318.849.837.636.638. Investitora.991. na žalost.000 $ 2.978.111.791.783.931 $ 11. 638.666.000$ .112 $ 41.743.604.499. strani investitori vole da razmatraju grinfild lokacije na obodu grada.000 $ 40.464 $ 937.570.000 $ 4.761.151.521.063.510 $ 10.393.418.094.142.601.477.204.601 $ 144.706.532.127. Od momenta uspostavljanja prvog kontakta sa investitorom.303.317 $ 722.047 $ 79.367 $ 636.337. do započinjanja njegovog poslovanja u opštini.254.160.876.918 $ 2.963 $ 1.447.852 $ 72. iako je u pitanju dugotrajan i složen proces sa neizvesnim posledicama.606.720.891.122 $ 9.000 $ 15.705.387 $ 2.138 $ 11.651.864.479.431 $ 9. Global Development Finance Država Kirgistan Makedonija Albanija Bosna i Hercegovina Gana Srbija Portugalija Grčka Bugarska Česka Rumunija Austrija Poljska Italija Nemačka Indija Mađarska Kina Jelena Bojović 2005 42.402.048.685.004.075 $ 5.966 $ 424.341 $ 14.605.000 $ 3.000 $ 14. and World Bank.026 $ 7.678 $ 7.804.827 $ 1.000.984 $ 662.498.439.606.971.731. to može da stvori velike probleme .448 $ 19.248.000.968.630 $ 2008 232.466.034 $ 598.430.126.622 $ 19. Čak i kada investitor donese odluku da investira.723 $ 23. može da prođe preko pet godina.557 $ 25.009.350.

nepoverenje u gradske vlasti. do 50%. činjenica da postoje opštine koje se služe ovakvim mehanizmima „tera” ostale opštine da i one sastave slične finansijske mere. Nakon donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji avgusta 2009. naknada i komunalnih troškova. ako se radi o projektu ekonomskog razvoja od posebnog značaja za razvoj određenog područja.1. ★ iznos umanjenja može iznositi do 100%. smanjenje naknada za zakup. ako se radi o projektu koji se realizuje u ostalim jedinicama lokalne samouprave. veliki broj opština je davao zemljište u zakup pod uslovima koji su daleko povoljniji od tržišnih. godine. Metodologije koje su opštine primenjivale da izračunaju nivo umanjenja bile su veoma različite. ako se radi o projektu ekonomskog razvoja koji se realizuje u nedovoljno razvijenim jedinicama lokalne samouprave.tehnološki park. u periodu od pet godina od početka realizacije projekta. . Već početkom 2010. odnosno investicije. ipak. Finansijske olakšice Lokalna samouprava koristi raznovrsne finansijske olakšice da bi privukla investicije: poreske olakšice. i uz smanjenje naknade za uređivanje zemljišta. pa ovakvu saglasnost mogu dobiti uz sledeća ograničenja: ★ projekat ekonomskog razvoja dovodi do povećanja zaposlenosti u lokalnoj privredi za 1%. Pre nego što odluče da uvedu finansijske olakšice i druge podsticajne mere za privlačenje investitora. Ovakvi paketi nisu pokazali veće rezultate. odnosno zakupnine ili naknade. odnosno investicije. uređivanje ili korišćenje zemljišta i izuzimanje od plaćanja poreza. ovaj princip više nije moguć bez prethodne ili naknadne saglasnosti vlade. ★ zloupotrebe lokalnih podsticaja koje su moguće ukoliko proces dodele sredstava nije dovoljno transparentan. ★ iznos umanjenja ne može biti veći od očekivanog iznosa uvećanja javnih prihoda po osnovu realizacije tog projekta. godine. Na ovom mestu zadržaćemo se na podsticajnim merama za investitore: Uredba.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 99 U različitim poglavljima ovog vodiča već su obrađene mnoge aktivnosti koje ulaze u domen privlačenja investicija. ali najčešći princip kojim su se tom prilikom vodile bilo je umanjenje po radnom mestu. godine. kako je definisano Uredbom o uslovima i načinu pod kojima lokalna samouprava može da otuđi ili da dâ u zakup građevinsko zemljište po ceni manjoj od tržišne cene. ograničava lokalne samouprave. Prijepolje). Niš. lokalne samouprave treba da razmotre moguće negativne posledice takve odluke: ★ nedostatak sredstava za dalje infrastrukturno opremanje zemljišta. Vršac za Industrijsko . a sa druge strane deluju obeshrabrujuće na lokalne firme zbog nejednakog tretmana. Do 2009. ★ nezadovoljstvo postojeće privrede zbog nejednakog tretmana. 6. bez naknade. veliki broj opština je započeo ovu proceduru (Loznica za Industrijsku zonu Šepak. Leskovac. Međutim.

industrija hrane i pića. koja je i razvila ovaj sistem. U ovom trenutku najbolji resurs kojim opštine raspolažu. i koji može da bude pretvoren u komparativnu prednost. odeća.2. u proseku. ili pretraživati preko vebsajta SIEPA. industrija guma i plastike. mašine i oprema. jer otkrivanje potencijalnih dobavljača je zahtevan posao za nove investitore. Registracija za Siepinu bazu dobavljača je besplatna. problemi u merljivosti efekata podsticajnih mera. da im pomognu u popunjavanju formulara za registraciju (vreme potrebno za popunjavanje formulara iznosi. farmaceutska industrija. tekstilna i drvna industrija. hemijska industrija. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj treba da obaveste lokalne preduzetnike o postojanju ove on-lajn baze. ili poluproizvoda u Srbiji. Baza dobavljača omogućava kompanijama u Srbiji da detaljno predstave potencijalnim kupcima i investitorima u zemlji i svetu svoju delatnost i proizvodni program. industrija metalurgije i obrade metala. softver i informaciono-komunikacione tehnologije. Baza dobavljača je sveobuhvatna on-lajn baza podataka o proizvođačima sirovina. industrija ambalaže i hartije. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. jeste zemljište.100 ★ izostanak novih investicija bez obzira na uvođenje podsticajnih mera. Jelena Bojović 6. veoma velika nezaposlenost i ekonomsko mrtvilo teraju lokalne samouprave da sagledaju svoje resurse i da ih pretvore u prednost. gotovih proizvoda. trideset minuta). ali blaga mera za privlačenje investicija. ★ pogrešno postavljeni koeficijenti umanjenja koji kao nuspojavu imaju bespotrebno poklanjanje zemljišta. dobijaju bazu podataka koja je i njima uvek dostupna (preko sajta Siepe). na ovaj način. Baza dobavljača Stvaranje baze potencijalnih lokalnih dobavljača i resursa je dobra. Sa druge strane. industrija kože. elektrotehnika i elektronika. sektor usluga. SIEPA je 2009. godine napravila bazu dobavljača koja je dostupna na njihovoj internet stranici. Baza dobavljača pokriva kompletne industrijske lance za industrijske sektore kao što su: avio-industrija. građevinska industrija. Baza dobavljača se može ažurirati. a ujedno pomažu .

★ U centru je investitoru jednostavnija komunikacija sa lokalnom upravom. Pored toga. ★ logistička podrška (na zahtev investitora): kopiranje. internet. štampač. investitoru je. kopir aparat i skener. prevođenje. telefon. u kojoj mogu da se drže obuke. pravne usluge. ★ Centar treba da ima što manje stalno zaposlenih radnika. Postojanje klastera nagoveštava da postoji ciljani pristup ekonomskom razvoju. ili kooperanata. razvoj sektora i razvoj klastera Podrška udruženjima i razvoj klastera deo su finih strategija za lokalni ekonomski razvoj i takve strategije su danas retke u Srbiji. Obezbeđivanje poslovnog prostora i usluga (biznis servis centar) Biznis servis centar (BSC) predstavlja instrument podrške za investitore koji tek započinju svoje poslovanje u opštini i još uvek nisu obezbedili prostor i uslove za rad. jer se resursi usmeravaju ka sektorima sa najvećim povraćajem prihoda na ulaganja. projektor.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 101 privrednicima da dođu do potencijalnih kupaca. Poslovni prostor je kompletno opremljen kancelarijskim nameštajem i svim potrebnim sredstvima za rad. na raspolaganju i jedna konferencijska sala kapaciteta deset do petnaest ljudi. 7. sekretarski poslovi. obično. na zahtev investitora. konsultantske i. Preporuke kojih se treba pridržavati prilikom osnivanja centra: ★ Sve usluge koje pruža centar treba da se naplaćuju (uz napomenu da cene usluga treba da budu niže od usluga na lokalnom tržištu). Usluge koje biznis servis centar pruža novim investitorima: ★ iznajmljivanje poslovnog prostora pod povoljnijim uslovima. osiguranje. ili udruženja preduzetnika. jer većinu usluga pruža po potrebi. nabavka kancelarijskog materijala. a potrebna im je logistička podrška. reforma administracije i podrška malim i srednjim preduzećima čine osnovu većine strategija.3. pomoć u izradi promotivnih materijala. ili biznis inkubatora. a što više honorarno angažovanih. klima uređaj. kao što su računar. poslovnom zajednicom i drugim institucijama zaduženim za lokalni ekonomski razvoj. ili da se vode poslovni razgovori. bela tabla. Ekonomske strategije samo u naznakama pominju klastere i udruženja. ★ Spektar usluga koje centar pruža mora da bude dovoljno širok. Podrška udruženjima. eventualno. a postoje i primeri centara u sklopu privredne komore. . 6. ★ Centar osniva lokalna samouprava u okviru industrijskog parka. dok infrastruktura.

102 KLASTERI U SRBIJI - IZBOR
★ AC Serbia - automobilski klaster Srbije ★ Srpski softverski klaster ★ BIPOM – industrije klaster balkansko-crnomorske

Jelena Bojović

★ Šumadijski cvet – klaster proizvođača cveća ★ Agencija za drvo – klaster drvoprerađivača Srbije ★ Kraljevski odmor – turistički klaster opštine Kraljevo ★ JATO - prvi klaster plastike i ambalaže ★ HGS - klaster hotelijerstva i gastronomije Srbije ★ Palić - turistički klaster mikroregije Subotica ★ Embedded.rs – klaster elektronske sisteme za integrisane

Majkl E. Porter (Michael E. Porter)53 definiše regionalne klastere kao „geografski usmerene grupe međusobno povezanih kompanija i institucija u određenom sektoru, koje su komplementarne“. Klasteri su bitni jer omogućuju kompanijama da postanu produktivnije i inovativnije, nego što mogu da budu kada posluju zasebno. U svetu klasteri obično uključuju preduzeća, vladu (države, regionalnu i lokalnu), obrazovnu i naučno - istraživačku zajednicu. Glavni ulogu u razvoju klastera moraju da imaju preduzeća - učesnici. Obrazovne ustanove su, u pojedinim slučajevima značajan katalizator u razvoju klastera, kao i ključni činioci u oblasti istraživanja, razvoja i inovacija u samim klasterima. Ostale uloge imaju eksperti i ekspertske grupe - finansijski posrednici i organizacije koji odgovaraju potrebama klastera, kao što su marketinške, konsultantske, projektantske ili računovodstvene agencije. Konačno, lokalne vlasti, regionalne razvojne agencije i ostala privredna tela imaju značajan udeo u razvoju klastera putem intervencija, strateškog usmeravanja, donacija, stvaranja pogodnih uslova razvoja, organizovanja obrazovnih seminara po regionima, smanjenja rizika za ulazak u posao, ili pri uzimanju kredita. Organizovanje klastera moglo bi se nazvati i kompetitivna saradnja – kooperacija radi dostizanja višeg nivoa konkurentnosti i uspešnosti54. Mogući projekti u ovoj oblasti:

★ FENIKS – klaster srpske vazduhoplovne industrije d.o.o. ★ „Asstex“ - asocijacija tekstilaca ★ Srpska filmska asocijacija

52 http://klasteri.merr.gov.rs/O-klasterima 53 Porter, M. E, 1990, The Competitive Advantages of Nations, New York: The Free Press 54 Morača Slobodan, Razvoj opšteg modela za uspostavljanje i razvoj industrijskih klastera (2010)

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije pojam klastera definiše kao „geografsku koncentraciju međusobno povezanih preduzeća, srodnih i različitih delatnosti, specijalizovanih dobavljača, pružaoca usluga i, sa njima povezanih, organizacija podrške (obrazovnih i naučno-istraživačkih institucija, agencija i sl.) koje se na odgovarajućem području delatnosti nadmeću, ali i sarađuju.”52

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

103

7.1. Razvoj i podrška poslovnim udruženjima
Poslovna udruženja dele se na udruženja preduzetnika, sektorska udruženja preduzetnika, ili udruženja izvoznika, udruženja dobavljača, itd. Poslovna udruženja pomažu privrednicima da razmene iskustvo, udruže napore na polju marketinga, zajednički tragaju za plasmanom svojih proizvoda, lobiraju za promene privrednog okruženja. Poslovna udruženja se osnivaju, uglavnom, na inicijativu privatnog sektora, ali uz pomoć javnog sektora. U Srbiji postoje brojna udruženja koja su, na žalost, nefunkcionalna, često zbog nedovoljnog iskustva preduzetnika na polju udruživanja i velikog nepoverenja u same organizacije. Nedostatak finansija i znanja u toj oblasti, ipak, su najčešća prepreka za uspeh udruženja. Javni sektor može da podstakne udruživanje, ali njegova uloga nije u finansiranju, već u jačanju institucionalnih kapaciteta organizacija i u pružanju pomoći u početnom finansiranju osnovnih sredstava za rad. Saradnja među privrednicima može biti i neformalna, kroz, takozvane, poslovne mreže. Kroz mreže se može interno trgovati, graditi sinergija, razmenjivati iskustvo. Malim preduzećima je teško da se nadmeću za veće ugovore, a udruživanjem sa proizvođačima/pružaocima usluga iz istog sektora i zajedničkim nastupom na tenderu, povećavaju se šanse za uspeh. Podrška udruženjima lokalne samouprave, pored obezbeđenja prostora za rad, početne finansijske pomoći i informacija, podrazumeva i zajedničko sprovođenje projekata. Dobar primer uključivanja udruženja u projekat ekonomskog razvoja, čijom je realizacijom osnaženo i samo udruženje, jeste

Centar za ruralni razvoj u Zrenjaninu (osnovan u prostorijama Udruženja preduzetnika).

7.2. Razvoj klastera
Potreba preduzetnika da se udružuju, zajednički nastupaju na tržištu, ili dele resurse, prvi je korak u uspostavljanju klastera. Neki od najpoznatijih klastera su Silicijumska dolina (Silicon Valley) koja obuhvata preko sedam hiljada tehnološki modernih preduzeća i Holivud (Hollywood), svetska prestonica zabave. Klasteri imaju za cilj objedinjavanje različitih subjekata ponude, proizvoda i usluga, kako bi se povećala dodatna vrednost njihovog zajedničkog proizvoda. U klasterima prirodni konkurenti postaju kooperanti, da bi na novom tržištu zajednički proizvod postao konkurentniji. Klaster povezuju zajednički interesi i potrebe na području nabavke, prodaje, specijalizovanih usluga, radne snage i drugih resursa. Lokalne samouprave, pre svega, podstiču udruživanje i pružaju potrebne informacije. Jedan od modela formiranja klastera predlaže dr Slobodan Morača, a oslanja se na rezultate istraživanja i iskustava Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu u procesu razvoja klastera: • Uspostaviti infrastrukturu za podršku razvoja klastera - Promovisati informacije o klasterima, oformiti multidisciplinarne timove za podršku razvoja klastera, olakšati formiranje spoljnih veza i međunarodne saradnje.

104 • Uočiti da li postoji mogućnost uspostavljanja klastera unutar regiona - Identifikovati potencijal za uspostavljanje klastera, načiniti modele i mape sistemskih veza, proceniti sebe naspram drugih regiona i naspram konkurenata. Rad na uspostavljanju klastera - U regionima u kojima postoji velika koncentracija preduzeća uspostaviti klaster asocijacije, formalizovati postojeće komunikacione kanale, unaprediti saradnju među preduzećima – razvoj mreža. Obuka radne snage - Angažovati stručnjake i specijalizovati kadrove za određene oblasti rada, osnovati centre za obuku, oformiti partnerstva između obrazovnih institucija i klastera, povećati nivo saradnje između regiona na nacionalnom i međunarodnom nivou. Razvoj i primena savremenih tehnologija i podrška preduzetničkim idejama - Investirati u inovacije i započinjanje biznisa, podržati inkubatore zasnovane na klasteru, ohrabriti razvoj poslovnih mreža preduzetnika, podržati razvoj tehnoloških parkova i razvojnih centara. Strateško planiranje - Analiza spoljašnjeg i unutrašnjeg okruženja, definisanje strateških elemenata poslovanja klastera, definisanje plana integracije, definisanje radnih timova, razvoj klime u klasteru. Organizacija klastera i integracija procesa - Identifikacija osnovnih procesa i definisanje organizacione strukture klastera, razvoj i unapređenje procesa u klasteru, definisanje

Jelena Bojović

osnovnih funkcija klastera i njihova integracija. • Promovisanje klastera i regiona - Utvrditi zahteve okruženja i prilagoditi klastere tim zahtevima, promovisati klastere – proizvode, usluge, prateće servise, omogućiti izgradnju distribucionih kanala za izvoz proizvoda i usluga, stvoriti brend regiona). Usmeravanje razvoja klastera - Podsticati zajedničke projekte učesnika klastera, investirati u R&D klastera, finansirati rad klastera).

Osnovni cilj razvoja industrijskih klastera jeste stvaranje savremene, razvijene, konkurentne industrijske strukture koja će se postepeno uklapati u privredne tokove na globalnom tržištu. Takva razvojna orijentacija je neophodna, budući da je privreda u Srbiji zasnovana na proizvodnji primarnih proizvoda i proizvoda nižih faza prerade i da se na tim osnovama ne može obezbediti dugoročan rast izvoza i ukupan privredni razvoj. Formiranjem klastera povećava se konkurentnost, menja industrisjka struktura, podstiče izvoz, uvode međunarodni standardi i povećava opšta konkurentnost privrede, a lokalne samouprave treba da pokrenu i potpomognu razvoj klastera u svom regionu. Lokalna samouprava, takođe, može da bude i jedan od članova klastera.

mesto početka razvoja grada. napušten kompleks fabrike. Ciljana obnova delova grada Iako je cilj većine strategija lokalnog ekonomskog razvoja da ceo grad postane kompetitivan. Mogući projekti: • • • • • • • • • • uvođenje pešačke zone sređivanje saobraćajnica postavljanje mobilijara popravka fasada izgradnja ili rekonstrukcija trga unapređenje saradnje preduzetnika koji posluju u centru grada uređenje sistema dostave čišćenje i sigurnost organizacija manifestacija promocija centra 8. značajne institucije i ustanove kulture. itd. najstarije građevine u gradu i istorijski spomenici. Razvoj gradskog centra Unapređenje izgleda i funkcionisanja gradskog centra jedna je od osnovnih aktvnosti na opštem unapređenju slike grada. i slično. odnosno koji žive u centru grada. Uređeni gradski centar šalje poruku građanima. Na toj lokaciji se najčešće nalaze najstarije preduzetničke radnje i restorani. pijaca. Vitalan i živ gradski centar je jedan od preduslova da se razvije entuzijazam i zajednički osećaj svih stanovnika grada da se okolnosti u gradu menjaju na bolje. Preševo. Kao primer može da posluži gradski centar u propadanju. odeljenjem za urbanizam. postoje i oblasti/delovi grada kojima je potrebna posebna pažnja. privrednicima i stanovnicima koji posluju. posetiocima i privrednicima o dobro vođenoj i uređenoj gradskoj upravi. Ujedno. te kroz centar grada svakodnevno prolazi veliki broj ljudi. Poboljšanja koja se mogu uvesti: • • komunalna poboljšanja regulisanje saobraćaja i parkinga Efekti razvoja i unapređenja gradskog centra su: • • • • očuvanje istorijskog i kulturnog nasleđa očuvanje starih preduzetničkih radnji i zanata otvaranje mogućnosti za nove privatne investicije povećanje vrednosti objekata i imovine. Projekat pokreće lokalna samouprava. . Inđija. istorijski gledano. Ovakve projekte pokrenule su mnoge lokalne samoupurave u Srbiji – Novi Pazar. Pećinci. kancelarija za lokalni ekonomski razvoj.1. to je i mesto prirodnog okupljanja stanovništva i značajno raskršće.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 105 8. u saradnji sa direkcijom za izgradnju. Centralno gradsko jezgro je.

zbog nepostojanja odgovarajućih urabanističkih planova i uslova. Samo u Njujorku ima više od pet stotina zona unapređenog poslovanja. Svaki grad u Srbiji ima ovakve. da privrednici.BID) osnovane su sredinom XIX veka u Severnoj Americi kada su. direkcija i odeljenje za urbanizam.2. godini). odnosno zakupci nepokretnosti. predstavlja deo urbanog jezgra u okviru kojeg privredni subjekti . čime se unapređuje i razvoj celog grada. centralne trgovačke ulice ostajale prazne i zapuštene i vremenom postale problematičan deo grada.106 Jelena Bojović 8. Podsticanje investicija u okviru razvojnih čvorišta Jedna od strategija za podsticanje razvoja sprovodi se na taj način što se u pojedinim delovima grada podstiče određena delatnost specifična za tu gradsku zonu. stimuliše se otvaranje zanatskih radnji Međutim. spontano započnu naseljavanje određenih oblasti grada koje postaju „neformalne” industrijske zone. i njihovim uređivanjem pomažu se privrednici koji već posluju da uđu u legalne tokove poslovanja (legalizacija objekata. „spontano nastale” industrijske ili komercijalne lokacije. Naravno. Zona unapređenog poslovanja (najčešće trgovačka zona).pijace. ili se određene lokacije spontano razvijaju u prodajna mesta . 8. Ove lokacije se ne mogu nazvati planskim lokacijama. zaokružiti lokacije u celinu i time omogućiti njihov dalji razvoj. i u saradnji sa privrednicima sagleda potrebna infrastrukturna poboljšanja. ali jesu moguća razvojna čvorišta koja je potrebno urediti i urbanistički unaprediti. područja pod zaštitom). itd. da ih planski uredi. Određeni pokušaji u ovom smeru mogu se videti u Nišu – IZ Sever (legalizacija i postavljanje komunalne infrastrukture započeto je u 2009. Lokalna samouprava treba da definiše ove „spontane“ zone/ razvojna čvorišta. potrebno je pronaći odgovarajuće lokacje i izvršiti postepeno izmeštanje proizvodnih. Proces legalizacije u Srbiji je u toku. mogućnost uzimanja hipotekarnih kredita. Zona unapređenog poslovanja je novi koncept javno-privatnog partnerstva u Srbiji koji se ostvaruje između opštine i preduzetnika.). ukoliko legalizacija nije moguća (stambene četvrti. podstiču se i opšti uslovi njihovog poslovanja. U tom slučaju razvojno čvorište je centar planiranog razvoja. a kada se završi biće moguće isplanirati i izgraditi potrebne saobraćajnice i neophodnu komunalnu infrastrukturu. ili komercijalnih delatnosti. u poslednjih dvadesetak godina. zbog pojave velikih tržnih centara na periferiji grada. Dakle. Ključnu ulogu u ovom poslu ima kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. zelena područja. Udruživanje preduzetnika i opštine bilo je od presudne važnosti za revitalizaciiju trgovačkih ulica u gradu. izdvajaju posebna sredstva za . Ovakva čvorišta se grade na postojećim aglomeracijama firmi koje pokazuju dobar potencijal.3. kao i fizička i pravna lica koja izdaju poslovni prostor u zakup. ili gde stanovništvo pokazuje takve afinitete u poslovanju.vlasnici. Zona unapređenog poslovanja Prve zone unapređenog poslovanja (Business Improvement District . Na taj način. Danas u svetu postoji veliki broj gradova u kojima uspešno funkcionišu takve zone. čest je slučaj. tamo gde već postoji nekoliko zanatskih radnji.

privrede i donatora. taksi i naknada koje predstavljaju izvorne prihode jedinice lokalne samouprave. poslovna zajednica u zoni ima korist jer uvećava svoj profit. revitalizaciju.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 107 finansiranje razvoja i promocije zone. i na kraju. uz učešće opštine. • • • • Trenutno u Srbiji postoji devet zona unapređenog poslovanja. Svrha zone unapređenog poslovanja jeste poboljšanje uslova poslovanja u zoni. većem broju radnih mesta. . Zona počiva na mehanizmu samooporezivanja kroz princip saglasnosti preduzetnika o potrebi poboljšanja uslova poslovanja. održavanje. privatni preduzetnici – korisnici poslovnog prostora. i 2007. zajedničke aktivnosti svih preduzetnika u zoni (usaglašeno vreme rada. već na inicijativu donatora i lokalne samouprave. godine u Kruševcu. uspostavljanje dana za posebne popuste). uređenje i ulepšavanje javnih površina. Jedan od dobrih primera je Zona unapređenog poslovanja u Vranju. građani podižu svoj nivo življenja jer dobijaju novu. Zrenjaninu. izgled bašti i izloga. veliki broj udruženja ne funkcioniše. stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta i poboljšanje kvaliteta života i rada. vlasnici poslovnog prostora i građani. promovisanje zone kroz organizovanje različitih festivala i događaja i koordinisano i udruženo reklamiranje i marketing. povećanje obima privrednih aktivnosti. obezbeđivanje dodatnih komunalnih usluga. Sredstva se odvajaju kroz plaćanje uvećanih iznosa određenih poreza. ulica i trotoara. Valjevu i Nišu uz pomoć USAID-ovog Programa za reformu opštinske uprave (SLGRP). Prokuplju. jer raste vrednost poslovnog prostora u zoni. Korist od osnivanja zona imaju opština. uvođenje novih sigurnosnih standarda. U toku 2006. Prve zone su osnovane tokom 2003. vlasnici poslovnog prostora su na dobitku. Osnovne aktivnosti u zonama unapređenog poslovanja obuhvataju: • sprovođenje projekata kapitalnih ulaganja u sekundarnu infrastrukturu. Loznici. Prvo što je rađeno u svim zonama bila je rekonstrukcija ulice (u Vranju rekonstrukcija tržnog centra). atraktivnu lokaciju za trgovinu i usluge. investicijama i većem budžetu. izgleda zgrada. Korsit opštine ogleda se u novoj slici grada. Prijepolju i Paraćinu. I pored očigledne koristi za sve kategorije. zastupanje interesa korisnika zone (privrednih subjekata koji posluju na području zone) u odnosima sa organima Republike i jedinice lokalne samouprave. u Srbiji je osnovano još pet zona u Vranju. kao i sa organizacijama i javnim preduzećima. zato što nisu pokrenuta na inicijativu preduzetnika.

nije dovoljno samo da imate školovanu radnu snagu. velika preduzeća u bivšoj Jugoslaviji imala su razvijeni sistem stručne prakse učenika. tako da se tražnja na tržištu rada pomerila ka stručnjacima iz ovih oblasti. Neophodna je koordinacija na lokalnom nivou da bi se obezbedilo efikasno korišćenje sredstava i da bi se osiguralo zadovoljenje potreba poslovne zajednice. ili zapošljavanje osoba sa posebnim potrebama. Usmerena obuka i prekvalifikacija. Obrazovana i fleksibilna radna snaga je od suštinskog značaja i za razvoj postojećih preduzeća. Razvoj ljudskih resursa je. od suštinskog je značaja za održavanje konkurentne raspoloživosti radne snage i održive lokalne ekonomije. Krajem XX i početkom XXI veka. U uslovima velike konkurencije. postojala je velika tražnja za stručnjacima iz sektora industrije (pogotovo mašinske). kao i da se obrazovanje dugoročno prilagođava potrebama privrede. već i veštine za obavljanje određenog posla. ili mikroregije. sektor usluga je potpuno preuzeo primat u BDP-u. Znači. podržana od strane nacionalnih i lokalnih javnih agencija i institucija i u saradnji sa lokalnim preduzećima. Razvoj ljudskih resursa Šta se podrazumeva pod „kvalitetnom“ radnom snagom? Najopštija definicija govori da je to radna snaga koja poseduje kvalifikaciju (stručnu spremu) i veštine koje odgovaraju potrebama privrede u kratkom i srednjem roku. najvažniji faktor promocije dugoročnog ekonomskog razvoja. na žalost. Osnovno i srednjoškolsko obrazovanje. pre tridesetak godina. kao i strategijom Republike Srbije da se okrene razvoju malih i srednjih preduzeća (koja. uglavnom. Primera radi. i usmerena je na prekobrojne radnike. Prekvalifikacija radne snage podjednako je važna u današnjem brzom i promenjljivom radnom okruženju. Nacionalna služba za zapošljavanje i njene lokalne kancelarije bave se prekvalifikacijom i programima obuke i drugim sredstvima stimulacije zapošljavanja.108 Jelena Bojović 9. kvalitet raspoloživih ljudskih resursa je često najvažniji uslov za konkurentnost grada. Javne i privatne obrazovne institucije i privreda moraju raditi zajedno da bi obezbedili potrebnu prekvalifikaciju za postojeću radnu snagu i obučili početnike. nemaju dovoljno interesa ni sredstava). Hijerarhija radne snage . Krahom privrede devedesetih godina i propadanjem velikih privrednih sistema. ovaj vid stručnog osposobljavanja je skoro nestao. nije dovoljno da radna snaga posedije samo znanje. nezaposlene i radnike koji su pred otkazom. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Kvalitet ljudskih resursa je jedan od presudnih faktora za privlačenje investitora koji se bave visokom tehnologijom i industrijom kao oblašću nove ekonomije. Takođe. od mladih ljudi stvara radnu snagu. svakako. jer je ta grana proizvodila više od polovine BDP-a u gotovo svim zemljama u svetu. kao što su javni radovi. već je potrebno da na tržištu postoji potražnja za određenim stručnim profilom.

Jedna od najtežih situacija je sa zaposlenima koji su posle dvadesetak godina rada ostali bez posla zato što su godinama bili uljuljkani . pomoć nezaposlenima . obuka i formalna prekvalifikacija. Različiti su tipovi obuka koje se mogu ponuditi nezaposlenima. do povezivanja nezaposlenih sa potencijalnim poslodavcima. upražnjenim radnim mestima. finansijama i marketingu može da ima veliki uticaj na nezaposlene i može da ih stimuliše da pokrenu sopstveni biznis. I drugom.budućoj radnoj snazi.u odabiru profesije.nisu imali potrebu da traže posao. Centar za zapošljavanje mogao bi da pruža sledeće usluge: • studentima . ostvare ciljeve u karijeri. usavršavanje. da pruži potrebne informacije na osnovu kojih će odlučiti šta će studirati i pomoći im da. odnosno. Programi za traženje posla pomažu pojedincima da steknu veštine koje su im potrebne za određena radna mesta.1. i ne • • • . Programi prekvalifikacije i traženja zaposlenja Prekvalifikaciju radne snage treba raditi na osnovu potražnje za određenim profilima. Obuke obuhvataju i razvoj veština i specijalizovane kurseve za određeni tip posla (na primer. pisanja cv-a. Centar bi mogao da bude mesto na kome se sastaju poslodavci i budući zaposleni i na kome bi se našle neophodne informacije o programima obuke.od izgradnje samopouzdanja. potrebno je dozvoliti firmama da aritkulišu svoje potrebe. Projekti iz oblasti razvoja ljudskih resursa: Osnivanje centra za zapošljavanje bio bi projekat koji sažima sve pomenuto. po završetku studija.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 109 poznaju osnovne veštine koje su danas potrebne u traženju posla. a zatim da pronađu odgovarajuću priliku za zaposlenje. Programi za traženje zaposlenja mogu biti vrlo delotvorni i mogu obuhvatati sve . Izvor: Zavodi za statistiku navedenih zemalja 9. obuka za rad na novim mašinama). ponašanja tokom intervjua. Prekvalifikacija pojedinaca u profile za kojima nema potražnje nema mnogo svrhe. Često se dešava da poslodavci koji otpuštaju radnike imaju sredstva koja bi uložili u programe i projekte za njihovu prekvalifikaciju i traženje posla. Obuka u poslovnom menadžmentu. pomoć u potrazi za poslom. Srbija Albanija Stanovništvo preko 15 godina starosti prema stepenu obrazovanja u nekim zemljama Centralne i Jugoistočne evrope.

a ne na uskoj specijalizaciji .2. prezentacija uspešnih praksi u ovoj oblasti može da deluje stimulativno). nije do kraja razjašnjeno da li je školovanje doprinelo da su devedesetih godina prošlog veka bivšu Jugoslaviju napustili najkvalitetniji stručnjaci koji su. i da uspostave vezu sa obrazovnim institucijama. u tim okolnostima. godine. kompanije stipendiraju učenike i daju mogućnost studentima da prođu deo praktične nastave upravo u njihovom preduzeću. Mentorski programi i praktična obuka (praksa) U odeljku 4. pre svega telekomunikacija i finansijskih usluga. Usklađivanje nastavnih programa Kao jedna od komparativnih prednosti koja je u Srbiji na početku tranzicije vrlo često naglašavana. ili da stipendiraju učenike (na primer. oni predstavljaju način da se pomogne pojedincima u traženju odgovarajućeg zaposlenja. Veliki razvoj sektora usluga od 2001. Opšte je mišljenje da je sistem obrazovanja u bivšoj Jugoslaviji . Uloga . Jelena Bojović U osnivanju centra treba da učestvuju svi važni učesnici: • • • • • • • lokalna samouprava Nacionalna služba za zapošljavanje obrazovne institucije privrednici udruženja i komore nevladine organizacije koje se bave zapošljavanjem.110 • • organizacija sajmova za zapošljavanje.2. visokokvalifikovana radna snaga. kroz programe saradnje sa privredom. uređivanje internet stranice na kojoj bi bili istaknuti oglasi i opisi radnih mesta. morali da budu „prilagodljivi“ (uglavnom mladi koji su bežali od vojne obaveze ili bede). lokalne samouprave u ovom poslu jeste da zajedno sa privatnim partnerom (kompanijom) definišu uslove za obavljanje prakse ili uslove stipendiranja. veoma brzo i lako snađu na različitim poslovima. ohrabre ih. podrže njihove napore. 9. u prvo vreme. uslovili su da se stvori još veći jaz između ponude i tražnje za radnom snagom u Srbiji. Osobe sa iskustvom u biznisu mogu da budu mentori početnicima. Budući da je obrazovna struktura u ovim sektorima bila nepovoljna. a pogotovu u inostranstvu. Ne tako retko. i daju im nove ideje. zapošljavaju i radnike koji ne zadovoljavaju potrebne kriterijume i da ulože sredstva u skupe trening programe (primer banaka 9.koji je insistirao na širini znanja. Međutim. lokalna samouprava može da stimuliše preduzetnike da pružaju praktičnu obuku. jeste jeftina.omogućio našim ljudima da se u zemlji. Ujedno. „Poslovne mreže početnika u poslu i mentorski programi” uveden je koncept mentorstva za početnike u pokretanju sopstvenog posla. bili su prinuđeni da. Dobro je da mentorski programi budu neformalni. Sličan koncept može se primeniti i za nezaposlene koji traže šansu za zaposlenje.3. kao i dolazak stranih firmi koje su podigle standard kvaliteta radne snage.

62 Rang Opština Naziv škole Mesta u školi 300 264 246 160 210 168 210 342 168 Konkurisalo • • • poljoprivredne i šumarske škole – 9. a da tržište potom proceni da li je. godine). 2006. Obrazovna struktura (naročito srednjeg obrazovanja) u poslednjih nekoliko godina se poboljšala. prigranično.7% • gimnazija – 23. donosi opšte osnove predškolskog programa. tačna. razvojne specifičnosti područja na osnovu utvrđenih potreba za zapošljavanje. u deset najatraktivnijih škola. veliki procenat radno sposobnog stanovništva sa. konkurisalo je pet do osam đaka na jedno mesto. što obrazovna struktura (pre svega. specifičnosti područja (brdskoplaninsko. i 2003. Ostaje otvoreno pitanje da li reforma obrazovanja treba svima da omogući da upišu šta žele. i koliko. Razlozi su mnogobrojni: • Akt o mreži srednjih škola donosi vlada na osnovu: broja i uzrasta učenika na određenom području. dostupnosti i jednakih uslova za sticanje obrazovanja i vaspitanja. nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i Tražnja za srednjim školama u Beogradu. građevinska.16 5. Zavod za informatiku i statistiku. Primera radi. godine na teritoriji Beograda (bez gimnazija). nedovoljno razvijeno.22 7. međutim.68 4.2% trgovačke škole i sektor usluga – 9. najmanje.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 111 Broj želja na 1 mesto u školi 8. obezbeđene mreže komunikacije. Sa druge strane. bila je sledeća: • tehničke škole (mašinska.. Grad Beograd tokom 2002. nacionalno mešovito).7% • ekonomske i pravno-birotehničke škole – 11. svega 14% srednjoškolaca je uspelo da se upiše u najtraženije škole u Beogradu. u potpunosti. koji od četrdeset i dva člana ima samo jednog člana iz udruženja poslodavaca.Srednja turistička škola Zemun Palilula Voždovac Zemun Ekonomska škola „Nada Dimić” Srednja tehnička PTT škola Druga ekonomska škola Pravno birotehnička škola „Dimitrije Davidović” Dakle.2% medicinske škole i socijalna zaštita – 7.4% 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Savski venac Ugostiteljsko-turistička škola Stari grad Stari grad Zvezdara Prva ekonomska škola Pravno-birotehnička škola „9. maj” Farmaceutsko-fizioterapeutska škola 2467 1865 1695 1004 1251 867 1065 1599 776 Novi Beograd Politehnička akademija . Najveći problem je.28 5. ali ni potrebama privrede.96 5. srednjoškolska) trenutno ne odgovara potrebama privrede. Tvrdnja da je veliki broj visokoškolovane jeftine radne snage naša komparativna prednost nije.06 6. Struktura upisa u srednje škole u Srbiji. u školskoj 2005/06. ali i dalje nije u skladu sa tražnjom. finansijskih mogućnosti Republike. od sedamnaest hiljada upisanih srednjoškolaca 2005. Interesantno je da među prvih deset najatraktivnijih škola nema ni jedne tehničke škole.7% • .) – 28. srednjim nivoom obrazovanja. stiče se utisak da se obrazovni sistem nije prilagodio željama srednjoškolaca. Istina je da imamo. hemijska. Izvor: Upis đaka u srednje škole na teritoriji grada Beograda za školsku 2005/2006. u poređenju sa zemljama u regionu i evropskim prosekom.07 4. Nacionalni prosvetni savet. godinu.89 6. elektro. pojedino zanimanje atraktivno..

fakulteti. Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. To je korak ispred u privlačenju direktnih investicija. • • • 9. Projekat centra za obuku predstavlja koncept saradnje preduzetnika sa različitim institucijama . predviđa mogućnost osnivanja saveta za zapošljavanje. godine. savet treba da iskoristi svoj uticaj da bi na regionalnom i nacionalnom nivou podstakao neophodne reforme. dakle. Centar za obuku Kao što je već rečeno. Nacionalna služba za zapošljavanje). Privreda nema prohodnost ka donosiocima odluka o nastavnim planovima i potrebnim veštinama radne snage.4. ali previše spor sistem (dugotrajan proces prekvalifikacije). ili se škole zatvore. kao i u sprečavanju odlaska postojećih. • Centar za obuku je institucija za brzu dokvalifikaciju i sticanje specifičnih veština i znanja za poznatog poslodavca. • Jelena Bojović učešće trenera i edukatora u seminarima posvećenim razvoju radne snage (finansiranim od strane privatnog sektora). radnički univerzitet. organizovanje okruglih stolova sa lokalnim poslodavcima i trenerima da bi se uskladila ponuda i potražnja poslova sa programima obuke. Centar se osniva kao oblik javno-privatnog partnerstva između lokalne samouprave i lokalne poslovne zajednice. U finansiranju i odlučivanju o funkcionisanju centra podjednaku ulogu ima i lokalna samouprava i privreda. brojnost grupa i odeljenja). bave obrazovanjem i smanjenjem stope nezaposlenosti (škole. osnovne i srednje. projekcije. Lokalne samouprave do sada nisu pronašle svoje mesto u toj društvenoj ulozi. • Zaposleni u srednjim stručnim školama ostaće bez posla ukoliko se određeni obrazovni profili ugase. usvojen u julu 2003. mogu da preuzmu ovu ulogu i da usmeravaju unapređenje obrazovanja na lokalnom nivou. stvaranje lako dostupne i interaktivne baze podataka vezane za tržišne trendove (prema sektorima). Kroz centar za obuku radna snaga se u kratkom vremenskom periodu dodatno obrazuje. Aktivnosti saveta: • procena finalizacije obrazovnog procesa (veštine i znanja. Pružanjem usluge postojećoj poslovnoj zajednici i potencijalnim investitorima. lokalna samouprava stvara konkurentne uslove za otpočinjanje posla. svaka u svom domenu.112 vaspitanja i osnove vaspitnog programa i utvrđuje listu obrazovnih profila. usmerava i prekvalifikuje za potrebe privrede.republičkim i lokalnim. koje se. i donošenja odluka o potrebnim ljudskim resursima kao delu razvojnog plana. Otvoreno je pitanje na koji način lokalne samouprave treba da pristupe problemu? Uloga lokalne samouprave sastoji se od uključivanja svih relevantnih institucija i organizacija u dijalog. formalno obrazovanje je adekvatan. • • • . Lokalni saveti.

i dr. korisnika i opštinske uprave). Sastavljanje liste korisnika centra kao reference za buduće investitore. kao i od ponude radne snage na tržistu rada. potrebna je medijska kampanja. pa može da obuhvatiti i sprovođenje mentorskih programa. ispitati potrebe postojeće poslovne zajednice. Priprema i održavanje pouzdane baze podataka raspoložive i potrebne radne snage . Promocija centra – aktivnost koja treba da traje od donošenja odluke da se krene u realizaciju. profesore lokalnih fakulteta i škola. Saradnja centra sa lokalnom samoupravom. Priprema radnog plana centra – razvijanje programa obuke. formiranje biblioteke sa svim materijalima za obuku i sastavljanje liste predavača.U saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje razvija se i održava baza podataka raspoložive i potrebne radne snage. Polazi se od analize potreba za radnom snagom. . 9. 6. 8. i dr. primena stečenih znanja (iz ugla investitora. Potrebno je. Određivanje lokacije prostorija centra. Definišu se potencialni izvori finansiranja: • • • • opštinski budžet investitori postojeći preduzetnici Nacionalna služba za zapošljavanje i dr. Formalno osnivanje centra za obuku – akt o osnivanju. Analiza podrazumeva i utvrđivanje postojećih aktivnosti obrazovnih institucija. 2. sa kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj.) preduslov je za njegovo funkcionisanje. Tokom osnivanja. praktičnu obuku i dr. Drugi korak predstavlja okupljanje zainteresovanih institucija i organizacija (formiranje radne grupe) 3. ili radničkog univerziteta. 4. centar se oslanja na upotrebu postojećih resursa – koristi prostorije škola. takođe. rekonstrukcija i opremanje. na primer: lokalni promotivni materijal treba da sadrži informacije o centru. • • Osnivanje centra za obuku odvija se na sledeći način: 1. Za svaku aktivnost. pogotovu za najave obrazovnih programa i otvarnja konkursa za učestvovanje u programima prekvalifikacije ili dokvalifikacije. Koncept centra za obuku može da se uskladi i sa drugim programima.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 113 • Centar za obuku treba da bude dobro promovisan. kao i analizu isplativosti projekta. lokalnom poslovnom zajednicom i postojećim institucijama lokalnog ekonomskog razvoja i zapošljavanja (na primer. utvrđivanje potreba nezaposlenih lica i viškova kadrova. Nacionalnom službom za zapošljavanje. 7. 5. Praćenje i ocena rada centra – praćenje uspešnosti sprovedene obuke.

114 Jelena Bojović Finansiranje projekata i programa Postoje dve faze pripreme projekta: 1) prva faza u kojoj se ideje pretvaraju u konzistentan plan akcija sa jasnim ciljevima i rokovima 2) druga faza kada treba potražiti finansijska sredstva za realizaciju projekta. knjiga i drugih publikacija. ustupljeni prihodi lokalne samouprave i transferi Godišnji priliv novca iz javnog sektora koji stiže od poreza. osim poljoprivrednih vozila i mašina • korišćenje vitrina radi izlaganja robe van poslovnih prostorija • držanje i korišćenje plovnih postrojenja i plovnih naprava i drugih objekata na vodi. Načelno. ovi fondovi mogu da se koriste za podsticanje ekonomskog razvoja. trotoari. zelene površine. osim čamaca koje koriste organizacije koje održavaju i obeležavaju plovne puteve • držanje restorana i drugih ugostiteljskih i zabavnih objekata na vodi • držanje kućnih i egzotičnih životinja • korišćenje prostora na javnim površinama ili ispred poslovnih prostorija u poslovne svrhe. postavljanje šatora ili druge objekte privremenog korišćenja • korišćenje obale u poslovne i bilo koje druge svrhe • zauzeće javne površine građevinskim materijalom i za izvođenje građevinskih radova Izvorni prihodi lokalne samouprave. odnosno na korišćenje nepokretnosti u državnoj svojini koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta • prihodi od prodaje pokretnih stvari koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta • prihodi koje svojom delatnošću ostvare organi i organizacije jedinice lokalne samouprave • prihodi od kamata na sredstva budžeta jedinice lokalne samouprave • prihodi po osnovu donacija jedinici lokalne samouprave • prihodi po osnovu samodoprinosa Lokalne komunalne takse • isticanje firme na poslovnom prostoru • isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave (kolovozi.) • držanje motornih drumskih i priključnih vozila. proizvoda starih i umetničkih zanata i domaće radinosti • držanje sredstava za igru („zabavne igre”) • držanje muzičkih uređaja i priređivanje muzičkog programa u ugostiteljskim objektima • korišćenje reklamnih panoa • korišćenje prostora za parkiranje drumskih motornih i priključnih vozila na uređenim i obeleženim mestima • korišćenje slobodnih površina za kampove. osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon • lokalne administrativne takse • lokalne komunalne takse • boravišna taksa • naknada za korišćenje građevinskog zemljišta • naknada za uređivanje građevinskog zemljišta • naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine • prihodi od koncesione naknade za obavljanje komunalnih delatnosti i prihodi od drugih koncesionih poslova koje jedinica lokalne samouprave zaključi u skladu sa zakonom • novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine jedinice lokalne samouprave. tradicionalno se koristi za pokrivanje operativnih troškova (finansiranje tekućih opštinskih aktivnosti) i izgradnju manjih objekata koji ne traju više od nekoliko godina. osim pristana koji se koriste u pograničnom rečnom saobraćaju • držanje i korišćenje čamaca i splavova na vodi. novčanih kazni. Izvori finansiranja projekata ekonomskog razvoja su: • izvorni prihodi lokalne samouprave. taksi. kamata. kao i oduzeta imovinska korist u tom postupku • prihodi od davanja u zakup. bandere i sl. ali je potrebno dugoročnije planiranje prihoda i rashoda. osim za prodaju štampe. . iz fondova i drugih izvora. ustupljeni prihodi lokalne samouprave i transferi • republički fondovi i fondovi agencija i institucija na regionalnom i državnom nivou • krediti/ zajmovi • privatni kapital i privatno – javna partnerstva • međunarodne donacije i fondacije Prihodi lokalne samouprave IZVORNI PRIHODI • porez na imovinu.

da bi blagovremeno sastavila projektni predlog i prijavila se na konkurs za dodelu sredstava.mfin.gov.rs ) Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (www. kao što smo videli u prethodnom poglavlju.rs ) Fond za razvoj Republike Srbije ( www. raspolažu sredstvima o čijoj raspodeli odlučuju. šumarstva i vodoprivrede (www. na prihode od: poljoprivrede i šumarstva samostalnih delatnosti nepokretnosti davanja u zakup pokretnih stvari osiguranja lica 40% od poreza na zarade. Većina ministarstava raspisuje konkurse i javne pozive.dobija veća sredstva nego Ministarstvo za zaštitu životne sredine.gov.Sektor za upravljanje projektima • • • • • • • Republički fondovi.Odeljenje za infrastrukturu i projekte Ministarstvo rada i socijalne politike (www. Neophodno je da lokalna samouprava poznaje dinamiku objavljivanja konkursa.minrzs.merr. tako da tim sredstvima mogu da se finansiraju projekti koji su neodloženi i za koje ne mora da se raspisuje konkurs.njena ministarstva.yu) . fondovi agencija i institucija na regionalnom i državnom nivou Vlada Republike Srbije .rs) . fondzarazvoj.Fond za socijalne inovacije Ministarstvo za omladinu i sport (www. i reformu administracije.gov. oblasti finansiranja i potrebnu konkursnu dokumentaciju.yu ) Ministarstvo finansija ( www.drzavnauprava.gov. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (www.gov.rs ) SIEPA – Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (www.siepa.gov. Ministarstava koja raspisuju konkurse u oblasti ekonomskog razvoja (što uključuje. koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog • porez na nasleđe i poklon • porez na prenos apsolutnih prava Ministarstvo za nacionalni investicioni plan (www.gov.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 115 • • godišnja naknada za motorna vozila.sr.ekoplan.gov.minpolj.sr.gov. mos.rs ) Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu (www.rs ) Fond za zaštitu životne sredine (www.rs) . sepf.mnip. traktore i priključna vozila • naknada za zagađenje životne sredine • naknada za korišćenje mineralnih sirovina • naknada za izvađeni materijal iz vodotoka • naknada za korišćenje šuma • naknada za korišćenje voda • naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta • naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora • turistička naknada • druge naknade u skladu sa zakonom USTUPLJENI PRIHODI • • • • • • • porez na dohodak građana.gov. infrastrukturu): • • • . obrazovanje. najmanje jednom godišnje.gov.rs) Sektor za projekte Ministarstva ima na raspolaganju sredstva od igara na sreću Ministarstvo poljoprivrede.rs ).

3.116 Jelena Bojović Primer: Javni poziv Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu JAVNI POZIV za podnošenje zahteva jedinica lokalne samouprave za raspodelu dela sredstava iz namenskih primanja budžeta Republike koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću. . Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa racionalizacije ili osposobljavanja organa lokalne samouprave. 4. akcionih i sanacionih planova. a koriste za finansiranje lokalne samouprave Raspodela sredstava se vrši za ostvarivanje sledećih ciljeva: 1. Pružanje tehničke i druge pomoći u cilju modernizacije rada organa jedinice lokalne samouprave 5. odnosno lokalnih. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave koja je pogođena elementarnom nepogodom ili drugom nesrećom većih razmera. 6. a od posebnog su značaja za život građana na njenoj teritoriji. 2. Učešće u obezbeđivanju nedostajućeg dela sredstava u punom ili delimičnom iznosu za realizaciju novih ili završetak započetih projekata koji se finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji različitih oblika solidarnosti sa licima koja su u suštinski nejednakom položaju sa ostalim građanima. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa zaštite životne sredine. kao i sa licima sa posebnim potrebama i pomoći socijalno-humanitarnim organizacijama na njihovoj teritoriji. kao i projekata i aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine.

ili više godina. ★ usvojena odluka o načinu upravljanja dugom. to jest. ili obavljanja izvornih funkcija lokalne smouprave. Zajmovi se koriste ili za finansiranje projekata koji se ne mogu isplatiti iz godišnjih prihoda.ui-serbia. znanja i iskustva. ★ zaduživanje kod investitora na finansijskom tržištu 55 Saglasno Zakonu o javnom dugu 56 Priručnik za finansijsku analizu i ocenu kreditne sposobnosti opština. pa je opravdano da se od budućih prihoda otplaćuju dužničke obaveze. Privatni sektor se javlja kao partner kome je takva saradnja potrebna ukoliko može da ostvari poslovni interes (profit) i koji je dužan da kvalitetno izvršava poslove dobijene ugovorom. ili usluga koje namerava da prenese na privatni sektor i koji javne poslove nudi privatnom sektoru. Finansijska analiza i upravljanje dugom u lokalnim samoupravama u Srbiji.pdf • emisijom dugoročnih dužničkih hartija od vrednosti. ali se tradicionalno kreću u rasponu od jedne do dvadeset pet.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 117 3) Finansiranje zajmovima Finansiranje zajmovima u javnom i u privatnom sektoru najčešće se koristi za dugoročne projekte koji traju više od nekoliko godina. • • odluka skupštine opštine o zaduživanju. To su sredstva koja se prikupljaju putem instrumenata zaduživanja i mogu da imaju raznovrsne uslove otplate. izgradnje/obnove. Lokalna samouprava može da koristi sledeće modele zaduživanja55: ★ zaduživanje kod finansijskih institucija: • • putem dugoročnih kredita za kapitalne investicije putem lizinga za nabavku osnovnih sredstava i opreme ★ pripremljena studija izvodljivosti investicionog projekta. prezentacija opštine kao dužnika. ili za finansiranje onih projekata koje će koristiti i sledeće generacije. radi projektovanja.sposobnosti. • • • 4) Privatni kapital i privatno – javna partnerstva Privatni kapital podrazumeva investicije privatnog sektora i najčešće se plasira u projekte ekonomskog razvoja kroz privatno-javno partnerstvo. finansiranja. odluka o pokretanju otvorenog postupka javne nabavke kredita. Za finansiranje tekućih troškova treba izbegavati upotrebu dugoročnih zajmova.org/kbase/upload/ analysis/sr/finansijska%20analiza%20i%20 ocena%20kredit. http://www. Tom prilikom javni sektor ima ulogu pokretača i stvaraoca saradnje – kao partner koji ugovorno definiše vrste i obim poslova. Privatno-javno partnerstvo na lokalnom nivou predstavlja sve oblike saradnje lokalne samouprave i privatnih partnera u oblasti upotrebe sredstava. .mega. Model konkursne dokumentacije za nabavku kredita jedinica lokalne samouprave – sa uputstvom za korišćenje. finansijski plan opštine u periodu zaduživanja. odnosno odluka o emisiji obveznica. upravljanja i održavanja lokalne infrastruktre. obveznicama Preduslovi koji se moraju ispuniti da bi lokalna samouprava spremno ušla u proces56: ★ usvojena strategija razvoja opštine sa planom kapitalnih investicija. ★ mišljenje Ministarstva finansija o zaduživanju.

118 U tabeli su prikazani primeri javno-privatnog partnerstva u petnaest jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji58. http://www.O. Nedostaci mogu biti: • • obostrano nepoverenje i nedostatak razumevanja interesa i potreba druge strane. i za javni. zakonske i institucionalne prepreke za stvaranje javno-privatnih odnosa. • Oblici privatno – javnog parnerstva u Srbiji: poveravanje obavljanja delatnosti koncesija zajedničko društvo sticanje udela u javnom komunalnom preduzeću ostali oblici. . Postoji niz mogućih nedostataka u vezi kapaciteta i javnog i privatnog sektora koji mogu ugroziti stvaranje uspešnog partnerstva57.) zajedničko društvo zajedničko društvo zajedničko društvo poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti • • • • • • Jelena Bojović Karakteristike projekata javno-privatnog partnerstva • dugoročna ugovorna saradnja (dvadeset do dvadeset pet godina) između javnog i privatnog sektora. i za celu zajednicu. 57 Alati za JPP. i za privatni sektor. nepostojanje informacija na lokalnom nivou i nedostatak iskustva lokalne samouprave u kreiranju uspešnih partnerstva. Grad/Opština Beograd Beograd Beograd Subotica Sombor Ćićevac Kikinda Prokuplje Aranđelovac Smederevska Palanka Braničevski okrug Novi Bečej Leskovac Vršac Veliko Gradište Jagodina Tutin Delatnost javni prevoz upravljane otpadom vodovod i kanalizacija turizam snabdevanje gasom snabdevanje gasom Parking servis Parking servis Parking servis upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom Vrsta javno-privatnog partnesrtva poveravanje delatnosti Ugovor o koncesiji Ugovor o koncesiji (B.mreza-lokalni-razvoj. stvarna preraspodela poslovnog rizika (poboljšanje kvaliteta usluge).net/pages/doc/JPP. The Urban Institute U svakom javno-privatnom partnerstvu moraju se uspostaviti određene garancije i zaštita.doc 58 Tabela preuzeta iz priručnika Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj.T.

gradjanske. sredstva su dostupna lokalnim samoupravama direktno ili indirekno.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 119 5) Međunarodne donacije i fondacije U Srbiji trenutno postoji više od trista međunarodnih donatorskih organizacija i fondacija.gov.org/admin/article/ download/files/7. 59 http://www.naled-serbia. Drugi koristan izvor informacija može biti Vodič kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja.rs/HTML/sesti_vodic_ kroz_potencijalne_domace_i_inostrane_izvore_finansiranja.Pregled programa za podršku privredi koji je dostupan na njihovom vebsajtu (www. strani donatori i fondovi. MSP i preduzetnika u Republici Srbiji59 . Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) sastavila je Compendium .org).pdf?id=404 .prsp. On-lajn baza podataka omogućava pretraživanje programa finansijske. lokalnih samouprava. konsultantske i druge pomoći privredi i opštinama koju pružaju republički i pokrajinski organi. koji je pripremio tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva i on predstavlja dobru bazu podataka za pronalaženje partnera u realizaciji ekonomskih projekata. za projekte NVO. kroz partnerstva sa drugim sektorima.htm ili http://www.%20Vodic%20kroz%20finansijska%20sredstva.

• unapređuje se planiranje budućih projekata. • spisak svih aktivnosti na projektu. Podaci mogu biti kvalitativni i kvantitativni. • povećava se informisanost svih učesnika i zainteresovanih strana. Ocena odgovara na pitanje kako je nešto urađeno. Tokom praćenja realizacije rukovodimo se planom aktivnosti da bismo izmerili kakav je napredak i učinak. • unapređuje se uzajamno poverenje učesnika. • povećava se šansa za postizanje planiranih rezultata. da li je urađeno.Plan za praćenje i ocenu realizacije projekata mora odrediti vrstu podataka koji se prikupljaju i načine prikupljanja. koju sprovode oni koji su direktno uključeni u proces. merljivi kad god je to moguće. Praćenje i ocena projekta činjenice 1) U pripremi projekta treba definisati: • cilj projekta. • vreme početka i kraja. Indikatori moraju biti lako razumljivi. jednostavni za prikupljanje podataka i relevantni za projekat.ako je rezultat projekta smanjenje nezaposlenosti za 1 %. • vreme trajanja celog projekta. od pomoći je u narednom ciklusu ekonomskog razvoja Praćenjem sprovođenja projekta mogu se vršiti izmene u hodu. pre početka projekta potrebno je imati podatak o trenutnoj stopi nezaposlenosti. a obično procenjuje neko ko nije uključen u samu realizaciju. a ne samo. Zašto je praćenje i ocena realizacije projekata značajna? Redovnim praćenjem i ocenjivanjem realizacije postiže se sledeće: • osigurava se realizacija. • vreme realizacije za svaku aktivnost. • indikator za svaku aktivnost. • ishod svake aktivnosti. • skraćuje se period između dve naizmenične aktivnosti. • osigurava se transparentnost procesa. Pre početka projekta mora se ustanoviti osnova u odnosu na koju će se ocenjivati napredak . • sprečava se ponavljanje grešaka u realizaciji. a iznenađenja su uvek moguća Visoka ocena sprovedenih programa dokaz je uspešnosti programa Bez praćenja i ocene programa nema učenja Najpre treba napraviti razliku između praćenja i ocene programa: Praćenje (monitoring) je rutinska. Ocena je važna da bi se razmotrilo da li je potrebno učiniti neke izmene u strategiji. da bi se na kraju projekta procenilo da li se stopa smanjila za 1%. stalna aktivnost. • indikatore za ocenu projekta. jasni. usredsređuje se na postignute rezultate i efektivnost. Ocena se daje periodično. • u hodu se oučavaju greške. 2) Priprema plana za praćenje i ocenu . . • odgovorne osobe za svaku aktivnost. • osigurava se sinhronizacija učesnika u projektu.120 ŠesTI kOrak Praćenje i ocena sprovedenih aktivnosti Ocena efekata nekog projekta ili programa. • očekivani rezultat projekta.

Sistem treba da bude lak za primenu i ne bi trebalo da zahteva previše vremena.koliko često i kada se radi.Plan za praćenje i ocenu realizacije programa mora da utvrdi na koji način će se izveštavati. po definiciji. i ko će biti izveštavan.Učestalost zavisi od projekta. Praćenje je. a svaki naredni sve kraće. Prvi ciklus traje dve godine. ULAZNI PODACI (koji su definisani prilikom pripreme projekta) Cilj projekta Očekivani rezultat projekta Indikatori za ocenu projekta Trajanje projekta Početak i kraj projekta Aktivnosti na projektu Vreme realizacije svake aktivnosti Odgovorne osobe za svaku aktivnost Ishod svake aktivnosti Indikator za svaku aktivnost OPIS Primer: unapređenje uslova za poslovanje Napomena: analizira se pri ocenjivanju projekta Primer: uvećanje broja zaposlenih Napomena: meri se pri ocenjivanju projekta Primer: trista novih radnih mesta Napomena: proverava se pri ocenjivanju projekta Primer: trista dana Napomena: analizira se pri ocenjivanju projekta Prvi korak je provera početka aktivnosti Za svaku aktivnost postoji lice koje prati sprovođenje ove aktivnosti Primer: održana sednica skupštine na kojoj je osnovan industrijski park Primer: odluka skupštine o osnivanju industrijskog parka 3) Uspostavljanje sistema za praćenje i realizaciju projekata . na kraju projekta.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 121 4) U toku faze praćenja i ocenjivanja . ali je važno da proces praćenja i ocenjivanja ne bude prevelik teret i da ne oduzima mnogo vremena. Praćenjem i ocenom završava se jedan ciklus u procesu lokalnog ekonomskog razvoja. stalna aktivnost. Ocenjuje se nakon realizacije svake aktivnosti.Mora biti uspostavljen sistem za prikupljanje informacija: • format izveštavanja • nadležne osobe . 5) Izveštavanje . u kom obliku. .ko je nadležan za prikupljanje informacija i • vreme izveštavanja . ali ne sme oduzeti više od 5% vremena učesnicima u poslu. odnosno.

investicije. privatnojavno partnerstvo. stvoriće se zahvaljujući implementaciji ovog programa) Broj radnih mesta Total M Z Broj radnih mesta REALIZOVANO Total M Z realizovano Komentar Količina investicija Privatno-javno partnerstvo Količina investicija Privatno-javno partnesrtvo .122 Primer: Plan za praćenje i ocenu realizacije projekata Zadatak (projekat) Opis Cilj Realizacija Nadležni Partneri u saradnji a) Budžet projekta (zadatka) – Očekivano total b) Finansiranje projekta Realizovano Organizacija Odgovorna osoba Jelena Bojović Rezultati projekta Očekivano Realizovano PLAN RADA – AKTIVNOSTI 2)Aktivnost Opis Nadležnost Vreme predvidjeno 1 2 3 Ekonomska korist (predvideti broj radnih mesta.

org/kbase/sr/ home.ledna. ★ U Svilajnac uskoro dolazi „Panasonik“. godine.804 Ako mislite da će naredne godine u ovo vreme biti mnogo bolje. baš u tom gradu60. iznosio je 338. kuća.123 kraj I POČeTak: Poruka čitaocima Ako ste čitajući ovaj priručnik doživeli lokalni ekonomski razvoj kao upravljanje domaćinstvom. ★ Jedan nemački investitor je tek 2009. zakon i „oikos“ (οικος). običaj. pogledajte: ★ http://www. proširio svoju proizvodnju i ustalio se u ovom malom gradu.mega. Ako ste poželeli da zbog neizvesnih i teško merljivih rezultata odustanete od lokalnog ekonomskog razvoja . godine stranim investitorima u Srbiji podeljeno je četrdeset sedam miliona i trista hiljada evra podsticajnih sredstava za ulaganje u Srbiju čime je otvoreno sedamnaest hiljada i dvesta novih radnih mesta i realizovano više od šesto miliona evra investicija.867 ★ U roku od samo deset dana registrovano je više od šezdeset novih privrednih subjekata Ako se osećate puni entuzijazma i spremni da krenete u proces lokalnog ekonomskog razvoja.html ★ http://go. ali je i dalje nedovoljno. 60 Izvor: SIEPA ★ Broj privrednih društava i preduzetnika na dan 16. pogrešili ste: ★ Broj privrednih društava i preduzetnika na dan 6.worldbank.NEMOJTE. Ako ste naučili nešto novo. avgusta 2010. iznosio je 338. vratite se na početak priručnika i krenite od prvog koraka: ★ PRVI KORAK . trinaest godina nakon prve posete Oburnu (Alabama.Analiza stanja / kontekst . i da deset dana nije ništa. avgusta 2010. SAD).org/ Ako mislite da lokalni ekonomski razvoj može da čeka.org/V68WA64TF0 ★ http://www. u pravu ste: ★ “Ekonomija” potiče od grčke reči „oikonomikos“ (οικονομικός).ui-serbia. koji je najavio izgradnju svoje najveće fabrike u Evropi. i izvorno znači: zakoni upravljanja domaćinstvom. moramo da vas podsetimo: ★ Panasonic (Matsushita Electric Industrial of Japan) je odluku o investiranju u Plzen (Plzen. jer: ★ Od juna 2006. Republika Češka) doneo tek sedam godina nakon početnih razgovora. Borska pole indiustrijska zona. Ova reč je složenica koja povezuje grčke reči „nomos“ (νόμος).

u svakoj aktivnosti učestvuju i mnoge druge organizacije. Klasteri . Između ova dva poslovna subjekta stvara se odnos matičnog preduzeća i inostrane filijale. Industrije su povezane na više načina: neke industrije će snabdevati druge.Investicije preduzeća čije se sedište ne nalazi na teritoriji zemlje u koju se investira.Pružaju neposrednu podršku preduzećima koja tek počinju sa radom. Preduzeće koje investira treba da obezbedi kontrolni paket akcija za sebe. . da su konkurentne. MSP.brown-smeđ) izbegava se šteta na ekonomskom. Dakle. Naziv green field. ekološkom i socijalnom planu. (Definicija predložena od MMF-a i usvojena od OECD-a) Strane direktne investicije . Sekundarna infrastruktura . a ne o stranim direktnim investicijama. postoje osobe koje su nosioci procesa i zaduženi su za osmišljavanje. luke).Industrijski klaster je grupacija industrije i institucija u jednom regionu. ili pravo glasa. u suprotnom. Osnovna infrastruktura . kada se formira klaster najvažnije je da su industrije u klasteru ekonomski povezane.Infrastruktura u koju spada transportna infrastruktura (putevi. Osim nosilaca procesa.Vrsta investicije u kojoj kompanija gradi nove objekte za svoje poslovanje. i na taj način direktno utiču na njihovu uspešnost. industrijski i komercijalni objekti. ovakvi objekti stvorili. neke će deliti radnu snagu i iskustvo.Skup aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade kapacitete lokalne zajednice da unapredi svoju ekonomsku budućnost i kvalitet života za sve. i drugo.Kategorija međunarodnih investicija koja odražava cilj subjekta u jednoj privredi da postigne trajan interes u preduzeću čije je sedište u drugoj privredi. Braunfild investicije . Ovaj vid investicija dovodi do obnavljanja postojećih napuštenih ili nefunkcionalnih objekata i ponovno ih oživljava. objekti za podizanje kvaliteta života (parkovi.Investiranje kroz kupovinu već postojećih objekata i njihovo adaptiranje. u prevodu zeleno polje. Grinfield investicije . radi se o portfolio investiciji. a zajedno čine multinacionalnu korporaciju. U svakom procesu.Posrbljen engleski izraz „stakeholders” označava pojam „interesnih grupa“ i „važnih učesnika“.Lokacija na koju se planski usmerava komercijalni. potiče od ideje da se nov objekat gradi na površini koja do tada nije bila korišćena. Bizinis inkubatori . železnica. ali i da međusobno zavise jedna od druge. ili industrijski razvoj. vodovod. telekomunikaciona i energetska mreža. da sarađuju. manifestacije. biznis mreže. aerodromi. institucije i pojedinci – važni učesnici. druge će biti kupci. sprovođenje i organizaciju procesa. Revitalizacijom. U suprotnom. a podrazumeva najmanje 10% običnih akcija. i drugo. koju bi. Razvojna čvorišta .124 rečnik pojmova Lokalni ekonomski razvoj . takozvanih. biblioteke). „smeđih“ lokacija (engl.manje opipljiv aspekt ekonomskog razvoja u koji spadaju edukacija. Direktna investicija . u periodu kada su najpodložnija neuspehu.Mala i srednja preduzeća Interesne grupe/važni učesnici/stejkholderi .

mega. http://www. Local Economic Development: A Primer. 2008.Perspektiva stranih investitora. Istraživanje. International Financial Statistics and Balance of Payments databases. USAID/Program podsticaja .ui-serbia.fhwa.gov/ planning/econdev/edhist.org/kbase/upload/analysis/ sr/finansijska%20analiza%20i%20ocena%20kredit. S.org/publications/wp/95-29.upjohninst. http://www.htm#_edn1 Finansijska analiza i upravljanje dugom u lokalnim samoupravama u Srbiji.dot. Prepared by Information Design Associates (IDeA) with ICF Kaiser International. http://www. 1997.pdf Bartik.rs/ Goga. and Richard Bingham. org/ B92 .gov/eda/pdf FHWA. 2004.pdf Economic Development Administration. F.doc. S.pdf Fond za razvoj Republike Srbije.gov.An International Comparison of Approaches.gov/eda/pdf/1G3_5_cluster. Can Economic Development Programs be Evaluated? Upjohn Institute Staff Working Paper 95-29.mega.geog.pdf Bryant.ca/Dev_durable/Documents_pdf/Rapports Economic Development Administration (EDA). and Marphy. Cluster Based Economic Development: A key to Regional Competitiveness. 2006. 1995.php?yyyy=2010&mm=02&dd=28&nav_id=414628 Bartik.gradjanske. Cluster Based Economic Development: A key to Regional Competitiveness.mreza-lokalni-razvoj. Economic Development Incentive Wars. izvori i literatura Alati za javno-privatno partenrstvo . Programs and Tools. The Urban Institute http://www.sposobnosti.125 Građa. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština.doc Analiza – Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj.umontreal. DC Građanske inicijative: http://www.org/admin/article/download/files/7.fondzarazvoj.ui-serbia.net/pages/doc/JPP. The World Bank. T.b92. http://www. Public Policy for Local Economic Development . C. 1995. The World Bank. Employment Research. Martin. and Cofsky.doc.org/publications/newsletter/tjb_595.E.net/info/vesti/index.%20Vodic%20kroz%20 finansijska%20sredstva. Weiss. http://www. Timothy J. 1995. www.http://www.http://www. A Brief History of Economic Development and Highways. Global Development Finance Investiciona klima u Srbiji . W. Upjohn Institute for Employment Research. The Urban Institute.upjohninst. http://www. Washington. 2009. 1997.pdf?id=404 International Monetary Fund. http://www.

Razvoj opšteg modela za uspostavljanje i razvoj industrijskih klastera.gov. DC Maršal. 1990.mega. Vol. Indeks lokalnog opterećenja privrede. E. http://www. E. 2010.U okviru programa.html Istraživanje o mišljenju poslovnog sektora u Srbiji 2007. ui-serbia. The Urban Institute Izrada plana kapitalnih investicija.oecd. 2003. Building the Microeconomic Foundations of Competitiveness. in: The Global Competitiveness Report 2002-2003. 2007.mega. 2003.org/kbase/sr/home.mega. Porter.ui-serbia. New York: Oxford University Press. Clusters and Competition: New Agendas for Companies. E. No. Regional Studies. Boston: Harvard Business School Press. The Urban Institute.merr. The Economic Performance of Regions. http://www. Principi ekonomije Metodologija izrade strategije održivog razvoja (2009). USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. The Urban Institute. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. LEED Notebook. Priručnik. The Urban Institute. M.pdf Lokalni ekonomski razvoj. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). World Economic Forum. 2009/2010 OECD. Odeljenje za urbani razvoj Svetske banke. 37. Slobodan. pp. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. Izveštaj o analizi stanja . Beograd. http://www. in: On Competition. 1998. Local Economies and Globalisation. The Urban Institute. 20. M. Srbija Opštinski uslužni centri i centri za izdavanje dozvola u opštinama.org/tds/bis/leed. Alfred.rs/O-klasterima Model konkursne dokumentacije za nabavku kredita jedinica lokalne samouprave – sa uputstvom za korišćenje.ui-serbia.org/kbase/upload/reports/cacsr. 549-678. Governments and Institutions. Porter. No. M. M.org/ Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja http://klasteri.6&7. The Competitive Advantages of Nations. E.126 Jelena Bojović ekonomskom razvoju opština. New York: The Free Press Porter. SKGO/EXCHANGE 2 Metodologija za osnivanje Biznis inkubatora. http://www. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. . Washington. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. Porter. The Urban Institute Morača. Beograd.htm.

FIAS. Local economic development: a primer developing and implementing local economic development strategies and action plans.prsp. ui-serbia. A. Institute for Market Economics. The Urban Institute http://www. worldbank.org/kbase/sr/home. and Yonkova.skgo.htm Wells. March 2000. http://webrzs. u:Zbirka praktičnih vodiča: The Urban Institute Strategic framework for IZ development in Serbia.ui-serbia.ui-serbia. IFC Strategic Objective report.rs/axd/index.org/ kbase/sr/home.mega.. http://web.html Priručnik za finansijsku analizu i ocenu kreditne sposobnosti opština.mega. http://www. Dragan. The Urban Institute Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj. Cities in Transition: World Bank Urban and Local Government Strateg. 2009.gov. Louis T.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 127 Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj. The role of the ILO in the implementing of Local Economic Development Strategies in a Globalised World Stalna Konferencija gradova i opština u Srbiji: http://www.gov.rs/HTML/sesti_vodic_kroz_potencijalne_domace_i_inostrane_izvore_finansiranja. Priručnik. Alvin G. http://www. Sofia. The Urban Institute Republički zavod za statistiku. The Urban Institute. Marketing a Country. 2008.mega.stat. Brownfiled izveštaj . World Bank.. 2006.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTURBANDEVELOPMENT/EXTLED Zbirka praktičnih vodiča: Promocija i investicija – tehnike i alati. php Rodríguez-Pose. Eds.org/pdf_docs/papers/lrr. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština.worldbank.pdf World Bank.pdf Stefanović. Wint.ime-bg. Milica. The Urban Institute http://www. 2000. K.org/ Tim potpredsednika Vlade za smanjenje siromaštva http://www.html Živkovic. Statistički godišnjak. Legal and Regulatory Reform: Impacts on Private Sector Growth.org/html/fpd/urban/publicat/cities_in_transition_full. Promocija investicija– Tehnike I alati. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština.org:8080/ Stanchev. Andrés. Beograd. http://www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful