LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ U SRBIJI

prirunik za praktiare

Urban institut iz Vaingtona (The Urban Institute, Washington DC, USA) vlasnik je autorskih prava nad ovim materijalom. Informacije u tekstu mogu se koristiti za istraivanje, u akademske, regulatorne ili druge nekomercijalne svrhe, uz navoenje imena autora. U sluaju da se na bilo koji nain menja pisani materijal bez odobrenja Urban instituta, neophodno je tampati sledeu izjavu: Izvorni dokument je promenjen i zakljuci, preporuke i miljenja data u tekstu ne odraavaju zakljuke, preporuke i miljenja autora.

Jelena Bojovi

SADRAJ
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 O lokalnom ekonomskom razvoju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

ta je lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Ekonomski, drutveni i odrivi razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Zato se bavimo ekonomijom na lokalnom nivou . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Koncepti upravljanja lokalnim ekonomskim razvojem u prolosti i danas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
KORAK PO KORAK: Okvir za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17 PRVI KORAK - Analiza stanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19

Koje sve aktivnosti podrazumeva ovaj korak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Analiza podataka prema teritorijalnom principu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Tipovi i izvori podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
DRUGI KORAK - Ukljuivanje vanih uesnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27

ta treba znati o ukljuivanju vanih uesnika u proces ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ko su vani uesnici u lokalnom ekonomskom razvoju koga ukljuiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kako ih ukljuiti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Primer ukljuivanja - privredni savet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ta je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Funkcije optinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Organizacioni oblici kancelarija za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sistematizacija radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obuke za zaposlene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Preporuke za uspostavljanje maksimalne funkcionalnosti kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostali institucionalni elementi za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

27 28 30 31 33 35 38 42 44 46 46

TREI KORAK - Unapreenje institucionalnog kapaciteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

ETVRTI KORAK - Strateko planiranje ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48

Osnovni principi planiranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Proces stratekog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja u osam koraka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
PETI KORAK - Sprovoenje programa i projekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57

Programi i projekti koji mogu da se realizuju u svakoj lokalnoj zajednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 1. Unapreenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 2. Investiranje u osnovnu infrastrukturu, opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 3. Podrka postojeoj privredi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 4. Podrka osnivanju novih preduzea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 5. Marketing i promocija investicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 7. Podrka udruenjima, razvoj sektora i razvoj klastera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 8. Ciljana obnova delova grada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 9. Razvoj ljudskih resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 Finansiranje projekata i programa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
ESTI KORAK - Praenje i ocena sprovedenih aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

Zato je praenje i ocena realizacije projekata znaajna? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Praenje i ocena projekta - injenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
Kraj i poetak: poruka itaocima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 Renik pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 Graa, izvori i literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Dodatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

Jelena Bojovi

Uvod
Broj privrednih drutava i preduzetnika na dan 6. avgusta 2010. privredna drutva: 113.758 preduzetnici: 225.046 ukupno: 338.804

U Srbiji je 2009. godine bilo registrovano1 353.894 firmi, od ega je bilo najvie preduzetnika 222.092, to je poveanje u odnosu na 2008. godinu kada je bilo registrovano 339.042 firmi, od ega 217.353 preduzetnika. U 2010. godini dolo je do smanjenja broja registrovanih privrednih subjekata, a broj registrovanih preduzea i radnji po glavi stanovnika u Srbiji je oko tri puta manji od proseka u zemljama Evropske unije. Broj radno sposobnog2, a nezaposlenog stanovnitva, u 2008. godini bio je 445.383, od ega je vie od 20% onih koji trae zaposlenje due od pet godina. injenice govore da ekonomski razvoj mora biti osnova u angaovanju lokalnih zajednica i da je koordinacija ovog procesa jedna od najvanijih poluga u radu lidera lokalnih samouprava. Ipak, koliko god bilo oigledno da je privredni razvoj prioritet, mnoge lokalne zajednice jo uvek se ne snalaze najbolje. Deklarativno usvajanje stava da je lokalni ekonomski razvoj prioritet zajednice, samo po sebi, nije dovoljno. Sutinsko opredeljenje podrazumeva da se vei deo resursa dugorono koristi u jednom pravcu pravcu ekonomskog razvoja. Za lokalno rukovodstvo je izazov da svoje odluke iznese u javnost, da dobije podrku i istraje u realizaciji. To je mogue samo ukoliko se jasno objasne konkretne i dugorone prednosti ulaganja lokalne zajednice u programe razvoja kao to su programi podrke privredi, ili razvoj ljudskih resursa. Ovaj Prirunik je vodi kroz celopkupan proces lokalnog ekonomskog razvoja - kako se pristupa razvoju lokalne ekonomije nakon to je doneta odluka. Prirunik je ujedno i sistematizacija uspene prakse kroz koju teorija postaje vidljiva i primen-

ljiva. Istovremeno, on moe da bude veoma koristan za lokalnu samoupravu u Srbiji koja je ve ula u proces ekonomskog razvoja, jer prua pregled tehnika i metoda kojima mogu da upotpune ve postojee programe u svojim zajednicama. Prirunik se oslanja na iskustva steena tokom sprovoenja Programa za podsticaj ekonomskom razvoju optina u trideset i dve optine i grada u Srbiji.

1. Agencija za privredne registre Republike Srbije 2. Republiki zavod za statistiku

O lOkalnOm ekOnOmskOm razvOjU

ta je lokalni ekonomski razvoj?

Lokalni ekonomski razvoj je proces Cilj ekonomskog razvoja je poveanje broja zaposlenih i poveanje dohotka po glavi stanovnika Proces ekonomskog razvoja se ostvaruje kroz saradnju privatnog i javnog sektora Lokalni ekonomski razvoj zahteva resurse i strateko odluivanje Lokalni ekonomski razvoj je proces promena. Kompetitivnost je najei pokreta promena, a nedostatak finansijskih sredstava najei koniar.

100 radnika x 250 evra (300 evra 50 evra (neoporezivi deo)) x 0.12 (porez na zarade = 12 %) x 0.4 (40% od tog poreza odlazi lokalnim samoupravama) x 12 meseci = 14.400 evra (~1,400,000 dinara) Ako se nastavi sa obraunom vidi se da su preduzetnici u obavezi da plaaju vie od dvadeset vrsta poreza, taksi, naknada, a sabiranjem svih lokalnih davanja dolazi se do sume od preko dva i po miliona dinara godinje3. Ujedno, isti preduzetnik utroi blizu 80% sredstava u lokalnoj zajednici u kojoj posluje, bilo kroz plate zaposlenih, ili plaanjem roba i usluga svojim snabdevaima iz lokalne zajednice. Time se efekti privredne aktivnosti umnoavaju i preduzee od sto zaposlenih pored direktnih efekata i indirektno poveava prihod lokalne samouprave. Raunajui da je multiplikativni efekat blizu 3, postojanje ovog privrednog subjekta donosi uveanje budeta lokalne samouprave od oko est miliona dinara. Osim ovih finansijskih i lako opipljivih efekata koje jedan privredni subjekat ima u zajednici, njegov doprinos ogleda se i u sledeem: manji broj graana prima socijalnu pomo, manja migracija mladih ljudi, vei broj graana koji uredno izmiruju komunalne usluge, bolja privredna slika lokalne zajednice, prihodi koje lokalna samouprava ima po osnovu oporezivanja privrednog subjekta ulau se dalje u poboljanje infrastrukture, obrazovanje, komunalne usluge, lokalni dobavljai sirovina i usluga imaju sigurnog kupca,

3
Prihodi u 2009. od privrede u Loznici (ukupan broj zaposlenih u privredi 12.148) Porez na zarade Porez na imovinu (osim na zemljite, akcije i udele) od pravnih lica Naknada za zagaivanje ivotne sredine Naknada od emisije SO2,NO2, prakastih materija i odloen otpad Komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru Naknada za korienje gradjevinskog zemljita TOTAL Iznos za 12.148 aposlenih (RSD) 251.470.978 13.824.582 Za 100 zaposlenih (RSD)

U utakmicu koju ve godinama igraju privreda i drava ukljuile su se i lokalne samouprave. Regije i lokalne zajednice u dravi meusobno se prepoznaju kao konkurenti, a u partnerstvu sa privrednicima uvode se nove takmiarske kategorije (primena novih tehnologija i servisa, efikasnost usluga, brzina privrednog rasta, obuenost radne snage, itd). Najea prepreka da lokalne samouprave promene privredno okruenje jeste nedostatak finansijskih sredstava, ali njihova pasivnost direktno utie na dodatno smanjenje prihoda. Analiza poreskih davanja u Srbiji pokazuje da preduzetnik koji zapoljava sto radnika, sa prosenom mesenom platom oko 300 evra, godinje plaa 36.000 evra po osnovi poreza na zarade. Od 36.000 evra, 14.400 odlazi u optinski/gradski budet.

6.290.496 111.314

15.724.624

26.005.210 313.427.204 2.580.000

8 zaposleni u lokalnom preduzeu kupuju robu i usluge u lokalnoj zajednici.

Jelena Bojovi

Ulaganjem dva miliona dinara u projekat, ili program koji otvara ili zadrava sto radnih mesta, on postaje isplativ u roku od etiri meseca. Ukoliko lokalna samouprava sagleda znaaj ulaganja u privredni razvoj sa stanovita profita, nema dileme da treba ulagati u privredni razvoj. Ostaje samo pitanje kako? Da li e lokalne zajednice privlaiti nove investicije, pomagati postojeoj privredi da se razvija, podsticati mala i srednja preduzea i/ili e uspostaviti programe za samozapoljavanje ili pokretanje malih preduzea, jeste izbor strategije iji e rezultat biti zapoljavanje, jaanje privrednog sastava i opte unapreenje ivota. Sve to ini proces lokalnog ekonomskog razvoja. Lokalni ekonomski razvoj zajednice podrazumeva da lokalni lideri (ukljuujui i privatni i javni sektor) prepoznaju realne mogunosti za razvoj i opredele se za mehanizme promene. Najpre je potrebno upoznati se sa raspoloivim resursima, definisati prioritete razvoja i mehanizme koji e se koristiti da bi se podigla konkurentnost lokalne zajednice, potom usmeravati ograniene finansijske i ljudske resurse, i pratiti rezultate tih odluka. Opredeljenje podrazumeva kreiranje jasne politike od koje se ne odstupa i podrku cele zajednice za sprovoenje usvojene politike. Odluka da se zapone ekonomski razvoj zajednice prema usvojenoj politici razvoja, preduslov je za uspeni poetak procesa. Naravno, optine raspolau dijametralno razliitim resursima i njihove pretpostavke razvoja su

Svetska banka pod pojmom lokalnog ekonomskog razvoja podrazumeva skup aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade kapacitete lokalne zajednice da unapredi svoju ekonomsku budunost i kvalitet ivota za sve4. Slino, Brajant i Sofski teite stavljaju na aktivnosti koje se sprovode na odreenom podruju sa ciljem dostizanja odrivog drutveno-ekonomskog razvoja5 . Obe definicije dobro izraavaju savremen koncept lokalnog ekonomskog razvoja koji se ne ograniava samo na ekonomskim pitanjima, ve koji razvoj stavlja u kontekst ukupnog kvaliteta ivota u prvom sluaju, odnosno drutveno-ekonomskog razvoja u drugom sluaju.

4 Goga, S. and Marphy, F. (2006) Local Economic Development: A Primer, the World Bank, Washington, DC, pg. 1. 5 Bryant, C. and Cofsky, S. (2004) Public Policy for Local Economic Development - An International Comparison of Approaches, Programs and Tools, www.geog.umontreal.ca/Dev_durable/Documents_pdf/Rapports, pg. 19. 6 Izvor: Republiki zavod za statistiku, Statistiki godinjak 2008.

razliite. Tako se raspon prosene mesene zarade u 2008. godini kree od trinaest hiljada dinara (Optina Bela Palanka) do pedeset hiljada dinara (Optina Novi Beograd), dok grad Kraljevo, na primer, ima petsto puta veu povrinu od Optine Vraar (Kraljevo 1.530 km2; Vraar - 3 km2 )6. Velike razlike koje postoje meu optinama ukazuju da e se pojedine lokalne samouprave oslanjati na razliite mehanizme i da e morati da pronau reenja koja su najpodesnija za njihovo okruenje. Kada je u pitanju prepoznavanje realnih mogunosti za razvoj, primer Oburna, malog grada u Alabami, u Sjedinjenim Amerikim Dravama, takoe moe da bude pouan. Grad Oburn se opredelio, recimo, da aktivnosti ekonomskog razvoja budu usmerene na kapitalno intenzivnu industriju i mala i srednja preduzea koja su dobavljai za

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

9 industrijske potroae. Usmeravanjem na mala i srednja preduzea, ekonomski rizik je podeljen i spreen je mogui kolaps privrednog razvoja zbog prestanka rada pojedinih kompanija. Opredeljujui se za odreeni tip investitora, grad Oburn je i svoju ponudu (zemljite, infrastrukturu, radnu snagu, i dr.) prilagodio njihovim potrebama. Zbog blizine Mercedesa, Kie i Hundaija, najpre su pripremljene industrijske lokacije za dobavljae u auto industriji, a kasnije se proirilo i na sve druge kapitalno intenzivne industrije.

Drava Alabama se nalazi u jugoistonom delu SAD, ima etiri i po miliona stanovnika, ostvareni BDP per capita od 29.411 dolara u 2008. godini i stopu nezaposlenosti od 5,6%. Po svojoj ekonomskoj snazi i ekonomskim pokazateljima Alabama ne spada meu razvijene drave SAD, ali se smatra za region koji vrlo brzo napreduje. U dugom vremenskom periodu Alabama je imala problem sa negativnom slikom ruralne, nerazvijene sredine, i pre vie od dvadeset godina, prema velikom broju ekonomskih parametara, bila je slina Srbiji danas. Srbija u periodu tranzicije, sa sedam i po miliona stanovika i 5.476 dolara BDP-a per capita i stopom nezaposlenosti od blizu 30%, takoe ima imid nerazvijene ruralne zemlje. Praksa ekonomskog razvoja u Alabami i gradu Oburnu moe da ponudi pojedina reenja koja se mogu primeniti i u Srbiji. Ekonomski razvoj Alabame otpoeo je odlukom da se promeni slika koju ova drava ima u okruenju i Alabama je danas prepoznatljiva po predvidivom procesu ulaganja, jednostavnoj administrativnoj proceduri i jednom od najkvalitetnijih programa obuke radne snage.

Poeci lokalnog ekonomskog razvoja u Srbiji

U Srbiji su se poetkom 2001. godine kao pioniri reforme u tranzicionom periodu nametnule optine Inija i Zrenjanin. U najuem izboru bilo je jo nekoliko optina, ali su zbog nedostatka politike stabilnosti, ili promenjenog kursa razvoja, pokrenuti programi ugroeni i druge optine su izgubile dobar glas pionira reformi. U osnovi, bila je potrebna vizija, energija i malo politike moi. Reforma administracije u Iniji oznaila je poetak reformi, zato to gradonaelnik u postojeem sistemu niti je mogao da kontrolie javna preduzea, ni optinske slube, niti je imao uvid u njihovo poslovanje. Moda ga je, kao i svakog, zamaralo itanje izvetaja slubi, odeljenja, komunalnih preduzea, a bio je potreban sistem koji e optinskom rukovodstvu efikasno dostaviti potrebne i tane informacije i omoguiti im da znaju ime raspolau i, na taj nain, kako da bolje upravljaju postojeim resursima. U Optinu Inija je uveden Sistem 48, sistem koji je razvijen u Baltimoru, SAD, pod nazivom City Stat, a onda je prvi put primenjen u Evropi, u Iniji. Zrenjanin je, sa druge strane, prepoznao, a potom i iskoristio, veliki resurs svih vojvoanskih optina - hektare imovinski istog zemljita koje je u vlasnitvu drave. Danas se mnoge optine u Srbiji mogu pohvaliti uspenim projektima ekonomskog razvoja, ali je

10 potrebno naglasiti da su efekti ekonomskih programa i dalje teko merljivi. Cilj tih, i mnogih drugih, ekonomskih programa i pristupa jeste ekonomski razvijena zajednica, to podrazumeva privredni rast7 i promene u sastavu privrede8. Reforme institucija, promene u organizaciji, postavljanje strategije, uvoenje novih kodeksa, samo su neki od primera navedenih programa. Dakle, lokalni ekonomski razvoj je proces promena u kojem javni i privatni sektor zajedniki prepoznaju probleme u privrednom okruenju, sprovode politiku i program koji utiu na smanjenje problema i ine da lokalna zajednica bude konkurentnija i privreda jaa, ime se unapreuje ivotni standard u lokalnoj zajednici.

Jelena Bojovi

Odrivi razvoj, kako je ematski prikazano u Metodologiji izrade strategije odrivog razvoja9, obuhvata privredni i drutveni razvoj i zatitu ivotne sredine. U Metodologiji se navodi da: Odrivost zahteva optu promenu perspektive: prelazei sa modela tri prstena, u kojem se privreda, drutvo i ivotna sredina samo delimino i nasumice prepliu na model babuki, u kojem su ove tri sfere ivota usko meusobno povezane, pri emu ivotna sredina obuhvata druga dva elementa. Dakle, odrivi razvoj podrazumeva bavljenje ekonomskim i drutvenim razvojem uz paljivo korienje ogranienih prirodnih resursa i uz ouvanje ivotne sredine. Jo jedno zapaanje koje se namee samo na osnovu pogleda na ematski prikaz, jeste injenica da centralno mesto u modelu babuki ima ekonomski razvoj, bez kojeg ostali elementi ne mogu da se razvijaju. Da je ekonomski razvoj, ak i bez znanja o konceptu odrivog razvoja, nemogu bez uvaavanja ostalih elemenata drutvenog razvoja, pokazuje pomenuto istraivanje investitora u Srbiji sprovedeno 2008. godine10, u kojem oni, kao pojedine kriterijume pri odluivanju o investiranju, navode: kvalitet radne snage, politiku stabilnost, kvalitet i pristupanost infrastrukture, kvalitet ivota, jednostavnost administrativne procedure

Ekonomski, drutveni i odrivi razvoj

Ekonomski razvoj je deo odrivog razvoja
7 privredni rast - poveanje proizvodnje (rast proizvodnje po stanovniku predstavlja pravu meru ekonomskog napredovanja) 8 promene u sastavu privrede - promene u proizvodnom sastavu, odnosno ueu pojedinih delatnosti (poljoprivreda vs. industrija vs. usluge) 9 Metodologija izrade strategije odrivog razvoja, SKGO/EXCHANGE 2, 2009. godine 10 USAID/MEGA program, istraivanje Investiciona klima u Srbiji - Perspektiva stranih investitora, 2008.

Svi vidovi zajednice moraju da se razvijaju paralelno, zato to utiu jedni na druge Kroz ovaj Prirunik se, pre svega, bavimo lokalnim ekonomskim razvojem, ali ne moemo a da ne pomenemo sve aspekte razvoja i da pokaemo, bar ukratko, kakav je odnos ekonomskog modela u odnosu na ostale inioce razvoja zajednice.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

11 Zato ne udi da ima mnogo primera da je potencijalni investitor, osim podataka o samoj lokaciji i osnovnih ekonomskih pokazatelja, posebnu panju posvetio pitanjima: postojanja kole na engleskom jeziku, kvaliteta hotela i smetaja, kvaliteta stanovanja i postojanja sanitarnih deponija. Elementi drutvenog razvoja zajednice Socijalni razvoj poboljanje socijalnog okruenja podsticanje uea graana smanjenje kriminala Kulturni razvoj ouvanje kulturne tradicije obogaivanje umetnikih sadraja Politiki razvoj ouvanje demokratskih principa transparentnost u odluivanju podizanje nivoa politike kulture Privrednici smatraju da je ivotno okruenje neodgovarajue ukoliko je: visok nivo zagaenosti vode, vazduha, tla; nedostatak socijalnih i kulturnih dogaaja; slaba mogunost za obrazovanje; zaputena infrastruktura; nezadovoljavajui stambeni prostor; prisutna politika nestabilnost. Izazov je da se ekonomski razvoj povee sa irim procesom razvoja zajednice. Resursi se usmeravaju u odreenom, eljenom pravcu, u grupu aktivnosti koje doprinose istom cilju, tako da efekti tih aktivnosti u narednom periodu obezbede resurse za druge oblasti delovanja. Uvek treba razmiljati kako da se u narednim godinama stvori nova vrednost koja e biti dovoljna za nastavak aktivnosti u eljenom pravcu, a koja otvara i mogunost za realizaciju drugih oblasti razvoja.

Zato se bavimo ekonomijom na lokalnom nivou

Lokalni ekonomski razvoj je obaveza lokalne samouprave Svaka investicija je lokalnog znaaja

Gradovi, a ne drave, pravi su motori ekonomskog razvoja.

Dejn Dekobs, ameriki urbanista Pristup ekonomskom razvoju pomera se od tradicionalnog i centralizovanog, ka bavljenju ekonomijom na lokalnom nivou. Mnogobrojni su razlozi, ali ih moemo saeti na sledei nain: U Zakonu o lokalnoj samoupravi, l. 20, navodi se: Optina, preko svojih organa, u skladu s Ustavom i zakonom donosi programe i sprovodi projekte lokalnog ekonomskog razvoja i stara se o

12 unapreenju opteg okvira za privreivanje u jedinici lokalne samouprave.11 Graani i privrednici smatraju da je optinska administracija odgovorna za poboljanje uslova ivota i privreivanja. Drave se bore sa dravama - lokalne zajednice sa lokalnim zajednicama. Makroekonomsku i monetarnu politiku kreira drava, a ona utie na lokalne zajednice. Dravna regulativa, poreska i druge pravne strukture utiu na oblikovanje ambijenta za privreivanje, to moe da pomogne, ili odmogne, ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja. Ali, lokalna uprava i lokalna politika utiu na dostupnost, ili nedostatak vode, kanalizacije, telekomunikacija i razvijene infrastrukture graevinskog zemljita. Lokalna samouprava kreira i proces i proceduru kroz koju preduzea moraju da prou unutar same gradske uprave, utiu na stambeni fond, zdravstvene i obrazovne usluge, raspoloivost radne snage, sigurnost, prilike za obukom/edukacijom, ili javni transport.12 Dakle, vlada jedne drave radi na konkurentnosti drave, a lokalne vlasti unapreuju konkurentnost odreene lokalne sredine. Tradicionalna, centralizovana politika je sektorski orijentisana: oslanja se na finansijske stimulanse i uopten pristup privredi, dok je lokalni pristup teritorijalan, interaktivan i ima horizontalnu saradnju sa privredom.
11 Zakon o lokalnoj samoupravi, lan 2, stav 9 12 Lokalni ekonomski razvoj, Odeljenje za urbani razvoj Svetske banke, Washington, DC 13 Izvor: Rodrguez-Pose, Andrs, The role of the ILO in the implementing of Local Economic Development Strategies in a Globalised World

Jelena Bojovi

Jedan investitor u Loznici je, odmah posle razgledanja industrijske zone, obiao kole i vrtie, hotele i sportske hale, objanjavajui da e izvrni direktori i upravljaka struktura firme povesti sa sobom svoje porodice i da im je od velikog znaaja kakav obrazovni i kulturni sadraj nudi grad i, naravno, da li postoji odgovarajui hotelski smetaj kako za njih, tako i za njihove poslovne partnere.

Razlike izmeu tradicionalnog pristupa odozgo na dole i lokalnog odozdo na gore13,

Tradicionalna politika Centralizovano odluivanje i intervencionizam Upravljanje iz centra Lokalni ekonomski razvoj Promocija razvoja svih delova zajednice Decentralizacija vertikalne saradnje sa razliitim nivoima vlasti i horizontalna saradnja sa privredom Teritorijalni pristup razvoju Maksimiziranje razvojnog potencijala svakog regiona Prilagoavanje lokalnog sistema promenama ekonomskog okruenja Stvaranje preduslova za ekonomsku aktivnost - unapreenje lokalnog okruenja

Sektorski pristup razvoju Razvoj velikih industrijskih projekata kao mehanizama stimulacije drugih ekonomskih aspekata

Finansijska podrka, olakice i subvencije kao instrumenti ekonomske aktivnosti

Sve investicije su, u krajnjem sluaju, lokalne - to znai, stiu se na odreenoj teritoriji, odreenog grada, ili optine. Svoje hale, fabrike, ili poslovni prostor, kompanije smetaju na teritoriju optine/grada i zapoljavaju radnike sa teritorije tog grada.

Ako vi neete ima ko hoe - Lokalne samouprave u svetu, irom Evrope, ali i u Srbiji, preuzimaju stimulisanje privrednog razvoja i sve se agresivnije bore da budu to atraktivnije za investitore. Zabrinjava injenica da je poev od 1999. godine do danas, broj zaposlenih u opadanju:

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

13 1999. godina..... 2 152 873 2 097 218 2 101 668 2 066 721 2 041 395 2 050 854 2 068 964 2 025 627 2 002 344 1 999 476 2009. godine... 1 889 085 Strani investitori se obraaju lokalnoj samoupravi za informacije - ak 30% investitora obrati se najpre lokalnoj samoupravi kada traga za informacijama o uslovima za investiranje u Srbiji. Ipak, neke optine u Srbiji imale su poveanje broja zaposlenih u 2008. godini (u odnosu na 2006.) ak 17%, dok se u drugim broj zaposlenih smanjuje.14 Dakle, u istom makro-okruenju neke optine su uspenije.

Izvor: Istraivanje javnog mnjenja, International republican institute (IRI), na uzorku od 2212 osoba, Januar 2006, Srbija.
ta bi po vaem miljenju trebalo da bude prioritet vae lokalne vlasti?
NZ

4% 3% 3% 3% 3% 5% 15% 5% 5% 11% 15% 32% 32%

5% 10% 15% 20% 25% 30% 35%

Drugo <2%

Zdravstvo

Ekonomija

17%

Zivotni standard

Infras truktura

Nezaposlenost 0%

14 Strategic Objective report, The Urban Institute

June-05

Sep-05

14 USAID/MEGA program, istraivanje Investiciona klima u Srbiji - Perspektiva stranih investitora, 2008.

Jelena Bojovi

Koncepti upravljanja lokalnim ekonomskim razvojem u prolosti i danas

Upravljanje poinje od infrastrukture, ali ne samo na lokalnom nivou Meudravni putni pravci kljuni su za razvoj lokalne ekonomije

Koje ste institucije prvo kontaktirali da biste dobili informaciju o uslovima za investiranje u Srbiji?
Lokalna samouprava 30.2% Rep. Vlada/Min 22.1% Biznis kontakti 16.3% Privredna komora 10.5% Konsult komp 7.0% Agencija za privatizaciju 5.8% Ambasada RS 2.3% SIEPA 2.3% Druga Vladina tela 2.3% Strane amb i Priv komora 1.2%
119 ispitanika

Historia magistra vitae est. (Istorija je uiteljica ivota.)

Marcus Tullius Cicero, De Oratore ta su lokalne samouprave do sada radile, da li su bile uspene, u emu su greile? Saznanje ta su drugi radili, nije a priori i reenje problema. Ali, to se vie zna, lake se izbegne ponavljanje greaka. Izborom drugaijeg puta, ili izborom istog puta, bre se savlauju uoene prepreke. U razvijenim evropskim zemljama, u optinama koje su ule u proces lokalnog ekonomskog razvoja poetkom ezdesetih godina prolog veka, fokus bavljenja lokalnom ekonomijom menjao se sa godinama. Danas, gradovi i optine u Srbiji ubrzano prolaze kroz sve ove cikluse, uz saznanje da je kombinovanje vie metoda koji su se koristili kroz istoriju, moda najbolje reenje za njih. Jedan od prvih ekonomskih aksioma na nacionalnom ali i na lokalnom nivou jeste ulaganje u, takozvanu, osnovnu infrastrukturu. Iako je danas oigledno da putna, vodovodna i eleznika mrea i druga infrastruktura imaju veliki uticaj na

Budetski prihodi lokalnih samouprava zavise od privrede - Od svih lokalnih prihoda, oko 25% ine prihodi od poreza na zarade. Funkcionisanje lokalne samouprave i plate zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave zavise od privrede.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

15 Kroz istoriju lokalnog eknomskog razvoja Kroz istoriju lokalnog eknomskog razvoja Talas
Prvi talas: 1960 - 1980

Fokus
U poetku, lokalni ekonomski razvoj imao je za cilj: privlaenje investicija u oblasti primarne proizvodnje, sa posebnim naglaskom na strane investicije unapreenje osnovne infrastrukture

Sredstva
Ciljevi su realizovani kroz: ulaganja u infrastrukturu velike grantove/donacije subvencionisani kredit poreske olakice privlaenje investicija na osnovu promocije niskih trokova poslovanja (jeftina radna snaga) obezbeivali direktna finansijska sredstva za privredu osnivali biznis inkubatore pruali savetodavnu uslugu sektoru MSP pruali pomo poetnicima u privredi (start-up) ulagali u infrastrukturu strategije pomoi postojeoj privredi unapreenje administrativnih procedura podrka umreavanju razvoj klastera razvoj ljudskih resursa i sistema obrazovanja ciljano privlaenje investicija koje e doprineti razvoju klastera poboljanje kvaliteta ivota

Drugi talas: 1980 - 1990

Fokus se postepeno menja i ciljevi postaju: zadravanje i rast postojeih privrednih subjekata privlaenje investicija usmeravanjem na odreene sektore i zemlje

Da bi ostvarili ciljeve gradovi su:

Trei talas : 1990 danas

U treem talasu, fokus se pomera na stvaranje opte pozitivne klime za poslovanje, a ciljevi su: obezbeivanje sekundarne infrastrukture pokretanje privatno- javnih partnerstava usmeravanje privatnih ulaganja prema javnom interesu privlaenje investicija koje upotpunjavaju privrednu sliku zajednice i ine je konkurentnijom

Sredstva koja se danas koriste:

Napomena: Pregled je izmenjena tabela Three Waves of Local Economic Development, World Bank LED guidebook

16 ekonomski razvoj, poetkom ezdesetih godina prolog veka ovo otkrie je izazvalo je ekspanziju ulaganja u infrastrukturu. Pionirska studija koja je uraena u SAD 1963. godine bavila se ekonomskim trendovima, pre svega, brojem zaposlenih. Jedan od najznaajnijih rezultata ove studije jeste postojanje veze periodu od pet godina izmeu poveanja broja zaposlenih i oblasti kroz koje prolaze meudravne putne mree. Tih ezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, u Sjedinjenim Amerikim Dravama godinje se gradilo vie od tri hiljade kilometara meudravnih saobraajnica. Jasno je da je u Sjedinjenim Amerikim Dravama, ali i u drugim razvijenim zemljama, teite ulaganja blago pomereno ka sekundarnoj infrastrukturi i optem poboljanju kvaliteta ivota, s obzirom da je osnovni infrastrukturni uslov razvoja ostvaren jo sedamdesetih godina. Znaaj infrastrukture danas potvruje injenica da u svim trino orijentisanim zemljama u svetu, sve dravne, regionalne i optinske agencije prilikom promocije investicionih lokacija, u svojim Investirajte u ... brourama, uvek, na prvom mestu, navode glavne putne saobraajnice, aerodrome i drugu infrastrukturu. Dakle, infrastruktura je nesporan uslov razvoja. Meutim, u Srbiji postoji nesklad. Iskustvo pokazuje da sve privredne delatnosti i privredni razvoj poinju sa reenom infrastrukturom, ali izgleda da su prvenstveno lokalne samouprave to shvatile i poele sa infrastrukturnim ulaganjima. Na alost, bez meunarodnih putnih mrea i dobre meuoptinske infrastrukture, ulaganje u infastrukturu na lokalnom nivou postaje uzaludna investicija za one koji se ne nalaze na znaajnim putnim pravcima.

Jelena Bojovi

Lokalne zajednice irom sveta bave se ekonomskim razvojem ve vie od etrdeset godina. Na alost, Srbija nema vremena, i gradovi i optine u Srbiji moraju ofanzivno i predano da krenu u osvajanje investitora i podrku postojeoj privredi. Alfred Maral15, u svojoj knjizi Principi ekonomije navodi natura non facit saltum: priroda ne pravi skokove i sugerie da je nemogue praviti velike skokove i promene u ekonomskom okruenju. Meutim, marginalne promene u razvoju ekonomije i drutva, ipak, nedovoljne su da pokrenu znaajne promene. Moda se ekonomija ne moe razvijati u skokovima, ali je mogue uveati brzinu i broj promena. Napominjui da ekonomski razvoj ne pravi skokove i da je kombinovanje osnovnih i finijih metoda optimalan pristup ekonomskom razvoju, treba imati u vidu i promene u pristupu. U prolosti se u zemljama Istone Evrope lokalnim i regionalnim ekonomskim razvojem upravljalo politikim programima na nacionalnom nivou, uz direktne intervencije u dravna i drutvena preduzea. Meutim, u poslednjih dvadeset, trideset godina, iskustva u razvijenim zemljama pokazuju da se ekonomskim razvojem ne upravlja, ve se proces pojednostavljuje, a znaajnu ulogu u tome treba da imaju lokalne samouprave. Kako lokalne samouprave mogu da proces razvoja uine lakim, predmet je ovog Prirunika.

15 Alfred Marshall (18421924), jedan od najuticajnijih ekonomista svog vremena. Njegova knjiga, Principi ekonomije (1890) sjedinila je teoriju ponude i tranje, marginalnu korisnost i cene (trokova) proizvodnje u jedinstvenu celinu. Ova knjiga je u Engleskoj dugo vremena bila osnovni udbenik iz ekonomije.

17

kOrak PO kOrak: Okvir za lokalni ekonomski razvoj

Proces lokalnog ekonomskog razvoja sastoji se iz est koraka Procesom se moe lako upravljati ukoliko se prate ovi koraci

Lokalni ekonomski razvoj nije samo koncept, ve i proces. I kao i svaki drugi proces sastoji se od odreenog broja koraka koji se smenjuju, ili preklapaju. Svaki korak vodi krajnjem cilju, i preskakanjem, ili eliminisanjem pojedinih koraka, proces moe biti ugroen. Ukljuivanjem svih aktivnosti ili pojedinih elemenata procesa u ekonomski razvoj, moe se stvoriti sopstveni put razvoja. Lokalne zajednice se bave lokalnim ekonomskim razvojem koristei razliite pristupe i metodologije. Jedan koncept bavljenja ekonomskim razvojem i upravljanja ovim procesom, predstavljen je u poglavlju Okvir za lokalni ekonomski razvoj koji se sastoji od est koraka.

2. Ukljuivanje vanih uesnika (graana i lokalnog poslovnog sektora)

Lokalni ekonomski razvoj zahteva zajedniki napor. Moraju se uoiti vani uesnici iz privatnog, javnog i civilnog sektora i aktivno i svrsishodno ukljuiti u proces. (Poglavlje 4)

3. Unapreenje institucionalnog kapaciteta

Glavnu ulogu koordinatora i katalizatora u lokalnom ekonomskom razvoju ima optina. Da bi bila uspena, optina mora da bude spremna i sposobna da sprovede taj zadatak. (Poglavlje 5)

Koraci u procesu ekonomskog razvoja:

1. Analiza stanja - Kontekst lokalnog ekonomskog razvoja
Lokalni ekonomski razvoj odvija se u irem kontekstu razvoja, poput Evropske unije, drave, regiona i ireg lokalnog okruenja, ili ukupnog razvoja same zajednice. Uoavanje konteksta razvoja zajednice prvi je korak, i omoguava lokalnim samoupravama da razumeju prednosti, nedostatke, specifinosti i poloaj njihove zajednice u odnosu na druge. (Poglavlje 3)

4. Strateko planiranje ekonomskog razvoja

Program lokalnog ekonomskog razvoja proistie iz stratekog plana koji sadri viziju, ciljeve, akcione planove i projekte. (Poglavlje 6)

5. Sprovoenje programa i projekata

Sprovoenje plana zavisi od budeta, ljudstva i institucija. Moraju se predvideti problemi i pitanja koji mogu iskrsnuti i potrebno je pripremiti se za njih

18 Upoznavanje sa programima i projektima Postoji irok raspon tehnika i modela (programa i projekata) dostupnih lokalnom ekonomskom razvoju, ukljuujui i one koji se tiu odravanja i proirenja poslovnih aktivnosti, usavravanje radne snage, pruanja odgovarajue infrastrukture i sl. (Poglavlje 7)

Jelena Bojovi

6. Praenje i ocena
Moraju se ustanoviti indikatori za ocenu napretka i rezultata programa i projekata i vriti korekcije tokom realizacije. (Poglavlje 8)

Ovih est koraka vremenski se esto preklapaju. Podizanje kapaciteta institucija jedan je od prvih koraka u razvijanju procesa ekonomskog razvoja, ali je to, ujedno, i korak neogranienog vremenskog trajanja. S druge strane, lokalne uprave moraju stalno da unapreuju znanje slubenika, vre interne reorganizacije posla, ili menjaju odnose meu institucijama. Takoe, strateki planovi, koliko god bili dugoroni, moraju se stalno revidirati i osavremenjivati. Kako se menja struktura privrede, tako se menjaju i vani uesnici, a koraci poinju meusobno da se proimaju. Ipak, kada iznova zaponu poslovi ekonomskog razvoja, praenje redosleda ovih est koraka, kao to je predloeno navedenim uslovima, pomoi e da se to bezbolnije i sigurnije proe kroz njegov prvi ciklus.

19

PrvI kOrak analiza stanja

Bez podataka i mapiranja resursa ne moe se planirati razvoj Nije dovoljno samo poznavati profil lokalne zajednice, ona se mora porediti sa drugima Jedna zajednica nije izolovana, njen razvoj zavisi od ireg okruenja

Sa kakvim resursima raspolaemo i kako da ih najbolje upotrebimo? Ovo je kljuno pitanje za poetak planiranja razvoja zajednice. U veini lokalnih uprava u Srbiji postala je praksa da se radi analiza lokalnih resursa, takozvano, mapiranje resursa, ili izrada profila zajednice. Upoznavanje sa kontekstom lokalnog ekonomskog razvoja podrazumeva da se u proces ne kree nepripremljen, ve da se koristi detaljna analiza tenutnog stanja lokalne zajednice: raspoloiva finansijska sredstva, ljudski i prirodni resursi, istorijat razvoja, konkurencija, benmarking i drugo. Podaci, poreenja i analize koji se u ovom koraku prikupiljaju i pripremaju koriste se, pre svega, u procesu stratekog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja, za potrebe privlaenja investicija, u procesu izvetavanja, kao i u analizi rezultata.

Stavljanje podataka u iri kontekst Statistika i trendovi su nedovoljni za potpunu analizu lokalne zajednice, pre svega, zato to sam podatak, ako se ne poredi sa prosenim podacima za Srbiju, ili podacima iz drugih gradova i optina, ne moe pomoi u definisanju prednosti i mana. Na primer, broj stanovnika koji koriste engleski jezik u jednoj zajednici iz godine u godinu raste i 5% populacije u toj optini govori engleski jezik (ne poredei sa drugim optinama u Srbiji, ovakav trend govori o njenoj snazi i prednosti). li, ako se zna da se u Srbiji, u proseku, 10% stanovnitva slui engleskim jezikom, u lokalnoj zajednici iji je trend u porastu, prosek od 5% nije konkurentan sa drugim optinama u Srbiji. Istraivanje miljenja i potreba Nekada je statistika nepouzdana, ili kasni (statistiki podaci koji stoje na raspolaganju najee su stari, bar godinu dana, a ponekad i vie na primer, popis stanovnitva). Statistika je kvantitativna nauna disciplina, ali ne daje kvalitativan aspekt problema. Javni upiti, istraivanja miljenja poslovnog sektora i graanstva, fokus grupe i okrugli stolovi, pomau u jasnijoj statistikoj analizi, detaljnije sagledavaju problem i predloge za njihovo reavanje. Poreenje/benmarking Ve je pomenuto da je poreenje sa drugim optinama bitan element analize, a pod tim se, pre svega, podrazumeva benmarking. Benmarking je izbor optina/gradova, koji se, po standardnim, ili teko promenljivim parametrima (za koje je potreban dugi niz godina da se promeni), mogu porediti sa drugom optinom. Dakle, jedna optina se poredi sa optinama koje imaju

Koje sve aktivnosti podrazumeva ovaj korak

Detaljna analiza podrazumeva sledee aktivnosti: Prikupljanje podataka Relativno jednostavna, ali dugotrajna operacija. Pre svega, treba definisati vrste podataka, njihove izvore i oblik prezentacije (tabele, grafikoni, itd). Obrada podataka, utvrivanje trendova Nije dovoljno samo imati podatke, potrebno je utvrditi u kakvom su odnosu podaci. Na primer, da li se broj zaposlenih poveava, ili smanjuje, kojom brzinom, i kakva su predvianja na osnovu tih trendova. Tako se od suvoparnih podataka stvara dinamina slika lokalne zajednice.

20

Jelena Bojovi

Istrazivanje meu privrednicima, Novi Sad 2009. Pitanje: ta po vaem miljenju treba da bude kljuno pitanje razvoja Novog Sada?

80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0%

Industrijsko restruktuiranje / diversikacija Istraivanje i razvoj, transfer tehnologija Razvoj malih i srednjih preduzea Komunalna infrastruktura Podrka i pruanje pomoi preduzeima Privlaenje novih preduzea [strana Obrazovanje Razvoj poljoprivrede i sela Razvoj radne snage Transport Turizam

67% 49% 40% 36% 31% 22% 22% 13% 11% 11% 7%

16 U okviru procesa stratekog planiranja jedan od koraka jeste definisanje kljunih pitanja- prioritetnih oblasti razvoja.

slian broj stanovnika, povrinu, geografsku poziciju, i predstavljaju primer uspene prakse takozvani grad za primer. Poreenje sa drugim gradovima/optinama, daje uvid gde se moe stii, i ta sve treba uraditi da bi se drugi dostigli. Kada se zna da svaki investitor pogleda bar deset lokacija pre nego to odlui gde e da investira, to govori da optina/grad mora da poznaje konkurente da bi unapredila svoje mogunosti.

Istraivanja poslovne klime, koja su uraena u trideset opina/gradova u Srbiji, uz pomo Programa za podsticaj ekonomskom razvoju optina, dali su smernice lanovima komisije za strateko planiranje, i detaljno predstavili probleme koje privreda ima u tim lokalnim zajednicama. Kroz ovo istraivanje definisana su kljuna pitanja razvoja16 i postavljena je osnova za izradu SWOT analize.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

21

Analiza podataka prema teritorijalnom principu

Podaci se prikupljaju sa razliitih prostornih i organizacionih nivoa: podaci o lokalnoj zajednici (najdublji nivo podataka, relacioni podaci), podaci o regionu kao celini, komparativni podaci o zajednicama iz regiona (opte karakteristike, komparativne prednosti i mane), podaci za Srbiju (institucionalni, zakonodavni okvir, osnovni ekonomski pokazatelji), podaci za Evropu (opte karakteristike, standardi i trgovinski aranmani).

Tabele i grafikoni sadre statistike podatke o profilu zajednice i predstavljaju numeriki prikaz lokalne zajednice. Kvalitativni podaci o profilu zajednice izneti su u vidu objanjenja da bi se predstavile okolnosti koje vladaju u optini/gradu. Objanjenja pomau u tumaenju statistikih podataka i opisa konteksta ivota zajednice. Ukoliko ne moe da se doe do podataka na lokalnom nivou, poeljno je koristiti podatake koji se odnose na region, ali samo ukoliko su podaci karakteristini i za lokalnu zajednicu za koju se sastavlja profil.

Tipovi i izvori podataka

Da bi se sagledali svi aspekti vani za ekonomski razvoj, podaci koji se odnose na organizacioni i teritorijalni nivo, broj i vrstu informacija, razlikuju se u zavisnosti da li se prikupljaju podaci o lokalnoj zajednici, regionu, ili dravi.

Podaci sa lokalnog nivoa / Izrada profila zajednice

Profil zajednice moe se definisati kao dokument koji je sastavljen tako da u okviru jedne celine, pod jednim krovom, prui najvanije statistike i kvalitativne podatke o lokalnoj zajednici.

22 Sadraj profila zajednice: Profil zajednice sastavljen je tako da obuhvati informacije iz kljunih oblasti koje se odnose na lokalnu ekonomiju i kvalitet ivota: 4. Privreda

Jelena Bojovi

1. Osnovne karakteristike opte informacije fiziki prikaz geografskog poloaja naselja, klima lokalna vlast i administracija istorija, tradicija, kultura karakteristike, posebnosti zajednice

makroekonomija privredna struktura, sektori najvei investitori i poreklo investicija javne finansije, javne ustanove mogunosti za investiranje (lokacije, zone, objekti) trokovi poslovanja stimulacije, olakice, subvencije

5. Javni resursi infrastruktura (saobraajna, komunalna) zdravstvena i socijalna zatita obrazovni kapaciteti

2. Demografija struktura stanovnitva trendovi rasta - projekcije migracije 3. Radna snaga trenutna situacija, potencijalna radna snaga cena rada struktura radne snage, obrazovanje nezaposlenost, struktura zaposlenost po sektorima 7. Lokalni ekonomski razvoj u odnosu na region 6. Kvalitet ivota objekti i mesta za rekreaciju sportski sadraji ustanove kulture javne aktivnosti (manifestacije, festivali, proslave, sveanosti, koncerti) zabava i usluge

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

23 Izvori informacija o profilu zajednice: Sopstveni izvori lokalna administracija - odeljenja istraivanja Spoljni izvori (agencije, organizacije izvan lokalne administracije) Republiki zavod za statistiku Nacionalna sluba za zapoljavanje Republiki hidrometeoroloki zavod Narodna banka Srbije Agencija za privredne registre regionalne privredne komore ostale regionalne ustanove U veini optina u Srbiji, u odeljenjima za privredu, godinama su prikupljane informacije o privredi. U Agenciji za privredne registre danas postoje brojni podaci, a veina statistikih podataka redovno se aurira u Republikom zavodu za statistiku. Meutim, informacije se nalaze u razliitim institucijama, i kada je potreban podatak da bi se privukli investitori, gube se dani dok se ne uspostavi kontakt sa svima. Zbog toga, ako su redovno aurirani i na jednom mestu prikupljeni, podaci o profilu zajednice mogu olakati privlaenje investicija i pripremu projektnih aplikacija, ili proces planiranja. Za izradu ovakvog sveobuhvatnog profila zajednice potrebno je nekoliko nedelja, a za njegovo auriranje, ne vie od pet dana godinje.

Podaci o regionu kao celini

Privrednici u Srbiji najvei deo poslovanja obavljaju u regionu. Po istraivanju iz 2007. godine17 na uzorku od trista pet privrednih subjekata, lokalna privreda posluje, uglavnom, u regionu, tanije za 40% njihovih proizvoda kupci su u radijusu od 100km. Trite potencijalnog investitora, kao i dobavljai, ne nalaze se samo u optini u kojoj se posluje, nego su, pre svega, u regionu, a zatim i u iroj zajednici. Cela Srbija je relativno malo i dostupno trite, pa se preduzetniku koji posluje u Subotici moe isplatiti da nabavlja materijal, na primer, iz Bujanovca. Stoga, da bi jedna lokalna samouprava bolje predstavila svoje potencijale, njena snaga i potencijal predstavljae i snagu regiona u kome se nalazi. Ove informacije su posebno znaajne za male optine. Optina Peinci, na primer, ima priblino trideset hiljada stanovnika i industrijsku zonu od hiljadu hektara na kojoj je mogue zaposliti i do sto hiljada ljudi. Meutim, ni jedan investitor, posmatrajui samo podatke za Peince, nee doi u ovu industrijsku zonu, zato to u optini nema radne snage. U svakom promotivnom dokumentu Peinci moraju da iznose podatke iz regiona (to obuhvata i grad Beograd), i pokau da se radna snaga nalazi u radijusu od pedeset kilometara. Evropska unija podrava regionalizaciju: ekonomski programi i projekti koje finansira Evropska komisija preteno su regionalnog karaktera, a EKONOMIJA mora biti u sreditu meuoptinske saradnje.

17 Istraivanje o miljenju poslovnog sektora, februar 2007, USAID-MEGA program

24 Primeri meuoptinske, meugradske i meuregionalne povezanosti: bratimljenje gradova, razmena programa, prekogranina saradnja, evropski regioni, otvaraju velike mogunosti za ekonomsku saradnju. Zajedniki regionalni projekti (tradicionalni, inovativni, bilateralni, multilateralni, solidarnost, planiranje) imaju prednost zato to se baziraju na razmeni iskustava i najboljih praksi. Vrste podataka koji su potrebni: osnovne karakteristike regiona (opte informacije, prikaz geografskog poloaja), demografija (struktura stanovnitva, trendovi rasta, projekcije), radna snaga (potencijalna radna snaga, cena rada, struktura radne snage, obrazovanje), privreda (privredna struktura, sektori, makroekonomija, javne finansije, javne ustanove, mogunosti za investiranje, trokovi poslovanja).

Jelena Bojovi

zakone i regulativu u vezi sa lokalnim ekonomskim razvojem, bilateralne i multilateralne sporazume, razvoj nacionalnih strategija, raspolaganje dravnim fondovima, odobrenja i preporuke, obuku kadrova, osnivanje agencija i fondova, kreiranje podsticajnih mera i olakica. Tipovi statistikih podataka koji su potrebni: osnovne karakteristike (opte informacije, prikaz geografskog poloaja Srbije u Evropi), demografija (struktura stanovnitva, trendovi), radna snaga (potencijalna radna snaga, cena rada, struktura radne snage, obrazovanje), privreda (privredna struktura, sektori, makroekonomija, javne finansije, trokovi poslovanja). Dodatne informacije koje su potrebne: Podaci o institucijama koje utiu na ekonomski razvoj - Institucije drave koje su povezane sa lokalnim ekonomskim razvojem, mogu da pomognu ili da odmognu u toku sprovoenja ekonomskog programa. Stoga su za planiranje razvoja, informacije o dravnim institucijama, njihovim nadlenostima, oblastima koje zakonski ureuju, znaajne za lokalnu zajednicu (Institucije: ministarstva, nevladine organizacije, agencije i fondovi).

Podaci za Srbiju
Podaci sa ovog nivoa neto su drugaiji od podataka sa lokalnog nivoa, ili iz regiona. Pre svega, uvodi se vie objanjenja, uz osnovne statistike podatke. Aktivnosti na nivou drave vrsto su povezane sa lokalnim ekonomskim razvojem. Drava i njene institucije utiu na atraktivnost zemlje za privredne aktivnosti i optu sliku zajednice kroz:

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

25 Zakoni i podzakonski akti - Raspolaganje zemljitem, upravljanje imovinom, finansiranje lokalnih samouprava i drugi procesi, integralni su deo ekonomskog razvoja, a definisani su regulativom na nacionalnom nivou. Bez njenog poznavanja nemogue je baviti se ekonomskim razvojem. Zakoni u vezi sa lokalnim ekonomskim razvojem: Zakon o lokalnoj samoupravi Zakon o finansiranju lokalne samouprave Zakon o planiranju i izgradnji Zakon o privatizaciji Zakon o raspodeli transfernih sredstava iz republikog budeta i ueu optina, gradova i grada Beograda Zakon o inovacionoj delatnosti Zakon o budetu Republike Srbije Zakon o Fondu za razvoj Republike Srbije Zakon o izmenama i dopunama zakona o garancijskom fondu Zakon o javnom dugu Zakon o privrednim drutvima Zakon o porezu na dodatu vrednost Zakon o registraciji privrednih subjekata Zakon o agenciji za privredne registre Zakon o javnim prihodima i rashodima Zakon o javnim nabavkama Zakon o budetskom sistemu Zakon o koncesijama Odluke, bilateralni i multilateralni sporazumi - Posebno su znaajni ugovori o slobodnoj trgovini i trgovinski sporazumi koje Srbija ima sa zemljama iz okruenja i iz sveta: Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama jugoistone Evrope (CEFTA) - bescarinski pristup tritu od trideset miliona potroaa; Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom (Srbija je jedina zemlja pored lanica Zajednice nezavisnih drava koja ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom) bescarinski pristup tritu od sto pedeset miliona potroaa; Sporazum o slobodnoj trgovini sa Belorusijom (deset miliona potroaa); Sporazum o Slobodnoj trgovini sa Turskom (sedamdeset miliona stanovnika); Opti sistem preferencijala u trgovini sa SAD (trista milona stanovnika); Trgovinski sporazum sa EU (petsto miliona stanovnika); Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA (Island, Lihtentajn, Norveka, vajcarska ukupno dvanaest miliona potroaa).

MINISTARSTVA Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu Ministarstvo finansija Ministarstvo poljoprivrede Ministarstvo za rad i socijalnu politiku Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja Ministarstvo za nacionalni investicioni plan (NIP) INSTITUCIJE, AGENCIJE, FONDOVI I ORGANIZACIJE Stalna konferencija gradova i optina Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj Amerika privredna komora (AmCham) Razvojne agencije Udruenje industrijalaca Savet stranih investitora (FIC) Udruenje preduzetnika Udruenje poslodavaca Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Agencija za razvoj malih i srednjih preduzea Agencija za privatizaciju Uprava za javne nabavke Nacionalna sluba za zapoljavanje Fond za razvoj Republiki garancijski fond Privredna komora Srbije

26

Jelena Bojovi

Podaci za Evropu
Srbija treba da ui od drugih drava Evrope i mora svoje principe i sistem da usaglaava sa principima i sistemom Evropske unije. Privreda Srbije posluje sa privrednicima iz celog sveta, a pre svega iz svog najblieg okruenja, iz Evrope. Standardizacija procesa proizvodnje i usluga je neophodnost. Stoga je potrebno poznavati zakonsku regulativu, standarde i principe koji vae u Evropskoj uniji. Vrste podataka koji su potrebni: osnovne karakteristike zemalja Evropske unije - akcenat na zemljama iz neposrednog okruenja, slinih ekonomskih karakteristika (opte informacije, geografski poloaj, poreenja); demografija (broj i struktura stanovnitva, trendovi rasta, projekcije); radna snaga (potencijalna radna snaga, cena rada, struktura radne snage, obrazovanje, znanje stranih jezika); privreda (privredna struktura, sektori, makroekonomija, mogunost za investiranje, trokovi investiranja i poslovanja, olakce i subvencije); odluke, bilateralni i multilateralni sporazumi zemalja Evrope. Informacije i podaci potrebni su, pre svega, da bi se znalo koje su drave konkurentne sa Srbijom. Na osnovu tih podataka uoavaju se prednosti i mane - prednosti se istiu, mane ispraviljaju. Na primer, uvidom u zakonsku regulativu zemalja u okruenju, moe se pronai podatak da je porez na zarade u Srbiji najnii u odnosu na zemlje iz

okruenja (to je jedna od prednosti Srbije u odnosu na konkurente).

Zemlja Srbija Bugarska Hrvatska Rumunija Slovenija

Porez na zarade 12% 12%-24% 15%-45% 16% 19%

Napomena: tabela preuzeta iz Doing Business in Serbia 2007, SIEPA Znajui ime raspolae, s kim se poredi, od koga zavisi, i ta su u dananje vreme pretpostavke uspenog razvoja, drava tek stie potrebne uslove da zapone proces ekonomskog razvoja.

27

DrUGI kOrak Ukljuivanje vanih uesnika

Stejkholderi (vani uesnici/interesne grupe) olakavaju proces Ukljuivanje stejkohldera znai podrku procesu Vani uesnici su neophodni za proces, ali je potrebno poznavati i njihov interes da bi se znalo zbog ega u njemu uestvuju

U ovom poslu su potrebni saveznici. Grad Loznica je ukljuio dvadesetak preduzetnika u proces stratekog planiranja, a jedan od vienijih bio je i predsednik Komisije za strateko planiranje. Takav pristup planiranju obezbedio je i punu podrku privrede sprovoenju plana i projekata koji su iz njega proistekli (jedan od projekata Zona unapreenog poslovanja uspostavljen je kroz zajedniko finansiranje privatnog i javnog sektora). Izraz koji se esto uje stejkholderi, predstavlja posrbljen engleski termin stakeholders, a prevodi se kao vani uesnici, ili interesne grupe. Zbog nemogunosti da se adekvatno prevede sa engleskog jezika, potrebno je dati objanjenje ko su vani uesnici i zato se tako nazivaju. U svakom procesu postoje osobe koje su njegovi nosioci i zadueni su za osmiljavanje, sprovoenje i organizaciju procesa. Osim nosilaca procesa, u aktivnostima uestvuju i mnoge druge organizacije, institucije i pojedinci vani uesnici. Oni su vani uesnici zato to o nekim delovima procesa, ili odreenim oblastima, znaju vie od drugih, zato to e proces uticati i na njih, zato to su potrebni u sprovoenju odreenih aktivnosti (bilo kao ljudski, ili finansijski resur) i zato to e efekti bez njih biti manje vidljivi.

Autor projekta pokuava da ubedi auditorijum zato je projekat koristan i znaajan za njih i da opravda trokove. Finansijska podrka moe da bude obezbeena od poetka ukoliko su finansijeri ukljueni u osmiljavanje projekta i definisanje projektnog zadatka.

Vani uesnici su potrebni za kontrolu procesa

Pojednici ponekad ine ishitrene odluke bez uvida u posledice takvih odluka, ili, pak, tim odlukama svesno favorizuju odreene grupe, ili pojedince. Drugi uesnici u procesu obezbeuju transparentnost u odluivanju i smanjuju mogunost donoenja subjektivnih odluka, a samim tim utiu i na smanjenje korupcije.

Javno predstavljanje nije dovoljno za proces koji zahteva uee

Uee nije samo predstavljanje. Na prezentaciji idejnog projekta autor ne ukljuuje sluaoce, ve samo legitimizuje svoje odluke, smatrajui da je samo uee u predstavljanju projekta vid saglasnosti druge strane. Dakle, pravo ukljuivanje podrazumeva da se sasluaju i drugi.

ta treba znati o ukljuivanju vanih uesnika u proces ekonomskog razvoja

Ukljuivanje obezbeuje podrku.
Samostalan rad na projektu podrazumeva i prezentaciju projekta pred njegovim finansijerima.

Mali broj predstavnika nije dovoljan mora se osigurati iroko uee

Mnogima se ini da je dovoljno pozvati samo predstavnike privredne komore ime se osigurava uee preduzetnika u odluivanju. Ovakav pristup izgleda laki, ali na taj nain, zadovoljena je samo formalna strana, ali ne i sutina. Treba se potruditi da se u projekat ukljui to vie predstavnika

28 privrednog ivota, ali treba voditi rauna na koji nain. Ne moraju svi privrednici da budu lanovi komisija - na primer, neki se mogu pitati za miljenje, dok se drugi mogu pozivati da uestvuju na okruglom stolu.

Jelena Bojovi

svoje uloge u njemu. Jedan od kljunih saveta odnosi se na vane uesnike kojima treba jasno predstaviti proces, definisati njihovu ulogu u procesu i trajanje angamana.

Ukljuivanje podrazumeva i komunikaciju koja mora biti dvosmerna

Ne moraju sve ponuene ideje da se iskoriste, ali je potrebno da se na njih odgovori. U procesu koji ukljuuje i druge uesnike mora se iskoristiti bar jedna ideja koja dolazi sa njihove strane. Takoe, ukoliko pojedine ideje nisu prihvaene, treba obrazloiti zato. Meutim, uesnici iji su predlozi prihvaeni, na kraju moraju biti obaveteni da su njihove ideje realizovane tokom procesa. Na taj nain, stiu se saveznici za naredni projekat.

Ukljuivanje podrazumeva zajedniki interes

injenica da vani uesnici ele da se ukljue u proces, ne znai, a priori, i obostranu korist. Pre nego to se ukljue u proces vrlo je vano razumeti njihove motive. Prepoznavanjem njihovih interesa, vani uesnici se mogu lake, i na odgovarajui nain, ukljuiti u proces.

irok je raspon vetina koje su potrebne za lokalni ekonomski razvoj

Da bi se proces odvijao u kontinuitetu potrebno je koristiti razliite vetine: pojedine su, takozvane, fine vetine, kao to su pregovaranje, prezentovanje, upravljanje, ali postoje i tehnike vetine koje izvode stolari, moleri, graevinski inenjeri, informatiari, na primer. Pojedinac zasigurno nema sva potrebna znanja i vetine. Ukljuivanjem drugih, sve vetine su na stolu.

Ko su vani uesnici u lokalnom ekonomskom razvoju koga ukljuiti

Najira podela vanih uesnika 1) Javni sektor 2) Privatni sektor 3) Civilni sektor Ekonomski prosperitet i kvalitet ivota zajedniki kreiraju javni sektor i privreda, a korist od lokalnog ekonomskog razvoja ima cela zajednica. Javni sektor/lokalna samouprava imaju kljunu ulogu u obezbeivanju povoljnih uslova poslovanja, to podrazumeva kvalitetnu infrastrukturu i

Da bi se ukljuili, uesnici moraju da znaju zato se ukljuuju i kako da se ukljue

Najei razlog zato pojedici odbijaju uee u procesu, jeste nepoznavanje sutine procesa i

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

29 usluge po najpovoljnijim cenama. Za privredu to znai: nii trokovi poslovanja, konkurentnost na tritu, rast potranje za njihovim proizvodima i poveanje broja zaposlenih. Vei profit preduzea i vei broj zaposlenih znai vee nadoknade od poreza koji se slivaju u budet, vea ulaganja javnog sektora u infrastrukturu i usluge, to vodi boljem kvalitetu ivota svih stanovnika lokalne zajednice. U sutini, vani uesnici su svi oni ija je podrka potrebna, ili oni koji mogu svojim odlukama uticati na neiji ivot. Vani uesnici u Srbiji 1) Privreda Privredna komora Srbije i regionalne komore, udruenja preduzetnika, predstavnici klasterskih udruenja, poljoprivredne zadruge, individulani privredni subjekti - preduzea, preduzetnici, poljoprivrednici, posebno odreeni sektori: finansijski sektor i predstavnici najrazvijenijeg privrednog sektora u optini Preduzetnici se ukljuuju zato to najbolje znaju koji su nedostaci, ili prednosti privrednog okruenja u kojem posluju; oni mogu da ukau na potrebe poslovnog sektora na lokalnom nivou; uestvuju zajedno na sajmovima; ukljuuju se u promotivne aktivnosti; poseduju znanja i iskustava koja mogu biti od koristi; finansiraju odreene projekte, a, pre svega, zapoljavaju lokalno stanovnitvo i plaaju poreze. 2) Javne institucije i organizacije predstavnici republikih vlasti (predstavnici ministarstava, skuptinskih odbora) predstavnici lokalnih vlasti (gradonaelnik, lanovi vea i skuptine) predstavnici jedinica uprave (odeljenje za privredu, finansije, urbanizam) predstavnici republikih javnih preduzea (Elektrodistribucija, Telekom, Srbija gas, Direkcija za puteve, Katastar) predstavnici okruga predstavnici lokalnih javnih preduzea (direkcija za izgradnju, javno komunalno preduzee) predstavnici lokalnih, regionalnih i republikih agencija (agencija za razvoj optine, regionalne razvojne agencije, NSZ, SIEPA, VIP, i druge) 3) Nevladine organizacije nevladine organizacije koje se bave privredom, zapoljavanjem organizacije koje se bave lobiranjem organizacije koje predstavljaju odreene interesne grupe (nacionalne manjine, osobe sa posebnim potrebama, i drugi)

Njihova uloga ogleda se, pre svega, u donoenju novih predloga zakona i u lobiranju; razmatranju nacionalne strategije; organizaciji skupova i okruglih stolova u cilju razmene iskustva; voenju kampanja koje ukazuju na znaaj pojedinih pitanja; monitoring; rukovoenju projektima; saradnji sa dravnim institucijama i donatorima; podrci pojedincima i odreenim interesnim grupama.

30 4) Mediji elektronski mediji (javni medijski servisi, privatne medijske kue) pisani mediji/novinske agencije (lokalne, regionalne, republike) Mediji su ujedno i vani uesnici i medijum za ukljuivanje jo veeg broja aktera. Mediji omoguavaju: veu informisanost svih graana; uestvuju u voenju kampanja koje ukazuju na znaaj pojedinih pitanja; vani su u kontroli procesa i obezbeuju transparentnost. 5) Obrazovne i naune institucije osnovne i srednje kole; vie i visokokolske ustanove (lokalne, ili regionalne); instituti za istraivanje i razvoj.

Jelena Bojovi

Kako ih ukljuiti?
Postoji vie naina da se znaajne institucije, organizacije i sve zainteresovane strane ukljue u: proces stratekog planiranja - primer ukljuivanja vanih uesnika u proces planiranja razvoja jeste formiranje komisije za strateko planiranje. U prilogu je dat primer Komisije koja je u Iniji uestvovala u procesu stratekog planiranja, dok e o samoj funkciji komisije biti rei u narednim poglavljima (Korak 4); realizaciju projekta - projekti ne moraju da budu autonomni, finansijski i ljudski resursi mogu da dolaze sa svih strana, a svi zainteresovani mogu da doprinesu boljoj i uspenijoj realizaciji projekata i programa. Pojedine inicijative kancelarija za lokalni ekonomski razvoj realizuju se uz pomo privredne komore i uz podrku medijskih kua (oglaavanje zemljita i poslovnog prostora).

Naune institucije, pre svega, nude znanje; omoguavaju razmenu iskustva; a neophodni su uesnici u projektima koji imaju za cilj unapreenje ljudskih resursa, ili unapreenje tehnologije. 6) Politike organizacije predstavnici politikih partija na vlasti predstavnici opozicije

Istraivanje meu privrednicima, u pojedinim optinama, raeno je uz pomo udruenja preduzetnika, privredne komore, naunih institucija i agencija: praenje sprovoenja i auriranja planova i programa. Rezultati se moraju proveravati, a kao kontrolu najbolje je angaovati osobe koje nisu nosioci projekata.

Ueem politikih organizacija omoguava se odrivost projekata i ideja, bez obzira na politike promene. Politike organizacije uestvuju u voenju kampanja koje ukazuju na znaaj pojedinih pitanja, a znaajne su i za praenje i kontrolu projekata.

Privredni savet je stalno telo koje uestvuje u praenju sprovoenja stratekih planova. lanovi privrednog saveta su, pre svega, privrednici i udruenja.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

31

LANOVI KOMISIJE ZA SRATEKO PLANIRANJE U INIJI predsednik Optine Inija zamenik predsednika Optine Inija predsednik Skuptine optine Inija naelnik optinske uprave naelnik Odeljenja za urbanizam lanovi Optinskog vea predstavnici Odeljenja za privredu Odeljenje za finansije direktori javnih preduzea predstavnik Turistike organizacije Optine Inija naelnik Sremskog okruga ef ispostave Nacionalne slube za zapoljavanje predstavnici obrazovnog sektora (direktori kola, dekani) republika javna preduzea (Elektrodistribucija, Telekom, Srbija gas, Direkcija za puteve, Katastar) NVO i donatori (CRDA) mediji predstavnici poljoprivrede ( ZZ Gradina, ZZ Beka, OZZ Srem, ZZ Slankamenka, Poljoprivrednici, ZZ Maradik ) predstavnici privrede (predstavnici sindikata, Metal rad, M&B Trans Novi Slankamen, Plamen, Veritas d.o.o, Gas-Teh, MNG Plastik Gogi, Tehnoexport d.o.o, Leta, Gumil junior, Marko IN, Esca Food Solution, Rick Eis, predstavnik Italijanske industrijske zone, Monus Beograd, AD itosrem, Banca Intesa, direktor filijale MEBA CA Group AD, direktor filijale Vojvoanske banke)

Primer ukljuivanja - Privredni savet

Komunikacija sa privredom moe biti i neformalna, ali jedan od dobrih mehanizama stalne komunikacije i odravanja kontinuiteta u radu na privrednom okruenju jeste osnivanje privrednog saveta. Optine sve ee osnivaju privredni savet. Razliiti su nazivi ovih saveta i naina na koji se osnivaju, meutim, bez obzira da li se radi o savetu za ekonomski razvoj, savetu za razvoj, savetu preduzetnika, savetu investitora, ili privrednom savetu, njihove funkcije su sline. Sva ta tela su savetodavnog karaktera i njihova osnovna uloga ogleda se u pruanju mogunosti privrednicima da utiu na politiku lokalne samouprave u vezi sa ekonomskim razvojem. U najveem broju sluajeva privredni saveti se osnivaju na inicijativu donatorskih programa, da bi uestvovali u procesu stratekog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja, a njihov rad se nastavlja i nakon usvajanja stratekog plana. U izvesnom smislu oni su zadueni da nadgledaju primenu stratekog plana, a sa druge strane imaju savetodavni karakter u optinskim organima u vezi pitanja koje uvodi lokalna samouprava (visina nameta na privredu, razvoj infrastrukture, program podrke privredi, unapreenje rada uprave i slino). Brojni su primeri saveta u Sjedinjenim Amerikim Dravama i ve postoji tradicija njihovog uea u razvoju politike na lokalnom nivou. Privredni saveti imaju na raspolaganju i finansijska sredstva i direktno utiu na sprovoenje ekonomskih projekata koji doprinose poboljanju poslovne klime.

32 Meutim, zbog nedostatka tradicije u osnivanju i radu privrednih saveta u Srbiji, vrlo je vano da rukovodstvo optine paljivo pristupi ovoj inicijativi, pre svega zbog velikog nepoverenja preduzetnika u ishod ovakvog angaovanja. Nije retkost da su privredni saveti u Srbiji jo jedna politika formacija u kojoj svaka politika stranka iz vladajue koalicije u optini delegira po jednog, ili vie preduzetnika (u zavisnosti od znaaja stranke), da ih predstavlja u privrednom savetu. Na ovaj nain, unitava se originalan koncept i ideja privrednog saveta, koji, pre svega, treba da bude iv mehanizam uea privrede u definisanju lokalne politike u oblasti ekonomskog razvoja.

Jelena Bojovi

Dakle, ukoliko je predvieno osnivanje privrednog saveta, lokalna samouprava treba, najpre, da odgovori na sledea pitanja: 1. Zato eli da ih ukljui u svoj rad? 2. Zato bi privredni saveti hteli da uestvuju u njihovom radu? Kakve koristi imaju od toga? 3. Na koji nain se privredni saveti mogu ukljuiti u rad lokalne samouprave? ta e biti njihova uloga? Tek kad lokalna samouprava odgovori na ova tri pitanja moe da pone sa regrutacijom ukoliko proceni da e privredni savet imati pravu funkciju.

33

TreI kOrak Unapreenje institucionalnog kapaciteta

Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su deo optinske uprave Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj pruaju podrku postojeoj privredi i privlae nove investitore Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su razvojna odeljenja i ne reavaju pojedinane sluajeve Rad kancelarije za lokalni ekonomski razvoj je dugoroan

Do 2005. godine, optine/gradovi u Srbiji nisu se institucionalno bavili razvojem privrede i ambijentom za privreivanje. Bilo je primera da se ad hoc organizuju timovi koji e raditi na privlaenju investicija, ali ni jedna organizaciona celina u okviru lokalne uprave nije se bavila ekonomskim razvojem. Jedan od preduslova lokalnog ekonomskog razvoja jeste postojanje timova koji e koordinisati programima i projektima ekonomskog razvoja, uestvovati u stvaranju strategije lokalnog ekonomskog razvoja, sprovoditi programe razvoja, ostvarivati komunikaciju sa privredom i koordinisati saradnju izmeu institucija i organizacija na lokalnom i nacionalnom nivou. Tek poetkom 2006, Amerika agencija za meunarodni razvoj, kroz Program podsticaja ekonomskom razvoju optina, a na osnovu iskustava gradova u Sjedinjenim Amerikim Dravama i dravama zapadne Evrope, nudi optinama partnerima model institucionalnog organizovanja - kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. Iskustvo razvijenih evropskih zemalja i Sjedinjenih Amerikih Drava pokazuju da je za lokalni ekonomski razvoj, osim stimulativnih zakona, vrlo vana, i dobro organizovana lokalna samouprava. U pomenutim dravama, u veini optina, postoji odeljenje koje se iskljuivo bavi pitanjem lokalnog ekonomskog razvoja. U Srbiji, do nedavno, to nije bio sluaj.

ta je Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj?

Optinska kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER), predstavlja instrument za stvaranje okruenja koje pogoduje privreivanju, otvaranju novih radnih mesta i privlaenju investicija. Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj predstavlja resurs za optine koje ele da pokrenu privredu u svojim sredinama, a nisu dovoljno upoznate sa konceptom lokalnog ekonomskog razvoja. Kancelarija je deo lokalne administracije, a osniva se kao uprava za ekonomski razvoj (u gradovima), ili kao posebno odeljenje za ekonomski razvoj (u optinama). Odeljenja za privredu, pretea dananjih kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, zaostavtina su starog sitema organizacije uprave. Slubenici ovih odeljenja bavili su se, pre svega, ekonomskom statistikom i registrom privrednih drutava i preduzetnika. Objedinjavanjem funkcije registracije privrednih subjekata, Agencija za privredne registre Republike Srbije preuzela je ovu ulogu. Na ovaj nain, najvanija funkcija odeljenja za privredu istrgnuta je iz ruku lokalne samouprave. Zaposleni u odeljenjima za privredu ostali su da auriraju podatke o pripremama i realizaciji prolene i jesenje setve i uspene etve, da sprovode Zakon o poljoprivrednom zemljitu koji se odnosi na zatitu, korienje i ureenje poljoprivrednog zemljita, kao i da vode upravni postupak radi utvrivanja visine naknade za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljita. Pored toga, privredna odeljenja

34 danas vode poslove vezane za erozivna podruja i njihovu zatitu; sprovode Zakon o vodama u vezi naina korienja i upravljanja izvorima, javnim bunarima i esmama; utvruju vodoprivredne uslove, izdaju saglasnost i vodoprivredne dozvole za objekte lokalnog znaaja. Njihov posao, takoe, sastoji se u pripremi optih uslova iskoriavanja i odravanja seoskih vodovoda i donoenju reenja o prikljuenju na izgraene seoske vodovode; proceni tete nastale od elementarnih nepogoda i poslova vezanih za protivgradnu zatitu, kao i obavljaju drugih poslova po nalogu naelnika odeljenja.18 Jo ei efekat ovih promena tj. gubljenja funkcija, jeste pripajanje odeljenja za privredu drugim odeljenjima i stvaranje hibridnih Odeljenja za buet, finansije, trezor i privredu19 ili Odeljenja za drutvene delatnosti i privredu. U ovim sluajevima aktivnosti koje se odnose na privredu su sline gore pomenutim a organizaciona celina koja ih sprovodi je Odsek za privredu u okviru ovih odeljenja. Ovakvom organizacionom strukturom nemogue je ne izbei zatiranje razvojnih funkcija odeljenja za privredu. Kao posledica ovih promena, zapravo gubljenja funkcija, esto se javlja pripajanje odeljenja za privredu drugim odeljenjima i stvaranje hibridnih odeljenja za budet, finansije, trezor i privredu19, ili odeljenja za drutvene delatnosti i privredu. Aktivnosti koje se odnose na privredu u ovim odeljenjima sline su navedenim sluajevima, a organizaciona celina koja ih sprovodi je odsek za privredu. Ovakvom organizacionom strukturom dolazi do gaenja razvojnih funkcija odeljenja za privredu.

Jelena Bojovi

Za razliku od odeljenja za privredu, kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su razvojna odeljenja, i to im je primarna karakteristika. Zaposleni u kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj ...organizuju i ostvaruju saradnju sa domaim i meunarodnim organizacijama, nadlenim dravnim, pokrajinskim i optinskim organima, institucijama, agencijama, investitorima, preduzetnicima i javnim preduzeima iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja. Organizuju poslove na praenju realizacije strategije ekonomskog razvoja optine i uestvuje u koncipiranju i razvoju projekata iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja. Organizuju i uestvuju u pripremi marketinko-promotivnih materijala, informativnih kampanja i promocija i predstavljanja poslovnih koncepata i potencijala optine za strana ulaganja. Organizuju i uestvuju u stvaranju baze podataka- poslovnih informacija od znaaja za lokalni ekonomski razvoj. Organizuju i uestvuju u kontaktima pruanja podrke i informacija zainteresovanim investitorima i preduzetnicima iz domena ulaganja i otvaranja preduzea. Predlau i daju miljenja o potrebnim merama za efikasan i uspean razvoj aktivnosti iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja.20 Postoje primeri u Srbiji gde su ovakve kancelarije osnivane u okviru odeljenja za privredu, nekog drugog srodnog odeljenja, ili kao deo kabineta gradonaelnika. Meutim, pokazalo se da su kancelarije kao samostalna odeljenja u okviru uprave najfunkcionalnija, i u zavisnosti od broja stanovnika optine/grada i broja privrednih subjekata, optimalan broj zaposlenih u kancelariji kree se izmeu troje i desetoro.

18 Pravilnik o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u optinskoj upravi optine Gornji Milanovac, 2009. 19 Arilje, Gornji Milanovac, itd 20 Pravilnik o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u optinskoj upravi Subotice, 2009.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji Optina/grad Broj zaposlenih u KLER-u 7 5 2 8 7 8 16 5 3 2 7 23 1 2 5 7

21

35
Optina/grad Broj zaposlenih u KLER-u 6 8 2 5 5 3 3 2 2 1 4 2 2 3 2 3

Novi Sad Ni Novi Beograd Kragujevac Leskovac Subotica Zrenjanin Kruevac Panevo abac Kraljevo aak Smederevo Sombor Valjevo Vranje

Loznica Novi Pazar Sremska Mitrovica Uice Zajear Pirot Parain Vrac Inija Prokuplje Bujanovac Prijepolje Preevo Peinci Arilje Medvea

Ako zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj na pitanje preduzetnika da li ima informaciju o raspoloivoj radnoj snazi u optini odgovora: Pogledajte na vebsajtu Nacionalne slube zapoljavanja, u tom sluaju kancelarija za lokalni ekonomski razvoj nije ni potrebna. Nain rada zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj i njihov odnos prema klijentima (u ovom sluaju privrednicima) mora da bude istovetan kao u privatnom sektoru. Samo se treba zapitati da li bi slubenik banke na isto pitanje klijenta odgovorio: Imate na naoj internet stranici, ili bi ponudio odgovor? Da bi kancelarije bile pravi servis privredi, zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj moraju da obavljaju mnogo drugih funkcija da bi njihova efikasnost, i pomo koju pruaju, bila to vea. Osnovne funkcije kancelarije/odeljenja za lokalni ekonomski razvoj Marketing

Broj zaposlenih u KLER u optinama u Srbiji

Funkcije optinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj

Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj osnivaju se sa idejom da privrednici imaju svoje savetnike u okviru optinskih uprava, osobe koje su za njih zaduene. Svaki zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj ima grupu preduzetnika o kojima vodi rauna, prua im sve potrebne informacije i olakava kontakt sa svim institucijama kako na lokalnom, tako i na republikom nivou.

21 Analiza KLER-a, optine i gradovi MEGA programa, novembar 2009, The Urban Institute

izrada i redovno auriranje promotivnih materijala (broure, prospekti, CD materijali, internet prezentacija, baneri i posteri, elektronski bilten) distribucija promotivnih materijala ciljanim grupama: ambasadama, privrednim komorama i poslovnim udruenjima u inostranstvu, trgovinskim odeljenjima stranih ambasada u zemlji, posetiocima i izlagaima na sajmovima i konferencijama, investitorima i privrednicima, optinama i regionima u zemlji i inostranstvu

36 organizovanje promotivnih manifestacija sajmovi, konferencije, sveana otvaranja; uee na sajmovima i izlobama organizovanje promotivnih kampanja oglaavanje i PR aktivnosti filantropske aktivnosti - organizovanje i priprema kampanja o znaaju novih ulaganja i promociji drutveno odgovornog poslovanja prema lokalnoj zajednici i ivotnoj sredini

Jelena Bojovi

organizovanje obuke za mala i srednja preduzea u sastavljaju predloga projekata i pripreme dokumentacije za podizanje kredita, ili aplikacije za donaciju; upuivanje na donatorske programe i razliite izvore finansiranja; obezbeenje finansijske podrke, ili olakica za odreene kategorije preduzetnika; pruanje pomoi lokalnim preduzetnicima za registraciju, ili preregistraciju u saradnji sa Agencijom za privredne registre; pomo u promociji i povezivanju sa potencijalnim kupcima i dobavljaima; promovisanje preduzetnitva i privatno-javnih partnerstava;

Kontakti sa investitorima stalni kontakt sa domaim i stranim investitorima; organizovanje poseta i prodajnih prezentacija u vezi sa mogunostima za ulaganje; posete potencijalnim investitorima radi pregovora;

Pruanje potrebne podrke tokom procesa stratekog planiranja sprovoenje procesa stratekog planiranja; svakodnevni kontakti sa komisijom za strateki razvoj; praenje aktivnosti i izvetavanje o rezultatima sastanaka komisije za strateki razvoj (pisani izvetaji, zakljuci i predlozi); nadgledanje tekuih projekata, proizalih iz plana za strateki razvoj i izvetavanje o procesu;

Kontakti sa poslovnom zajednicom i njeno direktno podravanje procena poslovnog okruenja - svakodnevni kontakti sa lokalnim privrednicima i preduzetnicima; organizovanje anketa za poslovni sektor u cilju poboljanja uslova poslovanja; procena mogunosti za jaanje kapaciteta, ili instrumenata za podrku privrednicima; pruanje zakonske i tehnike podrke, davanje saveta i informacija; razvijanje programa za obuku pojedinaca koji zapoinju vlastiti posao i za poslovna udruenja;

Podrka u finansiranju odravanje kontakta sa bankama koje posluju u optini sa ciljem da se obezbede finansijski podaci sa trita i prue pravovremene i adekvatne informacije i savet predstavnicima lokalnih firmi;

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

37 identifikovanje trenutnih finansijskih kapaciteta i preporuivanje najpovoljnijih finansijskih paketa korisnicima usluga kancelarije za lokalni ekonomski razvoj; pripremanje preporuka o lokalnom mikro-finansiranju i garancijskim emama. Savetodavna funkcija gradonaelniku/ predsedniku optine i skuptini Usavravanje radne snage saradnja sa Nacionalnom slubom za zapoljavanje - optinski ogranak; pripremanje i sprovoenje obrazovnih programa za instruktore i konsultante za razvoj lokalne ekonomije i preduzetnitva u optini; pripremanje baze podataka o raspoloivoj radnoj snazi; pripremanje plana za obrazovanje i prekvalifikaciju u skladu sa potrebama investitora; osnivanje centra za obuku; pruanje informacija nezaposlenima u vezi mogunosti za pokretanje privatnog biznisa, novim potrebama investitora za radnom snagom i programima za samozapoljavanje; Priprema i praenje sprovoenja projekata ekonomskog razvoja analiza uslova na tritu i istraivanje mogunosti za pokretanje razvojnih projekata; komunikacija sa donatorskim organizacijama; istraivanje mogunosti za prikupljanje sredstava potrebnih za razvojne programe; priprema predloga razvojnih projekata; upravljanje sprovoenjem razvojnih projekata; definisanje podsticaja za osnivanje novih preduzea i privlaenje direktnih stranih ulaganja pruanje saveta u oblasti regulative (pravilnici, odluke i uputstva) pruanje informacija o merama za poboljanje prihoda lokalne samouprave od privrede poveanje stope zaposlenosti i smanjenje siromatva; stvaranje jednakih mogunosti za ene i ugroene grupe usklaivanje administrativnih i inspekcijskih procedura kao podrka ekonomskog razvoja pruanje miljenja za usvajanje i sprovoenje lokalnih investicionih programa inicijative za pripremanje i modifikovanje urbanistikih planova; uspostavljanje industrijskih i tehnolokih zona i poslovnih inkubatora; obnavljanje unitenih objekata

Redovno odravanje i unapreenje veze sa drugim lokalnim samoupravama i institucijama centralnih vlasti koje su zaduene za lokalni ekonomski razvoj saradnja sa republikim telima i institucijama zaduenim za lokalni ekonomski razvoj saradnja sa privrednom komorom, lokalnim/ regionalnim institucijama zaduenim za ekonomski razvoj, privredna drutva i civilni sektor predlaganje socijalnih programa i programa za zapoljavanje mladih u saradnji sa Nacionalnom slubom za zapoljavanje

38 kreiranje i odravanje jedinstvenog informacionog sistema za statistike i druge podatke vane za biznis, ekonomski razvoj i smanjenje nezaposlenosti u optinama u saradnji sa Republikim zavodom za statistiku, Republikim geodetskim zavodom i drugim telima i organizacijama saradnja sa drugim gradovima i optinama, razmena primera dobre prakse i usaglaavanje razvojne politike svih optina

Jelena Bojovi

Organizacioni oblici kancelarija za lokalni ekonomski razvoj

Organizacija, a samim tim i mesto kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, u okviru gradske/ optinske uprave nije regulisana zakonom - ne postoji akt na republikom nivou koji bi uredio naela organizacije lokalne samouprave (gradovi/ optine sami donose odluke o organizaciji i sistematizaciji). Ono o emu treba voditi rauna pri definisanju pozicije kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u okviru gradske/optinske uprave jeste injenica da poslovi koje kancelarije obavljaju nisu klasini upravni poslovi (reavanje u upravnim stvarima i donoenje upravnih akata), ve razvojni i struni poslovi. U skladu sa Zakonom22 poslovi lokalnog ekonomskog razvoja mogu da se obavljaju u javnom preduzeu, ustanovi, agenciji, ili privrednom drutvu i ta mogunost je iskoriena u nekim lokalnim samoupravama u Srbiji, u kojima je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj osnovana kao posebno pravno lice. Dakle, organizacioni oblici se razlikuju u optinama u Republici Srbiji, i sledi pregled prednosti i nedostataka razliitih modela kancelarija za lokalni ekonomski razvoj:

Kreiranje i odravanje relevantnih baza podataka

22 lan 7. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi kae da jedinica lokalne samouprave za ostvarivanje svojih prava i dunosti i za zadovoljavanje potreba lokalnog stanovnitva moe osnovati preduzea, ustanove i druge organizacije koje vre javnu slubu, u skladu sa zakonom i statutom.

baza podataka dostupnih kadrova baza podataka lokalnih preduzea i preduzetnika baza podataka novih domaih i stranih investitora baza podataka kapaciteta za privatizaciju baza podataka dostupne optinske imovine baza podataka zemljita za potencijalne grinfild investicije baza podataka o potencijalnim braunfild lokacijama baza lokalnih dobavljaa priprema i auriranje profila zajednice

U Srbiji, sve osnovane kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u opisu svojih nadlenosti imaju minimum 90% navedenih funkcija.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

39 Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj kao deo uprave Poetak rada kancelarija za lokalni ekonomski razvoj datira od 2005. godine u okviru uprave/lokalne administracije kao posebno odeljenje - odsek u okviru odeljenja za ekonomska i finansijska pitanja, kao deo drugog srodnog odeljenja, ili kao deo kabineta gradonaelnika. Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj - formira se odlukom naelnika optinske uprave uz saglasnost predsednika optine/gradonaelnika i zahteva izmenu pravilnika o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, a pomenute izmene je neophodno verifikovati u lokalnoj skuptini. Iako je najpogodniji, ovaj organizacioni oblik retko se koristi pri osnivanju kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, pre svega zbog neophodne verifikacije od strane skuptine optine. Dakle, bilo je neophodno uspostaviti konsenzus sa svim koalicionim partnerima, pa je optinsko rukovodstvo pribegavalo jednostavnijim reenjima. Nakon lokalnih izbora 2008. godine, veliki broj kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u novim odlukama o organizaciji uprave, dobile su status odeljenja (Loznica, Kragujevac, Zrenjanin). Prednosti - Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj ima izraen uticaj u poslovnoj zajednici - laka je komunikacija sa drugim odeljenjima jer nema subordinacije, iri je obim nadlenosti (preuzimanje nekih nadlenosti drugih odeljenja) i vea ovlaenja u poslovima lokalnog ekonomskog razvoja. Rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj/naelnik odeljenja, prisustvuje

Organizacija gradske uprave i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u Loznici

40 svim sastancima uprave i dobro je informisan o svim aktivnostima drugih odeljenja. Nedostaci - Ovakva organizaciona celina namee vei broj zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj nego to je neophodno. S obzirom da je deo uprave, zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj podleu Zakonu o dravnim slubenicima i Zakonu o budetu i nemaju mogunost sticanja veih zarada. Odsek za lokalni ekonomski razvoj u okviru odeljenja za privredu: Formira se odlukom naelnika optinske uprave uz saglasnost predsednika optine/gradonaelnika i rukovodioca odeljenja/slube i zahteva izmenu pravilnika o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Pomenute izmene nije neophodno verifikovati u skuptini optine. Iako su brojne mane ovakvog institucionalnog okvira, to je najei organizacioni oblik kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (Kruevac, Subotica, Vranje). Prednosti- Bez obzira na poziciju u upravi, est je sluaj da kancelarije imaju veu autonomiju nego drugi odseci; vea kontrola od strane rukovodstva.
20 Prve agencije formirane su poetkom 2009.godine 21 Zakon dozvoljava LS da osniva agencije za obavljanje razvojnih, strunih i regulativnih poslova iz svoje nadlenosti. 22 Delatnosti od opteg interesa jesu delatnosti koje su kao takve odreene u oblastima proizvodnje elektrine energije, saobraaja, telekomunikacija (...) kao i komunalne delatnosti.

Jelena Bojovi

Organizaciona jedinica u okviru kabineta Gradonaelnici/predsednici optina koji su eleli da imaju snaniji uticaj i veu direktnu komunikaciju sa kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj najee su birali ovakav oblik organizacije, posebno u veim gradovima u kojima je velika administracija (Ni, Novi Sad) Prednosti - Mogunost uticaja na donoenja odluka, uvid u aktivnosti uprave u celini, direktan kontakt sa gradonaelnikom. Nedostaci - Velika zavisnost od politikih uticaja; slabo poznavanje funkcionisanja uprave; u nekim sluajevima nisu deo uprave: Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj kao posebno pravno lice U Srbiji su nedavno poele da se osnivaju kao posebna pravna lica, pod imenom agencije, kancelarije za lokalni ekonomski razvoj iji je osniva optina. Prve kancelarije pojavile su se u Injiji i Peincima: u Peincima je osnovano Privredno drutvo d.o.o. koje se zove Agencija za lokalni ekonomski razvoj. Osnovna prednost organizovanja kancelarije za lokalni ekonomski razvoj kao pravnog lica je vea autonomija, to znai da su vee mogunosti da se angauju kvalifikovani i vee su mogunosti za poveanje prihoda. U praksi, ova mogunost je nedovoljno realizovana, plate zaposlenih nisu mnogo vee, a to se tie finansiranja, u 90% sluajeva i dalje se oslanjaju na lokalnu samoupravu.

Nedostaci- Hijerarhijska struktura oteava rad i spreava efikasnu koordinaciju sa drugim delovima uprave i poslovnom zajednicom; utapanje odseka u standarde ponaanja optinske administracije i marginalizacija odseka; lokalna poslovna zajednica i ira javnost je ne prepoznaju; podreenost i subordinacija u odnosu na druge organizacione jedinice u okviru lokalne administracije.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

41 Iz dosadanjeg nevelikog iskustva23 u radu sa kancelarijama kao posebnim pravnim licima, primeuju se jo neki nedostataci: s obzirom da organizaciono nije deo optinske uprave, uticaj kancelarije za lokalni ekonomski razvoj na procese odluivanja postaje marginalan, a preimenovanje uloge u centar za sticanje profita menja njene prioritete. Agencija za lokalni ekonomski razvoj u Leskovcu, na primer, osnovana je prema Zakonu o javnim agencijama iz 2005. godine.24 Agencije se otvaraju za poslove koji ne zahtevaju stalan politiki nadzor ukoliko mogu da ih uspenije obavljaju nego organi uprave, iako se poslovi i dalje, uglavnom finansiraju iz cene usluge. Prednosti: visoka autonomija, prepoznatljivost, sticanje prihoda na tritu, samostalno irenje aktivnosti i uspostavljanje prioriteta poslova. Nedostaci: slab uticaj na poslove uprave i na izmene sektorske politike i prakse na lokalnom nivou; nedovoljna saradnja sa organima uprave; nedovoljna kontrola lokalne samouprave nad osnovnim funkcijama iz nadlenosti kancelarije. (Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj neminovno se fokusira na finansijski isplatljivije usluge.) Javno preduzee direkcija za lokalni ekonomski razvoj (nema primera u praksi), osniva se se na osnovu Zakona o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa25 Prednosti: vea autonomija i bolja vidljivost. Nedostaci: politizacija, nedovoljna saradnja sa organima uprave; nedovoljna kontrola nadlenosti i finansijskog poslovanja. Privredno drutvo za lokalni ekonomski razvoj, primer - Novi Beograd, Peinci, Inija - osniva se na osnovu Zakona o privrednim drutvima26 Prednosti: vea autonomija i prihodi; bolja vidljivost. Nedostaci: profitna orijentacija moe da utie na promenu prioriteta i pretvori kancelariju u firmu za konsalting; opasnost da poslovi lokalnog ekonomskog razvoja prestanu da se doivljavaju kao izvorna nadlenost; loa komunikacija sa ostalim organima.

23 Prve agencije su formirane poetkom 2009.godine 24 Zakon dozvoljava lokanoj samoupravi da osniva agencije za obavljanje razvojnih, strunih i regulativnih poslova iz svoje nadlenosti. 25 Delatnosti od opteg interesa jesu delatnosti koje su kao takve odreene u oblastima proizvodnje elektrine energije, saobraaja, telekomunikacija (...) kao i komunalne delatnosti. 26 Zakon omoguava da optina osnuje privredno drutvo i poveri mu poslove iz svoje nadlenosti

NAPOMENA: Iako je odeljenje za privredu optimalan oblik organizacije kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, velika razlika u organizacionoj strukturi, nivou dostignutog razvoja i potrebama lokalnih zajednica, ne dozvoljava da se favorizuje samo jedan od pomenutih oblika organizacije. Odabrani model treba da potuje specifinost sredine u kojoj se razvija, paljivo sagledavajui prednosti i nedostatke svakog modela ponaosob.

42 Osnovni organizacioni modeli Optine/ gradovi Odeljenje za LER Ukupno

Jelena Bojovi

Loznica, Zrenjanin, Kragujevac, 12 aak, abac, Kraljevo, Smederevo, Arilje, Prijepolje, Sombor, Zajear, Novi Pazar Uice, Vranje, Subotica, Kruevac, 13 Prokuplje, Panevo, Vrac, Parain, Sremska Mitrovica, Valjevo, Pirot, Bujanovac, Medvea Novi Sad, Ni Optine/ gradovi / Leskovac Novi Beograd, Inija, Peinci Preevo 2 Ukupno 0 1 3 1

Primer sistematizacije radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj

Rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Organizuje i rukovodi radom kancelarije, sprovodi utvrenu politiku lokalnog ekonomskog razvoja i predlae mere za njeno unapreenje Rasporeuje zaduenja i nadzire njihovo izvrenje Neposredno izvrava najsloenije strune poslove u unapreenju lokalnog ekonomskog razvoja; priprema predloge i odluke za skuptinu; predlagae podsticajne mere za unapreenje lokalnog ekonomskog razvoja; daje miljenje na akte kojima se utie na politiku privlaenja investicija i unapreenja privrednog razvoja Koordinira procesom stratekog planiranja ekonomskog razvoja Uestvuje u donoenju prostornih i urbanistikih planova Priprema godinje radne planove (akcioni plan) za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj Prati zakone i podzakonska akta u oblasti ekonomskog razvoja Prati privredni razvoj, uestvuje u izradi izvetaja i analiza sa ciljem podsticaja privrednog razvoja; ostvaruje saradnju sa organizacionim jedinicama optinske uprave, nadlenim ustanovama i institucijama na optinskom, regionalnom i republikom nivou da bi se usaglaenim merama ostvario bri privredni razvoj optine

Odsek za LER

Kabinet gradonaelnika Drugi organozacioni modeli Javno preduzee Agencija za LER Privredno drutvo Optinski fond

Sistematizacija radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj

Broj zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj kree se od jednog zaposlenog, (u Smederevu) do dvadeset i tri (u aku)27 i zavisi od veliine lokalne zajednice (broja stanovnika i povrine), broja privrednih subjekata, postojanja privredne komore ili udruenja, itd. Prosena optina u Srbiji koja ima pedeset hiljada stanovnika i broj registrovanih privrednih subjekata oko dve hiljade, u optimalnim uslovima treba da ima kancelariju za lokalni ekonomski razvoj sa petoro zaposlenih.

27

Sistematizacija radnih mesta, 2008.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

43 Podstie i priprema projekte u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja; obezbeuje sredstva iz razliitih izvora (donatori, ministarstva, sponzori i dr.) Uestvuje u pregovorima sa investitorima i privrednicima Istupa ispred kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i zastupa njene interese Definie identitet kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i izgrauje odgovarajuu sliku u javnosti priprema predloge podsticajnih mera u domenu zapoljavanja i samozapoljavanja Uestvuje u izradi planova i projekata ekonomskog razvoja, posebno u domenu zadravanja i podsticanja postojee privrede Sprovodi analize lokalnih ljudskih resursa; priprema i realizuje projekte razvoja ljudskih resursa u skladu sa potrebama privrede (na primer, uspostavlja trening centre, organizuje razliite treninge i obuke, uvodi nove smerove u srednje kole, uspostavlja saradnju sa fakultetima) Prua informacije privrednicima i preduzetnicima o potencijalnim izvorima finansiranja, raspoloivim kreditnim linijama, fondovima, konkursima za tehniku podrku i sl; pomae u pripremi aplikacija Pomae privrednicima u pribavljanju dozvola i realizaciji drugih zahteva koje privrednici imaju prema lokalnoj samoupravi i javnim preduzeima: prua pomo u uspostavljanju kontakta, u administrativnim poslovima vezanim za lokalnu samoupravu, olakava komunikaciju sa ostalim organima uprave Aurira profil zajednice, vebsajt i bazu podataka koji se odnose na lokalnu privredu i sektor malih i srednjih preduzea Prati zakone i podzakonska akta u oblasti ekonomskog razvoja Prua administrativno-tehniku pomo komisiji za lokalni ekonomski razvoj Priprema sajmove i biznis forume Uestvuje u pripremi lokacija za investitiore

Koordinator za ekonomski razvoj podsticanje lokalne privrede (2 izvrioca) Uspostavlja kontakt i saradnju preduzetnicima, udruenjima, komorom, razvojnom agencijom bjektima od znaaja za privredu nivou sa lokalnim privrednom i drugim suna lokalnom

Uspostavlja kontakt i saradnju sa regionalnim i nacionalnim institucijama od znaaja za razvoj privrede agencijama, ministarstvima, komorama i dr. Priprema bazu podataka o lokalnim privrednicima (baza dobavljaa) Istrauje (anketira) i analizira miljenja lokalnih preduzetnika Analizira strukturu i kretanja privrede, uvoza / izvoza, i ostalih ekonomskih pokazatelja Uestvuje u izradi optih i pojedinanih akata od znaaja za lokalne preduzetnike; priprema predloge podsticajnih mera za razvoj privrede;

44 Koordinator za ekonomski razvoj marketing i promocija investicija Definie vizuelni identitet kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Priprema i koordinira izradu promotivnih materijala za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj: vebsajt, broure, flajere, banere, sajamske tandove Priprema promotivne kampanje za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj i lokalnu samoupravu Priprema i koordinira samostalne, ili zajednike sajamske nastupe kancelarije za lokalni ekonomski razvoj sa predstavnicima privrede i institucija u zemlji i inostranstvu Priprema i organizuje privredne i investicione sajmove, forume, konferencije i druge dogaaje u lokalnoj samoupravi Uspostavlja i odrava vezu sa nadlenim ministarstvima i dravnim institucijama i agencijama Priprema i odrava bazu podataka o slobodnim grinfild i braunfild lokacijama Priprema benmarking analizu optine Identifikuje ciljnu industriju i potencijalne investitore Uspostavlja i odrava kontakt sa postojeim i potencijalnim investitorima; prua sve neophodne informacije Organizuje posete investitora, uestvuje u pregovorima sa investitorma Uestvuje u izradi planova i projekata ekonomskog razvoja, posebno u domenu promocije investicija

Jelena Bojovi

Uestvuje u izradi optih i pojedinanih akata od znaaja za potencijalne investitore; priprema predloge podsticajnih mera za investitore Aurira profil zajednice, vebsajt i razliite baze podataka koje se tiu investicija (priprema baze podataka o zaposlenima, investicijama, projektima, fondovima, institucijama) Uspostavlja i odrava jedinstveni informacioni sistem statistikih podataka i informacija od znaaja za poboljanje pristupa poslovnim informacijama, razvoj privrede i smanjenje nezaposlenosti Prua administrativno-tehniku pomo u izradi strategije lokalnog ekonomskog razvoja.

Grad Loznica, na primer, ima estoro zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj, direktora kancelarije i petoro koordinatora (koordinatori za privredu, izradu projektne dokumentacije, turizam, poljoprivredu i pravne poslove).

Obuke za zaposlene
S obziom da je profil strunjaka za lokalni ekonomski razvoj jo uvek novina u naoj zemlji i da ne postoje fakulteti, ili kole na kojima se izuava ova oblast, bilo bi dobro da se zaposlenima u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj omogui odgovarajua obuka da bi se pripremili da to bolje obavljaju svoj posao. Urban institut je kroz Program podsticaja ekonomskom razvoju optina, sainio specijalizovan set obuka koje su podeljene u devet modula.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

Obuka/modul 1 . Uvod u lokalni ekonomski razvoj Teme koje obuka pokriva Definicija i kontekst ekonomskog razvoja u Srbiji Uoavanje kljunih interesnih grupa Uloga lokalne samouprave Osnovne vetine za bavljenje lokalnim ekonomskim razvojem Tehnike i modeli ekonomskog razvoja Metodologija stratekog planiranja i uloga kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Praenje i ocena programa ekonomskog razvoja Pravni okvir Zakonski okvir Finansiranje lokalne samouprave Zakoni u domenu zatite ivotne sredine Graevinsko zemljite i ekonomski razvoj Privatizacija i imovina u posedu vojske Privatno - javna partnerstva Uspostavljanje, uloga i funkcije kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Profil zajednice i analiza proizvoda Od teorije do prakse razvoj lokalne zajednice Uloga interesnih grupa Tehnike pregovaranja i komunikacije Uspena organizacija i program ekonomskog razvoja primeri uspene prakse Privlaenje investicija kako do investitora: komunikacija i programi podrke Izbor investicione lokacije, prezentacija za investitore, pisma o nameri, definisanje ponude ta moe poi neeljenim pravcem - kako spreiti Marketing - opti pregled i znaaj marketinga u lokalnom ekonomskom razvoju U koi investitora Izbor ciljne industrije i potencijalnih investitora Tehnike i metode u marketingu Kako pripremiti prezentaciju ta sadre broure Koje informacije treba da budu na vebsajtu Uee na sajmovima Znaaj podataka i nain prikupljanja Izvori podataka Manipulacija podacima Baze podataka Analiza podataka Javno mnenje i komunikacija sa interesnim grupama Interna i spoljna komunikacija Izvetavanje Obuka/modul 6. Tehnike i metode privrednog razvoja, znaaj infrastrukture Teme koje obuka pokriva Pomo postojeoj privredi Tehnike zadravanja i irenja privredne aktivnosti Kontakt sa privredom upitnici, istraivanja, posete Biznis inkubatori Industrijski parkovi Zone unapreenog poslovanja, razvoj centra grada Biznis centri i edukativni centri Planiranje infrastrukture Projektni ciklus 7. Studije izvod Analiza trokova i benefita ljivosti i analiza trokova i benefita Studija izvodljivosti - sadraj i znaaj, analiza Formulisanje problema u pripremnoj fazi projekta. Definisanje ciljeva, rezultata Ciljne grupe - identifikacija Definisanje potranje Informacije i priprema idejnog projekta 8. Razvoj ljudskih Profil zaposlenih i nezaposlenih Prognoza razvoja ljudskih kapaciteta resursa Prioriteti u definisanju plana upravljanja ljudskim resursima Obrazovni centri Fondovi za razvoj ljudskih resursa Istraivanja o dostupnosti radne snage Vetine Ciljana obuka Formalno obrazovanje - uticaj Promocija odreenih profila u obrazovanju Unapreenje vetina i znanja Radna etika 9. Optina sa po Certifikacija optina sa povoljnim poslovnim okruenjem voljnim poslovnim Praktine posledice procesa certifikacije Vodi kroz proces certifikacije okruenjem Dobra praksa Proces kroz praksu Kriterijumi certifikacije Dokumentacija

45

2 . Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj

3. Organizacija kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i kvalifikacije zaposlenih

4. Marketing: kako privui investitore

5. Upotreba podataka i optinski PR

Sline obuke danas sprovodi Stalna konferencija gradova i optina, kao i mnoge druge organizacije (donatorski programi, konsultantske kue,dravne agencije, itd).

46

Jelena Bojovi

Preporuke za uspostavljanje maksimalne funkcionalnosti kancelarije za lokalni ekonomski razvoj

Kancelarija nije recept za rast lokalne ekonomije. Ona moe da daje dobre rezultate ako se koristi zajedno sa drugim instrumentima ekonomskog razvoja - efikasnom administracijom, ulaganjem u infrastrukturu i konkurentnom politikom koja pogoduje privrednom razvoju. Da bi kancelarija bila u potpunosti funkcionalna treba da se pridrava sledeih principa: efikasnost kancelarija za lokalni ekonomski razvoj zavisi od nivoa autonomije u odnosu na druga odeljenja optinske uprave treba uspostaviti kancelariju kao posebno odeljenje; efikasnost kancelarije za lokalni ekonomski razvoj zavisi od kvaliteta zaposlenih i njihovog razumevanja procesa lokalnog ekonomskog razvoja treba zaposliti profesionalce koji su spremni da rade i ue, obezbediti im obuku i studijske posete; proces lokanog ekonomskog razvoja u potpunosti zavisi od posveenosti i podrke optinskog rukovodstva predsednik optine i optinsko rukovodstvo treba da razumeju znaaj lokalnog ekonomskog razvoja za svoju optinu. Da bi predsednik optine stekao poverenje zaposlenih u kancelariji, potrebno je da se rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj redovno konsultuje s njim, da mu prua relevantne informacije koje e pomoi u komunikaciji sa graanima i u predstavljanju

rezultata rada kancelarije; efikasnost kancelarije za lokalni ekonomski razvoj zavisi od kontinuiteta u radu zaposlenih ne treba ulagati u lica koja e biti zamenjena nakon politikih promena u optini, za profesionalce treba osigurati poziciju.

Ostali institucionalni elementi za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja

U okviru lokalne samouprave postoje i drugi oblici organizovanja da bi se uspeno upravljalo lokalnim ekonomskim razvojem. Pre donoenja novog Zakona o lokalnoj samoupravi tada vaei Zakon iz 2002. godine, uveo je funciju gradskog/optinskog menadera koji je imao ulogu da: 1) predlae projekte kojima se podstie ekonomski razvoj i zadovoljavaju potrebe graana i obezbeuje zatita ivotne sredine; 2) podstie preduzetnike inicijative i stvaranje privatno-javnih aranmana i partnerstava; 3) podstie i koordinira investiciona ulaganja i privlaenje kapitala; 4) inicira izmene i dopune propisa koji oteavaju poslovne inicijative.28 Meutim, zakonski okvir je propustio da jasno definie ulogu i poloaj optinskog menadera - njegova funkcija je bila podlona politikom uticaju, pa je samo u malom broju optina u Srbiji ustanovljena ova institucija, a ve sledeim Zakonom o lokalnoj samoupravi potpuno je ukinuta.

28 Zakon o lokalnoj samoupravi, 2002, lan 56.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

47 na potreba. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj treba da preuzmu tu ulogu, a gradonaelnik i skuptina optine treba da im povere dunost i sutinski i formalno.

Ono to je uvoenjem gradskog menadera pokrenuto, novim Zakonom o lokalnoj samoupravi preneseno je na funciju pomonika gradonaelnika. Novi Zakon, tako, otvara mogunost postavljenja pomonika predsednika optine zaduenog za ekonomski razvoj. Veliki broj optina iskoristio je ovu mogunost, te se pored kancelarija za lokalni ekonomski razvoj pomonik predsednika optine za ekonomski razvoj namee kao vaan inilac u definisanju i sprovoenju ekonomskog razvoja. Bogatstvo institucionalnih oblika u ovoj sferi u pojedinim optinama u Srbiji ini i lan optinskog vea zaduen za privredu. Njegova uloga je, kao i uloga pomonika, razliita od optine do optine i zavisi od politike moi vea i nadlenosti koja mu je data. I na kraju treba rei da ve pomentuti saveti za ekonomski razvoj, komisije za zapoljavanje i slina tela osnovana od strane skuptine optine, ili predsednika optine, imaju savetodavnu ulogu u ekonomskom razvoju. Ovu lepezu upravnih i izvrnih organa dopunjuju i lokalna javna preduzea i regionalne agencije koje, svaka pojedinano, obavljaju pojedine funkcije lokalnog ekonomskog razvoja. Direkcije za izgradnju uestvuju, a ponekad su i nosioci poslova kojima se privlae investicije (prisutne su na sajmovima i ostvaruju direktnu saradnju sa dravnim agencijama), dok regionalne razvojne agencije i/ili agencije za razvoj malih i srednjih preduzea sprovode ekonomske projekte, ili pomau preduzeima. Bogatstvo institucionalnih oblika koje imaju svoje mesto u upravljanju i koordinaciji procesa razvoja privrednog okruenja namee se kao prioritet-

48

eTvrTI kOrak strateko planiranje ekonomskog razvoja

Strateko opredeljenje za prioritetne ciljeve Organizovanje i ukljuivanje u strateko planiranje Ako lokalna samouprava ne planira sprovoenje stratekog plana, strateki plan ne treba ni planirati

Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siromatva u Srbiji,29 u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i optina, pripremio je bazu podataka o broju i vrsti stratekih planova u optinama u Srbiji. U ovom trenutku u bazi je registrovano petsto osamnaest strategija30, a pojedine optine/gradovi imaju i preko deset usvojenih (Ni, aak, Kraljevo, itd.). Strateko planiranje je poslednjih godina u Srbiji postalo opteprihvaeno, zato to donatori esto postavljaju kao uslov da se projekti koje e oni finansirati nalaze u strategijama razvoja. Iako je zahtev donatora plemenit - da se finansiraju samo oni pojekti oko kojih postoji konsenzus zajednice, strategije razvoja lokalnih zajednica danas, ipak, nisu skup prioriteta i opredeljenja, ve konglomerat projektnih ideja kojih se ikad iko setio. Dakle, strateko planiranje je izalo iz svojih okvira.

prede ekonomiju i poslovnu klimu. Strateko planiranje nee biti uspeno ukoliko lokalna zajednica pokua da zakrpi sve rupe. Strategija, upravo, podrazumeva opredeljenje za ciljeve koji su prioritetni za zajednicu i koje nee menjati iz godine u godinu. Jedna od uspenijih strategija lokalnog ekonomskog razvoja, raena 2001. godine, rukovodila je optinu da se opredeli za dva kljuna cilja: 1) reformu administarcije i 2) infrastrukturno opremanje i promociju industrijske zone. Uspenost ove strategije ogleda se u tome to je 1) sprovedena, 2) nije menjana i 3) bila je, u sutini, vodi optini u izboru resursa.

Strateki planovi se prave u saradnji sa zajednicom

Iako zvui kao floskula, motiv da se strateki pravci razvoja donesu u dogovoru sa vanim uesnicima, lei u injenici da se, pored novih ideja, njihovim ueem obezbeuje podrka za sprovoenje stratekog plana. Na ovaj nain stvara se partnerstvo izmeu privatnog i javnog sektora, a njihova saradnja moe da postane obrazac kako se donose odluke u optini/gradu i ogleda se u komisiji za strateko planiranje. Ako se proces zavri uspeno, komisija za strateko planiranje postaje novi vaan inilac u zajednici otelotvorenje saradnje javnog i privatnog sektora, to je jedan od bitnih rezultata stratekog planiranja.

Osnovni principi planiranja

Postoji onoliko definicija stratekog planiranja koliko i realizovanih stratekih planova. Stoga je bolje, ovom prilikom, podsetiti se osnovnih principa i postulata.

Strateko planiranje je izbor

Strateko planiranje je kreativan proces kroz koji se utvruju kljune oblasti razvoja i usaglaavaju vani uesnici oko najvanijih ciljeva i strategija. Kroz strateko planiranje lideri lokalne poslovne zajednice i predstavnici lokalne samouprave zajedno planiraju kako da una-

Implementacija/sprovoenje plana
Planiranje ima smisla samo ukoliko nosilac stratekog plana namerava da se stratekim planom

29 Tim potpredsednika Vlade 30 http://www.skgo.org:8080/

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

49

Proces stratekog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja u osam koraka

U lokalnoj samoupravi ne postoji opteprihvaen metod za izradu statekog plana. Jedan od naina stratekog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja jeste metodologija koju je primenio USAID-ov Program za podsticaj ekonomskom razvoju u vie od dvadeset optina u Srbiji i sastoji se iz osam koraka: est koraka za izradu plana i dva za njegovo sprovoenje. Mapiranje optinskih razvojnih sreategija- broj strategija po optini (kree se od 1 do 12), Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siromatva u Srbiji rukovodi i da ga sprovede. Da bi se starateki plan sproveo, on mora da sadri akcioni plan (ili plan implementacije). Ako se plan ne sprovede, svi uesnici u procesu bie izigrani i na njihovu podrku vie se ne moe raunati. 1. Organizovanje (javni i privatni sektor kao jedna celina) - Organizacija je najznaajniji i najtei deo procesa stratekog planiranja. U proces moraju da budu ukljueni predstavnici razliitih interesnih grupa i organizacija iz javnog i privatnog sektora koji formiraju komisiju za strateko planiranje. Koncept startekog planiranja treba izloiti predstavnicima lokalne samouprave da bi se ostvario konsenzus o poetku i zavretku procesa, i ovaj proces vodi kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. Preporuka je da skuptina grada/optine usvoji dokument kojim otpoinje proces stratekog planiranja. U njemu treba da budu navedeni svi partneri koji su ukljueni u proces i ovaj korak podrazumeva da se: rukovodstvo optine upozna sa procesom kancelarija za lokalni ekonomski razvoj upoznaje rukovodstvo sa metodologijom za pripremu stratekog plana;

Plan treba da bude iv dokument

injenica da je doneta strategija razvoja, ne znai da plan ne treba povremeno modifikovati. Ako je doneta na period od deset godina, strategija mora da bude povremeno revidirana (jednom u tri godine). Okolnosti razvoja se menjaju i dinamika promena u okruenju diktira i potrebu za izmenama plana. Sutinski pravci razvoja ne smeju da se menjaju iz godine u godinu, ali male modifikacije u pristupu mogu da budu od koristi.

50 Vizija grada Kragujevca Kragujevac kao makroregionalni centar privrednog i naunog razvoja Republike Srbije e karakterisati povoljan privredni ambijent i liderstvo u oblasti investiranja, to e omoguiti odrivi razvoj lokalne zajednice. Grad e imati prepoznatljiv identitet i omoguavae ugodnost ivota i rada. pripremi materijal - pozivnice za lanove komisije, raspored sastanaka, upitnik, prezentacija procesa; identifikuju interesne grupe - formiranje komisije za strateko planiranje. Gradonaelnik, predstavnici optine i kancelarija za lokalni ekonomski razvoj treba da odrede ko su vani uesnici koje e ukljuiti u proces stratekog planiranja i da im upute poziv na saradnju; izradi profil zajednice - kancelarija za lokalni ekonomski razvoj treba da izradi nacrt profila zajednice, da sastavi listu preduzetnika koje e anketirati i da pripremi upitnik. Korak traje etiri nedelje. 2. Snimanje situacije profil zajednice i anketa o stavu poslovnih ljudi - Najvanije je da zajednica ima pristup relevantnim podacima o sebi i regionu. Profil zajednice predstavlja sveobuhvatnu bazu informacija o lokalnoj privredi i konkurentnosti grada. Te informacije, kao i anketa o stavu poslovnih ljudi, mogu da se koriste kao vano sredstvo za usmeravanje investicija, a sam korak podrazumeva prvi sastanak komisije za strateko planiranje - prezentacija metodologije, dopuna profila zajednice i predstavljanje upitnika o miljenju poslovnog sektora. Na prvom sastanku treba detaljno objasniti svim lanovima komisije koja je njihova uloga u procesu. Treba proi kroz sve korake, izloiti vremenski okvir - koliko e sastanka biti, i kada. Predsednik optine otvara sastanak i imenuje pred

Jelena Bojovi

sednika komisije iz redova privrede, a lanovi komisije biraju preduzetnike koje e, potom, anketirati. finalizacija profila zajednice lanovi komisije treba da dopune profil zajednice i daju svoje komentare. analiza ankete Svi lanovi komisije anketiraju nekoliko preduzetnika, a kancelarija za lokalni ekonomski razvoj analizira popunjene upitnike. Korak traje etiri nedelje. 3. Definisanje kljunih pitanja - Odnosi se na prioritetne oblasti ili kategorije pitanja i problema koje zajednica mora da reava zarad ekonomske budunosti. Odluka o kljunim pitanjima omoguava komisiji da se usredsredi na najvanije ekonomske probleme koje e razmatrati u stratekom planu. Najea pitanja postavljaju se o razvoju srednjih i malih preduzea, infrastrukturi, pomoi postojeoj privredi, razvoju turizma, razvoju sela, unapreenju radne snage, uspostavljanju pozitivne predstave o gradu, reformi administacije, regionalnoj saradnji. Ovaj korak pretpostavlja drugi sastanak komisije za strateki plan - na drugom sastanku komisije treba predstaviti rezultate upitnika o miljenju poslovnog sektora i konaan profil zajednice. Na osnovu ovih pokazatelja identifikuje se najvie pet kljunih pitanja. Kljuna pitanja, ili problemi, jesu pitanja koje je mogue retiti u toku pet godina. Na drugom sastanku komisije

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

51 formiraju se dve radne grupe za izradu 1) strateke vizije i 2) SWOT analize zajednice. Korak traje nedelju dana. 4. SWOT analiza i definisanje vizije Pored snimanja situacije, sprovodi se i analiza spoljanjih i unutranjih inilaca koji utiu na izradu stratekog plana. Analize su detaljnije od ispitivanja, direktno se odnose na kljuna pitanja i podrazumevaju: sastanak radne grupe za izradu SWOT analize sastavljanje liste podataka o snagama i slabostima lokalne samouprave, o mogunostima i pretnjama, predstavlja osnovu za analizu konteksta; sastanak radne grupe za definisanje vizije ne postoji samo jedna proverena tehnika za pravljenje strateke vizije, vizija je pogled u budunost; trei sastanak komisije za strateko planiranje na treem sastanku komisije predstavlja se strateka vizija i SWOT analiza. Formiraju se radne grupe o kljunim pitanjima. Korak traje etiri nedelje.

Agenda za prvi sastanak Komisije za starteko planiranje Optine Novi Beograd

Novi Beograd KOMISIJA ZA STRATEKO PLANIRANJE Prvi sastanak Sala 1 2:00 Dobrodolica i upoznavanje - Kako Optina Novi Beograd vidi sebe u procesu lokalnog ekonomskog razvoja - Projekat i proces strateskog planiranja (a) Upoznavanje Komisije i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Proces strateskog planiranja Plan rada Metodologija u osam koraka (b) Pauza (c) Profil optine - orjentacija Upitnik za poslovni sektor Napomene za anketu Anketa - izbor kompanije ta dalje? - Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Tamara Dunerovi lanovi komisije Predsednik optine Predsednik komisije Predsednik Optine - Predsednik Komisije za stratesko planiranje i ef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj - Predsednik Optine - Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj - Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj

2:20 2:30

3:00 3:10 3:30 4:00 4:15

52 SWOT analiza
SNAGE geografski poloaj dobro razvijena putna infrastruktura pogodne lokacije za izgradnju pristupane cene za ulaganje prepoznatljiv imid slobodna radna snaga prirodni resursi (kvalitetno zemljite, termalne vode, jezera, Nacionalni park Fruka Gora, 42 km obale Dunava, dobar salinitet vode u Slankamenu) potencijalno velika trita (blizina Beograda i Novog Sada) tradicija male privrede ureene industrijske zone dobra optinska administracija uraen GUP energetski resursi veliki broj malih i srednjih preduzea i tradicija preduzetnitva volja optine da pomogne mala i srednja preduzea (subvencionisane kamate) poboljana optinska logistika mlad i obuen bolniki kadar opremanje industrijske zone za izmetanje proizvodnje malih i srednjih preduzea veliki broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava lesne zaravni u Slankamenu stare osamsto pedeset hiljada godina dovoljan broj osnovnih (devet) i srednjih kola (tri) dva privatna univerziteta (Ameriki univerzitet i Megatrend) dovoljan broj prosvetnih radnika dobar ugled kola stipendiranje deficitarnih zanimanja stipendiranje talentovanih uenika SLABOSTI

Jelena Bojovi

nedovoljno kvalifikovana radna snaga visoka starosna granica radne snage konkurencija loe vodosnabdevanje loa telefonska mrea neureena kanalizacija neureena deponija nedostatak iskustva u komunikaciji sa investitorima loa infrastruktura, loi putevi (Stari Slankamen, Novi Slankamen, put ka Novom Sadu, regionalni i magistralni put) poreska politika (visoki samodoprinos) rad na crno, siva ekonomija energetska neiskorienost nedovoljna komunikacija preduzetnika i optine meusobno nepovezani preduzetnici zaostala tehnologija nepostojanje domae poslovne banke koja prati firme u poslovnom razvoju niska produktivnost privrede nekonkurentnost proizvoda (skupa proizvodnja zbog stare tehnologije) nepovoljno trite ( bankarske poslove rade fondovi, ne postoji nacionalna investiciona banka) nedostatak informacija, inertnost loe poslovanje neorganizovanost, neiskorienost lovnog turizma nedostatak kapaciteta za smetaj loa rena saobraajna veza (sa Beogradom i Novim Sadom) loa promocija turistikih kapaciteta (reklamni materijal) obrazovanje ne prati potrebe privrede nedostatak teorijskog i praktinog znanja nedostatak interesovanja za proizvodne delatnosti, zanate nedostatak radne snage u prehrambenoj industriji veliki broj nekvalifikovane radne snage visok procenat nezaposlenih ena i starijih osoba

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

53

MOGUNOSTI politika stabilnost proces pribliavanja EU dobri odnosi sa Vladom Republike Srbije, i Izvrnim veem AP Vojvodine saradnja sa Siepom, privrednim komorama donoenje zakona koji utiu na razvoj (Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o putevima, Zakon o povraaju imovine optinama, Zakon o poljoprivrednom zemljitu) regionalizacija Srbije i predpristupni fondovi EU makroekonomska stabilnost monetarna politika bankarski sistem Prostorni plan Republike Srbije usklaivanje sa Stratekim planom AP Vojvodine usaglaavanje sa Stratekim planom Republike Srbije bolje iskorienje Koridora 10 i Koridora 7 (Dunav) uticaj velikih gradova (Beograda i Novog Sada) blizina beogradskog aerodroma nacionalna poreska politika pristupanje EU carine i trgovinski sporazumi sa susednim zemljama Trgovinski sporazum sa Ruskom Federacijom pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji pristupanje Partnerstvu za mir povoljan geografski poloaj Republike Srbije u Evropi kreditna podrka, jaanje fondova za razvoj izvozna promocija malih i srednjih preduzea obezbeivanje zemljita subvencionisanje kamatnih stopa finansijska i obrazovna podrka za start up kredite obrazovana radna snaga klastersko udruivanje komunalna infrastruktura najnia stopa poreza na dobit

PRETNJE politika nestabilnost usporavanje procesa reformi nacionalni prirodni prirataj migracije stanovnitva niska obrazovna stuktura neiskorienost prirodnih resursa obrazovni sistem niska kupovna mo inflacija lo transportni sistem javnog saobraaja (elezniki i drumski), loa infrastruktura, organizacija i bezbednost nedostaci nacionalne Strategije za bezbednost saobraaja nereeno pitanje dravne imovine starenje stanovnitva uticaj velikih gradova (Beograda i Novog Sada) nizak kreditni rejting drave reavanje statusa Kosova nacionalna poreska politika nizak ivotni standard migracije mladih drutvena klima i loa organizovanost i saradnja sa susednim optinama uticaj EU trajanje posleratnog perioda smanjen priliv direktnih stranih investicija Zakon o povraaju imovine porezi i doprinosi za radnike zastarela tehnologija loi energetski kapaciteti neusaglaenost sistema obrazovanja sa zahtevima privrede centralizovan sistem obrazovanja nedostatak praktine nastave zemlja visokog rizika skupi krediti Zakon o radu

54 5. Definisanje ciljeva, akcionog plana i plana implementacije - Korak podrazumeva sledee aktivnosti: prvi sastanak radnih grupa o kljunim pitanjima definiu se ciljevi u okviru svakog pitanja. Pojedinani ciljevi su uoptene izjave o tome ta zajednica eli da bude, ili da postigne; drugi sastanak radnih grupa o kljunim pitanjima izrada akcionog plana - definiu se projekti u okviru svakog cilja. Akcioni plan je skup svih projekata. Projekti su sredstva za ostvarenje zadatih ciljeva i sastoje se iz seta aktivnosti. Aktivnosti su radnje koje se moraju obaviti kako bi se ostvarili projekti. etvrti sastanak komisije za izradu stratekog plana pred komisijom se predstavljaju ciljevi i projekti i izrauje plan implementacije. Plan implementacije je jednogodinji plan i deo akcionog plana, a sastoji se od prioritetnih projekata. Na osnovu predloga radnih grupa, komisija za strateko planiranje ocenjuje projekte i sastavlja listu prioritetnih projekata. lanovi komisije daju odgovarajuu ocenu projekata i dobijaju jasno uputstvo i kriterijume kako da rangiraju projekte, a sainjen materijal se dostavlja kancelariji za lokalni ekonomski razvoj. Na osnovu usvojene liste prioritetnih projekata utvrdjuju se nosioci projekata i radi se plan implementacije (skup pioritetnih projekata ija realizacija poinje u prvoj godini sprovoenja plana). Korak traje pet nedelja. Predlog kriterijuma
Uticaj na opti cilj

Jelena Bojovi

U kojoj meri poseban cilj utie na ostvarenje opteg cilja? 3 Mnogo 2 Srednje 1 Malo 0 Ni malo

Izvodljivost

Kolika je verovatnoa da e biti dostupni finansijski i ljudski resursi neophodni za implementaciju projekta? 6 Velika verovatnoa, ve su obezbeena 4/3 Verovatnoa postoji, poznati su izvori 2/1 Nije sigurno 0 Ne postoji nain

Vremenski okvir

Koliko je vremena potrebno da se izmere prvi rezultati projekta? 3 Kratkorono (za godinu do dve dana) 2 Srednjorono (2-4 godine) 1 Dugorono (5 i vie godina)

Nova radna mesta / zadravanje radnih mesta i privlaenje investicija

Na koji nain e projekat uticati na grad da otvori nova radna mesta, zadri postojea i/ili privue kapitalne investicije? 3 Veoma mnogo 2/1 Srednje 0 Nema efekata

Spremnost za uese (podrka)

U kojoj meri ste spremni da lino uestvujete u realizaciji konkretnog cilja? 3 Velika 2/1 Srednja 0 Ne postoji

Kompatibilnost sa ostalim posebnim ciljevima

Da li e ostvarenje ovog cilja doprineti ostvarenju drugih posebnih i optih ciljeva? 3 Da 2/1 Srednja 0 Nema efekata

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

55 6. Usvajanje stratekog plana - Strateki plan treba da sadri: metodologiju i hronologiju procesa stratekog planiranja, viziju, SWOT analizu, opte ciljeve, akcioni plan (projekte) i plan implementacije (sa projektnim formularima), kao i dodatke (profil zajednice, analiza miljenje poslovnog sektora, i dr.). Ovaj korak podrazumeva: izradu nacrta stratekog plana iako je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj tokom celog procesa od lanova komisije prikupljala informacije i vodila zapisnik, u tom koraku kancelarija sastavlja prvi nacrt stratekog plana. sazivanje petog sastanka komisije za strateki plan Komisiji se predstavlja prvi nacrt plana, vre se dodatne izmene i korekcije, predstavlja se plan implementacije i odreuju se nosioci prioritetnih projekata. Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj dostavlja projektne formulare (popunjavanjem formulara dobija se detaljan opis projekta sa oekivanim rezultatima, projekcijom cene i vremenskim rokovima). pripremu idejnog reenja projekta (projektni formulari) - lanovi komisije imaju rok od dve nedelje da popune formulare. javnu raspravu kada se dokument iznese pred komisiju predstavlja se i iroj javnosti: organizuju se rasprave i tribine, nacrt se postavlja na vebsajt na uvid. sazivanje estog sastanka komisije za strateki plan - diskusija i usvajanje stratekog plana sa akcionim planom i planom implementacije. usvajanje stratekog plana na sednici skuptine optine/ grada. Korak traje pet nedelja. 7. Implementacija plana - Klju za strateko planiranje je delovanje i usmeravanje na kljuna pitanja, zato je faza implementacije najznaajnija. Uspean proces stratekog planiranja podrazumeva praenje realizovanog projektnog zadatka i poreenje sa planiranim. Za implementaciju plana neophodo je obezbediti i ljude i finansijska sredstva. 8. Praenje, ocena i auriranje - Prvi zahtev za uspeno praenje stratekog plana jeste izbor ljudi koji e pratiti. Formira se komisija za rukovoenje implementacijom koja se baviti rezultatima i dinamikom sprovoenja plana (funkciju moe da obavlja postojei savet za ekonomski razvoj, ili privredni savet). Da bi se implementacija plana to bolje pratila i sprovodila, neophodno je donositi estomeseni izvetaj o njenim rezultatima, a savet za ekonomski razvoj trebalo bi da svake godine sastavlja plan implementacije za narednu godinu, pre usvajanja budeta. Metodologija za izradu startegije razvoja, kao i primeri startekih planova, mogu se nai na www.mega.ui-serbia.org.

56 Ilustracija procesa planiranja

Jelena Bojovi

57

PeTI kOrak sprovoenje programa i projekata

Projekti i programi su raznovrsni, ali ne uspevaju svi u svakoj lokalnoj zajednici Miks projekata i programa imae najvei efekat u lokalnoj zajednici

U opisu procesa stratekog planiranja naglaena je vanost sprovoenja/realizacije plana. Uspenost stratekog plana meri se ekonomskim i drugim promenama koje su se desile kao rezultat realizacije plana. Deo stratekog plana koji se sprovodi je akcioni plan, ili projekat. Na jedno od najeih pitanja lokalnih lidera: Koje projekte treba da pokrenemo u naoj optini/ gradu?, odgovor glasi: Industrijsku zonu, ili Biznis inkubator! Poplava slinih, ili istih projekata u optinama u Srbiji govori: da su sve optine na istom stupnju razvoja ekonomije; da su im resursi isti; da je jedino reenje za Srbiju, u ovom trenutku, razvoj malih preduzea i privlaenje investicija; da optine u Srbiji nemaju dovoljno znanja o svim mehanizmima koji se mogu koristiti za unapreenje privrednog okruenja. Trenutno, u Srbiji postoji dvadeset i jedan biznis inkubator, i vie od etiri hiljade hektara zemljita koje je infrastrukturno opemljeno i eka na dolazak investitora. Ukoliko uporedimo da je u Maarskoj est hiljada hektara industrijskog zemljita bilo dovoljno za sve investicije u poslednjih dvadeset godina, u najmanju ruku znai da je etiri hiljade hektara u Srbiji dovoljno za narednih etrnaest godina. Neke procene ujedno pokazuju31 da e investitori u narednih deset godina iskoristiti esto hektara zemljita u Srbiji, to jest, da je trenutna ponuda zemljita dovoljna za narednih osamdeset godina. Analize funkcionalnosti biznis inkubatora govore da u Srbiji i posle vie od pet godina od osnivanja prvog biznis inkubatora jo ni jedno preduzee nije uspeno zavrilo proces, a od sedamnaest osnovanih, samo devet inkubatora ima stanare posle vie

od godinu dana od osnivanja32. Ovakve procene i analize ne treba da spree ulaganje u infrastrukturu i opremanje industrijskih zona ili inkubatora, ali svakako treba imati u vidu megalomaniju srpskih optina. Bolje je postepeno iriti industrijske zone, biznis inkubatore otvarati samo ukoliko postoji potreba, a strateki se opredeliti za druge mehanizme razvoja. Treba pribliiti druge programe i projekte ekonomskog razvoja koji mogu biti uspeni u pojedinim sredinama i na koje, do sada, nije bila obraana dovoljna panja.

Programi i projekti koji mogu da se realizuju u svakoj lokalnoj zajednici

Postoje razliite vrste stratekih projekata, a jedna od mogunosti koju donosi Svetska banka, u neto izmenjenom vidu, jeste sledea: 1. Unapreenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije 2. Investiranje u osnovnu infrastrukturu, opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora 3. Podrka postojeoj privredi 4. Podrka osnivanju novih preduzea 5. Marketing i promocija investicija 6. Podsticajne mere za privlaenje investicija

31 Strategic framework for IZ development in Serbia, IFC 32 Tabela, str. 87

58 7. Podrka udruenjima, razvoj sektora i razvoj klastera 8. Ciljana obnova delova grada 9. Razvoj ljudskih resursa

Jelena Bojovi

Unapreenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije

Prema istraivanju iz 2008. godine meu investitorima u Srbiji, kao najvee slabosti, navode se pravne, regulatorne i administrativne barijere u Srbiji. Nije sluajno to poinjemo sa ovim, jednim od najzahtevnijih programa razvoja. To je, ujedno, i za investitore i za privredu jedan od najvanijih kriterijuma na osnovu kojeg biraju lokaciju (optinu/grad) za ulaganje. Neki od projekata iz ove oblasti su:

1.1. Upravljanje zemljitem i imovinom

Osnovni resurs kojim upravljaju lokalne samouprave je zemljite. Do nedavno, do usvajanja novog Zakona o planiranju i izgradnji, lokalna samouprava je bila upravitelj zemljita, ali ne i vlasnik. Poev od 2010. godine, graevinsko zemljite kojim su upravljale lokalne samouprave postaje njihovo vlasnitvo, tako da mogu da ga otue. Da bi se na transparentan nain raspolagalo, opremalo i otuivalo zemljitem, neophodno je, najpre, napraviti potpun registar imovine. Projekti usmereni na upravljanje zemljitem, dakle, podrazumevaju sledee: upis/popis imovine i utvrivanje vlasnitva; kategorizaciju imovine i definisanje osnovnih parametara (povrine, stepen opremljenosti i zauzetosti, namena, itd); upravljanje imovinom (definisanje politike raspolaganja).

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

59 Politika raspolaganja zemljitem je postala jo znaajniji element upravljanja nakon donoenja novog Zakona o planiranju i izgradnji i Uredbe o uslovima i nainu pod kojima lokalna samouprava moe da otui, ili da d u zakup graevinsko zemljite po ceni manjoj od trine cene, odnosno zakupnine, ili naknade33. Ovim projektom upravljaju kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, odeljenj za urbanizam i imovinsko pravne poslove, kao i direkcije za izgradnju. Grad Ni je u 2009. godini zapoeo projekat upravljanja zemljitem i dobar je primer koji se odnosi na ovo pitanje. podzemnih i nadzemnih infrastrukturnih vodova i objekata; izostavljanje drutveno ekonomskih uslova i neadekvatno uee stanovnitva i privrede u procesu izrade plana (uvid u plan nije dovoljan); neaurnost dravne i lokalne administracije esto prelazi u takozvano utanje administracije i prisutno je na svim nivoima i u skoro svim strukturama; nezainteresovanost i nemotivisanost dravnih i lokalnih institucija koji su po zakonu nadleni za postavljanje urbanistikih uslova; opti nedostatak finansijskih sredstava za prikupljanje podataka i dokumentacije u izradi plana dovodi do toga da plan postaje mrtvo slovo na papiru, nasumian grafiki izraz; urbanistika vizija za deset, petnaest, ili dvadeset godina; u izvoakom smislu nereiv, i osim manjeg obima realizacije, nikada do kraja sproveden, ili izveden tako da se u svakom narednom periodu rade novi planovi i izmetaju pogreno realizovane investicije; neadekvatna kadrovska i tehnoloka opremljenost institucija koje se bave pripremom i izradom planova smanjuje efikasnost izrade i realizacije planova svih kategorija; nepostojanje slube koja prati realizaciju planova i redovno priprema izvetaje o njihovim izmenama - dopuni postojeih ili izradi novih, to je jo jedno ogranienje u efikasnoj izradi planova.

1.2. Kontrola planiranja i razvoja

Jedan od preduslova privlaenja investicija i raspolaganja zemljitem jeste prostorno i urbanistiko planiranje. Izrada i usvajanje prostornih i urbanistikih planova ne podrazumeva samo rad urbanista ve zajedniki rad sa ekonomskim odeljenjem. Veliine industrijskih, poslovnih, stambenih zona, njihov poloaj, namena, kao i dinamika izrade detaljnih planova, zavise od stratekih planova ekonomskog razvoja zajednice. Neretko, deava se da je prioritet ekonomskog razvoja stimulisanje razvoja malih preduzea, a da preduzea, u toku izrade urbanistikih planova, nisu ni konsultovana. U praksi je uoeno da u fazi pripreme i izrade urbanistikih planova vie inilaca neposredno utiu na njen tok i da se, zbog toga, pojavljuju sledei problemi: nepostojanje auriranih katastarskih i topografskih planova i karata i katastra

60 Da bi se ovi nedostaci prevazili, neophodna je dobra koordinacija velikog broja odeljenja, slubi i institucija lokalne i dravne uprave. U toku izrade planova, projektom treba da rukovodi odeljenje za urbanizam u saradnji sa kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj, savetom za ekonomski razvoj u okviru privrednog saveta, katastrom i odeljenjem za izradu projekata (ukoliko se trai finansijer sa strane).

Jelena Bojovi

to su ulice, zgrade, parkovi, ulina rasveta i vodovodni i kanalizacioni sistemi. Nesinhrono infrastrukturno opremanje stvara sliku neorganizovane i rasipnike optine. Ujedno, nepoznavanje ta su planovi kapitalnih ulaganja preduzetnike dovodi u nepovoljan poloaj pri odluivanju o proirivanju planova, ili novom ulaganju. Proces izrade plana kapitalnih investicija predvodi komisija lokalne samouprave zajedno sa koordinatorom - odeljenjem za finansije, uz pomo kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.

1.3. Izrada planova kapitalnih investicija, obezbeivanje i odravanje infrastrukture

Planovi kapitalnih investicija se izrauju na srednji rok i predstavljaju, izmeu ostalog, i sinhronizovani program kapitalnog ulaganja. Planove zajedniki rade sva javna preduzea, i znaajni su, ne samo za privrednike, ve i za lokalnu samoupravu u planiranju rashoda. Plan kapitalnih investicija je viegodinji plan koji obino pokriva kapitalne investicije za period od 4 do 6 godina, poreanih prema prioritetima, godinama, rokovima, godinjim trokovima i predlozima za finansiranje. Kapitalna investicija (projekat) je investicija u vei dugotrajni materijalni objekat (imovinu) koji zahteva znaajna ulaganja i oekivanog je veka trajanja dueg od jedne godine. Ta vrednost i oekivani vek trajanja su esto utvreni zakonom. Svaka lokalna samouprava definie ta e se smatrati kapitalnom investicijom, a na osnovu lokalnih potreba i zakonskih uslova.34 Kapitalni projekti su: zgrade, parkovi, putevi, vodovodni i kanalizacioni sistemi, ulina rasveta i deponija; projekti rekonstrukcije postojeih objekata, kao

1.4. Registracija preduzea

Lokalna samouprava, iako je nenadlena za registar preduzea (u nadlenosti Agencije za privredne registre), mora da raspolae informacijom o procesu registracije. Svaka investicija dolazi sa lokalnog nivoa, i svaki preduzetnik kroz delovanje lokalne samouprave vidi ceo aparat dravne uprave. Privrednici ne moraju da znaju podelu nadlenosti izmeu razliitih nivoa vlasti, a uloga lokalne samouprave jeste da im tu informaciju prui. Privredna komora Kragujevca, kao i gradska uprava u aku, obezbeuju preduzetnicima sledee informacije: aak je na svom vebsajtu postavio kratko uputstvo, dok Privredna komora Kragujevca omoguava privrednicima da sa vebsajta preuzmu svu zakonsku regulativu.

33 Detaljnije objanjenje odredaba Zakona i Uredbe data su u delu 6. Podsticajne mere za privlaenje investicija 34 Prirunik Izrada plana kapitalnih investicija, The Urban Institute, februar 2007.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

61

Neophodni zakoni za registraciju privrednih subjekata

1.5. Reforma lokalnog fiskalnog sistema i poreza

Lokalni porezi, takse i naknade predstavljaju znaajan udeo u trokovima preduzetnika. Nain utvrivanja visine i stopa davanja mora biti dostupna privrednicima. Veliki broj lokalnih samouprava, iz godine u godinu, drastino menja visinu naknadi, ili taksi. Jedan od mnogobrojnih primera je komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru, koja je, na primer, desetak puta vea u nekim optinama istone Srbije, nego u Beogradu. Ujedno, u 2009. godini, komunalne takse su u nekim gradovima uveane i petsto puta: Stotinu leskovakih preduzetnika uputilo je peticiju Skuptini grada, Gradskom veu i Ministarstvu za dravnu upravu zbog poveanja cena taksi za isticanje naziva firmi, koje su u pojedinim sluajevima poveane za ak 500 odsto.35 Leskovac je posle inicijative leskovakih preduzetnika vratio cene taksi na nivo iz prethodne godine. Reforma fiskalnog sistema podrazumeva detaljnu analizu prihoda od privrede, a potom i kreiranje transparentnijeg sistema oporezivanja. Minimum koji se mora obezbediti preduzetniku jeste mogunost da sve optinske odluke preuzme sa vebsajta, ali ak i kad se takve odluke nalaze na vebsajtu privrednici se esto susreu sa sledeim problemima: odluke je teko pronai na vebsajtu (na primer, sloene su po datumu donoenja odluke, a ne po oblastima, ili temama); veliki broj odluka je izmenjen - osnovni dokument je donet pre deset godina i na vebsajtu ne postoje preiene verzije, ve je potrebno iitati desetak razliitih dokumenata da bi se

1. Zakon o privrednim drutvima (Slubeni glasnik RS br. 125/04)

2. Zakon o preduzeima (Slubeni list SRJ br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01- Odluka SUS i 36/2002). Ovaj zakon je prestao da vai, osim lanova 392. do 399. i lanova 400a, 400b,400v i 421a, koji ostaju na snazi do isteka rokova za privatizaciju, utvrenih Zakonom o privatizaciji 3. Zakon o registraciji privrednih subjekata (Slubeni glasnik RS br. 55/04, 61/05 i 111/09) 4. Zakon o Agenciji za privredne registre (Slubeni glasnik RS br. 55/04 i 111/09) 5. Uredba o visini naknade za registraciju podataka u registar privrednih subjekata i za druge usluge koje prua Agencija za privredne registre (Slubeni glasnik RS br. 109/05) 6. Zakon o privatnim preduzetnicima (Slubeni glasnik SRS br.54/89 i 9/99 i Slubeni glasnik RS br. 19/91, 46/91, 31/93 - odluka USRS, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/02, 55/04, 61/05 i 101/05) 7. Zakon o klasifikaciji delatnosti i o Registru jedinica razvrstavanja (Slubeni list SRJ br. 31/96, 34/96, 12/98, 59/98, 74/99 i 104/09) 8. Zakon o stranim ulaganjima (Slubeni list SRJ br. 3/02 i 5/03) 9. Uredba o registraciji predstavnitava stranih pravnih lica u Registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre (Slubeni glasnik RS br. 114/05) 10. Zakon o zadrugama (Slubeni list SRJ br. 41/96 i 12/98 i Slubeni glasnik RS br. 101/05) 11. Zakon o udruenjima (Slubeni glasnik RS br. 51/09) Registracija privrednih subjekata se obavlja u Agenciji za Privredne registre, Beograd, Brankova br. 25

35 http://web016.blogspot.com/2009/04/isticanje-firme-skuplje-cak-pet-puta.html

62 dolo do celokupne informacije - na primer, mogu se nai samo izmene odluka koje sadre nove koeficijente, bodove, i slino); odluke nepotrebno komplikovane i preopirne - (na primer, za svaku od hiljadu etristo dvadeset i sedam delatnosti visina komunalne naknade je razliita).

Jelena Bojovi

Jedan preduzetnik iz okoline Kruevca je u 2006. godini ovu taksu platio 35.000 dinara, u 2007, 150.000 dinara, a u 2008. 500.000 dinara. To znai da se za samo dve godine ova taksa uveala trinaest puta. Ujedno, osnovna zamerka je da se ovaj iznos ne odreuje prema zonama, ili nekom drugom transparentnom mehanizmu, ve paualno.36 To je neto to zaista iritira sve poslodavce. Prvo, zato to se firmarine diu bez bilo kakvih dogovora sa poslodavcima, a drugo,ono to je jo gore govori o apetitima lokalnih samuprava koje podiu cene poslovanja u situaciji kada smo limitirani, razmiljamo o nastavku rada ili zatvaranja firmi, predstavnik Asocijacije malih i srednjih preduzea.37

i privrednici imaju laki pristup informacijama, ne eka se po hodnicima ispred zakljuanih kancelarija i veina poslova zavrava se u alter sali, a ne po kancelarijama optinske uprave. Optinski usluni centri su mnogo popularisani u Srbiji poslednjih godina i danas ih ima veina optina. Neki od dobrih primera su optinski usluni centri u Subotici i Novom Beogradu38. Optinski usluni centri klijentima pruaju: usluge bez suvinih procedura i nepotrebnog ekanja u redovima, na transparentan i efikasan nain; informacije o nadlenostima i procedurama optinske uprave da bi bolje razumeli svoje pravne mogunosti; dvosmernu komunikaciju da bi optinsko rukovodstvo moglo da planira rad uprave prema njihovim potrebama i zahtevima; princip otvorene i pristupane uprave koja je usmerena na klijente, a ne na samu upravu.

Lokalne samouprave u ovoj oblasti mogu da unaprede svoje usluge tako to e: napraviti bazu podataka svih lokalnih odluka; uporediti svoje odluke sa odlukama lokalne samouprave iz okruenja; izraunati ukupna davanja koje preduzetnik ima prema lokalnoj samoupravi; predstaviti privrednicima odluke, njihove efekte i izvriti izmene u skladu sa primedbama privrede; postaviti preiene odluke na vebsajt.

Jedan od projekata iz ove oblasti je projekat Indeks lokalnog optereenja privrede - kalkulator koji je sproveo NALED u 2010. godini.

36 http://www.b92.net/info/vesti/index. php?yyyy=2010&mm=02&dd=28&nav_ id=414628 37 Za vee optine, primer Novog Beograda je posebno interesantan - zbog velikog broja korisnika optina je uvela i prozivni sistem u OUC 38 Za vee optine primer Novog Beograda je posebno interesantan - zbog velikog broja korisnika Optina je uvela i prozivni sistem u OUC

1.6. Unapreenje efikasnosti i transparentnosti - optinski usluni centri (OUC)

Jedan od mehanizama pojednostavljenja procedure jeste uspostavljanje optinskih uslunih centara. Optinski usluni centri predstavljaju alter sale u kojima su optinske usluge na usluzi korisnicima. U njima se poslovi obavljaju transparentno, graani

Sa druge strane, zaposlenima u optinskoj upravi optinski usluni centri pruaju smanjenje pritiska klijenata koji vie nee nepotrebno lutati hodnicima u potrazi za nadlenom osobom da im pomogne u ostvarivanju njihovog prava, ili dobijanju dokumenata. Ukoliko lokalna samouprava ve ima uspostavljen usluni centar, pravci razvoja mogu biti: mesne kancelarije kao mini usluni centri; proirivanje spektra usluga (na primer, alteri

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

63

Optinski usluni centar optine Vraar

za izdavanje dozvola); on-lajn usluge i drugi vidovi komunikacije; umreavanje sa drugim javnim institucijama i preduzeima.

1.7. Pozivni centar (Call center) i Sistem 48 (City stat)

City stat, Call center, sistem 48 (ili 96) nazivi su istog koncepta koji je modifikovan za potrebe razliitih lokalnih samouprava. Sistem 48 je sistem kontrole javnih preduzea zahvaljujui kojem graani i privrednici reavaju komunalne probleme u roku od etrdeset i osam sati. Sistem 48 ujedno se koristi za bolju kontrolu raspodele budetskih sredstava indirektnim

budetskim korisnicima - javnim komunalnim preduzeima. Zahvaljujui takvoj kontroli, optine znaajno smanjuju obim sredstava kojima se subvencioniu javna preduzea i imaju precizan uvid u nain njihovog korienja. Sistem 48, pre svega, daje mogunost korisnicima usluga (graanima i privredi), da upravljaju kvalitetom i brzinom usluga koje im se pruaju. Dobar primer Sistema 48 u Srbiji je Optina Inija (www.indjija.net), a slian sistem postoji i u Parainu. Gradovi Loznica i Kragujevac uspostavili su Sistem 48, ili slian sistem (Sistem 96 u Loznici i Call centar u Kragujevcu) tokom 2009.godine.

64

Jelena Bojovi

Za reavanje problema graana/privrede dovoljan je telefonski poziv, SMS poruka, ili pristup Internetu i internet portalu. Ceo sistem je osmiljen da bi bio na usluzi graaniam i privredi i stoji im na raspolaganju 24 sata dnevno. Po ceni lokalnog razgovora problem se moe prijaviti tokom 24 sata, 365 dana godinje U najkraem roku deurne slube javnih preduzea izlaze na teren U roku od 48 sati graanin e dobiti odgovor o statusu svog problema

Sistem 48 predstavlja jedinstven informacioni sistem u Evropi kojim se u roku od 48 sati reavaju problemi graana. Sistem 48 slui za bolje upravljanje optinom i veom kontrolom javnih preduzea. Objedinjujui rad svih javnih preduzea u Optini, Sistem 48 omoguava reavanje problema i zahteva graana, raspolaganje sredstvima na nov, moderan i funkcionalan nain, koji se iskljuivo zasniva na tehnikim podacima i injenicama. Sistem je u potpunosti okrenut graanima da lake i bre reavaju probleme iz domena komunalnih preduzea. Optina Inija, u cilju to efikasnijeg rada i bolje komunikacije sa graanima, uspostavila je rad Call centra. O primedbama i pohvalama slubi i javnih preduzea iji je osniva Optina brine referent kome se graani mogu obratiti: lino (na alter 17 u zgradi Optine); telefonom na broj 022/555-588, ili porukom na govornom aparatu; SMS porukom na telefon broj 065/5555-880, ili preko portala Optine Inija. Osim primanja pritubi i pohvala graana, informacije se preko Call centra slivaju u jedinstveni informacioni sistem gde se analizira rad uprave i javnih preduzea. Jednom u dve nedelje, na javnim sastancima, raspravlja se o onome to jeste, ili nije uraeno. Sastanke vodi gradonaelnik, a prisutni su direktori svih preduzea i odeljenja, kao i mediji.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

65

Koraci ka uspostavljanju Call centra

KORACI 1. Odluka o osnivanju Call centra Formiranje taba izgradnje OBRAZLOENJE Potreba da se poslu prie na organizovan nain, i da rukovodstvo Optine bude kooperativno. tab izgradnje Call centra koordinira aktivnostima, priprema odluke u vezi Call centra i i brine o njihovom sprovoenju. ODGOVORNOST koordinator, gradonaelnik ROK 10. septembar. 2008. 15. septembar 2008. NAPOMENA Odluka je potrebna, ak i kad je neformalna. U poetku, kada se napravi koncept i predraun, treba da se formalizuje. U tab treba da uu predstavnicii lokalnog ekonomskog razvoja, Sekretarijata za infrastrukturu i i komunalne poslove, Sekretarijata za finasije, IT konusltant, predstavnicii najvanijih javno-komunalnih preduzea i drugih ustanova, graanske organizacije. Osnovni concept Call centra preteno definiie potrebne funkcije, a ne detalje realizacije Osnovni koncept reava i faze izgradnje i daje predlog osnovnih entiteta (javno-komunalna preduzea, optinski sekretarijati i ustanove koje koje e ui u sastav Call centra).

2.

koordinator, gradonaelnik

3. 4.

Definisanje Koncepta Call centra Predstavljanje Koncepta Call centra

tab formira osnovni koncept. tab, na taj nain, proverava osnovnu i ispravnost svog Koncepta

tab tab, rukovodstvo Grada

30. septembar 2008. 5.oktobar 2008.

5.

Priprema Plana realizacije prema usvojenom Konceptu Formalna odluka o osnivanju Calll centra Odluka o strukturi Call centra

Plan aktivnosti definie rokove, odgovornost i i preliminarne trokove Podrka Skuptine optine

tab

15.oktobar 2008.

6.

tab, rukovodstvo Grada

30.oktobar 2008.

Za Skuptinu optine se priprema izvod iz Koncepta sa obrazloenjima osnivanja Call centra

7.

Da bi se Call centar definisao u okviru mogunosti Optine, potrebno je doneti osnovne odluke: koji entiteti ulaze i kada, koji su eljenii parametri rada (radno vreme, vreme ekanja, vreme reavanja upita), izgled prostora i adaptacija na prostor. Podaci su potrebni da se predvide potrebnii kapaciteti budueg Call centra (broj operatera, zahtevi za komunikacionim resursima) i da se kroz analizu postojeih procesa projektuje optimum ukljuenja entiteta u njegov rad.

tab, rukovodstvo Grada

7. novembar 2008.

8.

Prikupljanje podataka o trenutnim operacijama i nainu servisiranja upita graana

tab posebno predstavnici entiteta koji ulaze u Calll centar

30. novembar 2008.

Poeljno je prikupiti podatake za zavrnu fazu (projekciju rada Calll centra), da bi se resursi planirali u skladu sa realizacijom po fazama.

66
9. Priprema projektnog zadatka za izgradnju Call centra Na osnovu Koncepta, odluke o dinamicii ukljuenja entiteta, snimaka radnih procesa u entitema, formira se Projektni zadatak. Radovi na ovakvom organizaciono tehnikom projektu moraju da se rade po detaljnom projektu. Revizija po Zakonu u skladu sa tehnikom dokumentacijom i revizija uloge taba da se utvrdi funkcionalnost Projekta. Definisati osnov za nabavku opreme. Izbor najpogodnijeg izvoaa. Izgradnja tab, tehnikii konsultant (IT, ili firma koja se bavii procesima u poslovanju) 30.decembar 2008.

Jelena Bojovi
Projektni zadatak sadri: 1) projekat procesa formiranja Call centra 2) projekat potrebne opreme (hardver, softver) 3) projekat izgleda objekta Call centra (adaptacija, ili novi objekat)

11.

Izrada Projekta Call centra Revizija Projekta Call centra

Izabrani projekat

15. maj 2009.

12.

tab, revizor

1. jun 2009.

13. 14. 15.

Izrada tenderske dokumentacije Tender za radove Graevinski i infrastrukturni radovi Opremanje Call centra Izbor rukovodstva Call centra - i nosilaca osnovnih operativnih funkcija (tehnika, komunikacije...) Izbor i obuka kadrova Promotivna kampanja o Call centru Probni rad Call centra

tab, tehnikii konsultant tab, Komisija za javne nabavke tab, Direkcija za izgradnju

10. jun 2009. 1. avgust 2009. zavisno od vrste radova (tri do est meseci) dva meseca 1. septembar 2009.

Zbog multidisciplinarnosti, tender podeliti na partije

16. 17.

Opremanje Rukovodstvo Call centra preuzima zaduenja od taba.

tab, Direkcija za izgradnju tab, Grad

18. 19. 20.

Izbor i obuka kadrova koji e od poetka raditii punim kapacitetom. Graani treba da saznaju ta mogu, a ta ne mogu da oekuju od Call centra. Probni rad u jednoj smeni zbog ukljanjanja moguih greaka u hardveru / softveru. Putanje u rad Call centra punim kapacitetom.

rukovodstvo Calll centra rukovodstvo Call centra, mediji projektant, rukovkdrstvo Call centra rukovodstvo Calll centra, Grad

1. novembar 2009. 15. decembar 2009. 15.decembar 2009. U zavisnosti od vremena izgradnje i opremanja Call centra. U zavisnosti od vremena izgradnje i opremanja Call centra.

21.

Putanje u rad Call centra

31.decembar 2009.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

67

1.8. GIS (geografski informacioni sistemi)

Geografski informacioni sistem je sistem za vizuelni pregled podataka. Geografski informacioni sistem je koristan, pre svega, lokalnoj samoupravi da upravlja imovinom i sprovodi infrastrukturne projekte, ali je ujedno i jedna od znaajnijih alatki u procesu privlaenja investicija. Geografski informacioni sistemi vrede onoliko koliko podataka sadre. Samo posedovanje geografskog informacionog sistema nije korisno za lokalnu samoupravu, ve broj i vrsta informacija koje su unete u sistem. Primer uspene prakse su grad Subotica i Optina Inija. Ekonomska isplativost GIS-a u Subotici Nekoliko godina nakon to je Subotica poela da koristi geografski informacioni sistem, uraena je Studija ekonomske isplativosti. Studija je pokazala da su ve u drugoj godini postojanja sistema prihodi premaili tekue trokove i da e za pet godina svi trokovi biti nadoknaeni. To znai da je samo pet godina od uvoenja GIS-a grad ostvario finansijsku korist. Grad ve ima koristi od krae procedure, vee transparentnosti i preciznosti u planiranju postrojenja, to za posledicu ima smanjenje trokova zbog manje tete koja je nastala prilikom izvoenja graevinskih radova. (Ranije su se esto deavala oteenja instalacija - recimo strujnih vodova prilikom ugradnje drugih vodova kao to su, na primer, telefonske linije). Nulta godina Poetni trokovi Tekui trokovi Utede i prohodi Ukupno
http://www.zkk.ba/slike/gis%20brosura%20 BCHS.pdf

Prva godina

Druga godina

Trea godina

etvrta godina

Peta godina

UKUPNO 146.500

146.500 130.700 99.000 -146.500 -31.700 157.700 163.000 5.300 106.700 188.000 81.300 118.700 202.000 83.300 80.700 212.000 131.300

594.500 864.000 41.6000

68

Jelena Bojovi

1.9. Reforma sistema formiranja cena i naplate komunalnih usluga

Reforma sistema naplate komunalnih usluga jedan je od projekata koji se, pre svega, odnosi na nain obrauna cena usluga i transparentnost sistema. Sistem 48 moe da pobolja njegovu transparentnost i efikasnost, ali se obraun naplate moe i nezavisno unaprediti. U 2009. godini sprovedeno je istraivanje meu privrednicima39 koji su izneli podatke o broju i vrsti poreza, taksi i komunalnih usluga koje plaaju lokalnoj samoupravi. Na primeru tri preduzea koja su anketirana u jednoj optini u Srbiji, moe se uoiti neregularnost sistema. Sluaj prvog preduzea - Zbog velike povrine objekata, trokovi iznoenja smea bili su veoma visoki, zbog ega je preduzee otkazalo javno-komunalnom preduzeu i sada sami iznose smee. Njihov predlog je da se ova usluga plaa po kontejneru, odnosno po m3. Sluaj drugog preduzea - Povrina poslovnog objekta je 587 m2. Povrina zemljita na kome je izgraen objekat je 786 m2. Iznoenje smea plaa se za povrinu od 300 m2. Sluaj treeg preduzea - Povrina zemljita je 2.095 m2, povrina objekta 1.454 m2 + 1.530 m2 ekstra zona, trgovinska delatnost. Iznoenje smea plaa se za povrinu od 25 m2. U sluaju da vlasnici ova tri preduzea bilo kada porazgovaraju o nainu naplate komunalnih usluga, u potpunosti e izgubiti poverenje u lokalnu samoupravu.
39 NALED Cost of doing business in Serbia, 2009/2010

komunalnih usluga na transparentniji i jednostavniji nain, znaajni i za komunalna preduzea (poveanje prihoda kroz poveanu naplatu), i za privredu (saznanje o potronji omoguava planiranje utede). Projekte ove vrste pokree kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u saradnji sa komunalnim preduzeima i savetom za ekonomski razvoj.

1.10. One stop shop - centar za izdavanje graevinskih dozvola (CID)

Broj dozvola i odobrenja koje preduzea moraju da pribave, i vreme potrebno za njihovo izdavanje, ne samo to predstavljaju troak, ve mogu da odvrate preduzetnike od zapoinjanja, ili proirenja poslovanja u lokalnoj zajednici. Program smanjenja sloenosti, trokova i administracije koja prati proceduru izdavanja dozvola moe povoljno da utie na ekonomsku sliku svake zajednice. Jedna od osnovnih zamerki preduzetnika jeste sloenost procesa izdavanja graevinskih dozvola koja se sastoji, pre svega, u velikom obimu dokumentacije, dugotrajnom ekanju, i stalnom etanju od kancelarije do kancelarije. Jedinstven alter za izdavanje dozvola u mnogome moe da unapredi efikasnost procesa i da pobolja oseaj koji preduzetnik ima kad se susretne sa optinskom administracijom. Dobar primer one-stop altera nalazi se u Subotici.

Stoga su projekti koji se bave formiranjem cena

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

69

Usluge koje prua centar za izdavanje dozvola40

Odeljenje Urbanistiko planiranje i komunalne usluge - CID Usluge Izdavanje dozvola za izgradnju: - izvod iz urbanistikog plana - urbanistiki uslovi - saglasnost javnih preduzea - graevinske dozvole - upotrebne dozvole Prijem i obrada zahteva za parcelaciju graevinskih parcela Prijem i obrada zahteva za izmene i dopune urbanistikog plana Prijem i obrada zahteva za legalizaciju gradnje Dodela ulinog broja Izdavanje dozvola za radove na ulicama i drugim javnim povrinama Informacije o stambenim i poslovnim objektima Korisnici Graani i firme

1.11. Informator za investitore o nainu pribavljanja graevinske dozvole

Jedinstven alter za izdavanje graevinskih dozvola nije jedini nain da se unapredi procedura. Pre svega, preduzetniku/investitoru treba to jednostavnije predstaviti proceduru. Iako postoji oigledna potreba za informatorima o postupku dobijanja graevinskih dozvola, optine uglavnom nemaju kratke, jednostavne i pristupanim jezikom pisane broure. U septembru 2009. godine stupio je na snagu novi Zakon o planiranju i izgradnji to bi trebalo da podstakne gradove/ optine da pripreme nove informatore. Novi Zakon uveo je institut lokacijske dozvole, olakao postupak parcelacije i preparcelacije graevinske parcele (koji se ne razmatraju vie na komisijama za planove), i uveo jednostavniji postupak izdavanja graevinske dozvole za objekte ija povrina ne prelazi 400m2. Na osnovu novog Zakona, primena odredaba o pribavljanju lokacijske, graevinske i upotrebne dozvole veoma e se razlikovati u praksi od optine do optine, jer e duina i kompleksnost postupka zavisiti od mnogobrojnih inilaca (na primer, da li je za navedeno podruje donesen plan generalne, odnosno detaljne regulacije.

40 Izvetaj o analizi stanja: Optinski usluni centri i centri za izdavanje dozvola u optinama u okviru programa Podsticaj ekonomskom razvoju optina; http://www.mega.ui-serbia.org/kbase/ upload/reports/cacsr.pdf

70

Jelena Bojovi

Optina prua kljune lokalne javne usluge na lako dostupnoj lokaciji i razvila je sistem za obradu zahteva preduzetnika za graevinsku dozvolu na jednom mestu41. A to podrazumeva da optina poseduje: podatke o veliini i broju parcela raspoloivog graevinskog zemljita, katalog dostupnih parcela i zemljita, ukljuujui i aurirane podatke o cenama; katalog dostupnog poslovnog prostora (privatnog i optinskog); katalog, ili brouru o graevinskom/industrijskom zemljitu, i mogunost da prui sve informacije (ponudu) u roku od dva dana; digitalizovane podatke o zemljitu i parcelama ukljuujui i sve informacije o infrastrukturi; informacije, opis procedure i sve potrebne formulare na internetu; struno lice koje savetuje klijente u administrativnoj proceduri; sistem za praenje dokumenata koji prua informacije o statusu konkretnog zahteva (preko interneta, pozivnog centra); struno lice koje prua pravne savete privrednicima; jedinstven alter za dobijanje dozvola; nadzorno lice koje prati tok procesa izdavanja graevinskih dozvola (u najmanje od 80% sluajeva svih zahteva podnetih u toku godine); bru proceduru za izdavanje graevinskih dozvola na osnovu analize korak po korak;

1.12. Certifikacija optina sa pozitivnim poslovnim okruenjem

Program certifikacije koji sprovodi Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), jedan je od boljih vodia za lokalnu samoupravu u procesu reforme administracije za unapreenje poslovnog okruenja. Program obuhvata dvanaest kriterijuma od kojih se nekoliko odnosi upravo na unapreenja administracije, a jedan od kriterijuma glasi:

41 NALED

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

71 GUP koji je u funkciji ekonomskog razvoja; listu prioriteta za izradu planova detaljne regulacije prema utvrenoj dinamici; industrijsku zonu (ili vie zona). ureenje, unapreenje i/ili proirenje industrijskih lokacija i objekata; ureenje, unapreenje i/ili proirenje komercijalnih lokacija i objekata (za trgovinu i kancelarijski prostor); unapreenje putnikog i robnog eleznikog prevoza; ureenje, unapreenje i/ili proirenje lokalnog aerodroma, i/ili proirenje lokalne luke; unapreenje i/ili proirenje putne mree; unapreenje i/ili proirenje vodovodne mree; unapreenje i/ili proirenje kanalizacione mree; unapreenje i/ili proirenje sistema telekomunikacije; unapreenje i/ili proirenje energetskog sistema.

Svi ovi kriterijumi certifikacije pomau lokalnim samoupravama u sastavljanju prioriteta koje e sprovoditi u ekonomskom razvoju.

2. Investiranje u osnovnu infrastrukturu, opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora

Infrastrukturno opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora, finansijski su najzahtevnija ulaganja u poslovno okruenje. Meutim, investiranje u osnovnu infrastrukturu ne podrazumeva samo opremanje industrijskih zona, ve sveobuhvatno podizanje infrastrukturnih kapaciteta. Infrastrukturni projekti se ne sprovode izolovano, bez unapreenja ostalih elemenata privrednog okruenja, i zahtevaju dugorono finansijsko planiranje. Izgraena infrastruktura obuhvata, ne samo troak izgradnje, ve i znaajan troak za odravanje. Ulaganje u osnovnu infrastrukturu podrazumeva:

Teko je uvrditi listu prioriteta kada se radi o ulaganjima u osnovnu infrastrukturu, naroito kada se lokalne zajednice suoavaju sa zaputenom infrastrukturom i dugogodinjim neulaganjem. Investiranje u lokacije i objekte namenjene preduzeima podrazumeva unapreenje fizikih uslova neophodnih za poslovanje, to znai da se time stvaraju uslovi za zadravanje i proirenje postojeih preduzea, kao i za privlaenje novih investitora.

72 Projekti koji se svrstavaju u ovu oblast su:

Jelena Bojovi

2.1. Ureivanje industrijskih lokacija industrijske zone

Industrijska zona predstavlja prostor koji je odreen za privrednu i proizvodnu delatnost u okviru urbanistikog plana. Iako lokalna samouprava pojedini prostor definie kao industrijsku zonu, on dugo moe da ostane infrastrukturno neopremljen i da nema proizvodnje. Budui da je privreda u Srbiji znatno oslabljena, ekonomski razvoj se oslanja na strana ulaganja. Vaan preduslov za privlaenje direktnih stranih i domaih investicija jeste da lokalna zajednica odredi koji je prostor pogodan za industrijsku gradnju, a koji za infrastrukturno opremanje. Najvaniji resurs optine, pored graana, jeste slobodno zemljite za industrijsku gradnju. Stoga je vrlo vano da se oni koji upravljaju industrijskom zonom obaveu ugovorom da e lokacijom upravljati u skladu sa potrebama lokalne zajednice. Industrijsku zonu ine nepokretnosti (zemljite, zgrade i druge nepokretnosti), kao i prava i obaveze koje iz njih proizlaze (vlasnitvo, pravo korienja). Industrijske zone su urbanistiki definisane zemljine parcele podeljene transportnim mreama, sa izgraenim objektima, ili bez njih. Industrijske zone su obino strateki pozicionirane u neposrednoj blizini vanih saobraajnica, autoputa, eleznice, aerodroma, reka. Prilikom zoniranja industrijskog zemljita lokalna samouprava treba da vodi rauna o dostupnosti i veliini lokacije, mogunostima proirenja, vlasnitvu zemljita, kao i o potranji potencijalnih investitora (lokalne privrede, ili novih investitora). Na osnovu dosadanjeg iskustva u Maarskoj, ekoj i Srbiji, infrastrukturnim opre-

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

73 manjem pet hektara industrisjkog zemljita (vai za optine koje su vie od pedeset kilometara udaljene od Beograda i imaju manje od pedeset hiljada stanovnika), zadovoljavaju se potrebe investitora u narednih pet do deset godina. Primer dobro pozicionirane, ureene i promovisane zone u Srbiji je Industrijska zona Eka u Zrenjaninu. strijsko poslovanje, ukljuujui proizvodnju, skladitenje, pakovanje, trgovina, bankarstvo i osiguranje. Slobodne zone mogu osnivati, i njima mogu upravljati, i domae i strane kompanije. U slobodnoj zoni moe da se slobodno izvri transfer prihoda i zarade u bilo koju dravu, ukljuujui Srbiju - bez naplate bilo kakvih poreza, carina, ili taksi. Na ovaj nain stvaraju se ogromne mogunosti za saradnju domae i strane industrije. U okviru Ministarstva finansija Republike Srbije, krajem 2008. godine, formirana je Uprava za slobodne zone koja je nadlena za sva pitanja oko funkcionisanja i razvoja slobodnih zona. Osnovni cilj Uprave jeste poveanje priliva stranih investicija, izvoza, veeg angaovanja lokalne radne snage i transfera tehnologije. Za vie informacija: Uprave za slobodne zone (www.usz.gov.rs).

2.2. Slobodne zone

Slobodna zona je posebno ograen i oznaen prostor odreen kao slobodna zona Aktom Vlade Republike Srbije, na kome se obavljaju delatnosti utvrene Zakonom o slobodnim zonama (Slubeni glasnik RS, 62/2006). Poslovanjem u slobodnim zonama investitoru se obezbeuju specijalne olakice i povlaen poreski reim - oslobaenje od PDV-a i carine na uvoz sirovina i materijala namenjenih proizvodnji robe za izvoz, maina, opreme i graevinskog materijala. Uvoz i izvoz robe u slobodnu zonu je neogranien. Roba koja se iz slobodne zone uveze na domae trite podlee reimu uvoza strane robe. Poslodavcima unutar slobodne zone omoguen je zakup poslovnih prostorija, radionica, skladita po povoljnim uslovima. Privredno drutvo upravlja slobodnom zonom i njegov prvenstveni zadatak je da obezbedi uslove za nesmetano odvijanje privrednih delatnosti. Slobodne zone se osnivaju, pre svega, zbog pruanja olakica u spoljnotrgovinskom poslovanju, a ponekad i zbog pruanja poreskih olakica. U Srbiji, u ovom trenutku, postoje SZ Pirot, SZ Subotica, SZ Zrenjanin i SZ Novi Sad. U njima se odvija indu-

2.3. Razvoj industrijskih, poslovnih i naunih parkova

Industrijski park je prostorna i infrastrukturno opremljena celina predviena za privredne delatnosti kojom rukovodi pravno lice kao njen upravitelj. Korisnicima industrijskog parka, pored infrastrukture, upravitelj, po pravilu, prua i irok spektar dodatnih usluga od obezbeenja i keteringa, na primer, preko pedicije, finansijskih usluga, trening centra, poslovnog centra (konferencijske sale, video-link), administrativnih i knjigovodstvenih usluga, do ljudskih resursa, izrade ekonomskih analiza, investicionih programa i poslovnih planova. Kada se govori o tehnolokim parkovima, u dodatne usluge spadaju razvijanje

74 softvera, telekomunikacija i informacionih tehnologija, istraivake delatnosti i slino. Industrijski parkovi u svetu najee se otvaraju sredstvima lokalne samouprave (po pravilu uz subvencije drave), privatnim kapitalom, ili privatno-javnim partnerstvom, pri emu je tipino reenje da lokalna samouprava obezbeuje zemljite, drava sredstva za infrastrukturno opremanje, a privatni partner investicije u sekundarnu infrastrukturu i zgrade. Upravitelj industrijskog parka je, najee, preduzee u ijem vlasnitvu privatni partner i lokalna samouprava uestvuju srazmerno uloenim sredstvima.

Jelena Bojovi

42 Svakako treba istai doprinos arhitekata prof. Borislava Stojkova i akline Gligorijevi direktorke beogradskog Urbanistikog zavoda. koji su se u nizu lanaka, studija i javnih izlaganja bavli ovim problemom.

Beoin Biznis park je pokrenula kompanija Lafarge Beoinska fabrika cementa, u stratekom partnerstvu sa optinom Beoin i uz podrku Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Vlade Republike Srbije i Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, sa namerom da se stvore uslovi koji e privui nove investitore i tako doprineti poveanju proizvodnje, izvoza, smanjenju nezaposlenosti i ukupnog ekonomskog i socijalnog razvoja beoinske optine i regiona. Inae, potencijalnim investitorima na raspolaganju je osamnaest hektara zemljita na obali Dunava u sklopu kompleksa Lafarge BFC koje su direktno povezanr sa lukom. Lokacija je infrastrukturno opremljena gasom, elektrinom energijom i telekomunikacionim vezama .

U Srbiji veina industrijskih zona koje su osnovale lokalne samouprave nikada nije prerasla taj status i postala industrijski park, jer ne postoji upravitelj koji se brine o parku i prua usluge korisnicima i poto je zona definisana. Tamo gde upravitelj postoji, radi se iskljuivo o preduzeu iji je jedini, ili veinski osniva optina, ili privatni sektor. Dakle, praksa privatno-javnog partnerstva u ovoj oblasti nije u punoj meri oivela. Tamo gde privatni sektor ima veu ulogu, radi se skoro u potpunosti o privatnoj inicijativi (Biznis park Beoin, Lafarge). Vodeu ulogu u osnivanju industrijskog parka ima veliko preduzee sa vikom zemljita, koje osnivanjem industrijskog parka eli da u svoju blizinu dovede privredne subjekte kao deo proizvodnog lanca - bilo da se radi o snabdevaima, ili kupcima roba. Uloga lokalne samouprave, u ovim sluajevima, jeste da obezbedi olakice u plaanju odreenih lokalnih dabina, a pre svega naknade za ureenje graevinskog zemljita. Na alost, za sada i ti privatni industrijski parkovi nemaju u dovoljnoj meri popunjene kapacitete.

2.4. Programi sanacije naputenih lokacija (revitalizacija braunfilda)

Termin braunfild (brownfield) je ranih devedesetih godina prolog veka uao u upotrebu iz argona amerikih urbanista koji su ga koristili da definiu parcele na kojima je leala neupotrebljiva, mrtva infrastruktura, prethodno koriena u razliite namene (industrija, poslovanje, servis, vojne potrebe). Ovakvo ugaeno tlo predstavljalo je svojevrstan vid zagaenja urbanog okruenja, tj. gradske ivotne sredine. Autori koji su se ozbiljnije bavili pitanjem braunfild lokacija u gradovima u Srbiji42 tvrde da ih ima bezbroj. Ono to je si-

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

75 gurno, ne postoji razumevanje sredine u pogledu vanosti evidentiranja i uzimanja podataka o svim karakteristikama braunfilg lokacija, tako da Srbija nema bazu registrovanih braunfild lokacija. Takoe, lokalne uprave u gradovima u Srbiji ne shvataju stvarnu ekonomsku vrednost ove svojine, a nejasan im je i potencijal tog umrtvljenog kapitala u procesu privlaenja investicija. Meutim, ak i kada lokalne samouprave pokuaju da reavaju pitanje barunfild lokacija, one nemaju dovoljno ovlaenja, niti jasnu sliku o njihovim mogunostima. Ali, to braunfild objekat due propada, ulaganje je rizinije, pa i besmislenije, a zagaenje ostaje. Dostupni primeri realizovanih ulaganja pokazuju da se problem braunfilda u Srbiji sveo na proces privatizacije i uee Agencije za privatizaciju: Amerika kompanija US STEEL kupila je kao braunfild investiciju domau kompaniju Sartid, dananji US Steel Serbia, u ijem je sistemu i kompanija US Steel Beli limovi abac koji je trenutno jedan od najvanijih srpskih izvoznika. Austrijska kompanija Alas International kupila je domau firmu Zorka Nemetali abac, nekadanji deo holdinga Zorka abac. Austrijska kompanija Rauch kupila je, kroz proces privatizacije, fabriku Voar Koceljeva u prehrambenoj industriji. Sa druge strane, osim to predstavljaju opasnost po lokalnu zajednicu, kontaminirane lokacije nisu na prvom mestu kod uglednih investitora. Dakle, proces sanacije treba da se odvija u okviru regulative sledeim redosledom: prva procena lokacije, utvrivanje stepena zagaenja, utvrivanje vlasnitva, odreivanje prioriteta, pronalaenje neophodnih sredstava i osmiljavanje programa. Revitalizacija braunfilda mora biti jasan prioritet. Veina investitora radije bira grinfield lokaciju, pa lokalne samouprave moraju sprovesti niz mera da bi braunfild lokacija bila atraktivna za ulaganje. Na primer, takve mere su: posebni poreski podsticaji urbanistike olakice infrastruktura komunalne olakice

Primer braunfilda: U Beu su stare gasne stanice, tipian primer braunfilda, pretvorene u luksuzan stambeno-poslovni kompleks i novi statusni simbol, tako da je urbano okuenje potpuno izmenjeno, a cena kvadratnog metra je toliko skoila da su se uloena sredstva viestruko vratila43.

2.5. Adaptacija objekata koji se ne koriste

Osim braunfild lokacija koje, po definiciji, predstavljaju zagaeno okruenje, ima i primera objekata koji se ne koriste, a mogu da se adaptiraju u radni prostor u vlasnitvu javnog, ili privatnog sektora. Postoje i objekti koji se mogu bolje iskoristiti ako se podele na radne prostorije manje povrine. Najstarije zgrade je najtee sanirati, ali to ne znai da zgrade od istorijskog i arhitektonskog znaaja ne treba spaavati. Dobar primer predstavlja adaptacija objekta Udruenja preduzetnika u Zrenjaninu koji je godinama bio zaputen. Taj prostor sada, pored Udruenja preduzetnika, koriste i lanovi Zone unapreenog poslovanja, a u njemu je smeten i Edukativni centar za ruralni

43 Prema: Dragan ivkovic, Brownfiled izvetaj, 2009. godina

Prvi korak u veini programa sanacije mora biti analiza stanja. Moraju se doneti odluke o tome da li je objekte mogue efikasno koristiti, koliki je stepen zagaenja, i koji se programi posle sanacije mogu osmisliti, to nije ni jednostavno, ni jeftino.

76 razvoj. Adaptirani braunfild objekti u gradu esto se koriste i kao biznis inkubatori (Novi Sad, Panevo).

Jelena Bojovi

3. Podrka postojeoj privredi

Iako esto zanemarivana, postojea privreda je od izuzetnog znaaja za lokalni ekonomski razvoj budui da zapoljava najvei broj ljudi i najvei broj investicija dolazi, upravo, iz te oblasti, a ne, kao
August 2008

Izvori informacija o Srbiji: Investitori u Srbiji naspram investitora u drugim zemljama

Multiple responses; Base: Investors in Serbia, Investors in othe r countries

Biznis kontakti

63% 67% 24% 58% 23% 25% 25% 0% 23% 17% Investitori u Srbiji Drugo Optinske broure 0% 6% Sajmovi i sline manifestacije 0%

11%

Republike institucije i tela

Poslovna udruzenja i udruzenja investitora

8% 8% 8%

Prijatelji i rodbina

Lokalne institucije i tela

42%

to se esto misli, od novih investiotora (mnogo je vie onih koji su ve prisutni, i koji i dalje ulau u svoj razvoj, nova postrojenja, proirenja, unapreenja i sl). Sa postojeom privredom investitori ostvaruju prvi kontakt u novoj sredini, ona je, takoe, i streki partner grada u razvoju infrastrukture, ljudskih resursa i ouvanju ivotne sredine. Na kraju postojea privreda je i najvaniji izvor informacija i ideja za lokalnu samoupravu od prisutnih mogu da naue zato su i dalje tu, ta im smeta, kako izgleda njihov proizvodni proces, ta uvoze, ta izvoze, ko su im dobavljai i kupci - to je sve od znaaja za strateko planiranje i promociju investicija. Ve pomenuto istraivanje investitora koje je sproveo USAID-ov Program podsticaja ekonomskom razvoju optina podrazumevalo je opsene razgovore sa direktorima sto dvadeset preduzea koji su, istovremeno, bili kljuni kada se odluivalo da se investira u Srbiju i koji su investirali u Srbiji tokom poslednjih deset godina. Iz rezultata istraivanja vidi se da je veina investitora dola u Srbiju zato to je ve imala ostvarene veze sa Srbijom, dok su trini uslovi bili tek na drugom mestu. Najei izvor informacija pri donoenju odluke o investiranju jesu poslovni kontakti (63% odgovora), to ukazuje na znaaj lokalnih veza, to jest, znaaj postojee privrede. Podsticaj razvoju lokalnih preduzea podrazumeva pruanje saveta, podrke i resursa koji su neophodni za njihov dalji razvoj. Takve strategije nazivamo programima za zadravanje i irenje postojeih preduzea. Opseg inicijativa kojima se moe podrati razvoj lokalnih preduzea je ogroman:

Mediji

Investitori u drugim zemljama

The Urban Institute a USAID Contractor

Serbia | Croatia | Slovenia | Bosnia and Herzegovina

StrategicPuls Group
| Montenegro | Macedonia | Albania

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

77

3.1. Posete preduzeima, istraivanje miljenja preduzetnika (ankete)

Identifikacija problema sa kojima se preduzetnik suoava u svom radu je klju za uspeno planiranje i sprovoenje programa pomoi. Postoji nekoliko naina da se otkriju problemi sa kojima se privreda suoava, to jest, da se uvidi kako se moe unaprediti njihovo poslovanje: 1) anketiranje putem telefona jednostavan i kratak postupak, moe da se kontaktira vei broj preduzea, ali je malo interesovanje preduzetnika da odgovaraju na ankete i smanjena mogunost da se stvori lian odnos sa preduzetnikom; 2) anketiranje putem elektronske pote slino kao telefonsko anketiranje, ali je procenat odgovora daleko manji (veliki broj anketiranih, mali procenat popunjenih upitnika), a esto, zbog nerazumevanja pojedinih pitanja, odgovori nisu tani; 3) posete lokalnim preduzeima ovakav pristup je izuzetno zahtevan (neophodno je zakazati unapred sastanke, otii na lice mesta i provesti bar trideset minuta u poseti), ali prua daleko bolje rezultate - dobija se precizniji odgovor na svako pitanje, na osnovu linog kontakta, izraza lica sagovornika i naina na koji daje odgovore, moe se mnogo saznati. Takoe, iz ovakvih anketa lokalna administracija moe vie da sazna o nainu proizvodnje (ukoliko je u pitanju proizvodno preduzee), o tehnologiji koja se koristi, prostoru za rad i dr; 4) neformalna druenja i razmena informacija na koktelima i neformalnim okupljanji-

ma mogue je dobiti informacije o poslovanju i problemima privrede, a ovaj vid kontakata prua mogunost za otvoreniji i iskreniji odnos i otvara poverenje. Glavni nedostatak je to informacije dobijene ovim putem nisu dokumentovane, to jest, ne postoji pisan trag o zakljucima i predlozima. Bez obzira koja se vrsta ankete koristi, dobijeni podaci i informacije se obrauju, analiziraju i pripremaju lokalnu samoupravu da odgovori na probleme. Anketirana preduzea moraju dobiti povratnu informaciju o koracima koji e biti preduzeti. Ukoliko se privrednicima ne obezbedi povratna informacija, oni vie nee uestvovati u narednim anketama, to jest, lokalna samouprava e izgubiti njihovo poverenje. Putem ankete, osim identifikovanja problema sa kojima se privrednici suoavaju, lokalna zajednica stie uvid u njihove razvojne planove, u miljenje privrednika o poslovnoj klimi i radu lokalne samouprave i lokalnih vlasti. Na taj nain optina/ grad moe doi do ideje kako da unapredi poslovno okruenje, ta treba da menja, a na emu treba da insistira. Samu posetu, ili telefonski razgovor, lokalna zajednica moe da iskoristiti da privrednike obavesti o aktuelnim i buduim programima podrke - novim kreditnim linijama, predstojeim sajmovima, konferencijama, itd. Posete mogu podstai lokalna preduzea da koriste domae resurse, da finansiraju obuku u ovladavanju novim vetinama i doprinesu razvoju strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Vano je

78 Prema analizi ankete miljenje poslovnog sektora u Kruevcu 2006. godina 1. Firme koje su uestvovale u upitniku trenutno zapoljavaju trinaest hiljada radnika, a naredne godine planiraju otvaranje preko est stotina novih radnih mesta. Nova radna mesta se ravnomerno otvaraju u svim sektorima proizvodnom (uglavnom najvea preduzea), komunalnom i drugim uslugama, to moe biti znak pozitivne promene na nivou lokalne ekonomije . 2. Lokalna ekonomija nije dovoljno orjentisana ka izvozu. Samo osam od pedeset i osam firmi izvozi vie od 10% proizvoda i usluga izvan Srbije, dok se ukupno 15% proizvodnje plasira na stranim tritima, 35% prodaje se realizuje u okrugu, a 50% u drugim delovima Srbije. Uprkos konkurentnoj prednosti koju stvaraju nie cene (u poreenju sa standardima EU), proizvoai iz Kruevca ne mogu da nau klijente na tritu EU. 3. Poslodavci su ocenili kvalitet radne snage u svojim firmama na sledei nain: ocenu odlian je dobilo 11%, a ocenu dobar 31%, to predstavlja prosean rezultat, dok je 14% radnika dobilo lou ocenu, to predstavlja izuzetno visok procenat. Prosene mesene zarade su porasle u 2006. sa 15.300 na 17.300 dinara. Polovina firmi ima potrebu za novim radnicima, ili oekuje da e im nedostajati struna radna snaga (inenjeri, tehniari, ekonomisti). 4. Trideset devet od pedeset i osam firmi planira da proirivanjem postojeih objekata, ili izgradnjom novih, modernizuje pogone tokom 2006, da bi mogle da proire svoje kapacitete u Kruevcu. Ukupan iznos investicija dostii e 5.200.000.000 dinara. Devet firmi planira da proiri svoju delatnost izvan Kruevca i pokrije vee trite (uglavnom u Beogradu i Niu, a dve u inostranstvu). U isto vreme, etiri firme planiraju da izmeste svoje pogone izvan grada zbog promenjenih uslova na tritu, uslova transporta, nedostatka prostora za proirenje i nedostatka kvalifikovane radne snage . 5. Kvalitet usluga koje prua lokalna samouprava nije visoko ocenjen (prosena ocena 2,92 na skali od 1 do 4, najvia ocena 1, najmanja 4). Odravanje puteva i izdavanje graevinske dozvole za obavljenje samostalne delatnosti, kao i problemi sa graevinskim zemljitem, esto se navode kao oblasti koje se moraju unaprediti. 6. Miljena kruevakih poslodavaca o poslovnoj klimi u gradu veoma su pozitivna. Jedna firma je ocenila Kruevac kao izuzetno mesto za preduzetnike aktivnosti, dvadeset i troje je poslovnu klimu ocenilo kao dobru, a dvadeset i etvoro kao zadovoljavajuu. Dve firme su grad ocenile loom sredinom za poslovanje. Napori lokalnih vlasti, geografski poloaj, ekonomska struktura i industrijska tradicija esto su pominjani kao najvea prednost Kruevca.

Jelena Bojovi

istai da se tim posetama moe spreiti da preduzee ne napusti lokalnu zajednicu. Program za podsticaj lokalnom ekonomskom razvoju optina osmislio je i zajedno sa lokalnom samoupravom sproveo niz istraivanja meu privrednicima. Na osnovu jednog takvog istraivanja 2006. je uraena analiza stavova poslovnog sektora u Kruevcu. Na osnovu ove analize sagledane su osnovne prepreke za dalji razvoj ovih preduzea ali su identifikovani i programi pomoi, koji su se sproveli u narednoj godini.

3.2. Pruanje strune i savetodavne pomoi preduzeima

Ova vrsta podrke moe poeti od jedne osobe koja upuuje zainteresovane u pravom smeru na kreditne institucije, organizovanu obuku i drugo. Jasno obeleavanje i obavetavanje je kljuno za efikasne savetodavne usluge. Saveti i struna pomo preduzeima mogu biti iz raznih oblasti: menadment i upravljanje preduzeem, zakonska regulativa i poslovanje, istraivanje trita, marketing i promocija, sistem kvaliteta, zatita ivotne sredine, uvoenje standarda i certifikacija, kontrola i kvalitet ljudskih resursa,

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

79 tehnologija, istraivanje i razvoj i dr. kompjuterske aplikacije, izrada biznis plana, finansije i voenje poslovnih knjiga malih i srednjih preduzea, lokalna poreska optereenja i olakice, apliciranje za bespovratna finansijska sredstva.

U tom sluaju teite bi trebalo da bude u pruanju strune pomoi tamo gde je ona realno potrebna. Lokalna samouprava treba da zna da iskoristi znanje zaposlenih prilikom uvoenja novih standarda i tehnologije, a da za specifine i specijalistike obuke angauje struna lica (iz lokalnih kola, dravnih institucija i organizacija, meunarodnih organizacija). U Srbiji, u ovom trenutku, postoje brojne, uglavnom meunarodne organizacije, koje se bave tim poslom (USAID, na primer, sprovodi set programa koji pruaju direktnu tehniku pomo preduzeima u svim navedenim oblastima). U samoj lokalnoj samoupravi postoji struan kadar koji moe da prui pravne i finansijske savete i strunu pomo u oblasti zatite ivotne sredine.

3.3. Obuka za preduzetnike i programi podrke malim i srednjim preduzeima

Uobiajeni programi obuke mogu se prilagoditi specifinim potrebama ove ciljne grupe (preduzetnicima i malim preduzeima). Razliite teme obrazovnih programa zavise od privrednih grana koje su zastupljene u odreenoj sredini i od njihovih potreba. Teme obuka su sline pomenutim u poglavlju Saveti i struna pomo, ali pored ovih, za preduzetnike su znaajne jo i:
44 Pogledati deo 9. Razvoj ljudskih resursa

Obuke osmiljava i realizuje kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u saradnji sa preduzetnicima i malim preduzeima. Predavai su pored zaposlenih u lokalnoj samoupravi i privrednici i preduzetnici sa veim iskustvom u poslovanju, kao i dravne institucije, organizacije i udruenja (Nacionalna sluba za zapoljavanje, Agencija za mala i srednja preduzea, komore i udruenja). Obuka se moe organizovati u prostorijama srednjih i osnovnih kola, udruenja preduzetnika. Edukativni centar u Iniji44 koji je pokrenut za obuku nezaposlenih lica, a koristi se i za obuku preduzetnika, smeten je u jednoj uionici osnovne kole koja je renovirana i opremljena u okviru projekta.

3.4. Podrka razvojnim projektima i istraivakom radu

Podrka razvojnim projektima i istraivakom radu prua se putem projekata saradnje izmeu preduzea i viih obrazovnih institucija, a moe se osnovati i fond za istraivanja, ili program u okviru koga e diplomirani studenti prenositi znanje zaposlenima u lokalnim preduzeima. Privreda ima potrebu da razvija i unapreuje svoj proizvod i nije retkost da se osnivaju odeljenja za istraivanje i razvoj. Meutim, nisu sva preduzea u finansijskoj

prodaja i promocija, udruivanje i zajedniko nastupanje,

80 situaciji da imaju ovakva odeljenja. Uloga lokalne samouprave i kancelarije za lokalni ekonomski razvoj ogleda se u povezivanju fakulteta i instituta sa privredom da bi im omoguli korienje ovih usluga. U periodu izmeu 2008. i 2009. godine, sprovedena je anketa u sedamnaest optina45 u Srbiji o miljenju poslodavaca u privrednom sektoru. Anketa je sprovedena sa ciljem da se to bolje razumeju stavovi, prioriteti i problemi u poslovanju onih privrednih subjekata koji investiraju i otvaraju radna mesta u optinama koje su obuhvaene anketom. Jedno od pitanja ticalo se razvoja i istraivanja. Ustanovljeno je da sto dvadeset i devet anketiranih preduzea, ili 21% od ukupnog broja (est stotina devetnaest anketiranih preduzea) ima istraivako odeljenje, ili odeljenje za razvoj novih proizvoda, dok 14% razmilja da ga uvede. Prema odgovorima najveeg broja preduzea, istraivako/razvojna odeljenja bave se razvojem novih proizvoda, usvajanjem tehnolokih standarda i istraivanjem trita.

Jelena Bojovi

3.5. Pristup kapitalu i finansijama

U osnovi, radi se o pruanju informacija i upuivanju u pravom smeru onih preduzea koja su zainteresovana da pronau potencijalne izvore finansiranja. Kada je finansiranje u pitanju, lokalne vlasti se retko odluuju da detaljno savetuju preduzea, poto se time bave specijalizovane ustanove. Ipak, lokalna samouprava bi mogla da prua informacije o dravnim programima u ovoj oblasti, kao i da pomogne preduzetnicima i malim preduzeima u boljem razumevanju ponuda finansijskih institucija. Interesantno je, na primer, da je u jednoj optini u Srbiji u toku 2006. godine povueno tri kredita iz Fonda za razvoj46, dok je ve 2007, poto je uspostavljen sistem informisanja preduzetnika o dostupnosti ovih sredstava, taj broj povean na sedamdeset i tri. Banke i investicioni fondovi su zainteresovani da poveaju broj svojih klijenata i stalno nude obuke i savetovanja u oblasti kreditiranja i investiranja. Lokalne samouprave treba da iskoriste ovu mogunost i da organizuju obuku za svoje preduzetnike. Najei problem sa kojim se banke suoavaju prilikom predstavljanja svojih proizvoda privredi jeste nepoverenje preduzetnika i injenica da se retko odazivaju na pozive za obuku. Lokalna samouprava zato ima ulogu posrednika: da pozove privrednike koji su zainteresovani za ovaj vid obuke (kroz ve pomenute ankete) i sve lokalne banke koje e privredi objektivno predstaviti sve mogunosti, tako da privrednici mogu da uporede usluge razliitih finansijskih institucija, a potom izaberu onu koja je za njih najbolja.

45 Optine u kojima se naketa sprovodila deo su Programa za podsticaj ekonomskom razvoju optina. 46 Fond za razvoj republike Srbije

Preduzea koja ve imaju ili planiraju uvoenje istraivakog odeljenja

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

81

3.6. Lokalni fondovi za podrku privredi

Jedno od najteih pitanja za preduzea jeste pristup kapitalu. Adekvatan program tehnike podrke trebalo bi da prui savete o finansijskom planiranju, pristupu kapitalu i kreditima. U nekim sluajevima mogue je ponuditi i direktnu finansijsku podrku. U Srbiji postoji veliki broj lokalnih fondova za pomo preduzetnicima, privredi ili poljoprivredi i u pitanju su manji programi koji nude bespovratnu pomo ili kredite za investicije u moderne tehnologije, na primer. Svi fondovi su relativno razliiti u strukturi i obimu sredstava, a razlikuju se i po nainu upravljanja. Treba biti vrlo paljiv u nastojanju da se osigura naelo pravednosti i da ovi procesi budu transparentni. Tim za pravne reforme programa Podsticaj ekonomskom razvoju optina, sproveo je istraivanje o fondovima u Kragujevcu, Subotici, Loznici i Iniji, tokom februara i marta 2007. godine. Neki od zakljuaka tog istraivanja su: Sredstva kojima fondovi raspolau kreu se od dva do ezdeset miliona dinara Svaka lokalna samouprava je na razliit nain definisala korisnike fondova: 1. Subotica je kroz lokalne fondove beskamatno pozajmljivala sredstva nezaposlenim licima i preduzetnicima, uz trokove obrade kredita od 2% godinje, odnosno 3% u sluaju programa podrke poljoprivrednim gazdinstvima. 2. Inija je kao rezultat pregovora sa komercijalnim bankama obezbeivala subvencije za

komercijalne kredite malim i srednjim preduzeima i preduzetnicima u iznosu od tri procentna poena i stopom umanjenja za jedan i po procentnih poena; 3. Kragujevac je obezbedio beskamatne kredite za poljoprivredna gazdinstva sa grejs periodom od osamnaest meseci i rokom dospea od trideset i est do ezdeset meseci i podsticajna sredstva za preduzetnike koja se vraaju u iznosu od samo 25%. 4. Loznica je obezbedila beskamatne kredite za poljoprivredne proizvoae i mikrokredite za preduzea u nastajanju (start up krediti) sa grejs periodom od dvanaest meseci i rokom dospea od trideset meseci, i plaanje doprinosa za socijalno osiguranje pripravnicima u optinskim slubama tokom est do dvanaest meseci. Sve kljune odluke (kriterijumi, iznosi, odluke o dodeli itd.), obino donosi komisija ije lanove imenuje predsednik optine, ali nisu jasni kriterijumi na osnovu kojih se biraju lanovi komisije. Za veinu programa lokalna samouprava nije ustanovila indikatore kojima bi se pokazala njihova uspenost i proverilo da li oni, zaista, omoguavaju otvaranje novih radnih mesta i privredni rast. Pre svega se misli na mehanizam koji bi pratio broj novootvorenih radnih mesta, odnosno promene optinskih prihoda koje su rezultat programa finansiranja (nova radna mesta nove plate novi lokalni prihodi od poreza na dohodak graana). Ipak,

82 neke optine, kao na primer Inija, ve imaju odreene indikatore koje koriste prilikom procene isplativosti programa podrke privredi, a Kragujevac planira da uspostavi sistem praenja efekata gradskih programa. Ova, i mnoge druge analize pokazuju da je klju pri uspostavljanju fondova za podrku privredi: analiza potreba privrede, jasno definisanje korisnika fonda i mehanizma korienja sredstava, preciziranje kriterijuma za odabir, uspostavljanje mehanizama transparentnosti i kontrole procesa, definisanje indikatora za merenje uinka, uspostavljanje organizacionog sistema za praenje efekata.

Jelena Bojovi

anketiranje i posete privrednicima, priprema informatora, broura i asopisa, stalna komunikacija putem elektronske pote, SMS obavetavanje, organizacija okruglih stolova i konferencija, sastanci privrednog saveta, Info-dani za privredu, zajedniki sajamski nastupi i druge zajednike aktivnosti.

3.7. Unapreenje komunikacije izmeu lokalne samouprave i preduzea

Jedan od oblika unapreenja komunikacije jeste, pre svega, uspostavljanje ve pomenute kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. Na taj nain lokalna samouprava moe da rei organizovanje posla, to jest, zaposleni u kancelariji e biti zadueni da informiu privredu, da sluaju i odgovaraju na njene zahteve i sugestije. Na koji nain kancelarija za lokalni ekonomski razvoj moe uspostaviti bolju komunikaciju sa privredom:

Dobra komunikacija osigurava bolju informisanost preduzetnika, njihovo bolje prilagoavanje promenama, kao i veu iskorienost javnih resursa koji im stoje na raspolaganju. Ujedno, kao to je ve napomenuto, preduzea nisu samo od kljune vanosti za razvoj lokalne privrede, ve su i potencijalni ambasadori svojih zajednica. Zadovoljni poslovni ljudi su, svakako, u poziciji da privuku nova preduzea.

3.8. Naela javne nabavke i kampanje kupujmo lokalno

Ovakve kampanje se sprovode u skladu sa naelima povoljnog poslovnog okruenja koja podrazumevaju saradnju izmeu lokalne samouprave, institucija javnog sektora i veih privrednih subjekata sa ciljem da tenderi javnog sektora budu pristupaniji za lokalna preduzea. Jedna od inicijativa je sprovedena 2008. godine u nekoliko optina u Srbiji, kad su sva javna preduzea predstavila lokalnim privrednicima planove javnih nabavki

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

83 za narednu godinu. Blagovremena informacija o tenderu dozvoljava lokalnim snabdevaima da se bolje organizuju ili, eventualno, da trae partnere u poslu. Kampanja kupujmo lokalno podrazumeva i promociju lokalnih proizvoda i stimulisanje graana i privrede da koriste usluge i dobra lokalnih snabdevaa. U okviru ovog projekta najpre se vri istraivanje meu graanima i privrednicima o njihovim kupovnim navikama i proizvodima, a potom se osmiljava i sprovodi kampanja koja ima za cilj promociju jednog, ili grupe proizvoda. nom (regionalnom) tritu, a 40% poslovanjem sa partnerima iz ostalih delova Srbije.

3.9. Reklamiranje malih i srednjih preduzea i irenje trita

Mala i srednja preduzea irom Srbije uglavnom su usmerena na svoje trite, to ih razlikuje od velikih kompanija koje se nadmeu na globalnom nivou. Inicijative za promociju malih i srednjih preduzea obuhvataju savetovanje i obuku preduzetnika o izlasku na strana trita, ovladavanje tehnikama izvoza, zajedno sa pouzdanim i relevantnim informacijama o tritu. U Evropi, usluge takve vrste obino nude privredne komore, i podrazumevaju ak i osnivanje konzorcijuma i udruenja za marketing, uee na trgovakim sajmovima i izlobama i pomo u povezivanju proizvoda, ili inovacija sa potrebama trita. Ve pomenuto istraivanje o miljenju privrednog sektora, uraeno 2008. i 2009. godine na uzorku od esto devetnaest preduzea, pokazalo je da su, u najveoj meri, preduzea usmerena na lokalno trite. ak 43% ukupnog prometa svih anketiranih preduzea nastalo je poslovanjem na lokal-

Promet preduzea tokom 2006/2007 i 2008/2009 Dakle, 83 % prometa ostaje u granicama Srbije, dok 17% prometa preduzea ostvaruju u saradnji sa inostranstvom - najvie sa poslovnim partnerima iz Evrope 16,6% i oko 1% u saradnji sa partnerima iz vanevropskih zemalja. Oigledno je da postoji potreba da se pomogne privrednicima u irenju trita. Lokalne samouprave mogu da stimuliu preduzea da se udruuju, to e im pomoi u plasiranju proizvoda; mogu da ih upuuju na dravne organizacije koje se bave izvozom (SIEPA, VIP, Privredna komora); da zajedniki izlau na meunarodnim sajmovima; da organizuju B2B susrete (business to business) i da promoviu lokalne proizvode.

84

Jelena Bojovi

4. Podrka osnivanju novih preduzea

Podrka osnivanju novih preduzea podrazumeva stimulisanje nezaposlenih da pokrenu sopstveni biznis, pomo poetnicima u poslu da osnuju preduzetniku radnju ili preduzee, kao i podrku novoosnovanim preduzeima u prvim, najosetljivijim mesecima njihovog rada. Podrka lokalne samouprave ogleda se kroz obuke, pruanje saveta, strunu pomo, informacije i obezbeivanje resursa. Takvi projekti mogu biti:

savete strunih lica koja im mogu pomoi u pronalaenju ideja za bavljenje sopstvenim poslom, kao i praksu. U ovom poslu nezaobilazni partner je Nacionalna sluba za zapoljavanje, fakulteti i srednje kole. Nezaposleni sa iskustvom uglavnom imaju ideju i volju da zaponu biznis i znaju kako da proizvedu, ali im je potrebna obuka i savet u oblasti finansija, biznis planiranja, marketinga, zakonskog okvira za poslovanje (koji reguliu rad i zaposlenje, poreze, bezbednost na radu, ekoloku zatitu). Prema potrebi, obuka se odvija u obrazovnim centrima, ili angaovanjem nezavisnih savetnika. Kao i u veini sluajeva kada je u pitanju struna pomo, bolje je da lokalna samouprava organizuje da neko drugi prua pomenute usluge. Zaposleni u upravi treba da definiu program obuke, da, zajedno sa Nacionalnom slubom za zapoljavanje, odaberu kandidate, pronau prostor za obuku i angauju predavae i savetnike.

4.1. Savetodavna i struna pomo poetnicima u poslu

Nezaposleni, koji bi mogli da pokrenu sopstveni posao, jesu oni koji: nikada nisu imali posao, nemaju prethodno iskustvo i njihove vetine su nedovoljno profilisane; nemaju posao, izgubili su posao, imaju prethodno steeno iskustvo i znanje, ali i naviku da rade za poslodavca.

4.2. Poslovne mree poetnika u poslu i mentorski programi

Kao to je ve reeno, poetnici u poslu imaju ili malo, ili nimalo iskustva u voenju posla, zato su mentorski programi pravo reenje za njih. Iskustvo govori da povezivanje vlasnika novih i malih firmi sa firmama koje su ve uvrstile svoje pozicije, moe da d dobre rezultate za obe strane. To mogu da budu formalne i neformalne mree mentora i novih firmi i da budu dodatno korisne u njihovim buduim aktivnostima. Pitanje koje se namee jeste, zato bi postojee kompanije pruale usluge poetnicima. Primer je bilo koja vea kompanija

Ovo su dve nezavisne ciljne grupe, kojima u poetnim stadijumima morate pristupiti na razliite naine. Nezaposlenima bez iskustva treba da obezbedite osnovne obuke o poslovanju, radnoj etici i tritu,

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

85 koja preputa deo svog poslovanja manjim kompanijama (outsourcing). Najee su u pitanju poslovi koji nisu iz ue delatnosti samog preduzea, ali su dovoljno vani i moraju, u potpunosti, da budu oslonjeni na proizvodni proces majke kompanije. U softverskim kompanijama to su, recimo, dizajnerski poslovi, u proizvodnji metalnih orua - gumeni delovi, u prehrambenoj proizvodnji - dizajn i marketing i poslovi pakovanja, u komunalnim delatnostima to su reciklaa, ili skupljanje i odvajanje otpada. U Novom Sadu, na primer, jedna softverska kompanija je zainteresovana da bude mentor poetnicima u softverskom inenjeringu da bi jednostavnije nalazila pouzdane kooperante. Mentorstvo je, dakle, korisno za uitelja, koliko i za uenika. Stvaraju se poslovne veze koje ueniku obezbeuju trite, a uitelju sirovine, poluproizvode, kooperante koji su, u potpunosti, u skladu sa njihovim potrebama (standardi, sastav, koliina, nain obrade). Pored odnosa mentor - uenik u poslovanju, i sva druga umreavanja podravaju uenje. Umreavanje poetnika je vrlo znaajno zato to se nalaze u istom, ili slinom poloaju i mogu uiti jedni od drugih. Ujedno, njihovim umreavanjem stvaraju se poslovni odnosi i obezbeuje uzajamna podrka. Mentorski programi se mogu i sufinansirati (formiranje mentorskih fondova), da bi se, eventualno, podrala inicijativa.

4.3. Finansijska pomo novim preduzeima i preduzetnicima

Mnoga preduzea i preduzetnici, na poetku rada, suoavaju se sa problemom nedostatka poetnog kapitala, nedovoljnog iskustva u upravljanju preduzeem i nepoznavanjem trita - i u potranji za ponuenim proizvodima, i u plasmanu na novim, nepoznatim tritima. Finansijske institucije retko daju kreditna sredstva poetnicima u poslu, a kad takva praksa i postoji, uslovi su izuzetno nepovoljni. Stoga je finansijska pomo novim mikropreduzeima kljuni faktor koji moe da opredeli novog preduzetnika da pokrene inicijativu, ili ne. Lokalne vlasti treba da se ukljue u pomo pri finansiranju tako to e: zajedno sa finansijskim institucijama proceniti koji su najbolji oblici podrke i saradnje; kreditirati poetnike u poslu (Poglavlje 3.6. Lokalni fondovi za podrku privredi); dati savet i pomoi poetnicima u pronalaenju finansijskih sredstava - Zakon o budetu Republike Srbije za 2010. godinu predvia sredstva u iznosu od 1.000.000.000 dinara za start up kredite preko Fonda za razvoj Republike Srbije.

Dakle, uloga lokalnih samouprava jeste da, pre svega, prepoznaju potrebe poetnika u poslu i podstaknu dravne institucije i privatni sektor da usklauju svoje usluge sa tim potrebama.

86

Jelena Bojovi

4.4. Biznis inkubatori mikro prostori za rad

Biznis inkubatori, kao koncept, objedinjuju tri pomenuta programa: pruanje savetodavne, i finanijske pomoi i pomoi prilikom umreavanja. Sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka u industrijskim zemljama Zapada rodio se koncept inkubacije, pre svega kao odgovor na sve viu stopu nezaposlenosti i druge posledice recesije. Izraz inkubacija podrazumeva obezbeivanje osnovnih uslova za otpoinjanje novih poslova i ostvarivanje poslovnih ideja i podsticanje razvoja preduzetnikog duha. Biznis inkubatori omoguavaju pruanje neposredne podrke preduzeima koja tek poinju s radom, u periodu kada su najpodlonija neuspehu, i na taj nain direktno utiu na stepen uspenosti tih preduzea. Vei deo usluga koje obezbeuju biznis inkubatori ponuene su po subvencionisanim cenama, to pozitivno utie na poloaj preduzea u inkubatoru u odnosu na ona izvan njega47. Biznis inkubator nije samo prostor za rad, ve je i poslovno udruenje ija je svrha da prui podrku u osnivanju novih preduzea putem pruanja odreenih usluga, u koje spadaju: prostor inkubatora, zajednike usluge (sekretarijat, kancelarijska oprema, knjigovodstvo, savetovalite za preduzetnike, finansijski saveti i dr.), marketing i umreavanje. Inkubatori mogu da budu vienamenski (mogu da budu primljena sva preduzea koja zadovoljavaju osnovne trine i tehnoloke standarde), ili specijalizovani biznis inkubatori usmereni na konkretnu delatnost (inovacije, usluga, proizvodnja, sektorski specifini, i dr).
47 Metodologija za osnivanje Biznis inkubatora, The Urban Institute

ni jedan biznis inkubator. Inkubator u Knjaevcu je znaajan ne samo zato to je prvi u Srbiji, ve i zato to njime upravlja udruenje graana (Timoki klub), a ne, kako je to najee sluaj, privredno drutvo. U Savetu biznis inkubatora u Knjaevcu, koji odluuje o prijemu preduzea i radnji u inkubator, pored osnivaa zastupljeni su i predstavnici lokalne samouprave, banaka, udruenja privatnih preduzetnika i privrednici. Drugi biznis inkubator u Srbiji osnovan je u Niu, ve u septembru 2005, kao drutvo sa ogranienom odgovornou, u kome su osnivai Grad Ni sa 51% i Regionalna agencija za mala i srednja preduzea sa 49%. Poslovni inkubator Subotica d.o.o. (osnovan 2006. godine), zanimljiv je primer zato to u svoje osnivae, pored lokalnih i pokrajinskih vlasti i regionalne agencije za mala i srednja preduzea, ubraja i privatnu kompaniju (ATB Sever) i obrazovnu instituciju (Via tehnika kola Subotica) koje imaju po 10% uea u osnivakim pravima. Jo jedna od novina u privrednom ivotu poslednjih nekoliko godina, osim velikog broja novoosnovanih inkubatora, jeste i njihova inicijativa za udruivanjem. U Srbiji postoji neformalna mrea inkubatora koji su se organizovali da bi lake izneli svoje zahteve i probleme u odnosu na vlast i donatore.

Do maja 2005. godine, kada je otvoren Biznis inkubator centar u Knjaevcu, u Srbiji nije postojao

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

87

Lista postojeih biznis inkubatora u Srbiji Broj zaposlenih u BIC-u Pros. broj zaposlenih po stanaru
3 0 / 15 8 7 0 2 0 3 0 2 / 3 2 0 /

Period inkubacije
4 god 4 god 3 god 4 god 3 god 4 god 3 god 3 god / 3 god 3 god 3 / 4 god 3 god 3 /

Datum osnivanja

Povrsina u m2

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21

Biznis Inkubator Centar Knjazevac Privredno drustvo Biznis Inkubator Centar Zajecar Bizniz Inkubator Centar Uzice Inkubator Centar za razvoj preduzetnistva Raca Direkcija za preduzetnistvo - poslovni inkubator (Petrohemija), Pancevo Inkubator Centar Nis Biznis Inkubator Centar Prokuplje Biznis Inovacioni Centar Kragujevac Poslovni Inkubator Kanjiza Neprofitni Razvojni Centar Inkubator Korrak d.o.o, Rakovica Beograd Poslovno-tehnoloki inkubator tehnikih fakulteta Beograd Biznis Inkubator Centar Vranje Poslovni Inkubator Subotica Biznis Inkubator doo Krusevac Poslovni Inkubator Zrenjanin Biznis Inkubator Centar Medvedja Biznis Inkubator Centar "Rtanj" Boljevac Biznis Inkubator Centar Bor Biznis Inkubator Centar Valjevo Biznis Inkubator Centar Senta Biznis Inkubator Centar Novi Pazar (SEDA)

2005 u toku 2008 2007 2006 2005 2007 2008 2005 2006 2006 2006 2008. 2006 u osnivanju 2007 2007 2007 /

1200 1086 1529 650 4500 2700 1300 1137 170 4120 400 + 1000 2500 1400 / 900 700 1350 /

NVO DOO DOO DOO ogranak DOO DOO DOO DOO DOO DOO DOO / DOO DOO DOO /

1 3 ( u planu) 1 1 8 4 4 3 (7) 8 5 2 4 / 1 4 1 /

Proizvodni Proizvodno usluzni Proizvodni Proizvodno usluzni Proizvodno inovativni Proizvodno usluzni Inovativni start up kancelarijski posao inovativni (IT sektor) tehnoloski i inovativni meoviti meoviti IT / proizvodni proizvodno-usluni meoviti /

metalopreradjivacki 3 god

javna sluzba 2

Broj stanara
8 0 / / 7 15 13 0 4 0 6 0 20 / 4 10 0 /

Pravni status

Naziv BIC-a

Tip BIC-a

Br.

88 I pored postojanja dvadesetak biznis inkubatora, u Srbiji je danas i dalje primetan nedostatak iskustva i strunog znjanja koji su neophodni za pokretanje i upravljanje biznis inkubatorom. U svetu se inkubatori najee osnivaju uz univerzitete (studenti dobijaju subvencionisane uslove za zapoinjanje poslovanja), ili su, u 90% sluajeva, deo industrijskog parka i posluju u njegovim okvirima. Preporuke pri osnivanju biznis inkubatora: Biznis inkubatori su popularan, ali nisu, neminovno, i uspean koncept u svakoj sredini (dostupnost poetnih finansijskih sredstava ne treba da bude okida); Pre osnivanja biznis inkubatora treba utvrditi ko su potencijalni korisnici Vei broj osnivaa vei uspeh inkubatora Upravitelji inkubatora treba da prou obuku Stanarima inkubatora obezbediti post-inkubacioni prostor(mini-industrijske, ili poslovne zone) Ne zapoinjati osnivanje bez dugoronog finanisjkog plana koji obezbeuje odrivost koncepta (operativni trokovi).

Jelena Bojovi

5. Marketing i promocija investicija

Vana funkcija svake organizacije, bilo da su u pitanju mulitinacionalne kompanije, mala i srednja preduzea, nevladine organizacije, dravne firme ili, pak, lokalne samouprave, jeste marketing. Kljuni elementi marketinga (4 P48) su vie-manje isti za sve: proizvod, cena, distribucija i promocija, iako se za svaku konkretnu organizaciju i za svako ciljno trite 4 P drugaije definiu. Proizvod koji lokalna samouprava moe da ponudi u ovoj oblasti jeste industrijska zona sa svim svojim karakteristikama (lokacija, povrina, teren, infrastruktura), efikasna administracija i poslovna klima koja e investitoru omoguiti da uspeno posluje. Cena se odnosi na trokove pribavljanja svih potrebnih dozvola, trokove pribavljanja zemljita, naknadu za ureenje zemljita, trokove korienja struje, vode, telefona i trokove radne snage. Distribucije nema u klasinom smislu -proizvod ne ide tamo gde je kupac, ve kupac ide tamo gde je proizvod ali ipak moe da se kae da dostupnost lokalne samouprave zavisi od njenog geografskog poloaja i drumskih, vodenih i vazdunih saobraajnica koje su u blizini. Na kraju lanca marketinkih uslova nalazi se promocija kao jedina karika koju lokalna samouprava koristi da bi informisala, zainteresovala i privukla investitore u svoju zajednicu. Lokalnim samoupravama stoje na raspolaganju brojna sredstva i tehnike za promociju investicija, kao sto su oglaavanje, unapreenje prodaje (broure, sajmovi), lina prodaja (prodajne pre-

Iako je moda je prerano dati sud, s obzirom da inkubatori nedovoljno dugo posluju, biznis inkubatori u Knjaevcu, Kruevcu i Prokuplju mogu posluiti kao dobar model.
48 4 P - skraenica na engleskom jeziku od product (proizvod), price (cena), promotion (promocija) i place (distribucija)

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

89 zentacije), direktna pota, telemarketing, internet marketing i PR. S obzirom na ograniena sredstva sa kojima lokalne samouprave raspolau, vano je da svoje promotivne napore usmere na granu privrede i na investitore koje imaju najvie ansi da privuku (targetiran pristup promociji). e se dosledno pridravati kada je dizajn promotivnih materijala u pitanju (logo, karakteristine boje, font, oblici). Sve, od vizit karte preko vebsajta do broure, treba da bude vizuelno ujednaeno i, samim tim, prepoznatljivo.

Vebsajtovi (internet stranice) 5.1. Priprema promotivnih materijala

Prvi korak u promotivnoj kampanji optine jeste izrada promotivnih materijala. U promotivni materijal se, pre svega, ubrajaju: veb-sajt (internet stranica), broure i drugi tampani materijali i Pauer-point prezentacije. Specifinost i karakteristike jedne optine moraju da se prepoznaju u svakom aspektu komunikacije i svakom segmentu delovanja. Optina, pre svega, treba da definie ta je njena kljuna prednost u odnosu na konkurente takozvani jedinstveni argument prodaje (USP Unique Selling Point) i da se tim putem pozicionira na tritu. Jedinstveni argument prodaje je ono po emu je jedna lokalna samouprava bolja od konkurentskih optina i gradova, po emu se razlikuje i prepoznaje, po emu je osobena. Jedinstveni argument prodaje definie se nakon SWOT analize i poreenja sa konkurencijom (benmarking). Evo nekih primera: Najvei proizvoa malina u Evropi, Grad sa najvie direknih investicija u regionu, Jedina prava e-uprava u Srbiji, Na raskru koridora, itd. Pored jedinstvenog argumenta prodaje, optine treba da definiu i svoj vizuelni identitet kojeg Vebsajt lokalne samouprave jedno je od najvanijih i najekonominijih sredstava promocije. Vebsajt je prijemno odeljenje lokalne samouprave prva taka susreta za one koji nikada nisu bili u optini. Preko interneta i internet prezentacije, lokalna samouprava ima pristup ne samo lokalnom, ve i regionalnom i svetskom tritu (preduslov je, svakako, viejezinost internet prezentacije, a najmanje to je potrebno jeste sajt na srpskom i engleskom jeziku). Prema Svetskoj banci, u svetu je 2008. godine bilo preko milijardu i po korisnika interneta, a najnonovije procene dostiu broj od milijardu i osam stotina hiljada. Rast broja korisnika je eksponencijalan (400% u odnosu na 2000. godinu). Dakle, internet kao sredstvo komunikacije i promocije postaje neminovnost, i to se pre shvati to bolje. Na ovom mestu neemo nabrojati sve razloge zbog kojih je vano da lokalna samouprava ima internet prezentaciju, ve zato internet prezentacija vana u promociji investicija: Veb-sajt omoguava promociju lokalne samouprave i prisustvo na lokalnom, regionalnom i svetskom trittu po zanemarljivoj ceni. Veb-sajt je medij koji je dostupan svima, u svakom trenutku, u bilo kojoj vremenskoj zoni.

90

Jelena Bojovi

http://www.cityofleskovac.org

www.zrenjanin.rs

Veb-sajt govori investitoru da je lokalna samouprava efikasna i transparentna u svom radu - vesti, saoptenja, e-uprava, svi vani dokumenti, strategija, planovi, javni pozivi, izvetaji o radu, daju se na uvid graanima, privrednicima i investitorima. Veb-sajt ne optereuje korisnika nepotrebnim informacijama. Korisnik bira sadraj na vebsajtu, tako da je za korisnika veliki broj informacija prednost, a ne teret (za razliku od broura, na primer, ija veliina mora biti ograniena - zbog teine i broja strana). Veb-sajt je medij koji omoguava interaktivnost i laku komunikaciju sa korisnicima - potencijalnim investitorima, preko foruma, anketa, razliitih on-lajn servisa. Veb-sajt omoguava praenje rezultata promotivnih kampanja lokalne samouprave uvidom u statisitke poseenosti (na primer, dan posle oglaavanja neke lokacije broj posetilaca je skoio za 300% u odnosu na prosean broj).

Putem alata za obradu statitstikih podataka koji su besplatni, poput Google Analytics-a, moe se dobiti detaljan uvid ne samo o broju vebsajt posetilaca i njihovom kretanju, ve i podaci iz kojih gradova i zemalja dolaze, ta ih najvie zanima, kako se kreu kroz veb-sajt i dr. Veb-sajt moe znaajno da utie na sliku grada u javnosti - oni koji nikada nisu bili u lokalnoj samoupravi svoj prvi utisak stei e na osnovu veb-sajta, njegovog izgleda i sadraja i on-lajn servisa koje nudi. Na kraju, vebsajt omoguava punu kontrolu sadraja (to je medij koji je u rukama lokalne samouprave) i visoku fleksibilnost (svi sadraji mogu da se direktno menjaju i on-lajn).

Naravno, osim za promociju investicija, internet prezentacija lokalne samouprave koristi se i za: a. pruanje informacija iroj javnosti, posebno stanovnitvu i preduzeima iz optine/grada,

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

91 kao i potencijalnim turistima i investitorima iz zemlje i inostranstva; b. unapreivanje komunikacije optinske/gradske uprave sa graanima i preduzeima; c. stvaranje prepoznatljivog identiteta optine/ grada i pozitivnog slike u javnosti; d. promovisanje privrednih, kulturnih, turistikih i drugih sadraja i potencijala optine/grada. . uputiti investitora na vebsajt (stoga je jako vano da sajt bude informativan i auriran). Minimum koji svaka broura treba da sadri, pored kontakt podataka, jesu informacije o geografskom poloaju optine, konkretnim mogunostima za ulaganje (ponuda optine, odnosno slobodne grinfild/braunfild lokacije) i njene komparativne prednosti. Info-list je tanji i detaljniji od broure po obimu ne prelazi tri strane i usmeren je samo na jednu granu privrede. Info-list daje presek stanja i mogunosti za ulaganje u odreenu privrednu granu ili, pak, predlae konkretne projekte (na primer, turizam - izgradnja hotela, energetika - izgradnja mini-hidroelektrana, poljoprivreda - fabrika sokova). Sadraji info-lista treba da budu jezgroviti i dobro osmiljeni. Umesto dugakih objanjenja treba koristiti teze, nabrajanja i tabelarne prikaze, da bi se obezbedila maksimalna preglednost i uteda prostora. Info-listovi su vrlo praktini za sajmove i potu jer su lagani, relativno jeftini, i prilagoeni interesovanjima potencijalnih investitora iz ciljane industrije. S obzirom na relativno niske trokove izrade, preporuuje se izrada info-listova na vie stranih jezika, u zavisnosti od zemlje porekla investitora. Na kraju, info-list moe posluiti kao dobra osnova u izradi oglasa ukoliko optina planira da pokrene reklamnu kampanju u relevantnim ekonomskim, i drugim specijalizovanim asopisima i novinama (od domaih asopisa to mogu biti, na primer, Jatova revija - New Review ili Ekonomist, od stranih - Financial Times, Spiegel, Ost-West i sl).

Broure i info-listovi
U direktnom kontaktu sa potencijalnim investitorom internet prezentacija nije sredstvo komunikacije. U direktnoj komunikaciji primat preuzimaju tampani promotivni materijali i prezentacije, a najee se koriste broure i info-listovi. Broure se uglavnom koriste na sajmovima, prilikom prezentacija i tokom pregovor, ali se koriste i u direktnom marketingu kada se alju potom na adrese potencijalnih investitora. Svrha broure je, pre svega, da zainteresuje potencijalne investitore i prui osnovne informacije o mogunostima, uslovima i prednostima ulaganja u lokalnu samoupravu. Broura, takoe, slikom i reju potkrepljuje nastup pred investitorom. Kod izrade broura treba imati u vidu kome se obraamo i u kojoj situaciji, ta elimo da kaemo (po naslovima), kojim redom (po vanosti), i koliko detaljno. Generalno, broura treba da bude to tanja i laka za noenje (tri do deset strana, najvie petnaest) da ne bi zavrila u kanti za otpatke. Treba se usredsrediti na ono to je najbitnije i najzanimljivije za investitora, bez zalaenja u pojedinosti, a za detaljnije informacije dovoljno je

92

Jelena Bojovi

Pauer-point (Power point) prezentacije

Pauer-point prezentacije najee se koriste kao pomono vizuelno sredstvo prilikom direktnih pregovora i usmene komunikacije sa investitorom. Praksa je da lokalna samouprava za poetak pripremi jednu optu prezentaciju o investicionim potencijalima optine na srpskom i na engleskom jeziku, da bi je, kasnije, prilagoavala konkretnoj situaciji i publici. Ukoliko se oekuje poseta investitora koji eli da otvori fabriku tekstila, na primer, potrebno je usredsrediti se samo na ovu granu privrede i pruiti to vie detaljnih informacija o tome, poput: imate li odgovarajuu radnu snagu i koliko ona, u proseku, kota; da li postoje kole koje obrazuju tekstilne radnike; da li postoje hale ili zemljite koje je opremljeno infrastrukturom odgovarajueg kapaciteta; da li lokalna samouprava raspolae potrebnim sirovinama; kakva je tradicija u proizvodnji tekstila; kakva je struktura preduzea u tekstilnoj industriji, ima li novih investitora; sa kojim tritima lokalna samouprava ostvaruje najveu razmenu; postoje li neki posebni podsticaji i olakice za investitore u ovoj grani privrede, i sl. Takoe, treba voditi rauna i o poreklu investitora - u prezentaciji za strane investitore na poetku treba vie panje posvetiti uslovima i prednostima ulaganja u Srbiju, dok za domae investitore to nije sluaj. Na kraju, treba izbegavati dugake i zamorne slajdove o slavnoj istoriji i tradiciji dok se stigne do ponude za investitora on je ve otiao. Pauer-point prezentacija nije elektronska broura i ne treba da ima mnogo teksta investitoru se treba obraati iskljuivo kroz kratke poruke i

teze i koristiti to vie grafikih prikaza (slika, dijagrama, grafikona). Optimalan broj teza po slajdu je pet. Ne treba brinuti da li je sve u prezentaciji reeno, jer to, zapravo, i nije cilj: tema se razrauje i pojanjava u direktnom obraanju sluaocima. Dizajn prezentacije treba da bude usklaen sa vizuelnim identitetom optine i svih drugih promotivnih materijala. Treba izbegavati jarke boje, arenu pozadinu i efekte koji zamaraju publiku (slova lete, slike uleu i sl.) investitor nee biti impresioniran prezentacijom. Duina prezentacije, broj slajdova i broj detalja treba da bude prilagoen vremenu koje je na raspolaganju. Ako prezentacija traje deset minuta, ne bi trebalo da bude vie od dvadeset slajdova (pola minuta po slajdu). U izradi prezentacije, slino kao i kod broure, prvo treba definisati sadraj prezentacije. U nastavku sledi primer uoptene prezentacije za strane investitore (ne zna se unapred ko su, i kojoj grani privrede pripadaju):

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

93 Kako ne treba SUBOTICA PROFILE Subotica is the northernmost city of Serbia; its the second largest city in population aspect on the territory of the Autonomous Province of Vojvodina. The city is situated 10 km from the Serbian-Hungarian border, on the north latitude of 46 5 5 and on the east longitude of 19 39 47. A sandy steppe is located north from the city with fruitful orchards and vineyards on the south, and on its mould land agriculture is developing. It is a city located in the heart of the Pannonian Plain with a long tradition and a wealthy cultural heritage. The City of Subotica consists of the town itself and 18 surrounding settlements. It is stretched out on 1.008 square kilometers. Kako treba SUBOTICA PROFILE Position: 46 5 5 N, 19 39 47E Northernmost city in Serbia, 10 km away from Hungary The 2nd largest city in AP Vojvodina 150.000 inhabitants Territory: 1.008 square kilometers Potential for agriculture development Treba voditi rauna - nedostatak mnogih prezentacija je to to ni po emu nisu prepoznatljive, odnosno, nemaju jedinstveni argument prodaje. U situaciji kada investitori sluaju nekoliko prezentacija za redom (na primer, na nekom sajmu, ili forumu), jedan od njihovih estih komentara jeste da ne mogu da uoe razliku meu optinama, da im sve izgledaju isto, ak i kada nisu iz iste zemlje. Uoeno je da sluaoci, pa i investitori, pamte ekstremne primere, nove prie, ili okantne slike, zato je neophodno ostaviti utisak i obavezno na svakom slajdu staviti ime optine i kontakt informacije (adresu vebsajta).

Primer: Sadraj jednog slajda 1. slajd: Naziv prezentacije (Optina XX: jedinstven argument prodaje) Prednosti ulaganja u Srbiju Prednosti ulaganja u Optinu XX Geografska lokacija i trite Saobraajna povezanost Postojea privreda Ljudski resursi Mogunosti za ulaganje Trokovi poslovanja Podsticaji i podrka investitorima Kvalitet ivota Kontakt

2. slajd: 3. slajd: 4. slajd: 5. slajd: 6. slajd: 7. slajd: 8. slajd: 9. slajd: 10. slajd: 11. slajd: 12. slajd:

5.2. Direktni marketing

Kampanje direktnog marketinga podrazumevaju direktno obraanje potencijalnom investitoru sa konkretnom ponudom - putem pote (obine i elektronske), ili telefonom (telemarketing). Istraivanja u svetu ukazuju da su kampanje direktnog marketinga najefikasnije sredstvo za stvaranje investicija50, jer se fokusiraju samo na one investitore koje je optina oznaila kao najizglednije, a ne na sve, ime se znaajno tede sredstva i usmeravaju samo tamo gde e uroditi plodom. Dodatna prednost direktnog marketinga je merljivost rezultata optina moe da postavi konkretne ciljeve i pratiti njihovu realizaciju (na primer, hiljadu poziva - deset sastanaka - jedna ostvarena investicija). Na taj nain optina moe da ui iz iskustva i da usavri svoj nastup i planove. Preduslov za bavljenje direktnim marketingom jeste izrada i odravanje baze potencijalnih investitora. Optine bi trebalo da usmere panju na mala i srednja preduzea izvozne orijentacije, a krupne

50 Marketing a Country, Louis T Wells, Alvin G.Wint

94 investitore (multinacionalne kompanije) treba prepustiti dravi, odnosno organizacijama kao to je SIEPA, da ne bi dolo do podudaranja i opsedanja istih investitora sa razliitih strana i nivoa. Ali, mnoge optine e se zapitati: Kako da znamo koje bi kompanije mogle da budu zainteresovane da uloe u nau optinu, pa da ih uvrstimo u bazu potencijalnih investitora? Ideje o potencijalnim investitorima mogu se dobiti iz raznih izvora, kao to su: postojei privrednici (saznati sa kojim kompanijama posluju), pediteri i distributivni centri, meunarodni industrijski ili investicioni sajmovi (iz listinga se vidi ko su kompanije izlagai), ambasade stranih zemalja i ekonomski ataei, privredne komore i udruenja preduzetnika iz zemlje i inostranstva, nacionalne i lokalne organizacije za promociju investicija, agencije stranih zemalja koje se bave promocijom izvoza. Na kraju, baza podataka potencijalnih investitora moe i da se kupi od organizacija koje se samo time bave (kao to je kompanija Kompass baza). Da bi sprovela kampanju direktnog marketinga, optina treba da preduzme sledee korake: priprema baze podataka potencijalnih investitora iz odreenih zemalja i sektora, izbor kompanija koje e kontaktirati, proveru kompanija i kontakata putem vebsajta, pronalaenje osoba zaduenih za investiranje u jugoistonoj Evropi, slanje personalizovanih pisama potom, pozivanje najvanijih investitora telefonom, razgovor na njihovom maternjem jeziku, pokuaj ugovaranja sastanka,

Jelena Bojovi

organizovanje investicionih misija (posete investitora) i prodajnih prezentacija. Da bi kampanja direktnog marketinga uspela, neophodno je izvriti pravilno i precizno ciljanje potencijalnih investitora, a zatim i donosioca odluka. Ciljani investitori moraju da imaju barem informacije, ako ne i pozitivan stav o Srbiji ili optini kao investicionoj destinaciji - direktno obraanje sa konkretnom ponudom ne dolazi u obzir, ukoliko pre toga nisu uli za Srbiju.

5.3. Investicioni sajmovi

Sajmovi jesu jedan od najboljih naina da se stupi u kontakt sa potencijalnim investitorima, i kao pokuaj da se uspostavi saradnja izmeu domaih preduzetnika i stranih kompanija. Uspostavljanjem saradnje, poveava se mogunost ulaganja stranih preduzetnika u grad/optinu. Ceo proces moe biti dug, zahtevan i na oko neisplativ, ali se ovakav pristup za sada pokazao efikasnim. Ukoliko nema dovoljno sredstava da se ostane tokom celog trajanja sajma, ili za zakupninu tanda, nije ni neophodno. Vrlo je korisno posetiti sajam na dva dana, ali uz dobru pripremu (poto se uoe potencijalni investitori meu kompanijama izlagaima i zakau sastanci). Ako optina eli da se promovie na ovaj nain, prvo to treba da uradi jeste da izabere jedan, ili vie meunarodnih sajmova koje treba da poseti u toku godine. Potpuni spisak svih privrednih sajmova u svetu, klasifikovanih po industrijskim granama / oblastima, zemljama, vremenu odravanja i organizatorima, nalazi se na sajtu www. biztradeshows.com.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

95 Na osnovu spiska sajmova treba odabrati one za koje se misli da su za optinu najvaniji, s obzirom na privrednu strukturu i razvojne potencijale. Tom prilikom treba konsultovati strateki plan lokalnog ekonomskog razvoja i, naravno, lokalne preduzetnike. Za optinu je najbolje je da se usmeri na sektorske sajmove na kojima e izlagati zajedno sa svojim privrednicima. Poto optina odabere sajam na kome e uestvovati, treba da odabere i koga e poslati. Eliminacioni kriterijum je, svakako, znanje stranog jezika, a kljuni odlino poznavanje privrednih prilika u optini i zemlji. Na kraju, za uspean nastup na sajmu potrebna je kvalitetna priprema, koja podrazumeva sledee: priprema liste kompanija sa kojima e biti uspostavljen kontakt - na osnovu privrednih potencijala optine treba odabrati najvie trideset kompanija koje bi mogle da budu zainteresovane za ulaganja (spisak svih izlagaa na sajmu uvek postoji na vebsajtu sajma); zakazivanje sastanaka unapred izabranim kompanijama treba se unapred obratiti putem elektronske pote (pet dana pre sajma), u kratkim crtama predstaviti svoju ponudu i dogovoriti vreme i mesto sastanka. Na sajmu, kljuno je da se uspostavi kontakt sa osobom koja je odgovorna za nove investicije, ili sa direktorom kompanije. Meutim, neretko se deava da kompanije izlagai na sajmove alju samo svoje menadere prodaje koji ne znaju nita, ili znaju vrlo malo o planovim firme da se iri/ osniva kompanije u drugim delovima sveta, i koji su prvenstveno zainteresovani za potencijalne kooperante, snabdevae, partnerske firme u Srbiji, odnosno nove kupce/novo trite. Meutim, ono to menaderi prodaje znaju, to je kako ide prodaja u regionu (u zemljama jugoistone Evrope, ili CEFTA). Ako prodaja raste to je signal da bi kompanija mogla da bude potencijalno zainteresovana da proiri, ili da premesti proizvodnju u region, da bi bila blia rastu trita. Osim toga, ako su optina ili grad na sajam doli sa predstavnicima lokalne privrede ovaj sastanak se moe iskoristiti za ugovaranje poslovne saradnje izmeu lokalnih preduzetnika i strane kompanije. Prave osobe za promociju investicija su direktori kompanija, ili osobe zaduene za nova trita, pa, eventualni susret sa njima na sajmu treba maksimalno iskoristiti.

U zavisnosti od renomea i veliine sajma, veliine i izgleda tanda, rekvizita, kvaliteta promotivnih materijala, broja izlagaa, vrste prevoza i smetaja, dodatnih aktivnosti (zakup konferencijske sale, poslovni rukovi sa partnerima), nastup na sajmu moe da kota pet hiljada evra (najskromnija mogunost) i deset puta vie. Treba imati u vidu da pojedine institucije i organizacije, kao to su SIEPA (http:// www.siepa.gov.rs/) ili Privredna komora Srbije (http://pks.komora.net/) subvencioniu nastupe lokalnih samouprava i preduzetnika na sajmovima .

96 SAJMOVI U SVETU Period Maj Septembar Oktobar Mart Septembar Januar Februar Februar Mart April Maj Maj Septembar Oktobar Oktobar Novembar Februar April Septembar Naziv sajma REAL VIENNA IMT/MSV EQUIP AUTO DETROP CERSAIE GRNE WOCHE FRUIT LOGISTICA BIOFACH CEBIT HANNOVER MESSE MOW IMEX AUTOMECHANIKA EXPOREAL ANUGA ELECTORNICA PRODEKSPO MOSBUILD WORLD FOOD Mesto Be Brno Pariz Solun Bolonja Berlin Berlin Nirnberg Hanover Hanover Bad Salzuflen Frankfurt Frankfurt Minhen Keln Minhen Moskva Moskva Moskva Karakter Veb sajt

Jelena Bojovi

Nekretnine i investicije sa www.realvienna.at/en fokusom na CEE/SEE Mainogradnja Auto oprema i delovi www.bvv.cz/msv www.equipauto.com/

Hrana, pie i maine za pre- www.helexpo.gr hrambenu industriju Keramika Prehrambena poljoprivreda Hrana Organska hrana ICT i usluge Tehnologija i inovacije Nametaj Konferencijski turizam Auto delovi Nekretnine i investicije Hrana Elektronska industrija Hrana i pie Graevinarstvo i enterijer Hrana industrija www.cersaie.it/en i www.gruenewoche.de www.fruitlogistica.com www.biofach.de www.cebit.de www.hannovermesse.de www.mow.de www.imex-frankfurt.com www.automechanika.messefrankfurt.com www.exporeal.net www.anuga.com www.electronica.de/en www.prod-expo.ru/en www.mosbuild-expo.com www.world-food.ru

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

97

6. Podsticajne mere za privlaenje investicija

Kada investitor planira da premesti celokupno svoje poslovanje, ili jedan njegov deo, u neku drugu zemlju, konana odluka o tome gde e uloiti sredstva zavisi od velikog broja faktora: trite prisustvo ciljnih kupaca, broj stanovnika i BDP per capita, rast trita, pristup regionalnom i globalnom tritu, konkurencija, dobavljai; trokovi prosene plate, porezi i podsticaji, naknade, takse, trokovi korienja infrastrukture, trokovi transporta, cene komponenti i sirovina; prirodni resursi i njihova pristupanost nafta, gas, minerali i rude, poljoprivredno zemljite, turistiki resursi; ljudski resursi obrazovna i starosna struktura, specifina iskustva lokalne radne snage, menaderske vetine; osnovna i sekundarna infrastruktura putevi, aerodromi, luke, eleznica, telekomunikacije, poslovni prostor, industrijske zone, kole i univerzitet, R & D51; uslovi poslovanja ekonomska, politika i socijalna stabilnost, pravna regulativa, meunarodni ugovori o slobodnoj trgovini, kvalitet ivota; podrka i podsticaji za investitore institucionalna podrka (SIEPA, Privredna komora Srbije, razvojne agencije, kancelarije za lokalni

ekonomski razvoj), poreska osloboenja, finansijski podsticaji, usluge pre, tokom i posle investiranja. Na neke od ovih inilaca lokalna samouprava ne moe da utie - na trite, prirodne resurse, ekonomsku i politiku stabilnost zemlje i slino, dok na druge moe u celosti, ili delimino - onda govorimo o razliitim merama za privlaenje investicija. Za razliku od promocije investicija, koja se odnosi samo na plasiranje prednosti i uslova ulaganja u odreenu optinu, privlaenje investicija je iri pojam koji obuhvata i unapreenje lokalne poslovne klime i infrastrukture, razliite podsticajne mere i olakice za investitore (umanjenje cene zakupa zemljita, osloboenje od poreza i slino). Privlaenje investicija podrazumeva privlaenje novog kapitala u lokalnu zajednicu koji moe biti domaeg porekla i strani. U tabeli Strane direktne investicije dat je pregled ukupne koliine stranih direktnih investicija u periodu od 2005 - 2008. godine, u dolarima.

51 R & D Research and Development (istraivanje i razvoj)

98 Strane direktne investicije, Izvor: International Monetary Fund, International Financial Statistics and Balance of Payments databases, and World Bank, Global Development Finance Drava
Kirgistan Makedonija Albanija Bosna i Hercegovina Gana Srbija Portugalija Grka Bugarska eska Rumunija Austrija Poljska Italija Nemaka Indija Maarska Kina

Jelena Bojovi

2005
42.565333 $ 97.004.356 $ 262.479.013 $ 607.810.601 $ 144.970.000 $ 1.608.638.000 $

2006
182.022.966 $ 424.163.280 $ 325.258.317 $ 722.466.367 $ 636.010.000 $ 4.499.418.531 $

2007
207.919.478 $ 319.685.984 $ 662.273.387 $ 2.111.254.096 $ 855.000.000 $ 3.447.783.517 $ 2.969.925.827 $ 1.958.714.556 $ 11.706.074.641 $ 10.606.063.122 $ 9.925.000.000 $ 63.971.942.723 $ 23.651.000.000 $ 40.042.891.550 $ 56.498.128.557 $ 25.127.155.852 $ 72.337.318.630 $

2008
232.674.034 $ 598.469.464 $ 937.048.963 $ 1.055.604.918 $ 2,111.590.000 $ 2.991.842.335 $ 3.575.253.075 $ 5.303.570.431 $ 9.204.680.510 $ 10.864.340.807 $ 13.883.000.000 $ 14.439.932.341 $ 14.849.000.000 $ 15.441.759.461 $ 21.248.195.112 $ 41.168.605.242 $ 62.785.804.415 $

Trajanje investicionog procesa: vreme od donoenja odluke do realizacije investicije (prosek u mesecima)

4.058.705.051 $ 10.968. 638. 910$ 657.666.544 $ 4.312.402.138 $ 11.601.978.991 $ 6.482.160.000 $ 81.648.142.050 $ 10.309.000.000 $ 19.636.818.499 $ 46.472.855.678 $ 7.606.425.242 $ 7.626.151.047 $ 79.126.731.413 $ 5.400.743.026 $ 7.757.606.832 $ 5.521.761.931 $ 11.393.430.000 $ 2.477.350.622 $ 19.876.000.000 $ 39.007.009.354 $ 58.128.532.135 $ 20.335.947.448 $ 19.720.837.497 $

Danas se privlaenjem investicija bavi veina optina u Srbiji, iako je u pitanju dugotrajan i sloen proces sa neizvesnim posledicama. Od momenta uspostavljanja prvog kontakta sa investitorom, do zapoinjanja njegovog poslovanja u optini, moe da proe preko pet godina. ak i kada investitor donese odluku da investira, do realizacije investicije mogu da prou dve godine. Investitora, na alost, ima daleko manje nego to ima zajednica koje ele da ih privuku, i mnoge optine su spremne da ponude investitorima velike podsticajne mere samo da pristanu da dou. Na primer, strani investitori vole da razmatraju grinfild lokacije na obodu grada, pa lokalne zajednice esto menjaju plansku politiku da bi ih privukle. Meutim, to moe da stvori velike probleme - kao to su neregulisano irenje grada i gubitak poljoprivrednog zemljita, pa optina mora paljivo da razmotri potencijalne trokove i benefit od ovakvog postupka.

78.094.665.751 $ 138.413.000.000$ 147.791.000.000$

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

99 U razliitim poglavljima ovog vodia ve su obraene mnoge aktivnosti koje ulaze u domen privlaenja investicija. Na ovom mestu zadraemo se na podsticajnim merama za investitore: Uredba, ipak, ograniava lokalne samouprave, pa ovakvu saglasnost mogu dobiti uz sledea ogranienja: projekat ekonomskog razvoja dovodi do poveanja zaposlenosti u lokalnoj privredi za 1%; iznos umanjenja ne moe biti vei od oekivanog iznosa uveanja javnih prihoda po osnovu realizacije tog projekta, odnosno investicije, u periodu od pet godina od poetka realizacije projekta, odnosno investicije; iznos umanjenja moe iznositi do 100%, ako se radi o projektu ekonomskog razvoja koji se realizuje u nedovoljno razvijenim jedinicama lokalne samouprave; do 50%, ako se radi o projektu koji se realizuje u ostalim jedinicama lokalne samouprave; bez naknade, ako se radi o projektu ekonomskog razvoja od posebnog znaaja za razvoj odreenog podruja. Ve poetkom 2010. godine, veliki broj optina je zapoeo ovu proceduru (Loznica za Industrijsku zonu epak, Vrac za Industrijsko - tehnoloki park, Leskovac, Ni, Prijepolje). Pre nego to odlue da uvedu finansijske olakice i druge podsticajne mere za privlaenje investitora, lokalne samouprave treba da razmotre mogue negativne posledice takve odluke: nedostatak sredstava za dalje infrastrukturno opremanje zemljita; nezadovoljstvo postojee privrede zbog nejednakog tretmana; zloupotrebe lokalnih podsticaja koje su mogue ukoliko proces dodele sredstava nije dovoljno transparentan; nepoverenje u gradske vlasti;

6.1. Finansijske olakice

Lokalna samouprava koristi raznovrsne finansijske olakice da bi privukla investicije: poreske olakice, smanjenje naknada za zakup, ureivanje ili korienje zemljita i izuzimanje od plaanja poreza, naknada i komunalnih trokova. Ovakvi paketi nisu pokazali vee rezultate, a sa druge strane deluju obeshrabrujue na lokalne firme zbog nejednakog tretmana. Meutim, injenica da postoje optine koje se slue ovakvim mehanizmima tera ostale optine da i one sastave sline finansijske mere. Do 2009. godine, veliki broj optina je davao zemljite u zakup pod uslovima koji su daleko povoljniji od trinih, i uz smanjenje naknade za ureivanje zemljita. Metodologije koje su optine primenjivale da izraunaju nivo umanjenja bile su veoma razliite, ali najei princip kojim su se tom prilikom vodile bilo je umanjenje po radnom mestu. Nakon donoenja novog Zakona o planiranju i izgradnji avgusta 2009. godine, ovaj princip vie nije mogu bez prethodne ili naknadne saglasnosti vlade, kako je definisano Uredbom o uslovima i nainu pod kojima lokalna samouprava moe da otui ili da d u zakup graevinsko zemljite po ceni manjoj od trine cene, odnosno zakupnine ili naknade.

100 izostanak novih investicija bez obzira na uvoenje podsticajnih mera; problemi u merljivosti efekata podsticajnih mera; pogreno postavljeni koeficijenti umanjenja koji kao nuspojavu imaju bespotrebno poklanjanje zemljita. Sa druge strane, veoma velika nezaposlenost i ekonomsko mrtvilo teraju lokalne samouprave da sagledaju svoje resurse i da ih pretvore u prednost. U ovom trenutku najbolji resurs kojim optine raspolau, i koji moe da bude pretvoren u komparativnu prednost, jeste zemljite.

Jelena Bojovi

6.2. Baza dobavljaa

Stvaranje baze potencijalnih lokalnih dobavljaa i resursa je dobra, ali blaga mera za privlaenje investicija, jer otkrivanje potencijalnih dobavljaa je zahtevan posao za nove investitore. SIEPA je 2009. godine napravila bazu dobavljaa koja je dostupna na njihovoj internet stranici. Baza dobavljaa je sveobuhvatna on-lajn baza podataka o proizvoaima sirovina, gotovih proizvoda, ili poluproizvoda u Srbiji. Baza dobavljaa se moe aurirati, ili pretraivati preko vebsajta SIEPA, koja je i razvila ovaj sistem. Baza dobavljaa omoguava kompanijama u Srbiji da detaljno predstave potencijalnim kupcima i investitorima u zemlji i svetu svoju delatnost i proizvodni program. Baza dobavljaa pokriva kompletne industrijske lance za industrijske sektore kao to su: avio-industrija, sektor usluga, hemijska industrija, odea, graevinska industrija, elektrotehnika i elektronika, industrija hrane i pia, industrija koe, maine i oprema, industrija metalurgije i obrade metala, industrija ambalae i hartije, farmaceutska industrija, industrija guma i plastike, softver i informaciono-komunikacione tehnologije, tekstilna i drvna industrija. Registracija za Siepinu bazu dobavljaa je besplatna. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj treba da obaveste lokalne preduzetnike o postojanju ove on-lajn baze, da im pomognu u popunjavanju formulara za registraciju (vreme potrebno za popunjavanje formulara iznosi, u proseku, trideset minuta). Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, na ovaj nain, dobijaju bazu podataka koja je i njima uvek dostupna (preko sajta Siepe), a ujedno pomau

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

101 privrednicima da dou do potencijalnih kupaca, ili kooperanata. Preporuke kojih se treba pridravati prilikom osnivanja centra: Sve usluge koje prua centar treba da se naplauju (uz napomenu da cene usluga treba da budu nie od usluga na lokalnom tritu). Centar osniva lokalna samouprava u okviru industrijskog parka, ili biznis inkubatora, a postoje i primeri centara u sklopu privredne komore, ili udruenja preduzetnika. Spektar usluga koje centar prua mora da bude dovoljno irok. Centar treba da ima to manje stalno zaposlenih radnika, a to vie honorarno angaovanih, jer veinu usluga prua po potrebi, na zahtev investitora. U centru je investitoru jednostavnija komunikacija sa lokalnom upravom, poslovnom zajednicom i drugim institucijama zaduenim za lokalni ekonomski razvoj.

6.3. Obezbeivanje poslovnog prostora i usluga (biznis servis centar)

Biznis servis centar (BSC) predstavlja instrument podrke za investitore koji tek zapoinju svoje poslovanje u optini i jo uvek nisu obezbedili prostor i uslove za rad, a potrebna im je logistika podrka. Usluge koje biznis servis centar prua novim investitorima: iznajmljivanje poslovnog prostora pod povoljnijim uslovima. Poslovni prostor je kompletno opremljen kancelarijskim nametajem i svim potrebnim sredstvima za rad, kao to su raunar, telefon, kopir aparat i skener, tampa, projektor, bela tabla, klima ureaj, internet. Pored toga, investitoru je, obino, na raspolaganju i jedna konferencijska sala kapaciteta deset do petnaest ljudi, u kojoj mogu da se dre obuke, ili da se vode poslovni razgovori. logistika podrka (na zahtev investitora): kopiranje, prevoenje, sekretarski poslovi, osiguranje, nabavka kancelarijskog materijala, pomo u izradi promotivnih materijala, konsultantske i, eventualno, pravne usluge.

7. Podrka udruenjima, razvoj sektora i razvoj klastera

Podrka udruenjima i razvoj klastera deo su finih strategija za lokalni ekonomski razvoj i takve strategije su danas retke u Srbiji. Ekonomske strategije samo u naznakama pominju klastere i udruenja, dok infrastruktura, reforma administracije i podrka malim i srednjim preduzeima ine osnovu veine strategija. Postojanje klastera nagovetava da postoji ciljani pristup ekonomskom razvoju, jer se resursi usmeravaju ka sektorima sa najveim povraajem prihoda na ulaganja.

102 KLASTERI U SRBIJI - IZBOR

AC Serbia - automobilski klaster Srbije Srpski softverski klaster BIPOM industrije klaster balkansko-crnomorske

Jelena Bojovi

umadijski cvet klaster proizvoaa cvea Agencija za drvo klaster drvopreraivaa Srbije Kraljevski odmor turistiki klaster optine Kraljevo JATO - prvi klaster plastike i ambalae HGS - klaster hotelijerstva i gastronomije Srbije Pali - turistiki klaster mikroregije Subotica Embedded.rs klaster elektronske sisteme za integrisane

Majkl E. Porter (Michael E. Porter)53 definie regionalne klastere kao geografski usmerene grupe meusobno povezanih kompanija i institucija u odreenom sektoru, koje su komplementarne. Klasteri su bitni jer omoguuju kompanijama da postanu produktivnije i inovativnije, nego to mogu da budu kada posluju zasebno. U svetu klasteri obino ukljuuju preduzea, vladu (drave, regionalnu i lokalnu), obrazovnu i nauno - istraivaku zajednicu. Glavni ulogu u razvoju klastera moraju da imaju preduzea - uesnici. Obrazovne ustanove su, u pojedinim sluajevima znaajan katalizator u razvoju klastera, kao i kljuni inioci u oblasti istraivanja, razvoja i inovacija u samim klasterima. Ostale uloge imaju eksperti i ekspertske grupe - finansijski posrednici i organizacije koji odgovaraju potrebama klastera, kao to su marketinke, konsultantske, projektantske ili raunovodstvene agencije. Konano, lokalne vlasti, regionalne razvojne agencije i ostala privredna tela imaju znaajan udeo u razvoju klastera putem intervencija, stratekog usmeravanja, donacija, stvaranja pogodnih uslova razvoja, organizovanja obrazovnih seminara po regionima, smanjenja rizika za ulazak u posao, ili pri uzimanju kredita. Organizovanje klastera moglo bi se nazvati i kompetitivna saradnja kooperacija radi dostizanja vieg nivoa konkurentnosti i uspenosti54. Mogui projekti u ovoj oblasti:

FENIKS klaster srpske vazduhoplovne industrije d.o.o. Asstex - asocijacija tekstilaca Srpska filmska asocijacija

52 http://klasteri.merr.gov.rs/O-klasterima 53 Porter, M. E, 1990, The Competitive Advantages of Nations, New York: The Free Press 54 Moraa Slobodan, Razvoj opteg modela za uspostavljanje i razvoj industrijskih klastera (2010)

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije pojam klastera definie kao geografsku koncentraciju meusobno povezanih preduzea, srodnih i razliitih delatnosti, specijalizovanih dobavljaa, pruaoca usluga i, sa njima povezanih, organizacija podrke (obrazovnih i nauno-istraivakih institucija, agencija i sl.) koje se na odgovarajuem podruju delatnosti nadmeu, ali i sarauju.52

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

103

7.1. Razvoj i podrka poslovnim udruenjima

Poslovna udruenja dele se na udruenja preduzetnika, sektorska udruenja preduzetnika, ili udruenja izvoznika, udruenja dobavljaa, itd. Poslovna udruenja pomau privrednicima da razmene iskustvo, udrue napore na polju marketinga, zajedniki tragaju za plasmanom svojih proizvoda, lobiraju za promene privrednog okruenja. Poslovna udruenja se osnivaju, uglavnom, na inicijativu privatnog sektora, ali uz pomo javnog sektora. U Srbiji postoje brojna udruenja koja su, na alost, nefunkcionalna, esto zbog nedovoljnog iskustva preduzetnika na polju udruivanja i velikog nepoverenja u same organizacije. Nedostatak finansija i znanja u toj oblasti, ipak, su najea prepreka za uspeh udruenja. Javni sektor moe da podstakne udruivanje, ali njegova uloga nije u finansiranju, ve u jaanju institucionalnih kapaciteta organizacija i u pruanju pomoi u poetnom finansiranju osnovnih sredstava za rad. Saradnja meu privrednicima moe biti i neformalna, kroz, takozvane, poslovne mree. Kroz mree se moe interno trgovati, graditi sinergija, razmenjivati iskustvo. Malim preduzeima je teko da se nadmeu za vee ugovore, a udruivanjem sa proizvoaima/pruaocima usluga iz istog sektora i zajednikim nastupom na tenderu, poveavaju se anse za uspeh. Podrka udruenjima lokalne samouprave, pored obezbeenja prostora za rad, poetne finansijske pomoi i informacija, podrazumeva i zajedniko sprovoenje projekata. Dobar primer ukljuivanja udruenja u projekat ekonomskog razvoja, ijom je realizacijom osnaeno i samo udruenje, jeste

Centar za ruralni razvoj u Zrenjaninu (osnovan u prostorijama Udruenja preduzetnika).

7.2. Razvoj klastera

Potreba preduzetnika da se udruuju, zajedniki nastupaju na tritu, ili dele resurse, prvi je korak u uspostavljanju klastera. Neki od najpoznatijih klastera su Silicijumska dolina (Silicon Valley) koja obuhvata preko sedam hiljada tehnoloki modernih preduzea i Holivud (Hollywood), svetska prestonica zabave. Klasteri imaju za cilj objedinjavanje razliitih subjekata ponude, proizvoda i usluga, kako bi se poveala dodatna vrednost njihovog zajednikog proizvoda. U klasterima prirodni konkurenti postaju kooperanti, da bi na novom tritu zajedniki proizvod postao konkurentniji. Klaster povezuju zajedniki interesi i potrebe na podruju nabavke, prodaje, specijalizovanih usluga, radne snage i drugih resursa. Lokalne samouprave, pre svega, podstiu udruivanje i pruaju potrebne informacije. Jedan od modela formiranja klastera predlae dr Slobodan Moraa, a oslanja se na rezultate istraivanja i iskustava Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu u procesu razvoja klastera: Uspostaviti infrastrukturu za podrku razvoja klastera - Promovisati informacije o klasterima, oformiti multidisciplinarne timove za podrku razvoja klastera, olakati formiranje spoljnih veza i meunarodne saradnje.

104 Uoiti da li postoji mogunost uspostavljanja klastera unutar regiona - Identifikovati potencijal za uspostavljanje klastera, nainiti modele i mape sistemskih veza, proceniti sebe naspram drugih regiona i naspram konkurenata. Rad na uspostavljanju klastera - U regionima u kojima postoji velika koncentracija preduzea uspostaviti klaster asocijacije, formalizovati postojee komunikacione kanale, unaprediti saradnju meu preduzeima razvoj mrea. Obuka radne snage - Angaovati strunjake i specijalizovati kadrove za odreene oblasti rada, osnovati centre za obuku, oformiti partnerstva izmeu obrazovnih institucija i klastera, poveati nivo saradnje izmeu regiona na nacionalnom i meunarodnom nivou. Razvoj i primena savremenih tehnologija i podrka preduzetnikim idejama - Investirati u inovacije i zapoinjanje biznisa, podrati inkubatore zasnovane na klasteru, ohrabriti razvoj poslovnih mrea preduzetnika, podrati razvoj tehnolokih parkova i razvojnih centara. Strateko planiranje - Analiza spoljanjeg i unutranjeg okruenja, definisanje stratekih elemenata poslovanja klastera, definisanje plana integracije, definisanje radnih timova, razvoj klime u klasteru. Organizacija klastera i integracija procesa - Identifikacija osnovnih procesa i definisanje organizacione strukture klastera, razvoj i unapreenje procesa u klasteru, definisanje

Jelena Bojovi

osnovnih funkcija klastera i njihova integracija. Promovisanje klastera i regiona - Utvrditi zahteve okruenja i prilagoditi klastere tim zahtevima, promovisati klastere proizvode, usluge, pratee servise, omoguiti izgradnju distribucionih kanala za izvoz proizvoda i usluga, stvoriti brend regiona). Usmeravanje razvoja klastera - Podsticati zajednike projekte uesnika klastera, investirati u R&D klastera, finansirati rad klastera).

Osnovni cilj razvoja industrijskih klastera jeste stvaranje savremene, razvijene, konkurentne industrijske strukture koja e se postepeno uklapati u privredne tokove na globalnom tritu. Takva razvojna orijentacija je neophodna, budui da je privreda u Srbiji zasnovana na proizvodnji primarnih proizvoda i proizvoda niih faza prerade i da se na tim osnovama ne moe obezbediti dugoroan rast izvoza i ukupan privredni razvoj. Formiranjem klastera poveava se konkurentnost, menja industrisjka struktura, podstie izvoz, uvode meunarodni standardi i poveava opta konkurentnost privrede, a lokalne samouprave treba da pokrenu i potpomognu razvoj klastera u svom regionu. Lokalna samouprava, takoe, moe da bude i jedan od lanova klastera.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

105

8. Ciljana obnova delova grada

Iako je cilj veine strategija lokalnog ekonomskog razvoja da ceo grad postane kompetitivan, postoje i oblasti/delovi grada kojima je potrebna posebna panja. Kao primer moe da poslui gradski centar u propadanju, naputen kompleks fabrike, pijaca, i slino. Mogui projekti:

uvoenje peake zone sreivanje saobraajnica postavljanje mobilijara popravka fasada izgradnja ili rekonstrukcija trga unapreenje saradnje preduzetnika koji posluju u centru grada ureenje sistema dostave ienje i sigurnost organizacija manifestacija promocija centra

8.1. Razvoj gradskog centra

Unapreenje izgleda i funkcionisanja gradskog centra jedna je od osnovnih aktvnosti na optem unapreenju slike grada. Centralno gradsko jezgro je, istorijski gledano, mesto poetka razvoja grada. Na toj lokaciji se najee nalaze najstarije preduzetnike radnje i restorani, znaajne institucije i ustanove kulture, najstarije graevine u gradu i istorijski spomenici. Ujedno, to je i mesto prirodnog okupljanja stanovnitva i znaajno raskre, te kroz centar grada svakodnevno prolazi veliki broj ljudi. Vitalan i iv gradski centar je jedan od preduslova da se razvije entuzijazam i zajedniki oseaj svih stanovnika grada da se okolnosti u gradu menjaju na bolje. Ureeni gradski centar alje poruku graanima, posetiocima i privrednicima o dobro voenoj i ureenoj gradskoj upravi. Poboljanja koja se mogu uvesti: komunalna poboljanja regulisanje saobraaja i parkinga

Efekti razvoja i unapreenja gradskog centra su: ouvanje istorijskog i kulturnog naslea ouvanje starih preduzetnikih radnji i zanata otvaranje mogunosti za nove privatne investicije poveanje vrednosti objekata i imovine.

Projekat pokree lokalna samouprava, kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, u saradnji sa direkcijom za izgradnju, odeljenjem za urbanizam, privrednicima i stanovnicima koji posluju, odnosno koji ive u centru grada. Ovakve projekte pokrenule su mnoge lokalne samoupurave u Srbiji Novi Pazar, Preevo, Peinci, Inija, itd.

106

Jelena Bojovi

8.2. Podsticanje investicija u okviru razvojnih vorita

Jedna od strategija za podsticanje razvoja sprovodi se na taj nain to se u pojedinim delovima grada podstie odreena delatnost specifina za tu gradsku zonu, ime se unapreuje i razvoj celog grada. U tom sluaju razvojno vorite je centar planiranog razvoja. Ovakva vorita se grade na postojeim aglomeracijama firmi koje pokazuju dobar potencijal. Dakle, tamo gde ve postoji nekoliko zanatskih radnji, ili gde stanovnitvo pokazuje takve afinitete u poslovanju, stimulie se otvaranje zanatskih radnji Meutim, est je sluaj, u poslednjih dvadesetak godina, da privrednici, zbog nepostojanja odgovarajuih urabanistikih planova i uslova, spontano zaponu naseljavanje odreenih oblasti grada koje postaju neformalne industrijske zone, ili se odreene lokacije spontano razvijaju u prodajna mesta - pijace. Ove lokacije se ne mogu nazvati planskim lokacijama, ali jesu mogua razvojna vorita koja je potrebno urediti i urbanistiki unaprediti. Proces legalizacije u Srbiji je u toku, a kada se zavri bie mogue isplanirati i izgraditi potrebne saobraajnice i neophodnu komunalnu infrastrukturu, zaokruiti lokacije u celinu i time omoguiti njihov dalji razvoj. Naravno, ukoliko legalizacija nije mogua (stambene etvrti, zelena podruja, podruja pod zatitom), potrebno je pronai odgovarajue lokacje i izvriti postepeno izmetanje proizvodnih, ili komercijalnih delatnosti. Svaki grad u Srbiji ima ovakve, spontano nastale industrijske ili komercijalne lokacije, i njihovim ureivanjem pomau se privrednici koji ve posluju da uu u legalne tokove poslovanja (legalizacija

objekata, mogunost uzimanja hipotekarnih kredita, itd.). Na taj nain, podstiu se i opti uslovi njihovog poslovanja. Odreeni pokuaji u ovom smeru mogu se videti u Niu IZ Sever (legalizacija i postavljanje komunalne infrastrukture zapoeto je u 2009. godini). Lokalna samouprava treba da definie ove spontane zone/ razvojna vorita, da ih planski uredi, i u saradnji sa privrednicima sagleda potrebna infrastrukturna poboljanja. Kljunu ulogu u ovom poslu ima kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, direkcija i odeljenje za urbanizam.

8.3. Zona unapreenog poslovanja

Prve zone unapreenog poslovanja (Business Improvement District - BID) osnovane su sredinom XIX veka u Severnoj Americi kada su, zbog pojave velikih trnih centara na periferiji grada, centralne trgovake ulice ostajale prazne i zaputene i vremenom postale problematian deo grada. Udruivanje preduzetnika i optine bilo je od presudne vanosti za revitalizaciiju trgovakih ulica u gradu. Danas u svetu postoji veliki broj gradova u kojima uspeno funkcioniu takve zone. Samo u Njujorku ima vie od pet stotina zona unapreenog poslovanja. Zona unapreenog poslovanja je novi koncept javno-privatnog partnerstva u Srbiji koji se ostvaruje izmeu optine i preduzetnika. Zona unapreenog poslovanja (najee trgovaka zona), predstavlja deo urbanog jezgra u okviru kojeg privredni subjekti - vlasnici, odnosno zakupci nepokretnosti, kao i fizika i pravna lica koja izdaju poslovni prostor u zakup, izdvajaju posebna sredstva za

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

107 finansiranje razvoja i promocije zone. Sredstva se odvajaju kroz plaanje uveanih iznosa odreenih poreza, taksi i naknada koje predstavljaju izvorne prihode jedinice lokalne samouprave. Zona poiva na mehanizmu samooporezivanja kroz princip saglasnosti preduzetnika o potrebi poboljanja uslova poslovanja. Svrha zone unapreenog poslovanja jeste poboljanje uslova poslovanja u zoni, poveanje obima privrednih aktivnosti, stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta i poboljanje kvaliteta ivota i rada. Osnovne aktivnosti u zonama unapreenog poslovanja obuhvataju: sprovoenje projekata kapitalnih ulaganja u sekundarnu infrastrukturu, revitalizaciju, odravanje, ureenje i ulepavanje javnih povrina, izgleda zgrada, ulica i trotoara; zastupanje interesa korisnika zone (privrednih subjekata koji posluju na podruju zone) u odnosima sa organima Republike i jedinice lokalne samouprave, kao i sa organizacijama i javnim preduzeima; promovisanje zone kroz organizovanje razliitih festivala i dogaaja i koordinisano i udrueno reklamiranje i marketing; zajednike aktivnosti svih preduzetnika u zoni (usaglaeno vreme rada, izgled bati i izloga, uspostavljanje dana za posebne popuste); obezbeivanje dodatnih komunalnih usluga, uvoenje novih sigurnosnih standarda. godine u Kruevcu, Zrenjaninu, Valjevu i Niu uz pomo USAID-ovog Programa za reformu optinske uprave (SLGRP). U toku 2006. i 2007. u Srbiji je osnovano jo pet zona u Vranju, Loznici, Prokuplju, Prijepolju i Parainu. Prvo to je raeno u svim zonama bila je rekonstrukcija ulice (u Vranju rekonstrukcija trnog centra), uz uee optine, privrede i donatora. Korist od osnivanja zona imaju optina, privatni preduzetnici korisnici poslovnog prostora, vlasnici poslovnog prostora i graani. Korsit optine ogleda se u novoj slici grada, veem broju radnih mesta, investicijama i veem budetu; poslovna zajednica u zoni ima korist jer uveava svoj profit; vlasnici poslovnog prostora su na dobitku, jer raste vrednost poslovnog prostora u zoni; i na kraju, graani podiu svoj nivo ivljenja jer dobijaju novu, atraktivnu lokaciju za trgovinu i usluge. I pored oigledne koristi za sve kategorije, veliki broj udruenja ne funkcionie, zato to nisu pokrenuta na inicijativu preduzetnika, ve na inicijativu donatora i lokalne samouprave. Jedan od dobrih primera je Zona unapreenog poslovanja u Vranju.

Trenutno u Srbiji postoji devet zona unapreenog poslovanja. Prve zone su osnovane tokom 2003.

108

Jelena Bojovi

9. Razvoj ljudskih resursa

ta se podrazumeva pod kvalitetnom radnom snagom? Najoptija definicija govori da je to radna snaga koja poseduje kvalifikaciju (strunu spremu) i vetine koje odgovaraju potrebama privrede u kratkom i srednjem roku. Znai, nije dovoljno samo da imate kolovanu radnu snagu, ve je potrebno da na tritu postoji potranja za odreenim strunim profilom, kao i da se obrazovanje dugorono prilagoava potrebama privrede. Primera radi, pre tridesetak godina, postojala je velika tranja za strunjacima iz sektora industrije (pogotovo mainske), jer je ta grana proizvodila vie od polovine BDP-a u gotovo svim zemljama u svetu. Krajem XX i poetkom XXI veka, sektor usluga je potpuno preuzeo primat u BDP-u, tako da se tranja na tritu rada pomerila ka strunjacima iz ovih oblasti. Takoe, nije dovoljno da radna snaga posedije samo znanje, ve i vetine za obavljanje odreenog posla. Sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka, velika preduzea u bivoj Jugoslaviji imala su razvijeni sistem strune prakse uenika. Krahom privrede devedesetih godina i propadanjem velikih privrednih sistema, kao i strategijom Republike Srbije da se okrene razvoju malih i srednjih preduzea (koja, na alost, nemaju dovoljno interesa ni sredstava), ovaj vid strunog osposobljavanja je skoro nestao. Razvoj ljudskih resursa je, svakako, najvaniji faktor promocije dugoronog ekonomskog razvoja. Kvalitet ljudskih resursa je jedan od presudnih faktora za privlaenje investitora koji se bave visokom tehnologijom i industrijom kao oblau nove ekonomije. Obrazovana i fleksibilna radna

snaga je od sutinskog znaaja i za razvoj postojeih preduzea. Osnovno i srednjokolsko obrazovanje, uglavnom, od mladih ljudi stvara radnu snagu. Prekvalifikacija radne snage podjednako je vana u dananjem brzom i promenjljivom radnom okruenju, i usmerena je na prekobrojne radnike, nezaposlene i radnike koji su pred otkazom. Usmerena obuka i prekvalifikacija, podrana od strane nacionalnih i lokalnih javnih agencija i institucija i u saradnji sa lokalnim preduzeima, od sutinskog je znaaja za odravanje konkurentne raspoloivosti radne snage i odrive lokalne ekonomije. Nacionalna sluba za zapoljavanje i njene lokalne kancelarije bave se prekvalifikacijom i programima obuke i drugim sredstvima stimulacije zapoljavanja, kao to su javni radovi, ili zapoljavanje osoba sa posebnim potrebama. Neophodna je koordinacija na lokalnom nivou da bi se obezbedilo efikasno korienje sredstava i da bi se osiguralo zadovoljenje potreba poslovne zajednice. U uslovima velike konkurencije, kvalitet raspoloivih ljudskih resursa je esto najvaniji uslov za konkurentnost grada, ili mikroregije. Javne i privatne obrazovne institucije i privreda moraju raditi zajedno da bi obezbedili potrebnu prekvalifikaciju za postojeu radnu snagu i obuili poetnike.

Hijerarhija radne snage

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

109 poznaju osnovne vetine koje su danas potrebne u traenju posla. Programi za traenje zaposlenja mogu biti vrlo delotvorni i mogu obuhvatati sve - od izgradnje samopouzdanja, pisanja cv-a, ponaanja tokom intervjua, do povezivanja nezaposlenih sa potencijalnim poslodavcima. esto se deava da poslodavci koji otputaju radnike imaju sredstva koja bi uloili u programe i projekte za njihovu prekvalifikaciju i traenje posla. Razliiti su tipovi obuka koje se mogu ponuditi nezaposlenima. Obuka u poslovnom menadmentu, finansijama i marketingu moe da ima veliki uticaj na nezaposlene i moe da ih stimulie da pokrenu sopstveni biznis. Obuke obuhvataju i razvoj vetina i specijalizovane kurseve za odreeni tip posla (na primer, obuka za rad na novim mainama). Projekti iz oblasti razvoja ljudskih resursa: Osnivanje centra za zapoljavanje bio bi projekat koji saima sve pomenuto. Centar bi mogao da bude mesto na kome se sastaju poslodavci i budui zaposleni i na kome bi se nale neophodne informacije o programima obuke, upranjenim radnim mestima, I drugom. Centar za zapoljavanje mogao bi da prua sledee usluge: studentima - buduoj radnoj snazi, da prui potrebne informacije na osnovu kojih e odluiti ta e studirati i pomoi im da, po zavretku studija, ostvare ciljeve u karijeri; pomo nezaposlenima - u odabiru profesije; usavravanje, obuka i formalna prekvalifikacija; pomo u potrazi za poslom;

Srbija

Albanija

Stanovnitvo preko 15 godina starosti prema stepenu obrazovanja u nekim zemljama Centralne i Jugoistone evrope. Izvor: Zavodi za statistiku navedenih zemalja

9.1. Programi prekvalifikacije i traenja zaposlenja

Prekvalifikaciju radne snage treba raditi na osnovu potranje za odreenim profilima, odnosno, potrebno je dozvoliti firmama da aritkuliu svoje potrebe. Prekvalifikacija pojedinaca u profile za kojima nema potranje nema mnogo svrhe. Programi za traenje posla pomau pojedincima da steknu vetine koje su im potrebne za odreena radna mesta, a zatim da pronau odgovarajuu priliku za zaposlenje. Jedna od najteih situacija je sa zaposlenima koji su posle dvadesetak godina rada ostali bez posla zato to su godinama bili uljuljkani - nisu imali potrebu da trae posao, i ne

110 organizacija sajmova za zapoljavanje; ureivanje internet stranice na kojoj bi bili istaknuti oglasi i opisi radnih mesta.

Jelena Bojovi

U osnivanju centra treba da uestvuju svi vani uesnici: lokalna samouprava Nacionalna sluba za zapoljavanje obrazovne institucije privrednici udruenja i komore nevladine organizacije koje se bave zapoljavanjem.

lokalne samouprave u ovom poslu jeste da zajedno sa privatnim partnerom (kompanijom) definiu uslove za obavljanje prakse ili uslove stipendiranja, i da uspostave vezu sa obrazovnim institucijama. Ujedno, kroz programe saradnje sa privredom, lokalna samouprava moe da stimulie preduzetnike da pruaju praktinu obuku, ili da stipendiraju uenike (na primer, prezentacija uspenih praksi u ovoj oblasti moe da deluje stimulativno).

9.3. Usklaivanje nastavnih programa

Kao jedna od komparativnih prednosti koja je u Srbiji na poetku tranzicije vrlo esto naglaavana, jeste jeftina, visokokvalifikovana radna snaga. Opte je miljenje da je sistem obrazovanja u bivoj Jugoslaviji - koji je insistirao na irini znanja, a ne na uskoj specijalizaciji - omoguio naim ljudima da se u zemlji, a pogotovu u inostranstvu, veoma brzo i lako snau na razliitim poslovima. Meutim, nije do kraja razjanjeno da li je kolovanje doprinelo da su devedesetih godina prolog veka bivu Jugoslaviju napustili najkvalitetniji strunjaci koji su, u tim okolnostima, morali da budu prilagodljivi (uglavnom mladi koji su beali od vojne obaveze ili bede). Veliki razvoj sektora usluga od 2001. godine, pre svega telekomunikacija i finansijskih usluga, kao i dolazak stranih firmi koje su podigle standard kvaliteta radne snage, uslovili su da se stvori jo vei jaz izmeu ponude i tranje za radnom snagom u Srbiji. Budui da je obrazovna struktura u ovim sektorima bila nepovoljna, bili su prinueni da, u prvo vreme, zapoljavaju i radnike koji ne zadovoljavaju potrebne kriterijume i da uloe sredstva u skupe trening programe (primer banaka

9.2. Mentorski programi i praktina obuka (praksa)

U odeljku 4.2. Poslovne mree poetnika u poslu i mentorski programi uveden je koncept mentorstva za poetnike u pokretanju sopstvenog posla. Slian koncept moe se primeniti i za nezaposlene koji trae ansu za zaposlenje. Osobe sa iskustvom u biznisu mogu da budu mentori poetnicima, podre njihove napore, ohrabre ih, i daju im nove ideje. Dobro je da mentorski programi budu neformalni, oni predstavljaju nain da se pomogne pojedincima u traenju odgovarajueg zaposlenja. Ne tako retko, kompanije stipendiraju uenike i daju mogunost studentima da prou deo praktine nastave upravo u njihovom preduzeu. Uloga

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

111
Broj elja na 1 mesto u koli 8,22 7,06 6,89 6,28 5,96 5,16 5,07 4,68 4,62

Rang

Optina

Naziv kole

Mesta u koli 300 264 246 160 210 168 210 342 168

Konkurisalo

poljoprivredne i umarske kole 9,2% trgovake kole i sektor usluga 9,2% medicinske kole i socijalna zatita 7,4%

1 2 3 4 5 6 7 8 9

Savski venac Ugostiteljsko-turistika kola Stari grad Stari grad Zvezdara Prva ekonomska kola Pravno-birotehnika kola 9. maj Farmaceutsko-fizioterapeutska kola

2467 1865 1695 1004 1251 867 1065 1599 776

Novi Beograd Politehnika akademija - Srednja turistika kola Zemun Palilula Vodovac Zemun Ekonomska kola Nada Dimi Srednja tehnika PTT kola Druga ekonomska kola Pravno birotehnika kola Dimitrije Davidovi

Dakle, stie se utisak da se obrazovni sistem nije prilagodio eljama srednjokolaca, ali ni potrebama privrede. Ostaje otvoreno pitanje da li reforma obrazovanja treba svima da omogui da upiu ta ele, a da trite potom proceni da li je, i koliko, pojedino zanimanje atraktivno. Tvrdnja da je veliki broj visokokolovane jeftine radne snage naa komparativna prednost nije, u potpunosti, tana. Istina je da imamo, u poreenju sa zemljama u regionu i evropskim prosekom, veliki procenat radno sposobnog stanovnitva sa, najmanje, srednjim nivoom obrazovanja. Najvei problem je, meutim, to obrazovna struktura (pre svega, srednjokolska) trenutno ne odgovara potrebama privrede. Razlozi su mnogobrojni: Akt o mrei srednjih kola donosi vlada na osnovu: broja i uzrasta uenika na odreenom podruju; specifinosti podruja (brdskoplaninsko, prigranino, nedovoljno razvijeno, nacionalno meovito); razvojne specifinosti podruja na osnovu utvrenih potreba za zapoljavanje; dostupnosti i jednakih uslova za sticanje obrazovanja i vaspitanja; obezbeene mree komunikacije; finansijskih mogunosti Republike. Nacionalni prosvetni savet, koji od etrdeset i dva lana ima samo jednog lana iz udruenja poslodavaca, donosi opte osnove predkolskog programa, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i

Tranja za srednjim kolama u Beogradu, 2006. Izvor: Upis aka u srednje kole na teritoriji grada Beograda za kolsku 2005/2006. godinu. Zavod za informatiku i statistiku, Grad Beograd

tokom 2002. i 2003. godine). Obrazovna struktura (naroito srednjeg obrazovanja) u poslednjih nekoliko godina se poboljala, ali i dalje nije u skladu sa tranjom. Primera radi, od sedamnaest hiljada upisanih srednjokolaca 2005. godine na teritoriji Beograda (bez gimnazija), u deset najatraktivnijih kola, konkurisalo je pet do osam aka na jedno mesto. Interesantno je da meu prvih deset najatraktivnijih kola nema ni jedne tehnike kole. Sa druge strane, svega 14% srednjokolaca je uspelo da se upie u najtraenije kole u Beogradu. Struktura upisa u srednje kole u Srbiji, u kolskoj 2005/06, bila je sledea: tehnike kole (mainska, elektro, graevinska, hemijska...) 28,7% gimnazija 23,7% ekonomske i pravno-birotehnike kole 11,7%

112 vaspitanja i osnove vaspitnog programa i utvruje listu obrazovnih profila. Zaposleni u srednjim strunim kolama ostae bez posla ukoliko se odreeni obrazovni profili ugase, ili se kole zatvore. Privreda nema prohodnost ka donosiocima odluka o nastavnim planovima i potrebnim vetinama radne snage. Lokalne samouprave do sada nisu pronale svoje mesto u toj drutvenoj ulozi.

Jelena Bojovi

uee trenera i edukatora u seminarima posveenim razvoju radne snage (finansiranim od strane privatnog sektora); savet treba da iskoristi svoj uticaj da bi na regionalnom i nacionalnom nivou podstakao neophodne reforme.

9.4. Centar za obuku

Kao to je ve reeno, formalno obrazovanje je adekvatan, ali previe spor sistem (dugotrajan proces prekvalifikacije). Projekat centra za obuku predstavlja koncept saradnje preduzetnika sa razliitim institucijama - republikim i lokalnim, koje se, svaka u svom domenu, bave obrazovanjem i smanjenjem stope nezaposlenosti (kole, osnovne i srednje, fakulteti, radniki univerzitet, Nacionalna sluba za zapoljavanje). Kroz centar za obuku radna snaga se u kratkom vremenskom periodu dodatno obrazuje, usmerava i prekvalifikuje za potrebe privrede. Pruanjem usluge postojeoj poslovnoj zajednici i potencijalnim investitorima, lokalna samouprava stvara konkurentne uslove za otpoinjanje posla. To je korak ispred u privlaenju direktnih investicija, kao i u spreavanju odlaska postojeih. Centar za obuku je institucija za brzu dokvalifikaciju i sticanje specifinih vetina i znanja za poznatog poslodavca. Centar se osniva kao oblik javno-privatnog partnerstva izmeu lokalne samouprave i lokalne poslovne zajednice. U finansiranju i odluivanju o funkcionisanju centra podjednaku ulogu ima i lokalna samouprava i privreda.

Otvoreno je pitanje na koji nain lokalne samouprave treba da pristupe problemu? Uloga lokalne samouprave sastoji se od ukljuivanja svih relevantnih institucija i organizacija u dijalog, i donoenja odluka o potrebnim ljudskim resursima kao delu razvojnog plana. Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti, usvojen u julu 2003. godine, predvia mogunost osnivanja saveta za zapoljavanje. Lokalni saveti, dakle, mogu da preuzmu ovu ulogu i da usmeravaju unapreenje obrazovanja na lokalnom nivou. Aktivnosti saveta: procena finalizacije obrazovnog procesa (vetine i znanja, projekcije, brojnost grupa i odeljenja); stvaranje lako dostupne i interaktivne baze podataka vezane za trine trendove (prema sektorima); organizovanje okruglih stolova sa lokalnim poslodavcima i trenerima da bi se uskladila ponuda i potranja poslova sa programima obuke;

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

113 Centar za obuku treba da bude dobro promovisan, na primer: lokalni promotivni materijal treba da sadri informacije o centru. Saradnja centra sa lokalnom samoupravom, lokalnom poslovnom zajednicom i postojeim institucijama lokalnog ekonomskog razvoja i zapoljavanja (na primer, sa kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj, Nacionalnom slubom za zapoljavanje, i dr.) preduslov je za njegovo funkcionisanje; Tokom osnivanja, centar se oslanja na upotrebu postojeih resursa koristi prostorije kola, ili radnikog univerziteta, profesore lokalnih fakulteta i kola, i dr. 4. Formalno osnivanje centra za obuku akt o osnivanju. 5. Odreivanje lokacije prostorija centra, rekonstrukcija i opremanje. 6. Priprema i odravanje pouzdane baze podataka raspoloive i potrebne radne snage - U saradnji sa Nacionalnom slubom za zapoljavanje razvija se i odrava baza podataka raspoloive i potrebne radne snage. 7. Priprema radnog plana centra razvijanje programa obuke, formiranje biblioteke sa svim materijalima za obuku i sastavljanje liste predavaa. 8. Praenje i ocena rada centra praenje uspenosti sprovedene obuke, primena steenih znanja (iz ugla investitora, korisnika i optinske uprave). Sastavljanje liste korisnika centra kao reference za budue investitore. 9. Promocija centra aktivnost koja treba da traje od donoenja odluke da se krene u realizaciju. Za svaku aktivnost, pogotovu za najave obrazovnih programa i otvarnja konkursa za uestvovanje u programima prekvalifikacije ili dokvalifikacije, potrebna je medijska kampanja. Koncept centra za obuku moe da se uskladi i sa drugim programima, pa moe da obuhvatiti i sprovoenje mentorskih programa, praktinu obuku i dr.

Osnivanje centra za obuku odvija se na sledei nain: 1. Polazi se od analize potreba za radnom snagom, kao i od ponude radne snage na tristu rada. Analiza podrazumeva i utvrivanje postojeih aktivnosti obrazovnih institucija, utvrivanje potreba nezaposlenih lica i vikova kadrova. Potrebno je, takoe, ispitati potrebe postojee poslovne zajednice, kao i analizu isplativosti projekta. 2. Drugi korak predstavlja okupljanje zainteresovanih institucija i organizacija (formiranje radne grupe) 3. Definiu se potencialni izvori finansiranja: optinski budet investitori postojei preduzetnici Nacionalna sluba za zapoljavanje i dr.

114

Jelena Bojovi

Finansiranje projekata i programa

Postoje dve faze pripreme projekta: 1) prva faza u kojoj se ideje pretvaraju u konzistentan plan akcija sa jasnim ciljevima i rokovima 2) druga faza kada treba potraiti finansijska sredstva za realizaciju projekta. Izvori finansiranja projekata ekonomskog razvoja su: izvorni prihodi lokalne samouprave, ustupljeni prihodi lokalne samouprave i transferi republiki fondovi i fondovi agencija i institucija na regionalnom i dravnom nivou krediti/ zajmovi privatni kapital i privatno javna partnerstva meunarodne donacije i fondacije

Prihodi lokalne samouprave IZVORNI PRIHODI

porez na imovinu, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na naslee i poklon lokalne administrativne takse lokalne komunalne takse boravina taksa naknada za korienje graevinskog zemljita naknada za ureivanje graevinskog zemljita naknada za zatitu i unapreivanje ivotne sredine prihodi od koncesione naknade za obavljanje komunalnih delatnosti i prihodi od drugih koncesionih poslova koje jedinica lokalne samouprave zakljui u skladu sa zakonom novane kazne izreene u prekrajnom postupku za prekraje propisane aktom skuptine jedinice lokalne samouprave, kao i oduzeta imovinska korist u tom postupku prihodi od davanja u zakup, odnosno na korienje nepokretnosti u dravnoj svojini koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budeta prihodi od prodaje pokretnih stvari koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budeta prihodi koje svojom delatnou ostvare organi i organizacije jedinice lokalne samouprave prihodi od kamata na sredstva budeta jedinice lokalne samouprave prihodi po osnovu donacija jedinici lokalne samouprave prihodi po osnovu samodoprinosa Lokalne komunalne takse isticanje firme na poslovnom prostoru isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave (kolovozi, trotoari, zelene povrine, bandere i sl.) dranje motornih drumskih i prikljunih vozila, osim poljoprivrednih vozila i maina korienje vitrina radi izlaganja robe van poslovnih prostorija dranje i korienje plovnih postrojenja i plovnih naprava i drugih objekata na vodi, osim pristana koji se koriste u pograninom renom saobraaju dranje i korienje amaca i splavova na vodi, osim amaca koje koriste organizacije koje odravaju i obeleavaju plovne puteve dranje restorana i drugih ugostiteljskih i zabavnih objekata na vodi dranje kunih i egzotinih ivotinja korienje prostora na javnim povrinama ili ispred poslovnih prostorija u poslovne svrhe, osim za prodaju tampe, knjiga i drugih publikacija, proizvoda starih i umetnikih zanata i domae radinosti dranje sredstava za igru (zabavne igre) dranje muzikih ureaja i prireivanje muzikog programa u ugostiteljskim objektima korienje reklamnih panoa korienje prostora za parkiranje drumskih motornih i prikljunih vozila na ureenim i obeleenim mestima korienje slobodnih povrina za kampove, postavljanje atora ili druge objekte privremenog korienja korienje obale u poslovne i bilo koje druge svrhe zauzee javne povrine graevinskim materijalom i za izvoenje graevinskih radova

Izvorni prihodi lokalne samouprave, ustupljeni prihodi lokalne samouprave i transferi

Godinji priliv novca iz javnog sektora koji stie od poreza, taksi, novanih kazni, kamata, iz fondova i drugih izvora, tradicionalno se koristi za pokrivanje operativnih trokova (finansiranje tekuih optinskih aktivnosti) i izgradnju manjih objekata koji ne traju vie od nekoliko godina. Naelno, ovi fondovi mogu da se koriste za podsticanje ekonomskog razvoja, ali je potrebno dugoronije planiranje prihoda i rashoda.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

115
godinja naknada za motorna vozila, traktore i prikljuna vozila naknada za zagaenje ivotne sredine naknada za korienje mineralnih sirovina naknada za izvaeni materijal iz vodotoka naknada za korienje uma naknada za korienje voda naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljita naknada za korienje prirodnog lekovitog faktora turistika naknada druge naknade u skladu sa zakonom

USTUPLJENI PRIHODI
porez na dohodak graana, na prihode od: poljoprivrede i umarstva samostalnih delatnosti nepokretnosti davanja u zakup pokretnih stvari osiguranja lica 40% od poreza na zarade, koji se plaa prema prebivalitu zaposlenog porez na naslee i poklon porez na prenos apsolutnih prava

Ministarstvo za nacionalni investicioni plan (www.mnip.gov.rs ) Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu (www.drzavnauprava.gov.rs) Sektor za projekte Ministarstva ima na raspolaganju sredstva od igara na sreu Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede (www.minpolj.gov.rs ) SIEPA Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (www.siepa.gov.rs ) Fond za razvoj Republike Srbije ( www. fondzarazvoj.sr.gov.yu ) Ministarstvo finansija ( www.mfin.gov.rs ) Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja (www.ekoplan.gov.rs ) Fond za zatitu ivotne sredine (www. sepf.sr.gov.yu) - dobija vea sredstva nego Ministarstvo za zatitu ivotne sredine, tako da tim sredstvima mogu da se finansiraju projekti koji su neodloeni i za koje ne mora da se raspisuje konkurs. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (www.merr.gov.rs) - Odeljenje za infrastrukturu i projekte Ministarstvo rada i socijalne politike (www.minrzs.gov.rs) - Fond za socijalne inovacije Ministarstvo za omladinu i sport (www. mos.gov.rs )- Sektor za upravljanje projektima

Republiki fondovi, fondovi agencija i institucija na regionalnom i dravnom nivou

Vlada Republike Srbije - njena ministarstva, raspolau sredstvima o ijoj raspodeli odluuju. Veina ministarstava raspisuje konkurse i javne pozive, najmanje jednom godinje. Neophodno je da lokalna samouprava poznaje dinamiku objavljivanja konkursa, oblasti finansiranja i potrebnu konkursnu dokumentaciju, da bi blagovremeno sastavila projektni predlog i prijavila se na konkurs za dodelu sredstava. Ministarstava koja raspisuju konkurse u oblasti ekonomskog razvoja (to ukljuuje, kao to smo videli u prethodnom poglavlju, i reformu administracije, obrazovanje, infrastrukturu):

116

Jelena Bojovi

Primer: Javni poziv Ministarstva za dravnu upravu i lokalnu samoupravu

JAVNI POZIV
za podnoenje zahteva jedinica lokalne samouprave za raspodelu dela sredstava iz namenskih primanja budeta Republike koja se ostvaruju prireivanjem igara na sreu, a koriste za finansiranje lokalne samouprave Raspodela sredstava se vri za ostvarivanje sledeih ciljeva: 1. Uee u obezbeivanju nedostajueg dela sredstava u punom ili deliminom iznosu za realizaciju novih ili zavretak zapoetih projekata koji se finansiraju iz budeta jedinice lokalne samouprave, a od posebnog su znaaja za ivot graana na njenoj teritoriji. 2. Pruanje pomoi jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa racionalizacije ili osposobljavanja organa lokalne samouprave. 3. Pruanje pomoi jedinici lokalne samouprave koja je pogoena elementarnom nepogodom ili drugom nesreom veih razmera. 4. Pruanje tehnike i druge pomoi u cilju modernizacije rada organa jedinice lokalne samouprave 5. Pruanje pomoi jedinici lokalne samouprave u realizaciji razliitih oblika solidarnosti sa licima koja su u sutinski nejednakom poloaju sa ostalim graanima, kao i sa licima sa posebnim potrebama i pomoi socijalno-humanitarnim organizacijama na njihovoj teritoriji. 6. Pruanje pomoi jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa zatite ivotne sredine, odnosno lokalnih, akcionih i sanacionih planova, kao i projekata i aktivnosti iz oblasti zatite ivotne sredine.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

117

3) Finansiranje zajmovima
Finansiranje zajmovima u javnom i u privatnom sektoru najee se koristi za dugorone projekte koji traju vie od nekoliko godina. To su sredstva koja se prikupljaju putem instrumenata zaduivanja i mogu da imaju raznovrsne uslove otplate, ali se tradicionalno kreu u rasponu od jedne do dvadeset pet, ili vie godina. Zajmovi se koriste ili za finansiranje projekata koji se ne mogu isplatiti iz godinjih prihoda, ili za finansiranje onih projekata koje e koristiti i sledee generacije, pa je opravdano da se od buduih prihoda otplauju dunike obaveze. Za finansiranje tekuih trokova treba izbegavati upotrebu dugoronih zajmova. Lokalna samouprava moe da koristi sledee modele zaduivanja55: zaduivanje kod finansijskih institucija: putem dugoronih kredita za kapitalne investicije putem lizinga za nabavku osnovnih sredstava i opreme

pripremljena studija izvodljivosti investicionog projekta, miljenje Ministarstva finansija o zaduivanju, odluka skuptine optine o zaduivanju, odluka o pokretanju otvorenog postupka javne nabavke kredita, odnosno odluka o emisiji obveznica, prezentacija optine kao dunika, finansijski plan optine u periodu zaduivanja.

4) Privatni kapital i privatno javna partnerstva

Privatni kapital podrazumeva investicije privatnog sektora i najee se plasira u projekte ekonomskog razvoja kroz privatno-javno partnerstvo. Privatno-javno partnerstvo na lokalnom nivou predstavlja sve oblike saradnje lokalne samouprave i privatnih partnera u oblasti upotrebe sredstava, znanja i iskustva, radi projektovanja, finansiranja, izgradnje/obnove, upravljanja i odravanja lokalne infrastruktre, ili obavljanja izvornih funkcija lokalne smouprave. Tom prilikom javni sektor ima ulogu pokretaa i stvaraoca saradnje kao partner koji ugovorno definie vrste i obim poslova, ili usluga koje namerava da prenese na privatni sektor i koji javne poslove nudi privatnom sektoru. Privatni sektor se javlja kao partner kome je takva saradnja potrebna ukoliko moe da ostvari poslovni interes (profit) i koji je duan da kvalitetno izvrava poslove dobijene ugovorom.

zaduivanje kod investitora na finansijskom tritu

55 Saglasno Zakonu o javnom dugu 56 Prirunik za finansijsku analizu i ocenu kreditne sposobnosti optina, Finansijska analiza i upravljanje dugom u lokalnim samoupravama u Srbiji; Model konkursne dokumentacije za nabavku kredita jedinica lokalne samouprave sa uputstvom za korienje. http://www.mega.ui-serbia.org/kbase/upload/ analysis/sr/finansijska%20analiza%20i%20 ocena%20kredit.sposobnosti.pdf

emisijom dugoronih dunikih hartija od vrednosti, to jest, obveznicama

Preduslovi koji se moraju ispuniti da bi lokalna samouprava spremno ula u proces56: usvojena strategija razvoja optine sa planom kapitalnih investicija, usvojena odluka o nainu upravljanja dugom,

118 U tabeli su prikazani primeri javno-privatnog partnerstva u petnaest jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji58. Grad/Optina Beograd Beograd Beograd Subotica Sombor ievac Kikinda Prokuplje Aranelovac Smederevska Palanka Branievski okrug Novi Beej Leskovac Vrac Veliko Gradite Jagodina Tutin Delatnost javni prevoz upravljane otpadom vodovod i kanalizacija turizam snabdevanje gasom snabdevanje gasom Parking servis Parking servis Parking servis upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom Vrsta javno-privatnog partnesrtva poveravanje delatnosti Ugovor o koncesiji Ugovor o koncesiji (B.O.T.) zajedniko drutvo zajedniko drutvo zajedniko drutvo poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti

Jelena Bojovi

Karakteristike projekata javno-privatnog partnerstva dugorona ugovorna saradnja (dvadeset do dvadeset pet godina) izmeu javnog i privatnog sektora, stvarna preraspodela poslovnog rizika (poboljanje kvaliteta usluge).

Oblici privatno javnog parnerstva u Srbiji: poveravanje obavljanja delatnosti koncesija zajedniko drutvo sticanje udela u javnom komunalnom preduzeu ostali oblici.

Postoji niz moguih nedostataka u vezi kapaciteta i javnog i privatnog sektora koji mogu ugroziti stvaranje uspenog partnerstva57. Nedostaci mogu biti: obostrano nepoverenje i nedostatak razumevanja interesa i potreba druge strane, nepostojanje informacija na lokalnom nivou i nedostatak iskustva lokalne samouprave u kreiranju uspenih partnerstva, zakonske i institucionalne prepreke za stvaranje javno-privatnih odnosa.

57 Alati za JPP, http://www.mreza-lokalni-razvoj.net/pages/doc/JPP.doc 58 Tabela preuzeta iz prirunika Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj, The Urban Institute

U svakom javno-privatnom partnerstvu moraju se uspostaviti odreene garancije i zatita, i za javni, i za privatni sektor, i za celu zajednicu.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

119

5) Meunarodne donacije i fondacije

U Srbiji trenutno postoji vie od trista meunarodnih donatorskih organizacija i fondacija, sredstva su dostupna lokalnim samoupravama direktno ili indirekno, kroz partnerstva sa drugim sektorima. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) sastavila je Compendium - Pregled programa za podrku privredi koji je dostupan na njihovom vebsajtu (www.naled-serbia.org). On-lajn baza podataka omoguava pretraivanje programa finansijske, konsultantske i druge pomoi privredi i optinama koju pruaju republiki i pokrajinski organi, strani donatori i fondovi. Drugi koristan izvor informacija moe biti Vodi kroz potencijalne domae i inostrane izvore finansiranja, za projekte NVO, lokalnih samouprava, MSP i preduzetnika u Republici Srbiji59 , koji je pripremio tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromatva i on predstavlja dobru bazu podataka za pronalaenje partnera u realizaciji ekonomskih projekata.

59 http://www.prsp.gov.rs/HTML/sesti_vodic_ kroz_potencijalne_domace_i_inostrane_izvore_finansiranja.htm ili http://www.gradjanske.org/admin/article/ download/files/7.%20Vodic%20kroz%20finansijska%20sredstva.pdf?id=404

120

esTI kOrak Praenje i ocena sprovedenih aktivnosti

Ocena efekata nekog projekta ili programa, od pomoi je u narednom ciklusu ekonomskog razvoja Praenjem sprovoenja projekta mogu se vriti izmene u hodu, a iznenaenja su uvek mogua Visoka ocena sprovedenih programa dokaz je uspenosti programa Bez praenja i ocene programa nema uenja

Najpre treba napraviti razliku izmeu praenja i ocene programa:

Praenje (monitoring) je rutinska, stalna aktivnost, koju sprovode oni koji su direktno ukljueni u proces. Tokom praenja realizacije rukovodimo se planom aktivnosti da bismo izmerili kakav je napredak i uinak. Ocena se daje periodino, usredsreuje se na postignute rezultate i efektivnost, a obino procenjuje neko ko nije ukljuen u samu realizaciju. Ocena je vana da bi se razmotrilo da li je potrebno uiniti neke izmene u strategiji. Ocena odgovara na pitanje kako je neto uraeno, a ne samo, da li je uraeno.

Praenje i ocena projekta injenice

1) U pripremi projekta treba definisati: cilj projekta, oekivani rezultat projekta, indikatore za ocenu projekta, vreme trajanja celog projekta, vreme poetka i kraja, spisak svih aktivnosti na projektu, vreme realizacije za svaku aktivnost, odgovorne osobe za svaku aktivnost, ishod svake aktivnosti, indikator za svaku aktivnost. Indikatori moraju biti lako razumljivi, jasni, merljivi kad god je to mogue, jednostavni za prikupljanje podataka i relevantni za projekat. 2) Priprema plana za praenje i ocenu - Plan za praenje i ocenu realizacije projekata mora odrediti vrstu podataka koji se prikupljaju i naine prikupljanja. Podaci mogu biti kvalitativni i kvantitativni. Pre poetka projekta mora se ustanoviti osnova u odnosu na koju e se ocenjivati napredak - ako je rezultat projekta smanjenje nezaposlenosti za 1 %, pre poetka projekta potrebno je imati podatak o trenutnoj stopi nezaposlenosti, da bi se na kraju projekta procenilo da li se stopa smanjila za 1%.

Zato je praenje i ocena realizacije projekata znaajna?

Redovnim praenjem i ocenjivanjem realizacije postie se sledee: osigurava se realizacija, osigurava se sinhronizacija uesnika u projektu, skrauje se period izmeu dve naizmenine aktivnosti, spreava se ponavljanje greaka u realizaciji, osigurava se transparentnost procesa, unapreuje se uzajamno poverenje uesnika, u hodu se ouavaju greke; poveava se informisanost svih uesnika i zainteresovanih strana, poveava se ansa za postizanje planiranih rezultata, unapreuje se planiranje buduih projekata.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

121 4) U toku faze praenja i ocenjivanja - Uestalost zavisi od projekta, ali je vano da proces praenja i ocenjivanja ne bude prevelik teret i da ne oduzima mnogo vremena. Praenje je, po definiciji, stalna aktivnost, ali ne sme oduzeti vie od 5% vremena uesnicima u poslu. Ocenjuje se nakon realizacije svake aktivnosti, odnosno, na kraju projekta. 5) Izvetavanje - Plan za praenje i ocenu realizacije programa mora da utvrdi na koji nain e se izvetavati, u kom obliku, i ko e biti izvetavan. Praenjem i ocenom zavrava se jedan ciklus u procesu lokalnog ekonomskog razvoja. Prvi ciklus traje dve godine, a svaki naredni sve krae.

ULAZNI PODACI (koji su definisani prilikom pripreme projekta) Cilj projekta Oekivani rezultat projekta Indikatori za ocenu projekta Trajanje projekta Poetak i kraj projekta Aktivnosti na projektu Vreme realizacije svake aktivnosti Odgovorne osobe za svaku aktivnost Ishod svake aktivnosti Indikator za svaku aktivnost

OPIS Primer: unapreenje uslova za poslovanje Napomena: analizira se pri ocenjivanju projekta Primer: uveanje broja zaposlenih Napomena: meri se pri ocenjivanju projekta Primer: trista novih radnih mesta Napomena: proverava se pri ocenjivanju projekta Primer: trista dana Napomena: analizira se pri ocenjivanju projekta Prvi korak je provera poetka aktivnosti

Za svaku aktivnost postoji lice koje prati sprovoenje ove aktivnosti

Primer: odrana sednica skuptine na kojoj je osnovan industrijski park Primer: odluka skuptine o osnivanju industrijskog parka

3) Uspostavljanje sistema za praenje i realizaciju projekata - Mora biti uspostavljen sistem za prikupljanje informacija: format izvetavanja nadlene osobe - ko je nadlean za prikupljanje informacija i vreme izvetavanja - koliko esto i kada se radi. Sistem treba da bude lak za primenu i ne bi trebalo da zahteva previe vremena.

122 Primer: Plan za praenje i ocenu realizacije projekata

Zadatak (projekat) Opis Cilj Realizacija Nadleni Partneri u saradnji a) Budet projekta (zadatka) Oekivano total b) Finansiranje projekta Realizovano Organizacija Odgovorna osoba

Jelena Bojovi

Rezultati projekta

Oekivano

Realizovano

PLAN RADA AKTIVNOSTI 2)Aktivnost Opis Nadlenost Vreme predvidjeno 1 2 3 Ekonomska korist (predvideti broj radnih mesta, investicije, privatnojavno partnerstvo, stvorie se zahvaljujui implementaciji ovog programa) Broj radnih mesta Total M Z Broj radnih mesta REALIZOVANO Total M Z realizovano Komentar

Koliina investicija Privatno-javno partnerstvo

Koliina investicija Privatno-javno partnesrtvo

123

kraj I POeTak: Poruka itaocima

Ako ste itajui ovaj prirunik doiveli lokalni ekonomski razvoj kao upravljanje domainstvom, u pravu ste: Ekonomija potie od grke rei oikonomikos (). Ova re je sloenica koja povezuje grke rei nomos (), obiaj, zakon i oikos (), kua, i izvorno znai: zakoni upravljanja domainstvom.

Ako ste poeleli da zbog neizvesnih i teko merljivih rezultata odustanete od lokalnog ekonomskog razvoja - NEMOJTE, jer: Od juna 2006. godine stranim investitorima u Srbiji podeljeno je etrdeset sedam miliona i trista hiljada evra podsticajnih sredstava za ulaganje u Srbiju ime je otvoreno sedamnaest hiljada i dvesta novih radnih mesta i realizovano vie od esto miliona evra investicija. U Svilajnac uskoro dolazi Panasonik, koji je najavio izgradnju svoje najvee fabrike u Evropi, ba u tom gradu60.

Ako ste nauili neto novo, ali je i dalje nedovoljno, pogledajte: http://www.mega.ui-serbia.org/kbase/sr/ home.html http://go.worldbank.org/V68WA64TF0 http://www.ledna.org/

Ako mislite da lokalni ekonomski razvoj moe da eka, i da deset dana nije nita, pogreili ste: Broj privrednih drutava i preduzetnika na dan 6. avgusta 2010. iznosio je 338.804

Ako mislite da e naredne godine u ovo vreme biti mnogo bolje, moramo da vas podsetimo: Panasonic (Matsushita Electric Industrial of Japan) je odluku o investiranju u Plzen (Plzen, Borska pole indiustrijska zona, Republika eka) doneo tek sedam godina nakon poetnih razgovora. Jedan nemaki investitor je tek 2009. godine, trinaest godina nakon prve posete Oburnu (Alabama, SAD), proirio svoju proizvodnju i ustalio se u ovom malom gradu.
60 Izvor: SIEPA

Broj privrednih drutava i preduzetnika na dan 16. avgusta 2010. iznosio je 338.867 U roku od samo deset dana registrovano je vie od ezdeset novih privrednih subjekata Ako se oseate puni entuzijazma i spremni da krenete u proces lokalnog ekonomskog razvoja, vratite se na poetak prirunika i krenite od prvog koraka: PRVI KORAK - Analiza stanja / kontekst

124

renik pojmova

Lokalni ekonomski razvoj - Skup aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade kapacitete lokalne zajednice da unapredi svoju ekonomsku budunost i kvalitet ivota za sve. Grinfield investicije - Vrsta investicije u kojoj kompanija gradi nove objekte za svoje poslovanje. Naziv green field, u prevodu zeleno polje, potie od ideje da se nov objekat gradi na povrini koja do tada nije bila koriena. Braunfild investicije - Investiranje kroz kupovinu ve postojeih objekata i njihovo adaptiranje. Ovaj vid investicija dovodi do obnavljanja postojeih naputenih ili nefunkcionalnih objekata i ponovno ih oivljava. Revitalizacijom, takozvanih, smeih lokacija (engl,brown-sme) izbegava se teta na ekonomskom, ekolokom i socijalnom planu, koju bi, u suprotnom, ovakvi objekti stvorili. Bizinis inkubatori - Pruaju neposrednu podrku preduzeima koja tek poinju sa radom, u periodu kada su najpodlonija neuspehu, i na taj nain direktno utiu na njihovu uspenost. Klasteri - Industrijski klaster je grupacija industrije i institucija u jednom regionu. Industrije su povezane na vie naina: neke industrije e snabdevati druge, druge e biti kupci, neke e deliti radnu snagu i iskustvo. Dakle, kada se formira klaster najvanije je da su industrije u klasteru ekonomski povezane, da su konkurentne, da sarauju, ali i da meusobno zavise jedna od druge. Razvojna vorita - Lokacija na koju se planski usmerava komercijalni, ili industrijski razvoj. Osnovna infrastruktura - Infrastruktura u koju spada transportna infrastruktura (putevi, eleznica, aerodromi, luke), industrijski i komercijalni objekti, vodovod, telekomunikaciona i energetska mrea, i drugo. Sekundarna infrastruktura - manje opipljiv aspekt ekonomskog razvoja u koji spadaju edukacija, objekti za podizanje kvaliteta ivota (parkovi, biblioteke), biznis mree, manifestacije, i drugo. MSP- Mala i srednja preduzea Interesne grupe/vani uesnici/stejkholderi - Posrbljen engleski izraz stakeholders oznaava pojam interesnih grupa i vanih uesnika. U svakom procesu, postoje osobe koje su nosioci procesa i zadueni su za osmiljavanje, sprovoenje i organizaciju procesa. Osim nosilaca procesa, u svakoj aktivnosti uestvuju i mnoge druge organizacije, institucije i pojedinci vani uesnici. Direktna investicija - Kategorija meunarodnih investicija koja odraava cilj subjekta u jednoj privredi da postigne trajan interes u preduzeu ije je sedite u drugoj privredi. (Definicija predloena od MMF-a i usvojena od OECD-a) Strane direktne investicije - Investicije preduzea ije se sedite ne nalazi na teritoriji zemlje u koju se investira. Izmeu ova dva poslovna subjekta stvara se odnos matinog preduzea i inostrane filijale, a zajedno ine multinacionalnu korporaciju. Preduzee koje investira treba da obezbedi kontrolni paket akcija za sebe, a podrazumeva najmanje 10% obinih akcija, ili pravo glasa. U suprotnom, radi se o portfolio investiciji, a ne o stranim direktnim investicijama.

125

Graa, izvori i literatura

Alati za javno-privatno partenrstvo - http://www.mreza-lokalni-razvoj.net/pages/doc/JPP.doc Analiza Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, 2009, The Urban Institute http://www.mega.ui-serbia. org/ B92 - http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=02&dd=28&nav_id=414628 Bartik, T. 1995, Economic Development Incentive Wars, Employment Research, 1995. W.E. Upjohn Institute for Employment Research. http://www.upjohninst.org/publications/newsletter/tjb_595.pdf Bartik, Timothy J. and Richard Bingham, 1995, Can Economic Development Programs be Evaluated? Upjohn Institute Staff Working Paper 95-29. http://www.upjohninst.org/publications/wp/95-29.pdf Bryant, C. and Cofsky, S. 2004, Public Policy for Local Economic Development - An International Comparison of Approaches, Programs and Tools, www.geog.umontreal.ca/Dev_durable/Documents_pdf/Rapports Economic Development Administration (EDA), 1997. Cluster Based Economic Development: A key to Regional Competitiveness. Prepared by Information Design Associates (IDeA) with ICF Kaiser International. http://www.doc.gov/eda/pdf/1G3_5_cluster.pdf Economic Development Administration, 1997. Cluster Based Economic Development: A key to Regional Competitiveness. http://www.doc.gov/eda/pdf FHWA, Weiss, Martin, A Brief History of Economic Development and Highways. http://www.fhwa.dot.gov/ planning/econdev/edhist.htm#_edn1 Finansijska analiza i upravljanje dugom u lokalnim samoupravama u Srbiji; USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju optina, The Urban Institute, http://www.mega.ui-serbia.org/kbase/upload/analysis/ sr/finansijska%20analiza%20i%20ocena%20kredit.sposobnosti.pdf Fond za razvoj Republike Srbije, http://www.fondzarazvoj.gov.rs/ Goga, S. and Marphy, F, 2006, Local Economic Development: A Primer, The World Bank, Washington, DC Graanske inicijative: http://www.gradjanske.org/admin/article/download/files/7.%20Vodic%20kroz%20 finansijska%20sredstva.pdf?id=404 International Monetary Fund, International Financial Statistics and Balance of Payments databases, The World Bank, Global Development Finance Investiciona klima u Srbiji - Perspektiva stranih investitora, Istraivanje, 2008, USAID/Program podsticaja

126

Jelena Bojovi

ekonomskom razvoju optina, The Urban Institute, http://www.mega.ui-serbia.org/kbase/sr/home.html Istraivanje o miljenju poslovnog sektora u Srbiji 2007, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju optina, The Urban Institute Izrada plana kapitalnih investicija, Prirunik, 2007, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju optina, The Urban Institute, Srbija Optinski usluni centri i centri za izdavanje dozvola u optinama, Izvetaj o analizi stanja - U okviru programa, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju optina, The Urban Institute, http://www.mega. ui-serbia.org/kbase/upload/reports/cacsr.pdf Lokalni ekonomski razvoj, Odeljenje za urbani razvoj Svetske banke, Washington, DC Maral, Alfred, Principi ekonomije Metodologija izrade strategije odrivog razvoja (2009), SKGO/EXCHANGE 2 Metodologija za osnivanje Biznis inkubatora, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju optina, The Urban Institute, http://www.mega.ui-serbia.org/ Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja http://klasteri.merr.gov.rs/O-klasterima Model konkursne dokumentacije za nabavku kredita jedinica lokalne samouprave sa uputstvom za korienje, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju optina, The Urban Institute Moraa, Slobodan, Razvoj opteg modela za uspostavljanje i razvoj industrijskih klastera, Beograd, 2010. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Indeks lokalnog optereenja privrede, Beograd, 2009/2010 OECD. Local Economies and Globalisation. LEED Notebook, No. 20. http://www.oecd.org/tds/bis/leed.htm. Porter, M. E, 2003, The Economic Performance of Regions, Regional Studies, Vol. 37, No.6&7, pp. 549-678. Porter, M. E, 2003, Building the Microeconomic Foundations of Competitiveness, in: The Global Competitiveness Report 2002-2003, World Economic Forum, New York: Oxford University Press. Porter, M. E, 1990, The Competitive Advantages of Nations, New York: The Free Press Porter, M. E, 1998, Clusters and Competition: New Agendas for Companies, Governments and Institutions, in: On Competition, Boston: Harvard Business School Press.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

127 Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju optina, The Urban Institute Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj, Prirunik, The Urban Institute http://www.mega.ui-serbia.org/ kbase/sr/home.html Prirunik za finansijsku analizu i ocenu kreditne sposobnosti optina, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju optina, The Urban Institute Republiki zavod za statistiku, Statistiki godinjak, Beograd, 2008. http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index. php Rodrguez-Pose, Andrs, The role of the ILO in the implementing of Local Economic Development Strategies in a Globalised World Stalna Konferencija gradova i optina u Srbiji: http://www.skgo.org:8080/ Stanchev, K., and Yonkova, A., Eds. Legal and Regulatory Reform: Impacts on Private Sector Growth. Institute for Market Economics, Sofia. http://www.ime-bg.org/pdf_docs/papers/lrr.pdf Stefanovi, Milica, Promocija investicija Tehnike I alati, u:Zbirka praktinih vodia: The Urban Institute Strategic framework for IZ development in Serbia, IFC Strategic Objective report, The Urban Institute. http://www.mega.ui-serbia.org/ Tim potpredsednika Vlade za smanjenje siromatva http://www.prsp.gov.rs/HTML/sesti_vodic_kroz_potencijalne_domace_i_inostrane_izvore_finansiranja.htm Wells, Louis T, Wint, Alvin G, Marketing a Country, FIAS. March 2000. World Bank, 2000, Cities in Transition: World Bank Urban and Local Government Strateg. http://www. worldbank.org/html/fpd/urban/publicat/cities_in_transition_full.pdf World Bank, 2006, Local economic development: a primer developing and implementing local economic development strategies and action plans. http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTURBANDEVELOPMENT/EXTLED Zbirka praktinih vodia: Promocija i investicija tehnike i alati, The Urban Institute http://www.mega. ui-serbia.org/kbase/sr/home.html ivkovic, Dragan, 2009, Brownfiled izvetaj