LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ U SRBIJI

priručnik za praktičare

Urban institut iz Vašingtona (The Urban Institute, Washington DC, USA) vlasnik je autorskih prava nad ovim materijalom. Informacije u tekstu mogu se koristiti za istraživanje, u akademske, regulatorne ili druge nekomercijalne svrhe, uz navođenje imena autora. U slučaju da se na bilo koji način menja pisani materijal bez odobrenja Urban instituta, neophodno je štampati sledeću izjavu: „Izvorni dokument je promenjen i zaključci, preporuke i mišljenja data u tekstu ne odražavaju zaključke, preporuke i mišljenja autora.”

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Organizacioni oblici kancelarija za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 Koje sve aktivnosti podrazumeva ovaj korak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Zašto se bavimo ekonomijom na lokalnom nivou . . .Uključivanje važnih učesnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Analiza podataka prema teritorijalnom principu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 KORAK PO KORAK: Okvir za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Ekonomski. . . . . društveni i održivi razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ko su važni učesnici u lokalnom ekonomskom razvoju – koga uključiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17 PRVI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Preporuke za uspostavljanje maksimalne funkcionalnosti kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Analiza stanja . . . . . . . . . . . .privredni savet . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 Jelena Bojović SADRŽAJ Uvod . . . . . . . . . . Obuke za zaposlene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Unapređenje institucionalnog kapaciteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Šta je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Funkcije opštinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Šta je lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Koncepti upravljanja lokalnim ekonomskim razvojem u prošlosti i danas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Tipovi i izvori podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kako ih uključiti? . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 28 30 31 33 35 38 42 44 46 46 TREĆI KORAK . . . . . . . . . . . . . . Ostali institucionalni elementi za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sistematizacija radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . .27 Šta treba znati o uključivanju važnih učesnika u proces ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 DRUGI KORAK . 6 O lokalnom ekonomskom razvoju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Primer uključivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . 120 Praćenje i ocena projekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Investiranje u osnovnu infrastrukturu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Dodatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .činjenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije . . . . 108 Finansiranje projekata i programa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 Rečnik pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 9. . . . . . . . . . . . . . .57 Programi i projekti koji mogu da se realizuju u svakoj lokalnoj zajednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Marketing i promocija investicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . izvori i literatura . . . . . . . . . . . Podrška postojećoj privredi . . . Podrška udruženjima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Zašto je praćenje i ocena realizacije projekata značajna? . . . . . . .48 Osnovni principi planiranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 5 ČETVRTI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 1. . . . . . . . . 71 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 PETI KORAK . . . . . Razvoj ljudskih resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Praćenje i ocena sprovedenih aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Strateško planiranje ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . 48 Proces strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja u osam koraka . . . . . . . . . . . . . . . . 114 ŠESTI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Sprovođenje programa i projekata . . . . . . . . . Podrška osnivanju novih preduzeća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . razvoj sektora i razvoj klastera. . . . . . . . . 58 2. . . . . . . . . . . . . . . 124 Građa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ciljana obnova delova grada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 . . . . . . . 120 Kraj i početak: poruka čitaocima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

što je povećanje u odnosu na 2008. Ovaj Priručnik je vodič kroz celopkupan proces lokalnog ekonomskog razvoja . godinu kada je bilo registrovano 339. a broj registrovanih preduzeća i radnji po glavi stanovnika u Srbiji je oko tri puta manji od proseka u zemljama Evropske unije.758 preduzetnici: 225.383.353 preduzetnika. Istovremeno. a nezaposlenog stanovništva. Ipak. Priručnik je ujedno i sistematizacija uspešne prakse kroz koju teorija postaje vidljiva i primen- ljiva. samo po sebi. od čega je bilo najviše preduzetnika 222. jer pruža pregled tehnika i metoda kojima mogu da upotpune već postojeće programe u svojim zajednicama. Suštinsko opredeljenje podrazumeva da se veći deo resursa dugoročno koristi u jednom pravcu – pravcu ekonomskog razvoja. To je moguće samo ukoliko se jasno objasne konkretne i dugoročne prednosti ulaganja lokalne zajednice u programe razvoja kao što su programi podrške privredi.092. godini došlo je do smanjenja broja registrovanih privrednih subjekata. U 2010. od čega 217. Činjenice govore da ekonomski razvoj mora biti osnova u angažovanju lokalnih zajednica i da je koordinacija ovog procesa jedna od najvažnijih poluga u radu lidera lokalnih samouprava. Agencija za privredne registre Republike Srbije 2. u 2008. 1.894 firmi.804 U Srbiji je 2009. da dobije podršku i istraje u realizaciji.kako se pristupa razvoju lokalne ekonomije nakon što je doneta odluka. Republički zavod za statistiku .6 Jelena Bojović Uvod Broj privrednih društava i preduzetnika na dan 6. nije dovoljno. Za lokalno rukovodstvo je izazov da svoje odluke iznese u javnost. od čega je više od 20% onih koji traže zaposlenje duže od pet godina. godini bio je 445. godine bilo registrovano1 353. on može da bude veoma koristan za lokalnu samoupravu u Srbiji koja je već ušla u proces ekonomskog razvoja. ili razvoj ljudskih resursa. mnoge lokalne zajednice još uvek se ne snalaze najbolje.046 ukupno: 338. Broj radno sposobnog2. Deklarativno usvajanje stava da je lokalni ekonomski razvoj prioritet zajednice. koliko god bilo očigledno da je privredni razvoj prioritet.042 firmi. Priručnik se oslanja na iskustva stečena tokom sprovođenja Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština u trideset i dve opštine i grada u Srbiji. privredna društva: 113. avgusta 2010.

prihodi koje lokalna samouprava ima po osnovu oporezivanja privrednog subjekta ulažu se dalje u poboljšanje infrastrukture. obučenost radne snage.824. 3 Prihodi u 2009.204 2. manja migracija mladih ljudi.314 15. bolja privredna slika lokalne zajednice.624 26. Od 36. veći broj građana koji uredno izmiruju komunalne usluge.290. obrazovanje.427.148) Porez na zarade Porez na imovinu (osim na zemljište. praškastih materija i odložen otpad Komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru Naknada za korišćenje gradjevinskog zemljišta TOTAL Iznos za 12. taksi. isti preduzetnik utroši blizu 80% sredstava u lokalnoj zajednici u kojoj posluje.NO2. a u partnerstvu sa privrednicima uvode se nove takmičarske kategorije (primena novih tehnologija i servisa. naknada.000 dinara) Ako se nastavi sa obračunom vidi se da su preduzetnici u obavezi da plaćaju više od dvadeset vrsta poreza. Analiza poreskih davanja u Srbiji pokazuje da preduzetnik koji zapošljava sto radnika. ili plaćanjem roba i usluga svojim snabdevačima iz lokalne zajednice.000 evra.005. ali njihova pasivnost direktno utiče na dodatno smanjenje prihoda. akcije i udele) od pravnih lica Naknada za zagađivanje životne sredine Naknada od emisije SO2.000 • . Računajući da je multiplikativni efekat blizu 3. itd). Ujedno. 100 radnika x 250 evra (300 evra – 50 evra (neoporezivi deo)) x 0.148 aposlenih (RSD) 251.400 evra (~1.400.7 O lOkalnOm ekOnOmskOm razvOjU Šta je lokalni ekonomski razvoj? ★ Lokalni ekonomski razvoj je proces ★ Cilj ekonomskog razvoja je povećanje broja zaposlenih i povećanje dohotka po glavi stanovnika ★ Proces ekonomskog razvoja se ostvaruje kroz saradnju privatnog i javnog sektora ★ Lokalni ekonomski razvoj zahteva resurse i strateško odlučivanje Lokalni ekonomski razvoj je proces promena. sa prosečnom mesečnom platom oko 300 evra.724.978 13. komunalne usluge. Kompetitivnost je najčešći pokretač promena. lokalni dobavljači sirovina i usluga imaju sigurnog kupca. 6. a nedostatak finansijskih sredstava najčešći kočničar. Osim ovih finansijskih i lako opipljivih efekata koje jedan privredni subjekat ima u zajednici.496 111.4 (40% od tog poreza odlazi lokalnim samoupravama) x 12 meseci = 14.210 313. brzina privrednog rasta.400 odlazi u opštinski/gradski budžet. efikasnost usluga. godišnje plaća 36. Time se efekti privredne aktivnosti umnožavaju i preduzeće od sto zaposlenih pored direktnih efekata i indirektno povećava prihod lokalne samouprave. Najčešća prepreka da lokalne samouprave promene privredno okruženje jeste nedostatak finansijskih sredstava. Regije i lokalne zajednice u državi međusobno se prepoznaju kao konkurenti. postojanje ovog privrednog subjekta donosi uvećanje budžeta lokalne samouprave od oko šest miliona dinara.580.470. bilo kroz plate zaposlenih.582 Za 100 zaposlenih (RSD) U utakmicu koju već godinama igraju privreda i država uključile su se i lokalne samouprave. od privrede u Loznici (ukupan broj zaposlenih u privredi 12.000 evra po osnovi poreza na zarade. a sabiranjem svih lokalnih davanja dolazi se do sume od preko dva i po miliona dinara godišnje3. 14.12 (porez na zarade = 12 %) x 0. njegov doprinos ogleda se i u sledećem: • • • • • manji broj građana prima socijalnu pomoć.

Naravno. na primer. ima petsto puta veću površinu od Opštine Vračar (Kraljevo – 1.3 km2 )6. S. u Sjedinjenim Američkim Državama. dok grad Kraljevo. www.geog. Grad Oburn se opredelio. potom usmeravati ograničene finansijske i ljudske resurse.530 km2. 4 Goga. jačanje privrednog sastava i opšte unapređenje života. Sve to čini proces lokalnog ekonomskog razvoja. Brajant i Sofski težište stavljaju na „aktivnosti koje se sprovode na određenom području sa ciljem dostizanja održivog društveno-ekonomskog razvoja“5 . nema dileme da treba ulagati u privredni razvoj. Slično. (2004) Public Policy for Local Economic Development . 5 Bryant. i pratiti rezultate tih odluka. Ostaje samo pitanje kako? Da li će lokalne zajednice privlačiti nove investicije. Statistički godišnjak 2008. Opredeljenje podrazumeva kreiranje jasne politike od koje se ne odstupa i podršku cele zajednice za sprovođenje usvojene politike. odnosno društveno-ekonomskog razvoja u drugom slučaju. (2006) Local Economic Development: A Primer. 19. definisati prioritete razvoja i mehanizme koji će se koristiti da bi se podigla konkurentnost lokalne zajednice.8 • zaposleni u lokalnom preduzeću kupuju robu i usluge u lokalnoj zajednici. Lokalni ekonomski razvoj zajednice podrazumeva da lokalni lideri (uključujući i privatni i javni sektor) prepoznaju realne mogućnosti za razvoj i opredele se za mehanizme promene. and Marphy. 1.umontreal. pomagati postojećoj privredi da se razvija. primer Oburna. Washington. podsticati mala i srednja preduzeća i/ili će uspostaviti programe za samozapošljavanje ili pokretanje malih preduzeća. and Cofsky. Odluka da se započne ekonomski razvoj zajednice prema usvojenoj politici razvoja. C. ili program koji otvara ili zadržava sto radnih mesta. Velike razlike koje postoje među opštinama ukazuju da će se pojedine lokalne samouprave oslanjati na različite mehanizme i da će morati da pronađu rešenja koja su najpodesnija za njihovo okruženje. F. pg. Vračar . Najpre je potrebno upoznati se sa raspoloživim resursima. godini kreće od trinaest hiljada dinara (Opština Bela Palanka) do pedeset hiljada dinara (Opština Novi Beograd). DC. Obe definicije dobro izražavaju savremen koncept lokalnog ekonomskog razvoja koji se ne ograničava samo na ekonomskim pitanjima. takođe može da bude poučan. S. opštine raspolažu dijametralno različitim resursima i njihove pretpostavke razvoja su Svetska banka pod pojmom lokalnog ekonomskog razvoja podrazumeva „skup aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade kapacitete lokalne zajednice da unapredi svoju ekonomsku budućnost i kvalitet života za sve“4. Jelena Bojović Ulaganjem dva miliona dinara u projekat. već koji razvoj stavlja u kontekst ukupnog kvaliteta života u prvom slučaju. da aktivnosti ekonomskog razvoja budu usmerene na kapitalno intenzivnu industriju i mala i srednja preduzeća koja su dobavljači za .An International Comparison of Approaches.ca/Dev_durable/Documents_pdf/Rapports. jeste izbor strategije čiji će rezultat biti zapošljavanje. pg. različite. malog grada u Alabami. Tako se raspon prosečne mesečne zarade u 2008. Ukoliko lokalna samouprava sagleda značaj ulaganja u privredni razvoj sa stanovišta profita. preduslov je za uspešni početak procesa. Kada je u pitanju prepoznavanje realnih mogućnosti za razvoj. Programs and Tools. 6 Izvor: Republički zavod za statistiku. on postaje isplativ u roku od četiri meseca. the World Bank. recimo.

Ekonomski razvoj Alabame otpočeo je odlukom da se promeni slika koju ova država ima u okruženju i Alabama je danas prepoznatljiva po predvidivom procesu ulaganja. Usmeravanjem na mala i srednja preduzeća. ili promenjenog kursa razvoja. niti je imao uvid u njihovo poslovanje. godini i stopu nezaposlenosti od 5.) prilagodio njihovim potrebama. na taj način. ni opštinske službe. Po svojoj ekonomskoj snazi i ekonomskim pokazateljima Alabama ne spada među razvijene države SAD. ima četiri i po miliona stanovnika. U najužem izboru bilo je još nekoliko opština. pokrenuti programi ugroženi i druge opštine su izgubile „dobar glas“ pionira reformi. zamaralo čitanje izveštaja službi. u Inđiji.6%. komunalnih preduzeća. bila je potrebna vizija.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 9 industrijske potrošače. Zrenjanin je. godine kao pioniri reforme u tranzicionom periodu nametnule opštine Inđija i Zrenjanin. radnu snagu. a potom i iskoristio. a kasnije se proširilo i na sve druge kapitalno intenzivne industrije. Reforma administracije u Inđiji označila je početak reformi. Opredeljujući se za određeni tip investitora. U Opštinu Inđija je uveden „Sistem 48”. bila je slična Srbiji danas. infrastrukturu. a onda je prvi put primenjen u Evropi. prepoznao. energija i malo političke moći. Danas se mnoge opštine u Srbiji mogu pohvaliti uspešnim projektima ekonomskog razvoja. zato što gradonačelnik u postojećem sistemu niti je mogao da kontroliše javna preduzeća. pod nazivom City Stat. Praksa ekonomskog razvoja u Alabami i gradu Oburnu može da ponudi pojedina rešenja koja se mogu primeniti i u Srbiji. a bio je potreban sistem koji će opštinskom rukovodstvu efikasno dostaviti potrebne i tačne informacije i omogućiti im da znaju čime raspolažu i. grad Oburn je i svoju ponudu (zemljište. Srbija u periodu tranzicije. takođe ima imidž nerazvijene ruralne zemlje. sa sedam i po miliona stanovika i 5. jednostavnoj administrativnoj proceduri i jednom od najkvalitetnijih programa obuke radne snage. ali su zbog nedostatka političke stabilnosti. nerazvijene sredine. odeljenja. kao i svakog.hektare imovinski „čistog” zemljišta koje je u vlasništvu države. ali je . najpre su pripremljene industrijske lokacije za dobavljače u auto industriji. Kie i Hundaija. ostvareni BDP per capita od 29. ali se smatra za region koji vrlo brzo napreduje. ekonomski rizik je podeljen i sprečen je mogući kolaps privrednog razvoja zbog prestanka rada pojedinih kompanija. U osnovi.411 dolara u 2008. Možda ga je. Počeci lokalnog ekonomskog razvoja u Srbiji U Srbiji su se početkom 2001. prema velikom broju ekonomskih parametara. Država Alabama se nalazi u jugoistočnom delu SAD. sa druge strane. U dugom vremenskom periodu Alabama je imala problem sa negativnom slikom ruralne. Zbog blizine Mercedesa. sistem koji je razvijen u Baltimoru. i dr. kako da bolje upravljaju postojećim resursima. veliki resurs svih vojvođanskih opština . i pre više od dvadeset godina.476 dolara BDP-a per capita i stopom nezaposlenosti od blizu 30%. SAD.

promene u organizaciji. ali ne možemo a da ne pomenemo sve aspekte razvoja i da pokažemo. u kojem se privreda.povećanje proizvodnje (rast proizvodnje po stanovniku predstavlja pravu meru ekonomskog napredovanja) 8 promene u sastavu privrede . u kojem su ove tri sfere života usko međusobno povezane. SKGO/EXCHANGE 2.10 potrebno naglasiti da su efekti ekonomskih programa i dalje teško merljivi. 2008. postavljanje strategije. Cilj tih. pokazuje pomenuto istraživanje investitora u Srbiji sprovedeno 2008. obuhvata privredni i društveni razvoj i zaštitu životne sredine. jeste činjenica da centralno mesto u modelu „babuški” ima ekonomski razvoj. Da je ekonomski razvoj. 2009. sprovode politiku i program koji utiču na smanjenje problema i čine da lokalna zajednica bude konkurentnija i privreda jača. i mnogih drugih. Reforme institucija. pre svega. istraživanje „Investiciona klima u Srbiji . što podrazumeva privredni rast7 i promene u sastavu privrede8. usluge) 9 Metodologija izrade strategije održivog razvoja. Jelena Bojović Održivi razvoj. kvalitet života. čak i bez znanja o konceptu održivog razvoja. industrija vs. U Metodologiji se navodi da: „Održivost zahteva opštu promenu perspektive: prelazeći sa modela ‚tri prstena‘. održivi razvoj podrazumeva bavljenje ekonomskim i društvenim razvojem uz pažljivo korišćenje ograničenih prirodnih resursa i uz očuvanje životne sredine. jednostavnost administrativne procedure Ekonomski. Dakle.Perspektiva stranih investitora“. nemoguć bez uvažavanja ostalih elemenata društvenog razvoja.promene u proizvodnom sastavu. bavimo lokalnim ekonomskim razvojem. bar ukratko. kakav je odnos ekonomskog modela u odnosu na ostale činioce razvoja zajednice. kvalitet i pristupačnost infrastrukture. ★ Svi vidovi zajednice moraju da se razvijaju paralelno. kako je šematski prikazano u Metodologiji izrade strategije održivog razvoja9. Još jedno zapažanje koje se nameće samo na osnovu pogleda na šematski prikaz. pri čemu životna sredina obuhvata druga dva elementa“. u kojem oni. navode: • • • • • kvalitet radne snage. bez kojeg ostali elementi ne mogu da se razvijaju. godine10. društvo i životna sredina samo delimično i nasumice prepliću na model ‚babuški‘. čime se unapređuje životni standard u lokalnoj zajednici. ekonomskih programa i pristupa jeste ekonomski razvijena zajednica. kao pojedine kriterijume pri odlučivanju o investiranju. Dakle. odnosno učešću pojedinih delatnosti (poljoprivreda vs. godine 10 USAID/MEGA program. samo su neki od primera navedenih programa. društveni i održivi razvoj ★ Ekonomski razvoj je deo održivog razvoja 7 privredni rast . . političku stabilnost. lokalni ekonomski razvoj je proces promena u kojem javni i privatni sektor zajednički prepoznaju probleme u privrednom okruženju. zato što utiču jedni na druge Kroz ovaj Priručnik se. uvođenje novih kodeksa.

• prisutna politička nestabilnost. kvaliteta hotela i smeštaja. • nezadovoljavajući stambeni prostor. ali ih možemo sažeti na sledeći način: U Zakonu o lokalnoj samoupravi. vazduha. preko svojih organa. • zapuštena infrastruktura. a ne države. navodi se: „Opština. ka bavljenju ekonomijom na lokalnom nivou. željenom pravcu. 20. Izazov je da se ekonomski razvoj poveže sa širim procesom razvoja zajednice. kvaliteta stanovanja i postojanja sanitarnih deponija.“ Džejn Džekobs. u skladu s Ustavom i zakonom donosi programe i sprovodi projekte lokalnog ekonomskog razvoja i stara se o . Resursi se usmeravaju u određenom. pravi su motori ekonomskog razvoja. posebnu pažnju posvetio pitanjima: postojanja škole na engleskom jeziku. • nedostatak socijalnih i kulturnih događaja.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 11 Zato ne čudi da ima mnogo primera da je potencijalni investitor. a koja otvara i mogućnost za realizaciju drugih oblasti razvoja. • slaba mogućnost za obrazovanje. Čl. Elementi društvenog razvoja zajednice Socijalni razvoj • poboljšanje socijalnog okruženja • podsticanje učešća građana • smanjenje kriminala Kulturni razvoj • očuvanje kulturne tradicije • obogaćivanje umetničkih sadržaja Politički razvoj • očuvanje demokratskih principa • transparentnost u odlučivanju • podizanje nivoa političke kulture Privrednici smatraju da je životno okruženje neodgovarajuće ukoliko je: • visok nivo zagađenosti vode. Uvek treba razmišljati kako da se u narednim godinama stvori nova vrednost koja će biti dovoljna za nastavak aktivnosti u željenom pravcu. tako da efekti tih aktivnosti u narednom periodu obezbede resurse za druge oblasti delovanja. Mnogobrojni su razlozi. Zašto se bavimo ekonomijom na lokalnom nivou ★ Lokalni ekonomski razvoj je obaveza lokalne samouprave ★ Svaka investicija je lokalnog značaja „Gradovi. osim podataka o samoj lokaciji i osnovnih ekonomskih pokazatelja. tla. u grupu aktivnosti koje doprinose istom cilju. američki urbanista Pristup ekonomskom razvoju pomera se od tradicionalnog i centralizovanog.

godine do danas. Državna regulativa. stav 9 12 Lokalni ekonomski razvoj. da li postoji odgovarajući hotelski smeštaj kako za njih. 11 Zakon o lokalnoj samoupravi. The role of the ILO in the implementing of Local Economic Development Strategies in a Globalised World Jelena Bojović Jedan investitor u Loznici je. stiču se na određenoj teritoriji. ili nedostatak vode. preuzimaju stimulisanje privrednog razvoja i sve se agresivnije bore da budu što atraktivnije za investitore. olakšice i subvencije kao instrumenti ekonomske aktivnosti Sve investicije su. centralizovana politika je sektorski orijentisana: oslanja se na finansijske stimulanse i uopšten pristup privredi. zdravstvene i obrazovne usluge. prilike za obukom/edukacijom. vlada jedne države radi na konkurentnosti države. hotele i sportske hale. što može da pomogne. Odeljenje za urbani razvoj Svetske banke. lokalna uprava i lokalna politika utiču na dostupnost. „Makroekonomsku i monetarnu politiku kreira država.što znači. određenog grada. kompanije smeštaju na teritoriju opštine/grada i zapošljavaju radnike sa teritorije tog grada. dok je lokalni pristup teritorijalan. Ako vi nećete ima ko hoće . obišao škole i vrtiće. ili opštine. ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja. raspoloživost radne snage. u krajnjem slučaju. sigurnost. a ona utiče na lokalne zajednice. član 2. utiču na stambeni fond.12 unapređenju opšteg okvira za privređivanje u jedinici lokalne samouprave“. odmah posle razgledanja industrijske zone. broj zaposlenih u opadanju: .lokalne zajednice sa lokalnim zajednicama. lokalne . Zabrinjava činjenica da je počev od 1999. poreska i druge pravne strukture utiču na oblikovanje ambijenta za privređivanje.unapređenje lokalnog okruženja Sektorski pristup razvoju Razvoj velikih industrijskih projekata kao mehanizama stimulacije drugih ekonomskih aspekata Finansijska podrška. ili odmogne. ili poslovni prostor. DC 13 Izvor: Rodríguez-Pose. Tradicionalna. Države se bore sa državama .Lokalne samouprave u svetu. Tradicionalna politika Centralizovano odlučivanje i intervencionizam Upravljanje iz centra Lokalni ekonomski razvoj Promocija razvoja svih delova zajednice Decentralizacija vertikalne saradnje sa različitim nivoima vlasti i horizontalna saradnja sa privredom Teritorijalni pristup razvoju Maksimiziranje razvojnog potencijala svakog regiona Prilagođavanje lokalnog sistema promenama ekonomskog okruženja Stvaranje preduslova za ekonomsku aktivnost .11 Građani i privrednici smatraju da je opštinska administracija odgovorna za poboljšanje uslova života i privređivanja. tako i za njihove poslovne partnere. kanalizacije.” Razlike između tradicionalnog pristupa „odozgo na dole“ i lokalnog „odozdo na gore“13. interaktivan i ima horizontalnu saradnju sa privredom. ili javni transport„. Washington. naravno. Andrés.12 Dakle. širom Evrope. Lokalna samouprava kreira i proces i proceduru kroz koju preduzeća moraju da prođu unutar same gradske uprave. fabrike. objašnjavajući da će „izvršni direktori i upravljačka struktura firme povesti sa sobom svoje porodice i da im je od velikog značaja kakav obrazovni i kulturni sadržaj nudi grad i. ali i u Srbiji. telekomunikacija i razvijene infrastrukture građevinskog zemljišta. Ali. Svoje hale. a lokalne vlasti unapređuju konkurentnost određene lokalne sredine.

14 Dakle. The Urban Institute June-05 Sep-05 . 1 889 085 Strani investitori se obraćaju lokalnoj samoupravi za informacije .. neke opštine u Srbiji imale su povećanje broja zaposlenih u 2008. dok se u drugim broj zaposlenih smanjuje. godina. godine.. 2 152 873 2 097 218 2 101 668 2 066 721 2 041 395 2 050 854 2 068 964 2 025 627 2 002 344 1 999 476 2009.. na uzorku od 2212 osoba. International republican institute (IRI). Januar 2006. Šta bi po vašem mišljenju trebalo da bude prioritet vaše lokalne vlasti? NZ 4% 3% 3% 3% 3% 5% 15% 5% 5% 11% 15% 32% 32% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% Drugo <2% Zdravstvo Ekonomija 17% Zivotni standard Infras truktura Nezaposlenost 0% 14 Strategic Objective report.. u istom makro-okruženju neke opštine su uspešnije.Čak 30% investitora obrati se najpre lokalnoj samoupravi kada traga za informacijama o uslovima za investiranje u Srbiji.) čak 17%. Izvor: Istraživanje javnog mnjenja... godini (u odnosu na 2006. Srbija.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 13 1999. Ipak.

što se više zna. ili izborom istog puta.1% Biznis kontakti 16. De Oratore Šta su lokalne samouprave do sada radile. u čemu su grešile? Saznanje šta su drugi radili.) Marcus Tullius Cicero. U razvijenim evropskim zemljama. u opštinama koje su ušle u proces lokalnog ekonomskog razvoja početkom šezdesetih godina prošlog veka. Izborom drugačijeg puta. uz saznanje da je kombinovanje više metoda koji su se koristili kroz istoriju. brže se savlađuju uočene prepreke.2% 119 ispitanika „Historia magistra vitae est.Perspektiva stranih investitora”.“ (Istorija je učiteljica života. . takozvanu. Vlada/Min 22. možda najbolje rešenje za njih. Funkcionisanje lokalne samouprave i plate zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave zavise od privrede. Jedan od prvih ekonomskih aksioma na nacionalnom ali i na lokalnom nivou jeste ulaganje u.5% Konsult komp 7. gradovi i opštine u Srbiji ubrzano prolaze kroz sve ove cikluse.3% Privredna komora 10.3% SIEPA 2. fokus bavljenja lokalnom ekonomijom menjao se sa godinama. da li su bile uspešne. istraživanje “Investiciona klima u Srbiji . nije a priori i rešenje problema. Ali. oko 25% čine prihodi od poreza na zarade. 2008. Jelena Bojović Koncepti upravljanja lokalnim ekonomskim razvojem u prošlosti i danas ★ Upravljanje počinje od infrastrukture. osnovnu infrastrukturu. vodovodna i železnička mreža i druga infrastruktura imaju veliki uticaj na Budžetski prihodi lokalnih samouprava zavise od privrede . Danas. lakše se izbegne ponavljanje grešaka. ali ne samo na lokalnom nivou ★ Međudržavni putni pravci ključni su za razvoj lokalne ekonomije Koje ste institucije prvo kontaktirali da biste dobili informaciju o uslovima za investiranje u Srbiji? Lokalna samouprava 30.14 USAID/MEGA program.2% Rep. Iako je danas očigledno da putna.Od svih lokalnih prihoda.8% Ambasada RS 2.3% Druga Vladina tela 2.0% Agencija za privatizaciju 5.3% Strane amb i Priv komora 1.

1990 Fokus se postepeno menja i ciljevi postaju: • • zadržavanje i rast postojećih privrednih subjekata privlačenje investicija usmeravanjem na određene sektore i zemlje Da bi ostvarili ciljeve gradovi su: • • • • • Treći talas : 1990 – danas U trećem talasu. World Bank LED guidebook .1980 Fokus U početku. a ciljevi su: • • • • obezbeđivanje sekundarne infrastrukture pokretanje privatno. fokus se pomera na stvaranje opšte pozitivne klime za poslovanje.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 15 Kroz istoriju lokalnog eknomskog razvoja Kroz istoriju lokalnog eknomskog razvoja Talas Prvi talas: 1960 . lokalni ekonomski razvoj imao je za cilj: • privlačenje investicija u oblasti primarne proizvodnje.javnih partnerstava usmeravanje privatnih ulaganja prema javnom interesu privlačenje investicija koje upotpunjavaju privrednu sliku zajednice i čine je konkurentnijom Sredstva koja se danas koriste: • • • • • • • Napomena: Pregled je izmenjena tabela „Three Waves of Local Economic Development”. sa posebnim naglaskom na strane investicije unapređenje osnovne infrastrukture Sredstva Ciljevi su realizovani kroz: • • • • • ulaganja u infrastrukturu velike grantove/donacije subvencionisani kredit poreske olakšice privlačenje investicija na osnovu promocije niskih troškova poslovanja (jeftina radna snaga) obezbeđivali direktna finansijska sredstva za privredu osnivali biznis inkubatore pružali savetodavnu uslugu sektoru MSP pružali pomoć početnicima u privredi (start-up) ulagali u infrastrukturu strategije pomoći postojećoj privredi unapređenje administrativnih procedura podrška umrežavanju razvoj klastera razvoj ljudskih resursa i sistema obrazovanja ciljano privlačenje investicija koje će doprineti razvoju klastera poboljšanje kvaliteta života • Drugi talas: 1980 .

. uz direktne intervencije u državna i društvena preduzeća. jedan od najuticajnijih ekonomista svog vremena. a značajnu ulogu u tome treba da imaju lokalne samouprave. Međutim. brojem zaposlenih. Značaj infrastrukture danas potvrđuje činjenica da u svim tržišno orijentisanim zemljama u svetu. ipak. navode glavne putne saobraćajnice. marginalnu korisnost i cene (troškova) proizvodnje u jedinstvenu celinu. Jedan od najznačajnijih rezultata ove studije jeste postojanje veze periodu od pet godina između povećanja broja zaposlenih i oblasti kroz koje prolaze međudržavne putne mreže. bez međunarodnih putnih mreža i dobre međuopštinske infrastrukture.. Jasno je da je u Sjedinjenim Američkim Državama. u Srbiji postoji nesklad.” brošurama.16 ekonomski razvoj. u svojoj knjizi Principi ekonomije navodi „natura non facit saltum”: „priroda ne pravi skokove“ i sugeriše da je nemoguće praviti velike skokove i promene u ekonomskom okruženju. treba imati u vidu i promene u pristupu. regionalne i opštinske agencije prilikom promocije investicionih lokacija. i gradovi i opštine u Srbiji moraju ofanzivno i predano da krenu u osvajanje investitora i podršku postojećoj privredi. uvek. pre svega. marginalne promene u razvoju ekonomije i društva. na prvom mestu. Međutim. s obzirom da je osnovni infrastrukturni uslov razvoja ostvaren još sedamdesetih godina. težište ulaganja blago pomereno ka sekundarnoj infrastrukturi i opštem poboljšanju kvaliteta života. ulaganje u infastrukturu na lokalnom nivou postaje uzaludna investicija za one koji se ne nalaze na značajnim putnim pravcima. u poslednjih dvadeset. U prošlosti se u zemljama Istočne Evrope lokalnim i regionalnim ekonomskim razvojem upravljalo političkim programima na nacionalnom nivou. Možda se ekonomija ne može razvijati u skokovima. početkom šezdesetih godina prošlog veka ovo otkriće je izazvalo je ekspanziju ulaganja u infrastrukturu. već se proces pojednostavljuje. ali i u drugim razvijenim zemljama. ali izgleda da su prvenstveno lokalne samouprave to shvatile i počele sa infrastrukturnim ulaganjima. infrastruktura je nesporan uslov razvoja. Srbija nema vremena. nedovoljne su da pokrenu značajne promene.. trideset godina. godine bavila se ekonomskim trendovima. Na žalost. Na žalost. Kako lokalne samouprave mogu da proces razvoja učine lakšim. u svojim „Investirajte u . Pionirska studija koja je urađena u SAD 1963. aerodrome i drugu infrastrukturu. Međutim. Ova knjiga je u Engleskoj dugo vremena bila osnovni udžbenik iz ekonomije. Tih šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka. iskustva u razvijenim zemljama pokazuju da se ekonomskim razvojem ne upravlja. predmet je ovog Priručnika. Njegova knjiga. ali je moguće uvećati brzinu i broj promena. u Sjedinjenim Američkim Državama godišnje se gradilo više od tri hiljade kilometara međudržavnih saobraćajnica. sve državne. Iskustvo pokazuje da sve privredne delatnosti i privredni razvoj počinju sa rešenom infrastrukturom. Principi ekonomije (1890) sjedinila je teoriju ponude i tražnje. 15 Alfred Marshall (1842—1924). Dakle. Jelena Bojović Lokalne zajednice širom sveta bave se ekonomskim razvojem već više od četrdeset godina. Alfred Maršal15. Napominjući da ekonomski razvoj ne pravi skokove i da je kombinovanje osnovnih i finijih metoda optimalan pristup ekonomskom razvoju.

nedostatke. Uključivanje važnih učesnika (građana i lokalnog poslovnog sektora) Lokalni ekonomski razvoj zahteva zajednički napor. predstavljen je u poglavlju Okvir za lokalni ekonomski razvoj koji se sastoji od šest koraka. Moraju se uočiti važni učesnici iz privatnog. Da bi bila uspešna. opština mora da bude spremna i sposobna da sprovede taj zadatak. Strateško planiranje ekonomskog razvoja Program lokalnog ekonomskog razvoja proističe iz strateškog plana koji sadrži viziju. može se stvoriti sopstveni put razvoja. I kao i svaki drugi proces sastoji se od određenog broja koraka koji se smenjuju. (Poglavlje 5) Koraci u procesu ekonomskog razvoja: 1. i preskakanjem. Uključivanjem svih aktivnosti ili pojedinih elemenata procesa u ekonomski razvoj. Moraju se predvideti problemi i pitanja koji mogu iskrsnuti i potrebno je pripremiti se za njih . (Poglavlje 6) 5. Svaki korak vodi krajnjem cilju. ili preklapaju. i omogućava lokalnim samoupravama da razumeju prednosti. proces može biti ugrožen. države. regiona i šireg lokalnog okruženja. Jedan koncept bavljenja ekonomskim razvojem i upravljanja ovim procesom.Kontekst lokalnog ekonomskog razvoja Lokalni ekonomski razvoj odvija se u širem kontekstu razvoja.17 kOrak PO kOrak: Okvir za lokalni ekonomski razvoj Proces lokalnog ekonomskog razvoja sastoji se iz šest koraka Procesom se može lako upravljati ukoliko se prate ovi koraci Lokalni ekonomski razvoj nije samo koncept. (Poglavlje 4) 3. ljudstva i institucija. Uočavanje konteksta razvoja zajednice prvi je korak. Lokalne zajednice se bave lokalnim ekonomskim razvojem koristeći različite pristupe i metodologije. već i proces. ili ukupnog razvoja same zajednice. Analiza stanja . Unapređenje institucionalnog kapaciteta Glavnu ulogu koordinatora i katalizatora u lokalnom ekonomskom razvoju ima opština. javnog i civilnog sektora i aktivno i svrsishodno uključiti u proces. akcione planove i projekte. 2. (Poglavlje 3) 4. ciljeve. Sprovođenje programa i projekata Sprovođenje plana zavisi od budžeta. ili eliminisanjem pojedinih koraka. specifičnosti i položaj njihove zajednice u odnosu na druge. poput Evropske unije.

Praćenje i ocena Moraju se ustanoviti indikatori za ocenu napretka i rezultata programa i projekata i vršiti korekcije tokom realizacije. (Poglavlje 8) Ovih šest koraka vremenski se često preklapaju. Ipak. (Poglavlje 7) Jelena Bojović 6. kada iznova započnu poslovi ekonomskog razvoja. Takođe. koliko god bili dugoročni. . S druge strane. moraju se stalno revidirati i osavremenjivati. kao što je predloženo navedenim uslovima. ali je to. praćenje redosleda ovih šest koraka. ili menjaju odnose među institucijama.18 Upoznavanje sa programima i projektima Postoji širok raspon tehnika i modela (programa i projekata) dostupnih lokalnom ekonomskom razvoju. a koraci počinju međusobno da se prožimaju. ujedno. usavršavanje radne snage. Kako se menja struktura privrede. lokalne uprave moraju stalno da unapređuju znanje službenika. strateški planovi. tako se menjaju i važni učesnici. pružanja odgovarajuće infrastrukture i sl. vrše interne reorganizacije posla. uključujući i one koji se tiču održavanja i proširenja poslovnih aktivnosti. pomoći će da se što bezbolnije i sigurnije prođe kroz njegov prvi ciklus. i korak neograničenog vremenskog trajanja. Podizanje kapaciteta institucija jedan je od prvih koraka u razvijanju procesa ekonomskog razvoja.

broj stanovnika koji koriste engleski jezik u jednoj zajednici iz godine u godinu raste i 5% populacije u toj opštini govori engleski jezik (ne poredeći sa drugim opštinama u Srbiji. kojom brzinom. Na primer. ili smanjuje. konkurencija. grafikoni. mogu porediti sa drugom opštinom. pre svega. mapiranje resursa. zato što sam podatak. ili podacima iz drugih gradova i opština. ★ Poređenje/benčmarking – Već je pomenuto da je poređenje sa drugim opštinama bitan element analize. benčmarking i drugo. i kakva su predviđanja na osnovu tih trendova. za potrebe privlačenja investicija. ljudski i prirodni resursi. u procesu strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja. fokus grupe i okrugli stolovi. pomažu u jasnijoj statističkoj analizi. Benčmarking je izbor opština/gradova. ili teško promenljivim parametrima (za koje je potreban dugi niz godina da se promeni). takozvano. prosek od 5% nije konkurentan sa drugim opštinama u Srbiji. 10% stanovništva služi engleskim jezikom. ili kasni (statistički podaci koji stoje na raspolaganju najčešće su stari. njihove izvore i oblik prezentacije (tabele. a pod tim se. Podaci. u procesu izveštavanja. Аli. u proseku. Tako se od suvoparnih podataka stvara dinamična slika lokalne zajednice. da li se broj zaposlenih povećava. . istorijat razvoja. Statistika je kvantitativna naučna disciplina. ★ Istraživanje mišljenja i potreba – Nekada je statistika nepouzdana. Dakle. podrazumeva benčmarking. ★ Obrada podataka. poređenja i analize koji se u ovom koraku prikupiljaju i pripremaju koriste se.19 PrvI kOrak analiza stanja Bez podataka i mapiranja resursa ne može se planirati razvoj Nije dovoljno samo poznavati profil lokalne zajednice. ★ Stavljanje podataka u širi kontekst – Statistika i trendovi su nedovoljni za potpunu analizu lokalne zajednice. po standardnim. ali dugotrajna operacija. već da se koristi detaljna analiza tenutnog stanja lokalne zajednice: raspoloživa finansijska sredstva. ako se zna da se u Srbiji. njen razvoj zavisi od šireg okruženja Sa kakvim resursima raspolažemo i kako da ih najbolje upotrebimo? Ovo je ključno pitanje za početak planiranja razvoja zajednice. jedna opština se poredi sa opštinama koje imaju Koje sve aktivnosti podrazumeva ovaj korak Detaljna analiza podrazumeva sledeće aktivnosti: ★ Prikupljanje podataka – Relativno jednostavna. U većini lokalnih uprava u Srbiji postala je praksa da se radi analiza lokalnih resursa. Javni upiti. ili izrada profila zajednice. Upoznavanje sa kontekstom lokalnog ekonomskog razvoja podrazumeva da se u proces ne kreće nepripremljen. istraživanja mišljenja poslovnog sektora i građanstva. ako se ne poredi sa prosečnim podacima za Srbiju. ona se mora porediti sa drugima Jedna zajednica nije izolovana. utvrđivanje trendova – Nije dovoljno samo imati podatke. Pre svega. a ponekad i više – na primer. koji se. Na primer. bar godinu dana. popis stanovništva). u lokalnoj zajednici čiji je trend u porastu. itd). treba definisati vrste podataka. potrebno je utvrditi u kakvom su odnosu podaci. pre svega. ne može pomoći u definisanju prednosti i mana. ovakav trend govori o njenoj snazi i prednosti). detaljnije sagledavaju problem i predloge za njihovo rešavanje. ali ne daje kvalitativan aspekt problema. pre svega. kao i u analizi rezultata.

. i predstavljaju primer „uspešne prakse” – takozvani „grad za primer“. Kada se zna da svaki investitor pogleda bar deset lokacija pre nego što odluči gde će da investira. transfer tehnologija Razvoj malih i srednjih preduzeća Komunalna infrastruktura Podrška i pružanje pomoći preduzećima Privlačenje novih preduzeča [strana … Obrazovanje Razvoj poljoprivrede i sela Razvoj radne snage Transport Turizam 67% 49% 40% 36% 31% 22% 22% 13% 11% 11% 7% 16 U okviru procesa strateškog planiranja jedan od koraka jeste definisanje ključnih pitanja. to govori da opština/grad mora da poznaje konkurente da bi unapredila svoje mogućnosti.20 Jelena Bojović Istrazivanje među privrednicima. Kroz ovo istraživanje definisana su ključna pitanja razvoja16 i postavljena je osnova za izradu SWOT analize. Istraživanja poslovne klime. Poređenje sa drugim gradovima/opštinama. Pitanje: Šta po vašem mišljenju treba da bude ključno pitanje razvoja Novog Sada? 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Industrijsko restruktuiranje / diversifikacija Istraživanje i razvoj. Novi Sad 2009. sličan broj stanovnika. koja su urađena u trideset opšina/gradova u Srbiji. dali su smernice članovima komisije za strateško planiranje. uz pomoć Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština. i šta sve treba uraditi da bi se drugi dostigli. površinu.prioritetnih oblasti razvoja. i detaljno predstavili probleme koje privreda ima u tim lokalnim zajednicama. geografsku poziciju. daje uvid gde se može stići.

Kvalitativni podaci o profilu zajednice izneti su u vidu objašnjenja da bi se predstavile okolnosti koje vladaju u opštini/gradu. ali samo ukoliko su podaci karakteristični i za lokalnu zajednicu za koju se sastavlja profil. ili državi. Tabele i grafikoni sadrže statističke podatke o profilu zajednice i predstavljaju numerički prikaz lokalne zajednice. razlikuju se u zavisnosti da li se prikupljaju podaci o lokalnoj zajednici. ★ podaci za Evropu (opšte karakteristike. komparativne prednosti i mane). podaci koji se odnose na organizacioni i teritorijalni nivo. ★ podaci za Srbiju (institucionalni. komparativni podaci o zajednicama iz regiona (opšte karakteristike. regionu. pod jednim krovom. .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 21 Analiza podataka prema teritorijalnom principu Podaci se prikupljaju sa različitih prostornih i organizacionih nivoa: ★ podaci o lokalnoj zajednici (najdublji nivo podataka. pruži najvažnije statističke i kvalitativne podatke o lokalnoj zajednici. relacioni podaci). Ukoliko ne može da se dođe do podataka na lokalnom nivou. Podaci sa lokalnog nivoa / Izrada profila zajednice Profil zajednice može se definisati kao dokument koji je sastavljen tako da u okviru jedne celine. ★ podaci o regionu kao celini. standardi i trgovinski aranžmani). zakonodavni okvir. Tipovi i izvori podataka Da bi se sagledali svi aspekti važni za ekonomski razvoj. poželjno je koristiti podatake koji se odnose na region. osnovni ekonomski pokazatelji). broj i vrstu informacija. Objašnjenja pomažu u tumačenju statističkih podataka i opisa konteksta života zajednice.

Radna snaga • • • • • trenutna situacija. komunalna) zdravstvena i socijalna zaštita obrazovni kapaciteti 2. Kvalitet života • • • • • objekti i mesta za rekreaciju sportski sadržaji ustanove kulture javne aktivnosti (manifestacije. posebnosti zajednice makroekonomija privredna struktura. objekti) troškovi poslovanja stimulacije. svečanosti. obrazovanje nezaposlenost. koncerti) zabava i usluge . festivali. struktura zaposlenost po sektorima 7. tradicija. olakšice.22 Sadržaj profila zajednice: Profil zajednice sastavljen je tako da obuhvati informacije iz ključnih oblasti koje se odnose na lokalnu ekonomiju i kvalitet života: • • • • • • • 4. Privreda Jelena Bojović 1. zone. Osnovne karakteristike • • • • • • opšte informacije fizički prikaz geografskog položaja naselja. sektori najveći investitori i poreklo investicija javne finansije. Javni resursi • • • infrastruktura (saobraćajna. javne ustanove mogućnosti za investiranje (lokacije. potencijalna radna snaga cena rada struktura radne snage. Lokalni ekonomski razvoj u odnosu na region 6. klima lokalna vlast i administracija istorija. kultura karakteristike. Demografija • • • struktura stanovništva trendovi rasta .projekcije migracije 3. proslave. subvencije 5.

ne nalaze se samo u opštini u kojoj se posluje. posmatrajući samo podatke za Pećince. na primer. U Agenciji za privredne registre danas postoje brojni podaci. pre svega. ★ Tržište potencijalnog investitora. Međutim. njena snaga i potencijal predstavljaće i snagu regiona u kome se nalazi. Međutim. ima približno trideset hiljada stanovnika i industrijsku zonu od hiljadu hektara na kojoj je moguće zaposliti i do sto hiljada ljudi. a EKONOMIJA mora biti u središtu međuopštinske saradnje. u regionu. Cela Srbija je relativno malo i dostupno tržište. podaci o profilu zajednice mogu olakšati privlačenje investicija i pripremu projektnih aplikacija. godinama su prikupljane informacije o privredi. ★ Ove informacije su posebno značajne za male opštine. ni jedan investitor. Po istraživanju iz 2007. zato što u opštini nema radne snage. Opština Pećinci. USAID-MEGA program . i kada je potreban podatak da bi se privukli investitori. a za njegovo ažuriranje. tačnije za 40% njihovih proizvoda kupci su u radijusu od 100km. ili proces planiranja. 17 Istrašivanje o mišljenju poslovnog sektora. uglavnom. gube se dani dok se ne uspostavi kontakt sa svima. organizacije izvan lokalne administracije) • Republički zavod za statistiku • Nacionalna služba za zapošljavanje • Republički hidrometeorološki zavod • Narodna banka Srbije • Agencija za privredne registre • regionalne privredne komore • ostale regionalne ustanove U većini opština u Srbiji. Za izradu ovakvog sveobuhvatnog profila zajednice potrebno je nekoliko nedelja. informacije se nalaze u različitim institucijama. iz Bujanovca. u regionu. Zbog toga. Podaci o regionu kao celini ★ Privrednici u Srbiji najveći deo poslovanja obavljaju u regionu. a zatim i u široj zajednici. neće doći u ovu industrijsku zonu. ★ Evropska unija podržava regionalizaciju: ekonomski programi i projekti koje finansira Evropska komisija pretežno su regionalnog karaktera. lokalna privreda posluje. ne više od pet dana godišnje. februar 2007. ako su redovno ažurirani i na jednom mestu prikupljeni. a većina statističkih podataka redovno se ažurira u Republičkom zavodu za statistiku.odeljenja • istraživanja ★ Spoljni izvori (agencije. pa se preduzetniku koji posluje u Subotici može isplatiti da nabavlja materijal. i pokažu da se radna snaga nalazi u radijusu od pedeset kilometara.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 23 Izvori informacija o profilu zajednice: ★ Sopstveni izvori • lokalna administracija . U svakom promotivnom dokumentu Pećinci moraju da iznose podatke iz regiona (što obuhvata i grad Beograd). Stoga. da bi jedna lokalna samouprava bolje predstavila svoje potencijale. nego su. u odeljenjima za privredu. na primer. godine17 na uzorku od trista pet privrednih subjekata. kao i dobavljači.

nevladine organizacije. ★ radna snaga (potencijalna radna snaga. ★ demografija (struktura stanovništva. oblastima koje zakonski uređuju. obrazovanje). ★ radna snaga (potencijalna radna snaga. Podaci za Srbiju Podaci sa ovog nivoa nešto su drugačiji od podataka sa lokalnog nivoa. Dodatne informacije koje su potrebne: ★ Podaci o institucijama koje utiču na ekonomski razvoj . troškovi poslovanja). makroekonomija. međugradske i međuregionalne povezanosti: bratimljenje gradova. Tipovi statističkih podataka koji su potrebni: ★ osnovne karakteristike (opšte informacije. razmena programa. Vrste podataka koji su potrebni: ★ osnovne karakteristike regiona (opšte informacije. ★ Zajednički regionalni projekti (tradicionalni. mogu da pomognu ili da odmognu u toku sprovođenja ekonomskog programa. informacije o državnim institucijama. njihovim nadležnostima. ★ privreda (privredna struktura. ★ osnivanje agencija i fondova. solidarnost. otvaraju velike mogućnosti za ekonomsku saradnju. agencije i fondovi). makroekonomija. ★ privreda (privredna struktura. javne finansije. evropski regioni. sektori. uz osnovne statističke podatke. prikaz geografskog položaja Srbije u Evropi). ★ demografija (struktura stanovništva. značajne za lokalnu zajednicu (Institucije: ministarstva. ili iz regiona. cena rada. struktura radne snage. obrazovanje). projekcije). ★ raspolaganje državnim fondovima. bilateralni. Država i njene institucije utiču na atraktivnost zemlje za privredne aktivnosti i opštu sliku zajednice kroz: . multilateralni. Aktivnosti na nivou države čvrsto su povezane sa lokalnim ekonomskim razvojem. ★ kreiranje podsticajnih mera i olakšica. trendovi rasta. Pre svega. javne ustanove. cena rada. struktura radne snage. ★ razvoj nacionalnih strategija. mogućnosti za investiranje. ★ odobrenja i preporuke. trendovi).24 ★ Primeri međuopštinske. uvodi se više objašnjenja. inovativni. planiranje) imaju prednost zato što se baziraju na razmeni iskustava i najboljih praksi. Jelena Bojović ★ zakone i regulativu u vezi sa lokalnim ekonomskim razvojem.Institucije države koje su povezane sa lokalnim ekonomskim razvojem. prikaz geografskog položaja). javne finansije. ★ obuku kadrova. sektori. ★ bilateralne i multilateralne sporazume. prekogranična saradnja. Stoga su za planiranje razvoja. troškovi poslovanja).

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Belorusijom (deset miliona potrošača). Lihtenštajn. Švajcarska – ukupno dvanaest miliona potrošača). Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom (Srbija je jedina zemlja pored članica Zajednice nezavisnih država koja ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom) – bescarinski pristup tržištu od sto pedeset miliona potrošača. finansiranje lokalnih samouprava i drugi procesi. gradova i grada Beograda Zakon o inovacionoj delatnosti Zakon o budžetu Republike Srbije Zakon o Fondu za razvoj Republike Srbije Zakon o izmenama i dopunama zakona o garancijskom fondu Zakon o javnom dugu Zakon o privrednim društvima Zakon o porezu na dodatu vrednost Zakon o registraciji privrednih subjekata Zakon o agenciji za privredne registre Zakon o javnim prihodima i rashodima Zakon o javnim nabavkama Zakon o budžetskom sistemu Zakon o koncesijama ★ Odluke. FONDOVI I ORGANIZACIJE Stalna konferencija gradova i opština Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj Američka privredna komora (AmCham) Razvojne agencije Udruženje industrijalaca Savet stranih investitora (FIC) Udruženje preduzetnika Udruženje poslodavaca Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća Agencija za privatizaciju Uprava za javne nabavke Nacionalna služba za zapošljavanje Fond za razvoj Republički garancijski fond Privredna komora Srbije • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • .bescarinski pristup tržištu od trideset miliona potrošača. Sporazum o Slobodnoj trgovini sa Turskom (sedamdeset miliona stanovnika). integralni su deo ekonomskog razvoja. a definisani su regulativom na nacionalnom nivou. Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA (Island. AGENCIJE. Bez njenog poznavanja nemoguće je baviti se ekonomskim razvojem. Opšti sistem preferencijala u trgovini sa SAD (trista milona stanovnika).Raspolaganje zemljištem. Trgovinski sporazum sa EU (petsto miliona stanovnika). bilateralni i multilateralni sporazumi . Norveška. • • • • • • • MINISTARSTVA Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ministarstvo finansija Ministarstvo poljoprivrede Ministarstvo za rad i socijalnu politiku Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Ministarstvo za nacionalni investicioni plan (NIP) INSTITUCIJE.Posebno su značajni ugovori o slobodnoj trgovini i trgovinski sporazumi koje Srbija ima sa zemljama iz okruženja i iz sveta: Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama jugoistočne Evrope (CEFTA) .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 25 ★ Zakoni i podzakonski akti . Zakoni u vezi sa lokalnim ekonomskim razvojem: Zakon o lokalnoj samoupravi Zakon o finansiranju lokalne samouprave Zakon o planiranju i izgradnji Zakon o privatizaciji Zakon o raspodeli transfernih sredstava iz republičkog budžeta i učešću opština. upravljanje imovinom.

Zemlja Srbija Bugarska Hrvatska Rumunija Slovenija Porez na zarade 12% 12%-24% 15%-45% 16% 19% Napomena: tabela preuzeta iz „Doing Business in Serbia 2007“. ★ odluke. standarde i principe koji važe u Evropskoj uniji.prednosti se ističu. Vrste podataka koji su potrebni: ★ osnovne karakteristike zemalja Evropske unije . geografski položaj. trendovi rasta. Na osnovu tih podataka uočavaju se prednosti i mane . uvidom u zakonsku regulativu zemalja u okruženju. poređenja). cena rada. Informacije i podaci potrebni su. projekcije).akcenat na zemljama iz neposrednog okruženja. Standardizacija procesa proizvodnje i usluga je neophodnost. bilateralni i multilateralni sporazumi zemalja Evrope. makroekonomija. SIEPA Znajući čime raspolaže. s kim se poredi. pre svega. da bi se znalo koje su države konkurentne sa Srbijom. ★ privreda (privredna struktura. mane ispraviljaju. olakšce i subvencije). i šta su u današnje vreme pretpostavke uspešnog razvoja. Privreda Srbije posluje sa privrednicima iz celog sveta. ★ radna snaga (potencijalna radna snaga. od koga zavisi. sličnih ekonomskih karakteristika (opšte informacije. Stoga je potrebno poznavati zakonsku regulativu. znanje stranih jezika). troškovi investiranja i poslovanja. Na primer. iz Evrope. mogućnost za investiranje. obrazovanje. može se pronaći podatak da je porez na zarade u Srbiji najniži u odnosu na zemlje iz okruženja (što je jedna od prednosti Srbije u odnosu na konkurente). sektori. struktura radne snage. a pre svega iz svog najbližeg okruženja. ★ demografija (broj i struktura stanovništva. država tek stiče potrebne uslove da započne proces ekonomskog razvoja. .26 Jelena Bojović Podaci za Evropu Srbija treba da uči od drugih država Evrope i mora svoje principe i sistem da usaglašava sa principima i sistemom Evropske unije.

znaju više od drugih. a jedan od viđenijih bio je i predsednik Komisije za strateško planiranje. smatrajući da je samo učešće u predstavljanju projekta vid saglasnosti druge strane. predstavlja posrbljen engleski termin „stakeholders”. Autor projekta pokušava da ubedi auditorijum zašto je projekat koristan i značajan za njih i da opravda troškove. institucije i pojedinci – važni učesnici. Grad Loznica je uključio dvadesetak preduzetnika u proces strateškog planiranja. Šta treba znati o uključivanju važnih učesnika u proces ekonomskog razvoja Uključivanje obezbeđuje podršku. zadovoljena je samo formalna strana. Oni su „važni učesnici“ zato što o nekim delovima procesa. ili pojedince. sprovođenje i organizaciju procesa. Na prezentaciji idejnog projekta autor ne uključuje slušaoce. u aktivnostima učestvuju i mnoge druge organizacije. Dakle. Osim nosilaca procesa. ali na taj način. ali ne i suština. Treba se potruditi da se u projekat uključi što više predstavnika .27 DrUGI kOrak Uključivanje važnih učesnika Stejkholderi (važni učesnici/interesne grupe) olakšavaju proces Uključivanje stejkohldera znači podršku procesu Važni učesnici su neophodni za proces. pak. Samostalan rad na projektu podrazumeva i prezentaciju projekta pred njegovim finansijerima. ili „interesne grupe”. ili finansijski resur) i zato što će efekti bez njih biti manje vidljivi. zato što su potrebni u sprovođenju određenih aktivnosti (bilo kao ljudski. ali je potrebno poznavati i njihov interes da bi se znalo zbog čega u njemu učestvuju U ovom poslu su potrebni saveznici. tim odlukama svesno favorizuju određene grupe. Javno predstavljanje nije dovoljno za proces koji zahteva učešće Učešće nije samo predstavljanje. već samo legitimizuje svoje odluke. a samim tim utiču i na smanjenje korupcije. ili. Drugi učesnici u procesu obezbeđuju transparentnost u odlučivanju i smanjuju mogućnost donošenja subjektivnih odluka. pravo uključivanje podrazumeva da se saslušaju i drugi. Takav pristup planiranju obezbedio je i punu podršku privrede sprovođenju plana i projekata koji su iz njega proistekli (jedan od projekata „Zona unapređenog poslovanja” uspostavljen je kroz zajedničko finansiranje privatnog i javnog sektora). Izraz koji se često čuje „stejkholderi”. Mali broj predstavnika nije dovoljan – mora se osigurati široko učešće Mnogima se čini da je dovoljno pozvati samo predstavnike privredne komore čime se osigurava učešće preduzetnika u odlučivanju. Ovakav pristup izgleda lakši. potrebno je dati objašnjenje ko su važni učesnici i zašto se tako nazivaju. Zbog nemogućnosti da se adekvatno prevede sa engleskog jezika. zato što će proces uticati i na njih. ili određenim oblastima. Finansijska podrška može da bude obezbeđena od početka ukoliko su finansijeri uključeni u osmišljavanje projekta i definisanje projektnog zadatka. U svakom procesu postoje osobe koje su njegovi nosioci i zaduženi su za osmišljavanje. a prevodi se kao „važni učesnici”. Važni učesnici su potrebni za kontrolu procesa Pojednici ponekad čine ishitrene odluke bez uvida u posledice takvih odluka.

građevinski inženjeri. i na odgovarajući način. Međutim. jeste nepoznavanje suštine procesa i . sve veštine su „na stolu“. treba obrazložiti zašto. Javni sektor/lokalna samouprava imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju povoljnih uslova poslovanja. i obostranu korist. ne znači. važni učesnici se mogu lakše.28 privrednog života. a priori. Uključivanje podrazumeva zajednički interes Činjenica da važni učesnici žele da se uključe u proces. ali je potrebno da se na njih odgovori. Uključivanjem drugih. Ne moraju svi privrednici da budu članovi komisija . Prepoznavanjem njihovih interesa. definisati njihovu ulogu u procesu i trajanje angažmana. na kraju moraju biti obavešteni da su njihove ideje realizovane tokom procesa. informatičari. ukoliko pojedine ideje nisu prihvaćene. Jedan od ključnih saveta odnosi se na važne učesnike kojima treba jasno predstaviti proces. Pre nego što se uključe u proces vrlo je važno razumeti njihove motive. takozvane.na primer. učesnici moraju da znaju zašto se uključuju i kako da se uključe Najčešći razlog zašto pojedici odbijaju učešće u procesu. ali postoje i „tehničke“ veštine koje izvode stolari. Ko su važni učesnici u lokalnom ekonomskom razvoju – koga uključiti Najšira podela važnih učesnika 1) Javni sektor 2) Privatni sektor 3) Civilni sektor Ekonomski prosperitet i kvalitet života zajednički kreiraju javni sektor i privreda. kao što su pregovaranje. učesnici čiji su predlozi prihvaćeni. Pojedinac zasigurno nema sva potrebna znanja i veštine. Širok je raspon veština koje su potrebne za lokalni ekonomski razvoj Da bi se proces odvijao u kontinuitetu potrebno je koristiti različite veštine: pojedine su. neki se mogu pitati za mišljenje. upravljanje. a korist od lokalnog ekonomskog razvoja ima cela zajednica. uključiti u proces. Na taj način. moleri. „fine“ veštine. dok se drugi mogu pozivati da učestvuju na okruglom stolu. Takođe. U procesu koji uključuje i druge učesnike mora se iskoristiti bar jedna ideja koja dolazi sa njihove strane. prezentovanje. na primer. što podrazumeva kvalitetnu infrastrukturu i Da bi se uključili. Uključivanje podrazumeva i komunikaciju koja mora biti dvosmerna Ne moraju sve ponuđene ideje da se iskoriste. stiču se saveznici za naredni projekat. ali treba voditi računa na koji način. Jelena Bojović svoje uloge u njemu.

NSZ. članovi veća i skupštine) • predstavnici jedinica uprave (odeljenje za privredu. 2) Javne institucije i organizacije • predstavnici republičkih vlasti (predstavnici ministarstava. Za privredu to znači: niži troškovi poslovanja. posebno određeni sektori: finansijski sektor i predstavnici najrazvijenijeg privrednog sektora u opštini Preduzetnici se uključuju zato što najbolje znaju koji su nedostaci. Katastar) • predstavnici okruga • predstavnici lokalnih javnih preduzeća (direkcija za izgradnju. javno komunalno preduzeće) • predstavnici lokalnih. rukovođenju projektima. Važni učesnici u Srbiji 1) Privreda • Privredna komora Srbije i regionalne komore. vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja. • udruženja preduzetnika. ili oni koji mogu svojim odlukama uticati na nečiji život. VIP. urbanizam) • predstavnici republičkih javnih preduzeća (Elektrodistribucija. finansije. saradnji sa državnim institucijama i donatorima. uključuju se u promotivne aktivnosti. veća ulaganja javnog sektora u infrastrukturu i usluge. • poljoprivredne zadruge. U suštini. zapošljavanjem organizacije koje se bave lobiranjem organizacije koje predstavljaju određene interesne grupe (nacionalne manjine. poseduju znanja i iskustava koja mogu biti od koristi. rast potražnje za njihovim proizvodima i povećanje broja zaposlenih. učestvuju zajedno na sajmovima. razmatranju nacionalne strategije. oni mogu da ukažu na potrebe poslovnog sektora na lokalnom nivou. i druge) 3) Nevladine organizacije • • • nevladine organizacije koje se bave privredom. pre svega. Telekom. i drugi) Njihova uloga ogleda se. zapošljavaju lokalno stanovništvo i plaćaju poreze.preduzeća. organizaciji skupova i okruglih stolova u cilju razmene iskustva. SIEPA. podršci pojedincima i određenim interesnim grupama. skupštinskih odbora) • predstavnici lokalnih vlasti (gradonačelnik. Direkcija za puteve. regionalne razvojne agencije. . finansiraju određene projekte. a. važni učesnici su svi oni čija je podrška potrebna. preduzetnici. Veći profit preduzeća i veći broj zaposlenih znači veće nadoknade od poreza koji se slivaju u budžet. u donošenju novih predloga zakona i u lobiranju. poljoprivrednici. • predstavnici klasterskih udruženja. ili prednosti privrednog okruženja u kojem posluju. što vodi boljem kvalitetu života svih stanovnika lokalne zajednice. • individulani privredni subjekti . monitoring. konkurentnost na tržištu. pre svega.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 29 usluge po najpovoljnijim cenama. osobe sa posebnim potrebama. regionalnih i republičkih agencija (agencija za razvoj opštine. Srbija gas.

Mediji omogućavaju: veću informisanost svih građana.30 4) Mediji • elektronski mediji (javni medijski servisi. privrednici i udruženja.primer uključivanja važnih učesnika u proces planiranja razvoja jeste formiranje komisije za strateško planiranje. učestvuju u vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja. 5) Obrazovne i naučne institucije • • • osnovne i srednje škole. ili unapređenje tehnologije. dok će o samoj funkciji komisije biti reči u narednim poglavljima (Korak 4). Privredni savet je stalno telo koje učestvuje u praćenju sprovođenja strateških planova. a svi zainteresovani mogu da doprinesu boljoj i uspešnijoj realizaciji projekata i programa. nude znanje. republičke) Mediji su ujedno i važni učesnici i medijum za uključivanje još većeg broja aktera. Rezultati se moraju proveravati. u pojedinim opštinama. pre svega. naučnih institucija i agencija: • praćenje sprovođenja i ažuriranja planova i programa. U prilogu je dat primer Komisije koja je u Inđiji učestvovala u procesu strateškog planiranja. realizaciju projekta . organizacije i sve zainteresovane strane uključe u: • proces strateškog planiranja . privatne medijske kuće) • pisani mediji/novinske agencije (lokalne. a kao kontrolu najbolje je angažovati osobe koje nisu nosioci projekata. regionalne. instituti za istraživanje i razvoj. Učešćem političkih organizacija omogućava se održivost projekata i ideja. Jelena Bojović Kako ih uključiti? Postoji više načina da se značajne institucije. • Naučne institucije. važni su u kontroli procesa i obezbeđuju transparentnost. Članovi privrednog saveta su. pre svega. a neophodni su učesnici u projektima koji imaju za cilj unapređenje ljudskih resursa. rađeno je uz pomoć udruženja preduzetnika. 6) Političke organizacije • • predstavnici političkih partija na vlasti predstavnici opozicije Istraživanje među privrednicima. . Političke organizacije učestvuju u vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja. ili regionalne). bez obzira na političke promene.projekti ne moraju da budu autonomni. omogućavaju razmenu iskustva. a značajne su i za praćenje i kontrolu projekata. više i visokoškolske ustanove (lokalne. privredne komore. Pojedine inicijative kancelarija za lokalni ekonomski razvoj realizuju se uz pomoć privredne komore i uz podršku medijskih kuća (oglašavanje zemljišta i poslovnog prostora). finansijski i ljudski resursi mogu da dolaze sa svih strana.

Sva ta tela su savetodavnog karaktera i njihova osnovna uloga ogleda se u pružanju mogućnosti privrednicima da utiču na politiku lokalne samouprave u vezi sa ekonomskim razvojem. Različiti su nazivi ovih saveta i načina na koji se osnivaju. MNG Plastik Gogić. M&B Trans Novi Slankamen.o. Marko IN.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 31 ČLANOVI KOMISIJE ZA SRATEŠKO PLANIRANJE U INĐIJI • • • • • • • • • • • • • • • • • • predsednik Opštine Inđija zamenik predsednika Opštine Inđija predsednik Skupštine opštine Inđija načelnik opštinske uprave načelnik Odeljenja za urbanizam članovi Opštinskog veća predstavnici Odeljenja za privredu Odeljenje za finansije direktori javnih preduzeća predstavnik Turističke organizacije Opštine Inđija načelnik Sremskog okruga šef ispostave Nacionalne službe za zapošljavanje predstavnici obrazovnog sektora (direktori škola. direktor filijale Vojvođanske banke) Primer uključivanja . Direkcija za puteve. Plamen. da bi učestvovali u procesu strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja. a njihov rad se nastavlja i nakon usvajanja strateškog plana. savetu za razvoj. Gumil junior. Opštine sve češće osnivaju privredni savet. . Brojni su primeri saveta u Sjedinjenim Američkim Državama i već postoji tradicija njihovog učešća u razvoju politike na lokalnom nivou. Telekom. Metal rad. ZZ Slankamenka. ZZ Maradik ) predstavnici privrede (predstavnici sindikata. savetu investitora. razvoj infrastrukture. međutim.o. Gas-Teh. Tehnoexport d. ili privrednom savetu. direktor filijale MEBA – CA Group AD. OZZ Srem. bez obzira da li se radi o savetu za ekonomski razvoj.o. Rick Eis. ZZ Beška. Privredni saveti imaju na raspolaganju i finansijska sredstva i direktno utiču na sprovođenje ekonomskih projekata koji doprinose poboljšanju poslovne klime. Esca Food Solution. Srbija gas. Katastar) NVO i donatori (CRDA) mediji predstavnici poljoprivrede ( ZZ Gradina. dekani) republička javna preduzeća (Elektrodistribucija. Banca Intesa. U najvećem broju slučajeva privredni saveti se osnivaju na inicijativu donatorskih programa. Letač. predstavnik Italijanske industrijske zone. Monus Beograd. savetu preduzetnika. U izvesnom smislu oni su zaduženi da nadgledaju primenu strateškog plana. AD Žitosrem. njihove funkcije su slične. unapređenje rada uprave i slično).Privredni savet Komunikacija sa privredom može biti i neformalna. Veritas d. a sa druge strane imaju savetodavni karakter u opštinskim organima u vezi pitanja koje uvodi lokalna samouprava (visina nameta na privredu. ali jedan od dobrih mehanizama stalne komunikacije i održavanja kontinuiteta u radu na privrednom okruženju jeste osnivanje privrednog saveta. Poljoprivrednici.o. program podrške privredi.

ukoliko je predviđeno osnivanje privrednog saveta. pre svega zbog velikog nepoverenja preduzetnika u ishod ovakvog angažovanja. ili više preduzetnika (u zavisnosti od „značaja” stranke). koji. da odgovori na sledeća pitanja: 1. zbog nedostatka tradicije u osnivanju i radu privrednih saveta u Srbiji. vrlo je važno da rukovodstvo opštine pažljivo pristupi ovoj inicijativi. . lokalna samouprava treba. Zašto bi privredni saveti hteli da učestvuju u njihovom radu? Kakve koristi imaju od toga? 3. pre svega. uništava se originalan koncept i ideja privrednog saveta. Na ovaj način. da ih predstavlja u privrednom savetu. Na koji način se privredni saveti mogu uključiti u rad lokalne samouprave? Šta će biti njihova uloga? Tek kad lokalna samouprava odgovori na ova tri pitanja može da počne sa regrutacijom ukoliko proceni da će privredni savet imati pravu funkciju. Jelena Bojović Dakle. treba da bude živ mehanizam učešća privrede u definisanju lokalne politike u oblasti ekonomskog razvoja. Nije retkost da su privredni saveti u Srbiji još jedna politička formacija u kojoj svaka politička stranka iz vladajuće koalicije u opštini delegira po jednog. Zašto želi da ih uključi u svoj rad? 2. najpre.32 Međutim.

Zaposleni u odeljenjima za privredu ostali su da ažuriraju podatke o pripremama i realizaciji prolećne i jesenje setve i uspešne žetve. učestvovati u stvaranju strategije lokalnog ekonomskog razvoja. kao i da vode upravni postupak radi utvrđivanja visine naknade za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta. Američka agencija za međunarodni razvoj. zaostavština su starog sitema organizacije uprave. Odeljenja za privredu.33 TreĆI kOrak Unapređenje institucionalnog kapaciteta Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su deo opštinske uprave Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj pružaju podršku postojećoj privredi i privlače nove investitore Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su razvojna odeljenja i ne rešavaju pojedinačne slučajeve Rad kancelarije za lokalni ekonomski razvoj je dugoročan Do 2005. korišćenje i uređenje poljoprivrednog zemljišta. predstavlja instrument za stvaranje okruženja koje pogoduje privređivanju. a na osnovu iskustava gradova u Sjedinjenim Američkim Državama i državama zapadne Evrope. vrlo važna. Tek početkom 2006. a osniva se kao uprava za ekonomski razvoj (u gradovima). U Srbiji. opštine/gradovi u Srbiji nisu se institucionalno bavili razvojem privrede i ambijentom za privređivanje. najvažnija funkcija odeljenja za privredu istrgnuta je iz ruku lokalne samouprave. Iskustvo razvijenih evropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država pokazuju da je za lokalni ekonomski razvoj. osim stimulativnih zakona. kroz Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. to nije bio slučaj. ali ni jedna organizaciona celina u okviru lokalne uprave nije se bavila ekonomskim razvojem. Službenici ovih odeljenja bavili su se.kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. postoji odeljenje koje se isključivo bavi pitanjem lokalnog ekonomskog razvoja. godine. a nisu dovoljno upoznate sa konceptom lokalnog ekonomskog razvoja. preteča današnjih kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. pre svega. u većini opština. ekonomskom statistikom i registrom privrednih društava i preduzetnika. privredna odeljenja . ostvarivati komunikaciju sa privredom i koordinisati saradnju između institucija i organizacija na lokalnom i nacionalnom nivou. sprovoditi programe razvoja. Objedinjavanjem funkcije registracije privrednih subjekata. otvaranju novih radnih mesta i privlačenju investicija. Agencija za privredne registre Republike Srbije preuzela je ovu ulogu. Na ovaj način. Pored toga. U pomenutim državama. Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj predstavlja resurs za opštine koje žele da pokrenu privredu u svojim sredinama. ili kao posebno odeljenje za ekonomski razvoj (u opštinama). Kancelarija je deo lokalne administracije. do nedavno. Bilo je primera da se ad hoc organizuju timovi koji će raditi na privlačenju investicija. da sprovode Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji se odnosi na zaštitu. Jedan od preduslova lokalnog ekonomskog razvoja jeste postojanje timova koji će koordinisati programima i projektima ekonomskog razvoja. i dobro organizovana lokalna samouprava. nudi opštinama partnerima model institucionalnog organizovanja . Šta je Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj? Opštinska kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER).

. 2009. 19 Arilje.18 Još češći efekat ovih promena tj. Njihov posao. optimalan broj zaposlenih u kancelariji kreće se između troje i desetoro. Jelena Bojović Za razliku od odeljenja za privredu. zapravo gubljenja funkcija.. Predlažu i daju mišljenja o potrebnim merama za efikasan i uspešan razvoj aktivnosti iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja”. sprovode Zakon o vodama u vezi načina korišćenja i upravljanja izvorima. kao i obavljaju drugih poslova po nalogu načelnika odeljenja. često se javlja pripajanje odeljenja za privredu drugim odeljenjima i stvaranje hibridnih odeljenja za budžet. 18 Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi opštine Gornji Milanovac. investitorima. agencijama. institucijama. nekog drugog srodnog odeljenja. Zaposleni u kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj „. utvrđuju vodoprivredne uslove.20 Postoje primeri u Srbiji gde su ovakve kancelarije osnivane u okviru odeljenja za privredu. kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su razvojna odeljenja. i to im je primarna karakteristika. sastoji se u pripremi opštih uslova iskorišćavanja i održavanja seoskih vodovoda i donošenju rešenja o priključenju na izgrađene seoske vodovode. nadležnim državnim. preduzetnicima i javnim preduzećima iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja. a organizaciona celina koja ih sprovodi je odsek za privredu. Gornji Milanovac.. pokrajinskim i opštinskim organima. takođe. finansije.organizuju i ostvaruju saradnju sa domaćim i međunarodnim organizacijama. trezor i privredu19 ili Odeljenja za društvene delatnosti i privredu. Ovakvom organizacionom strukturom dolazi do gašenja razvojnih funkcija odeljenja za privredu. Organizuju poslove na praćenju realizacije strategije ekonomskog razvoja opštine i učestvuje u koncipiranju i razvoju projekata iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja. U ovim slučajevima aktivnosti koje se odnose na privredu su slične gore pomenutim a organizaciona celina koja ih sprovodi je Odsek za privredu u okviru ovih odeljenja. i u zavisnosti od broja stanovnika opštine/grada i broja privrednih subjekata.“poslovnih informacija” od značaja za lokalni ekonomski razvoj. itd 20 Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi Subotice. proceni štete nastale od elementarnih nepogoda i poslova vezanih za protivgradnu zaštitu. izdaju saglasnost i vodoprivredne dozvole za objekte lokalnog značaja. 2009. Organizuju i učestvuju u stvaranju baze podataka. Organizuju i učestvuju u pripremi marketinško-promotivnih materijala. pokazalo se da su kancelarije kao samostalna odeljenja u okviru uprave najfunkcionalnija. gubljenja funkcija. Aktivnosti koje se odnose na privredu u ovim odeljenjima slične su navedenim slučajevima. Kao posledica ovih promena. Međutim. ili odeljenja za društvene delatnosti i privredu. javnim bunarima i česmama. informativnih kampanja i promocija i predstavljanja poslovnih koncepata i potencijala opštine za strana ulaganja. ili kao deo kabineta gradonačelnika. Organizuju i učestvuju u kontaktima pružanja podrške i informacija zainteresovanim investitorima i preduzetnicima iz domena ulaganja i otvaranja preduzeća. trezor i privredu19. finansije. Ovakvom organizacionom strukturom nemoguće je ne izbeći zatiranje razvojnih funkcija odeljenja za privredu. jeste pripajanje odeljenja za privredu drugim odeljenjima i stvaranje hibridnih Odeljenja za buđet.34 danas vode poslove vezane za erozivna područja i njihovu zaštitu.

u tom slučaju kancelarija za lokalni ekonomski razvoj nije ni potrebna. elektronski bilten) distribucija promotivnih materijala ciljanim grupama: ambasadama. • • 21 Analiza KLER-a. osobe koje su za njih „zadužene”. trgovinskim odeljenjima stranih ambasada u zemlji. i pomoć koju pružaju. tako i na republičkom nivou. privrednim komorama i poslovnim udruženjima u inostranstvu. posetiocima i izlagačima na sajmovima i konferencijama. baneri i posteri. internet prezentacija.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji Opština/grad Broj zaposlenih u KLER-u 7 5 2 8 7 8 16 5 3 2 7 23 1 2 5 7 21 35 Opština/grad Broj zaposlenih u KLER-u 6 8 2 5 5 3 3 2 2 1 4 2 2 3 2 3 Novi Sad Niš Novi Beograd Kragujevac Leskovac Subotica Zrenjanin Kruševac Pančevo Šabac Kraljevo Čačak Smederevo Sombor Valjevo Vranje Loznica Novi Pazar Sremska Mitrovica Užice Zaječar Pirot Paraćin Vršac Inđija Prokuplje Bujanovac Prijepolje Preševo Pećinci Arilje Medveđa Ako zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj na pitanje preduzetnika da li ima informaciju o raspoloživoj radnoj snazi u opštini odgovora: „Pogledajte na vebsajtu Nacionalne službe zapošljavanja”. opštine i gradovi MEGA programa. prospekti. zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj moraju da obavljaju mnogo drugih funkcija da bi njihova efikasnost. CD materijali. pruža im sve potrebne informacije i olakšava kontakt sa svim institucijama kako na lokalnom. opštinama i regionima u zemlji i inostranstvu . The Urban Institute izrada i redovno ažuriranje promotivnih materijala (brošure. Svaki zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj ima grupu preduzetnika o kojima „vodi računa”. Osnovne funkcije kancelarije/odeljenja za lokalni ekonomski razvoj ★ Marketing Broj zaposlenih u KLER u opštinama u Srbiji Funkcije opštinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj osnivaju se sa idejom da privrednici imaju svoje savetnike u okviru opštinskih uprava. ili bi ponudio odgovor? Da bi kancelarije bile pravi servis privredi. novembar 2009. Način rada zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj i njihov odnos prema klijentima (u ovom slučaju privrednicima) mora da bude istovetan kao u privatnom sektoru. investitorima i privrednicima. bila što veća. Samo se treba zapitati da li bi službenik banke na isto pitanje klijenta odgovorio: „Imate na našoj internet stranici”.

svakodnevni kontakti sa lokalnim privrednicima i preduzetnicima. • • • • ★ Podrška u finansiranju • održavanje kontakta sa bankama koje posluju u opštini sa ciljem da se obezbede finansijski podaci sa tržišta i pruže pravovremene i adekvatne informacije i savet predstavnicima lokalnih firmi. organizovanje anketa za poslovni sektor u cilju poboljšanja uslova poslovanja. pružanje zakonske i tehničke podrške. zaključci i predlozi). • • ★ Pružanje potrebne podrške tokom procesa strateškog planiranja • • • sprovođenje procesa strateškog planiranja. ★ Kontakti sa poslovnom zajednicom i njeno direktno podržavanje • procena poslovnog okruženja . davanje saveta i informacija. praćenje aktivnosti i izveštavanje o rezultatima sastanaka komisije za strateški razvoj (pisani izveštaji. svečana otvaranja. . svakodnevni kontakti sa komisijom za strateški razvoj. učešće na sajmovima i izložbama organizovanje promotivnih kampanja – oglašavanje i PR aktivnosti filantropske aktivnosti . promovisanje preduzetništva i privatno-javnih partnerstava. • • ★ Kontakti sa investitorima • • • stalni kontakt sa domaćim i stranim investitorima. ili aplikacije za donaciju. ili instrumenata za podršku privrednicima. pružanje pomoći lokalnim preduzetnicima za registraciju. nadgledanje tekućih projekata. obezbeđenje finansijske podrške. proizašlih iz plana za strateški razvoj i izveštavanje o procesu. upućivanje na donatorske programe i različite izvore finansiranja. pomoć u promociji i povezivanju sa potencijalnim kupcima i dobavljačima.organizovanje i priprema kampanja o značaju novih ulaganja i promociji društveno odgovornog poslovanja prema lokalnoj zajednici i životnoj sredini • Jelena Bojović organizovanje obuke za mala i srednja preduzeća u sastavljaju predloga projekata i pripreme dokumentacije za podizanje kredita. razvijanje programa za obuku pojedinaca koji započinju vlastiti posao i za poslovna udruženja. organizovanje poseta i prodajnih prezentacija u vezi sa mogućnostima za ulaganje. posete potencijalnim investitorima radi pregovora. ili olakšica za određene kategorije preduzetnika. ili preregistraciju u saradnji sa Agencijom za privredne registre. konferencije. procena mogućnosti za jačanje kapaciteta.36 • • • • organizovanje promotivnih manifestacija – sajmovi.

• komunikacija sa donatorskim organizacijama.opštinski ogranak. • pripremanje i sprovođenje obrazovnih programa za instruktore i konsultante za razvoj lokalne ekonomije i preduzetništva u opštini. obnavljanje uništenih objekata • • • • ★ Redovno održavanje i unapređenje veze sa drugim lokalnim samoupravama i institucijama centralnih vlasti koje su zadužene za lokalni ekonomski razvoj • • saradnja sa republičkim telima i institucijama zaduženim za lokalni ekonomski razvoj saradnja sa privrednom komorom. pripremanje preporuka o lokalnom mikro-finansiranju i garancijskim šemama. • definisanje podsticaja za osnivanje novih preduzeća i privlačenje direktnih stranih ulaganja pružanje saveta u oblasti regulative (pravilnici. • pružanje informacija nezaposlenima u vezi mogućnosti za pokretanje privatnog biznisa. upravljanje sprovođenjem razvojnih projekata.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 37 • identifikovanje trenutnih finansijskih kapaciteta i preporučivanje najpovoljnijih finansijskih paketa korisnicima usluga kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. ★ Savetodavna funkcija – gradonačelniku/ predsedniku opštine i skupštini • • • ★ Usavršavanje radne snage • saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje . priprema predloga razvojnih projekata. uspostavljanje industrijskih i tehnoloških zona i poslovnih inkubatora. stvaranje jednakih mogućnosti za žene i ugrožene grupe usklađivanje administrativnih i inspekcijskih procedura kao podrška ekonomskog razvoja pružanje mišljenja za usvajanje i sprovođenje lokalnih investicionih programa inicijative za pripremanje i modifikovanje urbanističkih planova. lokalnim/ regionalnim institucijama zaduženim za ekonomski razvoj. ★ Priprema i praćenje sprovođenja projekata ekonomskog razvoja • analiza uslova na tržištu i istraživanje mogućnosti za pokretanje razvojnih projekata. novim potrebama investitora za radnom snagom i programima za samozapošljavanje. • pripremanje baze podataka o raspoloživoj radnoj snazi. • pripremanje plana za obrazovanje i prekvalifikaciju u skladu sa potrebama investitora. odluke i uputstva) pružanje informacija o merama za poboljšanje prihoda lokalne samouprave od privrede povećanje stope zaposlenosti i smanjenje siromaštva. • osnivanje centra za obuku. privredna društva i civilni sektor predlaganje socijalnih programa i programa za zapošljavanje mladih u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje • . • • • istraživanje mogućnosti za prikupljanje sredstava potrebnih za razvojne programe.

. ustanove i druge organizacije koje vrše javnu službu. i sledi pregled prednosti i nedostataka različitih modela kancelarija za lokalni ekonomski razvoj: • ★ Kreiranje i održavanje relevantnih baza podataka • • • • • • • • • 22 Član 7. organizacioni oblici se razlikuju u opštinama u Republici Srbiji. sve osnovane kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u opisu svojih nadležnosti imaju minimum 90% navedenih funkcija. razmena primera dobre prakse i usaglašavanje razvojne politike svih opština Jelena Bojović Organizacioni oblici kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Organizacija.ne postoji akt na republičkom nivou koji bi uredio načela organizacije lokalne samouprave (gradovi/ opštine sami donose odluke o organizaciji i sistematizaciji). ili privrednom društvu i ta mogućnost je iskorišćena u nekim lokalnim samoupravama u Srbiji.” baza podataka dostupnih kadrova baza podataka lokalnih preduzeća i preduzetnika baza podataka novih domaćih i stranih investitora baza podataka kapaciteta za privatizaciju baza podataka dostupne opštinske imovine baza podataka zemljišta za potencijalne grinfild investicije baza podataka o potencijalnim braunfild lokacijama baza lokalnih dobavljača priprema i ažuriranje profila zajednice U Srbiji. u kojima je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj osnovana kao posebno pravno lice. a samim tim i mesto kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. ekonomski razvoj i smanjenje nezaposlenosti u opštinama u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku. Zakona o lokalnoj samoupravi kaže da “jedinica lokalne samouprave za ostvarivanje svojih prava i dužnosti i za zadovoljavanje potreba lokalnog stanovništva može osnovati preduzeća. Ono o čemu treba voditi računa pri definisanju pozicije kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u okviru gradske/opštinske uprave jeste činjenica da poslovi koje kancelarije obavljaju nisu “klasični” upravni poslovi (rešavanje u upravnim stvarima i donošenje upravnih akata). ustanovi. već razvojni i stručni poslovi. U skladu sa Zakonom22 poslovi lokalnog ekonomskog razvoja mogu da se obavljaju u javnom preduzeću. Republičkim geodetskim zavodom i drugim telima i organizacijama saradnja sa drugim gradovima i opštinama.38 • kreiranje i održavanje jedinstvenog informacionog sistema za statističke i druge podatke važne za biznis. Dakle. stav 1. agenciji. u skladu sa zakonom i statutom. u okviru gradske/ opštinske uprave nije regulisana zakonom .

pre svega zbog neophodne verifikacije od strane skupštine opštine. ili kao deo kabineta gradonačelnika. a pomenute izmene je neophodno verifikovati u lokalnoj skupštini.odsek u okviru odeljenja za ekonomska i finansijska pitanja. ovaj organizacioni oblik retko se koristi pri osnivanju kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. godine. Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj . dobile su status odeljenja (Loznica. Kragujevac. veliki broj kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u novim odlukama o organizaciji uprave.formira se odlukom načelnika opštinske uprave uz saglasnost predsednika opštine/gradonačelnika i zahteva izmenu pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 39 ★ Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj kao deo uprave Početak rada kancelarija za lokalni ekonomski razvoj datira od 2005. Rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj/načelnik odeljenja. Nakon lokalnih izbora 2008. Dakle. godine u okviru uprave/lokalne administracije kao posebno odeljenje . Prednosti . širi je obim nadležnosti (preuzimanje nekih nadležnosti drugih odeljenja) i veća ovlašćenja u poslovima lokalnog ekonomskog razvoja. kao deo drugog srodnog odeljenja.Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj ima izražen uticaj u poslovnoj zajednici . Iako je najpogodniji. pa je opštinsko rukovodstvo pribegavalo jednostavnijim rešenjima. prisustvuje Organizacija gradske uprave i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u Loznici . bilo je neophodno uspostaviti konsenzus sa svim koalicionim partnerima. Zrenjanin).lakša je komunikacija sa drugim odeljenjima jer nema subordinacije.

Nedostaci. stručnih i regulativnih poslova iz svoje nadležnosti. S obzirom da je deo uprave. što znači da su veće mogućnosti da se angažuju kvalifikovani i veće su mogućnosti za povećanje prihoda. Odsek za lokalni ekonomski razvoj u okviru odeljenja za privredu: Formira se odlukom načelnika opštinske uprave uz saglasnost predsednika opštine/gradonačelnika i rukovodioca odeljenja/službe i zahteva izmenu pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. lokalna poslovna zajednica i šira javnost je ne prepoznaju. kancelarije za lokalni ekonomski razvoj čiji je osnivač opština. plate zaposlenih nisu mnogo veće. Novi Sad) Prednosti . uvid u aktivnosti uprave u celini. Nedostaci . pod imenom agencije. veća kontrola od strane rukovodstva.. slabo poznavanje funkcionisanja uprave. Subotica.o. u 90% slučajeva i dalje se oslanjaju na lokalnu samoupravu. Prve kancelarije pojavile su se u Inđjiji i Pećincima: u Pećincima je osnovano Privredno društvo d. ova mogućnost je nedovoljno realizovana.40 svim sastancima uprave i dobro je informisan o svim aktivnostima drugih odeljenja. telekomunikacija (. Osnovna prednost organizovanja kancelarije za lokalni ekonomski razvoj kao pravnog lica je veća autonomija. 20 Prve agencije formirane su početkom 2009.Bez obzira na poziciju u upravi. zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj podležu Zakonu o državnim službenicima i Zakonu o budžetu i nemaju mogućnost sticanja većih zarada.Ovakva organizaciona celina nameće veći broj zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj nego što je neophodno. posebno u većim gradovima u kojima je velika administracija (Niš. Prednosti.Hijerarhijska struktura otežava rad i sprečava efikasnu koordinaciju sa drugim delovima uprave i poslovnom zajednicom. utapanje odseka u standarde ponašanja opštinske administracije i marginalizacija odseka. podređenost i subordinacija u odnosu na druge organizacione jedinice u okviru lokalne administracije. Nedostaci .godine 21 Zakon dozvoljava LS da osniva agencije za obavljanje “razvojnih. koje se zove Agencija za lokalni ekonomski razvoj. čest je slučaj da kancelarije imaju veću autonomiju nego drugi odseci.Mogućnost uticaja na donošenja odluka. U praksi. saobraćaja.o.” 22 “Delatnosti od opšteg interesa jesu delatnosti koje su kao takve određene u oblastima proizvodnje električne energije. a što se tiče finansiranja. . u nekim slučajevima nisu deo uprave: ★ Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj kao posebno pravno lice U Srbiji su nedavno počele da se osnivaju kao posebna pravna lica. Jelena Bojović Organizaciona jedinica u okviru kabineta Gradonačelnici/predsednici opština koji su želeli da imaju snažniji uticaj i veću direktnu komunikaciju sa kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj najčešće su birali ovakav oblik organizacije. Vranje).) kao i komunalne delatnosti”. Iako su brojne mane ovakvog institucionalnog okvira.Velika zavisnost od političkih uticaja.. Pomenute izmene nije neophodno verifikovati u skupštini opštine. to je najčešći organizacioni oblik kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (Kruševac. direktan kontakt sa gradonačelnikom.

godine. primećuju se još neki nedostataci: s obzirom da organizaciono nije deo opštinske uprave. velika razlika u organizacionoj strukturi. prepoznatljivost.. nivou dostignutog razvoja i potrebama lokalnih zajednica. iako se poslovi i dalje.Novi Beograd. sticanje prihoda na tržištu. Prednosti: visoka autonomija.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 41 Iz dosadašnjeg nevelikog iskustva23 u radu sa kancelarijama kao posebnim pravnim licima. nedovoljna kontrola lokalne samouprave nad osnovnim funkcijama iz nadležnosti kancelarije. ne dozvoljava da se favorizuje samo jedan od pomenutih oblika organizacije. uglavnom finansiraju iz cene usluge.24 Agencije se otvaraju za poslove koji ne zahtevaju stalan politički nadzor ukoliko mogu da ih uspešnije obavljaju nego organi uprave. nedovoljna saradnja sa organima uprave. Agencija za lokalni ekonomski razvoj u Leskovcu. Nedostaci: profitna orijentacija može da utiče na promenu prioriteta i pretvori kancelariju u firmu za konsalting.osniva se na osnovu Zakona o privrednim društvima26 Prednosti: veća autonomija i prihodi.godine 24 Zakon dozvoljava lokanoj samoupravi da osniva agencije za obavljanje “razvojnih. 23 Prve agencije su formirane početkom 2009. . Nedostaci: slab uticaj na poslove uprave i na izmene sektorske politike i prakse na lokalnom nivou. opasnost da poslovi lokalnog ekonomskog razvoja prestanu da se doživljavaju kao izvorna nadležnost. 26 Zakon omogućava da opština osnuje privredno društvo i poveri mu poslove iz svoje nadležnosti NAPOMENA: Iako je odeljenje za privredu optimalan oblik organizacije kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. osnovana je prema Zakonu o javnim agencijama iz 2005. nedovoljna saradnja sa organima uprave. Inđija . osniva se se na osnovu Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa25 Prednosti: veća autonomija i bolja vidljivost.. (Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj neminovno se fokusira na finansijski isplatljivije usluge. telekomunikacija (. Pećinci. Nedostaci: politizacija.) Javno preduzeće direkcija za lokalni ekonomski razvoj (nema primera u praksi). saobraćaja. Odabrani model treba da poštuje specifičnost sredine u kojoj se razvija. na primer. loša komunikacija sa ostalim organima.” 25 “Delatnosti od opšteg interesa jesu delatnosti koje su kao takve određene u oblastima proizvodnje električne energije.) kao i komunalne delatnosti”. samostalno širenje aktivnosti i uspostavljanje prioriteta poslova. a preimenovanje uloge u centar za sticanje profita menja njene prioritete. bolja vidljivost. stručnih i regulativnih poslova iz svoje nadležnosti. primer . pažljivo sagledavajući prednosti i nedostatke svakog modela ponaosob. nedovoljna kontrola nadležnosti i finansijskog poslovanja. uticaj kancelarije za lokalni ekonomski razvoj na procese odlučivanja postaje marginalan. Privredno društvo za lokalni ekonomski razvoj.

ostvaruje saradnju sa organizacionim jedinicama opštinske uprave. Niš Opštine/ gradovi / Leskovac Novi Beograd. 27 Sistematizacija radnih mesta. predlagaže podsticajne mere za unapređenje lokalnog ekonomskog razvoja. Vršac. Zrenjanin. Kruševac.42 Osnovni organizacioni modeli Opštine/ gradovi Odeljenje za LER Ukupno Jelena Bojović Loznica. 13 Prokuplje. u optimalnim uslovima treba da ima kancelariju za lokalni ekonomski razvoj sa petoro zaposlenih. 12 Čačak. Bujanovac. Kraljevo. Sremska Mitrovica. Sombor. učestvuje u izradi izveštaja i analiza sa ciljem podsticaja privrednog razvoja. broja privrednih subjekata. Pančevo. 2008. Valjevo. sprovodi utvrđenu politiku lokalnog ekonomskog razvoja i predlaže mere za njeno unapređenje Raspoređuje zaduženja i nadzire njihovo izvršenje Neposredno izvršava najsloženije stručne poslove u unapređenju lokalnog ekonomskog razvoja. Smederevo. postojanja privredne komore ili udruženja. itd. Kragujevac. Zaječar. nadležnim ustanovama i institucijama na opštinskom. regionalnom i republičkom nivou da bi se usaglašenim merama ostvario brži privredni razvoj opštine Odsek za LER • • Kabinet gradonačelnika Drugi organozacioni modeli Javno preduzeće Agencija za LER Privredno društvo Opštinski fond • • • • • Sistematizacija radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj Broj zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj kreće se od jednog zaposlenog. Prosečna opština u Srbiji koja ima pedeset hiljada stanovnika i broj registrovanih privrednih subjekata oko dve hiljade. Medveđa Novi Sad. daje mišljenje na akte kojima se utiče na politiku privlačenja investicija i unapređenja privrednog razvoja Koordinira procesom strateškog planiranja ekonomskog razvoja Učestvuje u donošenju prostornih i urbanističkih planova Priprema godišnje radne planove (akcioni plan) za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj Prati zakone i podzakonska akta u oblasti ekonomskog razvoja Prati privredni razvoj. Pirot. Subotica. Arilje. Šabac. Pećinci Preševo 2 Ukupno 0 1 3 1 Primer sistematizacije radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj ★ Rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Organizuje i rukovodi radom kancelarije. Vranje. Prijepolje. Inđija. Novi Pazar Užice. Paraćin. (u Smederevu) do dvadeset i tri (u Čačku)27 i zavisi od veličine lokalne zajednice (broja stanovnika i površine). . priprema predloge i odluke za skupštinu.

organizuje različite treninge i obuke. fondovima. uvoza / izvoza. raspoloživim kreditnim linijama. uspostavlja trening centre. udruženjima. pomaže u pripremi aplikacija Pomaže privrednicima u pribavljanju dozvola i realizaciji drugih zahteva koje privrednici imaju prema lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima: pruža pomoć u uspostavljanju kontakta. olakšava komunikaciju sa ostalim organima uprave Ažurira profil zajednice. uspostavlja saradnju sa fakultetima) Pruža informacije privrednicima i preduzetnicima o potencijalnim izvorima finansiranja.) Učestvuje u pregovorima sa investitorima i privrednicima Istupa ispred kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i zastupa njene interese Definiše identitet kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i izgrađuje odgovarajuću sliku u javnosti • priprema predloge podsticajnih mera u domenu zapošljavanja i samozapošljavanja • Učestvuje u izradi planova i projekata ekonomskog razvoja. priprema i realizuje projekte razvoja ljudskih resursa u skladu sa potrebama privrede (na primer. uvodi nove smerove u srednje škole. posebno u domenu zadržavanja i podsticanja postojeće privrede Sprovodi analize lokalnih ljudskih resursa. ministarstvima. i ostalih ekonomskih pokazatelja Učestvuje u izradi opštih i pojedinačnih akata od značaja za lokalne preduzetnike. komorama i dr. vebsajt i bazu podataka koji se odnose na lokalnu privredu i sektor malih i srednjih preduzeća Prati zakone i podzakonska akta u oblasti ekonomskog razvoja Pruža administrativno-tehničku pomoć komisiji za lokalni ekonomski razvoj Priprema sajmove i biznis forume Učestvuje u pripremi lokacija za investitiore • • • • ★ Koordinator za ekonomski razvoj – podsticanje lokalne privrede (2 izvršioca) • Uspostavlja kontakt i saradnju preduzetnicima. obezbeđuje sredstva iz različitih izvora (donatori. konkursima za tehničku podršku i sl. razvojnom agencijom bjektima od značaja za privredu nivou sa lokalnim privrednom i drugim suna lokalnom • • Uspostavlja kontakt i saradnju sa regionalnim i nacionalnim institucijama od značaja za razvoj privrede – agencijama. sponzori i dr. Priprema bazu podataka o lokalnim privrednicima (baza dobavljača) Istražuje (anketira) i analizira mišljenja lokalnih preduzetnika Analizira strukturu i kretanja privrede.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 43 • Podstiče i priprema projekte u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja. u administrativnim poslovima vezanim za lokalnu samoupravu. ministarstva. komorom. priprema predloge podsticajnih mera za razvoj privrede. • • • • • • • • • .

forume. priprema predloge podsticajnih mera za investitore Ažurira profil zajednice. ili škole na kojima se izučava ova oblast. posebno u domenu promocije investicija • Jelena Bojović Učestvuje u izradi opštih i pojedinačnih akata od značaja za potencijalne investitore. konferencije i druge događaje u lokalnoj samoupravi • Uspostavlja i održava vezu sa nadležnim ministarstvima i državnim institucijama i agencijama • Priprema i održava bazu podataka o slobodnim grinfild i braunfild lokacijama • Priprema benčmarking analizu opštine • Identifikuje ciljnu industriju i potencijalne investitore • Uspostavlja i održava kontakt sa postojećim i potencijalnim investitorima. banere. poljoprivredu i pravne poslove). sačinio specijalizovan set obuka koje su podeljene u devet modula. projektima. na primer. institucijama) Uspostavlja i održava jedinstveni informacioni sistem statističkih podataka i informacija od značaja za poboljšanje pristupa poslovnim informacijama. vebsajt i različite baze podataka koje se tiču investicija (priprema baze podataka o zaposlenima. turizam. učestvuje u pregovorima sa investitorma • Učestvuje u izradi planova i projekata ekonomskog razvoja. . investicijama. Urban institut je kroz Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. flajere. direktora kancelarije i petoro koordinatora (koordinatori za privredu. razvoj privrede i smanjenje nezaposlenosti Pruža administrativno-tehničku pomoć u izradi strategije lokalnog ekonomskog razvoja. bilo bi dobro da se zaposlenima u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj omogući odgovarajuća obuka da bi se pripremili da što bolje obavljaju svoj posao. izradu projektne dokumentacije. brošure. ima šestoro zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj. pruža sve neophodne informacije • Organizuje posete investitora. ili zajedničke sajamske nastupe kancelarije za lokalni ekonomski razvoj sa predstavnicima privrede i institucija u zemlji i inostranstvu • Priprema i organizuje privredne i investicione sajmove. fondovima. • • • Grad Loznica. sajamske štandove • Priprema promotivne kampanje za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj i lokalnu samoupravu • Priprema i koordinira samostalne.44 ★ Koordinator za ekonomski razvoj – marketing i promocija investicija • Definiše vizuelni identitet kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Priprema i koordinira izradu promotivnih materijala za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj: vebsajt. Obuke za zaposlene S obziom da je profil stručnjaka za lokalni ekonomski razvoj još uvek novina u našoj zemlji i da ne postoje fakulteti.

• Definisanje ciljeva. itd).državne agencije. posete • Biznis inkubatori • Industrijski parkovi • Zone unapređenog poslovanja. kao i mnoge druge organizacije (donatorski programi.uticaj • Promocija određenih profila u obrazovanju • Unapređenje veština i znanja • Radna etika 9. Organizacija kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i kvalifikacije zaposlenih 4.opšti pregled i značaj marketinga u lokalnom ekonomskom razvoju • U „koži“ investitora • Izbor ciljne industrije i potencijalnih investitora • Tehnike i metode u marketingu • Kako pripremiti prezentaciju • Šta sadrže brošure • Koje informacije treba da budu na vebsajtu • Učešće na sajmovima • Značaj podataka i način prikupljanja • Izvori podataka • Manipulacija podacima • Baze podataka • Analiza podataka • Javno mnenje i komunikacija sa interesnim grupama • Interna i spoljna komunikacija • Izveštavanje Obuka/modul 6. Razvoj ljudskih • Profil zaposlenih i nezaposlenih • Prognoza razvoja ljudskih kapaciteta resursa • Prioriteti u definisanju plana upravljanja ljudskim resursima • Obrazovni centri • Fondovi za razvoj ljudskih resursa • Istraživanja o dostupnosti radne snage • Veštine • Ciljana obuka • Formalno obrazovanje . Studije izvod• Analiza troškova i benefita ljivosti i analiza troškova i benefita • Studija izvodljivosti . rezultata • Ciljne grupe . uloga i funkcije kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Profil zajednice i analiza proizvoda • Od teorije do prakse – razvoj lokalne zajednice • Uloga interesnih grupa • Tehnike pregovaranja i komunikacije • Uspešna organizacija i program ekonomskog razvoja – primeri uspešne prakse • Privlačenje investicija – kako do investitora: komunikacija i programi podrške • Izbor investicione lokacije. istraživanja. analiza • Formulisanje problema u pripremnoj fazi projekta. značaj infrastrukture Teme koje obuka pokriva • Pomoć postojećoj privredi • Tehnike zadržavanja i širenja privredne aktivnosti • Kontakt sa privredom – upitnici. Marketing: kako privući investitore 5. razvoj centra grada • Biznis centri i edukativni centri • Planiranje infrastrukture • Projektni ciklus 7.javna partnerstva • Uspostavljanje. . Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj 3. Uvod u lokalni ekonomski razvoj Teme koje obuka pokriva • Definicija i kontekst ekonomskog razvoja u Srbiji • Uočavanje ključnih interesnih grupa • Uloga lokalne samouprave • Osnovne veštine za bavljenje lokalnim ekonomskim razvojem • Tehnike i modeli ekonomskog razvoja • Metodologija strateškog planiranja i uloga kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Praćenje i ocena programa ekonomskog razvoja • Pravni okvir • Zakonski okvir • Finansiranje lokalne samouprave • Zakoni u domenu zaštite životne sredine • Građevinsko zemljište i ekonomski razvoj • Privatizacija i imovina u posedu vojske • Privatno . konsultantske kuće.kako sprečiti • Marketing .sadržaj i značaj.identifikacija • Definisanje potražnje • Informacije i priprema idejnog projekta 8. prezentacija za investitore. Upotreba podataka i opštinski PR Slične obuke danas sprovodi Stalna konferencija gradova i opština. pisma o nameri. Opština sa po• Certifikacija opština sa povoljnim poslovnim okruženjem voljnim poslovnim • Praktične posledice procesa certifikacije • Vodič kroz proces certifikacije okruženjem • Dobra praksa • Proces kroz praksu • Kriterijumi certifikacije • Dokumentacija 45 2 . Tehnike i metode privrednog razvoja.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji Obuka/modul 1 . definisanje ponude • Šta može poći neželjenim pravcem .

. obezbediti im obuku i studijske posete. Da bi kancelarija bila u potpunosti funkcionalna treba da se pridržava sledećih principa: • efikasnost kancelarija za lokalni ekonomski razvoj zavisi od nivoa autonomije u odnosu na druga odeljenja opštinske uprave – treba uspostaviti kancelariju kao posebno odeljenje. Ostali institucionalni elementi za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja U okviru lokalne samouprave postoje i drugi oblici organizovanja da bi se uspešno upravljalo lokalnim ekonomskim razvojem.28 Međutim. 4) inicira izmene i dopune propisa koji otežavaju poslovne inicijative”. • efikasnost kancelarije za lokalni ekonomski razvoj zavisi od kvaliteta zaposlenih i njihovog razumevanja procesa lokalnog ekonomskog razvoja – treba zaposliti profesionalce koji su spremni da rade i uče. 2) podstiče preduzetničke inicijative i stvaranje privatno-javnih aranžmana i partnerstava. Pre donošenja novog Zakona o lokalnoj samoupravi tada važeći Zakon iz 2002.efikasnom administracijom. potrebno je da se rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj redovno konsultuje s njim. 2002. da mu pruža relevantne informacije koje će pomoći u komunikaciji sa građanima i u predstavljanju • rezultata rada kancelarije. Ona može da daje dobre rezultate ako se koristi zajedno sa drugim instrumentima ekonomskog razvoja . ulaganjem u infrastrukturu i konkurentnom politikom koja pogoduje privrednom razvoju.njegova funkcija je bila podložna političkom uticaju. zakonski okvir je propustio da jasno definiše ulogu i položaj opštinskog menadžera . Član 56. 3) podstiče i koordinira investiciona ulaganja i privlačenje kapitala. za profesionalce treba osigurati poziciju. • proces lokanog ekonomskog razvoja u potpunosti zavisi od posvećenosti i podrške opštinskog rukovodstva – predsednik opštine i opštinsko rukovodstvo treba da razumeju značaj lokalnog ekonomskog razvoja za svoju opštinu. Da bi predsednik opštine stekao poverenje zaposlenih u kancelariji. a već sledećim Zakonom o lokalnoj samoupravi potpuno je ukinuta.46 Jelena Bojović Preporuke za uspostavljanje maksimalne funkcionalnosti kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Kancelarija nije recept za rast lokalne ekonomije. godine. 28 Zakon o lokalnoj samoupravi. pa je samo u malom broju opština u Srbiji ustanovljena ova institucija. efikasnost kancelarije za lokalni ekonomski razvoj zavisi od kontinuiteta u radu zaposlenih – ne treba ulagati u lica koja će biti zamenjena nakon političkih promena u opštini. uveo je funciju gradskog/opštinskog menadžera koji je imao ulogu da: 1) predlaže projekte kojima se podstiče ekonomski razvoj i zadovoljavaju potrebe građana i obezbeđuje zaštita životne sredine.

Ono što je uvođenjem gradskog menadžera pokrenuto. Njegova uloga je. tako. a gradonačelnik i skupština opštine treba da im povere dužnost i suštinski i formalno. različita od opštine do opštine i zavisi od političke moći veća i nadležnosti koja mu je data. Bogatstvo institucionalnih oblika koje imaju svoje mesto u upravljanju i koordinaciji procesa razvoja privrednog okruženja nameće se kao prioritet- . Novi Zakon. ili pomažu preduzećima. komisije za zapošljavanje i slična tela osnovana od strane skupštine opštine. te se pored kancelarija za lokalni ekonomski razvoj pomoćnik predsednika opštine za ekonomski razvoj nameće kao važan činilac u definisanju i sprovođenju ekonomskog razvoja. obavljaju pojedine funkcije lokalnog ekonomskog razvoja. Direkcije za izgradnju učestvuju. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj treba da preuzmu tu ulogu. kao i uloga pomoćnika. I na kraju treba reći da već pomentuti saveti za ekonomski razvoj. a ponekad su i nosioci poslova kojima se privlače investicije (prisutne su na sajmovima i ostvaruju direktnu saradnju sa državnim agencijama). imaju savetodavnu ulogu u ekonomskom razvoju. dok regionalne razvojne agencije i/ili agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća sprovode ekonomske projekte. ili predsednika opštine. otvara mogućnost postavljenja pomoćnika predsednika opštine zaduženog za ekonomski razvoj. svaka pojedinačno. novim Zakonom o lokalnoj samoupravi preneseno je na funciju pomoćnika gradonačelnika. Ovu lepezu upravnih i izvršnih organa dopunjuju i lokalna javna preduzeća i regionalne agencije koje. Bogatstvo institucionalnih oblika u ovoj sferi u pojedinim opštinama u Srbiji čini i član opštinskog veća zadužen za privredu. Veliki broj opština iskoristio je ovu mogućnost.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 47 na potreba.

Strateško planiranje je izbor Strateško planiranje je kreativan proces kroz koji se utvrđuju ključne oblasti razvoja i usaglašavaju važni učesnici oko najvažnijih ciljeva i strategija. strategije razvoja lokalnih zajednica danas. godine. podsetiti se osnovnih principa i postulata. U ovom trenutku u bazi je registrovano petsto osamnaest strategija30. rukovodila je opštinu da se opredeli za dva ključna cilja: 1) reformu administarcije i 2) infrastrukturno opremanje i promociju industrijske zone. podrazumeva opredeljenje za ciljeve koji su prioritetni za zajednicu i koje neće menjati iz godine u godinu. vodič opštini u izboru resursa. nisu skup prioriteta i opredeljenja. u suštini. strateški plan ne treba ni planirati Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji. 2) nije menjana i 3) bila je. pripremio je bazu podataka o broju i vrsti strateških planova u opštinama u Srbiji. itd. Ako se proces završi uspešno. ipak. strateško planiranje je izašlo iz svojih okvira. Čačak. Strateško planiranje neće biti uspešno ukoliko lokalna zajednica pokuša da „zakrpi sve rupe”.skgo. već konglomerat projektnih ideja kojih se ikad iko setio. Dakle.). što je jedan od bitnih rezultata strateškog planiranja. Uspešnost ove strategije ogleda se u tome što je 1) sprovedena. zato što donatori često postavljaju kao uslov da se projekti koje će oni finansirati nalaze u strategijama razvoja. leži u činjenici da se. Jedna od uspešnijih strategija lokalnog ekonomskog razvoja.da se finansiraju samo oni pojekti oko kojih postoji konsenzus zajednice. Strateški planovi se prave u saradnji sa zajednicom Iako zvuči kao floskula.29 u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština. ovom prilikom. a pojedine opštine/gradovi imaju i preko deset usvojenih (Niš. upravo.org:8080/ . komisija za strateško planiranje postaje novi važan činilac u zajednici – otelotvorenje saradnje javnog i privatnog sektora. pored novih ideja. Na ovaj način stvara se partnerstvo između privatnog i javnog sektora. Kraljevo. Osnovni principi planiranja Postoji onoliko definicija strateškog planiranja koliko i realizovanih strateških planova.48 ČeTvrTI kOrak strateško planiranje ekonomskog razvoja Strateško opredeljenje za prioritetne ciljeve Organizovanje i uključivanje u strateško planiranje Ako lokalna samouprava ne planira sprovođenje strateškog plana. Kroz strateško planiranje lideri lokalne poslovne zajednice i predstavnici lokalne samouprave zajedno planiraju kako da una- Implementacija/sprovođenje plana Planiranje ima smisla samo ukoliko nosilac strateškog plana namerava da se strateškim planom 29 Tim potpredsednika Vlade 30 http://www. Iako je zahtev donatora plemenit . njihovim učešćem obezbeđuje podrška za sprovođenje strateškog plana. Stoga je bolje. rađena 2001. prede ekonomiju i poslovnu klimu. a njihova saradnja može da postane obrazac kako se donose odluke u opštini/gradu i ogleda se u komisiji za strateško planiranje. motiv da se strateški pravci razvoja donesu u dogovoru sa važnim učesnicima. Strateško planiranje je poslednjih godina u Srbiji postalo opšteprihvaćeno. Strategija.

Mapiranje opštinskih razvojnih sreategija. Organizovanje (javni i privatni sektor kao jedna celina) . Okolnosti razvoja se menjaju i dinamika promena u okruženju diktira i potrebu za izmenama plana. U proces moraju da budu uključeni predstavnici različitih interesnih grupa i organizacija iz javnog i privatnog sektora koji formiraju komisiju za strateško planiranje. ali male modifikacije u pristupu mogu da budu od koristi. Plan treba da bude živ dokument Činjenica da je doneta strategija razvoja. ne znači da plan ne treba povremeno modifikovati.broj strategija po opštini (kreće se od 1 do 12). Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji rukovodi i da ga sprovede. on mora da sadrži akcioni plan (ili plan implementacije). U njemu treba da budu navedeni svi partneri koji su uključeni u proces i ovaj korak podrazumeva da se: • rukovodstvo opštine upozna sa procesom – kancelarija za lokalni ekonomski razvoj upoznaje rukovodstvo sa metodologijom za pripremu strateškog plana. Jedan od načina strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja jeste metodologija koju je primenio USAID-ov Program za podsticaj ekonomskom razvoju u više od dvadeset opština u Srbiji i sastoji se iz osam koraka: šest koraka za izradu plana i dva za njegovo sprovođenje. Suštinski pravci razvoja ne smeju da se menjaju iz godine u godinu. Ako je doneta na period od deset godina.Organizacija je najznačajniji i najteži deo procesa strateškog planiranja. Ako se plan ne sprovede. 1. i ovaj proces vodi kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. strategija mora da bude povremeno revidirana (jednom u tri godine). . svi učesnici u procesu biće izigrani i na njihovu podršku više se ne može računati.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 49 Proces strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja u osam koraka U lokalnoj samoupravi ne postoji opšteprihvaćen metod za izradu stateškog plana. Koncept starteškog planiranja treba izložiti predstavnicima lokalne samouprave da bi se ostvario konsenzus o početku i završetku procesa. Da bi se starateški plan sproveo. Preporuka je da skupština grada/opštine usvoji dokument kojim otpočinje proces strateškog planiranja.

a sam korak podrazumeva • prvi sastanak komisije za strateško planiranje . Grad će imati prepoznatljiv identitet i omogućavaće ugodnost života i rada. Ključna pitanja. Korak traje četiri nedelje. potom. a kancelarija za lokalni ekonomski razvoj analizira popunjene upitnike. uspostavljanju pozitivne predstave o gradu. Ovaj korak pretpostavlja • drugi sastanak komisije za strateški plan . Definisanje ključnih pitanja . Te informacije. identifikuju interesne grupe .” • pripremi materijal . Na drugom sastanku komisije • • . Korak traje četiri nedelje. prezentacija procesa. da sastavi listu preduzetnika koje će anketirati i da pripremi upitnik. analiza ankete – Svi članovi komisije anketiraju nekoliko preduzetnika. Gradonačelnik.na drugom sastanku komisije treba predstaviti rezultate upitnika o mišljenju poslovnog sektora i konačan profil zajednice. Najčešća pitanja postavljaju se o razvoju srednjih i malih preduzeća.pozivnice za članove komisije. mogu da se koriste kao važno sredstvo za usmeravanje investicija. razvoju turizma.koliko će sastanka biti. što će omogućiti održivi razvoj lokalne zajednice. reformi administacije. kao i anketa o stavu poslovnih ljudi. izložiti vremenski okvir . izradi profil zajednice . Treba proći kroz sve korake. Na prvom sastanku treba detaljno objasniti svim članovima komisije koja je njihova uloga u procesu.Najvažnije je da zajednica ima pristup relevantnim podacima o sebi i regionu. Snimanje situacije – profil zajednice i anketa o stavu poslovnih ljudi . ili problemi.prezentacija metodologije. infrastrukturi. finalizacija profila zajednice – članovi komisije treba da dopune profil zajednice i daju svoje komentare. i kada. 3. pomoći postojećoj privredi. raspored sastanaka.formiranje komisije za strateško planiranje.50 • Vizija grada Kragujevca „Kragujevac kao makroregionalni centar privrednog i naučnog razvoja Republike Srbije će karakterisati povoljan privredni ambijent i liderstvo u oblasti investiranja. razvoju sela.Odnosi se na prioritetne oblasti ili kategorije pitanja i problema koje zajednica mora da rešava zarad ekonomske budućnosti. unapređenju radne snage. anketirati. dopuna profila zajednice i predstavljanje upitnika o mišljenju poslovnog sektora. jesu pitanja koje je moguće reštiti u toku pet godina. Odluka o ključnim pitanjima omogućava komisiji da se usredsredi na najvažnije ekonomske probleme koje će razmatrati u strateškom planu. regionalnoj saradnji. Na osnovu ovih pokazatelja identifikuje se najviše pet ključnih pitanja. Profil zajednice predstavlja sveobuhvatnu bazu informacija o lokalnoj privredi i konkurentnosti grada. upitnik. a članovi komisije biraju preduzetnike koje će. Predsednik opštine otvara sastanak i imenuje pred• Jelena Bojović sednika komisije iz redova privrede.kancelarija za lokalni ekonomski razvoj treba da izradi nacrt profila zajednice. 2. predstavnici opštine i kancelarija za lokalni ekonomski razvoj treba da odrede ko su važni učesnici koje će uključiti u proces strateškog planiranja i da im upute poziv na saradnju.

Formiraju se radne grupe o ključnim pitanjima.Kako Opština Novi Beograd vidi sebe u procesu lokalnog ekonomskog razvoja . • sastanak radne grupe za definisanje vizije – ne postoji samo jedna proverena tehnika za pravljenje strateške vizije. 4.izbor kompanije Šta dalje? . o mogućnostima i pretnjama.Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Tamara Dunđerović Članovi komisije Predsednik opštine Predsednik komisije Predsednik Opštine . Korak traje četiri nedelje. • treći sastanak komisije za strateško planiranje – na trećem sastanku komisije predstavlja se strateška vizija i SWOT analiza. SWOT analiza i definisanje vizije – Pored snimanja situacije.Projekat i proces strateskog planiranja (a) Upoznavanje Komisije i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Proces strateskog planiranja – Plan rada – Metodologija u osam koraka (b) Pauza (c) Profil opštine . sprovodi se i analiza spoljašnjih i unutrašnjih činilaca koji utiču na izradu strateškog plana. Analize su detaljnije od ispitivanja. predstavlja osnovu za analizu konteksta.Predsednik Komisije za stratesko planiranje i šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj .Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj 2:20 2:30 3:00 3:10 3:30 4:00 4:15 . direktno se odnose na ključna pitanja i podrazumevaju: • sastanak radne grupe za izradu SWOT analize – sastavljanje liste podataka o snagama i slabostima lokalne samouprave. Agenda za prvi sastanak Komisije za starteško planiranje Opštine Novi Beograd Novi Beograd KOMISIJA ZA STRATEŠKO PLANIRANJE Prvi sastanak Sala 1 2:00 Dobrodošlica i upoznavanje .orjentacija Upitnik za poslovni sektor – Napomene za anketu Anketa . vizija je pogled u budućnost.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 51 formiraju se dve radne grupe za izradu 1) strateške vizije i 2) SWOT analize zajednice.Predsednik Opštine . Korak traje nedelju dana.Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj .

inertnost loše poslovanje neorganizovanost. put ka Novom Sadu.52 SWOT analiza SNAGE • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • geografski položaj dobro razvijena putna infrastruktura pogodne lokacije za izgradnju pristupačne cene za ulaganje prepoznatljiv imidž slobodna radna snaga prirodni resursi (kvalitetno zemljište. termalne vode. siva ekonomija energetska neiskorišćenost nedovoljna komunikacija preduzetnika i opštine međusobno nepovezani preduzetnici zaostala tehnologija nepostojanje domaće poslovne banke koja prati firme u poslovnom razvoju niska produktivnost privrede nekonkurentnost proizvoda (skupa proizvodnja zbog stare tehnologije) nepovoljno tržište ( bankarske poslove rade fondovi. neiskorišćenost lovnog turizma nedostatak kapaciteta za smeštaj loša rečna saobraćajna veza (sa Beogradom i Novim Sadom) loša promocija turističkih kapaciteta (reklamni materijal) obrazovanje ne prati potrebe privrede nedostatak teorijskog i praktičnog znanja nedostatak interesovanja za proizvodne delatnosti. ne postoji nacionalna investiciona banka) nedostatak informacija. loši putevi (Stari Slankamen. dobar salinitet vode u Slankamenu) potencijalno velika tržišta (blizina Beograda i Novog Sada) tradicija male privrede uređene industrijske zone dobra opštinska administracija urađen GUP energetski resursi veliki broj malih i srednjih preduzeća i tradicija preduzetništva volja opštine da pomogne mala i srednja preduzeća (subvencionisane kamate) poboljšana opštinska logistika mlad i obučen bolnički kadar opremanje industrijske zone za izmeštanje proizvodnje malih i srednjih preduzeća veliki broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava lesne zaravni u Slankamenu stare osamsto pedeset hiljada godina dovoljan broj osnovnih (devet) i srednjih škola (tri) dva privatna univerziteta (Američki univerzitet i Megatrend) dovoljan broj prosvetnih radnika dobar ugled škola stipendiranje deficitarnih zanimanja stipendiranje talentovanih učenika SLABOSTI • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Jelena Bojović nedovoljno kvalifikovana radna snaga visoka starosna granica radne snage konkurencija loše vodosnabdevanje loša telefonska mreža neuređena kanalizacija neuređena deponija nedostatak iskustva u komunikaciji sa investitorima loša infrastruktura. 42 km obale Dunava. zanate nedostatak radne snage u prehrambenoj industriji veliki broj nekvalifikovane radne snage visok procenat nezaposlenih žena i starijih osoba . regionalni i magistralni put) poreska politika (visoki samodoprinos) rad na crno. jezera. Nacionalni park Fruška Gora. Novi Slankamen.

privrednim komorama donošenje zakona koji utiču na razvoj (Zakon o planiranju i izgradnji.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 53 MOGUĆNOSTI • • • • • politička stabilnost proces približavanja EU dobri odnosi sa Vladom Republike Srbije. Zakon o povraćaju imovine opštinama. Zakon o poljoprivrednom zemljištu) regionalizacija Srbije i predpristupni fondovi EU makroekonomska stabilnost monetarna politika bankarski sistem Prostorni plan Republike Srbije usklađivanje sa Strateškim planom AP Vojvodine usaglašavanje sa Strateškim planom Republike Srbije bolje iskorišćenje Koridora 10 i Koridora 7 (Dunav) uticaj velikih gradova (Beograda i Novog Sada) blizina beogradskog aerodroma nacionalna poreska politika pristupanje EU carine i trgovinski sporazumi sa susednim zemljama Trgovinski sporazum sa Ruskom Federacijom pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji pristupanje Partnerstvu za mir povoljan geografski položaj Republike Srbije u Evropi kreditna podrška. jačanje fondova za razvoj izvozna promocija malih i srednjih preduzeća obezbeđivanje zemljišta subvencionisanje kamatnih stopa finansijska i obrazovna podrška za „start up“ kredite obrazovana radna snaga klastersko udruživanje komunalna infrastruktura najniža stopa poreza na dobit PRETNJE • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • politička nestabilnost usporavanje procesa reformi nacionalni prirodni priraštaj migracije stanovništva niska obrazovna stuktura neiskorišćenost prirodnih resursa obrazovni sistem niska kupovna moć inflacija loš transportni sistem javnog saobraćaja (železnički i drumski). Zakon o putevima. loša infrastruktura. organizacija i bezbednost nedostaci nacionalne Strategije za bezbednost saobraćaja nerešeno pitanje državne imovine starenje stanovništva uticaj velikih gradova (Beograda i Novog Sada) nizak kreditni rejting države rešavanje statusa Kosova nacionalna poreska politika nizak životni standard migracije mladih društvena klima i loša organizovanost i saradnja sa susednim opštinama uticaj EU trajanje posleratnog perioda smanjen priliv direktnih stranih investicija Zakon o povraćaju imovine porezi i doprinosi za radnike zastarela tehnologija loši energetski kapaciteti neusaglašenost sistema obrazovanja sa zahtevima privrede centralizovan sistem obrazovanja nedostatak praktične nastave zemlja visokog rizika skupi krediti Zakon o radu • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • . i Izvršnim većem AP Vojvodine saradnja sa Siepom.

Aktivnosti su radnje koje se moraju obaviti kako bi se ostvarili projekti. već su obezbeđena 4/3 – Verovatnoća postoji. Plan implementacije je jednogodišnji plan i deo akcionog plana. Na osnovu usvojene liste prioritetnih projekata utvrdjuju se nosioci projekata i radi se plan implementacije (skup pioritetnih projekata čija realizacija počinje u prvoj godini sprovođenja plana). četvrti sastanak komisije za izradu strateškog plana – pred komisijom se predstavljaju ciljevi i projekti i izrađuje plan implementacije. Članovi komisije daju odgovarajuću ocenu projekata i dobijaju jasno uputstvo i kriterijume kako da rangiraju projekte. a sačinjen materijal se dostavlja kancelariji za lokalni ekonomski razvoj. ili da postigne. a sastoji se od prioritetnih projekata. zadrži postojeća i/ili privuče kapitalne investicije? 3 – Veoma mnogo 2/1 – Srednje 0 – Nema efekata Spremnost za učesće (podrška) U kojoj meri ste spremni da lično učestvujete u realizaciji konkretnog cilja? 3 – Velika 2/1 – Srednja 0 – Ne postoji Kompatibilnost sa ostalim posebnim ciljevima Da li će ostvarenje ovog cilja doprineti ostvarenju drugih posebnih i opštih ciljeva? 3 – Da 2/1 – Srednja 0 – Nema efekata . Pojedinačni ciljevi su uopštene izjave o tome šta zajednica želi da bude. poznati su izvori 2/1 – Nije sigurno 0 – Ne postoji način Vremenski okvir Koliko je vremena potrebno da se izmere prvi rezultati projekta? 3 – Kratkoročno (za godinu do dve dana) 2 – Srednjoročno (2-4 godine) 1 – Dugoročno (5 i više godina) • Nova radna mesta / zadržavanje radnih mesta i privlačenje investicija Na koji način će projekat uticati na grad da otvori nova radna mesta. Projekti su sredstva za ostvarenje zadatih ciljeva i sastoje se iz seta aktivnosti. Korak traje pet nedelja.definišu se projekti u okviru svakog cilja. akcionog plana i plana implementacije . Definisanje ciljeva. Na osnovu predloga radnih grupa. Akcioni plan je skup svih projekata.54 5.Korak podrazumeva sledeće aktivnosti: • prvi sastanak radnih grupa o ključnim pitanjima – definišu se ciljevi u okviru svakog pitanja. drugi sastanak radnih grupa o ključnim pitanjima – izrada akcionog plana . Predlog kriterijuma Uticaj na opšti cilj Jelena Bojović U kojoj meri poseban cilj utiče na ostvarenje opšteg cilja? 3 – Mnogo 2 – Srednje 1 – Malo 0 – Ni malo Izvodljivost • Kolika je verovatnoća da će biti dostupni finansijski i ljudski resursi neophodni za implementaciju projekta? 6 – Velika verovatnoća. komisija za strateško planiranje ocenjuje projekte i sastavlja listu prioritetnih projekata.

Da bi se implementacija plana što bolje pratila i sprovodila.). opšte ciljeve.org. Uspešan proces strateškog planiranja podrazumeva praćenje realizovanog projektnog zadatka i poređenje sa planiranim. projekcijom cene i vremenskim rokovima). neophodno je donositi šestomesečni izveštaj o njenim rezultatima.ui-serbia. zato je faza implementacije najznačajnija. mogu se naći na www. sazivanje šestog sastanka komisije za strateški plan . • usvajanje strateškog plana na sednici skupštine opštine/ grada.članovi komisije imaju rok od dve nedelje da popune formulare. javnu raspravu – kada se dokument iznese pred komisiju predstavlja se i široj javnosti: organizuju se rasprave i tribine. vrše se dodatne izmene i korekcije. analiza mišljenje poslovnog sektora. nacrt se postavlja na vebsajt na uvid.Prvi zahtev za uspešno praćenje strateškog plana jeste izbor ljudi koji će pratiti. a savet za ekonomski razvoj trebalo bi da svake godine sastavlja plan implementacije za narednu godinu. pre usvajanja budžeta. Formira se komisija za rukovođenje implementacijom koja se baviti rezultatima i dinamikom sprovođenja plana (funkciju može da obavlja postojeći savet za ekonomski razvoj.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 55 6. Ovaj korak podrazumeva: • izradu nacrta strateškog plana – iako je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj tokom celog procesa od članova komisije prikupljala informacije i vodila zapisnik. predstavlja se plan implementacije i određuju se nosioci prioritetnih projekata. Praćenje. Za implementaciju plana neophodo je obezbediti i ljude i finansijska sredstva. u tom koraku kancelarija sastavlja prvi nacrt strateškog plana. ocena i ažuriranje .mega. sazivanje petog sastanka komisije za strateški plan – Komisiji se predstavlja prvi nacrt plana. Implementacija plana .Strateški plan treba da sadrži: metodologiju i hronologiju procesa strateškog planiranja. • • • • .Ključ za strateško planiranje je delovanje i usmeravanje na ključna pitanja. viziju.diskusija i usvajanje strateškog plana sa akcionim planom i planom implementacije. Metodologija za izradu startegije razvoja. SWOT analizu. pripremu idejnog rešenja projekta (projektni formulari) . akcioni plan (projekte) i plan implementacije (sa projektnim formularima). Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj dostavlja projektne formulare (popunjavanjem formulara dobija se detaljan opis projekta sa očekivanim rezultatima. 8. kao i dodatke (profil zajednice. i dr. Korak traje pet nedelja. kao i primeri starteških planova. Usvajanje strateškog plana . 7. ili privredni savet).

56 Ilustracija procesa planiranja Jelena Bojović .

u ovom trenutku. u najmanju ruku znači da je četiri hiljade hektara u Srbiji dovoljno za narednih četrnaest godina. opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora 3. Programi i projekti koji mogu da se realizuju u svakoj lokalnoj zajednici Postoje različite vrste strateških projekata. a strateški se opredeliti za druge mehanizme razvoja. ali svakako treba imati u vidu megalomaniju srpskih opština. IFC 32 Tabela. Bolje je postepeno širiti industrijske zone. ali ne uspevaju svi u svakoj lokalnoj zajednici Miks projekata i programa imaće najveći efekat u lokalnoj zajednici U opisu procesa strateškog planiranja naglašena je važnost sprovođenja/realizacije plana. Deo strateškog plana koji se sprovodi je akcioni plan. Investiranje u osnovnu infrastrukturu. Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije 2. odgovor glasi: „Industrijsku zonu“. u Srbiji postoji dvadeset i jedan biznis inkubator. Podrška postojećoj privredi 4. a od sedamnaest osnovanih. a jedna od mogućnosti koju donosi Svetska banka. Trenutno. jeste sledeća: 1. da su im resursi isti. ili istih projekata u opštinama u Srbiji govori: da su sve opštine na istom stupnju razvoja ekonomije. Podsticajne mere za privlačenje investicija 31 Strategic framework for IZ development in Serbia. str. samo devet inkubatora ima stanare posle više od godinu dana od osnivanja32. da opštine u Srbiji nemaju dovoljno znanja o svim mehanizmima koji se mogu koristiti za unapređenje privrednog okruženja. Neke procene ujedno pokazuju31 da će investitori u narednih deset godina iskoristiti šesto hektara zemljišta u Srbiji. Analize funkcionalnosti biznis inkubatora govore da u Srbiji i posle više od pet godina od osnivanja prvog biznis inkubatora još ni jedno preduzeće nije uspešno završilo proces. do sada. to jest. Uspešnost strateškog plana meri se ekonomskim i drugim promenama koje su se desile kao rezultat realizacije plana. da je jedino rešenje za Srbiju. Ovakve procene i analize ne treba da spreče ulaganje u infrastrukturu i opremanje industrijskih zona ili inkubatora. Podrška osnivanju novih preduzeća 5. biznis inkubatore otvarati samo ukoliko postoji potreba. Na jedno od najčešćih pitanja lokalnih lidera: „Koje projekte treba da pokrenemo u našoj opštini/ gradu?”. i više od četiri hiljade hektara zemljišta koje je infrastrukturno opemljeno i čeka na dolazak investitora. Treba približiti druge programe i projekte ekonomskog razvoja koji mogu biti uspešni u pojedinim sredinama i na koje. nije bila obraćana dovoljna pažnja. 87 . ili projekat. Ukoliko uporedimo da je u Mađarskoj šest hiljada hektara industrijskog zemljišta bilo dovoljno za sve investicije u poslednjih dvadeset godina. u nešto izmenjenom vidu. da je trenutna ponuda zemljišta dovoljna za narednih osamdeset godina. ili „Biznis inkubator“! Poplava sličnih.57 PeTI kOrak sprovođenje programa i projekata Projekti i programi su raznovrsni. Marketing i promocija investicija 6. razvoj malih preduzeća i privlačenje investicija.

lokalna samouprava je bila upravitelj zemljišta. Da bi se na transparentan način raspolagalo. Ciljana obnova delova grada 9. razvoj sektora i razvoj klastera 8. • . i za investitore i za privredu jedan od najvažnijih kriterijuma na osnovu kojeg biraju lokaciju (opštinu/grad) za ulaganje.58 7. To je. tako da mogu da ga otuđe. Upravljanje zemljištem i imovinom Osnovni resurs kojim upravljaju lokalne samouprave je zemljište. do usvajanja novog Zakona o planiranju i izgradnji. podrazumevaju sledeće: • • upis/popis imovine i utvrđivanje vlasništva. kao najveće slabosti. godine. jednim od najzahtevnijih programa razvoja. regulatorne i administrativne barijere u Srbiji. neophodno je. opremalo i otuđivalo zemljištem. Podrška udruženjima. Projekti usmereni na upravljanje zemljištem. napraviti potpun registar imovine. građevinsko zemljište kojim su upravljale lokalne samouprave postaje njihovo vlasništvo. Do nedavno. Neki od projekata iz ove oblasti su: 1. ali ne i vlasnik. dakle. Nije slučajno što počinjemo sa ovim. kategorizaciju imovine i definisanje osnovnih parametara (površine. navode se pravne. ujedno. stepen opremljenosti i zauzetosti. upravljanje imovinom (definisanje politike raspolaganja). najpre. godine među investitorima u Srbiji. Razvoj ljudskih resursa Jelena Bojović Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije Prema istraživanju iz 2008. Počev od 2010. namena.1. itd).

U praksi je uočeno da u fazi pripreme i izrade urbanističkih planova više činilaca neposredno utiču na njen tok i da se. njihov položaj. Kontrola planiranja i razvoja Jedan od preduslova privlačenja investicija i raspolaganja zemljištem jeste prostorno i urbanističko planiranje. namena. • izostavljanje društveno – ekonomskih uslova i neadekvatno učešće stanovništva i privrede u procesu izrade plana (uvid u plan nije dovoljan). nisu ni konsultovana. ili izveden tako da se u svakom narednom periodu rade novi planovi i izmeštaju pogrešno realizovane investicije. odnosno zakupnine.2. pojavljuju sledeći problemi: • nepostojanje ažuriranih katastarskih i topografskih planova i karata i katastra • • • . u toku izrade urbanističkih planova. petnaest. • • 1. zbog toga. a da preduzeća. nasumičan grafički izraz. opšti nedostatak finansijskih sredstava za prikupljanje podataka i dokumentacije u izradi plana dovodi do toga da plan postaje mrtvo slovo na papiru. što je još jedno ograničenje u efikasnoj izradi planova.dopuni postojećih ili izradi novih. ili da dâ u zakup građevinsko zemljište po ceni manjoj od tržišne cene. stambenih zona. Izrada i usvajanje prostornih i urbanističkih planova ne podrazumeva samo rad urbanista već zajednički rad sa ekonomskim odeljenjem. kao i direkcije za izgradnju. godini započeo projekat upravljanja zemljištem i dobar je primer koji se odnosi na ovo pitanje. neadekvatna kadrovska i tehnološka opremljenost institucija koje se bave pripremom i izradom planova smanjuje efikasnost izrade i realizacije planova svih kategorija. poslovnih. kao i dinamika izrade detaljnih planova. nepostojanje službe koja prati realizaciju planova i redovno priprema izveštaje o njihovim izmenama . ili dvadeset godina. podzemnih i nadzemnih infrastrukturnih vodova i objekata. nezainteresovanost i nemotivisanost državnih i lokalnih institucija koji su po zakonu nadležni za postavljanje urbanističkih uslova. Grad Niš je u 2009. i osim manjeg obima realizacije. Veličine industrijskih. neažurnost državne i lokalne administracije često prelazi u takozvano «ćutanje administracije» i prisutno je na svim nivoima i u skoro svim strukturama. zavise od strateških planova ekonomskog razvoja zajednice. urbanistička vizija za deset.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 59 Politika raspolaganja zemljištem je postala još značajniji element upravljanja nakon donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji i Uredbe o uslovima i načinu pod kojima lokalna samouprava može da otuđi. ili naknade33. dešava se da je prioritet ekonomskog razvoja stimulisanje razvoja malih preduzeća. odeljenjâ za urbanizam i imovinsko pravne poslove. Ovim projektom upravljaju kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. nikada do kraja sproveden. Neretko. u izvođačkom smislu nerešiv.

Nesinhrono infrastrukturno opremanje stvara sliku neorganizovane i rasipničke opštine. putevi. . i značajni su. godinama. uz pomoć kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. projektom treba da rukovodi odeljenje za urbanizam u saradnji sa kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj. februar 2007. Ta vrednost i očekivani vek trajanja su često utvrđeni zakonom. između ostalog. 33 Detaljnije objašnjenje odredaba Zakona i Uredbe data su u delu 6. obezbeđivanje i održavanje infrastrukture Planovi kapitalnih investicija se izrađuju na srednji rok i predstavljaju. poređanih prema prioritetima. mora da raspolaže informacijom o procesu registracije. a uloga lokalne samouprave jeste da im tu informaciju pruži.4. ulična rasveta i deponija.3. kao i gradska uprava u Čačku. kao 1. službi i institucija lokalne i državne uprave. 1. Privredna komora Kragujevca. Svaka investicija dolazi sa lokalnog nivoa. zgrade. Podsticajne mere za privlačenje investicija 34 Priručnik Izrada plana kapitalnih investicija. Ujedno. U toku izrade planova. nepoznavanje šta su planovi kapitalnih ulaganja preduzetnike dovodi u nepovoljan položaj pri odlučivanju o proširivanju planova. vodovodni i kanalizacioni sistemi. savetom za ekonomski razvoj u okviru privrednog saveta. već i za lokalnu samoupravu u planiranju rashoda. neophodna je dobra koordinacija velikog broja odeljenja. Kapitalna investicija (projekat) je investicija u veći dugotrajni materijalni objekat (imovinu) koji zahteva značajna ulaganja i očekivanog je veka trajanja dužeg od jedne godine. i sinhronizovani program kapitalnog ulaganja.odeljenjem za finansije. Registracija preduzeća Lokalna samouprava. dok Privredna komora Kragujevca omogućava privrednicima da sa vebsajta preuzmu svu zakonsku regulativu. ne samo za privrednike. godišnjim troškovima i predlozima za finansiranje. obezbeđuju preduzetnicima sledeće informacije: Čačak je na svom vebsajtu postavio kratko uputstvo. parkovi. rokovima. „Plan kapitalnih investicija je višegodišnji plan koji obično pokriva kapitalne investicije za period od 4 do 6 godina. Privrednici ne moraju da znaju podelu nadležnosti između različitih nivoa vlasti. ulična rasveta i vodovodni i kanalizacioni sistemi. a na osnovu lokalnih potreba i zakonskih uslova.60 Da bi se ovi nedostaci prevazišli. Proces izrade plana kapitalnih investicija predvodi komisija lokalne samouprave zajedno sa koordinatorom . Svaka lokalna samouprava definiše šta će se smatrati kapitalnom investicijom. Jelena Bojović što su ulice. Planove zajednički rade sva javna preduzeća. katastrom i odeljenjem za izradu projekata (ukoliko se traži finansijer sa strane). i svaki preduzetnik kroz delovanje lokalne samouprave vidi ceo aparat državne uprave. The Urban Institute.”34 Kapitalni projekti su: zgrade. iako je nenadležna za registar preduzeća (u nadležnosti Agencije za privredne registre). projekti rekonstrukcije postojećih objekata. parkovi. ili novom ulaganju. Izrada planova kapitalnih investicija.

101/05) 11. 55/04. a potom i kreiranje transparentnijeg sistema oporezivanja.com/2009/04/isticanje-firme-skuplje-cak-pet-puta.osnovni dokument je donet pre deset godina i na vebsajtu ne postoje prečišćene verzije. 400b. do 399. 61/05 i 101/05) 7. 33/96. koja je. Veliki broj lokalnih samouprava. 61/05 i 111/09) 4. Zakon o preduzećima („Službeni list SRJ” br. 74/99. 3/02 i 5/03) 9.blogspot. godini. veliki broj odluka je izmenjen . 29/97. Jedan od mnogobrojnih primera je komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru. 55/04. 67/93. osim članova 392. Uredba o registraciji predstavništava stranih pravnih lica u Registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. Zakon o zadrugama („Službeni list SRJ” br. a ne po oblastima. Zakon o privatnim preduzetnicima („Službeni glasnik SRS” br. ili taksi. 25 • 35 http://web016. 48/94. Zakon o stranim ulaganjima („Službeni list SRJ” br. komunalne takse su u nekim gradovima uvećane i petsto puta: „Stotinu leskovačkih preduzetnika uputilo je peticiju Skupštini grada.odluka USRS. ali čak i kad se takve odluke nalaze na vebsajtu privrednici se često susreću sa sledećim problemima: • odluke je teško pronaći na vebsajtu (na primer.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 61 Neophodni zakoni za registraciju privrednih subjekata 1. i članova 400a. 53/93. 41/96 i 12/98 i „Službeni glasnik RS” br. 34/96. već je potrebno iščitati desetak različitih dokumenata da bi se 1. iz godine u godinu. 19/91.”35 Leskovac je posle inicijative leskovačkih preduzetnika vratio cene taksi na nivo iz prethodne godine. koje su u pojedinim slučajevima povećane za čak 500 odsto. Zakon o Agenciji za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. Gradskom veću i Ministarstvu za državnu upravu zbog povećanja cena taksi za isticanje naziva firmi. na primer. ili temama). 74/99 i 104/09) 8. Beograd. utvrđenih Zakonom o privatizaciji 3. desetak puta veća u nekim opštinama istočne Srbije. Reforma fiskalnog sistema podrazumeva detaljnu analizu prihoda od privrede.54/89 i 9/99 i „Službeni glasnik RS” br. Reforma lokalnog fiskalnog sistema i poreza Lokalni porezi. u 2009. Zakon o klasifikaciji delatnosti i o Registru jedinica razvrstavanja („Službeni list SRJ” br. 31/93 . složene su po datumu donošenja odluke.400v i 421a. Minimum koji se mora obezbediti preduzetniku jeste mogućnost da sve opštinske odluke preuzme sa vebsajta. 109/05) 6. Zakon o udruženjima („Službeni glasnik RS” br. 46/91. 31/96. Način utvrđivanja visine i stopa davanja mora biti dostupna privrednicima. koji ostaju na snazi do isteka rokova za privatizaciju. Brankova br. 39/93. Ujedno. 12/98. Zakon o registraciji privrednih subjekata („Službeni glasnik RS” br. Uredba o visini naknade za registraciju podataka u registar privrednih subjekata i za druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. 35/02. drastično menja visinu naknadi. 59/98. 114/05) 10. 29/96. 59/98.html . nego u Beogradu. Ovaj zakon je prestao da važi. Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS” br.Odluka SUS i 36/2002). 9/01. 55/04 i 111/09) 5. 53/95. 51/09) Registracija privrednih subjekata se obavlja u Agenciji za Privredne registre. 125/04) 2. takse i naknade predstavljaju značajan udeo u troškovima preduzetnika.5.

ili nekom drugom transparentnom mehanizmu.000 dinara. princip otvorene i pristupačne uprave koja je usmerena na klijente. predstavnik Asocijacije malih i srednjih preduzeća.b92. primer Novog Beograda je posebno interesantan . informacije o nadležnostima i procedurama opštinske uprave da bi bolje razumeli svoje pravne mogućnosti. Unapređenje efikasnosti i transparentnosti . izračunati ukupna davanja koje preduzetnik ima prema lokalnoj samoupravi. osnovna zamerka je da se ovaj iznos ne određuje prema zonama.62 došlo do celokupne informacije . za svaku od hiljadu četristo dvadeset i sedam delatnosti visina komunalne naknade je različita).zbog velikog broja korisnika Opština je uvela i prozivni sistem u OUC 1. Ukoliko lokalna samouprava već ima uspostavljen uslužni centar. proširivanje spektra usluga (na primer.37 i privrednici imaju lakši pristup informacijama. Opštinski uslužni centri predstavljaju šalter sale u kojima su opštinske usluge na usluzi korisnicima. dvosmernu komunikaciju da bi opštinsko rukovodstvo moglo da planira rad uprave prema njihovim potrebama i zahtevima.kalkulator” koji je sproveo NALED u 2010. 500. šalteri . U njima se poslovi obavljaju transparentno.6. njihove efekte i izvršiti izmene u skladu sa primedbama privrede.zbog velikog broja korisnika opština je uvela i prozivni sistem u OUC 38 Za veće opštine primer Novog Beograda je posebno interesantan .ono što je još gore govori o apetitima lokalnih samuprava koje podižu cene poslovanja u situaciji kada smo limitirani. a drugo. • odluke nepotrebno komplikovane i preopširne . razmišljamo o nastavku rada ili zatvaranja firmi”. godini ovu taksu platio 35. Opštinski uslužni centri su mnogo popularisani u Srbiji poslednjih godina i danas ih ima većina opština. a u 2008. ne čeka se po hodnicima ispred zaključanih kancelarija i većina poslova završava se u šalter sali. 150.000 dinara. 36 http://www. i slično). postaviti prečišćene odluke na vebsajt. zato što se firmarine dižu bez bilo kakvih dogovora sa poslodavcima. Neki od dobrih primera su opštinski uslužni centri u Subotici i Novom Beogradu38. godini.(na primer. pravci razvoja mogu biti: • • mesne kancelarije kao mini uslužni centri. • • • • Jedan od projekata iz ove oblasti je projekat „Indeks lokalnog opterećenja privrede . To znači da se za samo dve godine ova taksa uvećala trinaest puta. bodove. uporediti svoje odluke sa odlukama lokalne samouprave iz okruženja. Lokalne samouprave u ovoj oblasti mogu da unaprede svoje usluge tako što će: • • • • napraviti bazu podataka svih lokalnih odluka.000 dinara. Opštinski uslužni centri klijentima pružaju: • usluge bez suvišnih procedura i nepotrebnog čekanja u redovima.“36 “To je nešto što zaista iritira sve poslodavce. a ne po kancelarijama opštinske uprave. predstaviti privrednicima odluke. na transparentan i efikasan način. Ujedno. php?yyyy=2010&mm=02&dd=28&nav_ id=414628 37 Za veće opštine. ili dobijanju dokumenata. već paušalno.net/info/vesti/index. zaposlenima u opštinskoj upravi opštinski uslužni centri pružaju smanjenje pritiska klijenata koji više neće nepotrebno lutati hodnicima u potrazi za nadležnom osobom da im pomogne u ostvarivanju njihovog prava. a ne na samu upravu.opštinski uslužni centri (OUC) Jedan od mehanizama pojednostavljenja procedure jeste uspostavljanje opštinskih uslužnih centara.na primer. građani Sa druge strane. Prvo. mogu se naći samo izmene odluka koje sadrže nove koeficijente. Jelena Bojović „Jedan preduzetnik iz okoline Kruševca je u 2006. u 2007.

. sistem 48 (ili 96) nazivi su istog koncepta koji je modifikovan za potrebe različitih lokalnih samouprava. Sistem 48 je sistem kontrole javnih preduzeća zahvaljujući kojem građani i privrednici rešavaju komunalne probleme u roku od četrdeset i osam sati. Sistem 48 ujedno se koristi za bolju kontrolu raspodele budžetskih sredstava indirektnim budžetskim korisnicima . Pozivni centar (Call center) i Sistem 48 (City stat) City stat. 1. da upravljaju kvalitetom i brzinom usluga koje im se pružaju.indjija. Call center. • • on-lajn usluge i drugi vidovi komunikacije. umrežavanje sa drugim javnim institucijama i preduzećima.net). a sličan sistem postoji i u Paraćinu. opštine značajno smanjuju obim sredstava kojima se subvencionišu javna preduzeća i imaju precizan uvid u način njihovog korišćenja. ili sličan sistem (Sistem 96 u Loznici i Call centar u Kragujevcu) tokom 2009.javnim komunalnim preduzećima. pre svega. Sistem 48. daje mogućnost korisnicima usluga (građanima i privredi).7. Dobar primer Sistema 48 u Srbiji je Opština Inđija (www. Zahvaljujući takvoj kontroli.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 63 Opštinski uslužni centar opštine Vračar za izdavanje dozvola).godine. Gradovi Loznica i Kragujevac uspostavili su Sistem 48.

64

Jelena Bojović

Za rešavanje problema građana/privrede dovoljan je telefonski poziv, SMS poruka, ili pristup Internetu i internet portalu. Ceo sistem je osmišljen da bi bio na usluzi građaniam i privredi i stoji im na raspolaganju 24 sata dnevno. • • • Po ceni lokalnog razgovora problem se može prijaviti tokom 24 sata, 365 dana godišnje U najkraćem roku dežurne službe javnih preduzeća izlaze na teren U roku od 48 sati građanin će dobiti odgovor o statusu svog problema

Sistem 48 predstavlja jedinstven informacioni sistem u Evropi kojim se u roku od 48 sati rešavaju problemi građana. Sistem 48 služi za bolje upravljanje opštinom i većom kontrolom javnih preduzeća. Objedinjujući rad svih javnih preduzeća u Opštini, Sistem 48 omogućava rešavanje problema i zahteva građana, raspolaganje sredstvima na nov, moderan i funkcionalan način, koji se isključivo zasniva na tehničkim podacima i činjenicama. Sistem je u potpunosti okrenut građanima da lakše i brže rešavaju probleme iz domena komunalnih preduzeća. Opština Inđija, u cilju što efikasnijeg rada i bolje komunikacije sa građanima, uspostavila je rad Call centra. O primedbama i pohvalama službi i javnih preduzeća čiji je osnivač Opština brine referent kome se građani mogu obratiti: lično (na šalter 17 u zgradi Opštine); telefonom na broj 022/555-588, ili porukom na govornom aparatu; SMS porukom na telefon broj 065/5555-880, ili preko portala Opštine Inđija. Osim primanja pritužbi i pohvala građana, informacije se preko Call centra slivaju u jedinstveni informacioni sistem gde se analizira rad uprave i javnih preduzeća. Jednom u dve nedelje, na javnim sastancima, raspravlja se o onome što jeste, ili nije urađeno. Sastanke vodi gradonačelnik, a prisutni su direktori svih preduzeća i odeljenja, kao i mediji.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

65

Koraci ka uspostavljanju Call centra
KORACI 1. Odluka o osnivanju Call centra Formiranje Štaba izgradnje OBRAZLOŽENJE Potreba da se poslu priđe na organizovan način, i da rukovodstvo Opštine bude kooperativno. Štab izgradnje Call centra koordinira aktivnostima, priprema odluke u vezi Call centra i i brine o njihovom sprovođenju. ODGOVORNOST koordinator, gradonačelnik ROK 10. septembar. 2008. 15. septembar 2008. NAPOMENA Odluka je potrebna, čak i kad je neformalna. U početku, kada se napravi koncept i predračun, treba da se formalizuje. U Štab treba da uđu predstavnicii lokalnog ekonomskog razvoja, Sekretarijata za infrastrukturu i i komunalne poslove, Sekretarijata za finasije, IT konusltant, predstavnicii najvažnijih javno-komunalnih preduzeća i drugih ustanova, građanske organizacije. Osnovni concept Call centra pretežno definiiše potrebne funkcije, a ne detalje realizacije Osnovni koncept rešava i faze izgradnje i daje predlog osnovnih entiteta (javno-komunalna preduzeća, opštinski sekretarijati i ustanove koje koje će ući u sastav Call centra).

2.

koordinator, gradonačelnik

3. 4.

Definisanje Koncepta Call centra Predstavljanje Koncepta Call centra

Štab formira osnovni koncept. Štab, na taj način, proverava osnovnu i ispravnost svog Koncepta

Štab Štab, rukovodstvo Grada

30. septembar 2008. 5.oktobar 2008.

5.

Priprema Plana realizacije prema usvojenom Konceptu Formalna odluka o osnivanju Calll centra Odluka o strukturi Call centra

Plan aktivnosti definiše rokove, odgovornost i i preliminarne troškove Podrška Skupštine opštine

Štab

15.oktobar 2008.

6.

Štab, rukovodstvo Grada

30.oktobar 2008.

Za Skupštinu opštine se priprema izvod iz Koncepta sa obrazloženjima osnivanja Call centra

7.

Da bi se Call centar definisao u okviru mogućnosti Opštine, potrebno je doneti osnovne odluke: koji entiteti ulaze i kada, koji su željenii parametri rada (radno vreme, vreme čekanja, vreme rešavanja upita), izgled prostora i adaptacija na prostor. Podaci su potrebni da se predvide potrebnii kapaciteti budućeg Call centra (broj operatera, zahtevi za komunikacionim resursima) i da se kroz analizu postojećih procesa projektuje optimum uključenja entiteta u njegov rad.

Štab, rukovodstvo Grada

7. novembar 2008.

8.

Prikupljanje podataka o trenutnim operacijama i načinu servisiranja upita građana

Štab – posebno predstavnici entiteta koji ulaze u Calll centar

30. novembar 2008.

Poželjno je prikupiti podatake za završnu fazu (projekciju rada Calll centra), da bi se resursi planirali u skladu sa realizacijom po fazama.

66
9. Priprema projektnog zadatka za izgradnju Call centra Na osnovu Koncepta, odluke o dinamicii uključenja entiteta, snimaka radnih procesa u entitema, formira se Projektni zadatak. Radovi na ovakvom organizaciono – tehničkom projektu moraju da se rade po detaljnom projektu. Revizija po Zakonu – u skladu sa tehničkom dokumentacijom i revizija uloge Štaba – da se utvrdi funkcionalnost Projekta. Definisati osnov za nabavku opreme. Izbor najpogodnijeg izvođača. Izgradnja Štab, tehničkii konsultant (IT, ili firma koja se bavii procesima u poslovanju) 30.decembar 2008.

Jelena Bojović
Projektni zadatak sadrži: 1) projekat procesa formiranja Call centra 2) projekat potrebne opreme (hardver, softver) 3) projekat izgleda objekta Call centra (adaptacija, ili novi objekat)

11.

Izrada Projekta Call centra Revizija Projekta Call centra

Izabrani projekat

15. maj 2009.

12.

Štab, revizor

1. jun 2009.

13. 14. 15.

Izrada tenderske dokumentacije Tender za radove Građevinski i infrastrukturni radovi Opremanje Call centra Izbor rukovodstva Call centra - i nosilaca osnovnih operativnih funkcija (tehnika, komunikacije...) Izbor i obuka kadrova Promotivna kampanja o Call centru Probni rad Call centra

Štab, tehničkii konsultant Štab, Komisija za javne nabavke Štab, Direkcija za izgradnju

10. jun 2009. 1. avgust 2009. zavisno od vrste radova (tri do šest meseci) dva meseca 1. septembar 2009.

Zbog multidisciplinarnosti, tender podeliti na partije

16. 17.

Opremanje Rukovodstvo Call centra preuzima zaduženja od Štaba.

Štab, Direkcija za izgradnju Štab, Grad

18. 19. 20.

Izbor i obuka kadrova koji će od početka raditii punim kapacitetom. Građani treba da saznaju šta mogu, a šta ne mogu da očekuju od Call centra. Probni rad u jednoj smeni zbog ukljanjanja mogućih grešaka u hardveru / softveru. Puštanje u rad Call centra punim kapacitetom.

rukovodstvo Calll centra rukovodstvo Call centra, mediji projektant, rukovkdrstvo Call centra rukovodstvo Calll centra, Grad

1. novembar 2009. 15. decembar 2009. 15.decembar 2009. U zavisnosti od vremena izgradnje ¬i opremanja Call centra. U zavisnosti od vremena izgradnje ¬i opremanja Call centra.

21.

Puštanje u rad Call centra

31.decembar 2009.

300 80.300 594. Nulta godina Početni troškovi Tekući troškovi Uštede i prohodi Ukupno http://www. Samo posedovanje geografskog informacionog sistema nije korisno za lokalnu samoupravu.ba/slike/gis%20brosura%20 BCHS. veće transparentnosti i preciznosti u planiranju postrojenja.300 106. već broj i vrsta informacija koje su unete u sistem. Geografski informacioni sistem je koristan. lokalnoj samoupravi da upravlja imovinom i sprovodi infrastrukturne projekte. urađena je Studija ekonomske isplativosti.zkk. telefonske linije). Studija je pokazala da su već u drugoj godini postojanja sistema prihodi premašili tekuće troškove i da će za pet godina svi troškovi biti nadoknađeni.6000 . što za posledicu ima smanjenje troškova zbog manje štete koja je nastala prilikom izvođenja građevinskih radova.300 118. ali je ujedno i jedna od značajnijih alatki u procesu privlačenja investicija.000 131. na primer.700 163.000 41.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 67 1. To znači da je samo pet godina od uvođenja GIS-a grad ostvario finansijsku korist.500 130.700 188.700 99.500 864.000 5.recimo strujnih vodova prilikom ugradnje drugih vodova kao što su. Ekonomska isplativost GIS-a u Subotici Nekoliko godina nakon što je Subotica počela da koristi geografski informacioni sistem.000 83.000 -146.500 -31. (Ranije su se često dešavala oštećenja instalacija .8.700 157. Grad već ima koristi od kraće procedure.700 202.pdf Prva godina Druga godina Treća godina Četvrta godina Peta godina UKUPNO 146. Primer uspešne prakse su grad Subotica i Opština Inđija. pre svega. Geografski informacioni sistemi vrede onoliko koliko podataka sadrže.500 146. GIS (geografski informacioni sistemi) Geografski informacioni sistem je sistem za vizuelni pregled podataka.700 212.000 81.

odnosi na način obračuna cena usluga i transparentnost sistema. već mogu da odvrate preduzetnike od započinjanja. značajni i za komunalna preduzeća (povećanje prihoda kroz povećanu naplatu). troškova i administracije koja prati proceduru izdavanja dozvola može povoljno da utiče na ekonomsku sliku svake zajednice.9. pre svega. ili proširenja poslovanja u lokalnoj zajednici. zbog čega je preduzeće otkazalo javno-komunalnom preduzeću i sada sami iznose smeće. 2009/2010 komunalnih usluga na transparentniji i jednostavniji način. Slučaj trećeg preduzeća . Jedna od osnovnih zamerki preduzetnika jeste složenost procesa izdavanja građevinskih dozvola koja se sastoji. odnosno po m3. površina objekta 1. Jedinstven šalter za izdavanje dozvola u mnogome može da unapredi efikasnost procesa i da poboljša osećaj koji preduzetnik ima kad se susretne sa opštinskom administracijom. Na primeru tri preduzeća koja su anketirana u jednoj opštini u Srbiji. Reforma sistema formiranja cena i naplate komunalnih usluga Reforma sistema naplate komunalnih usluga jedan je od projekata koji se. u velikom obimu dokumentacije. Projekte ove vrste pokreće kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u saradnji sa komunalnim preduzećima i savetom za ekonomski razvoj. Iznošenje smeća plaća se za površinu od 25 m2. i stalnom „šetanju“ od kancelarije do kancelarije.68 Jelena Bojović 1. Dobar primer one-stop šaltera nalazi se u Subotici. i vreme potrebno za njihovo izdavanje. Slučaj drugog preduzeća . 1.530 m2 ekstra zona. trgovinska delatnost. i za privredu (saznanje o potrošnji omogućava planiranje uštede). pre svega.10. u potpunosti će izgubiti poverenje u lokalnu samoupravu. 39 NALED „Cost of doing business in Serbia”. Stoga su projekti koji se bave formiranjem cena . U slučaju da vlasnici ova tri preduzeća bilo kada porazgovaraju o načinu naplate komunalnih usluga. godini sprovedeno je istraživanje među privrednicima39 koji su izneli podatke o broju i vrsti poreza.Površina zemljišta je 2. Sistem 48 može da poboljša njegovu transparentnost i efikasnost. ali se obračun naplate može i nezavisno unaprediti. taksi i komunalnih usluga koje plaćaju lokalnoj samoupravi. Površina zemljišta na kome je izgrađen objekat je 786 m2.095 m2. ne samo što predstavljaju trošak. može se uočiti neregularnost sistema. troškovi iznošenja smeća bili su veoma visoki. Njihov predlog je da se ova usluga plaća po kontejneru.Površina poslovnog objekta je 587 m2. Iznošenje smeća plaća se za površinu od 300 m2. Slučaj prvog preduzeća . U 2009. „One stop shop” .Zbog velike površine objekata.centar za izdavanje građevinskih dozvola (CID) Broj dozvola i odobrenja koje preduzeća moraju da pribave.454 m2 + 1. Program smanjenja složenosti. dugotrajnom čekanju.

jer će dužina i kompleksnost postupka zavisiti od mnogobrojnih činilaca (na primer. godine stupio je na snagu novi Zakon o planiranju i izgradnji što bi trebalo da podstakne gradove/ opštine da pripreme nove informatore. jednostavne i pristupačnim jezikom pisane brošure. preduzetniku/investitoru treba što jednostavnije predstaviti proceduru. Informator za investitore o načinu pribavljanja građevinske dozvole Jedinstven šalter za izdavanje građevinskih dozvola nije jedini način da se unapredi procedura. i uveo jednostavniji postupak izdavanja građevinske dozvole za objekte čija površina ne prelazi 400m2.urbanistički uslovi . Novi Zakon uveo je institut lokacijske dozvole.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 69 Usluge koje pruža centar za izdavanje dozvola40 Odeljenje Urbanističko planiranje i komunalne usluge .pdf .građevinske dozvole . građevinske i upotrebne dozvole veoma će se razlikovati u praksi od opštine do opštine.izvod iz urbanističkog plana . opštine uglavnom nemaju kratke. http://www. Pre svega. Iako postoji očigledna potreba za informatorima o postupku dobijanja građevinskih dozvola. odnosno detaljne regulacije.11.upotrebne dozvole • Prijem i obrada zahteva za parcelaciju građevinskih parcela • Prijem i obrada zahteva za izmene i dopune urbanističkog plana • Prijem i obrada zahteva za legalizaciju gradnje • Dodela uličnog broja • Izdavanje dozvola za radove na ulicama i drugim javnim površinama • Informacije o stambenim i poslovnim objektima Korisnici Građani i firme 1. U septembru 2009.mega. primena odredaba o pribavljanju lokacijske. Na osnovu novog Zakona. olakšao postupak parcelacije i preparcelacije građevinske parcele (koji se ne razmatraju više na komisijama za planove).ui-serbia. 40 Izveštaj o analizi stanja: Opštinski uslužni centri i centri za izdavanje dozvola u opštinama u okviru programa Podsticaj ekonomskom razvoju opština.org/kbase/ upload/reports/cacsr.CID Usluge • Izdavanje dozvola za izgradnju: . da li je za navedeno područje donesen plan generalne.saglasnost javnih preduzeća .

stručno lice koje pruža pravne savete privrednicima. jedan je od boljih vodiča za lokalnu samoupravu u procesu reforme administracije za unapređenje poslovnog okruženja. jedinstven šalter za dobijanje dozvola. a jedan od kriterijuma glasi: • • • • 41 NALED .70 Jelena Bojović „Opština pruža ključne lokalne javne usluge na lako dostupnoj lokaciji i razvila je sistem za obradu zahteva preduzetnika za građevinsku dozvolu na jednom mestu41”. stručno lice koje savetuje klijente u administrativnoj proceduri. ili brošuru o građevinskom/industrijskom zemljištu. katalog. pozivnog centra). sistem za praćenje dokumenata koji pruža informacije o statusu konkretnog zahteva (preko interneta. nadzorno lice koje prati tok procesa izdavanja građevinskih dozvola (u najmanje od 80% slučajeva svih zahteva podnetih u toku godine). opis procedure i sve potrebne formulare na internetu.12. informacije. i mogućnost da pruži sve informacije (ponudu) u roku od dva dana. A to podrazumeva da opština poseduje: • podatke o veličini i broju parcela raspoloživog građevinskog zemljišta. katalog dostupnih parcela i zemljišta. bržu proceduru za izdavanje građevinskih dozvola na osnovu analize “korak po korak”. Program obuhvata dvanaest kriterijuma od kojih se nekoliko odnosi upravo na unapređenja administracije. katalog dostupnog poslovnog prostora (privatnog i opštinskog). uključujući i ažurirane podatke o cenama. Certifikacija opština sa pozitivnim poslovnim okruženjem Program certifikacije koji sprovodi Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). • • • • • • 1. digitalizovane podatke o zemljištu i parcelama uključujući i sve informacije o infrastrukturi.

unapređenje putničkog i robnog železničkog prevoza. finansijski su najzahtevnija ulaganja u poslovno okruženje. ne samo trošak izgradnje. listu prioriteta za izradu planova detaljne regulacije prema utvrđenoj dinamici. bez unapređenja ostalih elemenata privrednog okruženja. unapređenje i/ili proširenje sistema telekomunikacije. Investiranje u osnovnu infrastrukturu. i/ili proširenje lokalne luke. investiranje u osnovnu infrastrukturu ne podrazumeva samo opremanje industrijskih zona. Izgrađena infrastruktura obuhvata. Ulaganje u osnovnu infrastrukturu podrazumeva: • • • • Teško je uvrditi listu prioriteta kada se radi o ulaganjima u osnovnu infrastrukturu. Investiranje u lokacije i objekte namenjene preduzećima podrazumeva unapređenje fizičkih uslova neophodnih za poslovanje. unapređenje i/ili proširenje putne mreže. Međutim. unapređenje i/ili proširenje kanalizacione mreže. unapređenje i/ili proširenje industrijskih lokacija i objekata. opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora Infrastrukturno opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora. . industrijsku zonu (ili više zona). uređenje. uređenje. Infrastrukturni projekti se ne sprovode izolovano. • 2. kao i za privlačenje novih investitora. što znači da se time stvaraju uslovi za zadržavanje i proširenje postojećih preduzeća. već sveobuhvatno podizanje infrastrukturnih kapaciteta. • • uređenje.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 71 • • • GUP koji je u funkciji ekonomskog razvoja. već i značajan trošak za održavanje. unapređenje i/ili proširenje komercijalnih lokacija i objekata (za trgovinu i kancelarijski prostor). unapređenje i/ili proširenje lokalnog aerodroma. • • Svi ovi kriterijumi certifikacije pomažu lokalnim samoupravama u sastavljanju prioriteta koje će sprovoditi u ekonomskom razvoju. unapređenje i/ili proširenje vodovodne mreže. unapređenje i/ili proširenje energetskog sistema. naročito kada se lokalne zajednice suočavaju sa zapuštenom infrastrukturom i dugogodišnjim neulaganjem. i zahtevaju dugoročno finansijsko planiranje.

Industrijske zone su urbanistički definisane zemljišne parcele podeljene transportnim mrežama. kao i o potražnji potencijalnih investitora (lokalne privrede.72 Projekti koji se svrstavaju u ovu oblast su: Jelena Bojović 2. kao i prava i obaveze koje iz njih proizlaze (vlasništvo. pravo korišćenja). jeste slobodno zemljište za industrijsku gradnju. železnice. Budući da je privreda u Srbiji znatno oslabljena. ekonomski razvoj se oslanja na strana ulaganja. zgrade i druge nepokretnosti). aerodroma. Češkoj i Srbiji. Najvažniji resurs opštine. mogućnostima proširenja. a koji za infrastrukturno opremanje. ili bez njih. Prilikom zoniranja industrijskog zemljišta lokalna samouprava treba da vodi računa o dostupnosti i veličini lokacije. Uređivanje industrijskih lokacija industrijske zone Industrijska zona predstavlja prostor koji je određen za privrednu i proizvodnu delatnost u okviru urbanističkog plana. Na osnovu dosadašnjeg iskustva u Mađarskoj. pored građana. Industrijsku zonu čine nepokretnosti (zemljište. autoputa. Industrijske zone su obično strateški pozicionirane u neposrednoj blizini važnih saobraćajnica. on dugo može da ostane infrastrukturno neopremljen i da nema proizvodnje. sa izgrađenim objektima. infrastrukturnim opre- . Važan preduslov za privlačenje direktnih stranih i domaćih investicija jeste da lokalna zajednica odredi koji je prostor pogodan za industrijsku gradnju.1. ili novih investitora). Stoga je vrlo važno da se oni koji upravljaju industrijskom zonom obavežu ugovorom da će lokacijom upravljati u skladu sa potrebama lokalne zajednice. vlasništvu zemljišta. reka. Iako lokalna samouprava pojedini prostor definiše kao industrijsku zonu.

Poslovanjem u slobodnim zonama investitoru se obezbeđuju specijalne olakšice i povlašćen poreski režim . uključujući proizvodnju. pre svega. Za više informacija: Uprave za slobodne zone (www. Slobodne zone mogu osnivati. većeg angažovanja lokalne radne snage i transfera tehnologije. investicionih programa i poslovnih planova. postoje SZ Pirot. U okviru Ministarstva finansija Republike Srbije. u dodatne usluge spadaju razvijanje . mašina. formirana je Uprava za slobodne zone koja je nadležna za sva pitanja oko funkcionisanja i razvoja slobodnih zona. 62/2006).rs). u ovom trenutku. poslovnog centra (konferencijske sale. Na ovaj način stvaraju se ogromne mogućnosti za saradnju domaće i strane industrije. izvoza. preko špedicije. bankarstvo i osiguranje. Slobodne zone se osnivaju. a ponekad i zbog pružanja poreskih olakšica. Osnovni cilj Uprave jeste povećanje priliva stranih investicija. Poslodavcima unutar slobodne zone omogućen je zakup poslovnih prostorija. skladištenje. ili taksi. U Srbiji. Korisnicima industrijskog parka. SZ Zrenjanin i SZ Novi Sad. po pravilu. na primer. krajem 2008. uređene i promovisane zone u Srbiji je Industrijska zona „Ečka“ u Zrenjaninu. Primer dobro pozicionirane. i domaće i strane kompanije. pakovanje.gov. Razvoj industrijskih.usz. Roba koja se iz slobodne zone uveze na domaće tržište podleže režimu uvoza strane robe. Uvoz i izvoz robe u slobodnu zonu je neograničen. zbog pružanja olakšica u spoljnotrgovinskom poslovanju. administrativnih i knjigovodstvenih usluga. pruža i širok spektar dodatnih usluga – od obezbeđenja i keteringa. skladišta po povoljnim uslovima. U slobodnoj zoni može da se slobodno izvrši transfer prihoda i zarade u bilo koju državu.3. trgovina. pored infrastrukture.bez naplate bilo kakvih poreza. Privredno društvo upravlja slobodnom zonom i njegov prvenstveni zadatak je da obezbedi uslove za nesmetano odvijanje privrednih delatnosti. na kome se obavljaju delatnosti utvrđene Zakonom o slobodnim zonama (Službeni glasnik RS. uključujući Srbiju . izrade ekonomskih analiza. upravitelj. carina. Slobodne zone Slobodna zona je posebno ograđen i označen prostor određen kao slobodna zona Aktom Vlade Republike Srbije. opreme i građevinskog materijala. trening centra.oslobađenje od PDV-a i carine na uvoz sirovina i materijala namenjenih proizvodnji robe za izvoz. SZ Subotica. i njima mogu upravljati.2. zadovoljavaju se potrebe investitora u narednih pet do deset godina. Kada se govori o tehnološkim parkovima. strijsko poslovanje. godine. video-link).Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 73 manjem pet hektara industrisjkog zemljišta (važi za opštine koje su više od pedeset kilometara udaljene od Beograda i imaju manje od pedeset hiljada stanovnika). U njima se odvija indu- 2. finansijskih usluga. radionica. poslovnih i naučnih parkova Industrijski park je prostorna i infrastrukturno opremljena celina predviđena za privredne delatnosti kojom rukovodi pravno lice kao njen upravitelj. 2. do ljudskih resursa.

Jelena Bojović 42 Svakako treba istaći doprinos arhitekata prof. gradske životne sredine. istraživačke delatnosti i slično. prethodno korišćena u različite namene (industrija. koje osnivanjem industrijskog parka želi da u svoju blizinu dovede privredne subjekte kao deo proizvodnog lanca . vojne potrebe). za sada i ti privatni industrijski parkovi nemaju u dovoljnoj meri popunjene kapacitete. Ono što je si- . Tamo gde upravitelj postoji. privatnim kapitalom. Beočin Biznis park je pokrenula kompanija „Lafarge Beočinska fabrika cementa“. pri čemu je tipično rešenje da lokalna samouprava obezbeđuje zemljište. Inače. Upravitelj industrijskog parka je. Na žalost. Borislava Stojkova i Žakline Gligorijević direktorke beogradskog Urbanističkog zavoda. studija i javnih izlaganja bavli ovim problemom. koji su se u nizu članaka. Autori koji su se ozbiljnije bavili pitanjem braunfild lokacija u gradovima u Srbiji42 tvrde da ih ima bezbroj. mrtva infrastruktura. a privatni partner investicije u sekundarnu infrastrukturu i zgrade. telekomunikacija i informacionih tehnologija. tj. u ovim slučajevima.74 softvera. ili privatno-javnim partnerstvom. država sredstva za infrastrukturno opremanje. Uloga lokalne samouprave. poslovanje. Tamo gde privatni sektor ima veću ulogu. preduzeće u čijem vlasništvu privatni partner i lokalna samouprava učestvuju srazmerno uloženim sredstvima.bilo da se radi o snabdevačima. jer ne postoji upravitelj koji se brine o parku i pruža usluge korisnicima i pošto je zona definisana. izvoza. a pre svega naknade za uređenje građevinskog zemljišta. radi se isključivo o preduzeću čiji je jedini. Industrijski parkovi u svetu najčešće se otvaraju sredstvima lokalne samouprave (po pravilu uz subvencije države). smanjenju nezaposlenosti i ukupnog ekonomskog i socijalnog razvoja beočinske opštine i regiona. potencijalnim investitorima na raspolaganju je osamnaest hektara zemljišta na obali Dunava u sklopu kompleksa „Lafarge BFC” koje su direktno povezanr sa lukom. sa namerom da se stvore uslovi koji će privući nove investitore i tako doprineti povećanju proizvodnje. u strateškom partnerstvu sa opštinom Beočin i uz podršku Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Vlade Republike Srbije i Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine. jeste da obezbedi olakšice u plaćanju određenih lokalnih dažbina. Programi sanacije napuštenih lokacija (revitalizacija braunfilda) Termin braunfild (brownfield) je ranih devedesetih godina prošlog veka ušao u upotrebu iz žargona američkih urbanista koji su ga koristili da definišu parcele na kojima je ležala neupotrebljiva. servis.4. Dakle. Ovakvo ugašeno tlo predstavljalo je svojevrstan vid zagađenja urbanog okruženja. Lokacija je infrastrukturno opremljena gasom. ili privatni sektor. ili kupcima roba. praksa privatno-javnog partnerstva u ovoj oblasti nije u punoj meri oživela. U Srbiji većina industrijskih zona koje su osnovale lokalne samouprave nikada nije prerasla taj status i postala industrijski park. Lafarge). ili većinski osnivač opština. električnom energijom i telekomunikacionim vezama . 2. najčešće. radi se skoro u potpunosti o privatnoj inicijativi (Biznis park Beočin. Vodeću ulogu u osnivanju industrijskog parka ima veliko preduzeće sa viškom zemljišta.

ni jeftino. kroz proces privatizacije. godina Prvi korak u većini programa sanacije mora biti analiza stanja. tako da je urbano okuženje potpuno izmenjeno. nekadašnji deo holdinga „Zorka Šabac“. ne postoji razumevanje sredine u pogledu važnosti evidentiranja i uzimanja podataka o svim karakteristikama braunfilg lokacija. osim što predstavljaju opasnost po lokalnu zajednicu. ima i primera objekata koji se ne koriste. a u njemu je smešten i Edukativni centar za ruralni • 43 Prema: Dragan Živkovic. one nemaju dovoljno ovlašćenja. 2009. kontaminirane lokacije nisu na prvom mestu kod uglednih investitora. takve mere su: • • • • posebni poreski podsticaji urbanističke olakšice infrastruktura komunalne olakšice Primer braunfilda: U Beču su stare gasne stanice. a zagađenje ostaje. Dobar primer predstavlja adaptacija objekta Udruženja preduzetnika u Zrenjaninu koji je godinama bio zapušten.5. proces sanacije treba da se odvija u okviru regulative sledećim redosledom: prva procena lokacije. po definiciji. Revitalizacija braunfilda mora biti jasan prioritet. određivanje prioriteta. . koliki je stepen zagađenja. Ali. Takođe. pronalaženje neophodnih sredstava i osmišljavanje programa. pretvorene u luksuzan stambeno-poslovni kompleks i novi statusni simbol. koriste i članovi Zone unapređenog poslovanja. a nejasan im je i potencijal tog umrtvljenog kapitala u procesu privlačenja investicija. Najstarije zgrade je najteže sanirati. Većina investitora radije bira grinfield lokaciju. Austrijska kompanija „Alas International” kupila je domaću firmu „Zorka Nemetali Šabac“. tako da Srbija nema bazu registrovanih braunfild lokacija. lokalne uprave u gradovima u Srbiji ne shvataju stvarnu ekonomsku vrednost ove svojine. Taj prostor sada. fabriku „Voćar Koceljeva“ u prehrambenoj industriji. utvrđivanje stepena zagađenja. tipičan primer braunfilda. i koji se programi posle sanacije mogu osmisliti. ili privatnog sektora. Postoje i objekti koji se mogu bolje iskoristiti ako se podele na radne prostorije manje površine. u čijem je sistemu i kompanija „US Steel Beli limovi Šabac“ koji je trenutno jedan od najvažnijih srpskih izvoznika. Brownfiled izveštaj. pored Udruženja preduzetnika. pa lokalne samouprave moraju sprovesti niz mera da bi braunfild lokacija bila atraktivna za ulaganje. Sa druge strane. Dostupni primeri realizovanih ulaganja pokazuju da se problem braunfilda u Srbiji sveo na proces privatizacije i učešće Agencije za privatizaciju: • Američka kompanija „US STEEL” kupila je kao braunfild investiciju domaću kompaniju „Sartid”.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 75 gurno. čak i kada lokalne samouprave pokušaju da rešavaju pitanje barunfild lokacija. što braunfild objekat duže propada. Austrijska kompanija „Rauch” kupila je. Dakle. Adaptacija objekata koji se ne koriste Osim braunfild lokacija koje. predstavljaju zagađeno okruženje. niti jasnu sliku o njihovim mogućnostima. današnji „US Steel Serbia”. utvrđivanje vlasništva. ali to ne znači da zgrade od istorijskog i arhitektonskog značaja ne treba spašavati. • 2. a cena kvadratnog metra je toliko skočila da su se uložena sredstva višestruko vratila43. Međutim. pa i besmislenije. Na primer. što nije ni jednostavno. Moraju se doneti odluke o tome da li je objekte moguće efikasno koristiti. ulaganje je rizičnije. a mogu da se adaptiraju u radni prostor u vlasništvu javnog.

postojeća privreda je od izuzetnog značaja za lokalni ekonomski razvoj budući da zapošljava najveći broj ljudi i najveći broj investicija dolazi. proširenja. i streški partner grada u razvoju infrastrukture. ljudskih resursa i očuvanju životne sredine. nova postrojenja. Jelena Bojović 3. Podrška postojećoj privredi Iako često zanemarivana. Na kraju – postojeća privreda je i najvažniji izvor informacija i ideja za lokalnu samoupravu – od prisutnih mogu da nauče zašto su i dalje tu. Podsticaj razvoju lokalnih preduzeća podrazumeva pružanje saveta. Iz rezultata istraživanja vidi se da je većina investitora došla u Srbiju zato što je već imala ostvarene veze sa Srbijom.što je sve od značaja za strateško planiranje i promociju investicija. Opseg inicijativa kojima se može podržati razvoj lokalnih preduzeća je ogroman: Mediji Investitori u drugim zemljama The Urban Institute – a USAID Contractor Serbia | Croatia | Slovenia | Bosnia and Herzegovina StrategicPuls Group | Montenegro | Macedonia | Albania 5 . bili ključni kada se odlučivalo da se investira u Srbiju i koji su investirali u Srbiji tokom poslednjih deset godina. Base: Investors in Serbia. Adaptirani braunfild objekti u gradu često se koriste i kao biznis inkubatori (Novi Sad. takođe. Investors in othe r countries Biznis kontakti 63% 67% 24% 58% 23% 25% 25% 0% 23% 17% Investitori u Srbiji Drugo Opštinske brošure 0% 6% Sajmovi i slične manifestacije 0% 11% Republičke institucije i tela Poslovna udruzenja i udruzenja investitora 8% 8% 8% Prijatelji i rodbina Lokalne institucije i tela 42% što se često misli. Najčešći izvor informacija pri donošenju odluke o investiranju jesu poslovni kontakti (63% odgovora). šta izvoze. istovremeno. ko su im dobavljači i kupci . dok su tržišni uslovi bili tek na drugom mestu. Pančevo). a ne. šta uvoze. Sa postojećom privredom investitori ostvaruju prvi kontakt u novoj sredini. Takve strategije nazivamo programima za zadržavanje i širenje postojećih preduzeća. iz te oblasti. od novih investiotora (mnogo je više onih koji su već prisutni. kao August 2008 Izvori informacija o Srbiji: Investitori u Srbiji naspram investitora u drugim zemljama Multiple responses.76 razvoj. šta im smeta. podrške i resursa koji su neophodni za njihov dalji razvoj. značaj postojeće privrede. kako izgleda njihov proizvodni proces. i koji i dalje ulažu u svoj razvoj. upravo. unapređenja i sl). što ukazuje na značaj „lokalnih veza”. ona je. to jest. Već pomenuto istraživanje investitora koje je sproveo USAID-ov Program podsticaja ekonomskom razvoju opština podrazumevalo je opsežne razgovore sa direktorima sto dvadeset preduzeća koji su.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

77

3.1. Posete preduzećima, istraživanje mišljenja preduzetnika (ankete)
Identifikacija problema sa kojima se preduzetnik suočava u svom radu je ključ za uspešno planiranje i sprovođenje programa pomoći. Postoji nekoliko načina da se otkriju problemi sa kojima se privreda suočava, to jest, da se uvidi kako se može unaprediti njihovo poslovanje: 1) anketiranje putem telefona – jednostavan i kratak postupak, može da se kontaktira veći broj preduzeća, ali je malo interesovanje preduzetnika da odgovaraju na ankete i smanjena mogućnost da se stvori ličan odnos sa preduzetnikom; 2) anketiranje putem elektronske pošte – slično kao telefonsko anketiranje, ali je procenat odgovora daleko manji (veliki broj anketiranih, mali procenat popunjenih upitnika), a često, zbog nerazumevanja pojedinih pitanja, odgovori nisu tačni; 3) posete lokalnim preduzećima – ovakav pristup je izuzetno zahtevan (neophodno je zakazati unapred sastanke, otići na lice mesta i provesti bar trideset minuta u poseti), ali pruža daleko bolje rezultate - dobija se precizniji odgovor na svako pitanje, na osnovu ličnog kontakta, izraza lica sagovornika i načina na koji daje odgovore, može se mnogo saznati. Takođe, iz ovakvih anketa lokalna administracija može više da sazna o načinu proizvodnje (ukoliko je u pitanju proizvodno preduzeće), o tehnologiji koja se koristi, prostoru za rad i dr; 4) neformalna druženja i razmena informacija – na koktelima i neformalnim okupljanji-

ma moguće je dobiti informacije o poslovanju i problemima privrede, a ovaj vid kontakata pruža mogućnost za otvoreniji i iskreniji odnos i otvara poverenje. Glavni nedostatak je što informacije dobijene ovim putem nisu dokumentovane, to jest, ne postoji pisan trag o zaključcima i predlozima. Bez obzira koja se vrsta ankete koristi, dobijeni podaci i informacije se obrađuju, analiziraju i pripremaju lokalnu samoupravu da odgovori na probleme. Anketirana preduzeća moraju dobiti povratnu informaciju o koracima koji će biti preduzeti. Ukoliko se privrednicima ne obezbedi povratna informacija, oni više neće učestvovati u narednim anketama, to jest, lokalna samouprava će izgubiti njihovo poverenje. Putem ankete, osim identifikovanja problema sa kojima se privrednici suočavaju, lokalna zajednica stiče uvid u njihove razvojne planove, u mišljenje privrednika o poslovnoj klimi i radu lokalne samouprave i lokalnih vlasti. Na taj način opština/ grad može doći do ideje kako da unapredi poslovno okruženje, šta treba da menja, a na čemu treba da insistira. Samu posetu, ili telefonski razgovor, lokalna zajednica može da iskoristiti da privrednike obavesti o aktuelnim i budućim programima podrške - novim kreditnim linijama, predstojećim sajmovima, konferencijama, itd. Posete mogu podstaći lokalna preduzeća da koriste domaće resurse, da finansiraju obuku u ovladavanju novim veštinama i doprinesu razvoju strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Važno je

78 Prema analizi ankete mišljenje poslovnog sektora u Kruševcu 2006. godina 1. Firme koje su učestvovale u upitniku trenutno zapošljavaju trinaest hiljada radnika, a naredne godine planiraju otvaranje preko šest stotina novih radnih mesta. Nova radna mesta se ravnomerno otvaraju u svim sektorima – proizvodnom (uglavnom najveća preduzeća), komunalnom i drugim uslugama, što može biti znak pozitivne promene na nivou lokalne ekonomije . 2. Lokalna ekonomija nije dovoljno orjentisana ka izvozu. Samo osam od pedeset i osam firmi izvozi više od 10% proizvoda i usluga izvan Srbije, dok se ukupno 15% proizvodnje plasira na stranim tržištima, 35% prodaje se realizuje u okrugu, a 50% u drugim delovima Srbije. Uprkos konkurentnoj prednosti koju stvaraju niže cene (u poređenju sa standardima EU), proizvođači iz Kruševca ne mogu da nađu klijente na tržištu EU. 3. Poslodavci su ocenili kvalitet radne snage u svojim firmama na sledeći način: ocenu „odličan” je dobilo 11%, a ocenu „dobar” 31%, što predstavlja prosečan rezultat, dok je 14% radnika dobilo lošu ocenu, što predstavlja izuzetno visok procenat. Prosečne mesečne zarade su porasle u 2006. sa 15.300 na 17.300 dinara. Polovina firmi ima potrebu za novim radnicima, ili očekuje da će im nedostajati stručna radna snaga (inženjeri, tehničari, ekonomisti). 4. Trideset devet od pedeset i osam firmi planira da proširivanjem postojećih objekata, ili izgradnjom novih, modernizuje pogone tokom 2006, da bi mogle da prošire svoje kapacitete u Kruševcu. Ukupan iznos investicija dostići će 5.200.000.000 dinara. Devet firmi planira da proširi svoju delatnost izvan Kruševca i pokrije veće tržište (uglavnom u Beogradu i Nišu, a dve u inostranstvu). U isto vreme, četiri firme planiraju da izmeste svoje pogone izvan grada zbog promenjenih uslova na tržištu, uslova transporta, nedostatka prostora za proširenje i nedostatka kvalifikovane radne snage . 5. Kvalitet usluga koje pruža lokalna samouprava nije visoko ocenjen (prosečna ocena 2,92 na skali od 1 do 4, najviša ocena 1, najmanja 4). Održavanje puteva i izdavanje građevinske dozvole za obavljenje samostalne delatnosti, kao i problemi sa građevinskim zemljištem, često se navode kao oblasti koje se moraju unaprediti. 6. Mišljena kruševačkih poslodavaca o poslovnoj klimi u gradu veoma su pozitivna. Jedna firma je ocenila Kruševac kao “izuzetno” mesto za preduzetničke aktivnosti, dvadeset i troje je poslovnu klimu ocenilo kao “dobru”, a dvadeset i četvoro kao “zadovoljavajuću”. Dve firme su grad ocenile “lošom” sredinom za poslovanje. Napori lokalnih vlasti, geografski položaj, ekonomska struktura i industrijska tradicija često su pominjani kao najveća prednost Kruševca.

Jelena Bojović

istaći da se tim posetama može sprečiti da preduzeće ne napusti lokalnu zajednicu. Program za podsticaj lokalnom ekonomskom razvoju opština osmislio je i zajedno sa lokalnom samoupravom sproveo niz istraživanja među privrednicima. Na osnovu jednog takvog istraživanja 2006. je urađena analiza stavova poslovnog sektora u Kruševcu. Na osnovu ove analize sagledane su osnovne prepreke za dalji razvoj ovih preduzeća ali su identifikovani i programi pomoći, koji su se sproveli u narednoj godini.

3.2. Pružanje stručne i savetodavne pomoći preduzećima
Ova vrsta podrške može početi od jedne osobe koja upućuje zainteresovane u pravom smeru – na kreditne institucije, organizovanu obuku i drugo. Jasno obeležavanje i obaveštavanje je ključno za efikasne savetodavne usluge. Saveti i stručna pomoć preduzećima mogu biti iz raznih oblasti: • • • • • • • • menadžment i upravljanje preduzećem, zakonska regulativa i poslovanje, istraživanje tržišta, marketing i promocija, sistem kvaliteta, zaštita životne sredine, uvođenje standarda i certifikacija, kontrola i kvalitet ljudskih resursa,

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

79 • • tehnologija, istraživanje i razvoj i dr. • • • • • kompjuterske aplikacije, izrada biznis plana, finansije i vođenje poslovnih knjiga malih i srednjih preduzeća, lokalna poreska opterećenja i olakšice, apliciranje za bespovratna finansijska sredstva.

U tom slučaju težište bi trebalo da bude u pružanju stručne pomoći tamo gde je ona realno potrebna. Lokalna samouprava treba da zna da iskoristi znanje zaposlenih prilikom uvođenja novih standarda i tehnologije, a da za specifične i specijalističke obuke angažuje stručna lica (iz lokalnih škola, državnih institucija i organizacija, međunarodnih organizacija). U Srbiji, u ovom trenutku, postoje brojne, uglavnom međunarodne organizacije, koje se bave tim poslom (USAID, na primer, sprovodi set programa koji pružaju direktnu tehničku pomoć preduzećima u svim navedenim oblastima). U samoj lokalnoj samoupravi postoji stručan kadar koji može da pruži pravne i finansijske savete i stručnu pomoć u oblasti zaštite životne sredine.

3.3. Obuka za preduzetnike i programi podrške malim i srednjim preduzećima
Uobičajeni programi obuke mogu se prilagoditi specifičnim potrebama ove ciljne grupe (preduzetnicima i malim preduzećima). Različite teme obrazovnih programa zavise od privrednih grana koje su zastupljene u određenoj sredini i od njihovih potreba. Teme obuka su slične pomenutim u poglavlju „ Saveti i stručna pomoć”, ali pored ovih, za preduzetnike su značajne još i: •
44 Pogledati deo 9. Razvoj ljudskih resursa

Obuke osmišljava i realizuje kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u saradnji sa preduzetnicima i malim preduzećima. Predavači su pored zaposlenih u lokalnoj samoupravi i privrednici i preduzetnici sa većim iskustvom u poslovanju, kao i državne institucije, organizacije i udruženja (Nacionalna služba za zapošljavanje, Agencija za mala i srednja preduzeća, komore i udruženja). Obuka se može organizovati u prostorijama srednjih i osnovnih škola, udruženja preduzetnika. Edukativni centar u Inđiji44 koji je pokrenut za obuku nezaposlenih lica, a koristi se i za obuku preduzetnika, smešten je u jednoj učionici osnovne škole koja je renovirana i opremljena u okviru projekta.

3.4. Podrška razvojnim projektima i istraživačkom radu
Podrška razvojnim projektima i istraživačkom radu pruža se putem projekata saradnje između preduzeća i viših obrazovnih institucija, a može se osnovati i fond za istraživanja, ili program u okviru koga će diplomirani studenti prenositi znanje zaposlenima u lokalnim preduzećima. Privreda ima potrebu da razvija i unapređuje svoj proizvod i nije retkost da se osnivaju odeljenja za istraživanje i razvoj. Međutim, nisu sva preduzeća u finansijskoj

prodaja i promocija, udruživanje i zajedničko nastupanje,

godine povučeno tri kredita iz Fonda za razvoj46. Prema odgovorima najvećeg broja preduzeća. sprovedena je anketa u sedamnaest opština45 u Srbiji o mišljenju poslodavaca u privrednom sektoru. U periodu između 2008. 46 Fond za razvoj republike Srbije Preduzeća koja već imaju ili planiraju uvođenje istraživačkog odeljenja . dok je već 2007. Najčešći problem sa kojim se banke suočavaju prilikom predstavljanja svojih proizvoda privredi jeste nepoverenje preduzetnika i činjenica da se retko odazivaju na pozive za obuku. i 2009. godine. lokalne vlasti se retko odlučuju da detaljno savetuju preduzeća. Kada je finansiranje u pitanju. radi se o pružanju informacija i upućivanju u pravom smeru onih preduzeća koja su zainteresovana da pronađu potencijalne izvore finansiranja. istraživačko/razvojna odeljenja bave se razvojem novih proizvoda. Anketa je sprovedena sa ciljem da se što bolje razumeju stavovi. da je u jednoj opštini u Srbiji u toku 2006. 45 Opštine u kojima se naketa sprovodila deo su Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština. pošto je uspostavljen sistem informisanja preduzetnika o dostupnosti ovih sredstava. Pristup kapitalu i finansijama U osnovi. kao i da pomogne preduzetnicima i malim preduzećima u boljem razumevanju ponuda finansijskih institucija. taj broj povećan na sedamdeset i tri. prioriteti i problemi u poslovanju onih privrednih subjekata koji investiraju i otvaraju radna mesta u opštinama koje su obuhvaćene anketom. Banke i investicioni fondovi su zainteresovani da povećaju broj svojih klijenata i stalno nude obuke i savetovanja u oblasti kreditiranja i investiranja. tako da privrednici mogu da uporede usluge različitih finansijskih institucija.80 situaciji da imaju ovakva odeljenja.5. pošto se time bave specijalizovane ustanove. ili 21% od ukupnog broja (šest stotina devetnaest anketiranih preduzeća) ima istraživačko odeljenje. Interesantno je. dok 14% razmišlja da ga uvede. Lokalna samouprava zato ima ulogu posrednika: da pozove privrednike koji su zainteresovani za ovaj vid obuke (kroz već pomenute ankete) i sve lokalne banke koje će privredi objektivno predstaviti sve mogućnosti. Jedno od pitanja ticalo se razvoja i istraživanja. Jelena Bojović 3. lokalna samouprava bi mogla da pruža informacije o državnim programima u ovoj oblasti. Uloga lokalne samouprave i kancelarije za lokalni ekonomski razvoj ogleda se u povezivanju fakulteta i instituta sa privredom da bi im omogućli korišćenje ovih usluga. Ipak. ili odeljenje za razvoj novih proizvoda. Lokalne samouprave treba da iskoriste ovu mogućnost i da organizuju obuku za svoje preduzetnike. usvajanjem tehnoloških standarda i istraživanjem tržišta. na primer. Ustanovljeno je da sto dvadeset i devet anketiranih preduzeća. a potom izaberu onu koja je za njih najbolja.

Svi fondovi su relativno različiti u strukturi i obimu sredstava. ali nisu jasni kriterijumi na osnovu kojih se biraju članovi komisije. odluke o dodeli itd. Ipak. 3. Subotici. Tim za pravne reforme programa Podsticaj ekonomskom razvoju opština.6. godine.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 81 3. Inđija je kao rezultat pregovora sa komercijalnim bankama obezbeđivala subvencije za komercijalne kredite malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima u iznosu od tri procentna poena i stopom umanjenja za jedan i po procentnih poena. a razlikuju se i po načinu upravljanja. obično donosi komisija čije članove imenuje predsednik opštine. Loznici i Inđiji. Adekvatan program tehničke podrške trebalo bi da pruži savete o finansijskom planiranju. odnosno 3% u slučaju programa podrške poljoprivrednim gazdinstvima. Kragujevac je obezbedio beskamatne kredite za poljoprivredna gazdinstva sa grejs periodom od osamnaest meseci i rokom dospeća od trideset i šest do šezdeset meseci i podsticajna sredstva za preduzetnike koja se vraćaju u iznosu od samo 25%. na primer. ★ Za većinu programa lokalna samouprava nije ustanovila indikatore kojima bi se pokazala njihova uspešnost i proverilo da li oni. 2. Loznica je obezbedila beskamatne kredite za poljoprivredne proizvođače i mikrokredite za preduzeća u nastajanju („start up” krediti) sa grejs periodom od dvanaest meseci i rokom dospeća od trideset meseci. zaista. i plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje pripravnicima u opštinskim službama tokom šest do dvanaest meseci. Pre svega se misli na mehanizam koji bi pratio broj novootvorenih radnih mesta. sproveo je istraživanje o fondovima u Kragujevcu. iznosi. pristupu kapitalu i kreditima. tokom februara i marta 2007.). Lokalni fondovi za podršku privredi Jedno od najtežih pitanja za preduzeća jeste pristup kapitalu. uz troškove obrade kredita od 2% godišnje. ★ Sve ključne odluke (kriterijumi. Treba biti vrlo pažljiv u nastojanju da se osigura načelo pravednosti i da ovi procesi budu transparentni. Subotica je kroz lokalne fondove beskamatno pozajmljivala sredstva nezaposlenim licima i preduzetnicima. omogućavaju otvaranje novih radnih mesta i privredni rast. privredi ili poljoprivredi i u pitanju su manji programi koji nude bespovratnu pomoć ili kredite za investicije u moderne tehnologije. U nekim slučajevima moguće je ponuditi i direktnu finansijsku podršku. 4. odnosno promene opštinskih prihoda koje su rezultat programa finansiranja (nova radna mesta → nove plate → novi lokalni prihodi od poreza na dohodak građana). Neki od zaključaka tog istraživanja su: ★ Sredstva kojima fondovi raspolažu kreću se od dva do šezdeset miliona dinara ★ Svaka lokalna samouprava je na različit način definisala korisnike fondova: 1. U Srbiji postoji veliki broj lokalnih fondova za pomoć preduzetnicima. .

Jedna od inicijativa je sprovedena 2008. zaposleni u kancelariji će biti zaduženi da informišu privredu. kao na primer Inđija. Unapređenje komunikacije između lokalne samouprave i preduzeća Jedan od oblika unapređenja komunikacije jeste. • • • • • • • • Jelena Bojović anketiranje i posete privrednicima. sastanci privrednog saveta. SMS obaveštavanje. uspostavljanje već pomenute kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. priprema informatora. Ova. već su i potencijalni ambasadori svojih zajednica. brošura i časopisa. kao što je već napomenuto. njihovo bolje prilagođavanje promenama. institucija javnog sektora i većih privrednih subjekata sa ciljem da tenderi javnog sektora budu pristupačniji za lokalna preduzeća. zajednički sajamski nastupi i druge zajedničke aktivnosti. preduzeća nisu samo od ključne važnosti za razvoj lokalne privrede. jasno definisanje korisnika fonda i mehanizma korišćenja sredstava.8. a Kragujevac planira da uspostavi sistem praćenja efekata gradskih programa. svakako. Na koji način kancelarija za lokalni ekonomski razvoj može uspostaviti bolju komunikaciju sa privredom: Dobra komunikacija osigurava bolju informisanost preduzetnika. i mnoge druge analize pokazuju da je ključ pri uspostavljanju fondova za podršku privredi: • • • • • • analiza potreba privrede. definisanje indikatora za merenje učinka. Na taj način lokalna samouprava može da reši organizovanje posla. u poziciji da privuku nova preduzeća. već imaju određene indikatore koje koriste prilikom procene isplativosti programa podrške privredi. stalna komunikacija putem elektronske pošte. 3. Info-dani za privredu. uspostavljanje mehanizama transparentnosti i kontrole procesa.82 neke opštine. to jest.7. preciziranje kriterijuma za odabir. Ujedno. kao i veću iskorišćenost javnih resursa koji im stoje na raspolaganju. uspostavljanje organizacionog sistema za praćenje efekata. 3. organizacija okruglih stolova i konferencija. Zadovoljni poslovni ljudi su. da slušaju i odgovaraju na njene zahteve i sugestije. godine u nekoliko opština u Srbiji. Načela javne nabavke i kampanje „kupujmo lokalno” Ovakve kampanje se sprovode u skladu sa načelima povoljnog poslovnog okruženja koja podrazumevaju saradnju između lokalne samouprave. pre svega. kad su sva javna preduzeća predstavila lokalnim privrednicima planove javnih nabavki .

Očigledno je da postoji potreba da se pomogne privrednicima u širenju tržišta. Već pomenuto istraživanje o mišljenju privrednog sektora. ovladavanje tehnikama izvoza. Inicijative za promociju malih i srednjih preduzeća obuhvataju savetovanje i obuku preduzetnika o izlasku na strana tržišta. urađeno 2008. što će im pomoći u plasiranju proizvoda. eventualno. a potom se osmišljava i sprovodi kampanja koja ima za cilj promociju jednog. ili grupe proizvoda. ili inovacija sa potrebama tržišta. U Evropi. 3. U okviru ovog projekta najpre se vrši istraživanje među građanima i privrednicima o njihovim kupovnim navikama i proizvodima. da organizuju B2B susrete („business to business”) i da promovišu lokalne proizvode. godine na uzorku od šesto devetnaest preduzeća. učešće na trgovačkim sajmovima i izložbama i pomoć u povezivanju proizvoda. što ih razlikuje od velikih kompanija koje se nadmeću na globalnom nivou. Lokalne samouprave mogu da stimulišu preduzeća da se udružuju. VIP. pokazalo je da su. Kampanja „kupujmo lokalno“ podrazumeva i promociju lokalnih proizvoda i stimulisanje građana i privrede da koriste usluge i dobra lokalnih snabdevača.6% i oko 1% u saradnji sa partnerima iz vanevropskih zemalja. nom (regionalnom) tržištu. i 2009.najviše sa poslovnim partnerima iz Evrope 16. usluge takve vrste obično nude privredne komore. mogu da ih upućuju na državne organizacije koje se bave izvozom (SIEPA. zajedno sa pouzdanim i relevantnim informacijama o tržištu. Blagovremena informacija o tenderu dozvoljava lokalnim snabdevačima da se bolje organizuju ili. u najvećoj meri. da traže partnere u poslu.9. Reklamiranje malih i srednjih preduzeća i širenje tržišta Mala i srednja preduzeća širom Srbije uglavnom su usmerena na svoje tržište. dok 17% prometa preduzeća ostvaruju u saradnji sa inostranstvom . Privredna komora). Čak 43% ukupnog prometa svih anketiranih preduzeća nastalo je poslovanjem na lokal- Promet preduzeća tokom 2006/2007 i 2008/2009 Dakle. da zajednički izlažu na međunarodnim sajmovima. a 40% poslovanjem sa partnerima iz ostalih delova Srbije. . i podrazumevaju čak i osnivanje konzorcijuma i udruženja za marketing. 83 % prometa ostaje u granicama Srbije. preduzeća usmerena na lokalno tržište.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 83 za narednu godinu.

2. pronađu prostor za obuku i angažuju predavače i savetnike. jesu oni koji: • nikada nisu imali posao. izgubili su posao. informacije i obezbeđivanje resursa. 4. kao i praksu. da. kao i podršku novoosnovanim preduzećima u prvim. marketinga. Pitanje koje se nameće jeste. nemaju posao. zato su mentorski programi pravo rešenje za njih. ili angažovanjem nezavisnih savetnika. . Kao i u većini slučajeva kada je u pitanju stručna pomoć. U ovom poslu nezaobilazni partner je Nacionalna služba za zapošljavanje. kojima u početnim stadijumima morate pristupiti na različite načine. fakulteti i srednje škole. može da dâ dobre rezultate za obe strane. Savetodavna i stručna pomoć početnicima u poslu Nezaposleni. obuka se odvija u obrazovnim centrima. bezbednost na radu. 4. Podrška lokalne samouprave ogleda se kroz obuke. Poslovne mreže početnika u poslu i mentorski programi Kao što je već rečeno.1. početnici u poslu imaju ili malo. ali im je potrebna obuka i savet u oblasti finansija. ili nimalo iskustva u vođenju posla.84 Jelena Bojović 4. bolje je da lokalna samouprava organizuje da neko drugi pruža pomenute usluge. Takvi projekti mogu biti: savete stručnih lica koja im mogu pomoći u pronalaženju ideja za bavljenje sopstvenim poslom. ali i naviku da rade „za poslodavca”. koji bi mogli da pokrenu sopstveni posao. pomoć početnicima u poslu da osnuju preduzetničku radnju ili preduzeće. Iskustvo govori da povezivanje vlasnika novih i malih firmi sa firmama koje su već učvrstile svoje pozicije. odaberu kandidate. zašto bi postojeće kompanije pružale usluge početnicima. Prema potrebi. poreze. Nezaposlenima bez iskustva treba da obezbedite osnovne obuke o poslovanju. stručnu pomoć. ekološku zaštitu). Nezaposleni sa iskustvom uglavnom imaju ideju i volju da započnu biznis i znaju kako da proizvedu. radnoj etici i tržištu. imaju prethodno stečeno iskustvo i znanje. najosetljivijim mesecima njihovog rada. nemaju prethodno iskustvo i njihove veštine su nedovoljno profilisane. zajedno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. biznis planiranja. zakonskog okvira za poslovanje (koji regulišu rad i zaposlenje. pružanje saveta. Podrška osnivanju novih preduzeća Podrška osnivanju novih preduzeća podrazumeva stimulisanje nezaposlenih da pokrenu sopstveni biznis. Zaposleni u upravi treba da definišu program obuke. To mogu da budu formalne i neformalne mreže mentora i novih firmi i da budu dodatno korisne u njihovim budućim aktivnostima. Primer je bilo koja veća kompanija • Ovo su dve nezavisne ciljne grupe.

dizajn i marketing i poslovi pakovanja.6. uloga lokalnih samouprava jeste da. suočavaju se sa problemom nedostatka početnog kapitala. na početku rada. u skladu sa njihovim potrebama (standardi. koliko i za učenika. kooperante koji su. nedovoljnog iskustva u upravljanju preduzećem i nepoznavanjem tržišta . na primer. poluproizvode. pre svega. ili sličnom položaju i mogu učiti jedni od drugih. dizajnerski poslovi.3. u potpunosti. ali su dovoljno važni i moraju. i sva druga umrežavanja podržavaju učenje. Mentorstvo je. Lokalne vlasti treba da se uključe u pomoć pri finansiranju tako što će: • • • zajedno sa finansijskim institucijama proceniti koji su najbolji oblici podrške i saradnje. korisno za učitelja. u proizvodnji metalnih oruđa . njihovim umrežavanjem stvaraju se poslovni odnosi i obezbeđuje uzajamna podrška.gumeni delovi.000 dinara za „start up“ kredite preko Fonda za razvoj Republike Srbije. sastav. nepoznatim tržištima. način obrade). jedna softverska kompanija je zainteresovana da bude mentor početnicima u softverskom inženjeringu da bi jednostavnije nalazila pouzdane kooperante. U softverskim kompanijama to su. da budu oslonjeni na proizvodni proces „majke” kompanije. U Novom Sadu. a kad takva praksa i postoji. recimo. u komunalnim delatnostima to su reciklaža. Stoga je finansijska pomoć novim mikropreduzećima ključni faktor koji može da opredeli novog preduzetnika da pokrene inicijativu. godinu predviđa sredstva u iznosu od 1. u potpunosti. Umrežavanje početnika je vrlo značajno zato što se nalaze u istom.000. Stvaraju se poslovne veze koje učeniku obezbeđuju tržište. kreditirati početnike u poslu (Poglavlje 3. ili skupljanje i odvajanje otpada. eventualno. Finansijska pomoć novim preduzećima i preduzetnicima Mnoga preduzeća i preduzetnici. . podržala inicijativa. a učitelju sirovine.i u potražnji za ponuđenim proizvodima. Pored odnosa mentor . 4. Ujedno.Zakon o budžetu Republike Srbije za 2010. u prehrambenoj proizvodnji . dati savet i pomoći početnicima u pronalaženju finansijskih sredstava . ili ne. Najčešće su u pitanju poslovi koji nisu iz uže delatnosti samog preduzeća. prepoznaju potrebe početnika u poslu i podstaknu državne institucije i privatni sektor da usklađuju svoje usluge sa tim potrebama. količina. dakle.000. Finansijske institucije retko daju kreditna sredstva početnicima u poslu.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 85 koja prepušta deo svog poslovanja manjim kompanijama (outsourcing).učenik u poslovanju. i u plasmanu na novim. uslovi su izuzetno nepovoljni. Lokalni fondovi za podršku privredi). Dakle. Mentorski programi se mogu i sufinansirati (formiranje mentorskih fondova). da bi se.

Biznis inkubatori – mikro prostori za rad Biznis inkubatori. već u septembru 2005. sektorski specifični. usluga. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u industrijskim zemljama Zapada rodio se koncept inkubacije. koji odlučuje o prijemu preduzeća i radnji u inkubator. ili specijalizovani biznis inkubatori usmereni na konkretnu delatnost (inovacije. ubraja i privatnu kompaniju (ATB Sever) i obrazovnu instituciju (Viša tehnička škola Subotica) koje imaju po 10% učešća u osnivačkim pravima. pre svega kao odgovor na sve višu stopu nezaposlenosti i druge posledice recesije. i dr). marketing i umrežavanje.). Inkubator u Knjaževcu je značajan ne samo zato što je prvi u Srbiji. u koje spadaju: prostor inkubatora. već i zato što njime upravlja udruženje građana („Timočki klub“).o. a ne. Izraz inkubacija podrazumeva obezbeđivanje osnovnih „uslova za otpočinjanje novih poslova i ostvarivanje poslovnih ideja i podsticanje razvoja preduzetničkog duha.4. već je i poslovno udruženje čija je svrha da pruži podršku u osnivanju novih preduzeća putem pružanja određenih usluga. U Srbiji postoji neformalna mreža inkubatora koji su se organizovali da bi lakše izneli svoje zahteve i probleme u odnosu na vlast i donatore. Biznis inkubator nije samo prostor za rad. Inkubatori mogu da budu višenamenski (mogu da budu primljena sva preduzeća koja zadovoljavaju osnovne tržišne i tehnološke standarde). godine). u periodu kada su najpodložnija neuspehu. knjigovodstvo. pored lokalnih i pokrajinskih vlasti i regionalne agencije za mala i srednja preduzeća. kao društvo sa ograničenom odgovornošću. zajedničke usluge (sekretarijat. kao koncept. godine. The Urban Institute ni jedan biznis inkubator. (osnovan 2006. udruženja privatnih preduzetnika i privrednici. osim velikog broja novoosnovanih inkubatora. Još jedna od novina u privrednom životu poslednjih nekoliko godina. finansijski saveti i dr. kancelarijska oprema. privredno društvo. objedinjuju tri pomenuta programa: pružanje savetodavne. Biznis inkubatori omogućavaju pružanje neposredne podrške preduzećima koja tek počinju s radom. kako je to najčešće slučaj. Drugi biznis inkubator u Srbiji osnovan je u Nišu.o. savetovalište za preduzetnike. pored osnivača zastupljeni su i predstavnici lokalne samouprave. Do maja 2005. i finanijske pomoći i pomoći prilikom umrežavanja. u kome su osnivači Grad Niš sa 51% i Regionalna agencija za mala i srednja preduzeća sa 49%. kada je otvoren Biznis inkubator centar u Knjaževcu. zanimljiv je primer zato što u svoje osnivače. i na taj način direktno utiču na stepen uspešnosti tih preduzeća. Poslovni inkubator Subotica d. U Savetu biznis inkubatora u Knjaževcu. što pozitivno utiče na položaj preduzeća u inkubatoru u odnosu na ona izvan njega”47.86 Jelena Bojović 4. banaka. 47 Metodologija za osnivanje Biznis inkubatora. Veći deo usluga koje obezbeđuju biznis inkubatori ponuđene su po subvencionisanim cenama. proizvodnja. u Srbiji nije postojao . jeste i njihova inicijativa za udruživanjem.

Rakovica Beograd Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta – Beograd Biznis Inkubator Centar Vranje Poslovni Inkubator Subotica Biznis Inkubator doo Krusevac Poslovni Inkubator Zrenjanin Biznis Inkubator Centar Medvedja Biznis Inkubator Centar "Rtanj" Boljevac Biznis Inkubator Centar Bor Biznis Inkubator Centar Valjevo Biznis Inkubator Centar Senta Biznis Inkubator Centar Novi Pazar (SEDA) 2005 u toku 2008 2007 2006 2005 2007 2008 2005 2006 2006 2006 2008. . 2006 u osnivanju 2007 2007 2007 / 1200 1086 1529 650 4500 2700 1300 1137 170 4120 400 + 1000 2500 1400 / 900 700 1350 / NVO DOO DOO DOO ogranak DOO DOO DOO DOO DOO DOO DOO / DOO DOO DOO / 1 3 ( u planu) 1 1 8 4 4 3 (7) 8 5 2 4 / 1 4 1 / Proizvodni Proizvodno usluzni Proizvodni Proizvodno usluzni Proizvodno inovativni Proizvodno usluzni Inovativni start up kancelarijski posao inovativni (IT sektor) tehnoloski i inovativni mešoviti mešoviti IT / proizvodni proizvodno-uslužni mešoviti / metalopreradjivacki 3 god javna sluzba 2 Broj stanara 8 0 / / 7 15 13 0 4 0 6 0 20 / 4 10 0 / Pravni status Naziv BIC-a Tip BIC-a Br.o. Pancevo Inkubator Centar Nis Biznis Inkubator Centar Prokuplje Biznis Inovacioni Centar Kragujevac Poslovni Inkubator Kanjiza Neprofitni Razvojni Centar Inkubator Korrak d.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 87 Lista postojećih biznis inkubatora u Srbiji Broj zaposlenih u BIC-u Pros. broj zaposlenih po stanaru 3 0 / 15 8 7 0 2 0 3 0 2 / 3 2 0 / Period inkubacije 4 god 4 god 3 god 4 god 3 god 4 god 3 god 3 god / 3 god 3 god 3 / 4 god 3 god 3 / Datum osnivanja Povrsina u m2 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 Biznis Inkubator Centar Knjazevac Privredno drustvo Biznis Inkubator Centar Zajecar Bizniz Inkubator Centar Uzice Inkubator Centar za razvoj preduzetnistva Raca Direkcija za preduzetnistvo .poslovni inkubator (Petrohemija).o.

u 90% slučajeva. u Srbiji je danas i dalje primetan nedostatak iskustva i stručnog znjanja koji su neophodni za pokretanje i upravljanje biznis inkubatorom. već kupac „ide“ tamo gde je proizvod – ali ipak može da se kaže da dostupnost lokalne samouprave zavisi od njenog geografskog položaja i drumskih. i uspešan koncept u svakoj sredini (dostupnost početnih finansijskih sredstava ne treba da bude okidač). Na kraju lanca marketinških uslova nalazi se promocija kao jedina karika koju lokalna samouprava koristi da bi informisala. teren. Cena se odnosi na troškove pribavljanja svih potrebnih dozvola. U svetu se inkubatori najčešće osnivaju uz univerzitete (studenti dobijaju subvencionisane uslove za započinjanje poslovanja). mala i srednja preduzeća. telefona i troškove radne snage. naknadu za uređenje zemljišta. kao sto su oglašavanje. ili poslovne zone) Ne započinjati osnivanje bez dugoročnog finanisjkog plana koji obezbeđuje održivost koncepta (operativni troškovi). jeste marketing. sajmovi). promotion (promocija) i place (distribucija) . državne firme ili.88 I pored postojanja dvadesetak biznis inkubatora. biznis inkubatori u Knjaževcu. distribucija i promocija. nevladine organizacije. unapređenje prodaje (brošure. Ključni elementi marketinga („4 P“48) su više-manje isti za sve: proizvod. vodenih i vazdušnih saobraćajnica koje su u blizini. neminovno. infrastruktura). efikasna administracija i poslovna klima koja će investitoru omogućiti da uspešno posluje. Marketing i promocija investicija Važna funkcija svake organizacije. s obzirom da inkubatori nedovoljno dugo posluju. površina. troškove pribavljanja zemljišta. Preporuke pri osnivanju biznis inkubatora: • Biznis inkubatori su popularan. iako se za svaku konkretnu organizaciju i za svako ciljno tržište 4 P drugačije definišu. vode. Jelena Bojović 5. Pre osnivanja biznis inkubatora treba utvrditi ko su potencijalni korisnici Veći broj osnivača veći uspeh inkubatora Upravitelji inkubatora treba da prođu obuku Stanarima inkubatora obezbediti post-inkubacioni prostor(mini-industrijske. 48 4 P . troškove korišćenja struje. price (cena). Distribucije nema u klasičnom smislu -proizvod „ne ide“ tamo gde je kupac. deo industrijskog parka i posluju u njegovim okvirima. bilo da su u pitanju mulitinacionalne kompanije. lokalne samouprave. Lokalnim samoupravama stoje na raspolaganju brojna sredstva i tehnike za promociju investicija. Proizvod koji lokalna samouprava može da ponudi u ovoj oblasti jeste industrijska zona sa svim svojim karakteristikama (lokacija. zainteresovala i privukla investitore u svoju zajednicu. lična prodaja (prodajne pre- • • • • • Iako je možda je prerano dati sud.skraćenica na engleskom jeziku od product (proizvod). Kruševcu i Prokuplju mogu poslužiti kao dobar model. ili su. cena. pak. ali nisu.

brošure i drugi štampani materijali i Pauer-point prezentacije. pre svega. pre svega. regionalnom i svetskom tržitštu po zanemarljivoj ceni. godinu). u bilo kojoj vremenskoj zoni.1. i što se pre shvati – to bolje. „Grad sa najviše direknih investicija u regionu“. a najmanje što je potrebno jeste sajt na srpskom i engleskom jeziku). direktna pošta. će se dosledno pridržavati kada je dizajn promotivnih materijala u pitanju (logo. u svetu je 2008. od vizit karte preko vebsajta do brošure. Pored jedinstvenog argumenta prodaje. Priprema promotivnih materijala Prvi korak u promotivnoj kampanji opštine jeste izrada promotivnih materijala. Vebsajt je prijemno odeljenje lokalne samouprave – prva tačka susreta za one koji nikada nisu bili u opštini. Na ovom mestu nećemo nabrojati sve razloge zbog kojih je važno da lokalna samouprava ima internet prezentaciju. Rast broja korisnika je eksponencijalan (400% u odnosu na 2000. S obzirom na ograničena sredstva sa kojima lokalne samouprave raspolažu. „Na raskršću koridora”. višejezičnost internet prezentacije. Jedinstveni argument prodaje definiše se nakon SWOT analize i poređenja sa konkurencijom (benčmarking). a najnonovije procene dostižu broj od milijardu i osam stotina hiljada. po čemu se razlikuje i prepoznaje. internet kao sredstvo komunikacije i promocije postaje neminovnost. internet marketing i PR. telemarketing. Preko interneta i internet prezentacije. U promotivni materijal se. Veb-sajt je medij koji je dostupan svima. treba da definiše šta je njena ključna prednost u odnosu na konkurente – takozvani jedinstveni argument prodaje (USP – Unique Selling Point) i da se tim putem pozicionira na tržištu. već i regionalnom i svetskom tržištu (preduslov je. Jedinstveni argument prodaje je ono po čemu je jedna lokalna samouprava bolja od konkurentskih opština i gradova. u svakom trenutku. „Jedina prava e-uprava u Srbiji“. svakako. karakteristične boje. Prema Svetskoj banci. Evo nekih primera: „Najveći proizvođač malina u Evropi“. Vebsajtovi (internet stranice) 5. lokalna samouprava ima pristup ne samo lokalnom. treba da bude vizuelno ujednačeno i. oblici). samim tim.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 89 zentacije). Opština. po čemu je osobena. • . već zašto internet prezentacija važna u promociji investicija: • Veb-sajt omogućava promociju lokalne samouprave i prisustvo na lokalnom. font. godine bilo preko milijardu i po korisnika interneta. prepoznatljivo. itd. Specifičnost i karakteristike jedne opštine moraju da se prepoznaju u svakom aspektu komunikacije i svakom segmentu delovanja. ubrajaju: veb-sajt (internet stranica). opštine treba da definišu i svoj vizuelni identitet kojeg Vebsajt lokalne samouprave jedno je od najvažnijih i najekonomičnijih sredstava promocije. Dakle. Sve. važno je da svoje promotivne napore usmere na granu privrede i na investitore koje imaju najviše šansi da privuku („targetiran“ pristup promociji).

Veb-sajt je medij koji omogućava interaktivnost i lakšu komunikaciju sa korisnicima . a ne teret (za razliku od brošura. na primer.cityofleskovac. tako da je za korisnika veliki broj informacija prednost. šta ih najviše zanima. svi važni dokumenti. Veb-sajt omogućava praćenje rezultata promotivnih kampanja lokalne samouprave uvidom u statisitke posećenosti (na primer. strategija. dan posle oglašavanja neke lokacije broj posetilaca je skočio za 300% u odnosu na prosečan broj). čija veličina mora biti ograničena . različitih on-lajn servisa. već i podaci iz kojih gradova i zemalja dolaze. Na kraju. Veb-sajt ne opterećuje korisnika nepotrebnim informacijama. Veb-sajt može značajno da utiče na sliku grada u javnosti .org www. internet prezentacija lokalne samouprave koristi se i za: a. • Naravno. pružanje informacija široj javnosti. • • • • Putem alata za obradu statitstičkih podataka koji su besplatni.oni koji nikada nisu bili u lokalnoj samoupravi svoj prvi utisak steći će na osnovu veb-sajta. može se dobiti detaljan uvid ne samo o broju vebsajt posetilaca i njihovom kretanju. javni pozivi. e-uprava. daju se na uvid građanima.90 Jelena Bojović http://www. planovi. . privrednicima i investitorima. njegovog izgleda i sadržaja i on-lajn servisa koje nudi.rs • Veb-sajt govori investitoru da je lokalna samouprava efikasna i transparentna u svom radu . Korisnik bira sadržaj na vebsajtu. vebsajt omogućava punu kontrolu sadržaja (to je medij koji je u rukama lokalne samouprave) i visoku fleksibilnost (svi sadržaji mogu da se direktno menjaju i on-lajn). osim za promociju investicija.vesti. izveštaji o radu. kako se kreću kroz veb-sajt i dr. anketa.potencijalnim investitorima. preko foruma.zbog težine i broja strana). saopštenja. posebno stanovništvu i preduzećima iz opštine/grada. poput Google Analytics-a.zrenjanin.

turizam .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 91 kao i potencijalnim turistima i investitorima iz zemlje i inostranstva. stvaranje prepoznatljivog identiteta opštine/ grada i pozitivnog slike u javnosti. pored kontakt podataka. i prilagođeni interesovanjima potencijalnih investitora iz ciljane industrije. . jesu informacije o geografskom položaju opštine. S obzirom na relativno niske troškove izrade. turističkih i drugih sadržaja i potencijala opštine/grada. Brošure i info-listovi U direktnom kontaktu sa potencijalnim investitorom internet prezentacija nije sredstvo komunikacije. Treba se usredsrediti na ono što je najbitnije i najzanimljivije za investitora. info-list može poslužiti kao dobra osnova u izradi oglasa – ukoliko opština planira da pokrene reklamnu kampanju u relevantnim ekonomskim. Kod izrade brošura treba imati u vidu kome se obraćamo i u kojoj situaciji.Financial Times.New Review ili Ekonomist. d. pre svega. da bi se obezbedila maksimalna preglednost i ušteda prostora. relativno jeftini. na primer. U direktnoj komunikaciji primat preuzimaju štampani promotivni materijali i prezentacije. Spiegel. Info-list daje presek stanja i mogućnosti za ulaganje u određenu privrednu granu ili. nabrajanja i tabelarne prikaze. Svrha brošure je. preporučuje se izrada info-listova na više stranih jezika. najviše petnaest) da ne bi završila u kanti za otpatke. i koliko detaljno. ali se koriste i u direktnom marketingu – kada se šalju poštom na adrese potencijalnih investitora. Brošure se uglavnom koriste na sajmovima. Info-listovi su vrlo praktični za sajmove i poštu jer su lagani. prilikom prezentacija i tokom pregovor. energetika . Sadržaji info-lista treba da budu jezgroviti i dobro osmišljeni. Generalno. Info-list je tanji i detaljniji od brošure – po obimu ne prelazi tri strane i usmeren je samo na jednu granu privrede. Brošura. unapređivanje komunikacije opštinske/gradske uprave sa građanima i preduzećima. a za detaljnije informacije dovoljno je . b. brošura treba da bude što tanja i lakša za nošenje (tri do deset strana. kojim redom (po važnosti). kulturnih. Jatova revija . uputiti investitora na vebsajt (stoga je jako važno da sajt bude informativan i ažuriran). a najčešće se koriste brošure i info-listovi. od stranih .izgradnja hotela. uslovima i prednostima ulaganja u lokalnu samoupravu.fabrika sokova). Umesto dugačkih objašnjenja treba koristiti teze. takođe. predlaže konkretne projekte (na primer. u zavisnosti od zemlje porekla investitora. Ost-West i sl). promovisanje privrednih. da zainteresuje potencijalne investitore i pruži osnovne informacije o mogućnostima. c. odnosno slobodne grinfild/braunfild lokacije) i njene komparativne prednosti.izgradnja mini-hidroelektrana. Na kraju. šta želimo da kažemo (po naslovima). bez zalaženja u pojedinosti. Minimum koji svaka brošura treba da sadrži. slikom i rečju potkrepljuje nastup pred investitorom. pak. i drugim specijalizovanim časopisima i novinama (od domaćih časopisa to mogu biti. poljoprivreda . konkretnim mogućnostima za ulaganje (ponuda opštine.

ima li novih investitora.) – investitor neće biti impresioniran prezentacijom. jer to. Optimalan broj teza po slajdu je pet. Dizajn prezentacije treba da bude usklađen sa vizuelnim identitetom opštine i svih drugih promotivnih materijala. potrebno je usredsrediti se samo na ovu granu privrede i pružiti što više detaljnih informacija o tome. Praksa je da lokalna samouprava za početak pripremi jednu opštu prezentaciju o investicionim potencijalima opštine na srpskom i na engleskom jeziku. da li postoje hale ili zemljište koje je opremljeno infrastrukturom odgovarajućeg kapaciteta. da bi je. da li lokalna samouprava raspolaže potrebnim sirovinama. Na kraju. u proseku. postoje li neki posebni podsticaji i olakšice za investitore u ovoj grani privrede. Takođe. dijagrama. U izradi prezentacije.92 Jelena Bojović Pauer-point (Power point) prezentacije Pauer-point prezentacije najčešće se koriste kao pomoćno vizuelno sredstvo prilikom direktnih pregovora i usmene komunikacije sa investitorom.u prezentaciji za strane investitore na početku treba više pažnje posvetiti uslovima i prednostima ulaganja u Srbiju. na primer. U nastavku sledi primer uopštene prezentacije za strane investitore (ne zna se unapred ko su. slično kao i kod brošure. Ukoliko se očekuje poseta investitora koji želi da otvori fabriku tekstila. Ako prezentacija traje deset minuta. sa kojim tržištima lokalna samouprava ostvaruje najveću razmenu. treba izbegavati dugačke i zamorne slajdove o „slavnoj istoriji i tradiciji“ dok se stigne do ponude za investitora – on je već otišao. i sl. zapravo. broj slajdova i broj detalja treba da bude prilagođen vremenu koje je na raspolaganju. slike „uleću“ i sl. kakva je tradicija u proizvodnji tekstila. Treba izbegavati jarke boje. Ne treba brinuti da li je sve u prezentaciji rečeno. da li postoje škole koje obrazuju tekstilne radnike. i kojoj grani privrede pripadaju): . ne bi trebalo da bude više od dvadeset slajdova (pola minuta po slajdu). treba voditi računa i o poreklu investitora . kasnije. i nije cilj: tema se razrađuje i pojašnjava u direktnom obraćanju slušaocima. prvo treba definisati sadržaj prezentacije. šarenu pozadinu i efekte koji zamaraju publiku (slova „lete“. grafikona). košta. kakva je struktura preduzeća u tekstilnoj industriji. prilagođavala konkretnoj situaciji i publici. Dužina prezentacije. dok za domaće investitore to nije slučaj. poput: imate li odgovarajuću radnu snagu i koliko ona. Pauer-point prezentacija nije elektronska brošura i ne treba da ima mnogo teksta – investitoru se treba obraćati isključivo kroz kratke poruke i teze i koristiti što više grafičkih prikaza (slika.

jedan od njihovih čestih komentara jeste da ne mogu da uoče razliku među opštinama. Na taj način opština može da uči iz iskustva i da usavrši svoj nastup i planove. jer se fokusiraju samo na one investitore koje je opština označila kao najizglednije. The city is situated 10 km from the Serbian-Hungarian border. slajd: 12. slajd: 9.deset sastanaka . da im sve izgledaju isto. slajd: 7. Uočeno je da slušaoci. slajd: 5. pamte ekstremne primere. slajd: 3.008 square kilometers Potential for agriculture development Treba voditi računa . It is stretched out on 1. slajd: 11. na nekom sajmu. It is a city located in the heart of the Pannonian Plain with a long tradition and a wealthy cultural heritage. nove priče.jedna ostvarena investicija). ili telefonom (telemarketing). hiljadu poziva . slajd: 10.008 square kilometers. ili šokantne slike.putem pošte (obične i elektronske). Direktni marketing Kampanje direktnog marketinga podrazumevaju direktno obraćanje potencijalnom investitoru sa konkretnom ponudom . pa i investitori. Opštine bi trebalo da usmere pažnju na mala i srednja preduzeća izvozne orijentacije. Preduslov za bavljenje direktnim marketingom jeste izrada i održavanje baze potencijalnih investitora. Primer: Sadržaj jednog slajda 1.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 93 Kako ne treba SUBOTICA PROFILE Subotica is the northernmost city of Serbia. odnosno.000 inhabitants Territory: 1. ili forumu). 19° 39’ 47’’E Northernmost city in Serbia. Kako treba SUBOTICA PROFILE • • • • Position: 46° 5’ 5’’ N.nedostatak mnogih prezentacija je to što ni po čemu nisu prepoznatljive. slajd: 5.2. The City of Subotica consists of the town itself and 18 surrounding settlements. nemaju jedinstveni argument prodaje. A sandy steppe is located north from the city with fruitful orchards and vineyards on the south. Istraživanja u svetu ukazuju da su kampanje direktnog marketinga najefikasnije sredstvo za stvaranje investicija50. it’s the second largest city in population aspect on the territory of the Autonomous Province of Vojvodina. zato je neophodno ostaviti utisak i obavezno na svakom slajdu staviti ime opštine i kontakt informacije (adresu vebsajta). a krupne 50 Marketing a Country.Wint • . on the north latitude of 46° 5’ 5’’ and on the east longitude of 19° 39’ 47’’. slajd: 8. a ne na sve. čime se značajno štede sredstva i usmeravaju samo tamo gde će uroditi plodom. čak i kada nisu iz iste zemlje. slajd: Naziv prezentacije (Opština XX: jedinstven argument prodaje) Prednosti ulaganja u Srbiju Prednosti ulaganja u Opštinu XX Geografska lokacija i tržište Saobraćajna povezanost Postojeća privreda Ljudski resursi Mogućnosti za ulaganje Troškovi poslovanja Podsticaji i podrška investitorima Kvalitet života Kontakt • • 2. U situaciji kada investitori slušaju nekoliko prezentacija za redom (na primer. slajd: 6. slajd: 4. Louis T Wells. Alvin G. and on its mould land agriculture is developing. 10 km away from Hungary The 2nd largest city in AP Vojvodina 150. Dodatna prednost direktnog marketinga je merljivost rezultata – opština može da postavi konkretne ciljeve i pratiti njihovu realizaciju (na primer.

ali se ovakav pristup za sada pokazao efikasnim. a zatim i – donosioca odluka. vremenu održavanja i organizatorima. ukoliko pre toga nisu čuli za Srbiju. . privredne komore i udruženja preduzetnika iz zemlje i inostranstva. ambasade stranih zemalja i ekonomski atašei. Da bi kampanja direktnog marketinga uspela. ili za zakupninu štanda. klasifikovanih po industrijskim granama / oblastima. Da bi sprovela kampanju direktnog marketinga. Investicioni sajmovi Sajmovi jesu jedan od najboljih načina da se stupi u kontakt sa potencijalnim investitorima. međunarodni industrijski ili investicioni sajmovi (iz listinga se vidi ko su kompanije izlagači). pokušaj ugovaranja sastanka.94 investitore (multinacionalne kompanije) treba prepustiti državi. ali uz dobru pripremu (pošto se uoče potencijalni investitori među kompanijama izlagačima i zakažu sastanci).3. 5. Vrlo je korisno posetiti sajam na dva dana. Uspostavljanjem saradnje. pronalaženje osoba zaduženih za investiranje u jugoistočnoj Evropi. nacionalne i lokalne organizacije za promociju investicija. Ceo proces može biti dug. ★ pozivanje najvažnijih investitora telefonom.com. povećava se mogućnost ulaganja stranih preduzetnika u grad/opštinu. ako ne i pozitivan stav o Srbiji ili opštini kao investicionoj destinaciji . kao što su: postojeći privrednici (saznati sa kojim kompanijama posluju). neophodno je izvršiti pravilno i precizno ciljanje potencijalnih investitora. Ukoliko nema dovoljno sredstava da se ostane tokom celog trajanja sajma. ★ izbor kompanija koje će kontaktirati. opština treba da preduzme sledeće korake: ★ priprema baze podataka potencijalnih investitora iz određenih zemalja i sektora. i kao pokušaj da se uspostavi saradnja između domaćih preduzetnika i stranih kompanija.direktno obraćanje sa konkretnom ponudom ne dolazi u obzir. Ako opština želi da se promoviše na ovaj način. ★ proveru kompanija i kontakata putem vebsajta. agencije stranih zemalja koje se bave promocijom izvoza. razgovor na njihovom maternjem jeziku. odnosno organizacijama kao što je SIEPA. Jelena Bojović ★ organizovanje investicionih misija (posete investitora) i prodajnih prezentacija. ili više međunarodnih sajmova koje treba da poseti u toku godine. pa da ih uvrstimo u bazu potencijalnih investitora?“ Ideje o potencijalnim investitorima mogu se dobiti iz raznih izvora. Na kraju. Potpuni spisak svih privrednih sajmova u svetu. biztradeshows. prvo što treba da uradi jeste da izabere jedan. nije ni neophodno. Ali. špediteri i distributivni centri. mnoge opštine će se zapitati: „Kako da znamo koje bi kompanije mogle da budu zainteresovane da ulože u našu opštinu. nalazi se na sajtu www. zemljama. da ne bi došlo do podudaranja i opsedanja istih investitora sa različitih strana i nivoa. Ciljani investitori moraju da imaju barem informacije. baza podataka potencijalnih investitora može i da se kupi od organizacija koje se samo time bave (kao što je kompanija Kompass baza). zahtevan i na oko neisplativ. ★ slanje personalizovanih pisama poštom.

nastup na sajmu može da košta pet hiljada evra (najskromnija mogućnost) i deset puta više. ili sa direktorom kompanije. partnerske firme u Srbiji. snabdevače. koja podrazumeva sledeće: ★ priprema liste kompanija sa kojima će biti uspostavljen kontakt . ono što menadžeri prodaje znaju. Prave osobe za promociju investicija su direktori kompanija. s obzirom na privrednu strukturu i razvojne potencijale. ključno je da se uspostavi kontakt sa osobom koja je odgovorna za nove investicije. znanje stranog jezika. Treba imati u vidu da pojedine institucije i organizacije. ★ zakazivanje sastanaka unapred – izabranim kompanijama treba se unapred obratiti putem elektronske pošte (pet dana pre sajma). Za opštinu je najbolje je da se usmeri na sektorske sajmove na kojima će izlagati zajedno sa svojim privrednicima.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 95 Na osnovu spiska sajmova treba odabrati one za koje se misli da su za opštinu najvažniji. u kratkim crtama predstaviti svoju ponudu i dogovoriti vreme i mesto sastanka. .komora.net/) subvencionišu nastupe lokalnih samouprava i preduzetnika na sajmovima . lokalne preduzetnike.rs/) ili Privredna komora Srbije (http://pks. Osim toga.gov. treba da odabere i koga će poslati. kao što su SIEPA (http:// www. da bi bila bliža rastu tržišta. rekvizita. Na kraju. vrste prevoza i smeštaja. Na sajmu. Međutim. U zavisnosti od renomea i veličine sajma. veličine i izgleda štanda. i koji su prvenstveno zainteresovani za potencijalne kooperante. Pošto opština odabere sajam na kome će učestvovati. za uspešan nastup na sajmu potrebna je kvalitetna priprema. Međutim. Eliminacioni kriterijum je.na osnovu privrednih potencijala opštine treba odabrati najviše trideset kompanija koje bi mogle da budu zainteresovane za ulaganja (spisak svih izlagača na sajmu uvek postoji na vebsajtu sajma). svakako. ili osobe zadužene za nova tržišta. Ako prodaja raste – to je signal da bi kompanija mogla da bude potencijalno zainteresovana da proširi. Tom prilikom treba konsultovati strateški plan lokalnog ekonomskog razvoja i. broja izlagača. ili da premesti proizvodnju u region. naravno.siepa. ili CEFTA). dodatnih aktivnosti (zakup konferencijske sale. eventualni susret sa njima na sajmu treba maksimalno iskoristiti. poslovni ručkovi sa partnerima). kvaliteta promotivnih materijala. ili znaju vrlo malo o planovim firme da se širi/ osniva kompanije u drugim delovima sveta. to je kako “ide“ prodaja u regionu (u zemljama jugoistočne Evrope. neretko se dešava da kompanije izlagači na sajmove šalju samo svoje menadžere prodaje koji ne znaju ništa. ako su opština ili grad na sajam došli sa predstavnicima lokalne privrede – ovaj sastanak se može iskoristiti za ugovaranje poslovne saradnje između lokalnih preduzetnika i strane kompanije. odnosno nove kupce/novo tržište. a ključni – odlično poznavanje privrednih prilika u opštini i zemlji. pa.

messefrankfurt.ru .cebit.bvv.world-food.it/en i www.cersaie.de www.hannovermesse.equipauto.com www.mosbuild-expo.de www.mow.exporeal.fruitlogistica.automechanika.de www.com/ Hrana.de www.www.com www.gr hrambenu industriju Keramika Prehrambena poljoprivreda Hrana Organska hrana ICT i usluge Tehnologija i inovacije Nameštaj Konferencijski turizam Auto delovi Nekretnine i investicije Hrana Elektronska industrija Hrana i piće Građevinarstvo i enterijer Hrana industrija www.com www.net www.gruenewoche.96 SAJMOVI U SVETU Period Maj Septembar Oktobar Mart Septembar Januar Februar Februar Mart April Maj Maj Septembar Oktobar Oktobar Novembar Februar April Septembar Naziv sajma REAL VIENNA IMT/MSV EQUIP AUTO DETROP CERSAIE GRÜNE WOCHE FRUIT LOGISTICA BIOFACH CEBIT HANNOVER MESSE MOW IMEX AUTOMECHANIKA EXPOREAL ANUGA ELECTORNICA PRODEKSPO MOSBUILD WORLD FOOD Mesto Beč Brno Pariz Solun Bolonja Berlin Berlin Nirnberg Hanover Hanover Bad Salzuflen Frankfurt Frankfurt Minhen Keln Minhen Moskva Moskva Moskva Karakter Veb sajt Jelena Bojović Nekretnine i investicije sa www.at/en fokusom na CEE/SEE Mašinogradnja Auto oprema i delovi www.electronica. piće i mašine za pre.biofach.prod-expo.cz/msv www.ru/en www.com www.de www.helexpo.anuga.realvienna.imex-frankfurt.com www.de/en www.

železnica. ★ osnovna i sekundarna infrastruktura – putevi. rast tržišta. u neku drugu zemlju. Privlačenje investicija podrazumeva privlačenje novog kapitala u lokalnu zajednicu koji može biti domaćeg porekla i strani. turistički resursi. troškovi transporta.onda govorimo o različitim merama za privlačenje investicija. različite podsticajne mere i olakšice za investitore (umanjenje cene zakupa zemljišta. konkurencija. u dolarima. oslobođenje od poreza i slično). ekonomsku i političku stabilnost zemlje i slično. industrijske zone. poreska oslobođenja. prirodne resurse. Za razliku od promocije investicija. takse. menadžerske veštine. ★ ljudski resursi – obrazovna i starosna struktura. telekomunikacije. kancelarije za lokalni ekonomski razvoj). međunarodni ugovori o slobodnoj trgovini. konačna odluka o tome gde će uložiti sredstva zavisi od velikog broja faktora: ★ tržište – prisustvo ciljnih kupaca. luke. kvalitet života. porezi i podsticaji. aerodromi. ili delimično . razvojne agencije. ★ uslovi poslovanja – ekonomska. Na neke od ovih činilaca lokalna samouprava ne može da utiče . R & D51. gas. tokom i posle investiranja. minerali i rude. finansijski podsticaji.2008. koja se odnosi samo na plasiranje prednosti i uslova ulaganja u određenu opštinu. dobavljači. cene komponenti i sirovina. dok na druge može u celosti. poslovni prostor. usluge pre. Podsticajne mere za privlačenje investicija Kada investitor planira da premesti celokupno svoje poslovanje.na tržište. privlačenje investicija je širi pojam koji obuhvata i unapređenje lokalne poslovne klime i infrastrukture. pristup regionalnom i globalnom tržištu. 51 R & D – Research and Development (istraživanje i razvoj) . naknade. ili jedan njegov deo. godine. ★ prirodni resursi i njihova pristupačnost – nafta. ★ podrška i podsticaji za investitore – institucionalna podrška (SIEPA. Privredna komora Srbije. broj stanovnika i BDP per capita. poljoprivredno zemljište. U tabeli Strane direktne investicije dat je pregled ukupne količine stranih direktnih investicija u periodu od 2005 . ★ troškovi – prosečne plate. škole i univerzitet. politička i socijalna stabilnost. specifična iskustva lokalne radne snage. pravna regulativa.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 97 6. troškovi korišćenja infrastrukture.

337.925.000 $ 15.919.009.000.387 $ 2.335 $ 3.000 $ 2.641 $ 10.665.248.000.482.448 $ 19.791.418.714.970.318.160.984 $ 662.630 $ 2008 232.111.074.925.007.751 $ 138.565333 $ 97.461 $ 21.431 $ 9.978.000.026 $ 7.807 $ 13.047 $ 79.517 $ 2.280 $ 325.048.532.98 Strane direktne investicije.469. može da prođe preko pet godina.651.818.055.757.155.638.354 $ 58.608.204.759.000.112 $ 41.004.000.891.477.340.400. International Financial Statistics and Balance of Payments databases.010.575.601.000.666.142.479.883.968.550 $ 56.128.706.991 $ 6. 910$ 657.022.963 $ 1.000 $ 39.242 $ 62.058. Global Development Finance Država Kirgistan Makedonija Albanija Bosna i Hercegovina Gana Srbija Portugalija Grčka Bugarska Česka Rumunija Austrija Poljska Italija Nemačka Indija Mađarska Kina Jelena Bojović 2005 42.606.531 $ 2007 207.312.356 $ 262.075 $ 5. i mnoge opštine su spremne da ponude investitorima velike podsticajne mere samo da pristanu da dođu. pa lokalne zajednice često menjaju plansku politiku da bi ih privukle.013 $ 607. ima daleko manje nego što ima zajednica koje žele da ih privuku. Investitora.kao što su neregulisano širenje grada i gubitak poljoprivrednog zemljišta.425.590.804. Čak i kada investitor donese odluku da investira. Međutim.837.441.350.832 $ 5.151.556 $ 11.918 $ 2.000 $ 1.720.273.680.000 $ 14.413 $ 5. iako je u pitanju dugotrajan i složen proces sa neizvesnim posledicama. 78.932.966 $ 424.969.393.430.947.000 $ 3.636. Izvor: International Monetary Fund.050 $ 10.335.258.034 $ 598.544 $ 4.000 $ 81.242 $ 7.094.128.876.138 $ 11.864.842.622 $ 19.478 $ 319.674.499 $ 46. do realizacije investicije mogu da prođu dve godine.402.439.626.852 $ 72.849.604.135 $ 20.464 $ 937.126.466.096 $ 855.685.000.309.000 $ 2006 182.601 $ 144.000 $ 2.000.971.743.367 $ 636.000.557 $ 25.497 $ Danas se privlačenjem investicija bavi većina opština u Srbiji. and World Bank.498.521.731.827 $ 1.127.415 $ Trajanje investicionog procesa: vreme od donošenja odluke do realizacije investicije (prosek u mesecima) 4.042. to može da stvori velike probleme .341 $ 14.000 $ 4.303.942.991.447.648.606.705.163.499.958.000$ .810.000 $ 40.605.855.723 $ 23.317 $ 722.761. do započinjanja njegovog poslovanja u opštini.570.000 $ 63. na žalost.111.785.051 $ 10. Od momenta uspostavljanja prvog kontakta sa investitorom.472.254.606. 638. pa opština mora pažljivo da razmotri potencijalne troškove i benefit od ovakvog postupka.783.510 $ 10.678 $ 7. Na primer.195.063. strani investitori vole da razmatraju grinfild lokacije na obodu grada.122 $ 9.000 $ 19.413.931 $ 11.000$ 147.168.253.

Nakon donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji avgusta 2009. Prijepolje). kako je definisano Uredbom o uslovima i načinu pod kojima lokalna samouprava može da otuđi ili da dâ u zakup građevinsko zemljište po ceni manjoj od tržišne cene. odnosno zakupnine ili naknade. Do 2009. 6. lokalne samouprave treba da razmotre moguće negativne posledice takve odluke: ★ nedostatak sredstava za dalje infrastrukturno opremanje zemljišta.1. do 50%. ★ nezadovoljstvo postojeće privrede zbog nejednakog tretmana. i uz smanjenje naknade za uređivanje zemljišta. u periodu od pet godina od početka realizacije projekta. smanjenje naknada za zakup. veliki broj opština je započeo ovu proceduru (Loznica za Industrijsku zonu Šepak. ★ iznos umanjenja ne može biti veći od očekivanog iznosa uvećanja javnih prihoda po osnovu realizacije tog projekta. Ovakvi paketi nisu pokazali veće rezultate. odnosno investicije. ★ iznos umanjenja može iznositi do 100%. ako se radi o projektu ekonomskog razvoja od posebnog značaja za razvoj određenog područja. Niš. činjenica da postoje opštine koje se služe ovakvim mehanizmima „tera” ostale opštine da i one sastave slične finansijske mere. Leskovac. naknada i komunalnih troškova. bez naknade.tehnološki park. uređivanje ili korišćenje zemljišta i izuzimanje od plaćanja poreza. Već početkom 2010. Na ovom mestu zadržaćemo se na podsticajnim merama za investitore: Uredba. Vršac za Industrijsko . Metodologije koje su opštine primenjivale da izračunaju nivo umanjenja bile su veoma različite. ★ zloupotrebe lokalnih podsticaja koje su moguće ukoliko proces dodele sredstava nije dovoljno transparentan. a sa druge strane deluju obeshrabrujuće na lokalne firme zbog nejednakog tretmana. godine. pa ovakvu saglasnost mogu dobiti uz sledeća ograničenja: ★ projekat ekonomskog razvoja dovodi do povećanja zaposlenosti u lokalnoj privredi za 1%. ograničava lokalne samouprave. godine. Finansijske olakšice Lokalna samouprava koristi raznovrsne finansijske olakšice da bi privukla investicije: poreske olakšice. ako se radi o projektu ekonomskog razvoja koji se realizuje u nedovoljno razvijenim jedinicama lokalne samouprave. ali najčešći princip kojim su se tom prilikom vodile bilo je umanjenje po radnom mestu. godine. ako se radi o projektu koji se realizuje u ostalim jedinicama lokalne samouprave. ipak. ovaj princip više nije moguć bez prethodne ili naknadne saglasnosti vlade. .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 99 U različitim poglavljima ovog vodiča već su obrađene mnoge aktivnosti koje ulaze u domen privlačenja investicija. Međutim. veliki broj opština je davao zemljište u zakup pod uslovima koji su daleko povoljniji od tržišnih. nepoverenje u gradske vlasti. Pre nego što odluče da uvedu finansijske olakšice i druge podsticajne mere za privlačenje investitora. odnosno investicije.

100 ★ izostanak novih investicija bez obzira na uvođenje podsticajnih mera. industrija hrane i pića. farmaceutska industrija. Baza dobavljača se može ažurirati. U ovom trenutku najbolji resurs kojim opštine raspolažu. problemi u merljivosti efekata podsticajnih mera. elektrotehnika i elektronika. tekstilna i drvna industrija. Jelena Bojović 6. ili pretraživati preko vebsajta SIEPA. i koji može da bude pretvoren u komparativnu prednost. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj treba da obaveste lokalne preduzetnike o postojanju ove on-lajn baze. građevinska industrija. ★ pogrešno postavljeni koeficijenti umanjenja koji kao nuspojavu imaju bespotrebno poklanjanje zemljišta. godine napravila bazu dobavljača koja je dostupna na njihovoj internet stranici. gotovih proizvoda. trideset minuta).2. Baza dobavljača je sveobuhvatna on-lajn baza podataka o proizvođačima sirovina. odeća. SIEPA je 2009. Sa druge strane. mašine i oprema. dobijaju bazu podataka koja je i njima uvek dostupna (preko sajta Siepe). Registracija za Siepinu bazu dobavljača je besplatna. na ovaj način. u proseku. koja je i razvila ovaj sistem. Baza dobavljača Stvaranje baze potencijalnih lokalnih dobavljača i resursa je dobra. ali blaga mera za privlačenje investicija. Baza dobavljača omogućava kompanijama u Srbiji da detaljno predstave potencijalnim kupcima i investitorima u zemlji i svetu svoju delatnost i proizvodni program. industrija kože. jer otkrivanje potencijalnih dobavljača je zahtevan posao za nove investitore. softver i informaciono-komunikacione tehnologije. sektor usluga. industrija metalurgije i obrade metala. da im pomognu u popunjavanju formulara za registraciju (vreme potrebno za popunjavanje formulara iznosi. industrija guma i plastike. veoma velika nezaposlenost i ekonomsko mrtvilo teraju lokalne samouprave da sagledaju svoje resurse i da ih pretvore u prednost. industrija ambalaže i hartije. a ujedno pomažu . Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. jeste zemljište. hemijska industrija. ili poluproizvoda u Srbiji. Baza dobavljača pokriva kompletne industrijske lance za industrijske sektore kao što su: avio-industrija.

3. na zahtev investitora. poslovnom zajednicom i drugim institucijama zaduženim za lokalni ekonomski razvoj. investitoru je. u kojoj mogu da se drže obuke. a postoje i primeri centara u sklopu privredne komore. internet. ★ Centar osniva lokalna samouprava u okviru industrijskog parka. ★ Spektar usluga koje centar pruža mora da bude dovoljno širok. a što više honorarno angažovanih. konsultantske i. prevođenje. osiguranje. jer se resursi usmeravaju ka sektorima sa najvećim povraćajem prihoda na ulaganja. kopir aparat i skener. Ekonomske strategije samo u naznakama pominju klastere i udruženja. 7. štampač. ★ logistička podrška (na zahtev investitora): kopiranje. eventualno. Postojanje klastera nagoveštava da postoji ciljani pristup ekonomskom razvoju. Usluge koje biznis servis centar pruža novim investitorima: ★ iznajmljivanje poslovnog prostora pod povoljnijim uslovima. ili biznis inkubatora. Poslovni prostor je kompletno opremljen kancelarijskim nameštajem i svim potrebnim sredstvima za rad. reforma administracije i podrška malim i srednjim preduzećima čine osnovu većine strategija. klima uređaj. Pored toga. bela tabla. ili udruženja preduzetnika. 6. na raspolaganju i jedna konferencijska sala kapaciteta deset do petnaest ljudi. . kao što su računar. telefon. nabavka kancelarijskog materijala. pravne usluge. obično. ★ U centru je investitoru jednostavnija komunikacija sa lokalnom upravom. ★ Centar treba da ima što manje stalno zaposlenih radnika.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 101 privrednicima da dođu do potencijalnih kupaca. Preporuke kojih se treba pridržavati prilikom osnivanja centra: ★ Sve usluge koje pruža centar treba da se naplaćuju (uz napomenu da cene usluga treba da budu niže od usluga na lokalnom tržištu). dok infrastruktura. razvoj sektora i razvoj klastera Podrška udruženjima i razvoj klastera deo su finih strategija za lokalni ekonomski razvoj i takve strategije su danas retke u Srbiji. sekretarski poslovi. ili kooperanata. a potrebna im je logistička podrška. jer većinu usluga pruža po potrebi. ili da se vode poslovni razgovori. Podrška udruženjima. projektor. pomoć u izradi promotivnih materijala. Obezbeđivanje poslovnog prostora i usluga (biznis servis centar) Biznis servis centar (BSC) predstavlja instrument podrške za investitore koji tek započinju svoje poslovanje u opštini i još uvek nisu obezbedili prostor i uslove za rad.

102 KLASTERI U SRBIJI - IZBOR
★ AC Serbia - automobilski klaster Srbije ★ Srpski softverski klaster ★ BIPOM – industrije klaster balkansko-crnomorske

Jelena Bojović

★ Šumadijski cvet – klaster proizvođača cveća ★ Agencija za drvo – klaster drvoprerađivača Srbije ★ Kraljevski odmor – turistički klaster opštine Kraljevo ★ JATO - prvi klaster plastike i ambalaže ★ HGS - klaster hotelijerstva i gastronomije Srbije ★ Palić - turistički klaster mikroregije Subotica ★ Embedded.rs – klaster elektronske sisteme za integrisane

Majkl E. Porter (Michael E. Porter)53 definiše regionalne klastere kao „geografski usmerene grupe međusobno povezanih kompanija i institucija u određenom sektoru, koje su komplementarne“. Klasteri su bitni jer omogućuju kompanijama da postanu produktivnije i inovativnije, nego što mogu da budu kada posluju zasebno. U svetu klasteri obično uključuju preduzeća, vladu (države, regionalnu i lokalnu), obrazovnu i naučno - istraživačku zajednicu. Glavni ulogu u razvoju klastera moraju da imaju preduzeća - učesnici. Obrazovne ustanove su, u pojedinim slučajevima značajan katalizator u razvoju klastera, kao i ključni činioci u oblasti istraživanja, razvoja i inovacija u samim klasterima. Ostale uloge imaju eksperti i ekspertske grupe - finansijski posrednici i organizacije koji odgovaraju potrebama klastera, kao što su marketinške, konsultantske, projektantske ili računovodstvene agencije. Konačno, lokalne vlasti, regionalne razvojne agencije i ostala privredna tela imaju značajan udeo u razvoju klastera putem intervencija, strateškog usmeravanja, donacija, stvaranja pogodnih uslova razvoja, organizovanja obrazovnih seminara po regionima, smanjenja rizika za ulazak u posao, ili pri uzimanju kredita. Organizovanje klastera moglo bi se nazvati i kompetitivna saradnja – kooperacija radi dostizanja višeg nivoa konkurentnosti i uspešnosti54. Mogući projekti u ovoj oblasti:

★ FENIKS – klaster srpske vazduhoplovne industrije d.o.o. ★ „Asstex“ - asocijacija tekstilaca ★ Srpska filmska asocijacija

52 http://klasteri.merr.gov.rs/O-klasterima 53 Porter, M. E, 1990, The Competitive Advantages of Nations, New York: The Free Press 54 Morača Slobodan, Razvoj opšteg modela za uspostavljanje i razvoj industrijskih klastera (2010)

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije pojam klastera definiše kao „geografsku koncentraciju međusobno povezanih preduzeća, srodnih i različitih delatnosti, specijalizovanih dobavljača, pružaoca usluga i, sa njima povezanih, organizacija podrške (obrazovnih i naučno-istraživačkih institucija, agencija i sl.) koje se na odgovarajućem području delatnosti nadmeću, ali i sarađuju.”52

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

103

7.1. Razvoj i podrška poslovnim udruženjima
Poslovna udruženja dele se na udruženja preduzetnika, sektorska udruženja preduzetnika, ili udruženja izvoznika, udruženja dobavljača, itd. Poslovna udruženja pomažu privrednicima da razmene iskustvo, udruže napore na polju marketinga, zajednički tragaju za plasmanom svojih proizvoda, lobiraju za promene privrednog okruženja. Poslovna udruženja se osnivaju, uglavnom, na inicijativu privatnog sektora, ali uz pomoć javnog sektora. U Srbiji postoje brojna udruženja koja su, na žalost, nefunkcionalna, često zbog nedovoljnog iskustva preduzetnika na polju udruživanja i velikog nepoverenja u same organizacije. Nedostatak finansija i znanja u toj oblasti, ipak, su najčešća prepreka za uspeh udruženja. Javni sektor može da podstakne udruživanje, ali njegova uloga nije u finansiranju, već u jačanju institucionalnih kapaciteta organizacija i u pružanju pomoći u početnom finansiranju osnovnih sredstava za rad. Saradnja među privrednicima može biti i neformalna, kroz, takozvane, poslovne mreže. Kroz mreže se može interno trgovati, graditi sinergija, razmenjivati iskustvo. Malim preduzećima je teško da se nadmeću za veće ugovore, a udruživanjem sa proizvođačima/pružaocima usluga iz istog sektora i zajedničkim nastupom na tenderu, povećavaju se šanse za uspeh. Podrška udruženjima lokalne samouprave, pored obezbeđenja prostora za rad, početne finansijske pomoći i informacija, podrazumeva i zajedničko sprovođenje projekata. Dobar primer uključivanja udruženja u projekat ekonomskog razvoja, čijom je realizacijom osnaženo i samo udruženje, jeste

Centar za ruralni razvoj u Zrenjaninu (osnovan u prostorijama Udruženja preduzetnika).

7.2. Razvoj klastera
Potreba preduzetnika da se udružuju, zajednički nastupaju na tržištu, ili dele resurse, prvi je korak u uspostavljanju klastera. Neki od najpoznatijih klastera su Silicijumska dolina (Silicon Valley) koja obuhvata preko sedam hiljada tehnološki modernih preduzeća i Holivud (Hollywood), svetska prestonica zabave. Klasteri imaju za cilj objedinjavanje različitih subjekata ponude, proizvoda i usluga, kako bi se povećala dodatna vrednost njihovog zajedničkog proizvoda. U klasterima prirodni konkurenti postaju kooperanti, da bi na novom tržištu zajednički proizvod postao konkurentniji. Klaster povezuju zajednički interesi i potrebe na području nabavke, prodaje, specijalizovanih usluga, radne snage i drugih resursa. Lokalne samouprave, pre svega, podstiču udruživanje i pružaju potrebne informacije. Jedan od modela formiranja klastera predlaže dr Slobodan Morača, a oslanja se na rezultate istraživanja i iskustava Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu u procesu razvoja klastera: • Uspostaviti infrastrukturu za podršku razvoja klastera - Promovisati informacije o klasterima, oformiti multidisciplinarne timove za podršku razvoja klastera, olakšati formiranje spoljnih veza i međunarodne saradnje.

104 • Uočiti da li postoji mogućnost uspostavljanja klastera unutar regiona - Identifikovati potencijal za uspostavljanje klastera, načiniti modele i mape sistemskih veza, proceniti sebe naspram drugih regiona i naspram konkurenata. Rad na uspostavljanju klastera - U regionima u kojima postoji velika koncentracija preduzeća uspostaviti klaster asocijacije, formalizovati postojeće komunikacione kanale, unaprediti saradnju među preduzećima – razvoj mreža. Obuka radne snage - Angažovati stručnjake i specijalizovati kadrove za određene oblasti rada, osnovati centre za obuku, oformiti partnerstva između obrazovnih institucija i klastera, povećati nivo saradnje između regiona na nacionalnom i međunarodnom nivou. Razvoj i primena savremenih tehnologija i podrška preduzetničkim idejama - Investirati u inovacije i započinjanje biznisa, podržati inkubatore zasnovane na klasteru, ohrabriti razvoj poslovnih mreža preduzetnika, podržati razvoj tehnoloških parkova i razvojnih centara. Strateško planiranje - Analiza spoljašnjeg i unutrašnjeg okruženja, definisanje strateških elemenata poslovanja klastera, definisanje plana integracije, definisanje radnih timova, razvoj klime u klasteru. Organizacija klastera i integracija procesa - Identifikacija osnovnih procesa i definisanje organizacione strukture klastera, razvoj i unapređenje procesa u klasteru, definisanje

Jelena Bojović

osnovnih funkcija klastera i njihova integracija. • Promovisanje klastera i regiona - Utvrditi zahteve okruženja i prilagoditi klastere tim zahtevima, promovisati klastere – proizvode, usluge, prateće servise, omogućiti izgradnju distribucionih kanala za izvoz proizvoda i usluga, stvoriti brend regiona). Usmeravanje razvoja klastera - Podsticati zajedničke projekte učesnika klastera, investirati u R&D klastera, finansirati rad klastera).

Osnovni cilj razvoja industrijskih klastera jeste stvaranje savremene, razvijene, konkurentne industrijske strukture koja će se postepeno uklapati u privredne tokove na globalnom tržištu. Takva razvojna orijentacija je neophodna, budući da je privreda u Srbiji zasnovana na proizvodnji primarnih proizvoda i proizvoda nižih faza prerade i da se na tim osnovama ne može obezbediti dugoročan rast izvoza i ukupan privredni razvoj. Formiranjem klastera povećava se konkurentnost, menja industrisjka struktura, podstiče izvoz, uvode međunarodni standardi i povećava opšta konkurentnost privrede, a lokalne samouprave treba da pokrenu i potpomognu razvoj klastera u svom regionu. Lokalna samouprava, takođe, može da bude i jedan od članova klastera.

Poboljšanja koja se mogu uvesti: • • komunalna poboljšanja regulisanje saobraćaja i parkinga Efekti razvoja i unapređenja gradskog centra su: • • • • očuvanje istorijskog i kulturnog nasleđa očuvanje starih preduzetničkih radnji i zanata otvaranje mogućnosti za nove privatne investicije povećanje vrednosti objekata i imovine. privrednicima i stanovnicima koji posluju. Centralno gradsko jezgro je. Kao primer može da posluži gradski centar u propadanju. i slično. Pećinci. postoje i oblasti/delovi grada kojima je potrebna posebna pažnja. te kroz centar grada svakodnevno prolazi veliki broj ljudi. Na toj lokaciji se najčešće nalaze najstarije preduzetničke radnje i restorani. Preševo.1. itd. značajne institucije i ustanove kulture. . Mogući projekti: • • • • • • • • • • uvođenje pešačke zone sređivanje saobraćajnica postavljanje mobilijara popravka fasada izgradnja ili rekonstrukcija trga unapređenje saradnje preduzetnika koji posluju u centru grada uređenje sistema dostave čišćenje i sigurnost organizacija manifestacija promocija centra 8. Razvoj gradskog centra Unapređenje izgleda i funkcionisanja gradskog centra jedna je od osnovnih aktvnosti na opštem unapređenju slike grada. odeljenjem za urbanizam. Uređeni gradski centar šalje poruku građanima. napušten kompleks fabrike. Inđija. odnosno koji žive u centru grada. pijaca. to je i mesto prirodnog okupljanja stanovništva i značajno raskršće. mesto početka razvoja grada. Projekat pokreće lokalna samouprava. kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. najstarije građevine u gradu i istorijski spomenici. Ciljana obnova delova grada Iako je cilj većine strategija lokalnog ekonomskog razvoja da ceo grad postane kompetitivan. u saradnji sa direkcijom za izgradnju. Vitalan i živ gradski centar je jedan od preduslova da se razvije entuzijazam i zajednički osećaj svih stanovnika grada da se okolnosti u gradu menjaju na bolje. posetiocima i privrednicima o dobro vođenoj i uređenoj gradskoj upravi. Ovakve projekte pokrenule su mnoge lokalne samoupurave u Srbiji – Novi Pazar. Ujedno. istorijski gledano.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 105 8.

potrebno je pronaći odgovarajuće lokacje i izvršiti postepeno izmeštanje proizvodnih. spontano započnu naseljavanje određenih oblasti grada koje postaju „neformalne” industrijske zone. Zona unapređenog poslovanja (najčešće trgovačka zona). ali jesu moguća razvojna čvorišta koja je potrebno urediti i urbanistički unaprediti. zbog pojave velikih tržnih centara na periferiji grada. centralne trgovačke ulice ostajale prazne i zapuštene i vremenom postale problematičan deo grada. itd. čest je slučaj. predstavlja deo urbanog jezgra u okviru kojeg privredni subjekti . ili komercijalnih delatnosti.2. i u saradnji sa privrednicima sagleda potrebna infrastrukturna poboljšanja. direkcija i odeljenje za urbanizam. da ih planski uredi. u poslednjih dvadesetak godina. Određeni pokušaji u ovom smeru mogu se videti u Nišu – IZ Sever (legalizacija i postavljanje komunalne infrastrukture započeto je u 2009. Ove lokacije se ne mogu nazvati planskim lokacijama. područja pod zaštitom). Samo u Njujorku ima više od pet stotina zona unapređenog poslovanja.pijace. i njihovim uređivanjem pomažu se privrednici koji već posluju da uđu u legalne tokove poslovanja (legalizacija objekata. odnosno zakupci nepokretnosti.BID) osnovane su sredinom XIX veka u Severnoj Americi kada su. mogućnost uzimanja hipotekarnih kredita. Zona unapređenog poslovanja je novi koncept javno-privatnog partnerstva u Srbiji koji se ostvaruje između opštine i preduzetnika. ili se određene lokacije spontano razvijaju u prodajna mesta . Udruživanje preduzetnika i opštine bilo je od presudne važnosti za revitalizaciiju trgovačkih ulica u gradu. godini). Dakle. Naravno. podstiču se i opšti uslovi njihovog poslovanja. zelena područja. da privrednici. stimuliše se otvaranje zanatskih radnji Međutim.). čime se unapređuje i razvoj celog grada. U tom slučaju razvojno čvorište je centar planiranog razvoja. Danas u svetu postoji veliki broj gradova u kojima uspešno funkcionišu takve zone. „spontano nastale” industrijske ili komercijalne lokacije. ukoliko legalizacija nije moguća (stambene četvrti.3.106 Jelena Bojović 8. Na taj način. Svaki grad u Srbiji ima ovakve. izdvajaju posebna sredstva za . tamo gde već postoji nekoliko zanatskih radnji. Proces legalizacije u Srbiji je u toku. Ovakva čvorišta se grade na postojećim aglomeracijama firmi koje pokazuju dobar potencijal. zaokružiti lokacije u celinu i time omogućiti njihov dalji razvoj. zbog nepostojanja odgovarajućih urabanističkih planova i uslova. Ključnu ulogu u ovom poslu ima kancelarija za lokalni ekonomski razvoj.vlasnici. Lokalna samouprava treba da definiše ove „spontane“ zone/ razvojna čvorišta. a kada se završi biće moguće isplanirati i izgraditi potrebne saobraćajnice i neophodnu komunalnu infrastrukturu. Podsticanje investicija u okviru razvojnih čvorišta Jedna od strategija za podsticanje razvoja sprovodi se na taj način što se u pojedinim delovima grada podstiče određena delatnost specifična za tu gradsku zonu. Zona unapređenog poslovanja Prve zone unapređenog poslovanja (Business Improvement District . kao i fizička i pravna lica koja izdaju poslovni prostor u zakup. 8. ili gde stanovništvo pokazuje takve afinitete u poslovanju.

već na inicijativu donatora i lokalne samouprave. veliki broj udruženja ne funkcioniše. Prokuplju. većem broju radnih mesta. Prve zone su osnovane tokom 2003. zato što nisu pokrenuta na inicijativu preduzetnika. uvođenje novih sigurnosnih standarda. vlasnici poslovnog prostora su na dobitku. Korsit opštine ogleda se u novoj slici grada. u Srbiji je osnovano još pet zona u Vranju. Prijepolju i Paraćinu. građani podižu svoj nivo življenja jer dobijaju novu. zastupanje interesa korisnika zone (privrednih subjekata koji posluju na području zone) u odnosima sa organima Republike i jedinice lokalne samouprave. Jedan od dobrih primera je Zona unapređenog poslovanja u Vranju. uz učešće opštine. poslovna zajednica u zoni ima korist jer uvećava svoj profit. atraktivnu lokaciju za trgovinu i usluge. Loznici. i na kraju. . povećanje obima privrednih aktivnosti. vlasnici poslovnog prostora i građani. revitalizaciju. ulica i trotoara. privrede i donatora. I pored očigledne koristi za sve kategorije. taksi i naknada koje predstavljaju izvorne prihode jedinice lokalne samouprave. Zona počiva na mehanizmu samooporezivanja kroz princip saglasnosti preduzetnika o potrebi poboljšanja uslova poslovanja.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 107 finansiranje razvoja i promocije zone. • • • • Trenutno u Srbiji postoji devet zona unapređenog poslovanja. godine u Kruševcu. promovisanje zone kroz organizovanje različitih festivala i događaja i koordinisano i udruženo reklamiranje i marketing. i 2007. kao i sa organizacijama i javnim preduzećima. Zrenjaninu. investicijama i većem budžetu. uspostavljanje dana za posebne popuste). obezbeđivanje dodatnih komunalnih usluga. Prvo što je rađeno u svim zonama bila je rekonstrukcija ulice (u Vranju rekonstrukcija tržnog centra). Korist od osnivanja zona imaju opština. U toku 2006. izgled bašti i izloga. Svrha zone unapređenog poslovanja jeste poboljšanje uslova poslovanja u zoni. izgleda zgrada. Sredstva se odvajaju kroz plaćanje uvećanih iznosa određenih poreza. održavanje. privatni preduzetnici – korisnici poslovnog prostora. uređenje i ulepšavanje javnih površina. jer raste vrednost poslovnog prostora u zoni. stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta i poboljšanje kvaliteta života i rada. zajedničke aktivnosti svih preduzetnika u zoni (usaglašeno vreme rada. Osnovne aktivnosti u zonama unapređenog poslovanja obuhvataju: • sprovođenje projekata kapitalnih ulaganja u sekundarnu infrastrukturu. Valjevu i Nišu uz pomoć USAID-ovog Programa za reformu opštinske uprave (SLGRP).

od mladih ljudi stvara radnu snagu. Prekvalifikacija radne snage podjednako je važna u današnjem brzom i promenjljivom radnom okruženju. Osnovno i srednjoškolsko obrazovanje. nezaposlene i radnike koji su pred otkazom. kao i da se obrazovanje dugoročno prilagođava potrebama privrede. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. U uslovima velike konkurencije. ili zapošljavanje osoba sa posebnim potrebama. kvalitet raspoloživih ljudskih resursa je često najvažniji uslov za konkurentnost grada. od suštinskog je značaja za održavanje konkurentne raspoloživosti radne snage i održive lokalne ekonomije. velika preduzeća u bivšoj Jugoslaviji imala su razvijeni sistem stručne prakse učenika. najvažniji faktor promocije dugoročnog ekonomskog razvoja. Javne i privatne obrazovne institucije i privreda moraju raditi zajedno da bi obezbedili potrebnu prekvalifikaciju za postojeću radnu snagu i obučili početnike. Hijerarhija radne snage . jer je ta grana proizvodila više od polovine BDP-a u gotovo svim zemljama u svetu. Takođe. uglavnom. Usmerena obuka i prekvalifikacija. Krahom privrede devedesetih godina i propadanjem velikih privrednih sistema. Razvoj ljudskih resursa Šta se podrazumeva pod „kvalitetnom“ radnom snagom? Najopštija definicija govori da je to radna snaga koja poseduje kvalifikaciju (stručnu spremu) i veštine koje odgovaraju potrebama privrede u kratkom i srednjem roku. na žalost. Primera radi. ovaj vid stručnog osposobljavanja je skoro nestao. već i veštine za obavljanje određenog posla. kao i strategijom Republike Srbije da se okrene razvoju malih i srednjih preduzeća (koja. Nacionalna služba za zapošljavanje i njene lokalne kancelarije bave se prekvalifikacijom i programima obuke i drugim sredstvima stimulacije zapošljavanja. i usmerena je na prekobrojne radnike. Znači. podržana od strane nacionalnih i lokalnih javnih agencija i institucija i u saradnji sa lokalnim preduzećima. Obrazovana i fleksibilna radna snaga je od suštinskog značaja i za razvoj postojećih preduzeća. postojala je velika tražnja za stručnjacima iz sektora industrije (pogotovo mašinske). sektor usluga je potpuno preuzeo primat u BDP-u. Krajem XX i početkom XXI veka. ili mikroregije. kao što su javni radovi. svakako. Neophodna je koordinacija na lokalnom nivou da bi se obezbedilo efikasno korišćenje sredstava i da bi se osiguralo zadovoljenje potreba poslovne zajednice. Razvoj ljudskih resursa je. nemaju dovoljno interesa ni sredstava). Kvalitet ljudskih resursa je jedan od presudnih faktora za privlačenje investitora koji se bave visokom tehnologijom i industrijom kao oblašću nove ekonomije. pre tridesetak godina. nije dovoljno da radna snaga posedije samo znanje. tako da se tražnja na tržištu rada pomerila ka stručnjacima iz ovih oblasti.108 Jelena Bojović 9. nije dovoljno samo da imate školovanu radnu snagu. već je potrebno da na tržištu postoji potražnja za određenim stručnim profilom.

obuka i formalna prekvalifikacija.od izgradnje samopouzdanja.budućoj radnoj snazi. pomoć u potrazi za poslom. odnosno. Prekvalifikacija pojedinaca u profile za kojima nema potražnje nema mnogo svrhe. i ne • • • . upražnjenim radnim mestima. do povezivanja nezaposlenih sa potencijalnim poslodavcima. po završetku studija. pomoć nezaposlenima .u odabiru profesije. ponašanja tokom intervjua. Jedna od najtežih situacija je sa zaposlenima koji su posle dvadesetak godina rada ostali bez posla zato što su godinama bili uljuljkani . Projekti iz oblasti razvoja ljudskih resursa: Osnivanje centra za zapošljavanje bio bi projekat koji sažima sve pomenuto. Centar bi mogao da bude mesto na kome se sastaju poslodavci i budući zaposleni i na kome bi se našle neophodne informacije o programima obuke. Različiti su tipovi obuka koje se mogu ponuditi nezaposlenima. Programi za traženje posla pomažu pojedincima da steknu veštine koje su im potrebne za određena radna mesta. Izvor: Zavodi za statistiku navedenih zemalja 9. da pruži potrebne informacije na osnovu kojih će odlučiti šta će studirati i pomoći im da.1. Programi prekvalifikacije i traženja zaposlenja Prekvalifikaciju radne snage treba raditi na osnovu potražnje za određenim profilima. obuka za rad na novim mašinama). Obuke obuhvataju i razvoj veština i specijalizovane kurseve za određeni tip posla (na primer. pisanja cv-a. Centar za zapošljavanje mogao bi da pruža sledeće usluge: • studentima . finansijama i marketingu može da ima veliki uticaj na nezaposlene i može da ih stimuliše da pokrenu sopstveni biznis. I drugom. Često se dešava da poslodavci koji otpuštaju radnike imaju sredstva koja bi uložili u programe i projekte za njihovu prekvalifikaciju i traženje posla. Srbija Albanija Stanovništvo preko 15 godina starosti prema stepenu obrazovanja u nekim zemljama Centralne i Jugoistočne evrope. potrebno je dozvoliti firmama da aritkulišu svoje potrebe. usavršavanje.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 109 poznaju osnovne veštine koje su danas potrebne u traženju posla.nisu imali potrebu da traže posao. Obuka u poslovnom menadžmentu. Programi za traženje zaposlenja mogu biti vrlo delotvorni i mogu obuhvatati sve . a zatim da pronađu odgovarajuću priliku za zaposlenje. ostvare ciljeve u karijeri.

„Poslovne mreže početnika u poslu i mentorski programi” uveden je koncept mentorstva za početnike u pokretanju sopstvenog posla. bili su prinuđeni da. Dobro je da mentorski programi budu neformalni. lokalna samouprava može da stimuliše preduzetnike da pružaju praktičnu obuku. kroz programe saradnje sa privredom. lokalne samouprave u ovom poslu jeste da zajedno sa privatnim partnerom (kompanijom) definišu uslove za obavljanje prakse ili uslove stipendiranja. nije do kraja razjašnjeno da li je školovanje doprinelo da su devedesetih godina prošlog veka bivšu Jugoslaviju napustili najkvalitetniji stručnjaci koji su. pre svega telekomunikacija i finansijskih usluga. visokokvalifikovana radna snaga. Sličan koncept može se primeniti i za nezaposlene koji traže šansu za zaposlenje. u prvo vreme.omogućio našim ljudima da se u zemlji. Osobe sa iskustvom u biznisu mogu da budu mentori početnicima. uređivanje internet stranice na kojoj bi bili istaknuti oglasi i opisi radnih mesta. zapošljavaju i radnike koji ne zadovoljavaju potrebne kriterijume i da ulože sredstva u skupe trening programe (primer banaka 9. kao i dolazak stranih firmi koje su podigle standard kvaliteta radne snage. veoma brzo i lako snađu na različitim poslovima. Ujedno.3. morali da budu „prilagodljivi“ (uglavnom mladi koji su bežali od vojne obaveze ili bede). prezentacija uspešnih praksi u ovoj oblasti može da deluje stimulativno). Međutim. a pogotovu u inostranstvu. Jelena Bojović U osnivanju centra treba da učestvuju svi važni učesnici: • • • • • • • lokalna samouprava Nacionalna služba za zapošljavanje obrazovne institucije privrednici udruženja i komore nevladine organizacije koje se bave zapošljavanjem. Budući da je obrazovna struktura u ovim sektorima bila nepovoljna. a ne na uskoj specijalizaciji . Veliki razvoj sektora usluga od 2001.2. kompanije stipendiraju učenike i daju mogućnost studentima da prođu deo praktične nastave upravo u njihovom preduzeću. u tim okolnostima. ohrabre ih.110 • • organizacija sajmova za zapošljavanje. jeste jeftina. godine. i da uspostave vezu sa obrazovnim institucijama. ili da stipendiraju učenike (na primer. Uloga . i daju im nove ideje. oni predstavljaju način da se pomogne pojedincima u traženju odgovarajućeg zaposlenja. uslovili su da se stvori još veći jaz između ponude i tražnje za radnom snagom u Srbiji.koji je insistirao na širini znanja. podrže njihove napore. Opšte je mišljenje da je sistem obrazovanja u bivšoj Jugoslaviji . Mentorski programi i praktična obuka (praksa) U odeljku 4. Usklađivanje nastavnih programa Kao jedna od komparativnih prednosti koja je u Srbiji na početku tranzicije vrlo često naglašavana. Ne tako retko.2. 9.

Istina je da imamo. ali i dalje nije u skladu sa tražnjom. 2006.28 5. maj” Farmaceutsko-fizioterapeutska škola 2467 1865 1695 1004 1251 867 1065 1599 776 Novi Beograd Politehnička akademija . Primera radi.96 5. nacionalno mešovito). nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i Tražnja za srednjim školama u Beogradu. Izvor: Upis đaka u srednje škole na teritoriji grada Beograda za školsku 2005/2006.06 6. veliki procenat radno sposobnog stanovništva sa. ali ni potrebama privrede. specifičnosti područja (brdskoplaninsko. a da tržište potom proceni da li je. pojedino zanimanje atraktivno. u školskoj 2005/06. u potpunosti.22 7. svega 14% srednjoškolaca je uspelo da se upiše u najtraženije škole u Beogradu. nedovoljno razvijeno.. i 2003. donosi opšte osnove predškolskog programa.68 4. razvojne specifičnosti područja na osnovu utvrđenih potreba za zapošljavanje. od sedamnaest hiljada upisanih srednjoškolaca 2005.7% • gimnazija – 23.7% • . finansijskih mogućnosti Republike.89 6. Sa druge strane. stiče se utisak da se obrazovni sistem nije prilagodio željama srednjoškolaca. Tvrdnja da je veliki broj visokoškolovane jeftine radne snage naša komparativna prednost nije. obezbeđene mreže komunikacije.07 4. hemijska. Razlozi su mnogobrojni: • Akt o mreži srednjih škola donosi vlada na osnovu: broja i uzrasta učenika na određenom području. i koliko. prigranično. međutim. što obrazovna struktura (pre svega. Najveći problem je. godine). Struktura upisa u srednje škole u Srbiji.Srednja turistička škola Zemun Palilula Voždovac Zemun Ekonomska škola „Nada Dimić” Srednja tehnička PTT škola Druga ekonomska škola Pravno birotehnička škola „Dimitrije Davidović” Dakle. Grad Beograd tokom 2002. u poređenju sa zemljama u regionu i evropskim prosekom.16 5. koji od četrdeset i dva člana ima samo jednog člana iz udruženja poslodavaca. bila je sledeća: • tehničke škole (mašinska.. najmanje. srednjoškolska) trenutno ne odgovara potrebama privrede.) – 28. građevinska.2% trgovačke škole i sektor usluga – 9. tačna. Ostaje otvoreno pitanje da li reforma obrazovanja treba svima da omogući da upišu šta žele. godinu. Interesantno je da među prvih deset najatraktivnijih škola nema ni jedne tehničke škole.62 Rang Opština Naziv škole Mesta u školi 300 264 246 160 210 168 210 342 168 Konkurisalo • • • poljoprivredne i šumarske škole – 9. Obrazovna struktura (naročito srednjeg obrazovanja) u poslednjih nekoliko godina se poboljšala. godine na teritoriji Beograda (bez gimnazija).2% medicinske škole i socijalna zaštita – 7.4% 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Savski venac Ugostiteljsko-turistička škola Stari grad Stari grad Zvezdara Prva ekonomska škola Pravno-birotehnička škola „9.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 111 Broj želja na 1 mesto u školi 8. dostupnosti i jednakih uslova za sticanje obrazovanja i vaspitanja.7% • ekonomske i pravno-birotehničke škole – 11. srednjim nivoom obrazovanja. konkurisalo je pet do osam đaka na jedno mesto. Zavod za informatiku i statistiku. Nacionalni prosvetni savet. u deset najatraktivnijih škola. elektro.

dakle. Kroz centar za obuku radna snaga se u kratkom vremenskom periodu dodatno obrazuje. Centar se osniva kao oblik javno-privatnog partnerstva između lokalne samouprave i lokalne poslovne zajednice. brojnost grupa i odeljenja). Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. • Jelena Bojović učešće trenera i edukatora u seminarima posvećenim razvoju radne snage (finansiranim od strane privatnog sektora). Lokalne samouprave do sada nisu pronašle svoje mesto u toj društvenoj ulozi. U finansiranju i odlučivanju o funkcionisanju centra podjednaku ulogu ima i lokalna samouprava i privreda. ili se škole zatvore. Nacionalna služba za zapošljavanje).112 vaspitanja i osnove vaspitnog programa i utvrđuje listu obrazovnih profila. radnički univerzitet. bave obrazovanjem i smanjenjem stope nezaposlenosti (škole. ali previše spor sistem (dugotrajan proces prekvalifikacije). osnovne i srednje. formalno obrazovanje je adekvatan. Pružanjem usluge postojećoj poslovnoj zajednici i potencijalnim investitorima. Otvoreno je pitanje na koji način lokalne samouprave treba da pristupe problemu? Uloga lokalne samouprave sastoji se od uključivanja svih relevantnih institucija i organizacija u dijalog. • • • 9. stvaranje lako dostupne i interaktivne baze podataka vezane za tržišne trendove (prema sektorima). Centar za obuku Kao što je već rečeno. godine. organizovanje okruglih stolova sa lokalnim poslodavcima i trenerima da bi se uskladila ponuda i potražnja poslova sa programima obuke. fakulteti. svaka u svom domenu. mogu da preuzmu ovu ulogu i da usmeravaju unapređenje obrazovanja na lokalnom nivou. To je korak ispred u privlačenju direktnih investicija.4. projekcije. i donošenja odluka o potrebnim ljudskim resursima kao delu razvojnog plana. Privreda nema prohodnost ka donosiocima odluka o nastavnim planovima i potrebnim veštinama radne snage. • • • . usmerava i prekvalifikuje za potrebe privrede. usvojen u julu 2003. Lokalni saveti. koje se. • Centar za obuku je institucija za brzu dokvalifikaciju i sticanje specifičnih veština i znanja za poznatog poslodavca. • Zaposleni u srednjim stručnim školama ostaće bez posla ukoliko se određeni obrazovni profili ugase. Aktivnosti saveta: • procena finalizacije obrazovnog procesa (veštine i znanja. savet treba da iskoristi svoj uticaj da bi na regionalnom i nacionalnom nivou podstakao neophodne reforme. kao i u sprečavanju odlaska postojećih. predviđa mogućnost osnivanja saveta za zapošljavanje. Projekat centra za obuku predstavlja koncept saradnje preduzetnika sa različitim institucijama .republičkim i lokalnim. lokalna samouprava stvara konkurentne uslove za otpočinjanje posla.

Formalno osnivanje centra za obuku – akt o osnivanju. 4. 5. Drugi korak predstavlja okupljanje zainteresovanih institucija i organizacija (formiranje radne grupe) 3. Nacionalnom službom za zapošljavanje. na primer: lokalni promotivni materijal treba da sadrži informacije o centru. Saradnja centra sa lokalnom samoupravom. utvrđivanje potreba nezaposlenih lica i viškova kadrova. lokalnom poslovnom zajednicom i postojećim institucijama lokalnog ekonomskog razvoja i zapošljavanja (na primer. ili radničkog univerziteta. Tokom osnivanja. 9. profesore lokalnih fakulteta i škola. Priprema radnog plana centra – razvijanje programa obuke. kao i od ponude radne snage na tržistu rada. Definišu se potencialni izvori finansiranja: • • • • opštinski budžet investitori postojeći preduzetnici Nacionalna služba za zapošljavanje i dr. praktičnu obuku i dr. 7. ispitati potrebe postojeće poslovne zajednice. Za svaku aktivnost. sa kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj. Praćenje i ocena rada centra – praćenje uspešnosti sprovedene obuke. primena stečenih znanja (iz ugla investitora. Sastavljanje liste korisnika centra kao reference za buduće investitore. i dr.U saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje razvija se i održava baza podataka raspoložive i potrebne radne snage. Određivanje lokacije prostorija centra. pa može da obuhvatiti i sprovođenje mentorskih programa. rekonstrukcija i opremanje. Potrebno je. i dr. potrebna je medijska kampanja.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 113 • Centar za obuku treba da bude dobro promovisan. Polazi se od analize potreba za radnom snagom. pogotovu za najave obrazovnih programa i otvarnja konkursa za učestvovanje u programima prekvalifikacije ili dokvalifikacije.) preduslov je za njegovo funkcionisanje. Koncept centra za obuku može da se uskladi i sa drugim programima. Priprema i održavanje pouzdane baze podataka raspoložive i potrebne radne snage . . kao i analizu isplativosti projekta. 8. 6. korisnika i opštinske uprave). formiranje biblioteke sa svim materijalima za obuku i sastavljanje liste predavača. • • Osnivanje centra za obuku odvija se na sledeći način: 1. takođe. centar se oslanja na upotrebu postojećih resursa – koristi prostorije škola. Analiza podrazumeva i utvrđivanje postojećih aktivnosti obrazovnih institucija. Promocija centra – aktivnost koja treba da traje od donošenja odluke da se krene u realizaciju. 2.

trotoari. osim za prodaju štampe. zelene površine. proizvoda starih i umetničkih zanata i domaće radinosti • držanje sredstava za igru („zabavne igre”) • držanje muzičkih uređaja i priređivanje muzičkog programa u ugostiteljskim objektima • korišćenje reklamnih panoa • korišćenje prostora za parkiranje drumskih motornih i priključnih vozila na uređenim i obeleženim mestima • korišćenje slobodnih površina za kampove. Načelno. ovi fondovi mogu da se koriste za podsticanje ekonomskog razvoja.) • držanje motornih drumskih i priključnih vozila. Izvori finansiranja projekata ekonomskog razvoja su: • izvorni prihodi lokalne samouprave. taksi. ali je potrebno dugoročnije planiranje prihoda i rashoda. iz fondova i drugih izvora. osim pristana koji se koriste u pograničnom rečnom saobraćaju • držanje i korišćenje čamaca i splavova na vodi. knjiga i drugih publikacija. ustupljeni prihodi lokalne samouprave i transferi • republički fondovi i fondovi agencija i institucija na regionalnom i državnom nivou • krediti/ zajmovi • privatni kapital i privatno – javna partnerstva • međunarodne donacije i fondacije Prihodi lokalne samouprave IZVORNI PRIHODI • porez na imovinu. postavljanje šatora ili druge objekte privremenog korišćenja • korišćenje obale u poslovne i bilo koje druge svrhe • zauzeće javne površine građevinskim materijalom i za izvođenje građevinskih radova Izvorni prihodi lokalne samouprave. osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon • lokalne administrativne takse • lokalne komunalne takse • boravišna taksa • naknada za korišćenje građevinskog zemljišta • naknada za uređivanje građevinskog zemljišta • naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine • prihodi od koncesione naknade za obavljanje komunalnih delatnosti i prihodi od drugih koncesionih poslova koje jedinica lokalne samouprave zaključi u skladu sa zakonom • novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine jedinice lokalne samouprave. odnosno na korišćenje nepokretnosti u državnoj svojini koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta • prihodi od prodaje pokretnih stvari koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta • prihodi koje svojom delatnošću ostvare organi i organizacije jedinice lokalne samouprave • prihodi od kamata na sredstva budžeta jedinice lokalne samouprave • prihodi po osnovu donacija jedinici lokalne samouprave • prihodi po osnovu samodoprinosa Lokalne komunalne takse • isticanje firme na poslovnom prostoru • isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave (kolovozi. osim čamaca koje koriste organizacije koje održavaju i obeležavaju plovne puteve • držanje restorana i drugih ugostiteljskih i zabavnih objekata na vodi • držanje kućnih i egzotičnih životinja • korišćenje prostora na javnim površinama ili ispred poslovnih prostorija u poslovne svrhe. novčanih kazni. osim poljoprivrednih vozila i mašina • korišćenje vitrina radi izlaganja robe van poslovnih prostorija • držanje i korišćenje plovnih postrojenja i plovnih naprava i drugih objekata na vodi. bandere i sl. kao i oduzeta imovinska korist u tom postupku • prihodi od davanja u zakup. . ustupljeni prihodi lokalne samouprave i transferi Godišnji priliv novca iz javnog sektora koji stiže od poreza. tradicionalno se koristi za pokrivanje operativnih troškova (finansiranje tekućih opštinskih aktivnosti) i izgradnju manjih objekata koji ne traju više od nekoliko godina. kamata.114 Jelena Bojović Finansiranje projekata i programa Postoje dve faze pripreme projekta: 1) prva faza u kojoj se ideje pretvaraju u konzistentan plan akcija sa jasnim ciljevima i rokovima 2) druga faza kada treba potražiti finansijska sredstva za realizaciju projekta.

gov.Fond za socijalne inovacije Ministarstvo za omladinu i sport (www. na prihode od: poljoprivrede i šumarstva samostalnih delatnosti nepokretnosti davanja u zakup pokretnih stvari osiguranja lica 40% od poreza na zarade.dobija veća sredstva nego Ministarstvo za zaštitu životne sredine.rs ) Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (www.Sektor za upravljanje projektima • • • • • • • Republički fondovi.rs ). sepf. raspolažu sredstvima o čijoj raspodeli odlučuju. fondovi agencija i institucija na regionalnom i državnom nivou Vlada Republike Srbije . Većina ministarstava raspisuje konkurse i javne pozive.rs) . šumarstva i vodoprivrede (www.rs ) Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu (www. oblasti finansiranja i potrebnu konkursnu dokumentaciju.rs ) SIEPA – Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (www. kao što smo videli u prethodnom poglavlju.njena ministarstva.gov. mos.ekoplan.rs) .merr.gov.mfin.gov.gov.yu ) Ministarstvo finansija ( www. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (www.sr. fondzarazvoj.gov. infrastrukturu): • • • .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 115 • • godišnja naknada za motorna vozila. Neophodno je da lokalna samouprava poznaje dinamiku objavljivanja konkursa. tako da tim sredstvima mogu da se finansiraju projekti koji su neodloženi i za koje ne mora da se raspisuje konkurs. Ministarstava koja raspisuju konkurse u oblasti ekonomskog razvoja (što uključuje. najmanje jednom godišnje.gov.drzavnauprava.siepa.minpolj.rs ) Fond za zaštitu životne sredine (www.Odeljenje za infrastrukturu i projekte Ministarstvo rada i socijalne politike (www.gov. da bi blagovremeno sastavila projektni predlog i prijavila se na konkurs za dodelu sredstava.sr.gov. i reformu administracije. obrazovanje.gov.minrzs.mnip.yu) .rs ) Fond za razvoj Republike Srbije ( www. koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog • porez na nasleđe i poklon • porez na prenos apsolutnih prava Ministarstvo za nacionalni investicioni plan (www.rs) Sektor za projekte Ministarstva ima na raspolaganju sredstva od igara na sreću Ministarstvo poljoprivrede. traktore i priključna vozila • naknada za zagađenje životne sredine • naknada za korišćenje mineralnih sirovina • naknada za izvađeni materijal iz vodotoka • naknada za korišćenje šuma • naknada za korišćenje voda • naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta • naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora • turistička naknada • druge naknade u skladu sa zakonom USTUPLJENI PRIHODI • • • • • • • porez na dohodak građana.gov.

3. a koriste za finansiranje lokalne samouprave Raspodela sredstava se vrši za ostvarivanje sledećih ciljeva: 1. 6. akcionih i sanacionih planova. Učešće u obezbeđivanju nedostajućeg dela sredstava u punom ili delimičnom iznosu za realizaciju novih ili završetak započetih projekata koji se finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave. kao i sa licima sa posebnim potrebama i pomoći socijalno-humanitarnim organizacijama na njihovoj teritoriji. odnosno lokalnih. kao i projekata i aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine. a od posebnog su značaja za život građana na njenoj teritoriji. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa zaštite životne sredine.116 Jelena Bojović Primer: Javni poziv Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu JAVNI POZIV za podnošenje zahteva jedinica lokalne samouprave za raspodelu dela sredstava iz namenskih primanja budžeta Republike koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću. 2. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave koja je pogođena elementarnom nepogodom ili drugom nesrećom većih razmera. Pružanje tehničke i druge pomoći u cilju modernizacije rada organa jedinice lokalne samouprave 5. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa racionalizacije ili osposobljavanja organa lokalne samouprave. . Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji različitih oblika solidarnosti sa licima koja su u suštinski nejednakom položaju sa ostalim građanima. 4.

★ mišljenje Ministarstva finansija o zaduživanju.sposobnosti. To su sredstva koja se prikupljaju putem instrumenata zaduživanja i mogu da imaju raznovrsne uslove otplate. znanja i iskustva. Tom prilikom javni sektor ima ulogu pokretača i stvaraoca saradnje – kao partner koji ugovorno definiše vrste i obim poslova. finansiranja.ui-serbia. odluka o pokretanju otvorenog postupka javne nabavke kredita. pa je opravdano da se od budućih prihoda otplaćuju dužničke obaveze. to jest. Finansijska analiza i upravljanje dugom u lokalnim samoupravama u Srbiji. http://www. .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 117 3) Finansiranje zajmovima Finansiranje zajmovima u javnom i u privatnom sektoru najčešće se koristi za dugoročne projekte koji traju više od nekoliko godina. Privatno-javno partnerstvo na lokalnom nivou predstavlja sve oblike saradnje lokalne samouprave i privatnih partnera u oblasti upotrebe sredstava. ili više godina. Model konkursne dokumentacije za nabavku kredita jedinica lokalne samouprave – sa uputstvom za korišćenje.org/kbase/upload/ analysis/sr/finansijska%20analiza%20i%20 ocena%20kredit. • • • 4) Privatni kapital i privatno – javna partnerstva Privatni kapital podrazumeva investicije privatnog sektora i najčešće se plasira u projekte ekonomskog razvoja kroz privatno-javno partnerstvo. ili obavljanja izvornih funkcija lokalne smouprave. odnosno odluka o emisiji obveznica. Zajmovi se koriste ili za finansiranje projekata koji se ne mogu isplatiti iz godišnjih prihoda. prezentacija opštine kao dužnika.mega. Privatni sektor se javlja kao partner kome je takva saradnja potrebna ukoliko može da ostvari poslovni interes (profit) i koji je dužan da kvalitetno izvršava poslove dobijene ugovorom. Lokalna samouprava može da koristi sledeće modele zaduživanja55: ★ zaduživanje kod finansijskih institucija: • • putem dugoročnih kredita za kapitalne investicije putem lizinga za nabavku osnovnih sredstava i opreme ★ pripremljena studija izvodljivosti investicionog projekta. ili za finansiranje onih projekata koje će koristiti i sledeće generacije. ali se tradicionalno kreću u rasponu od jedne do dvadeset pet. izgradnje/obnove. obveznicama Preduslovi koji se moraju ispuniti da bi lokalna samouprava spremno ušla u proces56: ★ usvojena strategija razvoja opštine sa planom kapitalnih investicija. • • odluka skupštine opštine o zaduživanju.pdf • emisijom dugoročnih dužničkih hartija od vrednosti. radi projektovanja. ★ usvojena odluka o načinu upravljanja dugom. finansijski plan opštine u periodu zaduživanja. ili usluga koje namerava da prenese na privatni sektor i koji javne poslove nudi privatnom sektoru. upravljanja i održavanja lokalne infrastruktre. Za finansiranje tekućih troškova treba izbegavati upotrebu dugoročnih zajmova. ★ zaduživanje kod investitora na finansijskom tržištu 55 Saglasno Zakonu o javnom dugu 56 Priručnik za finansijsku analizu i ocenu kreditne sposobnosti opština.

doc 58 Tabela preuzeta iz priručnika Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj. . http://www. zakonske i institucionalne prepreke za stvaranje javno-privatnih odnosa. The Urban Institute U svakom javno-privatnom partnerstvu moraju se uspostaviti određene garancije i zaštita. Grad/Opština Beograd Beograd Beograd Subotica Sombor Ćićevac Kikinda Prokuplje Aranđelovac Smederevska Palanka Braničevski okrug Novi Bečej Leskovac Vršac Veliko Gradište Jagodina Tutin Delatnost javni prevoz upravljane otpadom vodovod i kanalizacija turizam snabdevanje gasom snabdevanje gasom Parking servis Parking servis Parking servis upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom Vrsta javno-privatnog partnesrtva poveravanje delatnosti Ugovor o koncesiji Ugovor o koncesiji (B. i za celu zajednicu. 57 Alati za JPP. i za javni.118 U tabeli su prikazani primeri javno-privatnog partnerstva u petnaest jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji58. Postoji niz mogućih nedostataka u vezi kapaciteta i javnog i privatnog sektora koji mogu ugroziti stvaranje uspešnog partnerstva57. stvarna preraspodela poslovnog rizika (poboljšanje kvaliteta usluge).mreza-lokalni-razvoj.T. Nedostaci mogu biti: • • obostrano nepoverenje i nedostatak razumevanja interesa i potreba druge strane. • Oblici privatno – javnog parnerstva u Srbiji: poveravanje obavljanja delatnosti koncesija zajedničko društvo sticanje udela u javnom komunalnom preduzeću ostali oblici. nepostojanje informacija na lokalnom nivou i nedostatak iskustva lokalne samouprave u kreiranju uspešnih partnerstva.) zajedničko društvo zajedničko društvo zajedničko društvo poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti • • • • • • Jelena Bojović Karakteristike projekata javno-privatnog partnerstva • dugoročna ugovorna saradnja (dvadeset do dvadeset pet godina) između javnog i privatnog sektora.net/pages/doc/JPP.O. i za privatni sektor.

sredstva su dostupna lokalnim samoupravama direktno ili indirekno. On-lajn baza podataka omogućava pretraživanje programa finansijske. konsultantske i druge pomoći privredi i opštinama koju pružaju republički i pokrajinski organi. koji je pripremio tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva i on predstavlja dobru bazu podataka za pronalaženje partnera u realizaciji ekonomskih projekata. 59 http://www.gov.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 119 5) Međunarodne donacije i fondacije U Srbiji trenutno postoji više od trista međunarodnih donatorskih organizacija i fondacija. lokalnih samouprava. kroz partnerstva sa drugim sektorima.org).%20Vodic%20kroz%20finansijska%20sredstva.prsp.Pregled programa za podršku privredi koji je dostupan na njihovom vebsajtu (www. MSP i preduzetnika u Republici Srbiji59 .naled-serbia. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) sastavila je Compendium .gradjanske.pdf?id=404 .rs/HTML/sesti_vodic_ kroz_potencijalne_domace_i_inostrane_izvore_finansiranja.org/admin/article/ download/files/7. Drugi koristan izvor informacija može biti Vodič kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja. strani donatori i fondovi. za projekte NVO.htm ili http://www.

Plan za praćenje i ocenu realizacije projekata mora odrediti vrstu podataka koji se prikupljaju i načine prikupljanja. a obično procenjuje neko ko nije uključen u samu realizaciju. • očekivani rezultat projekta. • vreme početka i kraja. • unapređuje se uzajamno poverenje učesnika. Ocena odgovara na pitanje kako je nešto urađeno. Indikatori moraju biti lako razumljivi. • vreme trajanja celog projekta. • u hodu se oučavaju greške. • osigurava se sinhronizacija učesnika u projektu. da li je urađeno. od pomoći je u narednom ciklusu ekonomskog razvoja Praćenjem sprovođenja projekta mogu se vršiti izmene u hodu. • spisak svih aktivnosti na projektu.ako je rezultat projekta smanjenje nezaposlenosti za 1 %. • ishod svake aktivnosti. • povećava se šansa za postizanje planiranih rezultata. 2) Priprema plana za praćenje i ocenu . • vreme realizacije za svaku aktivnost. jednostavni za prikupljanje podataka i relevantni za projekat. Ocena se daje periodično. Pre početka projekta mora se ustanoviti osnova u odnosu na koju će se ocenjivati napredak . • indikatore za ocenu projekta. jasni. • odgovorne osobe za svaku aktivnost. pre početka projekta potrebno je imati podatak o trenutnoj stopi nezaposlenosti. • skraćuje se period između dve naizmenične aktivnosti. a ne samo. • osigurava se transparentnost procesa. Praćenje i ocena projekta činjenice 1) U pripremi projekta treba definisati: • cilj projekta. • indikator za svaku aktivnost. stalna aktivnost. Podaci mogu biti kvalitativni i kvantitativni. Zašto je praćenje i ocena realizacije projekata značajna? Redovnim praćenjem i ocenjivanjem realizacije postiže se sledeće: • osigurava se realizacija. koju sprovode oni koji su direktno uključeni u proces. • povećava se informisanost svih učesnika i zainteresovanih strana. Tokom praćenja realizacije rukovodimo se planom aktivnosti da bismo izmerili kakav je napredak i učinak. merljivi kad god je to moguće. • sprečava se ponavljanje grešaka u realizaciji. • unapređuje se planiranje budućih projekata. . a iznenađenja su uvek moguća Visoka ocena sprovedenih programa dokaz je uspešnosti programa Bez praćenja i ocene programa nema učenja Najpre treba napraviti razliku između praćenja i ocene programa: Praćenje (monitoring) je rutinska.120 ŠesTI kOrak Praćenje i ocena sprovedenih aktivnosti Ocena efekata nekog projekta ili programa. da bi se na kraju projekta procenilo da li se stopa smanjila za 1%. Ocena je važna da bi se razmotrilo da li je potrebno učiniti neke izmene u strategiji. usredsređuje se na postignute rezultate i efektivnost.

ali je važno da proces praćenja i ocenjivanja ne bude prevelik teret i da ne oduzima mnogo vremena. po definiciji. odnosno. Praćenje je. u kom obliku. .Plan za praćenje i ocenu realizacije programa mora da utvrdi na koji način će se izveštavati. Ocenjuje se nakon realizacije svake aktivnosti.Učestalost zavisi od projekta. ULAZNI PODACI (koji su definisani prilikom pripreme projekta) Cilj projekta Očekivani rezultat projekta Indikatori za ocenu projekta Trajanje projekta Početak i kraj projekta Aktivnosti na projektu Vreme realizacije svake aktivnosti Odgovorne osobe za svaku aktivnost Ishod svake aktivnosti Indikator za svaku aktivnost OPIS Primer: unapređenje uslova za poslovanje Napomena: analizira se pri ocenjivanju projekta Primer: uvećanje broja zaposlenih Napomena: meri se pri ocenjivanju projekta Primer: trista novih radnih mesta Napomena: proverava se pri ocenjivanju projekta Primer: trista dana Napomena: analizira se pri ocenjivanju projekta Prvi korak je provera početka aktivnosti Za svaku aktivnost postoji lice koje prati sprovođenje ove aktivnosti Primer: održana sednica skupštine na kojoj je osnovan industrijski park Primer: odluka skupštine o osnivanju industrijskog parka 3) Uspostavljanje sistema za praćenje i realizaciju projekata . 5) Izveštavanje . Sistem treba da bude lak za primenu i ne bi trebalo da zahteva previše vremena. i ko će biti izveštavan. Praćenjem i ocenom završava se jedan ciklus u procesu lokalnog ekonomskog razvoja.koliko često i kada se radi. ali ne sme oduzeti više od 5% vremena učesnicima u poslu. stalna aktivnost.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 121 4) U toku faze praćenja i ocenjivanja .ko je nadležan za prikupljanje informacija i • vreme izveštavanja . na kraju projekta.Mora biti uspostavljen sistem za prikupljanje informacija: • format izveštavanja • nadležne osobe . Prvi ciklus traje dve godine. a svaki naredni sve kraće.

stvoriće se zahvaljujući implementaciji ovog programa) Broj radnih mesta Total M Z Broj radnih mesta REALIZOVANO Total M Z realizovano Komentar Količina investicija Privatno-javno partnerstvo Količina investicija Privatno-javno partnesrtvo . investicije. privatnojavno partnerstvo.122 Primer: Plan za praćenje i ocenu realizacije projekata Zadatak (projekat) Opis Cilj Realizacija Nadležni Partneri u saradnji a) Budžet projekta (zadatka) – Očekivano total b) Finansiranje projekta Realizovano Organizacija Odgovorna osoba Jelena Bojović Rezultati projekta Očekivano Realizovano PLAN RADA – AKTIVNOSTI 2)Aktivnost Opis Nadležnost Vreme predvidjeno 1 2 3 Ekonomska korist (predvideti broj radnih mesta.

u pravu ste: ★ “Ekonomija” potiče od grčke reči „oikonomikos“ (οικονομικός). vratite se na početak priručnika i krenite od prvog koraka: ★ PRVI KORAK .ledna. jer: ★ Od juna 2006. baš u tom gradu60.804 Ako mislite da će naredne godine u ovo vreme biti mnogo bolje. pogledajte: ★ http://www.mega.867 ★ U roku od samo deset dana registrovano je više od šezdeset novih privrednih subjekata Ako se osećate puni entuzijazma i spremni da krenete u proces lokalnog ekonomskog razvoja. godine stranim investitorima u Srbiji podeljeno je četrdeset sedam miliona i trista hiljada evra podsticajnih sredstava za ulaganje u Srbiju čime je otvoreno sedamnaest hiljada i dvesta novih radnih mesta i realizovano više od šesto miliona evra investicija. proširio svoju proizvodnju i ustalio se u ovom malom gradu.ui-serbia. zakon i „oikos“ (οικος).html ★ http://go. iznosio je 338. Borska pole indiustrijska zona. 60 Izvor: SIEPA ★ Broj privrednih društava i preduzetnika na dan 16. avgusta 2010.org/ Ako mislite da lokalni ekonomski razvoj može da čeka. pogrešili ste: ★ Broj privrednih društava i preduzetnika na dan 6. SAD). običaj. iznosio je 338. kuća.org/V68WA64TF0 ★ http://www. Ako ste naučili nešto novo. moramo da vas podsetimo: ★ Panasonic (Matsushita Electric Industrial of Japan) je odluku o investiranju u Plzen (Plzen.123 kraj I POČeTak: Poruka čitaocima Ako ste čitajući ovaj priručnik doživeli lokalni ekonomski razvoj kao upravljanje domaćinstvom. godine.worldbank. i izvorno znači: zakoni upravljanja domaćinstvom. Republika Češka) doneo tek sedam godina nakon početnih razgovora. Ako ste poželeli da zbog neizvesnih i teško merljivih rezultata odustanete od lokalnog ekonomskog razvoja . ★ U Svilajnac uskoro dolazi „Panasonik“. ★ Jedan nemački investitor je tek 2009. avgusta 2010.Analiza stanja / kontekst . trinaest godina nakon prve posete Oburnu (Alabama.NEMOJTE. koji je najavio izgradnju svoje najveće fabrike u Evropi. ali je i dalje nedovoljno. i da deset dana nije ništa. Ova reč je složenica koja povezuje grčke reči „nomos“ (νόμος).org/kbase/sr/ home.

U svakom procesu. industrijski i komercijalni objekti. Industrije su povezane na više načina: neke industrije će snabdevati druge. Ovaj vid investicija dovodi do obnavljanja postojećih napuštenih ili nefunkcionalnih objekata i ponovno ih oživljava.Posrbljen engleski izraz „stakeholders” označava pojam „interesnih grupa“ i „važnih učesnika“. takozvanih. u svakoj aktivnosti učestvuju i mnoge druge organizacije. . Braunfild investicije . a zajedno čine multinacionalnu korporaciju. Razvojna čvorišta . Osnovna infrastruktura . Grinfield investicije . institucije i pojedinci – važni učesnici. vodovod.Investicije preduzeća čije se sedište ne nalazi na teritoriji zemlje u koju se investira. i drugo. u suprotnom. da su konkurentne. ovakvi objekti stvorili. Između ova dva poslovna subjekta stvara se odnos matičnog preduzeća i inostrane filijale.Infrastruktura u koju spada transportna infrastruktura (putevi.Mala i srednja preduzeća Interesne grupe/važni učesnici/stejkholderi . a ne o stranim direktnim investicijama. u prevodu zeleno polje. ali i da međusobno zavise jedna od druge. Klasteri . i drugo. neke će deliti radnu snagu i iskustvo. druge će biti kupci. Sekundarna infrastruktura . i na taj način direktno utiču na njihovu uspešnost.manje opipljiv aspekt ekonomskog razvoja u koji spadaju edukacija.Pružaju neposrednu podršku preduzećima koja tek počinju sa radom. da sarađuju. sprovođenje i organizaciju procesa. potiče od ideje da se nov objekat gradi na površini koja do tada nije bila korišćena.124 rečnik pojmova Lokalni ekonomski razvoj . biblioteke). koju bi. manifestacije. kada se formira klaster najvažnije je da su industrije u klasteru ekonomski povezane.Industrijski klaster je grupacija industrije i institucija u jednom regionu. U suprotnom. ekološkom i socijalnom planu.Skup aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade kapacitete lokalne zajednice da unapredi svoju ekonomsku budućnost i kvalitet života za sve. železnica. ili pravo glasa.Lokacija na koju se planski usmerava komercijalni. radi se o portfolio investiciji. „smeđih“ lokacija (engl. ili industrijski razvoj. biznis mreže.Kategorija međunarodnih investicija koja odražava cilj subjekta u jednoj privredi da postigne trajan interes u preduzeću čije je sedište u drugoj privredi. MSP.brown-smeđ) izbegava se šteta na ekonomskom. Preduzeće koje investira treba da obezbedi kontrolni paket akcija za sebe. luke). Osim nosilaca procesa. objekti za podizanje kvaliteta života (parkovi. (Definicija predložena od MMF-a i usvojena od OECD-a) Strane direktne investicije .Investiranje kroz kupovinu već postojećih objekata i njihovo adaptiranje. a podrazumeva najmanje 10% običnih akcija.Vrsta investicije u kojoj kompanija gradi nove objekte za svoje poslovanje. Bizinis inkubatori . postoje osobe koje su nosioci procesa i zaduženi su za osmišljavanje. Dakle. Naziv green field. u periodu kada su najpodložnija neuspehu. Direktna investicija . telekomunikaciona i energetska mreža. Revitalizacijom. aerodromi.

pdf Economic Development Administration.org/publications/wp/95-29. USAID/Program podsticaja . http://www.mreza-lokalni-razvoj. and Cofsky.ui-serbia. Programs and Tools. 1995. and Marphy. and Richard Bingham. Economic Development Incentive Wars.doc. DC Građanske inicijative: http://www.pdf Bartik.dot. Can Economic Development Programs be Evaluated? Upjohn Institute Staff Working Paper 95-29.upjohninst.fondzarazvoj. 1995. 2004.http://www. 2008.org/publications/newsletter/tjb_595. Employment Research.org/kbase/upload/analysis/ sr/finansijska%20analiza%20i%20ocena%20kredit. Global Development Finance Investiciona klima u Srbiji .mega. W. The Urban Institute http://www. Cluster Based Economic Development: A key to Regional Competitiveness.gov.doc Analiza – Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj.An International Comparison of Approaches.org/admin/article/download/files/7. http://www. Local Economic Development: A Primer. International Financial Statistics and Balance of Payments databases. Martin.htm#_edn1 Finansijska analiza i upravljanje dugom u lokalnim samoupravama u Srbiji.pdf?id=404 International Monetary Fund.pdf Fond za razvoj Republike Srbije.125 Građa.ca/Dev_durable/Documents_pdf/Rapports Economic Development Administration (EDA). Washington. S. 2006.http://www. http://www. Istraživanje. A Brief History of Economic Development and Highways.net/pages/doc/JPP.doc.umontreal.php?yyyy=2010&mm=02&dd=28&nav_id=414628 Bartik.sposobnosti. 1997.gradjanske. F. izvori i literatura Alati za javno-privatno partenrstvo .fhwa.gov/ planning/econdev/edhist. 2009. Upjohn Institute for Employment Research. Prepared by Information Design Associates (IDeA) with ICF Kaiser International. S. www.%20Vodic%20kroz%20 finansijska%20sredstva. org/ B92 . Timothy J.upjohninst. C.gov/eda/pdf/1G3_5_cluster. The World Bank.ui-serbia. Cluster Based Economic Development: A key to Regional Competitiveness. http://www. T.net/info/vesti/index.E.gov/eda/pdf FHWA. Weiss. http://www.Perspektiva stranih investitora. The World Bank.geog. 1997.mega. Public Policy for Local Economic Development . http://www. The Urban Institute.pdf Bryant.b92.rs/ Goga. http://www. 1995. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština.

E. 2007. DC Maršal. Washington.6&7. Governments and Institutions. New York: Oxford University Press. 37. Beograd. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. ui-serbia. http://www. E. in: The Global Competitiveness Report 2002-2003. The Urban Institute Morača.oecd. 1998. World Economic Forum. SKGO/EXCHANGE 2 Metodologija za osnivanje Biznis inkubatora.merr. 2009/2010 OECD. New York: The Free Press Porter.org/tds/bis/leed. 549-678. http://www. http://www. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. .126 Jelena Bojović ekonomskom razvoju opština. The Competitive Advantages of Nations. The Urban Institute. pp. E. M. No. 2003.gov. Porter. 1990. Boston: Harvard Business School Press. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Izveštaj o analizi stanja . 2010. Slobodan.mega. The Urban Institute. M. Principi ekonomije Metodologija izrade strategije održivog razvoja (2009).org/ Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja http://klasteri. Porter.mega. Clusters and Competition: New Agendas for Companies. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. Odeljenje za urbani razvoj Svetske banke. The Urban Institute. Razvoj opšteg modela za uspostavljanje i razvoj industrijskih klastera. M. M. Porter. The Urban Institute. 2003. Regional Studies.htm. Srbija Opštinski uslužni centri i centri za izdavanje dozvola u opštinama. in: On Competition. Priručnik. The Urban Institute Izrada plana kapitalnih investicija.U okviru programa. 20. Vol.rs/O-klasterima Model konkursne dokumentacije za nabavku kredita jedinica lokalne samouprave – sa uputstvom za korišćenje. No.pdf Lokalni ekonomski razvoj.html Istraživanje o mišljenju poslovnog sektora u Srbiji 2007. E. Local Economies and Globalisation. Beograd. LEED Notebook.ui-serbia.ui-serbia. Indeks lokalnog opterećenja privrede.mega. Building the Microeconomic Foundations of Competitiveness. http://www. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština.org/kbase/sr/home.org/kbase/upload/reports/cacsr. The Economic Performance of Regions. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. Alfred.

stat.org/pdf_docs/papers/lrr. Sofia. March 2000.pdf Stefanović. http://www. and Yonkova. 2008. Louis T. 2009. ui-serbia.. The Urban Institute http://www.org:8080/ Stanchev.html Živkovic.rs/axd/index.html Priručnik za finansijsku analizu i ocenu kreditne sposobnosti opština. 2000. Wint.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTURBANDEVELOPMENT/EXTLED Zbirka praktičnih vodiča: Promocija i investicija – tehnike i alati. The role of the ILO in the implementing of Local Economic Development Strategies in a Globalised World Stalna Konferencija gradova i opština u Srbiji: http://www. The Urban Institute http://www. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština.org/ kbase/sr/home. http://www. Dragan. The Urban Institute Republički zavod za statistiku. Beograd. Milica. FIAS. Promocija investicija– Tehnike I alati.gov. Marketing a Country.prsp. Brownfiled izveštaj . Legal and Regulatory Reform: Impacts on Private Sector Growth. Local economic development: a primer developing and implementing local economic development strategies and action plans. World Bank.pdf World Bank.org/kbase/sr/home. The Urban Institute. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština.mega. http://www. The Urban Institute Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj. Andrés.worldbank. Cities in Transition: World Bank Urban and Local Government Strateg. 2006.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 127 Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj.ui-serbia.mega. Institute for Market Economics. u:Zbirka praktičnih vodiča: The Urban Institute Strategic framework for IZ development in Serbia.mega. IFC Strategic Objective report.. http://webrzs. http://web. php Rodríguez-Pose. worldbank.ime-bg. A.org/ Tim potpredsednika Vlade za smanjenje siromaštva http://www. K.skgo.gov.rs/HTML/sesti_vodic_kroz_potencijalne_domace_i_inostrane_izvore_finansiranja.htm Wells. Alvin G. Eds.ui-serbia. Statistički godišnjak. Priručnik.org/html/fpd/urban/publicat/cities_in_transition_full.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful