LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ U SRBIJI

priručnik za praktičare

Urban institut iz Vašingtona (The Urban Institute, Washington DC, USA) vlasnik je autorskih prava nad ovim materijalom. Informacije u tekstu mogu se koristiti za istraživanje, u akademske, regulatorne ili druge nekomercijalne svrhe, uz navođenje imena autora. U slučaju da se na bilo koji način menja pisani materijal bez odobrenja Urban instituta, neophodno je štampati sledeću izjavu: „Izvorni dokument je promenjen i zaključci, preporuke i mišljenja data u tekstu ne odražavaju zaključke, preporuke i mišljenja autora.”

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Uključivanje važnih učesnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostali institucionalni elementi za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 28 30 31 33 35 38 42 44 46 46 TREĆI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Preporuke za uspostavljanje maksimalne funkcionalnosti kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . 10 Zašto se bavimo ekonomijom na lokalnom nivou . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Analiza stanja . . . . . . . . . . . . . . 6 O lokalnom ekonomskom razvoju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 DRUGI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 KORAK PO KORAK: Okvir za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Unapređenje institucionalnog kapaciteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ko su važni učesnici u lokalnom ekonomskom razvoju – koga uključiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .privredni savet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . društveni i održivi razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kako ih uključiti? . . . . . .17 PRVI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . Obuke za zaposlene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Ekonomski. . . . . . . . . . . . 7 Šta je lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Koncepti upravljanja lokalnim ekonomskim razvojem u prošlosti i danas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Analiza podataka prema teritorijalnom principu . . . . . . . . . . . . . . . . . . Funkcije opštinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . Sistematizacija radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . Šta je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Tipovi i izvori podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Primer uključivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 Koje sve aktivnosti podrazumeva ovaj korak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33 . . . . . . . . . . . . . . . . .4 Jelena Bojović SADRŽAJ Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Organizacioni oblici kancelarija za lokalni ekonomski razvoj . . . . .27 Šta treba znati o uključivanju važnih učesnika u proces ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Sprovođenje programa i projekata . . . . . . izvori i literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . razvoj sektora i razvoj klastera. . 120 Kraj i početak: poruka čitaocima . . . Podrška osnivanju novih preduzeća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 Građa. . . . . . . . . . . . 123 Rečnik pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 ŠESTI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Dodatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podrška postojećoj privredi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podrška udruženjima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 PETI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48 Osnovni principi planiranja . . . . . . . . . 101 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Praćenje i ocena projekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Strateško planiranje ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Zašto je praćenje i ocena realizacije projekata značajna? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Proces strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja u osam koraka . . . . . . . . . . . . . . Marketing i promocija investicija . Investiranje u osnovnu infrastrukturu. . . . . . Ciljana obnova delova grada . . . . . . . . . . . 76 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 5 ČETVRTI KORAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Razvoj ljudskih resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .činjenice . 115 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 3. . . . . . . . . . . .57 Programi i projekti koji mogu da se realizuju u svakoj lokalnoj zajednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 1. . . . . . . . . .Praćenje i ocena sprovedenih aktivnosti . . . . . . . . . 108 Finansiranje projekata i programa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

804 U Srbiji je 2009. a nezaposlenog stanovništva. avgusta 2010. Priručnik je ujedno i sistematizacija uspešne prakse kroz koju teorija postaje vidljiva i primen- ljiva. on može da bude veoma koristan za lokalnu samoupravu u Srbiji koja je već ušla u proces ekonomskog razvoja. U 2010. mnoge lokalne zajednice još uvek se ne snalaze najbolje.353 preduzetnika. Za lokalno rukovodstvo je izazov da svoje odluke iznese u javnost. Suštinsko opredeljenje podrazumeva da se veći deo resursa dugoročno koristi u jednom pravcu – pravcu ekonomskog razvoja. nije dovoljno. Priručnik se oslanja na iskustva stečena tokom sprovođenja Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština u trideset i dve opštine i grada u Srbiji. samo po sebi. da dobije podršku i istraje u realizaciji. jer pruža pregled tehnika i metoda kojima mogu da upotpune već postojeće programe u svojim zajednicama.6 Jelena Bojović Uvod Broj privrednih društava i preduzetnika na dan 6. u 2008. Ovaj Priručnik je vodič kroz celopkupan proces lokalnog ekonomskog razvoja . Republički zavod za statistiku . To je moguće samo ukoliko se jasno objasne konkretne i dugoročne prednosti ulaganja lokalne zajednice u programe razvoja kao što su programi podrške privredi.894 firmi. godinu kada je bilo registrovano 339.042 firmi.kako se pristupa razvoju lokalne ekonomije nakon što je doneta odluka.092. Agencija za privredne registre Republike Srbije 2. godini došlo je do smanjenja broja registrovanih privrednih subjekata. Činjenice govore da ekonomski razvoj mora biti osnova u angažovanju lokalnih zajednica i da je koordinacija ovog procesa jedna od najvažnijih poluga u radu lidera lokalnih samouprava. od čega je bilo najviše preduzetnika 222. Deklarativno usvajanje stava da je lokalni ekonomski razvoj prioritet zajednice. koliko god bilo očigledno da je privredni razvoj prioritet. godine bilo registrovano1 353. a broj registrovanih preduzeća i radnji po glavi stanovnika u Srbiji je oko tri puta manji od proseka u zemljama Evropske unije. što je povećanje u odnosu na 2008.383. Broj radno sposobnog2. ili razvoj ljudskih resursa. privredna društva: 113. od čega 217. Istovremeno. godini bio je 445. od čega je više od 20% onih koji traže zaposlenje duže od pet godina.758 preduzetnici: 225. Ipak. 1.046 ukupno: 338.

ili plaćanjem roba i usluga svojim snabdevačima iz lokalne zajednice. akcije i udele) od pravnih lica Naknada za zagađivanje životne sredine Naknada od emisije SO2. Od 36.12 (porez na zarade = 12 %) x 0. Računajući da je multiplikativni efekat blizu 3. godišnje plaća 36. a sabiranjem svih lokalnih davanja dolazi se do sume od preko dva i po miliona dinara godišnje3. a nedostatak finansijskih sredstava najčešći kočničar. itd).000 evra. sa prosečnom mesečnom platom oko 300 evra.496 111. manja migracija mladih ljudi.204 2.290. Time se efekti privredne aktivnosti umnožavaju i preduzeće od sto zaposlenih pored direktnih efekata i indirektno povećava prihod lokalne samouprave.148) Porez na zarade Porez na imovinu (osim na zemljište.978 13. 100 radnika x 250 evra (300 evra – 50 evra (neoporezivi deo)) x 0.824. 6. bilo kroz plate zaposlenih.724.000 evra po osnovi poreza na zarade. Analiza poreskih davanja u Srbiji pokazuje da preduzetnik koji zapošljava sto radnika.400 odlazi u opštinski/gradski budžet. brzina privrednog rasta. 3 Prihodi u 2009. Ujedno.7 O lOkalnOm ekOnOmskOm razvOjU Šta je lokalni ekonomski razvoj? ★ Lokalni ekonomski razvoj je proces ★ Cilj ekonomskog razvoja je povećanje broja zaposlenih i povećanje dohotka po glavi stanovnika ★ Proces ekonomskog razvoja se ostvaruje kroz saradnju privatnog i javnog sektora ★ Lokalni ekonomski razvoj zahteva resurse i strateško odlučivanje Lokalni ekonomski razvoj je proces promena.470. a u partnerstvu sa privrednicima uvode se nove takmičarske kategorije (primena novih tehnologija i servisa. komunalne usluge.400 evra (~1. efikasnost usluga.000 dinara) Ako se nastavi sa obračunom vidi se da su preduzetnici u obavezi da plaćaju više od dvadeset vrsta poreza. prihodi koje lokalna samouprava ima po osnovu oporezivanja privrednog subjekta ulažu se dalje u poboljšanje infrastrukture.400.210 313.4 (40% od tog poreza odlazi lokalnim samoupravama) x 12 meseci = 14. lokalni dobavljači sirovina i usluga imaju sigurnog kupca. obučenost radne snage. Osim ovih finansijskih i lako opipljivih efekata koje jedan privredni subjekat ima u zajednici.005. naknada.582 Za 100 zaposlenih (RSD) U utakmicu koju već godinama igraju privreda i država uključile su se i lokalne samouprave. taksi. praškastih materija i odložen otpad Komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru Naknada za korišćenje gradjevinskog zemljišta TOTAL Iznos za 12.148 aposlenih (RSD) 251. Najčešća prepreka da lokalne samouprave promene privredno okruženje jeste nedostatak finansijskih sredstava. od privrede u Loznici (ukupan broj zaposlenih u privredi 12. bolja privredna slika lokalne zajednice.427. veći broj građana koji uredno izmiruju komunalne usluge.314 15. 14. postojanje ovog privrednog subjekta donosi uvećanje budžeta lokalne samouprave od oko šest miliona dinara. ali njihova pasivnost direktno utiče na dodatno smanjenje prihoda.580. njegov doprinos ogleda se i u sledećem: • • • • • manji broj građana prima socijalnu pomoć. obrazovanje. isti preduzetnik utroši blizu 80% sredstava u lokalnoj zajednici u kojoj posluje. Kompetitivnost je najčešći pokretač promena.000 • .624 26. Regije i lokalne zajednice u državi međusobno se prepoznaju kao konkurenti.NO2.

geog. već koji razvoj stavlja u kontekst ukupnog kvaliteta života u prvom slučaju. C. pg. primer Oburna.3 km2 )6. Lokalni ekonomski razvoj zajednice podrazumeva da lokalni lideri (uključujući i privatni i javni sektor) prepoznaju realne mogućnosti za razvoj i opredele se za mehanizme promene. i pratiti rezultate tih odluka. www. Programs and Tools. malog grada u Alabami.ca/Dev_durable/Documents_pdf/Rapports. S. DC. Tako se raspon prosečne mesečne zarade u 2008. ima petsto puta veću površinu od Opštine Vračar (Kraljevo – 1. na primer. on postaje isplativ u roku od četiri meseca. the World Bank. Slično. preduslov je za uspešni početak procesa. takođe može da bude poučan. Velike razlike koje postoje među opštinama ukazuju da će se pojedine lokalne samouprave oslanjati na različite mehanizme i da će morati da pronađu rešenja koja su najpodesnija za njihovo okruženje. u Sjedinjenim Američkim Državama. Najpre je potrebno upoznati se sa raspoloživim resursima. potom usmeravati ograničene finansijske i ljudske resurse. recimo. Jelena Bojović Ulaganjem dva miliona dinara u projekat. Ostaje samo pitanje kako? Da li će lokalne zajednice privlačiti nove investicije. nema dileme da treba ulagati u privredni razvoj. Kada je u pitanju prepoznavanje realnih mogućnosti za razvoj.530 km2.8 • zaposleni u lokalnom preduzeću kupuju robu i usluge u lokalnoj zajednici. 19. Washington. 4 Goga. Naravno. F. odnosno društveno-ekonomskog razvoja u drugom slučaju. da aktivnosti ekonomskog razvoja budu usmerene na kapitalno intenzivnu industriju i mala i srednja preduzeća koja su dobavljači za . 5 Bryant. pg. Brajant i Sofski težište stavljaju na „aktivnosti koje se sprovode na određenom području sa ciljem dostizanja održivog društveno-ekonomskog razvoja“5 . 6 Izvor: Republički zavod za statistiku.An International Comparison of Approaches. Grad Oburn se opredelio. ili program koji otvara ili zadržava sto radnih mesta. and Marphy. and Cofsky. opštine raspolažu dijametralno različitim resursima i njihove pretpostavke razvoja su Svetska banka pod pojmom lokalnog ekonomskog razvoja podrazumeva „skup aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade kapacitete lokalne zajednice da unapredi svoju ekonomsku budućnost i kvalitet života za sve“4. Obe definicije dobro izražavaju savremen koncept lokalnog ekonomskog razvoja koji se ne ograničava samo na ekonomskim pitanjima. Vračar . Statistički godišnjak 2008. (2006) Local Economic Development: A Primer. jeste izbor strategije čiji će rezultat biti zapošljavanje.umontreal. S. (2004) Public Policy for Local Economic Development . Ukoliko lokalna samouprava sagleda značaj ulaganja u privredni razvoj sa stanovišta profita. godini kreće od trinaest hiljada dinara (Opština Bela Palanka) do pedeset hiljada dinara (Opština Novi Beograd). pomagati postojećoj privredi da se razvija. Odluka da se započne ekonomski razvoj zajednice prema usvojenoj politici razvoja. dok grad Kraljevo. definisati prioritete razvoja i mehanizme koji će se koristiti da bi se podigla konkurentnost lokalne zajednice. jačanje privrednog sastava i opšte unapređenje života. različite. Sve to čini proces lokalnog ekonomskog razvoja. Opredeljenje podrazumeva kreiranje jasne politike od koje se ne odstupa i podršku cele zajednice za sprovođenje usvojene politike. 1. podsticati mala i srednja preduzeća i/ili će uspostaviti programe za samozapošljavanje ili pokretanje malih preduzeća.

ali je . ima četiri i po miliona stanovnika. Praksa ekonomskog razvoja u Alabami i gradu Oburnu može da ponudi pojedina rešenja koja se mogu primeniti i u Srbiji. grad Oburn je i svoju ponudu (zemljište. a kasnije se proširilo i na sve druge kapitalno intenzivne industrije. ili promenjenog kursa razvoja. zamaralo čitanje izveštaja službi. Po svojoj ekonomskoj snazi i ekonomskim pokazateljima Alabama ne spada među razvijene države SAD. ali se smatra za region koji vrlo brzo napreduje. zato što gradonačelnik u postojećem sistemu niti je mogao da kontroliše javna preduzeća. bila je potrebna vizija. odeljenja. prepoznao. Kie i Hundaija. Opredeljujući se za određeni tip investitora. infrastrukturu.hektare imovinski „čistog” zemljišta koje je u vlasništvu države.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 9 industrijske potrošače. a potom i iskoristio. takođe ima imidž nerazvijene ruralne zemlje. U dugom vremenskom periodu Alabama je imala problem sa negativnom slikom ruralne. jednostavnoj administrativnoj proceduri i jednom od najkvalitetnijih programa obuke radne snage. u Inđiji. niti je imao uvid u njihovo poslovanje. U Opštinu Inđija je uveden „Sistem 48”. pokrenuti programi ugroženi i druge opštine su izgubile „dobar glas“ pionira reformi. i pre više od dvadeset godina. sa druge strane. kako da bolje upravljaju postojećim resursima. ni opštinske službe. U najužem izboru bilo je još nekoliko opština.6%. nerazvijene sredine. SAD. energija i malo političke moći. Možda ga je. a onda je prvi put primenjen u Evropi. ostvareni BDP per capita od 29. komunalnih preduzeća. Zrenjanin je. Zbog blizine Mercedesa. pod nazivom City Stat. Država Alabama se nalazi u jugoistočnom delu SAD. radnu snagu. ekonomski rizik je podeljen i sprečen je mogući kolaps privrednog razvoja zbog prestanka rada pojedinih kompanija. ali su zbog nedostatka političke stabilnosti. bila je slična Srbiji danas. Ekonomski razvoj Alabame otpočeo je odlukom da se promeni slika koju ova država ima u okruženju i Alabama je danas prepoznatljiva po predvidivom procesu ulaganja. sistem koji je razvijen u Baltimoru. prema velikom broju ekonomskih parametara.) prilagodio njihovim potrebama.476 dolara BDP-a per capita i stopom nezaposlenosti od blizu 30%. veliki resurs svih vojvođanskih opština . godini i stopu nezaposlenosti od 5. Usmeravanjem na mala i srednja preduzeća. najpre su pripremljene industrijske lokacije za dobavljače u auto industriji. sa sedam i po miliona stanovika i 5. U osnovi. Danas se mnoge opštine u Srbiji mogu pohvaliti uspešnim projektima ekonomskog razvoja. godine kao pioniri reforme u tranzicionom periodu nametnule opštine Inđija i Zrenjanin. Počeci lokalnog ekonomskog razvoja u Srbiji U Srbiji su se početkom 2001. na taj način. Reforma administracije u Inđiji označila je početak reformi.411 dolara u 2008. kao i svakog. Srbija u periodu tranzicije. i dr. a bio je potreban sistem koji će opštinskom rukovodstvu efikasno dostaviti potrebne i tačne informacije i omogućiti im da znaju čime raspolažu i.

u kojem oni. društveni i održivi razvoj ★ Ekonomski razvoj je deo održivog razvoja 7 privredni rast . jeste činjenica da centralno mesto u modelu „babuški” ima ekonomski razvoj.povećanje proizvodnje (rast proizvodnje po stanovniku predstavlja pravu meru ekonomskog napredovanja) 8 promene u sastavu privrede .10 potrebno naglasiti da su efekti ekonomskih programa i dalje teško merljivi. kako je šematski prikazano u Metodologiji izrade strategije održivog razvoja9. industrija vs. čak i bez znanja o konceptu održivog razvoja. kakav je odnos ekonomskog modela u odnosu na ostale činioce razvoja zajednice. u kojem su ove tri sfere života usko međusobno povezane. održivi razvoj podrazumeva bavljenje ekonomskim i društvenim razvojem uz pažljivo korišćenje ograničenih prirodnih resursa i uz očuvanje životne sredine. ekonomskih programa i pristupa jeste ekonomski razvijena zajednica. bar ukratko.promene u proizvodnom sastavu. jednostavnost administrativne procedure Ekonomski. što podrazumeva privredni rast7 i promene u sastavu privrede8. 2009. odnosno učešću pojedinih delatnosti (poljoprivreda vs. u kojem se privreda. lokalni ekonomski razvoj je proces promena u kojem javni i privatni sektor zajednički prepoznaju probleme u privrednom okruženju. kvalitet života. političku stabilnost. zato što utiču jedni na druge Kroz ovaj Priručnik se. . pri čemu životna sredina obuhvata druga dva elementa“. bavimo lokalnim ekonomskim razvojem. kvalitet i pristupačnost infrastrukture. godine10. uvođenje novih kodeksa. Da je ekonomski razvoj. pokazuje pomenuto istraživanje investitora u Srbiji sprovedeno 2008. samo su neki od primera navedenih programa. U Metodologiji se navodi da: „Održivost zahteva opštu promenu perspektive: prelazeći sa modela ‚tri prstena‘.Perspektiva stranih investitora“. postavljanje strategije. sprovode politiku i program koji utiču na smanjenje problema i čine da lokalna zajednica bude konkurentnija i privreda jača. kao pojedine kriterijume pri odlučivanju o investiranju. Jelena Bojović Održivi razvoj. 2008. nemoguć bez uvažavanja ostalih elemenata društvenog razvoja. čime se unapređuje životni standard u lokalnoj zajednici. godine 10 USAID/MEGA program. i mnogih drugih. Dakle. Reforme institucija. usluge) 9 Metodologija izrade strategije održivog razvoja. bez kojeg ostali elementi ne mogu da se razvijaju. pre svega. Još jedno zapažanje koje se nameće samo na osnovu pogleda na šematski prikaz. navode: • • • • • kvalitet radne snage. ali ne možemo a da ne pomenemo sve aspekte razvoja i da pokažemo. SKGO/EXCHANGE 2. ★ Svi vidovi zajednice moraju da se razvijaju paralelno. Cilj tih. obuhvata privredni i društveni razvoj i zaštitu životne sredine. promene u organizaciji. istraživanje „Investiciona klima u Srbiji . Dakle. društvo i životna sredina samo delimično i nasumice prepliću na model ‚babuški‘.

osim podataka o samoj lokaciji i osnovnih ekonomskih pokazatelja. Uvek treba razmišljati kako da se u narednim godinama stvori nova vrednost koja će biti dovoljna za nastavak aktivnosti u željenom pravcu. vazduha. • zapuštena infrastruktura. u grupu aktivnosti koje doprinose istom cilju. ka bavljenju ekonomijom na lokalnom nivou. kvaliteta stanovanja i postojanja sanitarnih deponija. • nezadovoljavajući stambeni prostor.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 11 Zato ne čudi da ima mnogo primera da je potencijalni investitor. tla. • prisutna politička nestabilnost. Elementi društvenog razvoja zajednice Socijalni razvoj • poboljšanje socijalnog okruženja • podsticanje učešća građana • smanjenje kriminala Kulturni razvoj • očuvanje kulturne tradicije • obogaćivanje umetničkih sadržaja Politički razvoj • očuvanje demokratskih principa • transparentnost u odlučivanju • podizanje nivoa političke kulture Privrednici smatraju da je životno okruženje neodgovarajuće ukoliko je: • visok nivo zagađenosti vode. pravi su motori ekonomskog razvoja. ali ih možemo sažeti na sledeći način: U Zakonu o lokalnoj samoupravi. • nedostatak socijalnih i kulturnih događaja. posebnu pažnju posvetio pitanjima: postojanja škole na engleskom jeziku. 20. Resursi se usmeravaju u određenom. • slaba mogućnost za obrazovanje. željenom pravcu. a koja otvara i mogućnost za realizaciju drugih oblasti razvoja. Mnogobrojni su razlozi.“ Džejn Džekobs. Izazov je da se ekonomski razvoj poveže sa širim procesom razvoja zajednice. u skladu s Ustavom i zakonom donosi programe i sprovodi projekte lokalnog ekonomskog razvoja i stara se o . američki urbanista Pristup ekonomskom razvoju pomera se od tradicionalnog i centralizovanog. Čl. Zašto se bavimo ekonomijom na lokalnom nivou ★ Lokalni ekonomski razvoj je obaveza lokalne samouprave ★ Svaka investicija je lokalnog značaja „Gradovi. kvaliteta hotela i smeštaja. a ne države. preko svojih organa. tako da efekti tih aktivnosti u narednom periodu obezbede resurse za druge oblasti delovanja. navodi se: „Opština.

12 unapređenju opšteg okvira za privređivanje u jedinici lokalne samouprave“. zdravstvene i obrazovne usluge.što znači. određenog grada.” Razlike između tradicionalnog pristupa „odozgo na dole“ i lokalnog „odozdo na gore“13. „Makroekonomsku i monetarnu politiku kreira država. centralizovana politika je sektorski orijentisana: oslanja se na finansijske stimulanse i uopšten pristup privredi. Ako vi nećete ima ko hoće . širom Evrope. vlada jedne države radi na konkurentnosti države. ili poslovni prostor. objašnjavajući da će „izvršni direktori i upravljačka struktura firme povesti sa sobom svoje porodice i da im je od velikog značaja kakav obrazovni i kulturni sadržaj nudi grad i. telekomunikacija i razvijene infrastrukture građevinskog zemljišta. poreska i druge pravne strukture utiču na oblikovanje ambijenta za privređivanje. hotele i sportske hale. naravno. Zabrinjava činjenica da je počev od 1999. što može da pomogne. Tradicionalna politika Centralizovano odlučivanje i intervencionizam Upravljanje iz centra Lokalni ekonomski razvoj Promocija razvoja svih delova zajednice Decentralizacija vertikalne saradnje sa različitim nivoima vlasti i horizontalna saradnja sa privredom Teritorijalni pristup razvoju Maksimiziranje razvojnog potencijala svakog regiona Prilagođavanje lokalnog sistema promenama ekonomskog okruženja Stvaranje preduslova za ekonomsku aktivnost . ili javni transport„. ili opštine. godine do danas. Države se bore sa državama . Lokalna samouprava kreira i proces i proceduru kroz koju preduzeća moraju da prođu unutar same gradske uprave. Odeljenje za urbani razvoj Svetske banke. tako i za njihove poslovne partnere. 11 Zakon o lokalnoj samoupravi.unapređenje lokalnog okruženja Sektorski pristup razvoju Razvoj velikih industrijskih projekata kao mehanizama stimulacije drugih ekonomskih aspekata Finansijska podrška. dok je lokalni pristup teritorijalan. olakšice i subvencije kao instrumenti ekonomske aktivnosti Sve investicije su. ili odmogne. u krajnjem slučaju. član 2. interaktivan i ima horizontalnu saradnju sa privredom. ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja. obišao škole i vrtiće. a ona utiče na lokalne zajednice. lokalna uprava i lokalna politika utiču na dostupnost. Washington. kanalizacije. The role of the ILO in the implementing of Local Economic Development Strategies in a Globalised World Jelena Bojović Jedan investitor u Loznici je.12 Dakle.11 Građani i privrednici smatraju da je opštinska administracija odgovorna za poboljšanje uslova života i privređivanja. lokalne . odmah posle razgledanja industrijske zone. stav 9 12 Lokalni ekonomski razvoj. Andrés. sigurnost. broj zaposlenih u opadanju: . prilike za obukom/edukacijom. ali i u Srbiji. ili nedostatak vode. stiču se na određenoj teritoriji. utiču na stambeni fond.lokalne zajednice sa lokalnim zajednicama. preuzimaju stimulisanje privrednog razvoja i sve se agresivnije bore da budu što atraktivnije za investitore. fabrike. da li postoji odgovarajući hotelski smeštaj kako za njih. Državna regulativa. kompanije smeštaju na teritoriju opštine/grada i zapošljavaju radnike sa teritorije tog grada. a lokalne vlasti unapređuju konkurentnost određene lokalne sredine.Lokalne samouprave u svetu. DC 13 Izvor: Rodríguez-Pose. Svoje hale. Ali. raspoloživost radne snage. Tradicionalna.

. Srbija. dok se u drugim broj zaposlenih smanjuje..Čak 30% investitora obrati se najpre lokalnoj samoupravi kada traga za informacijama o uslovima za investiranje u Srbiji. Ipak. na uzorku od 2212 osoba. 1 889 085 Strani investitori se obraćaju lokalnoj samoupravi za informacije . u istom makro-okruženju neke opštine su uspešnije. godine.14 Dakle... 2 152 873 2 097 218 2 101 668 2 066 721 2 041 395 2 050 854 2 068 964 2 025 627 2 002 344 1 999 476 2009. Izvor: Istraživanje javnog mnjenja. godini (u odnosu na 2006.. Šta bi po vašem mišljenju trebalo da bude prioritet vaše lokalne vlasti? NZ 4% 3% 3% 3% 3% 5% 15% 5% 5% 11% 15% 32% 32% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% Drugo <2% Zdravstvo Ekonomija 17% Zivotni standard Infras truktura Nezaposlenost 0% 14 Strategic Objective report. godina.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 13 1999. Januar 2006. The Urban Institute June-05 Sep-05 . neke opštine u Srbiji imale su povećanje broja zaposlenih u 2008..) čak 17%. International republican institute (IRI).

2008. da li su bile uspešne. brže se savlađuju uočene prepreke. fokus bavljenja lokalnom ekonomijom menjao se sa godinama.1% Biznis kontakti 16. Iako je danas očigledno da putna.Perspektiva stranih investitora”. U razvijenim evropskim zemljama. ili izborom istog puta. Jelena Bojović Koncepti upravljanja lokalnim ekonomskim razvojem u prošlosti i danas ★ Upravljanje počinje od infrastrukture. takozvanu.2% Rep. osnovnu infrastrukturu. Danas. Jedan od prvih ekonomskih aksioma na nacionalnom ali i na lokalnom nivou jeste ulaganje u.Od svih lokalnih prihoda. vodovodna i železnička mreža i druga infrastruktura imaju veliki uticaj na Budžetski prihodi lokalnih samouprava zavise od privrede .“ (Istorija je učiteljica života.3% Strane amb i Priv komora 1.3% SIEPA 2. oko 25% čine prihodi od poreza na zarade. ali ne samo na lokalnom nivou ★ Međudržavni putni pravci ključni su za razvoj lokalne ekonomije Koje ste institucije prvo kontaktirali da biste dobili informaciju o uslovima za investiranje u Srbiji? Lokalna samouprava 30.14 USAID/MEGA program.3% Privredna komora 10. De Oratore Šta su lokalne samouprave do sada radile. . što se više zna. lakše se izbegne ponavljanje grešaka.3% Druga Vladina tela 2.0% Agencija za privatizaciju 5. Ali. nije a priori i rešenje problema. gradovi i opštine u Srbiji ubrzano prolaze kroz sve ove cikluse. u čemu su grešile? Saznanje šta su drugi radili.8% Ambasada RS 2.2% 119 ispitanika „Historia magistra vitae est. u opštinama koje su ušle u proces lokalnog ekonomskog razvoja početkom šezdesetih godina prošlog veka.5% Konsult komp 7. istraživanje “Investiciona klima u Srbiji . Funkcionisanje lokalne samouprave i plate zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave zavise od privrede. Izborom drugačijeg puta. uz saznanje da je kombinovanje više metoda koji su se koristili kroz istoriju. Vlada/Min 22. možda najbolje rešenje za njih.) Marcus Tullius Cicero.

lokalni ekonomski razvoj imao je za cilj: • privlačenje investicija u oblasti primarne proizvodnje.1990 Fokus se postepeno menja i ciljevi postaju: • • zadržavanje i rast postojećih privrednih subjekata privlačenje investicija usmeravanjem na određene sektore i zemlje Da bi ostvarili ciljeve gradovi su: • • • • • Treći talas : 1990 – danas U trećem talasu.1980 Fokus U početku. fokus se pomera na stvaranje opšte pozitivne klime za poslovanje. a ciljevi su: • • • • obezbeđivanje sekundarne infrastrukture pokretanje privatno. sa posebnim naglaskom na strane investicije unapređenje osnovne infrastrukture Sredstva Ciljevi su realizovani kroz: • • • • • ulaganja u infrastrukturu velike grantove/donacije subvencionisani kredit poreske olakšice privlačenje investicija na osnovu promocije niskih troškova poslovanja (jeftina radna snaga) obezbeđivali direktna finansijska sredstva za privredu osnivali biznis inkubatore pružali savetodavnu uslugu sektoru MSP pružali pomoć početnicima u privredi (start-up) ulagali u infrastrukturu strategije pomoći postojećoj privredi unapređenje administrativnih procedura podrška umrežavanju razvoj klastera razvoj ljudskih resursa i sistema obrazovanja ciljano privlačenje investicija koje će doprineti razvoju klastera poboljšanje kvaliteta života • Drugi talas: 1980 . World Bank LED guidebook .javnih partnerstava usmeravanje privatnih ulaganja prema javnom interesu privlačenje investicija koje upotpunjavaju privrednu sliku zajednice i čine je konkurentnijom Sredstva koja se danas koriste: • • • • • • • Napomena: Pregled je izmenjena tabela „Three Waves of Local Economic Development”.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 15 Kroz istoriju lokalnog eknomskog razvoja Kroz istoriju lokalnog eknomskog razvoja Talas Prvi talas: 1960 .

težište ulaganja blago pomereno ka sekundarnoj infrastrukturi i opštem poboljšanju kvaliteta života. s obzirom da je osnovni infrastrukturni uslov razvoja ostvaren još sedamdesetih godina.” brošurama. brojem zaposlenih. Njegova knjiga. u svojim „Investirajte u . Kako lokalne samouprave mogu da proces razvoja učine lakšim. Međutim. početkom šezdesetih godina prošlog veka ovo otkriće je izazvalo je ekspanziju ulaganja u infrastrukturu. iskustva u razvijenim zemljama pokazuju da se ekonomskim razvojem ne upravlja. nedovoljne su da pokrenu značajne promene. ulaganje u infastrukturu na lokalnom nivou postaje uzaludna investicija za one koji se ne nalaze na značajnim putnim pravcima. predmet je ovog Priručnika. Iskustvo pokazuje da sve privredne delatnosti i privredni razvoj počinju sa rešenom infrastrukturom. trideset godina. . Na žalost. Jelena Bojović Lokalne zajednice širom sveta bave se ekonomskim razvojem već više od četrdeset godina.16 ekonomski razvoj. i gradovi i opštine u Srbiji moraju ofanzivno i predano da krenu u osvajanje investitora i podršku postojećoj privredi. sve državne. infrastruktura je nesporan uslov razvoja. Na žalost.. ali izgleda da su prvenstveno lokalne samouprave to shvatile i počele sa infrastrukturnim ulaganjima. ali i u drugim razvijenim zemljama. uz direktne intervencije u državna i društvena preduzeća. Jedan od najznačajnijih rezultata ove studije jeste postojanje veze periodu od pet godina između povećanja broja zaposlenih i oblasti kroz koje prolaze međudržavne putne mreže. Možda se ekonomija ne može razvijati u skokovima. u svojoj knjizi Principi ekonomije navodi „natura non facit saltum”: „priroda ne pravi skokove“ i sugeriše da je nemoguće praviti velike skokove i promene u ekonomskom okruženju. marginalnu korisnost i cene (troškova) proizvodnje u jedinstvenu celinu. aerodrome i drugu infrastrukturu. Napominjući da ekonomski razvoj ne pravi skokove i da je kombinovanje osnovnih i finijih metoda optimalan pristup ekonomskom razvoju. Principi ekonomije (1890) sjedinila je teoriju ponude i tražnje. Značaj infrastrukture danas potvrđuje činjenica da u svim tržišno orijentisanim zemljama u svetu. jedan od najuticajnijih ekonomista svog vremena. 15 Alfred Marshall (1842—1924). Alfred Maršal15. Tih šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka. uvek. navode glavne putne saobraćajnice. već se proces pojednostavljuje. na prvom mestu. Međutim. marginalne promene u razvoju ekonomije i društva. ipak. u Srbiji postoji nesklad. Srbija nema vremena. Dakle. regionalne i opštinske agencije prilikom promocije investicionih lokacija. u poslednjih dvadeset. godine bavila se ekonomskim trendovima. pre svega. bez međunarodnih putnih mreža i dobre međuopštinske infrastrukture. Ova knjiga je u Engleskoj dugo vremena bila osnovni udžbenik iz ekonomije. u Sjedinjenim Američkim Državama godišnje se gradilo više od tri hiljade kilometara međudržavnih saobraćajnica. Međutim. Jasno je da je u Sjedinjenim Američkim Državama. ali je moguće uvećati brzinu i broj promena. Pionirska studija koja je urađena u SAD 1963. a značajnu ulogu u tome treba da imaju lokalne samouprave.. treba imati u vidu i promene u pristupu. U prošlosti se u zemljama Istočne Evrope lokalnim i regionalnim ekonomskim razvojem upravljalo političkim programima na nacionalnom nivou.

(Poglavlje 5) Koraci u procesu ekonomskog razvoja: 1. proces može biti ugrožen. predstavljen je u poglavlju Okvir za lokalni ekonomski razvoj koji se sastoji od šest koraka. akcione planove i projekte. može se stvoriti sopstveni put razvoja. Uključivanjem svih aktivnosti ili pojedinih elemenata procesa u ekonomski razvoj. Svaki korak vodi krajnjem cilju. Strateško planiranje ekonomskog razvoja Program lokalnog ekonomskog razvoja proističe iz strateškog plana koji sadrži viziju. Moraju se predvideti problemi i pitanja koji mogu iskrsnuti i potrebno je pripremiti se za njih . javnog i civilnog sektora i aktivno i svrsishodno uključiti u proces.Kontekst lokalnog ekonomskog razvoja Lokalni ekonomski razvoj odvija se u širem kontekstu razvoja. ljudstva i institucija. (Poglavlje 4) 3. Moraju se uočiti važni učesnici iz privatnog. I kao i svaki drugi proces sastoji se od određenog broja koraka koji se smenjuju. specifičnosti i položaj njihove zajednice u odnosu na druge. i omogućava lokalnim samoupravama da razumeju prednosti. Uočavanje konteksta razvoja zajednice prvi je korak. (Poglavlje 3) 4. regiona i šireg lokalnog okruženja. Unapređenje institucionalnog kapaciteta Glavnu ulogu koordinatora i katalizatora u lokalnom ekonomskom razvoju ima opština. ili ukupnog razvoja same zajednice. nedostatke. Analiza stanja . Jedan koncept bavljenja ekonomskim razvojem i upravljanja ovim procesom. već i proces. ciljeve.17 kOrak PO kOrak: Okvir za lokalni ekonomski razvoj Proces lokalnog ekonomskog razvoja sastoji se iz šest koraka Procesom se može lako upravljati ukoliko se prate ovi koraci Lokalni ekonomski razvoj nije samo koncept. 2. ili eliminisanjem pojedinih koraka. ili preklapaju. Uključivanje važnih učesnika (građana i lokalnog poslovnog sektora) Lokalni ekonomski razvoj zahteva zajednički napor. poput Evropske unije. Lokalne zajednice se bave lokalnim ekonomskim razvojem koristeći različite pristupe i metodologije. opština mora da bude spremna i sposobna da sprovede taj zadatak. i preskakanjem. Da bi bila uspešna. države. (Poglavlje 6) 5. Sprovođenje programa i projekata Sprovođenje plana zavisi od budžeta.

i korak neograničenog vremenskog trajanja. ujedno. vrše interne reorganizacije posla. (Poglavlje 7) Jelena Bojović 6. moraju se stalno revidirati i osavremenjivati. lokalne uprave moraju stalno da unapređuju znanje službenika. S druge strane. koliko god bili dugoročni. Ipak. ili menjaju odnose među institucijama. pružanja odgovarajuće infrastrukture i sl. pomoći će da se što bezbolnije i sigurnije prođe kroz njegov prvi ciklus. ali je to. Kako se menja struktura privrede. Praćenje i ocena Moraju se ustanoviti indikatori za ocenu napretka i rezultata programa i projekata i vršiti korekcije tokom realizacije. tako se menjaju i važni učesnici. kada iznova započnu poslovi ekonomskog razvoja. Takođe. uključujući i one koji se tiču održavanja i proširenja poslovnih aktivnosti. strateški planovi. usavršavanje radne snage. praćenje redosleda ovih šest koraka. . a koraci počinju međusobno da se prožimaju. Podizanje kapaciteta institucija jedan je od prvih koraka u razvijanju procesa ekonomskog razvoja.18 Upoznavanje sa programima i projektima Postoji širok raspon tehnika i modela (programa i projekata) dostupnih lokalnom ekonomskom razvoju. kao što je predloženo navedenim uslovima. (Poglavlje 8) Ovih šest koraka vremenski se često preklapaju.

Pre svega. ali ne daje kvalitativan aspekt problema. u procesu strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja. prosek od 5% nije konkurentan sa drugim opštinama u Srbiji. ljudski i prirodni resursi. u procesu izveštavanja. Statistika je kvantitativna naučna disciplina. pomažu u jasnijoj statističkoj analizi. ovakav trend govori o njenoj snazi i prednosti). Dakle. za potrebe privlačenja investicija. jedna opština se poredi sa opštinama koje imaju Koje sve aktivnosti podrazumeva ovaj korak Detaljna analiza podrazumeva sledeće aktivnosti: ★ Prikupljanje podataka – Relativno jednostavna. istorijat razvoja. mapiranje resursa. bar godinu dana. detaljnije sagledavaju problem i predloge za njihovo rešavanje. zato što sam podatak. treba definisati vrste podataka. podrazumeva benčmarking. ili teško promenljivim parametrima (za koje je potreban dugi niz godina da se promeni). konkurencija.19 PrvI kOrak analiza stanja Bez podataka i mapiranja resursa ne može se planirati razvoj Nije dovoljno samo poznavati profil lokalne zajednice. 10% stanovništva služi engleskim jezikom. ★ Stavljanje podataka u širi kontekst – Statistika i trendovi su nedovoljni za potpunu analizu lokalne zajednice. da li se broj zaposlenih povećava. ★ Poređenje/benčmarking – Već je pomenuto da je poređenje sa drugim opštinama bitan element analize. Benčmarking je izbor opština/gradova. ona se mora porediti sa drugima Jedna zajednica nije izolovana. Podaci. . istraživanja mišljenja poslovnog sektora i građanstva. kao i u analizi rezultata. njen razvoj zavisi od šireg okruženja Sa kakvim resursima raspolažemo i kako da ih najbolje upotrebimo? Ovo je ključno pitanje za početak planiranja razvoja zajednice. Na primer. ne može pomoći u definisanju prednosti i mana. a ponekad i više – na primer. Tako se od suvoparnih podataka stvara dinamična slika lokalne zajednice. takozvano. u lokalnoj zajednici čiji je trend u porastu. kojom brzinom. koji se. fokus grupe i okrugli stolovi. ili kasni (statistički podaci koji stoje na raspolaganju najčešće su stari. grafikoni. mogu porediti sa drugom opštinom. potrebno je utvrditi u kakvom su odnosu podaci. Na primer. ★ Istraživanje mišljenja i potreba – Nekada je statistika nepouzdana. ali dugotrajna operacija. ili smanjuje. pre svega. već da se koristi detaljna analiza tenutnog stanja lokalne zajednice: raspoloživa finansijska sredstva. ili izrada profila zajednice. itd). utvrđivanje trendova – Nije dovoljno samo imati podatke. njihove izvore i oblik prezentacije (tabele. ako se ne poredi sa prosečnim podacima za Srbiju. U većini lokalnih uprava u Srbiji postala je praksa da se radi analiza lokalnih resursa. ★ Obrada podataka. Аli. poređenja i analize koji se u ovom koraku prikupiljaju i pripremaju koriste se. i kakva su predviđanja na osnovu tih trendova. pre svega. a pod tim se. u proseku. pre svega. ili podacima iz drugih gradova i opština. po standardnim. broj stanovnika koji koriste engleski jezik u jednoj zajednici iz godine u godinu raste i 5% populacije u toj opštini govori engleski jezik (ne poredeći sa drugim opštinama u Srbiji. Upoznavanje sa kontekstom lokalnog ekonomskog razvoja podrazumeva da se u proces ne kreće nepripremljen. ako se zna da se u Srbiji. Javni upiti. benčmarking i drugo. popis stanovništva).

Novi Sad 2009. dali su smernice članovima komisije za strateško planiranje. Poređenje sa drugim gradovima/opštinama. Kada se zna da svaki investitor pogleda bar deset lokacija pre nego što odluči gde će da investira. Istraživanja poslovne klime. daje uvid gde se može stići. i predstavljaju primer „uspešne prakse” – takozvani „grad za primer“. i detaljno predstavili probleme koje privreda ima u tim lokalnim zajednicama. to govori da opština/grad mora da poznaje konkurente da bi unapredila svoje mogućnosti. geografsku poziciju. i šta sve treba uraditi da bi se drugi dostigli. Kroz ovo istraživanje definisana su ključna pitanja razvoja16 i postavljena je osnova za izradu SWOT analize. Pitanje: Šta po vašem mišljenju treba da bude ključno pitanje razvoja Novog Sada? 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Industrijsko restruktuiranje / diversifikacija Istraživanje i razvoj. transfer tehnologija Razvoj malih i srednjih preduzeća Komunalna infrastruktura Podrška i pružanje pomoći preduzećima Privlačenje novih preduzeča [strana … Obrazovanje Razvoj poljoprivrede i sela Razvoj radne snage Transport Turizam 67% 49% 40% 36% 31% 22% 22% 13% 11% 11% 7% 16 U okviru procesa strateškog planiranja jedan od koraka jeste definisanje ključnih pitanja. koja su urađena u trideset opšina/gradova u Srbiji. uz pomoć Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština. .20 Jelena Bojović Istrazivanje među privrednicima. površinu. sličan broj stanovnika.prioritetnih oblasti razvoja.

Objašnjenja pomažu u tumačenju statističkih podataka i opisa konteksta života zajednice. razlikuju se u zavisnosti da li se prikupljaju podaci o lokalnoj zajednici. standardi i trgovinski aranžmani). komparativne prednosti i mane). zakonodavni okvir.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 21 Analiza podataka prema teritorijalnom principu Podaci se prikupljaju sa različitih prostornih i organizacionih nivoa: ★ podaci o lokalnoj zajednici (najdublji nivo podataka. broj i vrstu informacija. komparativni podaci o zajednicama iz regiona (opšte karakteristike. ★ podaci za Srbiju (institucionalni. relacioni podaci). pod jednim krovom. . Kvalitativni podaci o profilu zajednice izneti su u vidu objašnjenja da bi se predstavile okolnosti koje vladaju u opštini/gradu. regionu. ali samo ukoliko su podaci karakteristični i za lokalnu zajednicu za koju se sastavlja profil. ★ podaci za Evropu (opšte karakteristike. Tabele i grafikoni sadrže statističke podatke o profilu zajednice i predstavljaju numerički prikaz lokalne zajednice. ★ podaci o regionu kao celini. poželjno je koristiti podatake koji se odnose na region. pruži najvažnije statističke i kvalitativne podatke o lokalnoj zajednici. Ukoliko ne može da se dođe do podataka na lokalnom nivou. osnovni ekonomski pokazatelji). Tipovi i izvori podataka Da bi se sagledali svi aspekti važni za ekonomski razvoj. ili državi. podaci koji se odnose na organizacioni i teritorijalni nivo. Podaci sa lokalnog nivoa / Izrada profila zajednice Profil zajednice može se definisati kao dokument koji je sastavljen tako da u okviru jedne celine.

festivali. objekti) troškovi poslovanja stimulacije. komunalna) zdravstvena i socijalna zaštita obrazovni kapaciteti 2. javne ustanove mogućnosti za investiranje (lokacije. svečanosti. Javni resursi • • • infrastruktura (saobraćajna. Lokalni ekonomski razvoj u odnosu na region 6. Radna snaga • • • • • trenutna situacija. subvencije 5. obrazovanje nezaposlenost. koncerti) zabava i usluge . Osnovne karakteristike • • • • • • opšte informacije fizički prikaz geografskog položaja naselja. olakšice. sektori najveći investitori i poreklo investicija javne finansije. zone. struktura zaposlenost po sektorima 7. posebnosti zajednice makroekonomija privredna struktura. klima lokalna vlast i administracija istorija. Kvalitet života • • • • • objekti i mesta za rekreaciju sportski sadržaji ustanove kulture javne aktivnosti (manifestacije. proslave. kultura karakteristike. potencijalna radna snaga cena rada struktura radne snage.projekcije migracije 3. tradicija. Privreda Jelena Bojović 1. Demografija • • • struktura stanovništva trendovi rasta .22 Sadržaj profila zajednice: Profil zajednice sastavljen je tako da obuhvati informacije iz ključnih oblasti koje se odnose na lokalnu ekonomiju i kvalitet života: • • • • • • • 4.

U svakom promotivnom dokumentu Pećinci moraju da iznose podatke iz regiona (što obuhvata i grad Beograd). Opština Pećinci. organizacije izvan lokalne administracije) • Republički zavod za statistiku • Nacionalna služba za zapošljavanje • Republički hidrometeorološki zavod • Narodna banka Srbije • Agencija za privredne registre • regionalne privredne komore • ostale regionalne ustanove U većini opština u Srbiji. u odeljenjima za privredu. iz Bujanovca. a za njegovo ažuriranje.odeljenja • istraživanja ★ Spoljni izvori (agencije. USAID-MEGA program . a većina statističkih podataka redovno se ažurira u Republičkom zavodu za statistiku. godine17 na uzorku od trista pet privrednih subjekata. pa se preduzetniku koji posluje u Subotici može isplatiti da nabavlja materijal. kao i dobavljači. posmatrajući samo podatke za Pećince. u regionu. podaci o profilu zajednice mogu olakšati privlačenje investicija i pripremu projektnih aplikacija. ★ Evropska unija podržava regionalizaciju: ekonomski programi i projekti koje finansira Evropska komisija pretežno su regionalnog karaktera. ima približno trideset hiljada stanovnika i industrijsku zonu od hiljadu hektara na kojoj je moguće zaposliti i do sto hiljada ljudi. lokalna privreda posluje. i kada je potreban podatak da bi se privukli investitori. Stoga. ne više od pet dana godišnje. Podaci o regionu kao celini ★ Privrednici u Srbiji najveći deo poslovanja obavljaju u regionu. ni jedan investitor. Po istraživanju iz 2007. ★ Tržište potencijalnog investitora. u regionu. njena snaga i potencijal predstavljaće i snagu regiona u kome se nalazi. da bi jedna lokalna samouprava bolje predstavila svoje potencijale. 17 Istrašivanje o mišljenju poslovnog sektora. neće doći u ovu industrijsku zonu. Međutim. na primer. ★ Ove informacije su posebno značajne za male opštine. na primer.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 23 Izvori informacija o profilu zajednice: ★ Sopstveni izvori • lokalna administracija . Cela Srbija je relativno malo i dostupno tržište. zato što u opštini nema radne snage. a EKONOMIJA mora biti u središtu međuopštinske saradnje. ne nalaze se samo u opštini u kojoj se posluje. a zatim i u široj zajednici. pre svega. U Agenciji za privredne registre danas postoje brojni podaci. ako su redovno ažurirani i na jednom mestu prikupljeni. tačnije za 40% njihovih proizvoda kupci su u radijusu od 100km. informacije se nalaze u različitim institucijama. Zbog toga. februar 2007. Međutim. uglavnom. gube se dani dok se ne uspostavi kontakt sa svima. Za izradu ovakvog sveobuhvatnog profila zajednice potrebno je nekoliko nedelja. ili proces planiranja. godinama su prikupljane informacije o privredi. nego su. i pokažu da se radna snaga nalazi u radijusu od pedeset kilometara.

bilateralni. ★ Zajednički regionalni projekti (tradicionalni. mogućnosti za investiranje. makroekonomija. uvodi se više objašnjenja. ★ odobrenja i preporuke. ★ osnivanje agencija i fondova. značajne za lokalnu zajednicu (Institucije: ministarstva. cena rada. prekogranična saradnja. javne finansije. Stoga su za planiranje razvoja. ★ demografija (struktura stanovništva. sektori. planiranje) imaju prednost zato što se baziraju na razmeni iskustava i najboljih praksi. međugradske i međuregionalne povezanosti: bratimljenje gradova. informacije o državnim institucijama. ili iz regiona. ★ radna snaga (potencijalna radna snaga. Država i njene institucije utiču na atraktivnost zemlje za privredne aktivnosti i opštu sliku zajednice kroz: . struktura radne snage. ★ obuku kadrova. Aktivnosti na nivou države čvrsto su povezane sa lokalnim ekonomskim razvojem. ★ raspolaganje državnim fondovima. mogu da pomognu ili da odmognu u toku sprovođenja ekonomskog programa. projekcije).24 ★ Primeri međuopštinske. ★ demografija (struktura stanovništva. otvaraju velike mogućnosti za ekonomsku saradnju. Pre svega. struktura radne snage. makroekonomija. ★ kreiranje podsticajnih mera i olakšica. prikaz geografskog položaja). ★ privreda (privredna struktura. uz osnovne statističke podatke. inovativni. obrazovanje). ★ radna snaga (potencijalna radna snaga. nevladine organizacije. oblastima koje zakonski uređuju. sektori. ★ razvoj nacionalnih strategija. Vrste podataka koji su potrebni: ★ osnovne karakteristike regiona (opšte informacije. trendovi rasta. Jelena Bojović ★ zakone i regulativu u vezi sa lokalnim ekonomskim razvojem. cena rada. solidarnost. njihovim nadležnostima. agencije i fondovi). javne finansije. razmena programa. Tipovi statističkih podataka koji su potrebni: ★ osnovne karakteristike (opšte informacije. ★ bilateralne i multilateralne sporazume. ★ privreda (privredna struktura. evropski regioni. prikaz geografskog položaja Srbije u Evropi).Institucije države koje su povezane sa lokalnim ekonomskim razvojem. trendovi). troškovi poslovanja). javne ustanove. Podaci za Srbiju Podaci sa ovog nivoa nešto su drugačiji od podataka sa lokalnog nivoa. obrazovanje). multilateralni. Dodatne informacije koje su potrebne: ★ Podaci o institucijama koje utiču na ekonomski razvoj . troškovi poslovanja).

Lihtenštajn. finansiranje lokalnih samouprava i drugi procesi. Bez njenog poznavanja nemoguće je baviti se ekonomskim razvojem.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 25 ★ Zakoni i podzakonski akti . AGENCIJE.Raspolaganje zemljištem.Posebno su značajni ugovori o slobodnoj trgovini i trgovinski sporazumi koje Srbija ima sa zemljama iz okruženja i iz sveta: Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama jugoistočne Evrope (CEFTA) . upravljanje imovinom. Opšti sistem preferencijala u trgovini sa SAD (trista milona stanovnika).bescarinski pristup tržištu od trideset miliona potrošača. Trgovinski sporazum sa EU (petsto miliona stanovnika). Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA (Island. Sporazum o Slobodnoj trgovini sa Turskom (sedamdeset miliona stanovnika). Sporazum o slobodnoj trgovini sa Belorusijom (deset miliona potrošača). • • • • • • • MINISTARSTVA Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ministarstvo finansija Ministarstvo poljoprivrede Ministarstvo za rad i socijalnu politiku Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Ministarstvo za nacionalni investicioni plan (NIP) INSTITUCIJE. a definisani su regulativom na nacionalnom nivou. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom (Srbija je jedina zemlja pored članica Zajednice nezavisnih država koja ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom) – bescarinski pristup tržištu od sto pedeset miliona potrošača. Zakoni u vezi sa lokalnim ekonomskim razvojem: Zakon o lokalnoj samoupravi Zakon o finansiranju lokalne samouprave Zakon o planiranju i izgradnji Zakon o privatizaciji Zakon o raspodeli transfernih sredstava iz republičkog budžeta i učešću opština. Švajcarska – ukupno dvanaest miliona potrošača). integralni su deo ekonomskog razvoja. Norveška. FONDOVI I ORGANIZACIJE Stalna konferencija gradova i opština Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj Američka privredna komora (AmCham) Razvojne agencije Udruženje industrijalaca Savet stranih investitora (FIC) Udruženje preduzetnika Udruženje poslodavaca Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća Agencija za privatizaciju Uprava za javne nabavke Nacionalna služba za zapošljavanje Fond za razvoj Republički garancijski fond Privredna komora Srbije • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • . gradova i grada Beograda Zakon o inovacionoj delatnosti Zakon o budžetu Republike Srbije Zakon o Fondu za razvoj Republike Srbije Zakon o izmenama i dopunama zakona o garancijskom fondu Zakon o javnom dugu Zakon o privrednim društvima Zakon o porezu na dodatu vrednost Zakon o registraciji privrednih subjekata Zakon o agenciji za privredne registre Zakon o javnim prihodima i rashodima Zakon o javnim nabavkama Zakon o budžetskom sistemu Zakon o koncesijama ★ Odluke. bilateralni i multilateralni sporazumi .

★ demografija (broj i struktura stanovništva. cena rada. sektori. Na primer. Vrste podataka koji su potrebni: ★ osnovne karakteristike zemalja Evropske unije . SIEPA Znajući čime raspolaže. uvidom u zakonsku regulativu zemalja u okruženju. i šta su u današnje vreme pretpostavke uspešnog razvoja. da bi se znalo koje su države konkurentne sa Srbijom. mane ispraviljaju. Na osnovu tih podataka uočavaju se prednosti i mane . standarde i principe koji važe u Evropskoj uniji. Stoga je potrebno poznavati zakonsku regulativu. bilateralni i multilateralni sporazumi zemalja Evrope. olakšce i subvencije). troškovi investiranja i poslovanja. pre svega. projekcije). iz Evrope. Privreda Srbije posluje sa privrednicima iz celog sveta. država tek stiče potrebne uslove da započne proces ekonomskog razvoja. Informacije i podaci potrebni su. sličnih ekonomskih karakteristika (opšte informacije. poređenja).akcenat na zemljama iz neposrednog okruženja. makroekonomija. znanje stranih jezika). ★ radna snaga (potencijalna radna snaga. geografski položaj. .prednosti se ističu. ★ odluke. mogućnost za investiranje. od koga zavisi. a pre svega iz svog najbližeg okruženja. struktura radne snage. može se pronaći podatak da je porez na zarade u Srbiji najniži u odnosu na zemlje iz okruženja (što je jedna od prednosti Srbije u odnosu na konkurente). Zemlja Srbija Bugarska Hrvatska Rumunija Slovenija Porez na zarade 12% 12%-24% 15%-45% 16% 19% Napomena: tabela preuzeta iz „Doing Business in Serbia 2007“. trendovi rasta. Standardizacija procesa proizvodnje i usluga je neophodnost.26 Jelena Bojović Podaci za Evropu Srbija treba da uči od drugih država Evrope i mora svoje principe i sistem da usaglašava sa principima i sistemom Evropske unije. s kim se poredi. ★ privreda (privredna struktura. obrazovanje.

a prevodi se kao „važni učesnici”. znaju više od drugih. pravo uključivanje podrazumeva da se saslušaju i drugi. a jedan od viđenijih bio je i predsednik Komisije za strateško planiranje. zato što su potrebni u sprovođenju određenih aktivnosti (bilo kao ljudski. Zbog nemogućnosti da se adekvatno prevede sa engleskog jezika. ili. ili finansijski resur) i zato što će efekti bez njih biti manje vidljivi. Finansijska podrška može da bude obezbeđena od početka ukoliko su finansijeri uključeni u osmišljavanje projekta i definisanje projektnog zadatka. Samostalan rad na projektu podrazumeva i prezentaciju projekta pred njegovim finansijerima. ili „interesne grupe”. u aktivnostima učestvuju i mnoge druge organizacije. sprovođenje i organizaciju procesa. Drugi učesnici u procesu obezbeđuju transparentnost u odlučivanju i smanjuju mogućnost donošenja subjektivnih odluka. tim odlukama svesno favorizuju određene grupe. zadovoljena je samo formalna strana. Grad Loznica je uključio dvadesetak preduzetnika u proces strateškog planiranja. institucije i pojedinci – važni učesnici. Važni učesnici su potrebni za kontrolu procesa Pojednici ponekad čine ishitrene odluke bez uvida u posledice takvih odluka. ili pojedince. Oni su „važni učesnici“ zato što o nekim delovima procesa. pak. ali je potrebno poznavati i njihov interes da bi se znalo zbog čega u njemu učestvuju U ovom poslu su potrebni saveznici. Takav pristup planiranju obezbedio je i punu podršku privrede sprovođenju plana i projekata koji su iz njega proistekli (jedan od projekata „Zona unapređenog poslovanja” uspostavljen je kroz zajedničko finansiranje privatnog i javnog sektora). U svakom procesu postoje osobe koje su njegovi nosioci i zaduženi su za osmišljavanje. ili određenim oblastima. ali ne i suština. smatrajući da je samo učešće u predstavljanju projekta vid saglasnosti druge strane. ali na taj način. a samim tim utiču i na smanjenje korupcije. zato što će proces uticati i na njih. Javno predstavljanje nije dovoljno za proces koji zahteva učešće Učešće nije samo predstavljanje. Treba se potruditi da se u projekat uključi što više predstavnika . Autor projekta pokušava da ubedi auditorijum zašto je projekat koristan i značajan za njih i da opravda troškove.27 DrUGI kOrak Uključivanje važnih učesnika Stejkholderi (važni učesnici/interesne grupe) olakšavaju proces Uključivanje stejkohldera znači podršku procesu Važni učesnici su neophodni za proces. Osim nosilaca procesa. Izraz koji se često čuje „stejkholderi”. već samo legitimizuje svoje odluke. Šta treba znati o uključivanju važnih učesnika u proces ekonomskog razvoja Uključivanje obezbeđuje podršku. predstavlja posrbljen engleski termin „stakeholders”. potrebno je dati objašnjenje ko su važni učesnici i zašto se tako nazivaju. Dakle. Na prezentaciji idejnog projekta autor ne uključuje slušaoce. Mali broj predstavnika nije dovoljan – mora se osigurati široko učešće Mnogima se čini da je dovoljno pozvati samo predstavnike privredne komore čime se osigurava učešće preduzetnika u odlučivanju. Ovakav pristup izgleda lakši.

na kraju moraju biti obavešteni da su njihove ideje realizovane tokom procesa. uključiti u proces. Širok je raspon veština koje su potrebne za lokalni ekonomski razvoj Da bi se proces odvijao u kontinuitetu potrebno je koristiti različite veštine: pojedine su. učesnici čiji su predlozi prihvaćeni. treba obrazložiti zašto. važni učesnici se mogu lakše.na primer. ali je potrebno da se na njih odgovori. jeste nepoznavanje suštine procesa i . i obostranu korist. a korist od lokalnog ekonomskog razvoja ima cela zajednica. Prepoznavanjem njihovih interesa. Ne moraju svi privrednici da budu članovi komisija . prezentovanje. što podrazumeva kvalitetnu infrastrukturu i Da bi se uključili. sve veštine su „na stolu“. upravljanje. Takođe. Jelena Bojović svoje uloge u njemu. učesnici moraju da znaju zašto se uključuju i kako da se uključe Najčešći razlog zašto pojedici odbijaju učešće u procesu. Uključivanje podrazumeva i komunikaciju koja mora biti dvosmerna Ne moraju sve ponuđene ideje da se iskoriste. građevinski inženjeri. i na odgovarajući način. U procesu koji uključuje i druge učesnike mora se iskoristiti bar jedna ideja koja dolazi sa njihove strane. takozvane. ali postoje i „tehničke“ veštine koje izvode stolari. Uključivanjem drugih. Javni sektor/lokalna samouprava imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju povoljnih uslova poslovanja.28 privrednog života. definisati njihovu ulogu u procesu i trajanje angažmana. informatičari. na primer. Međutim. kao što su pregovaranje. Pojedinac zasigurno nema sva potrebna znanja i veštine. Jedan od ključnih saveta odnosi se na važne učesnike kojima treba jasno predstaviti proces. neki se mogu pitati za mišljenje. „fine“ veštine. dok se drugi mogu pozivati da učestvuju na okruglom stolu. Pre nego što se uključe u proces vrlo je važno razumeti njihove motive. Ko su važni učesnici u lokalnom ekonomskom razvoju – koga uključiti Najšira podela važnih učesnika 1) Javni sektor 2) Privatni sektor 3) Civilni sektor Ekonomski prosperitet i kvalitet života zajednički kreiraju javni sektor i privreda. ne znači. stiču se saveznici za naredni projekat. Na taj način. a priori. ali treba voditi računa na koji način. Uključivanje podrazumeva zajednički interes Činjenica da važni učesnici žele da se uključe u proces. moleri. ukoliko pojedine ideje nisu prihvaćene.

veća ulaganja javnog sektora u infrastrukturu i usluge. ili oni koji mogu svojim odlukama uticati na nečiji život. posebno određeni sektori: finansijski sektor i predstavnici najrazvijenijeg privrednog sektora u opštini Preduzetnici se uključuju zato što najbolje znaju koji su nedostaci. članovi veća i skupštine) • predstavnici jedinica uprave (odeljenje za privredu. podršci pojedincima i određenim interesnim grupama. U suštini. i drugi) Njihova uloga ogleda se. VIP. monitoring. regionalnih i republičkih agencija (agencija za razvoj opštine. skupštinskih odbora) • predstavnici lokalnih vlasti (gradonačelnik. • udruženja preduzetnika. saradnji sa državnim institucijama i donatorima. razmatranju nacionalne strategije. • predstavnici klasterskih udruženja. pre svega. rast potražnje za njihovim proizvodima i povećanje broja zaposlenih. .preduzeća. • poljoprivredne zadruge. Srbija gas. Za privredu to znači: niži troškovi poslovanja. učestvuju zajedno na sajmovima. Telekom. zapošljavanjem organizacije koje se bave lobiranjem organizacije koje predstavljaju određene interesne grupe (nacionalne manjine. finansije. SIEPA. urbanizam) • predstavnici republičkih javnih preduzeća (Elektrodistribucija. ili prednosti privrednog okruženja u kojem posluju. u donošenju novih predloga zakona i u lobiranju. vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja. i druge) 3) Nevladine organizacije • • • nevladine organizacije koje se bave privredom. osobe sa posebnim potrebama. Katastar) • predstavnici okruga • predstavnici lokalnih javnih preduzeća (direkcija za izgradnju. pre svega. zapošljavaju lokalno stanovništvo i plaćaju poreze. oni mogu da ukažu na potrebe poslovnog sektora na lokalnom nivou. organizaciji skupova i okruglih stolova u cilju razmene iskustva. rukovođenju projektima. uključuju se u promotivne aktivnosti. • individulani privredni subjekti . poseduju znanja i iskustava koja mogu biti od koristi. javno komunalno preduzeće) • predstavnici lokalnih. NSZ. poljoprivrednici. što vodi boljem kvalitetu života svih stanovnika lokalne zajednice. a. konkurentnost na tržištu.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 29 usluge po najpovoljnijim cenama. Važni učesnici u Srbiji 1) Privreda • Privredna komora Srbije i regionalne komore. finansiraju određene projekte. Direkcija za puteve. 2) Javne institucije i organizacije • predstavnici republičkih vlasti (predstavnici ministarstava. Veći profit preduzeća i veći broj zaposlenih znači veće nadoknade od poreza koji se slivaju u budžet. važni učesnici su svi oni čija je podrška potrebna. regionalne razvojne agencije. preduzetnici.

5) Obrazovne i naučne institucije • • • osnovne i srednje škole. učestvuju u vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja. realizaciju projekta . republičke) Mediji su ujedno i važni učesnici i medijum za uključivanje još većeg broja aktera. a kao kontrolu najbolje je angažovati osobe koje nisu nosioci projekata.projekti ne moraju da budu autonomni. privatne medijske kuće) • pisani mediji/novinske agencije (lokalne. omogućavaju razmenu iskustva. 6) Političke organizacije • • predstavnici političkih partija na vlasti predstavnici opozicije Istraživanje među privrednicima. naučnih institucija i agencija: • praćenje sprovođenja i ažuriranja planova i programa. Političke organizacije učestvuju u vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja. Članovi privrednog saveta su. a značajne su i za praćenje i kontrolu projekata.primer uključivanja važnih učesnika u proces planiranja razvoja jeste formiranje komisije za strateško planiranje. a svi zainteresovani mogu da doprinesu boljoj i uspešnijoj realizaciji projekata i programa. organizacije i sve zainteresovane strane uključe u: • proces strateškog planiranja .30 4) Mediji • elektronski mediji (javni medijski servisi. Jelena Bojović Kako ih uključiti? Postoji više načina da se značajne institucije. regionalne. U prilogu je dat primer Komisije koja je u Inđiji učestvovala u procesu strateškog planiranja. važni su u kontroli procesa i obezbeđuju transparentnost. finansijski i ljudski resursi mogu da dolaze sa svih strana. Privredni savet je stalno telo koje učestvuje u praćenju sprovođenja strateških planova. Rezultati se moraju proveravati. rađeno je uz pomoć udruženja preduzetnika. pre svega. pre svega. bez obzira na političke promene. Pojedine inicijative kancelarija za lokalni ekonomski razvoj realizuju se uz pomoć privredne komore i uz podršku medijskih kuća (oglašavanje zemljišta i poslovnog prostora). ili regionalne). Mediji omogućavaju: veću informisanost svih građana. instituti za istraživanje i razvoj. dok će o samoj funkciji komisije biti reči u narednim poglavljima (Korak 4). više i visokoškolske ustanove (lokalne. privrednici i udruženja. nude znanje. a neophodni su učesnici u projektima koji imaju za cilj unapređenje ljudskih resursa. • Naučne institucije. Učešćem političkih organizacija omogućava se održivost projekata i ideja. . u pojedinim opštinama. ili unapređenje tehnologije. privredne komore.

njihove funkcije su slične. Rick Eis. savetu preduzetnika.o. da bi učestvovali u procesu strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja. savetu za razvoj. dekani) republička javna preduzeća (Elektrodistribucija. a sa druge strane imaju savetodavni karakter u opštinskim organima u vezi pitanja koje uvodi lokalna samouprava (visina nameta na privredu. a njihov rad se nastavlja i nakon usvajanja strateškog plana. M&B Trans Novi Slankamen. savetu investitora. Privredni saveti imaju na raspolaganju i finansijska sredstva i direktno utiču na sprovođenje ekonomskih projekata koji doprinose poboljšanju poslovne klime. predstavnik Italijanske industrijske zone. Letač. Gas-Teh. Tehnoexport d. Gumil junior. AD Žitosrem. . Marko IN. Brojni su primeri saveta u Sjedinjenim Američkim Državama i već postoji tradicija njihovog učešća u razvoju politike na lokalnom nivou.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 31 ČLANOVI KOMISIJE ZA SRATEŠKO PLANIRANJE U INĐIJI • • • • • • • • • • • • • • • • • • predsednik Opštine Inđija zamenik predsednika Opštine Inđija predsednik Skupštine opštine Inđija načelnik opštinske uprave načelnik Odeljenja za urbanizam članovi Opštinskog veća predstavnici Odeljenja za privredu Odeljenje za finansije direktori javnih preduzeća predstavnik Turističke organizacije Opštine Inđija načelnik Sremskog okruga šef ispostave Nacionalne službe za zapošljavanje predstavnici obrazovnog sektora (direktori škola. ZZ Beška. Srbija gas. program podrške privredi. U izvesnom smislu oni su zaduženi da nadgledaju primenu strateškog plana. ZZ Slankamenka. Esca Food Solution. razvoj infrastrukture. ili privrednom savetu. Različiti su nazivi ovih saveta i načina na koji se osnivaju. U najvećem broju slučajeva privredni saveti se osnivaju na inicijativu donatorskih programa. Opštine sve češće osnivaju privredni savet. direktor filijale Vojvođanske banke) Primer uključivanja . Banca Intesa. Monus Beograd.Privredni savet Komunikacija sa privredom može biti i neformalna. direktor filijale MEBA – CA Group AD. MNG Plastik Gogić. Poljoprivrednici.o. unapređenje rada uprave i slično). Sva ta tela su savetodavnog karaktera i njihova osnovna uloga ogleda se u pružanju mogućnosti privrednicima da utiču na politiku lokalne samouprave u vezi sa ekonomskim razvojem. Katastar) NVO i donatori (CRDA) mediji predstavnici poljoprivrede ( ZZ Gradina.o. Direkcija za puteve. ali jedan od dobrih mehanizama stalne komunikacije i održavanja kontinuiteta u radu na privrednom okruženju jeste osnivanje privrednog saveta. međutim. Telekom. Plamen. Veritas d. ZZ Maradik ) predstavnici privrede (predstavnici sindikata. OZZ Srem. bez obzira da li se radi o savetu za ekonomski razvoj.o. Metal rad.

vrlo je važno da rukovodstvo opštine pažljivo pristupi ovoj inicijativi. Na ovaj način. . da odgovori na sledeća pitanja: 1. Na koji način se privredni saveti mogu uključiti u rad lokalne samouprave? Šta će biti njihova uloga? Tek kad lokalna samouprava odgovori na ova tri pitanja može da počne sa regrutacijom ukoliko proceni da će privredni savet imati pravu funkciju. da ih predstavlja u privrednom savetu. pre svega zbog velikog nepoverenja preduzetnika u ishod ovakvog angažovanja. Jelena Bojović Dakle. pre svega. treba da bude živ mehanizam učešća privrede u definisanju lokalne politike u oblasti ekonomskog razvoja. koji. Zašto želi da ih uključi u svoj rad? 2. uništava se originalan koncept i ideja privrednog saveta. Nije retkost da su privredni saveti u Srbiji još jedna politička formacija u kojoj svaka politička stranka iz vladajuće koalicije u opštini delegira po jednog. lokalna samouprava treba. zbog nedostatka tradicije u osnivanju i radu privrednih saveta u Srbiji. najpre.32 Međutim. Zašto bi privredni saveti hteli da učestvuju u njihovom radu? Kakve koristi imaju od toga? 3. ukoliko je predviđeno osnivanje privrednog saveta. ili više preduzetnika (u zavisnosti od „značaja” stranke).

a nisu dovoljno upoznate sa konceptom lokalnog ekonomskog razvoja. Tek početkom 2006. Zaposleni u odeljenjima za privredu ostali su da ažuriraju podatke o pripremama i realizaciji prolećne i jesenje setve i uspešne žetve. pre svega. korišćenje i uređenje poljoprivrednog zemljišta. Kancelarija je deo lokalne administracije. preteča današnjih kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. to nije bio slučaj. privredna odeljenja . nudi opštinama partnerima model institucionalnog organizovanja . Jedan od preduslova lokalnog ekonomskog razvoja jeste postojanje timova koji će koordinisati programima i projektima ekonomskog razvoja. a osniva se kao uprava za ekonomski razvoj (u gradovima). vrlo važna. Na ovaj način. a na osnovu iskustava gradova u Sjedinjenim Američkim Državama i državama zapadne Evrope. u većini opština. učestvovati u stvaranju strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Odeljenja za privredu. zaostavština su starog sitema organizacije uprave. Službenici ovih odeljenja bavili su se. ili kao posebno odeljenje za ekonomski razvoj (u opštinama). godine. Šta je Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj? Opštinska kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER). kao i da vode upravni postupak radi utvrđivanja visine naknade za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta. ali ni jedna organizaciona celina u okviru lokalne uprave nije se bavila ekonomskim razvojem. Objedinjavanjem funkcije registracije privrednih subjekata. predstavlja instrument za stvaranje okruženja koje pogoduje privređivanju. Agencija za privredne registre Republike Srbije preuzela je ovu ulogu. osim stimulativnih zakona. opštine/gradovi u Srbiji nisu se institucionalno bavili razvojem privrede i ambijentom za privređivanje.33 TreĆI kOrak Unapređenje institucionalnog kapaciteta Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su deo opštinske uprave Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj pružaju podršku postojećoj privredi i privlače nove investitore Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su razvojna odeljenja i ne rešavaju pojedinačne slučajeve Rad kancelarije za lokalni ekonomski razvoj je dugoročan Do 2005. sprovoditi programe razvoja. Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj predstavlja resurs za opštine koje žele da pokrenu privredu u svojim sredinama. i dobro organizovana lokalna samouprava. do nedavno. U pomenutim državama. Američka agencija za međunarodni razvoj.kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. postoji odeljenje koje se isključivo bavi pitanjem lokalnog ekonomskog razvoja. U Srbiji. najvažnija funkcija odeljenja za privredu istrgnuta je iz ruku lokalne samouprave. Pored toga. Iskustvo razvijenih evropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država pokazuju da je za lokalni ekonomski razvoj. Bilo je primera da se ad hoc organizuju timovi koji će raditi na privlačenju investicija. otvaranju novih radnih mesta i privlačenju investicija. da sprovode Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji se odnosi na zaštitu. ostvarivati komunikaciju sa privredom i koordinisati saradnju između institucija i organizacija na lokalnom i nacionalnom nivou. ekonomskom statistikom i registrom privrednih društava i preduzetnika. kroz Program podsticaja ekonomskom razvoju opština.

sprovode Zakon o vodama u vezi načina korišćenja i upravljanja izvorima. finansije. takođe. kao i obavljaju drugih poslova po nalogu načelnika odeljenja. proceni štete nastale od elementarnih nepogoda i poslova vezanih za protivgradnu zaštitu. investitorima. 2009. sastoji se u pripremi opštih uslova iskorišćavanja i održavanja seoskih vodovoda i donošenju rešenja o priključenju na izgrađene seoske vodovode. Ovakvom organizacionom strukturom dolazi do gašenja razvojnih funkcija odeljenja za privredu. Organizuju i učestvuju u stvaranju baze podataka. Zaposleni u kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj „. Predlažu i daju mišljenja o potrebnim merama za efikasan i uspešan razvoj aktivnosti iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja”. pokazalo se da su kancelarije kao samostalna odeljenja u okviru uprave najfunkcionalnija. Međutim.34 danas vode poslove vezane za erozivna područja i njihovu zaštitu. a organizaciona celina koja ih sprovodi je odsek za privredu. pokrajinskim i opštinskim organima. utvrđuju vodoprivredne uslove. kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su razvojna odeljenja. Organizuju i učestvuju u kontaktima pružanja podrške i informacija zainteresovanim investitorima i preduzetnicima iz domena ulaganja i otvaranja preduzeća. trezor i privredu19. institucijama. Njihov posao.“poslovnih informacija” od značaja za lokalni ekonomski razvoj. zapravo gubljenja funkcija. informativnih kampanja i promocija i predstavljanja poslovnih koncepata i potencijala opštine za strana ulaganja. ili kao deo kabineta gradonačelnika. optimalan broj zaposlenih u kancelariji kreće se između troje i desetoro. Organizuju i učestvuju u pripremi marketinško-promotivnih materijala.20 Postoje primeri u Srbiji gde su ovakve kancelarije osnivane u okviru odeljenja za privredu. 2009. 19 Arilje. itd 20 Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi Subotice. ili odeljenja za društvene delatnosti i privredu. finansije. često se javlja pripajanje odeljenja za privredu drugim odeljenjima i stvaranje hibridnih odeljenja za budžet. jeste pripajanje odeljenja za privredu drugim odeljenjima i stvaranje hibridnih Odeljenja za buđet. izdaju saglasnost i vodoprivredne dozvole za objekte lokalnog značaja... nadležnim državnim. i to im je primarna karakteristika. Aktivnosti koje se odnose na privredu u ovim odeljenjima slične su navedenim slučajevima. gubljenja funkcija. javnim bunarima i česmama. Jelena Bojović Za razliku od odeljenja za privredu. U ovim slučajevima aktivnosti koje se odnose na privredu su slične gore pomenutim a organizaciona celina koja ih sprovodi je Odsek za privredu u okviru ovih odeljenja. 18 Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi opštine Gornji Milanovac. nekog drugog srodnog odeljenja. trezor i privredu19 ili Odeljenja za društvene delatnosti i privredu. preduzetnicima i javnim preduzećima iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja. agencijama. Ovakvom organizacionom strukturom nemoguće je ne izbeći zatiranje razvojnih funkcija odeljenja za privredu.18 Još češći efekat ovih promena tj. i u zavisnosti od broja stanovnika opštine/grada i broja privrednih subjekata.organizuju i ostvaruju saradnju sa domaćim i međunarodnim organizacijama. Kao posledica ovih promena. . Gornji Milanovac. Organizuju poslove na praćenju realizacije strategije ekonomskog razvoja opštine i učestvuje u koncipiranju i razvoju projekata iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja.

tako i na republičkom nivou. posetiocima i izlagačima na sajmovima i konferencijama. internet prezentacija. zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj moraju da obavljaju mnogo drugih funkcija da bi njihova efikasnost. Način rada zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj i njihov odnos prema klijentima (u ovom slučaju privrednicima) mora da bude istovetan kao u privatnom sektoru. prospekti. The Urban Institute izrada i redovno ažuriranje promotivnih materijala (brošure. CD materijali. pruža im sve potrebne informacije i olakšava kontakt sa svim institucijama kako na lokalnom. elektronski bilten) distribucija promotivnih materijala ciljanim grupama: ambasadama. osobe koje su za njih „zadužene”. Samo se treba zapitati da li bi službenik banke na isto pitanje klijenta odgovorio: „Imate na našoj internet stranici”. u tom slučaju kancelarija za lokalni ekonomski razvoj nije ni potrebna. opštine i gradovi MEGA programa. novembar 2009. opštinama i regionima u zemlji i inostranstvu . privrednim komorama i poslovnim udruženjima u inostranstvu. baneri i posteri. ili bi ponudio odgovor? Da bi kancelarije bile pravi servis privredi. bila što veća. investitorima i privrednicima.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji Opština/grad Broj zaposlenih u KLER-u 7 5 2 8 7 8 16 5 3 2 7 23 1 2 5 7 21 35 Opština/grad Broj zaposlenih u KLER-u 6 8 2 5 5 3 3 2 2 1 4 2 2 3 2 3 Novi Sad Niš Novi Beograd Kragujevac Leskovac Subotica Zrenjanin Kruševac Pančevo Šabac Kraljevo Čačak Smederevo Sombor Valjevo Vranje Loznica Novi Pazar Sremska Mitrovica Užice Zaječar Pirot Paraćin Vršac Inđija Prokuplje Bujanovac Prijepolje Preševo Pećinci Arilje Medveđa Ako zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj na pitanje preduzetnika da li ima informaciju o raspoloživoj radnoj snazi u opštini odgovora: „Pogledajte na vebsajtu Nacionalne službe zapošljavanja”. trgovinskim odeljenjima stranih ambasada u zemlji. • • 21 Analiza KLER-a. Osnovne funkcije kancelarije/odeljenja za lokalni ekonomski razvoj ★ Marketing Broj zaposlenih u KLER u opštinama u Srbiji Funkcije opštinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj osnivaju se sa idejom da privrednici imaju svoje savetnike u okviru opštinskih uprava. Svaki zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj ima grupu preduzetnika o kojima „vodi računa”. i pomoć koju pružaju.

svakodnevni kontakti sa lokalnim privrednicima i preduzetnicima. ili olakšica za određene kategorije preduzetnika. posete potencijalnim investitorima radi pregovora. ★ Kontakti sa poslovnom zajednicom i njeno direktno podržavanje • procena poslovnog okruženja . proizašlih iz plana za strateški razvoj i izveštavanje o procesu. procena mogućnosti za jačanje kapaciteta. ili preregistraciju u saradnji sa Agencijom za privredne registre. ili aplikacije za donaciju. praćenje aktivnosti i izveštavanje o rezultatima sastanaka komisije za strateški razvoj (pisani izveštaji. • • • • ★ Podrška u finansiranju • održavanje kontakta sa bankama koje posluju u opštini sa ciljem da se obezbede finansijski podaci sa tržišta i pruže pravovremene i adekvatne informacije i savet predstavnicima lokalnih firmi. konferencije. • • ★ Pružanje potrebne podrške tokom procesa strateškog planiranja • • • sprovođenje procesa strateškog planiranja. promovisanje preduzetništva i privatno-javnih partnerstava. pomoć u promociji i povezivanju sa potencijalnim kupcima i dobavljačima. nadgledanje tekućih projekata. pružanje zakonske i tehničke podrške. davanje saveta i informacija. razvijanje programa za obuku pojedinaca koji započinju vlastiti posao i za poslovna udruženja. obezbeđenje finansijske podrške. pružanje pomoći lokalnim preduzetnicima za registraciju.organizovanje i priprema kampanja o značaju novih ulaganja i promociji društveno odgovornog poslovanja prema lokalnoj zajednici i životnoj sredini • Jelena Bojović organizovanje obuke za mala i srednja preduzeća u sastavljaju predloga projekata i pripreme dokumentacije za podizanje kredita. zaključci i predlozi). organizovanje anketa za poslovni sektor u cilju poboljšanja uslova poslovanja. učešće na sajmovima i izložbama organizovanje promotivnih kampanja – oglašavanje i PR aktivnosti filantropske aktivnosti . organizovanje poseta i prodajnih prezentacija u vezi sa mogućnostima za ulaganje.36 • • • • organizovanje promotivnih manifestacija – sajmovi. svakodnevni kontakti sa komisijom za strateški razvoj. • • ★ Kontakti sa investitorima • • • stalni kontakt sa domaćim i stranim investitorima. upućivanje na donatorske programe i različite izvore finansiranja. . ili instrumenata za podršku privrednicima. svečana otvaranja.

lokalnim/ regionalnim institucijama zaduženim za ekonomski razvoj. uspostavljanje industrijskih i tehnoloških zona i poslovnih inkubatora. • • • istraživanje mogućnosti za prikupljanje sredstava potrebnih za razvojne programe. ★ Priprema i praćenje sprovođenja projekata ekonomskog razvoja • analiza uslova na tržištu i istraživanje mogućnosti za pokretanje razvojnih projekata. upravljanje sprovođenjem razvojnih projekata. • pružanje informacija nezaposlenima u vezi mogućnosti za pokretanje privatnog biznisa. • pripremanje baze podataka o raspoloživoj radnoj snazi. • komunikacija sa donatorskim organizacijama. • pripremanje plana za obrazovanje i prekvalifikaciju u skladu sa potrebama investitora. stvaranje jednakih mogućnosti za žene i ugrožene grupe usklađivanje administrativnih i inspekcijskih procedura kao podrška ekonomskog razvoja pružanje mišljenja za usvajanje i sprovođenje lokalnih investicionih programa inicijative za pripremanje i modifikovanje urbanističkih planova. • pripremanje i sprovođenje obrazovnih programa za instruktore i konsultante za razvoj lokalne ekonomije i preduzetništva u opštini. odluke i uputstva) pružanje informacija o merama za poboljšanje prihoda lokalne samouprave od privrede povećanje stope zaposlenosti i smanjenje siromaštva. pripremanje preporuka o lokalnom mikro-finansiranju i garancijskim šemama. • definisanje podsticaja za osnivanje novih preduzeća i privlačenje direktnih stranih ulaganja pružanje saveta u oblasti regulative (pravilnici. • osnivanje centra za obuku. priprema predloga razvojnih projekata. privredna društva i civilni sektor predlaganje socijalnih programa i programa za zapošljavanje mladih u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje • . obnavljanje uništenih objekata • • • • ★ Redovno održavanje i unapređenje veze sa drugim lokalnim samoupravama i institucijama centralnih vlasti koje su zadužene za lokalni ekonomski razvoj • • saradnja sa republičkim telima i institucijama zaduženim za lokalni ekonomski razvoj saradnja sa privrednom komorom.opštinski ogranak.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 37 • identifikovanje trenutnih finansijskih kapaciteta i preporučivanje najpovoljnijih finansijskih paketa korisnicima usluga kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. novim potrebama investitora za radnom snagom i programima za samozapošljavanje. ★ Savetodavna funkcija – gradonačelniku/ predsedniku opštine i skupštini • • • ★ Usavršavanje radne snage • saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje .

u skladu sa zakonom i statutom. agenciji. razmena primera dobre prakse i usaglašavanje razvojne politike svih opština Jelena Bojović Organizacioni oblici kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Organizacija. u okviru gradske/ opštinske uprave nije regulisana zakonom . ustanove i druge organizacije koje vrše javnu službu. i sledi pregled prednosti i nedostataka različitih modela kancelarija za lokalni ekonomski razvoj: • ★ Kreiranje i održavanje relevantnih baza podataka • • • • • • • • • 22 Član 7. sve osnovane kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u opisu svojih nadležnosti imaju minimum 90% navedenih funkcija. ekonomski razvoj i smanjenje nezaposlenosti u opštinama u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku. U skladu sa Zakonom22 poslovi lokalnog ekonomskog razvoja mogu da se obavljaju u javnom preduzeću. ili privrednom društvu i ta mogućnost je iskorišćena u nekim lokalnim samoupravama u Srbiji. a samim tim i mesto kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. Ono o čemu treba voditi računa pri definisanju pozicije kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u okviru gradske/opštinske uprave jeste činjenica da poslovi koje kancelarije obavljaju nisu “klasični” upravni poslovi (rešavanje u upravnim stvarima i donošenje upravnih akata). Republičkim geodetskim zavodom i drugim telima i organizacijama saradnja sa drugim gradovima i opštinama. . u kojima je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj osnovana kao posebno pravno lice. ustanovi.ne postoji akt na republičkom nivou koji bi uredio načela organizacije lokalne samouprave (gradovi/ opštine sami donose odluke o organizaciji i sistematizaciji). Dakle. stav 1.38 • kreiranje i održavanje jedinstvenog informacionog sistema za statističke i druge podatke važne za biznis. organizacioni oblici se razlikuju u opštinama u Republici Srbiji. Zakona o lokalnoj samoupravi kaže da “jedinica lokalne samouprave za ostvarivanje svojih prava i dužnosti i za zadovoljavanje potreba lokalnog stanovništva može osnovati preduzeća.” baza podataka dostupnih kadrova baza podataka lokalnih preduzeća i preduzetnika baza podataka novih domaćih i stranih investitora baza podataka kapaciteta za privatizaciju baza podataka dostupne opštinske imovine baza podataka zemljišta za potencijalne grinfild investicije baza podataka o potencijalnim braunfild lokacijama baza lokalnih dobavljača priprema i ažuriranje profila zajednice U Srbiji. već razvojni i stručni poslovi.

lakša je komunikacija sa drugim odeljenjima jer nema subordinacije. ovaj organizacioni oblik retko se koristi pri osnivanju kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. pre svega zbog neophodne verifikacije od strane skupštine opštine. prisustvuje Organizacija gradske uprave i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u Loznici .Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj ima izražen uticaj u poslovnoj zajednici . pa je opštinsko rukovodstvo pribegavalo jednostavnijim rešenjima.formira se odlukom načelnika opštinske uprave uz saglasnost predsednika opštine/gradonačelnika i zahteva izmenu pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Kragujevac. Prednosti . Rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj/načelnik odeljenja. Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj . Iako je najpogodniji. širi je obim nadležnosti (preuzimanje nekih nadležnosti drugih odeljenja) i veća ovlašćenja u poslovima lokalnog ekonomskog razvoja.odsek u okviru odeljenja za ekonomska i finansijska pitanja. godine u okviru uprave/lokalne administracije kao posebno odeljenje . Nakon lokalnih izbora 2008. Zrenjanin). a pomenute izmene je neophodno verifikovati u lokalnoj skupštini. veliki broj kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u novim odlukama o organizaciji uprave. bilo je neophodno uspostaviti konsenzus sa svim koalicionim partnerima. Dakle. dobile su status odeljenja (Loznica. ili kao deo kabineta gradonačelnika. godine.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 39 ★ Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj kao deo uprave Početak rada kancelarija za lokalni ekonomski razvoj datira od 2005. kao deo drugog srodnog odeljenja.

Velika zavisnost od političkih uticaja. a što se tiče finansiranja.) kao i komunalne delatnosti”.godine 21 Zakon dozvoljava LS da osniva agencije za obavljanje “razvojnih. Vranje). Nedostaci. U praksi.Ovakva organizaciona celina nameće veći broj zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj nego što je neophodno. u 90% slučajeva i dalje se oslanjaju na lokalnu samoupravu. uvid u aktivnosti uprave u celini.. 20 Prve agencije formirane su početkom 2009. direktan kontakt sa gradonačelnikom. kancelarije za lokalni ekonomski razvoj čiji je osnivač opština. slabo poznavanje funkcionisanja uprave.o.. Pomenute izmene nije neophodno verifikovati u skupštini opštine. telekomunikacija (. Subotica. saobraćaja. lokalna poslovna zajednica i šira javnost je ne prepoznaju. Osnovna prednost organizovanja kancelarije za lokalni ekonomski razvoj kao pravnog lica je veća autonomija. to je najčešći organizacioni oblik kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (Kruševac.Hijerarhijska struktura otežava rad i sprečava efikasnu koordinaciju sa drugim delovima uprave i poslovnom zajednicom. Novi Sad) Prednosti . koje se zove Agencija za lokalni ekonomski razvoj. Odsek za lokalni ekonomski razvoj u okviru odeljenja za privredu: Formira se odlukom načelnika opštinske uprave uz saglasnost predsednika opštine/gradonačelnika i rukovodioca odeljenja/službe i zahteva izmenu pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Jelena Bojović Organizaciona jedinica u okviru kabineta Gradonačelnici/predsednici opština koji su želeli da imaju snažniji uticaj i veću direktnu komunikaciju sa kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj najčešće su birali ovakav oblik organizacije. pod imenom agencije. posebno u većim gradovima u kojima je velika administracija (Niš. . Nedostaci . stručnih i regulativnih poslova iz svoje nadležnosti. Nedostaci . Iako su brojne mane ovakvog institucionalnog okvira. zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj podležu Zakonu o državnim službenicima i Zakonu o budžetu i nemaju mogućnost sticanja većih zarada. čest je slučaj da kancelarije imaju veću autonomiju nego drugi odseci.” 22 “Delatnosti od opšteg interesa jesu delatnosti koje su kao takve određene u oblastima proizvodnje električne energije.Mogućnost uticaja na donošenja odluka. u nekim slučajevima nisu deo uprave: ★ Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj kao posebno pravno lice U Srbiji su nedavno počele da se osnivaju kao posebna pravna lica.o.Bez obzira na poziciju u upravi. Prednosti. što znači da su veće mogućnosti da se angažuju kvalifikovani i veće su mogućnosti za povećanje prihoda. podređenost i subordinacija u odnosu na druge organizacione jedinice u okviru lokalne administracije. ova mogućnost je nedovoljno realizovana.40 svim sastancima uprave i dobro je informisan o svim aktivnostima drugih odeljenja. Prve kancelarije pojavile su se u Inđjiji i Pećincima: u Pećincima je osnovano Privredno društvo d. veća kontrola od strane rukovodstva. plate zaposlenih nisu mnogo veće. utapanje odseka u standarde ponašanja opštinske administracije i marginalizacija odseka. S obzirom da je deo uprave.

Nedostaci: politizacija.24 Agencije se otvaraju za poslove koji ne zahtevaju stalan politički nadzor ukoliko mogu da ih uspešnije obavljaju nego organi uprave. nedovoljna kontrola lokalne samouprave nad osnovnim funkcijama iz nadležnosti kancelarije. prepoznatljivost. . loša komunikacija sa ostalim organima. Privredno društvo za lokalni ekonomski razvoj. a preimenovanje uloge u centar za sticanje profita menja njene prioritete. nedovoljna saradnja sa organima uprave.) kao i komunalne delatnosti”. uglavnom finansiraju iz cene usluge. bolja vidljivost. sticanje prihoda na tržištu. nedovoljna kontrola nadležnosti i finansijskog poslovanja. uticaj kancelarije za lokalni ekonomski razvoj na procese odlučivanja postaje marginalan. 26 Zakon omogućava da opština osnuje privredno društvo i poveri mu poslove iz svoje nadležnosti NAPOMENA: Iako je odeljenje za privredu optimalan oblik organizacije kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. Nedostaci: slab uticaj na poslove uprave i na izmene sektorske politike i prakse na lokalnom nivou. stručnih i regulativnih poslova iz svoje nadležnosti. iako se poslovi i dalje. osnovana je prema Zakonu o javnim agencijama iz 2005. velika razlika u organizacionoj strukturi. osniva se se na osnovu Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa25 Prednosti: veća autonomija i bolja vidljivost. nedovoljna saradnja sa organima uprave. primećuju se još neki nedostataci: s obzirom da organizaciono nije deo opštinske uprave.. 23 Prve agencije su formirane početkom 2009. ne dozvoljava da se favorizuje samo jedan od pomenutih oblika organizacije.” 25 “Delatnosti od opšteg interesa jesu delatnosti koje su kao takve određene u oblastima proizvodnje električne energije.Novi Beograd. Inđija . na primer. nivou dostignutog razvoja i potrebama lokalnih zajednica. Pećinci. Nedostaci: profitna orijentacija može da utiče na promenu prioriteta i pretvori kancelariju u firmu za konsalting.osniva se na osnovu Zakona o privrednim društvima26 Prednosti: veća autonomija i prihodi. pažljivo sagledavajući prednosti i nedostatke svakog modela ponaosob. telekomunikacija (. Odabrani model treba da poštuje specifičnost sredine u kojoj se razvija.) Javno preduzeće direkcija za lokalni ekonomski razvoj (nema primera u praksi)..Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 41 Iz dosadašnjeg nevelikog iskustva23 u radu sa kancelarijama kao posebnim pravnim licima. godine. (Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj neminovno se fokusira na finansijski isplatljivije usluge. samostalno širenje aktivnosti i uspostavljanje prioriteta poslova. primer . saobraćaja.godine 24 Zakon dozvoljava lokanoj samoupravi da osniva agencije za obavljanje “razvojnih. Prednosti: visoka autonomija. opasnost da poslovi lokalnog ekonomskog razvoja prestanu da se doživljavaju kao izvorna nadležnost. Agencija za lokalni ekonomski razvoj u Leskovcu.

Prijepolje. Niš Opštine/ gradovi / Leskovac Novi Beograd. sprovodi utvrđenu politiku lokalnog ekonomskog razvoja i predlaže mere za njeno unapređenje Raspoređuje zaduženja i nadzire njihovo izvršenje Neposredno izvršava najsloženije stručne poslove u unapređenju lokalnog ekonomskog razvoja. Kragujevac. Zrenjanin. 2008. Novi Pazar Užice. učestvuje u izradi izveštaja i analiza sa ciljem podsticaja privrednog razvoja. 13 Prokuplje. Bujanovac. itd. Pančevo. daje mišljenje na akte kojima se utiče na politiku privlačenja investicija i unapređenja privrednog razvoja Koordinira procesom strateškog planiranja ekonomskog razvoja Učestvuje u donošenju prostornih i urbanističkih planova Priprema godišnje radne planove (akcioni plan) za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj Prati zakone i podzakonska akta u oblasti ekonomskog razvoja Prati privredni razvoj. Prosečna opština u Srbiji koja ima pedeset hiljada stanovnika i broj registrovanih privrednih subjekata oko dve hiljade. Šabac. Inđija. 12 Čačak. u optimalnim uslovima treba da ima kancelariju za lokalni ekonomski razvoj sa petoro zaposlenih. Zaječar. regionalnom i republičkom nivou da bi se usaglašenim merama ostvario brži privredni razvoj opštine Odsek za LER • • Kabinet gradonačelnika Drugi organozacioni modeli Javno preduzeće Agencija za LER Privredno društvo Opštinski fond • • • • • Sistematizacija radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj Broj zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj kreće se od jednog zaposlenog. Pirot. Pećinci Preševo 2 Ukupno 0 1 3 1 Primer sistematizacije radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj ★ Rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Organizuje i rukovodi radom kancelarije. (u Smederevu) do dvadeset i tri (u Čačku)27 i zavisi od veličine lokalne zajednice (broja stanovnika i površine). 27 Sistematizacija radnih mesta. priprema predloge i odluke za skupštinu. Kruševac. Vranje. Vršac. broja privrednih subjekata. Sombor.42 Osnovni organizacioni modeli Opštine/ gradovi Odeljenje za LER Ukupno Jelena Bojović Loznica. Paraćin. Kraljevo. Smederevo. . ostvaruje saradnju sa organizacionim jedinicama opštinske uprave. predlagaže podsticajne mere za unapređenje lokalnog ekonomskog razvoja. Arilje. Valjevo. postojanja privredne komore ili udruženja. nadležnim ustanovama i institucijama na opštinskom. Sremska Mitrovica. Medveđa Novi Sad. Subotica.

priprema i realizuje projekte razvoja ljudskih resursa u skladu sa potrebama privrede (na primer. i ostalih ekonomskih pokazatelja Učestvuje u izradi opštih i pojedinačnih akata od značaja za lokalne preduzetnike.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 43 • Podstiče i priprema projekte u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja. uvodi nove smerove u srednje škole. vebsajt i bazu podataka koji se odnose na lokalnu privredu i sektor malih i srednjih preduzeća Prati zakone i podzakonska akta u oblasti ekonomskog razvoja Pruža administrativno-tehničku pomoć komisiji za lokalni ekonomski razvoj Priprema sajmove i biznis forume Učestvuje u pripremi lokacija za investitiore • • • • ★ Koordinator za ekonomski razvoj – podsticanje lokalne privrede (2 izvršioca) • Uspostavlja kontakt i saradnju preduzetnicima. uspostavlja trening centre. razvojnom agencijom bjektima od značaja za privredu nivou sa lokalnim privrednom i drugim suna lokalnom • • Uspostavlja kontakt i saradnju sa regionalnim i nacionalnim institucijama od značaja za razvoj privrede – agencijama. obezbeđuje sredstva iz različitih izvora (donatori. uspostavlja saradnju sa fakultetima) Pruža informacije privrednicima i preduzetnicima o potencijalnim izvorima finansiranja. ministarstvima. fondovima. olakšava komunikaciju sa ostalim organima uprave Ažurira profil zajednice. udruženjima. organizuje različite treninge i obuke. sponzori i dr. raspoloživim kreditnim linijama. u administrativnim poslovima vezanim za lokalnu samoupravu. pomaže u pripremi aplikacija Pomaže privrednicima u pribavljanju dozvola i realizaciji drugih zahteva koje privrednici imaju prema lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima: pruža pomoć u uspostavljanju kontakta. posebno u domenu zadržavanja i podsticanja postojeće privrede Sprovodi analize lokalnih ljudskih resursa. ministarstva. konkursima za tehničku podršku i sl. komorama i dr. Priprema bazu podataka o lokalnim privrednicima (baza dobavljača) Istražuje (anketira) i analizira mišljenja lokalnih preduzetnika Analizira strukturu i kretanja privrede. uvoza / izvoza. • • • • • • • • • .) Učestvuje u pregovorima sa investitorima i privrednicima Istupa ispred kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i zastupa njene interese Definiše identitet kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i izgrađuje odgovarajuću sliku u javnosti • priprema predloge podsticajnih mera u domenu zapošljavanja i samozapošljavanja • Učestvuje u izradi planova i projekata ekonomskog razvoja. komorom. priprema predloge podsticajnih mera za razvoj privrede.

44 ★ Koordinator za ekonomski razvoj – marketing i promocija investicija • Definiše vizuelni identitet kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Priprema i koordinira izradu promotivnih materijala za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj: vebsajt. • • • Grad Loznica. ima šestoro zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj. projektima. konferencije i druge događaje u lokalnoj samoupravi • Uspostavlja i održava vezu sa nadležnim ministarstvima i državnim institucijama i agencijama • Priprema i održava bazu podataka o slobodnim grinfild i braunfild lokacijama • Priprema benčmarking analizu opštine • Identifikuje ciljnu industriju i potencijalne investitore • Uspostavlja i održava kontakt sa postojećim i potencijalnim investitorima. izradu projektne dokumentacije. na primer. sačinio specijalizovan set obuka koje su podeljene u devet modula. pruža sve neophodne informacije • Organizuje posete investitora. direktora kancelarije i petoro koordinatora (koordinatori za privredu. sajamske štandove • Priprema promotivne kampanje za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj i lokalnu samoupravu • Priprema i koordinira samostalne. poljoprivredu i pravne poslove). institucijama) Uspostavlja i održava jedinstveni informacioni sistem statističkih podataka i informacija od značaja za poboljšanje pristupa poslovnim informacijama. flajere. brošure. turizam. . razvoj privrede i smanjenje nezaposlenosti Pruža administrativno-tehničku pomoć u izradi strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Urban institut je kroz Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. posebno u domenu promocije investicija • Jelena Bojović Učestvuje u izradi opštih i pojedinačnih akata od značaja za potencijalne investitore. priprema predloge podsticajnih mera za investitore Ažurira profil zajednice. investicijama. bilo bi dobro da se zaposlenima u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj omogući odgovarajuća obuka da bi se pripremili da što bolje obavljaju svoj posao. forume. vebsajt i različite baze podataka koje se tiču investicija (priprema baze podataka o zaposlenima. ili škole na kojima se izučava ova oblast. fondovima. Obuke za zaposlene S obziom da je profil stručnjaka za lokalni ekonomski razvoj još uvek novina u našoj zemlji i da ne postoje fakulteti. banere. učestvuje u pregovorima sa investitorma • Učestvuje u izradi planova i projekata ekonomskog razvoja. ili zajedničke sajamske nastupe kancelarije za lokalni ekonomski razvoj sa predstavnicima privrede i institucija u zemlji i inostranstvu • Priprema i organizuje privredne i investicione sajmove.

Razvoj ljudskih • Profil zaposlenih i nezaposlenih • Prognoza razvoja ljudskih kapaciteta resursa • Prioriteti u definisanju plana upravljanja ljudskim resursima • Obrazovni centri • Fondovi za razvoj ljudskih resursa • Istraživanja o dostupnosti radne snage • Veštine • Ciljana obuka • Formalno obrazovanje . • Definisanje ciljeva. analiza • Formulisanje problema u pripremnoj fazi projekta.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji Obuka/modul 1 . posete • Biznis inkubatori • Industrijski parkovi • Zone unapređenog poslovanja. istraživanja. Marketing: kako privući investitore 5. Tehnike i metode privrednog razvoja. Uvod u lokalni ekonomski razvoj Teme koje obuka pokriva • Definicija i kontekst ekonomskog razvoja u Srbiji • Uočavanje ključnih interesnih grupa • Uloga lokalne samouprave • Osnovne veštine za bavljenje lokalnim ekonomskim razvojem • Tehnike i modeli ekonomskog razvoja • Metodologija strateškog planiranja i uloga kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Praćenje i ocena programa ekonomskog razvoja • Pravni okvir • Zakonski okvir • Finansiranje lokalne samouprave • Zakoni u domenu zaštite životne sredine • Građevinsko zemljište i ekonomski razvoj • Privatizacija i imovina u posedu vojske • Privatno . definisanje ponude • Šta može poći neželjenim pravcem . . rezultata • Ciljne grupe . itd). Organizacija kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i kvalifikacije zaposlenih 4.državne agencije.uticaj • Promocija određenih profila u obrazovanju • Unapređenje veština i znanja • Radna etika 9. konsultantske kuće. pisma o nameri.identifikacija • Definisanje potražnje • Informacije i priprema idejnog projekta 8. Upotreba podataka i opštinski PR Slične obuke danas sprovodi Stalna konferencija gradova i opština. Studije izvod• Analiza troškova i benefita ljivosti i analiza troškova i benefita • Studija izvodljivosti . kao i mnoge druge organizacije (donatorski programi. Opština sa po• Certifikacija opština sa povoljnim poslovnim okruženjem voljnim poslovnim • Praktične posledice procesa certifikacije • Vodič kroz proces certifikacije okruženjem • Dobra praksa • Proces kroz praksu • Kriterijumi certifikacije • Dokumentacija 45 2 . prezentacija za investitore.javna partnerstva • Uspostavljanje.kako sprečiti • Marketing .sadržaj i značaj. značaj infrastrukture Teme koje obuka pokriva • Pomoć postojećoj privredi • Tehnike zadržavanja i širenja privredne aktivnosti • Kontakt sa privredom – upitnici. Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj 3. razvoj centra grada • Biznis centri i edukativni centri • Planiranje infrastrukture • Projektni ciklus 7.opšti pregled i značaj marketinga u lokalnom ekonomskom razvoju • U „koži“ investitora • Izbor ciljne industrije i potencijalnih investitora • Tehnike i metode u marketingu • Kako pripremiti prezentaciju • Šta sadrže brošure • Koje informacije treba da budu na vebsajtu • Učešće na sajmovima • Značaj podataka i način prikupljanja • Izvori podataka • Manipulacija podacima • Baze podataka • Analiza podataka • Javno mnenje i komunikacija sa interesnim grupama • Interna i spoljna komunikacija • Izveštavanje Obuka/modul 6. uloga i funkcije kancelarije za lokalni ekonomski razvoj • Profil zajednice i analiza proizvoda • Od teorije do prakse – razvoj lokalne zajednice • Uloga interesnih grupa • Tehnike pregovaranja i komunikacije • Uspešna organizacija i program ekonomskog razvoja – primeri uspešne prakse • Privlačenje investicija – kako do investitora: komunikacija i programi podrške • Izbor investicione lokacije.

efikasnom administracijom. zakonski okvir je propustio da jasno definiše ulogu i položaj opštinskog menadžera . godine. Ostali institucionalni elementi za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja U okviru lokalne samouprave postoje i drugi oblici organizovanja da bi se uspešno upravljalo lokalnim ekonomskim razvojem. potrebno je da se rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj redovno konsultuje s njim. 2002. Ona može da daje dobre rezultate ako se koristi zajedno sa drugim instrumentima ekonomskog razvoja .njegova funkcija je bila podložna političkom uticaju. • proces lokanog ekonomskog razvoja u potpunosti zavisi od posvećenosti i podrške opštinskog rukovodstva – predsednik opštine i opštinsko rukovodstvo treba da razumeju značaj lokalnog ekonomskog razvoja za svoju opštinu.46 Jelena Bojović Preporuke za uspostavljanje maksimalne funkcionalnosti kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Kancelarija nije recept za rast lokalne ekonomije. 3) podstiče i koordinira investiciona ulaganja i privlačenje kapitala. 28 Zakon o lokalnoj samoupravi. obezbediti im obuku i studijske posete. Da bi kancelarija bila u potpunosti funkcionalna treba da se pridržava sledećih principa: • efikasnost kancelarija za lokalni ekonomski razvoj zavisi od nivoa autonomije u odnosu na druga odeljenja opštinske uprave – treba uspostaviti kancelariju kao posebno odeljenje.28 Međutim. da mu pruža relevantne informacije koje će pomoći u komunikaciji sa građanima i u predstavljanju • rezultata rada kancelarije. ulaganjem u infrastrukturu i konkurentnom politikom koja pogoduje privrednom razvoju. Da bi predsednik opštine stekao poverenje zaposlenih u kancelariji. 4) inicira izmene i dopune propisa koji otežavaju poslovne inicijative”. a već sledećim Zakonom o lokalnoj samoupravi potpuno je ukinuta. efikasnost kancelarije za lokalni ekonomski razvoj zavisi od kontinuiteta u radu zaposlenih – ne treba ulagati u lica koja će biti zamenjena nakon političkih promena u opštini. pa je samo u malom broju opština u Srbiji ustanovljena ova institucija. Član 56. Pre donošenja novog Zakona o lokalnoj samoupravi tada važeći Zakon iz 2002. 2) podstiče preduzetničke inicijative i stvaranje privatno-javnih aranžmana i partnerstava. • efikasnost kancelarije za lokalni ekonomski razvoj zavisi od kvaliteta zaposlenih i njihovog razumevanja procesa lokalnog ekonomskog razvoja – treba zaposliti profesionalce koji su spremni da rade i uče. uveo je funciju gradskog/opštinskog menadžera koji je imao ulogu da: 1) predlaže projekte kojima se podstiče ekonomski razvoj i zadovoljavaju potrebe građana i obezbeđuje zaštita životne sredine. . za profesionalce treba osigurati poziciju.

a gradonačelnik i skupština opštine treba da im povere dužnost i suštinski i formalno. Novi Zakon. imaju savetodavnu ulogu u ekonomskom razvoju. I na kraju treba reći da već pomentuti saveti za ekonomski razvoj. različita od opštine do opštine i zavisi od političke moći veća i nadležnosti koja mu je data. tako. obavljaju pojedine funkcije lokalnog ekonomskog razvoja. Bogatstvo institucionalnih oblika koje imaju svoje mesto u upravljanju i koordinaciji procesa razvoja privrednog okruženja nameće se kao prioritet- . Bogatstvo institucionalnih oblika u ovoj sferi u pojedinim opštinama u Srbiji čini i član opštinskog veća zadužen za privredu. Ovu lepezu upravnih i izvršnih organa dopunjuju i lokalna javna preduzeća i regionalne agencije koje. komisije za zapošljavanje i slična tela osnovana od strane skupštine opštine. ili pomažu preduzećima. te se pored kancelarija za lokalni ekonomski razvoj pomoćnik predsednika opštine za ekonomski razvoj nameće kao važan činilac u definisanju i sprovođenju ekonomskog razvoja. Direkcije za izgradnju učestvuju. a ponekad su i nosioci poslova kojima se privlače investicije (prisutne su na sajmovima i ostvaruju direktnu saradnju sa državnim agencijama). Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj treba da preuzmu tu ulogu. ili predsednika opštine. dok regionalne razvojne agencije i/ili agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća sprovode ekonomske projekte. Njegova uloga je. svaka pojedinačno.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 47 na potreba. novim Zakonom o lokalnoj samoupravi preneseno je na funciju pomoćnika gradonačelnika. otvara mogućnost postavljenja pomoćnika predsednika opštine zaduženog za ekonomski razvoj. Veliki broj opština iskoristio je ovu mogućnost. Ono što je uvođenjem gradskog menadžera pokrenuto. kao i uloga pomoćnika.

skgo.48 ČeTvrTI kOrak strateško planiranje ekonomskog razvoja Strateško opredeljenje za prioritetne ciljeve Organizovanje i uključivanje u strateško planiranje Ako lokalna samouprava ne planira sprovođenje strateškog plana. u suštini. ovom prilikom. Strateško planiranje je izbor Strateško planiranje je kreativan proces kroz koji se utvrđuju ključne oblasti razvoja i usaglašavaju važni učesnici oko najvažnijih ciljeva i strategija. Jedna od uspešnijih strategija lokalnog ekonomskog razvoja. U ovom trenutku u bazi je registrovano petsto osamnaest strategija30. Strateško planiranje je poslednjih godina u Srbiji postalo opšteprihvaćeno. a njihova saradnja može da postane obrazac kako se donose odluke u opštini/gradu i ogleda se u komisiji za strateško planiranje. vodič opštini u izboru resursa. godine. itd. rukovodila je opštinu da se opredeli za dva ključna cilja: 1) reformu administarcije i 2) infrastrukturno opremanje i promociju industrijske zone. Strateško planiranje neće biti uspešno ukoliko lokalna zajednica pokuša da „zakrpi sve rupe”. leži u činjenici da se. podsetiti se osnovnih principa i postulata. strateško planiranje je izašlo iz svojih okvira. strategije razvoja lokalnih zajednica danas. motiv da se strateški pravci razvoja donesu u dogovoru sa važnim učesnicima.). pored novih ideja. što je jedan od bitnih rezultata strateškog planiranja.org:8080/ .29 u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština. nisu skup prioriteta i opredeljenja. komisija za strateško planiranje postaje novi važan činilac u zajednici – otelotvorenje saradnje javnog i privatnog sektora. Stoga je bolje. Strategija. već konglomerat projektnih ideja kojih se ikad iko setio. Na ovaj način stvara se partnerstvo između privatnog i javnog sektora. Ako se proces završi uspešno. zato što donatori često postavljaju kao uslov da se projekti koje će oni finansirati nalaze u strategijama razvoja. 2) nije menjana i 3) bila je. njihovim učešćem obezbeđuje podrška za sprovođenje strateškog plana. rađena 2001. Čačak. Osnovni principi planiranja Postoji onoliko definicija strateškog planiranja koliko i realizovanih strateških planova. prede ekonomiju i poslovnu klimu. strateški plan ne treba ni planirati Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji. upravo. ipak. Uspešnost ove strategije ogleda se u tome što je 1) sprovedena. a pojedine opštine/gradovi imaju i preko deset usvojenih (Niš. Iako je zahtev donatora plemenit . Strateški planovi se prave u saradnji sa zajednicom Iako zvuči kao floskula. Dakle. Kroz strateško planiranje lideri lokalne poslovne zajednice i predstavnici lokalne samouprave zajedno planiraju kako da una- Implementacija/sprovođenje plana Planiranje ima smisla samo ukoliko nosilac strateškog plana namerava da se strateškim planom 29 Tim potpredsednika Vlade 30 http://www.da se finansiraju samo oni pojekti oko kojih postoji konsenzus zajednice. Kraljevo. podrazumeva opredeljenje za ciljeve koji su prioritetni za zajednicu i koje neće menjati iz godine u godinu. pripremio je bazu podataka o broju i vrsti strateških planova u opštinama u Srbiji.

Da bi se starateški plan sproveo. Jedan od načina strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja jeste metodologija koju je primenio USAID-ov Program za podsticaj ekonomskom razvoju u više od dvadeset opština u Srbiji i sastoji se iz osam koraka: šest koraka za izradu plana i dva za njegovo sprovođenje. Ako je doneta na period od deset godina. Mapiranje opštinskih razvojnih sreategija. on mora da sadrži akcioni plan (ili plan implementacije).Organizacija je najznačajniji i najteži deo procesa strateškog planiranja. 1. U proces moraju da budu uključeni predstavnici različitih interesnih grupa i organizacija iz javnog i privatnog sektora koji formiraju komisiju za strateško planiranje. Koncept starteškog planiranja treba izložiti predstavnicima lokalne samouprave da bi se ostvario konsenzus o početku i završetku procesa. Suštinski pravci razvoja ne smeju da se menjaju iz godine u godinu. Organizovanje (javni i privatni sektor kao jedna celina) . Ako se plan ne sprovede. U njemu treba da budu navedeni svi partneri koji su uključeni u proces i ovaj korak podrazumeva da se: • rukovodstvo opštine upozna sa procesom – kancelarija za lokalni ekonomski razvoj upoznaje rukovodstvo sa metodologijom za pripremu strateškog plana. Preporuka je da skupština grada/opštine usvoji dokument kojim otpočinje proces strateškog planiranja. ne znači da plan ne treba povremeno modifikovati. Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji rukovodi i da ga sprovede. Okolnosti razvoja se menjaju i dinamika promena u okruženju diktira i potrebu za izmenama plana.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 49 Proces strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja u osam koraka U lokalnoj samoupravi ne postoji opšteprihvaćen metod za izradu stateškog plana. svi učesnici u procesu biće izigrani i na njihovu podršku više se ne može računati.broj strategija po opštini (kreće se od 1 do 12). . i ovaj proces vodi kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. Plan treba da bude živ dokument Činjenica da je doneta strategija razvoja. ali male modifikacije u pristupu mogu da budu od koristi. strategija mora da bude povremeno revidirana (jednom u tri godine).

Gradonačelnik. izložiti vremenski okvir . predstavnici opštine i kancelarija za lokalni ekonomski razvoj treba da odrede ko su važni učesnici koje će uključiti u proces strateškog planiranja i da im upute poziv na saradnju. a sam korak podrazumeva • prvi sastanak komisije za strateško planiranje . Treba proći kroz sve korake. Profil zajednice predstavlja sveobuhvatnu bazu informacija o lokalnoj privredi i konkurentnosti grada.formiranje komisije za strateško planiranje. Na drugom sastanku komisije • • . izradi profil zajednice .” • pripremi materijal . potom. što će omogućiti održivi razvoj lokalne zajednice. Ovaj korak pretpostavlja • drugi sastanak komisije za strateški plan . dopuna profila zajednice i predstavljanje upitnika o mišljenju poslovnog sektora. razvoju sela. Definisanje ključnih pitanja . prezentacija procesa. Na prvom sastanku treba detaljno objasniti svim članovima komisije koja je njihova uloga u procesu.koliko će sastanka biti. Snimanje situacije – profil zajednice i anketa o stavu poslovnih ljudi . anketirati. reformi administacije. Korak traje četiri nedelje. regionalnoj saradnji. Odluka o ključnim pitanjima omogućava komisiji da se usredsredi na najvažnije ekonomske probleme koje će razmatrati u strateškom planu. ili problemi.prezentacija metodologije. Na osnovu ovih pokazatelja identifikuje se najviše pet ključnih pitanja. i kada. a članovi komisije biraju preduzetnike koje će. infrastrukturi. razvoju turizma. Predsednik opštine otvara sastanak i imenuje pred• Jelena Bojović sednika komisije iz redova privrede. mogu da se koriste kao važno sredstvo za usmeravanje investicija. 2. Ključna pitanja. upitnik. da sastavi listu preduzetnika koje će anketirati i da pripremi upitnik. pomoći postojećoj privredi. unapređenju radne snage. a kancelarija za lokalni ekonomski razvoj analizira popunjene upitnike. jesu pitanja koje je moguće reštiti u toku pet godina. Te informacije. Grad će imati prepoznatljiv identitet i omogućavaće ugodnost života i rada. uspostavljanju pozitivne predstave o gradu. raspored sastanaka. finalizacija profila zajednice – članovi komisije treba da dopune profil zajednice i daju svoje komentare. Najčešća pitanja postavljaju se o razvoju srednjih i malih preduzeća. kao i anketa o stavu poslovnih ljudi. analiza ankete – Svi članovi komisije anketiraju nekoliko preduzetnika.na drugom sastanku komisije treba predstaviti rezultate upitnika o mišljenju poslovnog sektora i konačan profil zajednice. identifikuju interesne grupe .50 • Vizija grada Kragujevca „Kragujevac kao makroregionalni centar privrednog i naučnog razvoja Republike Srbije će karakterisati povoljan privredni ambijent i liderstvo u oblasti investiranja. Korak traje četiri nedelje.pozivnice za članove komisije.Odnosi se na prioritetne oblasti ili kategorije pitanja i problema koje zajednica mora da rešava zarad ekonomske budućnosti.kancelarija za lokalni ekonomski razvoj treba da izradi nacrt profila zajednice. 3.Najvažnije je da zajednica ima pristup relevantnim podacima o sebi i regionu.

Korak traje nedelju dana.Predsednik Komisije za stratesko planiranje i šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . Formiraju se radne grupe o ključnim pitanjima.Projekat i proces strateskog planiranja (a) Upoznavanje Komisije i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Proces strateskog planiranja – Plan rada – Metodologija u osam koraka (b) Pauza (c) Profil opštine .izbor kompanije Šta dalje? . 4. sprovodi se i analiza spoljašnjih i unutrašnjih činilaca koji utiču na izradu strateškog plana. Korak traje četiri nedelje.Predsednik Opštine .Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj 2:20 2:30 3:00 3:10 3:30 4:00 4:15 . vizija je pogled u budućnost. direktno se odnose na ključna pitanja i podrazumevaju: • sastanak radne grupe za izradu SWOT analize – sastavljanje liste podataka o snagama i slabostima lokalne samouprave. • treći sastanak komisije za strateško planiranje – na trećem sastanku komisije predstavlja se strateška vizija i SWOT analiza. • sastanak radne grupe za definisanje vizije – ne postoji samo jedna proverena tehnika za pravljenje strateške vizije.Kako Opština Novi Beograd vidi sebe u procesu lokalnog ekonomskog razvoja .orjentacija Upitnik za poslovni sektor – Napomene za anketu Anketa .Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Tamara Dunđerović Članovi komisije Predsednik opštine Predsednik komisije Predsednik Opštine . o mogućnostima i pretnjama.Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 51 formiraju se dve radne grupe za izradu 1) strateške vizije i 2) SWOT analize zajednice. Agenda za prvi sastanak Komisije za starteško planiranje Opštine Novi Beograd Novi Beograd KOMISIJA ZA STRATEŠKO PLANIRANJE Prvi sastanak Sala 1 2:00 Dobrodošlica i upoznavanje . SWOT analiza i definisanje vizije – Pored snimanja situacije. Analize su detaljnije od ispitivanja. predstavlja osnovu za analizu konteksta.

siva ekonomija energetska neiskorišćenost nedovoljna komunikacija preduzetnika i opštine međusobno nepovezani preduzetnici zaostala tehnologija nepostojanje domaće poslovne banke koja prati firme u poslovnom razvoju niska produktivnost privrede nekonkurentnost proizvoda (skupa proizvodnja zbog stare tehnologije) nepovoljno tržište ( bankarske poslove rade fondovi. ne postoji nacionalna investiciona banka) nedostatak informacija. 42 km obale Dunava. neiskorišćenost lovnog turizma nedostatak kapaciteta za smeštaj loša rečna saobraćajna veza (sa Beogradom i Novim Sadom) loša promocija turističkih kapaciteta (reklamni materijal) obrazovanje ne prati potrebe privrede nedostatak teorijskog i praktičnog znanja nedostatak interesovanja za proizvodne delatnosti. put ka Novom Sadu. jezera. inertnost loše poslovanje neorganizovanost. dobar salinitet vode u Slankamenu) potencijalno velika tržišta (blizina Beograda i Novog Sada) tradicija male privrede uređene industrijske zone dobra opštinska administracija urađen GUP energetski resursi veliki broj malih i srednjih preduzeća i tradicija preduzetništva volja opštine da pomogne mala i srednja preduzeća (subvencionisane kamate) poboljšana opštinska logistika mlad i obučen bolnički kadar opremanje industrijske zone za izmeštanje proizvodnje malih i srednjih preduzeća veliki broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava lesne zaravni u Slankamenu stare osamsto pedeset hiljada godina dovoljan broj osnovnih (devet) i srednjih škola (tri) dva privatna univerziteta (Američki univerzitet i Megatrend) dovoljan broj prosvetnih radnika dobar ugled škola stipendiranje deficitarnih zanimanja stipendiranje talentovanih učenika SLABOSTI • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Jelena Bojović nedovoljno kvalifikovana radna snaga visoka starosna granica radne snage konkurencija loše vodosnabdevanje loša telefonska mreža neuređena kanalizacija neuređena deponija nedostatak iskustva u komunikaciji sa investitorima loša infrastruktura.52 SWOT analiza SNAGE • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • geografski položaj dobro razvijena putna infrastruktura pogodne lokacije za izgradnju pristupačne cene za ulaganje prepoznatljiv imidž slobodna radna snaga prirodni resursi (kvalitetno zemljište. Novi Slankamen. loši putevi (Stari Slankamen. Nacionalni park Fruška Gora. termalne vode. regionalni i magistralni put) poreska politika (visoki samodoprinos) rad na crno. zanate nedostatak radne snage u prehrambenoj industriji veliki broj nekvalifikovane radne snage visok procenat nezaposlenih žena i starijih osoba .

organizacija i bezbednost nedostaci nacionalne Strategije za bezbednost saobraćaja nerešeno pitanje državne imovine starenje stanovništva uticaj velikih gradova (Beograda i Novog Sada) nizak kreditni rejting države rešavanje statusa Kosova nacionalna poreska politika nizak životni standard migracije mladih društvena klima i loša organizovanost i saradnja sa susednim opštinama uticaj EU trajanje posleratnog perioda smanjen priliv direktnih stranih investicija Zakon o povraćaju imovine porezi i doprinosi za radnike zastarela tehnologija loši energetski kapaciteti neusaglašenost sistema obrazovanja sa zahtevima privrede centralizovan sistem obrazovanja nedostatak praktične nastave zemlja visokog rizika skupi krediti Zakon o radu • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • . privrednim komorama donošenje zakona koji utiču na razvoj (Zakon o planiranju i izgradnji. loša infrastruktura.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 53 MOGUĆNOSTI • • • • • politička stabilnost proces približavanja EU dobri odnosi sa Vladom Republike Srbije. Zakon o putevima. Zakon o poljoprivrednom zemljištu) regionalizacija Srbije i predpristupni fondovi EU makroekonomska stabilnost monetarna politika bankarski sistem Prostorni plan Republike Srbije usklađivanje sa Strateškim planom AP Vojvodine usaglašavanje sa Strateškim planom Republike Srbije bolje iskorišćenje Koridora 10 i Koridora 7 (Dunav) uticaj velikih gradova (Beograda i Novog Sada) blizina beogradskog aerodroma nacionalna poreska politika pristupanje EU carine i trgovinski sporazumi sa susednim zemljama Trgovinski sporazum sa Ruskom Federacijom pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji pristupanje Partnerstvu za mir povoljan geografski položaj Republike Srbije u Evropi kreditna podrška. jačanje fondova za razvoj izvozna promocija malih i srednjih preduzeća obezbeđivanje zemljišta subvencionisanje kamatnih stopa finansijska i obrazovna podrška za „start up“ kredite obrazovana radna snaga klastersko udruživanje komunalna infrastruktura najniža stopa poreza na dobit PRETNJE • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • politička nestabilnost usporavanje procesa reformi nacionalni prirodni priraštaj migracije stanovništva niska obrazovna stuktura neiskorišćenost prirodnih resursa obrazovni sistem niska kupovna moć inflacija loš transportni sistem javnog saobraćaja (železnički i drumski). Zakon o povraćaju imovine opštinama. i Izvršnim većem AP Vojvodine saradnja sa Siepom.

četvrti sastanak komisije za izradu strateškog plana – pred komisijom se predstavljaju ciljevi i projekti i izrađuje plan implementacije. Akcioni plan je skup svih projekata. Aktivnosti su radnje koje se moraju obaviti kako bi se ostvarili projekti. zadrži postojeća i/ili privuče kapitalne investicije? 3 – Veoma mnogo 2/1 – Srednje 0 – Nema efekata Spremnost za učesće (podrška) U kojoj meri ste spremni da lično učestvujete u realizaciji konkretnog cilja? 3 – Velika 2/1 – Srednja 0 – Ne postoji Kompatibilnost sa ostalim posebnim ciljevima Da li će ostvarenje ovog cilja doprineti ostvarenju drugih posebnih i opštih ciljeva? 3 – Da 2/1 – Srednja 0 – Nema efekata . a sačinjen materijal se dostavlja kancelariji za lokalni ekonomski razvoj.definišu se projekti u okviru svakog cilja.Korak podrazumeva sledeće aktivnosti: • prvi sastanak radnih grupa o ključnim pitanjima – definišu se ciljevi u okviru svakog pitanja. Predlog kriterijuma Uticaj na opšti cilj Jelena Bojović U kojoj meri poseban cilj utiče na ostvarenje opšteg cilja? 3 – Mnogo 2 – Srednje 1 – Malo 0 – Ni malo Izvodljivost • Kolika je verovatnoća da će biti dostupni finansijski i ljudski resursi neophodni za implementaciju projekta? 6 – Velika verovatnoća. poznati su izvori 2/1 – Nije sigurno 0 – Ne postoji način Vremenski okvir Koliko je vremena potrebno da se izmere prvi rezultati projekta? 3 – Kratkoročno (za godinu do dve dana) 2 – Srednjoročno (2-4 godine) 1 – Dugoročno (5 i više godina) • Nova radna mesta / zadržavanje radnih mesta i privlačenje investicija Na koji način će projekat uticati na grad da otvori nova radna mesta. akcionog plana i plana implementacije . Na osnovu predloga radnih grupa.54 5. Korak traje pet nedelja. Pojedinačni ciljevi su uopštene izjave o tome šta zajednica želi da bude. Definisanje ciljeva. Plan implementacije je jednogodišnji plan i deo akcionog plana. Projekti su sredstva za ostvarenje zadatih ciljeva i sastoje se iz seta aktivnosti. drugi sastanak radnih grupa o ključnim pitanjima – izrada akcionog plana . već su obezbeđena 4/3 – Verovatnoća postoji. a sastoji se od prioritetnih projekata. komisija za strateško planiranje ocenjuje projekte i sastavlja listu prioritetnih projekata. ili da postigne. Na osnovu usvojene liste prioritetnih projekata utvrdjuju se nosioci projekata i radi se plan implementacije (skup pioritetnih projekata čija realizacija počinje u prvoj godini sprovođenja plana). Članovi komisije daju odgovarajuću ocenu projekata i dobijaju jasno uputstvo i kriterijume kako da rangiraju projekte.

SWOT analizu. mogu se naći na www. i dr. 7. projekcijom cene i vremenskim rokovima). analiza mišljenje poslovnog sektora. viziju. neophodno je donositi šestomesečni izveštaj o njenim rezultatima. ili privredni savet). 8. opšte ciljeve.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 55 6. pre usvajanja budžeta. akcioni plan (projekte) i plan implementacije (sa projektnim formularima). Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj dostavlja projektne formulare (popunjavanjem formulara dobija se detaljan opis projekta sa očekivanim rezultatima. Ovaj korak podrazumeva: • izradu nacrta strateškog plana – iako je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj tokom celog procesa od članova komisije prikupljala informacije i vodila zapisnik. zato je faza implementacije najznačajnija. vrše se dodatne izmene i korekcije. Formira se komisija za rukovođenje implementacijom koja se baviti rezultatima i dinamikom sprovođenja plana (funkciju može da obavlja postojeći savet za ekonomski razvoj. • • • • . Korak traje pet nedelja. Implementacija plana . Praćenje. ocena i ažuriranje . a savet za ekonomski razvoj trebalo bi da svake godine sastavlja plan implementacije za narednu godinu. u tom koraku kancelarija sastavlja prvi nacrt strateškog plana.mega.Prvi zahtev za uspešno praćenje strateškog plana jeste izbor ljudi koji će pratiti. Uspešan proces strateškog planiranja podrazumeva praćenje realizovanog projektnog zadatka i poređenje sa planiranim. sazivanje šestog sastanka komisije za strateški plan . nacrt se postavlja na vebsajt na uvid.Strateški plan treba da sadrži: metodologiju i hronologiju procesa strateškog planiranja. Za implementaciju plana neophodo je obezbediti i ljude i finansijska sredstva. Metodologija za izradu startegije razvoja. kao i dodatke (profil zajednice.diskusija i usvajanje strateškog plana sa akcionim planom i planom implementacije. javnu raspravu – kada se dokument iznese pred komisiju predstavlja se i široj javnosti: organizuju se rasprave i tribine.).Ključ za strateško planiranje je delovanje i usmeravanje na ključna pitanja. • usvajanje strateškog plana na sednici skupštine opštine/ grada.ui-serbia.članovi komisije imaju rok od dve nedelje da popune formulare. pripremu idejnog rešenja projekta (projektni formulari) . Usvajanje strateškog plana .org. predstavlja se plan implementacije i određuju se nosioci prioritetnih projekata. Da bi se implementacija plana što bolje pratila i sprovodila. kao i primeri starteških planova. sazivanje petog sastanka komisije za strateški plan – Komisiji se predstavlja prvi nacrt plana.

56 Ilustracija procesa planiranja Jelena Bojović .

biznis inkubatore otvarati samo ukoliko postoji potreba. u Srbiji postoji dvadeset i jedan biznis inkubator. razvoj malih preduzeća i privlačenje investicija. do sada. Ovakve procene i analize ne treba da spreče ulaganje u infrastrukturu i opremanje industrijskih zona ili inkubatora. opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora 3. samo devet inkubatora ima stanare posle više od godinu dana od osnivanja32. nije bila obraćana dovoljna pažnja. odgovor glasi: „Industrijsku zonu“. da je trenutna ponuda zemljišta dovoljna za narednih osamdeset godina. u ovom trenutku.57 PeTI kOrak sprovođenje programa i projekata Projekti i programi su raznovrsni. to jest. a strateški se opredeliti za druge mehanizme razvoja. jeste sledeća: 1. da opštine u Srbiji nemaju dovoljno znanja o svim mehanizmima koji se mogu koristiti za unapređenje privrednog okruženja. i više od četiri hiljade hektara zemljišta koje je infrastrukturno opemljeno i čeka na dolazak investitora. Bolje je postepeno širiti industrijske zone. Programi i projekti koji mogu da se realizuju u svakoj lokalnoj zajednici Postoje različite vrste strateških projekata. Deo strateškog plana koji se sprovodi je akcioni plan. Podsticajne mere za privlačenje investicija 31 Strategic framework for IZ development in Serbia. Treba približiti druge programe i projekte ekonomskog razvoja koji mogu biti uspešni u pojedinim sredinama i na koje. ili „Biznis inkubator“! Poplava sličnih. IFC 32 Tabela. Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije 2. u najmanju ruku znači da je četiri hiljade hektara u Srbiji dovoljno za narednih četrnaest godina. Ukoliko uporedimo da je u Mađarskoj šest hiljada hektara industrijskog zemljišta bilo dovoljno za sve investicije u poslednjih dvadeset godina. Uspešnost strateškog plana meri se ekonomskim i drugim promenama koje su se desile kao rezultat realizacije plana. Na jedno od najčešćih pitanja lokalnih lidera: „Koje projekte treba da pokrenemo u našoj opštini/ gradu?”. ali ne uspevaju svi u svakoj lokalnoj zajednici Miks projekata i programa imaće najveći efekat u lokalnoj zajednici U opisu procesa strateškog planiranja naglašena je važnost sprovođenja/realizacije plana. ili istih projekata u opštinama u Srbiji govori: da su sve opštine na istom stupnju razvoja ekonomije. u nešto izmenjenom vidu. Analize funkcionalnosti biznis inkubatora govore da u Srbiji i posle više od pet godina od osnivanja prvog biznis inkubatora još ni jedno preduzeće nije uspešno završilo proces. 87 . Trenutno. Podrška osnivanju novih preduzeća 5. Podrška postojećoj privredi 4. Marketing i promocija investicija 6. da su im resursi isti. ali svakako treba imati u vidu megalomaniju srpskih opština. str. a jedna od mogućnosti koju donosi Svetska banka. Neke procene ujedno pokazuju31 da će investitori u narednih deset godina iskoristiti šesto hektara zemljišta u Srbiji. a od sedamnaest osnovanih. ili projekat. da je jedino rešenje za Srbiju. Investiranje u osnovnu infrastrukturu.

kao najveće slabosti. godine među investitorima u Srbiji. najpre. Da bi se na transparentan način raspolagalo. napraviti potpun registar imovine. Upravljanje zemljištem i imovinom Osnovni resurs kojim upravljaju lokalne samouprave je zemljište. opremalo i otuđivalo zemljištem. ali ne i vlasnik.58 7. i za investitore i za privredu jedan od najvažnijih kriterijuma na osnovu kojeg biraju lokaciju (opštinu/grad) za ulaganje. tako da mogu da ga otuđe. stepen opremljenosti i zauzetosti. Razvoj ljudskih resursa Jelena Bojović Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije Prema istraživanju iz 2008. lokalna samouprava je bila upravitelj zemljišta. namena. jednim od najzahtevnijih programa razvoja. Do nedavno. podrazumevaju sledeće: • • upis/popis imovine i utvrđivanje vlasništva. Neki od projekata iz ove oblasti su: 1. neophodno je. Podrška udruženjima. Počev od 2010. Projekti usmereni na upravljanje zemljištem.1. kategorizaciju imovine i definisanje osnovnih parametara (površine. navode se pravne. regulatorne i administrativne barijere u Srbiji. itd). dakle. Ciljana obnova delova grada 9. Nije slučajno što počinjemo sa ovim. razvoj sektora i razvoj klastera 8. do usvajanja novog Zakona o planiranju i izgradnji. godine. građevinsko zemljište kojim su upravljale lokalne samouprave postaje njihovo vlasništvo. upravljanje imovinom (definisanje politike raspolaganja). To je. ujedno. • .

Ovim projektom upravljaju kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. urbanistička vizija za deset. neadekvatna kadrovska i tehnološka opremljenost institucija koje se bave pripremom i izradom planova smanjuje efikasnost izrade i realizacije planova svih kategorija. u izvođačkom smislu nerešiv. ili dvadeset godina. odnosno zakupnine. kao i direkcije za izgradnju. zbog toga. Grad Niš je u 2009. što je još jedno ograničenje u efikasnoj izradi planova. dešava se da je prioritet ekonomskog razvoja stimulisanje razvoja malih preduzeća. U praksi je uočeno da u fazi pripreme i izrade urbanističkih planova više činilaca neposredno utiču na njen tok i da se. ili izveden tako da se u svakom narednom periodu rade novi planovi i izmeštaju pogrešno realizovane investicije. ili naknade33. Neretko. pojavljuju sledeći problemi: • nepostojanje ažuriranih katastarskih i topografskih planova i karata i katastra • • • . godini započeo projekat upravljanja zemljištem i dobar je primer koji se odnosi na ovo pitanje. zavise od strateških planova ekonomskog razvoja zajednice. poslovnih. Veličine industrijskih. neažurnost državne i lokalne administracije često prelazi u takozvano «ćutanje administracije» i prisutno je na svim nivoima i u skoro svim strukturama. njihov položaj. petnaest. u toku izrade urbanističkih planova. nasumičan grafički izraz. nezainteresovanost i nemotivisanost državnih i lokalnih institucija koji su po zakonu nadležni za postavljanje urbanističkih uslova. opšti nedostatak finansijskih sredstava za prikupljanje podataka i dokumentacije u izradi plana dovodi do toga da plan postaje mrtvo slovo na papiru.dopuni postojećih ili izradi novih. ili da dâ u zakup građevinsko zemljište po ceni manjoj od tržišne cene. nepostojanje službe koja prati realizaciju planova i redovno priprema izveštaje o njihovim izmenama . kao i dinamika izrade detaljnih planova. odeljenjâ za urbanizam i imovinsko pravne poslove. a da preduzeća.2.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 59 Politika raspolaganja zemljištem je postala još značajniji element upravljanja nakon donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji i Uredbe o uslovima i načinu pod kojima lokalna samouprava može da otuđi. i osim manjeg obima realizacije. • izostavljanje društveno – ekonomskih uslova i neadekvatno učešće stanovništva i privrede u procesu izrade plana (uvid u plan nije dovoljan). • • 1. Izrada i usvajanje prostornih i urbanističkih planova ne podrazumeva samo rad urbanista već zajednički rad sa ekonomskim odeljenjem. Kontrola planiranja i razvoja Jedan od preduslova privlačenja investicija i raspolaganja zemljištem jeste prostorno i urbanističko planiranje. nisu ni konsultovana. namena. stambenih zona. podzemnih i nadzemnih infrastrukturnih vodova i objekata. nikada do kraja sproveden.

1. i značajni su. . a uloga lokalne samouprave jeste da im tu informaciju pruži. Podsticajne mere za privlačenje investicija 34 Priručnik Izrada plana kapitalnih investicija. ili novom ulaganju. uz pomoć kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. katastrom i odeljenjem za izradu projekata (ukoliko se traži finansijer sa strane). zgrade. između ostalog.4. kao 1. Planove zajednički rade sva javna preduzeća. Svaka lokalna samouprava definiše šta će se smatrati kapitalnom investicijom. parkovi. i sinhronizovani program kapitalnog ulaganja. ne samo za privrednike. projekti rekonstrukcije postojećih objekata. nepoznavanje šta su planovi kapitalnih ulaganja preduzetnike dovodi u nepovoljan položaj pri odlučivanju o proširivanju planova. savetom za ekonomski razvoj u okviru privrednog saveta. „Plan kapitalnih investicija je višegodišnji plan koji obično pokriva kapitalne investicije za period od 4 do 6 godina. putevi. mora da raspolaže informacijom o procesu registracije. Ta vrednost i očekivani vek trajanja su često utvrđeni zakonom. kao i gradska uprava u Čačku. februar 2007. ulična rasveta i deponija. službi i institucija lokalne i državne uprave. obezbeđuju preduzetnicima sledeće informacije: Čačak je na svom vebsajtu postavio kratko uputstvo. ulična rasveta i vodovodni i kanalizacioni sistemi. neophodna je dobra koordinacija velikog broja odeljenja. 33 Detaljnije objašnjenje odredaba Zakona i Uredbe data su u delu 6. The Urban Institute. Nesinhrono infrastrukturno opremanje stvara sliku neorganizovane i rasipničke opštine. Svaka investicija dolazi sa lokalnog nivoa. Kapitalna investicija (projekat) je investicija u veći dugotrajni materijalni objekat (imovinu) koji zahteva značajna ulaganja i očekivanog je veka trajanja dužeg od jedne godine. Ujedno. već i za lokalnu samoupravu u planiranju rashoda. Privrednici ne moraju da znaju podelu nadležnosti između različitih nivoa vlasti. projektom treba da rukovodi odeljenje za urbanizam u saradnji sa kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj. godišnjim troškovima i predlozima za finansiranje.60 Da bi se ovi nedostaci prevazišli. obezbeđivanje i održavanje infrastrukture Planovi kapitalnih investicija se izrađuju na srednji rok i predstavljaju. Izrada planova kapitalnih investicija. i svaki preduzetnik kroz delovanje lokalne samouprave vidi ceo aparat državne uprave.”34 Kapitalni projekti su: zgrade.3. godinama. Registracija preduzeća Lokalna samouprava. U toku izrade planova. Proces izrade plana kapitalnih investicija predvodi komisija lokalne samouprave zajedno sa koordinatorom .odeljenjem za finansije. iako je nenadležna za registar preduzeća (u nadležnosti Agencije za privredne registre). Privredna komora Kragujevca. poređanih prema prioritetima. Jelena Bojović što su ulice. a na osnovu lokalnih potreba i zakonskih uslova. rokovima. dok Privredna komora Kragujevca omogućava privrednicima da sa vebsajta preuzmu svu zakonsku regulativu. parkovi. vodovodni i kanalizacioni sistemi.

osim članova 392. Brankova br. desetak puta veća u nekim opštinama istočne Srbije. 51/09) Registracija privrednih subjekata se obavlja u Agenciji za Privredne registre. 109/05) 6. 61/05 i 111/09) 4.5. koja je. drastično menja visinu naknadi. Način utvrđivanja visine i stopa davanja mora biti dostupna privrednicima. Reforma fiskalnog sistema podrazumeva detaljnu analizu prihoda od privrede. 19/91. Ujedno. Zakon o preduzećima („Službeni list SRJ” br. 33/96. a ne po oblastima. 9/01.html . Reforma lokalnog fiskalnog sistema i poreza Lokalni porezi. koje su u pojedinim slučajevima povećane za čak 500 odsto. 31/93 . godini. koji ostaju na snazi do isteka rokova za privatizaciju. a potom i kreiranje transparentnijeg sistema oporezivanja. 34/96. 31/96. 125/04) 2. Zakon o stranim ulaganjima („Službeni list SRJ” br. 53/93.odluka USRS.blogspot. 59/98. 61/05 i 101/05) 7. Zakon o privatnim preduzetnicima („Službeni glasnik SRS” br. Veliki broj lokalnih samouprava. Jedan od mnogobrojnih primera je komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru. 114/05) 10. 41/96 i 12/98 i „Službeni glasnik RS” br. 12/98. veliki broj odluka je izmenjen . ili temama). Beograd. 29/96.”35 Leskovac je posle inicijative leskovačkih preduzetnika vratio cene taksi na nivo iz prethodne godine.osnovni dokument je donet pre deset godina i na vebsajtu ne postoje prečišćene verzije. 39/93. takse i naknade predstavljaju značajan udeo u troškovima preduzetnika.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 61 Neophodni zakoni za registraciju privrednih subjekata 1. 3/02 i 5/03) 9. na primer. u 2009. Ovaj zakon je prestao da važi. Uredba o visini naknade za registraciju podataka u registar privrednih subjekata i za druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. već je potrebno iščitati desetak različitih dokumenata da bi se 1. 55/04. nego u Beogradu. Zakon o udruženjima („Službeni glasnik RS” br. 74/99. 101/05) 11. 25 • 35 http://web016. ili taksi.54/89 i 9/99 i „Službeni glasnik RS” br. 67/93. Minimum koji se mora obezbediti preduzetniku jeste mogućnost da sve opštinske odluke preuzme sa vebsajta. do 399. utvrđenih Zakonom o privatizaciji 3. 29/97. Zakon o Agenciji za privredne registre („Službeni glasnik RS” br.com/2009/04/isticanje-firme-skuplje-cak-pet-puta. i članova 400a. 48/94. Zakon o zadrugama („Službeni list SRJ” br. 59/98.Odluka SUS i 36/2002). 55/04. Uredba o registraciji predstavništava stranih pravnih lica u Registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. ali čak i kad se takve odluke nalaze na vebsajtu privrednici se često susreću sa sledećim problemima: • odluke je teško pronaći na vebsajtu (na primer. Zakon o registraciji privrednih subjekata („Službeni glasnik RS” br. 74/99 i 104/09) 8. Zakon o klasifikaciji delatnosti i o Registru jedinica razvrstavanja („Službeni list SRJ” br. Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS” br. 53/95. 55/04 i 111/09) 5.400v i 421a. 46/91. složene su po datumu donošenja odluke. komunalne takse su u nekim gradovima uvećane i petsto puta: „Stotinu leskovačkih preduzetnika uputilo je peticiju Skupštini grada. 35/02. 400b. Gradskom veću i Ministarstvu za državnu upravu zbog povećanja cena taksi za isticanje naziva firmi. iz godine u godinu.

To znači da se za samo dve godine ova taksa uvećala trinaest puta. osnovna zamerka je da se ovaj iznos ne određuje prema zonama.62 došlo do celokupne informacije .opštinski uslužni centri (OUC) Jedan od mehanizama pojednostavljenja procedure jeste uspostavljanje opštinskih uslužnih centara. za svaku od hiljadu četristo dvadeset i sedam delatnosti visina komunalne naknade je različita).b92.zbog velikog broja korisnika Opština je uvela i prozivni sistem u OUC 1. ili dobijanju dokumenata. • odluke nepotrebno komplikovane i preopširne .zbog velikog broja korisnika opština je uvela i prozivni sistem u OUC 38 Za veće opštine primer Novog Beograda je posebno interesantan .net/info/vesti/index. Neki od dobrih primera su opštinski uslužni centri u Subotici i Novom Beogradu38. u 2007. informacije o nadležnostima i procedurama opštinske uprave da bi bolje razumeli svoje pravne mogućnosti. princip otvorene i pristupačne uprave koja je usmerena na klijente. a drugo. Jelena Bojović „Jedan preduzetnik iz okoline Kruševca je u 2006. a ne po kancelarijama opštinske uprave.na primer.ono što je još gore govori o apetitima lokalnih samuprava koje podižu cene poslovanja u situaciji kada smo limitirani. i slično). Prvo. ili nekom drugom transparentnom mehanizmu.kalkulator” koji je sproveo NALED u 2010.“36 “To je nešto što zaista iritira sve poslodavce. 150. Opštinski uslužni centri predstavljaju šalter sale u kojima su opštinske usluge na usluzi korisnicima. dvosmernu komunikaciju da bi opštinsko rukovodstvo moglo da planira rad uprave prema njihovim potrebama i zahtevima. godini ovu taksu platio 35. postaviti prečišćene odluke na vebsajt. predstavnik Asocijacije malih i srednjih preduzeća. Unapređenje efikasnosti i transparentnosti . njihove efekte i izvršiti izmene u skladu sa primedbama privrede. primer Novog Beograda je posebno interesantan . Ukoliko lokalna samouprava već ima uspostavljen uslužni centar. zato što se firmarine dižu bez bilo kakvih dogovora sa poslodavcima. godini. a u 2008.6.(na primer.37 i privrednici imaju lakši pristup informacijama. ne čeka se po hodnicima ispred zaključanih kancelarija i većina poslova završava se u šalter sali. Lokalne samouprave u ovoj oblasti mogu da unaprede svoje usluge tako što će: • • • • napraviti bazu podataka svih lokalnih odluka. a ne na samu upravu. Ujedno. php?yyyy=2010&mm=02&dd=28&nav_ id=414628 37 Za veće opštine. Opštinski uslužni centri klijentima pružaju: • usluge bez suvišnih procedura i nepotrebnog čekanja u redovima. uporediti svoje odluke sa odlukama lokalne samouprave iz okruženja. zaposlenima u opštinskoj upravi opštinski uslužni centri pružaju smanjenje pritiska klijenata koji više neće nepotrebno lutati hodnicima u potrazi za nadležnom osobom da im pomogne u ostvarivanju njihovog prava. šalteri . predstaviti privrednicima odluke.000 dinara. Opštinski uslužni centri su mnogo popularisani u Srbiji poslednjih godina i danas ih ima većina opština. pravci razvoja mogu biti: • • mesne kancelarije kao mini uslužni centri.000 dinara. razmišljamo o nastavku rada ili zatvaranja firmi”. bodove. 36 http://www. mogu se naći samo izmene odluka koje sadrže nove koeficijente. već paušalno. na transparentan i efikasan način. 500. proširivanje spektra usluga (na primer. • • • • Jedan od projekata iz ove oblasti je projekat „Indeks lokalnog opterećenja privrede .000 dinara. građani Sa druge strane. izračunati ukupna davanja koje preduzetnik ima prema lokalnoj samoupravi. U njima se poslovi obavljaju transparentno.

sistem 48 (ili 96) nazivi su istog koncepta koji je modifikovan za potrebe različitih lokalnih samouprava.net). Pozivni centar (Call center) i Sistem 48 (City stat) City stat. Gradovi Loznica i Kragujevac uspostavili su Sistem 48. Dobar primer Sistema 48 u Srbiji je Opština Inđija (www. 1. Zahvaljujući takvoj kontroli. ili sličan sistem (Sistem 96 u Loznici i Call centar u Kragujevcu) tokom 2009.javnim komunalnim preduzećima. Sistem 48 je sistem kontrole javnih preduzeća zahvaljujući kojem građani i privrednici rešavaju komunalne probleme u roku od četrdeset i osam sati. pre svega.godine.7.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 63 Opštinski uslužni centar opštine Vračar za izdavanje dozvola). da upravljaju kvalitetom i brzinom usluga koje im se pružaju. . Sistem 48.indjija. Call center. a sličan sistem postoji i u Paraćinu. Sistem 48 ujedno se koristi za bolju kontrolu raspodele budžetskih sredstava indirektnim budžetskim korisnicima . daje mogućnost korisnicima usluga (građanima i privredi). • • on-lajn usluge i drugi vidovi komunikacije. umrežavanje sa drugim javnim institucijama i preduzećima. opštine značajno smanjuju obim sredstava kojima se subvencionišu javna preduzeća i imaju precizan uvid u način njihovog korišćenja.

64

Jelena Bojović

Za rešavanje problema građana/privrede dovoljan je telefonski poziv, SMS poruka, ili pristup Internetu i internet portalu. Ceo sistem je osmišljen da bi bio na usluzi građaniam i privredi i stoji im na raspolaganju 24 sata dnevno. • • • Po ceni lokalnog razgovora problem se može prijaviti tokom 24 sata, 365 dana godišnje U najkraćem roku dežurne službe javnih preduzeća izlaze na teren U roku od 48 sati građanin će dobiti odgovor o statusu svog problema

Sistem 48 predstavlja jedinstven informacioni sistem u Evropi kojim se u roku od 48 sati rešavaju problemi građana. Sistem 48 služi za bolje upravljanje opštinom i većom kontrolom javnih preduzeća. Objedinjujući rad svih javnih preduzeća u Opštini, Sistem 48 omogućava rešavanje problema i zahteva građana, raspolaganje sredstvima na nov, moderan i funkcionalan način, koji se isključivo zasniva na tehničkim podacima i činjenicama. Sistem je u potpunosti okrenut građanima da lakše i brže rešavaju probleme iz domena komunalnih preduzeća. Opština Inđija, u cilju što efikasnijeg rada i bolje komunikacije sa građanima, uspostavila je rad Call centra. O primedbama i pohvalama službi i javnih preduzeća čiji je osnivač Opština brine referent kome se građani mogu obratiti: lično (na šalter 17 u zgradi Opštine); telefonom na broj 022/555-588, ili porukom na govornom aparatu; SMS porukom na telefon broj 065/5555-880, ili preko portala Opštine Inđija. Osim primanja pritužbi i pohvala građana, informacije se preko Call centra slivaju u jedinstveni informacioni sistem gde se analizira rad uprave i javnih preduzeća. Jednom u dve nedelje, na javnim sastancima, raspravlja se o onome što jeste, ili nije urađeno. Sastanke vodi gradonačelnik, a prisutni su direktori svih preduzeća i odeljenja, kao i mediji.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

65

Koraci ka uspostavljanju Call centra
KORACI 1. Odluka o osnivanju Call centra Formiranje Štaba izgradnje OBRAZLOŽENJE Potreba da se poslu priđe na organizovan način, i da rukovodstvo Opštine bude kooperativno. Štab izgradnje Call centra koordinira aktivnostima, priprema odluke u vezi Call centra i i brine o njihovom sprovođenju. ODGOVORNOST koordinator, gradonačelnik ROK 10. septembar. 2008. 15. septembar 2008. NAPOMENA Odluka je potrebna, čak i kad je neformalna. U početku, kada se napravi koncept i predračun, treba da se formalizuje. U Štab treba da uđu predstavnicii lokalnog ekonomskog razvoja, Sekretarijata za infrastrukturu i i komunalne poslove, Sekretarijata za finasije, IT konusltant, predstavnicii najvažnijih javno-komunalnih preduzeća i drugih ustanova, građanske organizacije. Osnovni concept Call centra pretežno definiiše potrebne funkcije, a ne detalje realizacije Osnovni koncept rešava i faze izgradnje i daje predlog osnovnih entiteta (javno-komunalna preduzeća, opštinski sekretarijati i ustanove koje koje će ući u sastav Call centra).

2.

koordinator, gradonačelnik

3. 4.

Definisanje Koncepta Call centra Predstavljanje Koncepta Call centra

Štab formira osnovni koncept. Štab, na taj način, proverava osnovnu i ispravnost svog Koncepta

Štab Štab, rukovodstvo Grada

30. septembar 2008. 5.oktobar 2008.

5.

Priprema Plana realizacije prema usvojenom Konceptu Formalna odluka o osnivanju Calll centra Odluka o strukturi Call centra

Plan aktivnosti definiše rokove, odgovornost i i preliminarne troškove Podrška Skupštine opštine

Štab

15.oktobar 2008.

6.

Štab, rukovodstvo Grada

30.oktobar 2008.

Za Skupštinu opštine se priprema izvod iz Koncepta sa obrazloženjima osnivanja Call centra

7.

Da bi se Call centar definisao u okviru mogućnosti Opštine, potrebno je doneti osnovne odluke: koji entiteti ulaze i kada, koji su željenii parametri rada (radno vreme, vreme čekanja, vreme rešavanja upita), izgled prostora i adaptacija na prostor. Podaci su potrebni da se predvide potrebnii kapaciteti budućeg Call centra (broj operatera, zahtevi za komunikacionim resursima) i da se kroz analizu postojećih procesa projektuje optimum uključenja entiteta u njegov rad.

Štab, rukovodstvo Grada

7. novembar 2008.

8.

Prikupljanje podataka o trenutnim operacijama i načinu servisiranja upita građana

Štab – posebno predstavnici entiteta koji ulaze u Calll centar

30. novembar 2008.

Poželjno je prikupiti podatake za završnu fazu (projekciju rada Calll centra), da bi se resursi planirali u skladu sa realizacijom po fazama.

66
9. Priprema projektnog zadatka za izgradnju Call centra Na osnovu Koncepta, odluke o dinamicii uključenja entiteta, snimaka radnih procesa u entitema, formira se Projektni zadatak. Radovi na ovakvom organizaciono – tehničkom projektu moraju da se rade po detaljnom projektu. Revizija po Zakonu – u skladu sa tehničkom dokumentacijom i revizija uloge Štaba – da se utvrdi funkcionalnost Projekta. Definisati osnov za nabavku opreme. Izbor najpogodnijeg izvođača. Izgradnja Štab, tehničkii konsultant (IT, ili firma koja se bavii procesima u poslovanju) 30.decembar 2008.

Jelena Bojović
Projektni zadatak sadrži: 1) projekat procesa formiranja Call centra 2) projekat potrebne opreme (hardver, softver) 3) projekat izgleda objekta Call centra (adaptacija, ili novi objekat)

11.

Izrada Projekta Call centra Revizija Projekta Call centra

Izabrani projekat

15. maj 2009.

12.

Štab, revizor

1. jun 2009.

13. 14. 15.

Izrada tenderske dokumentacije Tender za radove Građevinski i infrastrukturni radovi Opremanje Call centra Izbor rukovodstva Call centra - i nosilaca osnovnih operativnih funkcija (tehnika, komunikacije...) Izbor i obuka kadrova Promotivna kampanja o Call centru Probni rad Call centra

Štab, tehničkii konsultant Štab, Komisija za javne nabavke Štab, Direkcija za izgradnju

10. jun 2009. 1. avgust 2009. zavisno od vrste radova (tri do šest meseci) dva meseca 1. septembar 2009.

Zbog multidisciplinarnosti, tender podeliti na partije

16. 17.

Opremanje Rukovodstvo Call centra preuzima zaduženja od Štaba.

Štab, Direkcija za izgradnju Štab, Grad

18. 19. 20.

Izbor i obuka kadrova koji će od početka raditii punim kapacitetom. Građani treba da saznaju šta mogu, a šta ne mogu da očekuju od Call centra. Probni rad u jednoj smeni zbog ukljanjanja mogućih grešaka u hardveru / softveru. Puštanje u rad Call centra punim kapacitetom.

rukovodstvo Calll centra rukovodstvo Call centra, mediji projektant, rukovkdrstvo Call centra rukovodstvo Calll centra, Grad

1. novembar 2009. 15. decembar 2009. 15.decembar 2009. U zavisnosti od vremena izgradnje ¬i opremanja Call centra. U zavisnosti od vremena izgradnje ¬i opremanja Call centra.

21.

Puštanje u rad Call centra

31.decembar 2009.

000 81. (Ranije su se često dešavala oštećenja instalacija .300 594.700 99.300 118. što za posledicu ima smanjenje troškova zbog manje štete koja je nastala prilikom izvođenja građevinskih radova. veće transparentnosti i preciznosti u planiranju postrojenja.300 80.6000 . To znači da je samo pet godina od uvođenja GIS-a grad ostvario finansijsku korist. pre svega. Geografski informacioni sistem je koristan. već broj i vrsta informacija koje su unete u sistem.000 41.000 83.500 130. na primer. Nulta godina Početni troškovi Tekući troškovi Uštede i prohodi Ukupno http://www. Geografski informacioni sistemi vrede onoliko koliko podataka sadrže.500 146. GIS (geografski informacioni sistemi) Geografski informacioni sistem je sistem za vizuelni pregled podataka.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 67 1. telefonske linije).zkk.500 864.300 106.000 5. Samo posedovanje geografskog informacionog sistema nije korisno za lokalnu samoupravu. Studija je pokazala da su već u drugoj godini postojanja sistema prihodi premašili tekuće troškove i da će za pet godina svi troškovi biti nadoknađeni.700 202.pdf Prva godina Druga godina Treća godina Četvrta godina Peta godina UKUPNO 146.ba/slike/gis%20brosura%20 BCHS. urađena je Studija ekonomske isplativosti.recimo strujnih vodova prilikom ugradnje drugih vodova kao što su.700 163. Primer uspešne prakse su grad Subotica i Opština Inđija.700 157. Grad već ima koristi od kraće procedure. Ekonomska isplativost GIS-a u Subotici Nekoliko godina nakon što je Subotica počela da koristi geografski informacioni sistem.700 212. ali je ujedno i jedna od značajnijih alatki u procesu privlačenja investicija. lokalnoj samoupravi da upravlja imovinom i sprovodi infrastrukturne projekte.8.000 -146.000 131.500 -31.700 188.

Površina poslovnog objekta je 587 m2. Slučaj trećeg preduzeća . površina objekta 1. Reforma sistema formiranja cena i naplate komunalnih usluga Reforma sistema naplate komunalnih usluga jedan je od projekata koji se. Slučaj drugog preduzeća . odnosi na način obračuna cena usluga i transparentnost sistema. Na primeru tri preduzeća koja su anketirana u jednoj opštini u Srbiji. ili proširenja poslovanja u lokalnoj zajednici. 39 NALED „Cost of doing business in Serbia”. troškovi iznošenja smeća bili su veoma visoki.centar za izdavanje građevinskih dozvola (CID) Broj dozvola i odobrenja koje preduzeća moraju da pribave. ne samo što predstavljaju trošak. Površina zemljišta na kome je izgrađen objekat je 786 m2. Iznošenje smeća plaća se za površinu od 300 m2. značajni i za komunalna preduzeća (povećanje prihoda kroz povećanu naplatu). Slučaj prvog preduzeća . pre svega. Program smanjenja složenosti. dugotrajnom čekanju. i stalnom „šetanju“ od kancelarije do kancelarije. Jedinstven šalter za izdavanje dozvola u mnogome može da unapredi efikasnost procesa i da poboljša osećaj koji preduzetnik ima kad se susretne sa opštinskom administracijom. može se uočiti neregularnost sistema. „One stop shop” . u potpunosti će izgubiti poverenje u lokalnu samoupravu. Stoga su projekti koji se bave formiranjem cena . ali se obračun naplate može i nezavisno unaprediti. i za privredu (saznanje o potrošnji omogućava planiranje uštede).68 Jelena Bojović 1. Iznošenje smeća plaća se za površinu od 25 m2. 2009/2010 komunalnih usluga na transparentniji i jednostavniji način. trgovinska delatnost. zbog čega je preduzeće otkazalo javno-komunalnom preduzeću i sada sami iznose smeće. Jedna od osnovnih zamerki preduzetnika jeste složenost procesa izdavanja građevinskih dozvola koja se sastoji.10.530 m2 ekstra zona. Njihov predlog je da se ova usluga plaća po kontejneru. i vreme potrebno za njihovo izdavanje. već mogu da odvrate preduzetnike od započinjanja.454 m2 + 1. Dobar primer one-stop šaltera nalazi se u Subotici. taksi i komunalnih usluga koje plaćaju lokalnoj samoupravi. godini sprovedeno je istraživanje među privrednicima39 koji su izneli podatke o broju i vrsti poreza. Projekte ove vrste pokreće kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u saradnji sa komunalnim preduzećima i savetom za ekonomski razvoj. U 2009. Sistem 48 može da poboljša njegovu transparentnost i efikasnost. odnosno po m3.095 m2.Zbog velike površine objekata. 1.9. u velikom obimu dokumentacije. pre svega.Površina zemljišta je 2. troškova i administracije koja prati proceduru izdavanja dozvola može povoljno da utiče na ekonomsku sliku svake zajednice. U slučaju da vlasnici ova tri preduzeća bilo kada porazgovaraju o načinu naplate komunalnih usluga.

org/kbase/ upload/reports/cacsr.saglasnost javnih preduzeća . jer će dužina i kompleksnost postupka zavisiti od mnogobrojnih činilaca (na primer. Na osnovu novog Zakona.građevinske dozvole .mega. preduzetniku/investitoru treba što jednostavnije predstaviti proceduru. Novi Zakon uveo je institut lokacijske dozvole. Iako postoji očigledna potreba za informatorima o postupku dobijanja građevinskih dozvola.pdf . Pre svega. i uveo jednostavniji postupak izdavanja građevinske dozvole za objekte čija površina ne prelazi 400m2. olakšao postupak parcelacije i preparcelacije građevinske parcele (koji se ne razmatraju više na komisijama za planove). građevinske i upotrebne dozvole veoma će se razlikovati u praksi od opštine do opštine. Informator za investitore o načinu pribavljanja građevinske dozvole Jedinstven šalter za izdavanje građevinskih dozvola nije jedini način da se unapredi procedura. primena odredaba o pribavljanju lokacijske.upotrebne dozvole • Prijem i obrada zahteva za parcelaciju građevinskih parcela • Prijem i obrada zahteva za izmene i dopune urbanističkog plana • Prijem i obrada zahteva za legalizaciju gradnje • Dodela uličnog broja • Izdavanje dozvola za radove na ulicama i drugim javnim površinama • Informacije o stambenim i poslovnim objektima Korisnici Građani i firme 1. http://www. U septembru 2009. da li je za navedeno područje donesen plan generalne.11. jednostavne i pristupačnim jezikom pisane brošure. opštine uglavnom nemaju kratke.ui-serbia.CID Usluge • Izdavanje dozvola za izgradnju: .izvod iz urbanističkog plana .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 69 Usluge koje pruža centar za izdavanje dozvola40 Odeljenje Urbanističko planiranje i komunalne usluge .urbanistički uslovi . odnosno detaljne regulacije. 40 Izveštaj o analizi stanja: Opštinski uslužni centri i centri za izdavanje dozvola u opštinama u okviru programa Podsticaj ekonomskom razvoju opština. godine stupio je na snagu novi Zakon o planiranju i izgradnji što bi trebalo da podstakne gradove/ opštine da pripreme nove informatore.

opis procedure i sve potrebne formulare na internetu. ili brošuru o građevinskom/industrijskom zemljištu. nadzorno lice koje prati tok procesa izdavanja građevinskih dozvola (u najmanje od 80% slučajeva svih zahteva podnetih u toku godine). i mogućnost da pruži sve informacije (ponudu) u roku od dva dana. uključujući i ažurirane podatke o cenama. sistem za praćenje dokumenata koji pruža informacije o statusu konkretnog zahteva (preko interneta. pozivnog centra). jedan je od boljih vodiča za lokalnu samoupravu u procesu reforme administracije za unapređenje poslovnog okruženja. A to podrazumeva da opština poseduje: • podatke o veličini i broju parcela raspoloživog građevinskog zemljišta. a jedan od kriterijuma glasi: • • • • 41 NALED .12. stručno lice koje savetuje klijente u administrativnoj proceduri. katalog dostupnih parcela i zemljišta. katalog dostupnog poslovnog prostora (privatnog i opštinskog). bržu proceduru za izdavanje građevinskih dozvola na osnovu analize “korak po korak”. Certifikacija opština sa pozitivnim poslovnim okruženjem Program certifikacije koji sprovodi Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). stručno lice koje pruža pravne savete privrednicima. jedinstven šalter za dobijanje dozvola. digitalizovane podatke o zemljištu i parcelama uključujući i sve informacije o infrastrukturi. • • • • • • 1. Program obuhvata dvanaest kriterijuma od kojih se nekoliko odnosi upravo na unapređenja administracije.70 Jelena Bojović „Opština pruža ključne lokalne javne usluge na lako dostupnoj lokaciji i razvila je sistem za obradu zahteva preduzetnika za građevinsku dozvolu na jednom mestu41”. katalog. informacije.

unapređenje i/ili proširenje industrijskih lokacija i objekata. industrijsku zonu (ili više zona). unapređenje i/ili proširenje energetskog sistema. naročito kada se lokalne zajednice suočavaju sa zapuštenom infrastrukturom i dugogodišnjim neulaganjem. Investiranje u lokacije i objekte namenjene preduzećima podrazumeva unapređenje fizičkih uslova neophodnih za poslovanje. unapređenje i/ili proširenje vodovodne mreže. Ulaganje u osnovnu infrastrukturu podrazumeva: • • • • Teško je uvrditi listu prioriteta kada se radi o ulaganjima u osnovnu infrastrukturu. Izgrađena infrastruktura obuhvata. i zahtevaju dugoročno finansijsko planiranje. finansijski su najzahtevnija ulaganja u poslovno okruženje. ne samo trošak izgradnje.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 71 • • • GUP koji je u funkciji ekonomskog razvoja. unapređenje i/ili proširenje sistema telekomunikacije. investiranje u osnovnu infrastrukturu ne podrazumeva samo opremanje industrijskih zona. • • uređenje. Međutim. unapređenje putničkog i robnog železničkog prevoza. već sveobuhvatno podizanje infrastrukturnih kapaciteta. unapređenje i/ili proširenje putne mreže. uređenje. unapređenje i/ili proširenje lokalnog aerodroma. • • Svi ovi kriterijumi certifikacije pomažu lokalnim samoupravama u sastavljanju prioriteta koje će sprovoditi u ekonomskom razvoju. što znači da se time stvaraju uslovi za zadržavanje i proširenje postojećih preduzeća. već i značajan trošak za održavanje. bez unapređenja ostalih elemenata privrednog okruženja. kao i za privlačenje novih investitora. • 2. unapređenje i/ili proširenje kanalizacione mreže. unapređenje i/ili proširenje komercijalnih lokacija i objekata (za trgovinu i kancelarijski prostor). uređenje. i/ili proširenje lokalne luke. Investiranje u osnovnu infrastrukturu. listu prioriteta za izradu planova detaljne regulacije prema utvrđenoj dinamici. . opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora Infrastrukturno opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora. Infrastrukturni projekti se ne sprovode izolovano.

Prilikom zoniranja industrijskog zemljišta lokalna samouprava treba da vodi računa o dostupnosti i veličini lokacije. Važan preduslov za privlačenje direktnih stranih i domaćih investicija jeste da lokalna zajednica odredi koji je prostor pogodan za industrijsku gradnju. železnice. reka. vlasništvu zemljišta. ili bez njih. Iako lokalna samouprava pojedini prostor definiše kao industrijsku zonu. jeste slobodno zemljište za industrijsku gradnju. kao i o potražnji potencijalnih investitora (lokalne privrede. mogućnostima proširenja. Najvažniji resurs opštine. ili novih investitora).1. on dugo može da ostane infrastrukturno neopremljen i da nema proizvodnje. infrastrukturnim opre- . aerodroma. Na osnovu dosadašnjeg iskustva u Mađarskoj. Uređivanje industrijskih lokacija industrijske zone Industrijska zona predstavlja prostor koji je određen za privrednu i proizvodnu delatnost u okviru urbanističkog plana. Stoga je vrlo važno da se oni koji upravljaju industrijskom zonom obavežu ugovorom da će lokacijom upravljati u skladu sa potrebama lokalne zajednice. pored građana. sa izgrađenim objektima. Industrijske zone su urbanistički definisane zemljišne parcele podeljene transportnim mrežama. autoputa. Češkoj i Srbiji. zgrade i druge nepokretnosti). Industrijske zone su obično strateški pozicionirane u neposrednoj blizini važnih saobraćajnica. Industrijsku zonu čine nepokretnosti (zemljište. ekonomski razvoj se oslanja na strana ulaganja. pravo korišćenja). Budući da je privreda u Srbiji znatno oslabljena. a koji za infrastrukturno opremanje.72 Projekti koji se svrstavaju u ovu oblast su: Jelena Bojović 2. kao i prava i obaveze koje iz njih proizlaze (vlasništvo.

Kada se govori o tehnološkim parkovima. postoje SZ Pirot. Osnovni cilj Uprave jeste povećanje priliva stranih investicija.gov. 62/2006). izvoza. zbog pružanja olakšica u spoljnotrgovinskom poslovanju. bankarstvo i osiguranje.usz.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 73 manjem pet hektara industrisjkog zemljišta (važi za opštine koje su više od pedeset kilometara udaljene od Beograda i imaju manje od pedeset hiljada stanovnika). poslovnih i naučnih parkova Industrijski park je prostorna i infrastrukturno opremljena celina predviđena za privredne delatnosti kojom rukovodi pravno lice kao njen upravitelj. uređene i promovisane zone u Srbiji je Industrijska zona „Ečka“ u Zrenjaninu. Primer dobro pozicionirane. Poslodavcima unutar slobodne zone omogućen je zakup poslovnih prostorija. trgovina. Slobodne zone Slobodna zona je posebno ograđen i označen prostor određen kao slobodna zona Aktom Vlade Republike Srbije. Na ovaj način stvaraju se ogromne mogućnosti za saradnju domaće i strane industrije. Korisnicima industrijskog parka. U okviru Ministarstva finansija Republike Srbije. investicionih programa i poslovnih planova. pored infrastrukture.3. ili taksi. po pravilu. u dodatne usluge spadaju razvijanje . SZ Zrenjanin i SZ Novi Sad. U Srbiji.2. video-link). na primer. SZ Subotica. skladišta po povoljnim uslovima. Za više informacija: Uprave za slobodne zone (www. Privredno društvo upravlja slobodnom zonom i njegov prvenstveni zadatak je da obezbedi uslove za nesmetano odvijanje privrednih delatnosti. pre svega. U njima se odvija indu- 2. U slobodnoj zoni može da se slobodno izvrši transfer prihoda i zarade u bilo koju državu. preko špedicije. zadovoljavaju se potrebe investitora u narednih pet do deset godina.bez naplate bilo kakvih poreza. i njima mogu upravljati. uključujući Srbiju . Slobodne zone se osnivaju.rs). poslovnog centra (konferencijske sale.oslobađenje od PDV-a i carine na uvoz sirovina i materijala namenjenih proizvodnji robe za izvoz. trening centra. izrade ekonomskih analiza. uključujući proizvodnju. Uvoz i izvoz robe u slobodnu zonu je neograničen. opreme i građevinskog materijala. a ponekad i zbog pružanja poreskih olakšica. carina. krajem 2008. formirana je Uprava za slobodne zone koja je nadležna za sva pitanja oko funkcionisanja i razvoja slobodnih zona. Slobodne zone mogu osnivati. finansijskih usluga. administrativnih i knjigovodstvenih usluga. na kome se obavljaju delatnosti utvrđene Zakonom o slobodnim zonama (Službeni glasnik RS. upravitelj. mašina. do ljudskih resursa. u ovom trenutku. 2. Roba koja se iz slobodne zone uveze na domaće tržište podleže režimu uvoza strane robe. skladištenje. radionica. Razvoj industrijskih. većeg angažovanja lokalne radne snage i transfera tehnologije. strijsko poslovanje. i domaće i strane kompanije. pakovanje. godine. pruža i širok spektar dodatnih usluga – od obezbeđenja i keteringa. Poslovanjem u slobodnim zonama investitoru se obezbeđuju specijalne olakšice i povlašćen poreski režim .

telekomunikacija i informacionih tehnologija. radi se isključivo o preduzeću čiji je jedini. tj. Ovakvo ugašeno tlo predstavljalo je svojevrstan vid zagađenja urbanog okruženja. Autori koji su se ozbiljnije bavili pitanjem braunfild lokacija u gradovima u Srbiji42 tvrde da ih ima bezbroj. prethodno korišćena u različite namene (industrija. Borislava Stojkova i Žakline Gligorijević direktorke beogradskog Urbanističkog zavoda. ili privatni sektor. pri čemu je tipično rešenje da lokalna samouprava obezbeđuje zemljište. izvoza. smanjenju nezaposlenosti i ukupnog ekonomskog i socijalnog razvoja beočinske opštine i regiona. jer ne postoji upravitelj koji se brine o parku i pruža usluge korisnicima i pošto je zona definisana. Programi sanacije napuštenih lokacija (revitalizacija braunfilda) Termin braunfild (brownfield) je ranih devedesetih godina prošlog veka ušao u upotrebu iz žargona američkih urbanista koji su ga koristili da definišu parcele na kojima je ležala neupotrebljiva. Beočin Biznis park je pokrenula kompanija „Lafarge Beočinska fabrika cementa“. poslovanje. U Srbiji većina industrijskih zona koje su osnovale lokalne samouprave nikada nije prerasla taj status i postala industrijski park. mrtva infrastruktura. jeste da obezbedi olakšice u plaćanju određenih lokalnih dažbina.74 softvera. Dakle. Inače. u ovim slučajevima. ili privatno-javnim partnerstvom. praksa privatno-javnog partnerstva u ovoj oblasti nije u punoj meri oživela. Na žalost. gradske životne sredine. Tamo gde privatni sektor ima veću ulogu. radi se skoro u potpunosti o privatnoj inicijativi (Biznis park Beočin. a pre svega naknade za uređenje građevinskog zemljišta. najčešće. električnom energijom i telekomunikacionim vezama . Ono što je si- . sa namerom da se stvore uslovi koji će privući nove investitore i tako doprineti povećanju proizvodnje.4. servis. potencijalnim investitorima na raspolaganju je osamnaest hektara zemljišta na obali Dunava u sklopu kompleksa „Lafarge BFC” koje su direktno povezanr sa lukom. ili većinski osnivač opština. a privatni partner investicije u sekundarnu infrastrukturu i zgrade. koji su se u nizu članaka. 2. Upravitelj industrijskog parka je. Industrijski parkovi u svetu najčešće se otvaraju sredstvima lokalne samouprave (po pravilu uz subvencije države). u strateškom partnerstvu sa opštinom Beočin i uz podršku Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Vlade Republike Srbije i Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine. preduzeće u čijem vlasništvu privatni partner i lokalna samouprava učestvuju srazmerno uloženim sredstvima. istraživačke delatnosti i slično. Vodeću ulogu u osnivanju industrijskog parka ima veliko preduzeće sa viškom zemljišta. Lafarge). vojne potrebe). Tamo gde upravitelj postoji.bilo da se radi o snabdevačima. država sredstva za infrastrukturno opremanje. ili kupcima roba. Uloga lokalne samouprave. koje osnivanjem industrijskog parka želi da u svoju blizinu dovede privredne subjekte kao deo proizvodnog lanca . studija i javnih izlaganja bavli ovim problemom. za sada i ti privatni industrijski parkovi nemaju u dovoljnoj meri popunjene kapacitete. Jelena Bojović 42 Svakako treba istaći doprinos arhitekata prof. Lokacija je infrastrukturno opremljena gasom. privatnim kapitalom.

Postoje i objekti koji se mogu bolje iskoristiti ako se podele na radne prostorije manje površine. Međutim. ni jeftino. nekadašnji deo holdinga „Zorka Šabac“. • 2. Dakle. Dobar primer predstavlja adaptacija objekta Udruženja preduzetnika u Zrenjaninu koji je godinama bio zapušten.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 75 gurno. ulaganje je rizičnije. ne postoji razumevanje sredine u pogledu važnosti evidentiranja i uzimanja podataka o svim karakteristikama braunfilg lokacija. fabriku „Voćar Koceljeva“ u prehrambenoj industriji. Dostupni primeri realizovanih ulaganja pokazuju da se problem braunfilda u Srbiji sveo na proces privatizacije i učešće Agencije za privatizaciju: • Američka kompanija „US STEEL” kupila je kao braunfild investiciju domaću kompaniju „Sartid”. Adaptacija objekata koji se ne koriste Osim braunfild lokacija koje. pa lokalne samouprave moraju sprovesti niz mera da bi braunfild lokacija bila atraktivna za ulaganje. i koji se programi posle sanacije mogu osmisliti. proces sanacije treba da se odvija u okviru regulative sledećim redosledom: prva procena lokacije. ima i primera objekata koji se ne koriste. a u njemu je smešten i Edukativni centar za ruralni • 43 Prema: Dragan Živkovic. takve mere su: • • • • posebni poreski podsticaji urbanističke olakšice infrastruktura komunalne olakšice Primer braunfilda: U Beču su stare gasne stanice. predstavljaju zagađeno okruženje. pronalaženje neophodnih sredstava i osmišljavanje programa. čak i kada lokalne samouprave pokušaju da rešavaju pitanje barunfild lokacija. Većina investitora radije bira grinfield lokaciju. ali to ne znači da zgrade od istorijskog i arhitektonskog značaja ne treba spašavati. Sa druge strane. kontaminirane lokacije nisu na prvom mestu kod uglednih investitora. 2009. one nemaju dovoljno ovlašćenja. koriste i članovi Zone unapređenog poslovanja. Brownfiled izveštaj. Austrijska kompanija „Alas International” kupila je domaću firmu „Zorka Nemetali Šabac“. što nije ni jednostavno. Najstarije zgrade je najteže sanirati. po definiciji. pretvorene u luksuzan stambeno-poslovni kompleks i novi statusni simbol. Revitalizacija braunfilda mora biti jasan prioritet. a zagađenje ostaje. današnji „US Steel Serbia”. Na primer. utvrđivanje stepena zagađenja.5. što braunfild objekat duže propada. osim što predstavljaju opasnost po lokalnu zajednicu. kroz proces privatizacije. Taj prostor sada. koliki je stepen zagađenja. niti jasnu sliku o njihovim mogućnostima. u čijem je sistemu i kompanija „US Steel Beli limovi Šabac“ koji je trenutno jedan od najvažnijih srpskih izvoznika. a mogu da se adaptiraju u radni prostor u vlasništvu javnog. lokalne uprave u gradovima u Srbiji ne shvataju stvarnu ekonomsku vrednost ove svojine. a nejasan im je i potencijal tog umrtvljenog kapitala u procesu privlačenja investicija. godina Prvi korak u većini programa sanacije mora biti analiza stanja. . određivanje prioriteta. tako da Srbija nema bazu registrovanih braunfild lokacija. Takođe. Moraju se doneti odluke o tome da li je objekte moguće efikasno koristiti. a cena kvadratnog metra je toliko skočila da su se uložena sredstva višestruko vratila43. Ali. tako da je urbano okuženje potpuno izmenjeno. Austrijska kompanija „Rauch” kupila je. pa i besmislenije. tipičan primer braunfilda. pored Udruženja preduzetnika. ili privatnog sektora. utvrđivanje vlasništva.

postojeća privreda je od izuzetnog značaja za lokalni ekonomski razvoj budući da zapošljava najveći broj ljudi i najveći broj investicija dolazi. nova postrojenja. šta uvoze. podrške i resursa koji su neophodni za njihov dalji razvoj. istovremeno. ko su im dobavljači i kupci . Opseg inicijativa kojima se može podržati razvoj lokalnih preduzeća je ogroman: Mediji Investitori u drugim zemljama The Urban Institute – a USAID Contractor Serbia | Croatia | Slovenia | Bosnia and Herzegovina StrategicPuls Group | Montenegro | Macedonia | Albania 5 . Najčešći izvor informacija pri donošenju odluke o investiranju jesu poslovni kontakti (63% odgovora). ona je. Base: Investors in Serbia. to jest. Podsticaj razvoju lokalnih preduzeća podrazumeva pružanje saveta. unapređenja i sl). šta im smeta. upravo.što je sve od značaja za strateško planiranje i promociju investicija. Podrška postojećoj privredi Iako često zanemarivana. i streški partner grada u razvoju infrastrukture. a ne. što ukazuje na značaj „lokalnih veza”. Investors in othe r countries Biznis kontakti 63% 67% 24% 58% 23% 25% 25% 0% 23% 17% Investitori u Srbiji Drugo Opštinske brošure 0% 6% Sajmovi i slične manifestacije 0% 11% Republičke institucije i tela Poslovna udruzenja i udruzenja investitora 8% 8% 8% Prijatelji i rodbina Lokalne institucije i tela 42% što se često misli. ljudskih resursa i očuvanju životne sredine. bili ključni kada se odlučivalo da se investira u Srbiju i koji su investirali u Srbiji tokom poslednjih deset godina. Već pomenuto istraživanje investitora koje je sproveo USAID-ov Program podsticaja ekonomskom razvoju opština podrazumevalo je opsežne razgovore sa direktorima sto dvadeset preduzeća koji su. kako izgleda njihov proizvodni proces. šta izvoze. Na kraju – postojeća privreda je i najvažniji izvor informacija i ideja za lokalnu samoupravu – od prisutnih mogu da nauče zašto su i dalje tu. proširenja. značaj postojeće privrede. Jelena Bojović 3. kao August 2008 Izvori informacija o Srbiji: Investitori u Srbiji naspram investitora u drugim zemljama Multiple responses.76 razvoj. takođe. Pančevo). od novih investiotora (mnogo je više onih koji su već prisutni. Iz rezultata istraživanja vidi se da je većina investitora došla u Srbiju zato što je već imala ostvarene veze sa Srbijom. iz te oblasti. dok su tržišni uslovi bili tek na drugom mestu. i koji i dalje ulažu u svoj razvoj. Takve strategije nazivamo programima za zadržavanje i širenje postojećih preduzeća. Adaptirani braunfild objekti u gradu često se koriste i kao biznis inkubatori (Novi Sad. Sa postojećom privredom investitori ostvaruju prvi kontakt u novoj sredini.

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

77

3.1. Posete preduzećima, istraživanje mišljenja preduzetnika (ankete)
Identifikacija problema sa kojima se preduzetnik suočava u svom radu je ključ za uspešno planiranje i sprovođenje programa pomoći. Postoji nekoliko načina da se otkriju problemi sa kojima se privreda suočava, to jest, da se uvidi kako se može unaprediti njihovo poslovanje: 1) anketiranje putem telefona – jednostavan i kratak postupak, može da se kontaktira veći broj preduzeća, ali je malo interesovanje preduzetnika da odgovaraju na ankete i smanjena mogućnost da se stvori ličan odnos sa preduzetnikom; 2) anketiranje putem elektronske pošte – slično kao telefonsko anketiranje, ali je procenat odgovora daleko manji (veliki broj anketiranih, mali procenat popunjenih upitnika), a često, zbog nerazumevanja pojedinih pitanja, odgovori nisu tačni; 3) posete lokalnim preduzećima – ovakav pristup je izuzetno zahtevan (neophodno je zakazati unapred sastanke, otići na lice mesta i provesti bar trideset minuta u poseti), ali pruža daleko bolje rezultate - dobija se precizniji odgovor na svako pitanje, na osnovu ličnog kontakta, izraza lica sagovornika i načina na koji daje odgovore, može se mnogo saznati. Takođe, iz ovakvih anketa lokalna administracija može više da sazna o načinu proizvodnje (ukoliko je u pitanju proizvodno preduzeće), o tehnologiji koja se koristi, prostoru za rad i dr; 4) neformalna druženja i razmena informacija – na koktelima i neformalnim okupljanji-

ma moguće je dobiti informacije o poslovanju i problemima privrede, a ovaj vid kontakata pruža mogućnost za otvoreniji i iskreniji odnos i otvara poverenje. Glavni nedostatak je što informacije dobijene ovim putem nisu dokumentovane, to jest, ne postoji pisan trag o zaključcima i predlozima. Bez obzira koja se vrsta ankete koristi, dobijeni podaci i informacije se obrađuju, analiziraju i pripremaju lokalnu samoupravu da odgovori na probleme. Anketirana preduzeća moraju dobiti povratnu informaciju o koracima koji će biti preduzeti. Ukoliko se privrednicima ne obezbedi povratna informacija, oni više neće učestvovati u narednim anketama, to jest, lokalna samouprava će izgubiti njihovo poverenje. Putem ankete, osim identifikovanja problema sa kojima se privrednici suočavaju, lokalna zajednica stiče uvid u njihove razvojne planove, u mišljenje privrednika o poslovnoj klimi i radu lokalne samouprave i lokalnih vlasti. Na taj način opština/ grad može doći do ideje kako da unapredi poslovno okruženje, šta treba da menja, a na čemu treba da insistira. Samu posetu, ili telefonski razgovor, lokalna zajednica može da iskoristiti da privrednike obavesti o aktuelnim i budućim programima podrške - novim kreditnim linijama, predstojećim sajmovima, konferencijama, itd. Posete mogu podstaći lokalna preduzeća da koriste domaće resurse, da finansiraju obuku u ovladavanju novim veštinama i doprinesu razvoju strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Važno je

78 Prema analizi ankete mišljenje poslovnog sektora u Kruševcu 2006. godina 1. Firme koje su učestvovale u upitniku trenutno zapošljavaju trinaest hiljada radnika, a naredne godine planiraju otvaranje preko šest stotina novih radnih mesta. Nova radna mesta se ravnomerno otvaraju u svim sektorima – proizvodnom (uglavnom najveća preduzeća), komunalnom i drugim uslugama, što može biti znak pozitivne promene na nivou lokalne ekonomije . 2. Lokalna ekonomija nije dovoljno orjentisana ka izvozu. Samo osam od pedeset i osam firmi izvozi više od 10% proizvoda i usluga izvan Srbije, dok se ukupno 15% proizvodnje plasira na stranim tržištima, 35% prodaje se realizuje u okrugu, a 50% u drugim delovima Srbije. Uprkos konkurentnoj prednosti koju stvaraju niže cene (u poređenju sa standardima EU), proizvođači iz Kruševca ne mogu da nađu klijente na tržištu EU. 3. Poslodavci su ocenili kvalitet radne snage u svojim firmama na sledeći način: ocenu „odličan” je dobilo 11%, a ocenu „dobar” 31%, što predstavlja prosečan rezultat, dok je 14% radnika dobilo lošu ocenu, što predstavlja izuzetno visok procenat. Prosečne mesečne zarade su porasle u 2006. sa 15.300 na 17.300 dinara. Polovina firmi ima potrebu za novim radnicima, ili očekuje da će im nedostajati stručna radna snaga (inženjeri, tehničari, ekonomisti). 4. Trideset devet od pedeset i osam firmi planira da proširivanjem postojećih objekata, ili izgradnjom novih, modernizuje pogone tokom 2006, da bi mogle da prošire svoje kapacitete u Kruševcu. Ukupan iznos investicija dostići će 5.200.000.000 dinara. Devet firmi planira da proširi svoju delatnost izvan Kruševca i pokrije veće tržište (uglavnom u Beogradu i Nišu, a dve u inostranstvu). U isto vreme, četiri firme planiraju da izmeste svoje pogone izvan grada zbog promenjenih uslova na tržištu, uslova transporta, nedostatka prostora za proširenje i nedostatka kvalifikovane radne snage . 5. Kvalitet usluga koje pruža lokalna samouprava nije visoko ocenjen (prosečna ocena 2,92 na skali od 1 do 4, najviša ocena 1, najmanja 4). Održavanje puteva i izdavanje građevinske dozvole za obavljenje samostalne delatnosti, kao i problemi sa građevinskim zemljištem, često se navode kao oblasti koje se moraju unaprediti. 6. Mišljena kruševačkih poslodavaca o poslovnoj klimi u gradu veoma su pozitivna. Jedna firma je ocenila Kruševac kao “izuzetno” mesto za preduzetničke aktivnosti, dvadeset i troje je poslovnu klimu ocenilo kao “dobru”, a dvadeset i četvoro kao “zadovoljavajuću”. Dve firme su grad ocenile “lošom” sredinom za poslovanje. Napori lokalnih vlasti, geografski položaj, ekonomska struktura i industrijska tradicija često su pominjani kao najveća prednost Kruševca.

Jelena Bojović

istaći da se tim posetama može sprečiti da preduzeće ne napusti lokalnu zajednicu. Program za podsticaj lokalnom ekonomskom razvoju opština osmislio je i zajedno sa lokalnom samoupravom sproveo niz istraživanja među privrednicima. Na osnovu jednog takvog istraživanja 2006. je urađena analiza stavova poslovnog sektora u Kruševcu. Na osnovu ove analize sagledane su osnovne prepreke za dalji razvoj ovih preduzeća ali su identifikovani i programi pomoći, koji su se sproveli u narednoj godini.

3.2. Pružanje stručne i savetodavne pomoći preduzećima
Ova vrsta podrške može početi od jedne osobe koja upućuje zainteresovane u pravom smeru – na kreditne institucije, organizovanu obuku i drugo. Jasno obeležavanje i obaveštavanje je ključno za efikasne savetodavne usluge. Saveti i stručna pomoć preduzećima mogu biti iz raznih oblasti: • • • • • • • • menadžment i upravljanje preduzećem, zakonska regulativa i poslovanje, istraživanje tržišta, marketing i promocija, sistem kvaliteta, zaštita životne sredine, uvođenje standarda i certifikacija, kontrola i kvalitet ljudskih resursa,

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

79 • • tehnologija, istraživanje i razvoj i dr. • • • • • kompjuterske aplikacije, izrada biznis plana, finansije i vođenje poslovnih knjiga malih i srednjih preduzeća, lokalna poreska opterećenja i olakšice, apliciranje za bespovratna finansijska sredstva.

U tom slučaju težište bi trebalo da bude u pružanju stručne pomoći tamo gde je ona realno potrebna. Lokalna samouprava treba da zna da iskoristi znanje zaposlenih prilikom uvođenja novih standarda i tehnologije, a da za specifične i specijalističke obuke angažuje stručna lica (iz lokalnih škola, državnih institucija i organizacija, međunarodnih organizacija). U Srbiji, u ovom trenutku, postoje brojne, uglavnom međunarodne organizacije, koje se bave tim poslom (USAID, na primer, sprovodi set programa koji pružaju direktnu tehničku pomoć preduzećima u svim navedenim oblastima). U samoj lokalnoj samoupravi postoji stručan kadar koji može da pruži pravne i finansijske savete i stručnu pomoć u oblasti zaštite životne sredine.

3.3. Obuka za preduzetnike i programi podrške malim i srednjim preduzećima
Uobičajeni programi obuke mogu se prilagoditi specifičnim potrebama ove ciljne grupe (preduzetnicima i malim preduzećima). Različite teme obrazovnih programa zavise od privrednih grana koje su zastupljene u određenoj sredini i od njihovih potreba. Teme obuka su slične pomenutim u poglavlju „ Saveti i stručna pomoć”, ali pored ovih, za preduzetnike su značajne još i: •
44 Pogledati deo 9. Razvoj ljudskih resursa

Obuke osmišljava i realizuje kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u saradnji sa preduzetnicima i malim preduzećima. Predavači su pored zaposlenih u lokalnoj samoupravi i privrednici i preduzetnici sa većim iskustvom u poslovanju, kao i državne institucije, organizacije i udruženja (Nacionalna služba za zapošljavanje, Agencija za mala i srednja preduzeća, komore i udruženja). Obuka se može organizovati u prostorijama srednjih i osnovnih škola, udruženja preduzetnika. Edukativni centar u Inđiji44 koji je pokrenut za obuku nezaposlenih lica, a koristi se i za obuku preduzetnika, smešten je u jednoj učionici osnovne škole koja je renovirana i opremljena u okviru projekta.

3.4. Podrška razvojnim projektima i istraživačkom radu
Podrška razvojnim projektima i istraživačkom radu pruža se putem projekata saradnje između preduzeća i viših obrazovnih institucija, a može se osnovati i fond za istraživanja, ili program u okviru koga će diplomirani studenti prenositi znanje zaposlenima u lokalnim preduzećima. Privreda ima potrebu da razvija i unapređuje svoj proizvod i nije retkost da se osnivaju odeljenja za istraživanje i razvoj. Međutim, nisu sva preduzeća u finansijskoj

prodaja i promocija, udruživanje i zajedničko nastupanje,

godine povučeno tri kredita iz Fonda za razvoj46. 46 Fond za razvoj republike Srbije Preduzeća koja već imaju ili planiraju uvođenje istraživačkog odeljenja . istraživačko/razvojna odeljenja bave se razvojem novih proizvoda. lokalne vlasti se retko odlučuju da detaljno savetuju preduzeća. ili 21% od ukupnog broja (šest stotina devetnaest anketiranih preduzeća) ima istraživačko odeljenje. ili odeljenje za razvoj novih proizvoda. Prema odgovorima najvećeg broja preduzeća. Ipak. Jelena Bojović 3. na primer. Ustanovljeno je da sto dvadeset i devet anketiranih preduzeća.5. 45 Opštine u kojima se naketa sprovodila deo su Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština. Banke i investicioni fondovi su zainteresovani da povećaju broj svojih klijenata i stalno nude obuke i savetovanja u oblasti kreditiranja i investiranja. sprovedena je anketa u sedamnaest opština45 u Srbiji o mišljenju poslodavaca u privrednom sektoru. Interesantno je. Pristup kapitalu i finansijama U osnovi. i 2009. U periodu između 2008. pošto je uspostavljen sistem informisanja preduzetnika o dostupnosti ovih sredstava. dok je već 2007. Uloga lokalne samouprave i kancelarije za lokalni ekonomski razvoj ogleda se u povezivanju fakulteta i instituta sa privredom da bi im omogućli korišćenje ovih usluga. usvajanjem tehnoloških standarda i istraživanjem tržišta. Jedno od pitanja ticalo se razvoja i istraživanja. radi se o pružanju informacija i upućivanju u pravom smeru onih preduzeća koja su zainteresovana da pronađu potencijalne izvore finansiranja. taj broj povećan na sedamdeset i tri. a potom izaberu onu koja je za njih najbolja. kao i da pomogne preduzetnicima i malim preduzećima u boljem razumevanju ponuda finansijskih institucija. Lokalne samouprave treba da iskoriste ovu mogućnost i da organizuju obuku za svoje preduzetnike. lokalna samouprava bi mogla da pruža informacije o državnim programima u ovoj oblasti. godine. Lokalna samouprava zato ima ulogu posrednika: da pozove privrednike koji su zainteresovani za ovaj vid obuke (kroz već pomenute ankete) i sve lokalne banke koje će privredi objektivno predstaviti sve mogućnosti. dok 14% razmišlja da ga uvede. Najčešći problem sa kojim se banke suočavaju prilikom predstavljanja svojih proizvoda privredi jeste nepoverenje preduzetnika i činjenica da se retko odazivaju na pozive za obuku. tako da privrednici mogu da uporede usluge različitih finansijskih institucija. prioriteti i problemi u poslovanju onih privrednih subjekata koji investiraju i otvaraju radna mesta u opštinama koje su obuhvaćene anketom. Anketa je sprovedena sa ciljem da se što bolje razumeju stavovi.80 situaciji da imaju ovakva odeljenja. pošto se time bave specijalizovane ustanove. Kada je finansiranje u pitanju. da je u jednoj opštini u Srbiji u toku 2006.

Tim za pravne reforme programa Podsticaj ekonomskom razvoju opština. Kragujevac je obezbedio beskamatne kredite za poljoprivredna gazdinstva sa grejs periodom od osamnaest meseci i rokom dospeća od trideset i šest do šezdeset meseci i podsticajna sredstva za preduzetnike koja se vraćaju u iznosu od samo 25%. Treba biti vrlo pažljiv u nastojanju da se osigura načelo pravednosti i da ovi procesi budu transparentni. 2. .6. godine. sproveo je istraživanje o fondovima u Kragujevcu. a razlikuju se i po načinu upravljanja. Subotici. obično donosi komisija čije članove imenuje predsednik opštine. ali nisu jasni kriterijumi na osnovu kojih se biraju članovi komisije. pristupu kapitalu i kreditima. odluke o dodeli itd. Loznici i Inđiji.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 81 3. 4. ★ Za većinu programa lokalna samouprava nije ustanovila indikatore kojima bi se pokazala njihova uspešnost i proverilo da li oni. omogućavaju otvaranje novih radnih mesta i privredni rast. Loznica je obezbedila beskamatne kredite za poljoprivredne proizvođače i mikrokredite za preduzeća u nastajanju („start up” krediti) sa grejs periodom od dvanaest meseci i rokom dospeća od trideset meseci. 3. U nekim slučajevima moguće je ponuditi i direktnu finansijsku podršku. U Srbiji postoji veliki broj lokalnih fondova za pomoć preduzetnicima. odnosno 3% u slučaju programa podrške poljoprivrednim gazdinstvima. uz troškove obrade kredita od 2% godišnje. tokom februara i marta 2007. Pre svega se misli na mehanizam koji bi pratio broj novootvorenih radnih mesta. Subotica je kroz lokalne fondove beskamatno pozajmljivala sredstva nezaposlenim licima i preduzetnicima. Adekvatan program tehničke podrške trebalo bi da pruži savete o finansijskom planiranju. na primer. Ipak. zaista. ★ Sve ključne odluke (kriterijumi. Lokalni fondovi za podršku privredi Jedno od najtežih pitanja za preduzeća jeste pristup kapitalu.). Inđija je kao rezultat pregovora sa komercijalnim bankama obezbeđivala subvencije za komercijalne kredite malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima u iznosu od tri procentna poena i stopom umanjenja za jedan i po procentnih poena. iznosi. Svi fondovi su relativno različiti u strukturi i obimu sredstava. privredi ili poljoprivredi i u pitanju su manji programi koji nude bespovratnu pomoć ili kredite za investicije u moderne tehnologije. odnosno promene opštinskih prihoda koje su rezultat programa finansiranja (nova radna mesta → nove plate → novi lokalni prihodi od poreza na dohodak građana). i plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje pripravnicima u opštinskim službama tokom šest do dvanaest meseci. Neki od zaključaka tog istraživanja su: ★ Sredstva kojima fondovi raspolažu kreću se od dva do šezdeset miliona dinara ★ Svaka lokalna samouprava je na različit način definisala korisnike fondova: 1.

sastanci privrednog saveta. Načela javne nabavke i kampanje „kupujmo lokalno” Ovakve kampanje se sprovode u skladu sa načelima povoljnog poslovnog okruženja koja podrazumevaju saradnju između lokalne samouprave. uspostavljanje mehanizama transparentnosti i kontrole procesa. to jest. Zadovoljni poslovni ljudi su. definisanje indikatora za merenje učinka. Na taj način lokalna samouprava može da reši organizovanje posla. Info-dani za privredu.82 neke opštine. priprema informatora. i mnoge druge analize pokazuju da je ključ pri uspostavljanju fondova za podršku privredi: • • • • • • analiza potreba privrede. njihovo bolje prilagođavanje promenama. godine u nekoliko opština u Srbiji. kao na primer Inđija. SMS obaveštavanje. pre svega. jasno definisanje korisnika fonda i mehanizma korišćenja sredstava. Na koji način kancelarija za lokalni ekonomski razvoj može uspostaviti bolju komunikaciju sa privredom: Dobra komunikacija osigurava bolju informisanost preduzetnika. Jedna od inicijativa je sprovedena 2008. već imaju određene indikatore koje koriste prilikom procene isplativosti programa podrške privredi.7. kao što je već napomenuto. zajednički sajamski nastupi i druge zajedničke aktivnosti. 3. uspostavljanje organizacionog sistema za praćenje efekata. uspostavljanje već pomenute kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. Ujedno. u poziciji da privuku nova preduzeća. zaposleni u kancelariji će biti zaduženi da informišu privredu. stalna komunikacija putem elektronske pošte. institucija javnog sektora i većih privrednih subjekata sa ciljem da tenderi javnog sektora budu pristupačniji za lokalna preduzeća. brošura i časopisa. a Kragujevac planira da uspostavi sistem praćenja efekata gradskih programa. Unapređenje komunikacije između lokalne samouprave i preduzeća Jedan od oblika unapređenja komunikacije jeste. kao i veću iskorišćenost javnih resursa koji im stoje na raspolaganju. već su i potencijalni ambasadori svojih zajednica. 3. svakako.8. • • • • • • • • Jelena Bojović anketiranje i posete privrednicima. preduzeća nisu samo od ključne važnosti za razvoj lokalne privrede. kad su sva javna preduzeća predstavila lokalnim privrednicima planove javnih nabavki . da slušaju i odgovaraju na njene zahteve i sugestije. organizacija okruglih stolova i konferencija. Ova. preciziranje kriterijuma za odabir.

preduzeća usmerena na lokalno tržište. ili grupe proizvoda. 83 % prometa ostaje u granicama Srbije. a 40% poslovanjem sa partnerima iz ostalih delova Srbije. i 2009. 3.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 83 za narednu godinu.9. U Evropi. ili inovacija sa potrebama tržišta. Privredna komora). mogu da ih upućuju na državne organizacije koje se bave izvozom (SIEPA. urađeno 2008. zajedno sa pouzdanim i relevantnim informacijama o tržištu. Blagovremena informacija o tenderu dozvoljava lokalnim snabdevačima da se bolje organizuju ili. nom (regionalnom) tržištu. u najvećoj meri. da organizuju B2B susrete („business to business”) i da promovišu lokalne proizvode. da zajednički izlažu na međunarodnim sajmovima. Lokalne samouprave mogu da stimulišu preduzeća da se udružuju. Inicijative za promociju malih i srednjih preduzeća obuhvataju savetovanje i obuku preduzetnika o izlasku na strana tržišta. Očigledno je da postoji potreba da se pomogne privrednicima u širenju tržišta. Već pomenuto istraživanje o mišljenju privrednog sektora. pokazalo je da su. ovladavanje tehnikama izvoza. dok 17% prometa preduzeća ostvaruju u saradnji sa inostranstvom . U okviru ovog projekta najpre se vrši istraživanje među građanima i privrednicima o njihovim kupovnim navikama i proizvodima. godine na uzorku od šesto devetnaest preduzeća. eventualno. što će im pomoći u plasiranju proizvoda. Reklamiranje malih i srednjih preduzeća i širenje tržišta Mala i srednja preduzeća širom Srbije uglavnom su usmerena na svoje tržište. što ih razlikuje od velikih kompanija koje se nadmeću na globalnom nivou. učešće na trgovačkim sajmovima i izložbama i pomoć u povezivanju proizvoda. VIP.najviše sa poslovnim partnerima iz Evrope 16. i podrazumevaju čak i osnivanje konzorcijuma i udruženja za marketing.6% i oko 1% u saradnji sa partnerima iz vanevropskih zemalja. a potom se osmišljava i sprovodi kampanja koja ima za cilj promociju jednog. da traže partnere u poslu. . usluge takve vrste obično nude privredne komore. Kampanja „kupujmo lokalno“ podrazumeva i promociju lokalnih proizvoda i stimulisanje građana i privrede da koriste usluge i dobra lokalnih snabdevača. Čak 43% ukupnog prometa svih anketiranih preduzeća nastalo je poslovanjem na lokal- Promet preduzeća tokom 2006/2007 i 2008/2009 Dakle.

Iskustvo govori da povezivanje vlasnika novih i malih firmi sa firmama koje su već učvrstile svoje pozicije. Podrška lokalne samouprave ogleda se kroz obuke. Podrška osnivanju novih preduzeća Podrška osnivanju novih preduzeća podrazumeva stimulisanje nezaposlenih da pokrenu sopstveni biznis. jesu oni koji: • nikada nisu imali posao. Primer je bilo koja veća kompanija • Ovo su dve nezavisne ciljne grupe. zašto bi postojeće kompanije pružale usluge početnicima. najosetljivijim mesecima njihovog rada. To mogu da budu formalne i neformalne mreže mentora i novih firmi i da budu dodatno korisne u njihovim budućim aktivnostima. izgubili su posao. ali i naviku da rade „za poslodavca”. stručnu pomoć. ili nimalo iskustva u vođenju posla. Savetodavna i stručna pomoć početnicima u poslu Nezaposleni. Zaposleni u upravi treba da definišu program obuke. . U ovom poslu nezaobilazni partner je Nacionalna služba za zapošljavanje. Takvi projekti mogu biti: savete stručnih lica koja im mogu pomoći u pronalaženju ideja za bavljenje sopstvenim poslom. obuka se odvija u obrazovnim centrima. fakulteti i srednje škole. Nezaposlenima bez iskustva treba da obezbedite osnovne obuke o poslovanju. kao i podršku novoosnovanim preduzećima u prvim. kao i praksu. da. pronađu prostor za obuku i angažuju predavače i savetnike. ali im je potrebna obuka i savet u oblasti finansija. zajedno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. 4.1. ili angažovanjem nezavisnih savetnika. Kao i u većini slučajeva kada je u pitanju stručna pomoć. zakonskog okvira za poslovanje (koji regulišu rad i zaposlenje. pomoć početnicima u poslu da osnuju preduzetničku radnju ili preduzeće. kojima u početnim stadijumima morate pristupiti na različite načine. Poslovne mreže početnika u poslu i mentorski programi Kao što je već rečeno. ekološku zaštitu). može da dâ dobre rezultate za obe strane. odaberu kandidate. nemaju prethodno iskustvo i njihove veštine su nedovoljno profilisane. Pitanje koje se nameće jeste. radnoj etici i tržištu. bezbednost na radu. koji bi mogli da pokrenu sopstveni posao. marketinga. početnici u poslu imaju ili malo. 4. biznis planiranja.84 Jelena Bojović 4. bolje je da lokalna samouprava organizuje da neko drugi pruža pomenute usluge. informacije i obezbeđivanje resursa. imaju prethodno stečeno iskustvo i znanje. Nezaposleni sa iskustvom uglavnom imaju ideju i volju da započnu biznis i znaju kako da proizvedu. poreze.2. zato su mentorski programi pravo rešenje za njih. nemaju posao. Prema potrebi. pružanje saveta.

. njihovim umrežavanjem stvaraju se poslovni odnosi i obezbeđuje uzajamna podrška. u komunalnim delatnostima to su reciklaža.000 dinara za „start up“ kredite preko Fonda za razvoj Republike Srbije. Pored odnosa mentor . Stvaraju se poslovne veze koje učeniku obezbeđuju tržište. Umrežavanje početnika je vrlo značajno zato što se nalaze u istom. Lokalne vlasti treba da se uključe u pomoć pri finansiranju tako što će: • • • zajedno sa finansijskim institucijama proceniti koji su najbolji oblici podrške i saradnje. suočavaju se sa problemom nedostatka početnog kapitala. Mentorski programi se mogu i sufinansirati (formiranje mentorskih fondova). ali su dovoljno važni i moraju. kreditirati početnike u poslu (Poglavlje 3.učenik u poslovanju. a kad takva praksa i postoji. uloga lokalnih samouprava jeste da.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 85 koja prepušta deo svog poslovanja manjim kompanijama (outsourcing). U Novom Sadu. način obrade). i u plasmanu na novim. podržala inicijativa. kooperante koji su. da bi se.i u potražnji za ponuđenim proizvodima. Finansijska pomoć novim preduzećima i preduzetnicima Mnoga preduzeća i preduzetnici. Lokalni fondovi za podršku privredi). Mentorstvo je. u potpunosti.Zakon o budžetu Republike Srbije za 2010.000. U softverskim kompanijama to su.dizajn i marketing i poslovi pakovanja. sastav. Dakle. 4. u prehrambenoj proizvodnji . uslovi su izuzetno nepovoljni. a učitelju sirovine. dakle. dati savet i pomoći početnicima u pronalaženju finansijskih sredstava . i sva druga umrežavanja podržavaju učenje. prepoznaju potrebe početnika u poslu i podstaknu državne institucije i privatni sektor da usklađuju svoje usluge sa tim potrebama. u proizvodnji metalnih oruđa . poluproizvode. koliko i za učenika. jedna softverska kompanija je zainteresovana da bude mentor početnicima u softverskom inženjeringu da bi jednostavnije nalazila pouzdane kooperante. količina. ili sličnom položaju i mogu učiti jedni od drugih. Stoga je finansijska pomoć novim mikropreduzećima ključni faktor koji može da opredeli novog preduzetnika da pokrene inicijativu.3. da budu oslonjeni na proizvodni proces „majke” kompanije.6. u skladu sa njihovim potrebama (standardi. Najčešće su u pitanju poslovi koji nisu iz uže delatnosti samog preduzeća.000. korisno za učitelja. Ujedno. pre svega. nepoznatim tržištima.gumeni delovi. godinu predviđa sredstva u iznosu od 1. ili skupljanje i odvajanje otpada. nedovoljnog iskustva u upravljanju preduzećem i nepoznavanjem tržišta . dizajnerski poslovi. na početku rada. na primer. ili ne. Finansijske institucije retko daju kreditna sredstva početnicima u poslu. recimo. u potpunosti. eventualno.

i dr).o. pored osnivača zastupljeni su i predstavnici lokalne samouprave. koji odlučuje o prijemu preduzeća i radnji u inkubator. već je i poslovno udruženje čija je svrha da pruži podršku u osnivanju novih preduzeća putem pružanja određenih usluga. zanimljiv je primer zato što u svoje osnivače. Do maja 2005. kako je to najčešće slučaj. osim velikog broja novoosnovanih inkubatora. U Srbiji postoji neformalna mreža inkubatora koji su se organizovali da bi lakše izneli svoje zahteve i probleme u odnosu na vlast i donatore. kao društvo sa ograničenom odgovornošću. pored lokalnih i pokrajinskih vlasti i regionalne agencije za mala i srednja preduzeća. a ne. Izraz inkubacija podrazumeva obezbeđivanje osnovnih „uslova za otpočinjanje novih poslova i ostvarivanje poslovnih ideja i podsticanje razvoja preduzetničkog duha. ili specijalizovani biznis inkubatori usmereni na konkretnu delatnost (inovacije. U Savetu biznis inkubatora u Knjaževcu. Biznis inkubator nije samo prostor za rad. objedinjuju tri pomenuta programa: pružanje savetodavne. Inkubator u Knjaževcu je značajan ne samo zato što je prvi u Srbiji. kao koncept. i na taj način direktno utiču na stepen uspešnosti tih preduzeća. Još jedna od novina u privrednom životu poslednjih nekoliko godina. godine. Poslovni inkubator Subotica d. (osnovan 2006.). usluga. privredno društvo. već u septembru 2005. The Urban Institute ni jedan biznis inkubator. u koje spadaju: prostor inkubatora. Drugi biznis inkubator u Srbiji osnovan je u Nišu. i finanijske pomoći i pomoći prilikom umrežavanja. Biznis inkubatori omogućavaju pružanje neposredne podrške preduzećima koja tek počinju s radom. marketing i umrežavanje. finansijski saveti i dr. kada je otvoren Biznis inkubator centar u Knjaževcu. Veći deo usluga koje obezbeđuju biznis inkubatori ponuđene su po subvencionisanim cenama. u periodu kada su najpodložnija neuspehu. knjigovodstvo. jeste i njihova inicijativa za udruživanjem. zajedničke usluge (sekretarijat. godine). udruženja privatnih preduzetnika i privrednici.4. 47 Metodologija za osnivanje Biznis inkubatora. ubraja i privatnu kompaniju (ATB Sever) i obrazovnu instituciju (Viša tehnička škola Subotica) koje imaju po 10% učešća u osnivačkim pravima. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u industrijskim zemljama Zapada rodio se koncept inkubacije. banaka. pre svega kao odgovor na sve višu stopu nezaposlenosti i druge posledice recesije. što pozitivno utiče na položaj preduzeća u inkubatoru u odnosu na ona izvan njega”47. kancelarijska oprema. savetovalište za preduzetnike. Inkubatori mogu da budu višenamenski (mogu da budu primljena sva preduzeća koja zadovoljavaju osnovne tržišne i tehnološke standarde). proizvodnja. Biznis inkubatori – mikro prostori za rad Biznis inkubatori. u Srbiji nije postojao . već i zato što njime upravlja udruženje građana („Timočki klub“).86 Jelena Bojović 4.o. u kome su osnivači Grad Niš sa 51% i Regionalna agencija za mala i srednja preduzeća sa 49%. sektorski specifični.

2006 u osnivanju 2007 2007 2007 / 1200 1086 1529 650 4500 2700 1300 1137 170 4120 400 + 1000 2500 1400 / 900 700 1350 / NVO DOO DOO DOO ogranak DOO DOO DOO DOO DOO DOO DOO / DOO DOO DOO / 1 3 ( u planu) 1 1 8 4 4 3 (7) 8 5 2 4 / 1 4 1 / Proizvodni Proizvodno usluzni Proizvodni Proizvodno usluzni Proizvodno inovativni Proizvodno usluzni Inovativni start up kancelarijski posao inovativni (IT sektor) tehnoloski i inovativni mešoviti mešoviti IT / proizvodni proizvodno-uslužni mešoviti / metalopreradjivacki 3 god javna sluzba 2 Broj stanara 8 0 / / 7 15 13 0 4 0 6 0 20 / 4 10 0 / Pravni status Naziv BIC-a Tip BIC-a Br. Rakovica Beograd Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta – Beograd Biznis Inkubator Centar Vranje Poslovni Inkubator Subotica Biznis Inkubator doo Krusevac Poslovni Inkubator Zrenjanin Biznis Inkubator Centar Medvedja Biznis Inkubator Centar "Rtanj" Boljevac Biznis Inkubator Centar Bor Biznis Inkubator Centar Valjevo Biznis Inkubator Centar Senta Biznis Inkubator Centar Novi Pazar (SEDA) 2005 u toku 2008 2007 2006 2005 2007 2008 2005 2006 2006 2006 2008.o.poslovni inkubator (Petrohemija).Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 87 Lista postojećih biznis inkubatora u Srbiji Broj zaposlenih u BIC-u Pros. Pancevo Inkubator Centar Nis Biznis Inkubator Centar Prokuplje Biznis Inovacioni Centar Kragujevac Poslovni Inkubator Kanjiza Neprofitni Razvojni Centar Inkubator Korrak d.o. . broj zaposlenih po stanaru 3 0 / 15 8 7 0 2 0 3 0 2 / 3 2 0 / Period inkubacije 4 god 4 god 3 god 4 god 3 god 4 god 3 god 3 god / 3 god 3 god 3 / 4 god 3 god 3 / Datum osnivanja Povrsina u m2 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 Biznis Inkubator Centar Knjazevac Privredno drustvo Biznis Inkubator Centar Zajecar Bizniz Inkubator Centar Uzice Inkubator Centar za razvoj preduzetnistva Raca Direkcija za preduzetnistvo .

jeste marketing. cena. distribucija i promocija. Preporuke pri osnivanju biznis inkubatora: • Biznis inkubatori su popularan. Jelena Bojović 5.skraćenica na engleskom jeziku od product (proizvod). s obzirom da inkubatori nedovoljno dugo posluju. mala i srednja preduzeća. unapređenje prodaje (brošure. Proizvod koji lokalna samouprava može da ponudi u ovoj oblasti jeste industrijska zona sa svim svojim karakteristikama (lokacija. Kruševcu i Prokuplju mogu poslužiti kao dobar model. Distribucije nema u klasičnom smislu -proizvod „ne ide“ tamo gde je kupac. Marketing i promocija investicija Važna funkcija svake organizacije. površina. deo industrijskog parka i posluju u njegovim okvirima. troškove pribavljanja zemljišta. neminovno. Lokalnim samoupravama stoje na raspolaganju brojna sredstva i tehnike za promociju investicija. i uspešan koncept u svakoj sredini (dostupnost početnih finansijskih sredstava ne treba da bude okidač). 48 4 P . sajmovi). lična prodaja (prodajne pre- • • • • • Iako je možda je prerano dati sud. nevladine organizacije. price (cena). ili su. Ključni elementi marketinga („4 P“48) su više-manje isti za sve: proizvod. naknadu za uređenje zemljišta. pak. zainteresovala i privukla investitore u svoju zajednicu. biznis inkubatori u Knjaževcu.88 I pored postojanja dvadesetak biznis inkubatora. kao sto su oglašavanje. Na kraju lanca marketinških uslova nalazi se promocija kao jedina karika koju lokalna samouprava koristi da bi informisala. iako se za svaku konkretnu organizaciju i za svako ciljno tržište 4 P drugačije definišu. telefona i troškove radne snage. u 90% slučajeva. državne firme ili. infrastruktura). Cena se odnosi na troškove pribavljanja svih potrebnih dozvola. ili poslovne zone) Ne započinjati osnivanje bez dugoročnog finanisjkog plana koji obezbeđuje održivost koncepta (operativni troškovi). promotion (promocija) i place (distribucija) . vode. teren. efikasna administracija i poslovna klima koja će investitoru omogućiti da uspešno posluje. ali nisu. Pre osnivanja biznis inkubatora treba utvrditi ko su potencijalni korisnici Veći broj osnivača veći uspeh inkubatora Upravitelji inkubatora treba da prođu obuku Stanarima inkubatora obezbediti post-inkubacioni prostor(mini-industrijske. u Srbiji je danas i dalje primetan nedostatak iskustva i stručnog znjanja koji su neophodni za pokretanje i upravljanje biznis inkubatorom. U svetu se inkubatori najčešće osnivaju uz univerzitete (studenti dobijaju subvencionisane uslove za započinjanje poslovanja). vodenih i vazdušnih saobraćajnica koje su u blizini. bilo da su u pitanju mulitinacionalne kompanije. lokalne samouprave. troškove korišćenja struje. već kupac „ide“ tamo gde je proizvod – ali ipak može da se kaže da dostupnost lokalne samouprave zavisi od njenog geografskog položaja i drumskih.

Opština. telemarketing. ubrajaju: veb-sajt (internet stranica). Vebsajt je prijemno odeljenje lokalne samouprave – prva tačka susreta za one koji nikada nisu bili u opštini. već zašto internet prezentacija važna u promociji investicija: • Veb-sajt omogućava promociju lokalne samouprave i prisustvo na lokalnom. opštine treba da definišu i svoj vizuelni identitet kojeg Vebsajt lokalne samouprave jedno je od najvažnijih i najekonomičnijih sredstava promocije. i što se pre shvati – to bolje. U promotivni materijal se. od vizit karte preko vebsajta do brošure. brošure i drugi štampani materijali i Pauer-point prezentacije. treba da bude vizuelno ujednačeno i. će se dosledno pridržavati kada je dizajn promotivnih materijala u pitanju (logo. karakteristične boje.1. već i regionalnom i svetskom tržištu (preduslov je. Evo nekih primera: „Najveći proizvođač malina u Evropi“. Vebsajtovi (internet stranice) 5. Jedinstveni argument prodaje je ono po čemu je jedna lokalna samouprava bolja od konkurentskih opština i gradova. godinu). pre svega. itd. prepoznatljivo. direktna pošta. Sve. Pored jedinstvenog argumenta prodaje. „Na raskršću koridora”. • . u svetu je 2008. Na ovom mestu nećemo nabrojati sve razloge zbog kojih je važno da lokalna samouprava ima internet prezentaciju. font. treba da definiše šta je njena ključna prednost u odnosu na konkurente – takozvani jedinstveni argument prodaje (USP – Unique Selling Point) i da se tim putem pozicionira na tržištu. S obzirom na ograničena sredstva sa kojima lokalne samouprave raspolažu. lokalna samouprava ima pristup ne samo lokalnom. važno je da svoje promotivne napore usmere na granu privrede i na investitore koje imaju najviše šansi da privuku („targetiran“ pristup promociji). pre svega.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 89 zentacije). a najnonovije procene dostižu broj od milijardu i osam stotina hiljada. internet kao sredstvo komunikacije i promocije postaje neminovnost. višejezičnost internet prezentacije. „Grad sa najviše direknih investicija u regionu“. Preko interneta i internet prezentacije. po čemu je osobena. godine bilo preko milijardu i po korisnika interneta. svakako. u svakom trenutku. Specifičnost i karakteristike jedne opštine moraju da se prepoznaju u svakom aspektu komunikacije i svakom segmentu delovanja. Dakle. „Jedina prava e-uprava u Srbiji“. Rast broja korisnika je eksponencijalan (400% u odnosu na 2000. u bilo kojoj vremenskoj zoni. Jedinstveni argument prodaje definiše se nakon SWOT analize i poređenja sa konkurencijom (benčmarking). internet marketing i PR. oblici). Prema Svetskoj banci. samim tim. regionalnom i svetskom tržitštu po zanemarljivoj ceni. po čemu se razlikuje i prepoznaje. Veb-sajt je medij koji je dostupan svima. Priprema promotivnih materijala Prvi korak u promotivnoj kampanji opštine jeste izrada promotivnih materijala. a najmanje što je potrebno jeste sajt na srpskom i engleskom jeziku).

različitih on-lajn servisa. može se dobiti detaljan uvid ne samo o broju vebsajt posetilaca i njihovom kretanju. kako se kreću kroz veb-sajt i dr.rs • Veb-sajt govori investitoru da je lokalna samouprava efikasna i transparentna u svom radu . anketa. . tako da je za korisnika veliki broj informacija prednost. Na kraju. vebsajt omogućava punu kontrolu sadržaja (to je medij koji je u rukama lokalne samouprave) i visoku fleksibilnost (svi sadržaji mogu da se direktno menjaju i on-lajn). Veb-sajt je medij koji omogućava interaktivnost i lakšu komunikaciju sa korisnicima . Korisnik bira sadržaj na vebsajtu.cityofleskovac. • Naravno. njegovog izgleda i sadržaja i on-lajn servisa koje nudi. osim za promociju investicija. posebno stanovništvu i preduzećima iz opštine/grada.zbog težine i broja strana). saopštenja. daju se na uvid građanima. čija veličina mora biti ograničena . već i podaci iz kojih gradova i zemalja dolaze. svi važni dokumenti. dan posle oglašavanja neke lokacije broj posetilaca je skočio za 300% u odnosu na prosečan broj).org www. • • • • Putem alata za obradu statitstičkih podataka koji su besplatni. poput Google Analytics-a. strategija. pružanje informacija široj javnosti. privrednicima i investitorima. na primer.90 Jelena Bojović http://www.vesti. e-uprava. šta ih najviše zanima. javni pozivi.oni koji nikada nisu bili u lokalnoj samoupravi svoj prvi utisak steći će na osnovu veb-sajta. izveštaji o radu.zrenjanin. preko foruma. Veb-sajt omogućava praćenje rezultata promotivnih kampanja lokalne samouprave uvidom u statisitke posećenosti (na primer. a ne teret (za razliku od brošura. Veb-sajt može značajno da utiče na sliku grada u javnosti . internet prezentacija lokalne samouprave koristi se i za: a. Veb-sajt ne opterećuje korisnika nepotrebnim informacijama.potencijalnim investitorima. planovi.

u zavisnosti od zemlje porekla investitora. Spiegel.izgradnja hotela. da bi se obezbedila maksimalna preglednost i ušteda prostora. kojim redom (po važnosti). Ost-West i sl). nabrajanja i tabelarne prikaze. d. Generalno. c. bez zalaženja u pojedinosti. a najčešće se koriste brošure i info-listovi.New Review ili Ekonomist. kulturnih. šta želimo da kažemo (po naslovima). Brošure i info-listovi U direktnom kontaktu sa potencijalnim investitorom internet prezentacija nije sredstvo komunikacije. Info-list daje presek stanja i mogućnosti za ulaganje u određenu privrednu granu ili. info-list može poslužiti kao dobra osnova u izradi oglasa – ukoliko opština planira da pokrene reklamnu kampanju u relevantnim ekonomskim. pak. b. Treba se usredsrediti na ono što je najbitnije i najzanimljivije za investitora. odnosno slobodne grinfild/braunfild lokacije) i njene komparativne prednosti. Minimum koji svaka brošura treba da sadrži. . brošura treba da bude što tanja i lakša za nošenje (tri do deset strana. prilikom prezentacija i tokom pregovor. unapređivanje komunikacije opštinske/gradske uprave sa građanima i preduzećima. predlaže konkretne projekte (na primer. Na kraju. preporučuje se izrada info-listova na više stranih jezika. najviše petnaest) da ne bi završila u kanti za otpatke. na primer. U direktnoj komunikaciji primat preuzimaju štampani promotivni materijali i prezentacije. jesu informacije o geografskom položaju opštine. relativno jeftini. Sadržaji info-lista treba da budu jezgroviti i dobro osmišljeni. Kod izrade brošura treba imati u vidu kome se obraćamo i u kojoj situaciji. takođe. slikom i rečju potkrepljuje nastup pred investitorom. da zainteresuje potencijalne investitore i pruži osnovne informacije o mogućnostima. pre svega. turističkih i drugih sadržaja i potencijala opštine/grada. S obzirom na relativno niske troškove izrade. Info-list je tanji i detaljniji od brošure – po obimu ne prelazi tri strane i usmeren je samo na jednu granu privrede. uputiti investitora na vebsajt (stoga je jako važno da sajt bude informativan i ažuriran).Financial Times. Svrha brošure je. i prilagođeni interesovanjima potencijalnih investitora iz ciljane industrije. Info-listovi su vrlo praktični za sajmove i poštu jer su lagani. od stranih . i koliko detaljno. pored kontakt podataka.fabrika sokova).izgradnja mini-hidroelektrana. energetika . uslovima i prednostima ulaganja u lokalnu samoupravu. i drugim specijalizovanim časopisima i novinama (od domaćih časopisa to mogu biti. stvaranje prepoznatljivog identiteta opštine/ grada i pozitivnog slike u javnosti. turizam . promovisanje privrednih. Jatova revija .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 91 kao i potencijalnim turistima i investitorima iz zemlje i inostranstva. ali se koriste i u direktnom marketingu – kada se šalju poštom na adrese potencijalnih investitora. Brošura. Brošure se uglavnom koriste na sajmovima. konkretnim mogućnostima za ulaganje (ponuda opštine. Umesto dugačkih objašnjenja treba koristiti teze. poljoprivreda . a za detaljnije informacije dovoljno je .

postoje li neki posebni podsticaji i olakšice za investitore u ovoj grani privrede. i kojoj grani privrede pripadaju): . u proseku. i nije cilj: tema se razrađuje i pojašnjava u direktnom obraćanju slušaocima. Na kraju. prilagođavala konkretnoj situaciji i publici. kasnije. Dizajn prezentacije treba da bude usklađen sa vizuelnim identitetom opštine i svih drugih promotivnih materijala. Treba izbegavati jarke boje. potrebno je usredsrediti se samo na ovu granu privrede i pružiti što više detaljnih informacija o tome. na primer. jer to. i sl. zapravo. U izradi prezentacije. Takođe.) – investitor neće biti impresioniran prezentacijom. treba voditi računa i o poreklu investitora .u prezentaciji za strane investitore na početku treba više pažnje posvetiti uslovima i prednostima ulaganja u Srbiju. Pauer-point prezentacija nije elektronska brošura i ne treba da ima mnogo teksta – investitoru se treba obraćati isključivo kroz kratke poruke i teze i koristiti što više grafičkih prikaza (slika. šarenu pozadinu i efekte koji zamaraju publiku (slova „lete“. Ako prezentacija traje deset minuta. ne bi trebalo da bude više od dvadeset slajdova (pola minuta po slajdu). sa kojim tržištima lokalna samouprava ostvaruje najveću razmenu. da li postoje hale ili zemljište koje je opremljeno infrastrukturom odgovarajućeg kapaciteta. broj slajdova i broj detalja treba da bude prilagođen vremenu koje je na raspolaganju. treba izbegavati dugačke i zamorne slajdove o „slavnoj istoriji i tradiciji“ dok se stigne do ponude za investitora – on je već otišao. dok za domaće investitore to nije slučaj. grafikona).92 Jelena Bojović Pauer-point (Power point) prezentacije Pauer-point prezentacije najčešće se koriste kao pomoćno vizuelno sredstvo prilikom direktnih pregovora i usmene komunikacije sa investitorom. Dužina prezentacije. slično kao i kod brošure. poput: imate li odgovarajuću radnu snagu i koliko ona. da li postoje škole koje obrazuju tekstilne radnike. kakva je tradicija u proizvodnji tekstila. da bi je. da li lokalna samouprava raspolaže potrebnim sirovinama. Ne treba brinuti da li je sve u prezentaciji rečeno. Optimalan broj teza po slajdu je pet. prvo treba definisati sadržaj prezentacije. slike „uleću“ i sl. U nastavku sledi primer uopštene prezentacije za strane investitore (ne zna se unapred ko su. Ukoliko se očekuje poseta investitora koji želi da otvori fabriku tekstila. kakva je struktura preduzeća u tekstilnoj industriji. dijagrama. ima li novih investitora. Praksa je da lokalna samouprava za početak pripremi jednu opštu prezentaciju o investicionim potencijalima opštine na srpskom i na engleskom jeziku. košta.

008 square kilometers Potential for agriculture development Treba voditi računa . Direktni marketing Kampanje direktnog marketinga podrazumevaju direktno obraćanje potencijalnom investitoru sa konkretnom ponudom .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 93 Kako ne treba SUBOTICA PROFILE Subotica is the northernmost city of Serbia. Louis T Wells.000 inhabitants Territory: 1. Preduslov za bavljenje direktnim marketingom jeste izrada i održavanje baze potencijalnih investitora. ili forumu). da im sve izgledaju isto. Kako treba SUBOTICA PROFILE • • • • Position: 46° 5’ 5’’ N. pa i investitori. Na taj način opština može da uči iz iskustva i da usavrši svoj nastup i planove. slajd: 5. nove priče.deset sastanaka . hiljadu poziva . U situaciji kada investitori slušaju nekoliko prezentacija za redom (na primer. na nekom sajmu. nemaju jedinstveni argument prodaje. ili šokantne slike. Primer: Sadržaj jednog slajda 1. Opštine bi trebalo da usmere pažnju na mala i srednja preduzeća izvozne orijentacije. slajd: 11.008 square kilometers. The city is situated 10 km from the Serbian-Hungarian border. slajd: 6. slajd: 12. slajd: 5. slajd: Naziv prezentacije (Opština XX: jedinstven argument prodaje) Prednosti ulaganja u Srbiju Prednosti ulaganja u Opštinu XX Geografska lokacija i tržište Saobraćajna povezanost Postojeća privreda Ljudski resursi Mogućnosti za ulaganje Troškovi poslovanja Podsticaji i podrška investitorima Kvalitet života Kontakt • • 2. The City of Subotica consists of the town itself and 18 surrounding settlements. Alvin G.putem pošte (obične i elektronske). It is stretched out on 1. 10 km away from Hungary The 2nd largest city in AP Vojvodina 150. slajd: 4. ili telefonom (telemarketing).jedna ostvarena investicija). slajd: 8. Istraživanja u svetu ukazuju da su kampanje direktnog marketinga najefikasnije sredstvo za stvaranje investicija50. odnosno. Dodatna prednost direktnog marketinga je merljivost rezultata – opština može da postavi konkretne ciljeve i pratiti njihovu realizaciju (na primer. slajd: 3.2. 19° 39’ 47’’E Northernmost city in Serbia. zato je neophodno ostaviti utisak i obavezno na svakom slajdu staviti ime opštine i kontakt informacije (adresu vebsajta). slajd: 10.nedostatak mnogih prezentacija je to što ni po čemu nisu prepoznatljive. A sandy steppe is located north from the city with fruitful orchards and vineyards on the south. Uočeno je da slušaoci. on the north latitude of 46° 5’ 5’’ and on the east longitude of 19° 39’ 47’’. jer se fokusiraju samo na one investitore koje je opština označila kao najizglednije. čime se značajno štede sredstva i usmeravaju samo tamo gde će uroditi plodom. jedan od njihovih čestih komentara jeste da ne mogu da uoče razliku među opštinama. čak i kada nisu iz iste zemlje. It is a city located in the heart of the Pannonian Plain with a long tradition and a wealthy cultural heritage. and on its mould land agriculture is developing.Wint • . a ne na sve. it’s the second largest city in population aspect on the territory of the Autonomous Province of Vojvodina. slajd: 7. a krupne 50 Marketing a Country. pamte ekstremne primere. slajd: 9.

ambasade stranih zemalja i ekonomski atašei. opština treba da preduzme sledeće korake: ★ priprema baze podataka potencijalnih investitora iz određenih zemalja i sektora. Vrlo je korisno posetiti sajam na dva dana. ukoliko pre toga nisu čuli za Srbiju. Jelena Bojović ★ organizovanje investicionih misija (posete investitora) i prodajnih prezentacija. baza podataka potencijalnih investitora može i da se kupi od organizacija koje se samo time bave (kao što je kompanija Kompass baza). Ceo proces može biti dug. privredne komore i udruženja preduzetnika iz zemlje i inostranstva. nalazi se na sajtu www. Investicioni sajmovi Sajmovi jesu jedan od najboljih načina da se stupi u kontakt sa potencijalnim investitorima. pronalaženje osoba zaduženih za investiranje u jugoistočnoj Evropi. neophodno je izvršiti pravilno i precizno ciljanje potencijalnih investitora. pa da ih uvrstimo u bazu potencijalnih investitora?“ Ideje o potencijalnim investitorima mogu se dobiti iz raznih izvora. Ako opština želi da se promoviše na ovaj način. Ali. Ciljani investitori moraju da imaju barem informacije. ★ proveru kompanija i kontakata putem vebsajta. ★ slanje personalizovanih pisama poštom. pokušaj ugovaranja sastanka. Ukoliko nema dovoljno sredstava da se ostane tokom celog trajanja sajma. ★ pozivanje najvažnijih investitora telefonom. da ne bi došlo do podudaranja i opsedanja istih investitora sa različitih strana i nivoa.com. ali uz dobru pripremu (pošto se uoče potencijalni investitori među kompanijama izlagačima i zakažu sastanci). vremenu održavanja i organizatorima. nije ni neophodno. ako ne i pozitivan stav o Srbiji ili opštini kao investicionoj destinaciji . Uspostavljanjem saradnje. povećava se mogućnost ulaganja stranih preduzetnika u grad/opštinu. kao što su: postojeći privrednici (saznati sa kojim kompanijama posluju). ★ izbor kompanija koje će kontaktirati. a zatim i – donosioca odluka. 5. razgovor na njihovom maternjem jeziku. biztradeshows. Da bi sprovela kampanju direktnog marketinga. ili više međunarodnih sajmova koje treba da poseti u toku godine. prvo što treba da uradi jeste da izabere jedan. Potpuni spisak svih privrednih sajmova u svetu. nacionalne i lokalne organizacije za promociju investicija. špediteri i distributivni centri.3. klasifikovanih po industrijskim granama / oblastima. agencije stranih zemalja koje se bave promocijom izvoza.direktno obraćanje sa konkretnom ponudom ne dolazi u obzir. zahtevan i na oko neisplativ. i kao pokušaj da se uspostavi saradnja između domaćih preduzetnika i stranih kompanija. zemljama. odnosno organizacijama kao što je SIEPA. .94 investitore (multinacionalne kompanije) treba prepustiti državi. mnoge opštine će se zapitati: „Kako da znamo koje bi kompanije mogle da budu zainteresovane da ulože u našu opštinu. međunarodni industrijski ili investicioni sajmovi (iz listinga se vidi ko su kompanije izlagači). ali se ovakav pristup za sada pokazao efikasnim. ili za zakupninu štanda. Na kraju. Da bi kampanja direktnog marketinga uspela.

net/) subvencionišu nastupe lokalnih samouprava i preduzetnika na sajmovima .rs/) ili Privredna komora Srbije (http://pks. Za opštinu je najbolje je da se usmeri na sektorske sajmove na kojima će izlagati zajedno sa svojim privrednicima. U zavisnosti od renomea i veličine sajma. . ili CEFTA). snabdevače. kao što su SIEPA (http:// www. lokalne preduzetnike. Međutim. Eliminacioni kriterijum je. eventualni susret sa njima na sajmu treba maksimalno iskoristiti. rekvizita. partnerske firme u Srbiji. ili da premesti proizvodnju u region. ključno je da se uspostavi kontakt sa osobom koja je odgovorna za nove investicije. koja podrazumeva sledeće: ★ priprema liste kompanija sa kojima će biti uspostavljen kontakt . Pošto opština odabere sajam na kome će učestvovati. ili sa direktorom kompanije. Ako prodaja raste – to je signal da bi kompanija mogla da bude potencijalno zainteresovana da proširi. znanje stranog jezika. kvaliteta promotivnih materijala. Na kraju. s obzirom na privrednu strukturu i razvojne potencijale. Na sajmu. broja izlagača. vrste prevoza i smeštaja. ako su opština ili grad na sajam došli sa predstavnicima lokalne privrede – ovaj sastanak se može iskoristiti za ugovaranje poslovne saradnje između lokalnih preduzetnika i strane kompanije. ili znaju vrlo malo o planovim firme da se širi/ osniva kompanije u drugim delovima sveta.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 95 Na osnovu spiska sajmova treba odabrati one za koje se misli da su za opštinu najvažniji. za uspešan nastup na sajmu potrebna je kvalitetna priprema. u kratkim crtama predstaviti svoju ponudu i dogovoriti vreme i mesto sastanka. ili osobe zadužene za nova tržišta. dodatnih aktivnosti (zakup konferencijske sale. ★ zakazivanje sastanaka unapred – izabranim kompanijama treba se unapred obratiti putem elektronske pošte (pet dana pre sajma). Tom prilikom treba konsultovati strateški plan lokalnog ekonomskog razvoja i. Osim toga.na osnovu privrednih potencijala opštine treba odabrati najviše trideset kompanija koje bi mogle da budu zainteresovane za ulaganja (spisak svih izlagača na sajmu uvek postoji na vebsajtu sajma). naravno. i koji su prvenstveno zainteresovani za potencijalne kooperante. svakako. veličine i izgleda štanda. treba da odabere i koga će poslati.siepa. a ključni – odlično poznavanje privrednih prilika u opštini i zemlji. nastup na sajmu može da košta pet hiljada evra (najskromnija mogućnost) i deset puta više. to je kako “ide“ prodaja u regionu (u zemljama jugoistočne Evrope. poslovni ručkovi sa partnerima).gov. neretko se dešava da kompanije izlagači na sajmove šalju samo svoje menadžere prodaje koji ne znaju ništa. odnosno nove kupce/novo tržište. Međutim.komora. ono što menadžeri prodaje znaju. da bi bila bliža rastu tržišta. pa. Treba imati u vidu da pojedine institucije i organizacije. Prave osobe za promociju investicija su direktori kompanija.

com www.helexpo.bvv.imex-frankfurt.at/en fokusom na CEE/SEE Mašinogradnja Auto oprema i delovi www.ru .com/ Hrana.it/en i www.mow.hannovermesse.gruenewoche.com www.cersaie.gr hrambenu industriju Keramika Prehrambena poljoprivreda Hrana Organska hrana ICT i usluge Tehnologija i inovacije Nameštaj Konferencijski turizam Auto delovi Nekretnine i investicije Hrana Elektronska industrija Hrana i piće Građevinarstvo i enterijer Hrana industrija www.automechanika.com www. piće i mašine za pre.de www.de www.com www.world-food.prod-expo.anuga.realvienna.messefrankfurt.de www.www.fruitlogistica.cz/msv www.de/en www.de www.equipauto.ru/en www.com www.biofach.cebit.exporeal.net www.electronica.de www.mosbuild-expo.96 SAJMOVI U SVETU Period Maj Septembar Oktobar Mart Septembar Januar Februar Februar Mart April Maj Maj Septembar Oktobar Oktobar Novembar Februar April Septembar Naziv sajma REAL VIENNA IMT/MSV EQUIP AUTO DETROP CERSAIE GRÜNE WOCHE FRUIT LOGISTICA BIOFACH CEBIT HANNOVER MESSE MOW IMEX AUTOMECHANIKA EXPOREAL ANUGA ELECTORNICA PRODEKSPO MOSBUILD WORLD FOOD Mesto Beč Brno Pariz Solun Bolonja Berlin Berlin Nirnberg Hanover Hanover Bad Salzuflen Frankfurt Frankfurt Minhen Keln Minhen Moskva Moskva Moskva Karakter Veb sajt Jelena Bojović Nekretnine i investicije sa www.

godine. međunarodni ugovori o slobodnoj trgovini. ★ prirodni resursi i njihova pristupačnost – nafta. ★ ljudski resursi – obrazovna i starosna struktura. Privredna komora Srbije. razvojne agencije. finansijski podsticaji. pravna regulativa. takse. dok na druge može u celosti.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 97 6. pristup regionalnom i globalnom tržištu. dobavljači. prirodne resurse. menadžerske veštine.na tržište. škole i univerzitet. naknade. u dolarima. usluge pre. ★ osnovna i sekundarna infrastruktura – putevi. broj stanovnika i BDP per capita. ★ uslovi poslovanja – ekonomska. u neku drugu zemlju. minerali i rude.2008. kancelarije za lokalni ekonomski razvoj). konačna odluka o tome gde će uložiti sredstva zavisi od velikog broja faktora: ★ tržište – prisustvo ciljnih kupaca. 51 R & D – Research and Development (istraživanje i razvoj) . ★ troškovi – prosečne plate.onda govorimo o različitim merama za privlačenje investicija. kvalitet života. turistički resursi. Na neke od ovih činilaca lokalna samouprava ne može da utiče . troškovi transporta. različite podsticajne mere i olakšice za investitore (umanjenje cene zakupa zemljišta. politička i socijalna stabilnost. poslovni prostor. U tabeli Strane direktne investicije dat je pregled ukupne količine stranih direktnih investicija u periodu od 2005 . ekonomsku i političku stabilnost zemlje i slično. ili delimično . aerodromi. ili jedan njegov deo. koja se odnosi samo na plasiranje prednosti i uslova ulaganja u određenu opštinu. troškovi korišćenja infrastrukture. Privlačenje investicija podrazumeva privlačenje novog kapitala u lokalnu zajednicu koji može biti domaćeg porekla i strani. privlačenje investicija je širi pojam koji obuhvata i unapređenje lokalne poslovne klime i infrastrukture. oslobođenje od poreza i slično). Podsticajne mere za privlačenje investicija Kada investitor planira da premesti celokupno svoje poslovanje. gas. rast tržišta. specifična iskustva lokalne radne snage. tokom i posle investiranja. telekomunikacije. porezi i podsticaji. železnica. luke. konkurencija. R & D51. cene komponenti i sirovina. ★ podrška i podsticaji za investitore – institucionalna podrška (SIEPA. industrijske zone. poreska oslobođenja. Za razliku od promocije investicija. poljoprivredno zemljište.

510 $ 10. do započinjanja njegovog poslovanja u opštini.706.354 $ 58. Investitora.000.400.126.544 $ 4.127.723 $ 23.842.280 $ 325.622 $ 19.919.601. do realizacije investicije mogu da prođu dve godine. ima daleko manje nego što ima zajednica koje žele da ih privuku.963 $ 1.478 $ 319.827 $ 1.000.425.022.517 $ 2.570.048.242 $ 7. Međutim.852 $ 72.309.155. može da prođe preko pet godina.142.000 $ 2.075 $ 5.947.556 $ 11.335.876.000.010. Global Development Finance Država Kirgistan Makedonija Albanija Bosna i Hercegovina Gana Srbija Portugalija Grčka Bugarska Česka Rumunija Austrija Poljska Italija Nemačka Indija Mađarska Kina Jelena Bojović 2005 42.000 $ 39.317 $ 722.447.731.665. Od momenta uspostavljanja prvog kontakta sa investitorom.918 $ 2.751 $ 138.393.000 $ 19. na žalost.402.000$ .111.499 $ 46.007.112 $ 41.636.497 $ Danas se privlačenjem investicija bavi većina opština u Srbiji.785.335 $ 3.367 $ 636.638.163.055.034 $ 598.341 $ 14.482.356 $ 262.674.783.608.254.000 $ 14.971.195.051 $ 10.128.705.000.532.000 $ 40.807 $ 13.804.337. 910$ 657.122 $ 9.477.849.991. Izvor: International Monetary Fund.942.439.666.883.000 $ 2.966 $ 424.601 $ 144.469.855.565333 $ 97.761.759.160.832 $ 5.128.273.680. Na primer.094.096 $ 855. iako je u pitanju dugotrajan i složen proces sa neizvesnim posledicama.991 $ 6.466.151.678 $ 7.258.312.98 Strane direktne investicije.000 $ 4.000 $ 2006 182.818.970.448 $ 19.013 $ 607.791.651.641 $ 10.413 $ 5. i mnoge opštine su spremne da ponude investitorima velike podsticajne mere samo da pristanu da dođu.498.026 $ 7.958.685.430.431 $ 9.605.932.004.606.kao što su neregulisano širenje grada i gubitak poljoprivrednog zemljišta.415 $ Trajanje investicionog procesa: vreme od donošenja odluke do realizacije investicije (prosek u mesecima) 4.000$ 147.000.050 $ 10.757.009.978. 78.074.135 $ 20. International Financial Statistics and Balance of Payments databases.000 $ 63.864.810.606.925.606.000.630 $ 2008 232. 638.969.575.204.000.968.418.441.925. pa lokalne zajednice često menjaju plansku politiku da bi ih privukle.499.387 $ 2.590.318.000 $ 1.058.253. pa opština mora pažljivo da razmotri potencijalne troškove i benefit od ovakvog postupka.111.000 $ 15.648.479.340.242 $ 62.350.604.531 $ 2007 207. and World Bank.714.047 $ 79.891.984 $ 662.000 $ 81.413. strani investitori vole da razmatraju grinfild lokacije na obodu grada.626.138 $ 11. Čak i kada investitor donese odluku da investira.472.550 $ 56.168.837.464 $ 937. to može da stvori velike probleme .931 $ 11.557 $ 25.720.461 $ 21.000 $ 3.063.521.000.248.303.000.743.042.

tehnološki park. Međutim. Na ovom mestu zadržaćemo se na podsticajnim merama za investitore: Uredba. Prijepolje). u periodu od pet godina od početka realizacije projekta. Finansijske olakšice Lokalna samouprava koristi raznovrsne finansijske olakšice da bi privukla investicije: poreske olakšice. kako je definisano Uredbom o uslovima i načinu pod kojima lokalna samouprava može da otuđi ili da dâ u zakup građevinsko zemljište po ceni manjoj od tržišne cene. godine. činjenica da postoje opštine koje se služe ovakvim mehanizmima „tera” ostale opštine da i one sastave slične finansijske mere. lokalne samouprave treba da razmotre moguće negativne posledice takve odluke: ★ nedostatak sredstava za dalje infrastrukturno opremanje zemljišta. veliki broj opština je započeo ovu proceduru (Loznica za Industrijsku zonu Šepak. i uz smanjenje naknade za uređivanje zemljišta. ★ iznos umanjenja može iznositi do 100%. ako se radi o projektu koji se realizuje u ostalim jedinicama lokalne samouprave. Metodologije koje su opštine primenjivale da izračunaju nivo umanjenja bile su veoma različite. Nakon donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji avgusta 2009. . ovaj princip više nije moguć bez prethodne ili naknadne saglasnosti vlade. ako se radi o projektu ekonomskog razvoja koji se realizuje u nedovoljno razvijenim jedinicama lokalne samouprave. Do 2009. Pre nego što odluče da uvedu finansijske olakšice i druge podsticajne mere za privlačenje investitora. do 50%. naknada i komunalnih troškova. pa ovakvu saglasnost mogu dobiti uz sledeća ograničenja: ★ projekat ekonomskog razvoja dovodi do povećanja zaposlenosti u lokalnoj privredi za 1%. Vršac za Industrijsko . Ovakvi paketi nisu pokazali veće rezultate. Već početkom 2010. Niš. smanjenje naknada za zakup. ako se radi o projektu ekonomskog razvoja od posebnog značaja za razvoj određenog područja. ★ zloupotrebe lokalnih podsticaja koje su moguće ukoliko proces dodele sredstava nije dovoljno transparentan.1. nepoverenje u gradske vlasti. bez naknade. ograničava lokalne samouprave. uređivanje ili korišćenje zemljišta i izuzimanje od plaćanja poreza. ★ iznos umanjenja ne može biti veći od očekivanog iznosa uvećanja javnih prihoda po osnovu realizacije tog projekta. odnosno investicije. ipak. 6.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 99 U različitim poglavljima ovog vodiča već su obrađene mnoge aktivnosti koje ulaze u domen privlačenja investicija. godine. odnosno zakupnine ili naknade. ★ nezadovoljstvo postojeće privrede zbog nejednakog tretmana. a sa druge strane deluju obeshrabrujuće na lokalne firme zbog nejednakog tretmana. godine. ali najčešći princip kojim su se tom prilikom vodile bilo je umanjenje po radnom mestu. veliki broj opština je davao zemljište u zakup pod uslovima koji su daleko povoljniji od tržišnih. odnosno investicije. Leskovac.

Baza dobavljača pokriva kompletne industrijske lance za industrijske sektore kao što su: avio-industrija. industrija hrane i pića. gotovih proizvoda. Baza dobavljača Stvaranje baze potencijalnih lokalnih dobavljača i resursa je dobra. Baza dobavljača omogućava kompanijama u Srbiji da detaljno predstave potencijalnim kupcima i investitorima u zemlji i svetu svoju delatnost i proizvodni program. na ovaj način. hemijska industrija. građevinska industrija. trideset minuta). elektrotehnika i elektronika. dobijaju bazu podataka koja je i njima uvek dostupna (preko sajta Siepe). problemi u merljivosti efekata podsticajnih mera. Baza dobavljača se može ažurirati. industrija metalurgije i obrade metala. ili pretraživati preko vebsajta SIEPA. ali blaga mera za privlačenje investicija. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj treba da obaveste lokalne preduzetnike o postojanju ove on-lajn baze. U ovom trenutku najbolji resurs kojim opštine raspolažu. ili poluproizvoda u Srbiji. jeste zemljište. a ujedno pomažu . SIEPA je 2009. jer otkrivanje potencijalnih dobavljača je zahtevan posao za nove investitore. godine napravila bazu dobavljača koja je dostupna na njihovoj internet stranici.2. industrija ambalaže i hartije. softver i informaciono-komunikacione tehnologije. ★ pogrešno postavljeni koeficijenti umanjenja koji kao nuspojavu imaju bespotrebno poklanjanje zemljišta. u proseku. industrija kože. koja je i razvila ovaj sistem. farmaceutska industrija. mašine i oprema. i koji može da bude pretvoren u komparativnu prednost. industrija guma i plastike. odeća. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. sektor usluga. Baza dobavljača je sveobuhvatna on-lajn baza podataka o proizvođačima sirovina.100 ★ izostanak novih investicija bez obzira na uvođenje podsticajnih mera. Sa druge strane. da im pomognu u popunjavanju formulara za registraciju (vreme potrebno za popunjavanje formulara iznosi. veoma velika nezaposlenost i ekonomsko mrtvilo teraju lokalne samouprave da sagledaju svoje resurse i da ih pretvore u prednost. tekstilna i drvna industrija. Jelena Bojović 6. Registracija za Siepinu bazu dobavljača je besplatna.

pravne usluge. telefon. na zahtev investitora. klima uređaj. jer većinu usluga pruža po potrebi. sekretarski poslovi. nabavka kancelarijskog materijala. Usluge koje biznis servis centar pruža novim investitorima: ★ iznajmljivanje poslovnog prostora pod povoljnijim uslovima. projektor. Obezbeđivanje poslovnog prostora i usluga (biznis servis centar) Biznis servis centar (BSC) predstavlja instrument podrške za investitore koji tek započinju svoje poslovanje u opštini i još uvek nisu obezbedili prostor i uslove za rad. a potrebna im je logistička podrška. ★ Spektar usluga koje centar pruža mora da bude dovoljno širok. eventualno. ili da se vode poslovni razgovori. bela tabla.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 101 privrednicima da dođu do potencijalnih kupaca. na raspolaganju i jedna konferencijska sala kapaciteta deset do petnaest ljudi. ★ U centru je investitoru jednostavnija komunikacija sa lokalnom upravom. obično. ili biznis inkubatora. 7. a postoje i primeri centara u sklopu privredne komore. prevođenje. Preporuke kojih se treba pridržavati prilikom osnivanja centra: ★ Sve usluge koje pruža centar treba da se naplaćuju (uz napomenu da cene usluga treba da budu niže od usluga na lokalnom tržištu). u kojoj mogu da se drže obuke. ★ Centar treba da ima što manje stalno zaposlenih radnika. 6. dok infrastruktura. Pored toga. ili udruženja preduzetnika. ★ Centar osniva lokalna samouprava u okviru industrijskog parka. kao što su računar. a što više honorarno angažovanih. konsultantske i. osiguranje.3. jer se resursi usmeravaju ka sektorima sa najvećim povraćajem prihoda na ulaganja. ili kooperanata. poslovnom zajednicom i drugim institucijama zaduženim za lokalni ekonomski razvoj. kopir aparat i skener. Poslovni prostor je kompletno opremljen kancelarijskim nameštajem i svim potrebnim sredstvima za rad. štampač. Ekonomske strategije samo u naznakama pominju klastere i udruženja. pomoć u izradi promotivnih materijala. internet. razvoj sektora i razvoj klastera Podrška udruženjima i razvoj klastera deo su finih strategija za lokalni ekonomski razvoj i takve strategije su danas retke u Srbiji. . reforma administracije i podrška malim i srednjim preduzećima čine osnovu većine strategija. Podrška udruženjima. ★ logistička podrška (na zahtev investitora): kopiranje. Postojanje klastera nagoveštava da postoji ciljani pristup ekonomskom razvoju. investitoru je.

102 KLASTERI U SRBIJI - IZBOR
★ AC Serbia - automobilski klaster Srbije ★ Srpski softverski klaster ★ BIPOM – industrije klaster balkansko-crnomorske

Jelena Bojović

★ Šumadijski cvet – klaster proizvođača cveća ★ Agencija za drvo – klaster drvoprerađivača Srbije ★ Kraljevski odmor – turistički klaster opštine Kraljevo ★ JATO - prvi klaster plastike i ambalaže ★ HGS - klaster hotelijerstva i gastronomije Srbije ★ Palić - turistički klaster mikroregije Subotica ★ Embedded.rs – klaster elektronske sisteme za integrisane

Majkl E. Porter (Michael E. Porter)53 definiše regionalne klastere kao „geografski usmerene grupe međusobno povezanih kompanija i institucija u određenom sektoru, koje su komplementarne“. Klasteri su bitni jer omogućuju kompanijama da postanu produktivnije i inovativnije, nego što mogu da budu kada posluju zasebno. U svetu klasteri obično uključuju preduzeća, vladu (države, regionalnu i lokalnu), obrazovnu i naučno - istraživačku zajednicu. Glavni ulogu u razvoju klastera moraju da imaju preduzeća - učesnici. Obrazovne ustanove su, u pojedinim slučajevima značajan katalizator u razvoju klastera, kao i ključni činioci u oblasti istraživanja, razvoja i inovacija u samim klasterima. Ostale uloge imaju eksperti i ekspertske grupe - finansijski posrednici i organizacije koji odgovaraju potrebama klastera, kao što su marketinške, konsultantske, projektantske ili računovodstvene agencije. Konačno, lokalne vlasti, regionalne razvojne agencije i ostala privredna tela imaju značajan udeo u razvoju klastera putem intervencija, strateškog usmeravanja, donacija, stvaranja pogodnih uslova razvoja, organizovanja obrazovnih seminara po regionima, smanjenja rizika za ulazak u posao, ili pri uzimanju kredita. Organizovanje klastera moglo bi se nazvati i kompetitivna saradnja – kooperacija radi dostizanja višeg nivoa konkurentnosti i uspešnosti54. Mogući projekti u ovoj oblasti:

★ FENIKS – klaster srpske vazduhoplovne industrije d.o.o. ★ „Asstex“ - asocijacija tekstilaca ★ Srpska filmska asocijacija

52 http://klasteri.merr.gov.rs/O-klasterima 53 Porter, M. E, 1990, The Competitive Advantages of Nations, New York: The Free Press 54 Morača Slobodan, Razvoj opšteg modela za uspostavljanje i razvoj industrijskih klastera (2010)

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije pojam klastera definiše kao „geografsku koncentraciju međusobno povezanih preduzeća, srodnih i različitih delatnosti, specijalizovanih dobavljača, pružaoca usluga i, sa njima povezanih, organizacija podrške (obrazovnih i naučno-istraživačkih institucija, agencija i sl.) koje se na odgovarajućem području delatnosti nadmeću, ali i sarađuju.”52

Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

103

7.1. Razvoj i podrška poslovnim udruženjima
Poslovna udruženja dele se na udruženja preduzetnika, sektorska udruženja preduzetnika, ili udruženja izvoznika, udruženja dobavljača, itd. Poslovna udruženja pomažu privrednicima da razmene iskustvo, udruže napore na polju marketinga, zajednički tragaju za plasmanom svojih proizvoda, lobiraju za promene privrednog okruženja. Poslovna udruženja se osnivaju, uglavnom, na inicijativu privatnog sektora, ali uz pomoć javnog sektora. U Srbiji postoje brojna udruženja koja su, na žalost, nefunkcionalna, često zbog nedovoljnog iskustva preduzetnika na polju udruživanja i velikog nepoverenja u same organizacije. Nedostatak finansija i znanja u toj oblasti, ipak, su najčešća prepreka za uspeh udruženja. Javni sektor može da podstakne udruživanje, ali njegova uloga nije u finansiranju, već u jačanju institucionalnih kapaciteta organizacija i u pružanju pomoći u početnom finansiranju osnovnih sredstava za rad. Saradnja među privrednicima može biti i neformalna, kroz, takozvane, poslovne mreže. Kroz mreže se može interno trgovati, graditi sinergija, razmenjivati iskustvo. Malim preduzećima je teško da se nadmeću za veće ugovore, a udruživanjem sa proizvođačima/pružaocima usluga iz istog sektora i zajedničkim nastupom na tenderu, povećavaju se šanse za uspeh. Podrška udruženjima lokalne samouprave, pored obezbeđenja prostora za rad, početne finansijske pomoći i informacija, podrazumeva i zajedničko sprovođenje projekata. Dobar primer uključivanja udruženja u projekat ekonomskog razvoja, čijom je realizacijom osnaženo i samo udruženje, jeste

Centar za ruralni razvoj u Zrenjaninu (osnovan u prostorijama Udruženja preduzetnika).

7.2. Razvoj klastera
Potreba preduzetnika da se udružuju, zajednički nastupaju na tržištu, ili dele resurse, prvi je korak u uspostavljanju klastera. Neki od najpoznatijih klastera su Silicijumska dolina (Silicon Valley) koja obuhvata preko sedam hiljada tehnološki modernih preduzeća i Holivud (Hollywood), svetska prestonica zabave. Klasteri imaju za cilj objedinjavanje različitih subjekata ponude, proizvoda i usluga, kako bi se povećala dodatna vrednost njihovog zajedničkog proizvoda. U klasterima prirodni konkurenti postaju kooperanti, da bi na novom tržištu zajednički proizvod postao konkurentniji. Klaster povezuju zajednički interesi i potrebe na području nabavke, prodaje, specijalizovanih usluga, radne snage i drugih resursa. Lokalne samouprave, pre svega, podstiču udruživanje i pružaju potrebne informacije. Jedan od modela formiranja klastera predlaže dr Slobodan Morača, a oslanja se na rezultate istraživanja i iskustava Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu u procesu razvoja klastera: • Uspostaviti infrastrukturu za podršku razvoja klastera - Promovisati informacije o klasterima, oformiti multidisciplinarne timove za podršku razvoja klastera, olakšati formiranje spoljnih veza i međunarodne saradnje.

104 • Uočiti da li postoji mogućnost uspostavljanja klastera unutar regiona - Identifikovati potencijal za uspostavljanje klastera, načiniti modele i mape sistemskih veza, proceniti sebe naspram drugih regiona i naspram konkurenata. Rad na uspostavljanju klastera - U regionima u kojima postoji velika koncentracija preduzeća uspostaviti klaster asocijacije, formalizovati postojeće komunikacione kanale, unaprediti saradnju među preduzećima – razvoj mreža. Obuka radne snage - Angažovati stručnjake i specijalizovati kadrove za određene oblasti rada, osnovati centre za obuku, oformiti partnerstva između obrazovnih institucija i klastera, povećati nivo saradnje između regiona na nacionalnom i međunarodnom nivou. Razvoj i primena savremenih tehnologija i podrška preduzetničkim idejama - Investirati u inovacije i započinjanje biznisa, podržati inkubatore zasnovane na klasteru, ohrabriti razvoj poslovnih mreža preduzetnika, podržati razvoj tehnoloških parkova i razvojnih centara. Strateško planiranje - Analiza spoljašnjeg i unutrašnjeg okruženja, definisanje strateških elemenata poslovanja klastera, definisanje plana integracije, definisanje radnih timova, razvoj klime u klasteru. Organizacija klastera i integracija procesa - Identifikacija osnovnih procesa i definisanje organizacione strukture klastera, razvoj i unapređenje procesa u klasteru, definisanje

Jelena Bojović

osnovnih funkcija klastera i njihova integracija. • Promovisanje klastera i regiona - Utvrditi zahteve okruženja i prilagoditi klastere tim zahtevima, promovisati klastere – proizvode, usluge, prateće servise, omogućiti izgradnju distribucionih kanala za izvoz proizvoda i usluga, stvoriti brend regiona). Usmeravanje razvoja klastera - Podsticati zajedničke projekte učesnika klastera, investirati u R&D klastera, finansirati rad klastera).

Osnovni cilj razvoja industrijskih klastera jeste stvaranje savremene, razvijene, konkurentne industrijske strukture koja će se postepeno uklapati u privredne tokove na globalnom tržištu. Takva razvojna orijentacija je neophodna, budući da je privreda u Srbiji zasnovana na proizvodnji primarnih proizvoda i proizvoda nižih faza prerade i da se na tim osnovama ne može obezbediti dugoročan rast izvoza i ukupan privredni razvoj. Formiranjem klastera povećava se konkurentnost, menja industrisjka struktura, podstiče izvoz, uvode međunarodni standardi i povećava opšta konkurentnost privrede, a lokalne samouprave treba da pokrenu i potpomognu razvoj klastera u svom regionu. Lokalna samouprava, takođe, može da bude i jedan od članova klastera.

itd. Preševo. Centralno gradsko jezgro je. odeljenjem za urbanizam. Pećinci. Kao primer može da posluži gradski centar u propadanju. te kroz centar grada svakodnevno prolazi veliki broj ljudi. i slično. Razvoj gradskog centra Unapređenje izgleda i funkcionisanja gradskog centra jedna je od osnovnih aktvnosti na opštem unapređenju slike grada. Ujedno. . napušten kompleks fabrike. Na toj lokaciji se najčešće nalaze najstarije preduzetničke radnje i restorani. istorijski gledano. Mogući projekti: • • • • • • • • • • uvođenje pešačke zone sređivanje saobraćajnica postavljanje mobilijara popravka fasada izgradnja ili rekonstrukcija trga unapređenje saradnje preduzetnika koji posluju u centru grada uređenje sistema dostave čišćenje i sigurnost organizacija manifestacija promocija centra 8. privrednicima i stanovnicima koji posluju. kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. mesto početka razvoja grada. najstarije građevine u gradu i istorijski spomenici. Inđija. u saradnji sa direkcijom za izgradnju. Poboljšanja koja se mogu uvesti: • • komunalna poboljšanja regulisanje saobraćaja i parkinga Efekti razvoja i unapređenja gradskog centra su: • • • • očuvanje istorijskog i kulturnog nasleđa očuvanje starih preduzetničkih radnji i zanata otvaranje mogućnosti za nove privatne investicije povećanje vrednosti objekata i imovine. posetiocima i privrednicima o dobro vođenoj i uređenoj gradskoj upravi. Vitalan i živ gradski centar je jedan od preduslova da se razvije entuzijazam i zajednički osećaj svih stanovnika grada da se okolnosti u gradu menjaju na bolje.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 105 8. značajne institucije i ustanove kulture. pijaca.1. Ciljana obnova delova grada Iako je cilj većine strategija lokalnog ekonomskog razvoja da ceo grad postane kompetitivan. postoje i oblasti/delovi grada kojima je potrebna posebna pažnja. to je i mesto prirodnog okupljanja stanovništva i značajno raskršće. Uređeni gradski centar šalje poruku građanima. Projekat pokreće lokalna samouprava. odnosno koji žive u centru grada. Ovakve projekte pokrenule su mnoge lokalne samoupurave u Srbiji – Novi Pazar.

i njihovim uređivanjem pomažu se privrednici koji već posluju da uđu u legalne tokove poslovanja (legalizacija objekata. godini). tamo gde već postoji nekoliko zanatskih radnji. Ove lokacije se ne mogu nazvati planskim lokacijama. centralne trgovačke ulice ostajale prazne i zapuštene i vremenom postale problematičan deo grada. Samo u Njujorku ima više od pet stotina zona unapređenog poslovanja. područja pod zaštitom). i u saradnji sa privrednicima sagleda potrebna infrastrukturna poboljšanja.vlasnici. Ključnu ulogu u ovom poslu ima kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. 8. Proces legalizacije u Srbiji je u toku. Određeni pokušaji u ovom smeru mogu se videti u Nišu – IZ Sever (legalizacija i postavljanje komunalne infrastrukture započeto je u 2009. čest je slučaj. Zona unapređenog poslovanja (najčešće trgovačka zona). Lokalna samouprava treba da definiše ove „spontane“ zone/ razvojna čvorišta. ali jesu moguća razvojna čvorišta koja je potrebno urediti i urbanistički unaprediti. ukoliko legalizacija nije moguća (stambene četvrti. a kada se završi biće moguće isplanirati i izgraditi potrebne saobraćajnice i neophodnu komunalnu infrastrukturu. Zona unapređenog poslovanja Prve zone unapređenog poslovanja (Business Improvement District . odnosno zakupci nepokretnosti. zelena područja. zbog nepostojanja odgovarajućih urabanističkih planova i uslova.pijace.3. u poslednjih dvadesetak godina. podstiču se i opšti uslovi njihovog poslovanja. Dakle. izdvajaju posebna sredstva za . Na taj način. ili komercijalnih delatnosti. zbog pojave velikih tržnih centara na periferiji grada. potrebno je pronaći odgovarajuće lokacje i izvršiti postepeno izmeštanje proizvodnih. Svaki grad u Srbiji ima ovakve. itd. ili se određene lokacije spontano razvijaju u prodajna mesta . Zona unapređenog poslovanja je novi koncept javno-privatnog partnerstva u Srbiji koji se ostvaruje između opštine i preduzetnika. „spontano nastale” industrijske ili komercijalne lokacije. direkcija i odeljenje za urbanizam.).2. predstavlja deo urbanog jezgra u okviru kojeg privredni subjekti . mogućnost uzimanja hipotekarnih kredita.BID) osnovane su sredinom XIX veka u Severnoj Americi kada su.106 Jelena Bojović 8. Naravno. Danas u svetu postoji veliki broj gradova u kojima uspešno funkcionišu takve zone. zaokružiti lokacije u celinu i time omogućiti njihov dalji razvoj. Udruživanje preduzetnika i opštine bilo je od presudne važnosti za revitalizaciiju trgovačkih ulica u gradu. U tom slučaju razvojno čvorište je centar planiranog razvoja. stimuliše se otvaranje zanatskih radnji Međutim. Podsticanje investicija u okviru razvojnih čvorišta Jedna od strategija za podsticanje razvoja sprovodi se na taj način što se u pojedinim delovima grada podstiče određena delatnost specifična za tu gradsku zonu. da ih planski uredi. spontano započnu naseljavanje određenih oblasti grada koje postaju „neformalne” industrijske zone. ili gde stanovništvo pokazuje takve afinitete u poslovanju. čime se unapređuje i razvoj celog grada. Ovakva čvorišta se grade na postojećim aglomeracijama firmi koje pokazuju dobar potencijal. kao i fizička i pravna lica koja izdaju poslovni prostor u zakup. da privrednici.

Zrenjaninu. uređenje i ulepšavanje javnih površina. vlasnici poslovnog prostora su na dobitku. uspostavljanje dana za posebne popuste). jer raste vrednost poslovnog prostora u zoni. ulica i trotoara. održavanje. Sredstva se odvajaju kroz plaćanje uvećanih iznosa određenih poreza. uz učešće opštine.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 107 finansiranje razvoja i promocije zone. veliki broj udruženja ne funkcioniše. godine u Kruševcu. . investicijama i većem budžetu. zato što nisu pokrenuta na inicijativu preduzetnika. uvođenje novih sigurnosnih standarda. obezbeđivanje dodatnih komunalnih usluga. Loznici. građani podižu svoj nivo življenja jer dobijaju novu. Korist od osnivanja zona imaju opština. Prvo što je rađeno u svim zonama bila je rekonstrukcija ulice (u Vranju rekonstrukcija tržnog centra). Prokuplju. u Srbiji je osnovano još pet zona u Vranju. zajedničke aktivnosti svih preduzetnika u zoni (usaglašeno vreme rada. većem broju radnih mesta. privatni preduzetnici – korisnici poslovnog prostora. vlasnici poslovnog prostora i građani. Prijepolju i Paraćinu. već na inicijativu donatora i lokalne samouprave. Jedan od dobrih primera je Zona unapređenog poslovanja u Vranju. zastupanje interesa korisnika zone (privrednih subjekata koji posluju na području zone) u odnosima sa organima Republike i jedinice lokalne samouprave. poslovna zajednica u zoni ima korist jer uvećava svoj profit. revitalizaciju. Svrha zone unapređenog poslovanja jeste poboljšanje uslova poslovanja u zoni. izgled bašti i izloga. kao i sa organizacijama i javnim preduzećima. taksi i naknada koje predstavljaju izvorne prihode jedinice lokalne samouprave. izgleda zgrada. U toku 2006. privrede i donatora. I pored očigledne koristi za sve kategorije. Prve zone su osnovane tokom 2003. povećanje obima privrednih aktivnosti. i na kraju. i 2007. stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta i poboljšanje kvaliteta života i rada. atraktivnu lokaciju za trgovinu i usluge. Osnovne aktivnosti u zonama unapređenog poslovanja obuhvataju: • sprovođenje projekata kapitalnih ulaganja u sekundarnu infrastrukturu. • • • • Trenutno u Srbiji postoji devet zona unapređenog poslovanja. promovisanje zone kroz organizovanje različitih festivala i događaja i koordinisano i udruženo reklamiranje i marketing. Korsit opštine ogleda se u novoj slici grada. Zona počiva na mehanizmu samooporezivanja kroz princip saglasnosti preduzetnika o potrebi poboljšanja uslova poslovanja. Valjevu i Nišu uz pomoć USAID-ovog Programa za reformu opštinske uprave (SLGRP).

podržana od strane nacionalnih i lokalnih javnih agencija i institucija i u saradnji sa lokalnim preduzećima. ovaj vid stručnog osposobljavanja je skoro nestao. kvalitet raspoloživih ljudskih resursa je često najvažniji uslov za konkurentnost grada. U uslovima velike konkurencije. Razvoj ljudskih resursa Šta se podrazumeva pod „kvalitetnom“ radnom snagom? Najopštija definicija govori da je to radna snaga koja poseduje kvalifikaciju (stručnu spremu) i veštine koje odgovaraju potrebama privrede u kratkom i srednjem roku. nije dovoljno da radna snaga posedije samo znanje. Neophodna je koordinacija na lokalnom nivou da bi se obezbedilo efikasno korišćenje sredstava i da bi se osiguralo zadovoljenje potreba poslovne zajednice. Razvoj ljudskih resursa je. postojala je velika tražnja za stručnjacima iz sektora industrije (pogotovo mašinske). Takođe. kao i strategijom Republike Srbije da se okrene razvoju malih i srednjih preduzeća (koja. ili mikroregije. Hijerarhija radne snage . kao što su javni radovi. već je potrebno da na tržištu postoji potražnja za određenim stručnim profilom. Obrazovana i fleksibilna radna snaga je od suštinskog značaja i za razvoj postojećih preduzeća. Krahom privrede devedesetih godina i propadanjem velikih privrednih sistema. Primera radi. Krajem XX i početkom XXI veka. velika preduzeća u bivšoj Jugoslaviji imala su razvijeni sistem stručne prakse učenika. nije dovoljno samo da imate školovanu radnu snagu. na žalost. Javne i privatne obrazovne institucije i privreda moraju raditi zajedno da bi obezbedili potrebnu prekvalifikaciju za postojeću radnu snagu i obučili početnike. uglavnom. od mladih ljudi stvara radnu snagu. pre tridesetak godina. svakako. sektor usluga je potpuno preuzeo primat u BDP-u.108 Jelena Bojović 9. ili zapošljavanje osoba sa posebnim potrebama. jer je ta grana proizvodila više od polovine BDP-a u gotovo svim zemljama u svetu. nezaposlene i radnike koji su pred otkazom. Prekvalifikacija radne snage podjednako je važna u današnjem brzom i promenjljivom radnom okruženju. od suštinskog je značaja za održavanje konkurentne raspoloživosti radne snage i održive lokalne ekonomije. i usmerena je na prekobrojne radnike. kao i da se obrazovanje dugoročno prilagođava potrebama privrede. Nacionalna služba za zapošljavanje i njene lokalne kancelarije bave se prekvalifikacijom i programima obuke i drugim sredstvima stimulacije zapošljavanja. nemaju dovoljno interesa ni sredstava). Usmerena obuka i prekvalifikacija. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. najvažniji faktor promocije dugoročnog ekonomskog razvoja. Kvalitet ljudskih resursa je jedan od presudnih faktora za privlačenje investitora koji se bave visokom tehnologijom i industrijom kao oblašću nove ekonomije. Znači. već i veštine za obavljanje određenog posla. tako da se tražnja na tržištu rada pomerila ka stručnjacima iz ovih oblasti. Osnovno i srednjoškolsko obrazovanje.

Obuke obuhvataju i razvoj veština i specijalizovane kurseve za određeni tip posla (na primer. odnosno. Prekvalifikacija pojedinaca u profile za kojima nema potražnje nema mnogo svrhe. finansijama i marketingu može da ima veliki uticaj na nezaposlene i može da ih stimuliše da pokrenu sopstveni biznis. ponašanja tokom intervjua.od izgradnje samopouzdanja. Različiti su tipovi obuka koje se mogu ponuditi nezaposlenima. Jedna od najtežih situacija je sa zaposlenima koji su posle dvadesetak godina rada ostali bez posla zato što su godinama bili uljuljkani . Izvor: Zavodi za statistiku navedenih zemalja 9. Obuka u poslovnom menadžmentu. ostvare ciljeve u karijeri. da pruži potrebne informacije na osnovu kojih će odlučiti šta će studirati i pomoći im da.nisu imali potrebu da traže posao. a zatim da pronađu odgovarajuću priliku za zaposlenje. Programi za traženje zaposlenja mogu biti vrlo delotvorni i mogu obuhvatati sve . I drugom.1. potrebno je dozvoliti firmama da aritkulišu svoje potrebe. Često se dešava da poslodavci koji otpuštaju radnike imaju sredstva koja bi uložili u programe i projekte za njihovu prekvalifikaciju i traženje posla.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 109 poznaju osnovne veštine koje su danas potrebne u traženju posla. obuka za rad na novim mašinama). Centar bi mogao da bude mesto na kome se sastaju poslodavci i budući zaposleni i na kome bi se našle neophodne informacije o programima obuke. i ne • • • .budućoj radnoj snazi. usavršavanje.u odabiru profesije. Srbija Albanija Stanovništvo preko 15 godina starosti prema stepenu obrazovanja u nekim zemljama Centralne i Jugoistočne evrope. Centar za zapošljavanje mogao bi da pruža sledeće usluge: • studentima . obuka i formalna prekvalifikacija. upražnjenim radnim mestima. pomoć u potrazi za poslom. po završetku studija. pisanja cv-a. Projekti iz oblasti razvoja ljudskih resursa: Osnivanje centra za zapošljavanje bio bi projekat koji sažima sve pomenuto. Programi za traženje posla pomažu pojedincima da steknu veštine koje su im potrebne za određena radna mesta. Programi prekvalifikacije i traženja zaposlenja Prekvalifikaciju radne snage treba raditi na osnovu potražnje za određenim profilima. pomoć nezaposlenima . do povezivanja nezaposlenih sa potencijalnim poslodavcima.

„Poslovne mreže početnika u poslu i mentorski programi” uveden je koncept mentorstva za početnike u pokretanju sopstvenog posla. u tim okolnostima. i daju im nove ideje.omogućio našim ljudima da se u zemlji. kroz programe saradnje sa privredom. a pogotovu u inostranstvu. Međutim. lokalna samouprava može da stimuliše preduzetnike da pružaju praktičnu obuku. oni predstavljaju način da se pomogne pojedincima u traženju odgovarajućeg zaposlenja. bili su prinuđeni da. uslovili su da se stvori još veći jaz između ponude i tražnje za radnom snagom u Srbiji. Ne tako retko. godine. Jelena Bojović U osnivanju centra treba da učestvuju svi važni učesnici: • • • • • • • lokalna samouprava Nacionalna služba za zapošljavanje obrazovne institucije privrednici udruženja i komore nevladine organizacije koje se bave zapošljavanjem. lokalne samouprave u ovom poslu jeste da zajedno sa privatnim partnerom (kompanijom) definišu uslove za obavljanje prakse ili uslove stipendiranja. a ne na uskoj specijalizaciji . i da uspostave vezu sa obrazovnim institucijama. Dobro je da mentorski programi budu neformalni. kao i dolazak stranih firmi koje su podigle standard kvaliteta radne snage. Sličan koncept može se primeniti i za nezaposlene koji traže šansu za zaposlenje. 9. prezentacija uspešnih praksi u ovoj oblasti može da deluje stimulativno). Ujedno. ili da stipendiraju učenike (na primer. uređivanje internet stranice na kojoj bi bili istaknuti oglasi i opisi radnih mesta. Usklađivanje nastavnih programa Kao jedna od komparativnih prednosti koja je u Srbiji na početku tranzicije vrlo često naglašavana. nije do kraja razjašnjeno da li je školovanje doprinelo da su devedesetih godina prošlog veka bivšu Jugoslaviju napustili najkvalitetniji stručnjaci koji su. Veliki razvoj sektora usluga od 2001. morali da budu „prilagodljivi“ (uglavnom mladi koji su bežali od vojne obaveze ili bede).koji je insistirao na širini znanja. pre svega telekomunikacija i finansijskih usluga. veoma brzo i lako snađu na različitim poslovima. u prvo vreme. jeste jeftina. ohrabre ih. zapošljavaju i radnike koji ne zadovoljavaju potrebne kriterijume i da ulože sredstva u skupe trening programe (primer banaka 9.2.2. visokokvalifikovana radna snaga. Osobe sa iskustvom u biznisu mogu da budu mentori početnicima.110 • • organizacija sajmova za zapošljavanje. Opšte je mišljenje da je sistem obrazovanja u bivšoj Jugoslaviji . podrže njihove napore. Mentorski programi i praktična obuka (praksa) U odeljku 4. Budući da je obrazovna struktura u ovim sektorima bila nepovoljna. kompanije stipendiraju učenike i daju mogućnost studentima da prođu deo praktične nastave upravo u njihovom preduzeću. Uloga .3.

96 5. najmanje. srednjoškolska) trenutno ne odgovara potrebama privrede. bila je sledeća: • tehničke škole (mašinska. srednjim nivoom obrazovanja. Izvor: Upis đaka u srednje škole na teritoriji grada Beograda za školsku 2005/2006..89 6.2% medicinske škole i socijalna zaštita – 7. i koliko. elektro. u deset najatraktivnijih škola. Obrazovna struktura (naročito srednjeg obrazovanja) u poslednjih nekoliko godina se poboljšala. razvojne specifičnosti područja na osnovu utvrđenih potreba za zapošljavanje. Zavod za informatiku i statistiku. Grad Beograd tokom 2002.. a da tržište potom proceni da li je. Razlozi su mnogobrojni: • Akt o mreži srednjih škola donosi vlada na osnovu: broja i uzrasta učenika na određenom području. godine na teritoriji Beograda (bez gimnazija). Struktura upisa u srednje škole u Srbiji. nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i Tražnja za srednjim školama u Beogradu. nedovoljno razvijeno. Sa druge strane. Interesantno je da među prvih deset najatraktivnijih škola nema ni jedne tehničke škole.2% trgovačke škole i sektor usluga – 9.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 111 Broj želja na 1 mesto u školi 8. Tvrdnja da je veliki broj visokoškolovane jeftine radne snage naša komparativna prednost nije. što obrazovna struktura (pre svega. koji od četrdeset i dva člana ima samo jednog člana iz udruženja poslodavaca. u školskoj 2005/06. Istina je da imamo. Najveći problem je. u potpunosti. finansijskih mogućnosti Republike. prigranično.16 5.7% • ekonomske i pravno-birotehničke škole – 11. konkurisalo je pet do osam đaka na jedno mesto. ali ni potrebama privrede.Srednja turistička škola Zemun Palilula Voždovac Zemun Ekonomska škola „Nada Dimić” Srednja tehnička PTT škola Druga ekonomska škola Pravno birotehnička škola „Dimitrije Davidović” Dakle. svega 14% srednjoškolaca je uspelo da se upiše u najtraženije škole u Beogradu. tačna.06 6. Nacionalni prosvetni savet. od sedamnaest hiljada upisanih srednjoškolaca 2005.4% 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Savski venac Ugostiteljsko-turistička škola Stari grad Stari grad Zvezdara Prva ekonomska škola Pravno-birotehnička škola „9.07 4. 2006. godine). pojedino zanimanje atraktivno. nacionalno mešovito). donosi opšte osnove predškolskog programa.68 4. obezbeđene mreže komunikacije.22 7. godinu.7% • gimnazija – 23. veliki procenat radno sposobnog stanovništva sa. građevinska.7% • .) – 28. maj” Farmaceutsko-fizioterapeutska škola 2467 1865 1695 1004 1251 867 1065 1599 776 Novi Beograd Politehnička akademija . i 2003.28 5. specifičnosti područja (brdskoplaninsko. hemijska. Ostaje otvoreno pitanje da li reforma obrazovanja treba svima da omogući da upišu šta žele.62 Rang Opština Naziv škole Mesta u školi 300 264 246 160 210 168 210 342 168 Konkurisalo • • • poljoprivredne i šumarske škole – 9. Primera radi. ali i dalje nije u skladu sa tražnjom. dostupnosti i jednakih uslova za sticanje obrazovanja i vaspitanja. međutim. stiče se utisak da se obrazovni sistem nije prilagodio željama srednjoškolaca. u poređenju sa zemljama u regionu i evropskim prosekom.

4. Aktivnosti saveta: • procena finalizacije obrazovnog procesa (veštine i znanja. Projekat centra za obuku predstavlja koncept saradnje preduzetnika sa različitim institucijama . dakle. lokalna samouprava stvara konkurentne uslove za otpočinjanje posla. • Centar za obuku je institucija za brzu dokvalifikaciju i sticanje specifičnih veština i znanja za poznatog poslodavca. i donošenja odluka o potrebnim ljudskim resursima kao delu razvojnog plana. Nacionalna služba za zapošljavanje). stvaranje lako dostupne i interaktivne baze podataka vezane za tržišne trendove (prema sektorima). projekcije. usmerava i prekvalifikuje za potrebe privrede. savet treba da iskoristi svoj uticaj da bi na regionalnom i nacionalnom nivou podstakao neophodne reforme. Pružanjem usluge postojećoj poslovnoj zajednici i potencijalnim investitorima.republičkim i lokalnim. predviđa mogućnost osnivanja saveta za zapošljavanje. U finansiranju i odlučivanju o funkcionisanju centra podjednaku ulogu ima i lokalna samouprava i privreda. Centar za obuku Kao što je već rečeno. formalno obrazovanje je adekvatan. Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. • • • 9. Kroz centar za obuku radna snaga se u kratkom vremenskom periodu dodatno obrazuje. fakulteti. godine. svaka u svom domenu. To je korak ispred u privlačenju direktnih investicija. • • • . usvojen u julu 2003. ili se škole zatvore.112 vaspitanja i osnove vaspitnog programa i utvrđuje listu obrazovnih profila. bave obrazovanjem i smanjenjem stope nezaposlenosti (škole. Privreda nema prohodnost ka donosiocima odluka o nastavnim planovima i potrebnim veštinama radne snage. Lokalni saveti. • Jelena Bojović učešće trenera i edukatora u seminarima posvećenim razvoju radne snage (finansiranim od strane privatnog sektora). osnovne i srednje. kao i u sprečavanju odlaska postojećih. organizovanje okruglih stolova sa lokalnim poslodavcima i trenerima da bi se uskladila ponuda i potražnja poslova sa programima obuke. ali previše spor sistem (dugotrajan proces prekvalifikacije). • Zaposleni u srednjim stručnim školama ostaće bez posla ukoliko se određeni obrazovni profili ugase. Centar se osniva kao oblik javno-privatnog partnerstva između lokalne samouprave i lokalne poslovne zajednice. brojnost grupa i odeljenja). koje se. Lokalne samouprave do sada nisu pronašle svoje mesto u toj društvenoj ulozi. radnički univerzitet. Otvoreno je pitanje na koji način lokalne samouprave treba da pristupe problemu? Uloga lokalne samouprave sastoji se od uključivanja svih relevantnih institucija i organizacija u dijalog. mogu da preuzmu ovu ulogu i da usmeravaju unapređenje obrazovanja na lokalnom nivou.

ispitati potrebe postojeće poslovne zajednice. Promocija centra – aktivnost koja treba da traje od donošenja odluke da se krene u realizaciju. Tokom osnivanja.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 113 • Centar za obuku treba da bude dobro promovisan. takođe. Koncept centra za obuku može da se uskladi i sa drugim programima. Određivanje lokacije prostorija centra. profesore lokalnih fakulteta i škola. 4. rekonstrukcija i opremanje. korisnika i opštinske uprave). Potrebno je. Analiza podrazumeva i utvrđivanje postojećih aktivnosti obrazovnih institucija. sa kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj.U saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje razvija se i održava baza podataka raspoložive i potrebne radne snage. formiranje biblioteke sa svim materijalima za obuku i sastavljanje liste predavača. . 5. Definišu se potencialni izvori finansiranja: • • • • opštinski budžet investitori postojeći preduzetnici Nacionalna služba za zapošljavanje i dr. i dr. potrebna je medijska kampanja. ili radničkog univerziteta. lokalnom poslovnom zajednicom i postojećim institucijama lokalnog ekonomskog razvoja i zapošljavanja (na primer. primena stečenih znanja (iz ugla investitora. Polazi se od analize potreba za radnom snagom. kao i od ponude radne snage na tržistu rada. 9. • • Osnivanje centra za obuku odvija se na sledeći način: 1. Formalno osnivanje centra za obuku – akt o osnivanju. Za svaku aktivnost. Sastavljanje liste korisnika centra kao reference za buduće investitore. pa može da obuhvatiti i sprovođenje mentorskih programa. Nacionalnom službom za zapošljavanje. na primer: lokalni promotivni materijal treba da sadrži informacije o centru. 8. pogotovu za najave obrazovnih programa i otvarnja konkursa za učestvovanje u programima prekvalifikacije ili dokvalifikacije. 6. Priprema i održavanje pouzdane baze podataka raspoložive i potrebne radne snage . 7.) preduslov je za njegovo funkcionisanje. Praćenje i ocena rada centra – praćenje uspešnosti sprovedene obuke. i dr. utvrđivanje potreba nezaposlenih lica i viškova kadrova. kao i analizu isplativosti projekta. Drugi korak predstavlja okupljanje zainteresovanih institucija i organizacija (formiranje radne grupe) 3. Priprema radnog plana centra – razvijanje programa obuke. 2. centar se oslanja na upotrebu postojećih resursa – koristi prostorije škola. praktičnu obuku i dr. Saradnja centra sa lokalnom samoupravom.

osim pristana koji se koriste u pograničnom rečnom saobraćaju • držanje i korišćenje čamaca i splavova na vodi. osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon • lokalne administrativne takse • lokalne komunalne takse • boravišna taksa • naknada za korišćenje građevinskog zemljišta • naknada za uređivanje građevinskog zemljišta • naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine • prihodi od koncesione naknade za obavljanje komunalnih delatnosti i prihodi od drugih koncesionih poslova koje jedinica lokalne samouprave zaključi u skladu sa zakonom • novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine jedinice lokalne samouprave. . novčanih kazni. proizvoda starih i umetničkih zanata i domaće radinosti • držanje sredstava za igru („zabavne igre”) • držanje muzičkih uređaja i priređivanje muzičkog programa u ugostiteljskim objektima • korišćenje reklamnih panoa • korišćenje prostora za parkiranje drumskih motornih i priključnih vozila na uređenim i obeleženim mestima • korišćenje slobodnih površina za kampove. osim čamaca koje koriste organizacije koje održavaju i obeležavaju plovne puteve • držanje restorana i drugih ugostiteljskih i zabavnih objekata na vodi • držanje kućnih i egzotičnih životinja • korišćenje prostora na javnim površinama ili ispred poslovnih prostorija u poslovne svrhe. osim za prodaju štampe. kao i oduzeta imovinska korist u tom postupku • prihodi od davanja u zakup. postavljanje šatora ili druge objekte privremenog korišćenja • korišćenje obale u poslovne i bilo koje druge svrhe • zauzeće javne površine građevinskim materijalom i za izvođenje građevinskih radova Izvorni prihodi lokalne samouprave. zelene površine. taksi. ali je potrebno dugoročnije planiranje prihoda i rashoda. trotoari. bandere i sl. tradicionalno se koristi za pokrivanje operativnih troškova (finansiranje tekućih opštinskih aktivnosti) i izgradnju manjih objekata koji ne traju više od nekoliko godina. kamata. knjiga i drugih publikacija. osim poljoprivrednih vozila i mašina • korišćenje vitrina radi izlaganja robe van poslovnih prostorija • držanje i korišćenje plovnih postrojenja i plovnih naprava i drugih objekata na vodi. Načelno. ustupljeni prihodi lokalne samouprave i transferi • republički fondovi i fondovi agencija i institucija na regionalnom i državnom nivou • krediti/ zajmovi • privatni kapital i privatno – javna partnerstva • međunarodne donacije i fondacije Prihodi lokalne samouprave IZVORNI PRIHODI • porez na imovinu.) • držanje motornih drumskih i priključnih vozila. iz fondova i drugih izvora. odnosno na korišćenje nepokretnosti u državnoj svojini koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta • prihodi od prodaje pokretnih stvari koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta • prihodi koje svojom delatnošću ostvare organi i organizacije jedinice lokalne samouprave • prihodi od kamata na sredstva budžeta jedinice lokalne samouprave • prihodi po osnovu donacija jedinici lokalne samouprave • prihodi po osnovu samodoprinosa Lokalne komunalne takse • isticanje firme na poslovnom prostoru • isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave (kolovozi. Izvori finansiranja projekata ekonomskog razvoja su: • izvorni prihodi lokalne samouprave.114 Jelena Bojović Finansiranje projekata i programa Postoje dve faze pripreme projekta: 1) prva faza u kojoj se ideje pretvaraju u konzistentan plan akcija sa jasnim ciljevima i rokovima 2) druga faza kada treba potražiti finansijska sredstva za realizaciju projekta. ustupljeni prihodi lokalne samouprave i transferi Godišnji priliv novca iz javnog sektora koji stiže od poreza. ovi fondovi mogu da se koriste za podsticanje ekonomskog razvoja.

gov. kao što smo videli u prethodnom poglavlju. fondovi agencija i institucija na regionalnom i državnom nivou Vlada Republike Srbije .njena ministarstva.rs ) Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (www. šumarstva i vodoprivrede (www. Ministarstava koja raspisuju konkurse u oblasti ekonomskog razvoja (što uključuje.gov.minpolj. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (www.Odeljenje za infrastrukturu i projekte Ministarstvo rada i socijalne politike (www. obrazovanje.gov.gov.sr. na prihode od: poljoprivrede i šumarstva samostalnih delatnosti nepokretnosti davanja u zakup pokretnih stvari osiguranja lica 40% od poreza na zarade.rs ) Fond za razvoj Republike Srbije ( www.drzavnauprava.Sektor za upravljanje projektima • • • • • • • Republički fondovi.mnip.mfin. sepf.gov.gov.gov.yu ) Ministarstvo finansija ( www.rs ) Fond za zaštitu životne sredine (www. infrastrukturu): • • • . Neophodno je da lokalna samouprava poznaje dinamiku objavljivanja konkursa.rs) . fondzarazvoj. da bi blagovremeno sastavila projektni predlog i prijavila se na konkurs za dodelu sredstava.ekoplan. najmanje jednom godišnje.sr. koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog • porez na nasleđe i poklon • porez na prenos apsolutnih prava Ministarstvo za nacionalni investicioni plan (www.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 115 • • godišnja naknada za motorna vozila. i reformu administracije.rs ).rs) . Većina ministarstava raspisuje konkurse i javne pozive.rs ) SIEPA – Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (www. mos. raspolažu sredstvima o čijoj raspodeli odlučuju. oblasti finansiranja i potrebnu konkursnu dokumentaciju.gov.rs ) Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu (www.minrzs. traktore i priključna vozila • naknada za zagađenje životne sredine • naknada za korišćenje mineralnih sirovina • naknada za izvađeni materijal iz vodotoka • naknada za korišćenje šuma • naknada za korišćenje voda • naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta • naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora • turistička naknada • druge naknade u skladu sa zakonom USTUPLJENI PRIHODI • • • • • • • porez na dohodak građana.merr. tako da tim sredstvima mogu da se finansiraju projekti koji su neodloženi i za koje ne mora da se raspisuje konkurs.dobija veća sredstva nego Ministarstvo za zaštitu životne sredine.gov.yu) .gov.siepa.gov.rs) Sektor za projekte Ministarstva ima na raspolaganju sredstva od igara na sreću Ministarstvo poljoprivrede.Fond za socijalne inovacije Ministarstvo za omladinu i sport (www.

4. 2. Učešće u obezbeđivanju nedostajućeg dela sredstava u punom ili delimičnom iznosu za realizaciju novih ili završetak započetih projekata koji se finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave. kao i projekata i aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine. 6. Pružanje tehničke i druge pomoći u cilju modernizacije rada organa jedinice lokalne samouprave 5. a od posebnog su značaja za život građana na njenoj teritoriji. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji različitih oblika solidarnosti sa licima koja su u suštinski nejednakom položaju sa ostalim građanima. odnosno lokalnih.116 Jelena Bojović Primer: Javni poziv Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu JAVNI POZIV za podnošenje zahteva jedinica lokalne samouprave za raspodelu dela sredstava iz namenskih primanja budžeta Republike koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa racionalizacije ili osposobljavanja organa lokalne samouprave. a koriste za finansiranje lokalne samouprave Raspodela sredstava se vrši za ostvarivanje sledećih ciljeva: 1. . Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa zaštite životne sredine. akcionih i sanacionih planova. 3. kao i sa licima sa posebnim potrebama i pomoći socijalno-humanitarnim organizacijama na njihovoj teritoriji. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave koja je pogođena elementarnom nepogodom ili drugom nesrećom većih razmera.

.pdf • emisijom dugoročnih dužničkih hartija od vrednosti. Model konkursne dokumentacije za nabavku kredita jedinica lokalne samouprave – sa uputstvom za korišćenje. • • • 4) Privatni kapital i privatno – javna partnerstva Privatni kapital podrazumeva investicije privatnog sektora i najčešće se plasira u projekte ekonomskog razvoja kroz privatno-javno partnerstvo. Tom prilikom javni sektor ima ulogu pokretača i stvaraoca saradnje – kao partner koji ugovorno definiše vrste i obim poslova. http://www. obveznicama Preduslovi koji se moraju ispuniti da bi lokalna samouprava spremno ušla u proces56: ★ usvojena strategija razvoja opštine sa planom kapitalnih investicija. To su sredstva koja se prikupljaju putem instrumenata zaduživanja i mogu da imaju raznovrsne uslove otplate. ★ zaduživanje kod investitora na finansijskom tržištu 55 Saglasno Zakonu o javnom dugu 56 Priručnik za finansijsku analizu i ocenu kreditne sposobnosti opština. prezentacija opštine kao dužnika. odluka o pokretanju otvorenog postupka javne nabavke kredita.ui-serbia. Zajmovi se koriste ili za finansiranje projekata koji se ne mogu isplatiti iz godišnjih prihoda. finansiranja.sposobnosti. ali se tradicionalno kreću u rasponu od jedne do dvadeset pet.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 117 3) Finansiranje zajmovima Finansiranje zajmovima u javnom i u privatnom sektoru najčešće se koristi za dugoročne projekte koji traju više od nekoliko godina. odnosno odluka o emisiji obveznica. ★ usvojena odluka o načinu upravljanja dugom. upravljanja i održavanja lokalne infrastruktre. • • odluka skupštine opštine o zaduživanju. Finansijska analiza i upravljanje dugom u lokalnim samoupravama u Srbiji. Lokalna samouprava može da koristi sledeće modele zaduživanja55: ★ zaduživanje kod finansijskih institucija: • • putem dugoročnih kredita za kapitalne investicije putem lizinga za nabavku osnovnih sredstava i opreme ★ pripremljena studija izvodljivosti investicionog projekta. izgradnje/obnove. finansijski plan opštine u periodu zaduživanja. Privatno-javno partnerstvo na lokalnom nivou predstavlja sve oblike saradnje lokalne samouprave i privatnih partnera u oblasti upotrebe sredstava. znanja i iskustva.mega. pa je opravdano da se od budućih prihoda otplaćuju dužničke obaveze. Privatni sektor se javlja kao partner kome je takva saradnja potrebna ukoliko može da ostvari poslovni interes (profit) i koji je dužan da kvalitetno izvršava poslove dobijene ugovorom. to jest. ili za finansiranje onih projekata koje će koristiti i sledeće generacije. ★ mišljenje Ministarstva finansija o zaduživanju. Za finansiranje tekućih troškova treba izbegavati upotrebu dugoročnih zajmova. ili obavljanja izvornih funkcija lokalne smouprave.org/kbase/upload/ analysis/sr/finansijska%20analiza%20i%20 ocena%20kredit. radi projektovanja. ili usluga koje namerava da prenese na privatni sektor i koji javne poslove nudi privatnom sektoru. ili više godina.

) zajedničko društvo zajedničko društvo zajedničko društvo poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti poveravanje delatnosti • • • • • • Jelena Bojović Karakteristike projekata javno-privatnog partnerstva • dugoročna ugovorna saradnja (dvadeset do dvadeset pet godina) između javnog i privatnog sektora.118 U tabeli su prikazani primeri javno-privatnog partnerstva u petnaest jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji58. Postoji niz mogućih nedostataka u vezi kapaciteta i javnog i privatnog sektora koji mogu ugroziti stvaranje uspešnog partnerstva57. http://www. stvarna preraspodela poslovnog rizika (poboljšanje kvaliteta usluge). • Oblici privatno – javnog parnerstva u Srbiji: poveravanje obavljanja delatnosti koncesija zajedničko društvo sticanje udela u javnom komunalnom preduzeću ostali oblici.mreza-lokalni-razvoj. nepostojanje informacija na lokalnom nivou i nedostatak iskustva lokalne samouprave u kreiranju uspešnih partnerstva.O. i za javni. i za celu zajednicu.doc 58 Tabela preuzeta iz priručnika Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj.net/pages/doc/JPP. Grad/Opština Beograd Beograd Beograd Subotica Sombor Ćićevac Kikinda Prokuplje Aranđelovac Smederevska Palanka Braničevski okrug Novi Bečej Leskovac Vršac Veliko Gradište Jagodina Tutin Delatnost javni prevoz upravljane otpadom vodovod i kanalizacija turizam snabdevanje gasom snabdevanje gasom Parking servis Parking servis Parking servis upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom upravljane otpadom Vrsta javno-privatnog partnesrtva poveravanje delatnosti Ugovor o koncesiji Ugovor o koncesiji (B. Nedostaci mogu biti: • • obostrano nepoverenje i nedostatak razumevanja interesa i potreba druge strane. 57 Alati za JPP. i za privatni sektor.T. . The Urban Institute U svakom javno-privatnom partnerstvu moraju se uspostaviti određene garancije i zaštita. zakonske i institucionalne prepreke za stvaranje javno-privatnih odnosa.

rs/HTML/sesti_vodic_ kroz_potencijalne_domace_i_inostrane_izvore_finansiranja. 59 http://www. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) sastavila je Compendium . za projekte NVO. kroz partnerstva sa drugim sektorima.prsp.htm ili http://www.naled-serbia. lokalnih samouprava. MSP i preduzetnika u Republici Srbiji59 .Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 119 5) Međunarodne donacije i fondacije U Srbiji trenutno postoji više od trista međunarodnih donatorskih organizacija i fondacija.pdf?id=404 .org). konsultantske i druge pomoći privredi i opštinama koju pružaju republički i pokrajinski organi. strani donatori i fondovi.Pregled programa za podršku privredi koji je dostupan na njihovom vebsajtu (www. Drugi koristan izvor informacija može biti Vodič kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja. On-lajn baza podataka omogućava pretraživanje programa finansijske.gov. sredstva su dostupna lokalnim samoupravama direktno ili indirekno. koji je pripremio tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva i on predstavlja dobru bazu podataka za pronalaženje partnera u realizaciji ekonomskih projekata.gradjanske.%20Vodic%20kroz%20finansijska%20sredstva.org/admin/article/ download/files/7.

• u hodu se oučavaju greške. jednostavni za prikupljanje podataka i relevantni za projekat.120 ŠesTI kOrak Praćenje i ocena sprovedenih aktivnosti Ocena efekata nekog projekta ili programa. usredsređuje se na postignute rezultate i efektivnost. • vreme realizacije za svaku aktivnost. • indikator za svaku aktivnost. • spisak svih aktivnosti na projektu. koju sprovode oni koji su direktno uključeni u proces. • vreme početka i kraja. Zašto je praćenje i ocena realizacije projekata značajna? Redovnim praćenjem i ocenjivanjem realizacije postiže se sledeće: • osigurava se realizacija. pre početka projekta potrebno je imati podatak o trenutnoj stopi nezaposlenosti. 2) Priprema plana za praćenje i ocenu . Pre početka projekta mora se ustanoviti osnova u odnosu na koju će se ocenjivati napredak . stalna aktivnost. da bi se na kraju projekta procenilo da li se stopa smanjila za 1%. • povećava se šansa za postizanje planiranih rezultata. • očekivani rezultat projekta. Praćenje i ocena projekta činjenice 1) U pripremi projekta treba definisati: • cilj projekta. Indikatori moraju biti lako razumljivi. jasni. • ishod svake aktivnosti. Tokom praćenja realizacije rukovodimo se planom aktivnosti da bismo izmerili kakav je napredak i učinak. • osigurava se transparentnost procesa. od pomoći je u narednom ciklusu ekonomskog razvoja Praćenjem sprovođenja projekta mogu se vršiti izmene u hodu. a iznenađenja su uvek moguća Visoka ocena sprovedenih programa dokaz je uspešnosti programa Bez praćenja i ocene programa nema učenja Najpre treba napraviti razliku između praćenja i ocene programa: Praćenje (monitoring) je rutinska. • osigurava se sinhronizacija učesnika u projektu.ako je rezultat projekta smanjenje nezaposlenosti za 1 %.Plan za praćenje i ocenu realizacije projekata mora odrediti vrstu podataka koji se prikupljaju i načine prikupljanja. • unapređuje se planiranje budućih projekata. Ocena je važna da bi se razmotrilo da li je potrebno učiniti neke izmene u strategiji. • povećava se informisanost svih učesnika i zainteresovanih strana. • skraćuje se period između dve naizmenične aktivnosti. a obično procenjuje neko ko nije uključen u samu realizaciju. • indikatore za ocenu projekta. . • vreme trajanja celog projekta. a ne samo. • odgovorne osobe za svaku aktivnost. merljivi kad god je to moguće. • sprečava se ponavljanje grešaka u realizaciji. Ocena odgovara na pitanje kako je nešto urađeno. Ocena se daje periodično. Podaci mogu biti kvalitativni i kvantitativni. da li je urađeno. • unapređuje se uzajamno poverenje učesnika.

na kraju projekta. Praćenje je.koliko često i kada se radi. stalna aktivnost.ko je nadležan za prikupljanje informacija i • vreme izveštavanja . . odnosno. 5) Izveštavanje .Mora biti uspostavljen sistem za prikupljanje informacija: • format izveštavanja • nadležne osobe . Ocenjuje se nakon realizacije svake aktivnosti. Prvi ciklus traje dve godine. Praćenjem i ocenom završava se jedan ciklus u procesu lokalnog ekonomskog razvoja. a svaki naredni sve kraće. i ko će biti izveštavan. ali ne sme oduzeti više od 5% vremena učesnicima u poslu. u kom obliku.Učestalost zavisi od projekta.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 121 4) U toku faze praćenja i ocenjivanja .Plan za praćenje i ocenu realizacije programa mora da utvrdi na koji način će se izveštavati. ULAZNI PODACI (koji su definisani prilikom pripreme projekta) Cilj projekta Očekivani rezultat projekta Indikatori za ocenu projekta Trajanje projekta Početak i kraj projekta Aktivnosti na projektu Vreme realizacije svake aktivnosti Odgovorne osobe za svaku aktivnost Ishod svake aktivnosti Indikator za svaku aktivnost OPIS Primer: unapređenje uslova za poslovanje Napomena: analizira se pri ocenjivanju projekta Primer: uvećanje broja zaposlenih Napomena: meri se pri ocenjivanju projekta Primer: trista novih radnih mesta Napomena: proverava se pri ocenjivanju projekta Primer: trista dana Napomena: analizira se pri ocenjivanju projekta Prvi korak je provera početka aktivnosti Za svaku aktivnost postoji lice koje prati sprovođenje ove aktivnosti Primer: održana sednica skupštine na kojoj je osnovan industrijski park Primer: odluka skupštine o osnivanju industrijskog parka 3) Uspostavljanje sistema za praćenje i realizaciju projekata . ali je važno da proces praćenja i ocenjivanja ne bude prevelik teret i da ne oduzima mnogo vremena. Sistem treba da bude lak za primenu i ne bi trebalo da zahteva previše vremena. po definiciji.

investicije. stvoriće se zahvaljujući implementaciji ovog programa) Broj radnih mesta Total M Z Broj radnih mesta REALIZOVANO Total M Z realizovano Komentar Količina investicija Privatno-javno partnerstvo Količina investicija Privatno-javno partnesrtvo . privatnojavno partnerstvo.122 Primer: Plan za praćenje i ocenu realizacije projekata Zadatak (projekat) Opis Cilj Realizacija Nadležni Partneri u saradnji a) Budžet projekta (zadatka) – Očekivano total b) Finansiranje projekta Realizovano Organizacija Odgovorna osoba Jelena Bojović Rezultati projekta Očekivano Realizovano PLAN RADA – AKTIVNOSTI 2)Aktivnost Opis Nadležnost Vreme predvidjeno 1 2 3 Ekonomska korist (predvideti broj radnih mesta.

kuća.867 ★ U roku od samo deset dana registrovano je više od šezdeset novih privrednih subjekata Ako se osećate puni entuzijazma i spremni da krenete u proces lokalnog ekonomskog razvoja. Ako ste naučili nešto novo.worldbank. jer: ★ Od juna 2006. 60 Izvor: SIEPA ★ Broj privrednih društava i preduzetnika na dan 16.NEMOJTE.org/kbase/sr/ home. zakon i „oikos“ (οικος). proširio svoju proizvodnju i ustalio se u ovom malom gradu.org/ Ako mislite da lokalni ekonomski razvoj može da čeka. koji je najavio izgradnju svoje najveće fabrike u Evropi. vratite se na početak priručnika i krenite od prvog koraka: ★ PRVI KORAK . pogledajte: ★ http://www.804 Ako mislite da će naredne godine u ovo vreme biti mnogo bolje. ★ U Svilajnac uskoro dolazi „Panasonik“. avgusta 2010. Ova reč je složenica koja povezuje grčke reči „nomos“ (νόμος).org/V68WA64TF0 ★ http://www.ledna. iznosio je 338.html ★ http://go.ui-serbia. u pravu ste: ★ “Ekonomija” potiče od grčke reči „oikonomikos“ (οικονομικός). iznosio je 338. Ako ste poželeli da zbog neizvesnih i teško merljivih rezultata odustanete od lokalnog ekonomskog razvoja . SAD). godine stranim investitorima u Srbiji podeljeno je četrdeset sedam miliona i trista hiljada evra podsticajnih sredstava za ulaganje u Srbiju čime je otvoreno sedamnaest hiljada i dvesta novih radnih mesta i realizovano više od šesto miliona evra investicija. ★ Jedan nemački investitor je tek 2009. pogrešili ste: ★ Broj privrednih društava i preduzetnika na dan 6. običaj. Borska pole indiustrijska zona. ali je i dalje nedovoljno.123 kraj I POČeTak: Poruka čitaocima Ako ste čitajući ovaj priručnik doživeli lokalni ekonomski razvoj kao upravljanje domaćinstvom. trinaest godina nakon prve posete Oburnu (Alabama. moramo da vas podsetimo: ★ Panasonic (Matsushita Electric Industrial of Japan) je odluku o investiranju u Plzen (Plzen. i izvorno znači: zakoni upravljanja domaćinstvom. Republika Češka) doneo tek sedam godina nakon početnih razgovora.Analiza stanja / kontekst . godine.mega. avgusta 2010. baš u tom gradu60. i da deset dana nije ništa.

Kategorija međunarodnih investicija koja odražava cilj subjekta u jednoj privredi da postigne trajan interes u preduzeću čije je sedište u drugoj privredi. „smeđih“ lokacija (engl. druge će biti kupci. u periodu kada su najpodložnija neuspehu.Investicije preduzeća čije se sedište ne nalazi na teritoriji zemlje u koju se investira.Investiranje kroz kupovinu već postojećih objekata i njihovo adaptiranje. kada se formira klaster najvažnije je da su industrije u klasteru ekonomski povezane. MSP. ekološkom i socijalnom planu. Osnovna infrastruktura . biblioteke). ili pravo glasa. a ne o stranim direktnim investicijama. U suprotnom. telekomunikaciona i energetska mreža. institucije i pojedinci – važni učesnici.Vrsta investicije u kojoj kompanija gradi nove objekte za svoje poslovanje.manje opipljiv aspekt ekonomskog razvoja u koji spadaju edukacija.Pružaju neposrednu podršku preduzećima koja tek počinju sa radom. aerodromi. . objekti za podizanje kvaliteta života (parkovi. železnica. ali i da međusobno zavise jedna od druge. Preduzeće koje investira treba da obezbedi kontrolni paket akcija za sebe. Ovaj vid investicija dovodi do obnavljanja postojećih napuštenih ili nefunkcionalnih objekata i ponovno ih oživljava. Braunfild investicije . Naziv green field. postoje osobe koje su nosioci procesa i zaduženi su za osmišljavanje. biznis mreže.Lokacija na koju se planski usmerava komercijalni. a podrazumeva najmanje 10% običnih akcija. manifestacije. i na taj način direktno utiču na njihovu uspešnost. industrijski i komercijalni objekti. i drugo. Revitalizacijom. Industrije su povezane na više načina: neke industrije će snabdevati druge. Bizinis inkubatori . Direktna investicija .Infrastruktura u koju spada transportna infrastruktura (putevi. radi se o portfolio investiciji. neke će deliti radnu snagu i iskustvo. da sarađuju. (Definicija predložena od MMF-a i usvojena od OECD-a) Strane direktne investicije . Osim nosilaca procesa. Između ova dva poslovna subjekta stvara se odnos matičnog preduzeća i inostrane filijale. potiče od ideje da se nov objekat gradi na površini koja do tada nije bila korišćena. Sekundarna infrastruktura . da su konkurentne. Grinfield investicije . ovakvi objekti stvorili.brown-smeđ) izbegava se šteta na ekonomskom. sprovođenje i organizaciju procesa. Dakle. i drugo.Industrijski klaster je grupacija industrije i institucija u jednom regionu. Razvojna čvorišta . luke).Mala i srednja preduzeća Interesne grupe/važni učesnici/stejkholderi .Posrbljen engleski izraz „stakeholders” označava pojam „interesnih grupa“ i „važnih učesnika“. u prevodu zeleno polje. Klasteri . takozvanih. a zajedno čine multinacionalnu korporaciju. u suprotnom. U svakom procesu.124 rečnik pojmova Lokalni ekonomski razvoj . vodovod. ili industrijski razvoj. koju bi. u svakoj aktivnosti učestvuju i mnoge druge organizacije.Skup aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade kapacitete lokalne zajednice da unapredi svoju ekonomsku budućnost i kvalitet života za sve.

mreza-lokalni-razvoj. DC Građanske inicijative: http://www. http://www. Global Development Finance Investiciona klima u Srbiji .gov/eda/pdf FHWA. Istraživanje.%20Vodic%20kroz%20 finansijska%20sredstva. Prepared by Information Design Associates (IDeA) with ICF Kaiser International.org/publications/newsletter/tjb_595. and Cofsky.pdf?id=404 International Monetary Fund.Perspektiva stranih investitora.fhwa. Upjohn Institute for Employment Research. http://www. Cluster Based Economic Development: A key to Regional Competitiveness.doc. Programs and Tools. 1995.mega.gov.rs/ Goga. Weiss.ca/Dev_durable/Documents_pdf/Rapports Economic Development Administration (EDA). http://www. http://www. C.upjohninst.gov/eda/pdf/1G3_5_cluster.php?yyyy=2010&mm=02&dd=28&nav_id=414628 Bartik. F. USAID/Program podsticaja . 2004. Local Economic Development: A Primer.b92. Can Economic Development Programs be Evaluated? Upjohn Institute Staff Working Paper 95-29. The World Bank.mega. http://www. Economic Development Incentive Wars.E. 1995. T. 1995.dot.net/info/vesti/index.An International Comparison of Approaches. International Financial Statistics and Balance of Payments databases.org/kbase/upload/analysis/ sr/finansijska%20analiza%20i%20ocena%20kredit.pdf Bryant. S.htm#_edn1 Finansijska analiza i upravljanje dugom u lokalnim samoupravama u Srbiji.pdf Economic Development Administration. http://www. izvori i literatura Alati za javno-privatno partenrstvo .ui-serbia. 1997. 2006. Martin.gov/ planning/econdev/edhist.doc.geog.http://www.org/admin/article/download/files/7. The World Bank. Timothy J. The Urban Institute http://www. W. The Urban Institute.http://www. 1997. and Richard Bingham.org/publications/wp/95-29. Washington. Employment Research.fondzarazvoj. http://www.125 Građa.umontreal. Cluster Based Economic Development: A key to Regional Competitiveness. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. Public Policy for Local Economic Development .net/pages/doc/JPP.doc Analiza – Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. www. 2008.ui-serbia.gradjanske. S. and Marphy.pdf Bartik.upjohninst. 2009. A Brief History of Economic Development and Highways.pdf Fond za razvoj Republike Srbije. org/ B92 .sposobnosti.

html Istraživanje o mišljenju poslovnog sektora u Srbiji 2007. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. Srbija Opštinski uslužni centri i centri za izdavanje dozvola u opštinama.U okviru programa. Local Economies and Globalisation. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. Odeljenje za urbani razvoj Svetske banke. Porter. E. The Competitive Advantages of Nations. The Urban Institute. 2007. Boston: Harvard Business School Press. M. pp. M. The Urban Institute.rs/O-klasterima Model konkursne dokumentacije za nabavku kredita jedinica lokalne samouprave – sa uputstvom za korišćenje. Porter. Beograd. Washington.6&7. No.ui-serbia. Building the Microeconomic Foundations of Competitiveness. The Urban Institute Morača. 2009/2010 OECD. The Urban Institute. http://www. 2003. E. http://www. Beograd. Governments and Institutions. Indeks lokalnog opterećenja privrede. Alfred. E. 20. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. The Economic Performance of Regions.mega.mega.pdf Lokalni ekonomski razvoj.org/tds/bis/leed. ui-serbia. Razvoj opšteg modela za uspostavljanje i razvoj industrijskih klastera. 549-678. DC Maršal.gov. New York: Oxford University Press. LEED Notebook. 1990. Porter.oecd. http://www. E.126 Jelena Bojović ekonomskom razvoju opština. Slobodan.merr. Priručnik. Clusters and Competition: New Agendas for Companies. in: On Competition. The Urban Institute Izrada plana kapitalnih investicija. The Urban Institute. Vol. New York: The Free Press Porter. No.org/kbase/upload/reports/cacsr. Principi ekonomije Metodologija izrade strategije održivog razvoja (2009). . Izveštaj o analizi stanja .ui-serbia. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. 37. M. 2003. 2010.htm. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. in: The Global Competitiveness Report 2002-2003.org/kbase/sr/home. World Economic Forum. Regional Studies. M. 1998. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). SKGO/EXCHANGE 2 Metodologija za osnivanje Biznis inkubatora.mega.org/ Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja http://klasteri. http://www.

Sofia. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština. 2008. Louis T. The Urban Institute http://www.Lokalni ekonomski razvoj u srbiji 127 Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj.pdf World Bank.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTURBANDEVELOPMENT/EXTLED Zbirka praktičnih vodiča: Promocija i investicija – tehnike i alati.html Živkovic.org/kbase/sr/home. Priručnik. World Bank. Promocija investicija– Tehnike I alati. Milica.stat. A. March 2000. FIAS..mega. 2006.gov. Andrés. Statistički godišnjak. http://webrzs.org/html/fpd/urban/publicat/cities_in_transition_full. Legal and Regulatory Reform: Impacts on Private Sector Growth. http://www.org:8080/ Stanchev. http://web.pdf Stefanović. Eds. Cities in Transition: World Bank Urban and Local Government Strateg. The Urban Institute Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj. http://www. 2009.. Beograd.html Priručnik za finansijsku analizu i ocenu kreditne sposobnosti opština. worldbank.ime-bg. The Urban Institute http://www. Local economic development: a primer developing and implementing local economic development strategies and action plans. Brownfiled izveštaj . Institute for Market Economics. ui-serbia. http://www.worldbank. 2000.org/pdf_docs/papers/lrr. Dragan. IFC Strategic Objective report. and Yonkova.skgo. The role of the ILO in the implementing of Local Economic Development Strategies in a Globalised World Stalna Konferencija gradova i opština u Srbiji: http://www.prsp. The Urban Institute. K. u:Zbirka praktičnih vodiča: The Urban Institute Strategic framework for IZ development in Serbia. php Rodríguez-Pose. USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština.mega.org/ Tim potpredsednika Vlade za smanjenje siromaštva http://www.org/ kbase/sr/home.ui-serbia.htm Wells.rs/axd/index. Marketing a Country.mega. Wint. The Urban Institute Republički zavod za statistiku.gov.rs/HTML/sesti_vodic_kroz_potencijalne_domace_i_inostrane_izvore_finansiranja.ui-serbia. Alvin G.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful