LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ U SRBIJI

priručnik za praktičare

Urban institut iz Vašingtona (The Urban Institute, Washington DC, USA) vlasnik je autorskih prava nad ovim materijalom. Informacije u tekstu mogu se koristiti za istraživanje, u akademske, regulatorne ili druge nekomercijalne svrhe, uz navođenje imena autora. U slučaju da se na bilo koji način menja pisani materijal bez odobrenja Urban instituta, neophodno je štampati sledeću izjavu: „Izvorni dokument je promenjen i zaključci, preporuke i mišljenja data u tekstu ne odražavaju zaključke, preporuke i mišljenja autora.”

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Unapređenje institucionalnog kapaciteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 Jelena Bojović SADRŽAJ Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Analiza podataka prema teritorijalnom principu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Tipovi i izvori podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17 PRVI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . društveni i održivi razvoj . . . . . . Organizacioni oblici kancelarija za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Koncepti upravljanja lokalnim ekonomskim razvojem u prošlosti i danas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 28 30 31 33 35 38 42 44 46 46 TREĆI KORAK .33 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Preporuke za uspostavljanje maksimalne funkcionalnosti kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Analiza stanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 KORAK PO KORAK: Okvir za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obuke za zaposlene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kako ih uključiti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 Koje sve aktivnosti podrazumeva ovaj korak . . Ko su važni učesnici u lokalnom ekonomskom razvoju – koga uključiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Primer uključivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .privredni savet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 DRUGI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sistematizacija radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj . 7 Šta je lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Funkcije opštinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Ekonomski. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostali institucionalni elementi za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . 6 O lokalnom ekonomskom razvoju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27 Šta treba znati o uključivanju važnih učesnika u proces ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Uključivanje važnih učesnika . . . . . . . . . 10 Zašto se bavimo ekonomijom na lokalnom nivou . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Šta je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Dodatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 2. .Sprovođenje programa i projekata . . . 49 PETI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Praćenje i ocena projekta . . . . . 124 Građa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 ŠESTI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Kraj i početak: poruka čitaocima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .činjenice . . . . . . . . . . . . . . .57 Programi i projekti koji mogu da se realizuju u svakoj lokalnoj zajednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48 Osnovni principi planiranja . . . . 123 Rečnik pojmova . . . . . . . . . . . . . Podrška osnivanju novih preduzeća . . . . . . . . . . . . . 108 Finansiranje projekata i programa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Investiranje u osnovnu infrastrukturu. . . . . . . 57 1. . . . . . . . . . . . . . . . . . .Praćenje i ocena sprovedenih aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Razvoj ljudskih resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . razvoj sektora i razvoj klastera. . . . . . .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 5 ČETVRTI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Marketing i promocija investicija . . . . . . . . . . . 48 Proces strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja u osam koraka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Strateško planiranje ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ciljana obnova delova grada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podrška udruženjima. . . . . . . . . . . . . . . . . 76 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . izvori i literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Zašto je praćenje i ocena realizacije projekata značajna? . . . . . . . . . . 84 5. . . . Podrška postojećoj privredi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

da dobije podršku i istraje u realizaciji. 1. godini bio je 445. u 2008. Činjenice govore da ekonomski razvoj mora biti osnova u angažovanju lokalnih zajednica i da je koordinacija ovog procesa jedna od najvažnijih poluga u radu lidera lokalnih samouprava. To je moguće samo ukoliko se jasno objasne konkretne i dugoročne prednosti ulaganja lokalne zajednice u programe razvoja kao što su programi podrške privredi. Suštinsko opredeljenje podrazumeva da se veći deo resursa dugoročno koristi u jednom pravcu – pravcu ekonomskog razvoja. Priručnik se oslanja na iskustva stečena tokom sprovođenja Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština u trideset i dve opštine i grada u Srbiji. Ipak. Deklarativno usvajanje stava da je lokalni ekonomski razvoj prioritet zajednice. a broj registrovanih preduzeća i radnji po glavi stanovnika u Srbiji je oko tri puta manji od proseka u zemljama Evropske unije.804 U Srbiji je 2009. Agencija za privredne registre Republike Srbije 2. od čega je bilo najviše preduzetnika 222. on može da bude veoma koristan za lokalnu samoupravu u Srbiji koja je već ušla u proces ekonomskog razvoja.6 Jelena Bojović Uvod Broj privrednih društava i preduzetnika na dan 6.894 firmi. što je povećanje u odnosu na 2008.092. koliko god bilo očigledno da je privredni razvoj prioritet. jer pruža pregled tehnika i metoda kojima mogu da upotpune već postojeće programe u svojim zajednicama. a nezaposlenog stanovništva. samo po sebi.kako se pristupa razvoju lokalne ekonomije nakon što je doneta odluka. mnoge lokalne zajednice još uvek se ne snalaze najbolje. Priručnik je ujedno i sistematizacija uspešne prakse kroz koju teorija postaje vidljiva i primen- ljiva. Republički zavod za statistiku .758 preduzetnici: 225.042 firmi. godinu kada je bilo registrovano 339. nije dovoljno.353 preduzetnika. Za lokalno rukovodstvo je izazov da svoje odluke iznese u javnost. Istovremeno.383. avgusta 2010. Broj radno sposobnog2. godini došlo je do smanjenja broja registrovanih privrednih subjekata. ili razvoj ljudskih resursa.046 ukupno: 338. godine bilo registrovano1 353. privredna društva: 113. od čega je više od 20% onih koji traže zaposlenje duže od pet godina. U 2010. Ovaj Priručnik je vodič kroz celopkupan proces lokalnog ekonomskog razvoja . od čega 217.

400. Kompetitivnost je najčešći pokretač promena.724. postojanje ovog privrednog subjekta donosi uvećanje budžeta lokalne samouprave od oko šest miliona dinara. Računajući da je multiplikativni efekat blizu 3. manja migracija mladih ljudi. 6. 3 Prihodi u 2009.000 evra po osnovi poreza na zarade. itd). efikasnost usluga. praškastih materija i odložen otpad Komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru Naknada za korišćenje gradjevinskog zemljišta TOTAL Iznos za 12. Analiza poreskih davanja u Srbiji pokazuje da preduzetnik koji zapošljava sto radnika. Regije i lokalne zajednice u državi međusobno se prepoznaju kao konkurenti. a u partnerstvu sa privrednicima uvode se nove takmičarske kategorije (primena novih tehnologija i servisa. veći broj građana koji uredno izmiruju komunalne usluge.210 313. isti preduzetnik utroši blizu 80% sredstava u lokalnoj zajednici u kojoj posluje.7 O lOkalnOm ekOnOmskOm razvOjU Šta je lokalni ekonomski razvoj? ★ Lokalni ekonomski razvoj je proces ★ Cilj ekonomskog razvoja je povećanje broja zaposlenih i povećanje dohotka po glavi stanovnika ★ Proces ekonomskog razvoja se ostvaruje kroz saradnju privatnog i javnog sektora ★ Lokalni ekonomski razvoj zahteva resurse i strateško odlučivanje Lokalni ekonomski razvoj je proces promena.290.470. 14.314 15.148) Porez na zarade Porez na imovinu (osim na zemljište.580. od privrede u Loznici (ukupan broj zaposlenih u privredi 12.000 • . komunalne usluge. a sabiranjem svih lokalnih davanja dolazi se do sume od preko dva i po miliona dinara godišnje3.204 2.NO2.400 evra (~1.000 dinara) Ako se nastavi sa obračunom vidi se da su preduzetnici u obavezi da plaćaju više od dvadeset vrsta poreza.824. a nedostatak finansijskih sredstava najčešći kočničar. Od 36.000 evra. naknada.427.496 111.005. bilo kroz plate zaposlenih.978 13.4 (40% od tog poreza odlazi lokalnim samoupravama) x 12 meseci = 14. obučenost radne snage.624 26.12 (porez na zarade = 12 %) x 0. Osim ovih finansijskih i lako opipljivih efekata koje jedan privredni subjekat ima u zajednici. taksi. Time se efekti privredne aktivnosti umnožavaju i preduzeće od sto zaposlenih pored direktnih efekata i indirektno povećava prihod lokalne samouprave. bolja privredna slika lokalne zajednice. godišnje plaća 36. ali njihova pasivnost direktno utiče na dodatno smanjenje prihoda.582 Za 100 zaposlenih (RSD) U utakmicu koju već godinama igraju privreda i država uključile su se i lokalne samouprave. sa prosečnom mesečnom platom oko 300 evra.400 odlazi u opštinski/gradski budžet. obrazovanje. lokalni dobavljači sirovina i usluga imaju sigurnog kupca. 100 radnika x 250 evra (300 evra – 50 evra (neoporezivi deo)) x 0. prihodi koje lokalna samouprava ima po osnovu oporezivanja privrednog subjekta ulažu se dalje u poboljšanje infrastrukture. akcije i udele) od pravnih lica Naknada za zagađivanje životne sredine Naknada od emisije SO2. Ujedno.148 aposlenih (RSD) 251. Najčešća prepreka da lokalne samouprave promene privredno okruženje jeste nedostatak finansijskih sredstava. njegov doprinos ogleda se i u sledećem: • • • • • manji broj građana prima socijalnu pomoć. brzina privrednog rasta. ili plaćanjem roba i usluga svojim snabdevačima iz lokalne zajednice.

Obe definicije dobro izražavaju savremen koncept lokalnog ekonomskog razvoja koji se ne ograničava samo na ekonomskim pitanjima.8 • zaposleni u lokalnom preduzeću kupuju robu i usluge u lokalnoj zajednici. jeste izbor strategije čiji će rezultat biti zapošljavanje.3 km2 )6. www. 5 Bryant. Odluka da se započne ekonomski razvoj zajednice prema usvojenoj politici razvoja. Sve to čini proces lokalnog ekonomskog razvoja. S. preduslov je za uspešni početak procesa. ili program koji otvara ili zadržava sto radnih mesta. definisati prioritete razvoja i mehanizme koji će se koristiti da bi se podigla konkurentnost lokalne zajednice. ima petsto puta veću površinu od Opštine Vračar (Kraljevo – 1. Naravno. Ukoliko lokalna samouprava sagleda značaj ulaganja u privredni razvoj sa stanovišta profita. and Marphy. dok grad Kraljevo. primer Oburna. C. Brajant i Sofski težište stavljaju na „aktivnosti koje se sprovode na određenom području sa ciljem dostizanja održivog društveno-ekonomskog razvoja“5 .An International Comparison of Approaches. Opredeljenje podrazumeva kreiranje jasne politike od koje se ne odstupa i podršku cele zajednice za sprovođenje usvojene politike. Slično. jačanje privrednog sastava i opšte unapređenje života. 19. DC. 1.geog. 4 Goga. potom usmeravati ograničene finansijske i ljudske resurse. malog grada u Alabami. godini kreće od trinaest hiljada dinara (Opština Bela Palanka) do pedeset hiljada dinara (Opština Novi Beograd). u Sjedinjenim Američkim Državama. (2004) Public Policy for Local Economic Development . Kada je u pitanju prepoznavanje realnih mogućnosti za razvoj. Ostaje samo pitanje kako? Da li će lokalne zajednice privlačiti nove investicije. recimo. Tako se raspon prosečne mesečne zarade u 2008. Programs and Tools. the World Bank. F.umontreal. Jelena Bojović Ulaganjem dva miliona dinara u projekat. Vračar . Najpre je potrebno upoznati se sa raspoloživim resursima. nema dileme da treba ulagati u privredni razvoj.530 km2. Statistički godišnjak 2008. on postaje isplativ u roku od četiri meseca. Washington. pomagati postojećoj privredi da se razvija.ca/Dev_durable/Documents_pdf/Rapports. S. i pratiti rezultate tih odluka. odnosno društveno-ekonomskog razvoja u drugom slučaju. na primer. Grad Oburn se opredelio. podsticati mala i srednja preduzeća i/ili će uspostaviti programe za samozapošljavanje ili pokretanje malih preduzeća. 6 Izvor: Republički zavod za statistiku. već koji razvoj stavlja u kontekst ukupnog kvaliteta života u prvom slučaju. pg. Lokalni ekonomski razvoj zajednice podrazumeva da lokalni lideri (uključujući i privatni i javni sektor) prepoznaju realne mogućnosti za razvoj i opredele se za mehanizme promene. različite. pg. da aktivnosti ekonomskog razvoja budu usmerene na kapitalno intenzivnu industriju i mala i srednja preduzeća koja su dobavljači za . Velike razlike koje postoje među opštinama ukazuju da će se pojedine lokalne samouprave oslanjati na različite mehanizme i da će morati da pronađu rešenja koja su najpodesnija za njihovo okruženje. (2006) Local Economic Development: A Primer. opštine raspolažu dijametralno različitim resursima i njihove pretpostavke razvoja su Svetska banka pod pojmom lokalnog ekonomskog razvoja podrazumeva „skup aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade kapacitete lokalne zajednice da unapredi svoju ekonomsku budućnost i kvalitet života za sve“4. takođe može da bude poučan. and Cofsky.

niti je imao uvid u njihovo poslovanje. grad Oburn je i svoju ponudu (zemljište. jednostavnoj administrativnoj proceduri i jednom od najkvalitetnijih programa obuke radne snage.) prilagodio njihovim potrebama. zato što gradonačelnik u postojećem sistemu niti je mogao da kontroliše javna preduzeća. infrastrukturu. ni opštinske službe. komunalnih preduzeća.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 9 industrijske potrošače.411 dolara u 2008. a potom i iskoristio. Zbog blizine Mercedesa. Srbija u periodu tranzicije. bila je potrebna vizija. Zrenjanin je. odeljenja. kako da bolje upravljaju postojećim resursima. na taj način. Država Alabama se nalazi u jugoistočnom delu SAD. ali se smatra za region koji vrlo brzo napreduje.hektare imovinski „čistog” zemljišta koje je u vlasništvu države. a onda je prvi put primenjen u Evropi. Danas se mnoge opštine u Srbiji mogu pohvaliti uspešnim projektima ekonomskog razvoja. U najužem izboru bilo je još nekoliko opština.6%. veliki resurs svih vojvođanskih opština . radnu snagu. ima četiri i po miliona stanovnika. pokrenuti programi ugroženi i druge opštine su izgubile „dobar glas“ pionira reformi. Praksa ekonomskog razvoja u Alabami i gradu Oburnu može da ponudi pojedina rešenja koja se mogu primeniti i u Srbiji. bila je slična Srbiji danas. najpre su pripremljene industrijske lokacije za dobavljače u auto industriji. energija i malo političke moći. Kie i Hundaija.476 dolara BDP-a per capita i stopom nezaposlenosti od blizu 30%. prepoznao. u Inđiji. Opredeljujući se za određeni tip investitora. U Opštinu Inđija je uveden „Sistem 48”. sa sedam i po miliona stanovika i 5. a kasnije se proširilo i na sve druge kapitalno intenzivne industrije. nerazvijene sredine. U osnovi. takođe ima imidž nerazvijene ruralne zemlje. ali su zbog nedostatka političke stabilnosti. zamaralo čitanje izveštaja službi. U dugom vremenskom periodu Alabama je imala problem sa negativnom slikom ruralne. sa druge strane. a bio je potreban sistem koji će opštinskom rukovodstvu efikasno dostaviti potrebne i tačne informacije i omogućiti im da znaju čime raspolažu i. i pre više od dvadeset godina. ili promenjenog kursa razvoja. godini i stopu nezaposlenosti od 5. godine kao pioniri reforme u tranzicionom periodu nametnule opštine Inđija i Zrenjanin. ostvareni BDP per capita od 29. prema velikom broju ekonomskih parametara. Po svojoj ekonomskoj snazi i ekonomskim pokazateljima Alabama ne spada među razvijene države SAD. Počeci lokalnog ekonomskog razvoja u Srbiji U Srbiji su se početkom 2001. pod nazivom City Stat. SAD. ekonomski rizik je podeljen i sprečen je mogući kolaps privrednog razvoja zbog prestanka rada pojedinih kompanija. i dr. Možda ga je. ali je . Ekonomski razvoj Alabame otpočeo je odlukom da se promeni slika koju ova država ima u okruženju i Alabama je danas prepoznatljiva po predvidivom procesu ulaganja. kao i svakog. Usmeravanjem na mala i srednja preduzeća. sistem koji je razvijen u Baltimoru. Reforma administracije u Inđiji označila je početak reformi.

kvalitet i pristupačnost infrastrukture. Dakle. industrija vs. u kojem su ove tri sfere života usko međusobno povezane. Još jedno zapažanje koje se nameće samo na osnovu pogleda na šematski prikaz. kao pojedine kriterijume pri odlučivanju o investiranju. 2009. čak i bez znanja o konceptu održivog razvoja. U Metodologiji se navodi da: „Održivost zahteva opštu promenu perspektive: prelazeći sa modela ‚tri prstena‘. 2008. godine 10 USAID/MEGA program. jednostavnost administrativne procedure Ekonomski. SKGO/EXCHANGE 2. što podrazumeva privredni rast7 i promene u sastavu privrede8. postavljanje strategije. pokazuje pomenuto istraživanje investitora u Srbiji sprovedeno 2008. pre svega. jeste činjenica da centralno mesto u modelu „babuški” ima ekonomski razvoj. lokalni ekonomski razvoj je proces promena u kojem javni i privatni sektor zajednički prepoznaju probleme u privrednom okruženju. kvalitet života. ali ne možemo a da ne pomenemo sve aspekte razvoja i da pokažemo. godine10. promene u organizaciji. Da je ekonomski razvoj.povećanje proizvodnje (rast proizvodnje po stanovniku predstavlja pravu meru ekonomskog napredovanja) 8 promene u sastavu privrede . nemoguć bez uvažavanja ostalih elemenata društvenog razvoja. odnosno učešću pojedinih delatnosti (poljoprivreda vs. političku stabilnost. ★ Svi vidovi zajednice moraju da se razvijaju paralelno. Jelena Bojović Održivi razvoj. bavimo lokalnim ekonomskim razvojem. zato što utiču jedni na druge Kroz ovaj Priručnik se. društvo i životna sredina samo delimično i nasumice prepliću na model ‚babuški‘. u kojem oni. istraživanje „Investiciona klima u Srbiji . kakav je odnos ekonomskog modela u odnosu na ostale činioce razvoja zajednice. Dakle. usluge) 9 Metodologija izrade strategije održivog razvoja.Perspektiva stranih investitora“. pri čemu životna sredina obuhvata druga dva elementa“. bar ukratko. bez kojeg ostali elementi ne mogu da se razvijaju. Cilj tih. u kojem se privreda. društveni i održivi razvoj ★ Ekonomski razvoj je deo održivog razvoja 7 privredni rast . i mnogih drugih. samo su neki od primera navedenih programa.10 potrebno naglasiti da su efekti ekonomskih programa i dalje teško merljivi. kako je šematski prikazano u Metodologiji izrade strategije održivog razvoja9. ekonomskih programa i pristupa jeste ekonomski razvijena zajednica. sprovode politiku i program koji utiču na smanjenje problema i čine da lokalna zajednica bude konkurentnija i privreda jača. . obuhvata privredni i društveni razvoj i zaštitu životne sredine. održivi razvoj podrazumeva bavljenje ekonomskim i društvenim razvojem uz pažljivo korišćenje ograničenih prirodnih resursa i uz očuvanje životne sredine. Reforme institucija. čime se unapređuje životni standard u lokalnoj zajednici. uvođenje novih kodeksa.promene u proizvodnom sastavu. navode: • • • • • kvalitet radne snage.

vazduha. tako da efekti tih aktivnosti u narednom periodu obezbede resurse za druge oblasti delovanja. • slaba mogućnost za obrazovanje. Mnogobrojni su razlozi. u grupu aktivnosti koje doprinose istom cilju. Elementi društvenog razvoja zajednice Socijalni razvoj • poboljšanje socijalnog okruženja • podsticanje učešća građana • smanjenje kriminala Kulturni razvoj • očuvanje kulturne tradicije • obogaćivanje umetničkih sadržaja Politički razvoj • očuvanje demokratskih principa • transparentnost u odlučivanju • podizanje nivoa političke kulture Privrednici smatraju da je životno okruženje neodgovarajuće ukoliko je: • visok nivo zagađenosti vode. ka bavljenju ekonomijom na lokalnom nivou. Izazov je da se ekonomski razvoj poveže sa širim procesom razvoja zajednice. kvaliteta hotela i smeštaja. željenom pravcu. a koja otvara i mogućnost za realizaciju drugih oblasti razvoja. 20. Zašto se bavimo ekonomijom na lokalnom nivou ★ Lokalni ekonomski razvoj je obaveza lokalne samouprave ★ Svaka investicija je lokalnog značaja „Gradovi. Uvek treba razmišljati kako da se u narednim godinama stvori nova vrednost koja će biti dovoljna za nastavak aktivnosti u željenom pravcu. kvaliteta stanovanja i postojanja sanitarnih deponija. ali ih možemo sažeti na sledeći način: U Zakonu o lokalnoj samoupravi. • prisutna politička nestabilnost. • zapuštena infrastruktura. osim podataka o samoj lokaciji i osnovnih ekonomskih pokazatelja. posebnu pažnju posvetio pitanjima: postojanja škole na engleskom jeziku. navodi se: „Opština. tla. a ne države. Resursi se usmeravaju u određenom. • nedostatak socijalnih i kulturnih događaja. u skladu s Ustavom i zakonom donosi programe i sprovodi projekte lokalnog ekonomskog razvoja i stara se o . Čl. • nezadovoljavajući stambeni prostor. preko svojih organa. američki urbanista Pristup ekonomskom razvoju pomera se od tradicionalnog i centralizovanog. pravi su motori ekonomskog razvoja.“ Džejn Džekobs.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 11 Zato ne čudi da ima mnogo primera da je potencijalni investitor.

godine do danas. odmah posle razgledanja industrijske zone. kompanije smeštaju na teritoriju opštine/grada i zapošljavaju radnike sa teritorije tog grada. Odeljenje za urbani razvoj Svetske banke. interaktivan i ima horizontalnu saradnju sa privredom. fabrike. ali i u Srbiji. dok je lokalni pristup teritorijalan. prilike za obukom/edukacijom. lokalne .12 Dakle. Tradicionalna politika Centralizovano odlučivanje i intervencionizam Upravljanje iz centra Lokalni ekonomski razvoj Promocija razvoja svih delova zajednice Decentralizacija vertikalne saradnje sa različitim nivoima vlasti i horizontalna saradnja sa privredom Teritorijalni pristup razvoju Maksimiziranje razvojnog potencijala svakog regiona Prilagođavanje lokalnog sistema promenama ekonomskog okruženja Stvaranje preduslova za ekonomsku aktivnost . The role of the ILO in the implementing of Local Economic Development Strategies in a Globalised World Jelena Bojović Jedan investitor u Loznici je. raspoloživost radne snage. ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja. u krajnjem slučaju. ili javni transport„. „Makroekonomsku i monetarnu politiku kreira država.” Razlike između tradicionalnog pristupa „odozgo na dole“ i lokalnog „odozdo na gore“13. utiču na stambeni fond. hotele i sportske hale. da li postoji odgovarajući hotelski smeštaj kako za njih. broj zaposlenih u opadanju: . Države se bore sa državama . ili nedostatak vode.što znači.Lokalne samouprave u svetu. stav 9 12 Lokalni ekonomski razvoj.lokalne zajednice sa lokalnim zajednicama. stiču se na određenoj teritoriji. preuzimaju stimulisanje privrednog razvoja i sve se agresivnije bore da budu što atraktivnije za investitore. određenog grada. ili odmogne. Tradicionalna. objašnjavajući da će „izvršni direktori i upravljačka struktura firme povesti sa sobom svoje porodice i da im je od velikog značaja kakav obrazovni i kulturni sadržaj nudi grad i.unapređenje lokalnog okruženja Sektorski pristup razvoju Razvoj velikih industrijskih projekata kao mehanizama stimulacije drugih ekonomskih aspekata Finansijska podrška. Svoje hale. Andrés. lokalna uprava i lokalna politika utiču na dostupnost. ili opštine. obišao škole i vrtiće.12 unapređenju opšteg okvira za privređivanje u jedinici lokalne samouprave“. telekomunikacija i razvijene infrastrukture građevinskog zemljišta. zdravstvene i obrazovne usluge. 11 Zakon o lokalnoj samoupravi. Ali. DC 13 Izvor: Rodríguez-Pose. širom Evrope. poreska i druge pravne strukture utiču na oblikovanje ambijenta za privređivanje. Ako vi nećete ima ko hoće . Washington. ili poslovni prostor. što može da pomogne. član 2. naravno. a lokalne vlasti unapređuju konkurentnost određene lokalne sredine. Lokalna samouprava kreira i proces i proceduru kroz koju preduzeća moraju da prođu unutar same gradske uprave. Državna regulativa. olakšice i subvencije kao instrumenti ekonomske aktivnosti Sve investicije su. centralizovana politika je sektorski orijentisana: oslanja se na finansijske stimulanse i uopšten pristup privredi. Zabrinjava činjenica da je počev od 1999. vlada jedne države radi na konkurentnosti države.11 Građani i privrednici smatraju da je opštinska administracija odgovorna za poboljšanje uslova života i privređivanja. tako i za njihove poslovne partnere. sigurnost. kanalizacije. a ona utiče na lokalne zajednice.

na uzorku od 2212 osoba. u istom makro-okruženju neke opštine su uspešnije... International republican institute (IRI). Izvor: Istraživanje javnog mnjenja. The Urban Institute June-05 Sep-05 . Šta bi po vašem mišljenju trebalo da bude prioritet vaše lokalne vlasti? NZ 4% 3% 3% 3% 3% 5% 15% 5% 5% 11% 15% 32% 32% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% Drugo <2% Zdravstvo Ekonomija 17% Zivotni standard Infras truktura Nezaposlenost 0% 14 Strategic Objective report. neke opštine u Srbiji imale su povećanje broja zaposlenih u 2008. godina.. 2 152 873 2 097 218 2 101 668 2 066 721 2 041 395 2 050 854 2 068 964 2 025 627 2 002 344 1 999 476 2009.14 Dakle. 1 889 085 Strani investitori se obraćaju lokalnoj samoupravi za informacije . godini (u odnosu na 2006.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 13 1999. Srbija.. godine.. Ipak.) čak 17%..Čak 30% investitora obrati se najpre lokalnoj samoupravi kada traga za informacijama o uslovima za investiranje u Srbiji. Januar 2006. dok se u drugim broj zaposlenih smanjuje.

nije a priori i rešenje problema.2% 119 ispitanika „Historia magistra vitae est. Jedan od prvih ekonomskih aksioma na nacionalnom ali i na lokalnom nivou jeste ulaganje u.1% Biznis kontakti 16. Danas. U razvijenim evropskim zemljama. ili izborom istog puta. osnovnu infrastrukturu.0% Agencija za privatizaciju 5. gradovi i opštine u Srbiji ubrzano prolaze kroz sve ove cikluse. možda najbolje rešenje za njih. ali ne samo na lokalnom nivou ★ Međudržavni putni pravci ključni su za razvoj lokalne ekonomije Koje ste institucije prvo kontaktirali da biste dobili informaciju o uslovima za investiranje u Srbiji? Lokalna samouprava 30. Iako je danas očigledno da putna.3% SIEPA 2.Od svih lokalnih prihoda.) Marcus Tullius Cicero.3% Privredna komora 10.3% Strane amb i Priv komora 1.2% Rep.8% Ambasada RS 2. uz saznanje da je kombinovanje više metoda koji su se koristili kroz istoriju. De Oratore Šta su lokalne samouprave do sada radile. istraživanje “Investiciona klima u Srbiji . Ali. Vlada/Min 22. da li su bile uspešne. u čemu su grešile? Saznanje šta su drugi radili. brže se savlađuju uočene prepreke. Izborom drugačijeg puta. u opštinama koje su ušle u proces lokalnog ekonomskog razvoja početkom šezdesetih godina prošlog veka.5% Konsult komp 7. oko 25% čine prihodi od poreza na zarade. fokus bavljenja lokalnom ekonomijom menjao se sa godinama.14 USAID/MEGA program.“ (Istorija je učiteljica života.3% Druga Vladina tela 2. Funkcionisanje lokalne samouprave i plate zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave zavise od privrede. što se više zna. lakše se izbegne ponavljanje grešaka. vodovodna i železnička mreža i druga infrastruktura imaju veliki uticaj na Budžetski prihodi lokalnih samouprava zavise od privrede . Jelena Bojović Koncepti upravljanja lokalnim ekonomskim razvojem u prošlosti i danas ★ Upravljanje počinje od infrastrukture. 2008. .Perspektiva stranih investitora”. takozvanu.

javnih partnerstava usmeravanje privatnih ulaganja prema javnom interesu privlačenje investicija koje upotpunjavaju privrednu sliku zajednice i čine je konkurentnijom Sredstva koja se danas koriste: • • • • • • • Napomena: Pregled je izmenjena tabela „Three Waves of Local Economic Development”.1980 Fokus U početku. World Bank LED guidebook .1990 Fokus se postepeno menja i ciljevi postaju: • • zadržavanje i rast postojećih privrednih subjekata privlačenje investicija usmeravanjem na određene sektore i zemlje Da bi ostvarili ciljeve gradovi su: • • • • • Treći talas : 1990 – danas U trećem talasu. sa posebnim naglaskom na strane investicije unapređenje osnovne infrastrukture Sredstva Ciljevi su realizovani kroz: • • • • • ulaganja u infrastrukturu velike grantove/donacije subvencionisani kredit poreske olakšice privlačenje investicija na osnovu promocije niskih troškova poslovanja (jeftina radna snaga) obezbeđivali direktna finansijska sredstva za privredu osnivali biznis inkubatore pružali savetodavnu uslugu sektoru MSP pružali pomoć početnicima u privredi (start-up) ulagali u infrastrukturu strategije pomoći postojećoj privredi unapređenje administrativnih procedura podrška umrežavanju razvoj klastera razvoj ljudskih resursa i sistema obrazovanja ciljano privlačenje investicija koje će doprineti razvoju klastera poboljšanje kvaliteta života • Drugi talas: 1980 . lokalni ekonomski razvoj imao je za cilj: • privlačenje investicija u oblasti primarne proizvodnje. fokus se pomera na stvaranje opšte pozitivne klime za poslovanje.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 15 Kroz istoriju lokalnog eknomskog razvoja Kroz istoriju lokalnog eknomskog razvoja Talas Prvi talas: 1960 . a ciljevi su: • • • • obezbeđivanje sekundarne infrastrukture pokretanje privatno.

bez međunarodnih putnih mreža i dobre međuopštinske infrastrukture. infrastruktura je nesporan uslov razvoja. u svojoj knjizi Principi ekonomije navodi „natura non facit saltum”: „priroda ne pravi skokove“ i sugeriše da je nemoguće praviti velike skokove i promene u ekonomskom okruženju. Napominjući da ekonomski razvoj ne pravi skokove i da je kombinovanje osnovnih i finijih metoda optimalan pristup ekonomskom razvoju. navode glavne putne saobraćajnice. marginalnu korisnost i cene (troškova) proizvodnje u jedinstvenu celinu. težište ulaganja blago pomereno ka sekundarnoj infrastrukturi i opštem poboljšanju kvaliteta života. brojem zaposlenih. Na žalost. Pionirska studija koja je urađena u SAD 1963. Srbija nema vremena. Dakle. Na žalost. predmet je ovog Priručnika. ipak. Međutim. u poslednjih dvadeset. sve državne. 15 Alfred Marshall (1842—1924). Značaj infrastrukture danas potvrđuje činjenica da u svim tržišno orijentisanim zemljama u svetu. u svojim „Investirajte u . i gradovi i opštine u Srbiji moraju ofanzivno i predano da krenu u osvajanje investitora i podršku postojećoj privredi. uz direktne intervencije u državna i društvena preduzeća. Iskustvo pokazuje da sve privredne delatnosti i privredni razvoj počinju sa rešenom infrastrukturom. Tih šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka. Međutim. marginalne promene u razvoju ekonomije i društva. nedovoljne su da pokrenu značajne promene. već se proces pojednostavljuje. s obzirom da je osnovni infrastrukturni uslov razvoja ostvaren još sedamdesetih godina. ali je moguće uvećati brzinu i broj promena. Možda se ekonomija ne može razvijati u skokovima. Njegova knjiga. regionalne i opštinske agencije prilikom promocije investicionih lokacija. a značajnu ulogu u tome treba da imaju lokalne samouprave. početkom šezdesetih godina prošlog veka ovo otkriće je izazvalo je ekspanziju ulaganja u infrastrukturu. ali izgleda da su prvenstveno lokalne samouprave to shvatile i počele sa infrastrukturnim ulaganjima. Kako lokalne samouprave mogu da proces razvoja učine lakšim. pre svega. U prošlosti se u zemljama Istočne Evrope lokalnim i regionalnim ekonomskim razvojem upravljalo političkim programima na nacionalnom nivou.16 ekonomski razvoj.” brošurama. Ova knjiga je u Engleskoj dugo vremena bila osnovni udžbenik iz ekonomije. trideset godina. iskustva u razvijenim zemljama pokazuju da se ekonomskim razvojem ne upravlja. Jasno je da je u Sjedinjenim Američkim Državama. aerodrome i drugu infrastrukturu. . Alfred Maršal15. Međutim. ulaganje u infastrukturu na lokalnom nivou postaje uzaludna investicija za one koji se ne nalaze na značajnim putnim pravcima. u Sjedinjenim Američkim Državama godišnje se gradilo više od tri hiljade kilometara međudržavnih saobraćajnica. Jelena Bojović Lokalne zajednice širom sveta bave se ekonomskim razvojem već više od četrdeset godina. na prvom mestu. Jedan od najznačajnijih rezultata ove studije jeste postojanje veze periodu od pet godina između povećanja broja zaposlenih i oblasti kroz koje prolaze međudržavne putne mreže. ali i u drugim razvijenim zemljama. treba imati u vidu i promene u pristupu. jedan od najuticajnijih ekonomista svog vremena. uvek. godine bavila se ekonomskim trendovima. u Srbiji postoji nesklad... Principi ekonomije (1890) sjedinila je teoriju ponude i tražnje.

Strateško planiranje ekonomskog razvoja Program lokalnog ekonomskog razvoja proističe iz strateškog plana koji sadrži viziju. specifičnosti i položaj njihove zajednice u odnosu na druge.17 kOrak PO kOrak: Okvir za lokalni ekonomski razvoj Proces lokalnog ekonomskog razvoja sastoji se iz šest koraka Procesom se može lako upravljati ukoliko se prate ovi koraci Lokalni ekonomski razvoj nije samo koncept. nedostatke. Moraju se predvideti problemi i pitanja koji mogu iskrsnuti i potrebno je pripremiti se za njih . ciljeve. može se stvoriti sopstveni put razvoja. regiona i šireg lokalnog okruženja. Sprovođenje programa i projekata Sprovođenje plana zavisi od budžeta. Unapređenje institucionalnog kapaciteta Glavnu ulogu koordinatora i katalizatora u lokalnom ekonomskom razvoju ima opština. I kao i svaki drugi proces sastoji se od određenog broja koraka koji se smenjuju. proces može biti ugrožen. (Poglavlje 6) 5. Jedan koncept bavljenja ekonomskim razvojem i upravljanja ovim procesom. već i proces. javnog i civilnog sektora i aktivno i svrsishodno uključiti u proces. Svaki korak vodi krajnjem cilju. opština mora da bude spremna i sposobna da sprovede taj zadatak. Moraju se uočiti važni učesnici iz privatnog. (Poglavlje 4) 3. Uključivanjem svih aktivnosti ili pojedinih elemenata procesa u ekonomski razvoj. Da bi bila uspešna. Analiza stanja . akcione planove i projekte. i omogućava lokalnim samoupravama da razumeju prednosti. Uključivanje važnih učesnika (građana i lokalnog poslovnog sektora) Lokalni ekonomski razvoj zahteva zajednički napor. Lokalne zajednice se bave lokalnim ekonomskim razvojem koristeći različite pristupe i metodologije. ili preklapaju. poput Evropske unije. ljudstva i institucija. (Poglavlje 5) Koraci u procesu ekonomskog razvoja: 1. Uočavanje konteksta razvoja zajednice prvi je korak. ili ukupnog razvoja same zajednice. države. predstavljen je u poglavlju Okvir za lokalni ekonomski razvoj koji se sastoji od šest koraka. (Poglavlje 3) 4. 2. i preskakanjem. ili eliminisanjem pojedinih koraka.Kontekst lokalnog ekonomskog razvoja Lokalni ekonomski razvoj odvija se u širem kontekstu razvoja.

ili menjaju odnose među institucijama. i korak neograničenog vremenskog trajanja. lokalne uprave moraju stalno da unapređuju znanje službenika. vrše interne reorganizacije posla. praćenje redosleda ovih šest koraka. Podizanje kapaciteta institucija jedan je od prvih koraka u razvijanju procesa ekonomskog razvoja. Ipak. (Poglavlje 7) Jelena Bojović 6. a koraci počinju međusobno da se prožimaju. tako se menjaju i važni učesnici. kao što je predloženo navedenim uslovima. moraju se stalno revidirati i osavremenjivati. kada iznova započnu poslovi ekonomskog razvoja. Kako se menja struktura privrede. S druge strane. (Poglavlje 8) Ovih šest koraka vremenski se često preklapaju. ujedno. usavršavanje radne snage. strateški planovi. . uključujući i one koji se tiču održavanja i proširenja poslovnih aktivnosti. pomoći će da se što bezbolnije i sigurnije prođe kroz njegov prvi ciklus. ali je to. koliko god bili dugoročni.18 Upoznavanje sa programima i projektima Postoji širok raspon tehnika i modela (programa i projekata) dostupnih lokalnom ekonomskom razvoju. pružanja odgovarajuće infrastrukture i sl. Praćenje i ocena Moraju se ustanoviti indikatori za ocenu napretka i rezultata programa i projekata i vršiti korekcije tokom realizacije. Takođe.

detaljnije sagledavaju problem i predloge za njihovo rešavanje. treba definisati vrste podataka. poređenja i analize koji se u ovom koraku prikupiljaju i pripremaju koriste se. pre svega. a pod tim se. istraživanja mišljenja poslovnog sektora i građanstva. pre svega. Benčmarking je izbor opština/gradova. a ponekad i više – na primer. konkurencija. ★ Obrada podataka. grafikoni. Tako se od suvoparnih podataka stvara dinamična slika lokalne zajednice. ★ Stavljanje podataka u širi kontekst – Statistika i trendovi su nedovoljni za potpunu analizu lokalne zajednice. i kakva su predviđanja na osnovu tih trendova. Statistika je kvantitativna naučna disciplina. već da se koristi detaljna analiza tenutnog stanja lokalne zajednice: raspoloživa finansijska sredstva. da li se broj zaposlenih povećava. ona se mora porediti sa drugima Jedna zajednica nije izolovana. njen razvoj zavisi od šireg okruženja Sa kakvim resursima raspolažemo i kako da ih najbolje upotrebimo? Ovo je ključno pitanje za početak planiranja razvoja zajednice. mapiranje resursa. u proseku. ovakav trend govori o njenoj snazi i prednosti). ili teško promenljivim parametrima (za koje je potreban dugi niz godina da se promeni). Pre svega. ako se ne poredi sa prosečnim podacima za Srbiju. u procesu strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja. prosek od 5% nije konkurentan sa drugim opštinama u Srbiji. ili izrada profila zajednice. Na primer. kao i u analizi rezultata. U većini lokalnih uprava u Srbiji postala je praksa da se radi analiza lokalnih resursa. podrazumeva benčmarking. mogu porediti sa drugom opštinom. za potrebe privlačenja investicija. benčmarking i drugo. Аli. zato što sam podatak. potrebno je utvrditi u kakvom su odnosu podaci. itd). ili kasni (statistički podaci koji stoje na raspolaganju najčešće su stari. ili podacima iz drugih gradova i opština. ali dugotrajna operacija. Podaci. Upoznavanje sa kontekstom lokalnog ekonomskog razvoja podrazumeva da se u proces ne kreće nepripremljen. bar godinu dana. broj stanovnika koji koriste engleski jezik u jednoj zajednici iz godine u godinu raste i 5% populacije u toj opštini govori engleski jezik (ne poredeći sa drugim opštinama u Srbiji. koji se. pre svega. ako se zna da se u Srbiji. ★ Poređenje/benčmarking – Već je pomenuto da je poređenje sa drugim opštinama bitan element analize. u procesu izveštavanja. po standardnim. ali ne daje kvalitativan aspekt problema. Javni upiti. istorijat razvoja. Dakle. popis stanovništva). 10% stanovništva služi engleskim jezikom. Na primer. utvrđivanje trendova – Nije dovoljno samo imati podatke. jedna opština se poredi sa opštinama koje imaju Koje sve aktivnosti podrazumeva ovaj korak Detaljna analiza podrazumeva sledeće aktivnosti: ★ Prikupljanje podataka – Relativno jednostavna. ljudski i prirodni resursi. ne može pomoći u definisanju prednosti i mana. ★ Istraživanje mišljenja i potreba – Nekada je statistika nepouzdana. kojom brzinom. takozvano. . u lokalnoj zajednici čiji je trend u porastu.19 PrvI kOrak analiza stanja Bez podataka i mapiranja resursa ne može se planirati razvoj Nije dovoljno samo poznavati profil lokalne zajednice. fokus grupe i okrugli stolovi. ili smanjuje. njihove izvore i oblik prezentacije (tabele. pomažu u jasnijoj statističkoj analizi.

i predstavljaju primer „uspešne prakse” – takozvani „grad za primer“. geografsku poziciju.prioritetnih oblasti razvoja. koja su urađena u trideset opšina/gradova u Srbiji. uz pomoć Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština. to govori da opština/grad mora da poznaje konkurente da bi unapredila svoje mogućnosti. Poređenje sa drugim gradovima/opštinama. i detaljno predstavili probleme koje privreda ima u tim lokalnim zajednicama. Istraživanja poslovne klime. dali su smernice članovima komisije za strateško planiranje. Novi Sad 2009. transfer tehnologija Razvoj malih i srednjih preduzeća Komunalna infrastruktura Podrška i pružanje pomoći preduzećima Privlačenje novih preduzeča [strana … Obrazovanje Razvoj poljoprivrede i sela Razvoj radne snage Transport Turizam 67% 49% 40% 36% 31% 22% 22% 13% 11% 11% 7% 16 U okviru procesa strateškog planiranja jedan od koraka jeste definisanje ključnih pitanja. sličan broj stanovnika.20 Jelena Bojović Istrazivanje među privrednicima. Pitanje: Šta po vašem mišljenju treba da bude ključno pitanje razvoja Novog Sada? 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Industrijsko restruktuiranje / diversifikacija Istraživanje i razvoj. površinu. Kada se zna da svaki investitor pogleda bar deset lokacija pre nego što odluči gde će da investira. daje uvid gde se može stići. . Kroz ovo istraživanje definisana su ključna pitanja razvoja16 i postavljena je osnova za izradu SWOT analize. i šta sve treba uraditi da bi se drugi dostigli.

broj i vrstu informacija. razlikuju se u zavisnosti da li se prikupljaju podaci o lokalnoj zajednici. . osnovni ekonomski pokazatelji). pruži najvažnije statističke i kvalitativne podatke o lokalnoj zajednici. Tabele i grafikoni sadrže statističke podatke o profilu zajednice i predstavljaju numerički prikaz lokalne zajednice. zakonodavni okvir. standardi i trgovinski aranžmani). pod jednim krovom. Podaci sa lokalnog nivoa / Izrada profila zajednice Profil zajednice može se definisati kao dokument koji je sastavljen tako da u okviru jedne celine. Tipovi i izvori podataka Da bi se sagledali svi aspekti važni za ekonomski razvoj. regionu. komparativne prednosti i mane). ili državi. ★ podaci za Srbiju (institucionalni.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 21 Analiza podataka prema teritorijalnom principu Podaci se prikupljaju sa različitih prostornih i organizacionih nivoa: ★ podaci o lokalnoj zajednici (najdublji nivo podataka. komparativni podaci o zajednicama iz regiona (opšte karakteristike. poželjno je koristiti podatake koji se odnose na region. Kvalitativni podaci o profilu zajednice izneti su u vidu objašnjenja da bi se predstavile okolnosti koje vladaju u opštini/gradu. ali samo ukoliko su podaci karakteristični i za lokalnu zajednicu za koju se sastavlja profil. podaci koji se odnose na organizacioni i teritorijalni nivo. relacioni podaci). ★ podaci za Evropu (opšte karakteristike. ★ podaci o regionu kao celini. Objašnjenja pomažu u tumačenju statističkih podataka i opisa konteksta života zajednice. Ukoliko ne može da se dođe do podataka na lokalnom nivou.

tradicija. svečanosti. javne ustanove mogućnosti za investiranje (lokacije. struktura zaposlenost po sektorima 7. sektori najveći investitori i poreklo investicija javne finansije. klima lokalna vlast i administracija istorija. festivali. proslave. koncerti) zabava i usluge . olakšice. subvencije 5. Radna snaga • • • • • trenutna situacija. Privreda Jelena Bojović 1. kultura karakteristike. objekti) troškovi poslovanja stimulacije. posebnosti zajednice makroekonomija privredna struktura. Kvalitet života • • • • • objekti i mesta za rekreaciju sportski sadržaji ustanove kulture javne aktivnosti (manifestacije.projekcije migracije 3. Javni resursi • • • infrastruktura (saobraćajna. Demografija • • • struktura stanovništva trendovi rasta . Osnovne karakteristike • • • • • • opšte informacije fizički prikaz geografskog položaja naselja. zone. Lokalni ekonomski razvoj u odnosu na region 6. potencijalna radna snaga cena rada struktura radne snage.22 Sadržaj profila zajednice: Profil zajednice sastavljen je tako da obuhvati informacije iz ključnih oblasti koje se odnose na lokalnu ekonomiju i kvalitet života: • • • • • • • 4. obrazovanje nezaposlenost. komunalna) zdravstvena i socijalna zaštita obrazovni kapaciteti 2.

Zbog toga. tačnije za 40% njihovih proizvoda kupci su u radijusu od 100km. nego su. februar 2007. ili proces planiranja. pre svega. posmatrajući samo podatke za Pećince. 17 Istrašivanje o mišljenju poslovnog sektora. a većina statističkih podataka redovno se ažurira u Republičkom zavodu za statistiku. gube se dani dok se ne uspostavi kontakt sa svima. ★ Tržište potencijalnog investitora. a zatim i u široj zajednici. a za njegovo ažuriranje. podaci o profilu zajednice mogu olakšati privlačenje investicija i pripremu projektnih aplikacija. ima približno trideset hiljada stanovnika i industrijsku zonu od hiljadu hektara na kojoj je moguće zaposliti i do sto hiljada ljudi. lokalna privreda posluje. i kada je potreban podatak da bi se privukli investitori. U svakom promotivnom dokumentu Pećinci moraju da iznose podatke iz regiona (što obuhvata i grad Beograd). ni jedan investitor. ne nalaze se samo u opštini u kojoj se posluje. Međutim. na primer. ★ Ove informacije su posebno značajne za male opštine. pa se preduzetniku koji posluje u Subotici može isplatiti da nabavlja materijal. godinama su prikupljane informacije o privredi. da bi jedna lokalna samouprava bolje predstavila svoje potencijale. u odeljenjima za privredu. iz Bujanovca. u regionu. ne više od pet dana godišnje. Po istraživanju iz 2007. zato što u opštini nema radne snage. ako su redovno ažurirani i na jednom mestu prikupljeni. godine17 na uzorku od trista pet privrednih subjekata. a EKONOMIJA mora biti u središtu međuopštinske saradnje. Međutim. i pokažu da se radna snaga nalazi u radijusu od pedeset kilometara. kao i dobavljači. informacije se nalaze u različitim institucijama. U Agenciji za privredne registre danas postoje brojni podaci. uglavnom. Stoga. na primer. Podaci o regionu kao celini ★ Privrednici u Srbiji najveći deo poslovanja obavljaju u regionu. njena snaga i potencijal predstavljaće i snagu regiona u kome se nalazi. ★ Evropska unija podržava regionalizaciju: ekonomski programi i projekti koje finansira Evropska komisija pretežno su regionalnog karaktera. USAID-MEGA program . organizacije izvan lokalne administracije) • Republički zavod za statistiku • Nacionalna služba za zapošljavanje • Republički hidrometeorološki zavod • Narodna banka Srbije • Agencija za privredne registre • regionalne privredne komore • ostale regionalne ustanove U većini opština u Srbiji.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 23 Izvori informacija o profilu zajednice: ★ Sopstveni izvori • lokalna administracija . Cela Srbija je relativno malo i dostupno tržište. Za izradu ovakvog sveobuhvatnog profila zajednice potrebno je nekoliko nedelja. neće doći u ovu industrijsku zonu. Opština Pećinci.odeljenja • istraživanja ★ Spoljni izvori (agencije. u regionu.

trendovi rasta. njihovim nadležnostima. ★ raspolaganje državnim fondovima. Država i njene institucije utiču na atraktivnost zemlje za privredne aktivnosti i opštu sliku zajednice kroz: . Tipovi statističkih podataka koji su potrebni: ★ osnovne karakteristike (opšte informacije. planiranje) imaju prednost zato što se baziraju na razmeni iskustava i najboljih praksi. ★ obuku kadrova. Aktivnosti na nivou države čvrsto su povezane sa lokalnim ekonomskim razvojem. Podaci za Srbiju Podaci sa ovog nivoa nešto su drugačiji od podataka sa lokalnog nivoa. ★ osnivanje agencija i fondova. otvaraju velike mogućnosti za ekonomsku saradnju. ★ kreiranje podsticajnih mera i olakšica.24 ★ Primeri međuopštinske. javne ustanove. obrazovanje). informacije o državnim institucijama. mogućnosti za investiranje. prikaz geografskog položaja Srbije u Evropi). obrazovanje). makroekonomija. nevladine organizacije. trendovi). troškovi poslovanja). ★ demografija (struktura stanovništva. mogu da pomognu ili da odmognu u toku sprovođenja ekonomskog programa. ★ odobrenja i preporuke. agencije i fondovi). cena rada. cena rada. prikaz geografskog položaja). bilateralni. ★ bilateralne i multilateralne sporazume. sektori. javne finansije. ★ privreda (privredna struktura. ★ radna snaga (potencijalna radna snaga. ★ privreda (privredna struktura. međugradske i međuregionalne povezanosti: bratimljenje gradova. Stoga su za planiranje razvoja. uvodi se više objašnjenja. troškovi poslovanja). struktura radne snage. multilateralni. evropski regioni. struktura radne snage. značajne za lokalnu zajednicu (Institucije: ministarstva. sektori. razmena programa.Institucije države koje su povezane sa lokalnim ekonomskim razvojem. ★ demografija (struktura stanovništva. oblastima koje zakonski uređuju. inovativni. javne finansije. ★ razvoj nacionalnih strategija. Pre svega. solidarnost. uz osnovne statističke podatke. prekogranična saradnja. Jelena Bojović ★ zakone i regulativu u vezi sa lokalnim ekonomskim razvojem. Vrste podataka koji su potrebni: ★ osnovne karakteristike regiona (opšte informacije. Dodatne informacije koje su potrebne: ★ Podaci o institucijama koje utiču na ekonomski razvoj . ★ Zajednički regionalni projekti (tradicionalni. makroekonomija. ili iz regiona. projekcije). ★ radna snaga (potencijalna radna snaga.

Sporazum o Slobodnoj trgovini sa Turskom (sedamdeset miliona stanovnika). AGENCIJE. Lihtenštajn. Opšti sistem preferencijala u trgovini sa SAD (trista milona stanovnika). • • • • • • • MINISTARSTVA Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ministarstvo finansija Ministarstvo poljoprivrede Ministarstvo za rad i socijalnu politiku Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Ministarstvo za nacionalni investicioni plan (NIP) INSTITUCIJE. Bez njenog poznavanja nemoguće je baviti se ekonomskim razvojem. integralni su deo ekonomskog razvoja. Švajcarska – ukupno dvanaest miliona potrošača).Posebno su značajni ugovori o slobodnoj trgovini i trgovinski sporazumi koje Srbija ima sa zemljama iz okruženja i iz sveta: Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama jugoistočne Evrope (CEFTA) . FONDOVI I ORGANIZACIJE Stalna konferencija gradova i opština Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj Američka privredna komora (AmCham) Razvojne agencije Udruženje industrijalaca Savet stranih investitora (FIC) Udruženje preduzetnika Udruženje poslodavaca Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća Agencija za privatizaciju Uprava za javne nabavke Nacionalna služba za zapošljavanje Fond za razvoj Republički garancijski fond Privredna komora Srbije • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • . finansiranje lokalnih samouprava i drugi procesi. a definisani su regulativom na nacionalnom nivou.Raspolaganje zemljištem. gradova i grada Beograda Zakon o inovacionoj delatnosti Zakon o budžetu Republike Srbije Zakon o Fondu za razvoj Republike Srbije Zakon o izmenama i dopunama zakona o garancijskom fondu Zakon o javnom dugu Zakon o privrednim društvima Zakon o porezu na dodatu vrednost Zakon o registraciji privrednih subjekata Zakon o agenciji za privredne registre Zakon o javnim prihodima i rashodima Zakon o javnim nabavkama Zakon o budžetskom sistemu Zakon o koncesijama ★ Odluke. Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA (Island. Norveška. bilateralni i multilateralni sporazumi . Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom (Srbija je jedina zemlja pored članica Zajednice nezavisnih država koja ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom) – bescarinski pristup tržištu od sto pedeset miliona potrošača.bescarinski pristup tržištu od trideset miliona potrošača. Trgovinski sporazum sa EU (petsto miliona stanovnika). upravljanje imovinom.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 25 ★ Zakoni i podzakonski akti . Sporazum o slobodnoj trgovini sa Belorusijom (deset miliona potrošača). Zakoni u vezi sa lokalnim ekonomskim razvojem: Zakon o lokalnoj samoupravi Zakon o finansiranju lokalne samouprave Zakon o planiranju i izgradnji Zakon o privatizaciji Zakon o raspodeli transfernih sredstava iz republičkog budžeta i učešću opština.

sektori. struktura radne snage. ★ demografija (broj i struktura stanovništva. od koga zavisi. Na osnovu tih podataka uočavaju se prednosti i mane . mane ispraviljaju. mogućnost za investiranje. znanje stranih jezika). Privreda Srbije posluje sa privrednicima iz celog sveta. olakšce i subvencije). . Zemlja Srbija Bugarska Hrvatska Rumunija Slovenija Porez na zarade 12% 12%-24% 15%-45% 16% 19% Napomena: tabela preuzeta iz „Doing Business in Serbia 2007“. trendovi rasta. država tek stiče potrebne uslove da započne proces ekonomskog razvoja. obrazovanje. SIEPA Znajući čime raspolaže. da bi se znalo koje su države konkurentne sa Srbijom. standarde i principe koji važe u Evropskoj uniji. uvidom u zakonsku regulativu zemalja u okruženju. troškovi investiranja i poslovanja. ★ odluke. i šta su u današnje vreme pretpostavke uspešnog razvoja. projekcije). cena rada.26 Jelena Bojović Podaci za Evropu Srbija treba da uči od drugih država Evrope i mora svoje principe i sistem da usaglašava sa principima i sistemom Evropske unije. sličnih ekonomskih karakteristika (opšte informacije. može se pronaći podatak da je porez na zarade u Srbiji najniži u odnosu na zemlje iz okruženja (što je jedna od prednosti Srbije u odnosu na konkurente). makroekonomija. a pre svega iz svog najbližeg okruženja. iz Evrope. Stoga je potrebno poznavati zakonsku regulativu. poređenja).prednosti se ističu. ★ radna snaga (potencijalna radna snaga. Na primer. bilateralni i multilateralni sporazumi zemalja Evrope. Vrste podataka koji su potrebni: ★ osnovne karakteristike zemalja Evropske unije .akcenat na zemljama iz neposrednog okruženja. ★ privreda (privredna struktura. Standardizacija procesa proizvodnje i usluga je neophodnost. Informacije i podaci potrebni su. geografski položaj. pre svega. s kim se poredi.

ali ne i suština. a prevodi se kao „važni učesnici”. Oni su „važni učesnici“ zato što o nekim delovima procesa. Na prezentaciji idejnog projekta autor ne uključuje slušaoce. Osim nosilaca procesa. Treba se potruditi da se u projekat uključi što više predstavnika . Dakle. pak. Izraz koji se često čuje „stejkholderi”. a jedan od viđenijih bio je i predsednik Komisije za strateško planiranje. već samo legitimizuje svoje odluke. ili pojedince. Drugi učesnici u procesu obezbeđuju transparentnost u odlučivanju i smanjuju mogućnost donošenja subjektivnih odluka. Važni učesnici su potrebni za kontrolu procesa Pojednici ponekad čine ishitrene odluke bez uvida u posledice takvih odluka.27 DrUGI kOrak Uključivanje važnih učesnika Stejkholderi (važni učesnici/interesne grupe) olakšavaju proces Uključivanje stejkohldera znači podršku procesu Važni učesnici su neophodni za proces. znaju više od drugih. Ovakav pristup izgleda lakši. ali je potrebno poznavati i njihov interes da bi se znalo zbog čega u njemu učestvuju U ovom poslu su potrebni saveznici. zato što će proces uticati i na njih. Javno predstavljanje nije dovoljno za proces koji zahteva učešće Učešće nije samo predstavljanje. ili određenim oblastima. Finansijska podrška može da bude obezbeđena od početka ukoliko su finansijeri uključeni u osmišljavanje projekta i definisanje projektnog zadatka. pravo uključivanje podrazumeva da se saslušaju i drugi. predstavlja posrbljen engleski termin „stakeholders”. sprovođenje i organizaciju procesa. potrebno je dati objašnjenje ko su važni učesnici i zašto se tako nazivaju. U svakom procesu postoje osobe koje su njegovi nosioci i zaduženi su za osmišljavanje. zato što su potrebni u sprovođenju određenih aktivnosti (bilo kao ljudski. ali na taj način. u aktivnostima učestvuju i mnoge druge organizacije. zadovoljena je samo formalna strana. tim odlukama svesno favorizuju određene grupe. ili finansijski resur) i zato što će efekti bez njih biti manje vidljivi. institucije i pojedinci – važni učesnici. smatrajući da je samo učešće u predstavljanju projekta vid saglasnosti druge strane. ili „interesne grupe”. Grad Loznica je uključio dvadesetak preduzetnika u proces strateškog planiranja. Zbog nemogućnosti da se adekvatno prevede sa engleskog jezika. Samostalan rad na projektu podrazumeva i prezentaciju projekta pred njegovim finansijerima. Mali broj predstavnika nije dovoljan – mora se osigurati široko učešće Mnogima se čini da je dovoljno pozvati samo predstavnike privredne komore čime se osigurava učešće preduzetnika u odlučivanju. a samim tim utiču i na smanjenje korupcije. Autor projekta pokušava da ubedi auditorijum zašto je projekat koristan i značajan za njih i da opravda troškove. Šta treba znati o uključivanju važnih učesnika u proces ekonomskog razvoja Uključivanje obezbeđuje podršku. Takav pristup planiranju obezbedio je i punu podršku privrede sprovođenju plana i projekata koji su iz njega proistekli (jedan od projekata „Zona unapređenog poslovanja” uspostavljen je kroz zajedničko finansiranje privatnog i javnog sektora). ili.

Prepoznavanjem njihovih interesa. prezentovanje. „fine“ veštine. ali postoje i „tehničke“ veštine koje izvode stolari. U procesu koji uključuje i druge učesnike mora se iskoristiti bar jedna ideja koja dolazi sa njihove strane. Uključivanje podrazumeva i komunikaciju koja mora biti dvosmerna Ne moraju sve ponuđene ideje da se iskoriste. dok se drugi mogu pozivati da učestvuju na okruglom stolu. treba obrazložiti zašto. Pojedinac zasigurno nema sva potrebna znanja i veštine. definisati njihovu ulogu u procesu i trajanje angažmana. stiču se saveznici za naredni projekat. Uključivanje podrazumeva zajednički interes Činjenica da važni učesnici žele da se uključe u proces. na primer. a korist od lokalnog ekonomskog razvoja ima cela zajednica. kao što su pregovaranje. učesnici moraju da znaju zašto se uključuju i kako da se uključe Najčešći razlog zašto pojedici odbijaju učešće u procesu.28 privrednog života. Na taj način. ali je potrebno da se na njih odgovori. Ko su važni učesnici u lokalnom ekonomskom razvoju – koga uključiti Najšira podela važnih učesnika 1) Javni sektor 2) Privatni sektor 3) Civilni sektor Ekonomski prosperitet i kvalitet života zajednički kreiraju javni sektor i privreda. Uključivanjem drugih. moleri. što podrazumeva kvalitetnu infrastrukturu i Da bi se uključili. na kraju moraju biti obavešteni da su njihove ideje realizovane tokom procesa. a priori. i na odgovarajući način. građevinski inženjeri. sve veštine su „na stolu“. Takođe. upravljanje. ne znači. Širok je raspon veština koje su potrebne za lokalni ekonomski razvoj Da bi se proces odvijao u kontinuitetu potrebno je koristiti različite veštine: pojedine su. informatičari. jeste nepoznavanje suštine procesa i . Jelena Bojović svoje uloge u njemu. važni učesnici se mogu lakše. neki se mogu pitati za mišljenje. uključiti u proces. Javni sektor/lokalna samouprava imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju povoljnih uslova poslovanja. takozvane. ali treba voditi računa na koji način. Jedan od ključnih saveta odnosi se na važne učesnike kojima treba jasno predstaviti proces. i obostranu korist. Pre nego što se uključe u proces vrlo je važno razumeti njihove motive.na primer. ukoliko pojedine ideje nisu prihvaćene. Međutim. učesnici čiji su predlozi prihvaćeni. Ne moraju svi privrednici da budu članovi komisija .

• predstavnici klasterskih udruženja.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 29 usluge po najpovoljnijim cenama. NSZ. . pre svega. zapošljavanjem organizacije koje se bave lobiranjem organizacije koje predstavljaju određene interesne grupe (nacionalne manjine. U suštini. Srbija gas. pre svega. rukovođenju projektima. razmatranju nacionalne strategije. regionalne razvojne agencije. i drugi) Njihova uloga ogleda se. uključuju se u promotivne aktivnosti. i druge) 3) Nevladine organizacije • • • nevladine organizacije koje se bave privredom. veća ulaganja javnog sektora u infrastrukturu i usluge. preduzetnici.preduzeća. u donošenju novih predloga zakona i u lobiranju. podršci pojedincima i određenim interesnim grupama. zapošljavaju lokalno stanovništvo i plaćaju poreze. • poljoprivredne zadruge. Katastar) • predstavnici okruga • predstavnici lokalnih javnih preduzeća (direkcija za izgradnju. organizaciji skupova i okruglih stolova u cilju razmene iskustva. javno komunalno preduzeće) • predstavnici lokalnih. Telekom. finansiraju određene projekte. Za privredu to znači: niži troškovi poslovanja. monitoring. 2) Javne institucije i organizacije • predstavnici republičkih vlasti (predstavnici ministarstava. saradnji sa državnim institucijama i donatorima. oni mogu da ukažu na potrebe poslovnog sektora na lokalnom nivou. regionalnih i republičkih agencija (agencija za razvoj opštine. finansije. osobe sa posebnim potrebama. ili oni koji mogu svojim odlukama uticati na nečiji život. ili prednosti privrednog okruženja u kojem posluju. skupštinskih odbora) • predstavnici lokalnih vlasti (gradonačelnik. važni učesnici su svi oni čija je podrška potrebna. Važni učesnici u Srbiji 1) Privreda • Privredna komora Srbije i regionalne komore. rast potražnje za njihovim proizvodima i povećanje broja zaposlenih. poseduju znanja i iskustava koja mogu biti od koristi. konkurentnost na tržištu. SIEPA. • udruženja preduzetnika. članovi veća i skupštine) • predstavnici jedinica uprave (odeljenje za privredu. a. VIP. Veći profit preduzeća i veći broj zaposlenih znači veće nadoknade od poreza koji se slivaju u budžet. urbanizam) • predstavnici republičkih javnih preduzeća (Elektrodistribucija. što vodi boljem kvalitetu života svih stanovnika lokalne zajednice. poljoprivrednici. • individulani privredni subjekti . Direkcija za puteve. učestvuju zajedno na sajmovima. vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja. posebno određeni sektori: finansijski sektor i predstavnici najrazvijenijeg privrednog sektora u opštini Preduzetnici se uključuju zato što najbolje znaju koji su nedostaci.

Pojedine inicijative kancelarija za lokalni ekonomski razvoj realizuju se uz pomoć privredne komore i uz podršku medijskih kuća (oglašavanje zemljišta i poslovnog prostora). naučnih institucija i agencija: • praćenje sprovođenja i ažuriranja planova i programa. a svi zainteresovani mogu da doprinesu boljoj i uspešnijoj realizaciji projekata i programa. pre svega. ili unapređenje tehnologije. dok će o samoj funkciji komisije biti reči u narednim poglavljima (Korak 4). Mediji omogućavaju: veću informisanost svih građana. organizacije i sve zainteresovane strane uključe u: • proces strateškog planiranja . a značajne su i za praćenje i kontrolu projekata. pre svega. Članovi privrednog saveta su. Učešćem političkih organizacija omogućava se održivost projekata i ideja.primer uključivanja važnih učesnika u proces planiranja razvoja jeste formiranje komisije za strateško planiranje. omogućavaju razmenu iskustva. regionalne. a kao kontrolu najbolje je angažovati osobe koje nisu nosioci projekata.30 4) Mediji • elektronski mediji (javni medijski servisi. privrednici i udruženja. realizaciju projekta . u pojedinim opštinama. U prilogu je dat primer Komisije koja je u Inđiji učestvovala u procesu strateškog planiranja. privatne medijske kuće) • pisani mediji/novinske agencije (lokalne. Privredni savet je stalno telo koje učestvuje u praćenju sprovođenja strateških planova. instituti za istraživanje i razvoj. a neophodni su učesnici u projektima koji imaju za cilj unapređenje ljudskih resursa. 6) Političke organizacije • • predstavnici političkih partija na vlasti predstavnici opozicije Istraživanje među privrednicima.projekti ne moraju da budu autonomni. učestvuju u vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja. • Naučne institucije. ili regionalne). privredne komore. nude znanje. važni su u kontroli procesa i obezbeđuju transparentnost. republičke) Mediji su ujedno i važni učesnici i medijum za uključivanje još većeg broja aktera. 5) Obrazovne i naučne institucije • • • osnovne i srednje škole. više i visokoškolske ustanove (lokalne. Jelena Bojović Kako ih uključiti? Postoji više načina da se značajne institucije. bez obzira na političke promene. . finansijski i ljudski resursi mogu da dolaze sa svih strana. Političke organizacije učestvuju u vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja. Rezultati se moraju proveravati. rađeno je uz pomoć udruženja preduzetnika.

Poljoprivrednici. Privredni saveti imaju na raspolaganju i finansijska sredstva i direktno utiču na sprovođenje ekonomskih projekata koji doprinose poboljšanju poslovne klime. unapređenje rada uprave i slično). savetu za razvoj. razvoj infrastrukture. Telekom. OZZ Srem. ZZ Beška. Katastar) NVO i donatori (CRDA) mediji predstavnici poljoprivrede ( ZZ Gradina. Veritas d. Srbija gas. program podrške privredi. ZZ Slankamenka. direktor filijale Vojvođanske banke) Primer uključivanja . Esca Food Solution. predstavnik Italijanske industrijske zone. Gumil junior.o. U izvesnom smislu oni su zaduženi da nadgledaju primenu strateškog plana. ali jedan od dobrih mehanizama stalne komunikacije i održavanja kontinuiteta u radu na privrednom okruženju jeste osnivanje privrednog saveta. ili privrednom savetu. U najvećem broju slučajeva privredni saveti se osnivaju na inicijativu donatorskih programa.o. bez obzira da li se radi o savetu za ekonomski razvoj. a sa druge strane imaju savetodavni karakter u opštinskim organima u vezi pitanja koje uvodi lokalna samouprava (visina nameta na privredu. Rick Eis. Tehnoexport d.Privredni savet Komunikacija sa privredom može biti i neformalna. MNG Plastik Gogić. Gas-Teh. Banca Intesa. Različiti su nazivi ovih saveta i načina na koji se osnivaju. Opštine sve češće osnivaju privredni savet. međutim. Monus Beograd. Direkcija za puteve.o. . Brojni su primeri saveta u Sjedinjenim Američkim Državama i već postoji tradicija njihovog učešća u razvoju politike na lokalnom nivou. Letač. direktor filijale MEBA – CA Group AD. a njihov rad se nastavlja i nakon usvajanja strateškog plana.o. ZZ Maradik ) predstavnici privrede (predstavnici sindikata. Metal rad. savetu investitora. Sva ta tela su savetodavnog karaktera i njihova osnovna uloga ogleda se u pružanju mogućnosti privrednicima da utiču na politiku lokalne samouprave u vezi sa ekonomskim razvojem. dekani) republička javna preduzeća (Elektrodistribucija. njihove funkcije su slične. M&B Trans Novi Slankamen. AD Žitosrem. savetu preduzetnika. Marko IN. Plamen. da bi učestvovali u procesu strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 31 ČLANOVI KOMISIJE ZA SRATEŠKO PLANIRANJE U INĐIJI • • • • • • • • • • • • • • • • • • predsednik Opštine Inđija zamenik predsednika Opštine Inđija predsednik Skupštine opštine Inđija načelnik opštinske uprave načelnik Odeljenja za urbanizam članovi Opštinskog veća predstavnici Odeljenja za privredu Odeljenje za finansije direktori javnih preduzeća predstavnik Turističke organizacije Opštine Inđija načelnik Sremskog okruga šef ispostave Nacionalne službe za zapošljavanje predstavnici obrazovnog sektora (direktori škola.

ili više preduzetnika (u zavisnosti od „značaja” stranke). uništava se originalan koncept i ideja privrednog saveta. Na koji način se privredni saveti mogu uključiti u rad lokalne samouprave? Šta će biti njihova uloga? Tek kad lokalna samouprava odgovori na ova tri pitanja može da počne sa regrutacijom ukoliko proceni da će privredni savet imati pravu funkciju. Jelena Bojović Dakle. koji. Na ovaj način. pre svega. . Zašto bi privredni saveti hteli da učestvuju u njihovom radu? Kakve koristi imaju od toga? 3. najpre.32 Međutim. da ih predstavlja u privrednom savetu. zbog nedostatka tradicije u osnivanju i radu privrednih saveta u Srbiji. vrlo je važno da rukovodstvo opštine pažljivo pristupi ovoj inicijativi. pre svega zbog velikog nepoverenja preduzetnika u ishod ovakvog angažovanja. treba da bude živ mehanizam učešća privrede u definisanju lokalne politike u oblasti ekonomskog razvoja. lokalna samouprava treba. ukoliko je predviđeno osnivanje privrednog saveta. Nije retkost da su privredni saveti u Srbiji još jedna politička formacija u kojoj svaka politička stranka iz vladajuće koalicije u opštini delegira po jednog. Zašto želi da ih uključi u svoj rad? 2. da odgovori na sledeća pitanja: 1.

kroz Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. Odeljenja za privredu. Pored toga. a nisu dovoljno upoznate sa konceptom lokalnog ekonomskog razvoja. Tek početkom 2006.kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. preteča današnjih kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. korišćenje i uređenje poljoprivrednog zemljišta. ili kao posebno odeljenje za ekonomski razvoj (u opštinama). Objedinjavanjem funkcije registracije privrednih subjekata. Agencija za privredne registre Republike Srbije preuzela je ovu ulogu. Kancelarija je deo lokalne administracije. a osniva se kao uprava za ekonomski razvoj (u gradovima).33 TreĆI kOrak Unapređenje institucionalnog kapaciteta Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su deo opštinske uprave Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj pružaju podršku postojećoj privredi i privlače nove investitore Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su razvojna odeljenja i ne rešavaju pojedinačne slučajeve Rad kancelarije za lokalni ekonomski razvoj je dugoročan Do 2005. osim stimulativnih zakona. opštine/gradovi u Srbiji nisu se institucionalno bavili razvojem privrede i ambijentom za privređivanje. to nije bio slučaj. postoji odeljenje koje se isključivo bavi pitanjem lokalnog ekonomskog razvoja. Službenici ovih odeljenja bavili su se. predstavlja instrument za stvaranje okruženja koje pogoduje privređivanju. Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj predstavlja resurs za opštine koje žele da pokrenu privredu u svojim sredinama. Iskustvo razvijenih evropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država pokazuju da je za lokalni ekonomski razvoj. ali ni jedna organizaciona celina u okviru lokalne uprave nije se bavila ekonomskim razvojem. otvaranju novih radnih mesta i privlačenju investicija. do nedavno. ekonomskom statistikom i registrom privrednih društava i preduzetnika. Američka agencija za međunarodni razvoj. najvažnija funkcija odeljenja za privredu istrgnuta je iz ruku lokalne samouprave. ostvarivati komunikaciju sa privredom i koordinisati saradnju između institucija i organizacija na lokalnom i nacionalnom nivou. nudi opštinama partnerima model institucionalnog organizovanja . Zaposleni u odeljenjima za privredu ostali su da ažuriraju podatke o pripremama i realizaciji prolećne i jesenje setve i uspešne žetve. i dobro organizovana lokalna samouprava. učestvovati u stvaranju strategije lokalnog ekonomskog razvoja. vrlo važna. Bilo je primera da se ad hoc organizuju timovi koji će raditi na privlačenju investicija. Na ovaj način. u većini opština. godine. zaostavština su starog sitema organizacije uprave. Šta je Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj? Opštinska kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER). Jedan od preduslova lokalnog ekonomskog razvoja jeste postojanje timova koji će koordinisati programima i projektima ekonomskog razvoja. da sprovode Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji se odnosi na zaštitu. sprovoditi programe razvoja. privredna odeljenja . kao i da vode upravni postupak radi utvrđivanja visine naknade za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta. pre svega. U Srbiji. a na osnovu iskustava gradova u Sjedinjenim Američkim Državama i državama zapadne Evrope. U pomenutim državama.

34 danas vode poslove vezane za erozivna područja i njihovu zaštitu. javnim bunarima i česmama. nekog drugog srodnog odeljenja.18 Još češći efekat ovih promena tj. sastoji se u pripremi opštih uslova iskorišćavanja i održavanja seoskih vodovoda i donošenju rešenja o priključenju na izgrađene seoske vodovode. optimalan broj zaposlenih u kancelariji kreće se između troje i desetoro. trezor i privredu19 ili Odeljenja za društvene delatnosti i privredu. trezor i privredu19.organizuju i ostvaruju saradnju sa domaćim i međunarodnim organizacijama. agencijama. jeste pripajanje odeljenja za privredu drugim odeljenjima i stvaranje hibridnih Odeljenja za buđet. pokrajinskim i opštinskim organima. 2009. . kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su razvojna odeljenja. proceni štete nastale od elementarnih nepogoda i poslova vezanih za protivgradnu zaštitu. 19 Arilje. Aktivnosti koje se odnose na privredu u ovim odeljenjima slične su navedenim slučajevima. 2009. zapravo gubljenja funkcija. ili kao deo kabineta gradonačelnika. i u zavisnosti od broja stanovnika opštine/grada i broja privrednih subjekata. Organizuju i učestvuju u stvaranju baze podataka. Kao posledica ovih promena. kao i obavljaju drugih poslova po nalogu načelnika odeljenja. Njihov posao. finansije. i to im je primarna karakteristika. utvrđuju vodoprivredne uslove. Ovakvom organizacionom strukturom dolazi do gašenja razvojnih funkcija odeljenja za privredu.. Međutim. nadležnim državnim. često se javlja pripajanje odeljenja za privredu drugim odeljenjima i stvaranje hibridnih odeljenja za budžet.. Ovakvom organizacionom strukturom nemoguće je ne izbeći zatiranje razvojnih funkcija odeljenja za privredu. Gornji Milanovac. Jelena Bojović Za razliku od odeljenja za privredu. izdaju saglasnost i vodoprivredne dozvole za objekte lokalnog značaja. pokazalo se da su kancelarije kao samostalna odeljenja u okviru uprave najfunkcionalnija. U ovim slučajevima aktivnosti koje se odnose na privredu su slične gore pomenutim a organizaciona celina koja ih sprovodi je Odsek za privredu u okviru ovih odeljenja. gubljenja funkcija. preduzetnicima i javnim preduzećima iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja. itd 20 Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi Subotice. Organizuju i učestvuju u pripremi marketinško-promotivnih materijala. Predlažu i daju mišljenja o potrebnim merama za efikasan i uspešan razvoj aktivnosti iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja”. ili odeljenja za društvene delatnosti i privredu. a organizaciona celina koja ih sprovodi je odsek za privredu. takođe. informativnih kampanja i promocija i predstavljanja poslovnih koncepata i potencijala opštine za strana ulaganja.20 Postoje primeri u Srbiji gde su ovakve kancelarije osnivane u okviru odeljenja za privredu. sprovode Zakon o vodama u vezi načina korišćenja i upravljanja izvorima. investitorima. institucijama. finansije. Organizuju poslove na praćenju realizacije strategije ekonomskog razvoja opštine i učestvuje u koncipiranju i razvoju projekata iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja.“poslovnih informacija” od značaja za lokalni ekonomski razvoj. Organizuju i učestvuju u kontaktima pružanja podrške i informacija zainteresovanim investitorima i preduzetnicima iz domena ulaganja i otvaranja preduzeća. 18 Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi opštine Gornji Milanovac. Zaposleni u kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj „.

opštinama i regionima u zemlji i inostranstvu . Samo se treba zapitati da li bi službenik banke na isto pitanje klijenta odgovorio: „Imate na našoj internet stranici”. CD materijali. The Urban Institute izrada i redovno ažuriranje promotivnih materijala (brošure. investitorima i privrednicima. Svaki zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj ima grupu preduzetnika o kojima „vodi računa”. baneri i posteri. prospekti. privrednim komorama i poslovnim udruženjima u inostranstvu. tako i na republičkom nivou. zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj moraju da obavljaju mnogo drugih funkcija da bi njihova efikasnost. pruža im sve potrebne informacije i olakšava kontakt sa svim institucijama kako na lokalnom. i pomoć koju pružaju. opštine i gradovi MEGA programa. osobe koje su za njih „zadužene”. bila što veća. internet prezentacija. novembar 2009. • • 21 Analiza KLER-a. u tom slučaju kancelarija za lokalni ekonomski razvoj nije ni potrebna. Osnovne funkcije kancelarije/odeljenja za lokalni ekonomski razvoj ★ Marketing Broj zaposlenih u KLER u opštinama u Srbiji Funkcije opštinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj osnivaju se sa idejom da privrednici imaju svoje savetnike u okviru opštinskih uprava. Način rada zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj i njihov odnos prema klijentima (u ovom slučaju privrednicima) mora da bude istovetan kao u privatnom sektoru. posetiocima i izlagačima na sajmovima i konferencijama.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji Opština/grad Broj zaposlenih u KLER-u 7 5 2 8 7 8 16 5 3 2 7 23 1 2 5 7 21 35 Opština/grad Broj zaposlenih u KLER-u 6 8 2 5 5 3 3 2 2 1 4 2 2 3 2 3 Novi Sad Niš Novi Beograd Kragujevac Leskovac Subotica Zrenjanin Kruševac Pančevo Šabac Kraljevo Čačak Smederevo Sombor Valjevo Vranje Loznica Novi Pazar Sremska Mitrovica Užice Zaječar Pirot Paraćin Vršac Inđija Prokuplje Bujanovac Prijepolje Preševo Pećinci Arilje Medveđa Ako zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj na pitanje preduzetnika da li ima informaciju o raspoloživoj radnoj snazi u opštini odgovora: „Pogledajte na vebsajtu Nacionalne službe zapošljavanja”. trgovinskim odeljenjima stranih ambasada u zemlji. elektronski bilten) distribucija promotivnih materijala ciljanim grupama: ambasadama. ili bi ponudio odgovor? Da bi kancelarije bile pravi servis privredi.

svakodnevni kontakti sa komisijom za strateški razvoj. pružanje pomoći lokalnim preduzetnicima za registraciju. procena mogućnosti za jačanje kapaciteta.36 • • • • organizovanje promotivnih manifestacija – sajmovi. organizovanje anketa za poslovni sektor u cilju poboljšanja uslova poslovanja. učešće na sajmovima i izložbama organizovanje promotivnih kampanja – oglašavanje i PR aktivnosti filantropske aktivnosti . svečana otvaranja. ili olakšica za određene kategorije preduzetnika. ili instrumenata za podršku privrednicima. ili aplikacije za donaciju. pružanje zakonske i tehničke podrške. • • • • ★ Podrška u finansiranju • održavanje kontakta sa bankama koje posluju u opštini sa ciljem da se obezbede finansijski podaci sa tržišta i pruže pravovremene i adekvatne informacije i savet predstavnicima lokalnih firmi. posete potencijalnim investitorima radi pregovora. organizovanje poseta i prodajnih prezentacija u vezi sa mogućnostima za ulaganje. • • ★ Pružanje potrebne podrške tokom procesa strateškog planiranja • • • sprovođenje procesa strateškog planiranja. nadgledanje tekućih projekata. obezbeđenje finansijske podrške. proizašlih iz plana za strateški razvoj i izveštavanje o procesu. praćenje aktivnosti i izveštavanje o rezultatima sastanaka komisije za strateški razvoj (pisani izveštaji. upućivanje na donatorske programe i različite izvore finansiranja. davanje saveta i informacija. zaključci i predlozi). promovisanje preduzetništva i privatno-javnih partnerstava. razvijanje programa za obuku pojedinaca koji započinju vlastiti posao i za poslovna udruženja. pomoć u promociji i povezivanju sa potencijalnim kupcima i dobavljačima. ★ Kontakti sa poslovnom zajednicom i njeno direktno podržavanje • procena poslovnog okruženja . konferencije. . • • ★ Kontakti sa investitorima • • • stalni kontakt sa domaćim i stranim investitorima. ili preregistraciju u saradnji sa Agencijom za privredne registre.svakodnevni kontakti sa lokalnim privrednicima i preduzetnicima.organizovanje i priprema kampanja o značaju novih ulaganja i promociji društveno odgovornog poslovanja prema lokalnoj zajednici i životnoj sredini • Jelena Bojović organizovanje obuke za mala i srednja preduzeća u sastavljaju predloga projekata i pripreme dokumentacije za podizanje kredita.

upravljanje sprovođenjem razvojnih projekata. ★ Priprema i praćenje sprovođenja projekata ekonomskog razvoja • analiza uslova na tržištu i istraživanje mogućnosti za pokretanje razvojnih projekata. • definisanje podsticaja za osnivanje novih preduzeća i privlačenje direktnih stranih ulaganja pružanje saveta u oblasti regulative (pravilnici. • komunikacija sa donatorskim organizacijama. • pripremanje i sprovođenje obrazovnih programa za instruktore i konsultante za razvoj lokalne ekonomije i preduzetništva u opštini. odluke i uputstva) pružanje informacija o merama za poboljšanje prihoda lokalne samouprave od privrede povećanje stope zaposlenosti i smanjenje siromaštva. ★ Savetodavna funkcija – gradonačelniku/ predsedniku opštine i skupštini • • • ★ Usavršavanje radne snage • saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje . • pripremanje baze podataka o raspoloživoj radnoj snazi.opštinski ogranak. privredna društva i civilni sektor predlaganje socijalnih programa i programa za zapošljavanje mladih u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje • . • pripremanje plana za obrazovanje i prekvalifikaciju u skladu sa potrebama investitora. priprema predloga razvojnih projekata.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 37 • identifikovanje trenutnih finansijskih kapaciteta i preporučivanje najpovoljnijih finansijskih paketa korisnicima usluga kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. • • • istraživanje mogućnosti za prikupljanje sredstava potrebnih za razvojne programe. uspostavljanje industrijskih i tehnoloških zona i poslovnih inkubatora. obnavljanje uništenih objekata • • • • ★ Redovno održavanje i unapređenje veze sa drugim lokalnim samoupravama i institucijama centralnih vlasti koje su zadužene za lokalni ekonomski razvoj • • saradnja sa republičkim telima i institucijama zaduženim za lokalni ekonomski razvoj saradnja sa privrednom komorom. • osnivanje centra za obuku. novim potrebama investitora za radnom snagom i programima za samozapošljavanje. • pružanje informacija nezaposlenima u vezi mogućnosti za pokretanje privatnog biznisa. stvaranje jednakih mogućnosti za žene i ugrožene grupe usklađivanje administrativnih i inspekcijskih procedura kao podrška ekonomskog razvoja pružanje mišljenja za usvajanje i sprovođenje lokalnih investicionih programa inicijative za pripremanje i modifikovanje urbanističkih planova. pripremanje preporuka o lokalnom mikro-finansiranju i garancijskim šemama. lokalnim/ regionalnim institucijama zaduženim za ekonomski razvoj.

u skladu sa zakonom i statutom. Ono o čemu treba voditi računa pri definisanju pozicije kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u okviru gradske/opštinske uprave jeste činjenica da poslovi koje kancelarije obavljaju nisu “klasični” upravni poslovi (rešavanje u upravnim stvarima i donošenje upravnih akata). stav 1. organizacioni oblici se razlikuju u opštinama u Republici Srbiji. sve osnovane kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u opisu svojih nadležnosti imaju minimum 90% navedenih funkcija.ne postoji akt na republičkom nivou koji bi uredio načela organizacije lokalne samouprave (gradovi/ opštine sami donose odluke o organizaciji i sistematizaciji). u okviru gradske/ opštinske uprave nije regulisana zakonom . a samim tim i mesto kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. razmena primera dobre prakse i usaglašavanje razvojne politike svih opština Jelena Bojović Organizacioni oblici kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Organizacija. Republičkim geodetskim zavodom i drugim telima i organizacijama saradnja sa drugim gradovima i opštinama. ustanove i druge organizacije koje vrše javnu službu. U skladu sa Zakonom22 poslovi lokalnog ekonomskog razvoja mogu da se obavljaju u javnom preduzeću. Zakona o lokalnoj samoupravi kaže da “jedinica lokalne samouprave za ostvarivanje svojih prava i dužnosti i za zadovoljavanje potreba lokalnog stanovništva može osnovati preduzeća.38 • kreiranje i održavanje jedinstvenog informacionog sistema za statističke i druge podatke važne za biznis. ili privrednom društvu i ta mogućnost je iskorišćena u nekim lokalnim samoupravama u Srbiji. Dakle. i sledi pregled prednosti i nedostataka različitih modela kancelarija za lokalni ekonomski razvoj: • ★ Kreiranje i održavanje relevantnih baza podataka • • • • • • • • • 22 Član 7. ustanovi.” baza podataka dostupnih kadrova baza podataka lokalnih preduzeća i preduzetnika baza podataka novih domaćih i stranih investitora baza podataka kapaciteta za privatizaciju baza podataka dostupne opštinske imovine baza podataka zemljišta za potencijalne grinfild investicije baza podataka o potencijalnim braunfild lokacijama baza lokalnih dobavljača priprema i ažuriranje profila zajednice U Srbiji. . u kojima je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj osnovana kao posebno pravno lice. agenciji. ekonomski razvoj i smanjenje nezaposlenosti u opštinama u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku. već razvojni i stručni poslovi.

Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj . ili kao deo kabineta gradonačelnika. Zrenjanin). pre svega zbog neophodne verifikacije od strane skupštine opštine. bilo je neophodno uspostaviti konsenzus sa svim koalicionim partnerima. prisustvuje Organizacija gradske uprave i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u Loznici . godine. Prednosti . Kragujevac. veliki broj kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u novim odlukama o organizaciji uprave.Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj ima izražen uticaj u poslovnoj zajednici .formira se odlukom načelnika opštinske uprave uz saglasnost predsednika opštine/gradonačelnika i zahteva izmenu pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj/načelnik odeljenja. kao deo drugog srodnog odeljenja. dobile su status odeljenja (Loznica.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 39 ★ Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj kao deo uprave Početak rada kancelarija za lokalni ekonomski razvoj datira od 2005. širi je obim nadležnosti (preuzimanje nekih nadležnosti drugih odeljenja) i veća ovlašćenja u poslovima lokalnog ekonomskog razvoja. Dakle.lakša je komunikacija sa drugim odeljenjima jer nema subordinacije. a pomenute izmene je neophodno verifikovati u lokalnoj skupštini. pa je opštinsko rukovodstvo pribegavalo jednostavnijim rešenjima.odsek u okviru odeljenja za ekonomska i finansijska pitanja. godine u okviru uprave/lokalne administracije kao posebno odeljenje . Nakon lokalnih izbora 2008. Iako je najpogodniji. ovaj organizacioni oblik retko se koristi pri osnivanju kancelarija za lokalni ekonomski razvoj.

o. u nekim slučajevima nisu deo uprave: ★ Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj kao posebno pravno lice U Srbiji su nedavno počele da se osnivaju kao posebna pravna lica. Nedostaci . kancelarije za lokalni ekonomski razvoj čiji je osnivač opština. slabo poznavanje funkcionisanja uprave. uvid u aktivnosti uprave u celini. posebno u većim gradovima u kojima je velika administracija (Niš. Prve kancelarije pojavile su se u Inđjiji i Pećincima: u Pećincima je osnovano Privredno društvo d. u 90% slučajeva i dalje se oslanjaju na lokalnu samoupravu.” 22 “Delatnosti od opšteg interesa jesu delatnosti koje su kao takve određene u oblastima proizvodnje električne energije. Jelena Bojović Organizaciona jedinica u okviru kabineta Gradonačelnici/predsednici opština koji su želeli da imaju snažniji uticaj i veću direktnu komunikaciju sa kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj najčešće su birali ovakav oblik organizacije.Bez obzira na poziciju u upravi. Odsek za lokalni ekonomski razvoj u okviru odeljenja za privredu: Formira se odlukom načelnika opštinske uprave uz saglasnost predsednika opštine/gradonačelnika i rukovodioca odeljenja/službe i zahteva izmenu pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Subotica. a što se tiče finansiranja.. Vranje). stručnih i regulativnih poslova iz svoje nadležnosti. plate zaposlenih nisu mnogo veće.) kao i komunalne delatnosti”. čest je slučaj da kancelarije imaju veću autonomiju nego drugi odseci.Velika zavisnost od političkih uticaja.40 svim sastancima uprave i dobro je informisan o svim aktivnostima drugih odeljenja. 20 Prve agencije formirane su početkom 2009. utapanje odseka u standarde ponašanja opštinske administracije i marginalizacija odseka. direktan kontakt sa gradonačelnikom. što znači da su veće mogućnosti da se angažuju kvalifikovani i veće su mogućnosti za povećanje prihoda.Hijerarhijska struktura otežava rad i sprečava efikasnu koordinaciju sa drugim delovima uprave i poslovnom zajednicom.o. . Iako su brojne mane ovakvog institucionalnog okvira..Mogućnost uticaja na donošenja odluka. pod imenom agencije. telekomunikacija (. U praksi.Ovakva organizaciona celina nameće veći broj zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj nego što je neophodno. Osnovna prednost organizovanja kancelarije za lokalni ekonomski razvoj kao pravnog lica je veća autonomija. Prednosti. zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj podležu Zakonu o državnim službenicima i Zakonu o budžetu i nemaju mogućnost sticanja većih zarada. S obzirom da je deo uprave. Nedostaci . saobraćaja. podređenost i subordinacija u odnosu na druge organizacione jedinice u okviru lokalne administracije. veća kontrola od strane rukovodstva. koje se zove Agencija za lokalni ekonomski razvoj. Novi Sad) Prednosti . ova mogućnost je nedovoljno realizovana. to je najčešći organizacioni oblik kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (Kruševac.godine 21 Zakon dozvoljava LS da osniva agencije za obavljanje “razvojnih. lokalna poslovna zajednica i šira javnost je ne prepoznaju. Pomenute izmene nije neophodno verifikovati u skupštini opštine. Nedostaci.

nedovoljna saradnja sa organima uprave. Nedostaci: profitna orijentacija može da utiče na promenu prioriteta i pretvori kancelariju u firmu za konsalting. ne dozvoljava da se favorizuje samo jedan od pomenutih oblika organizacije. opasnost da poslovi lokalnog ekonomskog razvoja prestanu da se doživljavaju kao izvorna nadležnost. na primer. uglavnom finansiraju iz cene usluge. nedovoljna kontrola nadležnosti i finansijskog poslovanja. Pećinci. nivou dostignutog razvoja i potrebama lokalnih zajednica. velika razlika u organizacionoj strukturi. Agencija za lokalni ekonomski razvoj u Leskovcu. saobraćaja. Prednosti: visoka autonomija. sticanje prihoda na tržištu.) Javno preduzeće direkcija za lokalni ekonomski razvoj (nema primera u praksi). stručnih i regulativnih poslova iz svoje nadležnosti.24 Agencije se otvaraju za poslove koji ne zahtevaju stalan politički nadzor ukoliko mogu da ih uspešnije obavljaju nego organi uprave.” 25 “Delatnosti od opšteg interesa jesu delatnosti koje su kao takve određene u oblastima proizvodnje električne energije.osniva se na osnovu Zakona o privrednim društvima26 Prednosti: veća autonomija i prihodi. Nedostaci: slab uticaj na poslove uprave i na izmene sektorske politike i prakse na lokalnom nivou. godine. . Odabrani model treba da poštuje specifičnost sredine u kojoj se razvija. Privredno društvo za lokalni ekonomski razvoj. Inđija . Nedostaci: politizacija. samostalno širenje aktivnosti i uspostavljanje prioriteta poslova. uticaj kancelarije za lokalni ekonomski razvoj na procese odlučivanja postaje marginalan. primer .godine 24 Zakon dozvoljava lokanoj samoupravi da osniva agencije za obavljanje “razvojnih. iako se poslovi i dalje.) kao i komunalne delatnosti”. (Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj neminovno se fokusira na finansijski isplatljivije usluge. 23 Prve agencije su formirane početkom 2009.Novi Beograd. prepoznatljivost. nedovoljna kontrola lokalne samouprave nad osnovnim funkcijama iz nadležnosti kancelarije. a preimenovanje uloge u centar za sticanje profita menja njene prioritete.. bolja vidljivost. primećuju se još neki nedostataci: s obzirom da organizaciono nije deo opštinske uprave. pažljivo sagledavajući prednosti i nedostatke svakog modela ponaosob. loša komunikacija sa ostalim organima. osnovana je prema Zakonu o javnim agencijama iz 2005. telekomunikacija (. osniva se se na osnovu Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa25 Prednosti: veća autonomija i bolja vidljivost.. nedovoljna saradnja sa organima uprave. 26 Zakon omogućava da opština osnuje privredno društvo i poveri mu poslove iz svoje nadležnosti NAPOMENA: Iako je odeljenje za privredu optimalan oblik organizacije kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 41 Iz dosadašnjeg nevelikog iskustva23 u radu sa kancelarijama kao posebnim pravnim licima.

27 Sistematizacija radnih mesta. Šabac. itd. Sombor. Paraćin. (u Smederevu) do dvadeset i tri (u Čačku)27 i zavisi od veličine lokalne zajednice (broja stanovnika i površine). Medveđa Novi Sad. nadležnim ustanovama i institucijama na opštinskom. Pirot.42 Osnovni organizacioni modeli Opštine/ gradovi Odeljenje za LER Ukupno Jelena Bojović Loznica. postojanja privredne komore ili udruženja. u optimalnim uslovima treba da ima kancelariju za lokalni ekonomski razvoj sa petoro zaposlenih. regionalnom i republičkom nivou da bi se usaglašenim merama ostvario brži privredni razvoj opštine Odsek za LER • • Kabinet gradonačelnika Drugi organozacioni modeli Javno preduzeće Agencija za LER Privredno društvo Opštinski fond • • • • • Sistematizacija radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj Broj zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj kreće se od jednog zaposlenog. Prosečna opština u Srbiji koja ima pedeset hiljada stanovnika i broj registrovanih privrednih subjekata oko dve hiljade. Valjevo. ostvaruje saradnju sa organizacionim jedinicama opštinske uprave. priprema predloge i odluke za skupštinu. Zrenjanin. 12 Čačak. Arilje. Kruševac. Bujanovac. Novi Pazar Užice. Kragujevac. Smederevo. 13 Prokuplje. Inđija. sprovodi utvrđenu politiku lokalnog ekonomskog razvoja i predlaže mere za njeno unapređenje Raspoređuje zaduženja i nadzire njihovo izvršenje Neposredno izvršava najsloženije stručne poslove u unapređenju lokalnog ekonomskog razvoja. Pančevo. Niš Opštine/ gradovi / Leskovac Novi Beograd. broja privrednih subjekata. učestvuje u izradi izveštaja i analiza sa ciljem podsticaja privrednog razvoja. Vranje. predlagaže podsticajne mere za unapređenje lokalnog ekonomskog razvoja. daje mišljenje na akte kojima se utiče na politiku privlačenja investicija i unapređenja privrednog razvoja Koordinira procesom strateškog planiranja ekonomskog razvoja Učestvuje u donošenju prostornih i urbanističkih planova Priprema godišnje radne planove (akcioni plan) za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj Prati zakone i podzakonska akta u oblasti ekonomskog razvoja Prati privredni razvoj. Vršac. Kraljevo. Subotica. 2008. Zaječar. . Pećinci Preševo 2 Ukupno 0 1 3 1 Primer sistematizacije radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj ★ Rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Organizuje i rukovodi radom kancelarije. Prijepolje. Sremska Mitrovica.

priprema predloge podsticajnih mera za razvoj privrede. Priprema bazu podataka o lokalnim privrednicima (baza dobavljača) Istražuje (anketira) i analizira mišljenja lokalnih preduzetnika Analizira strukturu i kretanja privrede. obezbeđuje sredstva iz različitih izvora (donatori. organizuje različite treninge i obuke. u administrativnim poslovima vezanim za lokalnu samoupravu. fondovima. uspostavlja saradnju sa fakultetima) Pruža informacije privrednicima i preduzetnicima o potencijalnim izvorima finansiranja. konkursima za tehničku podršku i sl. vebsajt i bazu podataka koji se odnose na lokalnu privredu i sektor malih i srednjih preduzeća Prati zakone i podzakonska akta u oblasti ekonomskog razvoja Pruža administrativno-tehničku pomoć komisiji za lokalni ekonomski razvoj Priprema sajmove i biznis forume Učestvuje u pripremi lokacija za investitiore • • • • ★ Koordinator za ekonomski razvoj – podsticanje lokalne privrede (2 izvršioca) • Uspostavlja kontakt i saradnju preduzetnicima. posebno u domenu zadržavanja i podsticanja postojeće privrede Sprovodi analize lokalnih ljudskih resursa.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 43 • Podstiče i priprema projekte u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja.) Učestvuje u pregovorima sa investitorima i privrednicima Istupa ispred kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i zastupa njene interese Definiše identitet kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i izgrađuje odgovarajuću sliku u javnosti • priprema predloge podsticajnih mera u domenu zapošljavanja i samozapošljavanja • Učestvuje u izradi planova i projekata ekonomskog razvoja. uvoza / izvoza. komorama i dr. uspostavlja trening centre. udruženjima. ministarstva. sponzori i dr. ministarstvima. priprema i realizuje projekte razvoja ljudskih resursa u skladu sa potrebama privrede (na primer. olakšava komunikaciju sa ostalim organima uprave Ažurira profil zajednice. uvodi nove smerove u srednje škole. komorom. • • • • • • • • • . pomaže u pripremi aplikacija Pomaže privrednicima u pribavljanju dozvola i realizaciji drugih zahteva koje privrednici imaju prema lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima: pruža pomoć u uspostavljanju kontakta. i ostalih ekonomskih pokazatelja Učestvuje u izradi opštih i pojedinačnih akata od značaja za lokalne preduzetnike. raspoloživim kreditnim linijama. razvojnom agencijom bjektima od značaja za privredu nivou sa lokalnim privrednom i drugim suna lokalnom • • Uspostavlja kontakt i saradnju sa regionalnim i nacionalnim institucijama od značaja za razvoj privrede – agencijama.

ili zajedničke sajamske nastupe kancelarije za lokalni ekonomski razvoj sa predstavnicima privrede i institucija u zemlji i inostranstvu • Priprema i organizuje privredne i investicione sajmove. poljoprivredu i pravne poslove). ili škole na kojima se izučava ova oblast. sačinio specijalizovan set obuka koje su podeljene u devet modula. konferencije i druge događaje u lokalnoj samoupravi • Uspostavlja i održava vezu sa nadležnim ministarstvima i državnim institucijama i agencijama • Priprema i održava bazu podataka o slobodnim grinfild i braunfild lokacijama • Priprema benčmarking analizu opštine • Identifikuje ciljnu industriju i potencijalne investitore • Uspostavlja i održava kontakt sa postojećim i potencijalnim investitorima. projektima. flajere. forume. . institucijama) Uspostavlja i održava jedinstveni informacioni sistem statističkih podataka i informacija od značaja za poboljšanje pristupa poslovnim informacijama. turizam. direktora kancelarije i petoro koordinatora (koordinatori za privredu. sajamske štandove • Priprema promotivne kampanje za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj i lokalnu samoupravu • Priprema i koordinira samostalne. ima šestoro zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj. Obuke za zaposlene S obziom da je profil stručnjaka za lokalni ekonomski razvoj još uvek novina u našoj zemlji i da ne postoje fakulteti. izradu projektne dokumentacije. fondovima.44 ★ Koordinator za ekonomski razvoj – marketing i promocija investicija • Definiše vizuelni identitet kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Priprema i koordinira izradu promotivnih materijala za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj: vebsajt. bilo bi dobro da se zaposlenima u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj omogući odgovarajuća obuka da bi se pripremili da što bolje obavljaju svoj posao. na primer. Urban institut je kroz Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. investicijama. brošure. • • • Grad Loznica. pruža sve neophodne informacije • Organizuje posete investitora. banere. razvoj privrede i smanjenje nezaposlenosti Pruža administrativno-tehničku pomoć u izradi strategije lokalnog ekonomskog razvoja. posebno u domenu promocije investicija • Jelena Bojović Učestvuje u izradi opštih i pojedinačnih akata od značaja za potencijalne investitore. vebsajt i različite baze podataka koje se tiču investicija (priprema baze podataka o zaposlenima. učestvuje u pregovorima sa investitorma • Učestvuje u izradi planova i projekata ekonomskog razvoja. priprema predloge podsticajnih mera za investitore Ažurira profil zajednice.

istraživanja. pisma o nameri. Studije izvod• Analiza troškova i benefita ljivosti i analiza troškova i benefita • Studija izvodljivosti .sadržaj i značaj. Upotreba podataka i opštinski PR Slične obuke danas sprovodi Stalna konferencija gradova i opština.javna partnerstva • Uspostavljanje. . analiza • Formulisanje problema u pripremnoj fazi projekta. Razvoj ljudskih • Profil zaposlenih i nezaposlenih • Prognoza razvoja ljudskih kapaciteta resursa • Prioriteti u definisanju plana upravljanja ljudskim resursima • Obrazovni centri • Fondovi za razvoj ljudskih resursa • Istraživanja o dostupnosti radne snage • Veštine • Ciljana obuka • Formalno obrazovanje .identifikacija • Definisanje potražnje • Informacije i priprema idejnog projekta 8. definisanje ponude • Šta može poći neželjenim pravcem .uticaj • Promocija određenih profila u obrazovanju • Unapređenje veština i znanja • Radna etika 9. Opština sa po• Certifikacija opština sa povoljnim poslovnim okruženjem voljnim poslovnim • Praktične posledice procesa certifikacije • Vodič kroz proces certifikacije okruženjem • Dobra praksa • Proces kroz praksu • Kriterijumi certifikacije • Dokumentacija 45 2 . • Definisanje ciljeva. konsultantske kuće. Organizacija kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i kvalifikacije zaposlenih 4. Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj 3. značaj infrastrukture Teme koje obuka pokriva • Pomoć postojećoj privredi • Tehnike zadržavanja i širenja privredne aktivnosti • Kontakt sa privredom – upitnici. itd). Tehnike i metode privrednog razvoja. kao i mnoge druge organizacije (donatorski programi. posete • Biznis inkubatori • Industrijski parkovi • Zone unapređenog poslovanja. Uvod u lokalni ekonomski razvoj Teme koje obuka pokriva • Definicija i kontekst ekonomskog razvoja u Srbiji • Uočavanje ključnih interesnih grupa • Uloga lokalne samouprave • Osnovne veštine za bavljenje lokalnim ekonomskim razvojem • Tehnike i modeli ekonomskog razvoja • Metodologija strateškog planiranja i uloga kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Praćenje i ocena programa ekonomskog razvoja • Pravni okvir • Zakonski okvir • Finansiranje lokalne samouprave • Zakoni u domenu zaštite životne sredine • Građevinsko zemljište i ekonomski razvoj • Privatizacija i imovina u posedu vojske • Privatno .opšti pregled i značaj marketinga u lokalnom ekonomskom razvoju • U „koži“ investitora • Izbor ciljne industrije i potencijalnih investitora • Tehnike i metode u marketingu • Kako pripremiti prezentaciju • Šta sadrže brošure • Koje informacije treba da budu na vebsajtu • Učešće na sajmovima • Značaj podataka i način prikupljanja • Izvori podataka • Manipulacija podacima • Baze podataka • Analiza podataka • Javno mnenje i komunikacija sa interesnim grupama • Interna i spoljna komunikacija • Izveštavanje Obuka/modul 6. uloga i funkcije kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Profil zajednice i analiza proizvoda • Od teorije do prakse – razvoj lokalne zajednice • Uloga interesnih grupa • Tehnike pregovaranja i komunikacije • Uspešna organizacija i program ekonomskog razvoja – primeri uspešne prakse • Privlačenje investicija – kako do investitora: komunikacija i programi podrške • Izbor investicione lokacije. razvoj centra grada • Biznis centri i edukativni centri • Planiranje infrastrukture • Projektni ciklus 7. rezultata • Ciljne grupe .kako sprečiti • Marketing . prezentacija za investitore. Marketing: kako privući investitore 5.državne agencije.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji Obuka/modul 1 .

za profesionalce treba osigurati poziciju.28 Međutim. pa je samo u malom broju opština u Srbiji ustanovljena ova institucija. potrebno je da se rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj redovno konsultuje s njim. Pre donošenja novog Zakona o lokalnoj samoupravi tada važeći Zakon iz 2002. efikasnost kancelarije za lokalni ekonomski razvoj zavisi od kontinuiteta u radu zaposlenih – ne treba ulagati u lica koja će biti zamenjena nakon političkih promena u opštini. Da bi predsednik opštine stekao poverenje zaposlenih u kancelariji. 3) podstiče i koordinira investiciona ulaganja i privlačenje kapitala. Ostali institucionalni elementi za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja U okviru lokalne samouprave postoje i drugi oblici organizovanja da bi se uspešno upravljalo lokalnim ekonomskim razvojem. ulaganjem u infrastrukturu i konkurentnom politikom koja pogoduje privrednom razvoju. obezbediti im obuku i studijske posete. a već sledećim Zakonom o lokalnoj samoupravi potpuno je ukinuta. zakonski okvir je propustio da jasno definiše ulogu i položaj opštinskog menadžera .efikasnom administracijom. uveo je funciju gradskog/opštinskog menadžera koji je imao ulogu da: 1) predlaže projekte kojima se podstiče ekonomski razvoj i zadovoljavaju potrebe građana i obezbeđuje zaštita životne sredine. 2) podstiče preduzetničke inicijative i stvaranje privatno-javnih aranžmana i partnerstava. da mu pruža relevantne informacije koje će pomoći u komunikaciji sa građanima i u predstavljanju • rezultata rada kancelarije. godine. Da bi kancelarija bila u potpunosti funkcionalna treba da se pridržava sledećih principa: • efikasnost kancelarija za lokalni ekonomski razvoj zavisi od nivoa autonomije u odnosu na druga odeljenja opštinske uprave – treba uspostaviti kancelariju kao posebno odeljenje. • proces lokanog ekonomskog razvoja u potpunosti zavisi od posvećenosti i podrške opštinskog rukovodstva – predsednik opštine i opštinsko rukovodstvo treba da razumeju značaj lokalnog ekonomskog razvoja za svoju opštinu. Član 56. .njegova funkcija je bila podložna političkom uticaju. 28 Zakon o lokalnoj samoupravi.46 Jelena Bojović Preporuke za uspostavljanje maksimalne funkcionalnosti kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Kancelarija nije recept za rast lokalne ekonomije. 2002. • efikasnost kancelarije za lokalni ekonomski razvoj zavisi od kvaliteta zaposlenih i njihovog razumevanja procesa lokalnog ekonomskog razvoja – treba zaposliti profesionalce koji su spremni da rade i uče. 4) inicira izmene i dopune propisa koji otežavaju poslovne inicijative”. Ona može da daje dobre rezultate ako se koristi zajedno sa drugim instrumentima ekonomskog razvoja .

Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj treba da preuzmu tu ulogu.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 47 na potreba. Bogatstvo institucionalnih oblika koje imaju svoje mesto u upravljanju i koordinaciji procesa razvoja privrednog okruženja nameće se kao prioritet- . Njegova uloga je. obavljaju pojedine funkcije lokalnog ekonomskog razvoja. Bogatstvo institucionalnih oblika u ovoj sferi u pojedinim opštinama u Srbiji čini i član opštinskog veća zadužen za privredu. a gradonačelnik i skupština opštine treba da im povere dužnost i suštinski i formalno. te se pored kancelarija za lokalni ekonomski razvoj pomoćnik predsednika opštine za ekonomski razvoj nameće kao važan činilac u definisanju i sprovođenju ekonomskog razvoja. dok regionalne razvojne agencije i/ili agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća sprovode ekonomske projekte. novim Zakonom o lokalnoj samoupravi preneseno je na funciju pomoćnika gradonačelnika. ili pomažu preduzećima. svaka pojedinačno. Ovu lepezu upravnih i izvršnih organa dopunjuju i lokalna javna preduzeća i regionalne agencije koje. različita od opštine do opštine i zavisi od političke moći veća i nadležnosti koja mu je data. Ono što je uvođenjem gradskog menadžera pokrenuto. komisije za zapošljavanje i slična tela osnovana od strane skupštine opštine. ili predsednika opštine. otvara mogućnost postavljenja pomoćnika predsednika opštine zaduženog za ekonomski razvoj. Novi Zakon. Direkcije za izgradnju učestvuju. tako. Veliki broj opština iskoristio je ovu mogućnost. kao i uloga pomoćnika. imaju savetodavnu ulogu u ekonomskom razvoju. a ponekad su i nosioci poslova kojima se privlače investicije (prisutne su na sajmovima i ostvaruju direktnu saradnju sa državnim agencijama). I na kraju treba reći da već pomentuti saveti za ekonomski razvoj.

Strateški planovi se prave u saradnji sa zajednicom Iako zvuči kao floskula. podrazumeva opredeljenje za ciljeve koji su prioritetni za zajednicu i koje neće menjati iz godine u godinu.org:8080/ . što je jedan od bitnih rezultata strateškog planiranja. komisija za strateško planiranje postaje novi važan činilac u zajednici – otelotvorenje saradnje javnog i privatnog sektora. Kraljevo. Jedna od uspešnijih strategija lokalnog ekonomskog razvoja. itd. vodič opštini u izboru resursa. strateško planiranje je izašlo iz svojih okvira. Dakle. pripremio je bazu podataka o broju i vrsti strateških planova u opštinama u Srbiji.). strategije razvoja lokalnih zajednica danas. Strateško planiranje neće biti uspešno ukoliko lokalna zajednica pokuša da „zakrpi sve rupe”. godine. leži u činjenici da se. Strateško planiranje je poslednjih godina u Srbiji postalo opšteprihvaćeno. rukovodila je opštinu da se opredeli za dva ključna cilja: 1) reformu administarcije i 2) infrastrukturno opremanje i promociju industrijske zone. upravo. strateški plan ne treba ni planirati Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji. već konglomerat projektnih ideja kojih se ikad iko setio. Na ovaj način stvara se partnerstvo između privatnog i javnog sektora. njihovim učešćem obezbeđuje podrška za sprovođenje strateškog plana. Stoga je bolje. a pojedine opštine/gradovi imaju i preko deset usvojenih (Niš. prede ekonomiju i poslovnu klimu. Osnovni principi planiranja Postoji onoliko definicija strateškog planiranja koliko i realizovanih strateških planova. U ovom trenutku u bazi je registrovano petsto osamnaest strategija30. pored novih ideja.skgo. Ako se proces završi uspešno. a njihova saradnja može da postane obrazac kako se donose odluke u opštini/gradu i ogleda se u komisiji za strateško planiranje. motiv da se strateški pravci razvoja donesu u dogovoru sa važnim učesnicima. 2) nije menjana i 3) bila je. Čačak.48 ČeTvrTI kOrak strateško planiranje ekonomskog razvoja Strateško opredeljenje za prioritetne ciljeve Organizovanje i uključivanje u strateško planiranje Ako lokalna samouprava ne planira sprovođenje strateškog plana. u suštini. Iako je zahtev donatora plemenit . nisu skup prioriteta i opredeljenja.29 u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština. ipak. podsetiti se osnovnih principa i postulata. Kroz strateško planiranje lideri lokalne poslovne zajednice i predstavnici lokalne samouprave zajedno planiraju kako da una- Implementacija/sprovođenje plana Planiranje ima smisla samo ukoliko nosilac strateškog plana namerava da se strateškim planom 29 Tim potpredsednika Vlade 30 http://www. Uspešnost ove strategije ogleda se u tome što je 1) sprovedena. Strateško planiranje je izbor Strateško planiranje je kreativan proces kroz koji se utvrđuju ključne oblasti razvoja i usaglašavaju važni učesnici oko najvažnijih ciljeva i strategija. rađena 2001. ovom prilikom. Strategija. zato što donatori često postavljaju kao uslov da se projekti koje će oni finansirati nalaze u strategijama razvoja.da se finansiraju samo oni pojekti oko kojih postoji konsenzus zajednice.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 49 Proces strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja u osam koraka U lokalnoj samoupravi ne postoji opšteprihvaćen metod za izradu stateškog plana. Jedan od načina strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja jeste metodologija koju je primenio USAID-ov Program za podsticaj ekonomskom razvoju u više od dvadeset opština u Srbiji i sastoji se iz osam koraka: šest koraka za izradu plana i dva za njegovo sprovođenje. Mapiranje opštinskih razvojnih sreategija.Organizacija je najznačajniji i najteži deo procesa strateškog planiranja. svi učesnici u procesu biće izigrani i na njihovu podršku više se ne može računati. Koncept starteškog planiranja treba izložiti predstavnicima lokalne samouprave da bi se ostvario konsenzus o početku i završetku procesa. i ovaj proces vodi kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. Suštinski pravci razvoja ne smeju da se menjaju iz godine u godinu. Ako je doneta na period od deset godina. on mora da sadrži akcioni plan (ili plan implementacije). Organizovanje (javni i privatni sektor kao jedna celina) . strategija mora da bude povremeno revidirana (jednom u tri godine). U njemu treba da budu navedeni svi partneri koji su uključeni u proces i ovaj korak podrazumeva da se: • rukovodstvo opštine upozna sa procesom – kancelarija za lokalni ekonomski razvoj upoznaje rukovodstvo sa metodologijom za pripremu strateškog plana.broj strategija po opštini (kreće se od 1 do 12). ali male modifikacije u pristupu mogu da budu od koristi. Preporuka je da skupština grada/opštine usvoji dokument kojim otpočinje proces strateškog planiranja. Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji rukovodi i da ga sprovede. Plan treba da bude živ dokument Činjenica da je doneta strategija razvoja. Da bi se starateški plan sproveo. 1. U proces moraju da budu uključeni predstavnici različitih interesnih grupa i organizacija iz javnog i privatnog sektora koji formiraju komisiju za strateško planiranje. . Okolnosti razvoja se menjaju i dinamika promena u okruženju diktira i potrebu za izmenama plana. ne znači da plan ne treba povremeno modifikovati. Ako se plan ne sprovede.

” • pripremi materijal . raspored sastanaka. jesu pitanja koje je moguće reštiti u toku pet godina. 3. Grad će imati prepoznatljiv identitet i omogućavaće ugodnost života i rada.formiranje komisije za strateško planiranje. analiza ankete – Svi članovi komisije anketiraju nekoliko preduzetnika. kao i anketa o stavu poslovnih ljudi.na drugom sastanku komisije treba predstaviti rezultate upitnika o mišljenju poslovnog sektora i konačan profil zajednice.prezentacija metodologije. reformi administacije. finalizacija profila zajednice – članovi komisije treba da dopune profil zajednice i daju svoje komentare. predstavnici opštine i kancelarija za lokalni ekonomski razvoj treba da odrede ko su važni učesnici koje će uključiti u proces strateškog planiranja i da im upute poziv na saradnju. Treba proći kroz sve korake. pomoći postojećoj privredi.koliko će sastanka biti. Odluka o ključnim pitanjima omogućava komisiji da se usredsredi na najvažnije ekonomske probleme koje će razmatrati u strateškom planu.Odnosi se na prioritetne oblasti ili kategorije pitanja i problema koje zajednica mora da rešava zarad ekonomske budućnosti. Na prvom sastanku treba detaljno objasniti svim članovima komisije koja je njihova uloga u procesu. a sam korak podrazumeva • prvi sastanak komisije za strateško planiranje . dopuna profila zajednice i predstavljanje upitnika o mišljenju poslovnog sektora. a članovi komisije biraju preduzetnike koje će. Na drugom sastanku komisije • • . Na osnovu ovih pokazatelja identifikuje se najviše pet ključnih pitanja. anketirati.pozivnice za članove komisije. Definisanje ključnih pitanja .kancelarija za lokalni ekonomski razvoj treba da izradi nacrt profila zajednice. Profil zajednice predstavlja sveobuhvatnu bazu informacija o lokalnoj privredi i konkurentnosti grada. ili problemi. izradi profil zajednice . infrastrukturi. a kancelarija za lokalni ekonomski razvoj analizira popunjene upitnike. da sastavi listu preduzetnika koje će anketirati i da pripremi upitnik.50 • Vizija grada Kragujevca „Kragujevac kao makroregionalni centar privrednog i naučnog razvoja Republike Srbije će karakterisati povoljan privredni ambijent i liderstvo u oblasti investiranja. mogu da se koriste kao važno sredstvo za usmeravanje investicija. razvoju turizma. prezentacija procesa. Te informacije. unapređenju radne snage. razvoju sela. Korak traje četiri nedelje. što će omogućiti održivi razvoj lokalne zajednice. Najčešća pitanja postavljaju se o razvoju srednjih i malih preduzeća.Najvažnije je da zajednica ima pristup relevantnim podacima o sebi i regionu. Korak traje četiri nedelje. i kada. potom. Snimanje situacije – profil zajednice i anketa o stavu poslovnih ljudi . upitnik. Predsednik opštine otvara sastanak i imenuje pred• Jelena Bojović sednika komisije iz redova privrede. izložiti vremenski okvir . uspostavljanju pozitivne predstave o gradu. identifikuju interesne grupe . 2. Ovaj korak pretpostavlja • drugi sastanak komisije za strateški plan . regionalnoj saradnji. Gradonačelnik. Ključna pitanja.

Analize su detaljnije od ispitivanja. Korak traje nedelju dana. Agenda za prvi sastanak Komisije za starteško planiranje Opštine Novi Beograd Novi Beograd KOMISIJA ZA STRATEŠKO PLANIRANJE Prvi sastanak Sala 1 2:00 Dobrodošlica i upoznavanje . Formiraju se radne grupe o ključnim pitanjima. • sastanak radne grupe za definisanje vizije – ne postoji samo jedna proverena tehnika za pravljenje strateške vizije.Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj . Korak traje četiri nedelje. 4. • treći sastanak komisije za strateško planiranje – na trećem sastanku komisije predstavlja se strateška vizija i SWOT analiza.izbor kompanije Šta dalje? .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 51 formiraju se dve radne grupe za izradu 1) strateške vizije i 2) SWOT analize zajednice.Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Tamara Dunđerović Članovi komisije Predsednik opštine Predsednik komisije Predsednik Opštine . sprovodi se i analiza spoljašnjih i unutrašnjih činilaca koji utiču na izradu strateškog plana. vizija je pogled u budućnost.orjentacija Upitnik za poslovni sektor – Napomene za anketu Anketa .Kako Opština Novi Beograd vidi sebe u procesu lokalnog ekonomskog razvoja . predstavlja osnovu za analizu konteksta.Predsednik Komisije za stratesko planiranje i šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj .Predsednik Opštine . direktno se odnose na ključna pitanja i podrazumevaju: • sastanak radne grupe za izradu SWOT analize – sastavljanje liste podataka o snagama i slabostima lokalne samouprave.Projekat i proces strateskog planiranja (a) Upoznavanje Komisije i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Proces strateskog planiranja – Plan rada – Metodologija u osam koraka (b) Pauza (c) Profil opštine . o mogućnostima i pretnjama. SWOT analiza i definisanje vizije – Pored snimanja situacije.Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj 2:20 2:30 3:00 3:10 3:30 4:00 4:15 .

termalne vode.52 SWOT analiza SNAGE • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • geografski položaj dobro razvijena putna infrastruktura pogodne lokacije za izgradnju pristupačne cene za ulaganje prepoznatljiv imidž slobodna radna snaga prirodni resursi (kvalitetno zemljište. siva ekonomija energetska neiskorišćenost nedovoljna komunikacija preduzetnika i opštine međusobno nepovezani preduzetnici zaostala tehnologija nepostojanje domaće poslovne banke koja prati firme u poslovnom razvoju niska produktivnost privrede nekonkurentnost proizvoda (skupa proizvodnja zbog stare tehnologije) nepovoljno tržište ( bankarske poslove rade fondovi. Novi Slankamen. neiskorišćenost lovnog turizma nedostatak kapaciteta za smeštaj loša rečna saobraćajna veza (sa Beogradom i Novim Sadom) loša promocija turističkih kapaciteta (reklamni materijal) obrazovanje ne prati potrebe privrede nedostatak teorijskog i praktičnog znanja nedostatak interesovanja za proizvodne delatnosti. loši putevi (Stari Slankamen. 42 km obale Dunava. inertnost loše poslovanje neorganizovanost. dobar salinitet vode u Slankamenu) potencijalno velika tržišta (blizina Beograda i Novog Sada) tradicija male privrede uređene industrijske zone dobra opštinska administracija urađen GUP energetski resursi veliki broj malih i srednjih preduzeća i tradicija preduzetništva volja opštine da pomogne mala i srednja preduzeća (subvencionisane kamate) poboljšana opštinska logistika mlad i obučen bolnički kadar opremanje industrijske zone za izmeštanje proizvodnje malih i srednjih preduzeća veliki broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava lesne zaravni u Slankamenu stare osamsto pedeset hiljada godina dovoljan broj osnovnih (devet) i srednjih škola (tri) dva privatna univerziteta (Američki univerzitet i Megatrend) dovoljan broj prosvetnih radnika dobar ugled škola stipendiranje deficitarnih zanimanja stipendiranje talentovanih učenika SLABOSTI • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Jelena Bojović nedovoljno kvalifikovana radna snaga visoka starosna granica radne snage konkurencija loše vodosnabdevanje loša telefonska mreža neuređena kanalizacija neuređena deponija nedostatak iskustva u komunikaciji sa investitorima loša infrastruktura. ne postoji nacionalna investiciona banka) nedostatak informacija. Nacionalni park Fruška Gora. regionalni i magistralni put) poreska politika (visoki samodoprinos) rad na crno. jezera. put ka Novom Sadu. zanate nedostatak radne snage u prehrambenoj industriji veliki broj nekvalifikovane radne snage visok procenat nezaposlenih žena i starijih osoba .

organizacija i bezbednost nedostaci nacionalne Strategije za bezbednost saobraćaja nerešeno pitanje državne imovine starenje stanovništva uticaj velikih gradova (Beograda i Novog Sada) nizak kreditni rejting države rešavanje statusa Kosova nacionalna poreska politika nizak životni standard migracije mladih društvena klima i loša organizovanost i saradnja sa susednim opštinama uticaj EU trajanje posleratnog perioda smanjen priliv direktnih stranih investicija Zakon o povraćaju imovine porezi i doprinosi za radnike zastarela tehnologija loši energetski kapaciteti neusaglašenost sistema obrazovanja sa zahtevima privrede centralizovan sistem obrazovanja nedostatak praktične nastave zemlja visokog rizika skupi krediti Zakon o radu • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • . i Izvršnim većem AP Vojvodine saradnja sa Siepom. Zakon o povraćaju imovine opštinama. privrednim komorama donošenje zakona koji utiču na razvoj (Zakon o planiranju i izgradnji. jačanje fondova za razvoj izvozna promocija malih i srednjih preduzeća obezbeđivanje zemljišta subvencionisanje kamatnih stopa finansijska i obrazovna podrška za „start up“ kredite obrazovana radna snaga klastersko udruživanje komunalna infrastruktura najniža stopa poreza na dobit PRETNJE • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • politička nestabilnost usporavanje procesa reformi nacionalni prirodni priraštaj migracije stanovništva niska obrazovna stuktura neiskorišćenost prirodnih resursa obrazovni sistem niska kupovna moć inflacija loš transportni sistem javnog saobraćaja (železnički i drumski).Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 53 MOGUĆNOSTI • • • • • politička stabilnost proces približavanja EU dobri odnosi sa Vladom Republike Srbije. Zakon o poljoprivrednom zemljištu) regionalizacija Srbije i predpristupni fondovi EU makroekonomska stabilnost monetarna politika bankarski sistem Prostorni plan Republike Srbije usklađivanje sa Strateškim planom AP Vojvodine usaglašavanje sa Strateškim planom Republike Srbije bolje iskorišćenje Koridora 10 i Koridora 7 (Dunav) uticaj velikih gradova (Beograda i Novog Sada) blizina beogradskog aerodroma nacionalna poreska politika pristupanje EU carine i trgovinski sporazumi sa susednim zemljama Trgovinski sporazum sa Ruskom Federacijom pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji pristupanje Partnerstvu za mir povoljan geografski položaj Republike Srbije u Evropi kreditna podrška. loša infrastruktura. Zakon o putevima.

Korak podrazumeva sledeće aktivnosti: • prvi sastanak radnih grupa o ključnim pitanjima – definišu se ciljevi u okviru svakog pitanja. Korak traje pet nedelja. drugi sastanak radnih grupa o ključnim pitanjima – izrada akcionog plana . poznati su izvori 2/1 – Nije sigurno 0 – Ne postoji način Vremenski okvir Koliko je vremena potrebno da se izmere prvi rezultati projekta? 3 – Kratkoročno (za godinu do dve dana) 2 – Srednjoročno (2-4 godine) 1 – Dugoročno (5 i više godina) • Nova radna mesta / zadržavanje radnih mesta i privlačenje investicija Na koji način će projekat uticati na grad da otvori nova radna mesta. a sačinjen materijal se dostavlja kancelariji za lokalni ekonomski razvoj. četvrti sastanak komisije za izradu strateškog plana – pred komisijom se predstavljaju ciljevi i projekti i izrađuje plan implementacije. Na osnovu predloga radnih grupa. Članovi komisije daju odgovarajuću ocenu projekata i dobijaju jasno uputstvo i kriterijume kako da rangiraju projekte. ili da postigne. već su obezbeđena 4/3 – Verovatnoća postoji. Definisanje ciljeva. a sastoji se od prioritetnih projekata. Projekti su sredstva za ostvarenje zadatih ciljeva i sastoje se iz seta aktivnosti. zadrži postojeća i/ili privuče kapitalne investicije? 3 – Veoma mnogo 2/1 – Srednje 0 – Nema efekata Spremnost za učesće (podrška) U kojoj meri ste spremni da lično učestvujete u realizaciji konkretnog cilja? 3 – Velika 2/1 – Srednja 0 – Ne postoji Kompatibilnost sa ostalim posebnim ciljevima Da li će ostvarenje ovog cilja doprineti ostvarenju drugih posebnih i opštih ciljeva? 3 – Da 2/1 – Srednja 0 – Nema efekata . komisija za strateško planiranje ocenjuje projekte i sastavlja listu prioritetnih projekata. Plan implementacije je jednogodišnji plan i deo akcionog plana.54 5. Na osnovu usvojene liste prioritetnih projekata utvrdjuju se nosioci projekata i radi se plan implementacije (skup pioritetnih projekata čija realizacija počinje u prvoj godini sprovođenja plana).definišu se projekti u okviru svakog cilja. akcionog plana i plana implementacije . Aktivnosti su radnje koje se moraju obaviti kako bi se ostvarili projekti. Akcioni plan je skup svih projekata. Pojedinačni ciljevi su uopštene izjave o tome šta zajednica želi da bude. Predlog kriterijuma Uticaj na opšti cilj Jelena Bojović U kojoj meri poseban cilj utiče na ostvarenje opšteg cilja? 3 – Mnogo 2 – Srednje 1 – Malo 0 – Ni malo Izvodljivost • Kolika je verovatnoća da će biti dostupni finansijski i ljudski resursi neophodni za implementaciju projekta? 6 – Velika verovatnoća.

SWOT analizu.). predstavlja se plan implementacije i određuju se nosioci prioritetnih projekata. viziju.mega.ui-serbia. Ovaj korak podrazumeva: • izradu nacrta strateškog plana – iako je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj tokom celog procesa od članova komisije prikupljala informacije i vodila zapisnik. javnu raspravu – kada se dokument iznese pred komisiju predstavlja se i široj javnosti: organizuju se rasprave i tribine. u tom koraku kancelarija sastavlja prvi nacrt strateškog plana. ocena i ažuriranje . i dr. Korak traje pet nedelja. nacrt se postavlja na vebsajt na uvid. • usvajanje strateškog plana na sednici skupštine opštine/ grada. neophodno je donositi šestomesečni izveštaj o njenim rezultatima. 8. Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj dostavlja projektne formulare (popunjavanjem formulara dobija se detaljan opis projekta sa očekivanim rezultatima.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 55 6. Da bi se implementacija plana što bolje pratila i sprovodila. akcioni plan (projekte) i plan implementacije (sa projektnim formularima).članovi komisije imaju rok od dve nedelje da popune formulare. a savet za ekonomski razvoj trebalo bi da svake godine sastavlja plan implementacije za narednu godinu. Za implementaciju plana neophodo je obezbediti i ljude i finansijska sredstva. pre usvajanja budžeta. pripremu idejnog rešenja projekta (projektni formulari) . zato je faza implementacije najznačajnija. • • • • . kao i primeri starteških planova.org. ili privredni savet). Formira se komisija za rukovođenje implementacijom koja se baviti rezultatima i dinamikom sprovođenja plana (funkciju može da obavlja postojeći savet za ekonomski razvoj.Ključ za strateško planiranje je delovanje i usmeravanje na ključna pitanja. mogu se naći na www. Usvajanje strateškog plana .Strateški plan treba da sadrži: metodologiju i hronologiju procesa strateškog planiranja. 7. vrše se dodatne izmene i korekcije.diskusija i usvajanje strateškog plana sa akcionim planom i planom implementacije. Uspešan proces strateškog planiranja podrazumeva praćenje realizovanog projektnog zadatka i poređenje sa planiranim. opšte ciljeve. kao i dodatke (profil zajednice. analiza mišljenje poslovnog sektora. projekcijom cene i vremenskim rokovima).Prvi zahtev za uspešno praćenje strateškog plana jeste izbor ljudi koji će pratiti. Metodologija za izradu startegije razvoja. Praćenje. sazivanje petog sastanka komisije za strateški plan – Komisiji se predstavlja prvi nacrt plana. sazivanje šestog sastanka komisije za strateški plan . Implementacija plana .

56 Ilustracija procesa planiranja Jelena Bojović .

Trenutno. str. Neke procene ujedno pokazuju31 da će investitori u narednih deset godina iskoristiti šesto hektara zemljišta u Srbiji. da su im resursi isti. nije bila obraćana dovoljna pažnja. samo devet inkubatora ima stanare posle više od godinu dana od osnivanja32. biznis inkubatore otvarati samo ukoliko postoji potreba. Uspešnost strateškog plana meri se ekonomskim i drugim promenama koje su se desile kao rezultat realizacije plana. Ukoliko uporedimo da je u Mađarskoj šest hiljada hektara industrijskog zemljišta bilo dovoljno za sve investicije u poslednjih dvadeset godina. ili projekat. Podsticajne mere za privlačenje investicija 31 Strategic framework for IZ development in Serbia. Analize funkcionalnosti biznis inkubatora govore da u Srbiji i posle više od pet godina od osnivanja prvog biznis inkubatora još ni jedno preduzeće nije uspešno završilo proces. Podrška postojećoj privredi 4. a jedna od mogućnosti koju donosi Svetska banka.57 PeTI kOrak sprovođenje programa i projekata Projekti i programi su raznovrsni. i više od četiri hiljade hektara zemljišta koje je infrastrukturno opemljeno i čeka na dolazak investitora. Investiranje u osnovnu infrastrukturu. razvoj malih preduzeća i privlačenje investicija. Programi i projekti koji mogu da se realizuju u svakoj lokalnoj zajednici Postoje različite vrste strateških projekata. Na jedno od najčešćih pitanja lokalnih lidera: „Koje projekte treba da pokrenemo u našoj opštini/ gradu?”. u ovom trenutku. do sada. Bolje je postepeno širiti industrijske zone. Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije 2. jeste sledeća: 1. IFC 32 Tabela. u Srbiji postoji dvadeset i jedan biznis inkubator. to jest. u nešto izmenjenom vidu. u najmanju ruku znači da je četiri hiljade hektara u Srbiji dovoljno za narednih četrnaest godina. ili „Biznis inkubator“! Poplava sličnih. a strateški se opredeliti za druge mehanizme razvoja. ili istih projekata u opštinama u Srbiji govori: da su sve opštine na istom stupnju razvoja ekonomije. da je trenutna ponuda zemljišta dovoljna za narednih osamdeset godina. Treba približiti druge programe i projekte ekonomskog razvoja koji mogu biti uspešni u pojedinim sredinama i na koje. a od sedamnaest osnovanih. da je jedino rešenje za Srbiju. Podrška osnivanju novih preduzeća 5. Marketing i promocija investicija 6. ali ne uspevaju svi u svakoj lokalnoj zajednici Miks projekata i programa imaće najveći efekat u lokalnoj zajednici U opisu procesa strateškog planiranja naglašena je važnost sprovođenja/realizacije plana. opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora 3. 87 . odgovor glasi: „Industrijsku zonu“. da opštine u Srbiji nemaju dovoljno znanja o svim mehanizmima koji se mogu koristiti za unapređenje privrednog okruženja. Ovakve procene i analize ne treba da spreče ulaganje u infrastrukturu i opremanje industrijskih zona ili inkubatora. ali svakako treba imati u vidu megalomaniju srpskih opština. Deo strateškog plana koji se sprovodi je akcioni plan.

58 7. dakle. opremalo i otuđivalo zemljištem.1. i za investitore i za privredu jedan od najvažnijih kriterijuma na osnovu kojeg biraju lokaciju (opštinu/grad) za ulaganje. godine. upravljanje imovinom (definisanje politike raspolaganja). kategorizaciju imovine i definisanje osnovnih parametara (površine. podrazumevaju sledeće: • • upis/popis imovine i utvrđivanje vlasništva. do usvajanja novog Zakona o planiranju i izgradnji. navode se pravne. razvoj sektora i razvoj klastera 8. Počev od 2010. • . Podrška udruženjima. Da bi se na transparentan način raspolagalo. godine među investitorima u Srbiji. Upravljanje zemljištem i imovinom Osnovni resurs kojim upravljaju lokalne samouprave je zemljište. jednim od najzahtevnijih programa razvoja. lokalna samouprava je bila upravitelj zemljišta. napraviti potpun registar imovine. regulatorne i administrativne barijere u Srbiji. Ciljana obnova delova grada 9. namena. tako da mogu da ga otuđe. ali ne i vlasnik. Projekti usmereni na upravljanje zemljištem. stepen opremljenosti i zauzetosti. građevinsko zemljište kojim su upravljale lokalne samouprave postaje njihovo vlasništvo. To je. Razvoj ljudskih resursa Jelena Bojović Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije Prema istraživanju iz 2008. neophodno je. ujedno. Nije slučajno što počinjemo sa ovim. itd). kao najveće slabosti. Do nedavno. Neki od projekata iz ove oblasti su: 1. najpre.

opšti nedostatak finansijskih sredstava za prikupljanje podataka i dokumentacije u izradi plana dovodi do toga da plan postaje mrtvo slovo na papiru. kao i dinamika izrade detaljnih planova. što je još jedno ograničenje u efikasnoj izradi planova. namena. u toku izrade urbanističkih planova. godini započeo projekat upravljanja zemljištem i dobar je primer koji se odnosi na ovo pitanje. zavise od strateških planova ekonomskog razvoja zajednice. ili da dâ u zakup građevinsko zemljište po ceni manjoj od tržišne cene. podzemnih i nadzemnih infrastrukturnih vodova i objekata. Grad Niš je u 2009. Ovim projektom upravljaju kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. neažurnost državne i lokalne administracije često prelazi u takozvano «ćutanje administracije» i prisutno je na svim nivoima i u skoro svim strukturama. u izvođačkom smislu nerešiv. ili izveden tako da se u svakom narednom periodu rade novi planovi i izmeštaju pogrešno realizovane investicije. • • 1. nikada do kraja sproveden. nisu ni konsultovana. odeljenjâ za urbanizam i imovinsko pravne poslove. Kontrola planiranja i razvoja Jedan od preduslova privlačenja investicija i raspolaganja zemljištem jeste prostorno i urbanističko planiranje. nasumičan grafički izraz. zbog toga.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 59 Politika raspolaganja zemljištem je postala još značajniji element upravljanja nakon donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji i Uredbe o uslovima i načinu pod kojima lokalna samouprava može da otuđi. pojavljuju sledeći problemi: • nepostojanje ažuriranih katastarskih i topografskih planova i karata i katastra • • • . Neretko. njihov položaj. U praksi je uočeno da u fazi pripreme i izrade urbanističkih planova više činilaca neposredno utiču na njen tok i da se. i osim manjeg obima realizacije. urbanistička vizija za deset. nezainteresovanost i nemotivisanost državnih i lokalnih institucija koji su po zakonu nadležni za postavljanje urbanističkih uslova. Veličine industrijskih. nepostojanje službe koja prati realizaciju planova i redovno priprema izveštaje o njihovim izmenama .dopuni postojećih ili izradi novih. neadekvatna kadrovska i tehnološka opremljenost institucija koje se bave pripremom i izradom planova smanjuje efikasnost izrade i realizacije planova svih kategorija. • izostavljanje društveno – ekonomskih uslova i neadekvatno učešće stanovništva i privrede u procesu izrade plana (uvid u plan nije dovoljan). kao i direkcije za izgradnju. dešava se da je prioritet ekonomskog razvoja stimulisanje razvoja malih preduzeća. poslovnih. ili dvadeset godina.2. ili naknade33. Izrada i usvajanje prostornih i urbanističkih planova ne podrazumeva samo rad urbanista već zajednički rad sa ekonomskim odeljenjem. stambenih zona. odnosno zakupnine. petnaest. a da preduzeća.

Svaka investicija dolazi sa lokalnog nivoa. savetom za ekonomski razvoj u okviru privrednog saveta.4. 33 Detaljnije objašnjenje odredaba Zakona i Uredbe data su u delu 6. Kapitalna investicija (projekat) je investicija u veći dugotrajni materijalni objekat (imovinu) koji zahteva značajna ulaganja i očekivanog je veka trajanja dužeg od jedne godine. katastrom i odeljenjem za izradu projekata (ukoliko se traži finansijer sa strane). kao i gradska uprava u Čačku. Ta vrednost i očekivani vek trajanja su često utvrđeni zakonom. Privredna komora Kragujevca. parkovi. Nesinhrono infrastrukturno opremanje stvara sliku neorganizovane i rasipničke opštine. ili novom ulaganju. godišnjim troškovima i predlozima za finansiranje. ulična rasveta i deponija. a uloga lokalne samouprave jeste da im tu informaciju pruži. ne samo za privrednike. Podsticajne mere za privlačenje investicija 34 Priručnik Izrada plana kapitalnih investicija.odeljenjem za finansije. The Urban Institute. već i za lokalnu samoupravu u planiranju rashoda. i značajni su. projektom treba da rukovodi odeljenje za urbanizam u saradnji sa kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj.3. Izrada planova kapitalnih investicija. i sinhronizovani program kapitalnog ulaganja. projekti rekonstrukcije postojećih objekata. dok Privredna komora Kragujevca omogućava privrednicima da sa vebsajta preuzmu svu zakonsku regulativu. mora da raspolaže informacijom o procesu registracije. Svaka lokalna samouprava definiše šta će se smatrati kapitalnom investicijom. godinama. Proces izrade plana kapitalnih investicija predvodi komisija lokalne samouprave zajedno sa koordinatorom . i svaki preduzetnik kroz delovanje lokalne samouprave vidi ceo aparat državne uprave. nepoznavanje šta su planovi kapitalnih ulaganja preduzetnike dovodi u nepovoljan položaj pri odlučivanju o proširivanju planova. između ostalog. „Plan kapitalnih investicija je višegodišnji plan koji obično pokriva kapitalne investicije za period od 4 do 6 godina. ulična rasveta i vodovodni i kanalizacioni sistemi. obezbeđivanje i održavanje infrastrukture Planovi kapitalnih investicija se izrađuju na srednji rok i predstavljaju. . poređanih prema prioritetima.”34 Kapitalni projekti su: zgrade. uz pomoć kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. februar 2007. rokovima. službi i institucija lokalne i državne uprave. neophodna je dobra koordinacija velikog broja odeljenja. Planove zajednički rade sva javna preduzeća. kao 1. Registracija preduzeća Lokalna samouprava. Jelena Bojović što su ulice.60 Da bi se ovi nedostaci prevazišli. putevi. Privrednici ne moraju da znaju podelu nadležnosti između različitih nivoa vlasti. a na osnovu lokalnih potreba i zakonskih uslova. iako je nenadležna za registar preduzeća (u nadležnosti Agencije za privredne registre). 1. zgrade. Ujedno. obezbeđuju preduzetnicima sledeće informacije: Čačak je na svom vebsajtu postavio kratko uputstvo. parkovi. U toku izrade planova. vodovodni i kanalizacioni sistemi.

61/05 i 101/05) 7. Ovaj zakon je prestao da važi. na primer. 35/02. Beograd. i članova 400a. godini. Ujedno. 33/96. Reforma fiskalnog sistema podrazumeva detaljnu analizu prihoda od privrede.blogspot. 53/95. nego u Beogradu. Gradskom veću i Ministarstvu za državnu upravu zbog povećanja cena taksi za isticanje naziva firmi. do 399. 59/98. Zakon o privatnim preduzetnicima („Službeni glasnik SRS” br.54/89 i 9/99 i „Službeni glasnik RS” br. 41/96 i 12/98 i „Službeni glasnik RS” br. 114/05) 10. 125/04) 2. koji ostaju na snazi do isteka rokova za privatizaciju. desetak puta veća u nekim opštinama istočne Srbije. 31/93 .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 61 Neophodni zakoni za registraciju privrednih subjekata 1.odluka USRS. 400b. ali čak i kad se takve odluke nalaze na vebsajtu privrednici se često susreću sa sledećim problemima: • odluke je teško pronaći na vebsajtu (na primer.Odluka SUS i 36/2002). 55/04. Zakon o registraciji privrednih subjekata („Službeni glasnik RS” br.html . Jedan od mnogobrojnih primera je komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru.400v i 421a. 109/05) 6. Uredba o registraciji predstavništava stranih pravnih lica u Registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. 19/91. 67/93. 46/91. Zakon o preduzećima („Službeni list SRJ” br. a ne po oblastima.”35 Leskovac je posle inicijative leskovačkih preduzetnika vratio cene taksi na nivo iz prethodne godine. utvrđenih Zakonom o privatizaciji 3. Reforma lokalnog fiskalnog sistema i poreza Lokalni porezi. 31/96. 29/96. komunalne takse su u nekim gradovima uvećane i petsto puta: „Stotinu leskovačkih preduzetnika uputilo je peticiju Skupštini grada. Zakon o stranim ulaganjima („Službeni list SRJ” br. Uredba o visini naknade za registraciju podataka u registar privrednih subjekata i za druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. 55/04 i 111/09) 5. 59/98. 29/97. 12/98. 101/05) 11. veliki broj odluka je izmenjen . Brankova br. ili taksi. koje su u pojedinim slučajevima povećane za čak 500 odsto. u 2009. 55/04. 53/93. iz godine u godinu. Način utvrđivanja visine i stopa davanja mora biti dostupna privrednicima. Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS” br. 25 • 35 http://web016. koja je. Zakon o udruženjima („Službeni glasnik RS” br.osnovni dokument je donet pre deset godina i na vebsajtu ne postoje prečišćene verzije. 9/01. 51/09) Registracija privrednih subjekata se obavlja u Agenciji za Privredne registre. 61/05 i 111/09) 4. već je potrebno iščitati desetak različitih dokumenata da bi se 1. osim članova 392.com/2009/04/isticanje-firme-skuplje-cak-pet-puta. takse i naknade predstavljaju značajan udeo u troškovima preduzetnika. Zakon o zadrugama („Službeni list SRJ” br. složene su po datumu donošenja odluke. Veliki broj lokalnih samouprava. 48/94. Zakon o Agenciji za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. 39/93. drastično menja visinu naknadi.5. 34/96. 74/99. 3/02 i 5/03) 9. 74/99 i 104/09) 8. ili temama). Zakon o klasifikaciji delatnosti i o Registru jedinica razvrstavanja („Službeni list SRJ” br. a potom i kreiranje transparentnijeg sistema oporezivanja. Minimum koji se mora obezbediti preduzetniku jeste mogućnost da sve opštinske odluke preuzme sa vebsajta.

ili dobijanju dokumenata.000 dinara. osnovna zamerka je da se ovaj iznos ne određuje prema zonama. predstavnik Asocijacije malih i srednjih preduzeća. To znači da se za samo dve godine ova taksa uvećala trinaest puta. Neki od dobrih primera su opštinski uslužni centri u Subotici i Novom Beogradu38. Jelena Bojović „Jedan preduzetnik iz okoline Kruševca je u 2006. Opštinski uslužni centri su mnogo popularisani u Srbiji poslednjih godina i danas ih ima većina opština. Ukoliko lokalna samouprava već ima uspostavljen uslužni centar. za svaku od hiljadu četristo dvadeset i sedam delatnosti visina komunalne naknade je različita). predstaviti privrednicima odluke. Ujedno. njihove efekte i izvršiti izmene u skladu sa primedbama privrede. 36 http://www.6. razmišljamo o nastavku rada ili zatvaranja firmi”. Opštinski uslužni centri predstavljaju šalter sale u kojima su opštinske usluge na usluzi korisnicima. Unapređenje efikasnosti i transparentnosti . • odluke nepotrebno komplikovane i preopširne . a ne na samu upravu. bodove. mogu se naći samo izmene odluka koje sadrže nove koeficijente. Opštinski uslužni centri klijentima pružaju: • usluge bez suvišnih procedura i nepotrebnog čekanja u redovima. php?yyyy=2010&mm=02&dd=28&nav_ id=414628 37 Za veće opštine. zaposlenima u opštinskoj upravi opštinski uslužni centri pružaju smanjenje pritiska klijenata koji više neće nepotrebno lutati hodnicima u potrazi za nadležnom osobom da im pomogne u ostvarivanju njihovog prava. primer Novog Beograda je posebno interesantan . dvosmernu komunikaciju da bi opštinsko rukovodstvo moglo da planira rad uprave prema njihovim potrebama i zahtevima. a ne po kancelarijama opštinske uprave.37 i privrednici imaju lakši pristup informacijama. Prvo.opštinski uslužni centri (OUC) Jedan od mehanizama pojednostavljenja procedure jeste uspostavljanje opštinskih uslužnih centara.b92. informacije o nadležnostima i procedurama opštinske uprave da bi bolje razumeli svoje pravne mogućnosti.kalkulator” koji je sproveo NALED u 2010. godini ovu taksu platio 35. već paušalno. U njima se poslovi obavljaju transparentno. pravci razvoja mogu biti: • • mesne kancelarije kao mini uslužni centri. godini.net/info/vesti/index.ono što je još gore govori o apetitima lokalnih samuprava koje podižu cene poslovanja u situaciji kada smo limitirani.000 dinara.na primer. i slično). proširivanje spektra usluga (na primer.000 dinara.“36 “To je nešto što zaista iritira sve poslodavce. uporediti svoje odluke sa odlukama lokalne samouprave iz okruženja.zbog velikog broja korisnika opština je uvela i prozivni sistem u OUC 38 Za veće opštine primer Novog Beograda je posebno interesantan . izračunati ukupna davanja koje preduzetnik ima prema lokalnoj samoupravi. ili nekom drugom transparentnom mehanizmu. • • • • Jedan od projekata iz ove oblasti je projekat „Indeks lokalnog opterećenja privrede . a u 2008.62 došlo do celokupne informacije .zbog velikog broja korisnika Opština je uvela i prozivni sistem u OUC 1. postaviti prečišćene odluke na vebsajt. 150. ne čeka se po hodnicima ispred zaključanih kancelarija i većina poslova završava se u šalter sali. na transparentan i efikasan način. 500. u 2007. princip otvorene i pristupačne uprave koja je usmerena na klijente. šalteri . Lokalne samouprave u ovoj oblasti mogu da unaprede svoje usluge tako što će: • • • • napraviti bazu podataka svih lokalnih odluka. građani Sa druge strane.(na primer. a drugo. zato što se firmarine dižu bez bilo kakvih dogovora sa poslodavcima.

Sistem 48 je sistem kontrole javnih preduzeća zahvaljujući kojem građani i privrednici rešavaju komunalne probleme u roku od četrdeset i osam sati. Dobar primer Sistema 48 u Srbiji je Opština Inđija (www. Sistem 48 ujedno se koristi za bolju kontrolu raspodele budžetskih sredstava indirektnim budžetskim korisnicima . pre svega. • • on-lajn usluge i drugi vidovi komunikacije. da upravljaju kvalitetom i brzinom usluga koje im se pružaju. 1. .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 63 Opštinski uslužni centar opštine Vračar za izdavanje dozvola).net). ili sličan sistem (Sistem 96 u Loznici i Call centar u Kragujevcu) tokom 2009.indjija. Sistem 48. daje mogućnost korisnicima usluga (građanima i privredi).godine.javnim komunalnim preduzećima. Gradovi Loznica i Kragujevac uspostavili su Sistem 48. sistem 48 (ili 96) nazivi su istog koncepta koji je modifikovan za potrebe različitih lokalnih samouprava. Zahvaljujući takvoj kontroli. opštine značajno smanjuju obim sredstava kojima se subvencionišu javna preduzeća i imaju precizan uvid u način njihovog korišćenja. umrežavanje sa drugim javnim institucijama i preduzećima. Call center. Pozivni centar (Call center) i Sistem 48 (City stat) City stat.7. a sličan sistem postoji i u Paraćinu.

64

Jelena Bojović

Za rešavanje problema građana/privrede dovoljan je telefonski poziv, SMS poruka, ili pristup Internetu i internet portalu. Ceo sistem je osmišljen da bi bio na usluzi građaniam i privredi i stoji im na raspolaganju 24 sata dnevno. • • • Po ceni lokalnog razgovora problem se može prijaviti tokom 24 sata, 365 dana godišnje U najkraćem roku dežurne službe javnih preduzeća izlaze na teren U roku od 48 sati građanin će dobiti odgovor o statusu svog problema

Sistem 48 predstavlja jedinstven informacioni sistem u Evropi kojim se u roku od 48 sati rešavaju problemi građana. Sistem 48 služi za bolje upravljanje opštinom i većom kontrolom javnih preduzeća. Objedinjujući rad svih javnih preduzeća u Opštini, Sistem 48 omogućava rešavanje problema i zahteva građana, raspolaganje sredstvima na nov, moderan i funkcionalan način, koji se isključivo zasniva na tehničkim podacima i činjenicama. Sistem je u potpunosti okrenut građanima da lakše i brže rešavaju probleme iz domena komunalnih preduzeća. Opština Inđija, u cilju što efikasnijeg rada i bolje komunikacije sa građanima, uspostavila je rad Call centra. O primedbama i pohvalama službi i javnih preduzeća čiji je osnivač Opština brine referent kome se građani mogu obratiti: lično (na šalter 17 u zgradi Opštine); telefonom na broj 022/555-588, ili porukom na govornom aparatu; SMS porukom na telefon broj 065/5555-880, ili preko portala Opštine Inđija. Osim primanja pritužbi i pohvala građana, informacije se preko Call centra slivaju u jedinstveni informacioni sistem gde se analizira rad uprave i javnih preduzeća. Jednom u dve nedelje, na javnim sastancima, raspravlja se o onome što jeste, ili nije urađeno. Sastanke vodi gradonačelnik, a prisutni su direktori svih preduzeća i odeljenja, kao i mediji.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

65

Koraci ka uspostavljanju Call centra
KORACI 1. Odluka o osnivanju Call centra Formiranje Štaba izgradnje OBRAZLOŽENJE Potreba da se poslu priđe na organizovan način, i da rukovodstvo Opštine bude kooperativno. Štab izgradnje Call centra koordinira aktivnostima, priprema odluke u vezi Call centra i i brine o njihovom sprovođenju. ODGOVORNOST koordinator, gradonačelnik ROK 10. septembar. 2008. 15. septembar 2008. NAPOMENA Odluka je potrebna, čak i kad je neformalna. U početku, kada se napravi koncept i predračun, treba da se formalizuje. U Štab treba da uđu predstavnicii lokalnog ekonomskog razvoja, Sekretarijata za infrastrukturu i i komunalne poslove, Sekretarijata za finasije, IT konusltant, predstavnicii najvažnijih javno-komunalnih preduzeća i drugih ustanova, građanske organizacije. Osnovni concept Call centra pretežno definiiše potrebne funkcije, a ne detalje realizacije Osnovni koncept rešava i faze izgradnje i daje predlog osnovnih entiteta (javno-komunalna preduzeća, opštinski sekretarijati i ustanove koje koje će ući u sastav Call centra).

2.

koordinator, gradonačelnik

3. 4.

Definisanje Koncepta Call centra Predstavljanje Koncepta Call centra

Štab formira osnovni koncept. Štab, na taj način, proverava osnovnu i ispravnost svog Koncepta

Štab Štab, rukovodstvo Grada

30. septembar 2008. 5.oktobar 2008.

5.

Priprema Plana realizacije prema usvojenom Konceptu Formalna odluka o osnivanju Calll centra Odluka o strukturi Call centra

Plan aktivnosti definiše rokove, odgovornost i i preliminarne troškove Podrška Skupštine opštine

Štab

15.oktobar 2008.

6.

Štab, rukovodstvo Grada

30.oktobar 2008.

Za Skupštinu opštine se priprema izvod iz Koncepta sa obrazloženjima osnivanja Call centra

7.

Da bi se Call centar definisao u okviru mogućnosti Opštine, potrebno je doneti osnovne odluke: koji entiteti ulaze i kada, koji su željenii parametri rada (radno vreme, vreme čekanja, vreme rešavanja upita), izgled prostora i adaptacija na prostor. Podaci su potrebni da se predvide potrebnii kapaciteti budućeg Call centra (broj operatera, zahtevi za komunikacionim resursima) i da se kroz analizu postojećih procesa projektuje optimum uključenja entiteta u njegov rad.

Štab, rukovodstvo Grada

7. novembar 2008.

8.

Prikupljanje podataka o trenutnim operacijama i načinu servisiranja upita građana

Štab – posebno predstavnici entiteta koji ulaze u Calll centar

30. novembar 2008.

Poželjno je prikupiti podatake za završnu fazu (projekciju rada Calll centra), da bi se resursi planirali u skladu sa realizacijom po fazama.

66
9. Priprema projektnog zadatka za izgradnju Call centra Na osnovu Koncepta, odluke o dinamicii uključenja entiteta, snimaka radnih procesa u entitema, formira se Projektni zadatak. Radovi na ovakvom organizaciono – tehničkom projektu moraju da se rade po detaljnom projektu. Revizija po Zakonu – u skladu sa tehničkom dokumentacijom i revizija uloge Štaba – da se utvrdi funkcionalnost Projekta. Definisati osnov za nabavku opreme. Izbor najpogodnijeg izvođača. Izgradnja Štab, tehničkii konsultant (IT, ili firma koja se bavii procesima u poslovanju) 30.decembar 2008.

Jelena Bojović
Projektni zadatak sadrži: 1) projekat procesa formiranja Call centra 2) projekat potrebne opreme (hardver, softver) 3) projekat izgleda objekta Call centra (adaptacija, ili novi objekat)

11.

Izrada Projekta Call centra Revizija Projekta Call centra

Izabrani projekat

15. maj 2009.

12.

Štab, revizor

1. jun 2009.

13. 14. 15.

Izrada tenderske dokumentacije Tender za radove Građevinski i infrastrukturni radovi Opremanje Call centra Izbor rukovodstva Call centra - i nosilaca osnovnih operativnih funkcija (tehnika, komunikacije...) Izbor i obuka kadrova Promotivna kampanja o Call centru Probni rad Call centra

Štab, tehničkii konsultant Štab, Komisija za javne nabavke Štab, Direkcija za izgradnju

10. jun 2009. 1. avgust 2009. zavisno od vrste radova (tri do šest meseci) dva meseca 1. septembar 2009.

Zbog multidisciplinarnosti, tender podeliti na partije

16. 17.

Opremanje Rukovodstvo Call centra preuzima zaduženja od Štaba.

Štab, Direkcija za izgradnju Štab, Grad

18. 19. 20.

Izbor i obuka kadrova koji će od početka raditii punim kapacitetom. Građani treba da saznaju šta mogu, a šta ne mogu da očekuju od Call centra. Probni rad u jednoj smeni zbog ukljanjanja mogućih grešaka u hardveru / softveru. Puštanje u rad Call centra punim kapacitetom.

rukovodstvo Calll centra rukovodstvo Call centra, mediji projektant, rukovkdrstvo Call centra rukovodstvo Calll centra, Grad

1. novembar 2009. 15. decembar 2009. 15.decembar 2009. U zavisnosti od vremena izgradnje ¬i opremanja Call centra. U zavisnosti od vremena izgradnje ¬i opremanja Call centra.

21.

Puštanje u rad Call centra

31.decembar 2009.

Ekonomska isplativost GIS-a u Subotici Nekoliko godina nakon što je Subotica počela da koristi geografski informacioni sistem.000 81. Samo posedovanje geografskog informacionog sistema nije korisno za lokalnu samoupravu. već broj i vrsta informacija koje su unete u sistem.recimo strujnih vodova prilikom ugradnje drugih vodova kao što su. na primer.500 130.pdf Prva godina Druga godina Treća godina Četvrta godina Peta godina UKUPNO 146.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 67 1.6000 .8. lokalnoj samoupravi da upravlja imovinom i sprovodi infrastrukturne projekte.000 83. što za posledicu ima smanjenje troškova zbog manje štete koja je nastala prilikom izvođenja građevinskih radova. urađena je Studija ekonomske isplativosti. GIS (geografski informacioni sistemi) Geografski informacioni sistem je sistem za vizuelni pregled podataka.000 5.000 41.000 -146.700 157. Grad već ima koristi od kraće procedure.500 146. veće transparentnosti i preciznosti u planiranju postrojenja.700 212.700 99.700 163.500 -31. pre svega.300 594. telefonske linije).500 864.300 118. Geografski informacioni sistemi vrede onoliko koliko podataka sadrže. Nulta godina Početni troškovi Tekući troškovi Uštede i prohodi Ukupno http://www. ali je ujedno i jedna od značajnijih alatki u procesu privlačenja investicija. Primer uspešne prakse su grad Subotica i Opština Inđija.700 202. (Ranije su se često dešavala oštećenja instalacija .zkk.300 80. Studija je pokazala da su već u drugoj godini postojanja sistema prihodi premašili tekuće troškove i da će za pet godina svi troškovi biti nadoknađeni. To znači da je samo pet godina od uvođenja GIS-a grad ostvario finansijsku korist.700 188.ba/slike/gis%20brosura%20 BCHS.000 131. Geografski informacioni sistem je koristan.300 106.

pre svega. Slučaj drugog preduzeća .095 m2. trgovinska delatnost. i za privredu (saznanje o potrošnji omogućava planiranje uštede). Iznošenje smeća plaća se za površinu od 300 m2. 39 NALED „Cost of doing business in Serbia”. taksi i komunalnih usluga koje plaćaju lokalnoj samoupravi. Na primeru tri preduzeća koja su anketirana u jednoj opštini u Srbiji. dugotrajnom čekanju. već mogu da odvrate preduzetnike od započinjanja. odnosi na način obračuna cena usluga i transparentnost sistema.530 m2 ekstra zona. pre svega. U slučaju da vlasnici ova tri preduzeća bilo kada porazgovaraju o načinu naplate komunalnih usluga. površina objekta 1. „One stop shop” . troškovi iznošenja smeća bili su veoma visoki. 2009/2010 komunalnih usluga na transparentniji i jednostavniji način. i stalnom „šetanju“ od kancelarije do kancelarije. zbog čega je preduzeće otkazalo javno-komunalnom preduzeću i sada sami iznose smeće. Slučaj trećeg preduzeća .9.Zbog velike površine objekata. Jedinstven šalter za izdavanje dozvola u mnogome može da unapredi efikasnost procesa i da poboljša osećaj koji preduzetnik ima kad se susretne sa opštinskom administracijom. ne samo što predstavljaju trošak. Jedna od osnovnih zamerki preduzetnika jeste složenost procesa izdavanja građevinskih dozvola koja se sastoji. Njihov predlog je da se ova usluga plaća po kontejneru. U 2009. značajni i za komunalna preduzeća (povećanje prihoda kroz povećanu naplatu). ali se obračun naplate može i nezavisno unaprediti. u potpunosti će izgubiti poverenje u lokalnu samoupravu. u velikom obimu dokumentacije. odnosno po m3. Sistem 48 može da poboljša njegovu transparentnost i efikasnost. ili proširenja poslovanja u lokalnoj zajednici. godini sprovedeno je istraživanje među privrednicima39 koji su izneli podatke o broju i vrsti poreza. 1. troškova i administracije koja prati proceduru izdavanja dozvola može povoljno da utiče na ekonomsku sliku svake zajednice.454 m2 + 1. Stoga su projekti koji se bave formiranjem cena .10. Program smanjenja složenosti. i vreme potrebno za njihovo izdavanje. može se uočiti neregularnost sistema.centar za izdavanje građevinskih dozvola (CID) Broj dozvola i odobrenja koje preduzeća moraju da pribave.Površina poslovnog objekta je 587 m2. Dobar primer one-stop šaltera nalazi se u Subotici. Površina zemljišta na kome je izgrađen objekat je 786 m2.Površina zemljišta je 2. Slučaj prvog preduzeća .68 Jelena Bojović 1. Reforma sistema formiranja cena i naplate komunalnih usluga Reforma sistema naplate komunalnih usluga jedan je od projekata koji se. Iznošenje smeća plaća se za površinu od 25 m2. Projekte ove vrste pokreće kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u saradnji sa komunalnim preduzećima i savetom za ekonomski razvoj.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 69 Usluge koje pruža centar za izdavanje dozvola40 Odeljenje Urbanističko planiranje i komunalne usluge . Iako postoji očigledna potreba za informatorima o postupku dobijanja građevinskih dozvola.ui-serbia. 40 Izveštaj o analizi stanja: Opštinski uslužni centri i centri za izdavanje dozvola u opštinama u okviru programa Podsticaj ekonomskom razvoju opština.org/kbase/ upload/reports/cacsr. građevinske i upotrebne dozvole veoma će se razlikovati u praksi od opštine do opštine. Informator za investitore o načinu pribavljanja građevinske dozvole Jedinstven šalter za izdavanje građevinskih dozvola nije jedini način da se unapredi procedura. Pre svega. primena odredaba o pribavljanju lokacijske. opštine uglavnom nemaju kratke. preduzetniku/investitoru treba što jednostavnije predstaviti proceduru.11.upotrebne dozvole • Prijem i obrada zahteva za parcelaciju građevinskih parcela • Prijem i obrada zahteva za izmene i dopune urbanističkog plana • Prijem i obrada zahteva za legalizaciju gradnje • Dodela uličnog broja • Izdavanje dozvola za radove na ulicama i drugim javnim površinama • Informacije o stambenim i poslovnim objektima Korisnici Građani i firme 1. godine stupio je na snagu novi Zakon o planiranju i izgradnji što bi trebalo da podstakne gradove/ opštine da pripreme nove informatore. i uveo jednostavniji postupak izdavanja građevinske dozvole za objekte čija površina ne prelazi 400m2.izvod iz urbanističkog plana .saglasnost javnih preduzeća .CID Usluge • Izdavanje dozvola za izgradnju: . Novi Zakon uveo je institut lokacijske dozvole.mega.građevinske dozvole . da li je za navedeno područje donesen plan generalne. jer će dužina i kompleksnost postupka zavisiti od mnogobrojnih činilaca (na primer. Na osnovu novog Zakona. http://www. jednostavne i pristupačnim jezikom pisane brošure.urbanistički uslovi . U septembru 2009.pdf . olakšao postupak parcelacije i preparcelacije građevinske parcele (koji se ne razmatraju više na komisijama za planove). odnosno detaljne regulacije.

a jedan od kriterijuma glasi: • • • • 41 NALED .70 Jelena Bojović „Opština pruža ključne lokalne javne usluge na lako dostupnoj lokaciji i razvila je sistem za obradu zahteva preduzetnika za građevinsku dozvolu na jednom mestu41”. stručno lice koje pruža pravne savete privrednicima. uključujući i ažurirane podatke o cenama. sistem za praćenje dokumenata koji pruža informacije o statusu konkretnog zahteva (preko interneta.12. katalog dostupnih parcela i zemljišta. ili brošuru o građevinskom/industrijskom zemljištu. A to podrazumeva da opština poseduje: • podatke o veličini i broju parcela raspoloživog građevinskog zemljišta. Certifikacija opština sa pozitivnim poslovnim okruženjem Program certifikacije koji sprovodi Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Program obuhvata dvanaest kriterijuma od kojih se nekoliko odnosi upravo na unapređenja administracije. stručno lice koje savetuje klijente u administrativnoj proceduri. bržu proceduru za izdavanje građevinskih dozvola na osnovu analize “korak po korak”. nadzorno lice koje prati tok procesa izdavanja građevinskih dozvola (u najmanje od 80% slučajeva svih zahteva podnetih u toku godine). opis procedure i sve potrebne formulare na internetu. jedinstven šalter za dobijanje dozvola. katalog. informacije. pozivnog centra). • • • • • • 1. digitalizovane podatke o zemljištu i parcelama uključujući i sve informacije o infrastrukturi. i mogućnost da pruži sve informacije (ponudu) u roku od dva dana. jedan je od boljih vodiča za lokalnu samoupravu u procesu reforme administracije za unapređenje poslovnog okruženja. katalog dostupnog poslovnog prostora (privatnog i opštinskog).

bez unapređenja ostalih elemenata privrednog okruženja. Investiranje u lokacije i objekte namenjene preduzećima podrazumeva unapređenje fizičkih uslova neophodnih za poslovanje. uređenje.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 71 • • • GUP koji je u funkciji ekonomskog razvoja. • • uređenje. unapređenje i/ili proširenje putne mreže. Investiranje u osnovnu infrastrukturu. kao i za privlačenje novih investitora. ne samo trošak izgradnje. i zahtevaju dugoročno finansijsko planiranje. naročito kada se lokalne zajednice suočavaju sa zapuštenom infrastrukturom i dugogodišnjim neulaganjem. Ulaganje u osnovnu infrastrukturu podrazumeva: • • • • Teško je uvrditi listu prioriteta kada se radi o ulaganjima u osnovnu infrastrukturu. uređenje. unapređenje i/ili proširenje vodovodne mreže. . listu prioriteta za izradu planova detaljne regulacije prema utvrđenoj dinamici. unapređenje i/ili proširenje energetskog sistema. finansijski su najzahtevnija ulaganja u poslovno okruženje. industrijsku zonu (ili više zona). i/ili proširenje lokalne luke. unapređenje i/ili proširenje kanalizacione mreže. unapređenje i/ili proširenje sistema telekomunikacije. unapređenje putničkog i robnog železničkog prevoza. • • Svi ovi kriterijumi certifikacije pomažu lokalnim samoupravama u sastavljanju prioriteta koje će sprovoditi u ekonomskom razvoju. Međutim. investiranje u osnovnu infrastrukturu ne podrazumeva samo opremanje industrijskih zona. unapređenje i/ili proširenje lokalnog aerodroma. Infrastrukturni projekti se ne sprovode izolovano. što znači da se time stvaraju uslovi za zadržavanje i proširenje postojećih preduzeća. već i značajan trošak za održavanje. Izgrađena infrastruktura obuhvata. unapređenje i/ili proširenje komercijalnih lokacija i objekata (za trgovinu i kancelarijski prostor). već sveobuhvatno podizanje infrastrukturnih kapaciteta. opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora Infrastrukturno opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora. • 2. unapređenje i/ili proširenje industrijskih lokacija i objekata.

Industrijske zone su obično strateški pozicionirane u neposrednoj blizini važnih saobraćajnica. ekonomski razvoj se oslanja na strana ulaganja. Iako lokalna samouprava pojedini prostor definiše kao industrijsku zonu. Češkoj i Srbiji. kao i prava i obaveze koje iz njih proizlaze (vlasništvo. a koji za infrastrukturno opremanje. vlasništvu zemljišta. mogućnostima proširenja. sa izgrađenim objektima. autoputa. Industrijske zone su urbanistički definisane zemljišne parcele podeljene transportnim mrežama.72 Projekti koji se svrstavaju u ovu oblast su: Jelena Bojović 2. kao i o potražnji potencijalnih investitora (lokalne privrede. jeste slobodno zemljište za industrijsku gradnju. Na osnovu dosadašnjeg iskustva u Mađarskoj. Važan preduslov za privlačenje direktnih stranih i domaćih investicija jeste da lokalna zajednica odredi koji je prostor pogodan za industrijsku gradnju. ili novih investitora). pravo korišćenja). ili bez njih. Najvažniji resurs opštine. zgrade i druge nepokretnosti). železnice. pored građana. Stoga je vrlo važno da se oni koji upravljaju industrijskom zonom obavežu ugovorom da će lokacijom upravljati u skladu sa potrebama lokalne zajednice. Industrijsku zonu čine nepokretnosti (zemljište. reka. Budući da je privreda u Srbiji znatno oslabljena. Prilikom zoniranja industrijskog zemljišta lokalna samouprava treba da vodi računa o dostupnosti i veličini lokacije. Uređivanje industrijskih lokacija industrijske zone Industrijska zona predstavlja prostor koji je određen za privrednu i proizvodnu delatnost u okviru urbanističkog plana. infrastrukturnim opre- . on dugo može da ostane infrastrukturno neopremljen i da nema proizvodnje.1. aerodroma.

zadovoljavaju se potrebe investitora u narednih pet do deset godina. skladišta po povoljnim uslovima. U slobodnoj zoni može da se slobodno izvrši transfer prihoda i zarade u bilo koju državu. SZ Subotica. Slobodne zone se osnivaju. mašina. do ljudskih resursa.usz. Razvoj industrijskih. većeg angažovanja lokalne radne snage i transfera tehnologije. pakovanje. investicionih programa i poslovnih planova. Privredno društvo upravlja slobodnom zonom i njegov prvenstveni zadatak je da obezbedi uslove za nesmetano odvijanje privrednih delatnosti. video-link). po pravilu. pre svega. na kome se obavljaju delatnosti utvrđene Zakonom o slobodnim zonama (Službeni glasnik RS. upravitelj. Osnovni cilj Uprave jeste povećanje priliva stranih investicija. radionica. a ponekad i zbog pružanja poreskih olakšica. postoje SZ Pirot. carina. izrade ekonomskih analiza.rs). trening centra. finansijskih usluga. pruža i širok spektar dodatnih usluga – od obezbeđenja i keteringa. i domaće i strane kompanije. krajem 2008. U okviru Ministarstva finansija Republike Srbije. u dodatne usluge spadaju razvijanje . izvoza. na primer. poslovnih i naučnih parkova Industrijski park je prostorna i infrastrukturno opremljena celina predviđena za privredne delatnosti kojom rukovodi pravno lice kao njen upravitelj. uključujući proizvodnju. pored infrastrukture. Slobodne zone mogu osnivati. Poslovanjem u slobodnim zonama investitoru se obezbeđuju specijalne olakšice i povlašćen poreski režim . Korisnicima industrijskog parka. i njima mogu upravljati.oslobađenje od PDV-a i carine na uvoz sirovina i materijala namenjenih proizvodnji robe za izvoz. Za više informacija: Uprave za slobodne zone (www. Slobodne zone Slobodna zona je posebno ograđen i označen prostor određen kao slobodna zona Aktom Vlade Republike Srbije.gov. Poslodavcima unutar slobodne zone omogućen je zakup poslovnih prostorija. preko špedicije. poslovnog centra (konferencijske sale.bez naplate bilo kakvih poreza.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 73 manjem pet hektara industrisjkog zemljišta (važi za opštine koje su više od pedeset kilometara udaljene od Beograda i imaju manje od pedeset hiljada stanovnika). Uvoz i izvoz robe u slobodnu zonu je neograničen. zbog pružanja olakšica u spoljnotrgovinskom poslovanju. bankarstvo i osiguranje. godine. Kada se govori o tehnološkim parkovima. SZ Zrenjanin i SZ Novi Sad.3. Roba koja se iz slobodne zone uveze na domaće tržište podleže režimu uvoza strane robe. 2. skladištenje. uključujući Srbiju . trgovina. administrativnih i knjigovodstvenih usluga. Primer dobro pozicionirane. strijsko poslovanje. u ovom trenutku. opreme i građevinskog materijala. 62/2006). uređene i promovisane zone u Srbiji je Industrijska zona „Ečka“ u Zrenjaninu. formirana je Uprava za slobodne zone koja je nadležna za sva pitanja oko funkcionisanja i razvoja slobodnih zona. U njima se odvija indu- 2. Na ovaj način stvaraju se ogromne mogućnosti za saradnju domaće i strane industrije. U Srbiji.2. ili taksi.

istraživačke delatnosti i slično. preduzeće u čijem vlasništvu privatni partner i lokalna samouprava učestvuju srazmerno uloženim sredstvima. U Srbiji većina industrijskih zona koje su osnovale lokalne samouprave nikada nije prerasla taj status i postala industrijski park. Na žalost. Ovakvo ugašeno tlo predstavljalo je svojevrstan vid zagađenja urbanog okruženja. Lokacija je infrastrukturno opremljena gasom. električnom energijom i telekomunikacionim vezama . poslovanje. a privatni partner investicije u sekundarnu infrastrukturu i zgrade. izvoza. ili većinski osnivač opština. Inače. Uloga lokalne samouprave. servis. Vodeću ulogu u osnivanju industrijskog parka ima veliko preduzeće sa viškom zemljišta. potencijalnim investitorima na raspolaganju je osamnaest hektara zemljišta na obali Dunava u sklopu kompleksa „Lafarge BFC” koje su direktno povezanr sa lukom. Dakle. pri čemu je tipično rešenje da lokalna samouprava obezbeđuje zemljište. Lafarge). Jelena Bojović 42 Svakako treba istaći doprinos arhitekata prof. za sada i ti privatni industrijski parkovi nemaju u dovoljnoj meri popunjene kapacitete. ili privatni sektor. ili privatno-javnim partnerstvom. Autori koji su se ozbiljnije bavili pitanjem braunfild lokacija u gradovima u Srbiji42 tvrde da ih ima bezbroj. tj. u ovim slučajevima. jer ne postoji upravitelj koji se brine o parku i pruža usluge korisnicima i pošto je zona definisana. smanjenju nezaposlenosti i ukupnog ekonomskog i socijalnog razvoja beočinske opštine i regiona. studija i javnih izlaganja bavli ovim problemom. u strateškom partnerstvu sa opštinom Beočin i uz podršku Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Vlade Republike Srbije i Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine. koje osnivanjem industrijskog parka želi da u svoju blizinu dovede privredne subjekte kao deo proizvodnog lanca . koji su se u nizu članaka. Programi sanacije napuštenih lokacija (revitalizacija braunfilda) Termin braunfild (brownfield) je ranih devedesetih godina prošlog veka ušao u upotrebu iz žargona američkih urbanista koji su ga koristili da definišu parcele na kojima je ležala neupotrebljiva. Tamo gde upravitelj postoji.74 softvera. privatnim kapitalom. Ono što je si- . 2.4. prethodno korišćena u različite namene (industrija. najčešće.bilo da se radi o snabdevačima. Industrijski parkovi u svetu najčešće se otvaraju sredstvima lokalne samouprave (po pravilu uz subvencije države). ili kupcima roba. telekomunikacija i informacionih tehnologija. Beočin Biznis park je pokrenula kompanija „Lafarge Beočinska fabrika cementa“. država sredstva za infrastrukturno opremanje. radi se isključivo o preduzeću čiji je jedini. Borislava Stojkova i Žakline Gligorijević direktorke beogradskog Urbanističkog zavoda. radi se skoro u potpunosti o privatnoj inicijativi (Biznis park Beočin. a pre svega naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Upravitelj industrijskog parka je. Tamo gde privatni sektor ima veću ulogu. gradske životne sredine. mrtva infrastruktura. jeste da obezbedi olakšice u plaćanju određenih lokalnih dažbina. praksa privatno-javnog partnerstva u ovoj oblasti nije u punoj meri oživela. sa namerom da se stvore uslovi koji će privući nove investitore i tako doprineti povećanju proizvodnje. vojne potrebe).

Revitalizacija braunfilda mora biti jasan prioritet. kroz proces privatizacije. osim što predstavljaju opasnost po lokalnu zajednicu. ni jeftino. • 2. što nije ni jednostavno. Na primer. ulaganje je rizičnije. 2009. ne postoji razumevanje sredine u pogledu važnosti evidentiranja i uzimanja podataka o svim karakteristikama braunfilg lokacija.5. tako da je urbano okuženje potpuno izmenjeno. Takođe. u čijem je sistemu i kompanija „US Steel Beli limovi Šabac“ koji je trenutno jedan od najvažnijih srpskih izvoznika. takve mere su: • • • • posebni poreski podsticaji urbanističke olakšice infrastruktura komunalne olakšice Primer braunfilda: U Beču su stare gasne stanice. pa lokalne samouprave moraju sprovesti niz mera da bi braunfild lokacija bila atraktivna za ulaganje. tako da Srbija nema bazu registrovanih braunfild lokacija. predstavljaju zagađeno okruženje. koriste i članovi Zone unapređenog poslovanja. niti jasnu sliku o njihovim mogućnostima. Moraju se doneti odluke o tome da li je objekte moguće efikasno koristiti. Najstarije zgrade je najteže sanirati. i koji se programi posle sanacije mogu osmisliti. a u njemu je smešten i Edukativni centar za ruralni • 43 Prema: Dragan Živkovic. što braunfild objekat duže propada. tipičan primer braunfilda. pored Udruženja preduzetnika. koliki je stepen zagađenja. Austrijska kompanija „Alas International” kupila je domaću firmu „Zorka Nemetali Šabac“. današnji „US Steel Serbia”.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 75 gurno. Dakle. pa i besmislenije. čak i kada lokalne samouprave pokušaju da rešavaju pitanje barunfild lokacija. pretvorene u luksuzan stambeno-poslovni kompleks i novi statusni simbol. fabriku „Voćar Koceljeva“ u prehrambenoj industriji. a zagađenje ostaje. proces sanacije treba da se odvija u okviru regulative sledećim redosledom: prva procena lokacije. utvrđivanje stepena zagađenja. . a mogu da se adaptiraju u radni prostor u vlasništvu javnog. Postoje i objekti koji se mogu bolje iskoristiti ako se podele na radne prostorije manje površine. pronalaženje neophodnih sredstava i osmišljavanje programa. a cena kvadratnog metra je toliko skočila da su se uložena sredstva višestruko vratila43. godina Prvi korak u većini programa sanacije mora biti analiza stanja. lokalne uprave u gradovima u Srbiji ne shvataju stvarnu ekonomsku vrednost ove svojine. Sa druge strane. nekadašnji deo holdinga „Zorka Šabac“. kontaminirane lokacije nisu na prvom mestu kod uglednih investitora. određivanje prioriteta. po definiciji. utvrđivanje vlasništva. Adaptacija objekata koji se ne koriste Osim braunfild lokacija koje. Taj prostor sada. a nejasan im je i potencijal tog umrtvljenog kapitala u procesu privlačenja investicija. ili privatnog sektora. ima i primera objekata koji se ne koriste. Većina investitora radije bira grinfield lokaciju. Dostupni primeri realizovanih ulaganja pokazuju da se problem braunfilda u Srbiji sveo na proces privatizacije i učešće Agencije za privatizaciju: • Američka kompanija „US STEEL” kupila je kao braunfild investiciju domaću kompaniju „Sartid”. Ali. Dobar primer predstavlja adaptacija objekta Udruženja preduzetnika u Zrenjaninu koji je godinama bio zapušten. Austrijska kompanija „Rauch” kupila je. Brownfiled izveštaj. Međutim. ali to ne znači da zgrade od istorijskog i arhitektonskog značaja ne treba spašavati. one nemaju dovoljno ovlašćenja.

i koji i dalje ulažu u svoj razvoj. Najčešći izvor informacija pri donošenju odluke o investiranju jesu poslovni kontakti (63% odgovora). Iz rezultata istraživanja vidi se da je većina investitora došla u Srbiju zato što je već imala ostvarene veze sa Srbijom. istovremeno. a ne. šta im smeta. Jelena Bojović 3. Podrška postojećoj privredi Iako često zanemarivana. postojeća privreda je od izuzetnog značaja za lokalni ekonomski razvoj budući da zapošljava najveći broj ljudi i najveći broj investicija dolazi. takođe. Opseg inicijativa kojima se može podržati razvoj lokalnih preduzeća je ogroman: Mediji Investitori u drugim zemljama The Urban Institute – a USAID Contractor Serbia | Croatia | Slovenia | Bosnia and Herzegovina StrategicPuls Group | Montenegro | Macedonia | Albania 5 . upravo. kako izgleda njihov proizvodni proces. nova postrojenja. proširenja. unapređenja i sl). Već pomenuto istraživanje investitora koje je sproveo USAID-ov Program podsticaja ekonomskom razvoju opština podrazumevalo je opsežne razgovore sa direktorima sto dvadeset preduzeća koji su. i streški partner grada u razvoju infrastrukture. iz te oblasti. značaj postojeće privrede. to jest. Na kraju – postojeća privreda je i najvažniji izvor informacija i ideja za lokalnu samoupravu – od prisutnih mogu da nauče zašto su i dalje tu. što ukazuje na značaj „lokalnih veza”. bili ključni kada se odlučivalo da se investira u Srbiju i koji su investirali u Srbiji tokom poslednjih deset godina. kao August 2008 Izvori informacija o Srbiji: Investitori u Srbiji naspram investitora u drugim zemljama Multiple responses. Takve strategije nazivamo programima za zadržavanje i širenje postojećih preduzeća. Investors in othe r countries Biznis kontakti 63% 67% 24% 58% 23% 25% 25% 0% 23% 17% Investitori u Srbiji Drugo Opštinske brošure 0% 6% Sajmovi i slične manifestacije 0% 11% Republičke institucije i tela Poslovna udruzenja i udruzenja investitora 8% 8% 8% Prijatelji i rodbina Lokalne institucije i tela 42% što se često misli. Pančevo). od novih investiotora (mnogo je više onih koji su već prisutni. ljudskih resursa i očuvanju životne sredine. Podsticaj razvoju lokalnih preduzeća podrazumeva pružanje saveta. Base: Investors in Serbia. ona je. podrške i resursa koji su neophodni za njihov dalji razvoj. dok su tržišni uslovi bili tek na drugom mestu.76 razvoj.što je sve od značaja za strateško planiranje i promociju investicija. šta izvoze. Sa postojećom privredom investitori ostvaruju prvi kontakt u novoj sredini. ko su im dobavljači i kupci . Adaptirani braunfild objekti u gradu često se koriste i kao biznis inkubatori (Novi Sad. šta uvoze.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

77

3.1. Posete preduzećima, istraživanje mišljenja preduzetnika (ankete)
Identifikacija problema sa kojima se preduzetnik suočava u svom radu je ključ za uspešno planiranje i sprovođenje programa pomoći. Postoji nekoliko načina da se otkriju problemi sa kojima se privreda suočava, to jest, da se uvidi kako se može unaprediti njihovo poslovanje: 1) anketiranje putem telefona – jednostavan i kratak postupak, može da se kontaktira veći broj preduzeća, ali je malo interesovanje preduzetnika da odgovaraju na ankete i smanjena mogućnost da se stvori ličan odnos sa preduzetnikom; 2) anketiranje putem elektronske pošte – slično kao telefonsko anketiranje, ali je procenat odgovora daleko manji (veliki broj anketiranih, mali procenat popunjenih upitnika), a često, zbog nerazumevanja pojedinih pitanja, odgovori nisu tačni; 3) posete lokalnim preduzećima – ovakav pristup je izuzetno zahtevan (neophodno je zakazati unapred sastanke, otići na lice mesta i provesti bar trideset minuta u poseti), ali pruža daleko bolje rezultate - dobija se precizniji odgovor na svako pitanje, na osnovu ličnog kontakta, izraza lica sagovornika i načina na koji daje odgovore, može se mnogo saznati. Takođe, iz ovakvih anketa lokalna administracija može više da sazna o načinu proizvodnje (ukoliko je u pitanju proizvodno preduzeće), o tehnologiji koja se koristi, prostoru za rad i dr; 4) neformalna druženja i razmena informacija – na koktelima i neformalnim okupljanji-

ma moguće je dobiti informacije o poslovanju i problemima privrede, a ovaj vid kontakata pruža mogućnost za otvoreniji i iskreniji odnos i otvara poverenje. Glavni nedostatak je što informacije dobijene ovim putem nisu dokumentovane, to jest, ne postoji pisan trag o zaključcima i predlozima. Bez obzira koja se vrsta ankete koristi, dobijeni podaci i informacije se obrađuju, analiziraju i pripremaju lokalnu samoupravu da odgovori na probleme. Anketirana preduzeća moraju dobiti povratnu informaciju o koracima koji će biti preduzeti. Ukoliko se privrednicima ne obezbedi povratna informacija, oni više neće učestvovati u narednim anketama, to jest, lokalna samouprava će izgubiti njihovo poverenje. Putem ankete, osim identifikovanja problema sa kojima se privrednici suočavaju, lokalna zajednica stiče uvid u njihove razvojne planove, u mišljenje privrednika o poslovnoj klimi i radu lokalne samouprave i lokalnih vlasti. Na taj način opština/ grad može doći do ideje kako da unapredi poslovno okruženje, šta treba da menja, a na čemu treba da insistira. Samu posetu, ili telefonski razgovor, lokalna zajednica može da iskoristiti da privrednike obavesti o aktuelnim i budućim programima podrške - novim kreditnim linijama, predstojećim sajmovima, konferencijama, itd. Posete mogu podstaći lokalna preduzeća da koriste domaće resurse, da finansiraju obuku u ovladavanju novim veštinama i doprinesu razvoju strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Važno je

78 Prema analizi ankete mišljenje poslovnog sektora u Kruševcu 2006. godina 1. Firme koje su učestvovale u upitniku trenutno zapošljavaju trinaest hiljada radnika, a naredne godine planiraju otvaranje preko šest stotina novih radnih mesta. Nova radna mesta se ravnomerno otvaraju u svim sektorima – proizvodnom (uglavnom najveća preduzeća), komunalnom i drugim uslugama, što može biti znak pozitivne promene na nivou lokalne ekonomije . 2. Lokalna ekonomija nije dovoljno orjentisana ka izvozu. Samo osam od pedeset i osam firmi izvozi više od 10% proizvoda i usluga izvan Srbije, dok se ukupno 15% proizvodnje plasira na stranim tržištima, 35% prodaje se realizuje u okrugu, a 50% u drugim delovima Srbije. Uprkos konkurentnoj prednosti koju stvaraju niže cene (u poređenju sa standardima EU), proizvođači iz Kruševca ne mogu da nađu klijente na tržištu EU. 3. Poslodavci su ocenili kvalitet radne snage u svojim firmama na sledeći način: ocenu „odličan” je dobilo 11%, a ocenu „dobar” 31%, što predstavlja prosečan rezultat, dok je 14% radnika dobilo lošu ocenu, što predstavlja izuzetno visok procenat. Prosečne mesečne zarade su porasle u 2006. sa 15.300 na 17.300 dinara. Polovina firmi ima potrebu za novim radnicima, ili očekuje da će im nedostajati stručna radna snaga (inženjeri, tehničari, ekonomisti). 4. Trideset devet od pedeset i osam firmi planira da proširivanjem postojećih objekata, ili izgradnjom novih, modernizuje pogone tokom 2006, da bi mogle da prošire svoje kapacitete u Kruševcu. Ukupan iznos investicija dostići će 5.200.000.000 dinara. Devet firmi planira da proširi svoju delatnost izvan Kruševca i pokrije veće tržište (uglavnom u Beogradu i Nišu, a dve u inostranstvu). U isto vreme, četiri firme planiraju da izmeste svoje pogone izvan grada zbog promenjenih uslova na tržištu, uslova transporta, nedostatka prostora za proširenje i nedostatka kvalifikovane radne snage . 5. Kvalitet usluga koje pruža lokalna samouprava nije visoko ocenjen (prosečna ocena 2,92 na skali od 1 do 4, najviša ocena 1, najmanja 4). Održavanje puteva i izdavanje građevinske dozvole za obavljenje samostalne delatnosti, kao i problemi sa građevinskim zemljištem, često se navode kao oblasti koje se moraju unaprediti. 6. Mišljena kruševačkih poslodavaca o poslovnoj klimi u gradu veoma su pozitivna. Jedna firma je ocenila Kruševac kao “izuzetno” mesto za preduzetničke aktivnosti, dvadeset i troje je poslovnu klimu ocenilo kao “dobru”, a dvadeset i četvoro kao “zadovoljavajuću”. Dve firme su grad ocenile “lošom” sredinom za poslovanje. Napori lokalnih vlasti, geografski položaj, ekonomska struktura i industrijska tradicija često su pominjani kao najveća prednost Kruševca.

Jelena Bojović

istaći da se tim posetama može sprečiti da preduzeće ne napusti lokalnu zajednicu. Program za podsticaj lokalnom ekonomskom razvoju opština osmislio je i zajedno sa lokalnom samoupravom sproveo niz istraživanja među privrednicima. Na osnovu jednog takvog istraživanja 2006. je urađena analiza stavova poslovnog sektora u Kruševcu. Na osnovu ove analize sagledane su osnovne prepreke za dalji razvoj ovih preduzeća ali su identifikovani i programi pomoći, koji su se sproveli u narednoj godini.

3.2. Pružanje stručne i savetodavne pomoći preduzećima
Ova vrsta podrške može početi od jedne osobe koja upućuje zainteresovane u pravom smeru – na kreditne institucije, organizovanu obuku i drugo. Jasno obeležavanje i obaveštavanje je ključno za efikasne savetodavne usluge. Saveti i stručna pomoć preduzećima mogu biti iz raznih oblasti: • • • • • • • • menadžment i upravljanje preduzećem, zakonska regulativa i poslovanje, istraživanje tržišta, marketing i promocija, sistem kvaliteta, zaštita životne sredine, uvođenje standarda i certifikacija, kontrola i kvalitet ljudskih resursa,

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

79 • • tehnologija, istraživanje i razvoj i dr. • • • • • kompjuterske aplikacije, izrada biznis plana, finansije i vođenje poslovnih knjiga malih i srednjih preduzeća, lokalna poreska opterećenja i olakšice, apliciranje za bespovratna finansijska sredstva.

U tom slučaju težište bi trebalo da bude u pružanju stručne pomoći tamo gde je ona realno potrebna. Lokalna samouprava treba da zna da iskoristi znanje zaposlenih prilikom uvođenja novih standarda i tehnologije, a da za specifične i specijalističke obuke angažuje stručna lica (iz lokalnih škola, državnih institucija i organizacija, međunarodnih organizacija). U Srbiji, u ovom trenutku, postoje brojne, uglavnom međunarodne organizacije, koje se bave tim poslom (USAID, na primer, sprovodi set programa koji pružaju direktnu tehničku pomoć preduzećima u svim navedenim oblastima). U samoj lokalnoj samoupravi postoji stručan kadar koji može da pruži pravne i finansijske savete i stručnu pomoć u oblasti zaštite životne sredine.

3.3. Obuka za preduzetnike i programi podrške malim i srednjim preduzećima
Uobičajeni programi obuke mogu se prilagoditi specifičnim potrebama ove ciljne grupe (preduzetnicima i malim preduzećima). Različite teme obrazovnih programa zavise od privrednih grana koje su zastupljene u određenoj sredini i od njihovih potreba. Teme obuka su slične pomenutim u poglavlju „ Saveti i stručna pomoć”, ali pored ovih, za preduzetnike su značajne još i: •
44 Pogledati deo 9. Razvoj ljudskih resursa

Obuke osmišljava i realizuje kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u saradnji sa preduzetnicima i malim preduzećima. Predavači su pored zaposlenih u lokalnoj samoupravi i privrednici i preduzetnici sa većim iskustvom u poslovanju, kao i državne institucije, organizacije i udruženja (Nacionalna služba za zapošljavanje, Agencija za mala i srednja preduzeća, komore i udruženja). Obuka se može organizovati u prostorijama srednjih i osnovnih škola, udruženja preduzetnika. Edukativni centar u Inđiji44 koji je pokrenut za obuku nezaposlenih lica, a koristi se i za obuku preduzetnika, smešten je u jednoj učionici osnovne škole koja je renovirana i opremljena u okviru projekta.

3.4. Podrška razvojnim projektima i istraživačkom radu
Podrška razvojnim projektima i istraživačkom radu pruža se putem projekata saradnje između preduzeća i viših obrazovnih institucija, a može se osnovati i fond za istraživanja, ili program u okviru koga će diplomirani studenti prenositi znanje zaposlenima u lokalnim preduzećima. Privreda ima potrebu da razvija i unapređuje svoj proizvod i nije retkost da se osnivaju odeljenja za istraživanje i razvoj. Međutim, nisu sva preduzeća u finansijskoj

prodaja i promocija, udruživanje i zajedničko nastupanje,

i 2009. Lokalne samouprave treba da iskoriste ovu mogućnost i da organizuju obuku za svoje preduzetnike. da je u jednoj opštini u Srbiji u toku 2006. Kada je finansiranje u pitanju. istraživačko/razvojna odeljenja bave se razvojem novih proizvoda. U periodu između 2008. Ipak. 46 Fond za razvoj republike Srbije Preduzeća koja već imaju ili planiraju uvođenje istraživačkog odeljenja . prioriteti i problemi u poslovanju onih privrednih subjekata koji investiraju i otvaraju radna mesta u opštinama koje su obuhvaćene anketom. ili 21% od ukupnog broja (šest stotina devetnaest anketiranih preduzeća) ima istraživačko odeljenje. Banke i investicioni fondovi su zainteresovani da povećaju broj svojih klijenata i stalno nude obuke i savetovanja u oblasti kreditiranja i investiranja. Ustanovljeno je da sto dvadeset i devet anketiranih preduzeća. Lokalna samouprava zato ima ulogu posrednika: da pozove privrednike koji su zainteresovani za ovaj vid obuke (kroz već pomenute ankete) i sve lokalne banke koje će privredi objektivno predstaviti sve mogućnosti.80 situaciji da imaju ovakva odeljenja. 45 Opštine u kojima se naketa sprovodila deo su Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština. a potom izaberu onu koja je za njih najbolja. lokalne vlasti se retko odlučuju da detaljno savetuju preduzeća. taj broj povećan na sedamdeset i tri. godine povučeno tri kredita iz Fonda za razvoj46. dok je već 2007. Jedno od pitanja ticalo se razvoja i istraživanja. Interesantno je.5. kao i da pomogne preduzetnicima i malim preduzećima u boljem razumevanju ponuda finansijskih institucija. Jelena Bojović 3. Anketa je sprovedena sa ciljem da se što bolje razumeju stavovi. Prema odgovorima najvećeg broja preduzeća. godine. usvajanjem tehnoloških standarda i istraživanjem tržišta. radi se o pružanju informacija i upućivanju u pravom smeru onih preduzeća koja su zainteresovana da pronađu potencijalne izvore finansiranja. dok 14% razmišlja da ga uvede. tako da privrednici mogu da uporede usluge različitih finansijskih institucija. pošto je uspostavljen sistem informisanja preduzetnika o dostupnosti ovih sredstava. lokalna samouprava bi mogla da pruža informacije o državnim programima u ovoj oblasti. Uloga lokalne samouprave i kancelarije za lokalni ekonomski razvoj ogleda se u povezivanju fakulteta i instituta sa privredom da bi im omogućli korišćenje ovih usluga. sprovedena je anketa u sedamnaest opština45 u Srbiji o mišljenju poslodavaca u privrednom sektoru. Najčešći problem sa kojim se banke suočavaju prilikom predstavljanja svojih proizvoda privredi jeste nepoverenje preduzetnika i činjenica da se retko odazivaju na pozive za obuku. ili odeljenje za razvoj novih proizvoda. na primer. Pristup kapitalu i finansijama U osnovi. pošto se time bave specijalizovane ustanove.

Tim za pravne reforme programa Podsticaj ekonomskom razvoju opština. Ipak. Treba biti vrlo pažljiv u nastojanju da se osigura načelo pravednosti i da ovi procesi budu transparentni. 4. odnosno 3% u slučaju programa podrške poljoprivrednim gazdinstvima. 2. zaista. tokom februara i marta 2007. Neki od zaključaka tog istraživanja su: ★ Sredstva kojima fondovi raspolažu kreću se od dva do šezdeset miliona dinara ★ Svaka lokalna samouprava je na različit način definisala korisnike fondova: 1. odnosno promene opštinskih prihoda koje su rezultat programa finansiranja (nova radna mesta → nove plate → novi lokalni prihodi od poreza na dohodak građana). godine. 3. i plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje pripravnicima u opštinskim službama tokom šest do dvanaest meseci. uz troškove obrade kredita od 2% godišnje. Adekvatan program tehničke podrške trebalo bi da pruži savete o finansijskom planiranju. Subotici. sproveo je istraživanje o fondovima u Kragujevcu. obično donosi komisija čije članove imenuje predsednik opštine. ali nisu jasni kriterijumi na osnovu kojih se biraju članovi komisije. privredi ili poljoprivredi i u pitanju su manji programi koji nude bespovratnu pomoć ili kredite za investicije u moderne tehnologije. iznosi. Pre svega se misli na mehanizam koji bi pratio broj novootvorenih radnih mesta. ★ Za većinu programa lokalna samouprava nije ustanovila indikatore kojima bi se pokazala njihova uspešnost i proverilo da li oni. Kragujevac je obezbedio beskamatne kredite za poljoprivredna gazdinstva sa grejs periodom od osamnaest meseci i rokom dospeća od trideset i šest do šezdeset meseci i podsticajna sredstva za preduzetnike koja se vraćaju u iznosu od samo 25%.6. Subotica je kroz lokalne fondove beskamatno pozajmljivala sredstva nezaposlenim licima i preduzetnicima. Lokalni fondovi za podršku privredi Jedno od najtežih pitanja za preduzeća jeste pristup kapitalu. . ★ Sve ključne odluke (kriterijumi. omogućavaju otvaranje novih radnih mesta i privredni rast. odluke o dodeli itd. a razlikuju se i po načinu upravljanja. Loznica je obezbedila beskamatne kredite za poljoprivredne proizvođače i mikrokredite za preduzeća u nastajanju („start up” krediti) sa grejs periodom od dvanaest meseci i rokom dospeća od trideset meseci.). pristupu kapitalu i kreditima. U nekim slučajevima moguće je ponuditi i direktnu finansijsku podršku. Svi fondovi su relativno različiti u strukturi i obimu sredstava. U Srbiji postoji veliki broj lokalnih fondova za pomoć preduzetnicima. Loznici i Inđiji. Inđija je kao rezultat pregovora sa komercijalnim bankama obezbeđivala subvencije za komercijalne kredite malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima u iznosu od tri procentna poena i stopom umanjenja za jedan i po procentnih poena.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 81 3. na primer.

uspostavljanje organizacionog sistema za praćenje efekata.7. uspostavljanje mehanizama transparentnosti i kontrole procesa. definisanje indikatora za merenje učinka. kao što je već napomenuto. brošura i časopisa. organizacija okruglih stolova i konferencija. već imaju određene indikatore koje koriste prilikom procene isplativosti programa podrške privredi. Zadovoljni poslovni ljudi su. Info-dani za privredu. • • • • • • • • Jelena Bojović anketiranje i posete privrednicima. institucija javnog sektora i većih privrednih subjekata sa ciljem da tenderi javnog sektora budu pristupačniji za lokalna preduzeća. jasno definisanje korisnika fonda i mehanizma korišćenja sredstava. zajednički sajamski nastupi i druge zajedničke aktivnosti. Na taj način lokalna samouprava može da reši organizovanje posla. kao na primer Inđija. Ova. godine u nekoliko opština u Srbiji. već su i potencijalni ambasadori svojih zajednica. svakako. 3. Ujedno. 3. priprema informatora. stalna komunikacija putem elektronske pošte. Jedna od inicijativa je sprovedena 2008. Unapređenje komunikacije između lokalne samouprave i preduzeća Jedan od oblika unapređenja komunikacije jeste. njihovo bolje prilagođavanje promenama. da slušaju i odgovaraju na njene zahteve i sugestije. Načela javne nabavke i kampanje „kupujmo lokalno” Ovakve kampanje se sprovode u skladu sa načelima povoljnog poslovnog okruženja koja podrazumevaju saradnju između lokalne samouprave. to jest. Na koji način kancelarija za lokalni ekonomski razvoj može uspostaviti bolju komunikaciju sa privredom: Dobra komunikacija osigurava bolju informisanost preduzetnika. zaposleni u kancelariji će biti zaduženi da informišu privredu. preciziranje kriterijuma za odabir. kao i veću iskorišćenost javnih resursa koji im stoje na raspolaganju. pre svega. i mnoge druge analize pokazuju da je ključ pri uspostavljanju fondova za podršku privredi: • • • • • • analiza potreba privrede. a Kragujevac planira da uspostavi sistem praćenja efekata gradskih programa. kad su sva javna preduzeća predstavila lokalnim privrednicima planove javnih nabavki . sastanci privrednog saveta.82 neke opštine.8. u poziciji da privuku nova preduzeća. uspostavljanje već pomenute kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. SMS obaveštavanje. preduzeća nisu samo od ključne važnosti za razvoj lokalne privrede.

Inicijative za promociju malih i srednjih preduzeća obuhvataju savetovanje i obuku preduzetnika o izlasku na strana tržišta. Čak 43% ukupnog prometa svih anketiranih preduzeća nastalo je poslovanjem na lokal- Promet preduzeća tokom 2006/2007 i 2008/2009 Dakle. Reklamiranje malih i srednjih preduzeća i širenje tržišta Mala i srednja preduzeća širom Srbije uglavnom su usmerena na svoje tržište.6% i oko 1% u saradnji sa partnerima iz vanevropskih zemalja. a 40% poslovanjem sa partnerima iz ostalih delova Srbije. U okviru ovog projekta najpre se vrši istraživanje među građanima i privrednicima o njihovim kupovnim navikama i proizvodima.9. pokazalo je da su. i 2009. Privredna komora). dok 17% prometa preduzeća ostvaruju u saradnji sa inostranstvom .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 83 za narednu godinu. Već pomenuto istraživanje o mišljenju privrednog sektora. eventualno. U Evropi. nom (regionalnom) tržištu. godine na uzorku od šesto devetnaest preduzeća. da zajednički izlažu na međunarodnim sajmovima. Lokalne samouprave mogu da stimulišu preduzeća da se udružuju. Očigledno je da postoji potreba da se pomogne privrednicima u širenju tržišta. 3. 83 % prometa ostaje u granicama Srbije. da traže partnere u poslu. preduzeća usmerena na lokalno tržište. da organizuju B2B susrete („business to business”) i da promovišu lokalne proizvode. usluge takve vrste obično nude privredne komore. a potom se osmišljava i sprovodi kampanja koja ima za cilj promociju jednog. zajedno sa pouzdanim i relevantnim informacijama o tržištu.najviše sa poslovnim partnerima iz Evrope 16. što ih razlikuje od velikih kompanija koje se nadmeću na globalnom nivou. što će im pomoći u plasiranju proizvoda. u najvećoj meri. Blagovremena informacija o tenderu dozvoljava lokalnim snabdevačima da se bolje organizuju ili. Kampanja „kupujmo lokalno“ podrazumeva i promociju lokalnih proizvoda i stimulisanje građana i privrede da koriste usluge i dobra lokalnih snabdevača. . i podrazumevaju čak i osnivanje konzorcijuma i udruženja za marketing. ovladavanje tehnikama izvoza. ili inovacija sa potrebama tržišta. mogu da ih upućuju na državne organizacije koje se bave izvozom (SIEPA. ili grupe proizvoda. učešće na trgovačkim sajmovima i izložbama i pomoć u povezivanju proizvoda. VIP. urađeno 2008.

kojima u početnim stadijumima morate pristupiti na različite načine. odaberu kandidate. ili angažovanjem nezavisnih savetnika. pružanje saveta. bezbednost na radu. Takvi projekti mogu biti: savete stručnih lica koja im mogu pomoći u pronalaženju ideja za bavljenje sopstvenim poslom. stručnu pomoć.1. imaju prethodno stečeno iskustvo i znanje. 4. radnoj etici i tržištu. Prema potrebi. To mogu da budu formalne i neformalne mreže mentora i novih firmi i da budu dodatno korisne u njihovim budućim aktivnostima. nemaju posao. Podrška osnivanju novih preduzeća Podrška osnivanju novih preduzeća podrazumeva stimulisanje nezaposlenih da pokrenu sopstveni biznis. fakulteti i srednje škole. Nezaposlenima bez iskustva treba da obezbedite osnovne obuke o poslovanju. Savetodavna i stručna pomoć početnicima u poslu Nezaposleni. Podrška lokalne samouprave ogleda se kroz obuke. pronađu prostor za obuku i angažuju predavače i savetnike. informacije i obezbeđivanje resursa. Primer je bilo koja veća kompanija • Ovo su dve nezavisne ciljne grupe. jesu oni koji: • nikada nisu imali posao. marketinga. U ovom poslu nezaobilazni partner je Nacionalna služba za zapošljavanje. poreze.84 Jelena Bojović 4. biznis planiranja. ali im je potrebna obuka i savet u oblasti finansija. najosetljivijim mesecima njihovog rada. pomoć početnicima u poslu da osnuju preduzetničku radnju ili preduzeće. može da dâ dobre rezultate za obe strane. koji bi mogli da pokrenu sopstveni posao. Zaposleni u upravi treba da definišu program obuke. 4. zato su mentorski programi pravo rešenje za njih. nemaju prethodno iskustvo i njihove veštine su nedovoljno profilisane. bolje je da lokalna samouprava organizuje da neko drugi pruža pomenute usluge. Iskustvo govori da povezivanje vlasnika novih i malih firmi sa firmama koje su već učvrstile svoje pozicije. . kao i praksu. ekološku zaštitu). kao i podršku novoosnovanim preduzećima u prvim. Poslovne mreže početnika u poslu i mentorski programi Kao što je već rečeno. zakonskog okvira za poslovanje (koji regulišu rad i zaposlenje. zašto bi postojeće kompanije pružale usluge početnicima. Nezaposleni sa iskustvom uglavnom imaju ideju i volju da započnu biznis i znaju kako da proizvedu. početnici u poslu imaju ili malo. Pitanje koje se nameće jeste. obuka se odvija u obrazovnim centrima. da. ili nimalo iskustva u vođenju posla. zajedno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Kao i u većini slučajeva kada je u pitanju stručna pomoć.2. ali i naviku da rade „za poslodavca”. izgubili su posao.

u prehrambenoj proizvodnji .i u potražnji za ponuđenim proizvodima. ili skupljanje i odvajanje otpada.3.000. koliko i za učenika. uslovi su izuzetno nepovoljni.učenik u poslovanju. ili ne. a kad takva praksa i postoji. eventualno. Lokalne vlasti treba da se uključe u pomoć pri finansiranju tako što će: • • • zajedno sa finansijskim institucijama proceniti koji su najbolji oblici podrške i saradnje. sastav. Najčešće su u pitanju poslovi koji nisu iz uže delatnosti samog preduzeća. U softverskim kompanijama to su. 4. U Novom Sadu. dizajnerski poslovi. Umrežavanje početnika je vrlo značajno zato što se nalaze u istom. dakle. njihovim umrežavanjem stvaraju se poslovni odnosi i obezbeđuje uzajamna podrška. suočavaju se sa problemom nedostatka početnog kapitala.Zakon o budžetu Republike Srbije za 2010. Stvaraju se poslovne veze koje učeniku obezbeđuju tržište. u potpunosti. da bi se. nedovoljnog iskustva u upravljanju preduzećem i nepoznavanjem tržišta . Dakle. kooperante koji su. količina.6. u potpunosti.dizajn i marketing i poslovi pakovanja. Ujedno. a učitelju sirovine. u proizvodnji metalnih oruđa . prepoznaju potrebe početnika u poslu i podstaknu državne institucije i privatni sektor da usklađuju svoje usluge sa tim potrebama. pre svega. u komunalnim delatnostima to su reciklaža. da budu oslonjeni na proizvodni proces „majke” kompanije. Finansijska pomoć novim preduzećima i preduzetnicima Mnoga preduzeća i preduzetnici. podržala inicijativa. nepoznatim tržištima. poluproizvode. Mentorstvo je. i sva druga umrežavanja podržavaju učenje.gumeni delovi. ili sličnom položaju i mogu učiti jedni od drugih. kreditirati početnike u poslu (Poglavlje 3. Mentorski programi se mogu i sufinansirati (formiranje mentorskih fondova).Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 85 koja prepušta deo svog poslovanja manjim kompanijama (outsourcing). . na primer. na početku rada. način obrade). godinu predviđa sredstva u iznosu od 1. Lokalni fondovi za podršku privredi). recimo.000. uloga lokalnih samouprava jeste da. dati savet i pomoći početnicima u pronalaženju finansijskih sredstava . Finansijske institucije retko daju kreditna sredstva početnicima u poslu. jedna softverska kompanija je zainteresovana da bude mentor početnicima u softverskom inženjeringu da bi jednostavnije nalazila pouzdane kooperante. u skladu sa njihovim potrebama (standardi. korisno za učitelja. ali su dovoljno važni i moraju.000 dinara za „start up“ kredite preko Fonda za razvoj Republike Srbije. Pored odnosa mentor . i u plasmanu na novim. Stoga je finansijska pomoć novim mikropreduzećima ključni faktor koji može da opredeli novog preduzetnika da pokrene inicijativu.

savetovalište za preduzetnike. i na taj način direktno utiču na stepen uspešnosti tih preduzeća. pored osnivača zastupljeni su i predstavnici lokalne samouprave. u koje spadaju: prostor inkubatora. u kome su osnivači Grad Niš sa 51% i Regionalna agencija za mala i srednja preduzeća sa 49%. godine).4. objedinjuju tri pomenuta programa: pružanje savetodavne. kada je otvoren Biznis inkubator centar u Knjaževcu. godine. Još jedna od novina u privrednom životu poslednjih nekoliko godina. Veći deo usluga koje obezbeđuju biznis inkubatori ponuđene su po subvencionisanim cenama. sektorski specifični. već i zato što njime upravlja udruženje građana („Timočki klub“). u periodu kada su najpodložnija neuspehu. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u industrijskim zemljama Zapada rodio se koncept inkubacije.86 Jelena Bojović 4. zajedničke usluge (sekretarijat. proizvodnja. jeste i njihova inicijativa za udruživanjem. udruženja privatnih preduzetnika i privrednici. što pozitivno utiče na položaj preduzeća u inkubatoru u odnosu na ona izvan njega”47. (osnovan 2006. 47 Metodologija za osnivanje Biznis inkubatora. finansijski saveti i dr. kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Inkubator u Knjaževcu je značajan ne samo zato što je prvi u Srbiji. kako je to najčešće slučaj. Poslovni inkubator Subotica d. The Urban Institute ni jedan biznis inkubator. kao koncept. ili specijalizovani biznis inkubatori usmereni na konkretnu delatnost (inovacije. Biznis inkubatori omogućavaju pružanje neposredne podrške preduzećima koja tek počinju s radom. Izraz inkubacija podrazumeva obezbeđivanje osnovnih „uslova za otpočinjanje novih poslova i ostvarivanje poslovnih ideja i podsticanje razvoja preduzetničkog duha. zanimljiv je primer zato što u svoje osnivače.o. i finanijske pomoći i pomoći prilikom umrežavanja. U Savetu biznis inkubatora u Knjaževcu. Biznis inkubator nije samo prostor za rad. već je i poslovno udruženje čija je svrha da pruži podršku u osnivanju novih preduzeća putem pružanja određenih usluga. i dr). kancelarijska oprema. knjigovodstvo. privredno društvo. Inkubatori mogu da budu višenamenski (mogu da budu primljena sva preduzeća koja zadovoljavaju osnovne tržišne i tehnološke standarde). usluga. pored lokalnih i pokrajinskih vlasti i regionalne agencije za mala i srednja preduzeća. pre svega kao odgovor na sve višu stopu nezaposlenosti i druge posledice recesije. marketing i umrežavanje. već u septembru 2005. U Srbiji postoji neformalna mreža inkubatora koji su se organizovali da bi lakše izneli svoje zahteve i probleme u odnosu na vlast i donatore. u Srbiji nije postojao . a ne.). Biznis inkubatori – mikro prostori za rad Biznis inkubatori.o. Drugi biznis inkubator u Srbiji osnovan je u Nišu. Do maja 2005. ubraja i privatnu kompaniju (ATB Sever) i obrazovnu instituciju (Viša tehnička škola Subotica) koje imaju po 10% učešća u osnivačkim pravima. osim velikog broja novoosnovanih inkubatora. banaka. koji odlučuje o prijemu preduzeća i radnji u inkubator.

Pancevo Inkubator Centar Nis Biznis Inkubator Centar Prokuplje Biznis Inovacioni Centar Kragujevac Poslovni Inkubator Kanjiza Neprofitni Razvojni Centar Inkubator Korrak d.poslovni inkubator (Petrohemija).o.o. broj zaposlenih po stanaru 3 0 / 15 8 7 0 2 0 3 0 2 / 3 2 0 / Period inkubacije 4 god 4 god 3 god 4 god 3 god 4 god 3 god 3 god / 3 god 3 god 3 / 4 god 3 god 3 / Datum osnivanja Povrsina u m2 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 Biznis Inkubator Centar Knjazevac Privredno drustvo Biznis Inkubator Centar Zajecar Bizniz Inkubator Centar Uzice Inkubator Centar za razvoj preduzetnistva Raca Direkcija za preduzetnistvo . 2006 u osnivanju 2007 2007 2007 / 1200 1086 1529 650 4500 2700 1300 1137 170 4120 400 + 1000 2500 1400 / 900 700 1350 / NVO DOO DOO DOO ogranak DOO DOO DOO DOO DOO DOO DOO / DOO DOO DOO / 1 3 ( u planu) 1 1 8 4 4 3 (7) 8 5 2 4 / 1 4 1 / Proizvodni Proizvodno usluzni Proizvodni Proizvodno usluzni Proizvodno inovativni Proizvodno usluzni Inovativni start up kancelarijski posao inovativni (IT sektor) tehnoloski i inovativni mešoviti mešoviti IT / proizvodni proizvodno-uslužni mešoviti / metalopreradjivacki 3 god javna sluzba 2 Broj stanara 8 0 / / 7 15 13 0 4 0 6 0 20 / 4 10 0 / Pravni status Naziv BIC-a Tip BIC-a Br. Rakovica Beograd Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta – Beograd Biznis Inkubator Centar Vranje Poslovni Inkubator Subotica Biznis Inkubator doo Krusevac Poslovni Inkubator Zrenjanin Biznis Inkubator Centar Medvedja Biznis Inkubator Centar "Rtanj" Boljevac Biznis Inkubator Centar Bor Biznis Inkubator Centar Valjevo Biznis Inkubator Centar Senta Biznis Inkubator Centar Novi Pazar (SEDA) 2005 u toku 2008 2007 2006 2005 2007 2008 2005 2006 2006 2006 2008.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 87 Lista postojećih biznis inkubatora u Srbiji Broj zaposlenih u BIC-u Pros. .

cena. mala i srednja preduzeća. zainteresovala i privukla investitore u svoju zajednicu. Lokalnim samoupravama stoje na raspolaganju brojna sredstva i tehnike za promociju investicija. Cena se odnosi na troškove pribavljanja svih potrebnih dozvola. telefona i troškove radne snage. sajmovi). nevladine organizacije. Pre osnivanja biznis inkubatora treba utvrditi ko su potencijalni korisnici Veći broj osnivača veći uspeh inkubatora Upravitelji inkubatora treba da prođu obuku Stanarima inkubatora obezbediti post-inkubacioni prostor(mini-industrijske. jeste marketing. ali nisu. površina. deo industrijskog parka i posluju u njegovim okvirima. vode. kao sto su oglašavanje. efikasna administracija i poslovna klima koja će investitoru omogućiti da uspešno posluje. promotion (promocija) i place (distribucija) . unapređenje prodaje (brošure. u 90% slučajeva. već kupac „ide“ tamo gde je proizvod – ali ipak može da se kaže da dostupnost lokalne samouprave zavisi od njenog geografskog položaja i drumskih. pak. U svetu se inkubatori najčešće osnivaju uz univerzitete (studenti dobijaju subvencionisane uslove za započinjanje poslovanja). u Srbiji je danas i dalje primetan nedostatak iskustva i stručnog znjanja koji su neophodni za pokretanje i upravljanje biznis inkubatorom. Preporuke pri osnivanju biznis inkubatora: • Biznis inkubatori su popularan. i uspešan koncept u svakoj sredini (dostupnost početnih finansijskih sredstava ne treba da bude okidač). Distribucije nema u klasičnom smislu -proizvod „ne ide“ tamo gde je kupac. Jelena Bojović 5. Marketing i promocija investicija Važna funkcija svake organizacije. troškove korišćenja struje. s obzirom da inkubatori nedovoljno dugo posluju. 48 4 P . državne firme ili. infrastruktura). troškove pribavljanja zemljišta. ili poslovne zone) Ne započinjati osnivanje bez dugoročnog finanisjkog plana koji obezbeđuje održivost koncepta (operativni troškovi). lokalne samouprave. ili su. teren. price (cena). biznis inkubatori u Knjaževcu. Na kraju lanca marketinških uslova nalazi se promocija kao jedina karika koju lokalna samouprava koristi da bi informisala. Ključni elementi marketinga („4 P“48) su više-manje isti za sve: proizvod.skraćenica na engleskom jeziku od product (proizvod). Proizvod koji lokalna samouprava može da ponudi u ovoj oblasti jeste industrijska zona sa svim svojim karakteristikama (lokacija. neminovno. vodenih i vazdušnih saobraćajnica koje su u blizini. naknadu za uređenje zemljišta. distribucija i promocija. iako se za svaku konkretnu organizaciju i za svako ciljno tržište 4 P drugačije definišu. bilo da su u pitanju mulitinacionalne kompanije.88 I pored postojanja dvadesetak biznis inkubatora. lična prodaja (prodajne pre- • • • • • Iako je možda je prerano dati sud. Kruševcu i Prokuplju mogu poslužiti kao dobar model.

pre svega. S obzirom na ograničena sredstva sa kojima lokalne samouprave raspolažu. važno je da svoje promotivne napore usmere na granu privrede i na investitore koje imaju najviše šansi da privuku („targetiran“ pristup promociji). godinu).Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 89 zentacije). „Na raskršću koridora”. a najnonovije procene dostižu broj od milijardu i osam stotina hiljada. oblici). će se dosledno pridržavati kada je dizajn promotivnih materijala u pitanju (logo. Opština. treba da bude vizuelno ujednačeno i. • .1. Rast broja korisnika je eksponencijalan (400% u odnosu na 2000. itd. svakako. Priprema promotivnih materijala Prvi korak u promotivnoj kampanji opštine jeste izrada promotivnih materijala. Dakle. „Grad sa najviše direknih investicija u regionu“. direktna pošta. U promotivni materijal se. prepoznatljivo. opštine treba da definišu i svoj vizuelni identitet kojeg Vebsajt lokalne samouprave jedno je od najvažnijih i najekonomičnijih sredstava promocije. Veb-sajt je medij koji je dostupan svima. Pored jedinstvenog argumenta prodaje. treba da definiše šta je njena ključna prednost u odnosu na konkurente – takozvani jedinstveni argument prodaje (USP – Unique Selling Point) i da se tim putem pozicionira na tržištu. samim tim. u bilo kojoj vremenskoj zoni. Jedinstveni argument prodaje je ono po čemu je jedna lokalna samouprava bolja od konkurentskih opština i gradova. Prema Svetskoj banci. Sve. Vebsajtovi (internet stranice) 5. Specifičnost i karakteristike jedne opštine moraju da se prepoznaju u svakom aspektu komunikacije i svakom segmentu delovanja. font. internet kao sredstvo komunikacije i promocije postaje neminovnost. regionalnom i svetskom tržitštu po zanemarljivoj ceni. internet marketing i PR. već i regionalnom i svetskom tržištu (preduslov je. „Jedina prava e-uprava u Srbiji“. lokalna samouprava ima pristup ne samo lokalnom. telemarketing. od vizit karte preko vebsajta do brošure. brošure i drugi štampani materijali i Pauer-point prezentacije. Vebsajt je prijemno odeljenje lokalne samouprave – prva tačka susreta za one koji nikada nisu bili u opštini. a najmanje što je potrebno jeste sajt na srpskom i engleskom jeziku). Na ovom mestu nećemo nabrojati sve razloge zbog kojih je važno da lokalna samouprava ima internet prezentaciju. ubrajaju: veb-sajt (internet stranica). po čemu je osobena. karakteristične boje. Evo nekih primera: „Najveći proizvođač malina u Evropi“. pre svega. po čemu se razlikuje i prepoznaje. Jedinstveni argument prodaje definiše se nakon SWOT analize i poređenja sa konkurencijom (benčmarking). već zašto internet prezentacija važna u promociji investicija: • Veb-sajt omogućava promociju lokalne samouprave i prisustvo na lokalnom. i što se pre shvati – to bolje. godine bilo preko milijardu i po korisnika interneta. u svetu je 2008. Preko interneta i internet prezentacije. u svakom trenutku. višejezičnost internet prezentacije.

poput Google Analytics-a. Veb-sajt može značajno da utiče na sliku grada u javnosti . • • • • Putem alata za obradu statitstičkih podataka koji su besplatni. tako da je za korisnika veliki broj informacija prednost. preko foruma.zrenjanin.vesti. posebno stanovništvu i preduzećima iz opštine/grada. . saopštenja. Veb-sajt je medij koji omogućava interaktivnost i lakšu komunikaciju sa korisnicima . izveštaji o radu.zbog težine i broja strana). može se dobiti detaljan uvid ne samo o broju vebsajt posetilaca i njihovom kretanju. privrednicima i investitorima. već i podaci iz kojih gradova i zemalja dolaze. čija veličina mora biti ograničena . šta ih najviše zanima. strategija. Na kraju. daju se na uvid građanima. osim za promociju investicija.oni koji nikada nisu bili u lokalnoj samoupravi svoj prvi utisak steći će na osnovu veb-sajta. njegovog izgleda i sadržaja i on-lajn servisa koje nudi. planovi.rs • Veb-sajt govori investitoru da je lokalna samouprava efikasna i transparentna u svom radu .90 Jelena Bojović http://www.cityofleskovac. vebsajt omogućava punu kontrolu sadržaja (to je medij koji je u rukama lokalne samouprave) i visoku fleksibilnost (svi sadržaji mogu da se direktno menjaju i on-lajn). • Naravno.potencijalnim investitorima. javni pozivi. e-uprava. Veb-sajt omogućava praćenje rezultata promotivnih kampanja lokalne samouprave uvidom u statisitke posećenosti (na primer. kako se kreću kroz veb-sajt i dr. svi važni dokumenti. na primer.org www. različitih on-lajn servisa. a ne teret (za razliku od brošura. anketa. Korisnik bira sadržaj na vebsajtu. pružanje informacija široj javnosti. Veb-sajt ne opterećuje korisnika nepotrebnim informacijama. internet prezentacija lokalne samouprave koristi se i za: a. dan posle oglašavanja neke lokacije broj posetilaca je skočio za 300% u odnosu na prosečan broj).

Kod izrade brošura treba imati u vidu kome se obraćamo i u kojoj situaciji. uputiti investitora na vebsajt (stoga je jako važno da sajt bude informativan i ažuriran). U direktnoj komunikaciji primat preuzimaju štampani promotivni materijali i prezentacije. predlaže konkretne projekte (na primer. Spiegel. odnosno slobodne grinfild/braunfild lokacije) i njene komparativne prednosti. da bi se obezbedila maksimalna preglednost i ušteda prostora. promovisanje privrednih. šta želimo da kažemo (po naslovima). slikom i rečju potkrepljuje nastup pred investitorom. Svrha brošure je. i koliko detaljno. pak. i prilagođeni interesovanjima potencijalnih investitora iz ciljane industrije. Generalno. Brošure i info-listovi U direktnom kontaktu sa potencijalnim investitorom internet prezentacija nije sredstvo komunikacije. Na kraju. u zavisnosti od zemlje porekla investitora. Ost-West i sl).izgradnja hotela. ali se koriste i u direktnom marketingu – kada se šalju poštom na adrese potencijalnih investitora. Minimum koji svaka brošura treba da sadrži. prilikom prezentacija i tokom pregovor. konkretnim mogućnostima za ulaganje (ponuda opštine.Financial Times. Info-list je tanji i detaljniji od brošure – po obimu ne prelazi tri strane i usmeren je samo na jednu granu privrede. unapređivanje komunikacije opštinske/gradske uprave sa građanima i preduzećima. pre svega. uslovima i prednostima ulaganja u lokalnu samoupravu. bez zalaženja u pojedinosti. Umesto dugačkih objašnjenja treba koristiti teze.fabrika sokova). turističkih i drugih sadržaja i potencijala opštine/grada. Treba se usredsrediti na ono što je najbitnije i najzanimljivije za investitora. na primer. . d. c. i drugim specijalizovanim časopisima i novinama (od domaćih časopisa to mogu biti. relativno jeftini. Brošura. Brošure se uglavnom koriste na sajmovima. Sadržaji info-lista treba da budu jezgroviti i dobro osmišljeni. najviše petnaest) da ne bi završila u kanti za otpatke. Info-list daje presek stanja i mogućnosti za ulaganje u određenu privrednu granu ili. Jatova revija .izgradnja mini-hidroelektrana. S obzirom na relativno niske troškove izrade. nabrajanja i tabelarne prikaze. a najčešće se koriste brošure i info-listovi. da zainteresuje potencijalne investitore i pruži osnovne informacije o mogućnostima. brošura treba da bude što tanja i lakša za nošenje (tri do deset strana. preporučuje se izrada info-listova na više stranih jezika.New Review ili Ekonomist. takođe. turizam . kulturnih. Info-listovi su vrlo praktični za sajmove i poštu jer su lagani. jesu informacije o geografskom položaju opštine. a za detaljnije informacije dovoljno je . poljoprivreda . info-list može poslužiti kao dobra osnova u izradi oglasa – ukoliko opština planira da pokrene reklamnu kampanju u relevantnim ekonomskim. stvaranje prepoznatljivog identiteta opštine/ grada i pozitivnog slike u javnosti. od stranih .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 91 kao i potencijalnim turistima i investitorima iz zemlje i inostranstva. pored kontakt podataka. energetika . b. kojim redom (po važnosti).

Praksa je da lokalna samouprava za početak pripremi jednu opštu prezentaciju o investicionim potencijalima opštine na srpskom i na engleskom jeziku. da bi je. slično kao i kod brošure. zapravo. dijagrama. i nije cilj: tema se razrađuje i pojašnjava u direktnom obraćanju slušaocima. treba voditi računa i o poreklu investitora . poput: imate li odgovarajuću radnu snagu i koliko ona. kakva je struktura preduzeća u tekstilnoj industriji. Ne treba brinuti da li je sve u prezentaciji rečeno. grafikona). dok za domaće investitore to nije slučaj. košta. u proseku. ima li novih investitora.) – investitor neće biti impresioniran prezentacijom. da li lokalna samouprava raspolaže potrebnim sirovinama. i sl. slike „uleću“ i sl. jer to.u prezentaciji za strane investitore na početku treba više pažnje posvetiti uslovima i prednostima ulaganja u Srbiju. i kojoj grani privrede pripadaju): . U nastavku sledi primer uopštene prezentacije za strane investitore (ne zna se unapred ko su. da li postoje hale ili zemljište koje je opremljeno infrastrukturom odgovarajućeg kapaciteta. Pauer-point prezentacija nije elektronska brošura i ne treba da ima mnogo teksta – investitoru se treba obraćati isključivo kroz kratke poruke i teze i koristiti što više grafičkih prikaza (slika. treba izbegavati dugačke i zamorne slajdove o „slavnoj istoriji i tradiciji“ dok se stigne do ponude za investitora – on je već otišao. potrebno je usredsrediti se samo na ovu granu privrede i pružiti što više detaljnih informacija o tome. kakva je tradicija u proizvodnji tekstila. prilagođavala konkretnoj situaciji i publici.92 Jelena Bojović Pauer-point (Power point) prezentacije Pauer-point prezentacije najčešće se koriste kao pomoćno vizuelno sredstvo prilikom direktnih pregovora i usmene komunikacije sa investitorom. kasnije. Dužina prezentacije. Ako prezentacija traje deset minuta. U izradi prezentacije. Takođe. Na kraju. da li postoje škole koje obrazuju tekstilne radnike. na primer. postoje li neki posebni podsticaji i olakšice za investitore u ovoj grani privrede. broj slajdova i broj detalja treba da bude prilagođen vremenu koje je na raspolaganju. sa kojim tržištima lokalna samouprava ostvaruje najveću razmenu. Treba izbegavati jarke boje. Ukoliko se očekuje poseta investitora koji želi da otvori fabriku tekstila. Optimalan broj teza po slajdu je pet. šarenu pozadinu i efekte koji zamaraju publiku (slova „lete“. prvo treba definisati sadržaj prezentacije. Dizajn prezentacije treba da bude usklađen sa vizuelnim identitetom opštine i svih drugih promotivnih materijala. ne bi trebalo da bude više od dvadeset slajdova (pola minuta po slajdu).

Alvin G. slajd: 11. čak i kada nisu iz iste zemlje. Na taj način opština može da uči iz iskustva i da usavrši svoj nastup i planove. A sandy steppe is located north from the city with fruitful orchards and vineyards on the south.2.putem pošte (obične i elektronske). Primer: Sadržaj jednog slajda 1. Direktni marketing Kampanje direktnog marketinga podrazumevaju direktno obraćanje potencijalnom investitoru sa konkretnom ponudom . Louis T Wells. Istraživanja u svetu ukazuju da su kampanje direktnog marketinga najefikasnije sredstvo za stvaranje investicija50. ili šokantne slike. slajd: 5. slajd: 7. slajd: 4. a krupne 50 Marketing a Country. The City of Subotica consists of the town itself and 18 surrounding settlements. 19° 39’ 47’’E Northernmost city in Serbia. ili telefonom (telemarketing). zato je neophodno ostaviti utisak i obavezno na svakom slajdu staviti ime opštine i kontakt informacije (adresu vebsajta). nemaju jedinstveni argument prodaje.008 square kilometers Potential for agriculture development Treba voditi računa . pa i investitori. slajd: 5.008 square kilometers. it’s the second largest city in population aspect on the territory of the Autonomous Province of Vojvodina.Wint • .deset sastanaka . čime se značajno štede sredstva i usmeravaju samo tamo gde će uroditi plodom. slajd: 10. ili forumu).000 inhabitants Territory: 1. The city is situated 10 km from the Serbian-Hungarian border. jer se fokusiraju samo na one investitore koje je opština označila kao najizglednije. U situaciji kada investitori slušaju nekoliko prezentacija za redom (na primer. slajd: 9. jedan od njihovih čestih komentara jeste da ne mogu da uoče razliku među opštinama. na nekom sajmu. slajd: Naziv prezentacije (Opština XX: jedinstven argument prodaje) Prednosti ulaganja u Srbiju Prednosti ulaganja u Opštinu XX Geografska lokacija i tržište Saobraćajna povezanost Postojeća privreda Ljudski resursi Mogućnosti za ulaganje Troškovi poslovanja Podsticaji i podrška investitorima Kvalitet života Kontakt • • 2. slajd: 8. odnosno.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 93 Kako ne treba SUBOTICA PROFILE Subotica is the northernmost city of Serbia. 10 km away from Hungary The 2nd largest city in AP Vojvodina 150. slajd: 6.nedostatak mnogih prezentacija je to što ni po čemu nisu prepoznatljive. Preduslov za bavljenje direktnim marketingom jeste izrada i održavanje baze potencijalnih investitora. Opštine bi trebalo da usmere pažnju na mala i srednja preduzeća izvozne orijentacije. It is stretched out on 1. pamte ekstremne primere. Kako treba SUBOTICA PROFILE • • • • Position: 46° 5’ 5’’ N. a ne na sve. nove priče. Dodatna prednost direktnog marketinga je merljivost rezultata – opština može da postavi konkretne ciljeve i pratiti njihovu realizaciju (na primer. Uočeno je da slušaoci. slajd: 3. slajd: 12.jedna ostvarena investicija). on the north latitude of 46° 5’ 5’’ and on the east longitude of 19° 39’ 47’’. hiljadu poziva . It is a city located in the heart of the Pannonian Plain with a long tradition and a wealthy cultural heritage. da im sve izgledaju isto. and on its mould land agriculture is developing.

špediteri i distributivni centri. agencije stranih zemalja koje se bave promocijom izvoza. međunarodni industrijski ili investicioni sajmovi (iz listinga se vidi ko su kompanije izlagači). 5. privredne komore i udruženja preduzetnika iz zemlje i inostranstva. ukoliko pre toga nisu čuli za Srbiju. Investicioni sajmovi Sajmovi jesu jedan od najboljih načina da se stupi u kontakt sa potencijalnim investitorima. Na kraju. ili za zakupninu štanda. Da bi kampanja direktnog marketinga uspela. Ali. povećava se mogućnost ulaganja stranih preduzetnika u grad/opštinu. ali uz dobru pripremu (pošto se uoče potencijalni investitori među kompanijama izlagačima i zakažu sastanci). pa da ih uvrstimo u bazu potencijalnih investitora?“ Ideje o potencijalnim investitorima mogu se dobiti iz raznih izvora. Da bi sprovela kampanju direktnog marketinga. pokušaj ugovaranja sastanka.94 investitore (multinacionalne kompanije) treba prepustiti državi. pronalaženje osoba zaduženih za investiranje u jugoistočnoj Evropi. prvo što treba da uradi jeste da izabere jedan. vremenu održavanja i organizatorima. Potpuni spisak svih privrednih sajmova u svetu. razgovor na njihovom maternjem jeziku. nacionalne i lokalne organizacije za promociju investicija. a zatim i – donosioca odluka. ★ proveru kompanija i kontakata putem vebsajta. zemljama. klasifikovanih po industrijskim granama / oblastima. Ako opština želi da se promoviše na ovaj način.3. odnosno organizacijama kao što je SIEPA. ali se ovakav pristup za sada pokazao efikasnim. mnoge opštine će se zapitati: „Kako da znamo koje bi kompanije mogle da budu zainteresovane da ulože u našu opštinu. Uspostavljanjem saradnje. Ukoliko nema dovoljno sredstava da se ostane tokom celog trajanja sajma. kao što su: postojeći privrednici (saznati sa kojim kompanijama posluju). ★ slanje personalizovanih pisama poštom. opština treba da preduzme sledeće korake: ★ priprema baze podataka potencijalnih investitora iz određenih zemalja i sektora. da ne bi došlo do podudaranja i opsedanja istih investitora sa različitih strana i nivoa. baza podataka potencijalnih investitora može i da se kupi od organizacija koje se samo time bave (kao što je kompanija Kompass baza). neophodno je izvršiti pravilno i precizno ciljanje potencijalnih investitora. ★ izbor kompanija koje će kontaktirati.direktno obraćanje sa konkretnom ponudom ne dolazi u obzir. Ceo proces može biti dug. ambasade stranih zemalja i ekonomski atašei. Vrlo je korisno posetiti sajam na dva dana.com. Jelena Bojović ★ organizovanje investicionih misija (posete investitora) i prodajnih prezentacija. i kao pokušaj da se uspostavi saradnja između domaćih preduzetnika i stranih kompanija. zahtevan i na oko neisplativ. ako ne i pozitivan stav o Srbiji ili opštini kao investicionoj destinaciji . nije ni neophodno. . biztradeshows. Ciljani investitori moraju da imaju barem informacije. ★ pozivanje najvažnijih investitora telefonom. ili više međunarodnih sajmova koje treba da poseti u toku godine. nalazi se na sajtu www.

snabdevače. ili CEFTA). Treba imati u vidu da pojedine institucije i organizacije. to je kako “ide“ prodaja u regionu (u zemljama jugoistočne Evrope. naravno. partnerske firme u Srbiji. rekvizita. Ako prodaja raste – to je signal da bi kompanija mogla da bude potencijalno zainteresovana da proširi. vrste prevoza i smeštaja. Na sajmu. i koji su prvenstveno zainteresovani za potencijalne kooperante.komora. koja podrazumeva sledeće: ★ priprema liste kompanija sa kojima će biti uspostavljen kontakt . kvaliteta promotivnih materijala.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 95 Na osnovu spiska sajmova treba odabrati one za koje se misli da su za opštinu najvažniji. . U zavisnosti od renomea i veličine sajma. eventualni susret sa njima na sajmu treba maksimalno iskoristiti.siepa. broja izlagača. odnosno nove kupce/novo tržište. Pošto opština odabere sajam na kome će učestvovati. a ključni – odlično poznavanje privrednih prilika u opštini i zemlji. dodatnih aktivnosti (zakup konferencijske sale. Prave osobe za promociju investicija su direktori kompanija. s obzirom na privrednu strukturu i razvojne potencijale. ★ zakazivanje sastanaka unapred – izabranim kompanijama treba se unapred obratiti putem elektronske pošte (pet dana pre sajma). da bi bila bliža rastu tržišta. nastup na sajmu može da košta pet hiljada evra (najskromnija mogućnost) i deset puta više.rs/) ili Privredna komora Srbije (http://pks. svakako. Eliminacioni kriterijum je. ili da premesti proizvodnju u region. ili osobe zadužene za nova tržišta. znanje stranog jezika. poslovni ručkovi sa partnerima). ako su opština ili grad na sajam došli sa predstavnicima lokalne privrede – ovaj sastanak se može iskoristiti za ugovaranje poslovne saradnje između lokalnih preduzetnika i strane kompanije. ili sa direktorom kompanije. Tom prilikom treba konsultovati strateški plan lokalnog ekonomskog razvoja i. kao što su SIEPA (http:// www. neretko se dešava da kompanije izlagači na sajmove šalju samo svoje menadžere prodaje koji ne znaju ništa. treba da odabere i koga će poslati. ono što menadžeri prodaje znaju. u kratkim crtama predstaviti svoju ponudu i dogovoriti vreme i mesto sastanka. Za opštinu je najbolje je da se usmeri na sektorske sajmove na kojima će izlagati zajedno sa svojim privrednicima. za uspešan nastup na sajmu potrebna je kvalitetna priprema. Međutim. Međutim. Na kraju. ili znaju vrlo malo o planovim firme da se širi/ osniva kompanije u drugim delovima sveta. ključno je da se uspostavi kontakt sa osobom koja je odgovorna za nove investicije.gov.net/) subvencionišu nastupe lokalnih samouprava i preduzetnika na sajmovima .na osnovu privrednih potencijala opštine treba odabrati najviše trideset kompanija koje bi mogle da budu zainteresovane za ulaganja (spisak svih izlagača na sajmu uvek postoji na vebsajtu sajma). Osim toga. pa. lokalne preduzetnike. veličine i izgleda štanda.

de www.www.de/en www.messefrankfurt.mosbuild-expo.equipauto.cz/msv www.com www.ru/en www.world-food.de www.anuga.fruitlogistica. piće i mašine za pre.gr hrambenu industriju Keramika Prehrambena poljoprivreda Hrana Organska hrana ICT i usluge Tehnologija i inovacije Nameštaj Konferencijski turizam Auto delovi Nekretnine i investicije Hrana Elektronska industrija Hrana i piće Građevinarstvo i enterijer Hrana industrija www.ru .gruenewoche.bvv.biofach.com www.helexpo.exporeal.de www.com www.com www.it/en i www.realvienna.cersaie.de www.prod-expo.de www.96 SAJMOVI U SVETU Period Maj Septembar Oktobar Mart Septembar Januar Februar Februar Mart April Maj Maj Septembar Oktobar Oktobar Novembar Februar April Septembar Naziv sajma REAL VIENNA IMT/MSV EQUIP AUTO DETROP CERSAIE GRÜNE WOCHE FRUIT LOGISTICA BIOFACH CEBIT HANNOVER MESSE MOW IMEX AUTOMECHANIKA EXPOREAL ANUGA ELECTORNICA PRODEKSPO MOSBUILD WORLD FOOD Mesto Beč Brno Pariz Solun Bolonja Berlin Berlin Nirnberg Hanover Hanover Bad Salzuflen Frankfurt Frankfurt Minhen Keln Minhen Moskva Moskva Moskva Karakter Veb sajt Jelena Bojović Nekretnine i investicije sa www.at/en fokusom na CEE/SEE Mašinogradnja Auto oprema i delovi www.imex-frankfurt.mow.com/ Hrana.cebit.hannovermesse.net www.electronica.automechanika.com www.

konkurencija. Privredna komora Srbije. industrijske zone. koja se odnosi samo na plasiranje prednosti i uslova ulaganja u određenu opštinu. 51 R & D – Research and Development (istraživanje i razvoj) . gas. dok na druge može u celosti. troškovi transporta.na tržište.onda govorimo o različitim merama za privlačenje investicija. telekomunikacije. pravna regulativa. prirodne resurse. Na neke od ovih činilaca lokalna samouprava ne može da utiče . u neku drugu zemlju. kvalitet života. specifična iskustva lokalne radne snage. turistički resursi. poslovni prostor. politička i socijalna stabilnost. pristup regionalnom i globalnom tržištu. privlačenje investicija je širi pojam koji obuhvata i unapređenje lokalne poslovne klime i infrastrukture. ili delimično . cene komponenti i sirovina. razvojne agencije. kancelarije za lokalni ekonomski razvoj). tokom i posle investiranja. Privlačenje investicija podrazumeva privlačenje novog kapitala u lokalnu zajednicu koji može biti domaćeg porekla i strani.2008. ★ ljudski resursi – obrazovna i starosna struktura. ekonomsku i političku stabilnost zemlje i slično. R & D51. dobavljači. menadžerske veštine. u dolarima. godine. ★ uslovi poslovanja – ekonomska. broj stanovnika i BDP per capita. rast tržišta. ★ prirodni resursi i njihova pristupačnost – nafta. škole i univerzitet.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 97 6. ★ troškovi – prosečne plate. aerodromi. usluge pre. poljoprivredno zemljište. ★ podrška i podsticaji za investitore – institucionalna podrška (SIEPA. ★ osnovna i sekundarna infrastruktura – putevi. luke. poreska oslobođenja. međunarodni ugovori o slobodnoj trgovini. minerali i rude. naknade. ili jedan njegov deo. konačna odluka o tome gde će uložiti sredstva zavisi od velikog broja faktora: ★ tržište – prisustvo ciljnih kupaca. takse. Podsticajne mere za privlačenje investicija Kada investitor planira da premesti celokupno svoje poslovanje. troškovi korišćenja infrastrukture. U tabeli Strane direktne investicije dat je pregled ukupne količine stranih direktnih investicija u periodu od 2005 . različite podsticajne mere i olakšice za investitore (umanjenje cene zakupa zemljišta. oslobođenje od poreza i slično). železnica. porezi i podsticaji. finansijski podsticaji. Za razliku od promocije investicija.

966 $ 424.242 $ 7.075 $ 5.000 $ 40.550 $ 56. Od momenta uspostavljanja prvog kontakta sa investitorom.622 $ 19.804.761.051 $ 10.009.478 $ 319.000.kao što su neregulisano širenje grada i gubitak poljoprivrednog zemljišta.648.705.350.128.402.204.415 $ Trajanje investicionog procesa: vreme od donošenja odluke do realizacije investicije (prosek u mesecima) 4.743.864.317 $ 722.832 $ 5. ima daleko manje nego što ima zajednica koje žele da ih privuku. pa opština mora pažljivo da razmotri potencijalne troškove i benefit od ovakvog postupka.000.931 $ 11.849.651.521.431 $ 9.010.127.000 $ 63.335 $ 3.242 $ 62.498. to može da stvori velike probleme .000$ 147.312.757.482. International Financial Statistics and Balance of Payments databases.000. na žalost.000.094. Investitora. strani investitori vole da razmatraju grinfild lokacije na obodu grada.013 $ 607.163.063.510 $ 10.253.160.626.341 $ 14.000 $ 81. Global Development Finance Država Kirgistan Makedonija Albanija Bosna i Hercegovina Gana Srbija Portugalija Grčka Bugarska Česka Rumunija Austrija Poljska Italija Nemačka Indija Mađarska Kina Jelena Bojović 2005 42.791.991.258.393.000 $ 2006 182.544 $ 4.447.047 $ 79.356 $ 262.340.111.168.280 $ 325.248.254.827 $ 1.557 $ 25.630 $ 2008 232.723 $ 23. do realizacije investicije mogu da prođu dve godine.004.958. iako je u pitanju dugotrajan i složen proces sa neizvesnim posledicama. Na primer.942.666.413.665.000 $ 14.425. 78.126.751 $ 138.842.354 $ 58. Međutim.785.919.876.469.606.000$ .674.638.138 $ 11.499.810.636.111.499 $ 46.000.461 $ 21.720.026 $ 7.135 $ 20.000.441.532.685.759.531 $ 2007 207.142.367 $ 636.022.918 $ 2.387 $ 2.413 $ 5.605.055.783.418.000. and World Bank.303.641 $ 10.925.837.925. 910$ 657.970.565333 $ 97.464 $ 937.096 $ 855. pa lokalne zajednice često menjaju plansku politiku da bi ih privukle.818.195.273.007.98 Strane direktne investicije.128.479.058.606.932.050 $ 10.497 $ Danas se privlačenjem investicija bavi većina opština u Srbiji.590.517 $ 2.891.400.448 $ 19.430.112 $ 41.074.151.601.335. može da prođe preko pet godina.570.000 $ 3.947.731.606.575.000 $ 19.678 $ 7.034 $ 598.309.472.969.714. Izvor: International Monetary Fund.337.000.000 $ 1.477. do započinjanja njegovog poslovanja u opštini.000 $ 2.807 $ 13.706.680.318.601 $ 144.466.855.000 $ 15.556 $ 11.971. Čak i kada investitor donese odluku da investira.000.000 $ 4.155.991 $ 6.048.978.604.852 $ 72.963 $ 1. 638.000 $ 39. i mnoge opštine su spremne da ponude investitorima velike podsticajne mere samo da pristanu da dođu.968.608.122 $ 9.000 $ 2.042.439.984 $ 662.883.

nepoverenje u gradske vlasti. Metodologije koje su opštine primenjivale da izračunaju nivo umanjenja bile su veoma različite. u periodu od pet godina od početka realizacije projekta. Niš. ★ zloupotrebe lokalnih podsticaja koje su moguće ukoliko proces dodele sredstava nije dovoljno transparentan. godine. . smanjenje naknada za zakup. Finansijske olakšice Lokalna samouprava koristi raznovrsne finansijske olakšice da bi privukla investicije: poreske olakšice.1. Nakon donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji avgusta 2009. veliki broj opština je davao zemljište u zakup pod uslovima koji su daleko povoljniji od tržišnih. i uz smanjenje naknade za uređivanje zemljišta. godine. Pre nego što odluče da uvedu finansijske olakšice i druge podsticajne mere za privlačenje investitora. do 50%. Prijepolje). Međutim. naknada i komunalnih troškova. odnosno zakupnine ili naknade. ★ iznos umanjenja može iznositi do 100%. lokalne samouprave treba da razmotre moguće negativne posledice takve odluke: ★ nedostatak sredstava za dalje infrastrukturno opremanje zemljišta. bez naknade. veliki broj opština je započeo ovu proceduru (Loznica za Industrijsku zonu Šepak. Ovakvi paketi nisu pokazali veće rezultate. Do 2009. a sa druge strane deluju obeshrabrujuće na lokalne firme zbog nejednakog tretmana. ako se radi o projektu koji se realizuje u ostalim jedinicama lokalne samouprave. uređivanje ili korišćenje zemljišta i izuzimanje od plaćanja poreza.tehnološki park. Već početkom 2010. pa ovakvu saglasnost mogu dobiti uz sledeća ograničenja: ★ projekat ekonomskog razvoja dovodi do povećanja zaposlenosti u lokalnoj privredi za 1%. ovaj princip više nije moguć bez prethodne ili naknadne saglasnosti vlade. ipak.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 99 U različitim poglavljima ovog vodiča već su obrađene mnoge aktivnosti koje ulaze u domen privlačenja investicija. ograničava lokalne samouprave. ako se radi o projektu ekonomskog razvoja koji se realizuje u nedovoljno razvijenim jedinicama lokalne samouprave. Vršac za Industrijsko . činjenica da postoje opštine koje se služe ovakvim mehanizmima „tera” ostale opštine da i one sastave slične finansijske mere. Na ovom mestu zadržaćemo se na podsticajnim merama za investitore: Uredba. odnosno investicije. ★ nezadovoljstvo postojeće privrede zbog nejednakog tretmana. Leskovac. odnosno investicije. ali najčešći princip kojim su se tom prilikom vodile bilo je umanjenje po radnom mestu. kako je definisano Uredbom o uslovima i načinu pod kojima lokalna samouprava može da otuđi ili da dâ u zakup građevinsko zemljište po ceni manjoj od tržišne cene. 6. godine. ako se radi o projektu ekonomskog razvoja od posebnog značaja za razvoj određenog područja. ★ iznos umanjenja ne može biti veći od očekivanog iznosa uvećanja javnih prihoda po osnovu realizacije tog projekta.

problemi u merljivosti efekata podsticajnih mera. Registracija za Siepinu bazu dobavljača je besplatna. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj treba da obaveste lokalne preduzetnike o postojanju ove on-lajn baze. da im pomognu u popunjavanju formulara za registraciju (vreme potrebno za popunjavanje formulara iznosi. SIEPA je 2009. godine napravila bazu dobavljača koja je dostupna na njihovoj internet stranici. i koji može da bude pretvoren u komparativnu prednost. koja je i razvila ovaj sistem. farmaceutska industrija. industrija hrane i pića. trideset minuta). gotovih proizvoda. U ovom trenutku najbolji resurs kojim opštine raspolažu.2. Baza dobavljača je sveobuhvatna on-lajn baza podataka o proizvođačima sirovina. Sa druge strane. Baza dobavljača se može ažurirati. odeća. industrija kože. ili pretraživati preko vebsajta SIEPA. mašine i oprema. jer otkrivanje potencijalnih dobavljača je zahtevan posao za nove investitore. ali blaga mera za privlačenje investicija. jeste zemljište. u proseku. građevinska industrija. hemijska industrija. industrija guma i plastike. industrija ambalaže i hartije. industrija metalurgije i obrade metala. veoma velika nezaposlenost i ekonomsko mrtvilo teraju lokalne samouprave da sagledaju svoje resurse i da ih pretvore u prednost. tekstilna i drvna industrija. Jelena Bojović 6. na ovaj način. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. Baza dobavljača pokriva kompletne industrijske lance za industrijske sektore kao što su: avio-industrija. Baza dobavljača omogućava kompanijama u Srbiji da detaljno predstave potencijalnim kupcima i investitorima u zemlji i svetu svoju delatnost i proizvodni program. dobijaju bazu podataka koja je i njima uvek dostupna (preko sajta Siepe). elektrotehnika i elektronika. ★ pogrešno postavljeni koeficijenti umanjenja koji kao nuspojavu imaju bespotrebno poklanjanje zemljišta. Baza dobavljača Stvaranje baze potencijalnih lokalnih dobavljača i resursa je dobra. ili poluproizvoda u Srbiji. sektor usluga. a ujedno pomažu . softver i informaciono-komunikacione tehnologije.100 ★ izostanak novih investicija bez obzira na uvođenje podsticajnih mera.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 101 privrednicima da dođu do potencijalnih kupaca. jer većinu usluga pruža po potrebi. internet. kao što su računar. 7. projektor. ili kooperanata. sekretarski poslovi. Preporuke kojih se treba pridržavati prilikom osnivanja centra: ★ Sve usluge koje pruža centar treba da se naplaćuju (uz napomenu da cene usluga treba da budu niže od usluga na lokalnom tržištu). telefon. ★ Spektar usluga koje centar pruža mora da bude dovoljno širok. ili biznis inkubatora. Postojanje klastera nagoveštava da postoji ciljani pristup ekonomskom razvoju. ★ Centar treba da ima što manje stalno zaposlenih radnika. . ★ U centru je investitoru jednostavnija komunikacija sa lokalnom upravom. razvoj sektora i razvoj klastera Podrška udruženjima i razvoj klastera deo su finih strategija za lokalni ekonomski razvoj i takve strategije su danas retke u Srbiji. na zahtev investitora. Usluge koje biznis servis centar pruža novim investitorima: ★ iznajmljivanje poslovnog prostora pod povoljnijim uslovima. pomoć u izradi promotivnih materijala. a potrebna im je logistička podrška. jer se resursi usmeravaju ka sektorima sa najvećim povraćajem prihoda na ulaganja. klima uređaj. Ekonomske strategije samo u naznakama pominju klastere i udruženja. bela tabla. ★ Centar osniva lokalna samouprava u okviru industrijskog parka. na raspolaganju i jedna konferencijska sala kapaciteta deset do petnaest ljudi. osiguranje. ili udruženja preduzetnika. kopir aparat i skener. poslovnom zajednicom i drugim institucijama zaduženim za lokalni ekonomski razvoj. eventualno. prevođenje. konsultantske i. pravne usluge. ili da se vode poslovni razgovori. Obezbeđivanje poslovnog prostora i usluga (biznis servis centar) Biznis servis centar (BSC) predstavlja instrument podrške za investitore koji tek započinju svoje poslovanje u opštini i još uvek nisu obezbedili prostor i uslove za rad. ★ logistička podrška (na zahtev investitora): kopiranje. investitoru je. Poslovni prostor je kompletno opremljen kancelarijskim nameštajem i svim potrebnim sredstvima za rad. Pored toga.3. a postoje i primeri centara u sklopu privredne komore. dok infrastruktura. obično. nabavka kancelarijskog materijala. a što više honorarno angažovanih. reforma administracije i podrška malim i srednjim preduzećima čine osnovu većine strategija. 6. Podrška udruženjima. štampač. u kojoj mogu da se drže obuke.

102 KLASTERI U SRBIJI - IZBOR
★ AC Serbia - automobilski klaster Srbije ★ Srpski softverski klaster ★ BIPOM – industrije klaster balkansko-crnomorske

Jelena Bojović

★ Šumadijski cvet – klaster proizvođača cveća ★ Agencija za drvo – klaster drvoprerađivača Srbije ★ Kraljevski odmor – turistički klaster opštine Kraljevo ★ JATO - prvi klaster plastike i ambalaže ★ HGS - klaster hotelijerstva i gastronomije Srbije ★ Palić - turistički klaster mikroregije Subotica ★ Embedded.rs – klaster elektronske sisteme za integrisane

Majkl E. Porter (Michael E. Porter)53 definiše regionalne klastere kao „geografski usmerene grupe međusobno povezanih kompanija i institucija u određenom sektoru, koje su komplementarne“. Klasteri su bitni jer omogućuju kompanijama da postanu produktivnije i inovativnije, nego što mogu da budu kada posluju zasebno. U svetu klasteri obično uključuju preduzeća, vladu (države, regionalnu i lokalnu), obrazovnu i naučno - istraživačku zajednicu. Glavni ulogu u razvoju klastera moraju da imaju preduzeća - učesnici. Obrazovne ustanove su, u pojedinim slučajevima značajan katalizator u razvoju klastera, kao i ključni činioci u oblasti istraživanja, razvoja i inovacija u samim klasterima. Ostale uloge imaju eksperti i ekspertske grupe - finansijski posrednici i organizacije koji odgovaraju potrebama klastera, kao što su marketinške, konsultantske, projektantske ili računovodstvene agencije. Konačno, lokalne vlasti, regionalne razvojne agencije i ostala privredna tela imaju značajan udeo u razvoju klastera putem intervencija, strateškog usmeravanja, donacija, stvaranja pogodnih uslova razvoja, organizovanja obrazovnih seminara po regionima, smanjenja rizika za ulazak u posao, ili pri uzimanju kredita. Organizovanje klastera moglo bi se nazvati i kompetitivna saradnja – kooperacija radi dostizanja višeg nivoa konkurentnosti i uspešnosti54. Mogući projekti u ovoj oblasti:

★ FENIKS – klaster srpske vazduhoplovne industrije d.o.o. ★ „Asstex“ - asocijacija tekstilaca ★ Srpska filmska asocijacija

52 http://klasteri.merr.gov.rs/O-klasterima 53 Porter, M. E, 1990, The Competitive Advantages of Nations, New York: The Free Press 54 Morača Slobodan, Razvoj opšteg modela za uspostavljanje i razvoj industrijskih klastera (2010)

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije pojam klastera definiše kao „geografsku koncentraciju međusobno povezanih preduzeća, srodnih i različitih delatnosti, specijalizovanih dobavljača, pružaoca usluga i, sa njima povezanih, organizacija podrške (obrazovnih i naučno-istraživačkih institucija, agencija i sl.) koje se na odgovarajućem području delatnosti nadmeću, ali i sarađuju.”52

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

103

7.1. Razvoj i podrška poslovnim udruženjima
Poslovna udruženja dele se na udruženja preduzetnika, sektorska udruženja preduzetnika, ili udruženja izvoznika, udruženja dobavljača, itd. Poslovna udruženja pomažu privrednicima da razmene iskustvo, udruže napore na polju marketinga, zajednički tragaju za plasmanom svojih proizvoda, lobiraju za promene privrednog okruženja. Poslovna udruženja se osnivaju, uglavnom, na inicijativu privatnog sektora, ali uz pomoć javnog sektora. U Srbiji postoje brojna udruženja koja su, na žalost, nefunkcionalna, često zbog nedovoljnog iskustva preduzetnika na polju udruživanja i velikog nepoverenja u same organizacije. Nedostatak finansija i znanja u toj oblasti, ipak, su najčešća prepreka za uspeh udruženja. Javni sektor može da podstakne udruživanje, ali njegova uloga nije u finansiranju, već u jačanju institucionalnih kapaciteta organizacija i u pružanju pomoći u početnom finansiranju osnovnih sredstava za rad. Saradnja među privrednicima može biti i neformalna, kroz, takozvane, poslovne mreže. Kroz mreže se može interno trgovati, graditi sinergija, razmenjivati iskustvo. Malim preduzećima je teško da se nadmeću za veće ugovore, a udruživanjem sa proizvođačima/pružaocima usluga iz istog sektora i zajedničkim nastupom na tenderu, povećavaju se šanse za uspeh. Podrška udruženjima lokalne samouprave, pored obezbeđenja prostora za rad, početne finansijske pomoći i informacija, podrazumeva i zajedničko sprovođenje projekata. Dobar primer uključivanja udruženja u projekat ekonomskog razvoja, čijom je realizacijom osnaženo i samo udruženje, jeste

Centar za ruralni razvoj u Zrenjaninu (osnovan u prostorijama Udruženja preduzetnika).

7.2. Razvoj klastera
Potreba preduzetnika da se udružuju, zajednički nastupaju na tržištu, ili dele resurse, prvi je korak u uspostavljanju klastera. Neki od najpoznatijih klastera su Silicijumska dolina (Silicon Valley) koja obuhvata preko sedam hiljada tehnološki modernih preduzeća i Holivud (Hollywood), svetska prestonica zabave. Klasteri imaju za cilj objedinjavanje različitih subjekata ponude, proizvoda i usluga, kako bi se povećala dodatna vrednost njihovog zajedničkog proizvoda. U klasterima prirodni konkurenti postaju kooperanti, da bi na novom tržištu zajednički proizvod postao konkurentniji. Klaster povezuju zajednički interesi i potrebe na području nabavke, prodaje, specijalizovanih usluga, radne snage i drugih resursa. Lokalne samouprave, pre svega, podstiču udruživanje i pružaju potrebne informacije. Jedan od modela formiranja klastera predlaže dr Slobodan Morača, a oslanja se na rezultate istraživanja i iskustava Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu u procesu razvoja klastera: • Uspostaviti infrastrukturu za podršku razvoja klastera - Promovisati informacije o klasterima, oformiti multidisciplinarne timove za podršku razvoja klastera, olakšati formiranje spoljnih veza i međunarodne saradnje.

104 • Uočiti da li postoji mogućnost uspostavljanja klastera unutar regiona - Identifikovati potencijal za uspostavljanje klastera, načiniti modele i mape sistemskih veza, proceniti sebe naspram drugih regiona i naspram konkurenata. Rad na uspostavljanju klastera - U regionima u kojima postoji velika koncentracija preduzeća uspostaviti klaster asocijacije, formalizovati postojeće komunikacione kanale, unaprediti saradnju među preduzećima – razvoj mreža. Obuka radne snage - Angažovati stručnjake i specijalizovati kadrove za određene oblasti rada, osnovati centre za obuku, oformiti partnerstva između obrazovnih institucija i klastera, povećati nivo saradnje između regiona na nacionalnom i međunarodnom nivou. Razvoj i primena savremenih tehnologija i podrška preduzetničkim idejama - Investirati u inovacije i započinjanje biznisa, podržati inkubatore zasnovane na klasteru, ohrabriti razvoj poslovnih mreža preduzetnika, podržati razvoj tehnoloških parkova i razvojnih centara. Strateško planiranje - Analiza spoljašnjeg i unutrašnjeg okruženja, definisanje strateških elemenata poslovanja klastera, definisanje plana integracije, definisanje radnih timova, razvoj klime u klasteru. Organizacija klastera i integracija procesa - Identifikacija osnovnih procesa i definisanje organizacione strukture klastera, razvoj i unapređenje procesa u klasteru, definisanje

Jelena Bojović

osnovnih funkcija klastera i njihova integracija. • Promovisanje klastera i regiona - Utvrditi zahteve okruženja i prilagoditi klastere tim zahtevima, promovisati klastere – proizvode, usluge, prateće servise, omogućiti izgradnju distribucionih kanala za izvoz proizvoda i usluga, stvoriti brend regiona). Usmeravanje razvoja klastera - Podsticati zajedničke projekte učesnika klastera, investirati u R&D klastera, finansirati rad klastera).

Osnovni cilj razvoja industrijskih klastera jeste stvaranje savremene, razvijene, konkurentne industrijske strukture koja će se postepeno uklapati u privredne tokove na globalnom tržištu. Takva razvojna orijentacija je neophodna, budući da je privreda u Srbiji zasnovana na proizvodnji primarnih proizvoda i proizvoda nižih faza prerade i da se na tim osnovama ne može obezbediti dugoročan rast izvoza i ukupan privredni razvoj. Formiranjem klastera povećava se konkurentnost, menja industrisjka struktura, podstiče izvoz, uvode međunarodni standardi i povećava opšta konkurentnost privrede, a lokalne samouprave treba da pokrenu i potpomognu razvoj klastera u svom regionu. Lokalna samouprava, takođe, može da bude i jedan od članova klastera.

odeljenjem za urbanizam. Centralno gradsko jezgro je. u saradnji sa direkcijom za izgradnju.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 105 8. te kroz centar grada svakodnevno prolazi veliki broj ljudi. napušten kompleks fabrike. Poboljšanja koja se mogu uvesti: • • komunalna poboljšanja regulisanje saobraćaja i parkinga Efekti razvoja i unapređenja gradskog centra su: • • • • očuvanje istorijskog i kulturnog nasleđa očuvanje starih preduzetničkih radnji i zanata otvaranje mogućnosti za nove privatne investicije povećanje vrednosti objekata i imovine. Na toj lokaciji se najčešće nalaze najstarije preduzetničke radnje i restorani. Mogući projekti: • • • • • • • • • • uvođenje pešačke zone sređivanje saobraćajnica postavljanje mobilijara popravka fasada izgradnja ili rekonstrukcija trga unapređenje saradnje preduzetnika koji posluju u centru grada uređenje sistema dostave čišćenje i sigurnost organizacija manifestacija promocija centra 8.1. i slično. kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. odnosno koji žive u centru grada. Ovakve projekte pokrenule su mnoge lokalne samoupurave u Srbiji – Novi Pazar. Uređeni gradski centar šalje poruku građanima. to je i mesto prirodnog okupljanja stanovništva i značajno raskršće. Vitalan i živ gradski centar je jedan od preduslova da se razvije entuzijazam i zajednički osećaj svih stanovnika grada da se okolnosti u gradu menjaju na bolje. posetiocima i privrednicima o dobro vođenoj i uređenoj gradskoj upravi. Kao primer može da posluži gradski centar u propadanju. Inđija. Preševo. privrednicima i stanovnicima koji posluju. istorijski gledano. itd. Ciljana obnova delova grada Iako je cilj većine strategija lokalnog ekonomskog razvoja da ceo grad postane kompetitivan. Pećinci. mesto početka razvoja grada. najstarije građevine u gradu i istorijski spomenici. značajne institucije i ustanove kulture. Ujedno. Projekat pokreće lokalna samouprava. postoje i oblasti/delovi grada kojima je potrebna posebna pažnja. pijaca. Razvoj gradskog centra Unapređenje izgleda i funkcionisanja gradskog centra jedna je od osnovnih aktvnosti na opštem unapređenju slike grada. .

Dakle. odnosno zakupci nepokretnosti. spontano započnu naseljavanje određenih oblasti grada koje postaju „neformalne” industrijske zone. ili gde stanovništvo pokazuje takve afinitete u poslovanju.pijace. predstavlja deo urbanog jezgra u okviru kojeg privredni subjekti . Proces legalizacije u Srbiji je u toku. zaokružiti lokacije u celinu i time omogućiti njihov dalji razvoj. i njihovim uređivanjem pomažu se privrednici koji već posluju da uđu u legalne tokove poslovanja (legalizacija objekata. itd. Ove lokacije se ne mogu nazvati planskim lokacijama. Određeni pokušaji u ovom smeru mogu se videti u Nišu – IZ Sever (legalizacija i postavljanje komunalne infrastrukture započeto je u 2009. mogućnost uzimanja hipotekarnih kredita. Zona unapređenog poslovanja (najčešće trgovačka zona).vlasnici. čime se unapređuje i razvoj celog grada.2.3. zelena područja. Naravno. kao i fizička i pravna lica koja izdaju poslovni prostor u zakup. Svaki grad u Srbiji ima ovakve. godini). područja pod zaštitom). tamo gde već postoji nekoliko zanatskih radnji. zbog pojave velikih tržnih centara na periferiji grada. podstiču se i opšti uslovi njihovog poslovanja. a kada se završi biće moguće isplanirati i izgraditi potrebne saobraćajnice i neophodnu komunalnu infrastrukturu. da privrednici. Podsticanje investicija u okviru razvojnih čvorišta Jedna od strategija za podsticanje razvoja sprovodi se na taj način što se u pojedinim delovima grada podstiče određena delatnost specifična za tu gradsku zonu. ili komercijalnih delatnosti. Na taj način. 8. potrebno je pronaći odgovarajuće lokacje i izvršiti postepeno izmeštanje proizvodnih.). ukoliko legalizacija nije moguća (stambene četvrti. stimuliše se otvaranje zanatskih radnji Međutim. „spontano nastale” industrijske ili komercijalne lokacije. direkcija i odeljenje za urbanizam. Ovakva čvorišta se grade na postojećim aglomeracijama firmi koje pokazuju dobar potencijal. da ih planski uredi. i u saradnji sa privrednicima sagleda potrebna infrastrukturna poboljšanja. izdvajaju posebna sredstva za . ali jesu moguća razvojna čvorišta koja je potrebno urediti i urbanistički unaprediti. čest je slučaj.106 Jelena Bojović 8. centralne trgovačke ulice ostajale prazne i zapuštene i vremenom postale problematičan deo grada. Danas u svetu postoji veliki broj gradova u kojima uspešno funkcionišu takve zone.BID) osnovane su sredinom XIX veka u Severnoj Americi kada su. Lokalna samouprava treba da definiše ove „spontane“ zone/ razvojna čvorišta. Zona unapređenog poslovanja Prve zone unapređenog poslovanja (Business Improvement District . Samo u Njujorku ima više od pet stotina zona unapređenog poslovanja. Zona unapređenog poslovanja je novi koncept javno-privatnog partnerstva u Srbiji koji se ostvaruje između opštine i preduzetnika. U tom slučaju razvojno čvorište je centar planiranog razvoja. Ključnu ulogu u ovom poslu ima kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. Udruživanje preduzetnika i opštine bilo je od presudne važnosti za revitalizaciiju trgovačkih ulica u gradu. u poslednjih dvadesetak godina. ili se određene lokacije spontano razvijaju u prodajna mesta . zbog nepostojanja odgovarajućih urabanističkih planova i uslova.

i na kraju. izgleda zgrada. privatni preduzetnici – korisnici poslovnog prostora. Osnovne aktivnosti u zonama unapređenog poslovanja obuhvataju: • sprovođenje projekata kapitalnih ulaganja u sekundarnu infrastrukturu. . većem broju radnih mesta. Prijepolju i Paraćinu. održavanje. Valjevu i Nišu uz pomoć USAID-ovog Programa za reformu opštinske uprave (SLGRP). povećanje obima privrednih aktivnosti. taksi i naknada koje predstavljaju izvorne prihode jedinice lokalne samouprave. građani podižu svoj nivo življenja jer dobijaju novu. revitalizaciju. izgled bašti i izloga. Korist od osnivanja zona imaju opština. Zrenjaninu. obezbeđivanje dodatnih komunalnih usluga. investicijama i većem budžetu. kao i sa organizacijama i javnim preduzećima. U toku 2006. atraktivnu lokaciju za trgovinu i usluge. zato što nisu pokrenuta na inicijativu preduzetnika. Zona počiva na mehanizmu samooporezivanja kroz princip saglasnosti preduzetnika o potrebi poboljšanja uslova poslovanja. poslovna zajednica u zoni ima korist jer uvećava svoj profit. Prokuplju. zastupanje interesa korisnika zone (privrednih subjekata koji posluju na području zone) u odnosima sa organima Republike i jedinice lokalne samouprave. uspostavljanje dana za posebne popuste). Svrha zone unapređenog poslovanja jeste poboljšanje uslova poslovanja u zoni. već na inicijativu donatora i lokalne samouprave. Korsit opštine ogleda se u novoj slici grada. Sredstva se odvajaju kroz plaćanje uvećanih iznosa određenih poreza. i 2007. ulica i trotoara. Jedan od dobrih primera je Zona unapređenog poslovanja u Vranju. jer raste vrednost poslovnog prostora u zoni. godine u Kruševcu. vlasnici poslovnog prostora su na dobitku. Loznici. I pored očigledne koristi za sve kategorije. uređenje i ulepšavanje javnih površina. zajedničke aktivnosti svih preduzetnika u zoni (usaglašeno vreme rada. Prvo što je rađeno u svim zonama bila je rekonstrukcija ulice (u Vranju rekonstrukcija tržnog centra). uz učešće opštine. uvođenje novih sigurnosnih standarda.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 107 finansiranje razvoja i promocije zone. vlasnici poslovnog prostora i građani. Prve zone su osnovane tokom 2003. promovisanje zone kroz organizovanje različitih festivala i događaja i koordinisano i udruženo reklamiranje i marketing. privrede i donatora. • • • • Trenutno u Srbiji postoji devet zona unapređenog poslovanja. stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta i poboljšanje kvaliteta života i rada. veliki broj udruženja ne funkcioniše. u Srbiji je osnovano još pet zona u Vranju.

tako da se tražnja na tržištu rada pomerila ka stručnjacima iz ovih oblasti. već i veštine za obavljanje određenog posla. i usmerena je na prekobrojne radnike. Kvalitet ljudskih resursa je jedan od presudnih faktora za privlačenje investitora koji se bave visokom tehnologijom i industrijom kao oblašću nove ekonomije. sektor usluga je potpuno preuzeo primat u BDP-u. Krahom privrede devedesetih godina i propadanjem velikih privrednih sistema. kao i da se obrazovanje dugoročno prilagođava potrebama privrede. velika preduzeća u bivšoj Jugoslaviji imala su razvijeni sistem stručne prakse učenika. Hijerarhija radne snage . Znači. Usmerena obuka i prekvalifikacija. Nacionalna služba za zapošljavanje i njene lokalne kancelarije bave se prekvalifikacijom i programima obuke i drugim sredstvima stimulacije zapošljavanja. Takođe. ili zapošljavanje osoba sa posebnim potrebama. Razvoj ljudskih resursa Šta se podrazumeva pod „kvalitetnom“ radnom snagom? Najopštija definicija govori da je to radna snaga koja poseduje kvalifikaciju (stručnu spremu) i veštine koje odgovaraju potrebama privrede u kratkom i srednjem roku. Krajem XX i početkom XXI veka. Osnovno i srednjoškolsko obrazovanje. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Prekvalifikacija radne snage podjednako je važna u današnjem brzom i promenjljivom radnom okruženju. Obrazovana i fleksibilna radna snaga je od suštinskog značaja i za razvoj postojećih preduzeća. uglavnom. ovaj vid stručnog osposobljavanja je skoro nestao. kao što su javni radovi. nije dovoljno da radna snaga posedije samo znanje. jer je ta grana proizvodila više od polovine BDP-a u gotovo svim zemljama u svetu. podržana od strane nacionalnih i lokalnih javnih agencija i institucija i u saradnji sa lokalnim preduzećima. već je potrebno da na tržištu postoji potražnja za određenim stručnim profilom.108 Jelena Bojović 9. Neophodna je koordinacija na lokalnom nivou da bi se obezbedilo efikasno korišćenje sredstava i da bi se osiguralo zadovoljenje potreba poslovne zajednice. kao i strategijom Republike Srbije da se okrene razvoju malih i srednjih preduzeća (koja. na žalost. postojala je velika tražnja za stručnjacima iz sektora industrije (pogotovo mašinske). nemaju dovoljno interesa ni sredstava). kvalitet raspoloživih ljudskih resursa je često najvažniji uslov za konkurentnost grada. nije dovoljno samo da imate školovanu radnu snagu. od mladih ljudi stvara radnu snagu. nezaposlene i radnike koji su pred otkazom. pre tridesetak godina. od suštinskog je značaja za održavanje konkurentne raspoloživosti radne snage i održive lokalne ekonomije. najvažniji faktor promocije dugoročnog ekonomskog razvoja. svakako. Javne i privatne obrazovne institucije i privreda moraju raditi zajedno da bi obezbedili potrebnu prekvalifikaciju za postojeću radnu snagu i obučili početnike. Primera radi. Razvoj ljudskih resursa je. ili mikroregije. U uslovima velike konkurencije.

po završetku studija. ostvare ciljeve u karijeri.1. obuka i formalna prekvalifikacija. Programi za traženje zaposlenja mogu biti vrlo delotvorni i mogu obuhvatati sve . finansijama i marketingu može da ima veliki uticaj na nezaposlene i može da ih stimuliše da pokrenu sopstveni biznis. pomoć nezaposlenima . Obuke obuhvataju i razvoj veština i specijalizovane kurseve za određeni tip posla (na primer. Programi prekvalifikacije i traženja zaposlenja Prekvalifikaciju radne snage treba raditi na osnovu potražnje za određenim profilima. Različiti su tipovi obuka koje se mogu ponuditi nezaposlenima. do povezivanja nezaposlenih sa potencijalnim poslodavcima. da pruži potrebne informacije na osnovu kojih će odlučiti šta će studirati i pomoći im da. usavršavanje. pisanja cv-a. Često se dešava da poslodavci koji otpuštaju radnike imaju sredstva koja bi uložili u programe i projekte za njihovu prekvalifikaciju i traženje posla. odnosno.u odabiru profesije. ponašanja tokom intervjua. i ne • • • . Izvor: Zavodi za statistiku navedenih zemalja 9. I drugom. Prekvalifikacija pojedinaca u profile za kojima nema potražnje nema mnogo svrhe. Programi za traženje posla pomažu pojedincima da steknu veštine koje su im potrebne za određena radna mesta.nisu imali potrebu da traže posao. Jedna od najtežih situacija je sa zaposlenima koji su posle dvadesetak godina rada ostali bez posla zato što su godinama bili uljuljkani . Srbija Albanija Stanovništvo preko 15 godina starosti prema stepenu obrazovanja u nekim zemljama Centralne i Jugoistočne evrope. potrebno je dozvoliti firmama da aritkulišu svoje potrebe. pomoć u potrazi za poslom. Centar bi mogao da bude mesto na kome se sastaju poslodavci i budući zaposleni i na kome bi se našle neophodne informacije o programima obuke.od izgradnje samopouzdanja. Obuka u poslovnom menadžmentu. upražnjenim radnim mestima. a zatim da pronađu odgovarajuću priliku za zaposlenje.budućoj radnoj snazi. Projekti iz oblasti razvoja ljudskih resursa: Osnivanje centra za zapošljavanje bio bi projekat koji sažima sve pomenuto. obuka za rad na novim mašinama).Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 109 poznaju osnovne veštine koje su danas potrebne u traženju posla. Centar za zapošljavanje mogao bi da pruža sledeće usluge: • studentima .

110 • • organizacija sajmova za zapošljavanje. Osobe sa iskustvom u biznisu mogu da budu mentori početnicima.2.omogućio našim ljudima da se u zemlji. pre svega telekomunikacija i finansijskih usluga. visokokvalifikovana radna snaga. a ne na uskoj specijalizaciji . u prvo vreme. 9. Mentorski programi i praktična obuka (praksa) U odeljku 4. oni predstavljaju način da se pomogne pojedincima u traženju odgovarajućeg zaposlenja. Uloga . ili da stipendiraju učenike (na primer. kao i dolazak stranih firmi koje su podigle standard kvaliteta radne snage. uslovili su da se stvori još veći jaz između ponude i tražnje za radnom snagom u Srbiji. lokalna samouprava može da stimuliše preduzetnike da pružaju praktičnu obuku. Ujedno. Opšte je mišljenje da je sistem obrazovanja u bivšoj Jugoslaviji . Usklađivanje nastavnih programa Kao jedna od komparativnih prednosti koja je u Srbiji na početku tranzicije vrlo često naglašavana. i daju im nove ideje. uređivanje internet stranice na kojoj bi bili istaknuti oglasi i opisi radnih mesta.3. kroz programe saradnje sa privredom. kompanije stipendiraju učenike i daju mogućnost studentima da prođu deo praktične nastave upravo u njihovom preduzeću. „Poslovne mreže početnika u poslu i mentorski programi” uveden je koncept mentorstva za početnike u pokretanju sopstvenog posla. u tim okolnostima. godine. prezentacija uspešnih praksi u ovoj oblasti može da deluje stimulativno). jeste jeftina. zapošljavaju i radnike koji ne zadovoljavaju potrebne kriterijume i da ulože sredstva u skupe trening programe (primer banaka 9. Dobro je da mentorski programi budu neformalni. Jelena Bojović U osnivanju centra treba da učestvuju svi važni učesnici: • • • • • • • lokalna samouprava Nacionalna služba za zapošljavanje obrazovne institucije privrednici udruženja i komore nevladine organizacije koje se bave zapošljavanjem. Međutim. a pogotovu u inostranstvu. nije do kraja razjašnjeno da li je školovanje doprinelo da su devedesetih godina prošlog veka bivšu Jugoslaviju napustili najkvalitetniji stručnjaci koji su. i da uspostave vezu sa obrazovnim institucijama. morali da budu „prilagodljivi“ (uglavnom mladi koji su bežali od vojne obaveze ili bede). bili su prinuđeni da. veoma brzo i lako snađu na različitim poslovima. Sličan koncept može se primeniti i za nezaposlene koji traže šansu za zaposlenje.2. lokalne samouprave u ovom poslu jeste da zajedno sa privatnim partnerom (kompanijom) definišu uslove za obavljanje prakse ili uslove stipendiranja.koji je insistirao na širini znanja. Veliki razvoj sektora usluga od 2001. ohrabre ih. Ne tako retko. podrže njihove napore. Budući da je obrazovna struktura u ovim sektorima bila nepovoljna.

68 4. nacionalno mešovito). maj” Farmaceutsko-fizioterapeutska škola 2467 1865 1695 1004 1251 867 1065 1599 776 Novi Beograd Politehnička akademija . a da tržište potom proceni da li je. pojedino zanimanje atraktivno.96 5. Sa druge strane. Najveći problem je.89 6. prigranično.62 Rang Opština Naziv škole Mesta u školi 300 264 246 160 210 168 210 342 168 Konkurisalo • • • poljoprivredne i šumarske škole – 9. u potpunosti. Nacionalni prosvetni savet. nedovoljno razvijeno. srednjoškolska) trenutno ne odgovara potrebama privrede. Grad Beograd tokom 2002. Obrazovna struktura (naročito srednjeg obrazovanja) u poslednjih nekoliko godina se poboljšala. godine). građevinska.. i 2003. Zavod za informatiku i statistiku.7% • . bila je sledeća: • tehničke škole (mašinska.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 111 Broj želja na 1 mesto u školi 8. i koliko.4% 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Savski venac Ugostiteljsko-turistička škola Stari grad Stari grad Zvezdara Prva ekonomska škola Pravno-birotehnička škola „9.) – 28. obezbeđene mreže komunikacije. što obrazovna struktura (pre svega.Srednja turistička škola Zemun Palilula Voždovac Zemun Ekonomska škola „Nada Dimić” Srednja tehnička PTT škola Druga ekonomska škola Pravno birotehnička škola „Dimitrije Davidović” Dakle. razvojne specifičnosti područja na osnovu utvrđenih potreba za zapošljavanje. godine na teritoriji Beograda (bez gimnazija).28 5. od sedamnaest hiljada upisanih srednjoškolaca 2005. dostupnosti i jednakih uslova za sticanje obrazovanja i vaspitanja. nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i Tražnja za srednjim školama u Beogradu. svega 14% srednjoškolaca je uspelo da se upiše u najtraženije škole u Beogradu. hemijska. 2006. finansijskih mogućnosti Republike.16 5. u poređenju sa zemljama u regionu i evropskim prosekom.2% trgovačke škole i sektor usluga – 9.. Struktura upisa u srednje škole u Srbiji. ali i dalje nije u skladu sa tražnjom.22 7. konkurisalo je pet do osam đaka na jedno mesto. koji od četrdeset i dva člana ima samo jednog člana iz udruženja poslodavaca. najmanje.06 6. veliki procenat radno sposobnog stanovništva sa. donosi opšte osnove predškolskog programa. srednjim nivoom obrazovanja. stiče se utisak da se obrazovni sistem nije prilagodio željama srednjoškolaca. ali ni potrebama privrede. Tvrdnja da je veliki broj visokoškolovane jeftine radne snage naša komparativna prednost nije. specifičnosti područja (brdskoplaninsko. Izvor: Upis đaka u srednje škole na teritoriji grada Beograda za školsku 2005/2006. Razlozi su mnogobrojni: • Akt o mreži srednjih škola donosi vlada na osnovu: broja i uzrasta učenika na određenom području. Primera radi. godinu. Istina je da imamo. Interesantno je da među prvih deset najatraktivnijih škola nema ni jedne tehničke škole.07 4. u školskoj 2005/06. elektro.2% medicinske škole i socijalna zaštita – 7. Ostaje otvoreno pitanje da li reforma obrazovanja treba svima da omogući da upišu šta žele.7% • ekonomske i pravno-birotehničke škole – 11. međutim.7% • gimnazija – 23. tačna. u deset najatraktivnijih škola.

Aktivnosti saveta: • procena finalizacije obrazovnog procesa (veštine i znanja. kao i u sprečavanju odlaska postojećih. Lokalne samouprave do sada nisu pronašle svoje mesto u toj društvenoj ulozi.4. Otvoreno je pitanje na koji način lokalne samouprave treba da pristupe problemu? Uloga lokalne samouprave sastoji se od uključivanja svih relevantnih institucija i organizacija u dijalog. To je korak ispred u privlačenju direktnih investicija. usmerava i prekvalifikuje za potrebe privrede. predviđa mogućnost osnivanja saveta za zapošljavanje. koje se. Kroz centar za obuku radna snaga se u kratkom vremenskom periodu dodatno obrazuje. dakle. godine. Centar se osniva kao oblik javno-privatnog partnerstva između lokalne samouprave i lokalne poslovne zajednice. radnički univerzitet. savet treba da iskoristi svoj uticaj da bi na regionalnom i nacionalnom nivou podstakao neophodne reforme. bave obrazovanjem i smanjenjem stope nezaposlenosti (škole. Lokalni saveti. fakulteti. • Centar za obuku je institucija za brzu dokvalifikaciju i sticanje specifičnih veština i znanja za poznatog poslodavca. Nacionalna služba za zapošljavanje). Centar za obuku Kao što je već rečeno.republičkim i lokalnim. Projekat centra za obuku predstavlja koncept saradnje preduzetnika sa različitim institucijama . • • • . formalno obrazovanje je adekvatan. projekcije. • Jelena Bojović učešće trenera i edukatora u seminarima posvećenim razvoju radne snage (finansiranim od strane privatnog sektora). i donošenja odluka o potrebnim ljudskim resursima kao delu razvojnog plana. ili se škole zatvore. U finansiranju i odlučivanju o funkcionisanju centra podjednaku ulogu ima i lokalna samouprava i privreda. osnovne i srednje. lokalna samouprava stvara konkurentne uslove za otpočinjanje posla.112 vaspitanja i osnove vaspitnog programa i utvrđuje listu obrazovnih profila. svaka u svom domenu. stvaranje lako dostupne i interaktivne baze podataka vezane za tržišne trendove (prema sektorima). organizovanje okruglih stolova sa lokalnim poslodavcima i trenerima da bi se uskladila ponuda i potražnja poslova sa programima obuke. Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. ali previše spor sistem (dugotrajan proces prekvalifikacije). brojnost grupa i odeljenja). • Zaposleni u srednjim stručnim školama ostaće bez posla ukoliko se određeni obrazovni profili ugase. usvojen u julu 2003. mogu da preuzmu ovu ulogu i da usmeravaju unapređenje obrazovanja na lokalnom nivou. Privreda nema prohodnost ka donosiocima odluka o nastavnim planovima i potrebnim veštinama radne snage. • • • 9. Pružanjem usluge postojećoj poslovnoj zajednici i potencijalnim investitorima.

utvrđivanje potreba nezaposlenih lica i viškova kadrova. Saradnja centra sa lokalnom samoupravom. takođe. Praćenje i ocena rada centra – praćenje uspešnosti sprovedene obuke. Drugi korak predstavlja okupljanje zainteresovanih institucija i organizacija (formiranje radne grupe) 3. Sastavljanje liste korisnika centra kao reference za buduće investitore. Nacionalnom službom za zapošljavanje. 4. • • Osnivanje centra za obuku odvija se na sledeći način: 1. Priprema i održavanje pouzdane baze podataka raspoložive i potrebne radne snage . i dr. na primer: lokalni promotivni materijal treba da sadrži informacije o centru. 7.) preduslov je za njegovo funkcionisanje.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 113 • Centar za obuku treba da bude dobro promovisan. Određivanje lokacije prostorija centra. Analiza podrazumeva i utvrđivanje postojećih aktivnosti obrazovnih institucija. Promocija centra – aktivnost koja treba da traje od donošenja odluke da se krene u realizaciju. kao i analizu isplativosti projekta. formiranje biblioteke sa svim materijalima za obuku i sastavljanje liste predavača. 8. korisnika i opštinske uprave). Za svaku aktivnost. Potrebno je. potrebna je medijska kampanja.U saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje razvija se i održava baza podataka raspoložive i potrebne radne snage. Priprema radnog plana centra – razvijanje programa obuke. sa kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj. ispitati potrebe postojeće poslovne zajednice. Koncept centra za obuku može da se uskladi i sa drugim programima. pa može da obuhvatiti i sprovođenje mentorskih programa. kao i od ponude radne snage na tržistu rada. Polazi se od analize potreba za radnom snagom. primena stečenih znanja (iz ugla investitora. Definišu se potencialni izvori finansiranja: • • • • opštinski budžet investitori postojeći preduzetnici Nacionalna služba za zapošljavanje i dr. 6. pogotovu za najave obrazovnih programa i otvarnja konkursa za učestvovanje u programima prekvalifikacije ili dokvalifikacije. 2. ili radničkog univerziteta. profesore lokalnih fakulteta i škola. 5. rekonstrukcija i opremanje. Tokom osnivanja. centar se oslanja na upotrebu postojećih resursa – koristi prostorije škola. 9. Formalno osnivanje centra za obuku – akt o osnivanju. praktičnu obuku i dr. i dr. lokalnom poslovnom zajednicom i postojećim institucijama lokalnog ekonomskog razvoja i zapošljavanja (na primer. .

zelene površine. taksi. osim pristana koji se koriste u pograničnom rečnom saobraćaju • držanje i korišćenje čamaca i splavova na vodi. osim poljoprivrednih vozila i mašina • korišćenje vitrina radi izlaganja robe van poslovnih prostorija • držanje i korišćenje plovnih postrojenja i plovnih naprava i drugih objekata na vodi.114 Jelena Bojović Finansiranje projekata i programa Postoje dve faze pripreme projekta: 1) prva faza u kojoj se ideje pretvaraju u konzistentan plan akcija sa jasnim ciljevima i rokovima 2) druga faza kada treba potražiti finansijska sredstva za realizaciju projekta. bandere i sl. osim čamaca koje koriste organizacije koje održavaju i obeležavaju plovne puteve • držanje restorana i drugih ugostiteljskih i zabavnih objekata na vodi • držanje kućnih i egzotičnih životinja • korišćenje prostora na javnim površinama ili ispred poslovnih prostorija u poslovne svrhe. kamata. . ustupljeni prihodi lokalne samouprave i transferi Godišnji priliv novca iz javnog sektora koji stiže od poreza. Načelno. Izvori finansiranja projekata ekonomskog razvoja su: • izvorni prihodi lokalne samouprave. kao i oduzeta imovinska korist u tom postupku • prihodi od davanja u zakup. odnosno na korišćenje nepokretnosti u državnoj svojini koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta • prihodi od prodaje pokretnih stvari koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta • prihodi koje svojom delatnošću ostvare organi i organizacije jedinice lokalne samouprave • prihodi od kamata na sredstva budžeta jedinice lokalne samouprave • prihodi po osnovu donacija jedinici lokalne samouprave • prihodi po osnovu samodoprinosa Lokalne komunalne takse • isticanje firme na poslovnom prostoru • isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave (kolovozi. proizvoda starih i umetničkih zanata i domaće radinosti • držanje sredstava za igru („zabavne igre”) • držanje muzičkih uređaja i priređivanje muzičkog programa u ugostiteljskim objektima • korišćenje reklamnih panoa • korišćenje prostora za parkiranje drumskih motornih i priključnih vozila na uređenim i obeleženim mestima • korišćenje slobodnih površina za kampove. novčanih kazni. ali je potrebno dugoročnije planiranje prihoda i rashoda. knjiga i drugih publikacija. iz fondova i drugih izvora. trotoari. tradicionalno se koristi za pokrivanje operativnih troškova (finansiranje tekućih opštinskih aktivnosti) i izgradnju manjih objekata koji ne traju više od nekoliko godina. ustupljeni prihodi lokalne samouprave i transferi • republički fondovi i fondovi agencija i institucija na regionalnom i državnom nivou • krediti/ zajmovi • privatni kapital i privatno – javna partnerstva • međunarodne donacije i fondacije Prihodi lokalne samouprave IZVORNI PRIHODI • porez na imovinu. postavljanje šatora ili druge objekte privremenog korišćenja • korišćenje obale u poslovne i bilo koje druge svrhe • zauzeće javne površine građevinskim materijalom i za izvođenje građevinskih radova Izvorni prihodi lokalne samouprave.) • držanje motornih drumskih i priključnih vozila. ovi fondovi mogu da se koriste za podsticanje ekonomskog razvoja. osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon • lokalne administrativne takse • lokalne komunalne takse • boravišna taksa • naknada za korišćenje građevinskog zemljišta • naknada za uređivanje građevinskog zemljišta • naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine • prihodi od koncesione naknade za obavljanje komunalnih delatnosti i prihodi od drugih koncesionih poslova koje jedinica lokalne samouprave zaključi u skladu sa zakonom • novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine jedinice lokalne samouprave. osim za prodaju štampe.

sr.yu) .rs) .mfin.rs ) Fond za razvoj Republike Srbije ( www.drzavnauprava. fondovi agencija i institucija na regionalnom i državnom nivou Vlada Republike Srbije .Sektor za upravljanje projektima • • • • • • • Republički fondovi.sr.Odeljenje za infrastrukturu i projekte Ministarstvo rada i socijalne politike (www. mos. šumarstva i vodoprivrede (www.gov.ekoplan.minpolj.rs) .gov. da bi blagovremeno sastavila projektni predlog i prijavila se na konkurs za dodelu sredstava.merr.dobija veća sredstva nego Ministarstvo za zaštitu životne sredine. i reformu administracije.njena ministarstva.mnip. Neophodno je da lokalna samouprava poznaje dinamiku objavljivanja konkursa. tako da tim sredstvima mogu da se finansiraju projekti koji su neodloženi i za koje ne mora da se raspisuje konkurs.gov.rs ) Fond za zaštitu životne sredine (www.rs) Sektor za projekte Ministarstva ima na raspolaganju sredstva od igara na sreću Ministarstvo poljoprivrede.rs ) Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (www.gov.gov. sepf. najmanje jednom godišnje. oblasti finansiranja i potrebnu konkursnu dokumentaciju.Fond za socijalne inovacije Ministarstvo za omladinu i sport (www.rs ) Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu (www. obrazovanje. fondzarazvoj.gov.rs ) SIEPA – Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (www. Većina ministarstava raspisuje konkurse i javne pozive.gov. infrastrukturu): • • • .gov. Ministarstava koja raspisuju konkurse u oblasti ekonomskog razvoja (što uključuje. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (www.gov. koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog • porez na nasleđe i poklon • porez na prenos apsolutnih prava Ministarstvo za nacionalni investicioni plan (www.minrzs.siepa. traktore i priključna vozila • naknada za zagađenje životne sredine • naknada za korišćenje mineralnih sirovina • naknada za izvađeni materijal iz vodotoka • naknada za korišćenje šuma • naknada za korišćenje voda • naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta • naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora • turistička naknada • druge naknade u skladu sa zakonom USTUPLJENI PRIHODI • • • • • • • porez na dohodak građana.yu ) Ministarstvo finansija ( www.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 115 • • godišnja naknada za motorna vozila.rs ). kao što smo videli u prethodnom poglavlju. na prihode od: poljoprivrede i šumarstva samostalnih delatnosti nepokretnosti davanja u zakup pokretnih stvari osiguranja lica 40% od poreza na zarade.gov. raspolažu sredstvima o čijoj raspodeli odlučuju.gov.

Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa zaštite životne sredine. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave koja je pogođena elementarnom nepogodom ili drugom nesrećom većih razmera. Učešće u obezbeđivanju nedostajućeg dela sredstava u punom ili delimičnom iznosu za realizaciju novih ili završetak započetih projekata koji se finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave. odnosno lokalnih. kao i projekata i aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine. Pružanje tehničke i druge pomoći u cilju modernizacije rada organa jedinice lokalne samouprave 5. 3. a od posebnog su značaja za život građana na njenoj teritoriji.116 Jelena Bojović Primer: Javni poziv Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu JAVNI POZIV za podnošenje zahteva jedinica lokalne samouprave za raspodelu dela sredstava iz namenskih primanja budžeta Republike koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa racionalizacije ili osposobljavanja organa lokalne samouprave. 2. akcionih i sanacionih planova. 6. 4. . kao i sa licima sa posebnim potrebama i pomoći socijalno-humanitarnim organizacijama na njihovoj teritoriji. a koriste za finansiranje lokalne samouprave Raspodela sredstava se vrši za ostvarivanje sledećih ciljeva: 1. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji različitih oblika solidarnosti sa licima koja su u suštinski nejednakom položaju sa ostalim građanima.

sposobnosti. • • odluka skupštine opštine o zaduživanju. finansiranja. Za finansiranje tekućih troškova treba izbegavati upotrebu dugoročnih zajmova. Privatno-javno partnerstvo na lokalnom nivou predstavlja sve oblike saradnje lokalne samouprave i privatnih partnera u oblasti upotrebe sredstava. finansijski plan opštine u periodu zaduživanja. prezentacija opštine kao dužnika. odnosno odluka o emisiji obveznica. to jest. http://www. pa je opravdano da se od budućih prihoda otplaćuju dužničke obaveze. znanja i iskustva. obveznicama Preduslovi koji se moraju ispuniti da bi lokalna samouprava spremno ušla u proces56: ★ usvojena strategija razvoja opštine sa planom kapitalnih investicija.org/kbase/upload/ analysis/sr/finansijska%20analiza%20i%20 ocena%20kredit. odluka o pokretanju otvorenog postupka javne nabavke kredita. ili više godina. To su sredstva koja se prikupljaju putem instrumenata zaduživanja i mogu da imaju raznovrsne uslove otplate.ui-serbia. . • • • 4) Privatni kapital i privatno – javna partnerstva Privatni kapital podrazumeva investicije privatnog sektora i najčešće se plasira u projekte ekonomskog razvoja kroz privatno-javno partnerstvo. Tom prilikom javni sektor ima ulogu pokretača i stvaraoca saradnje – kao partner koji ugovorno definiše vrste i obim poslova. upravljanja i održavanja lokalne infrastruktre. ili za finansiranje onih projekata koje će koristiti i sledeće generacije.pdf • emisijom dugoročnih dužničkih hartija od vrednosti. Privatni sektor se javlja kao partner kome je takva saradnja potrebna ukoliko može da ostvari poslovni interes (profit) i koji je dužan da kvalitetno izvršava poslove dobijene ugovorom. ★ mišljenje Ministarstva finansija o zaduživanju. Lokalna samouprava može da koristi sledeće modele zaduživanja55: ★ zaduživanje kod finansijskih institucija: • • putem dugoročnih kredita za kapitalne investicije putem lizinga za nabavku osnovnih sredstava i opreme ★ pripremljena studija izvodljivosti investicionog projekta. ali se tradicionalno kreću u rasponu od jedne do dvadeset pet. radi projektovanja. Model konkursne dokumentacije za nabavku kredita jedinica lokalne samouprave – sa uputstvom za korišćenje. ili usluga koje namerava da prenese na privatni sektor i koji javne poslove nudi privatnom sektoru.mega. ili obavljanja izvornih funkcija lokalne smouprave.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 117 3) Finansiranje zajmovima Finansiranje zajmovima u javnom i u privatnom sektoru najčešće se koristi za dugoročne projekte koji traju više od nekoliko godina. Finansijska analiza i upravljanje dugom u lokalnim samoupravama u Srbiji. izgradnje/obnove. Zajmovi se koriste ili za finansiranje projekata koji se ne mogu isplatiti iz godišnjih prihoda. ★ usvojena odluka o načinu upravljanja dugom. ★ zaduživanje kod investitora na finansijskom tržištu 55 Saglasno Zakonu o javnom dugu 56 Priručnik za finansijsku analizu i ocenu kreditne sposobnosti opština.

The Urban Institute U svakom javno-privatnom partnerstvu moraju se uspostaviti određene garancije i zaštita.118 U tabeli su prikazani primeri javno-privatnog partnerstva u petnaest jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji58.T. i za celu zajednicu. • Oblici privatno – javnog parnerstva u Srbiji: poveravanje obavljanja delatnosti koncesija zajedničko društvo sticanje udela u javnom komunalnom preduzeću ostali oblici.) zajedničko društvo zajedničko društvo zajedničko društvo poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti • • • • • • Jelena Bojović Karakteristike projekata javno-privatnog partnerstva • dugoročna ugovorna saradnja (dvadeset do dvadeset pet godina) između javnog i privatnog sektora. nepostojanje informacija na lokalnom nivou i nedostatak iskustva lokalne samouprave u kreiranju uspešnih partnerstva. Postoji niz mogućih nedostataka u vezi kapaciteta i javnog i privatnog sektora koji mogu ugroziti stvaranje uspešnog partnerstva57. Nedostaci mogu biti: • • obostrano nepoverenje i nedostatak razumevanja interesa i potreba druge strane.doc 58 Tabela preuzeta iz priručnika Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj.O. i za javni. 57 Alati za JPP. .net/pages/doc/JPP. http://www.mreza-lokalni-razvoj. i za privatni sektor. stvarna preraspodela poslovnog rizika (poboljšanje kvaliteta usluge). zakonske i institucionalne prepreke za stvaranje javno-privatnih odnosa. Grad/Opština Beograd Beograd Beograd Subotica Sombor Ćićevac Kikinda Prokuplje Aranđelovac Smederevska Palanka Braničevski okrug Novi Bečej Leskovac Vršac Veliko Gradište Jagodina Tutin Delatnost javni prevoz upravljane otpadom vodovod i kanalizacija turizam snabdevanje gasom snabdevanje gasom Parking servis Parking servis Parking servis upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom Vrsta javno-privatnog partnesrtva poveravanje delatnosti Ugovor o koncesiji Ugovor o koncesiji (B.

za projekte NVO. koji je pripremio tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva i on predstavlja dobru bazu podataka za pronalaženje partnera u realizaciji ekonomskih projekata.org).gradjanske. konsultantske i druge pomoći privredi i opštinama koju pružaju republički i pokrajinski organi. On-lajn baza podataka omogućava pretraživanje programa finansijske.Pregled programa za podršku privredi koji je dostupan na njihovom vebsajtu (www.pdf?id=404 . sredstva su dostupna lokalnim samoupravama direktno ili indirekno.naled-serbia. MSP i preduzetnika u Republici Srbiji59 . Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) sastavila je Compendium . kroz partnerstva sa drugim sektorima.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 119 5) Međunarodne donacije i fondacije U Srbiji trenutno postoji više od trista međunarodnih donatorskih organizacija i fondacija. lokalnih samouprava. Drugi koristan izvor informacija može biti Vodič kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja.prsp.gov.org/admin/article/ download/files/7.%20Vodic%20kroz%20finansijska%20sredstva. 59 http://www.htm ili http://www. strani donatori i fondovi.rs/HTML/sesti_vodic_ kroz_potencijalne_domace_i_inostrane_izvore_finansiranja.

• očekivani rezultat projekta. • sprečava se ponavljanje grešaka u realizaciji. a iznenađenja su uvek moguća Visoka ocena sprovedenih programa dokaz je uspešnosti programa Bez praćenja i ocene programa nema učenja Najpre treba napraviti razliku između praćenja i ocene programa: Praćenje (monitoring) je rutinska. • osigurava se transparentnost procesa. • odgovorne osobe za svaku aktivnost. od pomoći je u narednom ciklusu ekonomskog razvoja Praćenjem sprovođenja projekta mogu se vršiti izmene u hodu. a ne samo. Ocena odgovara na pitanje kako je nešto urađeno. • unapređuje se planiranje budućih projekata. • vreme početka i kraja. Podaci mogu biti kvalitativni i kvantitativni. • vreme trajanja celog projekta. da bi se na kraju projekta procenilo da li se stopa smanjila za 1%. 2) Priprema plana za praćenje i ocenu . Pre početka projekta mora se ustanoviti osnova u odnosu na koju će se ocenjivati napredak . Ocena je važna da bi se razmotrilo da li je potrebno učiniti neke izmene u strategiji. koju sprovode oni koji su direktno uključeni u proces. merljivi kad god je to moguće. usredsređuje se na postignute rezultate i efektivnost.ako je rezultat projekta smanjenje nezaposlenosti za 1 %. . • povećava se šansa za postizanje planiranih rezultata. pre početka projekta potrebno je imati podatak o trenutnoj stopi nezaposlenosti. • u hodu se oučavaju greške. Tokom praćenja realizacije rukovodimo se planom aktivnosti da bismo izmerili kakav je napredak i učinak.120 ŠesTI kOrak Praćenje i ocena sprovedenih aktivnosti Ocena efekata nekog projekta ili programa. • indikatore za ocenu projekta. • vreme realizacije za svaku aktivnost. Praćenje i ocena projekta činjenice 1) U pripremi projekta treba definisati: • cilj projekta. jednostavni za prikupljanje podataka i relevantni za projekat. Indikatori moraju biti lako razumljivi. Zašto je praćenje i ocena realizacije projekata značajna? Redovnim praćenjem i ocenjivanjem realizacije postiže se sledeće: • osigurava se realizacija. • osigurava se sinhronizacija učesnika u projektu. da li je urađeno. • unapređuje se uzajamno poverenje učesnika. jasni. • spisak svih aktivnosti na projektu.Plan za praćenje i ocenu realizacije projekata mora odrediti vrstu podataka koji se prikupljaju i načine prikupljanja. • povećava se informisanost svih učesnika i zainteresovanih strana. • indikator za svaku aktivnost. a obično procenjuje neko ko nije uključen u samu realizaciju. • ishod svake aktivnosti. Ocena se daje periodično. • skraćuje se period između dve naizmenične aktivnosti. stalna aktivnost.

na kraju projekta. Prvi ciklus traje dve godine.Plan za praćenje i ocenu realizacije programa mora da utvrdi na koji način će se izveštavati. . 5) Izveštavanje . odnosno. po definiciji.Učestalost zavisi od projekta.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 121 4) U toku faze praćenja i ocenjivanja .ko je nadležan za prikupljanje informacija i • vreme izveštavanja . Sistem treba da bude lak za primenu i ne bi trebalo da zahteva previše vremena.Mora biti uspostavljen sistem za prikupljanje informacija: • format izveštavanja • nadležne osobe . Praćenje je. u kom obliku. stalna aktivnost. Praćenjem i ocenom završava se jedan ciklus u procesu lokalnog ekonomskog razvoja. ULAZNI PODACI (koji su definisani prilikom pripreme projekta) Cilj projekta Očekivani rezultat projekta Indikatori za ocenu projekta Trajanje projekta Početak i kraj projekta Aktivnosti na projektu Vreme realizacije svake aktivnosti Odgovorne osobe za svaku aktivnost Ishod svake aktivnosti Indikator za svaku aktivnost OPIS Primer: unapređenje uslova za poslovanje Napomena: analizira se pri ocenjivanju projekta Primer: uvećanje broja zaposlenih Napomena: meri se pri ocenjivanju projekta Primer: trista novih radnih mesta Napomena: proverava se pri ocenjivanju projekta Primer: trista dana Napomena: analizira se pri ocenjivanju projekta Prvi korak je provera početka aktivnosti Za svaku aktivnost postoji lice koje prati sprovođenje ove aktivnosti Primer: održana sednica skupštine na kojoj je osnovan industrijski park Primer: odluka skupštine o osnivanju industrijskog parka 3) Uspostavljanje sistema za praćenje i realizaciju projekata .koliko često i kada se radi. ali ne sme oduzeti više od 5% vremena učesnicima u poslu. ali je važno da proces praćenja i ocenjivanja ne bude prevelik teret i da ne oduzima mnogo vremena. Ocenjuje se nakon realizacije svake aktivnosti. a svaki naredni sve kraće. i ko će biti izveštavan.

122 Primer: Plan za praćenje i ocenu realizacije projekata Zadatak (projekat) Opis Cilj Realizacija Nadležni Partneri u saradnji a) Budžet projekta (zadatka) – Očekivano total b) Finansiranje projekta Realizovano Organizacija Odgovorna osoba Jelena Bojović Rezultati projekta Očekivano Realizovano PLAN RADA – AKTIVNOSTI 2)Aktivnost Opis Nadležnost Vreme predvidjeno 1 2 3 Ekonomska korist (predvideti broj radnih mesta. investicije. stvoriće se zahvaljujući implementaciji ovog programa) Broj radnih mesta Total M Z Broj radnih mesta REALIZOVANO Total M Z realizovano Komentar Količina investicija Privatno-javno partnerstvo Količina investicija Privatno-javno partnesrtvo . privatnojavno partnerstvo.

pogrešili ste: ★ Broj privrednih društava i preduzetnika na dan 6. trinaest godina nakon prve posete Oburnu (Alabama.worldbank.867 ★ U roku od samo deset dana registrovano je više od šezdeset novih privrednih subjekata Ako se osećate puni entuzijazma i spremni da krenete u proces lokalnog ekonomskog razvoja. u pravu ste: ★ “Ekonomija” potiče od grčke reči „oikonomikos“ (οικονομικός). Ova reč je složenica koja povezuje grčke reči „nomos“ (νόμος). iznosio je 338.123 kraj I POČeTak: Poruka čitaocima Ako ste čitajući ovaj priručnik doživeli lokalni ekonomski razvoj kao upravljanje domaćinstvom.ui-serbia. 60 Izvor: SIEPA ★ Broj privrednih društava i preduzetnika na dan 16. i izvorno znači: zakoni upravljanja domaćinstvom. koji je najavio izgradnju svoje najveće fabrike u Evropi. običaj. avgusta 2010. pogledajte: ★ http://www.804 Ako mislite da će naredne godine u ovo vreme biti mnogo bolje. SAD).html ★ http://go. Borska pole indiustrijska zona. moramo da vas podsetimo: ★ Panasonic (Matsushita Electric Industrial of Japan) je odluku o investiranju u Plzen (Plzen. proširio svoju proizvodnju i ustalio se u ovom malom gradu. Ako ste poželeli da zbog neizvesnih i teško merljivih rezultata odustanete od lokalnog ekonomskog razvoja . ★ U Svilajnac uskoro dolazi „Panasonik“. i da deset dana nije ništa. iznosio je 338. Republika Češka) doneo tek sedam godina nakon početnih razgovora. godine stranim investitorima u Srbiji podeljeno je četrdeset sedam miliona i trista hiljada evra podsticajnih sredstava za ulaganje u Srbiju čime je otvoreno sedamnaest hiljada i dvesta novih radnih mesta i realizovano više od šesto miliona evra investicija. Ako ste naučili nešto novo.org/ Ako mislite da lokalni ekonomski razvoj može da čeka.ledna. zakon i „oikos“ (οικος). ★ Jedan nemački investitor je tek 2009.Analiza stanja / kontekst .org/V68WA64TF0 ★ http://www. baš u tom gradu60.NEMOJTE.mega.org/kbase/sr/ home. jer: ★ Od juna 2006. avgusta 2010. kuća. godine. ali je i dalje nedovoljno. vratite se na početak priručnika i krenite od prvog koraka: ★ PRVI KORAK .

železnica. u periodu kada su najpodložnija neuspehu. aerodromi. i drugo. ovakvi objekti stvorili. u prevodu zeleno polje. Naziv green field. postoje osobe koje su nosioci procesa i zaduženi su za osmišljavanje.Posrbljen engleski izraz „stakeholders” označava pojam „interesnih grupa“ i „važnih učesnika“. Osim nosilaca procesa. vodovod. ili pravo glasa. industrijski i komercijalni objekti. biznis mreže. i na taj način direktno utiču na njihovu uspešnost. ali i da međusobno zavise jedna od druge. „smeđih“ lokacija (engl. . neke će deliti radnu snagu i iskustvo. Industrije su povezane na više načina: neke industrije će snabdevati druge.Pružaju neposrednu podršku preduzećima koja tek počinju sa radom. druge će biti kupci.manje opipljiv aspekt ekonomskog razvoja u koji spadaju edukacija. objekti za podizanje kvaliteta života (parkovi. kada se formira klaster najvažnije je da su industrije u klasteru ekonomski povezane. Između ova dva poslovna subjekta stvara se odnos matičnog preduzeća i inostrane filijale. Klasteri .Kategorija međunarodnih investicija koja odražava cilj subjekta u jednoj privredi da postigne trajan interes u preduzeću čije je sedište u drugoj privredi. Preduzeće koje investira treba da obezbedi kontrolni paket akcija za sebe.124 rečnik pojmova Lokalni ekonomski razvoj . Grinfield investicije . manifestacije. koju bi. Razvojna čvorišta . radi se o portfolio investiciji.brown-smeđ) izbegava se šteta na ekonomskom. (Definicija predložena od MMF-a i usvojena od OECD-a) Strane direktne investicije . Sekundarna infrastruktura . luke). Revitalizacijom.Investiranje kroz kupovinu već postojećih objekata i njihovo adaptiranje. Bizinis inkubatori . Braunfild investicije . a ne o stranim direktnim investicijama. potiče od ideje da se nov objekat gradi na površini koja do tada nije bila korišćena.Investicije preduzeća čije se sedište ne nalazi na teritoriji zemlje u koju se investira. ili industrijski razvoj. U suprotnom. Ovaj vid investicija dovodi do obnavljanja postojećih napuštenih ili nefunkcionalnih objekata i ponovno ih oživljava. MSP. telekomunikaciona i energetska mreža. da sarađuju.Infrastruktura u koju spada transportna infrastruktura (putevi. a zajedno čine multinacionalnu korporaciju. u suprotnom. Direktna investicija .Lokacija na koju se planski usmerava komercijalni.Skup aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade kapacitete lokalne zajednice da unapredi svoju ekonomsku budućnost i kvalitet života za sve.Vrsta investicije u kojoj kompanija gradi nove objekte za svoje poslovanje. i drugo. da su konkurentne. takozvanih. sprovođenje i organizaciju procesa. U svakom procesu.Mala i srednja preduzeća Interesne grupe/važni učesnici/stejkholderi . ekološkom i socijalnom planu. Dakle. Osnovna infrastruktura .Industrijski klaster je grupacija industrije i institucija u jednom regionu. biblioteke). a podrazumeva najmanje 10% običnih akcija. institucije i pojedinci – važni učesnici. u svakoj aktivnosti učestvuju i mnoge druge organizacije.

umontreal.mreza-lokalni-razvoj.net/info/vesti/index. http://www. Public Policy for Local Economic Development .pdf Bryant. Prepared by Information Design Associates (IDeA) with ICF Kaiser International. Upjohn Institute for Employment Research.pdf Fond za razvoj Republike Srbije.org/publications/wp/95-29. 2004. A Brief History of Economic Development and Highways. Local Economic Development: A Primer. and Marphy. http://www.%20Vodic%20kroz%20 finansijska%20sredstva. Programs and Tools.gradjanske. 1997.dot. Cluster Based Economic Development: A key to Regional Competitiveness. 2006. and Richard Bingham. F.net/pages/doc/JPP.ca/Dev_durable/Documents_pdf/Rapports Economic Development Administration (EDA). http://www.org/kbase/upload/analysis/ sr/finansijska%20analiza%20i%20ocena%20kredit. DC Građanske inicijative: http://www.pdf?id=404 International Monetary Fund.org/publications/newsletter/tjb_595.doc Analiza – Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. 1995. International Financial Statistics and Balance of Payments databases. Timothy J. S.upjohninst. and Cofsky. http://www. izvori i literatura Alati za javno-privatno partenrstvo .http://www. 2008.E. www.Perspektiva stranih investitora. 1995. T. Can Economic Development Programs be Evaluated? Upjohn Institute Staff Working Paper 95-29. C. Washington.An International Comparison of Approaches.mega.rs/ Goga.gov. org/ B92 .htm#_edn1 Finansijska analiza i upravljanje dugom u lokalnim samoupravama u Srbiji. Weiss.org/admin/article/download/files/7. 1995. http://www. 1997.gov/eda/pdf FHWA. W. Cluster Based Economic Development: A key to Regional Competitiveness. The World Bank. USAID/Program podsticaja .pdf Economic Development Administration. Employment Research.fhwa.sposobnosti.php?yyyy=2010&mm=02&dd=28&nav_id=414628 Bartik. Martin. S.b92. http://www.doc. Istraživanje.mega.pdf Bartik. The World Bank.ui-serbia. 2009.http://www. Economic Development Incentive Wars.ui-serbia.geog.gov/ planning/econdev/edhist.upjohninst. Global Development Finance Investiciona klima u Srbiji . The Urban Institute. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština.doc.125 Građa. The Urban Institute http://www.gov/eda/pdf/1G3_5_cluster.fondzarazvoj. http://www.

37. M. DC Maršal. http://www. pp. New York: The Free Press Porter. Srbija Opštinski uslužni centri i centri za izdavanje dozvola u opštinama. Porter. 2009/2010 OECD. 2003. M.ui-serbia. New York: Oxford University Press. in: On Competition. The Competitive Advantages of Nations. The Urban Institute Morača. Washington. Local Economies and Globalisation. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. Clusters and Competition: New Agendas for Companies.org/tds/bis/leed. . E. The Urban Institute. Indeks lokalnog opterećenja privrede. 1998.org/kbase/upload/reports/cacsr. Priručnik. Izveštaj o analizi stanja . 2003.rs/O-klasterima Model konkursne dokumentacije za nabavku kredita jedinica lokalne samouprave – sa uputstvom za korišćenje. E.htm. 549-678. E.merr. Beograd. Razvoj opšteg modela za uspostavljanje i razvoj industrijskih klastera. http://www. in: The Global Competitiveness Report 2002-2003.pdf Lokalni ekonomski razvoj. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. E. 20. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština.mega. Boston: Harvard Business School Press. The Economic Performance of Regions.mega.gov. No.mega. Regional Studies. 1990. No. The Urban Institute. Beograd. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. LEED Notebook. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. Odeljenje za urbani razvoj Svetske banke. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). World Economic Forum. The Urban Institute Izrada plana kapitalnih investicija. http://www. Building the Microeconomic Foundations of Competitiveness.org/ Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja http://klasteri.126 Jelena Bojović ekonomskom razvoju opština.org/kbase/sr/home.ui-serbia. Governments and Institutions. SKGO/EXCHANGE 2 Metodologija za osnivanje Biznis inkubatora. 2007. Alfred. Principi ekonomije Metodologija izrade strategije održivog razvoja (2009). ui-serbia.U okviru programa.html Istraživanje o mišljenju poslovnog sektora u Srbiji 2007.6&7. Porter. http://www. M. Vol. M. Porter. 2010. The Urban Institute. The Urban Institute. Slobodan.oecd.

The Urban Institute Republički zavod za statistiku. ui-serbia. http://www. FIAS. Louis T.worldbank.pdf Stefanović. 2006. http://www. u:Zbirka praktičnih vodiča: The Urban Institute Strategic framework for IZ development in Serbia. 2000. Sofia.prsp.org/pdf_docs/papers/lrr. http://webrzs. The Urban Institute. Cities in Transition: World Bank Urban and Local Government Strateg.org/ kbase/sr/home.html Živkovic.pdf World Bank. IFC Strategic Objective report. K.org/ Tim potpredsednika Vlade za smanjenje siromaštva http://www..org:8080/ Stanchev.org/html/fpd/urban/publicat/cities_in_transition_full.mega. Marketing a Country. Priručnik.html Priručnik za finansijsku analizu i ocenu kreditne sposobnosti opština. Promocija investicija– Tehnike I alati. Statistički godišnjak. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština.mega. Brownfiled izveštaj . World Bank. The Urban Institute http://www. worldbank. The role of the ILO in the implementing of Local Economic Development Strategies in a Globalised World Stalna Konferencija gradova i opština u Srbiji: http://www. Wint. A. Beograd. The Urban Institute http://www. Milica. Dragan. Local economic development: a primer developing and implementing local economic development strategies and action plans. March 2000. Legal and Regulatory Reform: Impacts on Private Sector Growth. 2009..org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTURBANDEVELOPMENT/EXTLED Zbirka praktičnih vodiča: Promocija i investicija – tehnike i alati. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština.stat. http://web.rs/HTML/sesti_vodic_kroz_potencijalne_domace_i_inostrane_izvore_finansiranja.htm Wells. Alvin G.ui-serbia.rs/axd/index. and Yonkova. The Urban Institute Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj.org/kbase/sr/home. Institute for Market Economics.ime-bg.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 127 Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj.gov.gov.mega. 2008. Eds.skgo. Andrés. http://www. php Rodríguez-Pose.ui-serbia.