P. 1
LED Guidebook2

LED Guidebook2

|Views: 31|Likes:
Published by Bahtir Hamidović

More info:

Published by: Bahtir Hamidović on Feb 02, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/25/2013

pdf

text

original

Sections

  • Šta je lokalni ekonomski razvoj?
  • kOrak PO kOrak: Okvir za lokalni ekonomski razvoj
  • Tipovi i izvori podataka
  • Kako ih uključiti?
  • Primer uključivanja - Privredni
  • Obuke za zaposlene
  • Osnovni principi planiranja
  • 3. Podrška postojećoj privredi
  • 9. Razvoj ljudskih resursa
  • Finansiranje projekata i programa
  • Građa, izvori i literatura

LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ U SRBIJI

priručnik za praktičare

Urban institut iz Vašingtona (The Urban Institute, Washington DC, USA) vlasnik je autorskih prava nad ovim materijalom. Informacije u tekstu mogu se koristiti za istraživanje, u akademske, regulatorne ili druge nekomercijalne svrhe, uz navođenje imena autora. U slučaju da se na bilo koji način menja pisani materijal bez odobrenja Urban instituta, neophodno je štampati sledeću izjavu: „Izvorni dokument je promenjen i zaključci, preporuke i mišljenja data u tekstu ne odražavaju zaključke, preporuke i mišljenja autora.”

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ko su važni učesnici u lokalnom ekonomskom razvoju – koga uključiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Analiza podataka prema teritorijalnom principu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 Jelena Bojović SADRŽAJ Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obuke za zaposlene . . . . . . Preporuke za uspostavljanje maksimalne funkcionalnosti kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .privredni savet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Uključivanje važnih učesnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostali institucionalni elementi za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Analiza stanja . . . . . . . . . . Sistematizacija radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj . . . . . .19 Koje sve aktivnosti podrazumeva ovaj korak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Funkcije opštinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Šta je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27 Šta treba znati o uključivanju važnih učesnika u proces ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Organizacioni oblici kancelarija za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . .Unapređenje institucionalnog kapaciteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 DRUGI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Koncepti upravljanja lokalnim ekonomskim razvojem u prošlosti i danas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Šta je lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . Primer uključivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 KORAK PO KORAK: Okvir za lokalni ekonomski razvoj . . 7 Ekonomski. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Tipovi i izvori podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 28 30 31 33 35 38 42 44 46 46 TREĆI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Zašto se bavimo ekonomijom na lokalnom nivou . . . . . . . . . . . 6 O lokalnom ekonomskom razvoju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . društveni i održivi razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33 . . . . . .17 PRVI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kako ih uključiti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Marketing i promocija investicija . . . . . . . . . . . . .činjenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Strateško planiranje ekonomskog razvoja . . . . . . . . 88 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Razvoj ljudskih resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ciljana obnova delova grada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 2. . . . . . . . . . . . . . . . . .48 Osnovni principi planiranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Sprovođenje programa i projekata . . . . . . . . . . . 120 Zašto je praćenje i ocena realizacije projekata značajna? . . . . . . . . . . . . . . Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podrška udruženjima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 Rečnik pojmova . . . . . . . . . . . . . . izvori i literatura . . . . . . . . 124 Građa. . . . . . . . . . . 48 Proces strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja u osam koraka . . . . . . . . . . . . 84 5. . . . . . . . . . . . . . . opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Investiranje u osnovnu infrastrukturu. . . . . . . . . 97 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 4. . . . . . . . . . 125 Dodatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 PETI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 ŠESTI KORAK . . . . . . . . . . . . . 120 Praćenje i ocena projekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 5 ČETVRTI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podrška osnivanju novih preduzeća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Kraj i početak: poruka čitaocima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 Programi i projekti koji mogu da se realizuju u svakoj lokalnoj zajednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 Finansiranje projekata i programa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . razvoj sektora i razvoj klastera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podrška postojećoj privredi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Praćenje i ocena sprovedenih aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . .

Broj radno sposobnog2. avgusta 2010. 1. u 2008. godinu kada je bilo registrovano 339. od čega je više od 20% onih koji traže zaposlenje duže od pet godina. nije dovoljno. Agencija za privredne registre Republike Srbije 2. a broj registrovanih preduzeća i radnji po glavi stanovnika u Srbiji je oko tri puta manji od proseka u zemljama Evropske unije. Priručnik je ujedno i sistematizacija uspešne prakse kroz koju teorija postaje vidljiva i primen- ljiva. od čega 217. što je povećanje u odnosu na 2008. od čega je bilo najviše preduzetnika 222. Za lokalno rukovodstvo je izazov da svoje odluke iznese u javnost. Ovaj Priručnik je vodič kroz celopkupan proces lokalnog ekonomskog razvoja .758 preduzetnici: 225. U 2010.353 preduzetnika. koliko god bilo očigledno da je privredni razvoj prioritet. Suštinsko opredeljenje podrazumeva da se veći deo resursa dugoročno koristi u jednom pravcu – pravcu ekonomskog razvoja.894 firmi.042 firmi.804 U Srbiji je 2009.6 Jelena Bojović Uvod Broj privrednih društava i preduzetnika na dan 6.383. mnoge lokalne zajednice još uvek se ne snalaze najbolje. godini bio je 445. godine bilo registrovano1 353. Ipak. Republički zavod za statistiku . on može da bude veoma koristan za lokalnu samoupravu u Srbiji koja je već ušla u proces ekonomskog razvoja. jer pruža pregled tehnika i metoda kojima mogu da upotpune već postojeće programe u svojim zajednicama. godini došlo je do smanjenja broja registrovanih privrednih subjekata.kako se pristupa razvoju lokalne ekonomije nakon što je doneta odluka. Činjenice govore da ekonomski razvoj mora biti osnova u angažovanju lokalnih zajednica i da je koordinacija ovog procesa jedna od najvažnijih poluga u radu lidera lokalnih samouprava. Istovremeno. samo po sebi. Deklarativno usvajanje stava da je lokalni ekonomski razvoj prioritet zajednice. privredna društva: 113. ili razvoj ljudskih resursa. To je moguće samo ukoliko se jasno objasne konkretne i dugoročne prednosti ulaganja lokalne zajednice u programe razvoja kao što su programi podrške privredi.046 ukupno: 338.092. a nezaposlenog stanovništva. Priručnik se oslanja na iskustva stečena tokom sprovođenja Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština u trideset i dve opštine i grada u Srbiji. da dobije podršku i istraje u realizaciji.

obučenost radne snage. taksi. Regije i lokalne zajednice u državi međusobno se prepoznaju kao konkurenti.NO2.582 Za 100 zaposlenih (RSD) U utakmicu koju već godinama igraju privreda i država uključile su se i lokalne samouprave. itd).400 odlazi u opštinski/gradski budžet.000 evra.000 • . Osim ovih finansijskih i lako opipljivih efekata koje jedan privredni subjekat ima u zajednici.824. godišnje plaća 36.210 313. ali njihova pasivnost direktno utiče na dodatno smanjenje prihoda. prihodi koje lokalna samouprava ima po osnovu oporezivanja privrednog subjekta ulažu se dalje u poboljšanje infrastrukture. Ujedno. obrazovanje.314 15. Računajući da je multiplikativni efekat blizu 3. Od 36. 14. od privrede u Loznici (ukupan broj zaposlenih u privredi 12. sa prosečnom mesečnom platom oko 300 evra.470.204 2. komunalne usluge. naknada. 6.000 dinara) Ako se nastavi sa obračunom vidi se da su preduzetnici u obavezi da plaćaju više od dvadeset vrsta poreza. Najčešća prepreka da lokalne samouprave promene privredno okruženje jeste nedostatak finansijskih sredstava. njegov doprinos ogleda se i u sledećem: • • • • • manji broj građana prima socijalnu pomoć.7 O lOkalnOm ekOnOmskOm razvOjU Šta je lokalni ekonomski razvoj? ★ Lokalni ekonomski razvoj je proces ★ Cilj ekonomskog razvoja je povećanje broja zaposlenih i povećanje dohotka po glavi stanovnika ★ Proces ekonomskog razvoja se ostvaruje kroz saradnju privatnog i javnog sektora ★ Lokalni ekonomski razvoj zahteva resurse i strateško odlučivanje Lokalni ekonomski razvoj je proces promena.624 26. isti preduzetnik utroši blizu 80% sredstava u lokalnoj zajednici u kojoj posluje. ili plaćanjem roba i usluga svojim snabdevačima iz lokalne zajednice. 100 radnika x 250 evra (300 evra – 50 evra (neoporezivi deo)) x 0. Time se efekti privredne aktivnosti umnožavaju i preduzeće od sto zaposlenih pored direktnih efekata i indirektno povećava prihod lokalne samouprave.148 aposlenih (RSD) 251.005.400 evra (~1. brzina privrednog rasta. Kompetitivnost je najčešći pokretač promena.148) Porez na zarade Porez na imovinu (osim na zemljište. a u partnerstvu sa privrednicima uvode se nove takmičarske kategorije (primena novih tehnologija i servisa. praškastih materija i odložen otpad Komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru Naknada za korišćenje gradjevinskog zemljišta TOTAL Iznos za 12.290. efikasnost usluga.400. manja migracija mladih ljudi.427. bilo kroz plate zaposlenih. akcije i udele) od pravnih lica Naknada za zagađivanje životne sredine Naknada od emisije SO2.000 evra po osnovi poreza na zarade. 3 Prihodi u 2009. postojanje ovog privrednog subjekta donosi uvećanje budžeta lokalne samouprave od oko šest miliona dinara.4 (40% od tog poreza odlazi lokalnim samoupravama) x 12 meseci = 14.12 (porez na zarade = 12 %) x 0. veći broj građana koji uredno izmiruju komunalne usluge. a nedostatak finansijskih sredstava najčešći kočničar.978 13. bolja privredna slika lokalne zajednice. Analiza poreskih davanja u Srbiji pokazuje da preduzetnik koji zapošljava sto radnika. a sabiranjem svih lokalnih davanja dolazi se do sume od preko dva i po miliona dinara godišnje3. lokalni dobavljači sirovina i usluga imaju sigurnog kupca.580.724.496 111.

i pratiti rezultate tih odluka. ili program koji otvara ili zadržava sto radnih mesta. dok grad Kraljevo. Programs and Tools. pg. jeste izbor strategije čiji će rezultat biti zapošljavanje. the World Bank. Obe definicije dobro izražavaju savremen koncept lokalnog ekonomskog razvoja koji se ne ograničava samo na ekonomskim pitanjima. na primer. Slično. takođe može da bude poučan. da aktivnosti ekonomskog razvoja budu usmerene na kapitalno intenzivnu industriju i mala i srednja preduzeća koja su dobavljači za . 1. već koji razvoj stavlja u kontekst ukupnog kvaliteta života u prvom slučaju. Jelena Bojović Ulaganjem dva miliona dinara u projekat. F. Naravno. Grad Oburn se opredelio. jačanje privrednog sastava i opšte unapređenje života. and Cofsky.umontreal. Velike razlike koje postoje među opštinama ukazuju da će se pojedine lokalne samouprave oslanjati na različite mehanizme i da će morati da pronađu rešenja koja su najpodesnija za njihovo okruženje. nema dileme da treba ulagati u privredni razvoj. Brajant i Sofski težište stavljaju na „aktivnosti koje se sprovode na određenom području sa ciljem dostizanja održivog društveno-ekonomskog razvoja“5 . Sve to čini proces lokalnog ekonomskog razvoja. (2004) Public Policy for Local Economic Development . ima petsto puta veću površinu od Opštine Vračar (Kraljevo – 1. pomagati postojećoj privredi da se razvija. (2006) Local Economic Development: A Primer. DC.3 km2 )6.530 km2. 19. Washington. malog grada u Alabami. Tako se raspon prosečne mesečne zarade u 2008. različite. Ostaje samo pitanje kako? Da li će lokalne zajednice privlačiti nove investicije. www. podsticati mala i srednja preduzeća i/ili će uspostaviti programe za samozapošljavanje ili pokretanje malih preduzeća. godini kreće od trinaest hiljada dinara (Opština Bela Palanka) do pedeset hiljada dinara (Opština Novi Beograd). S. Statistički godišnjak 2008. 4 Goga.geog. 6 Izvor: Republički zavod za statistiku.An International Comparison of Approaches. primer Oburna. opštine raspolažu dijametralno različitim resursima i njihove pretpostavke razvoja su Svetska banka pod pojmom lokalnog ekonomskog razvoja podrazumeva „skup aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade kapacitete lokalne zajednice da unapredi svoju ekonomsku budućnost i kvalitet života za sve“4. definisati prioritete razvoja i mehanizme koji će se koristiti da bi se podigla konkurentnost lokalne zajednice. preduslov je za uspešni početak procesa.8 • zaposleni u lokalnom preduzeću kupuju robu i usluge u lokalnoj zajednici. odnosno društveno-ekonomskog razvoja u drugom slučaju. Ukoliko lokalna samouprava sagleda značaj ulaganja u privredni razvoj sa stanovišta profita. and Marphy. recimo. 5 Bryant. Odluka da se započne ekonomski razvoj zajednice prema usvojenoj politici razvoja. Najpre je potrebno upoznati se sa raspoloživim resursima. Vračar . C. Kada je u pitanju prepoznavanje realnih mogućnosti za razvoj. potom usmeravati ograničene finansijske i ljudske resurse. on postaje isplativ u roku od četiri meseca. pg. u Sjedinjenim Američkim Državama.ca/Dev_durable/Documents_pdf/Rapports. S. Opredeljenje podrazumeva kreiranje jasne politike od koje se ne odstupa i podršku cele zajednice za sprovođenje usvojene politike. Lokalni ekonomski razvoj zajednice podrazumeva da lokalni lideri (uključujući i privatni i javni sektor) prepoznaju realne mogućnosti za razvoj i opredele se za mehanizme promene.

ima četiri i po miliona stanovnika. Počeci lokalnog ekonomskog razvoja u Srbiji U Srbiji su se početkom 2001. kako da bolje upravljaju postojećim resursima.6%. ostvareni BDP per capita od 29. ni opštinske službe. godini i stopu nezaposlenosti od 5. ekonomski rizik je podeljen i sprečen je mogući kolaps privrednog razvoja zbog prestanka rada pojedinih kompanija.476 dolara BDP-a per capita i stopom nezaposlenosti od blizu 30%. zato što gradonačelnik u postojećem sistemu niti je mogao da kontroliše javna preduzeća. Opredeljujući se za određeni tip investitora. u Inđiji. sa druge strane. komunalnih preduzeća. a kasnije se proširilo i na sve druge kapitalno intenzivne industrije. jednostavnoj administrativnoj proceduri i jednom od najkvalitetnijih programa obuke radne snage. i pre više od dvadeset godina. ali se smatra za region koji vrlo brzo napreduje.411 dolara u 2008. energija i malo političke moći. Usmeravanjem na mala i srednja preduzeća. odeljenja. Reforma administracije u Inđiji označila je početak reformi. nerazvijene sredine. bila je slična Srbiji danas. bila je potrebna vizija. prepoznao. pod nazivom City Stat. najpre su pripremljene industrijske lokacije za dobavljače u auto industriji. U Opštinu Inđija je uveden „Sistem 48”. prema velikom broju ekonomskih parametara. SAD.hektare imovinski „čistog” zemljišta koje je u vlasništvu države. kao i svakog. veliki resurs svih vojvođanskih opština . sa sedam i po miliona stanovika i 5.) prilagodio njihovim potrebama. U dugom vremenskom periodu Alabama je imala problem sa negativnom slikom ruralne. ali su zbog nedostatka političke stabilnosti. a potom i iskoristio. godine kao pioniri reforme u tranzicionom periodu nametnule opštine Inđija i Zrenjanin. niti je imao uvid u njihovo poslovanje. i dr. radnu snagu. Zrenjanin je. Srbija u periodu tranzicije. a bio je potreban sistem koji će opštinskom rukovodstvu efikasno dostaviti potrebne i tačne informacije i omogućiti im da znaju čime raspolažu i. Praksa ekonomskog razvoja u Alabami i gradu Oburnu može da ponudi pojedina rešenja koja se mogu primeniti i u Srbiji. zamaralo čitanje izveštaja službi. grad Oburn je i svoju ponudu (zemljište. takođe ima imidž nerazvijene ruralne zemlje. Zbog blizine Mercedesa. na taj način. a onda je prvi put primenjen u Evropi. pokrenuti programi ugroženi i druge opštine su izgubile „dobar glas“ pionira reformi. sistem koji je razvijen u Baltimoru. Država Alabama se nalazi u jugoistočnom delu SAD. Ekonomski razvoj Alabame otpočeo je odlukom da se promeni slika koju ova država ima u okruženju i Alabama je danas prepoznatljiva po predvidivom procesu ulaganja. Danas se mnoge opštine u Srbiji mogu pohvaliti uspešnim projektima ekonomskog razvoja. Možda ga je. ali je .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 9 industrijske potrošače. Kie i Hundaija. ili promenjenog kursa razvoja. Po svojoj ekonomskoj snazi i ekonomskim pokazateljima Alabama ne spada među razvijene države SAD. infrastrukturu. U najužem izboru bilo je još nekoliko opština. U osnovi.

obuhvata privredni i društveni razvoj i zaštitu životne sredine. Da je ekonomski razvoj. samo su neki od primera navedenih programa. i mnogih drugih. istraživanje „Investiciona klima u Srbiji .povećanje proizvodnje (rast proizvodnje po stanovniku predstavlja pravu meru ekonomskog napredovanja) 8 promene u sastavu privrede . bez kojeg ostali elementi ne mogu da se razvijaju. sprovode politiku i program koji utiču na smanjenje problema i čine da lokalna zajednica bude konkurentnija i privreda jača. 2008. Još jedno zapažanje koje se nameće samo na osnovu pogleda na šematski prikaz. kao pojedine kriterijume pri odlučivanju o investiranju. industrija vs. održivi razvoj podrazumeva bavljenje ekonomskim i društvenim razvojem uz pažljivo korišćenje ograničenih prirodnih resursa i uz očuvanje životne sredine. kakav je odnos ekonomskog modela u odnosu na ostale činioce razvoja zajednice. što podrazumeva privredni rast7 i promene u sastavu privrede8. kvalitet života. bavimo lokalnim ekonomskim razvojem. čime se unapređuje životni standard u lokalnoj zajednici. uvođenje novih kodeksa. u kojem se privreda. postavljanje strategije. nemoguć bez uvažavanja ostalih elemenata društvenog razvoja. godine10. odnosno učešću pojedinih delatnosti (poljoprivreda vs. u kojem su ove tri sfere života usko međusobno povezane. 2009. Jelena Bojović Održivi razvoj. SKGO/EXCHANGE 2. društvo i životna sredina samo delimično i nasumice prepliću na model ‚babuški‘. pri čemu životna sredina obuhvata druga dva elementa“. navode: • • • • • kvalitet radne snage. Dakle. usluge) 9 Metodologija izrade strategije održivog razvoja. jednostavnost administrativne procedure Ekonomski. ekonomskih programa i pristupa jeste ekonomski razvijena zajednica.Perspektiva stranih investitora“. pokazuje pomenuto istraživanje investitora u Srbiji sprovedeno 2008. političku stabilnost. zato što utiču jedni na druge Kroz ovaj Priručnik se.promene u proizvodnom sastavu. ali ne možemo a da ne pomenemo sve aspekte razvoja i da pokažemo. kvalitet i pristupačnost infrastrukture. jeste činjenica da centralno mesto u modelu „babuški” ima ekonomski razvoj. U Metodologiji se navodi da: „Održivost zahteva opštu promenu perspektive: prelazeći sa modela ‚tri prstena‘. Dakle. kako je šematski prikazano u Metodologiji izrade strategije održivog razvoja9. Reforme institucija. društveni i održivi razvoj ★ Ekonomski razvoj je deo održivog razvoja 7 privredni rast . lokalni ekonomski razvoj je proces promena u kojem javni i privatni sektor zajednički prepoznaju probleme u privrednom okruženju. čak i bez znanja o konceptu održivog razvoja. .10 potrebno naglasiti da su efekti ekonomskih programa i dalje teško merljivi. Cilj tih. godine 10 USAID/MEGA program. promene u organizaciji. bar ukratko. pre svega. ★ Svi vidovi zajednice moraju da se razvijaju paralelno. u kojem oni.

vazduha. • zapuštena infrastruktura. tla. željenom pravcu. Elementi društvenog razvoja zajednice Socijalni razvoj • poboljšanje socijalnog okruženja • podsticanje učešća građana • smanjenje kriminala Kulturni razvoj • očuvanje kulturne tradicije • obogaćivanje umetničkih sadržaja Politički razvoj • očuvanje demokratskih principa • transparentnost u odlučivanju • podizanje nivoa političke kulture Privrednici smatraju da je životno okruženje neodgovarajuće ukoliko je: • visok nivo zagađenosti vode. Čl. tako da efekti tih aktivnosti u narednom periodu obezbede resurse za druge oblasti delovanja. u skladu s Ustavom i zakonom donosi programe i sprovodi projekte lokalnog ekonomskog razvoja i stara se o . • prisutna politička nestabilnost. u grupu aktivnosti koje doprinose istom cilju. Zašto se bavimo ekonomijom na lokalnom nivou ★ Lokalni ekonomski razvoj je obaveza lokalne samouprave ★ Svaka investicija je lokalnog značaja „Gradovi. • nedostatak socijalnih i kulturnih događaja. a koja otvara i mogućnost za realizaciju drugih oblasti razvoja. kvaliteta stanovanja i postojanja sanitarnih deponija. preko svojih organa.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 11 Zato ne čudi da ima mnogo primera da je potencijalni investitor. Mnogobrojni su razlozi. pravi su motori ekonomskog razvoja. Resursi se usmeravaju u određenom. navodi se: „Opština.“ Džejn Džekobs. ka bavljenju ekonomijom na lokalnom nivou. 20. američki urbanista Pristup ekonomskom razvoju pomera se od tradicionalnog i centralizovanog. posebnu pažnju posvetio pitanjima: postojanja škole na engleskom jeziku. Izazov je da se ekonomski razvoj poveže sa širim procesom razvoja zajednice. kvaliteta hotela i smeštaja. Uvek treba razmišljati kako da se u narednim godinama stvori nova vrednost koja će biti dovoljna za nastavak aktivnosti u željenom pravcu. a ne države. osim podataka o samoj lokaciji i osnovnih ekonomskih pokazatelja. ali ih možemo sažeti na sledeći način: U Zakonu o lokalnoj samoupravi. • slaba mogućnost za obrazovanje. • nezadovoljavajući stambeni prostor.

ili odmogne. prilike za obukom/edukacijom. lokalne . odmah posle razgledanja industrijske zone. ili poslovni prostor. obišao škole i vrtiće. stiču se na određenoj teritoriji. tako i za njihove poslovne partnere. 11 Zakon o lokalnoj samoupravi. Tradicionalna politika Centralizovano odlučivanje i intervencionizam Upravljanje iz centra Lokalni ekonomski razvoj Promocija razvoja svih delova zajednice Decentralizacija vertikalne saradnje sa različitim nivoima vlasti i horizontalna saradnja sa privredom Teritorijalni pristup razvoju Maksimiziranje razvojnog potencijala svakog regiona Prilagođavanje lokalnog sistema promenama ekonomskog okruženja Stvaranje preduslova za ekonomsku aktivnost .unapređenje lokalnog okruženja Sektorski pristup razvoju Razvoj velikih industrijskih projekata kao mehanizama stimulacije drugih ekonomskih aspekata Finansijska podrška. objašnjavajući da će „izvršni direktori i upravljačka struktura firme povesti sa sobom svoje porodice i da im je od velikog značaja kakav obrazovni i kulturni sadržaj nudi grad i. Washington. ili javni transport„. hotele i sportske hale. ali i u Srbiji. širom Evrope. godine do danas. Andrés. sigurnost.Lokalne samouprave u svetu. Države se bore sa državama . „Makroekonomsku i monetarnu politiku kreira država. zdravstvene i obrazovne usluge. poreska i druge pravne strukture utiču na oblikovanje ambijenta za privređivanje. broj zaposlenih u opadanju: .” Razlike između tradicionalnog pristupa „odozgo na dole“ i lokalnog „odozdo na gore“13. da li postoji odgovarajući hotelski smeštaj kako za njih.što znači. naravno. Državna regulativa.11 Građani i privrednici smatraju da je opštinska administracija odgovorna za poboljšanje uslova života i privređivanja. interaktivan i ima horizontalnu saradnju sa privredom. vlada jedne države radi na konkurentnosti države. član 2. kanalizacije. raspoloživost radne snage. The role of the ILO in the implementing of Local Economic Development Strategies in a Globalised World Jelena Bojović Jedan investitor u Loznici je. Tradicionalna. telekomunikacija i razvijene infrastrukture građevinskog zemljišta. Ako vi nećete ima ko hoće . DC 13 Izvor: Rodríguez-Pose. određenog grada. fabrike. Ali. Odeljenje za urbani razvoj Svetske banke. ili opštine. a ona utiče na lokalne zajednice. centralizovana politika je sektorski orijentisana: oslanja se na finansijske stimulanse i uopšten pristup privredi.12 Dakle. ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja. kompanije smeštaju na teritoriju opštine/grada i zapošljavaju radnike sa teritorije tog grada. ili nedostatak vode. olakšice i subvencije kao instrumenti ekonomske aktivnosti Sve investicije su. Lokalna samouprava kreira i proces i proceduru kroz koju preduzeća moraju da prođu unutar same gradske uprave. a lokalne vlasti unapređuju konkurentnost određene lokalne sredine. Svoje hale. što može da pomogne. stav 9 12 Lokalni ekonomski razvoj. utiču na stambeni fond. dok je lokalni pristup teritorijalan. u krajnjem slučaju.lokalne zajednice sa lokalnim zajednicama. lokalna uprava i lokalna politika utiču na dostupnost.12 unapređenju opšteg okvira za privređivanje u jedinici lokalne samouprave“. preuzimaju stimulisanje privrednog razvoja i sve se agresivnije bore da budu što atraktivnije za investitore. Zabrinjava činjenica da je počev od 1999.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 13 1999... na uzorku od 2212 osoba. godina..) čak 17%.Čak 30% investitora obrati se najpre lokalnoj samoupravi kada traga za informacijama o uslovima za investiranje u Srbiji. Srbija. The Urban Institute June-05 Sep-05 .. godine. International republican institute (IRI).. Ipak. dok se u drugim broj zaposlenih smanjuje.. 2 152 873 2 097 218 2 101 668 2 066 721 2 041 395 2 050 854 2 068 964 2 025 627 2 002 344 1 999 476 2009.14 Dakle. godini (u odnosu na 2006. Izvor: Istraživanje javnog mnjenja. 1 889 085 Strani investitori se obraćaju lokalnoj samoupravi za informacije . Januar 2006. neke opštine u Srbiji imale su povećanje broja zaposlenih u 2008. Šta bi po vašem mišljenju trebalo da bude prioritet vaše lokalne vlasti? NZ 4% 3% 3% 3% 3% 5% 15% 5% 5% 11% 15% 32% 32% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% Drugo <2% Zdravstvo Ekonomija 17% Zivotni standard Infras truktura Nezaposlenost 0% 14 Strategic Objective report. u istom makro-okruženju neke opštine su uspešnije.

gradovi i opštine u Srbiji ubrzano prolaze kroz sve ove cikluse.14 USAID/MEGA program.3% SIEPA 2. U razvijenim evropskim zemljama. ali ne samo na lokalnom nivou ★ Međudržavni putni pravci ključni su za razvoj lokalne ekonomije Koje ste institucije prvo kontaktirali da biste dobili informaciju o uslovima za investiranje u Srbiji? Lokalna samouprava 30. 2008. u čemu su grešile? Saznanje šta su drugi radili. .1% Biznis kontakti 16. Danas. ili izborom istog puta.) Marcus Tullius Cicero.Perspektiva stranih investitora”. osnovnu infrastrukturu. brže se savlađuju uočene prepreke.Od svih lokalnih prihoda. što se više zna. vodovodna i železnička mreža i druga infrastruktura imaju veliki uticaj na Budžetski prihodi lokalnih samouprava zavise od privrede . Izborom drugačijeg puta. De Oratore Šta su lokalne samouprave do sada radile. Jedan od prvih ekonomskih aksioma na nacionalnom ali i na lokalnom nivou jeste ulaganje u.3% Privredna komora 10. Funkcionisanje lokalne samouprave i plate zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave zavise od privrede. takozvanu. lakše se izbegne ponavljanje grešaka.3% Druga Vladina tela 2. Jelena Bojović Koncepti upravljanja lokalnim ekonomskim razvojem u prošlosti i danas ★ Upravljanje počinje od infrastrukture.8% Ambasada RS 2.2% 119 ispitanika „Historia magistra vitae est. Ali. Vlada/Min 22.“ (Istorija je učiteljica života.2% Rep. da li su bile uspešne. uz saznanje da je kombinovanje više metoda koji su se koristili kroz istoriju. nije a priori i rešenje problema.0% Agencija za privatizaciju 5. oko 25% čine prihodi od poreza na zarade. fokus bavljenja lokalnom ekonomijom menjao se sa godinama. Iako je danas očigledno da putna. u opštinama koje su ušle u proces lokalnog ekonomskog razvoja početkom šezdesetih godina prošlog veka. istraživanje “Investiciona klima u Srbiji . možda najbolje rešenje za njih.3% Strane amb i Priv komora 1.5% Konsult komp 7.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 15 Kroz istoriju lokalnog eknomskog razvoja Kroz istoriju lokalnog eknomskog razvoja Talas Prvi talas: 1960 . World Bank LED guidebook .1990 Fokus se postepeno menja i ciljevi postaju: • • zadržavanje i rast postojećih privrednih subjekata privlačenje investicija usmeravanjem na određene sektore i zemlje Da bi ostvarili ciljeve gradovi su: • • • • • Treći talas : 1990 – danas U trećem talasu.1980 Fokus U početku. sa posebnim naglaskom na strane investicije unapređenje osnovne infrastrukture Sredstva Ciljevi su realizovani kroz: • • • • • ulaganja u infrastrukturu velike grantove/donacije subvencionisani kredit poreske olakšice privlačenje investicija na osnovu promocije niskih troškova poslovanja (jeftina radna snaga) obezbeđivali direktna finansijska sredstva za privredu osnivali biznis inkubatore pružali savetodavnu uslugu sektoru MSP pružali pomoć početnicima u privredi (start-up) ulagali u infrastrukturu strategije pomoći postojećoj privredi unapređenje administrativnih procedura podrška umrežavanju razvoj klastera razvoj ljudskih resursa i sistema obrazovanja ciljano privlačenje investicija koje će doprineti razvoju klastera poboljšanje kvaliteta života • Drugi talas: 1980 . a ciljevi su: • • • • obezbeđivanje sekundarne infrastrukture pokretanje privatno.javnih partnerstava usmeravanje privatnih ulaganja prema javnom interesu privlačenje investicija koje upotpunjavaju privrednu sliku zajednice i čine je konkurentnijom Sredstva koja se danas koriste: • • • • • • • Napomena: Pregled je izmenjena tabela „Three Waves of Local Economic Development”. lokalni ekonomski razvoj imao je za cilj: • privlačenje investicija u oblasti primarne proizvodnje. fokus se pomera na stvaranje opšte pozitivne klime za poslovanje.

Jedan od najznačajnijih rezultata ove studije jeste postojanje veze periodu od pet godina između povećanja broja zaposlenih i oblasti kroz koje prolaze međudržavne putne mreže. Iskustvo pokazuje da sve privredne delatnosti i privredni razvoj počinju sa rešenom infrastrukturom. s obzirom da je osnovni infrastrukturni uslov razvoja ostvaren još sedamdesetih godina. ali je moguće uvećati brzinu i broj promena. brojem zaposlenih. početkom šezdesetih godina prošlog veka ovo otkriće je izazvalo je ekspanziju ulaganja u infrastrukturu. Možda se ekonomija ne može razvijati u skokovima.. Međutim. Kako lokalne samouprave mogu da proces razvoja učine lakšim. Dakle. Principi ekonomije (1890) sjedinila je teoriju ponude i tražnje. aerodrome i drugu infrastrukturu. Srbija nema vremena. Na žalost. uvek. uz direktne intervencije u državna i društvena preduzeća. Njegova knjiga.16 ekonomski razvoj. Ova knjiga je u Engleskoj dugo vremena bila osnovni udžbenik iz ekonomije. Jelena Bojović Lokalne zajednice širom sveta bave se ekonomskim razvojem već više od četrdeset godina. navode glavne putne saobraćajnice. već se proces pojednostavljuje. trideset godina.. ali izgleda da su prvenstveno lokalne samouprave to shvatile i počele sa infrastrukturnim ulaganjima. ali i u drugim razvijenim zemljama. u Srbiji postoji nesklad. infrastruktura je nesporan uslov razvoja. Jasno je da je u Sjedinjenim Američkim Državama. a značajnu ulogu u tome treba da imaju lokalne samouprave. 15 Alfred Marshall (1842—1924). Tih šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka. nedovoljne su da pokrenu značajne promene. U prošlosti se u zemljama Istočne Evrope lokalnim i regionalnim ekonomskim razvojem upravljalo političkim programima na nacionalnom nivou. ipak. u svojoj knjizi Principi ekonomije navodi „natura non facit saltum”: „priroda ne pravi skokove“ i sugeriše da je nemoguće praviti velike skokove i promene u ekonomskom okruženju. marginalnu korisnost i cene (troškova) proizvodnje u jedinstvenu celinu. treba imati u vidu i promene u pristupu.” brošurama. sve državne. Međutim. Značaj infrastrukture danas potvrđuje činjenica da u svim tržišno orijentisanim zemljama u svetu. . Međutim. Napominjući da ekonomski razvoj ne pravi skokove i da je kombinovanje osnovnih i finijih metoda optimalan pristup ekonomskom razvoju. na prvom mestu. u svojim „Investirajte u . u Sjedinjenim Američkim Državama godišnje se gradilo više od tri hiljade kilometara međudržavnih saobraćajnica. Alfred Maršal15. Pionirska studija koja je urađena u SAD 1963. ulaganje u infastrukturu na lokalnom nivou postaje uzaludna investicija za one koji se ne nalaze na značajnim putnim pravcima. marginalne promene u razvoju ekonomije i društva. Na žalost. godine bavila se ekonomskim trendovima. bez međunarodnih putnih mreža i dobre međuopštinske infrastrukture. i gradovi i opštine u Srbiji moraju ofanzivno i predano da krenu u osvajanje investitora i podršku postojećoj privredi. predmet je ovog Priručnika. jedan od najuticajnijih ekonomista svog vremena. pre svega. u poslednjih dvadeset. regionalne i opštinske agencije prilikom promocije investicionih lokacija. iskustva u razvijenim zemljama pokazuju da se ekonomskim razvojem ne upravlja. težište ulaganja blago pomereno ka sekundarnoj infrastrukturi i opštem poboljšanju kvaliteta života.

opština mora da bude spremna i sposobna da sprovede taj zadatak. Strateško planiranje ekonomskog razvoja Program lokalnog ekonomskog razvoja proističe iz strateškog plana koji sadrži viziju. regiona i šireg lokalnog okruženja. ljudstva i institucija. 2. Uključivanjem svih aktivnosti ili pojedinih elemenata procesa u ekonomski razvoj. Unapređenje institucionalnog kapaciteta Glavnu ulogu koordinatora i katalizatora u lokalnom ekonomskom razvoju ima opština. nedostatke. (Poglavlje 6) 5. poput Evropske unije. (Poglavlje 5) Koraci u procesu ekonomskog razvoja: 1. može se stvoriti sopstveni put razvoja. akcione planove i projekte. Uočavanje konteksta razvoja zajednice prvi je korak. Jedan koncept bavljenja ekonomskim razvojem i upravljanja ovim procesom. I kao i svaki drugi proces sastoji se od određenog broja koraka koji se smenjuju. Analiza stanja . javnog i civilnog sektora i aktivno i svrsishodno uključiti u proces. ili eliminisanjem pojedinih koraka. ili ukupnog razvoja same zajednice. ciljeve. Lokalne zajednice se bave lokalnim ekonomskim razvojem koristeći različite pristupe i metodologije. predstavljen je u poglavlju Okvir za lokalni ekonomski razvoj koji se sastoji od šest koraka. Uključivanje važnih učesnika (građana i lokalnog poslovnog sektora) Lokalni ekonomski razvoj zahteva zajednički napor. Svaki korak vodi krajnjem cilju. Sprovođenje programa i projekata Sprovođenje plana zavisi od budžeta. ili preklapaju. države. Moraju se predvideti problemi i pitanja koji mogu iskrsnuti i potrebno je pripremiti se za njih . specifičnosti i položaj njihove zajednice u odnosu na druge.Kontekst lokalnog ekonomskog razvoja Lokalni ekonomski razvoj odvija se u širem kontekstu razvoja.17 kOrak PO kOrak: Okvir za lokalni ekonomski razvoj Proces lokalnog ekonomskog razvoja sastoji se iz šest koraka Procesom se može lako upravljati ukoliko se prate ovi koraci Lokalni ekonomski razvoj nije samo koncept. (Poglavlje 4) 3. proces može biti ugrožen. (Poglavlje 3) 4. Da bi bila uspešna. i omogućava lokalnim samoupravama da razumeju prednosti. već i proces. i preskakanjem. Moraju se uočiti važni učesnici iz privatnog.

ili menjaju odnose među institucijama. Praćenje i ocena Moraju se ustanoviti indikatori za ocenu napretka i rezultata programa i projekata i vršiti korekcije tokom realizacije. Kako se menja struktura privrede. . strateški planovi. Podizanje kapaciteta institucija jedan je od prvih koraka u razvijanju procesa ekonomskog razvoja. pomoći će da se što bezbolnije i sigurnije prođe kroz njegov prvi ciklus. uključujući i one koji se tiču održavanja i proširenja poslovnih aktivnosti. a koraci počinju međusobno da se prožimaju. vrše interne reorganizacije posla.18 Upoznavanje sa programima i projektima Postoji širok raspon tehnika i modela (programa i projekata) dostupnih lokalnom ekonomskom razvoju. pružanja odgovarajuće infrastrukture i sl. lokalne uprave moraju stalno da unapređuju znanje službenika. ujedno. ali je to. tako se menjaju i važni učesnici. i korak neograničenog vremenskog trajanja. kada iznova započnu poslovi ekonomskog razvoja. Ipak. praćenje redosleda ovih šest koraka. koliko god bili dugoročni. kao što je predloženo navedenim uslovima. usavršavanje radne snage. S druge strane. (Poglavlje 7) Jelena Bojović 6. moraju se stalno revidirati i osavremenjivati. (Poglavlje 8) Ovih šest koraka vremenski se često preklapaju. Takođe.

pre svega. u lokalnoj zajednici čiji je trend u porastu. potrebno je utvrditi u kakvom su odnosu podaci. broj stanovnika koji koriste engleski jezik u jednoj zajednici iz godine u godinu raste i 5% populacije u toj opštini govori engleski jezik (ne poredeći sa drugim opštinama u Srbiji. mapiranje resursa. Podaci. Pre svega. popis stanovništva). Javni upiti. ne može pomoći u definisanju prednosti i mana. Upoznavanje sa kontekstom lokalnog ekonomskog razvoja podrazumeva da se u proces ne kreće nepripremljen. prosek od 5% nije konkurentan sa drugim opštinama u Srbiji. Tako se od suvoparnih podataka stvara dinamična slika lokalne zajednice. ali dugotrajna operacija. ★ Obrada podataka. Benčmarking je izbor opština/gradova. Na primer. konkurencija. ★ Poređenje/benčmarking – Već je pomenuto da je poređenje sa drugim opštinama bitan element analize. fokus grupe i okrugli stolovi. . benčmarking i drugo. ljudski i prirodni resursi. pre svega. po standardnim.19 PrvI kOrak analiza stanja Bez podataka i mapiranja resursa ne može se planirati razvoj Nije dovoljno samo poznavati profil lokalne zajednice. njen razvoj zavisi od šireg okruženja Sa kakvim resursima raspolažemo i kako da ih najbolje upotrebimo? Ovo je ključno pitanje za početak planiranja razvoja zajednice. ★ Stavljanje podataka u širi kontekst – Statistika i trendovi su nedovoljni za potpunu analizu lokalne zajednice. zato što sam podatak. u procesu izveštavanja. utvrđivanje trendova – Nije dovoljno samo imati podatke. Аli. jedna opština se poredi sa opštinama koje imaju Koje sve aktivnosti podrazumeva ovaj korak Detaljna analiza podrazumeva sledeće aktivnosti: ★ Prikupljanje podataka – Relativno jednostavna. ili smanjuje. kao i u analizi rezultata. istorijat razvoja. ona se mora porediti sa drugima Jedna zajednica nije izolovana. takozvano. Statistika je kvantitativna naučna disciplina. ili teško promenljivim parametrima (za koje je potreban dugi niz godina da se promeni). koji se. ili podacima iz drugih gradova i opština. U većini lokalnih uprava u Srbiji postala je praksa da se radi analiza lokalnih resursa. kojom brzinom. i kakva su predviđanja na osnovu tih trendova. ili kasni (statistički podaci koji stoje na raspolaganju najčešće su stari. Na primer. detaljnije sagledavaju problem i predloge za njihovo rešavanje. ★ Istraživanje mišljenja i potreba – Nekada je statistika nepouzdana. mogu porediti sa drugom opštinom. pomažu u jasnijoj statističkoj analizi. za potrebe privlačenja investicija. grafikoni. ako se ne poredi sa prosečnim podacima za Srbiju. istraživanja mišljenja poslovnog sektora i građanstva. 10% stanovništva služi engleskim jezikom. ali ne daje kvalitativan aspekt problema. ovakav trend govori o njenoj snazi i prednosti). ako se zna da se u Srbiji. pre svega. njihove izvore i oblik prezentacije (tabele. poređenja i analize koji se u ovom koraku prikupiljaju i pripremaju koriste se. ili izrada profila zajednice. podrazumeva benčmarking. treba definisati vrste podataka. bar godinu dana. a pod tim se. Dakle. već da se koristi detaljna analiza tenutnog stanja lokalne zajednice: raspoloživa finansijska sredstva. itd). u procesu strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja. u proseku. a ponekad i više – na primer. da li se broj zaposlenih povećava.

to govori da opština/grad mora da poznaje konkurente da bi unapredila svoje mogućnosti. Pitanje: Šta po vašem mišljenju treba da bude ključno pitanje razvoja Novog Sada? 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Industrijsko restruktuiranje / diversifikacija Istraživanje i razvoj. uz pomoć Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština.20 Jelena Bojović Istrazivanje među privrednicima. transfer tehnologija Razvoj malih i srednjih preduzeća Komunalna infrastruktura Podrška i pružanje pomoći preduzećima Privlačenje novih preduzeča [strana … Obrazovanje Razvoj poljoprivrede i sela Razvoj radne snage Transport Turizam 67% 49% 40% 36% 31% 22% 22% 13% 11% 11% 7% 16 U okviru procesa strateškog planiranja jedan od koraka jeste definisanje ključnih pitanja. sličan broj stanovnika. Kroz ovo istraživanje definisana su ključna pitanja razvoja16 i postavljena je osnova za izradu SWOT analize. geografsku poziciju. i detaljno predstavili probleme koje privreda ima u tim lokalnim zajednicama. Poređenje sa drugim gradovima/opštinama. i predstavljaju primer „uspešne prakse” – takozvani „grad za primer“. daje uvid gde se može stići.prioritetnih oblasti razvoja. Kada se zna da svaki investitor pogleda bar deset lokacija pre nego što odluči gde će da investira. dali su smernice članovima komisije za strateško planiranje. . koja su urađena u trideset opšina/gradova u Srbiji. površinu. Istraživanja poslovne klime. Novi Sad 2009. i šta sve treba uraditi da bi se drugi dostigli.

regionu. Kvalitativni podaci o profilu zajednice izneti su u vidu objašnjenja da bi se predstavile okolnosti koje vladaju u opštini/gradu. Podaci sa lokalnog nivoa / Izrada profila zajednice Profil zajednice može se definisati kao dokument koji je sastavljen tako da u okviru jedne celine. razlikuju se u zavisnosti da li se prikupljaju podaci o lokalnoj zajednici. komparativni podaci o zajednicama iz regiona (opšte karakteristike. ali samo ukoliko su podaci karakteristični i za lokalnu zajednicu za koju se sastavlja profil. standardi i trgovinski aranžmani). komparativne prednosti i mane). osnovni ekonomski pokazatelji). ★ podaci za Evropu (opšte karakteristike. zakonodavni okvir. poželjno je koristiti podatake koji se odnose na region. Objašnjenja pomažu u tumačenju statističkih podataka i opisa konteksta života zajednice. pruži najvažnije statističke i kvalitativne podatke o lokalnoj zajednici.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 21 Analiza podataka prema teritorijalnom principu Podaci se prikupljaju sa različitih prostornih i organizacionih nivoa: ★ podaci o lokalnoj zajednici (najdublji nivo podataka. ★ podaci za Srbiju (institucionalni. broj i vrstu informacija. relacioni podaci). Tipovi i izvori podataka Da bi se sagledali svi aspekti važni za ekonomski razvoj. podaci koji se odnose na organizacioni i teritorijalni nivo. ★ podaci o regionu kao celini. Tabele i grafikoni sadrže statističke podatke o profilu zajednice i predstavljaju numerički prikaz lokalne zajednice. ili državi. pod jednim krovom. . Ukoliko ne može da se dođe do podataka na lokalnom nivou.

Lokalni ekonomski razvoj u odnosu na region 6. klima lokalna vlast i administracija istorija. javne ustanove mogućnosti za investiranje (lokacije. proslave. sektori najveći investitori i poreklo investicija javne finansije. Radna snaga • • • • • trenutna situacija. komunalna) zdravstvena i socijalna zaštita obrazovni kapaciteti 2. kultura karakteristike. posebnosti zajednice makroekonomija privredna struktura. objekti) troškovi poslovanja stimulacije. potencijalna radna snaga cena rada struktura radne snage. Privreda Jelena Bojović 1. zone. svečanosti. Osnovne karakteristike • • • • • • opšte informacije fizički prikaz geografskog položaja naselja. Demografija • • • struktura stanovništva trendovi rasta . festivali. koncerti) zabava i usluge .22 Sadržaj profila zajednice: Profil zajednice sastavljen je tako da obuhvati informacije iz ključnih oblasti koje se odnose na lokalnu ekonomiju i kvalitet života: • • • • • • • 4. tradicija. Kvalitet života • • • • • objekti i mesta za rekreaciju sportski sadržaji ustanove kulture javne aktivnosti (manifestacije. olakšice. obrazovanje nezaposlenost. subvencije 5.projekcije migracije 3. struktura zaposlenost po sektorima 7. Javni resursi • • • infrastruktura (saobraćajna.

godinama su prikupljane informacije o privredi. i kada je potreban podatak da bi se privukli investitori. 17 Istrašivanje o mišljenju poslovnog sektora. neće doći u ovu industrijsku zonu. u odeljenjima za privredu. godine17 na uzorku od trista pet privrednih subjekata. zato što u opštini nema radne snage. pa se preduzetniku koji posluje u Subotici može isplatiti da nabavlja materijal. Po istraživanju iz 2007. njena snaga i potencijal predstavljaće i snagu regiona u kome se nalazi. februar 2007. Stoga. Za izradu ovakvog sveobuhvatnog profila zajednice potrebno je nekoliko nedelja. a zatim i u široj zajednici. a većina statističkih podataka redovno se ažurira u Republičkom zavodu za statistiku. USAID-MEGA program . podaci o profilu zajednice mogu olakšati privlačenje investicija i pripremu projektnih aplikacija. nego su. na primer. uglavnom. a za njegovo ažuriranje. na primer. ima približno trideset hiljada stanovnika i industrijsku zonu od hiljadu hektara na kojoj je moguće zaposliti i do sto hiljada ljudi. u regionu. U Agenciji za privredne registre danas postoje brojni podaci. iz Bujanovca. informacije se nalaze u različitim institucijama. Međutim. ★ Evropska unija podržava regionalizaciju: ekonomski programi i projekti koje finansira Evropska komisija pretežno su regionalnog karaktera. lokalna privreda posluje. ne više od pet dana godišnje. da bi jedna lokalna samouprava bolje predstavila svoje potencijale. gube se dani dok se ne uspostavi kontakt sa svima.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 23 Izvori informacija o profilu zajednice: ★ Sopstveni izvori • lokalna administracija . a EKONOMIJA mora biti u središtu međuopštinske saradnje.odeljenja • istraživanja ★ Spoljni izvori (agencije. ne nalaze se samo u opštini u kojoj se posluje. tačnije za 40% njihovih proizvoda kupci su u radijusu od 100km. ili proces planiranja. posmatrajući samo podatke za Pećince. ako su redovno ažurirani i na jednom mestu prikupljeni. u regionu. Opština Pećinci. i pokažu da se radna snaga nalazi u radijusu od pedeset kilometara. ni jedan investitor. Podaci o regionu kao celini ★ Privrednici u Srbiji najveći deo poslovanja obavljaju u regionu. Međutim. kao i dobavljači. ★ Ove informacije su posebno značajne za male opštine. U svakom promotivnom dokumentu Pećinci moraju da iznose podatke iz regiona (što obuhvata i grad Beograd). pre svega. Cela Srbija je relativno malo i dostupno tržište. organizacije izvan lokalne administracije) • Republički zavod za statistiku • Nacionalna služba za zapošljavanje • Republički hidrometeorološki zavod • Narodna banka Srbije • Agencija za privredne registre • regionalne privredne komore • ostale regionalne ustanove U većini opština u Srbiji. Zbog toga. ★ Tržište potencijalnog investitora.

mogu da pomognu ili da odmognu u toku sprovođenja ekonomskog programa. uvodi se više objašnjenja. trendovi rasta. otvaraju velike mogućnosti za ekonomsku saradnju. cena rada. nevladine organizacije. evropski regioni. ★ Zajednički regionalni projekti (tradicionalni. Jelena Bojović ★ zakone i regulativu u vezi sa lokalnim ekonomskim razvojem. makroekonomija. obrazovanje). ★ raspolaganje državnim fondovima. ★ osnivanje agencija i fondova. struktura radne snage. trendovi). mogućnosti za investiranje. značajne za lokalnu zajednicu (Institucije: ministarstva.24 ★ Primeri međuopštinske. uz osnovne statističke podatke. multilateralni.Institucije države koje su povezane sa lokalnim ekonomskim razvojem. oblastima koje zakonski uređuju. Tipovi statističkih podataka koji su potrebni: ★ osnovne karakteristike (opšte informacije. razmena programa. sektori. troškovi poslovanja). obrazovanje). ★ bilateralne i multilateralne sporazume. ★ privreda (privredna struktura. planiranje) imaju prednost zato što se baziraju na razmeni iskustava i najboljih praksi. javne finansije. prikaz geografskog položaja). njihovim nadležnostima. ★ radna snaga (potencijalna radna snaga. inovativni. javne finansije. ★ odobrenja i preporuke. Podaci za Srbiju Podaci sa ovog nivoa nešto su drugačiji od podataka sa lokalnog nivoa. solidarnost. bilateralni. sektori. ★ demografija (struktura stanovništva. Stoga su za planiranje razvoja. prekogranična saradnja. ★ demografija (struktura stanovništva. ★ kreiranje podsticajnih mera i olakšica. cena rada. agencije i fondovi). troškovi poslovanja). Aktivnosti na nivou države čvrsto su povezane sa lokalnim ekonomskim razvojem. Dodatne informacije koje su potrebne: ★ Podaci o institucijama koje utiču na ekonomski razvoj . međugradske i međuregionalne povezanosti: bratimljenje gradova. prikaz geografskog položaja Srbije u Evropi). ★ radna snaga (potencijalna radna snaga. javne ustanove. projekcije). Pre svega. makroekonomija. ili iz regiona. informacije o državnim institucijama. ★ obuku kadrova. ★ privreda (privredna struktura. struktura radne snage. ★ razvoj nacionalnih strategija. Država i njene institucije utiču na atraktivnost zemlje za privredne aktivnosti i opštu sliku zajednice kroz: . Vrste podataka koji su potrebni: ★ osnovne karakteristike regiona (opšte informacije.

Zakoni u vezi sa lokalnim ekonomskim razvojem: Zakon o lokalnoj samoupravi Zakon o finansiranju lokalne samouprave Zakon o planiranju i izgradnji Zakon o privatizaciji Zakon o raspodeli transfernih sredstava iz republičkog budžeta i učešću opština. finansiranje lokalnih samouprava i drugi procesi. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Belorusijom (deset miliona potrošača). integralni su deo ekonomskog razvoja. Opšti sistem preferencijala u trgovini sa SAD (trista milona stanovnika). gradova i grada Beograda Zakon o inovacionoj delatnosti Zakon o budžetu Republike Srbije Zakon o Fondu za razvoj Republike Srbije Zakon o izmenama i dopunama zakona o garancijskom fondu Zakon o javnom dugu Zakon o privrednim društvima Zakon o porezu na dodatu vrednost Zakon o registraciji privrednih subjekata Zakon o agenciji za privredne registre Zakon o javnim prihodima i rashodima Zakon o javnim nabavkama Zakon o budžetskom sistemu Zakon o koncesijama ★ Odluke. upravljanje imovinom. Švajcarska – ukupno dvanaest miliona potrošača). Lihtenštajn. bilateralni i multilateralni sporazumi . Bez njenog poznavanja nemoguće je baviti se ekonomskim razvojem. Trgovinski sporazum sa EU (petsto miliona stanovnika). Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom (Srbija je jedina zemlja pored članica Zajednice nezavisnih država koja ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom) – bescarinski pristup tržištu od sto pedeset miliona potrošača. Norveška. FONDOVI I ORGANIZACIJE Stalna konferencija gradova i opština Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj Američka privredna komora (AmCham) Razvojne agencije Udruženje industrijalaca Savet stranih investitora (FIC) Udruženje preduzetnika Udruženje poslodavaca Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća Agencija za privatizaciju Uprava za javne nabavke Nacionalna služba za zapošljavanje Fond za razvoj Republički garancijski fond Privredna komora Srbije • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • . Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA (Island.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 25 ★ Zakoni i podzakonski akti .Raspolaganje zemljištem. a definisani su regulativom na nacionalnom nivou.Posebno su značajni ugovori o slobodnoj trgovini i trgovinski sporazumi koje Srbija ima sa zemljama iz okruženja i iz sveta: Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama jugoistočne Evrope (CEFTA) . Sporazum o Slobodnoj trgovini sa Turskom (sedamdeset miliona stanovnika).bescarinski pristup tržištu od trideset miliona potrošača. AGENCIJE. • • • • • • • MINISTARSTVA Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ministarstvo finansija Ministarstvo poljoprivrede Ministarstvo za rad i socijalnu politiku Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Ministarstvo za nacionalni investicioni plan (NIP) INSTITUCIJE.

SIEPA Znajući čime raspolaže.26 Jelena Bojović Podaci za Evropu Srbija treba da uči od drugih država Evrope i mora svoje principe i sistem da usaglašava sa principima i sistemom Evropske unije. Standardizacija procesa proizvodnje i usluga je neophodnost.akcenat na zemljama iz neposrednog okruženja. bilateralni i multilateralni sporazumi zemalja Evrope. i šta su u današnje vreme pretpostavke uspešnog razvoja. znanje stranih jezika). poređenja). standarde i principe koji važe u Evropskoj uniji. makroekonomija. pre svega. trendovi rasta. mane ispraviljaju. država tek stiče potrebne uslove da započne proces ekonomskog razvoja. s kim se poredi. Na osnovu tih podataka uočavaju se prednosti i mane . sličnih ekonomskih karakteristika (opšte informacije. Informacije i podaci potrebni su. ★ odluke. uvidom u zakonsku regulativu zemalja u okruženju. da bi se znalo koje su države konkurentne sa Srbijom. olakšce i subvencije). . sektori.prednosti se ističu. a pre svega iz svog najbližeg okruženja. Na primer. geografski položaj. obrazovanje. Zemlja Srbija Bugarska Hrvatska Rumunija Slovenija Porez na zarade 12% 12%-24% 15%-45% 16% 19% Napomena: tabela preuzeta iz „Doing Business in Serbia 2007“. ★ radna snaga (potencijalna radna snaga. projekcije). ★ privreda (privredna struktura. cena rada. troškovi investiranja i poslovanja. Privreda Srbije posluje sa privrednicima iz celog sveta. Vrste podataka koji su potrebni: ★ osnovne karakteristike zemalja Evropske unije . ★ demografija (broj i struktura stanovništva. mogućnost za investiranje. struktura radne snage. može se pronaći podatak da je porez na zarade u Srbiji najniži u odnosu na zemlje iz okruženja (što je jedna od prednosti Srbije u odnosu na konkurente). Stoga je potrebno poznavati zakonsku regulativu. od koga zavisi. iz Evrope.

već samo legitimizuje svoje odluke. Važni učesnici su potrebni za kontrolu procesa Pojednici ponekad čine ishitrene odluke bez uvida u posledice takvih odluka. Mali broj predstavnika nije dovoljan – mora se osigurati široko učešće Mnogima se čini da je dovoljno pozvati samo predstavnike privredne komore čime se osigurava učešće preduzetnika u odlučivanju. a samim tim utiču i na smanjenje korupcije. smatrajući da je samo učešće u predstavljanju projekta vid saglasnosti druge strane. zato što će proces uticati i na njih. predstavlja posrbljen engleski termin „stakeholders”. Oni su „važni učesnici“ zato što o nekim delovima procesa. ili pojedince. a prevodi se kao „važni učesnici”. Drugi učesnici u procesu obezbeđuju transparentnost u odlučivanju i smanjuju mogućnost donošenja subjektivnih odluka. zadovoljena je samo formalna strana. U svakom procesu postoje osobe koje su njegovi nosioci i zaduženi su za osmišljavanje. pak. tim odlukama svesno favorizuju određene grupe. u aktivnostima učestvuju i mnoge druge organizacije. institucije i pojedinci – važni učesnici. Zbog nemogućnosti da se adekvatno prevede sa engleskog jezika. znaju više od drugih. ali na taj način.27 DrUGI kOrak Uključivanje važnih učesnika Stejkholderi (važni učesnici/interesne grupe) olakšavaju proces Uključivanje stejkohldera znači podršku procesu Važni učesnici su neophodni za proces. Šta treba znati o uključivanju važnih učesnika u proces ekonomskog razvoja Uključivanje obezbeđuje podršku. a jedan od viđenijih bio je i predsednik Komisije za strateško planiranje. ali je potrebno poznavati i njihov interes da bi se znalo zbog čega u njemu učestvuju U ovom poslu su potrebni saveznici. potrebno je dati objašnjenje ko su važni učesnici i zašto se tako nazivaju. zato što su potrebni u sprovođenju određenih aktivnosti (bilo kao ljudski. Osim nosilaca procesa. Dakle. Grad Loznica je uključio dvadesetak preduzetnika u proces strateškog planiranja. Treba se potruditi da se u projekat uključi što više predstavnika . Autor projekta pokušava da ubedi auditorijum zašto je projekat koristan i značajan za njih i da opravda troškove. ili finansijski resur) i zato što će efekti bez njih biti manje vidljivi. ili određenim oblastima. ali ne i suština. Izraz koji se često čuje „stejkholderi”. Finansijska podrška može da bude obezbeđena od početka ukoliko su finansijeri uključeni u osmišljavanje projekta i definisanje projektnog zadatka. ili „interesne grupe”. sprovođenje i organizaciju procesa. pravo uključivanje podrazumeva da se saslušaju i drugi. Javno predstavljanje nije dovoljno za proces koji zahteva učešće Učešće nije samo predstavljanje. Takav pristup planiranju obezbedio je i punu podršku privrede sprovođenju plana i projekata koji su iz njega proistekli (jedan od projekata „Zona unapređenog poslovanja” uspostavljen je kroz zajedničko finansiranje privatnog i javnog sektora). ili. Ovakav pristup izgleda lakši. Samostalan rad na projektu podrazumeva i prezentaciju projekta pred njegovim finansijerima. Na prezentaciji idejnog projekta autor ne uključuje slušaoce.

28 privrednog života. moleri. definisati njihovu ulogu u procesu i trajanje angažmana. ukoliko pojedine ideje nisu prihvaćene. ali treba voditi računa na koji način. „fine“ veštine. Javni sektor/lokalna samouprava imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju povoljnih uslova poslovanja. kao što su pregovaranje. a korist od lokalnog ekonomskog razvoja ima cela zajednica. Širok je raspon veština koje su potrebne za lokalni ekonomski razvoj Da bi se proces odvijao u kontinuitetu potrebno je koristiti različite veštine: pojedine su. neki se mogu pitati za mišljenje. Na taj način. učesnici moraju da znaju zašto se uključuju i kako da se uključe Najčešći razlog zašto pojedici odbijaju učešće u procesu. što podrazumeva kvalitetnu infrastrukturu i Da bi se uključili. informatičari. važni učesnici se mogu lakše. Jelena Bojović svoje uloge u njemu. Ko su važni učesnici u lokalnom ekonomskom razvoju – koga uključiti Najšira podela važnih učesnika 1) Javni sektor 2) Privatni sektor 3) Civilni sektor Ekonomski prosperitet i kvalitet života zajednički kreiraju javni sektor i privreda. treba obrazložiti zašto. dok se drugi mogu pozivati da učestvuju na okruglom stolu. sve veštine su „na stolu“. na kraju moraju biti obavešteni da su njihove ideje realizovane tokom procesa. jeste nepoznavanje suštine procesa i . na primer. upravljanje. Uključivanje podrazumeva zajednički interes Činjenica da važni učesnici žele da se uključe u proces. stiču se saveznici za naredni projekat.na primer. uključiti u proces. Uključivanje podrazumeva i komunikaciju koja mora biti dvosmerna Ne moraju sve ponuđene ideje da se iskoriste. građevinski inženjeri. Takođe. Ne moraju svi privrednici da budu članovi komisija . i obostranu korist. U procesu koji uključuje i druge učesnike mora se iskoristiti bar jedna ideja koja dolazi sa njihove strane. ne znači. Pojedinac zasigurno nema sva potrebna znanja i veštine. Pre nego što se uključe u proces vrlo je važno razumeti njihove motive. Uključivanjem drugih. ali postoje i „tehničke“ veštine koje izvode stolari. Međutim. i na odgovarajući način. Prepoznavanjem njihovih interesa. učesnici čiji su predlozi prihvaćeni. Jedan od ključnih saveta odnosi se na važne učesnike kojima treba jasno predstaviti proces. ali je potrebno da se na njih odgovori. a priori. takozvane. prezentovanje.

veća ulaganja javnog sektora u infrastrukturu i usluge. razmatranju nacionalne strategije. Veći profit preduzeća i veći broj zaposlenih znači veće nadoknade od poreza koji se slivaju u budžet. i drugi) Njihova uloga ogleda se. • predstavnici klasterskih udruženja. i druge) 3) Nevladine organizacije • • • nevladine organizacije koje se bave privredom. Srbija gas. regionalnih i republičkih agencija (agencija za razvoj opštine. 2) Javne institucije i organizacije • predstavnici republičkih vlasti (predstavnici ministarstava. članovi veća i skupštine) • predstavnici jedinica uprave (odeljenje za privredu. poseduju znanja i iskustava koja mogu biti od koristi. pre svega. monitoring. Za privredu to znači: niži troškovi poslovanja. Katastar) • predstavnici okruga • predstavnici lokalnih javnih preduzeća (direkcija za izgradnju. Direkcija za puteve. a.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 29 usluge po najpovoljnijim cenama. organizaciji skupova i okruglih stolova u cilju razmene iskustva. oni mogu da ukažu na potrebe poslovnog sektora na lokalnom nivou. urbanizam) • predstavnici republičkih javnih preduzeća (Elektrodistribucija. Telekom. vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja. zapošljavaju lokalno stanovništvo i plaćaju poreze. poljoprivrednici.preduzeća. SIEPA. U suštini. podršci pojedincima i određenim interesnim grupama. finansije. uključuju se u promotivne aktivnosti. zapošljavanjem organizacije koje se bave lobiranjem organizacije koje predstavljaju određene interesne grupe (nacionalne manjine. osobe sa posebnim potrebama. pre svega. VIP. što vodi boljem kvalitetu života svih stanovnika lokalne zajednice. . • udruženja preduzetnika. preduzetnici. važni učesnici su svi oni čija je podrška potrebna. regionalne razvojne agencije. učestvuju zajedno na sajmovima. skupštinskih odbora) • predstavnici lokalnih vlasti (gradonačelnik. konkurentnost na tržištu. • individulani privredni subjekti . Važni učesnici u Srbiji 1) Privreda • Privredna komora Srbije i regionalne komore. u donošenju novih predloga zakona i u lobiranju. ili prednosti privrednog okruženja u kojem posluju. rukovođenju projektima. javno komunalno preduzeće) • predstavnici lokalnih. rast potražnje za njihovim proizvodima i povećanje broja zaposlenih. ili oni koji mogu svojim odlukama uticati na nečiji život. finansiraju određene projekte. posebno određeni sektori: finansijski sektor i predstavnici najrazvijenijeg privrednog sektora u opštini Preduzetnici se uključuju zato što najbolje znaju koji su nedostaci. saradnji sa državnim institucijama i donatorima. NSZ. • poljoprivredne zadruge.

važni su u kontroli procesa i obezbeđuju transparentnost. pre svega. više i visokoškolske ustanove (lokalne. u pojedinim opštinama. omogućavaju razmenu iskustva. Učešćem političkih organizacija omogućava se održivost projekata i ideja. . republičke) Mediji su ujedno i važni učesnici i medijum za uključivanje još većeg broja aktera. regionalne. ili unapređenje tehnologije. • Naučne institucije.projekti ne moraju da budu autonomni. a kao kontrolu najbolje je angažovati osobe koje nisu nosioci projekata. nude znanje. Privredni savet je stalno telo koje učestvuje u praćenju sprovođenja strateških planova. Članovi privrednog saveta su. a značajne su i za praćenje i kontrolu projekata.30 4) Mediji • elektronski mediji (javni medijski servisi. realizaciju projekta . privredne komore. privatne medijske kuće) • pisani mediji/novinske agencije (lokalne. a svi zainteresovani mogu da doprinesu boljoj i uspešnijoj realizaciji projekata i programa. Rezultati se moraju proveravati. Političke organizacije učestvuju u vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja. bez obzira na političke promene. rađeno je uz pomoć udruženja preduzetnika. ili regionalne). a neophodni su učesnici u projektima koji imaju za cilj unapređenje ljudskih resursa. Mediji omogućavaju: veću informisanost svih građana. pre svega. instituti za istraživanje i razvoj. finansijski i ljudski resursi mogu da dolaze sa svih strana. organizacije i sve zainteresovane strane uključe u: • proces strateškog planiranja .primer uključivanja važnih učesnika u proces planiranja razvoja jeste formiranje komisije za strateško planiranje. 5) Obrazovne i naučne institucije • • • osnovne i srednje škole. dok će o samoj funkciji komisije biti reči u narednim poglavljima (Korak 4). Pojedine inicijative kancelarija za lokalni ekonomski razvoj realizuju se uz pomoć privredne komore i uz podršku medijskih kuća (oglašavanje zemljišta i poslovnog prostora). privrednici i udruženja. U prilogu je dat primer Komisije koja je u Inđiji učestvovala u procesu strateškog planiranja. učestvuju u vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja. 6) Političke organizacije • • predstavnici političkih partija na vlasti predstavnici opozicije Istraživanje među privrednicima. Jelena Bojović Kako ih uključiti? Postoji više načina da se značajne institucije. naučnih institucija i agencija: • praćenje sprovođenja i ažuriranja planova i programa.

Telekom.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 31 ČLANOVI KOMISIJE ZA SRATEŠKO PLANIRANJE U INĐIJI • • • • • • • • • • • • • • • • • • predsednik Opštine Inđija zamenik predsednika Opštine Inđija predsednik Skupštine opštine Inđija načelnik opštinske uprave načelnik Odeljenja za urbanizam članovi Opštinskog veća predstavnici Odeljenja za privredu Odeljenje za finansije direktori javnih preduzeća predstavnik Turističke organizacije Opštine Inđija načelnik Sremskog okruga šef ispostave Nacionalne službe za zapošljavanje predstavnici obrazovnog sektora (direktori škola.o. program podrške privredi. ili privrednom savetu. Banca Intesa.o. MNG Plastik Gogić. direktor filijale Vojvođanske banke) Primer uključivanja . direktor filijale MEBA – CA Group AD. Veritas d. Plamen. Poljoprivrednici. ali jedan od dobrih mehanizama stalne komunikacije i održavanja kontinuiteta u radu na privrednom okruženju jeste osnivanje privrednog saveta. Marko IN. a njihov rad se nastavlja i nakon usvajanja strateškog plana. Privredni saveti imaju na raspolaganju i finansijska sredstva i direktno utiču na sprovođenje ekonomskih projekata koji doprinose poboljšanju poslovne klime. AD Žitosrem. U najvećem broju slučajeva privredni saveti se osnivaju na inicijativu donatorskih programa. Gumil junior. savetu preduzetnika. ZZ Maradik ) predstavnici privrede (predstavnici sindikata. Tehnoexport d. M&B Trans Novi Slankamen. Katastar) NVO i donatori (CRDA) mediji predstavnici poljoprivrede ( ZZ Gradina. predstavnik Italijanske industrijske zone. razvoj infrastrukture. savetu investitora. ZZ Slankamenka. U izvesnom smislu oni su zaduženi da nadgledaju primenu strateškog plana. Brojni su primeri saveta u Sjedinjenim Američkim Državama i već postoji tradicija njihovog učešća u razvoju politike na lokalnom nivou. Direkcija za puteve. ZZ Beška. savetu za razvoj. Monus Beograd. Sva ta tela su savetodavnog karaktera i njihova osnovna uloga ogleda se u pružanju mogućnosti privrednicima da utiču na politiku lokalne samouprave u vezi sa ekonomskim razvojem.Privredni savet Komunikacija sa privredom može biti i neformalna. međutim. Različiti su nazivi ovih saveta i načina na koji se osnivaju. OZZ Srem. Metal rad.o. Srbija gas.o. Letač. bez obzira da li se radi o savetu za ekonomski razvoj. dekani) republička javna preduzeća (Elektrodistribucija. a sa druge strane imaju savetodavni karakter u opštinskim organima u vezi pitanja koje uvodi lokalna samouprava (visina nameta na privredu. unapređenje rada uprave i slično). Rick Eis. Gas-Teh. da bi učestvovali u procesu strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja. Esca Food Solution. Opštine sve češće osnivaju privredni savet. . njihove funkcije su slične.

Na ovaj način. pre svega. najpre. da ih predstavlja u privrednom savetu. vrlo je važno da rukovodstvo opštine pažljivo pristupi ovoj inicijativi. Na koji način se privredni saveti mogu uključiti u rad lokalne samouprave? Šta će biti njihova uloga? Tek kad lokalna samouprava odgovori na ova tri pitanja može da počne sa regrutacijom ukoliko proceni da će privredni savet imati pravu funkciju. zbog nedostatka tradicije u osnivanju i radu privrednih saveta u Srbiji. ili više preduzetnika (u zavisnosti od „značaja” stranke). lokalna samouprava treba. Zašto želi da ih uključi u svoj rad? 2. Zašto bi privredni saveti hteli da učestvuju u njihovom radu? Kakve koristi imaju od toga? 3. treba da bude živ mehanizam učešća privrede u definisanju lokalne politike u oblasti ekonomskog razvoja. uništava se originalan koncept i ideja privrednog saveta. pre svega zbog velikog nepoverenja preduzetnika u ishod ovakvog angažovanja. Nije retkost da su privredni saveti u Srbiji još jedna politička formacija u kojoj svaka politička stranka iz vladajuće koalicije u opštini delegira po jednog. da odgovori na sledeća pitanja: 1. Jelena Bojović Dakle. koji. ukoliko je predviđeno osnivanje privrednog saveta. .32 Međutim.

Šta je Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj? Opštinska kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER). Bilo je primera da se ad hoc organizuju timovi koji će raditi na privlačenju investicija. to nije bio slučaj.33 TreĆI kOrak Unapređenje institucionalnog kapaciteta Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su deo opštinske uprave Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj pružaju podršku postojećoj privredi i privlače nove investitore Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su razvojna odeljenja i ne rešavaju pojedinačne slučajeve Rad kancelarije za lokalni ekonomski razvoj je dugoročan Do 2005. vrlo važna. otvaranju novih radnih mesta i privlačenju investicija. a na osnovu iskustava gradova u Sjedinjenim Američkim Državama i državama zapadne Evrope.kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. U pomenutim državama. Američka agencija za međunarodni razvoj. Zaposleni u odeljenjima za privredu ostali su da ažuriraju podatke o pripremama i realizaciji prolećne i jesenje setve i uspešne žetve. opštine/gradovi u Srbiji nisu se institucionalno bavili razvojem privrede i ambijentom za privređivanje. Službenici ovih odeljenja bavili su se. pre svega. a nisu dovoljno upoznate sa konceptom lokalnog ekonomskog razvoja. Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj predstavlja resurs za opštine koje žele da pokrenu privredu u svojim sredinama. kroz Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. u većini opština. U Srbiji. ali ni jedna organizaciona celina u okviru lokalne uprave nije se bavila ekonomskim razvojem. Odeljenja za privredu. Na ovaj način. kao i da vode upravni postupak radi utvrđivanja visine naknade za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta. Agencija za privredne registre Republike Srbije preuzela je ovu ulogu. korišćenje i uređenje poljoprivrednog zemljišta. predstavlja instrument za stvaranje okruženja koje pogoduje privređivanju. učestvovati u stvaranju strategije lokalnog ekonomskog razvoja. i dobro organizovana lokalna samouprava. sprovoditi programe razvoja. osim stimulativnih zakona. da sprovode Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji se odnosi na zaštitu. Tek početkom 2006. a osniva se kao uprava za ekonomski razvoj (u gradovima). nudi opštinama partnerima model institucionalnog organizovanja . preteča današnjih kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. Pored toga. privredna odeljenja . zaostavština su starog sitema organizacije uprave. do nedavno. ostvarivati komunikaciju sa privredom i koordinisati saradnju između institucija i organizacija na lokalnom i nacionalnom nivou. postoji odeljenje koje se isključivo bavi pitanjem lokalnog ekonomskog razvoja. ili kao posebno odeljenje za ekonomski razvoj (u opštinama). najvažnija funkcija odeljenja za privredu istrgnuta je iz ruku lokalne samouprave. Iskustvo razvijenih evropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država pokazuju da je za lokalni ekonomski razvoj. ekonomskom statistikom i registrom privrednih društava i preduzetnika. Objedinjavanjem funkcije registracije privrednih subjekata. godine. Jedan od preduslova lokalnog ekonomskog razvoja jeste postojanje timova koji će koordinisati programima i projektima ekonomskog razvoja. Kancelarija je deo lokalne administracije.

kao i obavljaju drugih poslova po nalogu načelnika odeljenja. finansije. utvrđuju vodoprivredne uslove.. i u zavisnosti od broja stanovnika opštine/grada i broja privrednih subjekata. Njihov posao. a organizaciona celina koja ih sprovodi je odsek za privredu. investitorima.“poslovnih informacija” od značaja za lokalni ekonomski razvoj. Ovakvom organizacionom strukturom dolazi do gašenja razvojnih funkcija odeljenja za privredu. Organizuju i učestvuju u stvaranju baze podataka. Organizuju i učestvuju u pripremi marketinško-promotivnih materijala. izdaju saglasnost i vodoprivredne dozvole za objekte lokalnog značaja. Predlažu i daju mišljenja o potrebnim merama za efikasan i uspešan razvoj aktivnosti iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja”. kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su razvojna odeljenja. pokrajinskim i opštinskim organima. gubljenja funkcija. 2009. Ovakvom organizacionom strukturom nemoguće je ne izbeći zatiranje razvojnih funkcija odeljenja za privredu. proceni štete nastale od elementarnih nepogoda i poslova vezanih za protivgradnu zaštitu. agencijama.organizuju i ostvaruju saradnju sa domaćim i međunarodnim organizacijama. finansije. ili odeljenja za društvene delatnosti i privredu. jeste pripajanje odeljenja za privredu drugim odeljenjima i stvaranje hibridnih Odeljenja za buđet. itd 20 Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi Subotice. ili kao deo kabineta gradonačelnika. 2009. sprovode Zakon o vodama u vezi načina korišćenja i upravljanja izvorima. 19 Arilje. institucijama. Zaposleni u kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj „. U ovim slučajevima aktivnosti koje se odnose na privredu su slične gore pomenutim a organizaciona celina koja ih sprovodi je Odsek za privredu u okviru ovih odeljenja.20 Postoje primeri u Srbiji gde su ovakve kancelarije osnivane u okviru odeljenja za privredu. . Kao posledica ovih promena. trezor i privredu19. Gornji Milanovac. Aktivnosti koje se odnose na privredu u ovim odeljenjima slične su navedenim slučajevima. zapravo gubljenja funkcija. sastoji se u pripremi opštih uslova iskorišćavanja i održavanja seoskih vodovoda i donošenju rešenja o priključenju na izgrađene seoske vodovode. informativnih kampanja i promocija i predstavljanja poslovnih koncepata i potencijala opštine za strana ulaganja. nadležnim državnim. takođe.18 Još češći efekat ovih promena tj. 18 Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi opštine Gornji Milanovac. javnim bunarima i česmama. Međutim. optimalan broj zaposlenih u kancelariji kreće se između troje i desetoro. i to im je primarna karakteristika.. Jelena Bojović Za razliku od odeljenja za privredu. preduzetnicima i javnim preduzećima iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja. trezor i privredu19 ili Odeljenja za društvene delatnosti i privredu.34 danas vode poslove vezane za erozivna područja i njihovu zaštitu. često se javlja pripajanje odeljenja za privredu drugim odeljenjima i stvaranje hibridnih odeljenja za budžet. nekog drugog srodnog odeljenja. Organizuju i učestvuju u kontaktima pružanja podrške i informacija zainteresovanim investitorima i preduzetnicima iz domena ulaganja i otvaranja preduzeća. pokazalo se da su kancelarije kao samostalna odeljenja u okviru uprave najfunkcionalnija. Organizuju poslove na praćenju realizacije strategije ekonomskog razvoja opštine i učestvuje u koncipiranju i razvoju projekata iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja.

elektronski bilten) distribucija promotivnih materijala ciljanim grupama: ambasadama. i pomoć koju pružaju. osobe koje su za njih „zadužene”. ili bi ponudio odgovor? Da bi kancelarije bile pravi servis privredi. Način rada zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj i njihov odnos prema klijentima (u ovom slučaju privrednicima) mora da bude istovetan kao u privatnom sektoru. Svaki zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj ima grupu preduzetnika o kojima „vodi računa”. CD materijali. pruža im sve potrebne informacije i olakšava kontakt sa svim institucijama kako na lokalnom. The Urban Institute izrada i redovno ažuriranje promotivnih materijala (brošure. investitorima i privrednicima. • • 21 Analiza KLER-a. bila što veća. internet prezentacija. privrednim komorama i poslovnim udruženjima u inostranstvu. prospekti.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji Opština/grad Broj zaposlenih u KLER-u 7 5 2 8 7 8 16 5 3 2 7 23 1 2 5 7 21 35 Opština/grad Broj zaposlenih u KLER-u 6 8 2 5 5 3 3 2 2 1 4 2 2 3 2 3 Novi Sad Niš Novi Beograd Kragujevac Leskovac Subotica Zrenjanin Kruševac Pančevo Šabac Kraljevo Čačak Smederevo Sombor Valjevo Vranje Loznica Novi Pazar Sremska Mitrovica Užice Zaječar Pirot Paraćin Vršac Inđija Prokuplje Bujanovac Prijepolje Preševo Pećinci Arilje Medveđa Ako zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj na pitanje preduzetnika da li ima informaciju o raspoloživoj radnoj snazi u opštini odgovora: „Pogledajte na vebsajtu Nacionalne službe zapošljavanja”. Osnovne funkcije kancelarije/odeljenja za lokalni ekonomski razvoj ★ Marketing Broj zaposlenih u KLER u opštinama u Srbiji Funkcije opštinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj osnivaju se sa idejom da privrednici imaju svoje savetnike u okviru opštinskih uprava. baneri i posteri. zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj moraju da obavljaju mnogo drugih funkcija da bi njihova efikasnost. Samo se treba zapitati da li bi službenik banke na isto pitanje klijenta odgovorio: „Imate na našoj internet stranici”. posetiocima i izlagačima na sajmovima i konferencijama. tako i na republičkom nivou. novembar 2009. u tom slučaju kancelarija za lokalni ekonomski razvoj nije ni potrebna. opštinama i regionima u zemlji i inostranstvu . opštine i gradovi MEGA programa. trgovinskim odeljenjima stranih ambasada u zemlji.

★ Kontakti sa poslovnom zajednicom i njeno direktno podržavanje • procena poslovnog okruženja . promovisanje preduzetništva i privatno-javnih partnerstava. davanje saveta i informacija. pomoć u promociji i povezivanju sa potencijalnim kupcima i dobavljačima. • • ★ Pružanje potrebne podrške tokom procesa strateškog planiranja • • • sprovođenje procesa strateškog planiranja. svakodnevni kontakti sa komisijom za strateški razvoj. ili instrumenata za podršku privrednicima. nadgledanje tekućih projekata. pružanje pomoći lokalnim preduzetnicima za registraciju. pružanje zakonske i tehničke podrške. proizašlih iz plana za strateški razvoj i izveštavanje o procesu. . • • • • ★ Podrška u finansiranju • održavanje kontakta sa bankama koje posluju u opštini sa ciljem da se obezbede finansijski podaci sa tržišta i pruže pravovremene i adekvatne informacije i savet predstavnicima lokalnih firmi. procena mogućnosti za jačanje kapaciteta.organizovanje i priprema kampanja o značaju novih ulaganja i promociji društveno odgovornog poslovanja prema lokalnoj zajednici i životnoj sredini • Jelena Bojović organizovanje obuke za mala i srednja preduzeća u sastavljaju predloga projekata i pripreme dokumentacije za podizanje kredita. svečana otvaranja. • • ★ Kontakti sa investitorima • • • stalni kontakt sa domaćim i stranim investitorima. obezbeđenje finansijske podrške. razvijanje programa za obuku pojedinaca koji započinju vlastiti posao i za poslovna udruženja. ili preregistraciju u saradnji sa Agencijom za privredne registre. učešće na sajmovima i izložbama organizovanje promotivnih kampanja – oglašavanje i PR aktivnosti filantropske aktivnosti . organizovanje anketa za poslovni sektor u cilju poboljšanja uslova poslovanja. posete potencijalnim investitorima radi pregovora. praćenje aktivnosti i izveštavanje o rezultatima sastanaka komisije za strateški razvoj (pisani izveštaji.svakodnevni kontakti sa lokalnim privrednicima i preduzetnicima. zaključci i predlozi). ili olakšica za određene kategorije preduzetnika. konferencije.36 • • • • organizovanje promotivnih manifestacija – sajmovi. organizovanje poseta i prodajnih prezentacija u vezi sa mogućnostima za ulaganje. ili aplikacije za donaciju. upućivanje na donatorske programe i različite izvore finansiranja.

novim potrebama investitora za radnom snagom i programima za samozapošljavanje. pripremanje preporuka o lokalnom mikro-finansiranju i garancijskim šemama. • osnivanje centra za obuku. • pripremanje plana za obrazovanje i prekvalifikaciju u skladu sa potrebama investitora. • pripremanje baze podataka o raspoloživoj radnoj snazi. • pripremanje i sprovođenje obrazovnih programa za instruktore i konsultante za razvoj lokalne ekonomije i preduzetništva u opštini. • komunikacija sa donatorskim organizacijama. • pružanje informacija nezaposlenima u vezi mogućnosti za pokretanje privatnog biznisa. • • • istraživanje mogućnosti za prikupljanje sredstava potrebnih za razvojne programe. odluke i uputstva) pružanje informacija o merama za poboljšanje prihoda lokalne samouprave od privrede povećanje stope zaposlenosti i smanjenje siromaštva. upravljanje sprovođenjem razvojnih projekata.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 37 • identifikovanje trenutnih finansijskih kapaciteta i preporučivanje najpovoljnijih finansijskih paketa korisnicima usluga kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.opštinski ogranak. lokalnim/ regionalnim institucijama zaduženim za ekonomski razvoj. priprema predloga razvojnih projekata. ★ Savetodavna funkcija – gradonačelniku/ predsedniku opštine i skupštini • • • ★ Usavršavanje radne snage • saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje . stvaranje jednakih mogućnosti za žene i ugrožene grupe usklađivanje administrativnih i inspekcijskih procedura kao podrška ekonomskog razvoja pružanje mišljenja za usvajanje i sprovođenje lokalnih investicionih programa inicijative za pripremanje i modifikovanje urbanističkih planova. uspostavljanje industrijskih i tehnoloških zona i poslovnih inkubatora. obnavljanje uništenih objekata • • • • ★ Redovno održavanje i unapređenje veze sa drugim lokalnim samoupravama i institucijama centralnih vlasti koje su zadužene za lokalni ekonomski razvoj • • saradnja sa republičkim telima i institucijama zaduženim za lokalni ekonomski razvoj saradnja sa privrednom komorom. privredna društva i civilni sektor predlaganje socijalnih programa i programa za zapošljavanje mladih u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje • . ★ Priprema i praćenje sprovođenja projekata ekonomskog razvoja • analiza uslova na tržištu i istraživanje mogućnosti za pokretanje razvojnih projekata. • definisanje podsticaja za osnivanje novih preduzeća i privlačenje direktnih stranih ulaganja pružanje saveta u oblasti regulative (pravilnici.

stav 1. ustanove i druge organizacije koje vrše javnu službu. . razmena primera dobre prakse i usaglašavanje razvojne politike svih opština Jelena Bojović Organizacioni oblici kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Organizacija. u okviru gradske/ opštinske uprave nije regulisana zakonom . Republičkim geodetskim zavodom i drugim telima i organizacijama saradnja sa drugim gradovima i opštinama.” baza podataka dostupnih kadrova baza podataka lokalnih preduzeća i preduzetnika baza podataka novih domaćih i stranih investitora baza podataka kapaciteta za privatizaciju baza podataka dostupne opštinske imovine baza podataka zemljišta za potencijalne grinfild investicije baza podataka o potencijalnim braunfild lokacijama baza lokalnih dobavljača priprema i ažuriranje profila zajednice U Srbiji. u skladu sa zakonom i statutom. organizacioni oblici se razlikuju u opštinama u Republici Srbiji. U skladu sa Zakonom22 poslovi lokalnog ekonomskog razvoja mogu da se obavljaju u javnom preduzeću. ekonomski razvoj i smanjenje nezaposlenosti u opštinama u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku. Zakona o lokalnoj samoupravi kaže da “jedinica lokalne samouprave za ostvarivanje svojih prava i dužnosti i za zadovoljavanje potreba lokalnog stanovništva može osnovati preduzeća. agenciji. Dakle. sve osnovane kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u opisu svojih nadležnosti imaju minimum 90% navedenih funkcija. i sledi pregled prednosti i nedostataka različitih modela kancelarija za lokalni ekonomski razvoj: • ★ Kreiranje i održavanje relevantnih baza podataka • • • • • • • • • 22 Član 7. ili privrednom društvu i ta mogućnost je iskorišćena u nekim lokalnim samoupravama u Srbiji. već razvojni i stručni poslovi. ustanovi. u kojima je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj osnovana kao posebno pravno lice. Ono o čemu treba voditi računa pri definisanju pozicije kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u okviru gradske/opštinske uprave jeste činjenica da poslovi koje kancelarije obavljaju nisu “klasični” upravni poslovi (rešavanje u upravnim stvarima i donošenje upravnih akata).38 • kreiranje i održavanje jedinstvenog informacionog sistema za statističke i druge podatke važne za biznis.ne postoji akt na republičkom nivou koji bi uredio načela organizacije lokalne samouprave (gradovi/ opštine sami donose odluke o organizaciji i sistematizaciji). a samim tim i mesto kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.

dobile su status odeljenja (Loznica. Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj . prisustvuje Organizacija gradske uprave i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u Loznici . ili kao deo kabineta gradonačelnika. Iako je najpogodniji. veliki broj kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u novim odlukama o organizaciji uprave. ovaj organizacioni oblik retko se koristi pri osnivanju kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. kao deo drugog srodnog odeljenja. a pomenute izmene je neophodno verifikovati u lokalnoj skupštini. godine u okviru uprave/lokalne administracije kao posebno odeljenje . bilo je neophodno uspostaviti konsenzus sa svim koalicionim partnerima.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 39 ★ Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj kao deo uprave Početak rada kancelarija za lokalni ekonomski razvoj datira od 2005.lakša je komunikacija sa drugim odeljenjima jer nema subordinacije.Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj ima izražen uticaj u poslovnoj zajednici . Prednosti . Rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj/načelnik odeljenja.formira se odlukom načelnika opštinske uprave uz saglasnost predsednika opštine/gradonačelnika i zahteva izmenu pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. širi je obim nadležnosti (preuzimanje nekih nadležnosti drugih odeljenja) i veća ovlašćenja u poslovima lokalnog ekonomskog razvoja.odsek u okviru odeljenja za ekonomska i finansijska pitanja. Nakon lokalnih izbora 2008. pa je opštinsko rukovodstvo pribegavalo jednostavnijim rešenjima. Zrenjanin). Kragujevac. pre svega zbog neophodne verifikacije od strane skupštine opštine. Dakle. godine.

koje se zove Agencija za lokalni ekonomski razvoj. to je najčešći organizacioni oblik kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (Kruševac. Prednosti. U praksi.Hijerarhijska struktura otežava rad i sprečava efikasnu koordinaciju sa drugim delovima uprave i poslovnom zajednicom. telekomunikacija (. lokalna poslovna zajednica i šira javnost je ne prepoznaju. Vranje). veća kontrola od strane rukovodstva. posebno u većim gradovima u kojima je velika administracija (Niš. Nedostaci. čest je slučaj da kancelarije imaju veću autonomiju nego drugi odseci. zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj podležu Zakonu o državnim službenicima i Zakonu o budžetu i nemaju mogućnost sticanja većih zarada.. kancelarije za lokalni ekonomski razvoj čiji je osnivač opština.” 22 “Delatnosti od opšteg interesa jesu delatnosti koje su kao takve određene u oblastima proizvodnje električne energije.. utapanje odseka u standarde ponašanja opštinske administracije i marginalizacija odseka. a što se tiče finansiranja. Osnovna prednost organizovanja kancelarije za lokalni ekonomski razvoj kao pravnog lica je veća autonomija. Prve kancelarije pojavile su se u Inđjiji i Pećincima: u Pećincima je osnovano Privredno društvo d. što znači da su veće mogućnosti da se angažuju kvalifikovani i veće su mogućnosti za povećanje prihoda.Bez obzira na poziciju u upravi. Pomenute izmene nije neophodno verifikovati u skupštini opštine. uvid u aktivnosti uprave u celini. Nedostaci . stručnih i regulativnih poslova iz svoje nadležnosti. Jelena Bojović Organizaciona jedinica u okviru kabineta Gradonačelnici/predsednici opština koji su želeli da imaju snažniji uticaj i veću direktnu komunikaciju sa kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj najčešće su birali ovakav oblik organizacije. 20 Prve agencije formirane su početkom 2009. ova mogućnost je nedovoljno realizovana. pod imenom agencije. u nekim slučajevima nisu deo uprave: ★ Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj kao posebno pravno lice U Srbiji su nedavno počele da se osnivaju kao posebna pravna lica.Mogućnost uticaja na donošenja odluka. Nedostaci .) kao i komunalne delatnosti”. direktan kontakt sa gradonačelnikom. podređenost i subordinacija u odnosu na druge organizacione jedinice u okviru lokalne administracije.40 svim sastancima uprave i dobro je informisan o svim aktivnostima drugih odeljenja. S obzirom da je deo uprave. Novi Sad) Prednosti . Odsek za lokalni ekonomski razvoj u okviru odeljenja za privredu: Formira se odlukom načelnika opštinske uprave uz saglasnost predsednika opštine/gradonačelnika i rukovodioca odeljenja/službe i zahteva izmenu pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Subotica. .Velika zavisnost od političkih uticaja. Iako su brojne mane ovakvog institucionalnog okvira. saobraćaja. u 90% slučajeva i dalje se oslanjaju na lokalnu samoupravu.godine 21 Zakon dozvoljava LS da osniva agencije za obavljanje “razvojnih.o. plate zaposlenih nisu mnogo veće.o. slabo poznavanje funkcionisanja uprave.Ovakva organizaciona celina nameće veći broj zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj nego što je neophodno.

Nedostaci: politizacija.Novi Beograd. nedovoljna saradnja sa organima uprave. nedovoljna saradnja sa organima uprave. osniva se se na osnovu Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa25 Prednosti: veća autonomija i bolja vidljivost. bolja vidljivost. stručnih i regulativnih poslova iz svoje nadležnosti. osnovana je prema Zakonu o javnim agencijama iz 2005. loša komunikacija sa ostalim organima. . Odabrani model treba da poštuje specifičnost sredine u kojoj se razvija.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 41 Iz dosadašnjeg nevelikog iskustva23 u radu sa kancelarijama kao posebnim pravnim licima. Privredno društvo za lokalni ekonomski razvoj. Nedostaci: profitna orijentacija može da utiče na promenu prioriteta i pretvori kancelariju u firmu za konsalting. (Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj neminovno se fokusira na finansijski isplatljivije usluge.) Javno preduzeće direkcija za lokalni ekonomski razvoj (nema primera u praksi). velika razlika u organizacionoj strukturi. primer .osniva se na osnovu Zakona o privrednim društvima26 Prednosti: veća autonomija i prihodi. nedovoljna kontrola lokalne samouprave nad osnovnim funkcijama iz nadležnosti kancelarije. nedovoljna kontrola nadležnosti i finansijskog poslovanja. Prednosti: visoka autonomija.24 Agencije se otvaraju za poslove koji ne zahtevaju stalan politički nadzor ukoliko mogu da ih uspešnije obavljaju nego organi uprave. Inđija . a preimenovanje uloge u centar za sticanje profita menja njene prioritete. 26 Zakon omogućava da opština osnuje privredno društvo i poveri mu poslove iz svoje nadležnosti NAPOMENA: Iako je odeljenje za privredu optimalan oblik organizacije kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. prepoznatljivost. samostalno širenje aktivnosti i uspostavljanje prioriteta poslova.) kao i komunalne delatnosti”. nivou dostignutog razvoja i potrebama lokalnih zajednica. ne dozvoljava da se favorizuje samo jedan od pomenutih oblika organizacije. primećuju se još neki nedostataci: s obzirom da organizaciono nije deo opštinske uprave. na primer. iako se poslovi i dalje. Nedostaci: slab uticaj na poslove uprave i na izmene sektorske politike i prakse na lokalnom nivou. uglavnom finansiraju iz cene usluge. 23 Prve agencije su formirane početkom 2009. telekomunikacija (.godine 24 Zakon dozvoljava lokanoj samoupravi da osniva agencije za obavljanje “razvojnih.. saobraćaja. Agencija za lokalni ekonomski razvoj u Leskovcu. opasnost da poslovi lokalnog ekonomskog razvoja prestanu da se doživljavaju kao izvorna nadležnost. Pećinci.. uticaj kancelarije za lokalni ekonomski razvoj na procese odlučivanja postaje marginalan.” 25 “Delatnosti od opšteg interesa jesu delatnosti koje su kao takve određene u oblastima proizvodnje električne energije. pažljivo sagledavajući prednosti i nedostatke svakog modela ponaosob. sticanje prihoda na tržištu. godine.

postojanja privredne komore ili udruženja. Valjevo. (u Smederevu) do dvadeset i tri (u Čačku)27 i zavisi od veličine lokalne zajednice (broja stanovnika i površine). 13 Prokuplje. Kraljevo. Prosečna opština u Srbiji koja ima pedeset hiljada stanovnika i broj registrovanih privrednih subjekata oko dve hiljade. Zaječar. Kruševac. Vršac. predlagaže podsticajne mere za unapređenje lokalnog ekonomskog razvoja. . daje mišljenje na akte kojima se utiče na politiku privlačenja investicija i unapređenja privrednog razvoja Koordinira procesom strateškog planiranja ekonomskog razvoja Učestvuje u donošenju prostornih i urbanističkih planova Priprema godišnje radne planove (akcioni plan) za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj Prati zakone i podzakonska akta u oblasti ekonomskog razvoja Prati privredni razvoj. Zrenjanin. broja privrednih subjekata. ostvaruje saradnju sa organizacionim jedinicama opštinske uprave. Bujanovac. u optimalnim uslovima treba da ima kancelariju za lokalni ekonomski razvoj sa petoro zaposlenih. Paraćin. Sombor. regionalnom i republičkom nivou da bi se usaglašenim merama ostvario brži privredni razvoj opštine Odsek za LER • • Kabinet gradonačelnika Drugi organozacioni modeli Javno preduzeće Agencija za LER Privredno društvo Opštinski fond • • • • • Sistematizacija radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj Broj zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj kreće se od jednog zaposlenog. 27 Sistematizacija radnih mesta. itd.42 Osnovni organizacioni modeli Opštine/ gradovi Odeljenje za LER Ukupno Jelena Bojović Loznica. Pirot. nadležnim ustanovama i institucijama na opštinskom. Sremska Mitrovica. 12 Čačak. učestvuje u izradi izveštaja i analiza sa ciljem podsticaja privrednog razvoja. Prijepolje. Pećinci Preševo 2 Ukupno 0 1 3 1 Primer sistematizacije radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj ★ Rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Organizuje i rukovodi radom kancelarije. Pančevo. Šabac. Inđija. priprema predloge i odluke za skupštinu. Arilje. Smederevo. sprovodi utvrđenu politiku lokalnog ekonomskog razvoja i predlaže mere za njeno unapređenje Raspoređuje zaduženja i nadzire njihovo izvršenje Neposredno izvršava najsloženije stručne poslove u unapređenju lokalnog ekonomskog razvoja. Novi Pazar Užice. 2008. Vranje. Niš Opštine/ gradovi / Leskovac Novi Beograd. Medveđa Novi Sad. Subotica. Kragujevac.

Priprema bazu podataka o lokalnim privrednicima (baza dobavljača) Istražuje (anketira) i analizira mišljenja lokalnih preduzetnika Analizira strukturu i kretanja privrede. sponzori i dr. uvoza / izvoza. vebsajt i bazu podataka koji se odnose na lokalnu privredu i sektor malih i srednjih preduzeća Prati zakone i podzakonska akta u oblasti ekonomskog razvoja Pruža administrativno-tehničku pomoć komisiji za lokalni ekonomski razvoj Priprema sajmove i biznis forume Učestvuje u pripremi lokacija za investitiore • • • • ★ Koordinator za ekonomski razvoj – podsticanje lokalne privrede (2 izvršioca) • Uspostavlja kontakt i saradnju preduzetnicima. uvodi nove smerove u srednje škole. razvojnom agencijom bjektima od značaja za privredu nivou sa lokalnim privrednom i drugim suna lokalnom • • Uspostavlja kontakt i saradnju sa regionalnim i nacionalnim institucijama od značaja za razvoj privrede – agencijama. konkursima za tehničku podršku i sl. posebno u domenu zadržavanja i podsticanja postojeće privrede Sprovodi analize lokalnih ljudskih resursa. obezbeđuje sredstva iz različitih izvora (donatori. udruženjima. pomaže u pripremi aplikacija Pomaže privrednicima u pribavljanju dozvola i realizaciji drugih zahteva koje privrednici imaju prema lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima: pruža pomoć u uspostavljanju kontakta. organizuje različite treninge i obuke. u administrativnim poslovima vezanim za lokalnu samoupravu. olakšava komunikaciju sa ostalim organima uprave Ažurira profil zajednice. fondovima. komorom.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 43 • Podstiče i priprema projekte u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja. uspostavlja saradnju sa fakultetima) Pruža informacije privrednicima i preduzetnicima o potencijalnim izvorima finansiranja. raspoloživim kreditnim linijama. komorama i dr. ministarstva. i ostalih ekonomskih pokazatelja Učestvuje u izradi opštih i pojedinačnih akata od značaja za lokalne preduzetnike. ministarstvima. priprema predloge podsticajnih mera za razvoj privrede. priprema i realizuje projekte razvoja ljudskih resursa u skladu sa potrebama privrede (na primer.) Učestvuje u pregovorima sa investitorima i privrednicima Istupa ispred kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i zastupa njene interese Definiše identitet kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i izgrađuje odgovarajuću sliku u javnosti • priprema predloge podsticajnih mera u domenu zapošljavanja i samozapošljavanja • Učestvuje u izradi planova i projekata ekonomskog razvoja. • • • • • • • • • . uspostavlja trening centre.

razvoj privrede i smanjenje nezaposlenosti Pruža administrativno-tehničku pomoć u izradi strategije lokalnog ekonomskog razvoja. pruža sve neophodne informacije • Organizuje posete investitora. posebno u domenu promocije investicija • Jelena Bojović Učestvuje u izradi opštih i pojedinačnih akata od značaja za potencijalne investitore. na primer. • • • Grad Loznica. fondovima. priprema predloge podsticajnih mera za investitore Ažurira profil zajednice. investicijama. ili zajedničke sajamske nastupe kancelarije za lokalni ekonomski razvoj sa predstavnicima privrede i institucija u zemlji i inostranstvu • Priprema i organizuje privredne i investicione sajmove. turizam. poljoprivredu i pravne poslove). sajamske štandove • Priprema promotivne kampanje za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj i lokalnu samoupravu • Priprema i koordinira samostalne. brošure. ili škole na kojima se izučava ova oblast. Urban institut je kroz Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. Obuke za zaposlene S obziom da je profil stručnjaka za lokalni ekonomski razvoj još uvek novina u našoj zemlji i da ne postoje fakulteti. konferencije i druge događaje u lokalnoj samoupravi • Uspostavlja i održava vezu sa nadležnim ministarstvima i državnim institucijama i agencijama • Priprema i održava bazu podataka o slobodnim grinfild i braunfild lokacijama • Priprema benčmarking analizu opštine • Identifikuje ciljnu industriju i potencijalne investitore • Uspostavlja i održava kontakt sa postojećim i potencijalnim investitorima. ima šestoro zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj. flajere. učestvuje u pregovorima sa investitorma • Učestvuje u izradi planova i projekata ekonomskog razvoja. forume. banere. vebsajt i različite baze podataka koje se tiču investicija (priprema baze podataka o zaposlenima. sačinio specijalizovan set obuka koje su podeljene u devet modula. projektima. . direktora kancelarije i petoro koordinatora (koordinatori za privredu.44 ★ Koordinator za ekonomski razvoj – marketing i promocija investicija • Definiše vizuelni identitet kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Priprema i koordinira izradu promotivnih materijala za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj: vebsajt. institucijama) Uspostavlja i održava jedinstveni informacioni sistem statističkih podataka i informacija od značaja za poboljšanje pristupa poslovnim informacijama. izradu projektne dokumentacije. bilo bi dobro da se zaposlenima u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj omogući odgovarajuća obuka da bi se pripremili da što bolje obavljaju svoj posao.

kao i mnoge druge organizacije (donatorski programi. Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj 3. Marketing: kako privući investitore 5. pisma o nameri. posete • Biznis inkubatori • Industrijski parkovi • Zone unapređenog poslovanja. razvoj centra grada • Biznis centri i edukativni centri • Planiranje infrastrukture • Projektni ciklus 7.državne agencije. Studije izvod• Analiza troškova i benefita ljivosti i analiza troškova i benefita • Studija izvodljivosti . analiza • Formulisanje problema u pripremnoj fazi projekta. rezultata • Ciljne grupe . Tehnike i metode privrednog razvoja. značaj infrastrukture Teme koje obuka pokriva • Pomoć postojećoj privredi • Tehnike zadržavanja i širenja privredne aktivnosti • Kontakt sa privredom – upitnici. Organizacija kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i kvalifikacije zaposlenih 4. Opština sa po• Certifikacija opština sa povoljnim poslovnim okruženjem voljnim poslovnim • Praktične posledice procesa certifikacije • Vodič kroz proces certifikacije okruženjem • Dobra praksa • Proces kroz praksu • Kriterijumi certifikacije • Dokumentacija 45 2 .opšti pregled i značaj marketinga u lokalnom ekonomskom razvoju • U „koži“ investitora • Izbor ciljne industrije i potencijalnih investitora • Tehnike i metode u marketingu • Kako pripremiti prezentaciju • Šta sadrže brošure • Koje informacije treba da budu na vebsajtu • Učešće na sajmovima • Značaj podataka i način prikupljanja • Izvori podataka • Manipulacija podacima • Baze podataka • Analiza podataka • Javno mnenje i komunikacija sa interesnim grupama • Interna i spoljna komunikacija • Izveštavanje Obuka/modul 6. konsultantske kuće. definisanje ponude • Šta može poći neželjenim pravcem . Razvoj ljudskih • Profil zaposlenih i nezaposlenih • Prognoza razvoja ljudskih kapaciteta resursa • Prioriteti u definisanju plana upravljanja ljudskim resursima • Obrazovni centri • Fondovi za razvoj ljudskih resursa • Istraživanja o dostupnosti radne snage • Veštine • Ciljana obuka • Formalno obrazovanje . Upotreba podataka i opštinski PR Slične obuke danas sprovodi Stalna konferencija gradova i opština. istraživanja. uloga i funkcije kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Profil zajednice i analiza proizvoda • Od teorije do prakse – razvoj lokalne zajednice • Uloga interesnih grupa • Tehnike pregovaranja i komunikacije • Uspešna organizacija i program ekonomskog razvoja – primeri uspešne prakse • Privlačenje investicija – kako do investitora: komunikacija i programi podrške • Izbor investicione lokacije.kako sprečiti • Marketing .sadržaj i značaj. itd). • Definisanje ciljeva. . Uvod u lokalni ekonomski razvoj Teme koje obuka pokriva • Definicija i kontekst ekonomskog razvoja u Srbiji • Uočavanje ključnih interesnih grupa • Uloga lokalne samouprave • Osnovne veštine za bavljenje lokalnim ekonomskim razvojem • Tehnike i modeli ekonomskog razvoja • Metodologija strateškog planiranja i uloga kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Praćenje i ocena programa ekonomskog razvoja • Pravni okvir • Zakonski okvir • Finansiranje lokalne samouprave • Zakoni u domenu zaštite životne sredine • Građevinsko zemljište i ekonomski razvoj • Privatizacija i imovina u posedu vojske • Privatno .identifikacija • Definisanje potražnje • Informacije i priprema idejnog projekta 8. prezentacija za investitore.uticaj • Promocija određenih profila u obrazovanju • Unapređenje veština i znanja • Radna etika 9.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji Obuka/modul 1 .javna partnerstva • Uspostavljanje.

pa je samo u malom broju opština u Srbiji ustanovljena ova institucija. Ostali institucionalni elementi za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja U okviru lokalne samouprave postoje i drugi oblici organizovanja da bi se uspešno upravljalo lokalnim ekonomskim razvojem. • proces lokanog ekonomskog razvoja u potpunosti zavisi od posvećenosti i podrške opštinskog rukovodstva – predsednik opštine i opštinsko rukovodstvo treba da razumeju značaj lokalnog ekonomskog razvoja za svoju opštinu. 3) podstiče i koordinira investiciona ulaganja i privlačenje kapitala. uveo je funciju gradskog/opštinskog menadžera koji je imao ulogu da: 1) predlaže projekte kojima se podstiče ekonomski razvoj i zadovoljavaju potrebe građana i obezbeđuje zaštita životne sredine. Da bi kancelarija bila u potpunosti funkcionalna treba da se pridržava sledećih principa: • efikasnost kancelarija za lokalni ekonomski razvoj zavisi od nivoa autonomije u odnosu na druga odeljenja opštinske uprave – treba uspostaviti kancelariju kao posebno odeljenje. Pre donošenja novog Zakona o lokalnoj samoupravi tada važeći Zakon iz 2002. a već sledećim Zakonom o lokalnoj samoupravi potpuno je ukinuta. za profesionalce treba osigurati poziciju.46 Jelena Bojović Preporuke za uspostavljanje maksimalne funkcionalnosti kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Kancelarija nije recept za rast lokalne ekonomije. Ona može da daje dobre rezultate ako se koristi zajedno sa drugim instrumentima ekonomskog razvoja .njegova funkcija je bila podložna političkom uticaju. obezbediti im obuku i studijske posete. godine. . 2002. Član 56. Da bi predsednik opštine stekao poverenje zaposlenih u kancelariji. • efikasnost kancelarije za lokalni ekonomski razvoj zavisi od kvaliteta zaposlenih i njihovog razumevanja procesa lokalnog ekonomskog razvoja – treba zaposliti profesionalce koji su spremni da rade i uče. 28 Zakon o lokalnoj samoupravi. ulaganjem u infrastrukturu i konkurentnom politikom koja pogoduje privrednom razvoju. 2) podstiče preduzetničke inicijative i stvaranje privatno-javnih aranžmana i partnerstava. efikasnost kancelarije za lokalni ekonomski razvoj zavisi od kontinuiteta u radu zaposlenih – ne treba ulagati u lica koja će biti zamenjena nakon političkih promena u opštini. zakonski okvir je propustio da jasno definiše ulogu i položaj opštinskog menadžera . potrebno je da se rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj redovno konsultuje s njim.efikasnom administracijom. da mu pruža relevantne informacije koje će pomoći u komunikaciji sa građanima i u predstavljanju • rezultata rada kancelarije.28 Međutim. 4) inicira izmene i dopune propisa koji otežavaju poslovne inicijative”.

Novi Zakon. I na kraju treba reći da već pomentuti saveti za ekonomski razvoj. komisije za zapošljavanje i slična tela osnovana od strane skupštine opštine. otvara mogućnost postavljenja pomoćnika predsednika opštine zaduženog za ekonomski razvoj.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 47 na potreba. a ponekad su i nosioci poslova kojima se privlače investicije (prisutne su na sajmovima i ostvaruju direktnu saradnju sa državnim agencijama). Bogatstvo institucionalnih oblika u ovoj sferi u pojedinim opštinama u Srbiji čini i član opštinskog veća zadužen za privredu. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj treba da preuzmu tu ulogu. a gradonačelnik i skupština opštine treba da im povere dužnost i suštinski i formalno. novim Zakonom o lokalnoj samoupravi preneseno je na funciju pomoćnika gradonačelnika. kao i uloga pomoćnika. Ovu lepezu upravnih i izvršnih organa dopunjuju i lokalna javna preduzeća i regionalne agencije koje. ili predsednika opštine. te se pored kancelarija za lokalni ekonomski razvoj pomoćnik predsednika opštine za ekonomski razvoj nameće kao važan činilac u definisanju i sprovođenju ekonomskog razvoja. ili pomažu preduzećima. imaju savetodavnu ulogu u ekonomskom razvoju. dok regionalne razvojne agencije i/ili agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća sprovode ekonomske projekte. svaka pojedinačno. Njegova uloga je. Ono što je uvođenjem gradskog menadžera pokrenuto. Bogatstvo institucionalnih oblika koje imaju svoje mesto u upravljanju i koordinaciji procesa razvoja privrednog okruženja nameće se kao prioritet- . tako. obavljaju pojedine funkcije lokalnog ekonomskog razvoja. Direkcije za izgradnju učestvuju. Veliki broj opština iskoristio je ovu mogućnost. različita od opštine do opštine i zavisi od političke moći veća i nadležnosti koja mu je data.

podrazumeva opredeljenje za ciljeve koji su prioritetni za zajednicu i koje neće menjati iz godine u godinu. U ovom trenutku u bazi je registrovano petsto osamnaest strategija30. Iako je zahtev donatora plemenit . komisija za strateško planiranje postaje novi važan činilac u zajednici – otelotvorenje saradnje javnog i privatnog sektora. a pojedine opštine/gradovi imaju i preko deset usvojenih (Niš. Strateško planiranje je izbor Strateško planiranje je kreativan proces kroz koji se utvrđuju ključne oblasti razvoja i usaglašavaju važni učesnici oko najvažnijih ciljeva i strategija. upravo. Dakle. strateški plan ne treba ni planirati Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji. pored novih ideja. rukovodila je opštinu da se opredeli za dva ključna cilja: 1) reformu administarcije i 2) infrastrukturno opremanje i promociju industrijske zone. njihovim učešćem obezbeđuje podrška za sprovođenje strateškog plana. Kroz strateško planiranje lideri lokalne poslovne zajednice i predstavnici lokalne samouprave zajedno planiraju kako da una- Implementacija/sprovođenje plana Planiranje ima smisla samo ukoliko nosilac strateškog plana namerava da se strateškim planom 29 Tim potpredsednika Vlade 30 http://www. već konglomerat projektnih ideja kojih se ikad iko setio. Ako se proces završi uspešno. Kraljevo. Jedna od uspešnijih strategija lokalnog ekonomskog razvoja. godine. Na ovaj način stvara se partnerstvo između privatnog i javnog sektora. Strategija. strateško planiranje je izašlo iz svojih okvira. ipak. motiv da se strateški pravci razvoja donesu u dogovoru sa važnim učesnicima. a njihova saradnja može da postane obrazac kako se donose odluke u opštini/gradu i ogleda se u komisiji za strateško planiranje.da se finansiraju samo oni pojekti oko kojih postoji konsenzus zajednice. itd.skgo. pripremio je bazu podataka o broju i vrsti strateških planova u opštinama u Srbiji. vodič opštini u izboru resursa. Strateški planovi se prave u saradnji sa zajednicom Iako zvuči kao floskula. rađena 2001.29 u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština. Čačak. Osnovni principi planiranja Postoji onoliko definicija strateškog planiranja koliko i realizovanih strateških planova. strategije razvoja lokalnih zajednica danas. Stoga je bolje. nisu skup prioriteta i opredeljenja.). zato što donatori često postavljaju kao uslov da se projekti koje će oni finansirati nalaze u strategijama razvoja. prede ekonomiju i poslovnu klimu.org:8080/ . podsetiti se osnovnih principa i postulata. leži u činjenici da se. Uspešnost ove strategije ogleda se u tome što je 1) sprovedena. Strateško planiranje neće biti uspešno ukoliko lokalna zajednica pokuša da „zakrpi sve rupe”. 2) nije menjana i 3) bila je.48 ČeTvrTI kOrak strateško planiranje ekonomskog razvoja Strateško opredeljenje za prioritetne ciljeve Organizovanje i uključivanje u strateško planiranje Ako lokalna samouprava ne planira sprovođenje strateškog plana. Strateško planiranje je poslednjih godina u Srbiji postalo opšteprihvaćeno. što je jedan od bitnih rezultata strateškog planiranja. u suštini. ovom prilikom.

Suštinski pravci razvoja ne smeju da se menjaju iz godine u godinu. strategija mora da bude povremeno revidirana (jednom u tri godine).Organizacija je najznačajniji i najteži deo procesa strateškog planiranja. ali male modifikacije u pristupu mogu da budu od koristi. i ovaj proces vodi kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. Koncept starteškog planiranja treba izložiti predstavnicima lokalne samouprave da bi se ostvario konsenzus o početku i završetku procesa.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 49 Proces strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja u osam koraka U lokalnoj samoupravi ne postoji opšteprihvaćen metod za izradu stateškog plana. Okolnosti razvoja se menjaju i dinamika promena u okruženju diktira i potrebu za izmenama plana. svi učesnici u procesu biće izigrani i na njihovu podršku više se ne može računati. Organizovanje (javni i privatni sektor kao jedna celina) . ne znači da plan ne treba povremeno modifikovati. Jedan od načina strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja jeste metodologija koju je primenio USAID-ov Program za podsticaj ekonomskom razvoju u više od dvadeset opština u Srbiji i sastoji se iz osam koraka: šest koraka za izradu plana i dva za njegovo sprovođenje. on mora da sadrži akcioni plan (ili plan implementacije). Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji rukovodi i da ga sprovede. Da bi se starateški plan sproveo. Preporuka je da skupština grada/opštine usvoji dokument kojim otpočinje proces strateškog planiranja. U proces moraju da budu uključeni predstavnici različitih interesnih grupa i organizacija iz javnog i privatnog sektora koji formiraju komisiju za strateško planiranje. Ako se plan ne sprovede. Mapiranje opštinskih razvojnih sreategija. Plan treba da bude živ dokument Činjenica da je doneta strategija razvoja. U njemu treba da budu navedeni svi partneri koji su uključeni u proces i ovaj korak podrazumeva da se: • rukovodstvo opštine upozna sa procesom – kancelarija za lokalni ekonomski razvoj upoznaje rukovodstvo sa metodologijom za pripremu strateškog plana.broj strategija po opštini (kreće se od 1 do 12). 1. . Ako je doneta na period od deset godina.

anketirati. izradi profil zajednice . upitnik. a sam korak podrazumeva • prvi sastanak komisije za strateško planiranje . razvoju turizma. 2. dopuna profila zajednice i predstavljanje upitnika o mišljenju poslovnog sektora. analiza ankete – Svi članovi komisije anketiraju nekoliko preduzetnika. a kancelarija za lokalni ekonomski razvoj analizira popunjene upitnike. Najčešća pitanja postavljaju se o razvoju srednjih i malih preduzeća. Na osnovu ovih pokazatelja identifikuje se najviše pet ključnih pitanja. raspored sastanaka.pozivnice za članove komisije. 3. Gradonačelnik.” • pripremi materijal . razvoju sela. jesu pitanja koje je moguće reštiti u toku pet godina. kao i anketa o stavu poslovnih ljudi. unapređenju radne snage. Predsednik opštine otvara sastanak i imenuje pred• Jelena Bojović sednika komisije iz redova privrede. Te informacije. uspostavljanju pozitivne predstave o gradu. Na prvom sastanku treba detaljno objasniti svim članovima komisije koja je njihova uloga u procesu. potom.50 • Vizija grada Kragujevca „Kragujevac kao makroregionalni centar privrednog i naučnog razvoja Republike Srbije će karakterisati povoljan privredni ambijent i liderstvo u oblasti investiranja. Ovaj korak pretpostavlja • drugi sastanak komisije za strateški plan .formiranje komisije za strateško planiranje. Korak traje četiri nedelje. Snimanje situacije – profil zajednice i anketa o stavu poslovnih ljudi . mogu da se koriste kao važno sredstvo za usmeravanje investicija. predstavnici opštine i kancelarija za lokalni ekonomski razvoj treba da odrede ko su važni učesnici koje će uključiti u proces strateškog planiranja i da im upute poziv na saradnju. Ključna pitanja. što će omogućiti održivi razvoj lokalne zajednice. da sastavi listu preduzetnika koje će anketirati i da pripremi upitnik. regionalnoj saradnji.Odnosi se na prioritetne oblasti ili kategorije pitanja i problema koje zajednica mora da rešava zarad ekonomske budućnosti. Korak traje četiri nedelje. identifikuju interesne grupe . Definisanje ključnih pitanja . Odluka o ključnim pitanjima omogućava komisiji da se usredsredi na najvažnije ekonomske probleme koje će razmatrati u strateškom planu. ili problemi. i kada. Grad će imati prepoznatljiv identitet i omogućavaće ugodnost života i rada.Najvažnije je da zajednica ima pristup relevantnim podacima o sebi i regionu. Profil zajednice predstavlja sveobuhvatnu bazu informacija o lokalnoj privredi i konkurentnosti grada. pomoći postojećoj privredi. infrastrukturi. a članovi komisije biraju preduzetnike koje će. reformi administacije. prezentacija procesa.koliko će sastanka biti.kancelarija za lokalni ekonomski razvoj treba da izradi nacrt profila zajednice. Treba proći kroz sve korake.prezentacija metodologije.na drugom sastanku komisije treba predstaviti rezultate upitnika o mišljenju poslovnog sektora i konačan profil zajednice. izložiti vremenski okvir . finalizacija profila zajednice – članovi komisije treba da dopune profil zajednice i daju svoje komentare. Na drugom sastanku komisije • • .

• treći sastanak komisije za strateško planiranje – na trećem sastanku komisije predstavlja se strateška vizija i SWOT analiza.Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj 2:20 2:30 3:00 3:10 3:30 4:00 4:15 . sprovodi se i analiza spoljašnjih i unutrašnjih činilaca koji utiču na izradu strateškog plana. • sastanak radne grupe za definisanje vizije – ne postoji samo jedna proverena tehnika za pravljenje strateške vizije.Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Tamara Dunđerović Članovi komisije Predsednik opštine Predsednik komisije Predsednik Opštine .Kako Opština Novi Beograd vidi sebe u procesu lokalnog ekonomskog razvoja . Agenda za prvi sastanak Komisije za starteško planiranje Opštine Novi Beograd Novi Beograd KOMISIJA ZA STRATEŠKO PLANIRANJE Prvi sastanak Sala 1 2:00 Dobrodošlica i upoznavanje .Predsednik Komisije za stratesko planiranje i šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . 4. Korak traje nedelju dana. vizija je pogled u budućnost.Projekat i proces strateskog planiranja (a) Upoznavanje Komisije i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Proces strateskog planiranja – Plan rada – Metodologija u osam koraka (b) Pauza (c) Profil opštine .Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj . Analize su detaljnije od ispitivanja. predstavlja osnovu za analizu konteksta. Formiraju se radne grupe o ključnim pitanjima. SWOT analiza i definisanje vizije – Pored snimanja situacije. o mogućnostima i pretnjama.izbor kompanije Šta dalje? . Korak traje četiri nedelje.orjentacija Upitnik za poslovni sektor – Napomene za anketu Anketa . direktno se odnose na ključna pitanja i podrazumevaju: • sastanak radne grupe za izradu SWOT analize – sastavljanje liste podataka o snagama i slabostima lokalne samouprave.Predsednik Opštine .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 51 formiraju se dve radne grupe za izradu 1) strateške vizije i 2) SWOT analize zajednice.

dobar salinitet vode u Slankamenu) potencijalno velika tržišta (blizina Beograda i Novog Sada) tradicija male privrede uređene industrijske zone dobra opštinska administracija urađen GUP energetski resursi veliki broj malih i srednjih preduzeća i tradicija preduzetništva volja opštine da pomogne mala i srednja preduzeća (subvencionisane kamate) poboljšana opštinska logistika mlad i obučen bolnički kadar opremanje industrijske zone za izmeštanje proizvodnje malih i srednjih preduzeća veliki broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava lesne zaravni u Slankamenu stare osamsto pedeset hiljada godina dovoljan broj osnovnih (devet) i srednjih škola (tri) dva privatna univerziteta (Američki univerzitet i Megatrend) dovoljan broj prosvetnih radnika dobar ugled škola stipendiranje deficitarnih zanimanja stipendiranje talentovanih učenika SLABOSTI • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Jelena Bojović nedovoljno kvalifikovana radna snaga visoka starosna granica radne snage konkurencija loše vodosnabdevanje loša telefonska mreža neuređena kanalizacija neuređena deponija nedostatak iskustva u komunikaciji sa investitorima loša infrastruktura. put ka Novom Sadu. termalne vode. Novi Slankamen. 42 km obale Dunava. Nacionalni park Fruška Gora. zanate nedostatak radne snage u prehrambenoj industriji veliki broj nekvalifikovane radne snage visok procenat nezaposlenih žena i starijih osoba . ne postoji nacionalna investiciona banka) nedostatak informacija.52 SWOT analiza SNAGE • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • geografski položaj dobro razvijena putna infrastruktura pogodne lokacije za izgradnju pristupačne cene za ulaganje prepoznatljiv imidž slobodna radna snaga prirodni resursi (kvalitetno zemljište. neiskorišćenost lovnog turizma nedostatak kapaciteta za smeštaj loša rečna saobraćajna veza (sa Beogradom i Novim Sadom) loša promocija turističkih kapaciteta (reklamni materijal) obrazovanje ne prati potrebe privrede nedostatak teorijskog i praktičnog znanja nedostatak interesovanja za proizvodne delatnosti. loši putevi (Stari Slankamen. regionalni i magistralni put) poreska politika (visoki samodoprinos) rad na crno. inertnost loše poslovanje neorganizovanost. siva ekonomija energetska neiskorišćenost nedovoljna komunikacija preduzetnika i opštine međusobno nepovezani preduzetnici zaostala tehnologija nepostojanje domaće poslovne banke koja prati firme u poslovnom razvoju niska produktivnost privrede nekonkurentnost proizvoda (skupa proizvodnja zbog stare tehnologije) nepovoljno tržište ( bankarske poslove rade fondovi. jezera.

privrednim komorama donošenje zakona koji utiču na razvoj (Zakon o planiranju i izgradnji. Zakon o poljoprivrednom zemljištu) regionalizacija Srbije i predpristupni fondovi EU makroekonomska stabilnost monetarna politika bankarski sistem Prostorni plan Republike Srbije usklađivanje sa Strateškim planom AP Vojvodine usaglašavanje sa Strateškim planom Republike Srbije bolje iskorišćenje Koridora 10 i Koridora 7 (Dunav) uticaj velikih gradova (Beograda i Novog Sada) blizina beogradskog aerodroma nacionalna poreska politika pristupanje EU carine i trgovinski sporazumi sa susednim zemljama Trgovinski sporazum sa Ruskom Federacijom pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji pristupanje Partnerstvu za mir povoljan geografski položaj Republike Srbije u Evropi kreditna podrška. Zakon o povraćaju imovine opštinama. Zakon o putevima. loša infrastruktura.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 53 MOGUĆNOSTI • • • • • politička stabilnost proces približavanja EU dobri odnosi sa Vladom Republike Srbije. i Izvršnim većem AP Vojvodine saradnja sa Siepom. organizacija i bezbednost nedostaci nacionalne Strategije za bezbednost saobraćaja nerešeno pitanje državne imovine starenje stanovništva uticaj velikih gradova (Beograda i Novog Sada) nizak kreditni rejting države rešavanje statusa Kosova nacionalna poreska politika nizak životni standard migracije mladih društvena klima i loša organizovanost i saradnja sa susednim opštinama uticaj EU trajanje posleratnog perioda smanjen priliv direktnih stranih investicija Zakon o povraćaju imovine porezi i doprinosi za radnike zastarela tehnologija loši energetski kapaciteti neusaglašenost sistema obrazovanja sa zahtevima privrede centralizovan sistem obrazovanja nedostatak praktične nastave zemlja visokog rizika skupi krediti Zakon o radu • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • . jačanje fondova za razvoj izvozna promocija malih i srednjih preduzeća obezbeđivanje zemljišta subvencionisanje kamatnih stopa finansijska i obrazovna podrška za „start up“ kredite obrazovana radna snaga klastersko udruživanje komunalna infrastruktura najniža stopa poreza na dobit PRETNJE • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • politička nestabilnost usporavanje procesa reformi nacionalni prirodni priraštaj migracije stanovništva niska obrazovna stuktura neiskorišćenost prirodnih resursa obrazovni sistem niska kupovna moć inflacija loš transportni sistem javnog saobraćaja (železnički i drumski).

Definisanje ciljeva. zadrži postojeća i/ili privuče kapitalne investicije? 3 – Veoma mnogo 2/1 – Srednje 0 – Nema efekata Spremnost za učesće (podrška) U kojoj meri ste spremni da lično učestvujete u realizaciji konkretnog cilja? 3 – Velika 2/1 – Srednja 0 – Ne postoji Kompatibilnost sa ostalim posebnim ciljevima Da li će ostvarenje ovog cilja doprineti ostvarenju drugih posebnih i opštih ciljeva? 3 – Da 2/1 – Srednja 0 – Nema efekata .54 5. Pojedinačni ciljevi su uopštene izjave o tome šta zajednica želi da bude. Akcioni plan je skup svih projekata. poznati su izvori 2/1 – Nije sigurno 0 – Ne postoji način Vremenski okvir Koliko je vremena potrebno da se izmere prvi rezultati projekta? 3 – Kratkoročno (za godinu do dve dana) 2 – Srednjoročno (2-4 godine) 1 – Dugoročno (5 i više godina) • Nova radna mesta / zadržavanje radnih mesta i privlačenje investicija Na koji način će projekat uticati na grad da otvori nova radna mesta. Aktivnosti su radnje koje se moraju obaviti kako bi se ostvarili projekti. Na osnovu predloga radnih grupa. Plan implementacije je jednogodišnji plan i deo akcionog plana. Članovi komisije daju odgovarajuću ocenu projekata i dobijaju jasno uputstvo i kriterijume kako da rangiraju projekte. Korak traje pet nedelja. Predlog kriterijuma Uticaj na opšti cilj Jelena Bojović U kojoj meri poseban cilj utiče na ostvarenje opšteg cilja? 3 – Mnogo 2 – Srednje 1 – Malo 0 – Ni malo Izvodljivost • Kolika je verovatnoća da će biti dostupni finansijski i ljudski resursi neophodni za implementaciju projekta? 6 – Velika verovatnoća. drugi sastanak radnih grupa o ključnim pitanjima – izrada akcionog plana . komisija za strateško planiranje ocenjuje projekte i sastavlja listu prioritetnih projekata.Korak podrazumeva sledeće aktivnosti: • prvi sastanak radnih grupa o ključnim pitanjima – definišu se ciljevi u okviru svakog pitanja. ili da postigne.definišu se projekti u okviru svakog cilja. a sastoji se od prioritetnih projekata. akcionog plana i plana implementacije . Projekti su sredstva za ostvarenje zadatih ciljeva i sastoje se iz seta aktivnosti. Na osnovu usvojene liste prioritetnih projekata utvrdjuju se nosioci projekata i radi se plan implementacije (skup pioritetnih projekata čija realizacija počinje u prvoj godini sprovođenja plana). već su obezbeđena 4/3 – Verovatnoća postoji. a sačinjen materijal se dostavlja kancelariji za lokalni ekonomski razvoj. četvrti sastanak komisije za izradu strateškog plana – pred komisijom se predstavljaju ciljevi i projekti i izrađuje plan implementacije.

neophodno je donositi šestomesečni izveštaj o njenim rezultatima.Strateški plan treba da sadrži: metodologiju i hronologiju procesa strateškog planiranja. akcioni plan (projekte) i plan implementacije (sa projektnim formularima). sazivanje petog sastanka komisije za strateški plan – Komisiji se predstavlja prvi nacrt plana. Praćenje.). Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj dostavlja projektne formulare (popunjavanjem formulara dobija se detaljan opis projekta sa očekivanim rezultatima. Usvajanje strateškog plana . zato je faza implementacije najznačajnija. javnu raspravu – kada se dokument iznese pred komisiju predstavlja se i široj javnosti: organizuju se rasprave i tribine. SWOT analizu. ili privredni savet).org. Formira se komisija za rukovođenje implementacijom koja se baviti rezultatima i dinamikom sprovođenja plana (funkciju može da obavlja postojeći savet za ekonomski razvoj.Prvi zahtev za uspešno praćenje strateškog plana jeste izbor ljudi koji će pratiti. Da bi se implementacija plana što bolje pratila i sprovodila. sazivanje šestog sastanka komisije za strateški plan .Ključ za strateško planiranje je delovanje i usmeravanje na ključna pitanja. kao i dodatke (profil zajednice. pripremu idejnog rešenja projekta (projektni formulari) .članovi komisije imaju rok od dve nedelje da popune formulare.diskusija i usvajanje strateškog plana sa akcionim planom i planom implementacije. • • • • . opšte ciljeve.ui-serbia. 8. u tom koraku kancelarija sastavlja prvi nacrt strateškog plana. analiza mišljenje poslovnog sektora. Za implementaciju plana neophodo je obezbediti i ljude i finansijska sredstva. Ovaj korak podrazumeva: • izradu nacrta strateškog plana – iako je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj tokom celog procesa od članova komisije prikupljala informacije i vodila zapisnik. Metodologija za izradu startegije razvoja. viziju. ocena i ažuriranje . nacrt se postavlja na vebsajt na uvid. Uspešan proces strateškog planiranja podrazumeva praćenje realizovanog projektnog zadatka i poređenje sa planiranim. vrše se dodatne izmene i korekcije. projekcijom cene i vremenskim rokovima). pre usvajanja budžeta. i dr. kao i primeri starteških planova. • usvajanje strateškog plana na sednici skupštine opštine/ grada.mega. Implementacija plana . mogu se naći na www. 7. Korak traje pet nedelja. a savet za ekonomski razvoj trebalo bi da svake godine sastavlja plan implementacije za narednu godinu.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 55 6. predstavlja se plan implementacije i određuju se nosioci prioritetnih projekata.

56 Ilustracija procesa planiranja Jelena Bojović .

to jest. nije bila obraćana dovoljna pažnja. opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora 3. odgovor glasi: „Industrijsku zonu“. da je trenutna ponuda zemljišta dovoljna za narednih osamdeset godina. Bolje je postepeno širiti industrijske zone. ili „Biznis inkubator“! Poplava sličnih. Na jedno od najčešćih pitanja lokalnih lidera: „Koje projekte treba da pokrenemo u našoj opštini/ gradu?”. ali svakako treba imati u vidu megalomaniju srpskih opština. u Srbiji postoji dvadeset i jedan biznis inkubator. u ovom trenutku. razvoj malih preduzeća i privlačenje investicija. Deo strateškog plana koji se sprovodi je akcioni plan. ili projekat. Marketing i promocija investicija 6. Ukoliko uporedimo da je u Mađarskoj šest hiljada hektara industrijskog zemljišta bilo dovoljno za sve investicije u poslednjih dvadeset godina. str. Investiranje u osnovnu infrastrukturu. da su im resursi isti. biznis inkubatore otvarati samo ukoliko postoji potreba. 87 . a jedna od mogućnosti koju donosi Svetska banka. samo devet inkubatora ima stanare posle više od godinu dana od osnivanja32. a od sedamnaest osnovanih. u nešto izmenjenom vidu. Podrška osnivanju novih preduzeća 5. ili istih projekata u opštinama u Srbiji govori: da su sve opštine na istom stupnju razvoja ekonomije. ali ne uspevaju svi u svakoj lokalnoj zajednici Miks projekata i programa imaće najveći efekat u lokalnoj zajednici U opisu procesa strateškog planiranja naglašena je važnost sprovođenja/realizacije plana. do sada. Ovakve procene i analize ne treba da spreče ulaganje u infrastrukturu i opremanje industrijskih zona ili inkubatora. Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije 2. i više od četiri hiljade hektara zemljišta koje je infrastrukturno opemljeno i čeka na dolazak investitora. da opštine u Srbiji nemaju dovoljno znanja o svim mehanizmima koji se mogu koristiti za unapređenje privrednog okruženja.57 PeTI kOrak sprovođenje programa i projekata Projekti i programi su raznovrsni. jeste sledeća: 1. Uspešnost strateškog plana meri se ekonomskim i drugim promenama koje su se desile kao rezultat realizacije plana. Trenutno. Podrška postojećoj privredi 4. Programi i projekti koji mogu da se realizuju u svakoj lokalnoj zajednici Postoje različite vrste strateških projekata. Analize funkcionalnosti biznis inkubatora govore da u Srbiji i posle više od pet godina od osnivanja prvog biznis inkubatora još ni jedno preduzeće nije uspešno završilo proces. IFC 32 Tabela. a strateški se opredeliti za druge mehanizme razvoja. Podsticajne mere za privlačenje investicija 31 Strategic framework for IZ development in Serbia. Neke procene ujedno pokazuju31 da će investitori u narednih deset godina iskoristiti šesto hektara zemljišta u Srbiji. u najmanju ruku znači da je četiri hiljade hektara u Srbiji dovoljno za narednih četrnaest godina. Treba približiti druge programe i projekte ekonomskog razvoja koji mogu biti uspešni u pojedinim sredinama i na koje. da je jedino rešenje za Srbiju.

razvoj sektora i razvoj klastera 8. regulatorne i administrativne barijere u Srbiji. Da bi se na transparentan način raspolagalo. Nije slučajno što počinjemo sa ovim. godine među investitorima u Srbiji.58 7. do usvajanja novog Zakona o planiranju i izgradnji. Neki od projekata iz ove oblasti su: 1. itd). namena. opremalo i otuđivalo zemljištem. neophodno je. navode se pravne. • . stepen opremljenosti i zauzetosti. godine. Ciljana obnova delova grada 9. Podrška udruženjima. To je. tako da mogu da ga otuđe. kategorizaciju imovine i definisanje osnovnih parametara (površine. napraviti potpun registar imovine. ujedno. Počev od 2010. Projekti usmereni na upravljanje zemljištem.1. upravljanje imovinom (definisanje politike raspolaganja). kao najveće slabosti. podrazumevaju sledeće: • • upis/popis imovine i utvrđivanje vlasništva. dakle. Do nedavno. građevinsko zemljište kojim su upravljale lokalne samouprave postaje njihovo vlasništvo. i za investitore i za privredu jedan od najvažnijih kriterijuma na osnovu kojeg biraju lokaciju (opštinu/grad) za ulaganje. Razvoj ljudskih resursa Jelena Bojović Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije Prema istraživanju iz 2008. Upravljanje zemljištem i imovinom Osnovni resurs kojim upravljaju lokalne samouprave je zemljište. najpre. lokalna samouprava je bila upravitelj zemljišta. ali ne i vlasnik. jednim od najzahtevnijih programa razvoja.

stambenih zona. njihov položaj. pojavljuju sledeći problemi: • nepostojanje ažuriranih katastarskih i topografskih planova i karata i katastra • • • . ili izveden tako da se u svakom narednom periodu rade novi planovi i izmeštaju pogrešno realizovane investicije.dopuni postojećih ili izradi novih. zavise od strateških planova ekonomskog razvoja zajednice. ili naknade33. neadekvatna kadrovska i tehnološka opremljenost institucija koje se bave pripremom i izradom planova smanjuje efikasnost izrade i realizacije planova svih kategorija. namena. U praksi je uočeno da u fazi pripreme i izrade urbanističkih planova više činilaca neposredno utiču na njen tok i da se.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 59 Politika raspolaganja zemljištem je postala još značajniji element upravljanja nakon donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji i Uredbe o uslovima i načinu pod kojima lokalna samouprava može da otuđi. • izostavljanje društveno – ekonomskih uslova i neadekvatno učešće stanovništva i privrede u procesu izrade plana (uvid u plan nije dovoljan). Izrada i usvajanje prostornih i urbanističkih planova ne podrazumeva samo rad urbanista već zajednički rad sa ekonomskim odeljenjem. ili dvadeset godina. i osim manjeg obima realizacije. odnosno zakupnine. godini započeo projekat upravljanja zemljištem i dobar je primer koji se odnosi na ovo pitanje. podzemnih i nadzemnih infrastrukturnih vodova i objekata. • • 1. opšti nedostatak finansijskih sredstava za prikupljanje podataka i dokumentacije u izradi plana dovodi do toga da plan postaje mrtvo slovo na papiru. odeljenjâ za urbanizam i imovinsko pravne poslove. nisu ni konsultovana. ili da dâ u zakup građevinsko zemljište po ceni manjoj od tržišne cene. Kontrola planiranja i razvoja Jedan od preduslova privlačenja investicija i raspolaganja zemljištem jeste prostorno i urbanističko planiranje. što je još jedno ograničenje u efikasnoj izradi planova. u toku izrade urbanističkih planova. urbanistička vizija za deset. dešava se da je prioritet ekonomskog razvoja stimulisanje razvoja malih preduzeća. nezainteresovanost i nemotivisanost državnih i lokalnih institucija koji su po zakonu nadležni za postavljanje urbanističkih uslova. a da preduzeća. Grad Niš je u 2009. u izvođačkom smislu nerešiv. Ovim projektom upravljaju kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. petnaest. neažurnost državne i lokalne administracije često prelazi u takozvano «ćutanje administracije» i prisutno je na svim nivoima i u skoro svim strukturama. kao i dinamika izrade detaljnih planova. zbog toga. Neretko. nikada do kraja sproveden. Veličine industrijskih. poslovnih. nasumičan grafički izraz.2. kao i direkcije za izgradnju. nepostojanje službe koja prati realizaciju planova i redovno priprema izveštaje o njihovim izmenama .

savetom za ekonomski razvoj u okviru privrednog saveta.3. uz pomoć kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. Jelena Bojović što su ulice. parkovi. februar 2007. iako je nenadležna za registar preduzeća (u nadležnosti Agencije za privredne registre). mora da raspolaže informacijom o procesu registracije. Privrednici ne moraju da znaju podelu nadležnosti između različitih nivoa vlasti. godišnjim troškovima i predlozima za finansiranje. projekti rekonstrukcije postojećih objekata. dok Privredna komora Kragujevca omogućava privrednicima da sa vebsajta preuzmu svu zakonsku regulativu. Nesinhrono infrastrukturno opremanje stvara sliku neorganizovane i rasipničke opštine. ulična rasveta i deponija. kao 1. obezbeđivanje i održavanje infrastrukture Planovi kapitalnih investicija se izrađuju na srednji rok i predstavljaju. a na osnovu lokalnih potreba i zakonskih uslova. i sinhronizovani program kapitalnog ulaganja. Podsticajne mere za privlačenje investicija 34 Priručnik Izrada plana kapitalnih investicija.60 Da bi se ovi nedostaci prevazišli. „Plan kapitalnih investicija je višegodišnji plan koji obično pokriva kapitalne investicije za period od 4 do 6 godina. projektom treba da rukovodi odeljenje za urbanizam u saradnji sa kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj. zgrade. Planove zajednički rade sva javna preduzeća. Registracija preduzeća Lokalna samouprava. neophodna je dobra koordinacija velikog broja odeljenja. ili novom ulaganju. Ta vrednost i očekivani vek trajanja su često utvrđeni zakonom.4. između ostalog. Svaka lokalna samouprava definiše šta će se smatrati kapitalnom investicijom. putevi. kao i gradska uprava u Čačku. rokovima. obezbeđuju preduzetnicima sledeće informacije: Čačak je na svom vebsajtu postavio kratko uputstvo. katastrom i odeljenjem za izradu projekata (ukoliko se traži finansijer sa strane). Ujedno. poređanih prema prioritetima. The Urban Institute. već i za lokalnu samoupravu u planiranju rashoda. parkovi. nepoznavanje šta su planovi kapitalnih ulaganja preduzetnike dovodi u nepovoljan položaj pri odlučivanju o proširivanju planova. 33 Detaljnije objašnjenje odredaba Zakona i Uredbe data su u delu 6. i svaki preduzetnik kroz delovanje lokalne samouprave vidi ceo aparat državne uprave. Kapitalna investicija (projekat) je investicija u veći dugotrajni materijalni objekat (imovinu) koji zahteva značajna ulaganja i očekivanog je veka trajanja dužeg od jedne godine. 1. službi i institucija lokalne i državne uprave. Privredna komora Kragujevca. godinama.odeljenjem za finansije. a uloga lokalne samouprave jeste da im tu informaciju pruži. Izrada planova kapitalnih investicija. Svaka investicija dolazi sa lokalnog nivoa. ulična rasveta i vodovodni i kanalizacioni sistemi. ne samo za privrednike. Proces izrade plana kapitalnih investicija predvodi komisija lokalne samouprave zajedno sa koordinatorom . . U toku izrade planova.”34 Kapitalni projekti su: zgrade. vodovodni i kanalizacioni sistemi. i značajni su.

koja je. godini. Zakon o zadrugama („Službeni list SRJ” br. 19/91.blogspot. koji ostaju na snazi do isteka rokova za privatizaciju. 55/04 i 111/09) 5. 34/96. Gradskom veću i Ministarstvu za državnu upravu zbog povećanja cena taksi za isticanje naziva firmi. 35/02. 3/02 i 5/03) 9. na primer. 74/99 i 104/09) 8. i članova 400a. 48/94.html . 31/93 . Jedan od mnogobrojnih primera je komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru. ali čak i kad se takve odluke nalaze na vebsajtu privrednici se često susreću sa sledećim problemima: • odluke je teško pronaći na vebsajtu (na primer. Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS” br. Uredba o registraciji predstavništava stranih pravnih lica u Registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. 9/01. 33/96. 109/05) 6. Reforma fiskalnog sistema podrazumeva detaljnu analizu prihoda od privrede. u 2009. već je potrebno iščitati desetak različitih dokumenata da bi se 1. Beograd. Zakon o stranim ulaganjima („Službeni list SRJ” br.Odluka SUS i 36/2002). 61/05 i 111/09) 4. 39/93. 400b. Brankova br. 61/05 i 101/05) 7. 46/91. 74/99. nego u Beogradu.5.54/89 i 9/99 i „Službeni glasnik RS” br. Zakon o Agenciji za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. osim članova 392. Reforma lokalnog fiskalnog sistema i poreza Lokalni porezi. iz godine u godinu. ili taksi. utvrđenih Zakonom o privatizaciji 3. Način utvrđivanja visine i stopa davanja mora biti dostupna privrednicima. ili temama). 29/97. Ovaj zakon je prestao da važi. takse i naknade predstavljaju značajan udeo u troškovima preduzetnika.com/2009/04/isticanje-firme-skuplje-cak-pet-puta. 29/96. 59/98. Zakon o privatnim preduzetnicima („Službeni glasnik SRS” br. složene su po datumu donošenja odluke. 31/96. Zakon o udruženjima („Službeni glasnik RS” br. desetak puta veća u nekim opštinama istočne Srbije. 53/93.osnovni dokument je donet pre deset godina i na vebsajtu ne postoje prečišćene verzije. Zakon o klasifikaciji delatnosti i o Registru jedinica razvrstavanja („Službeni list SRJ” br.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 61 Neophodni zakoni za registraciju privrednih subjekata 1. 12/98. Uredba o visini naknade za registraciju podataka u registar privrednih subjekata i za druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. Zakon o preduzećima („Službeni list SRJ” br. do 399. 55/04. Ujedno. 53/95. Veliki broj lokalnih samouprava. Zakon o registraciji privrednih subjekata („Službeni glasnik RS” br. drastično menja visinu naknadi.”35 Leskovac je posle inicijative leskovačkih preduzetnika vratio cene taksi na nivo iz prethodne godine. 125/04) 2. 41/96 i 12/98 i „Službeni glasnik RS” br. 51/09) Registracija privrednih subjekata se obavlja u Agenciji za Privredne registre. Minimum koji se mora obezbediti preduzetniku jeste mogućnost da sve opštinske odluke preuzme sa vebsajta.400v i 421a. 67/93. komunalne takse su u nekim gradovima uvećane i petsto puta: „Stotinu leskovačkih preduzetnika uputilo je peticiju Skupštini grada. 55/04. veliki broj odluka je izmenjen . 101/05) 11. a ne po oblastima. 114/05) 10. koje su u pojedinim slučajevima povećane za čak 500 odsto. 59/98. 25 • 35 http://web016. a potom i kreiranje transparentnijeg sistema oporezivanja.odluka USRS.

osnovna zamerka je da se ovaj iznos ne određuje prema zonama.net/info/vesti/index.“36 “To je nešto što zaista iritira sve poslodavce. • odluke nepotrebno komplikovane i preopširne . dvosmernu komunikaciju da bi opštinsko rukovodstvo moglo da planira rad uprave prema njihovim potrebama i zahtevima. bodove. izračunati ukupna davanja koje preduzetnik ima prema lokalnoj samoupravi.na primer. 150.zbog velikog broja korisnika opština je uvela i prozivni sistem u OUC 38 Za veće opštine primer Novog Beograda je posebno interesantan .kalkulator” koji je sproveo NALED u 2010. postaviti prečišćene odluke na vebsajt.6.37 i privrednici imaju lakši pristup informacijama. U njima se poslovi obavljaju transparentno.b92. princip otvorene i pristupačne uprave koja je usmerena na klijente. šalteri . proširivanje spektra usluga (na primer. 500. i slično). mogu se naći samo izmene odluka koje sadrže nove koeficijente. Neki od dobrih primera su opštinski uslužni centri u Subotici i Novom Beogradu38. a ne na samu upravu.opštinski uslužni centri (OUC) Jedan od mehanizama pojednostavljenja procedure jeste uspostavljanje opštinskih uslužnih centara. Ukoliko lokalna samouprava već ima uspostavljen uslužni centar.ono što je još gore govori o apetitima lokalnih samuprava koje podižu cene poslovanja u situaciji kada smo limitirani.000 dinara. za svaku od hiljadu četristo dvadeset i sedam delatnosti visina komunalne naknade je različita). Opštinski uslužni centri predstavljaju šalter sale u kojima su opštinske usluge na usluzi korisnicima. u 2007. a drugo.62 došlo do celokupne informacije .(na primer. Opštinski uslužni centri su mnogo popularisani u Srbiji poslednjih godina i danas ih ima većina opština. njihove efekte i izvršiti izmene u skladu sa primedbama privrede. razmišljamo o nastavku rada ili zatvaranja firmi”.000 dinara. pravci razvoja mogu biti: • • mesne kancelarije kao mini uslužni centri. godini. uporediti svoje odluke sa odlukama lokalne samouprave iz okruženja. primer Novog Beograda je posebno interesantan . na transparentan i efikasan način. Opštinski uslužni centri klijentima pružaju: • usluge bez suvišnih procedura i nepotrebnog čekanja u redovima. Lokalne samouprave u ovoj oblasti mogu da unaprede svoje usluge tako što će: • • • • napraviti bazu podataka svih lokalnih odluka. zaposlenima u opštinskoj upravi opštinski uslužni centri pružaju smanjenje pritiska klijenata koji više neće nepotrebno lutati hodnicima u potrazi za nadležnom osobom da im pomogne u ostvarivanju njihovog prava. ili nekom drugom transparentnom mehanizmu. • • • • Jedan od projekata iz ove oblasti je projekat „Indeks lokalnog opterećenja privrede . ne čeka se po hodnicima ispred zaključanih kancelarija i većina poslova završava se u šalter sali. već paušalno. a u 2008. zato što se firmarine dižu bez bilo kakvih dogovora sa poslodavcima. informacije o nadležnostima i procedurama opštinske uprave da bi bolje razumeli svoje pravne mogućnosti. ili dobijanju dokumenata. php?yyyy=2010&mm=02&dd=28&nav_ id=414628 37 Za veće opštine. Ujedno. Unapređenje efikasnosti i transparentnosti . Prvo. a ne po kancelarijama opštinske uprave. 36 http://www. Jelena Bojović „Jedan preduzetnik iz okoline Kruševca je u 2006. građani Sa druge strane. To znači da se za samo dve godine ova taksa uvećala trinaest puta. predstaviti privrednicima odluke.000 dinara. godini ovu taksu platio 35.zbog velikog broja korisnika Opština je uvela i prozivni sistem u OUC 1. predstavnik Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

Call center. opštine značajno smanjuju obim sredstava kojima se subvencionišu javna preduzeća i imaju precizan uvid u način njihovog korišćenja. da upravljaju kvalitetom i brzinom usluga koje im se pružaju.javnim komunalnim preduzećima.net). 1. Sistem 48 ujedno se koristi za bolju kontrolu raspodele budžetskih sredstava indirektnim budžetskim korisnicima . Dobar primer Sistema 48 u Srbiji je Opština Inđija (www. • • on-lajn usluge i drugi vidovi komunikacije. ili sličan sistem (Sistem 96 u Loznici i Call centar u Kragujevcu) tokom 2009. Gradovi Loznica i Kragujevac uspostavili su Sistem 48. Pozivni centar (Call center) i Sistem 48 (City stat) City stat. a sličan sistem postoji i u Paraćinu. Sistem 48 je sistem kontrole javnih preduzeća zahvaljujući kojem građani i privrednici rešavaju komunalne probleme u roku od četrdeset i osam sati. umrežavanje sa drugim javnim institucijama i preduzećima. Sistem 48. pre svega.indjija. sistem 48 (ili 96) nazivi su istog koncepta koji je modifikovan za potrebe različitih lokalnih samouprava.godine. daje mogućnost korisnicima usluga (građanima i privredi). .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 63 Opštinski uslužni centar opštine Vračar za izdavanje dozvola). Zahvaljujući takvoj kontroli.7.

64

Jelena Bojović

Za rešavanje problema građana/privrede dovoljan je telefonski poziv, SMS poruka, ili pristup Internetu i internet portalu. Ceo sistem je osmišljen da bi bio na usluzi građaniam i privredi i stoji im na raspolaganju 24 sata dnevno. • • • Po ceni lokalnog razgovora problem se može prijaviti tokom 24 sata, 365 dana godišnje U najkraćem roku dežurne službe javnih preduzeća izlaze na teren U roku od 48 sati građanin će dobiti odgovor o statusu svog problema

Sistem 48 predstavlja jedinstven informacioni sistem u Evropi kojim se u roku od 48 sati rešavaju problemi građana. Sistem 48 služi za bolje upravljanje opštinom i većom kontrolom javnih preduzeća. Objedinjujući rad svih javnih preduzeća u Opštini, Sistem 48 omogućava rešavanje problema i zahteva građana, raspolaganje sredstvima na nov, moderan i funkcionalan način, koji se isključivo zasniva na tehničkim podacima i činjenicama. Sistem je u potpunosti okrenut građanima da lakše i brže rešavaju probleme iz domena komunalnih preduzeća. Opština Inđija, u cilju što efikasnijeg rada i bolje komunikacije sa građanima, uspostavila je rad Call centra. O primedbama i pohvalama službi i javnih preduzeća čiji je osnivač Opština brine referent kome se građani mogu obratiti: lično (na šalter 17 u zgradi Opštine); telefonom na broj 022/555-588, ili porukom na govornom aparatu; SMS porukom na telefon broj 065/5555-880, ili preko portala Opštine Inđija. Osim primanja pritužbi i pohvala građana, informacije se preko Call centra slivaju u jedinstveni informacioni sistem gde se analizira rad uprave i javnih preduzeća. Jednom u dve nedelje, na javnim sastancima, raspravlja se o onome što jeste, ili nije urađeno. Sastanke vodi gradonačelnik, a prisutni su direktori svih preduzeća i odeljenja, kao i mediji.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

65

Koraci ka uspostavljanju Call centra
KORACI 1. Odluka o osnivanju Call centra Formiranje Štaba izgradnje OBRAZLOŽENJE Potreba da se poslu priđe na organizovan način, i da rukovodstvo Opštine bude kooperativno. Štab izgradnje Call centra koordinira aktivnostima, priprema odluke u vezi Call centra i i brine o njihovom sprovođenju. ODGOVORNOST koordinator, gradonačelnik ROK 10. septembar. 2008. 15. septembar 2008. NAPOMENA Odluka je potrebna, čak i kad je neformalna. U početku, kada se napravi koncept i predračun, treba da se formalizuje. U Štab treba da uđu predstavnicii lokalnog ekonomskog razvoja, Sekretarijata za infrastrukturu i i komunalne poslove, Sekretarijata za finasije, IT konusltant, predstavnicii najvažnijih javno-komunalnih preduzeća i drugih ustanova, građanske organizacije. Osnovni concept Call centra pretežno definiiše potrebne funkcije, a ne detalje realizacije Osnovni koncept rešava i faze izgradnje i daje predlog osnovnih entiteta (javno-komunalna preduzeća, opštinski sekretarijati i ustanove koje koje će ući u sastav Call centra).

2.

koordinator, gradonačelnik

3. 4.

Definisanje Koncepta Call centra Predstavljanje Koncepta Call centra

Štab formira osnovni koncept. Štab, na taj način, proverava osnovnu i ispravnost svog Koncepta

Štab Štab, rukovodstvo Grada

30. septembar 2008. 5.oktobar 2008.

5.

Priprema Plana realizacije prema usvojenom Konceptu Formalna odluka o osnivanju Calll centra Odluka o strukturi Call centra

Plan aktivnosti definiše rokove, odgovornost i i preliminarne troškove Podrška Skupštine opštine

Štab

15.oktobar 2008.

6.

Štab, rukovodstvo Grada

30.oktobar 2008.

Za Skupštinu opštine se priprema izvod iz Koncepta sa obrazloženjima osnivanja Call centra

7.

Da bi se Call centar definisao u okviru mogućnosti Opštine, potrebno je doneti osnovne odluke: koji entiteti ulaze i kada, koji su željenii parametri rada (radno vreme, vreme čekanja, vreme rešavanja upita), izgled prostora i adaptacija na prostor. Podaci su potrebni da se predvide potrebnii kapaciteti budućeg Call centra (broj operatera, zahtevi za komunikacionim resursima) i da se kroz analizu postojećih procesa projektuje optimum uključenja entiteta u njegov rad.

Štab, rukovodstvo Grada

7. novembar 2008.

8.

Prikupljanje podataka o trenutnim operacijama i načinu servisiranja upita građana

Štab – posebno predstavnici entiteta koji ulaze u Calll centar

30. novembar 2008.

Poželjno je prikupiti podatake za završnu fazu (projekciju rada Calll centra), da bi se resursi planirali u skladu sa realizacijom po fazama.

66
9. Priprema projektnog zadatka za izgradnju Call centra Na osnovu Koncepta, odluke o dinamicii uključenja entiteta, snimaka radnih procesa u entitema, formira se Projektni zadatak. Radovi na ovakvom organizaciono – tehničkom projektu moraju da se rade po detaljnom projektu. Revizija po Zakonu – u skladu sa tehničkom dokumentacijom i revizija uloge Štaba – da se utvrdi funkcionalnost Projekta. Definisati osnov za nabavku opreme. Izbor najpogodnijeg izvođača. Izgradnja Štab, tehničkii konsultant (IT, ili firma koja se bavii procesima u poslovanju) 30.decembar 2008.

Jelena Bojović
Projektni zadatak sadrži: 1) projekat procesa formiranja Call centra 2) projekat potrebne opreme (hardver, softver) 3) projekat izgleda objekta Call centra (adaptacija, ili novi objekat)

11.

Izrada Projekta Call centra Revizija Projekta Call centra

Izabrani projekat

15. maj 2009.

12.

Štab, revizor

1. jun 2009.

13. 14. 15.

Izrada tenderske dokumentacije Tender za radove Građevinski i infrastrukturni radovi Opremanje Call centra Izbor rukovodstva Call centra - i nosilaca osnovnih operativnih funkcija (tehnika, komunikacije...) Izbor i obuka kadrova Promotivna kampanja o Call centru Probni rad Call centra

Štab, tehničkii konsultant Štab, Komisija za javne nabavke Štab, Direkcija za izgradnju

10. jun 2009. 1. avgust 2009. zavisno od vrste radova (tri do šest meseci) dva meseca 1. septembar 2009.

Zbog multidisciplinarnosti, tender podeliti na partije

16. 17.

Opremanje Rukovodstvo Call centra preuzima zaduženja od Štaba.

Štab, Direkcija za izgradnju Štab, Grad

18. 19. 20.

Izbor i obuka kadrova koji će od početka raditii punim kapacitetom. Građani treba da saznaju šta mogu, a šta ne mogu da očekuju od Call centra. Probni rad u jednoj smeni zbog ukljanjanja mogućih grešaka u hardveru / softveru. Puštanje u rad Call centra punim kapacitetom.

rukovodstvo Calll centra rukovodstvo Call centra, mediji projektant, rukovkdrstvo Call centra rukovodstvo Calll centra, Grad

1. novembar 2009. 15. decembar 2009. 15.decembar 2009. U zavisnosti od vremena izgradnje ¬i opremanja Call centra. U zavisnosti od vremena izgradnje ¬i opremanja Call centra.

21.

Puštanje u rad Call centra

31.decembar 2009.

Nulta godina Početni troškovi Tekući troškovi Uštede i prohodi Ukupno http://www. na primer. veće transparentnosti i preciznosti u planiranju postrojenja.300 118. Grad već ima koristi od kraće procedure.500 146.700 212. (Ranije su se često dešavala oštećenja instalacija .300 594. Geografski informacioni sistem je koristan. urađena je Studija ekonomske isplativosti.000 83.700 202.500 -31. GIS (geografski informacioni sistemi) Geografski informacioni sistem je sistem za vizuelni pregled podataka.300 106.500 130. Ekonomska isplativost GIS-a u Subotici Nekoliko godina nakon što je Subotica počela da koristi geografski informacioni sistem.300 80. Geografski informacioni sistemi vrede onoliko koliko podataka sadrže.000 5. Studija je pokazala da su već u drugoj godini postojanja sistema prihodi premašili tekuće troškove i da će za pet godina svi troškovi biti nadoknađeni.8. lokalnoj samoupravi da upravlja imovinom i sprovodi infrastrukturne projekte. već broj i vrsta informacija koje su unete u sistem.000 131.recimo strujnih vodova prilikom ugradnje drugih vodova kao što su. što za posledicu ima smanjenje troškova zbog manje štete koja je nastala prilikom izvođenja građevinskih radova.000 41.000 81.6000 .zkk.700 99.500 864.ba/slike/gis%20brosura%20 BCHS. pre svega. telefonske linije). Primer uspešne prakse su grad Subotica i Opština Inđija.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 67 1. ali je ujedno i jedna od značajnijih alatki u procesu privlačenja investicija.700 163.pdf Prva godina Druga godina Treća godina Četvrta godina Peta godina UKUPNO 146. Samo posedovanje geografskog informacionog sistema nije korisno za lokalnu samoupravu.700 188. To znači da je samo pet godina od uvođenja GIS-a grad ostvario finansijsku korist.700 157.000 -146.

Projekte ove vrste pokreće kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u saradnji sa komunalnim preduzećima i savetom za ekonomski razvoj. troškova i administracije koja prati proceduru izdavanja dozvola može povoljno da utiče na ekonomsku sliku svake zajednice. u velikom obimu dokumentacije. 1. U slučaju da vlasnici ova tri preduzeća bilo kada porazgovaraju o načinu naplate komunalnih usluga. zbog čega je preduzeće otkazalo javno-komunalnom preduzeću i sada sami iznose smeće. Program smanjenja složenosti. odnosi na način obračuna cena usluga i transparentnost sistema. u potpunosti će izgubiti poverenje u lokalnu samoupravu. površina objekta 1. 39 NALED „Cost of doing business in Serbia”. može se uočiti neregularnost sistema. Na primeru tri preduzeća koja su anketirana u jednoj opštini u Srbiji. ali se obračun naplate može i nezavisno unaprediti. Njihov predlog je da se ova usluga plaća po kontejneru. 2009/2010 komunalnih usluga na transparentniji i jednostavniji način. Iznošenje smeća plaća se za površinu od 25 m2. i stalnom „šetanju“ od kancelarije do kancelarije.Površina zemljišta je 2. Površina zemljišta na kome je izgrađen objekat je 786 m2. Jedna od osnovnih zamerki preduzetnika jeste složenost procesa izdavanja građevinskih dozvola koja se sastoji. odnosno po m3. Slučaj drugog preduzeća . i za privredu (saznanje o potrošnji omogućava planiranje uštede). Reforma sistema formiranja cena i naplate komunalnih usluga Reforma sistema naplate komunalnih usluga jedan je od projekata koji se. Dobar primer one-stop šaltera nalazi se u Subotici. „One stop shop” . Jedinstven šalter za izdavanje dozvola u mnogome može da unapredi efikasnost procesa i da poboljša osećaj koji preduzetnik ima kad se susretne sa opštinskom administracijom.Zbog velike površine objekata. ili proširenja poslovanja u lokalnoj zajednici. Stoga su projekti koji se bave formiranjem cena . već mogu da odvrate preduzetnike od započinjanja. pre svega.095 m2. Slučaj prvog preduzeća .68 Jelena Bojović 1. Slučaj trećeg preduzeća . pre svega.10. troškovi iznošenja smeća bili su veoma visoki.530 m2 ekstra zona. značajni i za komunalna preduzeća (povećanje prihoda kroz povećanu naplatu). Sistem 48 može da poboljša njegovu transparentnost i efikasnost. trgovinska delatnost. ne samo što predstavljaju trošak. i vreme potrebno za njihovo izdavanje. taksi i komunalnih usluga koje plaćaju lokalnoj samoupravi. godini sprovedeno je istraživanje među privrednicima39 koji su izneli podatke o broju i vrsti poreza. dugotrajnom čekanju.9.centar za izdavanje građevinskih dozvola (CID) Broj dozvola i odobrenja koje preduzeća moraju da pribave. Iznošenje smeća plaća se za površinu od 300 m2.454 m2 + 1. U 2009.Površina poslovnog objekta je 587 m2.

40 Izveštaj o analizi stanja: Opštinski uslužni centri i centri za izdavanje dozvola u opštinama u okviru programa Podsticaj ekonomskom razvoju opština. odnosno detaljne regulacije. Pre svega. olakšao postupak parcelacije i preparcelacije građevinske parcele (koji se ne razmatraju više na komisijama za planove). godine stupio je na snagu novi Zakon o planiranju i izgradnji što bi trebalo da podstakne gradove/ opštine da pripreme nove informatore. Na osnovu novog Zakona.izvod iz urbanističkog plana . opštine uglavnom nemaju kratke. Iako postoji očigledna potreba za informatorima o postupku dobijanja građevinskih dozvola. U septembru 2009.saglasnost javnih preduzeća .CID Usluge • Izdavanje dozvola za izgradnju: . primena odredaba o pribavljanju lokacijske. građevinske i upotrebne dozvole veoma će se razlikovati u praksi od opštine do opštine. jednostavne i pristupačnim jezikom pisane brošure. Novi Zakon uveo je institut lokacijske dozvole.11.urbanistički uslovi .pdf .građevinske dozvole .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 69 Usluge koje pruža centar za izdavanje dozvola40 Odeljenje Urbanističko planiranje i komunalne usluge .ui-serbia. preduzetniku/investitoru treba što jednostavnije predstaviti proceduru. da li je za navedeno područje donesen plan generalne.org/kbase/ upload/reports/cacsr. http://www. Informator za investitore o načinu pribavljanja građevinske dozvole Jedinstven šalter za izdavanje građevinskih dozvola nije jedini način da se unapredi procedura.mega. i uveo jednostavniji postupak izdavanja građevinske dozvole za objekte čija površina ne prelazi 400m2. jer će dužina i kompleksnost postupka zavisiti od mnogobrojnih činilaca (na primer.upotrebne dozvole • Prijem i obrada zahteva za parcelaciju građevinskih parcela • Prijem i obrada zahteva za izmene i dopune urbanističkog plana • Prijem i obrada zahteva za legalizaciju gradnje • Dodela uličnog broja • Izdavanje dozvola za radove na ulicama i drugim javnim površinama • Informacije o stambenim i poslovnim objektima Korisnici Građani i firme 1.

opis procedure i sve potrebne formulare na internetu.70 Jelena Bojović „Opština pruža ključne lokalne javne usluge na lako dostupnoj lokaciji i razvila je sistem za obradu zahteva preduzetnika za građevinsku dozvolu na jednom mestu41”. katalog dostupnih parcela i zemljišta. A to podrazumeva da opština poseduje: • podatke o veličini i broju parcela raspoloživog građevinskog zemljišta. digitalizovane podatke o zemljištu i parcelama uključujući i sve informacije o infrastrukturi. • • • • • • 1. a jedan od kriterijuma glasi: • • • • 41 NALED . jedan je od boljih vodiča za lokalnu samoupravu u procesu reforme administracije za unapređenje poslovnog okruženja. informacije. katalog dostupnog poslovnog prostora (privatnog i opštinskog). bržu proceduru za izdavanje građevinskih dozvola na osnovu analize “korak po korak”. i mogućnost da pruži sve informacije (ponudu) u roku od dva dana.12. stručno lice koje savetuje klijente u administrativnoj proceduri. nadzorno lice koje prati tok procesa izdavanja građevinskih dozvola (u najmanje od 80% slučajeva svih zahteva podnetih u toku godine). Certifikacija opština sa pozitivnim poslovnim okruženjem Program certifikacije koji sprovodi Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). sistem za praćenje dokumenata koji pruža informacije o statusu konkretnog zahteva (preko interneta. katalog. pozivnog centra). jedinstven šalter za dobijanje dozvola. Program obuhvata dvanaest kriterijuma od kojih se nekoliko odnosi upravo na unapređenja administracije. ili brošuru o građevinskom/industrijskom zemljištu. uključujući i ažurirane podatke o cenama. stručno lice koje pruža pravne savete privrednicima.

Infrastrukturni projekti se ne sprovode izolovano. opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora Infrastrukturno opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora. unapređenje i/ili proširenje komercijalnih lokacija i objekata (za trgovinu i kancelarijski prostor). unapređenje i/ili proširenje vodovodne mreže. što znači da se time stvaraju uslovi za zadržavanje i proširenje postojećih preduzeća. industrijsku zonu (ili više zona). unapređenje i/ili proširenje lokalnog aerodroma. listu prioriteta za izradu planova detaljne regulacije prema utvrđenoj dinamici. unapređenje i/ili proširenje industrijskih lokacija i objekata. finansijski su najzahtevnija ulaganja u poslovno okruženje. unapređenje i/ili proširenje kanalizacione mreže. • • uređenje. Ulaganje u osnovnu infrastrukturu podrazumeva: • • • • Teško je uvrditi listu prioriteta kada se radi o ulaganjima u osnovnu infrastrukturu. unapređenje i/ili proširenje putne mreže. . unapređenje i/ili proširenje energetskog sistema. već sveobuhvatno podizanje infrastrukturnih kapaciteta. kao i za privlačenje novih investitora. investiranje u osnovnu infrastrukturu ne podrazumeva samo opremanje industrijskih zona. i/ili proširenje lokalne luke. naročito kada se lokalne zajednice suočavaju sa zapuštenom infrastrukturom i dugogodišnjim neulaganjem. • • Svi ovi kriterijumi certifikacije pomažu lokalnim samoupravama u sastavljanju prioriteta koje će sprovoditi u ekonomskom razvoju. Investiranje u lokacije i objekte namenjene preduzećima podrazumeva unapređenje fizičkih uslova neophodnih za poslovanje. i zahtevaju dugoročno finansijsko planiranje.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 71 • • • GUP koji je u funkciji ekonomskog razvoja. već i značajan trošak za održavanje. • 2. uređenje. ne samo trošak izgradnje. unapređenje putničkog i robnog železničkog prevoza. Međutim. unapređenje i/ili proširenje sistema telekomunikacije. Investiranje u osnovnu infrastrukturu. Izgrađena infrastruktura obuhvata. bez unapređenja ostalih elemenata privrednog okruženja. uređenje.

vlasništvu zemljišta. mogućnostima proširenja. kao i prava i obaveze koje iz njih proizlaze (vlasništvo. Prilikom zoniranja industrijskog zemljišta lokalna samouprava treba da vodi računa o dostupnosti i veličini lokacije. Na osnovu dosadašnjeg iskustva u Mađarskoj. Uređivanje industrijskih lokacija industrijske zone Industrijska zona predstavlja prostor koji je određen za privrednu i proizvodnu delatnost u okviru urbanističkog plana. on dugo može da ostane infrastrukturno neopremljen i da nema proizvodnje. a koji za infrastrukturno opremanje. Industrijske zone su urbanistički definisane zemljišne parcele podeljene transportnim mrežama. ili bez njih. železnice. Najvažniji resurs opštine. infrastrukturnim opre- . autoputa.72 Projekti koji se svrstavaju u ovu oblast su: Jelena Bojović 2. Budući da je privreda u Srbiji znatno oslabljena. sa izgrađenim objektima. Industrijske zone su obično strateški pozicionirane u neposrednoj blizini važnih saobraćajnica. Važan preduslov za privlačenje direktnih stranih i domaćih investicija jeste da lokalna zajednica odredi koji je prostor pogodan za industrijsku gradnju. ili novih investitora). aerodroma. kao i o potražnji potencijalnih investitora (lokalne privrede. Iako lokalna samouprava pojedini prostor definiše kao industrijsku zonu. ekonomski razvoj se oslanja na strana ulaganja. Češkoj i Srbiji. pored građana. Stoga je vrlo važno da se oni koji upravljaju industrijskom zonom obavežu ugovorom da će lokacijom upravljati u skladu sa potrebama lokalne zajednice. Industrijsku zonu čine nepokretnosti (zemljište. jeste slobodno zemljište za industrijsku gradnju.1. zgrade i druge nepokretnosti). pravo korišćenja). reka.

preko špedicije. zadovoljavaju se potrebe investitora u narednih pet do deset godina. uređene i promovisane zone u Srbiji je Industrijska zona „Ečka“ u Zrenjaninu. trgovina. U slobodnoj zoni može da se slobodno izvrši transfer prihoda i zarade u bilo koju državu. Roba koja se iz slobodne zone uveze na domaće tržište podleže režimu uvoza strane robe. Poslovanjem u slobodnim zonama investitoru se obezbeđuju specijalne olakšice i povlašćen poreski režim . 62/2006).gov. većeg angažovanja lokalne radne snage i transfera tehnologije. radionica. strijsko poslovanje. pored infrastrukture. Korisnicima industrijskog parka. U Srbiji. izrade ekonomskih analiza. Za više informacija: Uprave za slobodne zone (www. poslovnog centra (konferencijske sale. Osnovni cilj Uprave jeste povećanje priliva stranih investicija. na kome se obavljaju delatnosti utvrđene Zakonom o slobodnim zonama (Službeni glasnik RS. Kada se govori o tehnološkim parkovima.usz. Na ovaj način stvaraju se ogromne mogućnosti za saradnju domaće i strane industrije. U njima se odvija indu- 2. u ovom trenutku.3. do ljudskih resursa. pruža i širok spektar dodatnih usluga – od obezbeđenja i keteringa. SZ Subotica. U okviru Ministarstva finansija Republike Srbije. carina. godine. mašina. na primer. opreme i građevinskog materijala. bankarstvo i osiguranje.bez naplate bilo kakvih poreza. zbog pružanja olakšica u spoljnotrgovinskom poslovanju. Privredno društvo upravlja slobodnom zonom i njegov prvenstveni zadatak je da obezbedi uslove za nesmetano odvijanje privrednih delatnosti. i domaće i strane kompanije. Slobodne zone Slobodna zona je posebno ograđen i označen prostor određen kao slobodna zona Aktom Vlade Republike Srbije. formirana je Uprava za slobodne zone koja je nadležna za sva pitanja oko funkcionisanja i razvoja slobodnih zona. finansijskih usluga. skladišta po povoljnim uslovima. skladištenje. Uvoz i izvoz robe u slobodnu zonu je neograničen.rs). izvoza. po pravilu. poslovnih i naučnih parkova Industrijski park je prostorna i infrastrukturno opremljena celina predviđena za privredne delatnosti kojom rukovodi pravno lice kao njen upravitelj. 2.oslobađenje od PDV-a i carine na uvoz sirovina i materijala namenjenih proizvodnji robe za izvoz. a ponekad i zbog pružanja poreskih olakšica. ili taksi.2. Slobodne zone mogu osnivati. investicionih programa i poslovnih planova. i njima mogu upravljati. krajem 2008. u dodatne usluge spadaju razvijanje . video-link). pre svega. pakovanje. postoje SZ Pirot.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 73 manjem pet hektara industrisjkog zemljišta (važi za opštine koje su više od pedeset kilometara udaljene od Beograda i imaju manje od pedeset hiljada stanovnika). Razvoj industrijskih. trening centra. administrativnih i knjigovodstvenih usluga. Primer dobro pozicionirane. Poslodavcima unutar slobodne zone omogućen je zakup poslovnih prostorija. Slobodne zone se osnivaju. SZ Zrenjanin i SZ Novi Sad. uključujući Srbiju . upravitelj. uključujući proizvodnju.

Autori koji su se ozbiljnije bavili pitanjem braunfild lokacija u gradovima u Srbiji42 tvrde da ih ima bezbroj. Uloga lokalne samouprave. gradske životne sredine. poslovanje. Ovakvo ugašeno tlo predstavljalo je svojevrstan vid zagađenja urbanog okruženja. u ovim slučajevima. potencijalnim investitorima na raspolaganju je osamnaest hektara zemljišta na obali Dunava u sklopu kompleksa „Lafarge BFC” koje su direktno povezanr sa lukom. Lafarge). studija i javnih izlaganja bavli ovim problemom. a pre svega naknade za uređenje građevinskog zemljišta. sa namerom da se stvore uslovi koji će privući nove investitore i tako doprineti povećanju proizvodnje.bilo da se radi o snabdevačima. za sada i ti privatni industrijski parkovi nemaju u dovoljnoj meri popunjene kapacitete. praksa privatno-javnog partnerstva u ovoj oblasti nije u punoj meri oživela. Programi sanacije napuštenih lokacija (revitalizacija braunfilda) Termin braunfild (brownfield) je ranih devedesetih godina prošlog veka ušao u upotrebu iz žargona američkih urbanista koji su ga koristili da definišu parcele na kojima je ležala neupotrebljiva. 2. jeste da obezbedi olakšice u plaćanju određenih lokalnih dažbina. radi se isključivo o preduzeću čiji je jedini. država sredstva za infrastrukturno opremanje. ili privatno-javnim partnerstvom. Vodeću ulogu u osnivanju industrijskog parka ima veliko preduzeće sa viškom zemljišta. Lokacija je infrastrukturno opremljena gasom. preduzeće u čijem vlasništvu privatni partner i lokalna samouprava učestvuju srazmerno uloženim sredstvima. ili privatni sektor. Na žalost. najčešće. Dakle. Inače. Ono što je si- . radi se skoro u potpunosti o privatnoj inicijativi (Biznis park Beočin. izvoza. U Srbiji većina industrijskih zona koje su osnovale lokalne samouprave nikada nije prerasla taj status i postala industrijski park. Upravitelj industrijskog parka je. servis. koje osnivanjem industrijskog parka želi da u svoju blizinu dovede privredne subjekte kao deo proizvodnog lanca . ili kupcima roba. Beočin Biznis park je pokrenula kompanija „Lafarge Beočinska fabrika cementa“. a privatni partner investicije u sekundarnu infrastrukturu i zgrade. Jelena Bojović 42 Svakako treba istaći doprinos arhitekata prof. jer ne postoji upravitelj koji se brine o parku i pruža usluge korisnicima i pošto je zona definisana. Tamo gde privatni sektor ima veću ulogu. vojne potrebe).4. Industrijski parkovi u svetu najčešće se otvaraju sredstvima lokalne samouprave (po pravilu uz subvencije države). mrtva infrastruktura. tj. smanjenju nezaposlenosti i ukupnog ekonomskog i socijalnog razvoja beočinske opštine i regiona. istraživačke delatnosti i slično. pri čemu je tipično rešenje da lokalna samouprava obezbeđuje zemljište. prethodno korišćena u različite namene (industrija. privatnim kapitalom. telekomunikacija i informacionih tehnologija. Tamo gde upravitelj postoji. električnom energijom i telekomunikacionim vezama . Borislava Stojkova i Žakline Gligorijević direktorke beogradskog Urbanističkog zavoda. ili većinski osnivač opština. koji su se u nizu članaka. u strateškom partnerstvu sa opštinom Beočin i uz podršku Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Vlade Republike Srbije i Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine.74 softvera.

ulaganje je rizičnije. niti jasnu sliku o njihovim mogućnostima. Dostupni primeri realizovanih ulaganja pokazuju da se problem braunfilda u Srbiji sveo na proces privatizacije i učešće Agencije za privatizaciju: • Američka kompanija „US STEEL” kupila je kao braunfild investiciju domaću kompaniju „Sartid”. koriste i članovi Zone unapređenog poslovanja. Takođe. ne postoji razumevanje sredine u pogledu važnosti evidentiranja i uzimanja podataka o svim karakteristikama braunfilg lokacija. a mogu da se adaptiraju u radni prostor u vlasništvu javnog. nekadašnji deo holdinga „Zorka Šabac“. . godina Prvi korak u većini programa sanacije mora biti analiza stanja. što nije ni jednostavno. osim što predstavljaju opasnost po lokalnu zajednicu. Većina investitora radije bira grinfield lokaciju. kroz proces privatizacije. 2009. po definiciji. tipičan primer braunfilda. • 2. određivanje prioriteta. pronalaženje neophodnih sredstava i osmišljavanje programa. i koji se programi posle sanacije mogu osmisliti. čak i kada lokalne samouprave pokušaju da rešavaju pitanje barunfild lokacija. a u njemu je smešten i Edukativni centar za ruralni • 43 Prema: Dragan Živkovic. Moraju se doneti odluke o tome da li je objekte moguće efikasno koristiti. Revitalizacija braunfilda mora biti jasan prioritet. tako da Srbija nema bazu registrovanih braunfild lokacija. utvrđivanje stepena zagađenja. tako da je urbano okuženje potpuno izmenjeno. ni jeftino. Taj prostor sada. pa i besmislenije. pored Udruženja preduzetnika. u čijem je sistemu i kompanija „US Steel Beli limovi Šabac“ koji je trenutno jedan od najvažnijih srpskih izvoznika. Međutim. Najstarije zgrade je najteže sanirati. Austrijska kompanija „Rauch” kupila je. lokalne uprave u gradovima u Srbiji ne shvataju stvarnu ekonomsku vrednost ove svojine. što braunfild objekat duže propada. one nemaju dovoljno ovlašćenja. Ali. današnji „US Steel Serbia”. a cena kvadratnog metra je toliko skočila da su se uložena sredstva višestruko vratila43. ali to ne znači da zgrade od istorijskog i arhitektonskog značaja ne treba spašavati. pretvorene u luksuzan stambeno-poslovni kompleks i novi statusni simbol. proces sanacije treba da se odvija u okviru regulative sledećim redosledom: prva procena lokacije. Sa druge strane. Dakle. ili privatnog sektora. koliki je stepen zagađenja. Adaptacija objekata koji se ne koriste Osim braunfild lokacija koje.5.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 75 gurno. fabriku „Voćar Koceljeva“ u prehrambenoj industriji. ima i primera objekata koji se ne koriste. pa lokalne samouprave moraju sprovesti niz mera da bi braunfild lokacija bila atraktivna za ulaganje. a zagađenje ostaje. takve mere su: • • • • posebni poreski podsticaji urbanističke olakšice infrastruktura komunalne olakšice Primer braunfilda: U Beču su stare gasne stanice. kontaminirane lokacije nisu na prvom mestu kod uglednih investitora. a nejasan im je i potencijal tog umrtvljenog kapitala u procesu privlačenja investicija. Postoje i objekti koji se mogu bolje iskoristiti ako se podele na radne prostorije manje površine. predstavljaju zagađeno okruženje. Austrijska kompanija „Alas International” kupila je domaću firmu „Zorka Nemetali Šabac“. Dobar primer predstavlja adaptacija objekta Udruženja preduzetnika u Zrenjaninu koji je godinama bio zapušten. Brownfiled izveštaj. Na primer. utvrđivanje vlasništva.

postojeća privreda je od izuzetnog značaja za lokalni ekonomski razvoj budući da zapošljava najveći broj ljudi i najveći broj investicija dolazi. šta im smeta. Investors in othe r countries Biznis kontakti 63% 67% 24% 58% 23% 25% 25% 0% 23% 17% Investitori u Srbiji Drugo Opštinske brošure 0% 6% Sajmovi i slične manifestacije 0% 11% Republičke institucije i tela Poslovna udruzenja i udruzenja investitora 8% 8% 8% Prijatelji i rodbina Lokalne institucije i tela 42% što se često misli.što je sve od značaja za strateško planiranje i promociju investicija. a ne. ljudskih resursa i očuvanju životne sredine. što ukazuje na značaj „lokalnih veza”. Takve strategije nazivamo programima za zadržavanje i širenje postojećih preduzeća. značaj postojeće privrede. kao August 2008 Izvori informacija o Srbiji: Investitori u Srbiji naspram investitora u drugim zemljama Multiple responses. kako izgleda njihov proizvodni proces. podrške i resursa koji su neophodni za njihov dalji razvoj. Podsticaj razvoju lokalnih preduzeća podrazumeva pružanje saveta. bili ključni kada se odlučivalo da se investira u Srbiju i koji su investirali u Srbiji tokom poslednjih deset godina. od novih investiotora (mnogo je više onih koji su već prisutni. Base: Investors in Serbia. šta izvoze. i streški partner grada u razvoju infrastrukture. Jelena Bojović 3. proširenja. to jest.76 razvoj. iz te oblasti. ona je. Već pomenuto istraživanje investitora koje je sproveo USAID-ov Program podsticaja ekonomskom razvoju opština podrazumevalo je opsežne razgovore sa direktorima sto dvadeset preduzeća koji su. unapređenja i sl). ko su im dobavljači i kupci . Pančevo). Na kraju – postojeća privreda je i najvažniji izvor informacija i ideja za lokalnu samoupravu – od prisutnih mogu da nauče zašto su i dalje tu. upravo. Iz rezultata istraživanja vidi se da je većina investitora došla u Srbiju zato što je već imala ostvarene veze sa Srbijom. Sa postojećom privredom investitori ostvaruju prvi kontakt u novoj sredini. istovremeno. i koji i dalje ulažu u svoj razvoj. nova postrojenja. takođe. šta uvoze. dok su tržišni uslovi bili tek na drugom mestu. Adaptirani braunfild objekti u gradu često se koriste i kao biznis inkubatori (Novi Sad. Najčešći izvor informacija pri donošenju odluke o investiranju jesu poslovni kontakti (63% odgovora). Podrška postojećoj privredi Iako često zanemarivana. Opseg inicijativa kojima se može podržati razvoj lokalnih preduzeća je ogroman: Mediji Investitori u drugim zemljama The Urban Institute – a USAID Contractor Serbia | Croatia | Slovenia | Bosnia and Herzegovina StrategicPuls Group | Montenegro | Macedonia | Albania 5 .

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

77

3.1. Posete preduzećima, istraživanje mišljenja preduzetnika (ankete)
Identifikacija problema sa kojima se preduzetnik suočava u svom radu je ključ za uspešno planiranje i sprovođenje programa pomoći. Postoji nekoliko načina da se otkriju problemi sa kojima se privreda suočava, to jest, da se uvidi kako se može unaprediti njihovo poslovanje: 1) anketiranje putem telefona – jednostavan i kratak postupak, može da se kontaktira veći broj preduzeća, ali je malo interesovanje preduzetnika da odgovaraju na ankete i smanjena mogućnost da se stvori ličan odnos sa preduzetnikom; 2) anketiranje putem elektronske pošte – slično kao telefonsko anketiranje, ali je procenat odgovora daleko manji (veliki broj anketiranih, mali procenat popunjenih upitnika), a često, zbog nerazumevanja pojedinih pitanja, odgovori nisu tačni; 3) posete lokalnim preduzećima – ovakav pristup je izuzetno zahtevan (neophodno je zakazati unapred sastanke, otići na lice mesta i provesti bar trideset minuta u poseti), ali pruža daleko bolje rezultate - dobija se precizniji odgovor na svako pitanje, na osnovu ličnog kontakta, izraza lica sagovornika i načina na koji daje odgovore, može se mnogo saznati. Takođe, iz ovakvih anketa lokalna administracija može više da sazna o načinu proizvodnje (ukoliko je u pitanju proizvodno preduzeće), o tehnologiji koja se koristi, prostoru za rad i dr; 4) neformalna druženja i razmena informacija – na koktelima i neformalnim okupljanji-

ma moguće je dobiti informacije o poslovanju i problemima privrede, a ovaj vid kontakata pruža mogućnost za otvoreniji i iskreniji odnos i otvara poverenje. Glavni nedostatak je što informacije dobijene ovim putem nisu dokumentovane, to jest, ne postoji pisan trag o zaključcima i predlozima. Bez obzira koja se vrsta ankete koristi, dobijeni podaci i informacije se obrađuju, analiziraju i pripremaju lokalnu samoupravu da odgovori na probleme. Anketirana preduzeća moraju dobiti povratnu informaciju o koracima koji će biti preduzeti. Ukoliko se privrednicima ne obezbedi povratna informacija, oni više neće učestvovati u narednim anketama, to jest, lokalna samouprava će izgubiti njihovo poverenje. Putem ankete, osim identifikovanja problema sa kojima se privrednici suočavaju, lokalna zajednica stiče uvid u njihove razvojne planove, u mišljenje privrednika o poslovnoj klimi i radu lokalne samouprave i lokalnih vlasti. Na taj način opština/ grad može doći do ideje kako da unapredi poslovno okruženje, šta treba da menja, a na čemu treba da insistira. Samu posetu, ili telefonski razgovor, lokalna zajednica može da iskoristiti da privrednike obavesti o aktuelnim i budućim programima podrške - novim kreditnim linijama, predstojećim sajmovima, konferencijama, itd. Posete mogu podstaći lokalna preduzeća da koriste domaće resurse, da finansiraju obuku u ovladavanju novim veštinama i doprinesu razvoju strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Važno je

78 Prema analizi ankete mišljenje poslovnog sektora u Kruševcu 2006. godina 1. Firme koje su učestvovale u upitniku trenutno zapošljavaju trinaest hiljada radnika, a naredne godine planiraju otvaranje preko šest stotina novih radnih mesta. Nova radna mesta se ravnomerno otvaraju u svim sektorima – proizvodnom (uglavnom najveća preduzeća), komunalnom i drugim uslugama, što može biti znak pozitivne promene na nivou lokalne ekonomije . 2. Lokalna ekonomija nije dovoljno orjentisana ka izvozu. Samo osam od pedeset i osam firmi izvozi više od 10% proizvoda i usluga izvan Srbije, dok se ukupno 15% proizvodnje plasira na stranim tržištima, 35% prodaje se realizuje u okrugu, a 50% u drugim delovima Srbije. Uprkos konkurentnoj prednosti koju stvaraju niže cene (u poređenju sa standardima EU), proizvođači iz Kruševca ne mogu da nađu klijente na tržištu EU. 3. Poslodavci su ocenili kvalitet radne snage u svojim firmama na sledeći način: ocenu „odličan” je dobilo 11%, a ocenu „dobar” 31%, što predstavlja prosečan rezultat, dok je 14% radnika dobilo lošu ocenu, što predstavlja izuzetno visok procenat. Prosečne mesečne zarade su porasle u 2006. sa 15.300 na 17.300 dinara. Polovina firmi ima potrebu za novim radnicima, ili očekuje da će im nedostajati stručna radna snaga (inženjeri, tehničari, ekonomisti). 4. Trideset devet od pedeset i osam firmi planira da proširivanjem postojećih objekata, ili izgradnjom novih, modernizuje pogone tokom 2006, da bi mogle da prošire svoje kapacitete u Kruševcu. Ukupan iznos investicija dostići će 5.200.000.000 dinara. Devet firmi planira da proširi svoju delatnost izvan Kruševca i pokrije veće tržište (uglavnom u Beogradu i Nišu, a dve u inostranstvu). U isto vreme, četiri firme planiraju da izmeste svoje pogone izvan grada zbog promenjenih uslova na tržištu, uslova transporta, nedostatka prostora za proširenje i nedostatka kvalifikovane radne snage . 5. Kvalitet usluga koje pruža lokalna samouprava nije visoko ocenjen (prosečna ocena 2,92 na skali od 1 do 4, najviša ocena 1, najmanja 4). Održavanje puteva i izdavanje građevinske dozvole za obavljenje samostalne delatnosti, kao i problemi sa građevinskim zemljištem, često se navode kao oblasti koje se moraju unaprediti. 6. Mišljena kruševačkih poslodavaca o poslovnoj klimi u gradu veoma su pozitivna. Jedna firma je ocenila Kruševac kao “izuzetno” mesto za preduzetničke aktivnosti, dvadeset i troje je poslovnu klimu ocenilo kao “dobru”, a dvadeset i četvoro kao “zadovoljavajuću”. Dve firme su grad ocenile “lošom” sredinom za poslovanje. Napori lokalnih vlasti, geografski položaj, ekonomska struktura i industrijska tradicija često su pominjani kao najveća prednost Kruševca.

Jelena Bojović

istaći da se tim posetama može sprečiti da preduzeće ne napusti lokalnu zajednicu. Program za podsticaj lokalnom ekonomskom razvoju opština osmislio je i zajedno sa lokalnom samoupravom sproveo niz istraživanja među privrednicima. Na osnovu jednog takvog istraživanja 2006. je urađena analiza stavova poslovnog sektora u Kruševcu. Na osnovu ove analize sagledane su osnovne prepreke za dalji razvoj ovih preduzeća ali su identifikovani i programi pomoći, koji su se sproveli u narednoj godini.

3.2. Pružanje stručne i savetodavne pomoći preduzećima
Ova vrsta podrške može početi od jedne osobe koja upućuje zainteresovane u pravom smeru – na kreditne institucije, organizovanu obuku i drugo. Jasno obeležavanje i obaveštavanje je ključno za efikasne savetodavne usluge. Saveti i stručna pomoć preduzećima mogu biti iz raznih oblasti: • • • • • • • • menadžment i upravljanje preduzećem, zakonska regulativa i poslovanje, istraživanje tržišta, marketing i promocija, sistem kvaliteta, zaštita životne sredine, uvođenje standarda i certifikacija, kontrola i kvalitet ljudskih resursa,

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

79 • • tehnologija, istraživanje i razvoj i dr. • • • • • kompjuterske aplikacije, izrada biznis plana, finansije i vođenje poslovnih knjiga malih i srednjih preduzeća, lokalna poreska opterećenja i olakšice, apliciranje za bespovratna finansijska sredstva.

U tom slučaju težište bi trebalo da bude u pružanju stručne pomoći tamo gde je ona realno potrebna. Lokalna samouprava treba da zna da iskoristi znanje zaposlenih prilikom uvođenja novih standarda i tehnologije, a da za specifične i specijalističke obuke angažuje stručna lica (iz lokalnih škola, državnih institucija i organizacija, međunarodnih organizacija). U Srbiji, u ovom trenutku, postoje brojne, uglavnom međunarodne organizacije, koje se bave tim poslom (USAID, na primer, sprovodi set programa koji pružaju direktnu tehničku pomoć preduzećima u svim navedenim oblastima). U samoj lokalnoj samoupravi postoji stručan kadar koji može da pruži pravne i finansijske savete i stručnu pomoć u oblasti zaštite životne sredine.

3.3. Obuka za preduzetnike i programi podrške malim i srednjim preduzećima
Uobičajeni programi obuke mogu se prilagoditi specifičnim potrebama ove ciljne grupe (preduzetnicima i malim preduzećima). Različite teme obrazovnih programa zavise od privrednih grana koje su zastupljene u određenoj sredini i od njihovih potreba. Teme obuka su slične pomenutim u poglavlju „ Saveti i stručna pomoć”, ali pored ovih, za preduzetnike su značajne još i: •
44 Pogledati deo 9. Razvoj ljudskih resursa

Obuke osmišljava i realizuje kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u saradnji sa preduzetnicima i malim preduzećima. Predavači su pored zaposlenih u lokalnoj samoupravi i privrednici i preduzetnici sa većim iskustvom u poslovanju, kao i državne institucije, organizacije i udruženja (Nacionalna služba za zapošljavanje, Agencija za mala i srednja preduzeća, komore i udruženja). Obuka se može organizovati u prostorijama srednjih i osnovnih škola, udruženja preduzetnika. Edukativni centar u Inđiji44 koji je pokrenut za obuku nezaposlenih lica, a koristi se i za obuku preduzetnika, smešten je u jednoj učionici osnovne škole koja je renovirana i opremljena u okviru projekta.

3.4. Podrška razvojnim projektima i istraživačkom radu
Podrška razvojnim projektima i istraživačkom radu pruža se putem projekata saradnje između preduzeća i viših obrazovnih institucija, a može se osnovati i fond za istraživanja, ili program u okviru koga će diplomirani studenti prenositi znanje zaposlenima u lokalnim preduzećima. Privreda ima potrebu da razvija i unapređuje svoj proizvod i nije retkost da se osnivaju odeljenja za istraživanje i razvoj. Međutim, nisu sva preduzeća u finansijskoj

prodaja i promocija, udruživanje i zajedničko nastupanje,

godine povučeno tri kredita iz Fonda za razvoj46. sprovedena je anketa u sedamnaest opština45 u Srbiji o mišljenju poslodavaca u privrednom sektoru. Prema odgovorima najvećeg broja preduzeća. Ustanovljeno je da sto dvadeset i devet anketiranih preduzeća. lokalna samouprava bi mogla da pruža informacije o državnim programima u ovoj oblasti. Ipak. pošto se time bave specijalizovane ustanove. Lokalne samouprave treba da iskoriste ovu mogućnost i da organizuju obuku za svoje preduzetnike. na primer. Najčešći problem sa kojim se banke suočavaju prilikom predstavljanja svojih proizvoda privredi jeste nepoverenje preduzetnika i činjenica da se retko odazivaju na pozive za obuku. Lokalna samouprava zato ima ulogu posrednika: da pozove privrednike koji su zainteresovani za ovaj vid obuke (kroz već pomenute ankete) i sve lokalne banke koje će privredi objektivno predstaviti sve mogućnosti.5. 46 Fond za razvoj republike Srbije Preduzeća koja već imaju ili planiraju uvođenje istraživačkog odeljenja . da je u jednoj opštini u Srbiji u toku 2006. istraživačko/razvojna odeljenja bave se razvojem novih proizvoda. i 2009. ili 21% od ukupnog broja (šest stotina devetnaest anketiranih preduzeća) ima istraživačko odeljenje.80 situaciji da imaju ovakva odeljenja. dok je već 2007. prioriteti i problemi u poslovanju onih privrednih subjekata koji investiraju i otvaraju radna mesta u opštinama koje su obuhvaćene anketom. tako da privrednici mogu da uporede usluge različitih finansijskih institucija. Banke i investicioni fondovi su zainteresovani da povećaju broj svojih klijenata i stalno nude obuke i savetovanja u oblasti kreditiranja i investiranja. godine. Interesantno je. Jedno od pitanja ticalo se razvoja i istraživanja. lokalne vlasti se retko odlučuju da detaljno savetuju preduzeća. dok 14% razmišlja da ga uvede. Uloga lokalne samouprave i kancelarije za lokalni ekonomski razvoj ogleda se u povezivanju fakulteta i instituta sa privredom da bi im omogućli korišćenje ovih usluga. radi se o pružanju informacija i upućivanju u pravom smeru onih preduzeća koja su zainteresovana da pronađu potencijalne izvore finansiranja. taj broj povećan na sedamdeset i tri. ili odeljenje za razvoj novih proizvoda. pošto je uspostavljen sistem informisanja preduzetnika o dostupnosti ovih sredstava. Jelena Bojović 3. usvajanjem tehnoloških standarda i istraživanjem tržišta. 45 Opštine u kojima se naketa sprovodila deo su Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština. kao i da pomogne preduzetnicima i malim preduzećima u boljem razumevanju ponuda finansijskih institucija. Pristup kapitalu i finansijama U osnovi. Kada je finansiranje u pitanju. U periodu između 2008. Anketa je sprovedena sa ciljem da se što bolje razumeju stavovi. a potom izaberu onu koja je za njih najbolja.

odluke o dodeli itd. uz troškove obrade kredita od 2% godišnje. privredi ili poljoprivredi i u pitanju su manji programi koji nude bespovratnu pomoć ili kredite za investicije u moderne tehnologije. Kragujevac je obezbedio beskamatne kredite za poljoprivredna gazdinstva sa grejs periodom od osamnaest meseci i rokom dospeća od trideset i šest do šezdeset meseci i podsticajna sredstva za preduzetnike koja se vraćaju u iznosu od samo 25%. Neki od zaključaka tog istraživanja su: ★ Sredstva kojima fondovi raspolažu kreću se od dva do šezdeset miliona dinara ★ Svaka lokalna samouprava je na različit način definisala korisnike fondova: 1. . U Srbiji postoji veliki broj lokalnih fondova za pomoć preduzetnicima. Svi fondovi su relativno različiti u strukturi i obimu sredstava. Loznica je obezbedila beskamatne kredite za poljoprivredne proizvođače i mikrokredite za preduzeća u nastajanju („start up” krediti) sa grejs periodom od dvanaest meseci i rokom dospeća od trideset meseci.). Lokalni fondovi za podršku privredi Jedno od najtežih pitanja za preduzeća jeste pristup kapitalu. Subotici. zaista. ★ Sve ključne odluke (kriterijumi. Subotica je kroz lokalne fondove beskamatno pozajmljivala sredstva nezaposlenim licima i preduzetnicima. odnosno promene opštinskih prihoda koje su rezultat programa finansiranja (nova radna mesta → nove plate → novi lokalni prihodi od poreza na dohodak građana). na primer. i plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje pripravnicima u opštinskim službama tokom šest do dvanaest meseci. godine. Pre svega se misli na mehanizam koji bi pratio broj novootvorenih radnih mesta. ali nisu jasni kriterijumi na osnovu kojih se biraju članovi komisije.6. a razlikuju se i po načinu upravljanja. 3.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 81 3. Inđija je kao rezultat pregovora sa komercijalnim bankama obezbeđivala subvencije za komercijalne kredite malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima u iznosu od tri procentna poena i stopom umanjenja za jedan i po procentnih poena. 4. iznosi. Tim za pravne reforme programa Podsticaj ekonomskom razvoju opština. U nekim slučajevima moguće je ponuditi i direktnu finansijsku podršku. odnosno 3% u slučaju programa podrške poljoprivrednim gazdinstvima. ★ Za većinu programa lokalna samouprava nije ustanovila indikatore kojima bi se pokazala njihova uspešnost i proverilo da li oni. omogućavaju otvaranje novih radnih mesta i privredni rast. Ipak. Adekvatan program tehničke podrške trebalo bi da pruži savete o finansijskom planiranju. Loznici i Inđiji. sproveo je istraživanje o fondovima u Kragujevcu. pristupu kapitalu i kreditima. Treba biti vrlo pažljiv u nastojanju da se osigura načelo pravednosti i da ovi procesi budu transparentni. tokom februara i marta 2007. 2. obično donosi komisija čije članove imenuje predsednik opštine.

3. Info-dani za privredu. Na taj način lokalna samouprava može da reši organizovanje posla. uspostavljanje organizacionog sistema za praćenje efekata.7.82 neke opštine. zajednički sajamski nastupi i druge zajedničke aktivnosti. uspostavljanje već pomenute kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. Jedna od inicijativa je sprovedena 2008. da slušaju i odgovaraju na njene zahteve i sugestije. sastanci privrednog saveta. preciziranje kriterijuma za odabir. jasno definisanje korisnika fonda i mehanizma korišćenja sredstava. priprema informatora. Načela javne nabavke i kampanje „kupujmo lokalno” Ovakve kampanje se sprovode u skladu sa načelima povoljnog poslovnog okruženja koja podrazumevaju saradnju između lokalne samouprave. pre svega. definisanje indikatora za merenje učinka. kao na primer Inđija. Unapređenje komunikacije između lokalne samouprave i preduzeća Jedan od oblika unapređenja komunikacije jeste. Ujedno. Zadovoljni poslovni ljudi su. uspostavljanje mehanizama transparentnosti i kontrole procesa. organizacija okruglih stolova i konferencija. njihovo bolje prilagođavanje promenama. Ova. i mnoge druge analize pokazuju da je ključ pri uspostavljanju fondova za podršku privredi: • • • • • • analiza potreba privrede. preduzeća nisu samo od ključne važnosti za razvoj lokalne privrede. stalna komunikacija putem elektronske pošte.8. • • • • • • • • Jelena Bojović anketiranje i posete privrednicima. 3. svakako. već su i potencijalni ambasadori svojih zajednica. SMS obaveštavanje. kad su sva javna preduzeća predstavila lokalnim privrednicima planove javnih nabavki . u poziciji da privuku nova preduzeća. kao i veću iskorišćenost javnih resursa koji im stoje na raspolaganju. Na koji način kancelarija za lokalni ekonomski razvoj može uspostaviti bolju komunikaciju sa privredom: Dobra komunikacija osigurava bolju informisanost preduzetnika. zaposleni u kancelariji će biti zaduženi da informišu privredu. brošura i časopisa. kao što je već napomenuto. a Kragujevac planira da uspostavi sistem praćenja efekata gradskih programa. to jest. već imaju određene indikatore koje koriste prilikom procene isplativosti programa podrške privredi. godine u nekoliko opština u Srbiji. institucija javnog sektora i većih privrednih subjekata sa ciljem da tenderi javnog sektora budu pristupačniji za lokalna preduzeća.

i 2009. Inicijative za promociju malih i srednjih preduzeća obuhvataju savetovanje i obuku preduzetnika o izlasku na strana tržišta. a potom se osmišljava i sprovodi kampanja koja ima za cilj promociju jednog. U okviru ovog projekta najpre se vrši istraživanje među građanima i privrednicima o njihovim kupovnim navikama i proizvodima. U Evropi. 83 % prometa ostaje u granicama Srbije. eventualno. ovladavanje tehnikama izvoza. Već pomenuto istraživanje o mišljenju privrednog sektora. preduzeća usmerena na lokalno tržište. i podrazumevaju čak i osnivanje konzorcijuma i udruženja za marketing. . u najvećoj meri.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 83 za narednu godinu. Lokalne samouprave mogu da stimulišu preduzeća da se udružuju.najviše sa poslovnim partnerima iz Evrope 16. pokazalo je da su. urađeno 2008. Privredna komora). usluge takve vrste obično nude privredne komore. da zajednički izlažu na međunarodnim sajmovima. VIP. 3. zajedno sa pouzdanim i relevantnim informacijama o tržištu. ili grupe proizvoda. Čak 43% ukupnog prometa svih anketiranih preduzeća nastalo je poslovanjem na lokal- Promet preduzeća tokom 2006/2007 i 2008/2009 Dakle. da traže partnere u poslu. što ih razlikuje od velikih kompanija koje se nadmeću na globalnom nivou.6% i oko 1% u saradnji sa partnerima iz vanevropskih zemalja. Reklamiranje malih i srednjih preduzeća i širenje tržišta Mala i srednja preduzeća širom Srbije uglavnom su usmerena na svoje tržište. učešće na trgovačkim sajmovima i izložbama i pomoć u povezivanju proizvoda.9. mogu da ih upućuju na državne organizacije koje se bave izvozom (SIEPA. da organizuju B2B susrete („business to business”) i da promovišu lokalne proizvode. što će im pomoći u plasiranju proizvoda. nom (regionalnom) tržištu. Blagovremena informacija o tenderu dozvoljava lokalnim snabdevačima da se bolje organizuju ili. a 40% poslovanjem sa partnerima iz ostalih delova Srbije. ili inovacija sa potrebama tržišta. Kampanja „kupujmo lokalno“ podrazumeva i promociju lokalnih proizvoda i stimulisanje građana i privrede da koriste usluge i dobra lokalnih snabdevača. dok 17% prometa preduzeća ostvaruju u saradnji sa inostranstvom . Očigledno je da postoji potreba da se pomogne privrednicima u širenju tržišta. godine na uzorku od šesto devetnaest preduzeća.

Zaposleni u upravi treba da definišu program obuke. zajedno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. bezbednost na radu. nemaju posao. . Savetodavna i stručna pomoć početnicima u poslu Nezaposleni. zašto bi postojeće kompanije pružale usluge početnicima. ali i naviku da rade „za poslodavca”. pronađu prostor za obuku i angažuju predavače i savetnike. Nezaposlenima bez iskustva treba da obezbedite osnovne obuke o poslovanju. ili angažovanjem nezavisnih savetnika. poreze. nemaju prethodno iskustvo i njihove veštine su nedovoljno profilisane. može da dâ dobre rezultate za obe strane.1. zato su mentorski programi pravo rešenje za njih. To mogu da budu formalne i neformalne mreže mentora i novih firmi i da budu dodatno korisne u njihovim budućim aktivnostima. Prema potrebi. odaberu kandidate. koji bi mogli da pokrenu sopstveni posao. 4. imaju prethodno stečeno iskustvo i znanje. informacije i obezbeđivanje resursa. U ovom poslu nezaobilazni partner je Nacionalna služba za zapošljavanje. marketinga. Takvi projekti mogu biti: savete stručnih lica koja im mogu pomoći u pronalaženju ideja za bavljenje sopstvenim poslom. ekološku zaštitu). početnici u poslu imaju ili malo. pružanje saveta. Pitanje koje se nameće jeste. kojima u početnim stadijumima morate pristupiti na različite načine. Podrška osnivanju novih preduzeća Podrška osnivanju novih preduzeća podrazumeva stimulisanje nezaposlenih da pokrenu sopstveni biznis. ili nimalo iskustva u vođenju posla. stručnu pomoć. Kao i u većini slučajeva kada je u pitanju stručna pomoć. radnoj etici i tržištu. jesu oni koji: • nikada nisu imali posao. 4. kao i praksu.2. Poslovne mreže početnika u poslu i mentorski programi Kao što je već rečeno. ali im je potrebna obuka i savet u oblasti finansija.84 Jelena Bojović 4. Nezaposleni sa iskustvom uglavnom imaju ideju i volju da započnu biznis i znaju kako da proizvedu. bolje je da lokalna samouprava organizuje da neko drugi pruža pomenute usluge. Iskustvo govori da povezivanje vlasnika novih i malih firmi sa firmama koje su već učvrstile svoje pozicije. najosetljivijim mesecima njihovog rada. biznis planiranja. Primer je bilo koja veća kompanija • Ovo su dve nezavisne ciljne grupe. fakulteti i srednje škole. kao i podršku novoosnovanim preduzećima u prvim. izgubili su posao. zakonskog okvira za poslovanje (koji regulišu rad i zaposlenje. Podrška lokalne samouprave ogleda se kroz obuke. da. pomoć početnicima u poslu da osnuju preduzetničku radnju ili preduzeće. obuka se odvija u obrazovnim centrima.

u skladu sa njihovim potrebama (standardi. Najčešće su u pitanju poslovi koji nisu iz uže delatnosti samog preduzeća.000. nepoznatim tržištima.6. ili ne. da budu oslonjeni na proizvodni proces „majke” kompanije.3. Stvaraju se poslovne veze koje učeniku obezbeđuju tržište. Ujedno. Dakle. i sva druga umrežavanja podržavaju učenje. Umrežavanje početnika je vrlo značajno zato što se nalaze u istom. dati savet i pomoći početnicima u pronalaženju finansijskih sredstava .000 dinara za „start up“ kredite preko Fonda za razvoj Republike Srbije. sastav. a učitelju sirovine. Lokalni fondovi za podršku privredi). uloga lokalnih samouprava jeste da. U Novom Sadu. . način obrade).dizajn i marketing i poslovi pakovanja. Lokalne vlasti treba da se uključe u pomoć pri finansiranju tako što će: • • • zajedno sa finansijskim institucijama proceniti koji su najbolji oblici podrške i saradnje. dizajnerski poslovi. U softverskim kompanijama to su. Mentorstvo je. Stoga je finansijska pomoć novim mikropreduzećima ključni faktor koji može da opredeli novog preduzetnika da pokrene inicijativu. u potpunosti. korisno za učitelja. nedovoljnog iskustva u upravljanju preduzećem i nepoznavanjem tržišta . u proizvodnji metalnih oruđa . podržala inicijativa. dakle.učenik u poslovanju. Pored odnosa mentor . u potpunosti. 4. suočavaju se sa problemom nedostatka početnog kapitala. kooperante koji su. eventualno. Finansijska pomoć novim preduzećima i preduzetnicima Mnoga preduzeća i preduzetnici. ili sličnom položaju i mogu učiti jedni od drugih. recimo. ili skupljanje i odvajanje otpada.000.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 85 koja prepušta deo svog poslovanja manjim kompanijama (outsourcing). prepoznaju potrebe početnika u poslu i podstaknu državne institucije i privatni sektor da usklađuju svoje usluge sa tim potrebama. pre svega. ali su dovoljno važni i moraju. na primer. koliko i za učenika. Mentorski programi se mogu i sufinansirati (formiranje mentorskih fondova). u prehrambenoj proizvodnji . uslovi su izuzetno nepovoljni. godinu predviđa sredstva u iznosu od 1. njihovim umrežavanjem stvaraju se poslovni odnosi i obezbeđuje uzajamna podrška. kreditirati početnike u poslu (Poglavlje 3. na početku rada. u komunalnim delatnostima to su reciklaža.Zakon o budžetu Republike Srbije za 2010.i u potražnji za ponuđenim proizvodima. jedna softverska kompanija je zainteresovana da bude mentor početnicima u softverskom inženjeringu da bi jednostavnije nalazila pouzdane kooperante.gumeni delovi. i u plasmanu na novim. da bi se. a kad takva praksa i postoji. Finansijske institucije retko daju kreditna sredstva početnicima u poslu. količina. poluproizvode.

objedinjuju tri pomenuta programa: pružanje savetodavne. kao koncept. ubraja i privatnu kompaniju (ATB Sever) i obrazovnu instituciju (Viša tehnička škola Subotica) koje imaju po 10% učešća u osnivačkim pravima. kao društvo sa ograničenom odgovornošću. pored lokalnih i pokrajinskih vlasti i regionalne agencije za mala i srednja preduzeća. zajedničke usluge (sekretarijat. a ne. banaka.o. pored osnivača zastupljeni su i predstavnici lokalne samouprave. već i zato što njime upravlja udruženje građana („Timočki klub“). u kome su osnivači Grad Niš sa 51% i Regionalna agencija za mala i srednja preduzeća sa 49%. Drugi biznis inkubator u Srbiji osnovan je u Nišu. u periodu kada su najpodložnija neuspehu. i finanijske pomoći i pomoći prilikom umrežavanja. Inkubator u Knjaževcu je značajan ne samo zato što je prvi u Srbiji. Još jedna od novina u privrednom životu poslednjih nekoliko godina. finansijski saveti i dr. knjigovodstvo. marketing i umrežavanje. i na taj način direktno utiču na stepen uspešnosti tih preduzeća. proizvodnja. jeste i njihova inicijativa za udruživanjem. Poslovni inkubator Subotica d.o. kako je to najčešće slučaj. Veći deo usluga koje obezbeđuju biznis inkubatori ponuđene su po subvencionisanim cenama. pre svega kao odgovor na sve višu stopu nezaposlenosti i druge posledice recesije. koji odlučuje o prijemu preduzeća i radnji u inkubator. U Savetu biznis inkubatora u Knjaževcu. Biznis inkubatori – mikro prostori za rad Biznis inkubatori. 47 Metodologija za osnivanje Biznis inkubatora. već u septembru 2005. što pozitivno utiče na položaj preduzeća u inkubatoru u odnosu na ona izvan njega”47. Biznis inkubator nije samo prostor za rad. u Srbiji nije postojao . ili specijalizovani biznis inkubatori usmereni na konkretnu delatnost (inovacije. The Urban Institute ni jedan biznis inkubator. kancelarijska oprema. savetovalište za preduzetnike.4. udruženja privatnih preduzetnika i privrednici. i dr). Do maja 2005. Biznis inkubatori omogućavaju pružanje neposredne podrške preduzećima koja tek počinju s radom.86 Jelena Bojović 4. osim velikog broja novoosnovanih inkubatora. zanimljiv je primer zato što u svoje osnivače.). Inkubatori mogu da budu višenamenski (mogu da budu primljena sva preduzeća koja zadovoljavaju osnovne tržišne i tehnološke standarde). privredno društvo. (osnovan 2006. Izraz inkubacija podrazumeva obezbeđivanje osnovnih „uslova za otpočinjanje novih poslova i ostvarivanje poslovnih ideja i podsticanje razvoja preduzetničkog duha. već je i poslovno udruženje čija je svrha da pruži podršku u osnivanju novih preduzeća putem pružanja određenih usluga. usluga. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u industrijskim zemljama Zapada rodio se koncept inkubacije. kada je otvoren Biznis inkubator centar u Knjaževcu. U Srbiji postoji neformalna mreža inkubatora koji su se organizovali da bi lakše izneli svoje zahteve i probleme u odnosu na vlast i donatore. sektorski specifični. godine. u koje spadaju: prostor inkubatora. godine).

2006 u osnivanju 2007 2007 2007 / 1200 1086 1529 650 4500 2700 1300 1137 170 4120 400 + 1000 2500 1400 / 900 700 1350 / NVO DOO DOO DOO ogranak DOO DOO DOO DOO DOO DOO DOO / DOO DOO DOO / 1 3 ( u planu) 1 1 8 4 4 3 (7) 8 5 2 4 / 1 4 1 / Proizvodni Proizvodno usluzni Proizvodni Proizvodno usluzni Proizvodno inovativni Proizvodno usluzni Inovativni start up kancelarijski posao inovativni (IT sektor) tehnoloski i inovativni mešoviti mešoviti IT / proizvodni proizvodno-uslužni mešoviti / metalopreradjivacki 3 god javna sluzba 2 Broj stanara 8 0 / / 7 15 13 0 4 0 6 0 20 / 4 10 0 / Pravni status Naziv BIC-a Tip BIC-a Br. Rakovica Beograd Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta – Beograd Biznis Inkubator Centar Vranje Poslovni Inkubator Subotica Biznis Inkubator doo Krusevac Poslovni Inkubator Zrenjanin Biznis Inkubator Centar Medvedja Biznis Inkubator Centar "Rtanj" Boljevac Biznis Inkubator Centar Bor Biznis Inkubator Centar Valjevo Biznis Inkubator Centar Senta Biznis Inkubator Centar Novi Pazar (SEDA) 2005 u toku 2008 2007 2006 2005 2007 2008 2005 2006 2006 2006 2008.o.o. broj zaposlenih po stanaru 3 0 / 15 8 7 0 2 0 3 0 2 / 3 2 0 / Period inkubacije 4 god 4 god 3 god 4 god 3 god 4 god 3 god 3 god / 3 god 3 god 3 / 4 god 3 god 3 / Datum osnivanja Povrsina u m2 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 Biznis Inkubator Centar Knjazevac Privredno drustvo Biznis Inkubator Centar Zajecar Bizniz Inkubator Centar Uzice Inkubator Centar za razvoj preduzetnistva Raca Direkcija za preduzetnistvo . .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 87 Lista postojećih biznis inkubatora u Srbiji Broj zaposlenih u BIC-u Pros. Pancevo Inkubator Centar Nis Biznis Inkubator Centar Prokuplje Biznis Inovacioni Centar Kragujevac Poslovni Inkubator Kanjiza Neprofitni Razvojni Centar Inkubator Korrak d.poslovni inkubator (Petrohemija).

Proizvod koji lokalna samouprava može da ponudi u ovoj oblasti jeste industrijska zona sa svim svojim karakteristikama (lokacija. efikasna administracija i poslovna klima koja će investitoru omogućiti da uspešno posluje.skraćenica na engleskom jeziku od product (proizvod). vode. s obzirom da inkubatori nedovoljno dugo posluju. iako se za svaku konkretnu organizaciju i za svako ciljno tržište 4 P drugačije definišu. Na kraju lanca marketinških uslova nalazi se promocija kao jedina karika koju lokalna samouprava koristi da bi informisala. Pre osnivanja biznis inkubatora treba utvrditi ko su potencijalni korisnici Veći broj osnivača veći uspeh inkubatora Upravitelji inkubatora treba da prođu obuku Stanarima inkubatora obezbediti post-inkubacioni prostor(mini-industrijske. nevladine organizacije. Kruševcu i Prokuplju mogu poslužiti kao dobar model. Lokalnim samoupravama stoje na raspolaganju brojna sredstva i tehnike za promociju investicija.88 I pored postojanja dvadesetak biznis inkubatora. biznis inkubatori u Knjaževcu. lična prodaja (prodajne pre- • • • • • Iako je možda je prerano dati sud. Ključni elementi marketinga („4 P“48) su više-manje isti za sve: proizvod. kao sto su oglašavanje. površina. infrastruktura). Cena se odnosi na troškove pribavljanja svih potrebnih dozvola. promotion (promocija) i place (distribucija) . i uspešan koncept u svakoj sredini (dostupnost početnih finansijskih sredstava ne treba da bude okidač). Preporuke pri osnivanju biznis inkubatora: • Biznis inkubatori su popularan. troškove pribavljanja zemljišta. u 90% slučajeva. naknadu za uređenje zemljišta. jeste marketing. distribucija i promocija. pak. lokalne samouprave. vodenih i vazdušnih saobraćajnica koje su u blizini. troškove korišćenja struje. bilo da su u pitanju mulitinacionalne kompanije. U svetu se inkubatori najčešće osnivaju uz univerzitete (studenti dobijaju subvencionisane uslove za započinjanje poslovanja). teren. price (cena). 48 4 P . već kupac „ide“ tamo gde je proizvod – ali ipak može da se kaže da dostupnost lokalne samouprave zavisi od njenog geografskog položaja i drumskih. mala i srednja preduzeća. unapređenje prodaje (brošure. neminovno. cena. ali nisu. državne firme ili. deo industrijskog parka i posluju u njegovim okvirima. zainteresovala i privukla investitore u svoju zajednicu. u Srbiji je danas i dalje primetan nedostatak iskustva i stručnog znjanja koji su neophodni za pokretanje i upravljanje biznis inkubatorom. sajmovi). ili su. Distribucije nema u klasičnom smislu -proizvod „ne ide“ tamo gde je kupac. Marketing i promocija investicija Važna funkcija svake organizacije. telefona i troškove radne snage. ili poslovne zone) Ne započinjati osnivanje bez dugoročnog finanisjkog plana koji obezbeđuje održivost koncepta (operativni troškovi). Jelena Bojović 5.

Sve. prepoznatljivo. Evo nekih primera: „Najveći proizvođač malina u Evropi“. brošure i drugi štampani materijali i Pauer-point prezentacije. „Na raskršću koridora”. važno je da svoje promotivne napore usmere na granu privrede i na investitore koje imaju najviše šansi da privuku („targetiran“ pristup promociji). S obzirom na ograničena sredstva sa kojima lokalne samouprave raspolažu. • . i što se pre shvati – to bolje. po čemu se razlikuje i prepoznaje. samim tim. treba da bude vizuelno ujednačeno i. u bilo kojoj vremenskoj zoni. pre svega. pre svega. u svetu je 2008. „Grad sa najviše direknih investicija u regionu“. oblici). ubrajaju: veb-sajt (internet stranica). a najnonovije procene dostižu broj od milijardu i osam stotina hiljada. internet kao sredstvo komunikacije i promocije postaje neminovnost. Specifičnost i karakteristike jedne opštine moraju da se prepoznaju u svakom aspektu komunikacije i svakom segmentu delovanja.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 89 zentacije). U promotivni materijal se. opštine treba da definišu i svoj vizuelni identitet kojeg Vebsajt lokalne samouprave jedno je od najvažnijih i najekonomičnijih sredstava promocije. regionalnom i svetskom tržitštu po zanemarljivoj ceni. internet marketing i PR. direktna pošta. po čemu je osobena. Na ovom mestu nećemo nabrojati sve razloge zbog kojih je važno da lokalna samouprava ima internet prezentaciju. Rast broja korisnika je eksponencijalan (400% u odnosu na 2000. telemarketing. lokalna samouprava ima pristup ne samo lokalnom. Vebsajt je prijemno odeljenje lokalne samouprave – prva tačka susreta za one koji nikada nisu bili u opštini. Vebsajtovi (internet stranice) 5. „Jedina prava e-uprava u Srbiji“. Jedinstveni argument prodaje definiše se nakon SWOT analize i poređenja sa konkurencijom (benčmarking). Preko interneta i internet prezentacije. a najmanje što je potrebno jeste sajt na srpskom i engleskom jeziku).1. već zašto internet prezentacija važna u promociji investicija: • Veb-sajt omogućava promociju lokalne samouprave i prisustvo na lokalnom. Opština. Priprema promotivnih materijala Prvi korak u promotivnoj kampanji opštine jeste izrada promotivnih materijala. karakteristične boje. u svakom trenutku. Pored jedinstvenog argumenta prodaje. Dakle. godinu). svakako. itd. Jedinstveni argument prodaje je ono po čemu je jedna lokalna samouprava bolja od konkurentskih opština i gradova. će se dosledno pridržavati kada je dizajn promotivnih materijala u pitanju (logo. višejezičnost internet prezentacije. treba da definiše šta je njena ključna prednost u odnosu na konkurente – takozvani jedinstveni argument prodaje (USP – Unique Selling Point) i da se tim putem pozicionira na tržištu. Prema Svetskoj banci. od vizit karte preko vebsajta do brošure. Veb-sajt je medij koji je dostupan svima. već i regionalnom i svetskom tržištu (preduslov je. godine bilo preko milijardu i po korisnika interneta. font.

e-uprava. . Veb-sajt ne opterećuje korisnika nepotrebnim informacijama. posebno stanovništvu i preduzećima iz opštine/grada. Veb-sajt omogućava praćenje rezultata promotivnih kampanja lokalne samouprave uvidom u statisitke posećenosti (na primer. privrednicima i investitorima. na primer. čija veličina mora biti ograničena . vebsajt omogućava punu kontrolu sadržaja (to je medij koji je u rukama lokalne samouprave) i visoku fleksibilnost (svi sadržaji mogu da se direktno menjaju i on-lajn). osim za promociju investicija. pružanje informacija široj javnosti.zbog težine i broja strana). kako se kreću kroz veb-sajt i dr. • Naravno. Veb-sajt je medij koji omogućava interaktivnost i lakšu komunikaciju sa korisnicima . može se dobiti detaljan uvid ne samo o broju vebsajt posetilaca i njihovom kretanju.org www. javni pozivi. internet prezentacija lokalne samouprave koristi se i za: a. dan posle oglašavanja neke lokacije broj posetilaca je skočio za 300% u odnosu na prosečan broj). strategija.rs • Veb-sajt govori investitoru da je lokalna samouprava efikasna i transparentna u svom radu . • • • • Putem alata za obradu statitstičkih podataka koji su besplatni. tako da je za korisnika veliki broj informacija prednost. njegovog izgleda i sadržaja i on-lajn servisa koje nudi. anketa. preko foruma. Na kraju.cityofleskovac.vesti. saopštenja. šta ih najviše zanima. Korisnik bira sadržaj na vebsajtu.potencijalnim investitorima. planovi. svi važni dokumenti.90 Jelena Bojović http://www. a ne teret (za razliku od brošura. različitih on-lajn servisa. poput Google Analytics-a.oni koji nikada nisu bili u lokalnoj samoupravi svoj prvi utisak steći će na osnovu veb-sajta.zrenjanin. već i podaci iz kojih gradova i zemalja dolaze. Veb-sajt može značajno da utiče na sliku grada u javnosti . daju se na uvid građanima. izveštaji o radu.

da bi se obezbedila maksimalna preglednost i ušteda prostora. preporučuje se izrada info-listova na više stranih jezika. poljoprivreda . uslovima i prednostima ulaganja u lokalnu samoupravu. Brošura. Treba se usredsrediti na ono što je najbitnije i najzanimljivije za investitora. konkretnim mogućnostima za ulaganje (ponuda opštine. stvaranje prepoznatljivog identiteta opštine/ grada i pozitivnog slike u javnosti. turizam . odnosno slobodne grinfild/braunfild lokacije) i njene komparativne prednosti. Spiegel. brošura treba da bude što tanja i lakša za nošenje (tri do deset strana. nabrajanja i tabelarne prikaze.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 91 kao i potencijalnim turistima i investitorima iz zemlje i inostranstva.izgradnja hotela. Minimum koji svaka brošura treba da sadrži. promovisanje privrednih. i koliko detaljno. relativno jeftini. S obzirom na relativno niske troškove izrade. energetika . Svrha brošure je.izgradnja mini-hidroelektrana. Ost-West i sl). slikom i rečju potkrepljuje nastup pred investitorom. info-list može poslužiti kao dobra osnova u izradi oglasa – ukoliko opština planira da pokrene reklamnu kampanju u relevantnim ekonomskim. Info-listovi su vrlo praktični za sajmove i poštu jer su lagani. takođe. U direktnoj komunikaciji primat preuzimaju štampani promotivni materijali i prezentacije.fabrika sokova). Umesto dugačkih objašnjenja treba koristiti teze. bez zalaženja u pojedinosti. ali se koriste i u direktnom marketingu – kada se šalju poštom na adrese potencijalnih investitora. a najčešće se koriste brošure i info-listovi. od stranih . b. i prilagođeni interesovanjima potencijalnih investitora iz ciljane industrije. Brošure i info-listovi U direktnom kontaktu sa potencijalnim investitorom internet prezentacija nije sredstvo komunikacije. jesu informacije o geografskom položaju opštine. kulturnih. c. šta želimo da kažemo (po naslovima). . predlaže konkretne projekte (na primer. d. Info-list daje presek stanja i mogućnosti za ulaganje u određenu privrednu granu ili.Financial Times. pre svega. da zainteresuje potencijalne investitore i pruži osnovne informacije o mogućnostima. najviše petnaest) da ne bi završila u kanti za otpatke. unapređivanje komunikacije opštinske/gradske uprave sa građanima i preduzećima. Sadržaji info-lista treba da budu jezgroviti i dobro osmišljeni. u zavisnosti od zemlje porekla investitora. Generalno. Brošure se uglavnom koriste na sajmovima.New Review ili Ekonomist. Jatova revija . turističkih i drugih sadržaja i potencijala opštine/grada. pored kontakt podataka. Na kraju. kojim redom (po važnosti). na primer. uputiti investitora na vebsajt (stoga je jako važno da sajt bude informativan i ažuriran). Info-list je tanji i detaljniji od brošure – po obimu ne prelazi tri strane i usmeren je samo na jednu granu privrede. i drugim specijalizovanim časopisima i novinama (od domaćih časopisa to mogu biti. prilikom prezentacija i tokom pregovor. pak. a za detaljnije informacije dovoljno je . Kod izrade brošura treba imati u vidu kome se obraćamo i u kojoj situaciji.

treba izbegavati dugačke i zamorne slajdove o „slavnoj istoriji i tradiciji“ dok se stigne do ponude za investitora – on je već otišao. da li lokalna samouprava raspolaže potrebnim sirovinama.) – investitor neće biti impresioniran prezentacijom. grafikona). Ako prezentacija traje deset minuta. i nije cilj: tema se razrađuje i pojašnjava u direktnom obraćanju slušaocima. Optimalan broj teza po slajdu je pet.u prezentaciji za strane investitore na početku treba više pažnje posvetiti uslovima i prednostima ulaganja u Srbiju. slike „uleću“ i sl. treba voditi računa i o poreklu investitora . na primer. Takođe. prilagođavala konkretnoj situaciji i publici. košta. dok za domaće investitore to nije slučaj. Ukoliko se očekuje poseta investitora koji želi da otvori fabriku tekstila. Praksa je da lokalna samouprava za početak pripremi jednu opštu prezentaciju o investicionim potencijalima opštine na srpskom i na engleskom jeziku. Treba izbegavati jarke boje. da bi je. U izradi prezentacije. i kojoj grani privrede pripadaju): . postoje li neki posebni podsticaji i olakšice za investitore u ovoj grani privrede. ima li novih investitora. dijagrama. slično kao i kod brošure. kakva je struktura preduzeća u tekstilnoj industriji. Ne treba brinuti da li je sve u prezentaciji rečeno. U nastavku sledi primer uopštene prezentacije za strane investitore (ne zna se unapred ko su. da li postoje hale ili zemljište koje je opremljeno infrastrukturom odgovarajućeg kapaciteta. poput: imate li odgovarajuću radnu snagu i koliko ona. Dužina prezentacije.92 Jelena Bojović Pauer-point (Power point) prezentacije Pauer-point prezentacije najčešće se koriste kao pomoćno vizuelno sredstvo prilikom direktnih pregovora i usmene komunikacije sa investitorom. kasnije. kakva je tradicija u proizvodnji tekstila. prvo treba definisati sadržaj prezentacije. jer to. Pauer-point prezentacija nije elektronska brošura i ne treba da ima mnogo teksta – investitoru se treba obraćati isključivo kroz kratke poruke i teze i koristiti što više grafičkih prikaza (slika. potrebno je usredsrediti se samo na ovu granu privrede i pružiti što više detaljnih informacija o tome. i sl. broj slajdova i broj detalja treba da bude prilagođen vremenu koje je na raspolaganju. zapravo. u proseku. sa kojim tržištima lokalna samouprava ostvaruje najveću razmenu. Dizajn prezentacije treba da bude usklađen sa vizuelnim identitetom opštine i svih drugih promotivnih materijala. šarenu pozadinu i efekte koji zamaraju publiku (slova „lete“. da li postoje škole koje obrazuju tekstilne radnike. Na kraju. ne bi trebalo da bude više od dvadeset slajdova (pola minuta po slajdu).

čak i kada nisu iz iste zemlje. na nekom sajmu. čime se značajno štede sredstva i usmeravaju samo tamo gde će uroditi plodom. and on its mould land agriculture is developing. The city is situated 10 km from the Serbian-Hungarian border.jedna ostvarena investicija). on the north latitude of 46° 5’ 5’’ and on the east longitude of 19° 39’ 47’’. ili telefonom (telemarketing). da im sve izgledaju isto. Preduslov za bavljenje direktnim marketingom jeste izrada i održavanje baze potencijalnih investitora. The City of Subotica consists of the town itself and 18 surrounding settlements. Kako treba SUBOTICA PROFILE • • • • Position: 46° 5’ 5’’ N. It is stretched out on 1.000 inhabitants Territory: 1. hiljadu poziva . nemaju jedinstveni argument prodaje. U situaciji kada investitori slušaju nekoliko prezentacija za redom (na primer. ili šokantne slike. Uočeno je da slušaoci.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 93 Kako ne treba SUBOTICA PROFILE Subotica is the northernmost city of Serbia.008 square kilometers. ili forumu). slajd: 8.deset sastanaka . odnosno. slajd: 12. slajd: 6. Alvin G. Dodatna prednost direktnog marketinga je merljivost rezultata – opština može da postavi konkretne ciljeve i pratiti njihovu realizaciju (na primer.2. slajd: 7. zato je neophodno ostaviti utisak i obavezno na svakom slajdu staviti ime opštine i kontakt informacije (adresu vebsajta). pa i investitori.putem pošte (obične i elektronske). Na taj način opština može da uči iz iskustva i da usavrši svoj nastup i planove. A sandy steppe is located north from the city with fruitful orchards and vineyards on the south. a krupne 50 Marketing a Country. slajd: 9. slajd: 3. Opštine bi trebalo da usmere pažnju na mala i srednja preduzeća izvozne orijentacije.008 square kilometers Potential for agriculture development Treba voditi računa . slajd: 5. slajd: 5. slajd: 10. 19° 39’ 47’’E Northernmost city in Serbia. a ne na sve.nedostatak mnogih prezentacija je to što ni po čemu nisu prepoznatljive. slajd: Naziv prezentacije (Opština XX: jedinstven argument prodaje) Prednosti ulaganja u Srbiju Prednosti ulaganja u Opštinu XX Geografska lokacija i tržište Saobraćajna povezanost Postojeća privreda Ljudski resursi Mogućnosti za ulaganje Troškovi poslovanja Podsticaji i podrška investitorima Kvalitet života Kontakt • • 2. It is a city located in the heart of the Pannonian Plain with a long tradition and a wealthy cultural heritage. Direktni marketing Kampanje direktnog marketinga podrazumevaju direktno obraćanje potencijalnom investitoru sa konkretnom ponudom . Louis T Wells. it’s the second largest city in population aspect on the territory of the Autonomous Province of Vojvodina. Primer: Sadržaj jednog slajda 1. Istraživanja u svetu ukazuju da su kampanje direktnog marketinga najefikasnije sredstvo za stvaranje investicija50. slajd: 4. jedan od njihovih čestih komentara jeste da ne mogu da uoče razliku među opštinama. jer se fokusiraju samo na one investitore koje je opština označila kao najizglednije.Wint • . 10 km away from Hungary The 2nd largest city in AP Vojvodina 150. nove priče. slajd: 11. pamte ekstremne primere.

mnoge opštine će se zapitati: „Kako da znamo koje bi kompanije mogle da budu zainteresovane da ulože u našu opštinu. špediteri i distributivni centri. biztradeshows. Potpuni spisak svih privrednih sajmova u svetu. privredne komore i udruženja preduzetnika iz zemlje i inostranstva. Investicioni sajmovi Sajmovi jesu jedan od najboljih načina da se stupi u kontakt sa potencijalnim investitorima. pronalaženje osoba zaduženih za investiranje u jugoistočnoj Evropi.94 investitore (multinacionalne kompanije) treba prepustiti državi. Ceo proces može biti dug. baza podataka potencijalnih investitora može i da se kupi od organizacija koje se samo time bave (kao što je kompanija Kompass baza). i kao pokušaj da se uspostavi saradnja između domaćih preduzetnika i stranih kompanija. nacionalne i lokalne organizacije za promociju investicija. ili više međunarodnih sajmova koje treba da poseti u toku godine. odnosno organizacijama kao što je SIEPA. Da bi sprovela kampanju direktnog marketinga.com. ★ slanje personalizovanih pisama poštom. ako ne i pozitivan stav o Srbiji ili opštini kao investicionoj destinaciji . klasifikovanih po industrijskim granama / oblastima. 5. Vrlo je korisno posetiti sajam na dva dana. ambasade stranih zemalja i ekonomski atašei. . ★ izbor kompanija koje će kontaktirati. ★ proveru kompanija i kontakata putem vebsajta.direktno obraćanje sa konkretnom ponudom ne dolazi u obzir. Ukoliko nema dovoljno sredstava da se ostane tokom celog trajanja sajma. ili za zakupninu štanda. Uspostavljanjem saradnje. da ne bi došlo do podudaranja i opsedanja istih investitora sa različitih strana i nivoa. kao što su: postojeći privrednici (saznati sa kojim kompanijama posluju). neophodno je izvršiti pravilno i precizno ciljanje potencijalnih investitora. međunarodni industrijski ili investicioni sajmovi (iz listinga se vidi ko su kompanije izlagači). ali se ovakav pristup za sada pokazao efikasnim. ukoliko pre toga nisu čuli za Srbiju. Ali. pokušaj ugovaranja sastanka. ★ pozivanje najvažnijih investitora telefonom. Ako opština želi da se promoviše na ovaj način. Ciljani investitori moraju da imaju barem informacije. zemljama. nalazi se na sajtu www. opština treba da preduzme sledeće korake: ★ priprema baze podataka potencijalnih investitora iz određenih zemalja i sektora. a zatim i – donosioca odluka. Da bi kampanja direktnog marketinga uspela.3. prvo što treba da uradi jeste da izabere jedan. ali uz dobru pripremu (pošto se uoče potencijalni investitori među kompanijama izlagačima i zakažu sastanci). zahtevan i na oko neisplativ. vremenu održavanja i organizatorima. pa da ih uvrstimo u bazu potencijalnih investitora?“ Ideje o potencijalnim investitorima mogu se dobiti iz raznih izvora. povećava se mogućnost ulaganja stranih preduzetnika u grad/opštinu. Na kraju. agencije stranih zemalja koje se bave promocijom izvoza. Jelena Bojović ★ organizovanje investicionih misija (posete investitora) i prodajnih prezentacija. razgovor na njihovom maternjem jeziku. nije ni neophodno.

koja podrazumeva sledeće: ★ priprema liste kompanija sa kojima će biti uspostavljen kontakt . Tom prilikom treba konsultovati strateški plan lokalnog ekonomskog razvoja i. pa. lokalne preduzetnike. rekvizita. ili osobe zadužene za nova tržišta. a ključni – odlično poznavanje privrednih prilika u opštini i zemlji. kvaliteta promotivnih materijala. znanje stranog jezika.net/) subvencionišu nastupe lokalnih samouprava i preduzetnika na sajmovima . ili da premesti proizvodnju u region. ★ zakazivanje sastanaka unapred – izabranim kompanijama treba se unapred obratiti putem elektronske pošte (pet dana pre sajma). to je kako “ide“ prodaja u regionu (u zemljama jugoistočne Evrope.gov. Ako prodaja raste – to je signal da bi kompanija mogla da bude potencijalno zainteresovana da proširi. kao što su SIEPA (http:// www. U zavisnosti od renomea i veličine sajma. . za uspešan nastup na sajmu potrebna je kvalitetna priprema. treba da odabere i koga će poslati. broja izlagača. Prave osobe za promociju investicija su direktori kompanija. Na kraju. Eliminacioni kriterijum je.siepa.rs/) ili Privredna komora Srbije (http://pks. ono što menadžeri prodaje znaju. u kratkim crtama predstaviti svoju ponudu i dogovoriti vreme i mesto sastanka. nastup na sajmu može da košta pet hiljada evra (najskromnija mogućnost) i deset puta više. Međutim. Treba imati u vidu da pojedine institucije i organizacije. Pošto opština odabere sajam na kome će učestvovati. Međutim. ili CEFTA). ključno je da se uspostavi kontakt sa osobom koja je odgovorna za nove investicije. neretko se dešava da kompanije izlagači na sajmove šalju samo svoje menadžere prodaje koji ne znaju ništa. odnosno nove kupce/novo tržište.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 95 Na osnovu spiska sajmova treba odabrati one za koje se misli da su za opštinu najvažniji. svakako. vrste prevoza i smeštaja. ili sa direktorom kompanije. i koji su prvenstveno zainteresovani za potencijalne kooperante. Za opštinu je najbolje je da se usmeri na sektorske sajmove na kojima će izlagati zajedno sa svojim privrednicima. s obzirom na privrednu strukturu i razvojne potencijale. naravno. snabdevače. poslovni ručkovi sa partnerima). veličine i izgleda štanda. Na sajmu. ili znaju vrlo malo o planovim firme da se širi/ osniva kompanije u drugim delovima sveta. partnerske firme u Srbiji.na osnovu privrednih potencijala opštine treba odabrati najviše trideset kompanija koje bi mogle da budu zainteresovane za ulaganja (spisak svih izlagača na sajmu uvek postoji na vebsajtu sajma). eventualni susret sa njima na sajmu treba maksimalno iskoristiti. dodatnih aktivnosti (zakup konferencijske sale. da bi bila bliža rastu tržišta. Osim toga. ako su opština ili grad na sajam došli sa predstavnicima lokalne privrede – ovaj sastanak se može iskoristiti za ugovaranje poslovne saradnje između lokalnih preduzetnika i strane kompanije.komora.

realvienna. piće i mašine za pre.mosbuild-expo.com www.it/en i www.de/en www.at/en fokusom na CEE/SEE Mašinogradnja Auto oprema i delovi www.de www.anuga.cz/msv www.imex-frankfurt.96 SAJMOVI U SVETU Period Maj Septembar Oktobar Mart Septembar Januar Februar Februar Mart April Maj Maj Septembar Oktobar Oktobar Novembar Februar April Septembar Naziv sajma REAL VIENNA IMT/MSV EQUIP AUTO DETROP CERSAIE GRÜNE WOCHE FRUIT LOGISTICA BIOFACH CEBIT HANNOVER MESSE MOW IMEX AUTOMECHANIKA EXPOREAL ANUGA ELECTORNICA PRODEKSPO MOSBUILD WORLD FOOD Mesto Beč Brno Pariz Solun Bolonja Berlin Berlin Nirnberg Hanover Hanover Bad Salzuflen Frankfurt Frankfurt Minhen Keln Minhen Moskva Moskva Moskva Karakter Veb sajt Jelena Bojović Nekretnine i investicije sa www.com www.biofach.world-food.automechanika.gruenewoche.de www.ru/en www.de www.equipauto.fruitlogistica.bvv.de www.messefrankfurt.cersaie.gr hrambenu industriju Keramika Prehrambena poljoprivreda Hrana Organska hrana ICT i usluge Tehnologija i inovacije Nameštaj Konferencijski turizam Auto delovi Nekretnine i investicije Hrana Elektronska industrija Hrana i piće Građevinarstvo i enterijer Hrana industrija www.prod-expo.ru .com www.com www.electronica.exporeal.mow.com/ Hrana.net www.helexpo.com www.cebit.de www.hannovermesse.www.

★ osnovna i sekundarna infrastruktura – putevi. poljoprivredno zemljište. poslovni prostor.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 97 6. Za razliku od promocije investicija. železnica. koja se odnosi samo na plasiranje prednosti i uslova ulaganja u određenu opštinu. konkurencija. godine. kvalitet života. pravna regulativa. luke. poreska oslobođenja. naknade. Privredna komora Srbije. u neku drugu zemlju. privlačenje investicija je širi pojam koji obuhvata i unapređenje lokalne poslovne klime i infrastrukture. oslobođenje od poreza i slično). ★ prirodni resursi i njihova pristupačnost – nafta. industrijske zone. prirodne resurse. ★ uslovi poslovanja – ekonomska. troškovi korišćenja infrastrukture. menadžerske veštine. cene komponenti i sirovina. ili delimično . takse.onda govorimo o različitim merama za privlačenje investicija. ★ troškovi – prosečne plate. R & D51. Privlačenje investicija podrazumeva privlačenje novog kapitala u lokalnu zajednicu koji može biti domaćeg porekla i strani. rast tržišta. tokom i posle investiranja. Podsticajne mere za privlačenje investicija Kada investitor planira da premesti celokupno svoje poslovanje. konačna odluka o tome gde će uložiti sredstva zavisi od velikog broja faktora: ★ tržište – prisustvo ciljnih kupaca. troškovi transporta. dobavljači. škole i univerzitet. pristup regionalnom i globalnom tržištu. u dolarima. ★ ljudski resursi – obrazovna i starosna struktura. finansijski podsticaji.2008. politička i socijalna stabilnost. ili jedan njegov deo. specifična iskustva lokalne radne snage. turistički resursi. porezi i podsticaji. ekonomsku i političku stabilnost zemlje i slično. različite podsticajne mere i olakšice za investitore (umanjenje cene zakupa zemljišta. kancelarije za lokalni ekonomski razvoj). broj stanovnika i BDP per capita. gas.na tržište. ★ podrška i podsticaji za investitore – institucionalna podrška (SIEPA. razvojne agencije. aerodromi. usluge pre. 51 R & D – Research and Development (istraživanje i razvoj) . telekomunikacije. minerali i rude. međunarodni ugovori o slobodnoj trgovini. dok na druge može u celosti. Na neke od ovih činilaca lokalna samouprava ne može da utiče . U tabeli Strane direktne investicije dat je pregled ukupne količine stranih direktnih investicija u periodu od 2005 .

78.000.575.kao što su neregulisano širenje grada i gubitak poljoprivrednog zemljišta.000 $ 2.958.042.464 $ 937. na žalost. strani investitori vole da razmatraju grinfild lokacije na obodu grada.280 $ 325.151.441.759.354 $ 58.248.000 $ 1.258.387 $ 2.472.570.163.818.651.335.013 $ 607.000.544 $ 4.590.674.970.055.318.565333 $ 97.128.341 $ 14.947.499 $ 46.855.075 $ 5.303.415 $ Trajanje investicionog procesa: vreme od donošenja odluke do realizacije investicije (prosek u mesecima) 4. do započinjanja njegovog poslovanja u opštini.447.685.606. ima daleko manje nego što ima zajednica koje žele da ih privuku.418.142.111. pa lokalne zajednice često menjaju plansku politiku da bi ih privukle.804.636.931 $ 11.253.622 $ 19.026 $ 7.126. International Financial Statistics and Balance of Payments databases.783.606.000 $ 81.309. Od momenta uspostavljanja prvog kontakta sa investitorom.413 $ 5.135 $ 20.517 $ 2.648.510 $ 10.630 $ 2008 232. i mnoge opštine su spremne da ponude investitorima velike podsticajne mere samo da pristanu da dođu.335 $ 3.832 $ 5.601.096 $ 855.356 $ 262.966 $ 424.666.499.608.195.678 $ 7.925.991 $ 6. Izvor: International Monetary Fund.604.842.448 $ 19.074.461 $ 21.864.000 $ 40.350.478 $ 319.827 $ 1. Na primer.160.557 $ 25.969.000 $ 2. Investitora.127.925.978.963 $ 1.883. iako je u pitanju dugotrajan i složen proces sa neizvesnim posledicama.273.430.531 $ 2007 207.482.601 $ 144.000 $ 39.204. 910$ 657.111.000.242 $ 7.034 $ 598.837.497 $ Danas se privlačenjem investicija bavi većina opština u Srbiji. 638.000 $ 2006 182. Međutim.254.757. Global Development Finance Država Kirgistan Makedonija Albanija Bosna i Hercegovina Gana Srbija Portugalija Grčka Bugarska Česka Rumunija Austrija Poljska Italija Nemačka Indija Mađarska Kina Jelena Bojović 2005 42.521.785.242 $ 62.477.317 $ 722.425.720.155.000.367 $ 636.550 $ 56.638.000.876.000 $ 63.556 $ 11.891.058.007. to može da stvori velike probleme .000 $ 19.626.791.000.010.641 $ 10.004.000 $ 15.000 $ 14.532.968.048.984 $ 662.466.680.063.112 $ 41.469.047 $ 79.810.128.705.731.400.009.000 $ 3. Čak i kada investitor donese odluku da investira.431 $ 9. do realizacije investicije mogu da prođu dve godine.751 $ 138.714.000$ .498.605.919.706.168.050 $ 10.312. pa opština mora pažljivo da razmotri potencijalne troškove i benefit od ovakvog postupka.051 $ 10.337. and World Bank.000$ 147.340.807 $ 13.852 $ 72.393.743.761.991.942.000. može da prođe preko pet godina.122 $ 9.971.000.479.918 $ 2.932.094.723 $ 23.413.000 $ 4.665.138 $ 11.402.98 Strane direktne investicije.000.849.022.439.606.

odnosno investicije. smanjenje naknada za zakup. Finansijske olakšice Lokalna samouprava koristi raznovrsne finansijske olakšice da bi privukla investicije: poreske olakšice. ★ iznos umanjenja ne može biti veći od očekivanog iznosa uvećanja javnih prihoda po osnovu realizacije tog projekta. ali najčešći princip kojim su se tom prilikom vodile bilo je umanjenje po radnom mestu. veliki broj opština je davao zemljište u zakup pod uslovima koji su daleko povoljniji od tržišnih. ako se radi o projektu ekonomskog razvoja od posebnog značaja za razvoj određenog područja. ★ iznos umanjenja može iznositi do 100%. ovaj princip više nije moguć bez prethodne ili naknadne saglasnosti vlade. Pre nego što odluče da uvedu finansijske olakšice i druge podsticajne mere za privlačenje investitora. Vršac za Industrijsko . pa ovakvu saglasnost mogu dobiti uz sledeća ograničenja: ★ projekat ekonomskog razvoja dovodi do povećanja zaposlenosti u lokalnoj privredi za 1%. bez naknade. .1. ograničava lokalne samouprave. ipak. ★ zloupotrebe lokalnih podsticaja koje su moguće ukoliko proces dodele sredstava nije dovoljno transparentan. Međutim. Prijepolje). Metodologije koje su opštine primenjivale da izračunaju nivo umanjenja bile su veoma različite. ako se radi o projektu koji se realizuje u ostalim jedinicama lokalne samouprave. veliki broj opština je započeo ovu proceduru (Loznica za Industrijsku zonu Šepak. nepoverenje u gradske vlasti. Na ovom mestu zadržaćemo se na podsticajnim merama za investitore: Uredba. a sa druge strane deluju obeshrabrujuće na lokalne firme zbog nejednakog tretmana. ako se radi o projektu ekonomskog razvoja koji se realizuje u nedovoljno razvijenim jedinicama lokalne samouprave. Leskovac. godine. kako je definisano Uredbom o uslovima i načinu pod kojima lokalna samouprava može da otuđi ili da dâ u zakup građevinsko zemljište po ceni manjoj od tržišne cene. odnosno investicije. Niš. u periodu od pet godina od početka realizacije projekta. do 50%. Nakon donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji avgusta 2009. uređivanje ili korišćenje zemljišta i izuzimanje od plaćanja poreza. godine. godine.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 99 U različitim poglavljima ovog vodiča već su obrađene mnoge aktivnosti koje ulaze u domen privlačenja investicija. 6.tehnološki park. lokalne samouprave treba da razmotre moguće negativne posledice takve odluke: ★ nedostatak sredstava za dalje infrastrukturno opremanje zemljišta. činjenica da postoje opštine koje se služe ovakvim mehanizmima „tera” ostale opštine da i one sastave slične finansijske mere. Već početkom 2010. naknada i komunalnih troškova. ★ nezadovoljstvo postojeće privrede zbog nejednakog tretmana. odnosno zakupnine ili naknade. Ovakvi paketi nisu pokazali veće rezultate. Do 2009. i uz smanjenje naknade za uređivanje zemljišta.

★ pogrešno postavljeni koeficijenti umanjenja koji kao nuspojavu imaju bespotrebno poklanjanje zemljišta. industrija metalurgije i obrade metala. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj treba da obaveste lokalne preduzetnike o postojanju ove on-lajn baze. Baza dobavljača je sveobuhvatna on-lajn baza podataka o proizvođačima sirovina. veoma velika nezaposlenost i ekonomsko mrtvilo teraju lokalne samouprave da sagledaju svoje resurse i da ih pretvore u prednost. hemijska industrija. Baza dobavljača omogućava kompanijama u Srbiji da detaljno predstave potencijalnim kupcima i investitorima u zemlji i svetu svoju delatnost i proizvodni program. trideset minuta). Baza dobavljača pokriva kompletne industrijske lance za industrijske sektore kao što su: avio-industrija. ili poluproizvoda u Srbiji. koja je i razvila ovaj sistem. SIEPA je 2009. dobijaju bazu podataka koja je i njima uvek dostupna (preko sajta Siepe). ali blaga mera za privlačenje investicija. mašine i oprema. Sa druge strane. U ovom trenutku najbolji resurs kojim opštine raspolažu.2. Baza dobavljača se može ažurirati. Jelena Bojović 6. jer otkrivanje potencijalnih dobavljača je zahtevan posao za nove investitore. godine napravila bazu dobavljača koja je dostupna na njihovoj internet stranici. Baza dobavljača Stvaranje baze potencijalnih lokalnih dobavljača i resursa je dobra. sektor usluga. odeća. industrija kože. industrija hrane i pića. industrija ambalaže i hartije. elektrotehnika i elektronika. jeste zemljište.100 ★ izostanak novih investicija bez obzira na uvođenje podsticajnih mera. ili pretraživati preko vebsajta SIEPA. tekstilna i drvna industrija. na ovaj način. farmaceutska industrija. u proseku. softver i informaciono-komunikacione tehnologije. problemi u merljivosti efekata podsticajnih mera. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. Registracija za Siepinu bazu dobavljača je besplatna. industrija guma i plastike. a ujedno pomažu . i koji može da bude pretvoren u komparativnu prednost. građevinska industrija. gotovih proizvoda. da im pomognu u popunjavanju formulara za registraciju (vreme potrebno za popunjavanje formulara iznosi.

Pored toga. kao što su računar. bela tabla. eventualno. a potrebna im je logistička podrška. pravne usluge. nabavka kancelarijskog materijala. Ekonomske strategije samo u naznakama pominju klastere i udruženja. ★ Spektar usluga koje centar pruža mora da bude dovoljno širok. ili udruženja preduzetnika. a što više honorarno angažovanih. jer se resursi usmeravaju ka sektorima sa najvećim povraćajem prihoda na ulaganja. ★ U centru je investitoru jednostavnija komunikacija sa lokalnom upravom. jer većinu usluga pruža po potrebi. dok infrastruktura. reforma administracije i podrška malim i srednjim preduzećima čine osnovu većine strategija. Postojanje klastera nagoveštava da postoji ciljani pristup ekonomskom razvoju. 7. razvoj sektora i razvoj klastera Podrška udruženjima i razvoj klastera deo su finih strategija za lokalni ekonomski razvoj i takve strategije su danas retke u Srbiji. 6. štampač. obično. klima uređaj. na raspolaganju i jedna konferencijska sala kapaciteta deset do petnaest ljudi. Usluge koje biznis servis centar pruža novim investitorima: ★ iznajmljivanje poslovnog prostora pod povoljnijim uslovima. sekretarski poslovi. ili kooperanata. projektor. u kojoj mogu da se drže obuke.3. ★ Centar treba da ima što manje stalno zaposlenih radnika. ★ Centar osniva lokalna samouprava u okviru industrijskog parka. pomoć u izradi promotivnih materijala. Obezbeđivanje poslovnog prostora i usluga (biznis servis centar) Biznis servis centar (BSC) predstavlja instrument podrške za investitore koji tek započinju svoje poslovanje u opštini i još uvek nisu obezbedili prostor i uslove za rad. osiguranje. ili da se vode poslovni razgovori. . internet. na zahtev investitora. a postoje i primeri centara u sklopu privredne komore.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 101 privrednicima da dođu do potencijalnih kupaca. investitoru je. ili biznis inkubatora. Podrška udruženjima. prevođenje. ★ logistička podrška (na zahtev investitora): kopiranje. Poslovni prostor je kompletno opremljen kancelarijskim nameštajem i svim potrebnim sredstvima za rad. Preporuke kojih se treba pridržavati prilikom osnivanja centra: ★ Sve usluge koje pruža centar treba da se naplaćuju (uz napomenu da cene usluga treba da budu niže od usluga na lokalnom tržištu). poslovnom zajednicom i drugim institucijama zaduženim za lokalni ekonomski razvoj. konsultantske i. kopir aparat i skener. telefon.

102 KLASTERI U SRBIJI - IZBOR
★ AC Serbia - automobilski klaster Srbije ★ Srpski softverski klaster ★ BIPOM – industrije klaster balkansko-crnomorske

Jelena Bojović

★ Šumadijski cvet – klaster proizvođača cveća ★ Agencija za drvo – klaster drvoprerađivača Srbije ★ Kraljevski odmor – turistički klaster opštine Kraljevo ★ JATO - prvi klaster plastike i ambalaže ★ HGS - klaster hotelijerstva i gastronomije Srbije ★ Palić - turistički klaster mikroregije Subotica ★ Embedded.rs – klaster elektronske sisteme za integrisane

Majkl E. Porter (Michael E. Porter)53 definiše regionalne klastere kao „geografski usmerene grupe međusobno povezanih kompanija i institucija u određenom sektoru, koje su komplementarne“. Klasteri su bitni jer omogućuju kompanijama da postanu produktivnije i inovativnije, nego što mogu da budu kada posluju zasebno. U svetu klasteri obično uključuju preduzeća, vladu (države, regionalnu i lokalnu), obrazovnu i naučno - istraživačku zajednicu. Glavni ulogu u razvoju klastera moraju da imaju preduzeća - učesnici. Obrazovne ustanove su, u pojedinim slučajevima značajan katalizator u razvoju klastera, kao i ključni činioci u oblasti istraživanja, razvoja i inovacija u samim klasterima. Ostale uloge imaju eksperti i ekspertske grupe - finansijski posrednici i organizacije koji odgovaraju potrebama klastera, kao što su marketinške, konsultantske, projektantske ili računovodstvene agencije. Konačno, lokalne vlasti, regionalne razvojne agencije i ostala privredna tela imaju značajan udeo u razvoju klastera putem intervencija, strateškog usmeravanja, donacija, stvaranja pogodnih uslova razvoja, organizovanja obrazovnih seminara po regionima, smanjenja rizika za ulazak u posao, ili pri uzimanju kredita. Organizovanje klastera moglo bi se nazvati i kompetitivna saradnja – kooperacija radi dostizanja višeg nivoa konkurentnosti i uspešnosti54. Mogući projekti u ovoj oblasti:

★ FENIKS – klaster srpske vazduhoplovne industrije d.o.o. ★ „Asstex“ - asocijacija tekstilaca ★ Srpska filmska asocijacija

52 http://klasteri.merr.gov.rs/O-klasterima 53 Porter, M. E, 1990, The Competitive Advantages of Nations, New York: The Free Press 54 Morača Slobodan, Razvoj opšteg modela za uspostavljanje i razvoj industrijskih klastera (2010)

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije pojam klastera definiše kao „geografsku koncentraciju međusobno povezanih preduzeća, srodnih i različitih delatnosti, specijalizovanih dobavljača, pružaoca usluga i, sa njima povezanih, organizacija podrške (obrazovnih i naučno-istraživačkih institucija, agencija i sl.) koje se na odgovarajućem području delatnosti nadmeću, ali i sarađuju.”52

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

103

7.1. Razvoj i podrška poslovnim udruženjima
Poslovna udruženja dele se na udruženja preduzetnika, sektorska udruženja preduzetnika, ili udruženja izvoznika, udruženja dobavljača, itd. Poslovna udruženja pomažu privrednicima da razmene iskustvo, udruže napore na polju marketinga, zajednički tragaju za plasmanom svojih proizvoda, lobiraju za promene privrednog okruženja. Poslovna udruženja se osnivaju, uglavnom, na inicijativu privatnog sektora, ali uz pomoć javnog sektora. U Srbiji postoje brojna udruženja koja su, na žalost, nefunkcionalna, često zbog nedovoljnog iskustva preduzetnika na polju udruživanja i velikog nepoverenja u same organizacije. Nedostatak finansija i znanja u toj oblasti, ipak, su najčešća prepreka za uspeh udruženja. Javni sektor može da podstakne udruživanje, ali njegova uloga nije u finansiranju, već u jačanju institucionalnih kapaciteta organizacija i u pružanju pomoći u početnom finansiranju osnovnih sredstava za rad. Saradnja među privrednicima može biti i neformalna, kroz, takozvane, poslovne mreže. Kroz mreže se može interno trgovati, graditi sinergija, razmenjivati iskustvo. Malim preduzećima je teško da se nadmeću za veće ugovore, a udruživanjem sa proizvođačima/pružaocima usluga iz istog sektora i zajedničkim nastupom na tenderu, povećavaju se šanse za uspeh. Podrška udruženjima lokalne samouprave, pored obezbeđenja prostora za rad, početne finansijske pomoći i informacija, podrazumeva i zajedničko sprovođenje projekata. Dobar primer uključivanja udruženja u projekat ekonomskog razvoja, čijom je realizacijom osnaženo i samo udruženje, jeste

Centar za ruralni razvoj u Zrenjaninu (osnovan u prostorijama Udruženja preduzetnika).

7.2. Razvoj klastera
Potreba preduzetnika da se udružuju, zajednički nastupaju na tržištu, ili dele resurse, prvi je korak u uspostavljanju klastera. Neki od najpoznatijih klastera su Silicijumska dolina (Silicon Valley) koja obuhvata preko sedam hiljada tehnološki modernih preduzeća i Holivud (Hollywood), svetska prestonica zabave. Klasteri imaju za cilj objedinjavanje različitih subjekata ponude, proizvoda i usluga, kako bi se povećala dodatna vrednost njihovog zajedničkog proizvoda. U klasterima prirodni konkurenti postaju kooperanti, da bi na novom tržištu zajednički proizvod postao konkurentniji. Klaster povezuju zajednički interesi i potrebe na području nabavke, prodaje, specijalizovanih usluga, radne snage i drugih resursa. Lokalne samouprave, pre svega, podstiču udruživanje i pružaju potrebne informacije. Jedan od modela formiranja klastera predlaže dr Slobodan Morača, a oslanja se na rezultate istraživanja i iskustava Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu u procesu razvoja klastera: • Uspostaviti infrastrukturu za podršku razvoja klastera - Promovisati informacije o klasterima, oformiti multidisciplinarne timove za podršku razvoja klastera, olakšati formiranje spoljnih veza i međunarodne saradnje.

104 • Uočiti da li postoji mogućnost uspostavljanja klastera unutar regiona - Identifikovati potencijal za uspostavljanje klastera, načiniti modele i mape sistemskih veza, proceniti sebe naspram drugih regiona i naspram konkurenata. Rad na uspostavljanju klastera - U regionima u kojima postoji velika koncentracija preduzeća uspostaviti klaster asocijacije, formalizovati postojeće komunikacione kanale, unaprediti saradnju među preduzećima – razvoj mreža. Obuka radne snage - Angažovati stručnjake i specijalizovati kadrove za određene oblasti rada, osnovati centre za obuku, oformiti partnerstva između obrazovnih institucija i klastera, povećati nivo saradnje između regiona na nacionalnom i međunarodnom nivou. Razvoj i primena savremenih tehnologija i podrška preduzetničkim idejama - Investirati u inovacije i započinjanje biznisa, podržati inkubatore zasnovane na klasteru, ohrabriti razvoj poslovnih mreža preduzetnika, podržati razvoj tehnoloških parkova i razvojnih centara. Strateško planiranje - Analiza spoljašnjeg i unutrašnjeg okruženja, definisanje strateških elemenata poslovanja klastera, definisanje plana integracije, definisanje radnih timova, razvoj klime u klasteru. Organizacija klastera i integracija procesa - Identifikacija osnovnih procesa i definisanje organizacione strukture klastera, razvoj i unapređenje procesa u klasteru, definisanje

Jelena Bojović

osnovnih funkcija klastera i njihova integracija. • Promovisanje klastera i regiona - Utvrditi zahteve okruženja i prilagoditi klastere tim zahtevima, promovisati klastere – proizvode, usluge, prateće servise, omogućiti izgradnju distribucionih kanala za izvoz proizvoda i usluga, stvoriti brend regiona). Usmeravanje razvoja klastera - Podsticati zajedničke projekte učesnika klastera, investirati u R&D klastera, finansirati rad klastera).

Osnovni cilj razvoja industrijskih klastera jeste stvaranje savremene, razvijene, konkurentne industrijske strukture koja će se postepeno uklapati u privredne tokove na globalnom tržištu. Takva razvojna orijentacija je neophodna, budući da je privreda u Srbiji zasnovana na proizvodnji primarnih proizvoda i proizvoda nižih faza prerade i da se na tim osnovama ne može obezbediti dugoročan rast izvoza i ukupan privredni razvoj. Formiranjem klastera povećava se konkurentnost, menja industrisjka struktura, podstiče izvoz, uvode međunarodni standardi i povećava opšta konkurentnost privrede, a lokalne samouprave treba da pokrenu i potpomognu razvoj klastera u svom regionu. Lokalna samouprava, takođe, može da bude i jedan od članova klastera.

kancelarija za lokalni ekonomski razvoj.1. Pećinci. i slično. mesto početka razvoja grada. te kroz centar grada svakodnevno prolazi veliki broj ljudi. napušten kompleks fabrike. posetiocima i privrednicima o dobro vođenoj i uređenoj gradskoj upravi. itd. Ovakve projekte pokrenule su mnoge lokalne samoupurave u Srbiji – Novi Pazar. Kao primer može da posluži gradski centar u propadanju. Razvoj gradskog centra Unapređenje izgleda i funkcionisanja gradskog centra jedna je od osnovnih aktvnosti na opštem unapređenju slike grada. postoje i oblasti/delovi grada kojima je potrebna posebna pažnja. Inđija. privrednicima i stanovnicima koji posluju. Centralno gradsko jezgro je. Vitalan i živ gradski centar je jedan od preduslova da se razvije entuzijazam i zajednički osećaj svih stanovnika grada da se okolnosti u gradu menjaju na bolje. Ciljana obnova delova grada Iako je cilj većine strategija lokalnog ekonomskog razvoja da ceo grad postane kompetitivan. Uređeni gradski centar šalje poruku građanima. značajne institucije i ustanove kulture. Mogući projekti: • • • • • • • • • • uvođenje pešačke zone sređivanje saobraćajnica postavljanje mobilijara popravka fasada izgradnja ili rekonstrukcija trga unapređenje saradnje preduzetnika koji posluju u centru grada uređenje sistema dostave čišćenje i sigurnost organizacija manifestacija promocija centra 8. . u saradnji sa direkcijom za izgradnju. odnosno koji žive u centru grada. Poboljšanja koja se mogu uvesti: • • komunalna poboljšanja regulisanje saobraćaja i parkinga Efekti razvoja i unapređenja gradskog centra su: • • • • očuvanje istorijskog i kulturnog nasleđa očuvanje starih preduzetničkih radnji i zanata otvaranje mogućnosti za nove privatne investicije povećanje vrednosti objekata i imovine.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 105 8. Preševo. Ujedno. najstarije građevine u gradu i istorijski spomenici. odeljenjem za urbanizam. pijaca. Na toj lokaciji se najčešće nalaze najstarije preduzetničke radnje i restorani. istorijski gledano. to je i mesto prirodnog okupljanja stanovništva i značajno raskršće. Projekat pokreće lokalna samouprava.

stimuliše se otvaranje zanatskih radnji Međutim.106 Jelena Bojović 8. Proces legalizacije u Srbiji je u toku. predstavlja deo urbanog jezgra u okviru kojeg privredni subjekti . u poslednjih dvadesetak godina. ali jesu moguća razvojna čvorišta koja je potrebno urediti i urbanistički unaprediti. Zona unapređenog poslovanja (najčešće trgovačka zona). zaokružiti lokacije u celinu i time omogućiti njihov dalji razvoj.). centralne trgovačke ulice ostajale prazne i zapuštene i vremenom postale problematičan deo grada.vlasnici. i u saradnji sa privrednicima sagleda potrebna infrastrukturna poboljšanja. čest je slučaj. Ove lokacije se ne mogu nazvati planskim lokacijama. Udruživanje preduzetnika i opštine bilo je od presudne važnosti za revitalizaciiju trgovačkih ulica u gradu. tamo gde već postoji nekoliko zanatskih radnji. čime se unapređuje i razvoj celog grada. Naravno. U tom slučaju razvojno čvorište je centar planiranog razvoja. Zona unapređenog poslovanja Prve zone unapređenog poslovanja (Business Improvement District . ukoliko legalizacija nije moguća (stambene četvrti.pijace. Na taj način. ili komercijalnih delatnosti. ili gde stanovništvo pokazuje takve afinitete u poslovanju.3. a kada se završi biće moguće isplanirati i izgraditi potrebne saobraćajnice i neophodnu komunalnu infrastrukturu. podstiču se i opšti uslovi njihovog poslovanja. zbog pojave velikih tržnih centara na periferiji grada. „spontano nastale” industrijske ili komercijalne lokacije. Dakle. Ključnu ulogu u ovom poslu ima kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. područja pod zaštitom). Danas u svetu postoji veliki broj gradova u kojima uspešno funkcionišu takve zone.2. direkcija i odeljenje za urbanizam. odnosno zakupci nepokretnosti. da privrednici. spontano započnu naseljavanje određenih oblasti grada koje postaju „neformalne” industrijske zone. mogućnost uzimanja hipotekarnih kredita. itd. Samo u Njujorku ima više od pet stotina zona unapređenog poslovanja. Određeni pokušaji u ovom smeru mogu se videti u Nišu – IZ Sever (legalizacija i postavljanje komunalne infrastrukture započeto je u 2009. zelena područja.BID) osnovane su sredinom XIX veka u Severnoj Americi kada su. potrebno je pronaći odgovarajuće lokacje i izvršiti postepeno izmeštanje proizvodnih. Zona unapređenog poslovanja je novi koncept javno-privatnog partnerstva u Srbiji koji se ostvaruje između opštine i preduzetnika. Svaki grad u Srbiji ima ovakve. Ovakva čvorišta se grade na postojećim aglomeracijama firmi koje pokazuju dobar potencijal. da ih planski uredi. ili se određene lokacije spontano razvijaju u prodajna mesta . kao i fizička i pravna lica koja izdaju poslovni prostor u zakup. i njihovim uređivanjem pomažu se privrednici koji već posluju da uđu u legalne tokove poslovanja (legalizacija objekata. 8. zbog nepostojanja odgovarajućih urabanističkih planova i uslova. Podsticanje investicija u okviru razvojnih čvorišta Jedna od strategija za podsticanje razvoja sprovodi se na taj način što se u pojedinim delovima grada podstiče određena delatnost specifična za tu gradsku zonu. Lokalna samouprava treba da definiše ove „spontane“ zone/ razvojna čvorišta. izdvajaju posebna sredstva za . godini).

većem broju radnih mesta. investicijama i većem budžetu. u Srbiji je osnovano još pet zona u Vranju. vlasnici poslovnog prostora su na dobitku. • • • • Trenutno u Srbiji postoji devet zona unapređenog poslovanja. atraktivnu lokaciju za trgovinu i usluge. zastupanje interesa korisnika zone (privrednih subjekata koji posluju na području zone) u odnosima sa organima Republike i jedinice lokalne samouprave. Prijepolju i Paraćinu. poslovna zajednica u zoni ima korist jer uvećava svoj profit. promovisanje zone kroz organizovanje različitih festivala i događaja i koordinisano i udruženo reklamiranje i marketing. U toku 2006. privrede i donatora. Valjevu i Nišu uz pomoć USAID-ovog Programa za reformu opštinske uprave (SLGRP). revitalizaciju. privatni preduzetnici – korisnici poslovnog prostora. izgled bašti i izloga. Zrenjaninu. već na inicijativu donatora i lokalne samouprave. građani podižu svoj nivo življenja jer dobijaju novu. uz učešće opštine. . Korsit opštine ogleda se u novoj slici grada. Korist od osnivanja zona imaju opština. I pored očigledne koristi za sve kategorije. Sredstva se odvajaju kroz plaćanje uvećanih iznosa određenih poreza. Prvo što je rađeno u svim zonama bila je rekonstrukcija ulice (u Vranju rekonstrukcija tržnog centra). i na kraju. Osnovne aktivnosti u zonama unapređenog poslovanja obuhvataju: • sprovođenje projekata kapitalnih ulaganja u sekundarnu infrastrukturu. veliki broj udruženja ne funkcioniše. obezbeđivanje dodatnih komunalnih usluga.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 107 finansiranje razvoja i promocije zone. Loznici. vlasnici poslovnog prostora i građani. stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta i poboljšanje kvaliteta života i rada. uređenje i ulepšavanje javnih površina. uvođenje novih sigurnosnih standarda. zato što nisu pokrenuta na inicijativu preduzetnika. Prve zone su osnovane tokom 2003. i 2007. godine u Kruševcu. kao i sa organizacijama i javnim preduzećima. ulica i trotoara. zajedničke aktivnosti svih preduzetnika u zoni (usaglašeno vreme rada. jer raste vrednost poslovnog prostora u zoni. izgleda zgrada. Prokuplju. Zona počiva na mehanizmu samooporezivanja kroz princip saglasnosti preduzetnika o potrebi poboljšanja uslova poslovanja. Jedan od dobrih primera je Zona unapređenog poslovanja u Vranju. taksi i naknada koje predstavljaju izvorne prihode jedinice lokalne samouprave. Svrha zone unapređenog poslovanja jeste poboljšanje uslova poslovanja u zoni. povećanje obima privrednih aktivnosti. održavanje. uspostavljanje dana za posebne popuste).

kao što su javni radovi. podržana od strane nacionalnih i lokalnih javnih agencija i institucija i u saradnji sa lokalnim preduzećima. jer je ta grana proizvodila više od polovine BDP-a u gotovo svim zemljama u svetu. Krajem XX i početkom XXI veka. kao i da se obrazovanje dugoročno prilagođava potrebama privrede. ili mikroregije. Krahom privrede devedesetih godina i propadanjem velikih privrednih sistema. od suštinskog je značaja za održavanje konkurentne raspoloživosti radne snage i održive lokalne ekonomije. nije dovoljno da radna snaga posedije samo znanje. Javne i privatne obrazovne institucije i privreda moraju raditi zajedno da bi obezbedili potrebnu prekvalifikaciju za postojeću radnu snagu i obučili početnike. velika preduzeća u bivšoj Jugoslaviji imala su razvijeni sistem stručne prakse učenika. Znači. nije dovoljno samo da imate školovanu radnu snagu. i usmerena je na prekobrojne radnike. kvalitet raspoloživih ljudskih resursa je često najvažniji uslov za konkurentnost grada. pre tridesetak godina. Osnovno i srednjoškolsko obrazovanje. uglavnom. Razvoj ljudskih resursa je. nemaju dovoljno interesa ni sredstava). kao i strategijom Republike Srbije da se okrene razvoju malih i srednjih preduzeća (koja. Nacionalna služba za zapošljavanje i njene lokalne kancelarije bave se prekvalifikacijom i programima obuke i drugim sredstvima stimulacije zapošljavanja. Takođe.108 Jelena Bojović 9. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Razvoj ljudskih resursa Šta se podrazumeva pod „kvalitetnom“ radnom snagom? Najopštija definicija govori da je to radna snaga koja poseduje kvalifikaciju (stručnu spremu) i veštine koje odgovaraju potrebama privrede u kratkom i srednjem roku. postojala je velika tražnja za stručnjacima iz sektora industrije (pogotovo mašinske). već je potrebno da na tržištu postoji potražnja za određenim stručnim profilom. ili zapošljavanje osoba sa posebnim potrebama. ovaj vid stručnog osposobljavanja je skoro nestao. Neophodna je koordinacija na lokalnom nivou da bi se obezbedilo efikasno korišćenje sredstava i da bi se osiguralo zadovoljenje potreba poslovne zajednice. najvažniji faktor promocije dugoročnog ekonomskog razvoja. Hijerarhija radne snage . Usmerena obuka i prekvalifikacija. Obrazovana i fleksibilna radna snaga je od suštinskog značaja i za razvoj postojećih preduzeća. Prekvalifikacija radne snage podjednako je važna u današnjem brzom i promenjljivom radnom okruženju. Primera radi. na žalost. Kvalitet ljudskih resursa je jedan od presudnih faktora za privlačenje investitora koji se bave visokom tehnologijom i industrijom kao oblašću nove ekonomije. tako da se tražnja na tržištu rada pomerila ka stručnjacima iz ovih oblasti. već i veštine za obavljanje određenog posla. svakako. od mladih ljudi stvara radnu snagu. U uslovima velike konkurencije. nezaposlene i radnike koji su pred otkazom. sektor usluga je potpuno preuzeo primat u BDP-u.

Prekvalifikacija pojedinaca u profile za kojima nema potražnje nema mnogo svrhe. Centar za zapošljavanje mogao bi da pruža sledeće usluge: • studentima . Programi prekvalifikacije i traženja zaposlenja Prekvalifikaciju radne snage treba raditi na osnovu potražnje za određenim profilima. Često se dešava da poslodavci koji otpuštaju radnike imaju sredstva koja bi uložili u programe i projekte za njihovu prekvalifikaciju i traženje posla. Programi za traženje zaposlenja mogu biti vrlo delotvorni i mogu obuhvatati sve .od izgradnje samopouzdanja. po završetku studija. Obuka u poslovnom menadžmentu.u odabiru profesije. I drugom. ostvare ciljeve u karijeri. Jedna od najtežih situacija je sa zaposlenima koji su posle dvadesetak godina rada ostali bez posla zato što su godinama bili uljuljkani . odnosno. upražnjenim radnim mestima. Različiti su tipovi obuka koje se mogu ponuditi nezaposlenima. ponašanja tokom intervjua. do povezivanja nezaposlenih sa potencijalnim poslodavcima. obuka i formalna prekvalifikacija.1. Projekti iz oblasti razvoja ljudskih resursa: Osnivanje centra za zapošljavanje bio bi projekat koji sažima sve pomenuto. a zatim da pronađu odgovarajuću priliku za zaposlenje. usavršavanje. obuka za rad na novim mašinama). Srbija Albanija Stanovništvo preko 15 godina starosti prema stepenu obrazovanja u nekim zemljama Centralne i Jugoistočne evrope. pisanja cv-a. i ne • • • . Programi za traženje posla pomažu pojedincima da steknu veštine koje su im potrebne za određena radna mesta. Obuke obuhvataju i razvoj veština i specijalizovane kurseve za određeni tip posla (na primer. Izvor: Zavodi za statistiku navedenih zemalja 9. finansijama i marketingu može da ima veliki uticaj na nezaposlene i može da ih stimuliše da pokrenu sopstveni biznis. pomoć nezaposlenima . da pruži potrebne informacije na osnovu kojih će odlučiti šta će studirati i pomoći im da.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 109 poznaju osnovne veštine koje su danas potrebne u traženju posla.nisu imali potrebu da traže posao.budućoj radnoj snazi. pomoć u potrazi za poslom. Centar bi mogao da bude mesto na kome se sastaju poslodavci i budući zaposleni i na kome bi se našle neophodne informacije o programima obuke. potrebno je dozvoliti firmama da aritkulišu svoje potrebe.

ohrabre ih. 9.2. Međutim. ili da stipendiraju učenike (na primer. prezentacija uspešnih praksi u ovoj oblasti može da deluje stimulativno). Usklađivanje nastavnih programa Kao jedna od komparativnih prednosti koja je u Srbiji na početku tranzicije vrlo često naglašavana. Ujedno. bili su prinuđeni da. i da uspostave vezu sa obrazovnim institucijama.omogućio našim ljudima da se u zemlji. i daju im nove ideje. Budući da je obrazovna struktura u ovim sektorima bila nepovoljna. Veliki razvoj sektora usluga od 2001. uređivanje internet stranice na kojoj bi bili istaknuti oglasi i opisi radnih mesta. kao i dolazak stranih firmi koje su podigle standard kvaliteta radne snage. u prvo vreme. Ne tako retko. kroz programe saradnje sa privredom. godine.3. lokalne samouprave u ovom poslu jeste da zajedno sa privatnim partnerom (kompanijom) definišu uslove za obavljanje prakse ili uslove stipendiranja. u tim okolnostima. Osobe sa iskustvom u biznisu mogu da budu mentori početnicima. Opšte je mišljenje da je sistem obrazovanja u bivšoj Jugoslaviji . a ne na uskoj specijalizaciji . Uloga . kompanije stipendiraju učenike i daju mogućnost studentima da prođu deo praktične nastave upravo u njihovom preduzeću. visokokvalifikovana radna snaga. lokalna samouprava može da stimuliše preduzetnike da pružaju praktičnu obuku. a pogotovu u inostranstvu. nije do kraja razjašnjeno da li je školovanje doprinelo da su devedesetih godina prošlog veka bivšu Jugoslaviju napustili najkvalitetniji stručnjaci koji su. pre svega telekomunikacija i finansijskih usluga. oni predstavljaju način da se pomogne pojedincima u traženju odgovarajućeg zaposlenja. Dobro je da mentorski programi budu neformalni. uslovili su da se stvori još veći jaz između ponude i tražnje za radnom snagom u Srbiji.110 • • organizacija sajmova za zapošljavanje.koji je insistirao na širini znanja. zapošljavaju i radnike koji ne zadovoljavaju potrebne kriterijume i da ulože sredstva u skupe trening programe (primer banaka 9.2. „Poslovne mreže početnika u poslu i mentorski programi” uveden je koncept mentorstva za početnike u pokretanju sopstvenog posla. Mentorski programi i praktična obuka (praksa) U odeljku 4. podrže njihove napore. veoma brzo i lako snađu na različitim poslovima. Sličan koncept može se primeniti i za nezaposlene koji traže šansu za zaposlenje. jeste jeftina. Jelena Bojović U osnivanju centra treba da učestvuju svi važni učesnici: • • • • • • • lokalna samouprava Nacionalna služba za zapošljavanje obrazovne institucije privrednici udruženja i komore nevladine organizacije koje se bave zapošljavanjem. morali da budu „prilagodljivi“ (uglavnom mladi koji su bežali od vojne obaveze ili bede).

nedovoljno razvijeno. ali ni potrebama privrede.68 4. Izvor: Upis đaka u srednje škole na teritoriji grada Beograda za školsku 2005/2006. svega 14% srednjoškolaca je uspelo da se upiše u najtraženije škole u Beogradu. finansijskih mogućnosti Republike.07 4. Struktura upisa u srednje škole u Srbiji. srednjoškolska) trenutno ne odgovara potrebama privrede.28 5. međutim.62 Rang Opština Naziv škole Mesta u školi 300 264 246 160 210 168 210 342 168 Konkurisalo • • • poljoprivredne i šumarske škole – 9.. u poređenju sa zemljama u regionu i evropskim prosekom. nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i Tražnja za srednjim školama u Beogradu. maj” Farmaceutsko-fizioterapeutska škola 2467 1865 1695 1004 1251 867 1065 1599 776 Novi Beograd Politehnička akademija . koji od četrdeset i dva člana ima samo jednog člana iz udruženja poslodavaca. Istina je da imamo.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 111 Broj želja na 1 mesto u školi 8. i 2003. Ostaje otvoreno pitanje da li reforma obrazovanja treba svima da omogući da upišu šta žele. od sedamnaest hiljada upisanih srednjoškolaca 2005.. Najveći problem je. u školskoj 2005/06.2% medicinske škole i socijalna zaštita – 7. u deset najatraktivnijih škola.) – 28.89 6. godine na teritoriji Beograda (bez gimnazija). a da tržište potom proceni da li je. bila je sledeća: • tehničke škole (mašinska. najmanje.2% trgovačke škole i sektor usluga – 9. građevinska. ali i dalje nije u skladu sa tražnjom.06 6. godinu. hemijska.Srednja turistička škola Zemun Palilula Voždovac Zemun Ekonomska škola „Nada Dimić” Srednja tehnička PTT škola Druga ekonomska škola Pravno birotehnička škola „Dimitrije Davidović” Dakle. obezbeđene mreže komunikacije. što obrazovna struktura (pre svega.16 5. donosi opšte osnove predškolskog programa.4% 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Savski venac Ugostiteljsko-turistička škola Stari grad Stari grad Zvezdara Prva ekonomska škola Pravno-birotehnička škola „9.96 5. Tvrdnja da je veliki broj visokoškolovane jeftine radne snage naša komparativna prednost nije. godine). Grad Beograd tokom 2002.7% • ekonomske i pravno-birotehničke škole – 11. srednjim nivoom obrazovanja. Zavod za informatiku i statistiku. u potpunosti.7% • . konkurisalo je pet do osam đaka na jedno mesto. tačna. Primera radi. i koliko. Obrazovna struktura (naročito srednjeg obrazovanja) u poslednjih nekoliko godina se poboljšala. 2006.22 7. Razlozi su mnogobrojni: • Akt o mreži srednjih škola donosi vlada na osnovu: broja i uzrasta učenika na određenom području. pojedino zanimanje atraktivno. veliki procenat radno sposobnog stanovništva sa. elektro. Sa druge strane. prigranično. stiče se utisak da se obrazovni sistem nije prilagodio željama srednjoškolaca.7% • gimnazija – 23. specifičnosti područja (brdskoplaninsko. Nacionalni prosvetni savet. razvojne specifičnosti područja na osnovu utvrđenih potreba za zapošljavanje. Interesantno je da među prvih deset najatraktivnijih škola nema ni jedne tehničke škole. dostupnosti i jednakih uslova za sticanje obrazovanja i vaspitanja. nacionalno mešovito).

Nacionalna služba za zapošljavanje). usmerava i prekvalifikuje za potrebe privrede. koje se. predviđa mogućnost osnivanja saveta za zapošljavanje. projekcije. Privreda nema prohodnost ka donosiocima odluka o nastavnim planovima i potrebnim veštinama radne snage.republičkim i lokalnim. i donošenja odluka o potrebnim ljudskim resursima kao delu razvojnog plana. Projekat centra za obuku predstavlja koncept saradnje preduzetnika sa različitim institucijama . stvaranje lako dostupne i interaktivne baze podataka vezane za tržišne trendove (prema sektorima). Aktivnosti saveta: • procena finalizacije obrazovnog procesa (veštine i znanja. Lokalni saveti. Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. bave obrazovanjem i smanjenjem stope nezaposlenosti (škole. osnovne i srednje.112 vaspitanja i osnove vaspitnog programa i utvrđuje listu obrazovnih profila. kao i u sprečavanju odlaska postojećih. Otvoreno je pitanje na koji način lokalne samouprave treba da pristupe problemu? Uloga lokalne samouprave sastoji se od uključivanja svih relevantnih institucija i organizacija u dijalog. svaka u svom domenu. ili se škole zatvore. organizovanje okruglih stolova sa lokalnim poslodavcima i trenerima da bi se uskladila ponuda i potražnja poslova sa programima obuke. lokalna samouprava stvara konkurentne uslove za otpočinjanje posla. formalno obrazovanje je adekvatan. Lokalne samouprave do sada nisu pronašle svoje mesto u toj društvenoj ulozi. • • • . • • • 9. Centar za obuku Kao što je već rečeno.4. radnički univerzitet. U finansiranju i odlučivanju o funkcionisanju centra podjednaku ulogu ima i lokalna samouprava i privreda. To je korak ispred u privlačenju direktnih investicija. brojnost grupa i odeljenja). godine. • Zaposleni u srednjim stručnim školama ostaće bez posla ukoliko se određeni obrazovni profili ugase. fakulteti. ali previše spor sistem (dugotrajan proces prekvalifikacije). Centar se osniva kao oblik javno-privatnog partnerstva između lokalne samouprave i lokalne poslovne zajednice. • Centar za obuku je institucija za brzu dokvalifikaciju i sticanje specifičnih veština i znanja za poznatog poslodavca. usvojen u julu 2003. Pružanjem usluge postojećoj poslovnoj zajednici i potencijalnim investitorima. • Jelena Bojović učešće trenera i edukatora u seminarima posvećenim razvoju radne snage (finansiranim od strane privatnog sektora). mogu da preuzmu ovu ulogu i da usmeravaju unapređenje obrazovanja na lokalnom nivou. Kroz centar za obuku radna snaga se u kratkom vremenskom periodu dodatno obrazuje. savet treba da iskoristi svoj uticaj da bi na regionalnom i nacionalnom nivou podstakao neophodne reforme. dakle.

centar se oslanja na upotrebu postojećih resursa – koristi prostorije škola. Saradnja centra sa lokalnom samoupravom. 6. 9. pa može da obuhvatiti i sprovođenje mentorskih programa. Koncept centra za obuku može da se uskladi i sa drugim programima. 2. i dr. Za svaku aktivnost. Nacionalnom službom za zapošljavanje. Definišu se potencialni izvori finansiranja: • • • • opštinski budžet investitori postojeći preduzetnici Nacionalna služba za zapošljavanje i dr. . 4.) preduslov je za njegovo funkcionisanje. Formalno osnivanje centra za obuku – akt o osnivanju. korisnika i opštinske uprave). Priprema radnog plana centra – razvijanje programa obuke. utvrđivanje potreba nezaposlenih lica i viškova kadrova. lokalnom poslovnom zajednicom i postojećim institucijama lokalnog ekonomskog razvoja i zapošljavanja (na primer. sa kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj. Analiza podrazumeva i utvrđivanje postojećih aktivnosti obrazovnih institucija. praktičnu obuku i dr. Sastavljanje liste korisnika centra kao reference za buduće investitore. primena stečenih znanja (iz ugla investitora. i dr. na primer: lokalni promotivni materijal treba da sadrži informacije o centru.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 113 • Centar za obuku treba da bude dobro promovisan. kao i analizu isplativosti projekta.U saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje razvija se i održava baza podataka raspoložive i potrebne radne snage. Promocija centra – aktivnost koja treba da traje od donošenja odluke da se krene u realizaciju. Potrebno je. Tokom osnivanja. Polazi se od analize potreba za radnom snagom. 5. pogotovu za najave obrazovnih programa i otvarnja konkursa za učestvovanje u programima prekvalifikacije ili dokvalifikacije. Praćenje i ocena rada centra – praćenje uspešnosti sprovedene obuke. 7. formiranje biblioteke sa svim materijalima za obuku i sastavljanje liste predavača. 8. • • Osnivanje centra za obuku odvija se na sledeći način: 1. profesore lokalnih fakulteta i škola. rekonstrukcija i opremanje. Određivanje lokacije prostorija centra. ispitati potrebe postojeće poslovne zajednice. ili radničkog univerziteta. takođe. Drugi korak predstavlja okupljanje zainteresovanih institucija i organizacija (formiranje radne grupe) 3. Priprema i održavanje pouzdane baze podataka raspoložive i potrebne radne snage . potrebna je medijska kampanja. kao i od ponude radne snage na tržistu rada.

zelene površine. bandere i sl.114 Jelena Bojović Finansiranje projekata i programa Postoje dve faze pripreme projekta: 1) prva faza u kojoj se ideje pretvaraju u konzistentan plan akcija sa jasnim ciljevima i rokovima 2) druga faza kada treba potražiti finansijska sredstva za realizaciju projekta. osim za prodaju štampe. trotoari. ali je potrebno dugoročnije planiranje prihoda i rashoda. taksi. tradicionalno se koristi za pokrivanje operativnih troškova (finansiranje tekućih opštinskih aktivnosti) i izgradnju manjih objekata koji ne traju više od nekoliko godina. odnosno na korišćenje nepokretnosti u državnoj svojini koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta • prihodi od prodaje pokretnih stvari koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta • prihodi koje svojom delatnošću ostvare organi i organizacije jedinice lokalne samouprave • prihodi od kamata na sredstva budžeta jedinice lokalne samouprave • prihodi po osnovu donacija jedinici lokalne samouprave • prihodi po osnovu samodoprinosa Lokalne komunalne takse • isticanje firme na poslovnom prostoru • isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave (kolovozi. kao i oduzeta imovinska korist u tom postupku • prihodi od davanja u zakup. osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon • lokalne administrativne takse • lokalne komunalne takse • boravišna taksa • naknada za korišćenje građevinskog zemljišta • naknada za uređivanje građevinskog zemljišta • naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine • prihodi od koncesione naknade za obavljanje komunalnih delatnosti i prihodi od drugih koncesionih poslova koje jedinica lokalne samouprave zaključi u skladu sa zakonom • novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine jedinice lokalne samouprave. postavljanje šatora ili druge objekte privremenog korišćenja • korišćenje obale u poslovne i bilo koje druge svrhe • zauzeće javne površine građevinskim materijalom i za izvođenje građevinskih radova Izvorni prihodi lokalne samouprave. ustupljeni prihodi lokalne samouprave i transferi Godišnji priliv novca iz javnog sektora koji stiže od poreza. kamata. iz fondova i drugih izvora. knjiga i drugih publikacija. osim čamaca koje koriste organizacije koje održavaju i obeležavaju plovne puteve • držanje restorana i drugih ugostiteljskih i zabavnih objekata na vodi • držanje kućnih i egzotičnih životinja • korišćenje prostora na javnim površinama ili ispred poslovnih prostorija u poslovne svrhe. osim poljoprivrednih vozila i mašina • korišćenje vitrina radi izlaganja robe van poslovnih prostorija • držanje i korišćenje plovnih postrojenja i plovnih naprava i drugih objekata na vodi. osim pristana koji se koriste u pograničnom rečnom saobraćaju • držanje i korišćenje čamaca i splavova na vodi. ovi fondovi mogu da se koriste za podsticanje ekonomskog razvoja. Izvori finansiranja projekata ekonomskog razvoja su: • izvorni prihodi lokalne samouprave. Načelno.) • držanje motornih drumskih i priključnih vozila. ustupljeni prihodi lokalne samouprave i transferi • republički fondovi i fondovi agencija i institucija na regionalnom i državnom nivou • krediti/ zajmovi • privatni kapital i privatno – javna partnerstva • međunarodne donacije i fondacije Prihodi lokalne samouprave IZVORNI PRIHODI • porez na imovinu. proizvoda starih i umetničkih zanata i domaće radinosti • držanje sredstava za igru („zabavne igre”) • držanje muzičkih uređaja i priređivanje muzičkog programa u ugostiteljskim objektima • korišćenje reklamnih panoa • korišćenje prostora za parkiranje drumskih motornih i priključnih vozila na uređenim i obeleženim mestima • korišćenje slobodnih površina za kampove. . novčanih kazni.

Ministarstava koja raspisuju konkurse u oblasti ekonomskog razvoja (što uključuje. najmanje jednom godišnje.gov.gov.rs) .minrzs.yu ) Ministarstvo finansija ( www. da bi blagovremeno sastavila projektni predlog i prijavila se na konkurs za dodelu sredstava.ekoplan.gov.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 115 • • godišnja naknada za motorna vozila.rs) Sektor za projekte Ministarstva ima na raspolaganju sredstva od igara na sreću Ministarstvo poljoprivrede.mfin. kao što smo videli u prethodnom poglavlju.rs ) Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu (www. sepf.drzavnauprava.merr. fondovi agencija i institucija na regionalnom i državnom nivou Vlada Republike Srbije .rs) .gov. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (www. obrazovanje.rs ) Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (www. raspolažu sredstvima o čijoj raspodeli odlučuju.gov.yu) .gov.Odeljenje za infrastrukturu i projekte Ministarstvo rada i socijalne politike (www.gov. fondzarazvoj. Većina ministarstava raspisuje konkurse i javne pozive.rs ) Fond za zaštitu životne sredine (www. tako da tim sredstvima mogu da se finansiraju projekti koji su neodloženi i za koje ne mora da se raspisuje konkurs. traktore i priključna vozila • naknada za zagađenje životne sredine • naknada za korišćenje mineralnih sirovina • naknada za izvađeni materijal iz vodotoka • naknada za korišćenje šuma • naknada za korišćenje voda • naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta • naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora • turistička naknada • druge naknade u skladu sa zakonom USTUPLJENI PRIHODI • • • • • • • porez na dohodak građana.dobija veća sredstva nego Ministarstvo za zaštitu životne sredine.minpolj.Fond za socijalne inovacije Ministarstvo za omladinu i sport (www.sr. i reformu administracije. koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog • porez na nasleđe i poklon • porez na prenos apsolutnih prava Ministarstvo za nacionalni investicioni plan (www.rs ) SIEPA – Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (www. Neophodno je da lokalna samouprava poznaje dinamiku objavljivanja konkursa.Sektor za upravljanje projektima • • • • • • • Republički fondovi.gov. na prihode od: poljoprivrede i šumarstva samostalnih delatnosti nepokretnosti davanja u zakup pokretnih stvari osiguranja lica 40% od poreza na zarade. šumarstva i vodoprivrede (www.mnip. mos.gov.rs ) Fond za razvoj Republike Srbije ( www.gov. oblasti finansiranja i potrebnu konkursnu dokumentaciju.sr.rs ).siepa. infrastrukturu): • • • .njena ministarstva.gov.

Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa racionalizacije ili osposobljavanja organa lokalne samouprave. a od posebnog su značaja za život građana na njenoj teritoriji. a koriste za finansiranje lokalne samouprave Raspodela sredstava se vrši za ostvarivanje sledećih ciljeva: 1. 4. akcionih i sanacionih planova.116 Jelena Bojović Primer: Javni poziv Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu JAVNI POZIV za podnošenje zahteva jedinica lokalne samouprave za raspodelu dela sredstava iz namenskih primanja budžeta Republike koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću. Učešće u obezbeđivanju nedostajućeg dela sredstava u punom ili delimičnom iznosu za realizaciju novih ili završetak započetih projekata koji se finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji različitih oblika solidarnosti sa licima koja su u suštinski nejednakom položaju sa ostalim građanima. 6. odnosno lokalnih. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa zaštite životne sredine. 3. . 2. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave koja je pogođena elementarnom nepogodom ili drugom nesrećom većih razmera. kao i sa licima sa posebnim potrebama i pomoći socijalno-humanitarnim organizacijama na njihovoj teritoriji. Pružanje tehničke i druge pomoći u cilju modernizacije rada organa jedinice lokalne samouprave 5. kao i projekata i aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine.

Privatno-javno partnerstvo na lokalnom nivou predstavlja sve oblike saradnje lokalne samouprave i privatnih partnera u oblasti upotrebe sredstava. odnosno odluka o emisiji obveznica.ui-serbia.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 117 3) Finansiranje zajmovima Finansiranje zajmovima u javnom i u privatnom sektoru najčešće se koristi za dugoročne projekte koji traju više od nekoliko godina.mega.pdf • emisijom dugoročnih dužničkih hartija od vrednosti. ili usluga koje namerava da prenese na privatni sektor i koji javne poslove nudi privatnom sektoru. Za finansiranje tekućih troškova treba izbegavati upotrebu dugoročnih zajmova. finansiranja. Model konkursne dokumentacije za nabavku kredita jedinica lokalne samouprave – sa uputstvom za korišćenje. upravljanja i održavanja lokalne infrastruktre. Zajmovi se koriste ili za finansiranje projekata koji se ne mogu isplatiti iz godišnjih prihoda. znanja i iskustva. Lokalna samouprava može da koristi sledeće modele zaduživanja55: ★ zaduživanje kod finansijskih institucija: • • putem dugoročnih kredita za kapitalne investicije putem lizinga za nabavku osnovnih sredstava i opreme ★ pripremljena studija izvodljivosti investicionog projekta. ali se tradicionalno kreću u rasponu od jedne do dvadeset pet. Finansijska analiza i upravljanje dugom u lokalnim samoupravama u Srbiji. odluka o pokretanju otvorenog postupka javne nabavke kredita. ili više godina. • • • 4) Privatni kapital i privatno – javna partnerstva Privatni kapital podrazumeva investicije privatnog sektora i najčešće se plasira u projekte ekonomskog razvoja kroz privatno-javno partnerstvo. to jest. .sposobnosti. obveznicama Preduslovi koji se moraju ispuniti da bi lokalna samouprava spremno ušla u proces56: ★ usvojena strategija razvoja opštine sa planom kapitalnih investicija. ★ zaduživanje kod investitora na finansijskom tržištu 55 Saglasno Zakonu o javnom dugu 56 Priručnik za finansijsku analizu i ocenu kreditne sposobnosti opština. izgradnje/obnove. ★ usvojena odluka o načinu upravljanja dugom. radi projektovanja. prezentacija opštine kao dužnika. finansijski plan opštine u periodu zaduživanja. ★ mišljenje Ministarstva finansija o zaduživanju. pa je opravdano da se od budućih prihoda otplaćuju dužničke obaveze. http://www.org/kbase/upload/ analysis/sr/finansijska%20analiza%20i%20 ocena%20kredit. To su sredstva koja se prikupljaju putem instrumenata zaduživanja i mogu da imaju raznovrsne uslove otplate. ili za finansiranje onih projekata koje će koristiti i sledeće generacije. Privatni sektor se javlja kao partner kome je takva saradnja potrebna ukoliko može da ostvari poslovni interes (profit) i koji je dužan da kvalitetno izvršava poslove dobijene ugovorom. Tom prilikom javni sektor ima ulogu pokretača i stvaraoca saradnje – kao partner koji ugovorno definiše vrste i obim poslova. ili obavljanja izvornih funkcija lokalne smouprave. • • odluka skupštine opštine o zaduživanju.

i za javni. zakonske i institucionalne prepreke za stvaranje javno-privatnih odnosa. nepostojanje informacija na lokalnom nivou i nedostatak iskustva lokalne samouprave u kreiranju uspešnih partnerstva. • Oblici privatno – javnog parnerstva u Srbiji: poveravanje obavljanja delatnosti koncesija zajedničko društvo sticanje udela u javnom komunalnom preduzeću ostali oblici. Postoji niz mogućih nedostataka u vezi kapaciteta i javnog i privatnog sektora koji mogu ugroziti stvaranje uspešnog partnerstva57. i za privatni sektor. Grad/Opština Beograd Beograd Beograd Subotica Sombor Ćićevac Kikinda Prokuplje Aranđelovac Smederevska Palanka Braničevski okrug Novi Bečej Leskovac Vršac Veliko Gradište Jagodina Tutin Delatnost javni prevoz upravljane otpadom vodovod i kanalizacija turizam snabdevanje gasom snabdevanje gasom Parking servis Parking servis Parking servis upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom Vrsta javno-privatnog partnesrtva poveravanje delatnosti Ugovor o koncesiji Ugovor o koncesiji (B.O.) zajedničko društvo zajedničko društvo zajedničko društvo poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti • • • • • • Jelena Bojović Karakteristike projekata javno-privatnog partnerstva • dugoročna ugovorna saradnja (dvadeset do dvadeset pet godina) između javnog i privatnog sektora. The Urban Institute U svakom javno-privatnom partnerstvu moraju se uspostaviti određene garancije i zaštita.net/pages/doc/JPP. http://www.T. Nedostaci mogu biti: • • obostrano nepoverenje i nedostatak razumevanja interesa i potreba druge strane. stvarna preraspodela poslovnog rizika (poboljšanje kvaliteta usluge).doc 58 Tabela preuzeta iz priručnika Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj. i za celu zajednicu.118 U tabeli su prikazani primeri javno-privatnog partnerstva u petnaest jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji58. 57 Alati za JPP.mreza-lokalni-razvoj. .

htm ili http://www.prsp.%20Vodic%20kroz%20finansijska%20sredstva. lokalnih samouprava.Pregled programa za podršku privredi koji je dostupan na njihovom vebsajtu (www.pdf?id=404 . koji je pripremio tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva i on predstavlja dobru bazu podataka za pronalaženje partnera u realizaciji ekonomskih projekata.gov. 59 http://www.org). strani donatori i fondovi. On-lajn baza podataka omogućava pretraživanje programa finansijske.gradjanske.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 119 5) Međunarodne donacije i fondacije U Srbiji trenutno postoji više od trista međunarodnih donatorskih organizacija i fondacija. konsultantske i druge pomoći privredi i opštinama koju pružaju republički i pokrajinski organi.rs/HTML/sesti_vodic_ kroz_potencijalne_domace_i_inostrane_izvore_finansiranja.naled-serbia. za projekte NVO. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) sastavila je Compendium . kroz partnerstva sa drugim sektorima.org/admin/article/ download/files/7. MSP i preduzetnika u Republici Srbiji59 . sredstva su dostupna lokalnim samoupravama direktno ili indirekno. Drugi koristan izvor informacija može biti Vodič kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja.

Tokom praćenja realizacije rukovodimo se planom aktivnosti da bismo izmerili kakav je napredak i učinak. a iznenađenja su uvek moguća Visoka ocena sprovedenih programa dokaz je uspešnosti programa Bez praćenja i ocene programa nema učenja Najpre treba napraviti razliku između praćenja i ocene programa: Praćenje (monitoring) je rutinska. • povećava se informisanost svih učesnika i zainteresovanih strana. • osigurava se transparentnost procesa. usredsređuje se na postignute rezultate i efektivnost. • odgovorne osobe za svaku aktivnost. • unapređuje se planiranje budućih projekata. jednostavni za prikupljanje podataka i relevantni za projekat. a ne samo. . Ocena se daje periodično. • ishod svake aktivnosti. • sprečava se ponavljanje grešaka u realizaciji. jasni.120 ŠesTI kOrak Praćenje i ocena sprovedenih aktivnosti Ocena efekata nekog projekta ili programa. • očekivani rezultat projekta. • unapređuje se uzajamno poverenje učesnika. • u hodu se oučavaju greške. Zašto je praćenje i ocena realizacije projekata značajna? Redovnim praćenjem i ocenjivanjem realizacije postiže se sledeće: • osigurava se realizacija. Pre početka projekta mora se ustanoviti osnova u odnosu na koju će se ocenjivati napredak . • povećava se šansa za postizanje planiranih rezultata. Podaci mogu biti kvalitativni i kvantitativni. • vreme realizacije za svaku aktivnost.Plan za praćenje i ocenu realizacije projekata mora odrediti vrstu podataka koji se prikupljaju i načine prikupljanja. 2) Priprema plana za praćenje i ocenu .ako je rezultat projekta smanjenje nezaposlenosti za 1 %. koju sprovode oni koji su direktno uključeni u proces. a obično procenjuje neko ko nije uključen u samu realizaciju. merljivi kad god je to moguće. • indikatore za ocenu projekta. pre početka projekta potrebno je imati podatak o trenutnoj stopi nezaposlenosti. Indikatori moraju biti lako razumljivi. • spisak svih aktivnosti na projektu. • vreme trajanja celog projekta. da bi se na kraju projekta procenilo da li se stopa smanjila za 1%. Ocena odgovara na pitanje kako je nešto urađeno. • osigurava se sinhronizacija učesnika u projektu. Praćenje i ocena projekta činjenice 1) U pripremi projekta treba definisati: • cilj projekta. • vreme početka i kraja. Ocena je važna da bi se razmotrilo da li je potrebno učiniti neke izmene u strategiji. • skraćuje se period između dve naizmenične aktivnosti. od pomoći je u narednom ciklusu ekonomskog razvoja Praćenjem sprovođenja projekta mogu se vršiti izmene u hodu. da li je urađeno. • indikator za svaku aktivnost. stalna aktivnost.

ali ne sme oduzeti više od 5% vremena učesnicima u poslu.Plan za praćenje i ocenu realizacije programa mora da utvrdi na koji način će se izveštavati. ali je važno da proces praćenja i ocenjivanja ne bude prevelik teret i da ne oduzima mnogo vremena.Učestalost zavisi od projekta. ULAZNI PODACI (koji su definisani prilikom pripreme projekta) Cilj projekta Očekivani rezultat projekta Indikatori za ocenu projekta Trajanje projekta Početak i kraj projekta Aktivnosti na projektu Vreme realizacije svake aktivnosti Odgovorne osobe za svaku aktivnost Ishod svake aktivnosti Indikator za svaku aktivnost OPIS Primer: unapređenje uslova za poslovanje Napomena: analizira se pri ocenjivanju projekta Primer: uvećanje broja zaposlenih Napomena: meri se pri ocenjivanju projekta Primer: trista novih radnih mesta Napomena: proverava se pri ocenjivanju projekta Primer: trista dana Napomena: analizira se pri ocenjivanju projekta Prvi korak je provera početka aktivnosti Za svaku aktivnost postoji lice koje prati sprovođenje ove aktivnosti Primer: održana sednica skupštine na kojoj je osnovan industrijski park Primer: odluka skupštine o osnivanju industrijskog parka 3) Uspostavljanje sistema za praćenje i realizaciju projekata . Sistem treba da bude lak za primenu i ne bi trebalo da zahteva previše vremena.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 121 4) U toku faze praćenja i ocenjivanja . i ko će biti izveštavan. . u kom obliku. 5) Izveštavanje . odnosno. Praćenjem i ocenom završava se jedan ciklus u procesu lokalnog ekonomskog razvoja. na kraju projekta.ko je nadležan za prikupljanje informacija i • vreme izveštavanja . Prvi ciklus traje dve godine. Praćenje je. Ocenjuje se nakon realizacije svake aktivnosti.koliko često i kada se radi. po definiciji. a svaki naredni sve kraće.Mora biti uspostavljen sistem za prikupljanje informacija: • format izveštavanja • nadležne osobe . stalna aktivnost.

stvoriće se zahvaljujući implementaciji ovog programa) Broj radnih mesta Total M Z Broj radnih mesta REALIZOVANO Total M Z realizovano Komentar Količina investicija Privatno-javno partnerstvo Količina investicija Privatno-javno partnesrtvo . privatnojavno partnerstvo. investicije.122 Primer: Plan za praćenje i ocenu realizacije projekata Zadatak (projekat) Opis Cilj Realizacija Nadležni Partneri u saradnji a) Budžet projekta (zadatka) – Očekivano total b) Finansiranje projekta Realizovano Organizacija Odgovorna osoba Jelena Bojović Rezultati projekta Očekivano Realizovano PLAN RADA – AKTIVNOSTI 2)Aktivnost Opis Nadležnost Vreme predvidjeno 1 2 3 Ekonomska korist (predvideti broj radnih mesta.

kuća. moramo da vas podsetimo: ★ Panasonic (Matsushita Electric Industrial of Japan) je odluku o investiranju u Plzen (Plzen. ali je i dalje nedovoljno. godine stranim investitorima u Srbiji podeljeno je četrdeset sedam miliona i trista hiljada evra podsticajnih sredstava za ulaganje u Srbiju čime je otvoreno sedamnaest hiljada i dvesta novih radnih mesta i realizovano više od šesto miliona evra investicija. proširio svoju proizvodnju i ustalio se u ovom malom gradu. pogledajte: ★ http://www. iznosio je 338. pogrešili ste: ★ Broj privrednih društava i preduzetnika na dan 6.123 kraj I POČeTak: Poruka čitaocima Ako ste čitajući ovaj priručnik doživeli lokalni ekonomski razvoj kao upravljanje domaćinstvom.804 Ako mislite da će naredne godine u ovo vreme biti mnogo bolje. ★ U Svilajnac uskoro dolazi „Panasonik“. 60 Izvor: SIEPA ★ Broj privrednih društava i preduzetnika na dan 16.Analiza stanja / kontekst . i da deset dana nije ništa.worldbank. SAD). baš u tom gradu60.ui-serbia. zakon i „oikos“ (οικος). koji je najavio izgradnju svoje najveće fabrike u Evropi. avgusta 2010. ★ Jedan nemački investitor je tek 2009. i izvorno znači: zakoni upravljanja domaćinstvom. u pravu ste: ★ “Ekonomija” potiče od grčke reči „oikonomikos“ (οικονομικός). avgusta 2010.ledna. Ova reč je složenica koja povezuje grčke reči „nomos“ (νόμος). običaj.html ★ http://go.867 ★ U roku od samo deset dana registrovano je više od šezdeset novih privrednih subjekata Ako se osećate puni entuzijazma i spremni da krenete u proces lokalnog ekonomskog razvoja. Ako ste poželeli da zbog neizvesnih i teško merljivih rezultata odustanete od lokalnog ekonomskog razvoja . godine.org/kbase/sr/ home. Borska pole indiustrijska zona.NEMOJTE.org/V68WA64TF0 ★ http://www. Republika Češka) doneo tek sedam godina nakon početnih razgovora. vratite se na početak priručnika i krenite od prvog koraka: ★ PRVI KORAK . Ako ste naučili nešto novo.org/ Ako mislite da lokalni ekonomski razvoj može da čeka. trinaest godina nakon prve posete Oburnu (Alabama. iznosio je 338.mega. jer: ★ Od juna 2006.

u suprotnom. (Definicija predložena od MMF-a i usvojena od OECD-a) Strane direktne investicije . i na taj način direktno utiču na njihovu uspešnost. MSP. Ovaj vid investicija dovodi do obnavljanja postojećih napuštenih ili nefunkcionalnih objekata i ponovno ih oživljava. industrijski i komercijalni objekti. koju bi. u prevodu zeleno polje. luke). ali i da međusobno zavise jedna od druge. Direktna investicija . „smeđih“ lokacija (engl. Osim nosilaca procesa. a zajedno čine multinacionalnu korporaciju. vodovod. i drugo. biblioteke). železnica.Mala i srednja preduzeća Interesne grupe/važni učesnici/stejkholderi . Između ova dva poslovna subjekta stvara se odnos matičnog preduzeća i inostrane filijale. Industrije su povezane na više načina: neke industrije će snabdevati druge. aerodromi. Preduzeće koje investira treba da obezbedi kontrolni paket akcija za sebe.manje opipljiv aspekt ekonomskog razvoja u koji spadaju edukacija.Pružaju neposrednu podršku preduzećima koja tek počinju sa radom. potiče od ideje da se nov objekat gradi na površini koja do tada nije bila korišćena. sprovođenje i organizaciju procesa. Razvojna čvorišta . neke će deliti radnu snagu i iskustvo. manifestacije. postoje osobe koje su nosioci procesa i zaduženi su za osmišljavanje. biznis mreže. druge će biti kupci.brown-smeđ) izbegava se šteta na ekonomskom. U svakom procesu.Skup aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade kapacitete lokalne zajednice da unapredi svoju ekonomsku budućnost i kvalitet života za sve. objekti za podizanje kvaliteta života (parkovi. takozvanih. ovakvi objekti stvorili. Braunfild investicije . da sarađuju. Sekundarna infrastruktura .Industrijski klaster je grupacija industrije i institucija u jednom regionu. Bizinis inkubatori . Grinfield investicije . ili pravo glasa. Osnovna infrastruktura . Klasteri . U suprotnom. ili industrijski razvoj. . radi se o portfolio investiciji. Revitalizacijom.Investicije preduzeća čije se sedište ne nalazi na teritoriji zemlje u koju se investira. kada se formira klaster najvažnije je da su industrije u klasteru ekonomski povezane.124 rečnik pojmova Lokalni ekonomski razvoj . u periodu kada su najpodložnija neuspehu. Dakle. u svakoj aktivnosti učestvuju i mnoge druge organizacije.Posrbljen engleski izraz „stakeholders” označava pojam „interesnih grupa“ i „važnih učesnika“.Kategorija međunarodnih investicija koja odražava cilj subjekta u jednoj privredi da postigne trajan interes u preduzeću čije je sedište u drugoj privredi.Infrastruktura u koju spada transportna infrastruktura (putevi. institucije i pojedinci – važni učesnici. ekološkom i socijalnom planu.Lokacija na koju se planski usmerava komercijalni.Investiranje kroz kupovinu već postojećih objekata i njihovo adaptiranje. da su konkurentne. Naziv green field. i drugo. a podrazumeva najmanje 10% običnih akcija.Vrsta investicije u kojoj kompanija gradi nove objekte za svoje poslovanje. a ne o stranim direktnim investicijama. telekomunikaciona i energetska mreža.

Can Economic Development Programs be Evaluated? Upjohn Institute Staff Working Paper 95-29. and Richard Bingham.mega.gov.gov/eda/pdf/1G3_5_cluster.doc.org/publications/newsletter/tjb_595.rs/ Goga.pdf Fond za razvoj Republike Srbije. DC Građanske inicijative: http://www. 1995.http://www.fondzarazvoj. W. http://www. and Cofsky. Weiss. Istraživanje. 2006. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština.doc. C. Martin.gov/eda/pdf FHWA. S.php?yyyy=2010&mm=02&dd=28&nav_id=414628 Bartik. Economic Development Incentive Wars. Public Policy for Local Economic Development . Global Development Finance Investiciona klima u Srbiji .An International Comparison of Approaches. and Marphy. Cluster Based Economic Development: A key to Regional Competitiveness.ui-serbia.ca/Dev_durable/Documents_pdf/Rapports Economic Development Administration (EDA).gov/ planning/econdev/edhist. http://www. F.org/admin/article/download/files/7. The Urban Institute http://www. org/ B92 .doc Analiza – Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. Employment Research. http://www. www. T. S.gradjanske. 2004.http://www. 2009. Prepared by Information Design Associates (IDeA) with ICF Kaiser International. http://www.pdf Bryant.mreza-lokalni-razvoj.net/pages/doc/JPP. http://www.org/publications/wp/95-29.sposobnosti. 2008. Upjohn Institute for Employment Research. Programs and Tools. 1995. 1997. http://www.pdf Bartik.upjohninst. The World Bank.upjohninst. The World Bank.org/kbase/upload/analysis/ sr/finansijska%20analiza%20i%20ocena%20kredit.pdf?id=404 International Monetary Fund.geog.dot.Perspektiva stranih investitora. A Brief History of Economic Development and Highways. http://www.b92. Local Economic Development: A Primer. Timothy J. The Urban Institute.htm#_edn1 Finansijska analiza i upravljanje dugom u lokalnim samoupravama u Srbiji.net/info/vesti/index.125 Građa.mega. Cluster Based Economic Development: A key to Regional Competitiveness. International Financial Statistics and Balance of Payments databases.pdf Economic Development Administration. USAID/Program podsticaja .%20Vodic%20kroz%20 finansijska%20sredstva.ui-serbia.E. izvori i literatura Alati za javno-privatno partenrstvo . Washington. 1997.umontreal.fhwa. 1995.

M. The Urban Institute. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština.html Istraživanje o mišljenju poslovnog sektora u Srbiji 2007.rs/O-klasterima Model konkursne dokumentacije za nabavku kredita jedinica lokalne samouprave – sa uputstvom za korišćenje. Clusters and Competition: New Agendas for Companies. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština.org/ Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja http://klasteri. World Economic Forum.htm. http://www. http://www. LEED Notebook. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. 2003. Slobodan. The Urban Institute Morača. Vol. Beograd. The Urban Institute. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. Principi ekonomije Metodologija izrade strategije održivog razvoja (2009). Washington.126 Jelena Bojović ekonomskom razvoju opština. in: The Global Competitiveness Report 2002-2003. 1990. 20.pdf Lokalni ekonomski razvoj. in: On Competition. Izveštaj o analizi stanja . E. Local Economies and Globalisation. No. The Urban Institute. Porter. The Competitive Advantages of Nations. Srbija Opštinski uslužni centri i centri za izdavanje dozvola u opštinama. M. Alfred.mega.mega. The Urban Institute Izrada plana kapitalnih investicija.ui-serbia. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. Porter. E. 1998.ui-serbia. 2003. DC Maršal.oecd. Indeks lokalnog opterećenja privrede.gov. M. 37. The Economic Performance of Regions. Priručnik. Odeljenje za urbani razvoj Svetske banke. 2009/2010 OECD. Porter. 2010. New York: The Free Press Porter. http://www. http://www. SKGO/EXCHANGE 2 Metodologija za osnivanje Biznis inkubatora. Regional Studies. Building the Microeconomic Foundations of Competitiveness. 2007. Beograd. E.mega. ui-serbia. Boston: Harvard Business School Press.org/kbase/upload/reports/cacsr. . No.org/tds/bis/leed. E. New York: Oxford University Press.merr. Razvoj opšteg modela za uspostavljanje i razvoj industrijskih klastera.U okviru programa.org/kbase/sr/home. M. pp. The Urban Institute. 549-678. Governments and Institutions.6&7.

The Urban Institute Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj.mega.pdf Stefanović. http://www.skgo. Statistički godišnjak.ui-serbia. 2008. http://web.org:8080/ Stanchev.rs/axd/index. A. Legal and Regulatory Reform: Impacts on Private Sector Growth. FIAS. Alvin G. Louis T. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština..ime-bg.html Živkovic. php Rodríguez-Pose. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. Dragan. IFC Strategic Objective report.org/html/fpd/urban/publicat/cities_in_transition_full. http://www.org/pdf_docs/papers/lrr. Andrés. The Urban Institute Republički zavod za statistiku.gov. Priručnik. March 2000. Promocija investicija– Tehnike I alati.prsp. World Bank. Marketing a Country.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 127 Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj. K.html Priručnik za finansijsku analizu i ocenu kreditne sposobnosti opština.mega.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTURBANDEVELOPMENT/EXTLED Zbirka praktičnih vodiča: Promocija i investicija – tehnike i alati.mega. http://webrzs. The role of the ILO in the implementing of Local Economic Development Strategies in a Globalised World Stalna Konferencija gradova i opština u Srbiji: http://www. The Urban Institute http://www. Wint. Eds.gov.htm Wells.worldbank. The Urban Institute. http://www. u:Zbirka praktičnih vodiča: The Urban Institute Strategic framework for IZ development in Serbia.rs/HTML/sesti_vodic_kroz_potencijalne_domace_i_inostrane_izvore_finansiranja.org/ Tim potpredsednika Vlade za smanjenje siromaštva http://www. 2009. Brownfiled izveštaj . 2006. Institute for Market Economics.org/ kbase/sr/home. 2000. Milica. worldbank.. Cities in Transition: World Bank Urban and Local Government Strateg.org/kbase/sr/home.ui-serbia. The Urban Institute http://www. ui-serbia.stat. Sofia. Local economic development: a primer developing and implementing local economic development strategies and action plans. Beograd.pdf World Bank. and Yonkova.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->