LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ U SRBIJI

priručnik za praktičare

Urban institut iz Vašingtona (The Urban Institute, Washington DC, USA) vlasnik je autorskih prava nad ovim materijalom. Informacije u tekstu mogu se koristiti za istraživanje, u akademske, regulatorne ili druge nekomercijalne svrhe, uz navođenje imena autora. U slučaju da se na bilo koji način menja pisani materijal bez odobrenja Urban instituta, neophodno je štampati sledeću izjavu: „Izvorni dokument je promenjen i zaključci, preporuke i mišljenja data u tekstu ne odražavaju zaključke, preporuke i mišljenja autora.”

.17 PRVI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 KORAK PO KORAK: Okvir za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Organizacioni oblici kancelarija za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27 Šta treba znati o uključivanju važnih učesnika u proces ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Koncepti upravljanja lokalnim ekonomskim razvojem u prošlosti i danas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Uključivanje važnih učesnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obuke za zaposlene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Funkcije opštinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Preporuke za uspostavljanje maksimalne funkcionalnosti kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 Koje sve aktivnosti podrazumeva ovaj korak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . društveni i održivi razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Šta je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Analiza stanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 DRUGI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Tipovi i izvori podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 28 30 31 33 35 38 42 44 46 46 TREĆI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kako ih uključiti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Ekonomski. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .privredni savet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostali institucionalni elementi za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Unapređenje institucionalnog kapaciteta . . Sistematizacija radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Primer uključivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 O lokalnom ekonomskom razvoju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Analiza podataka prema teritorijalnom principu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Zašto se bavimo ekonomijom na lokalnom nivou . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ko su važni učesnici u lokalnom ekonomskom razvoju – koga uključiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 Jelena Bojović SADRŽAJ Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Šta je lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podrška udruženjima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 Građa. . . . . . . . . . . . . 123 Rečnik pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Dodatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Marketing i promocija investicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Investiranje u osnovnu infrastrukturu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 5 ČETVRTI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podrška osnivanju novih preduzeća . . . . . . . . . . . . . . . . . . razvoj sektora i razvoj klastera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 ŠESTI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Praćenje i ocena projekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 4. . . . . . . . . .Strateško planiranje ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Praćenje i ocena sprovedenih aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . izvori i literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Proces strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja u osam koraka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 Finansiranje projekata i programa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ciljana obnova delova grada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Sprovođenje programa i projekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48 Osnovni principi planiranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Razvoj ljudskih resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 Programi i projekti koji mogu da se realizuju u svakoj lokalnoj zajednici . . . . . . . . . . . . 115 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Kraj i početak: poruka čitaocima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podrška postojećoj privredi . . . . . . . . . . . 49 PETI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 2. . . . . . . . . . .činjenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Zašto je praćenje i ocena realizacije projekata značajna? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

U 2010.092. a nezaposlenog stanovništva. što je povećanje u odnosu na 2008. godini bio je 445. u 2008. godini došlo je do smanjenja broja registrovanih privrednih subjekata. samo po sebi. nije dovoljno. on može da bude veoma koristan za lokalnu samoupravu u Srbiji koja je već ušla u proces ekonomskog razvoja. To je moguće samo ukoliko se jasno objasne konkretne i dugoročne prednosti ulaganja lokalne zajednice u programe razvoja kao što su programi podrške privredi. da dobije podršku i istraje u realizaciji. koliko god bilo očigledno da je privredni razvoj prioritet.6 Jelena Bojović Uvod Broj privrednih društava i preduzetnika na dan 6. avgusta 2010. Činjenice govore da ekonomski razvoj mora biti osnova u angažovanju lokalnih zajednica i da je koordinacija ovog procesa jedna od najvažnijih poluga u radu lidera lokalnih samouprava.kako se pristupa razvoju lokalne ekonomije nakon što je doneta odluka. Istovremeno. od čega 217. privredna društva: 113. od čega je bilo najviše preduzetnika 222.804 U Srbiji je 2009. Ovaj Priručnik je vodič kroz celopkupan proces lokalnog ekonomskog razvoja . Suštinsko opredeljenje podrazumeva da se veći deo resursa dugoročno koristi u jednom pravcu – pravcu ekonomskog razvoja. od čega je više od 20% onih koji traže zaposlenje duže od pet godina. Agencija za privredne registre Republike Srbije 2. godine bilo registrovano1 353.042 firmi. mnoge lokalne zajednice još uvek se ne snalaze najbolje. jer pruža pregled tehnika i metoda kojima mogu da upotpune već postojeće programe u svojim zajednicama.046 ukupno: 338. Za lokalno rukovodstvo je izazov da svoje odluke iznese u javnost.353 preduzetnika. Priručnik je ujedno i sistematizacija uspešne prakse kroz koju teorija postaje vidljiva i primen- ljiva. ili razvoj ljudskih resursa.383.758 preduzetnici: 225. Deklarativno usvajanje stava da je lokalni ekonomski razvoj prioritet zajednice. Priručnik se oslanja na iskustva stečena tokom sprovođenja Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština u trideset i dve opštine i grada u Srbiji. Broj radno sposobnog2. a broj registrovanih preduzeća i radnji po glavi stanovnika u Srbiji je oko tri puta manji od proseka u zemljama Evropske unije. Ipak. Republički zavod za statistiku . godinu kada je bilo registrovano 339.894 firmi. 1.

400. a u partnerstvu sa privrednicima uvode se nove takmičarske kategorije (primena novih tehnologija i servisa. postojanje ovog privrednog subjekta donosi uvećanje budžeta lokalne samouprave od oko šest miliona dinara. od privrede u Loznici (ukupan broj zaposlenih u privredi 12. 6.724. akcije i udele) od pravnih lica Naknada za zagađivanje životne sredine Naknada od emisije SO2. bolja privredna slika lokalne zajednice. Računajući da je multiplikativni efekat blizu 3. prihodi koje lokalna samouprava ima po osnovu oporezivanja privrednog subjekta ulažu se dalje u poboljšanje infrastrukture.000 • . obučenost radne snage. lokalni dobavljači sirovina i usluga imaju sigurnog kupca.624 26.580. Kompetitivnost je najčešći pokretač promena.204 2. ali njihova pasivnost direktno utiče na dodatno smanjenje prihoda. obrazovanje.400 evra (~1. Analiza poreskih davanja u Srbiji pokazuje da preduzetnik koji zapošljava sto radnika. manja migracija mladih ljudi. Time se efekti privredne aktivnosti umnožavaju i preduzeće od sto zaposlenih pored direktnih efekata i indirektno povećava prihod lokalne samouprave. sa prosečnom mesečnom platom oko 300 evra. isti preduzetnik utroši blizu 80% sredstava u lokalnoj zajednici u kojoj posluje.12 (porez na zarade = 12 %) x 0. 14.148 aposlenih (RSD) 251.582 Za 100 zaposlenih (RSD) U utakmicu koju već godinama igraju privreda i država uključile su se i lokalne samouprave. njegov doprinos ogleda se i u sledećem: • • • • • manji broj građana prima socijalnu pomoć. efikasnost usluga. naknada. Regije i lokalne zajednice u državi međusobno se prepoznaju kao konkurenti.290. a sabiranjem svih lokalnih davanja dolazi se do sume od preko dva i po miliona dinara godišnje3.978 13. godišnje plaća 36.824. veći broj građana koji uredno izmiruju komunalne usluge.000 evra.427. Osim ovih finansijskih i lako opipljivih efekata koje jedan privredni subjekat ima u zajednici. Najčešća prepreka da lokalne samouprave promene privredno okruženje jeste nedostatak finansijskih sredstava.005.210 313. 3 Prihodi u 2009. a nedostatak finansijskih sredstava najčešći kočničar. ili plaćanjem roba i usluga svojim snabdevačima iz lokalne zajednice.314 15.7 O lOkalnOm ekOnOmskOm razvOjU Šta je lokalni ekonomski razvoj? ★ Lokalni ekonomski razvoj je proces ★ Cilj ekonomskog razvoja je povećanje broja zaposlenih i povećanje dohotka po glavi stanovnika ★ Proces ekonomskog razvoja se ostvaruje kroz saradnju privatnog i javnog sektora ★ Lokalni ekonomski razvoj zahteva resurse i strateško odlučivanje Lokalni ekonomski razvoj je proces promena. komunalne usluge. praškastih materija i odložen otpad Komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru Naknada za korišćenje gradjevinskog zemljišta TOTAL Iznos za 12.000 dinara) Ako se nastavi sa obračunom vidi se da su preduzetnici u obavezi da plaćaju više od dvadeset vrsta poreza. itd).148) Porez na zarade Porez na imovinu (osim na zemljište. taksi.400 odlazi u opštinski/gradski budžet.4 (40% od tog poreza odlazi lokalnim samoupravama) x 12 meseci = 14. brzina privrednog rasta.496 111. Ujedno. bilo kroz plate zaposlenih.470.NO2. 100 radnika x 250 evra (300 evra – 50 evra (neoporezivi deo)) x 0. Od 36.000 evra po osnovi poreza na zarade.

Washington. Odluka da se započne ekonomski razvoj zajednice prema usvojenoj politici razvoja. i pratiti rezultate tih odluka. and Marphy.ca/Dev_durable/Documents_pdf/Rapports. Brajant i Sofski težište stavljaju na „aktivnosti koje se sprovode na određenom području sa ciljem dostizanja održivog društveno-ekonomskog razvoja“5 . ima petsto puta veću površinu od Opštine Vračar (Kraljevo – 1. takođe može da bude poučan. the World Bank. Ukoliko lokalna samouprava sagleda značaj ulaganja u privredni razvoj sa stanovišta profita. C. Naravno. pg. jačanje privrednog sastava i opšte unapređenje života. F. recimo. da aktivnosti ekonomskog razvoja budu usmerene na kapitalno intenzivnu industriju i mala i srednja preduzeća koja su dobavljači za . dok grad Kraljevo. potom usmeravati ograničene finansijske i ljudske resurse. Tako se raspon prosečne mesečne zarade u 2008. opštine raspolažu dijametralno različitim resursima i njihove pretpostavke razvoja su Svetska banka pod pojmom lokalnog ekonomskog razvoja podrazumeva „skup aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade kapacitete lokalne zajednice da unapredi svoju ekonomsku budućnost i kvalitet života za sve“4. DC. pomagati postojećoj privredi da se razvija. Lokalni ekonomski razvoj zajednice podrazumeva da lokalni lideri (uključujući i privatni i javni sektor) prepoznaju realne mogućnosti za razvoj i opredele se za mehanizme promene.3 km2 )6. www. podsticati mala i srednja preduzeća i/ili će uspostaviti programe za samozapošljavanje ili pokretanje malih preduzeća. Ostaje samo pitanje kako? Da li će lokalne zajednice privlačiti nove investicije. pg. S. Najpre je potrebno upoznati se sa raspoloživim resursima. odnosno društveno-ekonomskog razvoja u drugom slučaju. Programs and Tools. Statistički godišnjak 2008. Vračar . u Sjedinjenim Američkim Državama.geog. ili program koji otvara ili zadržava sto radnih mesta. definisati prioritete razvoja i mehanizme koji će se koristiti da bi se podigla konkurentnost lokalne zajednice. 19. Opredeljenje podrazumeva kreiranje jasne politike od koje se ne odstupa i podršku cele zajednice za sprovođenje usvojene politike. Obe definicije dobro izražavaju savremen koncept lokalnog ekonomskog razvoja koji se ne ograničava samo na ekonomskim pitanjima. Kada je u pitanju prepoznavanje realnih mogućnosti za razvoj. godini kreće od trinaest hiljada dinara (Opština Bela Palanka) do pedeset hiljada dinara (Opština Novi Beograd). S. Jelena Bojović Ulaganjem dva miliona dinara u projekat. nema dileme da treba ulagati u privredni razvoj. različite. and Cofsky. primer Oburna. na primer. 1. preduslov je za uspešni početak procesa. (2004) Public Policy for Local Economic Development . Slično. 4 Goga.An International Comparison of Approaches. malog grada u Alabami. (2006) Local Economic Development: A Primer. već koji razvoj stavlja u kontekst ukupnog kvaliteta života u prvom slučaju.530 km2. 6 Izvor: Republički zavod za statistiku.8 • zaposleni u lokalnom preduzeću kupuju robu i usluge u lokalnoj zajednici.umontreal. Velike razlike koje postoje među opštinama ukazuju da će se pojedine lokalne samouprave oslanjati na različite mehanizme i da će morati da pronađu rešenja koja su najpodesnija za njihovo okruženje. jeste izbor strategije čiji će rezultat biti zapošljavanje. 5 Bryant. Sve to čini proces lokalnog ekonomskog razvoja. Grad Oburn se opredelio. on postaje isplativ u roku od četiri meseca.

i pre više od dvadeset godina. ni opštinske službe. u Inđiji. ali se smatra za region koji vrlo brzo napreduje. U dugom vremenskom periodu Alabama je imala problem sa negativnom slikom ruralne. kao i svakog. Usmeravanjem na mala i srednja preduzeća. a onda je prvi put primenjen u Evropi. godini i stopu nezaposlenosti od 5. sa sedam i po miliona stanovika i 5. pod nazivom City Stat. Možda ga je. Počeci lokalnog ekonomskog razvoja u Srbiji U Srbiji su se početkom 2001.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 9 industrijske potrošače. i dr.) prilagodio njihovim potrebama. Srbija u periodu tranzicije. zato što gradonačelnik u postojećem sistemu niti je mogao da kontroliše javna preduzeća. Kie i Hundaija. na taj način. prepoznao. ali su zbog nedostatka političke stabilnosti. a potom i iskoristio. pokrenuti programi ugroženi i druge opštine su izgubile „dobar glas“ pionira reformi. odeljenja. godine kao pioniri reforme u tranzicionom periodu nametnule opštine Inđija i Zrenjanin. sa druge strane. ili promenjenog kursa razvoja. grad Oburn je i svoju ponudu (zemljište.411 dolara u 2008. sistem koji je razvijen u Baltimoru. ekonomski rizik je podeljen i sprečen je mogući kolaps privrednog razvoja zbog prestanka rada pojedinih kompanija. U osnovi. ali je . Po svojoj ekonomskoj snazi i ekonomskim pokazateljima Alabama ne spada među razvijene države SAD. Danas se mnoge opštine u Srbiji mogu pohvaliti uspešnim projektima ekonomskog razvoja. Praksa ekonomskog razvoja u Alabami i gradu Oburnu može da ponudi pojedina rešenja koja se mogu primeniti i u Srbiji. Reforma administracije u Inđiji označila je početak reformi. infrastrukturu. SAD. niti je imao uvid u njihovo poslovanje. U najužem izboru bilo je još nekoliko opština. ima četiri i po miliona stanovnika. Zbog blizine Mercedesa. zamaralo čitanje izveštaja službi. bila je potrebna vizija. Država Alabama se nalazi u jugoistočnom delu SAD. prema velikom broju ekonomskih parametara. Ekonomski razvoj Alabame otpočeo je odlukom da se promeni slika koju ova država ima u okruženju i Alabama je danas prepoznatljiva po predvidivom procesu ulaganja.6%. a bio je potreban sistem koji će opštinskom rukovodstvu efikasno dostaviti potrebne i tačne informacije i omogućiti im da znaju čime raspolažu i. a kasnije se proširilo i na sve druge kapitalno intenzivne industrije. Zrenjanin je.hektare imovinski „čistog” zemljišta koje je u vlasništvu države. jednostavnoj administrativnoj proceduri i jednom od najkvalitetnijih programa obuke radne snage. takođe ima imidž nerazvijene ruralne zemlje. kako da bolje upravljaju postojećim resursima. komunalnih preduzeća. ostvareni BDP per capita od 29. veliki resurs svih vojvođanskih opština . U Opštinu Inđija je uveden „Sistem 48”. energija i malo političke moći. Opredeljujući se za određeni tip investitora.476 dolara BDP-a per capita i stopom nezaposlenosti od blizu 30%. bila je slična Srbiji danas. najpre su pripremljene industrijske lokacije za dobavljače u auto industriji. nerazvijene sredine. radnu snagu.

kao pojedine kriterijume pri odlučivanju o investiranju. 2008. održivi razvoj podrazumeva bavljenje ekonomskim i društvenim razvojem uz pažljivo korišćenje ograničenih prirodnih resursa i uz očuvanje životne sredine. bar ukratko. uvođenje novih kodeksa. godine 10 USAID/MEGA program. društvo i životna sredina samo delimično i nasumice prepliću na model ‚babuški‘. industrija vs. društveni i održivi razvoj ★ Ekonomski razvoj je deo održivog razvoja 7 privredni rast . pokazuje pomenuto istraživanje investitora u Srbiji sprovedeno 2008. nemoguć bez uvažavanja ostalih elemenata društvenog razvoja. pre svega. bavimo lokalnim ekonomskim razvojem.Perspektiva stranih investitora“. postavljanje strategije. pri čemu životna sredina obuhvata druga dva elementa“. Cilj tih. kvalitet i pristupačnost infrastrukture. Reforme institucija.povećanje proizvodnje (rast proizvodnje po stanovniku predstavlja pravu meru ekonomskog napredovanja) 8 promene u sastavu privrede . Još jedno zapažanje koje se nameće samo na osnovu pogleda na šematski prikaz. što podrazumeva privredni rast7 i promene u sastavu privrede8. kvalitet života. odnosno učešću pojedinih delatnosti (poljoprivreda vs. u kojem su ove tri sfere života usko međusobno povezane. u kojem oni. istraživanje „Investiciona klima u Srbiji . čime se unapređuje životni standard u lokalnoj zajednici. Dakle. i mnogih drugih. ★ Svi vidovi zajednice moraju da se razvijaju paralelno. sprovode politiku i program koji utiču na smanjenje problema i čine da lokalna zajednica bude konkurentnija i privreda jača. usluge) 9 Metodologija izrade strategije održivog razvoja. lokalni ekonomski razvoj je proces promena u kojem javni i privatni sektor zajednički prepoznaju probleme u privrednom okruženju. 2009. bez kojeg ostali elementi ne mogu da se razvijaju. Da je ekonomski razvoj. . Dakle. SKGO/EXCHANGE 2. godine10. političku stabilnost. zato što utiču jedni na druge Kroz ovaj Priručnik se. navode: • • • • • kvalitet radne snage. u kojem se privreda. ekonomskih programa i pristupa jeste ekonomski razvijena zajednica. U Metodologiji se navodi da: „Održivost zahteva opštu promenu perspektive: prelazeći sa modela ‚tri prstena‘.10 potrebno naglasiti da su efekti ekonomskih programa i dalje teško merljivi. čak i bez znanja o konceptu održivog razvoja. ali ne možemo a da ne pomenemo sve aspekte razvoja i da pokažemo. kakav je odnos ekonomskog modela u odnosu na ostale činioce razvoja zajednice. Jelena Bojović Održivi razvoj. jednostavnost administrativne procedure Ekonomski. obuhvata privredni i društveni razvoj i zaštitu životne sredine.promene u proizvodnom sastavu. kako je šematski prikazano u Metodologiji izrade strategije održivog razvoja9. promene u organizaciji. samo su neki od primera navedenih programa. jeste činjenica da centralno mesto u modelu „babuški” ima ekonomski razvoj.

ka bavljenju ekonomijom na lokalnom nivou. u grupu aktivnosti koje doprinose istom cilju. ali ih možemo sažeti na sledeći način: U Zakonu o lokalnoj samoupravi.“ Džejn Džekobs. preko svojih organa. Resursi se usmeravaju u određenom. • zapuštena infrastruktura. pravi su motori ekonomskog razvoja. Elementi društvenog razvoja zajednice Socijalni razvoj • poboljšanje socijalnog okruženja • podsticanje učešća građana • smanjenje kriminala Kulturni razvoj • očuvanje kulturne tradicije • obogaćivanje umetničkih sadržaja Politički razvoj • očuvanje demokratskih principa • transparentnost u odlučivanju • podizanje nivoa političke kulture Privrednici smatraju da je životno okruženje neodgovarajuće ukoliko je: • visok nivo zagađenosti vode. Čl. navodi se: „Opština. • nezadovoljavajući stambeni prostor. vazduha. 20. američki urbanista Pristup ekonomskom razvoju pomera se od tradicionalnog i centralizovanog. a koja otvara i mogućnost za realizaciju drugih oblasti razvoja. • nedostatak socijalnih i kulturnih događaja. • prisutna politička nestabilnost. • slaba mogućnost za obrazovanje. osim podataka o samoj lokaciji i osnovnih ekonomskih pokazatelja. kvaliteta hotela i smeštaja.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 11 Zato ne čudi da ima mnogo primera da je potencijalni investitor. tla. u skladu s Ustavom i zakonom donosi programe i sprovodi projekte lokalnog ekonomskog razvoja i stara se o . kvaliteta stanovanja i postojanja sanitarnih deponija. Izazov je da se ekonomski razvoj poveže sa širim procesom razvoja zajednice. Mnogobrojni su razlozi. Zašto se bavimo ekonomijom na lokalnom nivou ★ Lokalni ekonomski razvoj je obaveza lokalne samouprave ★ Svaka investicija je lokalnog značaja „Gradovi. posebnu pažnju posvetio pitanjima: postojanja škole na engleskom jeziku. tako da efekti tih aktivnosti u narednom periodu obezbede resurse za druge oblasti delovanja. željenom pravcu. Uvek treba razmišljati kako da se u narednim godinama stvori nova vrednost koja će biti dovoljna za nastavak aktivnosti u željenom pravcu. a ne države.

stiču se na određenoj teritoriji. ili nedostatak vode. a ona utiče na lokalne zajednice. „Makroekonomsku i monetarnu politiku kreira država. Državna regulativa. godine do danas. prilike za obukom/edukacijom. Washington. The role of the ILO in the implementing of Local Economic Development Strategies in a Globalised World Jelena Bojović Jedan investitor u Loznici je. stav 9 12 Lokalni ekonomski razvoj. DC 13 Izvor: Rodríguez-Pose. Tradicionalna. naravno. vlada jedne države radi na konkurentnosti države. obišao škole i vrtiće. Države se bore sa državama . što može da pomogne. određenog grada. poreska i druge pravne strukture utiču na oblikovanje ambijenta za privređivanje. raspoloživost radne snage.unapređenje lokalnog okruženja Sektorski pristup razvoju Razvoj velikih industrijskih projekata kao mehanizama stimulacije drugih ekonomskih aspekata Finansijska podrška. objašnjavajući da će „izvršni direktori i upravljačka struktura firme povesti sa sobom svoje porodice i da im je od velikog značaja kakav obrazovni i kulturni sadržaj nudi grad i.11 Građani i privrednici smatraju da je opštinska administracija odgovorna za poboljšanje uslova života i privređivanja. odmah posle razgledanja industrijske zone. kompanije smeštaju na teritoriju opštine/grada i zapošljavaju radnike sa teritorije tog grada. broj zaposlenih u opadanju: .12 unapređenju opšteg okvira za privređivanje u jedinici lokalne samouprave“. ili odmogne.12 Dakle.” Razlike između tradicionalnog pristupa „odozgo na dole“ i lokalnog „odozdo na gore“13. preuzimaju stimulisanje privrednog razvoja i sve se agresivnije bore da budu što atraktivnije za investitore. Zabrinjava činjenica da je počev od 1999. Odeljenje za urbani razvoj Svetske banke. širom Evrope.lokalne zajednice sa lokalnim zajednicama. ili javni transport„. telekomunikacija i razvijene infrastrukture građevinskog zemljišta. hotele i sportske hale. olakšice i subvencije kao instrumenti ekonomske aktivnosti Sve investicije su. lokalne . sigurnost. Andrés. Ali. utiču na stambeni fond. 11 Zakon o lokalnoj samoupravi. dok je lokalni pristup teritorijalan. kanalizacije. Svoje hale.Lokalne samouprave u svetu. ali i u Srbiji. tako i za njihove poslovne partnere. centralizovana politika je sektorski orijentisana: oslanja se na finansijske stimulanse i uopšten pristup privredi. ili opštine. a lokalne vlasti unapređuju konkurentnost određene lokalne sredine. fabrike. zdravstvene i obrazovne usluge. interaktivan i ima horizontalnu saradnju sa privredom. član 2.što znači. ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja. lokalna uprava i lokalna politika utiču na dostupnost. Lokalna samouprava kreira i proces i proceduru kroz koju preduzeća moraju da prođu unutar same gradske uprave. u krajnjem slučaju. Tradicionalna politika Centralizovano odlučivanje i intervencionizam Upravljanje iz centra Lokalni ekonomski razvoj Promocija razvoja svih delova zajednice Decentralizacija vertikalne saradnje sa različitim nivoima vlasti i horizontalna saradnja sa privredom Teritorijalni pristup razvoju Maksimiziranje razvojnog potencijala svakog regiona Prilagođavanje lokalnog sistema promenama ekonomskog okruženja Stvaranje preduslova za ekonomsku aktivnost . Ako vi nećete ima ko hoće . ili poslovni prostor. da li postoji odgovarajući hotelski smeštaj kako za njih.

14 Dakle.) čak 17%..... u istom makro-okruženju neke opštine su uspešnije.. Srbija. Izvor: Istraživanje javnog mnjenja. Šta bi po vašem mišljenju trebalo da bude prioritet vaše lokalne vlasti? NZ 4% 3% 3% 3% 3% 5% 15% 5% 5% 11% 15% 32% 32% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% Drugo <2% Zdravstvo Ekonomija 17% Zivotni standard Infras truktura Nezaposlenost 0% 14 Strategic Objective report. dok se u drugim broj zaposlenih smanjuje. na uzorku od 2212 osoba.. godine. godina. Ipak. 1 889 085 Strani investitori se obraćaju lokalnoj samoupravi za informacije . neke opštine u Srbiji imale su povećanje broja zaposlenih u 2008. 2 152 873 2 097 218 2 101 668 2 066 721 2 041 395 2 050 854 2 068 964 2 025 627 2 002 344 1 999 476 2009.Čak 30% investitora obrati se najpre lokalnoj samoupravi kada traga za informacijama o uslovima za investiranje u Srbiji. Januar 2006. godini (u odnosu na 2006.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 13 1999. International republican institute (IRI). The Urban Institute June-05 Sep-05 .

14 USAID/MEGA program. brže se savlađuju uočene prepreke.Perspektiva stranih investitora”. 2008.2% Rep. Jedan od prvih ekonomskih aksioma na nacionalnom ali i na lokalnom nivou jeste ulaganje u.) Marcus Tullius Cicero. što se više zna. Izborom drugačijeg puta. ili izborom istog puta. U razvijenim evropskim zemljama. De Oratore Šta su lokalne samouprave do sada radile. Vlada/Min 22. u opštinama koje su ušle u proces lokalnog ekonomskog razvoja početkom šezdesetih godina prošlog veka. uz saznanje da je kombinovanje više metoda koji su se koristili kroz istoriju. vodovodna i železnička mreža i druga infrastruktura imaju veliki uticaj na Budžetski prihodi lokalnih samouprava zavise od privrede . takozvanu.Od svih lokalnih prihoda. Jelena Bojović Koncepti upravljanja lokalnim ekonomskim razvojem u prošlosti i danas ★ Upravljanje počinje od infrastrukture. nije a priori i rešenje problema. istraživanje “Investiciona klima u Srbiji .1% Biznis kontakti 16.0% Agencija za privatizaciju 5. da li su bile uspešne.2% 119 ispitanika „Historia magistra vitae est. fokus bavljenja lokalnom ekonomijom menjao se sa godinama. lakše se izbegne ponavljanje grešaka. Funkcionisanje lokalne samouprave i plate zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave zavise od privrede. Danas. Ali. možda najbolje rešenje za njih. osnovnu infrastrukturu.3% Druga Vladina tela 2. gradovi i opštine u Srbiji ubrzano prolaze kroz sve ove cikluse.5% Konsult komp 7.3% Strane amb i Priv komora 1. .8% Ambasada RS 2. Iako je danas očigledno da putna. u čemu su grešile? Saznanje šta su drugi radili. oko 25% čine prihodi od poreza na zarade.3% Privredna komora 10. ali ne samo na lokalnom nivou ★ Međudržavni putni pravci ključni su za razvoj lokalne ekonomije Koje ste institucije prvo kontaktirali da biste dobili informaciju o uslovima za investiranje u Srbiji? Lokalna samouprava 30.“ (Istorija je učiteljica života.3% SIEPA 2.

javnih partnerstava usmeravanje privatnih ulaganja prema javnom interesu privlačenje investicija koje upotpunjavaju privrednu sliku zajednice i čine je konkurentnijom Sredstva koja se danas koriste: • • • • • • • Napomena: Pregled je izmenjena tabela „Three Waves of Local Economic Development”. fokus se pomera na stvaranje opšte pozitivne klime za poslovanje.1990 Fokus se postepeno menja i ciljevi postaju: • • zadržavanje i rast postojećih privrednih subjekata privlačenje investicija usmeravanjem na određene sektore i zemlje Da bi ostvarili ciljeve gradovi su: • • • • • Treći talas : 1990 – danas U trećem talasu. sa posebnim naglaskom na strane investicije unapređenje osnovne infrastrukture Sredstva Ciljevi su realizovani kroz: • • • • • ulaganja u infrastrukturu velike grantove/donacije subvencionisani kredit poreske olakšice privlačenje investicija na osnovu promocije niskih troškova poslovanja (jeftina radna snaga) obezbeđivali direktna finansijska sredstva za privredu osnivali biznis inkubatore pružali savetodavnu uslugu sektoru MSP pružali pomoć početnicima u privredi (start-up) ulagali u infrastrukturu strategije pomoći postojećoj privredi unapređenje administrativnih procedura podrška umrežavanju razvoj klastera razvoj ljudskih resursa i sistema obrazovanja ciljano privlačenje investicija koje će doprineti razvoju klastera poboljšanje kvaliteta života • Drugi talas: 1980 .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 15 Kroz istoriju lokalnog eknomskog razvoja Kroz istoriju lokalnog eknomskog razvoja Talas Prvi talas: 1960 . lokalni ekonomski razvoj imao je za cilj: • privlačenje investicija u oblasti primarne proizvodnje. World Bank LED guidebook .1980 Fokus U početku. a ciljevi su: • • • • obezbeđivanje sekundarne infrastrukture pokretanje privatno.

Na žalost. Možda se ekonomija ne može razvijati u skokovima. ipak. sve državne. aerodrome i drugu infrastrukturu. Njegova knjiga. Jedan od najznačajnijih rezultata ove studije jeste postojanje veze periodu od pet godina između povećanja broja zaposlenih i oblasti kroz koje prolaze međudržavne putne mreže..” brošurama. ali izgleda da su prvenstveno lokalne samouprave to shvatile i počele sa infrastrukturnim ulaganjima. u svojoj knjizi Principi ekonomije navodi „natura non facit saltum”: „priroda ne pravi skokove“ i sugeriše da je nemoguće praviti velike skokove i promene u ekonomskom okruženju. ali i u drugim razvijenim zemljama. početkom šezdesetih godina prošlog veka ovo otkriće je izazvalo je ekspanziju ulaganja u infrastrukturu. Međutim. jedan od najuticajnijih ekonomista svog vremena. godine bavila se ekonomskim trendovima. U prošlosti se u zemljama Istočne Evrope lokalnim i regionalnim ekonomskim razvojem upravljalo političkim programima na nacionalnom nivou. Tih šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka. infrastruktura je nesporan uslov razvoja. navode glavne putne saobraćajnice. uz direktne intervencije u državna i društvena preduzeća. ali je moguće uvećati brzinu i broj promena. ulaganje u infastrukturu na lokalnom nivou postaje uzaludna investicija za one koji se ne nalaze na značajnim putnim pravcima. Međutim. u poslednjih dvadeset. predmet je ovog Priručnika. treba imati u vidu i promene u pristupu. Na žalost. s obzirom da je osnovni infrastrukturni uslov razvoja ostvaren još sedamdesetih godina. Jelena Bojović Lokalne zajednice širom sveta bave se ekonomskim razvojem već više od četrdeset godina. nedovoljne su da pokrenu značajne promene. Kako lokalne samouprave mogu da proces razvoja učine lakšim. brojem zaposlenih.16 ekonomski razvoj. na prvom mestu. Ova knjiga je u Engleskoj dugo vremena bila osnovni udžbenik iz ekonomije. a značajnu ulogu u tome treba da imaju lokalne samouprave. već se proces pojednostavljuje. . iskustva u razvijenim zemljama pokazuju da se ekonomskim razvojem ne upravlja. bez međunarodnih putnih mreža i dobre međuopštinske infrastrukture. težište ulaganja blago pomereno ka sekundarnoj infrastrukturi i opštem poboljšanju kvaliteta života.. uvek. regionalne i opštinske agencije prilikom promocije investicionih lokacija. Pionirska studija koja je urađena u SAD 1963. Alfred Maršal15. trideset godina. pre svega. u Sjedinjenim Američkim Državama godišnje se gradilo više od tri hiljade kilometara međudržavnih saobraćajnica. Iskustvo pokazuje da sve privredne delatnosti i privredni razvoj počinju sa rešenom infrastrukturom. marginalnu korisnost i cene (troškova) proizvodnje u jedinstvenu celinu. Napominjući da ekonomski razvoj ne pravi skokove i da je kombinovanje osnovnih i finijih metoda optimalan pristup ekonomskom razvoju. i gradovi i opštine u Srbiji moraju ofanzivno i predano da krenu u osvajanje investitora i podršku postojećoj privredi. Značaj infrastrukture danas potvrđuje činjenica da u svim tržišno orijentisanim zemljama u svetu. marginalne promene u razvoju ekonomije i društva. Dakle. 15 Alfred Marshall (1842—1924). Jasno je da je u Sjedinjenim Američkim Državama. u svojim „Investirajte u . u Srbiji postoji nesklad. Srbija nema vremena. Principi ekonomije (1890) sjedinila je teoriju ponude i tražnje. Međutim.

i preskakanjem. ili ukupnog razvoja same zajednice. javnog i civilnog sektora i aktivno i svrsishodno uključiti u proces. Moraju se uočiti važni učesnici iz privatnog. Uočavanje konteksta razvoja zajednice prvi je korak. Da bi bila uspešna. opština mora da bude spremna i sposobna da sprovede taj zadatak.Kontekst lokalnog ekonomskog razvoja Lokalni ekonomski razvoj odvija se u širem kontekstu razvoja. Jedan koncept bavljenja ekonomskim razvojem i upravljanja ovim procesom.17 kOrak PO kOrak: Okvir za lokalni ekonomski razvoj Proces lokalnog ekonomskog razvoja sastoji se iz šest koraka Procesom se može lako upravljati ukoliko se prate ovi koraci Lokalni ekonomski razvoj nije samo koncept. Uključivanje važnih učesnika (građana i lokalnog poslovnog sektora) Lokalni ekonomski razvoj zahteva zajednički napor. Strateško planiranje ekonomskog razvoja Program lokalnog ekonomskog razvoja proističe iz strateškog plana koji sadrži viziju. Lokalne zajednice se bave lokalnim ekonomskim razvojem koristeći različite pristupe i metodologije. (Poglavlje 4) 3. (Poglavlje 5) Koraci u procesu ekonomskog razvoja: 1. ciljeve. proces može biti ugrožen. Moraju se predvideti problemi i pitanja koji mogu iskrsnuti i potrebno je pripremiti se za njih . poput Evropske unije. 2. ili preklapaju. (Poglavlje 3) 4. I kao i svaki drugi proces sastoji se od određenog broja koraka koji se smenjuju. već i proces. Svaki korak vodi krajnjem cilju. specifičnosti i položaj njihove zajednice u odnosu na druge. predstavljen je u poglavlju Okvir za lokalni ekonomski razvoj koji se sastoji od šest koraka. Uključivanjem svih aktivnosti ili pojedinih elemenata procesa u ekonomski razvoj. Unapređenje institucionalnog kapaciteta Glavnu ulogu koordinatora i katalizatora u lokalnom ekonomskom razvoju ima opština. akcione planove i projekte. i omogućava lokalnim samoupravama da razumeju prednosti. Sprovođenje programa i projekata Sprovođenje plana zavisi od budžeta. može se stvoriti sopstveni put razvoja. regiona i šireg lokalnog okruženja. države. ili eliminisanjem pojedinih koraka. Analiza stanja . (Poglavlje 6) 5. ljudstva i institucija. nedostatke.

usavršavanje radne snage. ali je to. Ipak. tako se menjaju i važni učesnici. uključujući i one koji se tiču održavanja i proširenja poslovnih aktivnosti. (Poglavlje 8) Ovih šest koraka vremenski se često preklapaju. praćenje redosleda ovih šest koraka. Kako se menja struktura privrede. vrše interne reorganizacije posla. kada iznova započnu poslovi ekonomskog razvoja. pomoći će da se što bezbolnije i sigurnije prođe kroz njegov prvi ciklus. ili menjaju odnose među institucijama. pružanja odgovarajuće infrastrukture i sl. ujedno. strateški planovi. i korak neograničenog vremenskog trajanja. . S druge strane. moraju se stalno revidirati i osavremenjivati. Takođe.18 Upoznavanje sa programima i projektima Postoji širok raspon tehnika i modela (programa i projekata) dostupnih lokalnom ekonomskom razvoju. (Poglavlje 7) Jelena Bojović 6. lokalne uprave moraju stalno da unapređuju znanje službenika. Podizanje kapaciteta institucija jedan je od prvih koraka u razvijanju procesa ekonomskog razvoja. kao što je predloženo navedenim uslovima. a koraci počinju međusobno da se prožimaju. Praćenje i ocena Moraju se ustanoviti indikatori za ocenu napretka i rezultata programa i projekata i vršiti korekcije tokom realizacije. koliko god bili dugoročni.

ne može pomoći u definisanju prednosti i mana. ★ Istraživanje mišljenja i potreba – Nekada je statistika nepouzdana. pre svega. treba definisati vrste podataka. Javni upiti. kojom brzinom. Benčmarking je izbor opština/gradova. ili teško promenljivim parametrima (za koje je potreban dugi niz godina da se promeni). Pre svega. istorijat razvoja. koji se. Dakle. takozvano. a pod tim se. Upoznavanje sa kontekstom lokalnog ekonomskog razvoja podrazumeva da se u proces ne kreće nepripremljen. u procesu strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja. potrebno je utvrditi u kakvom su odnosu podaci. ili kasni (statistički podaci koji stoje na raspolaganju najčešće su stari. fokus grupe i okrugli stolovi. ako se zna da se u Srbiji. prosek od 5% nije konkurentan sa drugim opštinama u Srbiji. U većini lokalnih uprava u Srbiji postala je praksa da se radi analiza lokalnih resursa. da li se broj zaposlenih povećava. a ponekad i više – na primer.19 PrvI kOrak analiza stanja Bez podataka i mapiranja resursa ne može se planirati razvoj Nije dovoljno samo poznavati profil lokalne zajednice. Podaci. pre svega. Na primer. ★ Obrada podataka. mapiranje resursa. njen razvoj zavisi od šireg okruženja Sa kakvim resursima raspolažemo i kako da ih najbolje upotrebimo? Ovo je ključno pitanje za početak planiranja razvoja zajednice. po standardnim. 10% stanovništva služi engleskim jezikom. utvrđivanje trendova – Nije dovoljno samo imati podatke. ljudski i prirodni resursi. poređenja i analize koji se u ovom koraku prikupiljaju i pripremaju koriste se. i kakva su predviđanja na osnovu tih trendova. ili izrada profila zajednice. u proseku. pomažu u jasnijoj statističkoj analizi. ali ne daje kvalitativan aspekt problema. . ★ Stavljanje podataka u širi kontekst – Statistika i trendovi su nedovoljni za potpunu analizu lokalne zajednice. broj stanovnika koji koriste engleski jezik u jednoj zajednici iz godine u godinu raste i 5% populacije u toj opštini govori engleski jezik (ne poredeći sa drugim opštinama u Srbiji. ili smanjuje. Statistika je kvantitativna naučna disciplina. njihove izvore i oblik prezentacije (tabele. mogu porediti sa drugom opštinom. ali dugotrajna operacija. ako se ne poredi sa prosečnim podacima za Srbiju. pre svega. već da se koristi detaljna analiza tenutnog stanja lokalne zajednice: raspoloživa finansijska sredstva. podrazumeva benčmarking. ili podacima iz drugih gradova i opština. konkurencija. itd). Tako se od suvoparnih podataka stvara dinamična slika lokalne zajednice. Аli. u lokalnoj zajednici čiji je trend u porastu. ovakav trend govori o njenoj snazi i prednosti). benčmarking i drugo. u procesu izveštavanja. istraživanja mišljenja poslovnog sektora i građanstva. bar godinu dana. detaljnije sagledavaju problem i predloge za njihovo rešavanje. ona se mora porediti sa drugima Jedna zajednica nije izolovana. za potrebe privlačenja investicija. jedna opština se poredi sa opštinama koje imaju Koje sve aktivnosti podrazumeva ovaj korak Detaljna analiza podrazumeva sledeće aktivnosti: ★ Prikupljanje podataka – Relativno jednostavna. kao i u analizi rezultata. ★ Poređenje/benčmarking – Već je pomenuto da je poređenje sa drugim opštinama bitan element analize. zato što sam podatak. popis stanovništva). grafikoni. Na primer.

Poređenje sa drugim gradovima/opštinama. i detaljno predstavili probleme koje privreda ima u tim lokalnim zajednicama. . daje uvid gde se može stići. i predstavljaju primer „uspešne prakse” – takozvani „grad za primer“. dali su smernice članovima komisije za strateško planiranje. Kroz ovo istraživanje definisana su ključna pitanja razvoja16 i postavljena je osnova za izradu SWOT analize. Pitanje: Šta po vašem mišljenju treba da bude ključno pitanje razvoja Novog Sada? 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Industrijsko restruktuiranje / diversifikacija Istraživanje i razvoj. geografsku poziciju. to govori da opština/grad mora da poznaje konkurente da bi unapredila svoje mogućnosti. Istraživanja poslovne klime. transfer tehnologija Razvoj malih i srednjih preduzeća Komunalna infrastruktura Podrška i pružanje pomoći preduzećima Privlačenje novih preduzeča [strana … Obrazovanje Razvoj poljoprivrede i sela Razvoj radne snage Transport Turizam 67% 49% 40% 36% 31% 22% 22% 13% 11% 11% 7% 16 U okviru procesa strateškog planiranja jedan od koraka jeste definisanje ključnih pitanja. Kada se zna da svaki investitor pogleda bar deset lokacija pre nego što odluči gde će da investira. Novi Sad 2009. površinu. i šta sve treba uraditi da bi se drugi dostigli. uz pomoć Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština. koja su urađena u trideset opšina/gradova u Srbiji.prioritetnih oblasti razvoja. sličan broj stanovnika.20 Jelena Bojović Istrazivanje među privrednicima.

standardi i trgovinski aranžmani). ★ podaci za Evropu (opšte karakteristike. komparativne prednosti i mane). relacioni podaci). osnovni ekonomski pokazatelji). pruži najvažnije statističke i kvalitativne podatke o lokalnoj zajednici. razlikuju se u zavisnosti da li se prikupljaju podaci o lokalnoj zajednici. podaci koji se odnose na organizacioni i teritorijalni nivo. komparativni podaci o zajednicama iz regiona (opšte karakteristike. poželjno je koristiti podatake koji se odnose na region. broj i vrstu informacija. ★ podaci o regionu kao celini. Objašnjenja pomažu u tumačenju statističkih podataka i opisa konteksta života zajednice. Ukoliko ne može da se dođe do podataka na lokalnom nivou. Podaci sa lokalnog nivoa / Izrada profila zajednice Profil zajednice može se definisati kao dokument koji je sastavljen tako da u okviru jedne celine. regionu. ili državi. . Kvalitativni podaci o profilu zajednice izneti su u vidu objašnjenja da bi se predstavile okolnosti koje vladaju u opštini/gradu. zakonodavni okvir. ali samo ukoliko su podaci karakteristični i za lokalnu zajednicu za koju se sastavlja profil. pod jednim krovom.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 21 Analiza podataka prema teritorijalnom principu Podaci se prikupljaju sa različitih prostornih i organizacionih nivoa: ★ podaci o lokalnoj zajednici (najdublji nivo podataka. Tabele i grafikoni sadrže statističke podatke o profilu zajednice i predstavljaju numerički prikaz lokalne zajednice. Tipovi i izvori podataka Da bi se sagledali svi aspekti važni za ekonomski razvoj. ★ podaci za Srbiju (institucionalni.

komunalna) zdravstvena i socijalna zaštita obrazovni kapaciteti 2. zone. subvencije 5. klima lokalna vlast i administracija istorija. sektori najveći investitori i poreklo investicija javne finansije. proslave.22 Sadržaj profila zajednice: Profil zajednice sastavljen je tako da obuhvati informacije iz ključnih oblasti koje se odnose na lokalnu ekonomiju i kvalitet života: • • • • • • • 4. Kvalitet života • • • • • objekti i mesta za rekreaciju sportski sadržaji ustanove kulture javne aktivnosti (manifestacije. javne ustanove mogućnosti za investiranje (lokacije. festivali. tradicija. svečanosti. posebnosti zajednice makroekonomija privredna struktura. Osnovne karakteristike • • • • • • opšte informacije fizički prikaz geografskog položaja naselja. Lokalni ekonomski razvoj u odnosu na region 6. kultura karakteristike. Radna snaga • • • • • trenutna situacija. obrazovanje nezaposlenost. Javni resursi • • • infrastruktura (saobraćajna.projekcije migracije 3. potencijalna radna snaga cena rada struktura radne snage. objekti) troškovi poslovanja stimulacije. koncerti) zabava i usluge . struktura zaposlenost po sektorima 7. olakšice. Privreda Jelena Bojović 1. Demografija • • • struktura stanovništva trendovi rasta .

★ Ove informacije su posebno značajne za male opštine. podaci o profilu zajednice mogu olakšati privlačenje investicija i pripremu projektnih aplikacija. godine17 na uzorku od trista pet privrednih subjekata. Međutim. a za njegovo ažuriranje. u regionu. Stoga. njena snaga i potencijal predstavljaće i snagu regiona u kome se nalazi. U svakom promotivnom dokumentu Pećinci moraju da iznose podatke iz regiona (što obuhvata i grad Beograd). kao i dobavljači. na primer.odeljenja • istraživanja ★ Spoljni izvori (agencije. Podaci o regionu kao celini ★ Privrednici u Srbiji najveći deo poslovanja obavljaju u regionu. i pokažu da se radna snaga nalazi u radijusu od pedeset kilometara. Zbog toga. pa se preduzetniku koji posluje u Subotici može isplatiti da nabavlja materijal. ne nalaze se samo u opštini u kojoj se posluje. ne više od pet dana godišnje. iz Bujanovca. a većina statističkih podataka redovno se ažurira u Republičkom zavodu za statistiku. Međutim. februar 2007. ★ Evropska unija podržava regionalizaciju: ekonomski programi i projekti koje finansira Evropska komisija pretežno su regionalnog karaktera. Opština Pećinci. gube se dani dok se ne uspostavi kontakt sa svima. ★ Tržište potencijalnog investitora. zato što u opštini nema radne snage. ima približno trideset hiljada stanovnika i industrijsku zonu od hiljadu hektara na kojoj je moguće zaposliti i do sto hiljada ljudi. tačnije za 40% njihovih proizvoda kupci su u radijusu od 100km. posmatrajući samo podatke za Pećince. Cela Srbija je relativno malo i dostupno tržište. USAID-MEGA program . lokalna privreda posluje. ako su redovno ažurirani i na jednom mestu prikupljeni. pre svega. Po istraživanju iz 2007. uglavnom. 17 Istrašivanje o mišljenju poslovnog sektora. i kada je potreban podatak da bi se privukli investitori. a zatim i u široj zajednici. a EKONOMIJA mora biti u središtu međuopštinske saradnje.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 23 Izvori informacija o profilu zajednice: ★ Sopstveni izvori • lokalna administracija . da bi jedna lokalna samouprava bolje predstavila svoje potencijale. organizacije izvan lokalne administracije) • Republički zavod za statistiku • Nacionalna služba za zapošljavanje • Republički hidrometeorološki zavod • Narodna banka Srbije • Agencija za privredne registre • regionalne privredne komore • ostale regionalne ustanove U većini opština u Srbiji. Za izradu ovakvog sveobuhvatnog profila zajednice potrebno je nekoliko nedelja. informacije se nalaze u različitim institucijama. u odeljenjima za privredu. godinama su prikupljane informacije o privredi. neće doći u ovu industrijsku zonu. ni jedan investitor. na primer. ili proces planiranja. u regionu. U Agenciji za privredne registre danas postoje brojni podaci. nego su.

Vrste podataka koji su potrebni: ★ osnovne karakteristike regiona (opšte informacije. njihovim nadležnostima. informacije o državnim institucijama. ★ kreiranje podsticajnih mera i olakšica. ★ demografija (struktura stanovništva. javne finansije. cena rada. ★ osnivanje agencija i fondova. uz osnovne statističke podatke. ★ privreda (privredna struktura. obrazovanje). nevladine organizacije. sektori. ★ odobrenja i preporuke. planiranje) imaju prednost zato što se baziraju na razmeni iskustava i najboljih praksi. bilateralni.24 ★ Primeri međuopštinske. projekcije). solidarnost. prikaz geografskog položaja Srbije u Evropi). Pre svega. ★ obuku kadrova. međugradske i međuregionalne povezanosti: bratimljenje gradova. Država i njene institucije utiču na atraktivnost zemlje za privredne aktivnosti i opštu sliku zajednice kroz: . Jelena Bojović ★ zakone i regulativu u vezi sa lokalnim ekonomskim razvojem. ★ razvoj nacionalnih strategija. ★ raspolaganje državnim fondovima. Stoga su za planiranje razvoja. prekogranična saradnja. javne ustanove. agencije i fondovi). ★ radna snaga (potencijalna radna snaga. Dodatne informacije koje su potrebne: ★ Podaci o institucijama koje utiču na ekonomski razvoj . Podaci za Srbiju Podaci sa ovog nivoa nešto su drugačiji od podataka sa lokalnog nivoa. ★ bilateralne i multilateralne sporazume. ★ demografija (struktura stanovništva. troškovi poslovanja).Institucije države koje su povezane sa lokalnim ekonomskim razvojem. obrazovanje). Aktivnosti na nivou države čvrsto su povezane sa lokalnim ekonomskim razvojem. prikaz geografskog položaja). multilateralni. trendovi). javne finansije. oblastima koje zakonski uređuju. ili iz regiona. trendovi rasta. makroekonomija. uvodi se više objašnjenja. struktura radne snage. struktura radne snage. evropski regioni. sektori. troškovi poslovanja). mogu da pomognu ili da odmognu u toku sprovođenja ekonomskog programa. inovativni. ★ radna snaga (potencijalna radna snaga. mogućnosti za investiranje. makroekonomija. ★ Zajednički regionalni projekti (tradicionalni. značajne za lokalnu zajednicu (Institucije: ministarstva. cena rada. ★ privreda (privredna struktura. razmena programa. Tipovi statističkih podataka koji su potrebni: ★ osnovne karakteristike (opšte informacije. otvaraju velike mogućnosti za ekonomsku saradnju.

Norveška. gradova i grada Beograda Zakon o inovacionoj delatnosti Zakon o budžetu Republike Srbije Zakon o Fondu za razvoj Republike Srbije Zakon o izmenama i dopunama zakona o garancijskom fondu Zakon o javnom dugu Zakon o privrednim društvima Zakon o porezu na dodatu vrednost Zakon o registraciji privrednih subjekata Zakon o agenciji za privredne registre Zakon o javnim prihodima i rashodima Zakon o javnim nabavkama Zakon o budžetskom sistemu Zakon o koncesijama ★ Odluke. Švajcarska – ukupno dvanaest miliona potrošača). Opšti sistem preferencijala u trgovini sa SAD (trista milona stanovnika). upravljanje imovinom. Zakoni u vezi sa lokalnim ekonomskim razvojem: Zakon o lokalnoj samoupravi Zakon o finansiranju lokalne samouprave Zakon o planiranju i izgradnji Zakon o privatizaciji Zakon o raspodeli transfernih sredstava iz republičkog budžeta i učešću opština. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom (Srbija je jedina zemlja pored članica Zajednice nezavisnih država koja ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom) – bescarinski pristup tržištu od sto pedeset miliona potrošača. Trgovinski sporazum sa EU (petsto miliona stanovnika).Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 25 ★ Zakoni i podzakonski akti . Sporazum o Slobodnoj trgovini sa Turskom (sedamdeset miliona stanovnika). Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA (Island. AGENCIJE. FONDOVI I ORGANIZACIJE Stalna konferencija gradova i opština Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj Američka privredna komora (AmCham) Razvojne agencije Udruženje industrijalaca Savet stranih investitora (FIC) Udruženje preduzetnika Udruženje poslodavaca Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća Agencija za privatizaciju Uprava za javne nabavke Nacionalna služba za zapošljavanje Fond za razvoj Republički garancijski fond Privredna komora Srbije • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • .Raspolaganje zemljištem. a definisani su regulativom na nacionalnom nivou.bescarinski pristup tržištu od trideset miliona potrošača.Posebno su značajni ugovori o slobodnoj trgovini i trgovinski sporazumi koje Srbija ima sa zemljama iz okruženja i iz sveta: Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama jugoistočne Evrope (CEFTA) . Sporazum o slobodnoj trgovini sa Belorusijom (deset miliona potrošača). • • • • • • • MINISTARSTVA Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ministarstvo finansija Ministarstvo poljoprivrede Ministarstvo za rad i socijalnu politiku Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Ministarstvo za nacionalni investicioni plan (NIP) INSTITUCIJE. integralni su deo ekonomskog razvoja. bilateralni i multilateralni sporazumi . finansiranje lokalnih samouprava i drugi procesi. Bez njenog poznavanja nemoguće je baviti se ekonomskim razvojem. Lihtenštajn.

i šta su u današnje vreme pretpostavke uspešnog razvoja. geografski položaj. od koga zavisi. s kim se poredi. Informacije i podaci potrebni su. iz Evrope. standarde i principe koji važe u Evropskoj uniji. trendovi rasta. struktura radne snage. SIEPA Znajući čime raspolaže. uvidom u zakonsku regulativu zemalja u okruženju. bilateralni i multilateralni sporazumi zemalja Evrope. olakšce i subvencije). sektori. pre svega. ★ odluke.26 Jelena Bojović Podaci za Evropu Srbija treba da uči od drugih država Evrope i mora svoje principe i sistem da usaglašava sa principima i sistemom Evropske unije. troškovi investiranja i poslovanja. sličnih ekonomskih karakteristika (opšte informacije. Stoga je potrebno poznavati zakonsku regulativu. Na primer. mane ispraviljaju. znanje stranih jezika). makroekonomija. . poređenja). ★ demografija (broj i struktura stanovništva. država tek stiče potrebne uslove da započne proces ekonomskog razvoja. Privreda Srbije posluje sa privrednicima iz celog sveta.prednosti se ističu. ★ radna snaga (potencijalna radna snaga. može se pronaći podatak da je porez na zarade u Srbiji najniži u odnosu na zemlje iz okruženja (što je jedna od prednosti Srbije u odnosu na konkurente). a pre svega iz svog najbližeg okruženja. ★ privreda (privredna struktura. cena rada. Na osnovu tih podataka uočavaju se prednosti i mane . Zemlja Srbija Bugarska Hrvatska Rumunija Slovenija Porez na zarade 12% 12%-24% 15%-45% 16% 19% Napomena: tabela preuzeta iz „Doing Business in Serbia 2007“.akcenat na zemljama iz neposrednog okruženja. da bi se znalo koje su države konkurentne sa Srbijom. Standardizacija procesa proizvodnje i usluga je neophodnost. mogućnost za investiranje. obrazovanje. projekcije). Vrste podataka koji su potrebni: ★ osnovne karakteristike zemalja Evropske unije .

zato što će proces uticati i na njih. Ovakav pristup izgleda lakši. U svakom procesu postoje osobe koje su njegovi nosioci i zaduženi su za osmišljavanje. a samim tim utiču i na smanjenje korupcije. Grad Loznica je uključio dvadesetak preduzetnika u proces strateškog planiranja. zadovoljena je samo formalna strana. Važni učesnici su potrebni za kontrolu procesa Pojednici ponekad čine ishitrene odluke bez uvida u posledice takvih odluka. ili „interesne grupe”. Finansijska podrška može da bude obezbeđena od početka ukoliko su finansijeri uključeni u osmišljavanje projekta i definisanje projektnog zadatka. Autor projekta pokušava da ubedi auditorijum zašto je projekat koristan i značajan za njih i da opravda troškove. smatrajući da je samo učešće u predstavljanju projekta vid saglasnosti druge strane. Samostalan rad na projektu podrazumeva i prezentaciju projekta pred njegovim finansijerima. ili određenim oblastima. Treba se potruditi da se u projekat uključi što više predstavnika . Oni su „važni učesnici“ zato što o nekim delovima procesa. ali na taj način. znaju više od drugih. Zbog nemogućnosti da se adekvatno prevede sa engleskog jezika. Osim nosilaca procesa. a prevodi se kao „važni učesnici”. potrebno je dati objašnjenje ko su važni učesnici i zašto se tako nazivaju. Drugi učesnici u procesu obezbeđuju transparentnost u odlučivanju i smanjuju mogućnost donošenja subjektivnih odluka. Javno predstavljanje nije dovoljno za proces koji zahteva učešće Učešće nije samo predstavljanje. predstavlja posrbljen engleski termin „stakeholders”. ili finansijski resur) i zato što će efekti bez njih biti manje vidljivi. Na prezentaciji idejnog projekta autor ne uključuje slušaoce. pak. već samo legitimizuje svoje odluke.27 DrUGI kOrak Uključivanje važnih učesnika Stejkholderi (važni učesnici/interesne grupe) olakšavaju proces Uključivanje stejkohldera znači podršku procesu Važni učesnici su neophodni za proces. u aktivnostima učestvuju i mnoge druge organizacije. zato što su potrebni u sprovođenju određenih aktivnosti (bilo kao ljudski. institucije i pojedinci – važni učesnici. sprovođenje i organizaciju procesa. Takav pristup planiranju obezbedio je i punu podršku privrede sprovođenju plana i projekata koji su iz njega proistekli (jedan od projekata „Zona unapređenog poslovanja” uspostavljen je kroz zajedničko finansiranje privatnog i javnog sektora). Dakle. tim odlukama svesno favorizuju određene grupe. Mali broj predstavnika nije dovoljan – mora se osigurati široko učešće Mnogima se čini da je dovoljno pozvati samo predstavnike privredne komore čime se osigurava učešće preduzetnika u odlučivanju. ali ne i suština. pravo uključivanje podrazumeva da se saslušaju i drugi. ali je potrebno poznavati i njihov interes da bi se znalo zbog čega u njemu učestvuju U ovom poslu su potrebni saveznici. ili. ili pojedince. a jedan od viđenijih bio je i predsednik Komisije za strateško planiranje. Šta treba znati o uključivanju važnih učesnika u proces ekonomskog razvoja Uključivanje obezbeđuje podršku. Izraz koji se često čuje „stejkholderi”.

Takođe. neki se mogu pitati za mišljenje. važni učesnici se mogu lakše. Pre nego što se uključe u proces vrlo je važno razumeti njihove motive. na kraju moraju biti obavešteni da su njihove ideje realizovane tokom procesa. Javni sektor/lokalna samouprava imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju povoljnih uslova poslovanja. Ko su važni učesnici u lokalnom ekonomskom razvoju – koga uključiti Najšira podela važnih učesnika 1) Javni sektor 2) Privatni sektor 3) Civilni sektor Ekonomski prosperitet i kvalitet života zajednički kreiraju javni sektor i privreda. definisati njihovu ulogu u procesu i trajanje angažmana. učesnici čiji su predlozi prihvaćeni. prezentovanje. Pojedinac zasigurno nema sva potrebna znanja i veštine. Prepoznavanjem njihovih interesa. Uključivanje podrazumeva zajednički interes Činjenica da važni učesnici žele da se uključe u proces. ali treba voditi računa na koji način. i obostranu korist. i na odgovarajući način. uključiti u proces. sve veštine su „na stolu“. Uključivanjem drugih. treba obrazložiti zašto. kao što su pregovaranje. ne znači. U procesu koji uključuje i druge učesnike mora se iskoristiti bar jedna ideja koja dolazi sa njihove strane. Jelena Bojović svoje uloge u njemu. što podrazumeva kvalitetnu infrastrukturu i Da bi se uključili. dok se drugi mogu pozivati da učestvuju na okruglom stolu. a priori. jeste nepoznavanje suštine procesa i . a korist od lokalnog ekonomskog razvoja ima cela zajednica. „fine“ veštine. Na taj način. Širok je raspon veština koje su potrebne za lokalni ekonomski razvoj Da bi se proces odvijao u kontinuitetu potrebno je koristiti različite veštine: pojedine su. Međutim. učesnici moraju da znaju zašto se uključuju i kako da se uključe Najčešći razlog zašto pojedici odbijaju učešće u procesu. ali je potrebno da se na njih odgovori.28 privrednog života. upravljanje. građevinski inženjeri. informatičari. ukoliko pojedine ideje nisu prihvaćene. Jedan od ključnih saveta odnosi se na važne učesnike kojima treba jasno predstaviti proces. stiču se saveznici za naredni projekat. takozvane.na primer. na primer. moleri. ali postoje i „tehničke“ veštine koje izvode stolari. Ne moraju svi privrednici da budu članovi komisija . Uključivanje podrazumeva i komunikaciju koja mora biti dvosmerna Ne moraju sve ponuđene ideje da se iskoriste.

pre svega. urbanizam) • predstavnici republičkih javnih preduzeća (Elektrodistribucija.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 29 usluge po najpovoljnijim cenama. Veći profit preduzeća i veći broj zaposlenih znači veće nadoknade od poreza koji se slivaju u budžet. vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja. pre svega. poljoprivrednici. regionalnih i republičkih agencija (agencija za razvoj opštine. što vodi boljem kvalitetu života svih stanovnika lokalne zajednice. veća ulaganja javnog sektora u infrastrukturu i usluge. U suštini. ili oni koji mogu svojim odlukama uticati na nečiji život. i druge) 3) Nevladine organizacije • • • nevladine organizacije koje se bave privredom. saradnji sa državnim institucijama i donatorima. u donošenju novih predloga zakona i u lobiranju. razmatranju nacionalne strategije. Važni učesnici u Srbiji 1) Privreda • Privredna komora Srbije i regionalne komore. • predstavnici klasterskih udruženja. poseduju znanja i iskustava koja mogu biti od koristi. i drugi) Njihova uloga ogleda se. ili prednosti privrednog okruženja u kojem posluju. • individulani privredni subjekti . NSZ. podršci pojedincima i određenim interesnim grupama. • poljoprivredne zadruge. SIEPA. Telekom. zapošljavaju lokalno stanovništvo i plaćaju poreze. a. Katastar) • predstavnici okruga • predstavnici lokalnih javnih preduzeća (direkcija za izgradnju. Za privredu to znači: niži troškovi poslovanja. VIP. uključuju se u promotivne aktivnosti. posebno određeni sektori: finansijski sektor i predstavnici najrazvijenijeg privrednog sektora u opštini Preduzetnici se uključuju zato što najbolje znaju koji su nedostaci. javno komunalno preduzeće) • predstavnici lokalnih. • udruženja preduzetnika. zapošljavanjem organizacije koje se bave lobiranjem organizacije koje predstavljaju određene interesne grupe (nacionalne manjine. organizaciji skupova i okruglih stolova u cilju razmene iskustva. 2) Javne institucije i organizacije • predstavnici republičkih vlasti (predstavnici ministarstava. rast potražnje za njihovim proizvodima i povećanje broja zaposlenih. finansije. važni učesnici su svi oni čija je podrška potrebna. Srbija gas. preduzetnici.preduzeća. Direkcija za puteve. finansiraju određene projekte. monitoring. osobe sa posebnim potrebama. učestvuju zajedno na sajmovima. konkurentnost na tržištu. skupštinskih odbora) • predstavnici lokalnih vlasti (gradonačelnik. oni mogu da ukažu na potrebe poslovnog sektora na lokalnom nivou. regionalne razvojne agencije. članovi veća i skupštine) • predstavnici jedinica uprave (odeljenje za privredu. . rukovođenju projektima.

a značajne su i za praćenje i kontrolu projekata. više i visokoškolske ustanove (lokalne. Rezultati se moraju proveravati. privredne komore. u pojedinim opštinama. a svi zainteresovani mogu da doprinesu boljoj i uspešnijoj realizaciji projekata i programa. dok će o samoj funkciji komisije biti reči u narednim poglavljima (Korak 4). Članovi privrednog saveta su. Učešćem političkih organizacija omogućava se održivost projekata i ideja. ili unapređenje tehnologije. važni su u kontroli procesa i obezbeđuju transparentnost. realizaciju projekta . • Naučne institucije.30 4) Mediji • elektronski mediji (javni medijski servisi. rađeno je uz pomoć udruženja preduzetnika. regionalne. a neophodni su učesnici u projektima koji imaju za cilj unapređenje ljudskih resursa. 5) Obrazovne i naučne institucije • • • osnovne i srednje škole. Privredni savet je stalno telo koje učestvuje u praćenju sprovođenja strateških planova. organizacije i sve zainteresovane strane uključe u: • proces strateškog planiranja . Mediji omogućavaju: veću informisanost svih građana. ili regionalne). pre svega. privatne medijske kuće) • pisani mediji/novinske agencije (lokalne. Pojedine inicijative kancelarija za lokalni ekonomski razvoj realizuju se uz pomoć privredne komore i uz podršku medijskih kuća (oglašavanje zemljišta i poslovnog prostora).primer uključivanja važnih učesnika u proces planiranja razvoja jeste formiranje komisije za strateško planiranje. Jelena Bojović Kako ih uključiti? Postoji više načina da se značajne institucije. bez obzira na političke promene. naučnih institucija i agencija: • praćenje sprovođenja i ažuriranja planova i programa. . omogućavaju razmenu iskustva. privrednici i udruženja. U prilogu je dat primer Komisije koja je u Inđiji učestvovala u procesu strateškog planiranja. 6) Političke organizacije • • predstavnici političkih partija na vlasti predstavnici opozicije Istraživanje među privrednicima. učestvuju u vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja. finansijski i ljudski resursi mogu da dolaze sa svih strana. nude znanje. republičke) Mediji su ujedno i važni učesnici i medijum za uključivanje još većeg broja aktera. a kao kontrolu najbolje je angažovati osobe koje nisu nosioci projekata.projekti ne moraju da budu autonomni. Političke organizacije učestvuju u vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja. pre svega. instituti za istraživanje i razvoj.

Različiti su nazivi ovih saveta i načina na koji se osnivaju. . MNG Plastik Gogić. Katastar) NVO i donatori (CRDA) mediji predstavnici poljoprivrede ( ZZ Gradina. U najvećem broju slučajeva privredni saveti se osnivaju na inicijativu donatorskih programa. Srbija gas. dekani) republička javna preduzeća (Elektrodistribucija. unapređenje rada uprave i slično). program podrške privredi. savetu za razvoj.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 31 ČLANOVI KOMISIJE ZA SRATEŠKO PLANIRANJE U INĐIJI • • • • • • • • • • • • • • • • • • predsednik Opštine Inđija zamenik predsednika Opštine Inđija predsednik Skupštine opštine Inđija načelnik opštinske uprave načelnik Odeljenja za urbanizam članovi Opštinskog veća predstavnici Odeljenja za privredu Odeljenje za finansije direktori javnih preduzeća predstavnik Turističke organizacije Opštine Inđija načelnik Sremskog okruga šef ispostave Nacionalne službe za zapošljavanje predstavnici obrazovnog sektora (direktori škola. Telekom. U izvesnom smislu oni su zaduženi da nadgledaju primenu strateškog plana. predstavnik Italijanske industrijske zone. Veritas d. Rick Eis.Privredni savet Komunikacija sa privredom može biti i neformalna. Banca Intesa. Sva ta tela su savetodavnog karaktera i njihova osnovna uloga ogleda se u pružanju mogućnosti privrednicima da utiču na politiku lokalne samouprave u vezi sa ekonomskim razvojem. M&B Trans Novi Slankamen. razvoj infrastrukture.o. da bi učestvovali u procesu strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja.o. a njihov rad se nastavlja i nakon usvajanja strateškog plana. AD Žitosrem. Gumil junior. Marko IN. Gas-Teh. Metal rad. Poljoprivrednici. njihove funkcije su slične. Direkcija za puteve. ili privrednom savetu.o. ZZ Maradik ) predstavnici privrede (predstavnici sindikata. Brojni su primeri saveta u Sjedinjenim Američkim Državama i već postoji tradicija njihovog učešća u razvoju politike na lokalnom nivou. direktor filijale MEBA – CA Group AD. ZZ Slankamenka. a sa druge strane imaju savetodavni karakter u opštinskim organima u vezi pitanja koje uvodi lokalna samouprava (visina nameta na privredu. savetu preduzetnika. direktor filijale Vojvođanske banke) Primer uključivanja . međutim. ZZ Beška. Esca Food Solution. Monus Beograd.o. Plamen. Tehnoexport d. Opštine sve češće osnivaju privredni savet. savetu investitora. bez obzira da li se radi o savetu za ekonomski razvoj. OZZ Srem. Letač. ali jedan od dobrih mehanizama stalne komunikacije i održavanja kontinuiteta u radu na privrednom okruženju jeste osnivanje privrednog saveta. Privredni saveti imaju na raspolaganju i finansijska sredstva i direktno utiču na sprovođenje ekonomskih projekata koji doprinose poboljšanju poslovne klime.

Zašto bi privredni saveti hteli da učestvuju u njihovom radu? Kakve koristi imaju od toga? 3. Na koji način se privredni saveti mogu uključiti u rad lokalne samouprave? Šta će biti njihova uloga? Tek kad lokalna samouprava odgovori na ova tri pitanja može da počne sa regrutacijom ukoliko proceni da će privredni savet imati pravu funkciju. zbog nedostatka tradicije u osnivanju i radu privrednih saveta u Srbiji. vrlo je važno da rukovodstvo opštine pažljivo pristupi ovoj inicijativi. Na ovaj način. treba da bude živ mehanizam učešća privrede u definisanju lokalne politike u oblasti ekonomskog razvoja. Zašto želi da ih uključi u svoj rad? 2. koji. Jelena Bojović Dakle. ukoliko je predviđeno osnivanje privrednog saveta.32 Međutim. da odgovori na sledeća pitanja: 1. . Nije retkost da su privredni saveti u Srbiji još jedna politička formacija u kojoj svaka politička stranka iz vladajuće koalicije u opštini delegira po jednog. ili više preduzetnika (u zavisnosti od „značaja” stranke). pre svega. najpre. uništava se originalan koncept i ideja privrednog saveta. pre svega zbog velikog nepoverenja preduzetnika u ishod ovakvog angažovanja. lokalna samouprava treba. da ih predstavlja u privrednom savetu.

opštine/gradovi u Srbiji nisu se institucionalno bavili razvojem privrede i ambijentom za privređivanje. Američka agencija za međunarodni razvoj. vrlo važna. otvaranju novih radnih mesta i privlačenju investicija. ekonomskom statistikom i registrom privrednih društava i preduzetnika. ostvarivati komunikaciju sa privredom i koordinisati saradnju između institucija i organizacija na lokalnom i nacionalnom nivou. sprovoditi programe razvoja. Bilo je primera da se ad hoc organizuju timovi koji će raditi na privlačenju investicija. godine. Šta je Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj? Opštinska kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER). Zaposleni u odeljenjima za privredu ostali su da ažuriraju podatke o pripremama i realizaciji prolećne i jesenje setve i uspešne žetve. predstavlja instrument za stvaranje okruženja koje pogoduje privređivanju. a nisu dovoljno upoznate sa konceptom lokalnog ekonomskog razvoja. nudi opštinama partnerima model institucionalnog organizovanja . U pomenutim državama. a osniva se kao uprava za ekonomski razvoj (u gradovima). korišćenje i uređenje poljoprivrednog zemljišta. Agencija za privredne registre Republike Srbije preuzela je ovu ulogu. i dobro organizovana lokalna samouprava. a na osnovu iskustava gradova u Sjedinjenim Američkim Državama i državama zapadne Evrope. zaostavština su starog sitema organizacije uprave. Kancelarija je deo lokalne administracije. učestvovati u stvaranju strategije lokalnog ekonomskog razvoja. u većini opština. Objedinjavanjem funkcije registracije privrednih subjekata.kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. preteča današnjih kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. ili kao posebno odeljenje za ekonomski razvoj (u opštinama). kroz Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. pre svega. privredna odeljenja . Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj predstavlja resurs za opštine koje žele da pokrenu privredu u svojim sredinama. kao i da vode upravni postupak radi utvrđivanja visine naknade za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta. ali ni jedna organizaciona celina u okviru lokalne uprave nije se bavila ekonomskim razvojem. Na ovaj način. da sprovode Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji se odnosi na zaštitu. do nedavno. najvažnija funkcija odeljenja za privredu istrgnuta je iz ruku lokalne samouprave. postoji odeljenje koje se isključivo bavi pitanjem lokalnog ekonomskog razvoja. osim stimulativnih zakona. Odeljenja za privredu. Tek početkom 2006. Pored toga. Službenici ovih odeljenja bavili su se. to nije bio slučaj. Jedan od preduslova lokalnog ekonomskog razvoja jeste postojanje timova koji će koordinisati programima i projektima ekonomskog razvoja. Iskustvo razvijenih evropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država pokazuju da je za lokalni ekonomski razvoj.33 TreĆI kOrak Unapređenje institucionalnog kapaciteta Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su deo opštinske uprave Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj pružaju podršku postojećoj privredi i privlače nove investitore Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su razvojna odeljenja i ne rešavaju pojedinačne slučajeve Rad kancelarije za lokalni ekonomski razvoj je dugoročan Do 2005. U Srbiji.

često se javlja pripajanje odeljenja za privredu drugim odeljenjima i stvaranje hibridnih odeljenja za budžet. izdaju saglasnost i vodoprivredne dozvole za objekte lokalnog značaja. optimalan broj zaposlenih u kancelariji kreće se između troje i desetoro. Kao posledica ovih promena. nekog drugog srodnog odeljenja. i u zavisnosti od broja stanovnika opštine/grada i broja privrednih subjekata.34 danas vode poslove vezane za erozivna područja i njihovu zaštitu. 19 Arilje. Aktivnosti koje se odnose na privredu u ovim odeljenjima slične su navedenim slučajevima. a organizaciona celina koja ih sprovodi je odsek za privredu. Organizuju i učestvuju u kontaktima pružanja podrške i informacija zainteresovanim investitorima i preduzetnicima iz domena ulaganja i otvaranja preduzeća. trezor i privredu19 ili Odeljenja za društvene delatnosti i privredu. pokrajinskim i opštinskim organima. ili odeljenja za društvene delatnosti i privredu. ili kao deo kabineta gradonačelnika. finansije. Ovakvom organizacionom strukturom nemoguće je ne izbeći zatiranje razvojnih funkcija odeljenja za privredu. Organizuju i učestvuju u stvaranju baze podataka. sastoji se u pripremi opštih uslova iskorišćavanja i održavanja seoskih vodovoda i donošenju rešenja o priključenju na izgrađene seoske vodovode. agencijama.organizuju i ostvaruju saradnju sa domaćim i međunarodnim organizacijama. trezor i privredu19. 2009.20 Postoje primeri u Srbiji gde su ovakve kancelarije osnivane u okviru odeljenja za privredu. pokazalo se da su kancelarije kao samostalna odeljenja u okviru uprave najfunkcionalnija. preduzetnicima i javnim preduzećima iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja. . nadležnim državnim. U ovim slučajevima aktivnosti koje se odnose na privredu su slične gore pomenutim a organizaciona celina koja ih sprovodi je Odsek za privredu u okviru ovih odeljenja.. finansije. Njihov posao.“poslovnih informacija” od značaja za lokalni ekonomski razvoj. Ovakvom organizacionom strukturom dolazi do gašenja razvojnih funkcija odeljenja za privredu. kao i obavljaju drugih poslova po nalogu načelnika odeljenja. jeste pripajanje odeljenja za privredu drugim odeljenjima i stvaranje hibridnih Odeljenja za buđet. Jelena Bojović Za razliku od odeljenja za privredu. Međutim. institucijama. Gornji Milanovac. Organizuju poslove na praćenju realizacije strategije ekonomskog razvoja opštine i učestvuje u koncipiranju i razvoju projekata iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja. gubljenja funkcija. proceni štete nastale od elementarnih nepogoda i poslova vezanih za protivgradnu zaštitu. investitorima. i to im je primarna karakteristika. 18 Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi opštine Gornji Milanovac. itd 20 Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi Subotice. kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su razvojna odeljenja.. utvrđuju vodoprivredne uslove. Organizuju i učestvuju u pripremi marketinško-promotivnih materijala. sprovode Zakon o vodama u vezi načina korišćenja i upravljanja izvorima. takođe. informativnih kampanja i promocija i predstavljanja poslovnih koncepata i potencijala opštine za strana ulaganja. javnim bunarima i česmama. zapravo gubljenja funkcija.18 Još češći efekat ovih promena tj. 2009. Predlažu i daju mišljenja o potrebnim merama za efikasan i uspešan razvoj aktivnosti iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja”. Zaposleni u kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj „.

CD materijali. ili bi ponudio odgovor? Da bi kancelarije bile pravi servis privredi. Osnovne funkcije kancelarije/odeljenja za lokalni ekonomski razvoj ★ Marketing Broj zaposlenih u KLER u opštinama u Srbiji Funkcije opštinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj osnivaju se sa idejom da privrednici imaju svoje savetnike u okviru opštinskih uprava. osobe koje su za njih „zadužene”. u tom slučaju kancelarija za lokalni ekonomski razvoj nije ni potrebna. tako i na republičkom nivou. i pomoć koju pružaju. internet prezentacija. novembar 2009. trgovinskim odeljenjima stranih ambasada u zemlji. privrednim komorama i poslovnim udruženjima u inostranstvu. Samo se treba zapitati da li bi službenik banke na isto pitanje klijenta odgovorio: „Imate na našoj internet stranici”. baneri i posteri. opštinama i regionima u zemlji i inostranstvu . investitorima i privrednicima. zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj moraju da obavljaju mnogo drugih funkcija da bi njihova efikasnost. elektronski bilten) distribucija promotivnih materijala ciljanim grupama: ambasadama. • • 21 Analiza KLER-a. Svaki zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj ima grupu preduzetnika o kojima „vodi računa”. Način rada zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj i njihov odnos prema klijentima (u ovom slučaju privrednicima) mora da bude istovetan kao u privatnom sektoru. opštine i gradovi MEGA programa. bila što veća.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji Opština/grad Broj zaposlenih u KLER-u 7 5 2 8 7 8 16 5 3 2 7 23 1 2 5 7 21 35 Opština/grad Broj zaposlenih u KLER-u 6 8 2 5 5 3 3 2 2 1 4 2 2 3 2 3 Novi Sad Niš Novi Beograd Kragujevac Leskovac Subotica Zrenjanin Kruševac Pančevo Šabac Kraljevo Čačak Smederevo Sombor Valjevo Vranje Loznica Novi Pazar Sremska Mitrovica Užice Zaječar Pirot Paraćin Vršac Inđija Prokuplje Bujanovac Prijepolje Preševo Pećinci Arilje Medveđa Ako zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj na pitanje preduzetnika da li ima informaciju o raspoloživoj radnoj snazi u opštini odgovora: „Pogledajte na vebsajtu Nacionalne službe zapošljavanja”. posetiocima i izlagačima na sajmovima i konferencijama. prospekti. pruža im sve potrebne informacije i olakšava kontakt sa svim institucijama kako na lokalnom. The Urban Institute izrada i redovno ažuriranje promotivnih materijala (brošure.

ili aplikacije za donaciju. ★ Kontakti sa poslovnom zajednicom i njeno direktno podržavanje • procena poslovnog okruženja . pomoć u promociji i povezivanju sa potencijalnim kupcima i dobavljačima. pružanje zakonske i tehničke podrške. proizašlih iz plana za strateški razvoj i izveštavanje o procesu. • • ★ Kontakti sa investitorima • • • stalni kontakt sa domaćim i stranim investitorima. pružanje pomoći lokalnim preduzetnicima za registraciju. procena mogućnosti za jačanje kapaciteta. . svakodnevni kontakti sa komisijom za strateški razvoj. ili olakšica za određene kategorije preduzetnika. organizovanje anketa za poslovni sektor u cilju poboljšanja uslova poslovanja. organizovanje poseta i prodajnih prezentacija u vezi sa mogućnostima za ulaganje. ili instrumenata za podršku privrednicima. obezbeđenje finansijske podrške. praćenje aktivnosti i izveštavanje o rezultatima sastanaka komisije za strateški razvoj (pisani izveštaji. učešće na sajmovima i izložbama organizovanje promotivnih kampanja – oglašavanje i PR aktivnosti filantropske aktivnosti . promovisanje preduzetništva i privatno-javnih partnerstava. konferencije. zaključci i predlozi). nadgledanje tekućih projekata. • • ★ Pružanje potrebne podrške tokom procesa strateškog planiranja • • • sprovođenje procesa strateškog planiranja. posete potencijalnim investitorima radi pregovora. razvijanje programa za obuku pojedinaca koji započinju vlastiti posao i za poslovna udruženja. • • • • ★ Podrška u finansiranju • održavanje kontakta sa bankama koje posluju u opštini sa ciljem da se obezbede finansijski podaci sa tržišta i pruže pravovremene i adekvatne informacije i savet predstavnicima lokalnih firmi. ili preregistraciju u saradnji sa Agencijom za privredne registre. davanje saveta i informacija.svakodnevni kontakti sa lokalnim privrednicima i preduzetnicima. svečana otvaranja.organizovanje i priprema kampanja o značaju novih ulaganja i promociji društveno odgovornog poslovanja prema lokalnoj zajednici i životnoj sredini • Jelena Bojović organizovanje obuke za mala i srednja preduzeća u sastavljaju predloga projekata i pripreme dokumentacije za podizanje kredita.36 • • • • organizovanje promotivnih manifestacija – sajmovi. upućivanje na donatorske programe i različite izvore finansiranja.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 37 • identifikovanje trenutnih finansijskih kapaciteta i preporučivanje najpovoljnijih finansijskih paketa korisnicima usluga kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. stvaranje jednakih mogućnosti za žene i ugrožene grupe usklađivanje administrativnih i inspekcijskih procedura kao podrška ekonomskog razvoja pružanje mišljenja za usvajanje i sprovođenje lokalnih investicionih programa inicijative za pripremanje i modifikovanje urbanističkih planova.opštinski ogranak. pripremanje preporuka o lokalnom mikro-finansiranju i garancijskim šemama. • pružanje informacija nezaposlenima u vezi mogućnosti za pokretanje privatnog biznisa. • pripremanje i sprovođenje obrazovnih programa za instruktore i konsultante za razvoj lokalne ekonomije i preduzetništva u opštini. priprema predloga razvojnih projekata. • pripremanje plana za obrazovanje i prekvalifikaciju u skladu sa potrebama investitora. obnavljanje uništenih objekata • • • • ★ Redovno održavanje i unapređenje veze sa drugim lokalnim samoupravama i institucijama centralnih vlasti koje su zadužene za lokalni ekonomski razvoj • • saradnja sa republičkim telima i institucijama zaduženim za lokalni ekonomski razvoj saradnja sa privrednom komorom. uspostavljanje industrijskih i tehnoloških zona i poslovnih inkubatora. odluke i uputstva) pružanje informacija o merama za poboljšanje prihoda lokalne samouprave od privrede povećanje stope zaposlenosti i smanjenje siromaštva. novim potrebama investitora za radnom snagom i programima za samozapošljavanje. • komunikacija sa donatorskim organizacijama. • definisanje podsticaja za osnivanje novih preduzeća i privlačenje direktnih stranih ulaganja pružanje saveta u oblasti regulative (pravilnici. • osnivanje centra za obuku. ★ Priprema i praćenje sprovođenja projekata ekonomskog razvoja • analiza uslova na tržištu i istraživanje mogućnosti za pokretanje razvojnih projekata. lokalnim/ regionalnim institucijama zaduženim za ekonomski razvoj. upravljanje sprovođenjem razvojnih projekata. • pripremanje baze podataka o raspoloživoj radnoj snazi. • • • istraživanje mogućnosti za prikupljanje sredstava potrebnih za razvojne programe. privredna društva i civilni sektor predlaganje socijalnih programa i programa za zapošljavanje mladih u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje • . ★ Savetodavna funkcija – gradonačelniku/ predsedniku opštine i skupštini • • • ★ Usavršavanje radne snage • saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje .

Zakona o lokalnoj samoupravi kaže da “jedinica lokalne samouprave za ostvarivanje svojih prava i dužnosti i za zadovoljavanje potreba lokalnog stanovništva može osnovati preduzeća. razmena primera dobre prakse i usaglašavanje razvojne politike svih opština Jelena Bojović Organizacioni oblici kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Organizacija. U skladu sa Zakonom22 poslovi lokalnog ekonomskog razvoja mogu da se obavljaju u javnom preduzeću. ekonomski razvoj i smanjenje nezaposlenosti u opštinama u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku. ustanove i druge organizacije koje vrše javnu službu.38 • kreiranje i održavanje jedinstvenog informacionog sistema za statističke i druge podatke važne za biznis. u kojima je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj osnovana kao posebno pravno lice. . u skladu sa zakonom i statutom. i sledi pregled prednosti i nedostataka različitih modela kancelarija za lokalni ekonomski razvoj: • ★ Kreiranje i održavanje relevantnih baza podataka • • • • • • • • • 22 Član 7.” baza podataka dostupnih kadrova baza podataka lokalnih preduzeća i preduzetnika baza podataka novih domaćih i stranih investitora baza podataka kapaciteta za privatizaciju baza podataka dostupne opštinske imovine baza podataka zemljišta za potencijalne grinfild investicije baza podataka o potencijalnim braunfild lokacijama baza lokalnih dobavljača priprema i ažuriranje profila zajednice U Srbiji. organizacioni oblici se razlikuju u opštinama u Republici Srbiji. već razvojni i stručni poslovi. Republičkim geodetskim zavodom i drugim telima i organizacijama saradnja sa drugim gradovima i opštinama. Dakle. sve osnovane kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u opisu svojih nadležnosti imaju minimum 90% navedenih funkcija. Ono o čemu treba voditi računa pri definisanju pozicije kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u okviru gradske/opštinske uprave jeste činjenica da poslovi koje kancelarije obavljaju nisu “klasični” upravni poslovi (rešavanje u upravnim stvarima i donošenje upravnih akata). u okviru gradske/ opštinske uprave nije regulisana zakonom . a samim tim i mesto kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. ili privrednom društvu i ta mogućnost je iskorišćena u nekim lokalnim samoupravama u Srbiji. ustanovi. agenciji. stav 1.ne postoji akt na republičkom nivou koji bi uredio načela organizacije lokalne samouprave (gradovi/ opštine sami donose odluke o organizaciji i sistematizaciji).

ili kao deo kabineta gradonačelnika.formira se odlukom načelnika opštinske uprave uz saglasnost predsednika opštine/gradonačelnika i zahteva izmenu pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Dakle. Nakon lokalnih izbora 2008. Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj . bilo je neophodno uspostaviti konsenzus sa svim koalicionim partnerima. Prednosti . prisustvuje Organizacija gradske uprave i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u Loznici . pre svega zbog neophodne verifikacije od strane skupštine opštine. dobile su status odeljenja (Loznica. Rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj/načelnik odeljenja. kao deo drugog srodnog odeljenja. ovaj organizacioni oblik retko se koristi pri osnivanju kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. godine u okviru uprave/lokalne administracije kao posebno odeljenje .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 39 ★ Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj kao deo uprave Početak rada kancelarija za lokalni ekonomski razvoj datira od 2005. godine.Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj ima izražen uticaj u poslovnoj zajednici . pa je opštinsko rukovodstvo pribegavalo jednostavnijim rešenjima. veliki broj kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u novim odlukama o organizaciji uprave. a pomenute izmene je neophodno verifikovati u lokalnoj skupštini. Iako je najpogodniji. Zrenjanin).lakša je komunikacija sa drugim odeljenjima jer nema subordinacije.odsek u okviru odeljenja za ekonomska i finansijska pitanja. širi je obim nadležnosti (preuzimanje nekih nadležnosti drugih odeljenja) i veća ovlašćenja u poslovima lokalnog ekonomskog razvoja. Kragujevac.

Odsek za lokalni ekonomski razvoj u okviru odeljenja za privredu: Formira se odlukom načelnika opštinske uprave uz saglasnost predsednika opštine/gradonačelnika i rukovodioca odeljenja/službe i zahteva izmenu pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Subotica. Prednosti. Vranje). 20 Prve agencije formirane su početkom 2009.” 22 “Delatnosti od opšteg interesa jesu delatnosti koje su kao takve određene u oblastima proizvodnje električne energije. U praksi. to je najčešći organizacioni oblik kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (Kruševac. a što se tiče finansiranja.Velika zavisnost od političkih uticaja.Mogućnost uticaja na donošenja odluka.Hijerarhijska struktura otežava rad i sprečava efikasnu koordinaciju sa drugim delovima uprave i poslovnom zajednicom. što znači da su veće mogućnosti da se angažuju kvalifikovani i veće su mogućnosti za povećanje prihoda. Jelena Bojović Organizaciona jedinica u okviru kabineta Gradonačelnici/predsednici opština koji su želeli da imaju snažniji uticaj i veću direktnu komunikaciju sa kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj najčešće su birali ovakav oblik organizacije. pod imenom agencije. veća kontrola od strane rukovodstva. posebno u većim gradovima u kojima je velika administracija (Niš. zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj podležu Zakonu o državnim službenicima i Zakonu o budžetu i nemaju mogućnost sticanja većih zarada. utapanje odseka u standarde ponašanja opštinske administracije i marginalizacija odseka. Nedostaci. uvid u aktivnosti uprave u celini.. podređenost i subordinacija u odnosu na druge organizacione jedinice u okviru lokalne administracije.40 svim sastancima uprave i dobro je informisan o svim aktivnostima drugih odeljenja. telekomunikacija (.Bez obzira na poziciju u upravi.o. čest je slučaj da kancelarije imaju veću autonomiju nego drugi odseci.godine 21 Zakon dozvoljava LS da osniva agencije za obavljanje “razvojnih. Novi Sad) Prednosti . lokalna poslovna zajednica i šira javnost je ne prepoznaju. u nekim slučajevima nisu deo uprave: ★ Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj kao posebno pravno lice U Srbiji su nedavno počele da se osnivaju kao posebna pravna lica. koje se zove Agencija za lokalni ekonomski razvoj. saobraćaja. slabo poznavanje funkcionisanja uprave. Nedostaci . kancelarije za lokalni ekonomski razvoj čiji je osnivač opština. plate zaposlenih nisu mnogo veće.. Iako su brojne mane ovakvog institucionalnog okvira. Prve kancelarije pojavile su se u Inđjiji i Pećincima: u Pećincima je osnovano Privredno društvo d. ova mogućnost je nedovoljno realizovana. . S obzirom da je deo uprave.o. Nedostaci . stručnih i regulativnih poslova iz svoje nadležnosti. Osnovna prednost organizovanja kancelarije za lokalni ekonomski razvoj kao pravnog lica je veća autonomija.Ovakva organizaciona celina nameće veći broj zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj nego što je neophodno.) kao i komunalne delatnosti”. u 90% slučajeva i dalje se oslanjaju na lokalnu samoupravu. Pomenute izmene nije neophodno verifikovati u skupštini opštine. direktan kontakt sa gradonačelnikom.

godine 24 Zakon dozvoljava lokanoj samoupravi da osniva agencije za obavljanje “razvojnih. godine. uticaj kancelarije za lokalni ekonomski razvoj na procese odlučivanja postaje marginalan. telekomunikacija (. Nedostaci: slab uticaj na poslove uprave i na izmene sektorske politike i prakse na lokalnom nivou. saobraćaja. nedovoljna saradnja sa organima uprave. osnovana je prema Zakonu o javnim agencijama iz 2005. na primer. bolja vidljivost.Novi Beograd. a preimenovanje uloge u centar za sticanje profita menja njene prioritete. pažljivo sagledavajući prednosti i nedostatke svakog modela ponaosob. Privredno društvo za lokalni ekonomski razvoj. samostalno širenje aktivnosti i uspostavljanje prioriteta poslova. Prednosti: visoka autonomija. nedovoljna kontrola lokalne samouprave nad osnovnim funkcijama iz nadležnosti kancelarije.. osniva se se na osnovu Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa25 Prednosti: veća autonomija i bolja vidljivost. . (Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj neminovno se fokusira na finansijski isplatljivije usluge. velika razlika u organizacionoj strukturi. iako se poslovi i dalje. 23 Prve agencije su formirane početkom 2009. Nedostaci: politizacija. stručnih i regulativnih poslova iz svoje nadležnosti.24 Agencije se otvaraju za poslove koji ne zahtevaju stalan politički nadzor ukoliko mogu da ih uspešnije obavljaju nego organi uprave. nedovoljna saradnja sa organima uprave. primećuju se još neki nedostataci: s obzirom da organizaciono nije deo opštinske uprave.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 41 Iz dosadašnjeg nevelikog iskustva23 u radu sa kancelarijama kao posebnim pravnim licima. Nedostaci: profitna orijentacija može da utiče na promenu prioriteta i pretvori kancelariju u firmu za konsalting. ne dozvoljava da se favorizuje samo jedan od pomenutih oblika organizacije. Agencija za lokalni ekonomski razvoj u Leskovcu. Odabrani model treba da poštuje specifičnost sredine u kojoj se razvija. 26 Zakon omogućava da opština osnuje privredno društvo i poveri mu poslove iz svoje nadležnosti NAPOMENA: Iako je odeljenje za privredu optimalan oblik organizacije kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. Inđija . sticanje prihoda na tržištu. prepoznatljivost.) Javno preduzeće direkcija za lokalni ekonomski razvoj (nema primera u praksi).osniva se na osnovu Zakona o privrednim društvima26 Prednosti: veća autonomija i prihodi. primer . nivou dostignutog razvoja i potrebama lokalnih zajednica. Pećinci. uglavnom finansiraju iz cene usluge. opasnost da poslovi lokalnog ekonomskog razvoja prestanu da se doživljavaju kao izvorna nadležnost. nedovoljna kontrola nadležnosti i finansijskog poslovanja..” 25 “Delatnosti od opšteg interesa jesu delatnosti koje su kao takve određene u oblastima proizvodnje električne energije.) kao i komunalne delatnosti”. loša komunikacija sa ostalim organima.

Paraćin. Niš Opštine/ gradovi / Leskovac Novi Beograd. regionalnom i republičkom nivou da bi se usaglašenim merama ostvario brži privredni razvoj opštine Odsek za LER • • Kabinet gradonačelnika Drugi organozacioni modeli Javno preduzeće Agencija za LER Privredno društvo Opštinski fond • • • • • Sistematizacija radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj Broj zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj kreće se od jednog zaposlenog.42 Osnovni organizacioni modeli Opštine/ gradovi Odeljenje za LER Ukupno Jelena Bojović Loznica. Prosečna opština u Srbiji koja ima pedeset hiljada stanovnika i broj registrovanih privrednih subjekata oko dve hiljade. . Sombor. 27 Sistematizacija radnih mesta. u optimalnim uslovima treba da ima kancelariju za lokalni ekonomski razvoj sa petoro zaposlenih. Pećinci Preševo 2 Ukupno 0 1 3 1 Primer sistematizacije radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj ★ Rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Organizuje i rukovodi radom kancelarije. itd. Kragujevac. (u Smederevu) do dvadeset i tri (u Čačku)27 i zavisi od veličine lokalne zajednice (broja stanovnika i površine). Kruševac. Inđija. učestvuje u izradi izveštaja i analiza sa ciljem podsticaja privrednog razvoja. Subotica. Pirot. daje mišljenje na akte kojima se utiče na politiku privlačenja investicija i unapređenja privrednog razvoja Koordinira procesom strateškog planiranja ekonomskog razvoja Učestvuje u donošenju prostornih i urbanističkih planova Priprema godišnje radne planove (akcioni plan) za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj Prati zakone i podzakonska akta u oblasti ekonomskog razvoja Prati privredni razvoj. Zaječar. postojanja privredne komore ili udruženja. 13 Prokuplje. Sremska Mitrovica. Novi Pazar Užice. Bujanovac. Kraljevo. Smederevo. Medveđa Novi Sad. Šabac. Valjevo. Zrenjanin. Vršac. Vranje. ostvaruje saradnju sa organizacionim jedinicama opštinske uprave. priprema predloge i odluke za skupštinu. Arilje. Pančevo. nadležnim ustanovama i institucijama na opštinskom. Prijepolje. 12 Čačak. broja privrednih subjekata. predlagaže podsticajne mere za unapređenje lokalnog ekonomskog razvoja. sprovodi utvrđenu politiku lokalnog ekonomskog razvoja i predlaže mere za njeno unapređenje Raspoređuje zaduženja i nadzire njihovo izvršenje Neposredno izvršava najsloženije stručne poslove u unapređenju lokalnog ekonomskog razvoja. 2008.

ministarstvima. udruženjima. konkursima za tehničku podršku i sl. razvojnom agencijom bjektima od značaja za privredu nivou sa lokalnim privrednom i drugim suna lokalnom • • Uspostavlja kontakt i saradnju sa regionalnim i nacionalnim institucijama od značaja za razvoj privrede – agencijama. komorama i dr. uvodi nove smerove u srednje škole. uspostavlja trening centre. raspoloživim kreditnim linijama. uvoza / izvoza. u administrativnim poslovima vezanim za lokalnu samoupravu. organizuje različite treninge i obuke.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 43 • Podstiče i priprema projekte u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja. sponzori i dr. Priprema bazu podataka o lokalnim privrednicima (baza dobavljača) Istražuje (anketira) i analizira mišljenja lokalnih preduzetnika Analizira strukturu i kretanja privrede. pomaže u pripremi aplikacija Pomaže privrednicima u pribavljanju dozvola i realizaciji drugih zahteva koje privrednici imaju prema lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima: pruža pomoć u uspostavljanju kontakta. i ostalih ekonomskih pokazatelja Učestvuje u izradi opštih i pojedinačnih akata od značaja za lokalne preduzetnike. priprema predloge podsticajnih mera za razvoj privrede. fondovima. ministarstva. • • • • • • • • • . posebno u domenu zadržavanja i podsticanja postojeće privrede Sprovodi analize lokalnih ljudskih resursa. priprema i realizuje projekte razvoja ljudskih resursa u skladu sa potrebama privrede (na primer.) Učestvuje u pregovorima sa investitorima i privrednicima Istupa ispred kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i zastupa njene interese Definiše identitet kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i izgrađuje odgovarajuću sliku u javnosti • priprema predloge podsticajnih mera u domenu zapošljavanja i samozapošljavanja • Učestvuje u izradi planova i projekata ekonomskog razvoja. obezbeđuje sredstva iz različitih izvora (donatori. olakšava komunikaciju sa ostalim organima uprave Ažurira profil zajednice. uspostavlja saradnju sa fakultetima) Pruža informacije privrednicima i preduzetnicima o potencijalnim izvorima finansiranja. komorom. vebsajt i bazu podataka koji se odnose na lokalnu privredu i sektor malih i srednjih preduzeća Prati zakone i podzakonska akta u oblasti ekonomskog razvoja Pruža administrativno-tehničku pomoć komisiji za lokalni ekonomski razvoj Priprema sajmove i biznis forume Učestvuje u pripremi lokacija za investitiore • • • • ★ Koordinator za ekonomski razvoj – podsticanje lokalne privrede (2 izvršioca) • Uspostavlja kontakt i saradnju preduzetnicima.

direktora kancelarije i petoro koordinatora (koordinatori za privredu. Obuke za zaposlene S obziom da je profil stručnjaka za lokalni ekonomski razvoj još uvek novina u našoj zemlji i da ne postoje fakulteti. ima šestoro zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj. institucijama) Uspostavlja i održava jedinstveni informacioni sistem statističkih podataka i informacija od značaja za poboljšanje pristupa poslovnim informacijama. pruža sve neophodne informacije • Organizuje posete investitora. na primer. Urban institut je kroz Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. forume. ili škole na kojima se izučava ova oblast. . investicijama. učestvuje u pregovorima sa investitorma • Učestvuje u izradi planova i projekata ekonomskog razvoja. izradu projektne dokumentacije. razvoj privrede i smanjenje nezaposlenosti Pruža administrativno-tehničku pomoć u izradi strategije lokalnog ekonomskog razvoja. turizam. brošure. vebsajt i različite baze podataka koje se tiču investicija (priprema baze podataka o zaposlenima.44 ★ Koordinator za ekonomski razvoj – marketing i promocija investicija • Definiše vizuelni identitet kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Priprema i koordinira izradu promotivnih materijala za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj: vebsajt. fondovima. poljoprivredu i pravne poslove). posebno u domenu promocije investicija • Jelena Bojović Učestvuje u izradi opštih i pojedinačnih akata od značaja za potencijalne investitore. sajamske štandove • Priprema promotivne kampanje za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj i lokalnu samoupravu • Priprema i koordinira samostalne. • • • Grad Loznica. sačinio specijalizovan set obuka koje su podeljene u devet modula. ili zajedničke sajamske nastupe kancelarije za lokalni ekonomski razvoj sa predstavnicima privrede i institucija u zemlji i inostranstvu • Priprema i organizuje privredne i investicione sajmove. banere. priprema predloge podsticajnih mera za investitore Ažurira profil zajednice. projektima. flajere. konferencije i druge događaje u lokalnoj samoupravi • Uspostavlja i održava vezu sa nadležnim ministarstvima i državnim institucijama i agencijama • Priprema i održava bazu podataka o slobodnim grinfild i braunfild lokacijama • Priprema benčmarking analizu opštine • Identifikuje ciljnu industriju i potencijalne investitore • Uspostavlja i održava kontakt sa postojećim i potencijalnim investitorima. bilo bi dobro da se zaposlenima u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj omogući odgovarajuća obuka da bi se pripremili da što bolje obavljaju svoj posao.

Uvod u lokalni ekonomski razvoj Teme koje obuka pokriva • Definicija i kontekst ekonomskog razvoja u Srbiji • Uočavanje ključnih interesnih grupa • Uloga lokalne samouprave • Osnovne veštine za bavljenje lokalnim ekonomskim razvojem • Tehnike i modeli ekonomskog razvoja • Metodologija strateškog planiranja i uloga kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Praćenje i ocena programa ekonomskog razvoja • Pravni okvir • Zakonski okvir • Finansiranje lokalne samouprave • Zakoni u domenu zaštite životne sredine • Građevinsko zemljište i ekonomski razvoj • Privatizacija i imovina u posedu vojske • Privatno . Studije izvod• Analiza troškova i benefita ljivosti i analiza troškova i benefita • Studija izvodljivosti . analiza • Formulisanje problema u pripremnoj fazi projekta.sadržaj i značaj. Upotreba podataka i opštinski PR Slične obuke danas sprovodi Stalna konferencija gradova i opština.državne agencije.javna partnerstva • Uspostavljanje. uloga i funkcije kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Profil zajednice i analiza proizvoda • Od teorije do prakse – razvoj lokalne zajednice • Uloga interesnih grupa • Tehnike pregovaranja i komunikacije • Uspešna organizacija i program ekonomskog razvoja – primeri uspešne prakse • Privlačenje investicija – kako do investitora: komunikacija i programi podrške • Izbor investicione lokacije. rezultata • Ciljne grupe . Tehnike i metode privrednog razvoja. značaj infrastrukture Teme koje obuka pokriva • Pomoć postojećoj privredi • Tehnike zadržavanja i širenja privredne aktivnosti • Kontakt sa privredom – upitnici. pisma o nameri.uticaj • Promocija određenih profila u obrazovanju • Unapređenje veština i znanja • Radna etika 9. definisanje ponude • Šta može poći neželjenim pravcem . posete • Biznis inkubatori • Industrijski parkovi • Zone unapređenog poslovanja. Marketing: kako privući investitore 5. Razvoj ljudskih • Profil zaposlenih i nezaposlenih • Prognoza razvoja ljudskih kapaciteta resursa • Prioriteti u definisanju plana upravljanja ljudskim resursima • Obrazovni centri • Fondovi za razvoj ljudskih resursa • Istraživanja o dostupnosti radne snage • Veštine • Ciljana obuka • Formalno obrazovanje . konsultantske kuće. istraživanja. kao i mnoge druge organizacije (donatorski programi. Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj 3.opšti pregled i značaj marketinga u lokalnom ekonomskom razvoju • U „koži“ investitora • Izbor ciljne industrije i potencijalnih investitora • Tehnike i metode u marketingu • Kako pripremiti prezentaciju • Šta sadrže brošure • Koje informacije treba da budu na vebsajtu • Učešće na sajmovima • Značaj podataka i način prikupljanja • Izvori podataka • Manipulacija podacima • Baze podataka • Analiza podataka • Javno mnenje i komunikacija sa interesnim grupama • Interna i spoljna komunikacija • Izveštavanje Obuka/modul 6. Opština sa po• Certifikacija opština sa povoljnim poslovnim okruženjem voljnim poslovnim • Praktične posledice procesa certifikacije • Vodič kroz proces certifikacije okruženjem • Dobra praksa • Proces kroz praksu • Kriterijumi certifikacije • Dokumentacija 45 2 . .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji Obuka/modul 1 . itd). razvoj centra grada • Biznis centri i edukativni centri • Planiranje infrastrukture • Projektni ciklus 7. Organizacija kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i kvalifikacije zaposlenih 4. • Definisanje ciljeva. prezentacija za investitore.kako sprečiti • Marketing .identifikacija • Definisanje potražnje • Informacije i priprema idejnog projekta 8.

Član 56. pa je samo u malom broju opština u Srbiji ustanovljena ova institucija. godine. ulaganjem u infrastrukturu i konkurentnom politikom koja pogoduje privrednom razvoju. Da bi kancelarija bila u potpunosti funkcionalna treba da se pridržava sledećih principa: • efikasnost kancelarija za lokalni ekonomski razvoj zavisi od nivoa autonomije u odnosu na druga odeljenja opštinske uprave – treba uspostaviti kancelariju kao posebno odeljenje. 4) inicira izmene i dopune propisa koji otežavaju poslovne inicijative”. potrebno je da se rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj redovno konsultuje s njim. za profesionalce treba osigurati poziciju. 2) podstiče preduzetničke inicijative i stvaranje privatno-javnih aranžmana i partnerstava. . Ostali institucionalni elementi za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja U okviru lokalne samouprave postoje i drugi oblici organizovanja da bi se uspešno upravljalo lokalnim ekonomskim razvojem. Da bi predsednik opštine stekao poverenje zaposlenih u kancelariji.28 Međutim. obezbediti im obuku i studijske posete. • efikasnost kancelarije za lokalni ekonomski razvoj zavisi od kvaliteta zaposlenih i njihovog razumevanja procesa lokalnog ekonomskog razvoja – treba zaposliti profesionalce koji su spremni da rade i uče. Ona može da daje dobre rezultate ako se koristi zajedno sa drugim instrumentima ekonomskog razvoja . 2002. efikasnost kancelarije za lokalni ekonomski razvoj zavisi od kontinuiteta u radu zaposlenih – ne treba ulagati u lica koja će biti zamenjena nakon političkih promena u opštini. • proces lokanog ekonomskog razvoja u potpunosti zavisi od posvećenosti i podrške opštinskog rukovodstva – predsednik opštine i opštinsko rukovodstvo treba da razumeju značaj lokalnog ekonomskog razvoja za svoju opštinu.efikasnom administracijom. uveo je funciju gradskog/opštinskog menadžera koji je imao ulogu da: 1) predlaže projekte kojima se podstiče ekonomski razvoj i zadovoljavaju potrebe građana i obezbeđuje zaštita životne sredine.njegova funkcija je bila podložna političkom uticaju. zakonski okvir je propustio da jasno definiše ulogu i položaj opštinskog menadžera . 28 Zakon o lokalnoj samoupravi. a već sledećim Zakonom o lokalnoj samoupravi potpuno je ukinuta.46 Jelena Bojović Preporuke za uspostavljanje maksimalne funkcionalnosti kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Kancelarija nije recept za rast lokalne ekonomije. da mu pruža relevantne informacije koje će pomoći u komunikaciji sa građanima i u predstavljanju • rezultata rada kancelarije. 3) podstiče i koordinira investiciona ulaganja i privlačenje kapitala. Pre donošenja novog Zakona o lokalnoj samoupravi tada važeći Zakon iz 2002.

Njegova uloga je. te se pored kancelarija za lokalni ekonomski razvoj pomoćnik predsednika opštine za ekonomski razvoj nameće kao važan činilac u definisanju i sprovođenju ekonomskog razvoja. a ponekad su i nosioci poslova kojima se privlače investicije (prisutne su na sajmovima i ostvaruju direktnu saradnju sa državnim agencijama). komisije za zapošljavanje i slična tela osnovana od strane skupštine opštine. dok regionalne razvojne agencije i/ili agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća sprovode ekonomske projekte. kao i uloga pomoćnika. Ono što je uvođenjem gradskog menadžera pokrenuto. Ovu lepezu upravnih i izvršnih organa dopunjuju i lokalna javna preduzeća i regionalne agencije koje. Bogatstvo institucionalnih oblika koje imaju svoje mesto u upravljanju i koordinaciji procesa razvoja privrednog okruženja nameće se kao prioritet- . obavljaju pojedine funkcije lokalnog ekonomskog razvoja. tako. ili pomažu preduzećima.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 47 na potreba. ili predsednika opštine. različita od opštine do opštine i zavisi od političke moći veća i nadležnosti koja mu je data. Veliki broj opština iskoristio je ovu mogućnost. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj treba da preuzmu tu ulogu. novim Zakonom o lokalnoj samoupravi preneseno je na funciju pomoćnika gradonačelnika. Novi Zakon. imaju savetodavnu ulogu u ekonomskom razvoju. I na kraju treba reći da već pomentuti saveti za ekonomski razvoj. a gradonačelnik i skupština opštine treba da im povere dužnost i suštinski i formalno. otvara mogućnost postavljenja pomoćnika predsednika opštine zaduženog za ekonomski razvoj. Direkcije za izgradnju učestvuju. svaka pojedinačno. Bogatstvo institucionalnih oblika u ovoj sferi u pojedinim opštinama u Srbiji čini i član opštinskog veća zadužen za privredu.

što je jedan od bitnih rezultata strateškog planiranja. rukovodila je opštinu da se opredeli za dva ključna cilja: 1) reformu administarcije i 2) infrastrukturno opremanje i promociju industrijske zone.org:8080/ .da se finansiraju samo oni pojekti oko kojih postoji konsenzus zajednice. Osnovni principi planiranja Postoji onoliko definicija strateškog planiranja koliko i realizovanih strateških planova. Strategija. upravo. strateški plan ne treba ni planirati Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji. a njihova saradnja može da postane obrazac kako se donose odluke u opštini/gradu i ogleda se u komisiji za strateško planiranje. Kroz strateško planiranje lideri lokalne poslovne zajednice i predstavnici lokalne samouprave zajedno planiraju kako da una- Implementacija/sprovođenje plana Planiranje ima smisla samo ukoliko nosilac strateškog plana namerava da se strateškim planom 29 Tim potpredsednika Vlade 30 http://www.48 ČeTvrTI kOrak strateško planiranje ekonomskog razvoja Strateško opredeljenje za prioritetne ciljeve Organizovanje i uključivanje u strateško planiranje Ako lokalna samouprava ne planira sprovođenje strateškog plana. njihovim učešćem obezbeđuje podrška za sprovođenje strateškog plana. pripremio je bazu podataka o broju i vrsti strateških planova u opštinama u Srbiji. podrazumeva opredeljenje za ciljeve koji su prioritetni za zajednicu i koje neće menjati iz godine u godinu. rađena 2001. već konglomerat projektnih ideja kojih se ikad iko setio. vodič opštini u izboru resursa. 2) nije menjana i 3) bila je. Strateško planiranje je izbor Strateško planiranje je kreativan proces kroz koji se utvrđuju ključne oblasti razvoja i usaglašavaju važni učesnici oko najvažnijih ciljeva i strategija. komisija za strateško planiranje postaje novi važan činilac u zajednici – otelotvorenje saradnje javnog i privatnog sektora.skgo. godine. U ovom trenutku u bazi je registrovano petsto osamnaest strategija30. strategije razvoja lokalnih zajednica danas. strateško planiranje je izašlo iz svojih okvira. a pojedine opštine/gradovi imaju i preko deset usvojenih (Niš. Uspešnost ove strategije ogleda se u tome što je 1) sprovedena. Ako se proces završi uspešno. itd. Kraljevo. Čačak. Strateški planovi se prave u saradnji sa zajednicom Iako zvuči kao floskula. Strateško planiranje je poslednjih godina u Srbiji postalo opšteprihvaćeno. Iako je zahtev donatora plemenit .29 u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština. Dakle. motiv da se strateški pravci razvoja donesu u dogovoru sa važnim učesnicima. nisu skup prioriteta i opredeljenja. Stoga je bolje. ipak. Na ovaj način stvara se partnerstvo između privatnog i javnog sektora. podsetiti se osnovnih principa i postulata. ovom prilikom. Jedna od uspešnijih strategija lokalnog ekonomskog razvoja.). leži u činjenici da se. zato što donatori često postavljaju kao uslov da se projekti koje će oni finansirati nalaze u strategijama razvoja. prede ekonomiju i poslovnu klimu. pored novih ideja. Strateško planiranje neće biti uspešno ukoliko lokalna zajednica pokuša da „zakrpi sve rupe”. u suštini.

Plan treba da bude živ dokument Činjenica da je doneta strategija razvoja. Mapiranje opštinskih razvojnih sreategija. Jedan od načina strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja jeste metodologija koju je primenio USAID-ov Program za podsticaj ekonomskom razvoju u više od dvadeset opština u Srbiji i sastoji se iz osam koraka: šest koraka za izradu plana i dva za njegovo sprovođenje. . i ovaj proces vodi kancelarija za lokalni ekonomski razvoj.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 49 Proces strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja u osam koraka U lokalnoj samoupravi ne postoji opšteprihvaćen metod za izradu stateškog plana. Ako je doneta na period od deset godina. ali male modifikacije u pristupu mogu da budu od koristi. strategija mora da bude povremeno revidirana (jednom u tri godine). Koncept starteškog planiranja treba izložiti predstavnicima lokalne samouprave da bi se ostvario konsenzus o početku i završetku procesa. on mora da sadrži akcioni plan (ili plan implementacije). Da bi se starateški plan sproveo. Suštinski pravci razvoja ne smeju da se menjaju iz godine u godinu.broj strategija po opštini (kreće se od 1 do 12). 1. svi učesnici u procesu biće izigrani i na njihovu podršku više se ne može računati. Okolnosti razvoja se menjaju i dinamika promena u okruženju diktira i potrebu za izmenama plana. Organizovanje (javni i privatni sektor kao jedna celina) . Ako se plan ne sprovede. Preporuka je da skupština grada/opštine usvoji dokument kojim otpočinje proces strateškog planiranja. Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji rukovodi i da ga sprovede. U proces moraju da budu uključeni predstavnici različitih interesnih grupa i organizacija iz javnog i privatnog sektora koji formiraju komisiju za strateško planiranje. U njemu treba da budu navedeni svi partneri koji su uključeni u proces i ovaj korak podrazumeva da se: • rukovodstvo opštine upozna sa procesom – kancelarija za lokalni ekonomski razvoj upoznaje rukovodstvo sa metodologijom za pripremu strateškog plana.Organizacija je najznačajniji i najteži deo procesa strateškog planiranja. ne znači da plan ne treba povremeno modifikovati.

i kada. a kancelarija za lokalni ekonomski razvoj analizira popunjene upitnike. Korak traje četiri nedelje. regionalnoj saradnji. identifikuju interesne grupe . a sam korak podrazumeva • prvi sastanak komisije za strateško planiranje . upitnik. Ključna pitanja. uspostavljanju pozitivne predstave o gradu. Treba proći kroz sve korake. 2. anketirati.formiranje komisije za strateško planiranje. izradi profil zajednice . Predsednik opštine otvara sastanak i imenuje pred• Jelena Bojović sednika komisije iz redova privrede. da sastavi listu preduzetnika koje će anketirati i da pripremi upitnik.koliko će sastanka biti. Gradonačelnik. potom. Grad će imati prepoznatljiv identitet i omogućavaće ugodnost života i rada.pozivnice za članove komisije. izložiti vremenski okvir . Snimanje situacije – profil zajednice i anketa o stavu poslovnih ljudi . Najčešća pitanja postavljaju se o razvoju srednjih i malih preduzeća. dopuna profila zajednice i predstavljanje upitnika o mišljenju poslovnog sektora. Na drugom sastanku komisije • • . Te informacije. analiza ankete – Svi članovi komisije anketiraju nekoliko preduzetnika. razvoju turizma. ili problemi.na drugom sastanku komisije treba predstaviti rezultate upitnika o mišljenju poslovnog sektora i konačan profil zajednice. 3.Odnosi se na prioritetne oblasti ili kategorije pitanja i problema koje zajednica mora da rešava zarad ekonomske budućnosti.” • pripremi materijal . finalizacija profila zajednice – članovi komisije treba da dopune profil zajednice i daju svoje komentare. unapređenju radne snage. što će omogućiti održivi razvoj lokalne zajednice.prezentacija metodologije. kao i anketa o stavu poslovnih ljudi. Na osnovu ovih pokazatelja identifikuje se najviše pet ključnih pitanja. jesu pitanja koje je moguće reštiti u toku pet godina. mogu da se koriste kao važno sredstvo za usmeravanje investicija. razvoju sela. reformi administacije.50 • Vizija grada Kragujevca „Kragujevac kao makroregionalni centar privrednog i naučnog razvoja Republike Srbije će karakterisati povoljan privredni ambijent i liderstvo u oblasti investiranja. Korak traje četiri nedelje.kancelarija za lokalni ekonomski razvoj treba da izradi nacrt profila zajednice. prezentacija procesa. Ovaj korak pretpostavlja • drugi sastanak komisije za strateški plan . a članovi komisije biraju preduzetnike koje će. predstavnici opštine i kancelarija za lokalni ekonomski razvoj treba da odrede ko su važni učesnici koje će uključiti u proces strateškog planiranja i da im upute poziv na saradnju. raspored sastanaka. infrastrukturi.Najvažnije je da zajednica ima pristup relevantnim podacima o sebi i regionu. Definisanje ključnih pitanja . Na prvom sastanku treba detaljno objasniti svim članovima komisije koja je njihova uloga u procesu. Profil zajednice predstavlja sveobuhvatnu bazu informacija o lokalnoj privredi i konkurentnosti grada. Odluka o ključnim pitanjima omogućava komisiji da se usredsredi na najvažnije ekonomske probleme koje će razmatrati u strateškom planu. pomoći postojećoj privredi.

Korak traje četiri nedelje.Predsednik Komisije za stratesko planiranje i šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . direktno se odnose na ključna pitanja i podrazumevaju: • sastanak radne grupe za izradu SWOT analize – sastavljanje liste podataka o snagama i slabostima lokalne samouprave. Korak traje nedelju dana. Formiraju se radne grupe o ključnim pitanjima. • treći sastanak komisije za strateško planiranje – na trećem sastanku komisije predstavlja se strateška vizija i SWOT analiza. sprovodi se i analiza spoljašnjih i unutrašnjih činilaca koji utiču na izradu strateškog plana.Projekat i proces strateskog planiranja (a) Upoznavanje Komisije i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Proces strateskog planiranja – Plan rada – Metodologija u osam koraka (b) Pauza (c) Profil opštine . o mogućnostima i pretnjama. vizija je pogled u budućnost.Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj 2:20 2:30 3:00 3:10 3:30 4:00 4:15 . predstavlja osnovu za analizu konteksta. SWOT analiza i definisanje vizije – Pored snimanja situacije.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 51 formiraju se dve radne grupe za izradu 1) strateške vizije i 2) SWOT analize zajednice.Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj . 4. Analize su detaljnije od ispitivanja.izbor kompanije Šta dalje? .orjentacija Upitnik za poslovni sektor – Napomene za anketu Anketa . Agenda za prvi sastanak Komisije za starteško planiranje Opštine Novi Beograd Novi Beograd KOMISIJA ZA STRATEŠKO PLANIRANJE Prvi sastanak Sala 1 2:00 Dobrodošlica i upoznavanje .Predsednik Opštine .Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Tamara Dunđerović Članovi komisije Predsednik opštine Predsednik komisije Predsednik Opštine .Kako Opština Novi Beograd vidi sebe u procesu lokalnog ekonomskog razvoja . • sastanak radne grupe za definisanje vizije – ne postoji samo jedna proverena tehnika za pravljenje strateške vizije.

put ka Novom Sadu. jezera. regionalni i magistralni put) poreska politika (visoki samodoprinos) rad na crno. zanate nedostatak radne snage u prehrambenoj industriji veliki broj nekvalifikovane radne snage visok procenat nezaposlenih žena i starijih osoba . 42 km obale Dunava.52 SWOT analiza SNAGE • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • geografski položaj dobro razvijena putna infrastruktura pogodne lokacije za izgradnju pristupačne cene za ulaganje prepoznatljiv imidž slobodna radna snaga prirodni resursi (kvalitetno zemljište. dobar salinitet vode u Slankamenu) potencijalno velika tržišta (blizina Beograda i Novog Sada) tradicija male privrede uređene industrijske zone dobra opštinska administracija urađen GUP energetski resursi veliki broj malih i srednjih preduzeća i tradicija preduzetništva volja opštine da pomogne mala i srednja preduzeća (subvencionisane kamate) poboljšana opštinska logistika mlad i obučen bolnički kadar opremanje industrijske zone za izmeštanje proizvodnje malih i srednjih preduzeća veliki broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava lesne zaravni u Slankamenu stare osamsto pedeset hiljada godina dovoljan broj osnovnih (devet) i srednjih škola (tri) dva privatna univerziteta (Američki univerzitet i Megatrend) dovoljan broj prosvetnih radnika dobar ugled škola stipendiranje deficitarnih zanimanja stipendiranje talentovanih učenika SLABOSTI • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Jelena Bojović nedovoljno kvalifikovana radna snaga visoka starosna granica radne snage konkurencija loše vodosnabdevanje loša telefonska mreža neuređena kanalizacija neuređena deponija nedostatak iskustva u komunikaciji sa investitorima loša infrastruktura. neiskorišćenost lovnog turizma nedostatak kapaciteta za smeštaj loša rečna saobraćajna veza (sa Beogradom i Novim Sadom) loša promocija turističkih kapaciteta (reklamni materijal) obrazovanje ne prati potrebe privrede nedostatak teorijskog i praktičnog znanja nedostatak interesovanja za proizvodne delatnosti. siva ekonomija energetska neiskorišćenost nedovoljna komunikacija preduzetnika i opštine međusobno nepovezani preduzetnici zaostala tehnologija nepostojanje domaće poslovne banke koja prati firme u poslovnom razvoju niska produktivnost privrede nekonkurentnost proizvoda (skupa proizvodnja zbog stare tehnologije) nepovoljno tržište ( bankarske poslove rade fondovi. Novi Slankamen. Nacionalni park Fruška Gora. inertnost loše poslovanje neorganizovanost. termalne vode. ne postoji nacionalna investiciona banka) nedostatak informacija. loši putevi (Stari Slankamen.

Zakon o putevima. loša infrastruktura. organizacija i bezbednost nedostaci nacionalne Strategije za bezbednost saobraćaja nerešeno pitanje državne imovine starenje stanovništva uticaj velikih gradova (Beograda i Novog Sada) nizak kreditni rejting države rešavanje statusa Kosova nacionalna poreska politika nizak životni standard migracije mladih društvena klima i loša organizovanost i saradnja sa susednim opštinama uticaj EU trajanje posleratnog perioda smanjen priliv direktnih stranih investicija Zakon o povraćaju imovine porezi i doprinosi za radnike zastarela tehnologija loši energetski kapaciteti neusaglašenost sistema obrazovanja sa zahtevima privrede centralizovan sistem obrazovanja nedostatak praktične nastave zemlja visokog rizika skupi krediti Zakon o radu • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 53 MOGUĆNOSTI • • • • • politička stabilnost proces približavanja EU dobri odnosi sa Vladom Republike Srbije. privrednim komorama donošenje zakona koji utiču na razvoj (Zakon o planiranju i izgradnji. jačanje fondova za razvoj izvozna promocija malih i srednjih preduzeća obezbeđivanje zemljišta subvencionisanje kamatnih stopa finansijska i obrazovna podrška za „start up“ kredite obrazovana radna snaga klastersko udruživanje komunalna infrastruktura najniža stopa poreza na dobit PRETNJE • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • politička nestabilnost usporavanje procesa reformi nacionalni prirodni priraštaj migracije stanovništva niska obrazovna stuktura neiskorišćenost prirodnih resursa obrazovni sistem niska kupovna moć inflacija loš transportni sistem javnog saobraćaja (železnički i drumski). i Izvršnim većem AP Vojvodine saradnja sa Siepom. Zakon o povraćaju imovine opštinama. Zakon o poljoprivrednom zemljištu) regionalizacija Srbije i predpristupni fondovi EU makroekonomska stabilnost monetarna politika bankarski sistem Prostorni plan Republike Srbije usklađivanje sa Strateškim planom AP Vojvodine usaglašavanje sa Strateškim planom Republike Srbije bolje iskorišćenje Koridora 10 i Koridora 7 (Dunav) uticaj velikih gradova (Beograda i Novog Sada) blizina beogradskog aerodroma nacionalna poreska politika pristupanje EU carine i trgovinski sporazumi sa susednim zemljama Trgovinski sporazum sa Ruskom Federacijom pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji pristupanje Partnerstvu za mir povoljan geografski položaj Republike Srbije u Evropi kreditna podrška.

Korak traje pet nedelja.Korak podrazumeva sledeće aktivnosti: • prvi sastanak radnih grupa o ključnim pitanjima – definišu se ciljevi u okviru svakog pitanja. Na osnovu predloga radnih grupa. već su obezbeđena 4/3 – Verovatnoća postoji. Pojedinačni ciljevi su uopštene izjave o tome šta zajednica želi da bude.54 5. a sačinjen materijal se dostavlja kancelariji za lokalni ekonomski razvoj. četvrti sastanak komisije za izradu strateškog plana – pred komisijom se predstavljaju ciljevi i projekti i izrađuje plan implementacije. Članovi komisije daju odgovarajuću ocenu projekata i dobijaju jasno uputstvo i kriterijume kako da rangiraju projekte. Predlog kriterijuma Uticaj na opšti cilj Jelena Bojović U kojoj meri poseban cilj utiče na ostvarenje opšteg cilja? 3 – Mnogo 2 – Srednje 1 – Malo 0 – Ni malo Izvodljivost • Kolika je verovatnoća da će biti dostupni finansijski i ljudski resursi neophodni za implementaciju projekta? 6 – Velika verovatnoća. Aktivnosti su radnje koje se moraju obaviti kako bi se ostvarili projekti. Na osnovu usvojene liste prioritetnih projekata utvrdjuju se nosioci projekata i radi se plan implementacije (skup pioritetnih projekata čija realizacija počinje u prvoj godini sprovođenja plana). poznati su izvori 2/1 – Nije sigurno 0 – Ne postoji način Vremenski okvir Koliko je vremena potrebno da se izmere prvi rezultati projekta? 3 – Kratkoročno (za godinu do dve dana) 2 – Srednjoročno (2-4 godine) 1 – Dugoročno (5 i više godina) • Nova radna mesta / zadržavanje radnih mesta i privlačenje investicija Na koji način će projekat uticati na grad da otvori nova radna mesta. akcionog plana i plana implementacije . Projekti su sredstva za ostvarenje zadatih ciljeva i sastoje se iz seta aktivnosti. a sastoji se od prioritetnih projekata. drugi sastanak radnih grupa o ključnim pitanjima – izrada akcionog plana . Plan implementacije je jednogodišnji plan i deo akcionog plana. Akcioni plan je skup svih projekata. ili da postigne.definišu se projekti u okviru svakog cilja. komisija za strateško planiranje ocenjuje projekte i sastavlja listu prioritetnih projekata. zadrži postojeća i/ili privuče kapitalne investicije? 3 – Veoma mnogo 2/1 – Srednje 0 – Nema efekata Spremnost za učesće (podrška) U kojoj meri ste spremni da lično učestvujete u realizaciji konkretnog cilja? 3 – Velika 2/1 – Srednja 0 – Ne postoji Kompatibilnost sa ostalim posebnim ciljevima Da li će ostvarenje ovog cilja doprineti ostvarenju drugih posebnih i opštih ciljeva? 3 – Da 2/1 – Srednja 0 – Nema efekata . Definisanje ciljeva.

neophodno je donositi šestomesečni izveštaj o njenim rezultatima.diskusija i usvajanje strateškog plana sa akcionim planom i planom implementacije. ili privredni savet).ui-serbia. sazivanje petog sastanka komisije za strateški plan – Komisiji se predstavlja prvi nacrt plana.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 55 6. Praćenje. Usvajanje strateškog plana . i dr.). predstavlja se plan implementacije i određuju se nosioci prioritetnih projekata. sazivanje šestog sastanka komisije za strateški plan . • usvajanje strateškog plana na sednici skupštine opštine/ grada. SWOT analizu.Prvi zahtev za uspešno praćenje strateškog plana jeste izbor ljudi koji će pratiti.Strateški plan treba da sadrži: metodologiju i hronologiju procesa strateškog planiranja.Ključ za strateško planiranje je delovanje i usmeravanje na ključna pitanja. viziju. analiza mišljenje poslovnog sektora. Za implementaciju plana neophodo je obezbediti i ljude i finansijska sredstva. pripremu idejnog rešenja projekta (projektni formulari) . nacrt se postavlja na vebsajt na uvid. zato je faza implementacije najznačajnija. Formira se komisija za rukovođenje implementacijom koja se baviti rezultatima i dinamikom sprovođenja plana (funkciju može da obavlja postojeći savet za ekonomski razvoj. Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj dostavlja projektne formulare (popunjavanjem formulara dobija se detaljan opis projekta sa očekivanim rezultatima. kao i dodatke (profil zajednice. Implementacija plana . akcioni plan (projekte) i plan implementacije (sa projektnim formularima). Metodologija za izradu startegije razvoja. projekcijom cene i vremenskim rokovima). • • • • . opšte ciljeve. u tom koraku kancelarija sastavlja prvi nacrt strateškog plana. Ovaj korak podrazumeva: • izradu nacrta strateškog plana – iako je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj tokom celog procesa od članova komisije prikupljala informacije i vodila zapisnik. Korak traje pet nedelja.org. mogu se naći na www. 8. Uspešan proces strateškog planiranja podrazumeva praćenje realizovanog projektnog zadatka i poređenje sa planiranim. vrše se dodatne izmene i korekcije. a savet za ekonomski razvoj trebalo bi da svake godine sastavlja plan implementacije za narednu godinu. 7. javnu raspravu – kada se dokument iznese pred komisiju predstavlja se i široj javnosti: organizuju se rasprave i tribine. ocena i ažuriranje . kao i primeri starteških planova. Da bi se implementacija plana što bolje pratila i sprovodila. pre usvajanja budžeta.članovi komisije imaju rok od dve nedelje da popune formulare.mega.

56 Ilustracija procesa planiranja Jelena Bojović .

Investiranje u osnovnu infrastrukturu. i više od četiri hiljade hektara zemljišta koje je infrastrukturno opemljeno i čeka na dolazak investitora. Deo strateškog plana koji se sprovodi je akcioni plan. da je jedino rešenje za Srbiju. to jest. ili istih projekata u opštinama u Srbiji govori: da su sve opštine na istom stupnju razvoja ekonomije. biznis inkubatore otvarati samo ukoliko postoji potreba. razvoj malih preduzeća i privlačenje investicija. Ovakve procene i analize ne treba da spreče ulaganje u infrastrukturu i opremanje industrijskih zona ili inkubatora. da opštine u Srbiji nemaju dovoljno znanja o svim mehanizmima koji se mogu koristiti za unapređenje privrednog okruženja. ali svakako treba imati u vidu megalomaniju srpskih opština. opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora 3.57 PeTI kOrak sprovođenje programa i projekata Projekti i programi su raznovrsni. Bolje je postepeno širiti industrijske zone. Neke procene ujedno pokazuju31 da će investitori u narednih deset godina iskoristiti šesto hektara zemljišta u Srbiji. u Srbiji postoji dvadeset i jedan biznis inkubator. nije bila obraćana dovoljna pažnja. Marketing i promocija investicija 6. u nešto izmenjenom vidu. a od sedamnaest osnovanih. a jedna od mogućnosti koju donosi Svetska banka. Uspešnost strateškog plana meri se ekonomskim i drugim promenama koje su se desile kao rezultat realizacije plana. ili projekat. Na jedno od najčešćih pitanja lokalnih lidera: „Koje projekte treba da pokrenemo u našoj opštini/ gradu?”. Podrška osnivanju novih preduzeća 5. Trenutno. Podrška postojećoj privredi 4. a strateški se opredeliti za druge mehanizme razvoja. Programi i projekti koji mogu da se realizuju u svakoj lokalnoj zajednici Postoje različite vrste strateških projekata. u najmanju ruku znači da je četiri hiljade hektara u Srbiji dovoljno za narednih četrnaest godina. Analize funkcionalnosti biznis inkubatora govore da u Srbiji i posle više od pet godina od osnivanja prvog biznis inkubatora još ni jedno preduzeće nije uspešno završilo proces. da je trenutna ponuda zemljišta dovoljna za narednih osamdeset godina. do sada. Podsticajne mere za privlačenje investicija 31 Strategic framework for IZ development in Serbia. da su im resursi isti. Ukoliko uporedimo da je u Mađarskoj šest hiljada hektara industrijskog zemljišta bilo dovoljno za sve investicije u poslednjih dvadeset godina. odgovor glasi: „Industrijsku zonu“. ili „Biznis inkubator“! Poplava sličnih. str. jeste sledeća: 1. u ovom trenutku. IFC 32 Tabela. ali ne uspevaju svi u svakoj lokalnoj zajednici Miks projekata i programa imaće najveći efekat u lokalnoj zajednici U opisu procesa strateškog planiranja naglašena je važnost sprovođenja/realizacije plana. samo devet inkubatora ima stanare posle više od godinu dana od osnivanja32. Treba približiti druge programe i projekte ekonomskog razvoja koji mogu biti uspešni u pojedinim sredinama i na koje. Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije 2. 87 .

i za investitore i za privredu jedan od najvažnijih kriterijuma na osnovu kojeg biraju lokaciju (opštinu/grad) za ulaganje. Neki od projekata iz ove oblasti su: 1. navode se pravne. neophodno je. razvoj sektora i razvoj klastera 8. Podrška udruženjima.1. godine. najpre. Upravljanje zemljištem i imovinom Osnovni resurs kojim upravljaju lokalne samouprave je zemljište. To je.58 7. upravljanje imovinom (definisanje politike raspolaganja). Projekti usmereni na upravljanje zemljištem. Ciljana obnova delova grada 9. građevinsko zemljište kojim su upravljale lokalne samouprave postaje njihovo vlasništvo. Razvoj ljudskih resursa Jelena Bojović Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije Prema istraživanju iz 2008. do usvajanja novog Zakona o planiranju i izgradnji. kao najveće slabosti. ali ne i vlasnik. podrazumevaju sledeće: • • upis/popis imovine i utvrđivanje vlasništva. Počev od 2010. stepen opremljenosti i zauzetosti. godine među investitorima u Srbiji. namena. opremalo i otuđivalo zemljištem. regulatorne i administrativne barijere u Srbiji. ujedno. tako da mogu da ga otuđe. kategorizaciju imovine i definisanje osnovnih parametara (površine. napraviti potpun registar imovine. Do nedavno. • . lokalna samouprava je bila upravitelj zemljišta. itd). jednim od najzahtevnijih programa razvoja. dakle. Nije slučajno što počinjemo sa ovim. Da bi se na transparentan način raspolagalo.

namena. neadekvatna kadrovska i tehnološka opremljenost institucija koje se bave pripremom i izradom planova smanjuje efikasnost izrade i realizacije planova svih kategorija. godini započeo projekat upravljanja zemljištem i dobar je primer koji se odnosi na ovo pitanje. odeljenjâ za urbanizam i imovinsko pravne poslove. pojavljuju sledeći problemi: • nepostojanje ažuriranih katastarskih i topografskih planova i karata i katastra • • • . nezainteresovanost i nemotivisanost državnih i lokalnih institucija koji su po zakonu nadležni za postavljanje urbanističkih uslova. podzemnih i nadzemnih infrastrukturnih vodova i objekata. ili naknade33.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 59 Politika raspolaganja zemljištem je postala još značajniji element upravljanja nakon donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji i Uredbe o uslovima i načinu pod kojima lokalna samouprava može da otuđi. ili izveden tako da se u svakom narednom periodu rade novi planovi i izmeštaju pogrešno realizovane investicije. zavise od strateških planova ekonomskog razvoja zajednice. urbanistička vizija za deset.dopuni postojećih ili izradi novih. stambenih zona. kao i direkcije za izgradnju. odnosno zakupnine. U praksi je uočeno da u fazi pripreme i izrade urbanističkih planova više činilaca neposredno utiču na njen tok i da se.2. i osim manjeg obima realizacije. Kontrola planiranja i razvoja Jedan od preduslova privlačenja investicija i raspolaganja zemljištem jeste prostorno i urbanističko planiranje. Neretko. • • 1. • izostavljanje društveno – ekonomskih uslova i neadekvatno učešće stanovništva i privrede u procesu izrade plana (uvid u plan nije dovoljan). nasumičan grafički izraz. u izvođačkom smislu nerešiv. Veličine industrijskih. što je još jedno ograničenje u efikasnoj izradi planova. Ovim projektom upravljaju kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. nikada do kraja sproveden. opšti nedostatak finansijskih sredstava za prikupljanje podataka i dokumentacije u izradi plana dovodi do toga da plan postaje mrtvo slovo na papiru. ili da dâ u zakup građevinsko zemljište po ceni manjoj od tržišne cene. petnaest. ili dvadeset godina. zbog toga. poslovnih. dešava se da je prioritet ekonomskog razvoja stimulisanje razvoja malih preduzeća. nisu ni konsultovana. nepostojanje službe koja prati realizaciju planova i redovno priprema izveštaje o njihovim izmenama . njihov položaj. u toku izrade urbanističkih planova. Grad Niš je u 2009. Izrada i usvajanje prostornih i urbanističkih planova ne podrazumeva samo rad urbanista već zajednički rad sa ekonomskim odeljenjem. neažurnost državne i lokalne administracije često prelazi u takozvano «ćutanje administracije» i prisutno je na svim nivoima i u skoro svim strukturama. kao i dinamika izrade detaljnih planova. a da preduzeća.

i sinhronizovani program kapitalnog ulaganja. nepoznavanje šta su planovi kapitalnih ulaganja preduzetnike dovodi u nepovoljan položaj pri odlučivanju o proširivanju planova. Podsticajne mere za privlačenje investicija 34 Priručnik Izrada plana kapitalnih investicija. Svaka investicija dolazi sa lokalnog nivoa. The Urban Institute. savetom za ekonomski razvoj u okviru privrednog saveta. putevi. . Privredna komora Kragujevca. parkovi. obezbeđuju preduzetnicima sledeće informacije: Čačak je na svom vebsajtu postavio kratko uputstvo. U toku izrade planova. 1. februar 2007. i značajni su. Izrada planova kapitalnih investicija. kao 1. ne samo za privrednike.3. obezbeđivanje i održavanje infrastrukture Planovi kapitalnih investicija se izrađuju na srednji rok i predstavljaju. poređanih prema prioritetima. a na osnovu lokalnih potreba i zakonskih uslova. katastrom i odeljenjem za izradu projekata (ukoliko se traži finansijer sa strane). „Plan kapitalnih investicija je višegodišnji plan koji obično pokriva kapitalne investicije za period od 4 do 6 godina. ulična rasveta i vodovodni i kanalizacioni sistemi. godišnjim troškovima i predlozima za finansiranje. Nesinhrono infrastrukturno opremanje stvara sliku neorganizovane i rasipničke opštine.”34 Kapitalni projekti su: zgrade. Registracija preduzeća Lokalna samouprava. a uloga lokalne samouprave jeste da im tu informaciju pruži. Planove zajednički rade sva javna preduzeća. godinama. kao i gradska uprava u Čačku. Ta vrednost i očekivani vek trajanja su često utvrđeni zakonom. vodovodni i kanalizacioni sistemi. između ostalog. ili novom ulaganju. Jelena Bojović što su ulice. parkovi. rokovima. projekti rekonstrukcije postojećih objekata. Ujedno. iako je nenadležna za registar preduzeća (u nadležnosti Agencije za privredne registre).odeljenjem za finansije. ulična rasveta i deponija.60 Da bi se ovi nedostaci prevazišli.4. uz pomoć kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. i svaki preduzetnik kroz delovanje lokalne samouprave vidi ceo aparat državne uprave. neophodna je dobra koordinacija velikog broja odeljenja. Kapitalna investicija (projekat) je investicija u veći dugotrajni materijalni objekat (imovinu) koji zahteva značajna ulaganja i očekivanog je veka trajanja dužeg od jedne godine. već i za lokalnu samoupravu u planiranju rashoda. mora da raspolaže informacijom o procesu registracije. službi i institucija lokalne i državne uprave. dok Privredna komora Kragujevca omogućava privrednicima da sa vebsajta preuzmu svu zakonsku regulativu. Proces izrade plana kapitalnih investicija predvodi komisija lokalne samouprave zajedno sa koordinatorom . Privrednici ne moraju da znaju podelu nadležnosti između različitih nivoa vlasti. Svaka lokalna samouprava definiše šta će se smatrati kapitalnom investicijom. zgrade. 33 Detaljnije objašnjenje odredaba Zakona i Uredbe data su u delu 6. projektom treba da rukovodi odeljenje za urbanizam u saradnji sa kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj.

Beograd. desetak puta veća u nekim opštinama istočne Srbije. i članova 400a. 109/05) 6. 48/94. utvrđenih Zakonom o privatizaciji 3. koje su u pojedinim slučajevima povećane za čak 500 odsto.”35 Leskovac je posle inicijative leskovačkih preduzetnika vratio cene taksi na nivo iz prethodne godine. Uredba o registraciji predstavništava stranih pravnih lica u Registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. Zakon o preduzećima („Službeni list SRJ” br. 3/02 i 5/03) 9. 67/93. osim članova 392. Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS” br. 61/05 i 111/09) 4.blogspot. 19/91. 74/99. 53/93. 31/93 . do 399.Odluka SUS i 36/2002). Zakon o udruženjima („Službeni glasnik RS” br. iz godine u godinu. Zakon o klasifikaciji delatnosti i o Registru jedinica razvrstavanja („Službeni list SRJ” br. 41/96 i 12/98 i „Službeni glasnik RS” br. 55/04 i 111/09) 5.54/89 i 9/99 i „Službeni glasnik RS” br. 59/98. 125/04) 2. 9/01. Ujedno. 59/98. 114/05) 10. koja je. 61/05 i 101/05) 7.odluka USRS. Reforma lokalnog fiskalnog sistema i poreza Lokalni porezi. drastično menja visinu naknadi. 101/05) 11. a potom i kreiranje transparentnijeg sistema oporezivanja. takse i naknade predstavljaju značajan udeo u troškovima preduzetnika. 39/93. 55/04. Zakon o privatnim preduzetnicima („Službeni glasnik SRS” br. 31/96. ili taksi. veliki broj odluka je izmenjen . 12/98.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 61 Neophodni zakoni za registraciju privrednih subjekata 1. 51/09) Registracija privrednih subjekata se obavlja u Agenciji za Privredne registre. Reforma fiskalnog sistema podrazumeva detaljnu analizu prihoda od privrede.com/2009/04/isticanje-firme-skuplje-cak-pet-puta. Uredba o visini naknade za registraciju podataka u registar privrednih subjekata i za druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. Način utvrđivanja visine i stopa davanja mora biti dostupna privrednicima. 53/95.html . već je potrebno iščitati desetak različitih dokumenata da bi se 1. 46/91. godini. Zakon o registraciji privrednih subjekata („Službeni glasnik RS” br. nego u Beogradu. na primer. a ne po oblastima. Jedan od mnogobrojnih primera je komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru. složene su po datumu donošenja odluke. ali čak i kad se takve odluke nalaze na vebsajtu privrednici se često susreću sa sledećim problemima: • odluke je teško pronaći na vebsajtu (na primer.400v i 421a. Veliki broj lokalnih samouprava. 29/96. Gradskom veću i Ministarstvu za državnu upravu zbog povećanja cena taksi za isticanje naziva firmi. 33/96. 400b. Zakon o zadrugama („Službeni list SRJ” br. 35/02. komunalne takse su u nekim gradovima uvećane i petsto puta: „Stotinu leskovačkih preduzetnika uputilo je peticiju Skupštini grada. koji ostaju na snazi do isteka rokova za privatizaciju. 29/97. 25 • 35 http://web016. Ovaj zakon je prestao da važi.5. 34/96. u 2009. ili temama).osnovni dokument je donet pre deset godina i na vebsajtu ne postoje prečišćene verzije. Zakon o stranim ulaganjima („Službeni list SRJ” br. Minimum koji se mora obezbediti preduzetniku jeste mogućnost da sve opštinske odluke preuzme sa vebsajta. Brankova br. 55/04. 74/99 i 104/09) 8. Zakon o Agenciji za privredne registre („Službeni glasnik RS” br.

osnovna zamerka je da se ovaj iznos ne određuje prema zonama.000 dinara. izračunati ukupna davanja koje preduzetnik ima prema lokalnoj samoupravi. 36 http://www. Ujedno.62 došlo do celokupne informacije . Opštinski uslužni centri su mnogo popularisani u Srbiji poslednjih godina i danas ih ima većina opština. dvosmernu komunikaciju da bi opštinsko rukovodstvo moglo da planira rad uprave prema njihovim potrebama i zahtevima. zaposlenima u opštinskoj upravi opštinski uslužni centri pružaju smanjenje pritiska klijenata koji više neće nepotrebno lutati hodnicima u potrazi za nadležnom osobom da im pomogne u ostvarivanju njihovog prava. pravci razvoja mogu biti: • • mesne kancelarije kao mini uslužni centri. Unapređenje efikasnosti i transparentnosti .37 i privrednici imaju lakši pristup informacijama.(na primer. ili dobijanju dokumenata.net/info/vesti/index. • odluke nepotrebno komplikovane i preopširne . ili nekom drugom transparentnom mehanizmu. Opštinski uslužni centri predstavljaju šalter sale u kojima su opštinske usluge na usluzi korisnicima.ono što je još gore govori o apetitima lokalnih samuprava koje podižu cene poslovanja u situaciji kada smo limitirani.zbog velikog broja korisnika opština je uvela i prozivni sistem u OUC 38 Za veće opštine primer Novog Beograda je posebno interesantan . informacije o nadležnostima i procedurama opštinske uprave da bi bolje razumeli svoje pravne mogućnosti. To znači da se za samo dve godine ova taksa uvećala trinaest puta. Ukoliko lokalna samouprava već ima uspostavljen uslužni centar. u 2007.kalkulator” koji je sproveo NALED u 2010. php?yyyy=2010&mm=02&dd=28&nav_ id=414628 37 Za veće opštine. Opštinski uslužni centri klijentima pružaju: • usluge bez suvišnih procedura i nepotrebnog čekanja u redovima. zato što se firmarine dižu bez bilo kakvih dogovora sa poslodavcima. šalteri .000 dinara. a u 2008.zbog velikog broja korisnika Opština je uvela i prozivni sistem u OUC 1.“36 “To je nešto što zaista iritira sve poslodavce.6. 150.000 dinara. za svaku od hiljadu četristo dvadeset i sedam delatnosti visina komunalne naknade je različita). a drugo. proširivanje spektra usluga (na primer. a ne na samu upravu. U njima se poslovi obavljaju transparentno. uporediti svoje odluke sa odlukama lokalne samouprave iz okruženja. predstaviti privrednicima odluke.b92. na transparentan i efikasan način. godini. predstavnik Asocijacije malih i srednjih preduzeća. Neki od dobrih primera su opštinski uslužni centri u Subotici i Novom Beogradu38. njihove efekte i izvršiti izmene u skladu sa primedbama privrede. primer Novog Beograda je posebno interesantan .opštinski uslužni centri (OUC) Jedan od mehanizama pojednostavljenja procedure jeste uspostavljanje opštinskih uslužnih centara. ne čeka se po hodnicima ispred zaključanih kancelarija i većina poslova završava se u šalter sali. postaviti prečišćene odluke na vebsajt.na primer. građani Sa druge strane. Prvo. već paušalno. godini ovu taksu platio 35. razmišljamo o nastavku rada ili zatvaranja firmi”. Jelena Bojović „Jedan preduzetnik iz okoline Kruševca je u 2006. bodove. i slično). • • • • Jedan od projekata iz ove oblasti je projekat „Indeks lokalnog opterećenja privrede . Lokalne samouprave u ovoj oblasti mogu da unaprede svoje usluge tako što će: • • • • napraviti bazu podataka svih lokalnih odluka. princip otvorene i pristupačne uprave koja je usmerena na klijente. mogu se naći samo izmene odluka koje sadrže nove koeficijente. 500. a ne po kancelarijama opštinske uprave.

sistem 48 (ili 96) nazivi su istog koncepta koji je modifikovan za potrebe različitih lokalnih samouprava.godine. Sistem 48 je sistem kontrole javnih preduzeća zahvaljujući kojem građani i privrednici rešavaju komunalne probleme u roku od četrdeset i osam sati. Pozivni centar (Call center) i Sistem 48 (City stat) City stat. Sistem 48 ujedno se koristi za bolju kontrolu raspodele budžetskih sredstava indirektnim budžetskim korisnicima . daje mogućnost korisnicima usluga (građanima i privredi). da upravljaju kvalitetom i brzinom usluga koje im se pružaju.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 63 Opštinski uslužni centar opštine Vračar za izdavanje dozvola). opštine značajno smanjuju obim sredstava kojima se subvencionišu javna preduzeća i imaju precizan uvid u način njihovog korišćenja. Zahvaljujući takvoj kontroli. Call center. umrežavanje sa drugim javnim institucijama i preduzećima. .javnim komunalnim preduzećima. Sistem 48. Gradovi Loznica i Kragujevac uspostavili su Sistem 48.indjija. Dobar primer Sistema 48 u Srbiji je Opština Inđija (www. ili sličan sistem (Sistem 96 u Loznici i Call centar u Kragujevcu) tokom 2009.7. pre svega. • • on-lajn usluge i drugi vidovi komunikacije. 1.net). a sličan sistem postoji i u Paraćinu.

64

Jelena Bojović

Za rešavanje problema građana/privrede dovoljan je telefonski poziv, SMS poruka, ili pristup Internetu i internet portalu. Ceo sistem je osmišljen da bi bio na usluzi građaniam i privredi i stoji im na raspolaganju 24 sata dnevno. • • • Po ceni lokalnog razgovora problem se može prijaviti tokom 24 sata, 365 dana godišnje U najkraćem roku dežurne službe javnih preduzeća izlaze na teren U roku od 48 sati građanin će dobiti odgovor o statusu svog problema

Sistem 48 predstavlja jedinstven informacioni sistem u Evropi kojim se u roku od 48 sati rešavaju problemi građana. Sistem 48 služi za bolje upravljanje opštinom i većom kontrolom javnih preduzeća. Objedinjujući rad svih javnih preduzeća u Opštini, Sistem 48 omogućava rešavanje problema i zahteva građana, raspolaganje sredstvima na nov, moderan i funkcionalan način, koji se isključivo zasniva na tehničkim podacima i činjenicama. Sistem je u potpunosti okrenut građanima da lakše i brže rešavaju probleme iz domena komunalnih preduzeća. Opština Inđija, u cilju što efikasnijeg rada i bolje komunikacije sa građanima, uspostavila je rad Call centra. O primedbama i pohvalama službi i javnih preduzeća čiji je osnivač Opština brine referent kome se građani mogu obratiti: lično (na šalter 17 u zgradi Opštine); telefonom na broj 022/555-588, ili porukom na govornom aparatu; SMS porukom na telefon broj 065/5555-880, ili preko portala Opštine Inđija. Osim primanja pritužbi i pohvala građana, informacije se preko Call centra slivaju u jedinstveni informacioni sistem gde se analizira rad uprave i javnih preduzeća. Jednom u dve nedelje, na javnim sastancima, raspravlja se o onome što jeste, ili nije urađeno. Sastanke vodi gradonačelnik, a prisutni su direktori svih preduzeća i odeljenja, kao i mediji.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

65

Koraci ka uspostavljanju Call centra
KORACI 1. Odluka o osnivanju Call centra Formiranje Štaba izgradnje OBRAZLOŽENJE Potreba da se poslu priđe na organizovan način, i da rukovodstvo Opštine bude kooperativno. Štab izgradnje Call centra koordinira aktivnostima, priprema odluke u vezi Call centra i i brine o njihovom sprovođenju. ODGOVORNOST koordinator, gradonačelnik ROK 10. septembar. 2008. 15. septembar 2008. NAPOMENA Odluka je potrebna, čak i kad je neformalna. U početku, kada se napravi koncept i predračun, treba da se formalizuje. U Štab treba da uđu predstavnicii lokalnog ekonomskog razvoja, Sekretarijata za infrastrukturu i i komunalne poslove, Sekretarijata za finasije, IT konusltant, predstavnicii najvažnijih javno-komunalnih preduzeća i drugih ustanova, građanske organizacije. Osnovni concept Call centra pretežno definiiše potrebne funkcije, a ne detalje realizacije Osnovni koncept rešava i faze izgradnje i daje predlog osnovnih entiteta (javno-komunalna preduzeća, opštinski sekretarijati i ustanove koje koje će ući u sastav Call centra).

2.

koordinator, gradonačelnik

3. 4.

Definisanje Koncepta Call centra Predstavljanje Koncepta Call centra

Štab formira osnovni koncept. Štab, na taj način, proverava osnovnu i ispravnost svog Koncepta

Štab Štab, rukovodstvo Grada

30. septembar 2008. 5.oktobar 2008.

5.

Priprema Plana realizacije prema usvojenom Konceptu Formalna odluka o osnivanju Calll centra Odluka o strukturi Call centra

Plan aktivnosti definiše rokove, odgovornost i i preliminarne troškove Podrška Skupštine opštine

Štab

15.oktobar 2008.

6.

Štab, rukovodstvo Grada

30.oktobar 2008.

Za Skupštinu opštine se priprema izvod iz Koncepta sa obrazloženjima osnivanja Call centra

7.

Da bi se Call centar definisao u okviru mogućnosti Opštine, potrebno je doneti osnovne odluke: koji entiteti ulaze i kada, koji su željenii parametri rada (radno vreme, vreme čekanja, vreme rešavanja upita), izgled prostora i adaptacija na prostor. Podaci su potrebni da se predvide potrebnii kapaciteti budućeg Call centra (broj operatera, zahtevi za komunikacionim resursima) i da se kroz analizu postojećih procesa projektuje optimum uključenja entiteta u njegov rad.

Štab, rukovodstvo Grada

7. novembar 2008.

8.

Prikupljanje podataka o trenutnim operacijama i načinu servisiranja upita građana

Štab – posebno predstavnici entiteta koji ulaze u Calll centar

30. novembar 2008.

Poželjno je prikupiti podatake za završnu fazu (projekciju rada Calll centra), da bi se resursi planirali u skladu sa realizacijom po fazama.

66
9. Priprema projektnog zadatka za izgradnju Call centra Na osnovu Koncepta, odluke o dinamicii uključenja entiteta, snimaka radnih procesa u entitema, formira se Projektni zadatak. Radovi na ovakvom organizaciono – tehničkom projektu moraju da se rade po detaljnom projektu. Revizija po Zakonu – u skladu sa tehničkom dokumentacijom i revizija uloge Štaba – da se utvrdi funkcionalnost Projekta. Definisati osnov za nabavku opreme. Izbor najpogodnijeg izvođača. Izgradnja Štab, tehničkii konsultant (IT, ili firma koja se bavii procesima u poslovanju) 30.decembar 2008.

Jelena Bojović
Projektni zadatak sadrži: 1) projekat procesa formiranja Call centra 2) projekat potrebne opreme (hardver, softver) 3) projekat izgleda objekta Call centra (adaptacija, ili novi objekat)

11.

Izrada Projekta Call centra Revizija Projekta Call centra

Izabrani projekat

15. maj 2009.

12.

Štab, revizor

1. jun 2009.

13. 14. 15.

Izrada tenderske dokumentacije Tender za radove Građevinski i infrastrukturni radovi Opremanje Call centra Izbor rukovodstva Call centra - i nosilaca osnovnih operativnih funkcija (tehnika, komunikacije...) Izbor i obuka kadrova Promotivna kampanja o Call centru Probni rad Call centra

Štab, tehničkii konsultant Štab, Komisija za javne nabavke Štab, Direkcija za izgradnju

10. jun 2009. 1. avgust 2009. zavisno od vrste radova (tri do šest meseci) dva meseca 1. septembar 2009.

Zbog multidisciplinarnosti, tender podeliti na partije

16. 17.

Opremanje Rukovodstvo Call centra preuzima zaduženja od Štaba.

Štab, Direkcija za izgradnju Štab, Grad

18. 19. 20.

Izbor i obuka kadrova koji će od početka raditii punim kapacitetom. Građani treba da saznaju šta mogu, a šta ne mogu da očekuju od Call centra. Probni rad u jednoj smeni zbog ukljanjanja mogućih grešaka u hardveru / softveru. Puštanje u rad Call centra punim kapacitetom.

rukovodstvo Calll centra rukovodstvo Call centra, mediji projektant, rukovkdrstvo Call centra rukovodstvo Calll centra, Grad

1. novembar 2009. 15. decembar 2009. 15.decembar 2009. U zavisnosti od vremena izgradnje ¬i opremanja Call centra. U zavisnosti od vremena izgradnje ¬i opremanja Call centra.

21.

Puštanje u rad Call centra

31.decembar 2009.

Geografski informacioni sistemi vrede onoliko koliko podataka sadrže.000 83.000 -146. urađena je Studija ekonomske isplativosti. telefonske linije). već broj i vrsta informacija koje su unete u sistem.700 212.000 81. ali je ujedno i jedna od značajnijih alatki u procesu privlačenja investicija.000 5.700 163.700 202.700 188.300 106. Grad već ima koristi od kraće procedure.500 864. To znači da je samo pet godina od uvođenja GIS-a grad ostvario finansijsku korist.300 118.700 157.300 594.500 130.6000 . Primer uspešne prakse su grad Subotica i Opština Inđija.recimo strujnih vodova prilikom ugradnje drugih vodova kao što su. (Ranije su se često dešavala oštećenja instalacija . GIS (geografski informacioni sistemi) Geografski informacioni sistem je sistem za vizuelni pregled podataka. Nulta godina Početni troškovi Tekući troškovi Uštede i prohodi Ukupno http://www.zkk. veće transparentnosti i preciznosti u planiranju postrojenja. Samo posedovanje geografskog informacionog sistema nije korisno za lokalnu samoupravu. Studija je pokazala da su već u drugoj godini postojanja sistema prihodi premašili tekuće troškove i da će za pet godina svi troškovi biti nadoknađeni. pre svega.500 -31.000 131.700 99.ba/slike/gis%20brosura%20 BCHS. na primer. što za posledicu ima smanjenje troškova zbog manje štete koja je nastala prilikom izvođenja građevinskih radova. Geografski informacioni sistem je koristan.300 80.8.500 146. Ekonomska isplativost GIS-a u Subotici Nekoliko godina nakon što je Subotica počela da koristi geografski informacioni sistem. lokalnoj samoupravi da upravlja imovinom i sprovodi infrastrukturne projekte.pdf Prva godina Druga godina Treća godina Četvrta godina Peta godina UKUPNO 146.000 41.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 67 1.

454 m2 + 1. Iznošenje smeća plaća se za površinu od 300 m2. ali se obračun naplate može i nezavisno unaprediti. dugotrajnom čekanju. Reforma sistema formiranja cena i naplate komunalnih usluga Reforma sistema naplate komunalnih usluga jedan je od projekata koji se. i vreme potrebno za njihovo izdavanje. Njihov predlog je da se ova usluga plaća po kontejneru. 1. taksi i komunalnih usluga koje plaćaju lokalnoj samoupravi.9. Slučaj drugog preduzeća .095 m2.530 m2 ekstra zona. ne samo što predstavljaju trošak. ili proširenja poslovanja u lokalnoj zajednici. godini sprovedeno je istraživanje među privrednicima39 koji su izneli podatke o broju i vrsti poreza. i za privredu (saznanje o potrošnji omogućava planiranje uštede).10. troškovi iznošenja smeća bili su veoma visoki. pre svega.centar za izdavanje građevinskih dozvola (CID) Broj dozvola i odobrenja koje preduzeća moraju da pribave. u velikom obimu dokumentacije. Na primeru tri preduzeća koja su anketirana u jednoj opštini u Srbiji. Površina zemljišta na kome je izgrađen objekat je 786 m2. u potpunosti će izgubiti poverenje u lokalnu samoupravu. 2009/2010 komunalnih usluga na transparentniji i jednostavniji način. U slučaju da vlasnici ova tri preduzeća bilo kada porazgovaraju o načinu naplate komunalnih usluga. zbog čega je preduzeće otkazalo javno-komunalnom preduzeću i sada sami iznose smeće. već mogu da odvrate preduzetnike od započinjanja. troškova i administracije koja prati proceduru izdavanja dozvola može povoljno da utiče na ekonomsku sliku svake zajednice. može se uočiti neregularnost sistema. trgovinska delatnost. Jedna od osnovnih zamerki preduzetnika jeste složenost procesa izdavanja građevinskih dozvola koja se sastoji. Iznošenje smeća plaća se za površinu od 25 m2. Sistem 48 može da poboljša njegovu transparentnost i efikasnost. 39 NALED „Cost of doing business in Serbia”.Površina poslovnog objekta je 587 m2. značajni i za komunalna preduzeća (povećanje prihoda kroz povećanu naplatu). površina objekta 1. i stalnom „šetanju“ od kancelarije do kancelarije. Slučaj prvog preduzeća . odnosi na način obračuna cena usluga i transparentnost sistema. Program smanjenja složenosti. odnosno po m3.68 Jelena Bojović 1. Dobar primer one-stop šaltera nalazi se u Subotici. Stoga su projekti koji se bave formiranjem cena . pre svega. „One stop shop” . Jedinstven šalter za izdavanje dozvola u mnogome može da unapredi efikasnost procesa i da poboljša osećaj koji preduzetnik ima kad se susretne sa opštinskom administracijom. U 2009.Zbog velike površine objekata. Projekte ove vrste pokreće kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u saradnji sa komunalnim preduzećima i savetom za ekonomski razvoj.Površina zemljišta je 2. Slučaj trećeg preduzeća .

11.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 69 Usluge koje pruža centar za izdavanje dozvola40 Odeljenje Urbanističko planiranje i komunalne usluge .izvod iz urbanističkog plana .mega.org/kbase/ upload/reports/cacsr. Informator za investitore o načinu pribavljanja građevinske dozvole Jedinstven šalter za izdavanje građevinskih dozvola nije jedini način da se unapredi procedura. http://www. Pre svega. Na osnovu novog Zakona. odnosno detaljne regulacije. jer će dužina i kompleksnost postupka zavisiti od mnogobrojnih činilaca (na primer. preduzetniku/investitoru treba što jednostavnije predstaviti proceduru.građevinske dozvole .urbanistički uslovi . olakšao postupak parcelacije i preparcelacije građevinske parcele (koji se ne razmatraju više na komisijama za planove). primena odredaba o pribavljanju lokacijske. da li je za navedeno područje donesen plan generalne. i uveo jednostavniji postupak izdavanja građevinske dozvole za objekte čija površina ne prelazi 400m2. jednostavne i pristupačnim jezikom pisane brošure. građevinske i upotrebne dozvole veoma će se razlikovati u praksi od opštine do opštine. U septembru 2009. 40 Izveštaj o analizi stanja: Opštinski uslužni centri i centri za izdavanje dozvola u opštinama u okviru programa Podsticaj ekonomskom razvoju opština. Iako postoji očigledna potreba za informatorima o postupku dobijanja građevinskih dozvola.CID Usluge • Izdavanje dozvola za izgradnju: .upotrebne dozvole • Prijem i obrada zahteva za parcelaciju građevinskih parcela • Prijem i obrada zahteva za izmene i dopune urbanističkog plana • Prijem i obrada zahteva za legalizaciju gradnje • Dodela uličnog broja • Izdavanje dozvola za radove na ulicama i drugim javnim površinama • Informacije o stambenim i poslovnim objektima Korisnici Građani i firme 1.ui-serbia. opštine uglavnom nemaju kratke. godine stupio je na snagu novi Zakon o planiranju i izgradnji što bi trebalo da podstakne gradove/ opštine da pripreme nove informatore.saglasnost javnih preduzeća . Novi Zakon uveo je institut lokacijske dozvole.pdf .

sistem za praćenje dokumenata koji pruža informacije o statusu konkretnog zahteva (preko interneta. jedinstven šalter za dobijanje dozvola. pozivnog centra). Certifikacija opština sa pozitivnim poslovnim okruženjem Program certifikacije koji sprovodi Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). katalog dostupnih parcela i zemljišta. katalog. i mogućnost da pruži sve informacije (ponudu) u roku od dva dana. A to podrazumeva da opština poseduje: • podatke o veličini i broju parcela raspoloživog građevinskog zemljišta. nadzorno lice koje prati tok procesa izdavanja građevinskih dozvola (u najmanje od 80% slučajeva svih zahteva podnetih u toku godine). digitalizovane podatke o zemljištu i parcelama uključujući i sve informacije o infrastrukturi.70 Jelena Bojović „Opština pruža ključne lokalne javne usluge na lako dostupnoj lokaciji i razvila je sistem za obradu zahteva preduzetnika za građevinsku dozvolu na jednom mestu41”. opis procedure i sve potrebne formulare na internetu. informacije.12. a jedan od kriterijuma glasi: • • • • 41 NALED . stručno lice koje pruža pravne savete privrednicima. stručno lice koje savetuje klijente u administrativnoj proceduri. ili brošuru o građevinskom/industrijskom zemljištu. katalog dostupnog poslovnog prostora (privatnog i opštinskog). bržu proceduru za izdavanje građevinskih dozvola na osnovu analize “korak po korak”. Program obuhvata dvanaest kriterijuma od kojih se nekoliko odnosi upravo na unapređenja administracije. uključujući i ažurirane podatke o cenama. jedan je od boljih vodiča za lokalnu samoupravu u procesu reforme administracije za unapređenje poslovnog okruženja. • • • • • • 1.

Izgrađena infrastruktura obuhvata. unapređenje putničkog i robnog železničkog prevoza. unapređenje i/ili proširenje vodovodne mreže. bez unapređenja ostalih elemenata privrednog okruženja. . i zahtevaju dugoročno finansijsko planiranje. industrijsku zonu (ili više zona). • • Svi ovi kriterijumi certifikacije pomažu lokalnim samoupravama u sastavljanju prioriteta koje će sprovoditi u ekonomskom razvoju. unapređenje i/ili proširenje sistema telekomunikacije. što znači da se time stvaraju uslovi za zadržavanje i proširenje postojećih preduzeća. uređenje. kao i za privlačenje novih investitora. unapređenje i/ili proširenje komercijalnih lokacija i objekata (za trgovinu i kancelarijski prostor). unapređenje i/ili proširenje kanalizacione mreže.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 71 • • • GUP koji je u funkciji ekonomskog razvoja. Investiranje u osnovnu infrastrukturu. finansijski su najzahtevnija ulaganja u poslovno okruženje. unapređenje i/ili proširenje industrijskih lokacija i objekata. unapređenje i/ili proširenje energetskog sistema. • • uređenje. već i značajan trošak za održavanje. unapređenje i/ili proširenje lokalnog aerodroma. opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora Infrastrukturno opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora. uređenje. ne samo trošak izgradnje. listu prioriteta za izradu planova detaljne regulacije prema utvrđenoj dinamici. • 2. unapređenje i/ili proširenje putne mreže. naročito kada se lokalne zajednice suočavaju sa zapuštenom infrastrukturom i dugogodišnjim neulaganjem. Investiranje u lokacije i objekte namenjene preduzećima podrazumeva unapređenje fizičkih uslova neophodnih za poslovanje. investiranje u osnovnu infrastrukturu ne podrazumeva samo opremanje industrijskih zona. i/ili proširenje lokalne luke. već sveobuhvatno podizanje infrastrukturnih kapaciteta. Ulaganje u osnovnu infrastrukturu podrazumeva: • • • • Teško je uvrditi listu prioriteta kada se radi o ulaganjima u osnovnu infrastrukturu. Infrastrukturni projekti se ne sprovode izolovano. Međutim.

Češkoj i Srbiji. Stoga je vrlo važno da se oni koji upravljaju industrijskom zonom obavežu ugovorom da će lokacijom upravljati u skladu sa potrebama lokalne zajednice. sa izgrađenim objektima. pravo korišćenja). autoputa. infrastrukturnim opre- . Budući da je privreda u Srbiji znatno oslabljena. jeste slobodno zemljište za industrijsku gradnju. ili bez njih. mogućnostima proširenja. Najvažniji resurs opštine.1. ili novih investitora).72 Projekti koji se svrstavaju u ovu oblast su: Jelena Bojović 2. kao i prava i obaveze koje iz njih proizlaze (vlasništvo. Uređivanje industrijskih lokacija industrijske zone Industrijska zona predstavlja prostor koji je određen za privrednu i proizvodnu delatnost u okviru urbanističkog plana. reka. železnice. on dugo može da ostane infrastrukturno neopremljen i da nema proizvodnje. kao i o potražnji potencijalnih investitora (lokalne privrede. Industrijske zone su obično strateški pozicionirane u neposrednoj blizini važnih saobraćajnica. aerodroma. Važan preduslov za privlačenje direktnih stranih i domaćih investicija jeste da lokalna zajednica odredi koji je prostor pogodan za industrijsku gradnju. ekonomski razvoj se oslanja na strana ulaganja. Na osnovu dosadašnjeg iskustva u Mađarskoj. Industrijsku zonu čine nepokretnosti (zemljište. vlasništvu zemljišta. a koji za infrastrukturno opremanje. Prilikom zoniranja industrijskog zemljišta lokalna samouprava treba da vodi računa o dostupnosti i veličini lokacije. Industrijske zone su urbanistički definisane zemljišne parcele podeljene transportnim mrežama. pored građana. zgrade i druge nepokretnosti). Iako lokalna samouprava pojedini prostor definiše kao industrijsku zonu.

investicionih programa i poslovnih planova.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 73 manjem pet hektara industrisjkog zemljišta (važi za opštine koje su više od pedeset kilometara udaljene od Beograda i imaju manje od pedeset hiljada stanovnika). pored infrastrukture. SZ Zrenjanin i SZ Novi Sad. radionica. 2. poslovnog centra (konferencijske sale. Slobodne zone se osnivaju. do ljudskih resursa.bez naplate bilo kakvih poreza. 62/2006). administrativnih i knjigovodstvenih usluga. Privredno društvo upravlja slobodnom zonom i njegov prvenstveni zadatak je da obezbedi uslove za nesmetano odvijanje privrednih delatnosti. Slobodne zone mogu osnivati. U Srbiji. Slobodne zone Slobodna zona je posebno ograđen i označen prostor određen kao slobodna zona Aktom Vlade Republike Srbije. pakovanje.2. Primer dobro pozicionirane. skladištenje. Poslodavcima unutar slobodne zone omogućen je zakup poslovnih prostorija. bankarstvo i osiguranje. većeg angažovanja lokalne radne snage i transfera tehnologije. Razvoj industrijskih. upravitelj. U okviru Ministarstva finansija Republike Srbije.rs).gov. pruža i širok spektar dodatnih usluga – od obezbeđenja i keteringa. Osnovni cilj Uprave jeste povećanje priliva stranih investicija.oslobađenje od PDV-a i carine na uvoz sirovina i materijala namenjenih proizvodnji robe za izvoz. krajem 2008.usz. na primer. formirana je Uprava za slobodne zone koja je nadležna za sva pitanja oko funkcionisanja i razvoja slobodnih zona. Na ovaj način stvaraju se ogromne mogućnosti za saradnju domaće i strane industrije. trening centra. uređene i promovisane zone u Srbiji je Industrijska zona „Ečka“ u Zrenjaninu. ili taksi. Za više informacija: Uprave za slobodne zone (www. preko špedicije. strijsko poslovanje. Poslovanjem u slobodnim zonama investitoru se obezbeđuju specijalne olakšice i povlašćen poreski režim . mašina. Roba koja se iz slobodne zone uveze na domaće tržište podleže režimu uvoza strane robe. godine. SZ Subotica. uključujući Srbiju . uključujući proizvodnju. zadovoljavaju se potrebe investitora u narednih pet do deset godina. a ponekad i zbog pružanja poreskih olakšica. u dodatne usluge spadaju razvijanje . po pravilu. opreme i građevinskog materijala. na kome se obavljaju delatnosti utvrđene Zakonom o slobodnim zonama (Službeni glasnik RS. izrade ekonomskih analiza. i njima mogu upravljati. video-link). Uvoz i izvoz robe u slobodnu zonu je neograničen. zbog pružanja olakšica u spoljnotrgovinskom poslovanju. u ovom trenutku. U njima se odvija indu- 2. i domaće i strane kompanije.3. poslovnih i naučnih parkova Industrijski park je prostorna i infrastrukturno opremljena celina predviđena za privredne delatnosti kojom rukovodi pravno lice kao njen upravitelj. pre svega. izvoza. skladišta po povoljnim uslovima. carina. Kada se govori o tehnološkim parkovima. trgovina. U slobodnoj zoni može da se slobodno izvrši transfer prihoda i zarade u bilo koju državu. postoje SZ Pirot. finansijskih usluga. Korisnicima industrijskog parka.

Na žalost. Dakle. radi se isključivo o preduzeću čiji je jedini. pri čemu je tipično rešenje da lokalna samouprava obezbeđuje zemljište. Tamo gde upravitelj postoji. tj. 2. Uloga lokalne samouprave. ili privatni sektor. privatnim kapitalom. U Srbiji većina industrijskih zona koje su osnovale lokalne samouprave nikada nije prerasla taj status i postala industrijski park. Lokacija je infrastrukturno opremljena gasom. Autori koji su se ozbiljnije bavili pitanjem braunfild lokacija u gradovima u Srbiji42 tvrde da ih ima bezbroj. ili privatno-javnim partnerstvom. sa namerom da se stvore uslovi koji će privući nove investitore i tako doprineti povećanju proizvodnje. za sada i ti privatni industrijski parkovi nemaju u dovoljnoj meri popunjene kapacitete. Beočin Biznis park je pokrenula kompanija „Lafarge Beočinska fabrika cementa“. električnom energijom i telekomunikacionim vezama . jeste da obezbedi olakšice u plaćanju određenih lokalnih dažbina. studija i javnih izlaganja bavli ovim problemom. država sredstva za infrastrukturno opremanje. Lafarge). a privatni partner investicije u sekundarnu infrastrukturu i zgrade. a pre svega naknade za uređenje građevinskog zemljišta. radi se skoro u potpunosti o privatnoj inicijativi (Biznis park Beočin. Vodeću ulogu u osnivanju industrijskog parka ima veliko preduzeće sa viškom zemljišta. Jelena Bojović 42 Svakako treba istaći doprinos arhitekata prof. ili većinski osnivač opština. poslovanje. gradske životne sredine.bilo da se radi o snabdevačima. najčešće. Inače. Tamo gde privatni sektor ima veću ulogu. izvoza. praksa privatno-javnog partnerstva u ovoj oblasti nije u punoj meri oživela. Borislava Stojkova i Žakline Gligorijević direktorke beogradskog Urbanističkog zavoda. vojne potrebe). preduzeće u čijem vlasništvu privatni partner i lokalna samouprava učestvuju srazmerno uloženim sredstvima. servis. telekomunikacija i informacionih tehnologija. u strateškom partnerstvu sa opštinom Beočin i uz podršku Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Vlade Republike Srbije i Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine. koji su se u nizu članaka. Upravitelj industrijskog parka je. smanjenju nezaposlenosti i ukupnog ekonomskog i socijalnog razvoja beočinske opštine i regiona. Ono što je si- . jer ne postoji upravitelj koji se brine o parku i pruža usluge korisnicima i pošto je zona definisana. prethodno korišćena u različite namene (industrija.74 softvera. Programi sanacije napuštenih lokacija (revitalizacija braunfilda) Termin braunfild (brownfield) je ranih devedesetih godina prošlog veka ušao u upotrebu iz žargona američkih urbanista koji su ga koristili da definišu parcele na kojima je ležala neupotrebljiva. ili kupcima roba.4. Ovakvo ugašeno tlo predstavljalo je svojevrstan vid zagađenja urbanog okruženja. u ovim slučajevima. koje osnivanjem industrijskog parka želi da u svoju blizinu dovede privredne subjekte kao deo proizvodnog lanca . istraživačke delatnosti i slično. mrtva infrastruktura. potencijalnim investitorima na raspolaganju je osamnaest hektara zemljišta na obali Dunava u sklopu kompleksa „Lafarge BFC” koje su direktno povezanr sa lukom. Industrijski parkovi u svetu najčešće se otvaraju sredstvima lokalne samouprave (po pravilu uz subvencije države).

niti jasnu sliku o njihovim mogućnostima. ulaganje je rizičnije. utvrđivanje stepena zagađenja. ali to ne znači da zgrade od istorijskog i arhitektonskog značaja ne treba spašavati.5. pa lokalne samouprave moraju sprovesti niz mera da bi braunfild lokacija bila atraktivna za ulaganje. utvrđivanje vlasništva. današnji „US Steel Serbia”. Adaptacija objekata koji se ne koriste Osim braunfild lokacija koje. a zagađenje ostaje. Ali. tipičan primer braunfilda. Postoje i objekti koji se mogu bolje iskoristiti ako se podele na radne prostorije manje površine. a mogu da se adaptiraju u radni prostor u vlasništvu javnog. Najstarije zgrade je najteže sanirati. Na primer. ima i primera objekata koji se ne koriste. • 2. takve mere su: • • • • posebni poreski podsticaji urbanističke olakšice infrastruktura komunalne olakšice Primer braunfilda: U Beču su stare gasne stanice. Revitalizacija braunfilda mora biti jasan prioritet. što nije ni jednostavno. određivanje prioriteta. one nemaju dovoljno ovlašćenja. a u njemu je smešten i Edukativni centar za ruralni • 43 Prema: Dragan Živkovic. ne postoji razumevanje sredine u pogledu važnosti evidentiranja i uzimanja podataka o svim karakteristikama braunfilg lokacija. Sa druge strane. godina Prvi korak u većini programa sanacije mora biti analiza stanja. pored Udruženja preduzetnika. . 2009. Dakle. pretvorene u luksuzan stambeno-poslovni kompleks i novi statusni simbol. koliki je stepen zagađenja. lokalne uprave u gradovima u Srbiji ne shvataju stvarnu ekonomsku vrednost ove svojine. predstavljaju zagađeno okruženje. i koji se programi posle sanacije mogu osmisliti. nekadašnji deo holdinga „Zorka Šabac“. a nejasan im je i potencijal tog umrtvljenog kapitala u procesu privlačenja investicija. Taj prostor sada. osim što predstavljaju opasnost po lokalnu zajednicu. Brownfiled izveštaj. čak i kada lokalne samouprave pokušaju da rešavaju pitanje barunfild lokacija. pronalaženje neophodnih sredstava i osmišljavanje programa. po definiciji. Dostupni primeri realizovanih ulaganja pokazuju da se problem braunfilda u Srbiji sveo na proces privatizacije i učešće Agencije za privatizaciju: • Američka kompanija „US STEEL” kupila je kao braunfild investiciju domaću kompaniju „Sartid”. što braunfild objekat duže propada. tako da je urbano okuženje potpuno izmenjeno. u čijem je sistemu i kompanija „US Steel Beli limovi Šabac“ koji je trenutno jedan od najvažnijih srpskih izvoznika. kroz proces privatizacije. Moraju se doneti odluke o tome da li je objekte moguće efikasno koristiti. Takođe. Austrijska kompanija „Rauch” kupila je. Austrijska kompanija „Alas International” kupila je domaću firmu „Zorka Nemetali Šabac“. koriste i članovi Zone unapređenog poslovanja. pa i besmislenije. Dobar primer predstavlja adaptacija objekta Udruženja preduzetnika u Zrenjaninu koji je godinama bio zapušten. tako da Srbija nema bazu registrovanih braunfild lokacija. a cena kvadratnog metra je toliko skočila da su se uložena sredstva višestruko vratila43. fabriku „Voćar Koceljeva“ u prehrambenoj industriji. Međutim. kontaminirane lokacije nisu na prvom mestu kod uglednih investitora.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 75 gurno. ni jeftino. ili privatnog sektora. proces sanacije treba da se odvija u okviru regulative sledećim redosledom: prva procena lokacije. Većina investitora radije bira grinfield lokaciju.

kako izgleda njihov proizvodni proces. Adaptirani braunfild objekti u gradu često se koriste i kao biznis inkubatori (Novi Sad. Base: Investors in Serbia. i streški partner grada u razvoju infrastrukture. Već pomenuto istraživanje investitora koje je sproveo USAID-ov Program podsticaja ekonomskom razvoju opština podrazumevalo je opsežne razgovore sa direktorima sto dvadeset preduzeća koji su. proširenja. Investors in othe r countries Biznis kontakti 63% 67% 24% 58% 23% 25% 25% 0% 23% 17% Investitori u Srbiji Drugo Opštinske brošure 0% 6% Sajmovi i slične manifestacije 0% 11% Republičke institucije i tela Poslovna udruzenja i udruzenja investitora 8% 8% 8% Prijatelji i rodbina Lokalne institucije i tela 42% što se često misli. šta uvoze. istovremeno. ona je. od novih investiotora (mnogo je više onih koji su već prisutni. ko su im dobavljači i kupci . upravo. kao August 2008 Izvori informacija o Srbiji: Investitori u Srbiji naspram investitora u drugim zemljama Multiple responses.što je sve od značaja za strateško planiranje i promociju investicija. a ne. šta im smeta. Takve strategije nazivamo programima za zadržavanje i širenje postojećih preduzeća. šta izvoze. Najčešći izvor informacija pri donošenju odluke o investiranju jesu poslovni kontakti (63% odgovora). Opseg inicijativa kojima se može podržati razvoj lokalnih preduzeća je ogroman: Mediji Investitori u drugim zemljama The Urban Institute – a USAID Contractor Serbia | Croatia | Slovenia | Bosnia and Herzegovina StrategicPuls Group | Montenegro | Macedonia | Albania 5 . podrške i resursa koji su neophodni za njihov dalji razvoj. i koji i dalje ulažu u svoj razvoj. Podrška postojećoj privredi Iako često zanemarivana. to jest. Podsticaj razvoju lokalnih preduzeća podrazumeva pružanje saveta. što ukazuje na značaj „lokalnih veza”.76 razvoj. značaj postojeće privrede. Jelena Bojović 3. Na kraju – postojeća privreda je i najvažniji izvor informacija i ideja za lokalnu samoupravu – od prisutnih mogu da nauče zašto su i dalje tu. unapređenja i sl). takođe. nova postrojenja. dok su tržišni uslovi bili tek na drugom mestu. bili ključni kada se odlučivalo da se investira u Srbiju i koji su investirali u Srbiji tokom poslednjih deset godina. postojeća privreda je od izuzetnog značaja za lokalni ekonomski razvoj budući da zapošljava najveći broj ljudi i najveći broj investicija dolazi. Pančevo). iz te oblasti. ljudskih resursa i očuvanju životne sredine. Sa postojećom privredom investitori ostvaruju prvi kontakt u novoj sredini. Iz rezultata istraživanja vidi se da je većina investitora došla u Srbiju zato što je već imala ostvarene veze sa Srbijom.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

77

3.1. Posete preduzećima, istraživanje mišljenja preduzetnika (ankete)
Identifikacija problema sa kojima se preduzetnik suočava u svom radu je ključ za uspešno planiranje i sprovođenje programa pomoći. Postoji nekoliko načina da se otkriju problemi sa kojima se privreda suočava, to jest, da se uvidi kako se može unaprediti njihovo poslovanje: 1) anketiranje putem telefona – jednostavan i kratak postupak, može da se kontaktira veći broj preduzeća, ali je malo interesovanje preduzetnika da odgovaraju na ankete i smanjena mogućnost da se stvori ličan odnos sa preduzetnikom; 2) anketiranje putem elektronske pošte – slično kao telefonsko anketiranje, ali je procenat odgovora daleko manji (veliki broj anketiranih, mali procenat popunjenih upitnika), a često, zbog nerazumevanja pojedinih pitanja, odgovori nisu tačni; 3) posete lokalnim preduzećima – ovakav pristup je izuzetno zahtevan (neophodno je zakazati unapred sastanke, otići na lice mesta i provesti bar trideset minuta u poseti), ali pruža daleko bolje rezultate - dobija se precizniji odgovor na svako pitanje, na osnovu ličnog kontakta, izraza lica sagovornika i načina na koji daje odgovore, može se mnogo saznati. Takođe, iz ovakvih anketa lokalna administracija može više da sazna o načinu proizvodnje (ukoliko je u pitanju proizvodno preduzeće), o tehnologiji koja se koristi, prostoru za rad i dr; 4) neformalna druženja i razmena informacija – na koktelima i neformalnim okupljanji-

ma moguće je dobiti informacije o poslovanju i problemima privrede, a ovaj vid kontakata pruža mogućnost za otvoreniji i iskreniji odnos i otvara poverenje. Glavni nedostatak je što informacije dobijene ovim putem nisu dokumentovane, to jest, ne postoji pisan trag o zaključcima i predlozima. Bez obzira koja se vrsta ankete koristi, dobijeni podaci i informacije se obrađuju, analiziraju i pripremaju lokalnu samoupravu da odgovori na probleme. Anketirana preduzeća moraju dobiti povratnu informaciju o koracima koji će biti preduzeti. Ukoliko se privrednicima ne obezbedi povratna informacija, oni više neće učestvovati u narednim anketama, to jest, lokalna samouprava će izgubiti njihovo poverenje. Putem ankete, osim identifikovanja problema sa kojima se privrednici suočavaju, lokalna zajednica stiče uvid u njihove razvojne planove, u mišljenje privrednika o poslovnoj klimi i radu lokalne samouprave i lokalnih vlasti. Na taj način opština/ grad može doći do ideje kako da unapredi poslovno okruženje, šta treba da menja, a na čemu treba da insistira. Samu posetu, ili telefonski razgovor, lokalna zajednica može da iskoristiti da privrednike obavesti o aktuelnim i budućim programima podrške - novim kreditnim linijama, predstojećim sajmovima, konferencijama, itd. Posete mogu podstaći lokalna preduzeća da koriste domaće resurse, da finansiraju obuku u ovladavanju novim veštinama i doprinesu razvoju strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Važno je

78 Prema analizi ankete mišljenje poslovnog sektora u Kruševcu 2006. godina 1. Firme koje su učestvovale u upitniku trenutno zapošljavaju trinaest hiljada radnika, a naredne godine planiraju otvaranje preko šest stotina novih radnih mesta. Nova radna mesta se ravnomerno otvaraju u svim sektorima – proizvodnom (uglavnom najveća preduzeća), komunalnom i drugim uslugama, što može biti znak pozitivne promene na nivou lokalne ekonomije . 2. Lokalna ekonomija nije dovoljno orjentisana ka izvozu. Samo osam od pedeset i osam firmi izvozi više od 10% proizvoda i usluga izvan Srbije, dok se ukupno 15% proizvodnje plasira na stranim tržištima, 35% prodaje se realizuje u okrugu, a 50% u drugim delovima Srbije. Uprkos konkurentnoj prednosti koju stvaraju niže cene (u poređenju sa standardima EU), proizvođači iz Kruševca ne mogu da nađu klijente na tržištu EU. 3. Poslodavci su ocenili kvalitet radne snage u svojim firmama na sledeći način: ocenu „odličan” je dobilo 11%, a ocenu „dobar” 31%, što predstavlja prosečan rezultat, dok je 14% radnika dobilo lošu ocenu, što predstavlja izuzetno visok procenat. Prosečne mesečne zarade su porasle u 2006. sa 15.300 na 17.300 dinara. Polovina firmi ima potrebu za novim radnicima, ili očekuje da će im nedostajati stručna radna snaga (inženjeri, tehničari, ekonomisti). 4. Trideset devet od pedeset i osam firmi planira da proširivanjem postojećih objekata, ili izgradnjom novih, modernizuje pogone tokom 2006, da bi mogle da prošire svoje kapacitete u Kruševcu. Ukupan iznos investicija dostići će 5.200.000.000 dinara. Devet firmi planira da proširi svoju delatnost izvan Kruševca i pokrije veće tržište (uglavnom u Beogradu i Nišu, a dve u inostranstvu). U isto vreme, četiri firme planiraju da izmeste svoje pogone izvan grada zbog promenjenih uslova na tržištu, uslova transporta, nedostatka prostora za proširenje i nedostatka kvalifikovane radne snage . 5. Kvalitet usluga koje pruža lokalna samouprava nije visoko ocenjen (prosečna ocena 2,92 na skali od 1 do 4, najviša ocena 1, najmanja 4). Održavanje puteva i izdavanje građevinske dozvole za obavljenje samostalne delatnosti, kao i problemi sa građevinskim zemljištem, često se navode kao oblasti koje se moraju unaprediti. 6. Mišljena kruševačkih poslodavaca o poslovnoj klimi u gradu veoma su pozitivna. Jedna firma je ocenila Kruševac kao “izuzetno” mesto za preduzetničke aktivnosti, dvadeset i troje je poslovnu klimu ocenilo kao “dobru”, a dvadeset i četvoro kao “zadovoljavajuću”. Dve firme su grad ocenile “lošom” sredinom za poslovanje. Napori lokalnih vlasti, geografski položaj, ekonomska struktura i industrijska tradicija često su pominjani kao najveća prednost Kruševca.

Jelena Bojović

istaći da se tim posetama može sprečiti da preduzeće ne napusti lokalnu zajednicu. Program za podsticaj lokalnom ekonomskom razvoju opština osmislio je i zajedno sa lokalnom samoupravom sproveo niz istraživanja među privrednicima. Na osnovu jednog takvog istraživanja 2006. je urađena analiza stavova poslovnog sektora u Kruševcu. Na osnovu ove analize sagledane su osnovne prepreke za dalji razvoj ovih preduzeća ali su identifikovani i programi pomoći, koji su se sproveli u narednoj godini.

3.2. Pružanje stručne i savetodavne pomoći preduzećima
Ova vrsta podrške može početi od jedne osobe koja upućuje zainteresovane u pravom smeru – na kreditne institucije, organizovanu obuku i drugo. Jasno obeležavanje i obaveštavanje je ključno za efikasne savetodavne usluge. Saveti i stručna pomoć preduzećima mogu biti iz raznih oblasti: • • • • • • • • menadžment i upravljanje preduzećem, zakonska regulativa i poslovanje, istraživanje tržišta, marketing i promocija, sistem kvaliteta, zaštita životne sredine, uvođenje standarda i certifikacija, kontrola i kvalitet ljudskih resursa,

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

79 • • tehnologija, istraživanje i razvoj i dr. • • • • • kompjuterske aplikacije, izrada biznis plana, finansije i vođenje poslovnih knjiga malih i srednjih preduzeća, lokalna poreska opterećenja i olakšice, apliciranje za bespovratna finansijska sredstva.

U tom slučaju težište bi trebalo da bude u pružanju stručne pomoći tamo gde je ona realno potrebna. Lokalna samouprava treba da zna da iskoristi znanje zaposlenih prilikom uvođenja novih standarda i tehnologije, a da za specifične i specijalističke obuke angažuje stručna lica (iz lokalnih škola, državnih institucija i organizacija, međunarodnih organizacija). U Srbiji, u ovom trenutku, postoje brojne, uglavnom međunarodne organizacije, koje se bave tim poslom (USAID, na primer, sprovodi set programa koji pružaju direktnu tehničku pomoć preduzećima u svim navedenim oblastima). U samoj lokalnoj samoupravi postoji stručan kadar koji može da pruži pravne i finansijske savete i stručnu pomoć u oblasti zaštite životne sredine.

3.3. Obuka za preduzetnike i programi podrške malim i srednjim preduzećima
Uobičajeni programi obuke mogu se prilagoditi specifičnim potrebama ove ciljne grupe (preduzetnicima i malim preduzećima). Različite teme obrazovnih programa zavise od privrednih grana koje su zastupljene u određenoj sredini i od njihovih potreba. Teme obuka su slične pomenutim u poglavlju „ Saveti i stručna pomoć”, ali pored ovih, za preduzetnike su značajne još i: •
44 Pogledati deo 9. Razvoj ljudskih resursa

Obuke osmišljava i realizuje kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u saradnji sa preduzetnicima i malim preduzećima. Predavači su pored zaposlenih u lokalnoj samoupravi i privrednici i preduzetnici sa većim iskustvom u poslovanju, kao i državne institucije, organizacije i udruženja (Nacionalna služba za zapošljavanje, Agencija za mala i srednja preduzeća, komore i udruženja). Obuka se može organizovati u prostorijama srednjih i osnovnih škola, udruženja preduzetnika. Edukativni centar u Inđiji44 koji je pokrenut za obuku nezaposlenih lica, a koristi se i za obuku preduzetnika, smešten je u jednoj učionici osnovne škole koja je renovirana i opremljena u okviru projekta.

3.4. Podrška razvojnim projektima i istraživačkom radu
Podrška razvojnim projektima i istraživačkom radu pruža se putem projekata saradnje između preduzeća i viših obrazovnih institucija, a može se osnovati i fond za istraživanja, ili program u okviru koga će diplomirani studenti prenositi znanje zaposlenima u lokalnim preduzećima. Privreda ima potrebu da razvija i unapređuje svoj proizvod i nije retkost da se osnivaju odeljenja za istraživanje i razvoj. Međutim, nisu sva preduzeća u finansijskoj

prodaja i promocija, udruživanje i zajedničko nastupanje,

na primer. lokalna samouprava bi mogla da pruža informacije o državnim programima u ovoj oblasti.80 situaciji da imaju ovakva odeljenja. dok 14% razmišlja da ga uvede. istraživačko/razvojna odeljenja bave se razvojem novih proizvoda. Jelena Bojović 3. ili 21% od ukupnog broja (šest stotina devetnaest anketiranih preduzeća) ima istraživačko odeljenje. Banke i investicioni fondovi su zainteresovani da povećaju broj svojih klijenata i stalno nude obuke i savetovanja u oblasti kreditiranja i investiranja. Najčešći problem sa kojim se banke suočavaju prilikom predstavljanja svojih proizvoda privredi jeste nepoverenje preduzetnika i činjenica da se retko odazivaju na pozive za obuku. sprovedena je anketa u sedamnaest opština45 u Srbiji o mišljenju poslodavaca u privrednom sektoru. taj broj povećan na sedamdeset i tri. Lokalna samouprava zato ima ulogu posrednika: da pozove privrednike koji su zainteresovani za ovaj vid obuke (kroz već pomenute ankete) i sve lokalne banke koje će privredi objektivno predstaviti sve mogućnosti. pošto je uspostavljen sistem informisanja preduzetnika o dostupnosti ovih sredstava. Prema odgovorima najvećeg broja preduzeća. Ipak. U periodu između 2008. Jedno od pitanja ticalo se razvoja i istraživanja. Kada je finansiranje u pitanju. godine povučeno tri kredita iz Fonda za razvoj46. godine. Anketa je sprovedena sa ciljem da se što bolje razumeju stavovi. usvajanjem tehnoloških standarda i istraživanjem tržišta. 46 Fond za razvoj republike Srbije Preduzeća koja već imaju ili planiraju uvođenje istraživačkog odeljenja . a potom izaberu onu koja je za njih najbolja. Ustanovljeno je da sto dvadeset i devet anketiranih preduzeća. radi se o pružanju informacija i upućivanju u pravom smeru onih preduzeća koja su zainteresovana da pronađu potencijalne izvore finansiranja. pošto se time bave specijalizovane ustanove. Uloga lokalne samouprave i kancelarije za lokalni ekonomski razvoj ogleda se u povezivanju fakulteta i instituta sa privredom da bi im omogućli korišćenje ovih usluga. 45 Opštine u kojima se naketa sprovodila deo su Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština. lokalne vlasti se retko odlučuju da detaljno savetuju preduzeća. Pristup kapitalu i finansijama U osnovi. dok je već 2007. prioriteti i problemi u poslovanju onih privrednih subjekata koji investiraju i otvaraju radna mesta u opštinama koje su obuhvaćene anketom. i 2009. kao i da pomogne preduzetnicima i malim preduzećima u boljem razumevanju ponuda finansijskih institucija. tako da privrednici mogu da uporede usluge različitih finansijskih institucija.5. da je u jednoj opštini u Srbiji u toku 2006. ili odeljenje za razvoj novih proizvoda. Interesantno je. Lokalne samouprave treba da iskoriste ovu mogućnost i da organizuju obuku za svoje preduzetnike.

tokom februara i marta 2007. uz troškove obrade kredita od 2% godišnje. odluke o dodeli itd. a razlikuju se i po načinu upravljanja. Kragujevac je obezbedio beskamatne kredite za poljoprivredna gazdinstva sa grejs periodom od osamnaest meseci i rokom dospeća od trideset i šest do šezdeset meseci i podsticajna sredstva za preduzetnike koja se vraćaju u iznosu od samo 25%.). 3. obično donosi komisija čije članove imenuje predsednik opštine. Subotica je kroz lokalne fondove beskamatno pozajmljivala sredstva nezaposlenim licima i preduzetnicima. Loznici i Inđiji. godine. pristupu kapitalu i kreditima. ali nisu jasni kriterijumi na osnovu kojih se biraju članovi komisije. omogućavaju otvaranje novih radnih mesta i privredni rast. odnosno promene opštinskih prihoda koje su rezultat programa finansiranja (nova radna mesta → nove plate → novi lokalni prihodi od poreza na dohodak građana). zaista. U nekim slučajevima moguće je ponuditi i direktnu finansijsku podršku. privredi ili poljoprivredi i u pitanju su manji programi koji nude bespovratnu pomoć ili kredite za investicije u moderne tehnologije. Svi fondovi su relativno različiti u strukturi i obimu sredstava. U Srbiji postoji veliki broj lokalnih fondova za pomoć preduzetnicima. i plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje pripravnicima u opštinskim službama tokom šest do dvanaest meseci. iznosi. sproveo je istraživanje o fondovima u Kragujevcu. Treba biti vrlo pažljiv u nastojanju da se osigura načelo pravednosti i da ovi procesi budu transparentni. na primer. Inđija je kao rezultat pregovora sa komercijalnim bankama obezbeđivala subvencije za komercijalne kredite malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima u iznosu od tri procentna poena i stopom umanjenja za jedan i po procentnih poena. Lokalni fondovi za podršku privredi Jedno od najtežih pitanja za preduzeća jeste pristup kapitalu. 2. ★ Za većinu programa lokalna samouprava nije ustanovila indikatore kojima bi se pokazala njihova uspešnost i proverilo da li oni. 4. Adekvatan program tehničke podrške trebalo bi da pruži savete o finansijskom planiranju. Subotici. Ipak. . Tim za pravne reforme programa Podsticaj ekonomskom razvoju opština. Loznica je obezbedila beskamatne kredite za poljoprivredne proizvođače i mikrokredite za preduzeća u nastajanju („start up” krediti) sa grejs periodom od dvanaest meseci i rokom dospeća od trideset meseci. Pre svega se misli na mehanizam koji bi pratio broj novootvorenih radnih mesta. odnosno 3% u slučaju programa podrške poljoprivrednim gazdinstvima.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 81 3. ★ Sve ključne odluke (kriterijumi. Neki od zaključaka tog istraživanja su: ★ Sredstva kojima fondovi raspolažu kreću se od dva do šezdeset miliona dinara ★ Svaka lokalna samouprava je na različit način definisala korisnike fondova: 1.6.

82 neke opštine. zaposleni u kancelariji će biti zaduženi da informišu privredu. 3. 3. organizacija okruglih stolova i konferencija. uspostavljanje već pomenute kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. SMS obaveštavanje. svakako. Načela javne nabavke i kampanje „kupujmo lokalno” Ovakve kampanje se sprovode u skladu sa načelima povoljnog poslovnog okruženja koja podrazumevaju saradnju između lokalne samouprave. kao što je već napomenuto. uspostavljanje mehanizama transparentnosti i kontrole procesa. Zadovoljni poslovni ljudi su. pre svega. institucija javnog sektora i većih privrednih subjekata sa ciljem da tenderi javnog sektora budu pristupačniji za lokalna preduzeća. brošura i časopisa. Jedna od inicijativa je sprovedena 2008. kad su sva javna preduzeća predstavila lokalnim privrednicima planove javnih nabavki . Na taj način lokalna samouprava može da reši organizovanje posla. uspostavljanje organizacionog sistema za praćenje efekata.7.8. Ova. Ujedno. preciziranje kriterijuma za odabir. zajednički sajamski nastupi i druge zajedničke aktivnosti. da slušaju i odgovaraju na njene zahteve i sugestije. jasno definisanje korisnika fonda i mehanizma korišćenja sredstava. stalna komunikacija putem elektronske pošte. Unapređenje komunikacije između lokalne samouprave i preduzeća Jedan od oblika unapređenja komunikacije jeste. a Kragujevac planira da uspostavi sistem praćenja efekata gradskih programa. sastanci privrednog saveta. godine u nekoliko opština u Srbiji. to jest. u poziciji da privuku nova preduzeća. već imaju određene indikatore koje koriste prilikom procene isplativosti programa podrške privredi. kao na primer Inđija. njihovo bolje prilagođavanje promenama. definisanje indikatora za merenje učinka. • • • • • • • • Jelena Bojović anketiranje i posete privrednicima. Na koji način kancelarija za lokalni ekonomski razvoj može uspostaviti bolju komunikaciju sa privredom: Dobra komunikacija osigurava bolju informisanost preduzetnika. preduzeća nisu samo od ključne važnosti za razvoj lokalne privrede. već su i potencijalni ambasadori svojih zajednica. Info-dani za privredu. kao i veću iskorišćenost javnih resursa koji im stoje na raspolaganju. priprema informatora. i mnoge druge analize pokazuju da je ključ pri uspostavljanju fondova za podršku privredi: • • • • • • analiza potreba privrede.

. nom (regionalnom) tržištu. ili grupe proizvoda. ili inovacija sa potrebama tržišta. Lokalne samouprave mogu da stimulišu preduzeća da se udružuju. godine na uzorku od šesto devetnaest preduzeća. pokazalo je da su. Očigledno je da postoji potreba da se pomogne privrednicima u širenju tržišta. i 2009. Inicijative za promociju malih i srednjih preduzeća obuhvataju savetovanje i obuku preduzetnika o izlasku na strana tržišta. da zajednički izlažu na međunarodnim sajmovima. U okviru ovog projekta najpre se vrši istraživanje među građanima i privrednicima o njihovim kupovnim navikama i proizvodima. Kampanja „kupujmo lokalno“ podrazumeva i promociju lokalnih proizvoda i stimulisanje građana i privrede da koriste usluge i dobra lokalnih snabdevača.najviše sa poslovnim partnerima iz Evrope 16. Već pomenuto istraživanje o mišljenju privrednog sektora. a potom se osmišljava i sprovodi kampanja koja ima za cilj promociju jednog. urađeno 2008. i podrazumevaju čak i osnivanje konzorcijuma i udruženja za marketing. usluge takve vrste obično nude privredne komore. da organizuju B2B susrete („business to business”) i da promovišu lokalne proizvode. a 40% poslovanjem sa partnerima iz ostalih delova Srbije. 3. mogu da ih upućuju na državne organizacije koje se bave izvozom (SIEPA. Reklamiranje malih i srednjih preduzeća i širenje tržišta Mala i srednja preduzeća širom Srbije uglavnom su usmerena na svoje tržište. preduzeća usmerena na lokalno tržište. da traže partnere u poslu.9. Čak 43% ukupnog prometa svih anketiranih preduzeća nastalo je poslovanjem na lokal- Promet preduzeća tokom 2006/2007 i 2008/2009 Dakle. što će im pomoći u plasiranju proizvoda. 83 % prometa ostaje u granicama Srbije. eventualno. VIP. zajedno sa pouzdanim i relevantnim informacijama o tržištu.6% i oko 1% u saradnji sa partnerima iz vanevropskih zemalja. što ih razlikuje od velikih kompanija koje se nadmeću na globalnom nivou. dok 17% prometa preduzeća ostvaruju u saradnji sa inostranstvom .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 83 za narednu godinu. U Evropi. Blagovremena informacija o tenderu dozvoljava lokalnim snabdevačima da se bolje organizuju ili. u najvećoj meri. ovladavanje tehnikama izvoza. učešće na trgovačkim sajmovima i izložbama i pomoć u povezivanju proizvoda. Privredna komora).

radnoj etici i tržištu. odaberu kandidate. obuka se odvija u obrazovnim centrima. Nezaposleni sa iskustvom uglavnom imaju ideju i volju da započnu biznis i znaju kako da proizvedu. Prema potrebi.2. pronađu prostor za obuku i angažuju predavače i savetnike. ili nimalo iskustva u vođenju posla. zašto bi postojeće kompanije pružale usluge početnicima.1. zato su mentorski programi pravo rešenje za njih. ali im je potrebna obuka i savet u oblasti finansija. poreze. početnici u poslu imaju ili malo. jesu oni koji: • nikada nisu imali posao. pružanje saveta. zajedno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. . Savetodavna i stručna pomoć početnicima u poslu Nezaposleni. fakulteti i srednje škole. Pitanje koje se nameće jeste. zakonskog okvira za poslovanje (koji regulišu rad i zaposlenje. informacije i obezbeđivanje resursa. bezbednost na radu. Podrška osnivanju novih preduzeća Podrška osnivanju novih preduzeća podrazumeva stimulisanje nezaposlenih da pokrenu sopstveni biznis. To mogu da budu formalne i neformalne mreže mentora i novih firmi i da budu dodatno korisne u njihovim budućim aktivnostima. Podrška lokalne samouprave ogleda se kroz obuke. Primer je bilo koja veća kompanija • Ovo su dve nezavisne ciljne grupe. ili angažovanjem nezavisnih savetnika. 4. može da dâ dobre rezultate za obe strane. nemaju posao. Kao i u većini slučajeva kada je u pitanju stručna pomoć. koji bi mogli da pokrenu sopstveni posao.84 Jelena Bojović 4. stručnu pomoć. biznis planiranja. nemaju prethodno iskustvo i njihove veštine su nedovoljno profilisane. najosetljivijim mesecima njihovog rada. da. Iskustvo govori da povezivanje vlasnika novih i malih firmi sa firmama koje su već učvrstile svoje pozicije. imaju prethodno stečeno iskustvo i znanje. Zaposleni u upravi treba da definišu program obuke. izgubili su posao. Takvi projekti mogu biti: savete stručnih lica koja im mogu pomoći u pronalaženju ideja za bavljenje sopstvenim poslom. kao i podršku novoosnovanim preduzećima u prvim. ekološku zaštitu). Nezaposlenima bez iskustva treba da obezbedite osnovne obuke o poslovanju. kao i praksu. U ovom poslu nezaobilazni partner je Nacionalna služba za zapošljavanje. ali i naviku da rade „za poslodavca”. marketinga. Poslovne mreže početnika u poslu i mentorski programi Kao što je već rečeno. bolje je da lokalna samouprava organizuje da neko drugi pruža pomenute usluge. kojima u početnim stadijumima morate pristupiti na različite načine. 4. pomoć početnicima u poslu da osnuju preduzetničku radnju ili preduzeće.

000 dinara za „start up“ kredite preko Fonda za razvoj Republike Srbije. uloga lokalnih samouprava jeste da.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 85 koja prepušta deo svog poslovanja manjim kompanijama (outsourcing). da bi se. ili sličnom položaju i mogu učiti jedni od drugih. korisno za učitelja. kreditirati početnike u poslu (Poglavlje 3.učenik u poslovanju. ili skupljanje i odvajanje otpada. koliko i za učenika. dati savet i pomoći početnicima u pronalaženju finansijskih sredstava . dizajnerski poslovi. eventualno. na početku rada. U Novom Sadu. nedovoljnog iskustva u upravljanju preduzećem i nepoznavanjem tržišta . Stvaraju se poslovne veze koje učeniku obezbeđuju tržište. Stoga je finansijska pomoć novim mikropreduzećima ključni faktor koji može da opredeli novog preduzetnika da pokrene inicijativu.3. u potpunosti. Lokalni fondovi za podršku privredi). uslovi su izuzetno nepovoljni. kooperante koji su. u proizvodnji metalnih oruđa . nepoznatim tržištima.dizajn i marketing i poslovi pakovanja. a kad takva praksa i postoji. na primer. godinu predviđa sredstva u iznosu od 1. Dakle. jedna softverska kompanija je zainteresovana da bude mentor početnicima u softverskom inženjeringu da bi jednostavnije nalazila pouzdane kooperante. pre svega. . način obrade). Lokalne vlasti treba da se uključe u pomoć pri finansiranju tako što će: • • • zajedno sa finansijskim institucijama proceniti koji su najbolji oblici podrške i saradnje. podržala inicijativa. prepoznaju potrebe početnika u poslu i podstaknu državne institucije i privatni sektor da usklađuju svoje usluge sa tim potrebama. Umrežavanje početnika je vrlo značajno zato što se nalaze u istom. Najčešće su u pitanju poslovi koji nisu iz uže delatnosti samog preduzeća. ali su dovoljno važni i moraju. Mentorstvo je. Mentorski programi se mogu i sufinansirati (formiranje mentorskih fondova). u skladu sa njihovim potrebama (standardi. Finansijska pomoć novim preduzećima i preduzetnicima Mnoga preduzeća i preduzetnici. poluproizvode. u komunalnim delatnostima to su reciklaža. količina.000.gumeni delovi. u potpunosti. U softverskim kompanijama to su. recimo. a učitelju sirovine. njihovim umrežavanjem stvaraju se poslovni odnosi i obezbeđuje uzajamna podrška. dakle. suočavaju se sa problemom nedostatka početnog kapitala. i sva druga umrežavanja podržavaju učenje.Zakon o budžetu Republike Srbije za 2010. u prehrambenoj proizvodnji . da budu oslonjeni na proizvodni proces „majke” kompanije. ili ne. sastav.6. i u plasmanu na novim. Ujedno.i u potražnji za ponuđenim proizvodima. 4. Pored odnosa mentor .000. Finansijske institucije retko daju kreditna sredstva početnicima u poslu.

Poslovni inkubator Subotica d. Veći deo usluga koje obezbeđuju biznis inkubatori ponuđene su po subvencionisanim cenama.o. osim velikog broja novoosnovanih inkubatora. U Srbiji postoji neformalna mreža inkubatora koji su se organizovali da bi lakše izneli svoje zahteve i probleme u odnosu na vlast i donatore. Drugi biznis inkubator u Srbiji osnovan je u Nišu. već i zato što njime upravlja udruženje građana („Timočki klub“). objedinjuju tri pomenuta programa: pružanje savetodavne. a ne. u Srbiji nije postojao . kao koncept. godine). kao društvo sa ograničenom odgovornošću. finansijski saveti i dr. Inkubatori mogu da budu višenamenski (mogu da budu primljena sva preduzeća koja zadovoljavaju osnovne tržišne i tehnološke standarde). Izraz inkubacija podrazumeva obezbeđivanje osnovnih „uslova za otpočinjanje novih poslova i ostvarivanje poslovnih ideja i podsticanje razvoja preduzetničkog duha. Još jedna od novina u privrednom životu poslednjih nekoliko godina. kako je to najčešće slučaj. već u septembru 2005. 47 Metodologija za osnivanje Biznis inkubatora. ubraja i privatnu kompaniju (ATB Sever) i obrazovnu instituciju (Viša tehnička škola Subotica) koje imaju po 10% učešća u osnivačkim pravima. jeste i njihova inicijativa za udruživanjem.86 Jelena Bojović 4.4. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u industrijskim zemljama Zapada rodio se koncept inkubacije. godine. kada je otvoren Biznis inkubator centar u Knjaževcu. sektorski specifični. Biznis inkubatori omogućavaju pružanje neposredne podrške preduzećima koja tek počinju s radom. zanimljiv je primer zato što u svoje osnivače. pre svega kao odgovor na sve višu stopu nezaposlenosti i druge posledice recesije. pored osnivača zastupljeni su i predstavnici lokalne samouprave. usluga. savetovalište za preduzetnike. Biznis inkubatori – mikro prostori za rad Biznis inkubatori. Biznis inkubator nije samo prostor za rad. pored lokalnih i pokrajinskih vlasti i regionalne agencije za mala i srednja preduzeća. što pozitivno utiče na položaj preduzeća u inkubatoru u odnosu na ona izvan njega”47. koji odlučuje o prijemu preduzeća i radnji u inkubator. i dr). knjigovodstvo. već je i poslovno udruženje čija je svrha da pruži podršku u osnivanju novih preduzeća putem pružanja određenih usluga. u periodu kada su najpodložnija neuspehu. proizvodnja. udruženja privatnih preduzetnika i privrednici. banaka. Inkubator u Knjaževcu je značajan ne samo zato što je prvi u Srbiji. U Savetu biznis inkubatora u Knjaževcu. Do maja 2005. u kome su osnivači Grad Niš sa 51% i Regionalna agencija za mala i srednja preduzeća sa 49%. kancelarijska oprema. (osnovan 2006. i finanijske pomoći i pomoći prilikom umrežavanja.). i na taj način direktno utiču na stepen uspešnosti tih preduzeća.o. ili specijalizovani biznis inkubatori usmereni na konkretnu delatnost (inovacije. The Urban Institute ni jedan biznis inkubator. marketing i umrežavanje. zajedničke usluge (sekretarijat. u koje spadaju: prostor inkubatora. privredno društvo.

o.poslovni inkubator (Petrohemija). broj zaposlenih po stanaru 3 0 / 15 8 7 0 2 0 3 0 2 / 3 2 0 / Period inkubacije 4 god 4 god 3 god 4 god 3 god 4 god 3 god 3 god / 3 god 3 god 3 / 4 god 3 god 3 / Datum osnivanja Povrsina u m2 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 Biznis Inkubator Centar Knjazevac Privredno drustvo Biznis Inkubator Centar Zajecar Bizniz Inkubator Centar Uzice Inkubator Centar za razvoj preduzetnistva Raca Direkcija za preduzetnistvo . Rakovica Beograd Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta – Beograd Biznis Inkubator Centar Vranje Poslovni Inkubator Subotica Biznis Inkubator doo Krusevac Poslovni Inkubator Zrenjanin Biznis Inkubator Centar Medvedja Biznis Inkubator Centar "Rtanj" Boljevac Biznis Inkubator Centar Bor Biznis Inkubator Centar Valjevo Biznis Inkubator Centar Senta Biznis Inkubator Centar Novi Pazar (SEDA) 2005 u toku 2008 2007 2006 2005 2007 2008 2005 2006 2006 2006 2008. Pancevo Inkubator Centar Nis Biznis Inkubator Centar Prokuplje Biznis Inovacioni Centar Kragujevac Poslovni Inkubator Kanjiza Neprofitni Razvojni Centar Inkubator Korrak d.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 87 Lista postojećih biznis inkubatora u Srbiji Broj zaposlenih u BIC-u Pros. 2006 u osnivanju 2007 2007 2007 / 1200 1086 1529 650 4500 2700 1300 1137 170 4120 400 + 1000 2500 1400 / 900 700 1350 / NVO DOO DOO DOO ogranak DOO DOO DOO DOO DOO DOO DOO / DOO DOO DOO / 1 3 ( u planu) 1 1 8 4 4 3 (7) 8 5 2 4 / 1 4 1 / Proizvodni Proizvodno usluzni Proizvodni Proizvodno usluzni Proizvodno inovativni Proizvodno usluzni Inovativni start up kancelarijski posao inovativni (IT sektor) tehnoloski i inovativni mešoviti mešoviti IT / proizvodni proizvodno-uslužni mešoviti / metalopreradjivacki 3 god javna sluzba 2 Broj stanara 8 0 / / 7 15 13 0 4 0 6 0 20 / 4 10 0 / Pravni status Naziv BIC-a Tip BIC-a Br.o. .

Pre osnivanja biznis inkubatora treba utvrditi ko su potencijalni korisnici Veći broj osnivača veći uspeh inkubatora Upravitelji inkubatora treba da prođu obuku Stanarima inkubatora obezbediti post-inkubacioni prostor(mini-industrijske. deo industrijskog parka i posluju u njegovim okvirima. državne firme ili.skraćenica na engleskom jeziku od product (proizvod). efikasna administracija i poslovna klima koja će investitoru omogućiti da uspešno posluje. Cena se odnosi na troškove pribavljanja svih potrebnih dozvola. ili poslovne zone) Ne započinjati osnivanje bez dugoročnog finanisjkog plana koji obezbeđuje održivost koncepta (operativni troškovi). ali nisu. površina. lokalne samouprave. u 90% slučajeva. price (cena). sajmovi). cena. Kruševcu i Prokuplju mogu poslužiti kao dobar model. iako se za svaku konkretnu organizaciju i za svako ciljno tržište 4 P drugačije definišu. pak. u Srbiji je danas i dalje primetan nedostatak iskustva i stručnog znjanja koji su neophodni za pokretanje i upravljanje biznis inkubatorom. jeste marketing. Preporuke pri osnivanju biznis inkubatora: • Biznis inkubatori su popularan. troškove pribavljanja zemljišta. vodenih i vazdušnih saobraćajnica koje su u blizini. mala i srednja preduzeća. Proizvod koji lokalna samouprava može da ponudi u ovoj oblasti jeste industrijska zona sa svim svojim karakteristikama (lokacija. U svetu se inkubatori najčešće osnivaju uz univerzitete (studenti dobijaju subvencionisane uslove za započinjanje poslovanja). Na kraju lanca marketinških uslova nalazi se promocija kao jedina karika koju lokalna samouprava koristi da bi informisala. bilo da su u pitanju mulitinacionalne kompanije. kao sto su oglašavanje. Marketing i promocija investicija Važna funkcija svake organizacije. nevladine organizacije. infrastruktura). ili su. s obzirom da inkubatori nedovoljno dugo posluju. Jelena Bojović 5. Distribucije nema u klasičnom smislu -proizvod „ne ide“ tamo gde je kupac.88 I pored postojanja dvadesetak biznis inkubatora. telefona i troškove radne snage. unapređenje prodaje (brošure. distribucija i promocija. 48 4 P . teren. troškove korišćenja struje. lična prodaja (prodajne pre- • • • • • Iako je možda je prerano dati sud. naknadu za uređenje zemljišta. Lokalnim samoupravama stoje na raspolaganju brojna sredstva i tehnike za promociju investicija. promotion (promocija) i place (distribucija) . vode. zainteresovala i privukla investitore u svoju zajednicu. već kupac „ide“ tamo gde je proizvod – ali ipak može da se kaže da dostupnost lokalne samouprave zavisi od njenog geografskog položaja i drumskih. biznis inkubatori u Knjaževcu. Ključni elementi marketinga („4 P“48) su više-manje isti za sve: proizvod. i uspešan koncept u svakoj sredini (dostupnost početnih finansijskih sredstava ne treba da bude okidač). neminovno.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 89 zentacije). Opština. već zašto internet prezentacija važna u promociji investicija: • Veb-sajt omogućava promociju lokalne samouprave i prisustvo na lokalnom. i što se pre shvati – to bolje. Dakle. od vizit karte preko vebsajta do brošure. Rast broja korisnika je eksponencijalan (400% u odnosu na 2000. Preko interneta i internet prezentacije. internet kao sredstvo komunikacije i promocije postaje neminovnost. samim tim. Jedinstveni argument prodaje je ono po čemu je jedna lokalna samouprava bolja od konkurentskih opština i gradova. po čemu se razlikuje i prepoznaje. a najmanje što je potrebno jeste sajt na srpskom i engleskom jeziku). pre svega. godinu). prepoznatljivo. svakako. brošure i drugi štampani materijali i Pauer-point prezentacije. • . S obzirom na ograničena sredstva sa kojima lokalne samouprave raspolažu. Na ovom mestu nećemo nabrojati sve razloge zbog kojih je važno da lokalna samouprava ima internet prezentaciju. oblici). U promotivni materijal se. „Jedina prava e-uprava u Srbiji“. „Grad sa najviše direknih investicija u regionu“. Vebsajtovi (internet stranice) 5. direktna pošta. višejezičnost internet prezentacije. godine bilo preko milijardu i po korisnika interneta. lokalna samouprava ima pristup ne samo lokalnom. u svetu je 2008. treba da bude vizuelno ujednačeno i. u bilo kojoj vremenskoj zoni. Pored jedinstvenog argumenta prodaje. a najnonovije procene dostižu broj od milijardu i osam stotina hiljada. treba da definiše šta je njena ključna prednost u odnosu na konkurente – takozvani jedinstveni argument prodaje (USP – Unique Selling Point) i da se tim putem pozicionira na tržištu.1. će se dosledno pridržavati kada je dizajn promotivnih materijala u pitanju (logo. Specifičnost i karakteristike jedne opštine moraju da se prepoznaju u svakom aspektu komunikacije i svakom segmentu delovanja. karakteristične boje. u svakom trenutku. regionalnom i svetskom tržitštu po zanemarljivoj ceni. Priprema promotivnih materijala Prvi korak u promotivnoj kampanji opštine jeste izrada promotivnih materijala. Vebsajt je prijemno odeljenje lokalne samouprave – prva tačka susreta za one koji nikada nisu bili u opštini. Prema Svetskoj banci. internet marketing i PR. ubrajaju: veb-sajt (internet stranica). Sve. Veb-sajt je medij koji je dostupan svima. pre svega. font. Jedinstveni argument prodaje definiše se nakon SWOT analize i poređenja sa konkurencijom (benčmarking). telemarketing. „Na raskršću koridora”. itd. po čemu je osobena. opštine treba da definišu i svoj vizuelni identitet kojeg Vebsajt lokalne samouprave jedno je od najvažnijih i najekonomičnijih sredstava promocije. već i regionalnom i svetskom tržištu (preduslov je. Evo nekih primera: „Najveći proizvođač malina u Evropi“. važno je da svoje promotivne napore usmere na granu privrede i na investitore koje imaju najviše šansi da privuku („targetiran“ pristup promociji).

90 Jelena Bojović http://www. planovi. e-uprava. Veb-sajt omogućava praćenje rezultata promotivnih kampanja lokalne samouprave uvidom u statisitke posećenosti (na primer.org www. • • • • Putem alata za obradu statitstičkih podataka koji su besplatni. osim za promociju investicija.rs • Veb-sajt govori investitoru da je lokalna samouprava efikasna i transparentna u svom radu . već i podaci iz kojih gradova i zemalja dolaze. strategija. privrednicima i investitorima. javni pozivi. čija veličina mora biti ograničena . njegovog izgleda i sadržaja i on-lajn servisa koje nudi. Veb-sajt može značajno da utiče na sliku grada u javnosti . Na kraju. šta ih najviše zanima. a ne teret (za razliku od brošura. može se dobiti detaljan uvid ne samo o broju vebsajt posetilaca i njihovom kretanju. izveštaji o radu. saopštenja.oni koji nikada nisu bili u lokalnoj samoupravi svoj prvi utisak steći će na osnovu veb-sajta. preko foruma.zrenjanin. anketa. tako da je za korisnika veliki broj informacija prednost. različitih on-lajn servisa. Veb-sajt je medij koji omogućava interaktivnost i lakšu komunikaciju sa korisnicima . pružanje informacija široj javnosti. Veb-sajt ne opterećuje korisnika nepotrebnim informacijama. . kako se kreću kroz veb-sajt i dr. internet prezentacija lokalne samouprave koristi se i za: a. vebsajt omogućava punu kontrolu sadržaja (to je medij koji je u rukama lokalne samouprave) i visoku fleksibilnost (svi sadržaji mogu da se direktno menjaju i on-lajn). svi važni dokumenti. daju se na uvid građanima.vesti. Korisnik bira sadržaj na vebsajtu. na primer. poput Google Analytics-a.zbog težine i broja strana). • Naravno.cityofleskovac. posebno stanovništvu i preduzećima iz opštine/grada.potencijalnim investitorima. dan posle oglašavanja neke lokacije broj posetilaca je skočio za 300% u odnosu na prosečan broj).

turističkih i drugih sadržaja i potencijala opštine/grada. Jatova revija . relativno jeftini. Svrha brošure je. Info-listovi su vrlo praktični za sajmove i poštu jer su lagani. i drugim specijalizovanim časopisima i novinama (od domaćih časopisa to mogu biti. Info-list daje presek stanja i mogućnosti za ulaganje u određenu privrednu granu ili. a najčešće se koriste brošure i info-listovi. od stranih . bez zalaženja u pojedinosti. Brošure se uglavnom koriste na sajmovima. prilikom prezentacija i tokom pregovor. Sadržaji info-lista treba da budu jezgroviti i dobro osmišljeni. da zainteresuje potencijalne investitore i pruži osnovne informacije o mogućnostima. uslovima i prednostima ulaganja u lokalnu samoupravu. Minimum koji svaka brošura treba da sadrži. Na kraju.Financial Times. a za detaljnije informacije dovoljno je . preporučuje se izrada info-listova na više stranih jezika. takođe.New Review ili Ekonomist. energetika . . d. uputiti investitora na vebsajt (stoga je jako važno da sajt bude informativan i ažuriran).fabrika sokova).izgradnja hotela. da bi se obezbedila maksimalna preglednost i ušteda prostora. stvaranje prepoznatljivog identiteta opštine/ grada i pozitivnog slike u javnosti. Umesto dugačkih objašnjenja treba koristiti teze. S obzirom na relativno niske troškove izrade. Generalno. c. odnosno slobodne grinfild/braunfild lokacije) i njene komparativne prednosti. unapređivanje komunikacije opštinske/gradske uprave sa građanima i preduzećima. konkretnim mogućnostima za ulaganje (ponuda opštine. nabrajanja i tabelarne prikaze. brošura treba da bude što tanja i lakša za nošenje (tri do deset strana. turizam . i prilagođeni interesovanjima potencijalnih investitora iz ciljane industrije. poljoprivreda . info-list može poslužiti kao dobra osnova u izradi oglasa – ukoliko opština planira da pokrene reklamnu kampanju u relevantnim ekonomskim. Brošura. Brošure i info-listovi U direktnom kontaktu sa potencijalnim investitorom internet prezentacija nije sredstvo komunikacije. promovisanje privrednih. slikom i rečju potkrepljuje nastup pred investitorom. ali se koriste i u direktnom marketingu – kada se šalju poštom na adrese potencijalnih investitora. kulturnih. pak. Treba se usredsrediti na ono što je najbitnije i najzanimljivije za investitora. predlaže konkretne projekte (na primer. Spiegel. Kod izrade brošura treba imati u vidu kome se obraćamo i u kojoj situaciji.izgradnja mini-hidroelektrana. pre svega. na primer. Info-list je tanji i detaljniji od brošure – po obimu ne prelazi tri strane i usmeren je samo na jednu granu privrede. u zavisnosti od zemlje porekla investitora. pored kontakt podataka. najviše petnaest) da ne bi završila u kanti za otpatke. jesu informacije o geografskom položaju opštine. i koliko detaljno. b. U direktnoj komunikaciji primat preuzimaju štampani promotivni materijali i prezentacije. šta želimo da kažemo (po naslovima).Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 91 kao i potencijalnim turistima i investitorima iz zemlje i inostranstva. Ost-West i sl). kojim redom (po važnosti).

i kojoj grani privrede pripadaju): . jer to. sa kojim tržištima lokalna samouprava ostvaruje najveću razmenu. dok za domaće investitore to nije slučaj. i sl. kasnije.u prezentaciji za strane investitore na početku treba više pažnje posvetiti uslovima i prednostima ulaganja u Srbiju. treba izbegavati dugačke i zamorne slajdove o „slavnoj istoriji i tradiciji“ dok se stigne do ponude za investitora – on je već otišao. Ako prezentacija traje deset minuta. Dužina prezentacije. da li postoje hale ili zemljište koje je opremljeno infrastrukturom odgovarajućeg kapaciteta. Ne treba brinuti da li je sve u prezentaciji rečeno. Ukoliko se očekuje poseta investitora koji želi da otvori fabriku tekstila. ne bi trebalo da bude više od dvadeset slajdova (pola minuta po slajdu). kakva je tradicija u proizvodnji tekstila. šarenu pozadinu i efekte koji zamaraju publiku (slova „lete“. slike „uleću“ i sl. na primer. poput: imate li odgovarajuću radnu snagu i koliko ona. Takođe. grafikona).92 Jelena Bojović Pauer-point (Power point) prezentacije Pauer-point prezentacije najčešće se koriste kao pomoćno vizuelno sredstvo prilikom direktnih pregovora i usmene komunikacije sa investitorom. Pauer-point prezentacija nije elektronska brošura i ne treba da ima mnogo teksta – investitoru se treba obraćati isključivo kroz kratke poruke i teze i koristiti što više grafičkih prikaza (slika. dijagrama. postoje li neki posebni podsticaji i olakšice za investitore u ovoj grani privrede. Treba izbegavati jarke boje. da li lokalna samouprava raspolaže potrebnim sirovinama. broj slajdova i broj detalja treba da bude prilagođen vremenu koje je na raspolaganju. Optimalan broj teza po slajdu je pet.) – investitor neće biti impresioniran prezentacijom. košta. kakva je struktura preduzeća u tekstilnoj industriji. da li postoje škole koje obrazuju tekstilne radnike. U izradi prezentacije. i nije cilj: tema se razrađuje i pojašnjava u direktnom obraćanju slušaocima. ima li novih investitora. prvo treba definisati sadržaj prezentacije. treba voditi računa i o poreklu investitora . potrebno je usredsrediti se samo na ovu granu privrede i pružiti što više detaljnih informacija o tome. Dizajn prezentacije treba da bude usklađen sa vizuelnim identitetom opštine i svih drugih promotivnih materijala. u proseku. U nastavku sledi primer uopštene prezentacije za strane investitore (ne zna se unapred ko su. zapravo. Na kraju. slično kao i kod brošure. Praksa je da lokalna samouprava za početak pripremi jednu opštu prezentaciju o investicionim potencijalima opštine na srpskom i na engleskom jeziku. da bi je. prilagođavala konkretnoj situaciji i publici.

Istraživanja u svetu ukazuju da su kampanje direktnog marketinga najefikasnije sredstvo za stvaranje investicija50.000 inhabitants Territory: 1.008 square kilometers Potential for agriculture development Treba voditi računa . Dodatna prednost direktnog marketinga je merljivost rezultata – opština može da postavi konkretne ciljeve i pratiti njihovu realizaciju (na primer. on the north latitude of 46° 5’ 5’’ and on the east longitude of 19° 39’ 47’’. slajd: 3. ili šokantne slike.putem pošte (obične i elektronske). slajd: 9.008 square kilometers. pamte ekstremne primere. slajd: Naziv prezentacije (Opština XX: jedinstven argument prodaje) Prednosti ulaganja u Srbiju Prednosti ulaganja u Opštinu XX Geografska lokacija i tržište Saobraćajna povezanost Postojeća privreda Ljudski resursi Mogućnosti za ulaganje Troškovi poslovanja Podsticaji i podrška investitorima Kvalitet života Kontakt • • 2. The City of Subotica consists of the town itself and 18 surrounding settlements. slajd: 6. čak i kada nisu iz iste zemlje. na nekom sajmu. A sandy steppe is located north from the city with fruitful orchards and vineyards on the south.jedna ostvarena investicija).deset sastanaka . jer se fokusiraju samo na one investitore koje je opština označila kao najizglednije. 19° 39’ 47’’E Northernmost city in Serbia. slajd: 4. slajd: 11. a krupne 50 Marketing a Country. slajd: 10. nove priče. Direktni marketing Kampanje direktnog marketinga podrazumevaju direktno obraćanje potencijalnom investitoru sa konkretnom ponudom . Na taj način opština može da uči iz iskustva i da usavrši svoj nastup i planove. It is a city located in the heart of the Pannonian Plain with a long tradition and a wealthy cultural heritage. zato je neophodno ostaviti utisak i obavezno na svakom slajdu staviti ime opštine i kontakt informacije (adresu vebsajta). a ne na sve. U situaciji kada investitori slušaju nekoliko prezentacija za redom (na primer.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 93 Kako ne treba SUBOTICA PROFILE Subotica is the northernmost city of Serbia. slajd: 8. da im sve izgledaju isto. It is stretched out on 1. slajd: 7. hiljadu poziva . Opštine bi trebalo da usmere pažnju na mala i srednja preduzeća izvozne orijentacije. it’s the second largest city in population aspect on the territory of the Autonomous Province of Vojvodina. pa i investitori. 10 km away from Hungary The 2nd largest city in AP Vojvodina 150.2.Wint • . ili forumu). Uočeno je da slušaoci. Preduslov za bavljenje direktnim marketingom jeste izrada i održavanje baze potencijalnih investitora. The city is situated 10 km from the Serbian-Hungarian border. čime se značajno štede sredstva i usmeravaju samo tamo gde će uroditi plodom. Louis T Wells. odnosno. slajd: 5. Primer: Sadržaj jednog slajda 1. slajd: 5. ili telefonom (telemarketing). and on its mould land agriculture is developing.nedostatak mnogih prezentacija je to što ni po čemu nisu prepoznatljive. Kako treba SUBOTICA PROFILE • • • • Position: 46° 5’ 5’’ N. slajd: 12. Alvin G. nemaju jedinstveni argument prodaje. jedan od njihovih čestih komentara jeste da ne mogu da uoče razliku među opštinama.

5. ukoliko pre toga nisu čuli za Srbiju. međunarodni industrijski ili investicioni sajmovi (iz listinga se vidi ko su kompanije izlagači). nalazi se na sajtu www. ★ pozivanje najvažnijih investitora telefonom.3.com. pa da ih uvrstimo u bazu potencijalnih investitora?“ Ideje o potencijalnim investitorima mogu se dobiti iz raznih izvora. Ciljani investitori moraju da imaju barem informacije. Da bi kampanja direktnog marketinga uspela.94 investitore (multinacionalne kompanije) treba prepustiti državi. baza podataka potencijalnih investitora može i da se kupi od organizacija koje se samo time bave (kao što je kompanija Kompass baza). Uspostavljanjem saradnje. Potpuni spisak svih privrednih sajmova u svetu. vremenu održavanja i organizatorima. ★ izbor kompanija koje će kontaktirati. zemljama. ★ slanje personalizovanih pisama poštom. ambasade stranih zemalja i ekonomski atašei. ili više međunarodnih sajmova koje treba da poseti u toku godine. klasifikovanih po industrijskim granama / oblastima. ili za zakupninu štanda. pokušaj ugovaranja sastanka. Ceo proces može biti dug. nacionalne i lokalne organizacije za promociju investicija. pronalaženje osoba zaduženih za investiranje u jugoistočnoj Evropi. povećava se mogućnost ulaganja stranih preduzetnika u grad/opštinu. biztradeshows. da ne bi došlo do podudaranja i opsedanja istih investitora sa različitih strana i nivoa. Ali. ali se ovakav pristup za sada pokazao efikasnim. Vrlo je korisno posetiti sajam na dva dana. odnosno organizacijama kao što je SIEPA. Ako opština želi da se promoviše na ovaj način.direktno obraćanje sa konkretnom ponudom ne dolazi u obzir. opština treba da preduzme sledeće korake: ★ priprema baze podataka potencijalnih investitora iz određenih zemalja i sektora. nije ni neophodno. neophodno je izvršiti pravilno i precizno ciljanje potencijalnih investitora. Ukoliko nema dovoljno sredstava da se ostane tokom celog trajanja sajma. privredne komore i udruženja preduzetnika iz zemlje i inostranstva. . ★ proveru kompanija i kontakata putem vebsajta. kao što su: postojeći privrednici (saznati sa kojim kompanijama posluju). razgovor na njihovom maternjem jeziku. ali uz dobru pripremu (pošto se uoče potencijalni investitori među kompanijama izlagačima i zakažu sastanci). špediteri i distributivni centri. Na kraju. Da bi sprovela kampanju direktnog marketinga. ako ne i pozitivan stav o Srbiji ili opštini kao investicionoj destinaciji . Investicioni sajmovi Sajmovi jesu jedan od najboljih načina da se stupi u kontakt sa potencijalnim investitorima. prvo što treba da uradi jeste da izabere jedan. zahtevan i na oko neisplativ. agencije stranih zemalja koje se bave promocijom izvoza. mnoge opštine će se zapitati: „Kako da znamo koje bi kompanije mogle da budu zainteresovane da ulože u našu opštinu. a zatim i – donosioca odluka. i kao pokušaj da se uspostavi saradnja između domaćih preduzetnika i stranih kompanija. Jelena Bojović ★ organizovanje investicionih misija (posete investitora) i prodajnih prezentacija.

Osim toga. Ako prodaja raste – to je signal da bi kompanija mogla da bude potencijalno zainteresovana da proširi. Međutim.na osnovu privrednih potencijala opštine treba odabrati najviše trideset kompanija koje bi mogle da budu zainteresovane za ulaganja (spisak svih izlagača na sajmu uvek postoji na vebsajtu sajma). vrste prevoza i smeštaja. veličine i izgleda štanda. ili osobe zadužene za nova tržišta. ★ zakazivanje sastanaka unapred – izabranim kompanijama treba se unapred obratiti putem elektronske pošte (pet dana pre sajma). Prave osobe za promociju investicija su direktori kompanija. to je kako “ide“ prodaja u regionu (u zemljama jugoistočne Evrope. i koji su prvenstveno zainteresovani za potencijalne kooperante. broja izlagača. koja podrazumeva sledeće: ★ priprema liste kompanija sa kojima će biti uspostavljen kontakt . ako su opština ili grad na sajam došli sa predstavnicima lokalne privrede – ovaj sastanak se može iskoristiti za ugovaranje poslovne saradnje između lokalnih preduzetnika i strane kompanije. nastup na sajmu može da košta pet hiljada evra (najskromnija mogućnost) i deset puta više.komora. rekvizita. lokalne preduzetnike. partnerske firme u Srbiji. . Međutim.siepa. Tom prilikom treba konsultovati strateški plan lokalnog ekonomskog razvoja i. ključno je da se uspostavi kontakt sa osobom koja je odgovorna za nove investicije. pa. ili znaju vrlo malo o planovim firme da se širi/ osniva kompanije u drugim delovima sveta. neretko se dešava da kompanije izlagači na sajmove šalju samo svoje menadžere prodaje koji ne znaju ništa. a ključni – odlično poznavanje privrednih prilika u opštini i zemlji. Eliminacioni kriterijum je. Za opštinu je najbolje je da se usmeri na sektorske sajmove na kojima će izlagati zajedno sa svojim privrednicima. odnosno nove kupce/novo tržište. kvaliteta promotivnih materijala. naravno. da bi bila bliža rastu tržišta. kao što su SIEPA (http:// www. Na sajmu. Pošto opština odabere sajam na kome će učestvovati. Treba imati u vidu da pojedine institucije i organizacije.net/) subvencionišu nastupe lokalnih samouprava i preduzetnika na sajmovima . eventualni susret sa njima na sajmu treba maksimalno iskoristiti. svakako. treba da odabere i koga će poslati. ili da premesti proizvodnju u region.gov. u kratkim crtama predstaviti svoju ponudu i dogovoriti vreme i mesto sastanka.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 95 Na osnovu spiska sajmova treba odabrati one za koje se misli da su za opštinu najvažniji. poslovni ručkovi sa partnerima). U zavisnosti od renomea i veličine sajma. Na kraju.rs/) ili Privredna komora Srbije (http://pks. znanje stranog jezika. snabdevače. ono što menadžeri prodaje znaju. ili CEFTA). za uspešan nastup na sajmu potrebna je kvalitetna priprema. ili sa direktorom kompanije. s obzirom na privrednu strukturu i razvojne potencijale. dodatnih aktivnosti (zakup konferencijske sale.

gr hrambenu industriju Keramika Prehrambena poljoprivreda Hrana Organska hrana ICT i usluge Tehnologija i inovacije Nameštaj Konferencijski turizam Auto delovi Nekretnine i investicije Hrana Elektronska industrija Hrana i piće Građevinarstvo i enterijer Hrana industrija www.cz/msv www.www.de www.realvienna.cebit.de www.exporeal.gruenewoche.de www.it/en i www.cersaie.com www.anuga.messefrankfurt.equipauto.imex-frankfurt.prod-expo.de/en www.hannovermesse.helexpo.96 SAJMOVI U SVETU Period Maj Septembar Oktobar Mart Septembar Januar Februar Februar Mart April Maj Maj Septembar Oktobar Oktobar Novembar Februar April Septembar Naziv sajma REAL VIENNA IMT/MSV EQUIP AUTO DETROP CERSAIE GRÜNE WOCHE FRUIT LOGISTICA BIOFACH CEBIT HANNOVER MESSE MOW IMEX AUTOMECHANIKA EXPOREAL ANUGA ELECTORNICA PRODEKSPO MOSBUILD WORLD FOOD Mesto Beč Brno Pariz Solun Bolonja Berlin Berlin Nirnberg Hanover Hanover Bad Salzuflen Frankfurt Frankfurt Minhen Keln Minhen Moskva Moskva Moskva Karakter Veb sajt Jelena Bojović Nekretnine i investicije sa www.world-food.ru/en www.com www.automechanika.mosbuild-expo.com www.at/en fokusom na CEE/SEE Mašinogradnja Auto oprema i delovi www.net www. piće i mašine za pre.biofach.de www.com www.mow.de www.ru .fruitlogistica.com www.com/ Hrana.bvv.electronica.

★ ljudski resursi – obrazovna i starosna struktura. privlačenje investicija je širi pojam koji obuhvata i unapređenje lokalne poslovne klime i infrastrukture. u dolarima. ★ prirodni resursi i njihova pristupačnost – nafta. ★ podrška i podsticaji za investitore – institucionalna podrška (SIEPA. U tabeli Strane direktne investicije dat je pregled ukupne količine stranih direktnih investicija u periodu od 2005 .onda govorimo o različitim merama za privlačenje investicija. Na neke od ovih činilaca lokalna samouprava ne može da utiče . ili delimično . kancelarije za lokalni ekonomski razvoj). konkurencija. pristup regionalnom i globalnom tržištu. finansijski podsticaji. poslovni prostor. dok na druge može u celosti. 51 R & D – Research and Development (istraživanje i razvoj) . usluge pre. u neku drugu zemlju. razvojne agencije. dobavljači.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 97 6. naknade. turistički resursi. Za razliku od promocije investicija. prirodne resurse. koja se odnosi samo na plasiranje prednosti i uslova ulaganja u određenu opštinu. železnica. međunarodni ugovori o slobodnoj trgovini. ★ osnovna i sekundarna infrastruktura – putevi. Privlačenje investicija podrazumeva privlačenje novog kapitala u lokalnu zajednicu koji može biti domaćeg porekla i strani. R & D51. oslobođenje od poreza i slično). rast tržišta. gas. poreska oslobođenja. Podsticajne mere za privlačenje investicija Kada investitor planira da premesti celokupno svoje poslovanje. konačna odluka o tome gde će uložiti sredstva zavisi od velikog broja faktora: ★ tržište – prisustvo ciljnih kupaca. ekonomsku i političku stabilnost zemlje i slično.2008. tokom i posle investiranja. menadžerske veštine. poljoprivredno zemljište. Privredna komora Srbije. industrijske zone. ★ uslovi poslovanja – ekonomska. kvalitet života. aerodromi. politička i socijalna stabilnost. ★ troškovi – prosečne plate. luke. različite podsticajne mere i olakšice za investitore (umanjenje cene zakupa zemljišta. telekomunikacije. škole i univerzitet.na tržište. pravna regulativa. troškovi transporta. porezi i podsticaji. ili jedan njegov deo. minerali i rude. cene komponenti i sirovina. specifična iskustva lokalne radne snage. godine. troškovi korišćenja infrastrukture. takse. broj stanovnika i BDP per capita.

425.000 $ 2.477.074.685.318.751 $ 138.050 $ 10.kao što su neregulisano širenje grada i gubitak poljoprivrednog zemljišta.013 $ 607.431 $ 9.891.638.570.004.469.849.034 $ 598.482.155. to može da stvori velike probleme .448 $ 19.439.341 $ 14.971.009.441.309. pa opština mora pažljivo da razmotri potencijalne troškove i benefit od ovakvog postupka.918 $ 2.723 $ 23.000 $ 19.000 $ 4.160.258.605.601.000. do realizacije investicije mogu da prođu dve godine.000 $ 2006 182.601 $ 144.608.204.852 $ 72.968.970.354 $ 58.280 $ 325.242 $ 7.335.791.254.98 Strane direktne investicije.497 $ Danas se privlačenjem investicija bavi većina opština u Srbiji.312.550 $ 56.000.648. Global Development Finance Država Kirgistan Makedonija Albanija Bosna i Hercegovina Gana Srbija Portugalija Grčka Bugarska Česka Rumunija Austrija Poljska Italija Nemačka Indija Mađarska Kina Jelena Bojović 2005 42.919.606.818.942. Na primer.393.317 $ 722.111.864. na žalost.714.651.273.743.479.706.168.557 $ 25.807 $ 13.000. International Financial Statistics and Balance of Payments databases.984 $ 662.058. do započinjanja njegovog poslovanja u opštini.142.544 $ 4.804.000 $ 15. 78.641 $ 10.925.151.248.048.415 $ Trajanje investicionog procesa: vreme od donošenja odluke do realizacije investicije (prosek u mesecima) 4.430.883.827 $ 1.402.876.855.350.720.785.606.969.517 $ 2.127.832 $ 5.532.094.604.051 $ 10.387 $ 2. i mnoge opštine su spremne da ponude investitorima velike podsticajne mere samo da pristanu da dođu.931 $ 11.590.606.195.000.499.126.837. strani investitori vole da razmatraju grinfild lokacije na obodu grada.966 $ 424.000 $ 39.111.063.413.461 $ 21. and World Bank.096 $ 855.000 $ 14.253. iako je u pitanju dugotrajan i složen proces sa neizvesnim posledicama.761. 638.163. Čak i kada investitor donese odluku da investira.783.000.337.810. Međutim. Investitora.678 $ 7.135 $ 20.636.242 $ 62.000 $ 81.978.367 $ 636.575.680.000.000 $ 2.007. 910$ 657.075 $ 5.674.991 $ 6.630 $ 2008 232.303.413 $ 5. može da prođe preko pet godina.356 $ 262.138 $ 11.947.565333 $ 97.042.128.340.047 $ 79.022.055.010.531 $ 2007 207.731.000.026 $ 7. Izvor: International Monetary Fund.499 $ 46.400.622 $ 19.112 $ 41.000 $ 3.842. Od momenta uspostavljanja prvog kontakta sa investitorom.925.958.000$ 147. pa lokalne zajednice često menjaju plansku politiku da bi ih privukle.000$ .510 $ 10.472.122 $ 9.000.705.665.556 $ 11.963 $ 1.498.000.932.478 $ 319.447. ima daleko manje nego što ima zajednica koje žele da ih privuku.757.666.521.466.464 $ 937.000 $ 1.128.991.418.626.000 $ 63.335 $ 3.759.000 $ 40.

veliki broj opština je započeo ovu proceduru (Loznica za Industrijsku zonu Šepak. Finansijske olakšice Lokalna samouprava koristi raznovrsne finansijske olakšice da bi privukla investicije: poreske olakšice. Prijepolje). činjenica da postoje opštine koje se služe ovakvim mehanizmima „tera” ostale opštine da i one sastave slične finansijske mere. odnosno zakupnine ili naknade. Na ovom mestu zadržaćemo se na podsticajnim merama za investitore: Uredba.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 99 U različitim poglavljima ovog vodiča već su obrađene mnoge aktivnosti koje ulaze u domen privlačenja investicija. kako je definisano Uredbom o uslovima i načinu pod kojima lokalna samouprava može da otuđi ili da dâ u zakup građevinsko zemljište po ceni manjoj od tržišne cene. ★ iznos umanjenja ne može biti veći od očekivanog iznosa uvećanja javnih prihoda po osnovu realizacije tog projekta. ako se radi o projektu koji se realizuje u ostalim jedinicama lokalne samouprave. Leskovac. godine. ★ nezadovoljstvo postojeće privrede zbog nejednakog tretmana. ako se radi o projektu ekonomskog razvoja koji se realizuje u nedovoljno razvijenim jedinicama lokalne samouprave. 6. pa ovakvu saglasnost mogu dobiti uz sledeća ograničenja: ★ projekat ekonomskog razvoja dovodi do povećanja zaposlenosti u lokalnoj privredi za 1%. Ovakvi paketi nisu pokazali veće rezultate. . godine. bez naknade. ali najčešći princip kojim su se tom prilikom vodile bilo je umanjenje po radnom mestu. ako se radi o projektu ekonomskog razvoja od posebnog značaja za razvoj određenog područja.1. Nakon donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji avgusta 2009. veliki broj opština je davao zemljište u zakup pod uslovima koji su daleko povoljniji od tržišnih. uređivanje ili korišćenje zemljišta i izuzimanje od plaćanja poreza. Do 2009. Već početkom 2010. ★ zloupotrebe lokalnih podsticaja koje su moguće ukoliko proces dodele sredstava nije dovoljno transparentan. Metodologije koje su opštine primenjivale da izračunaju nivo umanjenja bile su veoma različite. i uz smanjenje naknade za uređivanje zemljišta. godine. Niš. a sa druge strane deluju obeshrabrujuće na lokalne firme zbog nejednakog tretmana. u periodu od pet godina od početka realizacije projekta. odnosno investicije. lokalne samouprave treba da razmotre moguće negativne posledice takve odluke: ★ nedostatak sredstava za dalje infrastrukturno opremanje zemljišta. naknada i komunalnih troškova. nepoverenje u gradske vlasti. Vršac za Industrijsko . ovaj princip više nije moguć bez prethodne ili naknadne saglasnosti vlade. ★ iznos umanjenja može iznositi do 100%. ograničava lokalne samouprave. do 50%. Pre nego što odluče da uvedu finansijske olakšice i druge podsticajne mere za privlačenje investitora. odnosno investicije. ipak. smanjenje naknada za zakup.tehnološki park. Međutim.

industrija hrane i pića. softver i informaciono-komunikacione tehnologije. ili poluproizvoda u Srbiji. hemijska industrija. sektor usluga. na ovaj način.100 ★ izostanak novih investicija bez obzira na uvođenje podsticajnih mera. u proseku. Baza dobavljača Stvaranje baze potencijalnih lokalnih dobavljača i resursa je dobra. veoma velika nezaposlenost i ekonomsko mrtvilo teraju lokalne samouprave da sagledaju svoje resurse i da ih pretvore u prednost. U ovom trenutku najbolji resurs kojim opštine raspolažu. Sa druge strane. Baza dobavljača omogućava kompanijama u Srbiji da detaljno predstave potencijalnim kupcima i investitorima u zemlji i svetu svoju delatnost i proizvodni program. gotovih proizvoda. a ujedno pomažu . Baza dobavljača se može ažurirati. SIEPA je 2009. jer otkrivanje potencijalnih dobavljača je zahtevan posao za nove investitore. ali blaga mera za privlačenje investicija. mašine i oprema. trideset minuta). Baza dobavljača je sveobuhvatna on-lajn baza podataka o proizvođačima sirovina. odeća. industrija metalurgije i obrade metala. dobijaju bazu podataka koja je i njima uvek dostupna (preko sajta Siepe). Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj treba da obaveste lokalne preduzetnike o postojanju ove on-lajn baze. problemi u merljivosti efekata podsticajnih mera. Registracija za Siepinu bazu dobavljača je besplatna. industrija kože.2. da im pomognu u popunjavanju formulara za registraciju (vreme potrebno za popunjavanje formulara iznosi. građevinska industrija. industrija ambalaže i hartije. Baza dobavljača pokriva kompletne industrijske lance za industrijske sektore kao što su: avio-industrija. tekstilna i drvna industrija. i koji može da bude pretvoren u komparativnu prednost. industrija guma i plastike. Jelena Bojović 6. elektrotehnika i elektronika. godine napravila bazu dobavljača koja je dostupna na njihovoj internet stranici. ili pretraživati preko vebsajta SIEPA. jeste zemljište. koja je i razvila ovaj sistem. farmaceutska industrija. ★ pogrešno postavljeni koeficijenti umanjenja koji kao nuspojavu imaju bespotrebno poklanjanje zemljišta. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.

3. reforma administracije i podrška malim i srednjim preduzećima čine osnovu većine strategija. projektor. Ekonomske strategije samo u naznakama pominju klastere i udruženja. konsultantske i. jer većinu usluga pruža po potrebi. ili da se vode poslovni razgovori. . Poslovni prostor je kompletno opremljen kancelarijskim nameštajem i svim potrebnim sredstvima za rad. Usluge koje biznis servis centar pruža novim investitorima: ★ iznajmljivanje poslovnog prostora pod povoljnijim uslovima. Postojanje klastera nagoveštava da postoji ciljani pristup ekonomskom razvoju. eventualno. jer se resursi usmeravaju ka sektorima sa najvećim povraćajem prihoda na ulaganja. 6. a postoje i primeri centara u sklopu privredne komore. Podrška udruženjima. Pored toga. sekretarski poslovi. internet.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 101 privrednicima da dođu do potencijalnih kupaca. ★ Centar treba da ima što manje stalno zaposlenih radnika. 7. ili biznis inkubatora. kao što su računar. poslovnom zajednicom i drugim institucijama zaduženim za lokalni ekonomski razvoj. dok infrastruktura. ili udruženja preduzetnika. telefon. razvoj sektora i razvoj klastera Podrška udruženjima i razvoj klastera deo su finih strategija za lokalni ekonomski razvoj i takve strategije su danas retke u Srbiji. Obezbeđivanje poslovnog prostora i usluga (biznis servis centar) Biznis servis centar (BSC) predstavlja instrument podrške za investitore koji tek započinju svoje poslovanje u opštini i još uvek nisu obezbedili prostor i uslove za rad. na zahtev investitora. bela tabla. pomoć u izradi promotivnih materijala. investitoru je. Preporuke kojih se treba pridržavati prilikom osnivanja centra: ★ Sve usluge koje pruža centar treba da se naplaćuju (uz napomenu da cene usluga treba da budu niže od usluga na lokalnom tržištu). štampač. a što više honorarno angažovanih. ★ U centru je investitoru jednostavnija komunikacija sa lokalnom upravom. ★ logistička podrška (na zahtev investitora): kopiranje. pravne usluge. u kojoj mogu da se drže obuke. klima uređaj. a potrebna im je logistička podrška. kopir aparat i skener. na raspolaganju i jedna konferencijska sala kapaciteta deset do petnaest ljudi. osiguranje. nabavka kancelarijskog materijala. prevođenje. ili kooperanata. ★ Centar osniva lokalna samouprava u okviru industrijskog parka. obično. ★ Spektar usluga koje centar pruža mora da bude dovoljno širok.

102 KLASTERI U SRBIJI - IZBOR
★ AC Serbia - automobilski klaster Srbije ★ Srpski softverski klaster ★ BIPOM – industrije klaster balkansko-crnomorske

Jelena Bojović

★ Šumadijski cvet – klaster proizvođača cveća ★ Agencija za drvo – klaster drvoprerađivača Srbije ★ Kraljevski odmor – turistički klaster opštine Kraljevo ★ JATO - prvi klaster plastike i ambalaže ★ HGS - klaster hotelijerstva i gastronomije Srbije ★ Palić - turistički klaster mikroregije Subotica ★ Embedded.rs – klaster elektronske sisteme za integrisane

Majkl E. Porter (Michael E. Porter)53 definiše regionalne klastere kao „geografski usmerene grupe međusobno povezanih kompanija i institucija u određenom sektoru, koje su komplementarne“. Klasteri su bitni jer omogućuju kompanijama da postanu produktivnije i inovativnije, nego što mogu da budu kada posluju zasebno. U svetu klasteri obično uključuju preduzeća, vladu (države, regionalnu i lokalnu), obrazovnu i naučno - istraživačku zajednicu. Glavni ulogu u razvoju klastera moraju da imaju preduzeća - učesnici. Obrazovne ustanove su, u pojedinim slučajevima značajan katalizator u razvoju klastera, kao i ključni činioci u oblasti istraživanja, razvoja i inovacija u samim klasterima. Ostale uloge imaju eksperti i ekspertske grupe - finansijski posrednici i organizacije koji odgovaraju potrebama klastera, kao što su marketinške, konsultantske, projektantske ili računovodstvene agencije. Konačno, lokalne vlasti, regionalne razvojne agencije i ostala privredna tela imaju značajan udeo u razvoju klastera putem intervencija, strateškog usmeravanja, donacija, stvaranja pogodnih uslova razvoja, organizovanja obrazovnih seminara po regionima, smanjenja rizika za ulazak u posao, ili pri uzimanju kredita. Organizovanje klastera moglo bi se nazvati i kompetitivna saradnja – kooperacija radi dostizanja višeg nivoa konkurentnosti i uspešnosti54. Mogući projekti u ovoj oblasti:

★ FENIKS – klaster srpske vazduhoplovne industrije d.o.o. ★ „Asstex“ - asocijacija tekstilaca ★ Srpska filmska asocijacija

52 http://klasteri.merr.gov.rs/O-klasterima 53 Porter, M. E, 1990, The Competitive Advantages of Nations, New York: The Free Press 54 Morača Slobodan, Razvoj opšteg modela za uspostavljanje i razvoj industrijskih klastera (2010)

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije pojam klastera definiše kao „geografsku koncentraciju međusobno povezanih preduzeća, srodnih i različitih delatnosti, specijalizovanih dobavljača, pružaoca usluga i, sa njima povezanih, organizacija podrške (obrazovnih i naučno-istraživačkih institucija, agencija i sl.) koje se na odgovarajućem području delatnosti nadmeću, ali i sarađuju.”52

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

103

7.1. Razvoj i podrška poslovnim udruženjima
Poslovna udruženja dele se na udruženja preduzetnika, sektorska udruženja preduzetnika, ili udruženja izvoznika, udruženja dobavljača, itd. Poslovna udruženja pomažu privrednicima da razmene iskustvo, udruže napore na polju marketinga, zajednički tragaju za plasmanom svojih proizvoda, lobiraju za promene privrednog okruženja. Poslovna udruženja se osnivaju, uglavnom, na inicijativu privatnog sektora, ali uz pomoć javnog sektora. U Srbiji postoje brojna udruženja koja su, na žalost, nefunkcionalna, često zbog nedovoljnog iskustva preduzetnika na polju udruživanja i velikog nepoverenja u same organizacije. Nedostatak finansija i znanja u toj oblasti, ipak, su najčešća prepreka za uspeh udruženja. Javni sektor može da podstakne udruživanje, ali njegova uloga nije u finansiranju, već u jačanju institucionalnih kapaciteta organizacija i u pružanju pomoći u početnom finansiranju osnovnih sredstava za rad. Saradnja među privrednicima može biti i neformalna, kroz, takozvane, poslovne mreže. Kroz mreže se može interno trgovati, graditi sinergija, razmenjivati iskustvo. Malim preduzećima je teško da se nadmeću za veće ugovore, a udruživanjem sa proizvođačima/pružaocima usluga iz istog sektora i zajedničkim nastupom na tenderu, povećavaju se šanse za uspeh. Podrška udruženjima lokalne samouprave, pored obezbeđenja prostora za rad, početne finansijske pomoći i informacija, podrazumeva i zajedničko sprovođenje projekata. Dobar primer uključivanja udruženja u projekat ekonomskog razvoja, čijom je realizacijom osnaženo i samo udruženje, jeste

Centar za ruralni razvoj u Zrenjaninu (osnovan u prostorijama Udruženja preduzetnika).

7.2. Razvoj klastera
Potreba preduzetnika da se udružuju, zajednički nastupaju na tržištu, ili dele resurse, prvi je korak u uspostavljanju klastera. Neki od najpoznatijih klastera su Silicijumska dolina (Silicon Valley) koja obuhvata preko sedam hiljada tehnološki modernih preduzeća i Holivud (Hollywood), svetska prestonica zabave. Klasteri imaju za cilj objedinjavanje različitih subjekata ponude, proizvoda i usluga, kako bi se povećala dodatna vrednost njihovog zajedničkog proizvoda. U klasterima prirodni konkurenti postaju kooperanti, da bi na novom tržištu zajednički proizvod postao konkurentniji. Klaster povezuju zajednički interesi i potrebe na području nabavke, prodaje, specijalizovanih usluga, radne snage i drugih resursa. Lokalne samouprave, pre svega, podstiču udruživanje i pružaju potrebne informacije. Jedan od modela formiranja klastera predlaže dr Slobodan Morača, a oslanja se na rezultate istraživanja i iskustava Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu u procesu razvoja klastera: • Uspostaviti infrastrukturu za podršku razvoja klastera - Promovisati informacije o klasterima, oformiti multidisciplinarne timove za podršku razvoja klastera, olakšati formiranje spoljnih veza i međunarodne saradnje.

104 • Uočiti da li postoji mogućnost uspostavljanja klastera unutar regiona - Identifikovati potencijal za uspostavljanje klastera, načiniti modele i mape sistemskih veza, proceniti sebe naspram drugih regiona i naspram konkurenata. Rad na uspostavljanju klastera - U regionima u kojima postoji velika koncentracija preduzeća uspostaviti klaster asocijacije, formalizovati postojeće komunikacione kanale, unaprediti saradnju među preduzećima – razvoj mreža. Obuka radne snage - Angažovati stručnjake i specijalizovati kadrove za određene oblasti rada, osnovati centre za obuku, oformiti partnerstva između obrazovnih institucija i klastera, povećati nivo saradnje između regiona na nacionalnom i međunarodnom nivou. Razvoj i primena savremenih tehnologija i podrška preduzetničkim idejama - Investirati u inovacije i započinjanje biznisa, podržati inkubatore zasnovane na klasteru, ohrabriti razvoj poslovnih mreža preduzetnika, podržati razvoj tehnoloških parkova i razvojnih centara. Strateško planiranje - Analiza spoljašnjeg i unutrašnjeg okruženja, definisanje strateških elemenata poslovanja klastera, definisanje plana integracije, definisanje radnih timova, razvoj klime u klasteru. Organizacija klastera i integracija procesa - Identifikacija osnovnih procesa i definisanje organizacione strukture klastera, razvoj i unapređenje procesa u klasteru, definisanje

Jelena Bojović

osnovnih funkcija klastera i njihova integracija. • Promovisanje klastera i regiona - Utvrditi zahteve okruženja i prilagoditi klastere tim zahtevima, promovisati klastere – proizvode, usluge, prateće servise, omogućiti izgradnju distribucionih kanala za izvoz proizvoda i usluga, stvoriti brend regiona). Usmeravanje razvoja klastera - Podsticati zajedničke projekte učesnika klastera, investirati u R&D klastera, finansirati rad klastera).

Osnovni cilj razvoja industrijskih klastera jeste stvaranje savremene, razvijene, konkurentne industrijske strukture koja će se postepeno uklapati u privredne tokove na globalnom tržištu. Takva razvojna orijentacija je neophodna, budući da je privreda u Srbiji zasnovana na proizvodnji primarnih proizvoda i proizvoda nižih faza prerade i da se na tim osnovama ne može obezbediti dugoročan rast izvoza i ukupan privredni razvoj. Formiranjem klastera povećava se konkurentnost, menja industrisjka struktura, podstiče izvoz, uvode međunarodni standardi i povećava opšta konkurentnost privrede, a lokalne samouprave treba da pokrenu i potpomognu razvoj klastera u svom regionu. Lokalna samouprava, takođe, može da bude i jedan od članova klastera.

Razvoj gradskog centra Unapređenje izgleda i funkcionisanja gradskog centra jedna je od osnovnih aktvnosti na opštem unapređenju slike grada. Vitalan i živ gradski centar je jedan od preduslova da se razvije entuzijazam i zajednički osećaj svih stanovnika grada da se okolnosti u gradu menjaju na bolje. posetiocima i privrednicima o dobro vođenoj i uređenoj gradskoj upravi. Inđija. Preševo. privrednicima i stanovnicima koji posluju. Ujedno. odnosno koji žive u centru grada. Projekat pokreće lokalna samouprava. u saradnji sa direkcijom za izgradnju. kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. te kroz centar grada svakodnevno prolazi veliki broj ljudi. itd. postoje i oblasti/delovi grada kojima je potrebna posebna pažnja. pijaca. Pećinci. Poboljšanja koja se mogu uvesti: • • komunalna poboljšanja regulisanje saobraćaja i parkinga Efekti razvoja i unapređenja gradskog centra su: • • • • očuvanje istorijskog i kulturnog nasleđa očuvanje starih preduzetničkih radnji i zanata otvaranje mogućnosti za nove privatne investicije povećanje vrednosti objekata i imovine. to je i mesto prirodnog okupljanja stanovništva i značajno raskršće.1. Centralno gradsko jezgro je. i slično. mesto početka razvoja grada. . napušten kompleks fabrike. najstarije građevine u gradu i istorijski spomenici. odeljenjem za urbanizam. Kao primer može da posluži gradski centar u propadanju. Uređeni gradski centar šalje poruku građanima. Ciljana obnova delova grada Iako je cilj većine strategija lokalnog ekonomskog razvoja da ceo grad postane kompetitivan. značajne institucije i ustanove kulture. istorijski gledano.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 105 8. Ovakve projekte pokrenule su mnoge lokalne samoupurave u Srbiji – Novi Pazar. Na toj lokaciji se najčešće nalaze najstarije preduzetničke radnje i restorani. Mogući projekti: • • • • • • • • • • uvođenje pešačke zone sređivanje saobraćajnica postavljanje mobilijara popravka fasada izgradnja ili rekonstrukcija trga unapređenje saradnje preduzetnika koji posluju u centru grada uređenje sistema dostave čišćenje i sigurnost organizacija manifestacija promocija centra 8.

Udruživanje preduzetnika i opštine bilo je od presudne važnosti za revitalizaciiju trgovačkih ulica u gradu. ili komercijalnih delatnosti. čest je slučaj. ukoliko legalizacija nije moguća (stambene četvrti.). direkcija i odeljenje za urbanizam. centralne trgovačke ulice ostajale prazne i zapuštene i vremenom postale problematičan deo grada. ili gde stanovništvo pokazuje takve afinitete u poslovanju. da privrednici. zbog pojave velikih tržnih centara na periferiji grada. zaokružiti lokacije u celinu i time omogućiti njihov dalji razvoj. Podsticanje investicija u okviru razvojnih čvorišta Jedna od strategija za podsticanje razvoja sprovodi se na taj način što se u pojedinim delovima grada podstiče određena delatnost specifična za tu gradsku zonu. područja pod zaštitom). tamo gde već postoji nekoliko zanatskih radnji. i njihovim uređivanjem pomažu se privrednici koji već posluju da uđu u legalne tokove poslovanja (legalizacija objekata. stimuliše se otvaranje zanatskih radnji Međutim. predstavlja deo urbanog jezgra u okviru kojeg privredni subjekti . Zona unapređenog poslovanja (najčešće trgovačka zona). Ključnu ulogu u ovom poslu ima kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. zelena područja. „spontano nastale” industrijske ili komercijalne lokacije. potrebno je pronaći odgovarajuće lokacje i izvršiti postepeno izmeštanje proizvodnih. 8. Na taj način. zbog nepostojanja odgovarajućih urabanističkih planova i uslova. Dakle. godini). Svaki grad u Srbiji ima ovakve. Proces legalizacije u Srbiji je u toku. i u saradnji sa privrednicima sagleda potrebna infrastrukturna poboljšanja.106 Jelena Bojović 8.BID) osnovane su sredinom XIX veka u Severnoj Americi kada su. da ih planski uredi. itd.vlasnici. Lokalna samouprava treba da definiše ove „spontane“ zone/ razvojna čvorišta. a kada se završi biće moguće isplanirati i izgraditi potrebne saobraćajnice i neophodnu komunalnu infrastrukturu. Danas u svetu postoji veliki broj gradova u kojima uspešno funkcionišu takve zone. Samo u Njujorku ima više od pet stotina zona unapređenog poslovanja. u poslednjih dvadesetak godina. Zona unapređenog poslovanja je novi koncept javno-privatnog partnerstva u Srbiji koji se ostvaruje između opštine i preduzetnika. ili se određene lokacije spontano razvijaju u prodajna mesta . kao i fizička i pravna lica koja izdaju poslovni prostor u zakup. podstiču se i opšti uslovi njihovog poslovanja. Zona unapređenog poslovanja Prve zone unapređenog poslovanja (Business Improvement District . U tom slučaju razvojno čvorište je centar planiranog razvoja. Ovakva čvorišta se grade na postojećim aglomeracijama firmi koje pokazuju dobar potencijal. ali jesu moguća razvojna čvorišta koja je potrebno urediti i urbanistički unaprediti. spontano započnu naseljavanje određenih oblasti grada koje postaju „neformalne” industrijske zone.2. izdvajaju posebna sredstva za . čime se unapređuje i razvoj celog grada. Naravno.pijace. Određeni pokušaji u ovom smeru mogu se videti u Nišu – IZ Sever (legalizacija i postavljanje komunalne infrastrukture započeto je u 2009. Ove lokacije se ne mogu nazvati planskim lokacijama. odnosno zakupci nepokretnosti.3. mogućnost uzimanja hipotekarnih kredita.

Jedan od dobrih primera je Zona unapređenog poslovanja u Vranju. Zrenjaninu. I pored očigledne koristi za sve kategorije. jer raste vrednost poslovnog prostora u zoni. godine u Kruševcu. uspostavljanje dana za posebne popuste). taksi i naknada koje predstavljaju izvorne prihode jedinice lokalne samouprave. zastupanje interesa korisnika zone (privrednih subjekata koji posluju na području zone) u odnosima sa organima Republike i jedinice lokalne samouprave. Korsit opštine ogleda se u novoj slici grada. uređenje i ulepšavanje javnih površina. poslovna zajednica u zoni ima korist jer uvećava svoj profit. . Prve zone su osnovane tokom 2003. kao i sa organizacijama i javnim preduzećima. povećanje obima privrednih aktivnosti. građani podižu svoj nivo življenja jer dobijaju novu. i 2007. izgled bašti i izloga. izgleda zgrada. i na kraju. Prokuplju. atraktivnu lokaciju za trgovinu i usluge. promovisanje zone kroz organizovanje različitih festivala i događaja i koordinisano i udruženo reklamiranje i marketing. revitalizaciju. Prvo što je rađeno u svim zonama bila je rekonstrukcija ulice (u Vranju rekonstrukcija tržnog centra). Osnovne aktivnosti u zonama unapređenog poslovanja obuhvataju: • sprovođenje projekata kapitalnih ulaganja u sekundarnu infrastrukturu. u Srbiji je osnovano još pet zona u Vranju. Loznici. već na inicijativu donatora i lokalne samouprave. U toku 2006. Prijepolju i Paraćinu. Zona počiva na mehanizmu samooporezivanja kroz princip saglasnosti preduzetnika o potrebi poboljšanja uslova poslovanja. vlasnici poslovnog prostora i građani. veliki broj udruženja ne funkcioniše. vlasnici poslovnog prostora su na dobitku. • • • • Trenutno u Srbiji postoji devet zona unapređenog poslovanja. stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta i poboljšanje kvaliteta života i rada. Valjevu i Nišu uz pomoć USAID-ovog Programa za reformu opštinske uprave (SLGRP). privatni preduzetnici – korisnici poslovnog prostora. uz učešće opštine. zajedničke aktivnosti svih preduzetnika u zoni (usaglašeno vreme rada.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 107 finansiranje razvoja i promocije zone. održavanje. zato što nisu pokrenuta na inicijativu preduzetnika. ulica i trotoara. obezbeđivanje dodatnih komunalnih usluga. Svrha zone unapređenog poslovanja jeste poboljšanje uslova poslovanja u zoni. Korist od osnivanja zona imaju opština. većem broju radnih mesta. investicijama i većem budžetu. uvođenje novih sigurnosnih standarda. privrede i donatora. Sredstva se odvajaju kroz plaćanje uvećanih iznosa određenih poreza.

kao što su javni radovi. Takođe. nezaposlene i radnike koji su pred otkazom. nemaju dovoljno interesa ni sredstava). U uslovima velike konkurencije. Razvoj ljudskih resursa je. od mladih ljudi stvara radnu snagu. ili zapošljavanje osoba sa posebnim potrebama. Primera radi. Hijerarhija radne snage . ili mikroregije. podržana od strane nacionalnih i lokalnih javnih agencija i institucija i u saradnji sa lokalnim preduzećima. pre tridesetak godina. kao i strategijom Republike Srbije da se okrene razvoju malih i srednjih preduzeća (koja. postojala je velika tražnja za stručnjacima iz sektora industrije (pogotovo mašinske). Usmerena obuka i prekvalifikacija. ovaj vid stručnog osposobljavanja je skoro nestao. nije dovoljno da radna snaga posedije samo znanje. Razvoj ljudskih resursa Šta se podrazumeva pod „kvalitetnom“ radnom snagom? Najopštija definicija govori da je to radna snaga koja poseduje kvalifikaciju (stručnu spremu) i veštine koje odgovaraju potrebama privrede u kratkom i srednjem roku. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. nije dovoljno samo da imate školovanu radnu snagu. i usmerena je na prekobrojne radnike. Kvalitet ljudskih resursa je jedan od presudnih faktora za privlačenje investitora koji se bave visokom tehnologijom i industrijom kao oblašću nove ekonomije.108 Jelena Bojović 9. od suštinskog je značaja za održavanje konkurentne raspoloživosti radne snage i održive lokalne ekonomije. Javne i privatne obrazovne institucije i privreda moraju raditi zajedno da bi obezbedili potrebnu prekvalifikaciju za postojeću radnu snagu i obučili početnike. Znači. Krajem XX i početkom XXI veka. sektor usluga je potpuno preuzeo primat u BDP-u. Nacionalna služba za zapošljavanje i njene lokalne kancelarije bave se prekvalifikacijom i programima obuke i drugim sredstvima stimulacije zapošljavanja. Neophodna je koordinacija na lokalnom nivou da bi se obezbedilo efikasno korišćenje sredstava i da bi se osiguralo zadovoljenje potreba poslovne zajednice. Prekvalifikacija radne snage podjednako je važna u današnjem brzom i promenjljivom radnom okruženju. na žalost. velika preduzeća u bivšoj Jugoslaviji imala su razvijeni sistem stručne prakse učenika. svakako. Osnovno i srednjoškolsko obrazovanje. najvažniji faktor promocije dugoročnog ekonomskog razvoja. uglavnom. već i veštine za obavljanje određenog posla. Obrazovana i fleksibilna radna snaga je od suštinskog značaja i za razvoj postojećih preduzeća. tako da se tražnja na tržištu rada pomerila ka stručnjacima iz ovih oblasti. kvalitet raspoloživih ljudskih resursa je često najvažniji uslov za konkurentnost grada. Krahom privrede devedesetih godina i propadanjem velikih privrednih sistema. već je potrebno da na tržištu postoji potražnja za određenim stručnim profilom. kao i da se obrazovanje dugoročno prilagođava potrebama privrede. jer je ta grana proizvodila više od polovine BDP-a u gotovo svim zemljama u svetu.

Obuke obuhvataju i razvoj veština i specijalizovane kurseve za određeni tip posla (na primer. Centar za zapošljavanje mogao bi da pruža sledeće usluge: • studentima . Programi za traženje posla pomažu pojedincima da steknu veštine koje su im potrebne za određena radna mesta. da pruži potrebne informacije na osnovu kojih će odlučiti šta će studirati i pomoći im da. usavršavanje. ponašanja tokom intervjua.nisu imali potrebu da traže posao. Različiti su tipovi obuka koje se mogu ponuditi nezaposlenima. I drugom.od izgradnje samopouzdanja. Prekvalifikacija pojedinaca u profile za kojima nema potražnje nema mnogo svrhe. i ne • • • . Srbija Albanija Stanovništvo preko 15 godina starosti prema stepenu obrazovanja u nekim zemljama Centralne i Jugoistočne evrope. ostvare ciljeve u karijeri.budućoj radnoj snazi. Obuka u poslovnom menadžmentu. Izvor: Zavodi za statistiku navedenih zemalja 9. Programi prekvalifikacije i traženja zaposlenja Prekvalifikaciju radne snage treba raditi na osnovu potražnje za određenim profilima. odnosno. finansijama i marketingu može da ima veliki uticaj na nezaposlene i može da ih stimuliše da pokrenu sopstveni biznis. pomoć u potrazi za poslom. potrebno je dozvoliti firmama da aritkulišu svoje potrebe. Često se dešava da poslodavci koji otpuštaju radnike imaju sredstva koja bi uložili u programe i projekte za njihovu prekvalifikaciju i traženje posla. Centar bi mogao da bude mesto na kome se sastaju poslodavci i budući zaposleni i na kome bi se našle neophodne informacije o programima obuke. Jedna od najtežih situacija je sa zaposlenima koji su posle dvadesetak godina rada ostali bez posla zato što su godinama bili uljuljkani . Projekti iz oblasti razvoja ljudskih resursa: Osnivanje centra za zapošljavanje bio bi projekat koji sažima sve pomenuto. Programi za traženje zaposlenja mogu biti vrlo delotvorni i mogu obuhvatati sve . obuka i formalna prekvalifikacija. upražnjenim radnim mestima.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 109 poznaju osnovne veštine koje su danas potrebne u traženju posla. po završetku studija. pisanja cv-a. pomoć nezaposlenima .u odabiru profesije. a zatim da pronađu odgovarajuću priliku za zaposlenje. obuka za rad na novim mašinama). do povezivanja nezaposlenih sa potencijalnim poslodavcima.1.

podrže njihove napore. bili su prinuđeni da. kroz programe saradnje sa privredom. i da uspostave vezu sa obrazovnim institucijama. veoma brzo i lako snađu na različitim poslovima. Ne tako retko. „Poslovne mreže početnika u poslu i mentorski programi” uveden je koncept mentorstva za početnike u pokretanju sopstvenog posla.omogućio našim ljudima da se u zemlji. Mentorski programi i praktična obuka (praksa) U odeljku 4. ili da stipendiraju učenike (na primer. Međutim. visokokvalifikovana radna snaga. Jelena Bojović U osnivanju centra treba da učestvuju svi važni učesnici: • • • • • • • lokalna samouprava Nacionalna služba za zapošljavanje obrazovne institucije privrednici udruženja i komore nevladine organizacije koje se bave zapošljavanjem.110 • • organizacija sajmova za zapošljavanje.3. kao i dolazak stranih firmi koje su podigle standard kvaliteta radne snage. nije do kraja razjašnjeno da li je školovanje doprinelo da su devedesetih godina prošlog veka bivšu Jugoslaviju napustili najkvalitetniji stručnjaci koji su. uslovili su da se stvori još veći jaz između ponude i tražnje za radnom snagom u Srbiji.2. a ne na uskoj specijalizaciji . Veliki razvoj sektora usluga od 2001. lokalna samouprava može da stimuliše preduzetnike da pružaju praktičnu obuku. Usklađivanje nastavnih programa Kao jedna od komparativnih prednosti koja je u Srbiji na početku tranzicije vrlo često naglašavana. Dobro je da mentorski programi budu neformalni. Sličan koncept može se primeniti i za nezaposlene koji traže šansu za zaposlenje. Opšte je mišljenje da je sistem obrazovanja u bivšoj Jugoslaviji . pre svega telekomunikacija i finansijskih usluga. jeste jeftina.koji je insistirao na širini znanja. u tim okolnostima. lokalne samouprave u ovom poslu jeste da zajedno sa privatnim partnerom (kompanijom) definišu uslove za obavljanje prakse ili uslove stipendiranja. ohrabre ih. a pogotovu u inostranstvu. prezentacija uspešnih praksi u ovoj oblasti može da deluje stimulativno). u prvo vreme. zapošljavaju i radnike koji ne zadovoljavaju potrebne kriterijume i da ulože sredstva u skupe trening programe (primer banaka 9. oni predstavljaju način da se pomogne pojedincima u traženju odgovarajućeg zaposlenja. i daju im nove ideje. kompanije stipendiraju učenike i daju mogućnost studentima da prođu deo praktične nastave upravo u njihovom preduzeću. morali da budu „prilagodljivi“ (uglavnom mladi koji su bežali od vojne obaveze ili bede). Ujedno.2. godine. Budući da je obrazovna struktura u ovim sektorima bila nepovoljna. Uloga . uređivanje internet stranice na kojoj bi bili istaknuti oglasi i opisi radnih mesta. 9. Osobe sa iskustvom u biznisu mogu da budu mentori početnicima.

međutim. hemijska.89 6. pojedino zanimanje atraktivno. bila je sledeća: • tehničke škole (mašinska. srednjoškolska) trenutno ne odgovara potrebama privrede. Najveći problem je.68 4.22 7. građevinska.. Sa druge strane. u potpunosti. Izvor: Upis đaka u srednje škole na teritoriji grada Beograda za školsku 2005/2006. u deset najatraktivnijih škola. Tvrdnja da je veliki broj visokoškolovane jeftine radne snage naša komparativna prednost nije. što obrazovna struktura (pre svega.Srednja turistička škola Zemun Palilula Voždovac Zemun Ekonomska škola „Nada Dimić” Srednja tehnička PTT škola Druga ekonomska škola Pravno birotehnička škola „Dimitrije Davidović” Dakle. Istina je da imamo. prigranično. ali i dalje nije u skladu sa tražnjom. stiče se utisak da se obrazovni sistem nije prilagodio željama srednjoškolaca.. i koliko.96 5. koji od četrdeset i dva člana ima samo jednog člana iz udruženja poslodavaca.7% • ekonomske i pravno-birotehničke škole – 11. Zavod za informatiku i statistiku. Ostaje otvoreno pitanje da li reforma obrazovanja treba svima da omogući da upišu šta žele.2% trgovačke škole i sektor usluga – 9. Grad Beograd tokom 2002. godine). Struktura upisa u srednje škole u Srbiji. razvojne specifičnosti područja na osnovu utvrđenih potreba za zapošljavanje. srednjim nivoom obrazovanja. Nacionalni prosvetni savet. specifičnosti područja (brdskoplaninsko. nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i Tražnja za srednjim školama u Beogradu. Razlozi su mnogobrojni: • Akt o mreži srednjih škola donosi vlada na osnovu: broja i uzrasta učenika na određenom području. u poređenju sa zemljama u regionu i evropskim prosekom.2% medicinske škole i socijalna zaštita – 7. konkurisalo je pet do osam đaka na jedno mesto.16 5. godine na teritoriji Beograda (bez gimnazija).07 4. maj” Farmaceutsko-fizioterapeutska škola 2467 1865 1695 1004 1251 867 1065 1599 776 Novi Beograd Politehnička akademija . elektro. nacionalno mešovito). finansijskih mogućnosti Republike. najmanje. obezbeđene mreže komunikacije. donosi opšte osnove predškolskog programa. tačna.4% 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Savski venac Ugostiteljsko-turistička škola Stari grad Stari grad Zvezdara Prva ekonomska škola Pravno-birotehnička škola „9. godinu.06 6. dostupnosti i jednakih uslova za sticanje obrazovanja i vaspitanja.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 111 Broj želja na 1 mesto u školi 8. veliki procenat radno sposobnog stanovništva sa. Primera radi. nedovoljno razvijeno. a da tržište potom proceni da li je. ali ni potrebama privrede.7% • . Interesantno je da među prvih deset najatraktivnijih škola nema ni jedne tehničke škole. u školskoj 2005/06. svega 14% srednjoškolaca je uspelo da se upiše u najtraženije škole u Beogradu. od sedamnaest hiljada upisanih srednjoškolaca 2005. 2006.62 Rang Opština Naziv škole Mesta u školi 300 264 246 160 210 168 210 342 168 Konkurisalo • • • poljoprivredne i šumarske škole – 9.7% • gimnazija – 23. i 2003.) – 28. Obrazovna struktura (naročito srednjeg obrazovanja) u poslednjih nekoliko godina se poboljšala.28 5.

republičkim i lokalnim. Aktivnosti saveta: • procena finalizacije obrazovnog procesa (veštine i znanja. predviđa mogućnost osnivanja saveta za zapošljavanje. ili se škole zatvore. usvojen u julu 2003. Centar se osniva kao oblik javno-privatnog partnerstva između lokalne samouprave i lokalne poslovne zajednice. • Zaposleni u srednjim stručnim školama ostaće bez posla ukoliko se određeni obrazovni profili ugase. Nacionalna služba za zapošljavanje). godine. mogu da preuzmu ovu ulogu i da usmeravaju unapređenje obrazovanja na lokalnom nivou. usmerava i prekvalifikuje za potrebe privrede. Centar za obuku Kao što je već rečeno. Projekat centra za obuku predstavlja koncept saradnje preduzetnika sa različitim institucijama . stvaranje lako dostupne i interaktivne baze podataka vezane za tržišne trendove (prema sektorima). • Jelena Bojović učešće trenera i edukatora u seminarima posvećenim razvoju radne snage (finansiranim od strane privatnog sektora). brojnost grupa i odeljenja). bave obrazovanjem i smanjenjem stope nezaposlenosti (škole. Privreda nema prohodnost ka donosiocima odluka o nastavnim planovima i potrebnim veštinama radne snage. i donošenja odluka o potrebnim ljudskim resursima kao delu razvojnog plana. U finansiranju i odlučivanju o funkcionisanju centra podjednaku ulogu ima i lokalna samouprava i privreda. Otvoreno je pitanje na koji način lokalne samouprave treba da pristupe problemu? Uloga lokalne samouprave sastoji se od uključivanja svih relevantnih institucija i organizacija u dijalog. organizovanje okruglih stolova sa lokalnim poslodavcima i trenerima da bi se uskladila ponuda i potražnja poslova sa programima obuke. Lokalni saveti. Lokalne samouprave do sada nisu pronašle svoje mesto u toj društvenoj ulozi.112 vaspitanja i osnove vaspitnog programa i utvrđuje listu obrazovnih profila. To je korak ispred u privlačenju direktnih investicija. svaka u svom domenu. • • • 9. Kroz centar za obuku radna snaga se u kratkom vremenskom periodu dodatno obrazuje. fakulteti. ali previše spor sistem (dugotrajan proces prekvalifikacije). • • • . koje se. savet treba da iskoristi svoj uticaj da bi na regionalnom i nacionalnom nivou podstakao neophodne reforme. lokalna samouprava stvara konkurentne uslove za otpočinjanje posla. formalno obrazovanje je adekvatan. radnički univerzitet. • Centar za obuku je institucija za brzu dokvalifikaciju i sticanje specifičnih veština i znanja za poznatog poslodavca. Pružanjem usluge postojećoj poslovnoj zajednici i potencijalnim investitorima. kao i u sprečavanju odlaska postojećih. dakle. Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. osnovne i srednje.4. projekcije.

6.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 113 • Centar za obuku treba da bude dobro promovisan. kao i analizu isplativosti projekta.U saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje razvija se i održava baza podataka raspoložive i potrebne radne snage. Drugi korak predstavlja okupljanje zainteresovanih institucija i organizacija (formiranje radne grupe) 3. Definišu se potencialni izvori finansiranja: • • • • opštinski budžet investitori postojeći preduzetnici Nacionalna služba za zapošljavanje i dr. profesore lokalnih fakulteta i škola. primena stečenih znanja (iz ugla investitora.) preduslov je za njegovo funkcionisanje. 5. Određivanje lokacije prostorija centra. na primer: lokalni promotivni materijal treba da sadrži informacije o centru. potrebna je medijska kampanja. • • Osnivanje centra za obuku odvija se na sledeći način: 1. 9. . kao i od ponude radne snage na tržistu rada. sa kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj. Tokom osnivanja. Polazi se od analize potreba za radnom snagom. utvrđivanje potreba nezaposlenih lica i viškova kadrova. praktičnu obuku i dr. Praćenje i ocena rada centra – praćenje uspešnosti sprovedene obuke. rekonstrukcija i opremanje. Koncept centra za obuku može da se uskladi i sa drugim programima. Nacionalnom službom za zapošljavanje. Promocija centra – aktivnost koja treba da traje od donošenja odluke da se krene u realizaciju. 4. 8. Sastavljanje liste korisnika centra kao reference za buduće investitore. 7. Priprema radnog plana centra – razvijanje programa obuke. formiranje biblioteke sa svim materijalima za obuku i sastavljanje liste predavača. Priprema i održavanje pouzdane baze podataka raspoložive i potrebne radne snage . centar se oslanja na upotrebu postojećih resursa – koristi prostorije škola. Saradnja centra sa lokalnom samoupravom. lokalnom poslovnom zajednicom i postojećim institucijama lokalnog ekonomskog razvoja i zapošljavanja (na primer. i dr. ispitati potrebe postojeće poslovne zajednice. Analiza podrazumeva i utvrđivanje postojećih aktivnosti obrazovnih institucija. 2. Formalno osnivanje centra za obuku – akt o osnivanju. pogotovu za najave obrazovnih programa i otvarnja konkursa za učestvovanje u programima prekvalifikacije ili dokvalifikacije. Potrebno je. Za svaku aktivnost. takođe. ili radničkog univerziteta. pa može da obuhvatiti i sprovođenje mentorskih programa. i dr. korisnika i opštinske uprave).

osim čamaca koje koriste organizacije koje održavaju i obeležavaju plovne puteve • držanje restorana i drugih ugostiteljskih i zabavnih objekata na vodi • držanje kućnih i egzotičnih životinja • korišćenje prostora na javnim površinama ili ispred poslovnih prostorija u poslovne svrhe. Izvori finansiranja projekata ekonomskog razvoja su: • izvorni prihodi lokalne samouprave. iz fondova i drugih izvora. trotoari. proizvoda starih i umetničkih zanata i domaće radinosti • držanje sredstava za igru („zabavne igre”) • držanje muzičkih uređaja i priređivanje muzičkog programa u ugostiteljskim objektima • korišćenje reklamnih panoa • korišćenje prostora za parkiranje drumskih motornih i priključnih vozila na uređenim i obeleženim mestima • korišćenje slobodnih površina za kampove. Načelno.) • držanje motornih drumskih i priključnih vozila. . zelene površine. novčanih kazni. ustupljeni prihodi lokalne samouprave i transferi • republički fondovi i fondovi agencija i institucija na regionalnom i državnom nivou • krediti/ zajmovi • privatni kapital i privatno – javna partnerstva • međunarodne donacije i fondacije Prihodi lokalne samouprave IZVORNI PRIHODI • porez na imovinu. tradicionalno se koristi za pokrivanje operativnih troškova (finansiranje tekućih opštinskih aktivnosti) i izgradnju manjih objekata koji ne traju više od nekoliko godina. kao i oduzeta imovinska korist u tom postupku • prihodi od davanja u zakup. bandere i sl. osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon • lokalne administrativne takse • lokalne komunalne takse • boravišna taksa • naknada za korišćenje građevinskog zemljišta • naknada za uređivanje građevinskog zemljišta • naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine • prihodi od koncesione naknade za obavljanje komunalnih delatnosti i prihodi od drugih koncesionih poslova koje jedinica lokalne samouprave zaključi u skladu sa zakonom • novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine jedinice lokalne samouprave. taksi. kamata. osim za prodaju štampe. postavljanje šatora ili druge objekte privremenog korišćenja • korišćenje obale u poslovne i bilo koje druge svrhe • zauzeće javne površine građevinskim materijalom i za izvođenje građevinskih radova Izvorni prihodi lokalne samouprave. ali je potrebno dugoročnije planiranje prihoda i rashoda. ustupljeni prihodi lokalne samouprave i transferi Godišnji priliv novca iz javnog sektora koji stiže od poreza. knjiga i drugih publikacija. osim pristana koji se koriste u pograničnom rečnom saobraćaju • držanje i korišćenje čamaca i splavova na vodi. ovi fondovi mogu da se koriste za podsticanje ekonomskog razvoja. osim poljoprivrednih vozila i mašina • korišćenje vitrina radi izlaganja robe van poslovnih prostorija • držanje i korišćenje plovnih postrojenja i plovnih naprava i drugih objekata na vodi.114 Jelena Bojović Finansiranje projekata i programa Postoje dve faze pripreme projekta: 1) prva faza u kojoj se ideje pretvaraju u konzistentan plan akcija sa jasnim ciljevima i rokovima 2) druga faza kada treba potražiti finansijska sredstva za realizaciju projekta. odnosno na korišćenje nepokretnosti u državnoj svojini koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta • prihodi od prodaje pokretnih stvari koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta • prihodi koje svojom delatnošću ostvare organi i organizacije jedinice lokalne samouprave • prihodi od kamata na sredstva budžeta jedinice lokalne samouprave • prihodi po osnovu donacija jedinici lokalne samouprave • prihodi po osnovu samodoprinosa Lokalne komunalne takse • isticanje firme na poslovnom prostoru • isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave (kolovozi.

gov.yu) .Odeljenje za infrastrukturu i projekte Ministarstvo rada i socijalne politike (www.gov. obrazovanje. na prihode od: poljoprivrede i šumarstva samostalnih delatnosti nepokretnosti davanja u zakup pokretnih stvari osiguranja lica 40% od poreza na zarade.gov.rs) . Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (www.rs) . sepf.gov.ekoplan.rs ) Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu (www.drzavnauprava.gov. fondzarazvoj. da bi blagovremeno sastavila projektni predlog i prijavila se na konkurs za dodelu sredstava. Ministarstava koja raspisuju konkurse u oblasti ekonomskog razvoja (što uključuje. mos.merr.gov.mnip.siepa.njena ministarstva.rs ) SIEPA – Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (www.minrzs.gov.gov. infrastrukturu): • • • . i reformu administracije.rs ) Fond za razvoj Republike Srbije ( www.mfin. najmanje jednom godišnje.rs ).Sektor za upravljanje projektima • • • • • • • Republički fondovi. šumarstva i vodoprivrede (www. tako da tim sredstvima mogu da se finansiraju projekti koji su neodloženi i za koje ne mora da se raspisuje konkurs. koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog • porez na nasleđe i poklon • porez na prenos apsolutnih prava Ministarstvo za nacionalni investicioni plan (www.rs) Sektor za projekte Ministarstva ima na raspolaganju sredstva od igara na sreću Ministarstvo poljoprivrede.gov.rs ) Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (www.dobija veća sredstva nego Ministarstvo za zaštitu životne sredine.gov. Neophodno je da lokalna samouprava poznaje dinamiku objavljivanja konkursa. Većina ministarstava raspisuje konkurse i javne pozive.gov.Fond za socijalne inovacije Ministarstvo za omladinu i sport (www. raspolažu sredstvima o čijoj raspodeli odlučuju. fondovi agencija i institucija na regionalnom i državnom nivou Vlada Republike Srbije .sr.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 115 • • godišnja naknada za motorna vozila. oblasti finansiranja i potrebnu konkursnu dokumentaciju.sr.minpolj. traktore i priključna vozila • naknada za zagađenje životne sredine • naknada za korišćenje mineralnih sirovina • naknada za izvađeni materijal iz vodotoka • naknada za korišćenje šuma • naknada za korišćenje voda • naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta • naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora • turistička naknada • druge naknade u skladu sa zakonom USTUPLJENI PRIHODI • • • • • • • porez na dohodak građana.yu ) Ministarstvo finansija ( www. kao što smo videli u prethodnom poglavlju.rs ) Fond za zaštitu životne sredine (www.

a od posebnog su značaja za život građana na njenoj teritoriji. odnosno lokalnih. 2. kao i sa licima sa posebnim potrebama i pomoći socijalno-humanitarnim organizacijama na njihovoj teritoriji. 3. 4. 6. kao i projekata i aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji različitih oblika solidarnosti sa licima koja su u suštinski nejednakom položaju sa ostalim građanima.116 Jelena Bojović Primer: Javni poziv Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu JAVNI POZIV za podnošenje zahteva jedinica lokalne samouprave za raspodelu dela sredstava iz namenskih primanja budžeta Republike koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću. Učešće u obezbeđivanju nedostajućeg dela sredstava u punom ili delimičnom iznosu za realizaciju novih ili završetak započetih projekata koji se finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave. akcionih i sanacionih planova. a koriste za finansiranje lokalne samouprave Raspodela sredstava se vrši za ostvarivanje sledećih ciljeva: 1. Pružanje tehničke i druge pomoći u cilju modernizacije rada organa jedinice lokalne samouprave 5. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave koja je pogođena elementarnom nepogodom ili drugom nesrećom većih razmera. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa zaštite životne sredine. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa racionalizacije ili osposobljavanja organa lokalne samouprave. .

Privatno-javno partnerstvo na lokalnom nivou predstavlja sve oblike saradnje lokalne samouprave i privatnih partnera u oblasti upotrebe sredstava. ★ mišljenje Ministarstva finansija o zaduživanju. Lokalna samouprava može da koristi sledeće modele zaduživanja55: ★ zaduživanje kod finansijskih institucija: • • putem dugoročnih kredita za kapitalne investicije putem lizinga za nabavku osnovnih sredstava i opreme ★ pripremljena studija izvodljivosti investicionog projekta. Model konkursne dokumentacije za nabavku kredita jedinica lokalne samouprave – sa uputstvom za korišćenje.org/kbase/upload/ analysis/sr/finansijska%20analiza%20i%20 ocena%20kredit. To su sredstva koja se prikupljaju putem instrumenata zaduživanja i mogu da imaju raznovrsne uslove otplate. Zajmovi se koriste ili za finansiranje projekata koji se ne mogu isplatiti iz godišnjih prihoda. odnosno odluka o emisiji obveznica. izgradnje/obnove.ui-serbia.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 117 3) Finansiranje zajmovima Finansiranje zajmovima u javnom i u privatnom sektoru najčešće se koristi za dugoročne projekte koji traju više od nekoliko godina. Finansijska analiza i upravljanje dugom u lokalnim samoupravama u Srbiji. prezentacija opštine kao dužnika. ili za finansiranje onih projekata koje će koristiti i sledeće generacije. to jest. odluka o pokretanju otvorenog postupka javne nabavke kredita. • • odluka skupštine opštine o zaduživanju. ★ usvojena odluka o načinu upravljanja dugom. . obveznicama Preduslovi koji se moraju ispuniti da bi lokalna samouprava spremno ušla u proces56: ★ usvojena strategija razvoja opštine sa planom kapitalnih investicija. ili usluga koje namerava da prenese na privatni sektor i koji javne poslove nudi privatnom sektoru. ili više godina. Tom prilikom javni sektor ima ulogu pokretača i stvaraoca saradnje – kao partner koji ugovorno definiše vrste i obim poslova. upravljanja i održavanja lokalne infrastruktre. pa je opravdano da se od budućih prihoda otplaćuju dužničke obaveze. ili obavljanja izvornih funkcija lokalne smouprave. Privatni sektor se javlja kao partner kome je takva saradnja potrebna ukoliko može da ostvari poslovni interes (profit) i koji je dužan da kvalitetno izvršava poslove dobijene ugovorom. znanja i iskustva. http://www.mega. finansiranja. ali se tradicionalno kreću u rasponu od jedne do dvadeset pet.pdf • emisijom dugoročnih dužničkih hartija od vrednosti.sposobnosti. radi projektovanja. • • • 4) Privatni kapital i privatno – javna partnerstva Privatni kapital podrazumeva investicije privatnog sektora i najčešće se plasira u projekte ekonomskog razvoja kroz privatno-javno partnerstvo. ★ zaduživanje kod investitora na finansijskom tržištu 55 Saglasno Zakonu o javnom dugu 56 Priručnik za finansijsku analizu i ocenu kreditne sposobnosti opština. Za finansiranje tekućih troškova treba izbegavati upotrebu dugoročnih zajmova. finansijski plan opštine u periodu zaduživanja.

T. i za javni. 57 Alati za JPP. . zakonske i institucionalne prepreke za stvaranje javno-privatnih odnosa.O. Nedostaci mogu biti: • • obostrano nepoverenje i nedostatak razumevanja interesa i potreba druge strane. nepostojanje informacija na lokalnom nivou i nedostatak iskustva lokalne samouprave u kreiranju uspešnih partnerstva. i za privatni sektor. i za celu zajednicu.118 U tabeli su prikazani primeri javno-privatnog partnerstva u petnaest jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji58. http://www.doc 58 Tabela preuzeta iz priručnika Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj.) zajedničko društvo zajedničko društvo zajedničko društvo poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti • • • • • • Jelena Bojović Karakteristike projekata javno-privatnog partnerstva • dugoročna ugovorna saradnja (dvadeset do dvadeset pet godina) između javnog i privatnog sektora. The Urban Institute U svakom javno-privatnom partnerstvu moraju se uspostaviti određene garancije i zaštita.net/pages/doc/JPP.mreza-lokalni-razvoj. Grad/Opština Beograd Beograd Beograd Subotica Sombor Ćićevac Kikinda Prokuplje Aranđelovac Smederevska Palanka Braničevski okrug Novi Bečej Leskovac Vršac Veliko Gradište Jagodina Tutin Delatnost javni prevoz upravljane otpadom vodovod i kanalizacija turizam snabdevanje gasom snabdevanje gasom Parking servis Parking servis Parking servis upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom Vrsta javno-privatnog partnesrtva poveravanje delatnosti Ugovor o koncesiji Ugovor o koncesiji (B. stvarna preraspodela poslovnog rizika (poboljšanje kvaliteta usluge). • Oblici privatno – javnog parnerstva u Srbiji: poveravanje obavljanja delatnosti koncesija zajedničko društvo sticanje udela u javnom komunalnom preduzeću ostali oblici. Postoji niz mogućih nedostataka u vezi kapaciteta i javnog i privatnog sektora koji mogu ugroziti stvaranje uspešnog partnerstva57.

On-lajn baza podataka omogućava pretraživanje programa finansijske.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 119 5) Međunarodne donacije i fondacije U Srbiji trenutno postoji više od trista međunarodnih donatorskih organizacija i fondacija.rs/HTML/sesti_vodic_ kroz_potencijalne_domace_i_inostrane_izvore_finansiranja.htm ili http://www. za projekte NVO. konsultantske i druge pomoći privredi i opštinama koju pružaju republički i pokrajinski organi.org/admin/article/ download/files/7.org). 59 http://www.prsp. Drugi koristan izvor informacija može biti Vodič kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja.%20Vodic%20kroz%20finansijska%20sredstva. kroz partnerstva sa drugim sektorima. MSP i preduzetnika u Republici Srbiji59 .gov. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) sastavila je Compendium .Pregled programa za podršku privredi koji je dostupan na njihovom vebsajtu (www. koji je pripremio tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva i on predstavlja dobru bazu podataka za pronalaženje partnera u realizaciji ekonomskih projekata. lokalnih samouprava. sredstva su dostupna lokalnim samoupravama direktno ili indirekno. strani donatori i fondovi.pdf?id=404 .naled-serbia.gradjanske.

Podaci mogu biti kvalitativni i kvantitativni. • u hodu se oučavaju greške.Plan za praćenje i ocenu realizacije projekata mora odrediti vrstu podataka koji se prikupljaju i načine prikupljanja. Ocena se daje periodično. • indikator za svaku aktivnost. • povećava se šansa za postizanje planiranih rezultata. Indikatori moraju biti lako razumljivi. • osigurava se transparentnost procesa. a ne samo. . Ocena odgovara na pitanje kako je nešto urađeno. Zašto je praćenje i ocena realizacije projekata značajna? Redovnim praćenjem i ocenjivanjem realizacije postiže se sledeće: • osigurava se realizacija. • skraćuje se period između dve naizmenične aktivnosti. • sprečava se ponavljanje grešaka u realizaciji. jednostavni za prikupljanje podataka i relevantni za projekat. da bi se na kraju projekta procenilo da li se stopa smanjila za 1%. Pre početka projekta mora se ustanoviti osnova u odnosu na koju će se ocenjivati napredak . • vreme trajanja celog projekta.ako je rezultat projekta smanjenje nezaposlenosti za 1 %. Tokom praćenja realizacije rukovodimo se planom aktivnosti da bismo izmerili kakav je napredak i učinak. • povećava se informisanost svih učesnika i zainteresovanih strana. • vreme početka i kraja. jasni. • ishod svake aktivnosti. da li je urađeno. • unapređuje se uzajamno poverenje učesnika. Ocena je važna da bi se razmotrilo da li je potrebno učiniti neke izmene u strategiji. Praćenje i ocena projekta činjenice 1) U pripremi projekta treba definisati: • cilj projekta. stalna aktivnost. a obično procenjuje neko ko nije uključen u samu realizaciju. • spisak svih aktivnosti na projektu. od pomoći je u narednom ciklusu ekonomskog razvoja Praćenjem sprovođenja projekta mogu se vršiti izmene u hodu.120 ŠesTI kOrak Praćenje i ocena sprovedenih aktivnosti Ocena efekata nekog projekta ili programa. merljivi kad god je to moguće. • vreme realizacije za svaku aktivnost. • osigurava se sinhronizacija učesnika u projektu. • odgovorne osobe za svaku aktivnost. • očekivani rezultat projekta. • indikatore za ocenu projekta. usredsređuje se na postignute rezultate i efektivnost. koju sprovode oni koji su direktno uključeni u proces. • unapređuje se planiranje budućih projekata. pre početka projekta potrebno je imati podatak o trenutnoj stopi nezaposlenosti. 2) Priprema plana za praćenje i ocenu . a iznenađenja su uvek moguća Visoka ocena sprovedenih programa dokaz je uspešnosti programa Bez praćenja i ocene programa nema učenja Najpre treba napraviti razliku između praćenja i ocene programa: Praćenje (monitoring) je rutinska.

Prvi ciklus traje dve godine. a svaki naredni sve kraće. .koliko često i kada se radi. ali ne sme oduzeti više od 5% vremena učesnicima u poslu.Učestalost zavisi od projekta.Mora biti uspostavljen sistem za prikupljanje informacija: • format izveštavanja • nadležne osobe .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 121 4) U toku faze praćenja i ocenjivanja . Ocenjuje se nakon realizacije svake aktivnosti. ULAZNI PODACI (koji su definisani prilikom pripreme projekta) Cilj projekta Očekivani rezultat projekta Indikatori za ocenu projekta Trajanje projekta Početak i kraj projekta Aktivnosti na projektu Vreme realizacije svake aktivnosti Odgovorne osobe za svaku aktivnost Ishod svake aktivnosti Indikator za svaku aktivnost OPIS Primer: unapređenje uslova za poslovanje Napomena: analizira se pri ocenjivanju projekta Primer: uvećanje broja zaposlenih Napomena: meri se pri ocenjivanju projekta Primer: trista novih radnih mesta Napomena: proverava se pri ocenjivanju projekta Primer: trista dana Napomena: analizira se pri ocenjivanju projekta Prvi korak je provera početka aktivnosti Za svaku aktivnost postoji lice koje prati sprovođenje ove aktivnosti Primer: održana sednica skupštine na kojoj je osnovan industrijski park Primer: odluka skupštine o osnivanju industrijskog parka 3) Uspostavljanje sistema za praćenje i realizaciju projekata . po definiciji. ali je važno da proces praćenja i ocenjivanja ne bude prevelik teret i da ne oduzima mnogo vremena. stalna aktivnost. Praćenje je. odnosno.Plan za praćenje i ocenu realizacije programa mora da utvrdi na koji način će se izveštavati.ko je nadležan za prikupljanje informacija i • vreme izveštavanja . i ko će biti izveštavan. na kraju projekta. Sistem treba da bude lak za primenu i ne bi trebalo da zahteva previše vremena. Praćenjem i ocenom završava se jedan ciklus u procesu lokalnog ekonomskog razvoja. 5) Izveštavanje . u kom obliku.

investicije. privatnojavno partnerstvo. stvoriće se zahvaljujući implementaciji ovog programa) Broj radnih mesta Total M Z Broj radnih mesta REALIZOVANO Total M Z realizovano Komentar Količina investicija Privatno-javno partnerstvo Količina investicija Privatno-javno partnesrtvo .122 Primer: Plan za praćenje i ocenu realizacije projekata Zadatak (projekat) Opis Cilj Realizacija Nadležni Partneri u saradnji a) Budžet projekta (zadatka) – Očekivano total b) Finansiranje projekta Realizovano Organizacija Odgovorna osoba Jelena Bojović Rezultati projekta Očekivano Realizovano PLAN RADA – AKTIVNOSTI 2)Aktivnost Opis Nadležnost Vreme predvidjeno 1 2 3 Ekonomska korist (predvideti broj radnih mesta.

Borska pole indiustrijska zona.ui-serbia. pogledajte: ★ http://www. iznosio je 338. iznosio je 338. baš u tom gradu60.html ★ http://go.Analiza stanja / kontekst . moramo da vas podsetimo: ★ Panasonic (Matsushita Electric Industrial of Japan) je odluku o investiranju u Plzen (Plzen. godine stranim investitorima u Srbiji podeljeno je četrdeset sedam miliona i trista hiljada evra podsticajnih sredstava za ulaganje u Srbiju čime je otvoreno sedamnaest hiljada i dvesta novih radnih mesta i realizovano više od šesto miliona evra investicija. i izvorno znači: zakoni upravljanja domaćinstvom. zakon i „oikos“ (οικος). običaj.NEMOJTE. avgusta 2010. pogrešili ste: ★ Broj privrednih društava i preduzetnika na dan 6. ali je i dalje nedovoljno. SAD). godine. u pravu ste: ★ “Ekonomija” potiče od grčke reči „oikonomikos“ (οικονομικός). 60 Izvor: SIEPA ★ Broj privrednih društava i preduzetnika na dan 16. vratite se na početak priručnika i krenite od prvog koraka: ★ PRVI KORAK .123 kraj I POČeTak: Poruka čitaocima Ako ste čitajući ovaj priručnik doživeli lokalni ekonomski razvoj kao upravljanje domaćinstvom. Ako ste naučili nešto novo. i da deset dana nije ništa. jer: ★ Od juna 2006. Ova reč je složenica koja povezuje grčke reči „nomos“ (νόμος). ★ U Svilajnac uskoro dolazi „Panasonik“. avgusta 2010.867 ★ U roku od samo deset dana registrovano je više od šezdeset novih privrednih subjekata Ako se osećate puni entuzijazma i spremni da krenete u proces lokalnog ekonomskog razvoja.mega. kuća.ledna.org/ Ako mislite da lokalni ekonomski razvoj može da čeka. Ako ste poželeli da zbog neizvesnih i teško merljivih rezultata odustanete od lokalnog ekonomskog razvoja . proširio svoju proizvodnju i ustalio se u ovom malom gradu.804 Ako mislite da će naredne godine u ovo vreme biti mnogo bolje.org/kbase/sr/ home.org/V68WA64TF0 ★ http://www. ★ Jedan nemački investitor je tek 2009. trinaest godina nakon prve posete Oburnu (Alabama.worldbank. Republika Češka) doneo tek sedam godina nakon početnih razgovora. koji je najavio izgradnju svoje najveće fabrike u Evropi.

industrijski i komercijalni objekti. Industrije su povezane na više načina: neke industrije će snabdevati druge. u suprotnom. biznis mreže. telekomunikaciona i energetska mreža.brown-smeđ) izbegava se šteta na ekonomskom. . u svakoj aktivnosti učestvuju i mnoge druge organizacije. druge će biti kupci. neke će deliti radnu snagu i iskustvo.Posrbljen engleski izraz „stakeholders” označava pojam „interesnih grupa“ i „važnih učesnika“. i na taj način direktno utiču na njihovu uspešnost. Dakle. u periodu kada su najpodložnija neuspehu.Pružaju neposrednu podršku preduzećima koja tek počinju sa radom.Investicije preduzeća čije se sedište ne nalazi na teritoriji zemlje u koju se investira. a podrazumeva najmanje 10% običnih akcija. Klasteri . Preduzeće koje investira treba da obezbedi kontrolni paket akcija za sebe. Ovaj vid investicija dovodi do obnavljanja postojećih napuštenih ili nefunkcionalnih objekata i ponovno ih oživljava. da sarađuju. ili industrijski razvoj. ili pravo glasa. Između ova dva poslovna subjekta stvara se odnos matičnog preduzeća i inostrane filijale. Osim nosilaca procesa. železnica.Kategorija međunarodnih investicija koja odražava cilj subjekta u jednoj privredi da postigne trajan interes u preduzeću čije je sedište u drugoj privredi. ali i da međusobno zavise jedna od druge. ovakvi objekti stvorili.Infrastruktura u koju spada transportna infrastruktura (putevi.124 rečnik pojmova Lokalni ekonomski razvoj . Osnovna infrastruktura . radi se o portfolio investiciji. objekti za podizanje kvaliteta života (parkovi. Razvojna čvorišta . a ne o stranim direktnim investicijama. Braunfild investicije . Bizinis inkubatori . kada se formira klaster najvažnije je da su industrije u klasteru ekonomski povezane. MSP. U svakom procesu. (Definicija predložena od MMF-a i usvojena od OECD-a) Strane direktne investicije . koju bi. manifestacije. vodovod. biblioteke).Mala i srednja preduzeća Interesne grupe/važni učesnici/stejkholderi . potiče od ideje da se nov objekat gradi na površini koja do tada nije bila korišćena. institucije i pojedinci – važni učesnici.Skup aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade kapacitete lokalne zajednice da unapredi svoju ekonomsku budućnost i kvalitet života za sve. takozvanih. u prevodu zeleno polje.Investiranje kroz kupovinu već postojećih objekata i njihovo adaptiranje.Lokacija na koju se planski usmerava komercijalni. aerodromi. luke). sprovođenje i organizaciju procesa. ekološkom i socijalnom planu. „smeđih“ lokacija (engl.manje opipljiv aspekt ekonomskog razvoja u koji spadaju edukacija. a zajedno čine multinacionalnu korporaciju. U suprotnom. da su konkurentne.Vrsta investicije u kojoj kompanija gradi nove objekte za svoje poslovanje. Sekundarna infrastruktura . postoje osobe koje su nosioci procesa i zaduženi su za osmišljavanje. Direktna investicija . Grinfield investicije . Revitalizacijom. Naziv green field. i drugo. i drugo.Industrijski klaster je grupacija industrije i institucija u jednom regionu.

and Richard Bingham. Prepared by Information Design Associates (IDeA) with ICF Kaiser International.upjohninst. Weiss. Employment Research.org/publications/newsletter/tjb_595.gradjanske. and Cofsky. http://www. http://www. T. S.An International Comparison of Approaches.ui-serbia. 2008.org/kbase/upload/analysis/ sr/finansijska%20analiza%20i%20ocena%20kredit. izvori i literatura Alati za javno-privatno partenrstvo . http://www. DC Građanske inicijative: http://www.net/info/vesti/index.http://www.125 Građa.gov/eda/pdf FHWA. 1997. Cluster Based Economic Development: A key to Regional Competitiveness. Can Economic Development Programs be Evaluated? Upjohn Institute Staff Working Paper 95-29.mreza-lokalni-razvoj. 2009.rs/ Goga. C. 1995. 1997. USAID/Program podsticaja .gov/ planning/econdev/edhist. 1995. S.doc.net/pages/doc/JPP. Istraživanje.http://www.dot.mega.htm#_edn1 Finansijska analiza i upravljanje dugom u lokalnim samoupravama u Srbiji. 2004. Global Development Finance Investiciona klima u Srbiji .mega.E. Timothy J. 2006.b92.sposobnosti. http://www. Economic Development Incentive Wars. and Marphy. Local Economic Development: A Primer.php?yyyy=2010&mm=02&dd=28&nav_id=414628 Bartik. W.gov.fondzarazvoj. Programs and Tools.pdf Bartik.doc. 1995.geog. A Brief History of Economic Development and Highways. The World Bank.org/admin/article/download/files/7.ui-serbia. org/ B92 . Martin.pdf Economic Development Administration.ca/Dev_durable/Documents_pdf/Rapports Economic Development Administration (EDA).pdf Bryant. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. The World Bank.upjohninst. www. http://www. Upjohn Institute for Employment Research.org/publications/wp/95-29.doc Analiza – Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. http://www. Washington.gov/eda/pdf/1G3_5_cluster.pdf?id=404 International Monetary Fund.Perspektiva stranih investitora. F. http://www. The Urban Institute. The Urban Institute http://www. Cluster Based Economic Development: A key to Regional Competitiveness. Public Policy for Local Economic Development . International Financial Statistics and Balance of Payments databases.pdf Fond za razvoj Republike Srbije.fhwa.umontreal.%20Vodic%20kroz%20 finansijska%20sredstva.

37. Boston: Harvard Business School Press. E.org/kbase/upload/reports/cacsr. E. Razvoj opšteg modela za uspostavljanje i razvoj industrijskih klastera. Priručnik. The Urban Institute Izrada plana kapitalnih investicija. The Economic Performance of Regions. No. E. 2010. The Urban Institute Morača. Porter. Clusters and Competition: New Agendas for Companies. in: The Global Competitiveness Report 2002-2003. 2007. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). World Economic Forum. Washington. . The Urban Institute. New York: The Free Press Porter. M. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. 1998. The Urban Institute.html Istraživanje o mišljenju poslovnog sektora u Srbiji 2007. E. Principi ekonomije Metodologija izrade strategije održivog razvoja (2009). 20. Governments and Institutions. M.ui-serbia.htm. Beograd.pdf Lokalni ekonomski razvoj. The Urban Institute. in: On Competition. Slobodan. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština.org/tds/bis/leed. Building the Microeconomic Foundations of Competitiveness. No. DC Maršal.mega. http://www. New York: Oxford University Press. Indeks lokalnog opterećenja privrede. 549-678.mega. Regional Studies. Local Economies and Globalisation. Porter. M. 2003. 2009/2010 OECD. Odeljenje za urbani razvoj Svetske banke. Vol. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština.ui-serbia. 2003.U okviru programa. The Competitive Advantages of Nations.oecd. http://www.merr. ui-serbia.6&7. 1990. The Urban Institute. SKGO/EXCHANGE 2 Metodologija za osnivanje Biznis inkubatora. Beograd.gov. http://www.rs/O-klasterima Model konkursne dokumentacije za nabavku kredita jedinica lokalne samouprave – sa uputstvom za korišćenje.org/kbase/sr/home. http://www.126 Jelena Bojović ekonomskom razvoju opština. LEED Notebook. Porter. Izveštaj o analizi stanja . pp. Alfred. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. Srbija Opštinski uslužni centri i centri za izdavanje dozvola u opštinama.mega.org/ Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja http://klasteri. M.

gov. Eds.mega. http://www. World Bank.pdf World Bank. Dragan.rs/HTML/sesti_vodic_kroz_potencijalne_domace_i_inostrane_izvore_finansiranja. The Urban Institute. The Urban Institute http://www. ui-serbia.. Milica.org:8080/ Stanchev. http://www.worldbank.gov. The Urban Institute Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj. K. A. 2008.mega. 2009. Legal and Regulatory Reform: Impacts on Private Sector Growth.org/pdf_docs/papers/lrr.mega.skgo. Louis T. http://webrzs. March 2000. Cities in Transition: World Bank Urban and Local Government Strateg. php Rodríguez-Pose.org/ kbase/sr/home.rs/axd/index.. Local economic development: a primer developing and implementing local economic development strategies and action plans. The role of the ILO in the implementing of Local Economic Development Strategies in a Globalised World Stalna Konferencija gradova i opština u Srbiji: http://www.ime-bg. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. Institute for Market Economics. Statistički godišnjak.pdf Stefanović.org/kbase/sr/home.stat. u:Zbirka praktičnih vodiča: The Urban Institute Strategic framework for IZ development in Serbia.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 127 Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj.org/ Tim potpredsednika Vlade za smanjenje siromaštva http://www. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština.ui-serbia. http://web. Promocija investicija– Tehnike I alati. Beograd. Sofia.prsp. and Yonkova. Alvin G. 2000. The Urban Institute http://www.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTURBANDEVELOPMENT/EXTLED Zbirka praktičnih vodiča: Promocija i investicija – tehnike i alati. FIAS.html Živkovic.htm Wells. Marketing a Country. IFC Strategic Objective report. Andrés.html Priručnik za finansijsku analizu i ocenu kreditne sposobnosti opština.ui-serbia. Priručnik. http://www.org/html/fpd/urban/publicat/cities_in_transition_full. Brownfiled izveštaj . worldbank. 2006. The Urban Institute Republički zavod za statistiku. Wint.