Ministarstvoinostranihposlova Programprivatnogsektora: Podrkavoarstvuisektoruuzgojajagodiastogi bobiastogvoanajuguSrbije

Nacrtfinalnogprogramskogdokumenta F&BProgram
Kopenhagen,14.04.2010.godine

SADRAJ MAPAREPUBLIKESRBIJE.....................................................................................................4 LISTASKRAENICA..............................................................................................................7 IZVRNISAETAK................................................................................................................9 INJENINIPODACIICILJEVI....................................................................................................................9 ZAKLJUAK...........................................................................................................................................9 PREPORUKE....................................................................................................................................10 1.UVOD.............................................................................................................................14 1.1 INJENINIPODACIODANSKOMSUSEDSKOMPROGRAMU(ENP)USRBIJI..........................................14 1.2 OPRAVDANOSTPROGRAMA:POVEANAKONKURENTNOSTKROZMODERNIZACIJUPROIZVODNJE,POBOLJANJE KVALITETAISARADNJE..........................................................................................................................15 1.3DRUGIDONATORI..........................................................................................................................17 1.3 MISIJAPRONALAANJEINJENICA21.26.JUN,PRELIMINARNAPROGRAMSKAMISIJA31.AVGUST4. SEPTEMBAR,2009IFINALNAMISIJAFORMULACIJE22.26.FEBRUAR,2010:CILJEVIIZAKLJUCI......................18 1.5STRUKTURANACRTAFINALNOGPROGRAMSKOGDOKUMENTA(NFPD)....................................................20 2.KONTEKSTZEMLJE.........................................................................................................21 2.1INJENINIPODACI,BDPIIZVOZ......................................................................................................21 2.2SRBIJAIEU:RASKRSNICAEVROPE....................................................................................................21 2.3RURALNEOBLASTISAOZBILJNIMPROBLEMOMNEZAPOSLENOSTI.............................................................22 2.4STRUKTURAPOLJOPRIVREDE:MALAIFRAGMENTISANAPOLJOPRIVREDNADOBRA........................................23 2.5POVOLJNIKLIMATSKIUSLOVIZAVOE,JAGODIASTOIBOBIASTOVOE...................................................24 2.7POLJOPRIVREDNEASOCIJACIJEIORGANIZACIJE.....................................................................................26 2.8OKVIRNACIONALNIHISEKTORSKIHPOLITIKA........................................................................................27 3.10 DRUTVENASITUACIJA,SIROMATVO,JEDNAKOSTPOLOVA,IVOTNASREDINA,DEMOKRATIZCIJAI POTOVANJELJUDSKIHPRAVA................................................................................................................29 3.POMODONATORAPOLJOPRIVREDI,SEKTORUVOA,JAGODIASTOGIBOBIASTOGVOAI RAZVOJUPRIVATNOGSEKTORA........................................................................................31 3.1MEUNARODNEORGANIZACIJE........................................................................................................32 3.1.1EUDelegacija....................................................................................................................32 3.1.2Svetskabanka...................................................................................................................33 3.1.3UNDP.................................................................................................................................34 3.1.4USAID................................................................................................................................34 3.2STRANENACIONALNEORGANIZACIJE..................................................................................................36 3.2.1GTZ....................................................................................................................................36 3.2.2SIDAvedskamedjunarodnaagencijazarazvoj............................................................36 3.2.3Holandija(SNV).................................................................................................................36 3.2.4SDC....................................................................................................................................37 3.2.5Austrijskarazvojnaagencija(ADA)..................................................................................38 3.2.5Drugi..................................................................................................................................39 3.3.6Saetakdonatorskihintervencija......................................................................................39 4.IZAZOVIZASEKTORVOA,JAGODIASTOGIBOBIASTOGVOA..................................40 4.1OPTIIZAZOVI...............................................................................................................................40 4.2SEKTORJAGODIASTOGIBOBIASTOGVOA......................................................................................41 4.3SEKTORVOA...............................................................................................................................41 1. DANSKIPROGRAMZASEKTORVOA,JAGODIASTOGIBOBIASTOGVOAUSRBIJI43 5.1OPTAUSKLAENOSTSANACIONALNOMPOLITIKOM.............................................................................43 5.2NACRTFINALNOGPROGRAMAZASEKTORVOA,JAGODIASTOGIBOBIASTOGVOA..................................44 5.2.1Programskiciljevi..............................................................................................................44 2

5.2.2Programskekomponenteiglavnirezultati.......................................................................49 5.2.3Aktivnostidetaljno............................................................................................................53 5.2.4Budetprograma..............................................................................................................56 5.2.5Monitoring........................................................................................................................58 5.2.6Institucionalnapostavka,administrativnoupravljanjeipotencijalnipartneri.................63 5.2.7Potencijalnipartneri..........................................................................................................65 5.2.8Programskiprioriteti.........................................................................................................66 5.2.9Finansijskoupravljanjeiprogramskanabavkaiusklaenostsanacionalnimfinansijskim strukturamaiprocedurama.......................................................................................................67 5.2.10Procenapotencijalnihrizikaipretpostavki.....................................................................70 6.ZAKLJUCIIPREPORUKE................................................................................................71 ANEKS1............................................................................................................................73 ANEKS1.1:OPISPOSLOVAUOPROGRAMA(PSC)....................................................................................73 ANEKS1.2:OPISPOSLOVASTRANOGKONSULTANTAZAHORTIKULTURU.........................................................75 ANEKS1.3:PRELIMINARNAMATRICAPRISTUPALOGIKOGOKVIRAUKLJUUJUIKVANTIFIKOVANECILJEVE...........78 ANEKS1.4:NACRTBUDETAUDKKIEUR,PODELJENNAKOMPONENTEIUKUPNO........................................83 ANEKS1.5:NACIONALNASTATISTIKA......................................................................................................84 Table1:OdabraniosnovnistatistikipodacioSrbiji(premapopisuiz2002.)...........................84 Tabela2OsnovnekarakteristikeruralnogpodrujauSrbiji......................................................85 Tabela3:Obrazovnastrukturaseoskepopulacijesazaposlenjempremarodu.......................86 Tabela4:Aktivnoseoskostanovnitvopremaprofesionalnimvetinama................................86 Tabela5:Veliinaiizvoriprihodapoveliinifarme ..................................................................86 . Tabela6Poljoprivredniproizvodi,inostranarazmenau2005.i2006.umilionimadolara.....86 Tabela7:Sortevoasanajveimudelomuizvozu2006...........................................................87 Tabela8:Sortevoasanajveimudelomuizvozuu2006........................................................88 Tabela9Poljoprivredniproizvoditrgovinkarazmenasainostranstvomu2006umil.USD..88 ANNEX1.6:USAIDPROGRAMHRANEIARHIVAMARKETINGA.....................................................................89 ANNEX1.7:ODABRANIPROGRAMSKIREGIONSRBIJE.................................................................................92 ANNEX1.8NEZAPOSLENOSTUODABRANIMOPTINAMAU4OKRUGAIPOVRINA...........................................94 ANEKS1.9:POLJOPRIVREDNESTRUNESLUBEUREPUBLICISRBIJI..............................................................95 ANEKS1.10:RURALNAMREAZAPODRKURURALNOMRAZVOJU....................ERROR!BOOKMARKNOTDEFINED. ANEKS2NACRTAFINALNOGPROGRAMSKOGDOKUMENTAERROR!BOOKMARKNOTDEFINED. ANEKS2.1:TORZAZAVRNUPROGRAMSKUMISIJU.......................................ERROR!BOOKMARKNOTDEFINED. ANEKS2.2:DOKUMENTAIWEBSAJTOVIKONSULTOVANITOKOMIZRADEPROGRAMA.......ERROR!BOOKMARKNOT DEFINED. ANEKS2.3:LJUDIIORGANIZACIJESAKOJIMASESUSRELOIKONSULTOVALODRUGAIZAVRNAMISIJA.........ERROR! BOOKMARKNOTDEFINED. ANEKS2.4:OBRADAAKCIONOGPLANAIAKCIJEUSLEDEIMFAZAMA.................ERROR!BOOKMARKNOTDEFINED. ANEKS2.5:KOMENTARISANEPREPORUKETIMAZAOCENU.............................ERROR!BOOKMARKNOTDEFINED. ANEKS2.6:NACRTMOUIZMEUMOFAIGOS...........................................ERROR!BOOKMARKNOTDEFINED. ANEKS3NACRTUFINALNOGPROGRAMSKOGDOKUMENTA:PROCEDUREIMPLEMENTACIJE EMEGRANTA ................................................................ERROR!BOOKMARKNOTDEFINED. . ANEKS3.1:KOMPONENTA2PRIRUNIKZAGRANT......................................ERROR!BOOKMARKNOTDEFINED. ANEKS3.2:NACRTAPLIKACIONOGFORMULARA,PRELIMINARNAVERZIJA............ERROR!BOOKMARKNOTDEFINED. ANEKS3.3:EKSTERNAREVIZIJATOREMAGRANTA .................................ERROR!BOOKMARKNOTDEFINED. . ANEKS3.4:PRIRUNIKOPROCEDURAMANABAVKE .......................................ERROR!BOOKMARKNOTDEFINED. . ANEKS3.5:EKSTERNAREVIZIJAKANCELARIJAPROGRAMA............................ERROR!BOOKMARKNOTDEFINED.

MapaRepublikeSrbije e

Mapain nazivimanjerazv vijeniho optinau uSrbiji

1. 2. 3. 4. 5. 6.

iti te17.Ma ajdanpek33.Svrljig Surdulica adiinHan34.abari 18.Vla Vlas sotince19.Ba bunica 35.MaloCrnie e MaliZvornik 20.Buj janovac 36.Tutin ndite21.Do oljevac37.Trgovite Plan Ra a22.Pre eevo38.BelaPalaka a

7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.

Knjaevac23.Blace39.Medvea Kuevo24.agubica40.Bojnik GadinHan25.Sjenica NovaCrnja26.Raanj itoraa27.Rekovac Mionica28.Kurumlija Golubac29.Meroina Lebane30.CrnaTrava Prijepolje31.Kni Krupanj32.Bosilegrad

Izvor:MapajezasnovananainformacijamaRSMinistarstvaekonomijeiregionalnograzvoja

Listaskraenica
ADA NPP ZSBP
ZPP CARDS

Austrijskarazvojnaagencija Najboljapoljoprivrednapraksa Zajednikaspoljnaibezbedonosnapolitika

Zajednikapoljoprivrednapolitika

ZOME DGAgri
DKK NPD EAR

ProgrampomoiEvropskeagencijezarekonstrukciju Zajednikiokvirzamonitoringievaluaciju Generalnadirekcijazapoljoprivredu,Evropskakomisija

Danskekrune Nacrtprogramskogdokumenta Evropskaagencijaazrekonstrukciju

ENP PUSD EK
EU FAO GEF BDP GPS GMO VS GTZ

Danskisusedskiprogram Procesunapredjenosgstalnogdijaloga Evropskakomisija

Evropskaunija OrganizacijazahranuipoljoprivreduUjedinjenihNacija Globalnifondzaekolokekapacitee Brutodomaiproizvod Globalnipoljoprivrednistandardi Genetskimodifikovaniorganizmi VladaSrbije Nemakiprogramtehnikesaradnje

HACCP
MMF IPA IPARD

HACCPAnalizaopasnostiikritinekontrolnetake(EUregulativa)
Medjunarodnimonetarnifond Predpristupniisntrument Predpristupniisntrumentpodrkeruralnomrazvoju

IBRD JICA LEADER LEDIB

LFA MPVP

Medjunarodnabankazarekonstrukcijuirazvoj Japanskamedjunarodnarazvojnaagencija EUinstrumentzalokalneinicijative ProgramlokalnogekonomskograzvojanaBalkanu

Analizalogikogokvira Ministartsvopoljoprivrede,umarstvaivodoprivrede Ministarstvoekonomijeiregionalnograzvoja Ministarstvoinostranihposlova Memorandumrezumevanja NATO Nevladinaorganizacija Nacionalniprogramruralnograzvoja20082013 Programskiakcioniplan Zatienazemljaporekla Zatienogeografskopodrujeporekla Strategijasmanjenjasiromatva Upravniodborprograma RepublikaSrbija RegionalnicentarzaivotnusredinuzacentralnuiistonuEvropu

MERR
MIP MoU NATO NGO

NPRR
PAP ZZP ZGPP SSS UOP RS REC SDC

SIDA
MSE

vajcarskaagencijazarazvojisaradnju vedskaagencijazamedjunarodnusaradnju Malaisrednjapreduzea 7

SNV RazvojnaorganizacijaHolandije TP Tehnikapodrka ToR Opisposlova OT Obukatrenera UNDP RazvojniprogramUjedinjenihnacija USAID RazvojaagencijaSADa USD SADdolar VET Profesionalneobuke WB Svetskabanka WTO Svetskatrgovinskaorganizacija Kurs: 1DKK=0.1333 1=7.45DKK

Izvrnisaetak
injeninipodaciiciljevi
DanskavladainiciralajeSusedskiprogram(ENP)2004.godinezaperiodod2004.do2007.godine. Trenutnoserealizujedrugafazazaperiodod2008.do2012.godine.SaproirenjemEU,javljajuse nove mogunosti za partnerstva i saradnju koja prevazilaze nacionalne granice. Vaan izazov predstavljapolitikoiekonomskopriblivanjesusedskihevropskihzemalja,ukljuujuiiSrbiju,to jebliemogueEvropskojunijiiDanskoj. EkonomskirazvojSrbijetokomposlednjihgodinajepozitivansagodinjomstopomrastaizmedju5 i8%iporedtogatojesvetskaekonomskakrizaimalanegativneefektenaekonomiju,zaposlenost i izvoz. Politiki, Vlada Srbije postavila je jasne prioritete vezano za sadraj i smer reformi ukljuujuiprioritetepridruivanjaEUINATOu.SrbijajepotpisalaSSPaprila2008.godine. Studije i konsultacijeizmedju RS Ministarstva poljoprivrede, umarstvai vodoprivrede MPVP i AmbasadeDanskeuSrbijipokazalasuinteresovanjeRepublikeSrbijezarazvojsektoravoarstvai jagodiastogibobiastogvoanajuguSrbijeipotrebuzastranompodrkomkakobisepostigao odrivi ekonomski razvoj i stvaranje novih radnih mesta poboljanjem konkurentnosti i izvoza voa. Nakon konsultacija usledile su 3 posete Srbji u periodu od juna 2009. godine do februara 2010. godine sa ciljem da se prikupe podaci i istrai mogu sadraj nacrt programa za privatni sektor voarstva posebno sektora jagodiastog i bobiastog voa u okviru Danskog susedskog programa. Delegacija je imala punu podrku ministarstava, optina iz odabranog regiona june Srbije, institucija, drugih donatora, proizvodjaa, obradjivaa i drugih zainteresovanih strana za nacrt skiceprogramaukljuujuidveglavnekomponente:izgradnjukapacitetaiplaniranjeinvesticionih grantova.

Zakljuak
Zakljuak nakon tri posete je bio da ja pravo vreme za intervenciju u sektoru voarstva zbog postizanja vee konkurentnosti kako na stranim tako i na domaem tritu. Razliiti faktori pokazuju potrebu za jaanjem da bi se doprinelo razvoju sektora. Ovi faktori obuhvataju poboljanje savetodavnih usluga; jaanje saradnje izmedju proizvodjaa i uspostavljanje pouzdanih veza izmedju onih koji obradjuju proizvode i koji ih izvoze; potrebu za novim investicijamauvonjakeitehnikeobradjivanjakaoiuboljimarketingsveegiobradjenogvoa. Proveranovihvrstasertifikovanogvoainoveproizvodnetehnikesupotrebnenatritusveegi obradjenog voa. U oblasti lekovitog bilja i bezbednosti hrane, Srbija jo uvek treba da usvoji nacionalnuregulativuuskladjenusaEUpravnimokvirima.Preduzetisukoracidasezakonskiokviri uskladesaEUzahtevima,aliregulativavezanazakontrolukvalitetahranejouvekkasni. LEDIB1programjeosnovanuNiu(junaSrbija).Zakljuakstudijskihposetabiojedatrebaotvoriti kancelarijuprogramauNiukakobiseiskoristilaprepoznatljivostdanskihprogramanajuguSrbije ikontaktikojivepostojeuovomsektoru.

ProgramlokalnogekonomskograzvojanaBalkanu

Krititinapitanjazadaljirazvojsektorakojasuidentifikovanatokomstudijskihposetainaosnovu dobijenihinformacijasusledea: 1. Izgradnja kapaciteta, obuka i unapredjenje saradnje izmedju proizvodjaa (grupa proizvodjaa)kaoisaradnjakrozcelivrednosnilanacdopotroaaiizvoznika,ukljuujui saradnjuumarketingu;uvodjenjenovihsertifikovanihiodobrenihvrstavoaijagodiastog ibobiastogvoakaoinoveimoderneproizvodnje,metodabranjaiobradevoa.Jaanje kontrolekvaliteta,analizarizika,nadgledanjesigurnostiiprocessertifikacijeuproizvodnji voaijagodiastogibobiastogvoauSrbijiikorienjelaboratorijazakontrolukvalitetai obezbedjivanjebezbednostihrane. 2. Investicijeuprimarnuproizvodnjuiindustrijskuobradu.

Tokomposlednjeposetefebruara2010.godine,svezainteresovanestraneukljuujuiMinistarstvo poljoprivrede,umarstvaivodopriovredeMPVPiMinistarstvoekonomijeiregionalnograzvoja MERR, optine iz odabranog regiona, proizvodjae i preraivae u junoj Srbiji, sloile su se i podrale su okvir nacrta programskog dokumenta kao i njegove zakljuke. Zajedno sa svim zainteresovanim stranama, misija je identifikovala 4 okruga u junoj Srbiji za saradnju i 5 vanih vrednosnihlanacadabuduukljueniuprogram. MPVPseprincipijelnosaglasilodapostojipotrebazakofinansiranjemprogramaalidosadanije stigla potvrda o nivou njihove finansijske posveenosti. Okvir je priloen uz ovaj programski dokument. Veina optina u odabranim okruzima principijelno se sloilo da kofinansira kompenentu granta, ali projektni tim nije mogao da dobije konanu formalnu potvrdu usled procedura definisanja budeta za 2011 godinu koje treba da se realizuju tokom 2010. godine. Budetskelinijekofinasiranjaivisinakofinansiranjanisuizloenedetaljno. Glavni rezultat danske intervencije bie unapredjenje produktivnosti i konkurentnosti sektora za odabrano voe i proizvoda od tog voa koje se gaji u junoj Srbiji. Programska intervencija poveae prihode proizvodjaa i zaposlenost u celom vrednosnom lancu. Rezultat implicira poveaniizvozvisokokvalitetnogsveegiobradjenogvoaizjuneSrbije. Programske komponente su u skladu sa Nacionalnim poljoprivrednim programom 20082011, nacrtom Nacionalnog programa za ruralni razvoj 20082011 i Strategijom regionalnog razvoja 20082012.

PREPORUKE
Sadrajprograma Za razvoj ovog sektora preporuuje se da program geografski obuhvati sledee okruge u junoj Srbiji: Jablaniki Niavski Pinjski Topliki

10

Takodje se preporuuje da fokus budu 5 vrednosnih lanaca, od kojih tri jesu reprezentativni za ustanovljeneivaneproizvode,jedanjedemonstracioniidobijasveveuvanostazajedanse smatradaimavelikepotencijale.Ovivrednosnilanciukljuuju: Maline Vinje Jagode Borovnice ljive Tehnikiprogramesefokusiratinasledee: Izgradnju kapaciteta i na obuku i na poboljanje saradnje izmedju proizvodjaa (grupa proizvodjaa); Podrka razvoju i poboljanju saradnje du celog vrednosnog lanca od proizvodjaa do potroaaiizvoznika,ukljuujuianketiranjetritaisaradnjunapoljumarketinga; Podrka uvodjenju novih sertifikovanih i odobrenih vrsta voa, jagodiastog i bobiastog voainoveimoderneproizvodnje,berbeimetodeobrade. Jaanjekontrolekvaliteta,analizerizika,monitoringbezbednostiisertifikacijeproizvodnje voa,jagodiastogibobiastogvoauSrbijiilaboratorijskotestiranjekontrolekvalitetai bezbednostihrane; Investicijeuprimarnuproizvodnjuiobradu. Dvekomponente Preporuuje se da se program podeli u dve glavne komponente. Svakakomponenta moe da se primeni na svaki od pet vrednosnih lanaca u celosti ili delimino u zavisnosti od sektorske potranjezapodrkom. 1. Izgradnja kapaciteta poljoprivrednih strunih slubi, obuke, poboljanje saradnje izmedju proizvodjaa, ukljuujui podkomponentu za razvoj i poboljanje saradnje du celog vredonosnog lanca od proizvodjaa do potroaa i izvoznika, ukljuujui anketiranje trita i saradnjunapitanjimamarketinga.Programebitifokusirannacelivrednosnilanaczanove vrste voa koje obeavaju a koje se proizvode u regionu june Srbije. Odabrano voe, jogodiasto i bobiavo voe ima dobro potencijalno trite u Srbiji kao i dobar potencijal za izvoz. Ova komponenta obuhvatie tehniku podrku uvodjenju novih sertifikovanih i odobrenihvrstaodabranogvoa,jagodiastogibobiastogvoaimoderneproizvodnje,berbe i metoda obrade, ukljuujuu podkomponentu za jaanje kontrole kvaliteta, analizu rizika, monitoringbezbednostiisertifikacijuodabranihsortivoa,jagodiastogibobiastogvoa. 2. Grantemazainvestiranjeuprimarnuproizvodnjuiobradu.Ovakomponentabiefokusirana na investicije u nove proizvodne metode i poboljanje kvaliteta i konkurentnosti. Doprinos investicija ouvanju ivotne sredine, rodnoj ravnopravnosti, pitanjima mladih, smanjenju migracijaisiromatvatrebarazmotritiprilikomodabirainvesticija. 11

Rezultat Glavni rezultat danske intervencije bie poboljanje produktivnosti i konkurentnosti proizvodnje srpkog voa, jagodiastog i bobiastog voa, posebno onog koje se uzgaja u junoj Srbiji. Bie poveani prihodi proizvodjaa kao i zaposlenost du celog vrednosnog lanca i smanjie se siromatvoimigracije.BiepoveanizvozvisokokvalitetnogsveegiobradjenogvoaizSrbijeto znaipoveanjeprihodaodizvozaipoboljanjetrgovinskogbalansa.Inakrajuprogramepomoi pridruivanjeSrbijeEU. KomponentaspecifinihciljevaprogramajeuskladusaNPPza20092011idrugimnacionalnim strategijama. Podrka ovom sektoru voarstva i celom vrednosnom lancu bie realizovana uz pomoMPVPa,MERRa,proizvoaaipreraivaaujunojSrbiji. Oekuje se da e se ostvariti sledei kvantifikovani ciljevi nakon etvorogodinjeg perioda implementacijeprograma: Minimum160projekatabiepodranosa5.4millionjavnepodrkeodukupneinvesticije od10million Najmanje15,000ljudi(poljoprivrednika,preraivaa,radnika,savetnika)proieobuku Poveanjeod5%unetododatojvrednostipodranihfarmi/preduzea/kooperativa Poveanjeod10%uobimuizvozaonihpreduzeakojainvestirajusaovimciljem 250500poslovanovihilizadranihstarih,ito50%poslovazaene Poveanje 5 % u produktivnosti radne snage (bruto dodata vrednost/ puno radno vreme ekvivalent) 75%podranihkorisnikaiobuenihpoljoprivrednika,preradjivaaidrugihnavodeuanketi dasunjihoveEUkompetencijepoveanekrozovajprogram. Finansijskeulazneinformacijeirokovi Program e biti realizovan tokom 4 godine od kraja 2010 na osnovu ovog finalnog nacrta programskog dokumenta. Finansijski doprinos Danske bie njamanje 40 miliona DKK (5,360,000 EUR)uzdodataknacionalnihsredstavaodMPVPaioptinakaoiodprivatnogkofinansiranja investicajakodkojihsemoenaplatitiporez. Oekuje se da planirani doprinos Danske od 5.35 miliona bude dopunjen sa 3.9 milion iz dravnihsrpskihizvora,posebnoizpostojeihinovihmeraMPVPa(3.3miliona)ifinansijskih izvoradostupnihlokalnimoptinamazapodrkupoljoprivrednomrazvoju(procenjeno0.3miliona iz lokalnih fondova za razvoj poljoprivrede). Koliina dostupnih sredstava u svakoj optini razlikujeseuzavisnostiodveliineoptine,alijezasnovananaoptinskimbudetimaiz2008.Ite cifresukorienezakalkulacijukofinansiranja. Takodje doprinos u radnoj snazi i to 4 oveka na godinjoj osnovi iz regionalnih poljoprivrednih strunihslubii3ovekanagodinjojosnoviiztriregionalnacentrazaruralnirazvojjednakje28 ljudi/godinjeitoznaajnodoprinosikofinansiranju(procena0.3miliona),i oviljudskiresursi imaeveomavanuuloguuimplementacijiprograma.2
Sastanakjeodran13.aprila,2010.godinesadravnimsekretaromMirjanomMiloeviizMPVPa,predstavnicima MPVPa, Ambasade Danske u Beogradu i danskim ekspertima. Kofinansiranje navedeno u ovom nacrtu finalnog programskogdokumentajepotvrdjenoipotvrdeupisanomoblikubiedostavljeneAmbasadiDanskeurokuod14 dana.
2

12

 Dalje, predvidja se dodatna javna pordka iz drugih javnih programa: podrka MPVPa standardizacijiisertifikacijiipodrkarazvojukooperativaiklasteraMERRa. Na kraju, oekuje se da e grant ema mobilisati do 5 miliona evra u privatnom kofinansiranju tokomprogramskogperioda.Ukupno,programbitrebalodaimanaraspolaganju15milionaevra. Sledeikoraci PreporuujesedasepotpieMoUizmedjuVladeSrbijeiDanskogMIPavezanozaimplementaciju programa. Nacrt MoU nalazi se priloen uz ovaj dokument kao Aneks 2.6. Videti takodje kratak programskiakcioniplanuAneksu2.4. Preporuuje se iz operativnih razloga da se formira kancelarija u Niu (jug Srbije) i da se blisko saradjuje sa ve formiranim LEDIB programom za MSP u Niavskom okrugu i poeljno je da kancelarijebuduuistojzgradi.Programeimatikoristiodveprepoznatljivogdanskogprograma ujunojSrbijiimoedaiskoristikoordinacijuaktivnostiuokviruLEDIBprograma.Preporuujese da se formira kancelarija koju bi vodio medjunarodni konsultant za hortikulturu koji ima kompetencijeuoblastimarketingaitritakaoivodjenjaprograma. Takodje se preporuuje saradnja sa USAID programom i drugim programima koji se bave poljoprivredom, hortikulturom i ruralnim razvojem. Saradnja treba da bude zasnovana na MoU izmedju USAIDa i danskog MIPa. USAID je jedini medjunarodni donator aktivan u oblasti privatnog sektora proizvodnje voa, jagodiastog i bobiastog voa, mada i drugi medjunarodni donatoripripremajusvojeprogramme.Takodjesepreporuujeodravanjeredovnihkontakatasa EUdelegacijomuSrbiji.

13

1.Uvod

1.1 injeninipodacioDanskomsusedskomprogramu(ENP)uSrbiji
VladaDanskepokrenulajeSusedskiprogram2004.godinezaperiod20042007.Programrealizuje MIP.Drugafazajetrenutnoutokuzaperiodod2008do2012.Kaoposledicapoveanihevropskih integracijatokomdevedesetihgodina,javljajusenovapartnerstvaimogunostizasaradnjupreko nacionalnih granica. Stalni izazov predstavlja pribliavanje zemalja EU koliko god je to mogue. Susedski program podrava promociju evropskih integracija i tako podrava prioritete spoljne politike Danske: mirnu i stabilnu Evropu koja uiva u ekonomskom napretku. Program podrava susedske zemlje u njihovim naporima da implementiraju neophodne politike i ekonomske reforme i da u isto vreme doprinesu izbegavanju sukoba interesa i stvaranju novih barijera u Evropi.Partnerstvazasnovananazajednikimvrednostimainaporimadaseodgovorinapotrebe susedskihzemaljajesuvanipreduslovizaefikasnurazvojnupomo. EkonomskirazvojuSrbijitokomposlednjihgodinaimaojepozitivnugodinjustopurastaod5do 8% do 2008., i pored toga to je svetska ekonomska kriza imala ozbiljne negativne efekte na ekonomiju, zaposlenost i izvoz. Da bi se obezbedila stalni ekonomski i politiki napredak, Vlada SrbijepostavilajejasneprioritetevezanozatokreformiipridruivanjeEUiNATOuipotpisalaje SSPaprila2008.godine. SrbijajeimalakoristiodEUkrozautonomnetrgovinskemereod2000.KaorezultatodlukeSrbije daponedasprovodiodredbeprelaznogSporazuma,pristupsrpskimtritimazaEUizvoznefirme oekuje se da bude povean znaajno. EU je glavni trgovinski partner Srbije i razmena izmedju SrbijeiEUrasteod2000.TrgovinskaintegracijasaEUjeveomavisoka.Tokom2007.,izvoziuvoz robaiuslugau/izEUporastaojedonivoaod56%odukupnogizvozai54%odukupnoguvoza,u poredjenjusabrojkamaiz2006.godineod53%i49%.SrbijaimavelikitrgovinskideficitsaEU: 2007,vrednostizvozauEUbioje3.6milijardeauvozaizEU7.4milijarde.Srbijajeuglavnom izvozila poljoprivredne proizvode (eer, voe, jagodiasto i bobiasto voe, i to uglavnom smrznutemaline),gume,elik,gvoeimaineuEUauvozilaizEUvozila,dizelgorivailekove. NetovrednostdirekstinistranihinvesticijaizEUzemlajauSrbiju2007biilaje2.3milijarde. 18. februara 2008. godine, Savet Evrope usvojio je novo evropsko partnerstvo sa Srbijom. Konsultacijesasrpskimvlastimaopitanjimareformivodeseprekoprocesastalnounapredjenog dijaloga.PunaimplementacijaprocesapredstavljaosnovnikorakpremaintegracijauEU.Zemlja imaslabuadministrativnustrukturuislabprivatnisektor. Danska podrava proces reformi u Srbiji i elju Srbije da uskladi svoje zakonodavstvo sa EU zakonodavstvom. Danska je vana poljoprivredna zemlja u EU i ima znaajno iskustvo i dobru tradiciju tako da moe znaajno da doprinese ekonomskom razvoju u ruralnim oblastima ukljuujui razvoj poljoprivrednih farmi, razvoj organizovanja proizvodjaa i organizovanja marketinkih inicijativa sa promocije ekonomskog razvoja i stvaranja novih psolova u ruralnim oblastima.PosebnaekspertizaDanskeizpoljoprivredeobuhvatasavetodavneusluge,proizvodnju voa, organsku proizvodnju i edukaciju proizvodjaa i poslodavaca, marketing poljoprivrednih proizvodavisokogkvalitetaivisokistandardibezbednostihrane.Ovekompetencijebiekoriene tokomrealizacijeDanskogprograma. 14

1.2 Opravdanostprograma:poveanakonkurentnostkrozmodernizaciju proizvodnje,poboljanjekvalitetaisaradnje

Vie of 80000 poljoprivrednika, 250 hladnjaa i 100 preraivaa bave se proizvodnjom jagodiastogibobiastogvoauSrbiji.Klimatskiusloviikvalitetzemljitasuveomapogodnidase potencijalno povea gajenje voa i proizvodnja voa, jagodiastog i bobiastog voa. Trenutna proizvodnja u Srbiji i izvoz posebno smrznutih malina je znaajna i doprinosi znaajno srspkoj ekonomiji. MalineivinjesuproizvodikojisenajvieizvozeitouEUiRusiju.Proizvodnjajagodajevedanas znaajan podsektor preraivake indutrije u Srbiji i znaajna je za domae trite. Sve je vie oblastigdesegajeborovniceionepredstavljajudobrualternativuzauzgajanjetradiconalnogvoa i sitnog voa. Podsektori jagoda i borovnica sve vie rastu a oekivanja su povezana za razvoj proizvodnjeovogjagodiastogibobiastogvoauSrbiji.Dosada,samomalekoliinesveegvoai jagodiastogibobiastogvoaseprodajunastranimtriptimauEvropiiRusiji.Tokomposlednjih godina,proizvodnjamalina,vinjaijagodajestabilnaiakosuotkupnecenezauzgajivaeveoma nestabilne pa su proizvodnja i izvoz skoncentrisane na nekoliko obraenih (tipino) smrznutih proizvodatokomkratkogperiodaberbe. VeinavoarauzgajaljiveiveinavoaseizvozivanSrbijenaobradukakobisedodalavrednost vanSrbije,iakovepostojivelikipotencijalzaveprepoznatljivesuveljiveidrugeproizvodeod ljivapoutraznihrakija. Proizvodnja ljiva, ali i druge proizvodnje, ozbiljno su ugroene virusima i gljivinim infekcijama usledegaslaboradjajuidajuslabkvalitetproizvoda. Konkurencijarastenasvetskomtritu.KonkurencijuinePoljska,Maarska,Turskaaliiile.Bez intervencije i poboljanja uslova u vezi sa koliinom roda, kvalitetom, produktivnou, organizacijom i marketingom, opravdan je strah od smanjenja proizvodnje i izvoza voa, jagodiastogibobiastogvoa,uskorojbudunostisaozbiljnimnegativnimefektimanaprihodei zaposlenostposebnoujunojSrbiji. Veinavrstavoa,jagodiastogibobiastogvoauSrbijisuvrstekojejepogodnoobraditiikojese ne izvoze svee. Jagodiasto i bobiasto voe se uzgaja na otvorenim poljima uz korienje zastareletehnologijetakodasedobijajurelativnomaliprinosi.Proseanprinosjagodaje20puta manji od prinosa u konkurentskim zemljama. Za drugo voe taj prinos iznosi 25% prinosa kod dobro organizovanih proizvoaa, i pored toga to je zemlja plodna i kliamtski uslovi suv eoma pogodni. VoeijagodiastoibobiastovoeseujunojSrbijiuzgajanamalimparcelamaiuzgajajusestare vrste.Novesertifikovanevrstesaveimprinosima,boljimkvalitetomionekojemogudasekoriste udrugesvrhenapr.mogudaseizvozesveesuodsutinskogznaajazapoveanjeprihodai poveanje zaposlenosti. Borovnice i kupine kao i crvene i crne ribizle se jo uvek uzgajaju u zanemarljivimkoliinamaiimajupotencijalzapoveanjeirast.Uzgajanjejagodiastogibobiastog voa u staklenicima takodje predstavlja jednu od mogunosti za poveanje kvaliteta i kvantiteta prinosaipoboljanjekonkurentnostinatritu. Proizvoaivoa,jagodiastogibobiastogvoauSrbijipateodistihmarketinkihproblemakaoi ostali fragmentisani poljoprivredni proizvoai i izvoznici u Srbiji; nemogunost da se postigne 15

visoka trina cena zbog loe organizacije proizvoaa, zbog lokalnih monopola hladnjaa i preraivaaiogranienihznanjaoizvoznimtritima.Proizvoaivoa,jagodiastogibobiastog voauSrbijisufrustrirani,jersukomercijalnikontaktisaevropskimkupcimaogranieni. Posrednici u malim kamionima kupuju itave prinose po niskim cenama tokom perioda berbe. Kupci plaaju u gotovini i koriste povoljnosti ogranienja ptotoka gotovine zbog injenice da je proizvoaima uvek potreban novac i to to pre. Na ovaj nain proizvoai ne mogu da imaju koristiodmogunostidaprodajusvojeproizvodepoveojcenikasnijetokomsezoneinikadane znajufinalnudestinacijusvojihproizvoda.Nekiproizvoaisumnjajudasenjihovovoeetiketira da ima EU poreklo i da se prodaje u Austriji, Nemakoj i drugim EU zemljama po veim maloprodajnimcenama. Potreba da se proizvoai organizuju u grupe je sada najpotrebnija posebno za sektor voa, jagodiastogibobiastogvoa.OvojepodvuenouNPRR200920113iRSNPPza20092011kao ozbiljno ogranienje razvoju ovog sektora. Nacrt NPRRa 20092011 ukazuje da treba primeniti odgovarajue mere kao i investicije u modernizaciju farmi i procesa obrade i u marketinke aktivnosti. Srbijadanasposeduje25%svetskogtritamalinamaiakoseoneuglavnomizvozeiprepakujuvan Srbije za potronju i dalju obradu. I za vinje postoje ve formirana izvozna trita. Suve ljive predstavljajuznaajanizvozniproizvodinjihovkvalitetjevisok.USAIDjetokomposlednjihgodina pomagaoprimarneproizvodjaeipreradjivaeokomarketinganjihovihproizvodapomauiimda razvijuproizvodnju,dizajnpakovanja,reklamu,promotivnuprodajuianalizutrinihpotencijala (detaljiuAneksu18).USAIDjefinansiraoinformacionimaterijalodobrimproizvodnimpraksama, HACCPu, organskoj proizvodnji i finansirao tampanje uputstava za uzgoj malina, borovnica, jagoda i drugog jagodiastog i bobiastog voa sa priloenim informacijama o kvalitetu razliitih vrsta i potencijalima trita sveeg voa. USAID program je takodje uradio analizu trita sveeg voa za voe, jagodiasto i bobiasto voe u zapadnoj Evropi i pomagao je proizvoaima i preraivaimadapredstavesvojeproizvodenasajmovihraneuEvropiidrugimzemljama.Sveje toradjenokrozradioniceiinformativnematerijale(ukljuujuiwebsiteove). Rezultati promotivnih aktivnosti i analiza su obeavajui za srpske proizvoae i preraivae. Tokomnarednihgodina,USAIDesefokusiratinapomoproizvoaimaipreraivaimauanalizi trinih potencijala i unapredjenje prodaje voa, jagodiastog i bobiastog voa i sveeg i obraenog. Danski program koordinisae aktivnosti i saradjivae sa USAIDom vezano za pitanja plasmana na trista i marketing kako bi se izbeglo preklapanje programa i iskoristila prednost efektasinergije. Premadostupnimanalizamaiinformacijamanepostojisumnjadapostojisveveetritevisoko kvalitetnog sveeg i obraenog voa u svetu. Da bi se to maksimalno iskoristilo, Srbija mora da poboljasvojeusluge,sardanjuizmedjuproizvoaaipreraivaavoa,jagodiastogibobiastog voa. Potrebno je jo analizirati trita i unaprediti prodaju posebno za maline, trenje, ljive, jagodeivinje.Inetrebatoraditisamozasmrznutemalineiborovnicekojeseproizvodenajugu Srbije.Iproizvoaimaipreraivaimasupotrebneinvesticijekojesudostupneuvidugrantova.

MPVPpripremaviegodinjinacionalniprogramzaruralnirazvojIoekujesedagaVladaSrbijeusvojiprekraja 2010adabudezapoetpoetkom2011

16

Takoejepotrebnatehnikapomouistraivanjuvoa,institutimazatehnologijuobradehraneza razvoj zdravog semena i biljaka visokog kvaliteta i prinosa, pomo oko procedura za bezbednost hrane, unapredjenje metoda berbe voa, jagodiastog i bobiastog voa, transporta, planiranja i logistike. Danski program podrke treba da stvori jo poslova u ovom sektoru i da doprinese smanjenju siromatvauregionu.Takodjetrebadasmanjimigracijeizregiona. Nacionalna strategija regionalnog razvoja NSRR za junu Srbiji posebno Jablanikog i Pinjskog okruga je pripremljena na osnovu partnerstva javnog i privatnog sektora, lokalnih samouprava, regionalnihorganizacija,poslovnihasocijacijaipredstavnikaprivatnogsektora.NSRRdajeokvirza donoenje odluka o primeni kljunih regionalnih programa za razvojekonomije ipreduzetnitva, infrastrukturnirazvoj,ruralniipoljoprivrednirazvoj,razvojvetinaipoveanjezaposlenostiirazvoj turizma.Postojipozitivanpomakodpoetkarazvojnogprograma2005.aliseonjosuveknalaziu svojojinicijalnojfaziipotrebnisudodatnistratekinaporiijasniciljevitokomnarednihgodinada bi se poboljali uslovi ivota, smanjila nezaposlenost i migracije posebno mladih i visoko obrazovanihljudi.DanskiprogramprivatnogsektoramoedabudekomplementaranNSRRu.

1.3Drugidonatori
Osim USAID nijedna medjunarodni donator trenutno nije aktivan u pruanju podrke privatnom sektoru uzgajanja voa, jagodiastog i bobiastog voa4. USAID implementira program koji je aktivanuveiniregionauSrbijisaposebnompanjompoklonjenomsiromanimregionimajunei istoneSrbije.DanskiprogrameaktivnoraditisaUSAIDprogramomzasektorvoa,jagodiastogi bobiastogvoadabiseizbeglapreklapanjaidabisemaksimalnoiskoristilipotencijalisinergije.U okviru sektora voa, jagodiastog i bobiastog voa, USAID se fokusirao na pruanje podrke srpskim proizvodjaima i preradjivaima u procesu ispitivanja trita i marketinja njihovim proizvoda na stranim tritima. USAID program ne podrava primarne proizvodjae kao ni jedan drugi program trenutno u Srbiji. Tokom studijskih poseta odrana su tri sastanka sa USAID projektnimtimomvezanozapojanjenjaisaradnju.DogovorenojedasepripremiMoUizmedju VladeDanskeiUSAIDatokomuvodnefazedanskogprograma,nakontoseuradedetaljniplanovi ukoordinacijisaUSAIDom. NekolikoEUprogrampodravaSrbijuuizgradnjikapacitetaMPVPa,iDirekcijezazatitubiljakai veterinarske direkcije. Srbija je u prolee 2009. godine usvojila nekoliko novih zakona o bezbednostihrane,zdravljubiljaka,zatitibiljnihproizvodakaoizakonoorganskojpoljoprivrednoj proizvodnji i organskim poljoprivrednim proizvodima. Razliiti tekui programi podravaju izgradnju kapaciteta veterinarske direkcije i direkcije za zatitu biljaka. Primena odredaba i kao i izgradnjakapacitetalaboratorijazakontroluhranetakodjesuutoku. Danski susedski program je ve uspostavio dobru saardnju sa Srbijom psoebno sa LEDIB programom.ProgramskakancelarijajelociranauNiu.LEDIBprogramjepetogodinjiprogramkoji podrava lokalni ekonomski razvoj fokusirajui se na mala i srednja preduzea. U skladu sa strategijom Danskog susedskog programa, LEDIB program pokriva Niavski okrug i utie na smanjenje siromatva u Srbiji. Razvojni cilj program je da doprinese drutveno izbalansiranom

AustrianDevelopmentAssociation(ADA)ispreparingaprogrammeforSerbiawithlinkagestothecontentofthe Danishprogramme,andcoordinationwillbeensuredduringimplementation,ifrelevant.

17

ekonomskomrazvojuistvaranjunovihradnihmestauNiavskomokrugu.Programtrajedo2012. godineiraspolaesa10milionaevraiobuhvatakreditnilinijuod2milionaevra.

1.3 Misijapronalaanjeinjenica21.26.jun,Preliminarnaprogramskamisija31. avgust4.septembar,2009iFinalnamisijaformulacije22.26.februar,2010: Ciljeviizakljuci

AmbasadaDanskeuSrbijizajednosaMPVPidrugimsrpskimministarstvimajeuprolee2009. godine istraivala da li je postoji potreba za programom koji bi podrao privatni sektor voa, jagodiastogibobiastogvoaijunojijugozapadnojSrbiji.Zatimjeusledilaidentifikacionaposeta Srbijiuperioduod21.do26.Juna,2009.godinesaciljemutvrdjivanjaciljeva.Odranisusastanci sa vie zainteresovanih strana i prikupljene su vredne informacije. Delegacija je zakljuila da je vremezapodrkusektoruvoa,jagodiastogibobiastogvoaujunojSrbijiidaDanskisusedski program moe da pomogne. Misiju su vodili gospodin Thomas Djurhuus i gospodin Jrgen V. Andersen,izDanskogMIPapraeniekspertimagospodinomJensSkrumsagerSkauigospodinom Morten Kvistgaard, uz pomo nacionalnog konsultanta gospodina Gorana Pastrovia. Misija je imala konsultacije sa ministarstvima VRS i drugim zainteresovanim stranama i potencijalnim korisnicimaipredstavnicimadonatorskezajedniceuSrbiji. Druga misija sa ciljem formulisanja finalnog nacrta programskog dokumenta sprovedena je u periodu od 31. avgusta do 4. septembra. Misiju su predvodili gospodin Jens Skrumsager Skau i gospodin Morten Kvistgaard uz pomo nacionalnog konsultanta gospodina Gorana Pastrovia. Delegacija je dobila punu podrku ministarstava, optina iz odabranog regiona june Srbije, institucija, drugih donatora, proizdodjaa, preradjivaa i svih drugih zainteresovanih strana za nacrtprogramskogdokumenta.Glavniciljdrugemisijebiojedaseverifikujeizvodljivostiznaaj implementiranja programa u sektoru voa, jagodiastog i bobiastog voa sa ciljem da se ojaa produktivnost sektora i na taj nain unapredi ekonomski rast i zaposlenost u ovom sektoru u regionu june Srbije. Ciljevi su bili i da se identifikuje nekoliko relevantnih i vanih vrednosnih lanaca u ovom sektoru i da se dobije pristanak o kofinansiranju posebno grant komponente. Takodje treba uzeti u obzir i uskladjenost programa sa srpskom nacionalnom politikom i prioritetima. Glavnizakljuci1.I2.misije Zajkljucimisijabilisudajetajmingzaintervencijuusektoruvoa,jagodiastogibobiastogvoa adekvatan imajui u vidu da se plan pridruivanja EU odvija nesmetano i da konkurencija na medjunarodnim tritima raste. Takodje je bilo jasno da se nivoi kompetencije i kapaciteta proizvodjaa i preradjivaa razlikuju po okruzima i da pristup finansijskom kapitalu u svim okruzimakaoipoveanjeljudskogkapitalaudrugimokruzimaprenoenjemlokalnihkompetencija ipraksiizjaihregionauslabijeregionetrebadabudenetoimebisebaviodanskiprogram. Razliitifaktoriukazujudapostojedobremogunostizapoboljanjeradastrunihslubinadlenih zaovajsektor;zajaanjesaradnjeizmedjuproizvodjaaiuspostavljanjepouzdanihvezaizmedju preradjivaa i izvoznika; potreba za novim investicijama; za boljim marketingom sveeg i preradjenog voa, jagodiastog i bobiastog voa. Takodje je potrebno isprobati nove vrste sertifikovanog voa, jagodiastog i bobiastog voa i nove proizvodne tehnike. Zakoni o fitosanitarnojkontroliibezbednostihranepostojealiprimenakontrolekvalitetaihranejouvek kasni. 18

LEDIBprogramjeosnovanuNiu(jugSrbije).Zakljuakjedatrebaotvoritiprogramskukancelariju zasektorvoa,jagodiastogibobiastogvoauNiukakobiseiskoristilaprepoznatljivostdanskih programauSrbijiiveuspostavljenikontakti. Krititinapitanjazadaljirazvojsektorakojasuidentifikovanatokomstudijskihposetainaosnovu dobijenihinformacijasusledea: 1. Izgradnja kapaciteta, obuka i unapredjenje saradnje izmedju proizvodjaa (grupa proizvodjaa)kaoisaradnjakrozcelivrednosnilanacdopotroaaiizvoznika,ukljuujui saradnjuumarketingu; 2. Investicijeuprimarnuproizvodnjuiindustrijskuobradu.

3. Uvodjenjenovihsertifikovanihiodobrenihvrstavoaijagodiastogibobiastogvoakaoi nove i moderne proizvodnje, metoda branja i obrade voa. Jaanje kontrole kvaliteta, analizarizika,nadgledanjesigurnostiiprocessertifikacijeuproizvodnjivoaijagodiastogi bobiastog voa u Srbiji i korienje laboratorija za kontrolu kvaliteta i obezbedjivanje bezbednostihrane. Tokom druge misije sve zainteresovane strane, ukljuujui MPVP, MERR, optine u odabranom regionu, proizvodjae i preradjivae iz june Srbije, sloile su se i podrale su nacrt prvobitnog programskogdokumentanapravljenognaosnovuprvemisijeinjenihzakljuaka.Zajednosasvim relevantnim akterima tokom druge misije odabrana su 4 okruga u junoj Srbiji za saradnju i identifikovanasu5vrednosnalancapogodnazaovajprogram:malina,vinja,jagoda,borovnicai ljiva. MPVP se principijelno saglasilo o potrebi kofinansiranja programa i u pismu koje je poslato konsultantima nakon druge misije dostavljen je okvir srpskog kofinansiranja u iznosu od 3.9 miliona evra, videti Aneks 1.11 Veina optina u odabranom regionu takodje se principijelno saglasilookofinansiranjuimisijajedobilapreliminarnepotvrdeposveenosti,iakobudetskelinije zakofinansiranjeiiznosunisudogovorenidetaljno. Tokommisijefinalneformulacijeuperidouod22.februarado26.februara(videtiopisposlovaza misiju finalizacije u Aneksu 2.1), predloen je sadaj programa svim relevantnim akterima u MPVPu, MERRu i MIPu, kao i svim lokalnim akterima u junoj Srbiji. Razgovarano je o finansijskimmodalitetimaionisudogovorenisaMPVPom,MIPom,iNacionalnomrevizorskom kancelarijom (videti programsku agendu i sastanke odrane sa zainteresovanim stranama u Aneksu2.3).Dogovorenojedaprogrambudeimplementiranuskladusapredlogom,uzimajuiu obzireventualnaprilagodjavanjaipromenekojemogudasejavenakonmisijeprocenekojatreba da se sprovede u istom periodu , videti Aneks 2.5 ovog izvetaja, gde su preporuke iz izvetaja misijeprocenedatesaetokaoikomentaritimazaformulaciju,ukazujuinatokojejepreporuke formulacionitimuzeouobzirakojenijeizato. MoUbiepripremljenipotpisanizmedjuMIPaiMPVPa,kadadanskiprogrambudeodobrenu DanskojiSrbiji(videtipredlogMoUuaneksu2.6). Glavnirezultatidanskeintervencijebiepoboljanjeproduktivnostiikonkurentnostizaodabrano voe, jagodiasto i bobiasto voe koje se proizvodi u junoj Srbiji. Programska intervencija 19

poveae prihode proizvoaa kao i zaposlenost du celog vrednosnog lanaca. To e uticati na poveani izvoz visoko kvalitetnog sveeg i obradjenog voa i jagodiastog i bobiastog voa iz Srbije. Programske komponente su u skladu sa Nacionalnim Programom Ruralnog Razvoja za period od 2009do2011iStrategijomRegionalnogRazvoja(20082012).

1.5Strukturanacrtafinalnogprogramskogdokumenta(NFPD)
Struktura nacrta finalnog programskog dokumenta je sledea: na poetku je izvrni saetak koji predstavlja glavne zakljuke i preporuke. Poglavlje 1 opisuje injenine podatke o danskom programupodrkeuSrbiji.Poglavlje2dajekratakopisinjeninihpodatakaozemljisaposebnim fokusomnapitanjavezanozasektorvoaijagodiastogibobiastogvoa.Poglavlje3predstavlja pregledprogramadonatorskepodrkeuSrbijiuokvirusektorapoljoprivredeihortikulturegdeje ciljnagrupaprivatnisektor.Poglavlje4opisujeglavneizazovesakojimasesusreesektorvoai jagodiastog i bobiastog voa u Srbiji. Ovo poglavlje daje uvid u opis nacrta danskog programa koji je predstavljen u poglavlju 5 sa aspekata ciljeva, aktivnosti i rezultata kao i organizacije i finansiranja. Poglavlje 6 daje kratak pregled zakljuaka i preporuka nacrta finalnog programskog dokumenta. Konano, NFPD sadri tri glavna aneksa koji podravaju glavni tekst sa detaljnim statistikim podacima, opisima poslova u okviru predloenog programa i detaljnom listom kontakt osoba i glavnih aktera sa kojima su odrani sastanci tokom misija, lista literature i poseenih internet stranicakaoinacrtimplementacionihprocedura.

20

2.Kontekstzemlje
Ovo poglavlje NFPD daje kratak opis podataka o samoj zemlji fokusirajui se na pitanja koju su relevantna za opte ciljeve programa: pruanje podrke privatnom sektoru uzgajanja voa i jagodiastogibobiastogvoaujunojSrbiji.Dodatneinformacijenalazeseuaneksimaavezane suzastatistikepodatke.

2.1injeninipodaci,BDPiizvoz
RepublikaSrbijanalazisenaBalkanskompoluostrvuideojejugoistoneEvrope,Beogradjeglavni grad. Ukupna povrina je 77,508 km2, bez teritorija Kosova i Metohije (prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244). Prepma popisu iz 2002. godine, RS ima 7,5 miliona stanovnika. 1.135.000 stanovnika ine manjine. irlino i latino pismo se zvanino koriste. Veina stanovnika je pravoslavnekonfesijealiimaikatolika,muslimani,jevreja,protestanataidrugih. 2008. godine BDP je iznosio 34.259 miliona evra a 2009. godine sektor agro hrane inio je 20% ukupnogsrpskogizvozai7%uvozasektoraagrohrane.2008.godinestopanezaposlenostije18% (prema podacima Narodne Banke Srbije). Prema izvetaju UNDPa iz 2007. godine, 2.643 je bilo zaposleno i od tog broja 23.36% u primarnom, 30.08% u sekunadrnom i 43.76% u tercijarnom sektoru.2.18%jeklasifikovanodaradiunepoznatomsektoru. OdukupnoobradivepoljoprivridenezemljeuRS,odabrana4okrugaine: Jablanikiokrug2.98% Pinjskiokrug3.83% Toplikiokrug2.33%and Niavskiokrug3.44% Vonjacizauzimajusledeepovrine:Jablaniki3.96%,Pinjski2.93%,Topliki4.80%iNiavski 3.72%premapodacimaoptinskihstatistikihslubi.

2.2SrbijaiEU:RaskrsnicaEvrope
NakondugogperiodasocijalizmairatovanaBalkanu,RSjedanaspotencijalnikandidatzalanstvo u EU i zvanina aplikacija je prihvaena tokom vedskog predsedavanja decembra 2009. godine. ProcesstabilizacijeipridruivanjazvaninojezapoeouRS2001.godineformiranjemZajednike konsultativneradnegrupetopredstavljamehanizamkojitrebadaomoguiEvropskojkomisijida preispita trenutnu politiku i ekonomsku situaciju. Savet Vlade Srbije za evropske integracije osnovan je 4. septembra, 2002. godine kao vladino savetodavno telo koje treba da promovie efikasniji pristup EU standardima. Komisija za koordinaciju procesa EU integracija je takodje osnovanakaooperativnotelo. 2003.godine,zajednikadeklaracijaopolitikomdijaloguizmedjuEUiSrbijejeusvojenaionaje omoguilaformalizacijubilateralnogpolitikogdijalogasaEUnanivouministaraspoljnihposlova. Cilj ovog prvog koraka bio je da se Srbija pripremi za budue uestvovanje u spoljnoj i bezbedonosnojpoliticiidasenegujeprocesspristupanjaEU. 2004. godine osnovana je kancelarija za EU integracije kao specifina sluba Vlade Srbije za pristupanjeEU. 21

 SavetEvropeje2007.GodineizjaviodasmatradastabilnaiperspektivnaSrbijakojajepotpupno integrisanauporodicuevropskihnarodajevanazastabilnostregiona.Imajuitouvidu,Srbijase podstiedaispunisveneophodneuslovekakobiseSSPtoprepotpisao.Aprila2008.godineje potpisanjeSSPiprelazniSporazumotrgovini. EU prua smernice Srbiji vezano za prioritetne reforme u okviru evropskog partnerstva. Srpska vlada je usvojila Nacionalni program za evropske integracije koji takodje pokriva prioritete evropskog partnerstva. Napredak u reformama prati se kroz process stalnog unapredjenog dijaloga. Srbija je dobila predpristupnu finansijsku pomo iz IPA Instrumenta za period od 2007 do 2013. Srbija kao potencijalni EU kandidat moe da koristi fondove za prve dve komponente (podrka procesu tranzicije i podrka uspostavljanju prekogranine saradnje). Postoji opcija finansiranja programa/projekata vezano za preostale dve komponente koristei fondove prve komponente. Praktinogledano,toznaidajeSrbijiuprocesutranzicijeostavljenodadefiniesvojenacionalne prioriteteprilikomkorienjafondovasalisteopcija. Programe IPA fondova sprovodi delegacija Evropske komisije u Beogradu, koja je preuzela odgovornost za tekui CARDS program od Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj. Decentralizovano upravljanje pomoi je srednjeroni cilj za Srbiju i jo uvek zahteva obimne pripremne radove od strane srpskih vlasti. Delegacija EK trenutno finansira studije tri glavna sektora, ukljuujui i sektore voa i povra, za pripremu IPARD programa poljoprivrednog i ruralnograzvojaijaimplementacijatrebadakreneoddanakadaRSpostanezemljakandidat.Ove sektorske studije iskoristie se tokom implementacije IPARD programa, a u okviru tog programa danskidoprinosogledaseupruanjutehnikepodrkeMPVP. Dalje, Srbija se nalazi na raskrsnici u svom procesu pridruivanja EU to je vana raskrsnica u geopolitikomkontekstuEvrope.KrozSrbijuprolazeputeviiprugekojinanajkraimoguinain povezujuzapadnuicentralnuEvropusasrednjimistokom,AzijomiAfrikom.Postojipotencijaliu renomsaobraaju(rekeDunav,Sava,Tisa)zbogvanihvezasasusednimzemljama,centralnom EvropomiCrnimmorem. Danski susedski program ima kao svoj primarni cilj doprinos pozitivnom razvoju EU susedskih zemalja.DanskapodrkaprivatnomsektoruuSrbijipredstavljasavrenuvezuizmedjuekonomskih ipolitikihpotrebaSrbijezastalnimrazvojempremanaputukaEUidanskihpolitikihprioriteta.

2.3Ruralneoblastisaozbiljnimproblemomnezaposlenosti
Jedan od glavnih izazova sa koji se suoava Vlada RS jeste nezaposlenost uopte a posebno u ruralnim delovima. Prema definiciji OECDa, 85% teritorije Srbije ine ruralne oblasti. 55% stanovnitvaiviuovimoblastima.Gustinastanovnitvaururalnimoblastimaje63stanovnikana km2 i on je ispod nacionanalnog proseka za 1/3. Ipak, i pored brojnosti populacije, ruralno stanovnitvo doprinosi samo 40% BDPa (UNDP, 2007). Deo koji se odnosi na primarnu poljoprivrednuproizvodnjuiznosi23.8%ukupnognacionalnogdohotka. Stopazaposlenostiruralnepopulacijeuporedjenjusastopomzaposlenostiurazliitimsektorima iznosi 32.98% u primarnom sektoru, 30.69% u sekundarnom sektoru i 33.44% u tercijarnom sektoru. 2.89% ruralne populacije je neklasifikovano prema sektoru zaposlenosti. to se tie 22

ekonomskiaktivnogruralnogstanovnitva,stopanezaposlenostiururalnimoblastimaje21.32%a kodena23.44%(UNIFEM). EkonomijaururalnimoblastimauSrbijizavisiodprimarnogsektoraizasnovanajenaeksploataciji prirodnih resursa. Glavne karakteristike ekonomske strukture ruralnih oblasti u Srbiji jesu poljoprivreda,industrijapreradehrane,rudarstvoienergetika,kaoinizaknivotercijarnogsektora u BDPu. Prema FAO izvetaju, najmanje 10 % trenutne populacije u Srbiji ( 7.5 million) ivi u siromatvu(samanjeodUS1$dnevno)ipostojistalnanesigurnostsvakodnevnogpreivljavanja. Vie od polovine stanovnika koji ive u ruralnim oblastima ima nesigurnu budunost a to se posebno odnosinamladegeneracije.Znaajnemigracijeizruralnihoblastiugradoveipromena poslova naputanjem poljoprivrede znaajno su doprineli demografskim promenama strukture stanovnitvaipoljoprivrednihdomainstava. Vezano za starosnu strukturu, starijilanoviporodicauglavnomvodepoljioprivrednagazdinstva. 45%ruralnogstanovnitvaseuglavnombavipoljoprivredomvepedesetakgodinailivie. Za Vladu Srbije veliki izazov predstavlja kako da iznadje naine da zaposli ljude, posebno mlade ljude u ruralnim oblastima kako bi se promenio trenutni strukturni proces migracija iz ruralnih oblasti i iz primarne proizvodnje u urbane delove i druge sektore zapoljavanja. Danski program imanamerudapomogneokoovogizazovausektoruvoa,jagodiastogibobiastaogvoa. Vezano za odabranu oblast iz predloga projekta, 4 okruga u junoj Srbiji, i prema statistikim podacimaoptina,situacijajesledea: 1.5% ukupnog broja stanovnika Srbije ivi u Toplikom okrugu, 1,88% od ukupnog broja nezaposlenihuSrbijiiviuToplikomokrugui1.67%odukupnogbrojanezaposlenihenaiviu Toplikomokrugu. 5.30% ukupnog broja stanovnika Srbije ivi u Niavskom okrugu, 8.78% od ukupnog broja nezaposlenihuSrbijiiviuNiavskomokrugu,odnosno6.64%odukupnogbrojanezaposlenihena iviuNiavskomokrugu. 3.40% ukupnog broja stanovnika Srbije ivi u Jablanikom okrugu, 4.67% od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji ivi u Jablanikom okrugu, odnosno 4.31% od ukupnog broja nezaposlenih ena. 3.22% ukupnog broja stanovnika Srbije ivi u Pinjskom okrugu, 4.14% od ukupnog broja nezaposlenihuSrbijiiviuPinjskomokrugu,odnosno4.06%odukupnogbrojanezaposlenihena.

2.4Strukturapoljoprivrede:malaifragmentisanapoljoprivrednadobra
Jedna vana strukturna karakteristika srpske poljoprivrede i hortikulture je veliina farmi i tu se zemljasuoavasaistimproblemimakaoinekolikonovihEUdravalanicaidravakandidata:ato jepotrebastrukturnogprilagodjavanjaimodernizacijeprimarnogsektora. Naosnovupopisaiz2002.godine,5.1milionhektarajepoljoprivrednazemljai4.2milionhektara je zemlja pod kulturama, od tog broja 3.717 miliona hektara je obradiva zemlja i zemlja pod stalnimusevima(FAOSTAT,2003). 23

 Struktura eksploatacije poljoprivredne zemlje od strane porodinih domainstava zavisi od prirodnih uslova kao to su tip zemlje, plodnost, konfiguracija terena i sl. Kao i od nekoliko drutvenoekonomskihuslova.Sajednestrane,poljoprivrednazemljeseeksploatieuravnicama, gde plodna zemlja ini 80100% ukupne poljoprivredne zemlje. Sa druge strane poljoprivredna zemljakojaseobradjujeubrdskoplaninskimregionimaini1030%ukupnepoljoprivrednezemlje. Prema popisu iz 2002. godine broj poljoprivrednih domainstava bio je 778,891 i taj broj se vremenom smanjuje, mada podaci nisu dostupni za vei broj domainstava. Veliina prosene farme/poljoprivrednogdobrajesamo2.42hapopoljoprivrednikuizemljajeestopodeljenana nekolikomalihparceli.SituacijauVojvodinijenetomalodrugaija3.38hapopoljoprivredniku. Veinafarmisumalefarmei60%ukupnogbrojadomainstavasupoljoprivrednadobraveliine3 ha,iine23.9%ukupneobradivezemlje.Najveeporodinefarme(preko20ha)ine1%ukupnog brojafarmii7.2%ukupneraspoloiveobradivezemlje. Specifine oblasti plodne zemlje gube se svake godine zbog naputanja poljoprivredne proizvodnje,urbanizacije,industrijeiisverasprostranjenijeerozije.Irigacijaikorienjevodenih kapaciteta (povrinskih i podzemnih voda) u poljoprivredne svrhe je jako mala. Prema FAOSTAT 2003samo0.3%poljoprivrednezemljenavodnjavaseirigacijom.Poredtogapostojistalnitrend zagadjenjavodaizurbanihcentara,industrijeipoljoprivrede.Velikupretnjusrpskojpoljoprivredi irigaciji, korienju i ouvanju vodenih resursa jesu globalne klimatske promene. Od vitalnog znaaja za odrivu poljoprivrednu proizvodnju i stalnu isporuku hrane jeste biodiverzitet. Tokom poslednjihgodinaumeseneplanskikoriste. Dabisesuoilisaizazovimazapoljavanjapotrebnojedapoljoprivredaihortikulturabuduodrivi, izatotrebareitiproblemkonsolidacijezemljitaitrebapoboljatitehnologiju,naineupravljanja imodernizovatisistemeisvetotrebadabuderasprostranjenomedjupoljoprivrednicimausvim okruzimaisvimsektorima.Danskiprogrammoedadoprineseovomprocesu.

2.5Povoljniklimatskiuslovizavoe,jagodiastoibobiastovoe
Dugaka tradicija Srbije kao vanog svetskog proizvoaa i izvoznika voa, jagodiastog i bobiastog voa zasnovana je na klasinim prirodnim prednostima koje su poznate iz tradicionalnih teorija spoljne trgovine. Srbija ima umerenu kontinentalnu klimu tokom sva 4 godinja doba. Povoljni klimatski i prirodni uslovi pomau poljoprivredi u Srbiji. Ravnice imaju fantastineuslovezamainskuobraduuseva,voaipovrakaoizauzgajanjestoke.Ubrdovitim terenimaviesegajevonjaci,voe,jagodiastoibobiastovoe.Brdovitipredelisupogodniza uvanjestoke,umarstvoisakupljanjevoakojerastepoumama. Iako klimatski uslovi i uslovi zemljita pogoduju srpskoj poljoprivredi i hortikulturi, treba reiti nekolikoizazova.Ruralnatransportnainfrastrukturanijedovoljnorazvijena.Poljoprivrednemaine i oprema su generalno u loem stanju usled dugogodiniih politikih i ekonomskih potekoa izazvanih loom politikom praksom. Traktori su u proseku stari 12 godina, kombajni 15. Poljoprivrednici obino uvaju stoku, dok su polja i bate pretvorena u oranice. Panjaci su uglavnomzanemarenijersekoristezauvanjestoke(premaizvetajuVladeRS). 24

Vanostvoa,jagodiastogibobiastogvoazaprihode Od ukupne poljoprivredne zemlje u RS, vonjaci i vinogradi pokrivaju 313.661 hektara to ini 6.14%poljoprivredneodnosno7.4%obradivezemlje.Vonjaciine245.048hektara,toini4.8% poljoprivredneodnosno5.8%obradivezemlje.Iakobrojstabalavoakavariraizgodineugodinu moesereidadominantnovoeinikotunjavovoe. Odkotunjavogvoa,ljivajedominantnovoesa42.383milionastabala(premapopisuiz2002),i pokriva 35% ukupne proizvodnje voa. Na drugom mestu je jabuasto voe gde dominira proizvodnja jabukasa14.445milionastabalatoini11% ukupneproizvodnjevoa.Iakosu se krukevieproizvodileuprolosti,danaszajednosakajsijomibreskvomine10%ukupnekoliine proizvedenogvoauSrbiji.ProseanbrojstabalavianjauSrbijije8.6milionaitajbrojdoprinosi sa9%ukupnojproizvodnjivoa.Jagodiastoibobiastovoejetakodjeveomavano,ukljuujui maline,kupine,jagodeiuposlednjevremeborovnice.Proizvodnjajagodiastogibobiastogvoa ini 9.2%. ukupne proizvodnje. Malina je vaan strateki proizvod i gaji se na 15, 2 hektara to predstavlja6.2%povrinapodvoem.Vezanozagorepomenutideosektoraagrohraneuvozai izvoza(20%i7%),sektorvoaimaveomavanuulogu.Deoizvozavoaipovrauokviruukupnog izvozaini4.30%odnosno272.4milionevrazaperiodjanuaroktobar2008premaSIEPAi. Grafikon:Proizvodnjamalinaivinjizaperiod20002007
120 100 80 60 40 20 0

Proizvodnjadvanajvanijaproizvoda,vinjeimalinepokaznajenagrafikonuuhiljadamatona. Plava linija oznaava proizvodnju vinje a crvena proizvodnju malina. Iako godine nakon 2000. pokazujufluktuaciju,trendrastezaobaproizvoda(izvor:NPP,MPVP,2008). Pozitivanrazvojspoljnetrgovinetakodjejepokazanutabelamaispod(premaNPP2008).Pokazan pozitivan trend ukazuje na potencijale sektora voa i sektora jagodiastog i bobiastog voa u Srbiji,ukolikoseovajsektorprilagodidabudekonkurentannamedjunarodnimtritima. 25

Grafikon2
Trendoviuspoljnojtrgovinivoemivonimproizvodina

350,000,000 300,000,000 - $ 250,000,000 200,000,000 150,000,000 100,000,000 50,000,000 0 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Trendoviuizvozuvoa cropsumilionimaSADdolara

120,00 100,00 80,00 60,00 40,00 20,00 0,00 2001 2002 2003 2004 2005 2006

Udolarima/spoljnatrgovina/izvoz/uvoz/ Jabuke(plavo)/Maline(crveno)/Vinje(zeleno) ukupno

Izvor:NPP,MPVP,2008

Informacije prikupljene od svih aktera u okviru sektora tokom preliminarnih programskih misija/poseta pokazuju da se sektor voa, jagodiastog i bobiastog voa, susree sa izazovima kako zbog unutranjih tako i zbog spoljanjih razloga. Mali prinosi, mala produktivnost radne snage,malaefikasnostupotreberesursaiproizvodnje,lokvalitetproizvodasuoteavajuifaktori za postizanje visokih cena kako na lokalnim tako i na svetskim tritima. Spoljanji faktori, novi proizvodjai iz EU kao i van EU imaju dobre cene (usled malih trokova) i dobar kvalitet. Proizvodjai iz Srbije mora da se suoe sa ovim izazovima kroz modernizaciju proizvodnje kao i samog procesa prerade i kroz uvodjenje novih marketinkih strategija kako bi mogli da dobiju i zadre deo svetskog trita. Upravo u tome eli da im pomogne danski program: da bude instrument koji e da olaka modernizaciju proizvodnje voa, jagodiastog i bobiastog voa u junojSrbiji.

2.7Poljoprivredneasocijacijeiorganizacije
Poseban problem predstavlja organizacija proizvodnje i prerade kao i same prodaje. Kao biva socijalistika zemlja Srbija ima veliki broj razliitih agrarnih organizacija kao to su regionalne privrednekomore,kooperative,grupeproizvodjaaiasocijacije,usluneslube,ruralnemreeisl. Postoji 35 republikih savetodavnih slubi/poljoprivrednih strunih slubi koje se bave stoarstvom i uzgajanjem biljaka (useva, povra, voa i vinograda) i one su u vlasnitvu drave. Postoji nekoliko privatnih slubi i nezavisnih savetnika. Dravne slube su teritorijalno tako rasporedjenetakodasvakapokrivapojedanokrug.Oniimajudostaterenskihslubiimajuiuvidu dapokrivajuvieoptinauistovreme,videtiAneks1.9gdejedatkratakopissavetodavnihslubi uSrbiji. Asocijacija proizvodjaa postoji kao NVO organizacija. Postoji nekoliko takvih organizacija u sektoru voa koje okupljaju razliite interesne grupe poput asocijacije hladnjaa, asocijacije proizvodjaa malina, asocijacije proizvodjaa jabuka i slino. Kod regionalizacije razliite 26

proizvodnje voa, ne postoji nikakva vrsta kiobran organizacije za bilo koju specifinu interesnu grupu. Kooperative su privatizovane tokom poslednje decenije. Prema RS Statistikom zavodu 2006. godine,brojkooperativakojesabavepoljoprivredomiribarstvombioje2,108sa9,731zaposlenih i sa preko 100 000 kooperanata. Samo je 20% finalizovalo proces privatizacije kroz legalne procese prenosa vlasnitva nad zemljom. Novoformirane kooperative ine se funkcionalnim i slinesuEUmodelukooperativa. Kao odgovor na slabo partnerstvo i komunikaciju izmedju urbanih delova odnosno RS MPVP i ruralnihdelova,ruralnamreapodrkeruralnomrazvojujeosnovana.Pokrivaskoroceluteritoriju Srbije. Formirana je u skladu sa strategijama i programom razvoja ruralnog i poljoprivrednog sektora MPVP a i na lokalnom nivou treba da se pozabavi najvanijim pitanjim za ruralna drutva,podravajuidecentralizovanimodelupravljanja,videtiAneks1.10zadetalje. Fragmetisana struktura primarnih proizvodjaa i nedostatak transparentnosti u organizacionoj strukturiinainunakojiljudiradeoteavajuindividualnimpoljoprivrdnicimadadonesupametnei informisane izbore po pitanju prodaje, cena i kanala. Ovaj problem je dobro poznat u nekoliko zemaljagdepostojemalefarmeimonopoliurazvojusektoratrgovineiprerade.Odnospostaje neizbalansiran zbog asimetrinih informacija izmedju proizvodjaa i preradjivaa. Posledica ovakvog odnosa je nedostatak poverenja i nedostatak dugorone bezbedne investicione klime posebnozaproizvodjae.Odsvihzainteresovanihstranatraesealatikojibireiliovajproblemi totrebadabudesutinadanskogprogramapodrke.

2.8Okvirnacionalnihisektorskihpolitika
Poetkom2000.godineproblemisainstitucijama,organizacijom,pravnimaktimaiproizvodnjom usektorupoljoprivredebilisuogromni.Posle2000,poljoprivrednapolitikaSrbijefokusiralasena reavanjeproblemavanihzapoljoprivreduiruralnirazvoj.Istasituacijajekarakterisalapravnei ekonomske okvire, institucionalne i organizacione postavke kao i samo situaciju na terenu. Problem sa kojim je trebalo suoiti se bila je podrka ekonomskom razvoju, rastu BDPa i poveanjuizvoza. Kakobipoljoprivrednaproizvodnjabilakonkurentnija,RSMPVPpripremilojeStrategijuzaruralni razvojkojajeusvojenasredinom2005.Novidokumentikaozamenaranijespomenutestrategije formulisanisuskoro:nacrtStrategijezarazvojpoljoprivredeinacrtStrategijezaruralnirazvoj.Oni supripremljeniuskladusasavremenimkarakteristikamaiuskladusaEUstandardima.Trenutno seradinanacrtuZakonaosavetodavnimslubama. RS NPP za period 2009 2011 je formulisan tokom 2008. To je dokument koji definie implementaciju poljoprivredne politike. Takodje on definie kratkorone i dugorone ciljeve poljoprivrednepolitike,metode,rokovezaispunjenjepomenutihciljeva,oekivanerezultatekaoi tip, oblik, svrhu i obim specifinih dravnih grantova. On obuhvata mere koje Vlada RS treba da implementiratokomperiodaodnarednetrigodine. Glavni instrumenti korieni u sektoru voa, jagodiastog i bobiastog voa, su eme podrke za formiranje novih plantaa lansirane 2004 i eme podrke za formiranje novih plantaa za proizvodnjusemena(matineplantae)iz2007.Novemerepodrkemehanizacijioekujuseda

27

buduukljueneunoviprogramruralnograzvojaioekujusedaonbudeodobrenpoetkom2010. godine. 2009 Skuptina Srbije usvojila je 15 vanih zakona koje je pripremilo MPVP. Zakoni koji su najvanijizasektorvoaikojisedirektnoiliindirektnoodnosenanjegasu:
Zakonopljoprivrediiruralnomrazvoju Zakonobezbednostihrane Zakonozdravljubiljaka Zakonoamandmanimazakonaopoljoprivrednojzemlji Zakonojavnimskladitimazapoljoprivredneproizvode Zakonoproizvodimazazatitubiljaka Zakonoproizvodimazaprehranjivanjebiljakaiproizvodimazapoboljanjezemljita Zakonogenetskimodifikovanimorganizmima Zakonozatitipravauzgajivaabiljaka

Odprethodnopomenutih Zakonoorganskojpoljoprivrednojproizvodnjiiorganskimpoljoprivrednimproizvodima Zakonovou,vinogradarstvuigajenjuhmeljausvojentokomskoranjihgodina takodjesuveomavanizasektorvoauSrbiji. Zakonopoljoprivrediiruralnomrazvojujetipkiobranzakonodavstvajerpokrivarazliitespektei sadri generalne ciljeve poljoprivredne politike, registraciju domainstava, vrste podsticaja, arhiviranje podataka vezano za poljoprivrednu proizvodnju i integrisani poljoprivredni informacioni sistem. Kako je zakon formiran u skladu sa EU zakonodavstvom on predvidja usvajanjestratekihdokumenatakaotojeStrategijazapoljoprivreduiruralnirazvoj,Nacionalni program ruralnog razvoja, Nacionalni program za poljoprivredu i takodje se fokusira na institucionalnu i organizacionu modernizaciju. Planira se formiranje Uprave za agrarna plaanja kaojedinstvenejedinicekojabitrebalodabudeodgovornazapoljoprivrednesubvencijeidabude institucija preko koje e se realizovati IPA fondovi. Zakon o bezbednosti hrane bavi se pitanjima kontrole, cirkulacije, proizvodnje i potronje hrana. Takodje se fokusira na generalne uslove za obezbedjivanje bezbednosti hrane, sistema ranog upozorenja, higijene i odgovornosti odgovarajuihtelakojesebaveishranomihranom.Zakonozdravljubiljakapokrivasvapitanja vezana za poboljanje i zatitu zdravlja biljaka, fitosanitarnu kontrolu i zahteve proizvodnje, iskorenje tetnih organizama i kontrolu, obradu, skladitenje, trgovinu biljkama i biljnim proizvodima, uslove za obavljanje aktivnosti u oblasti zatite biljaka, kontrole procene rizika isl. Takodje ovaj zakon predvidja i izgradnju institucija poput nacionalne referentne fitosanitarne laboratorije.Zakonoamandmanimazakonaopoljoprivrednomzemljituimazaciljdapobolja implementaciju zakona o poljoprivrednom zemljitu. Prema ovom zakonu, konverzija ruralnog u urbano zemljite treba da bude po trinim cenama (50%). Zakon o javnim skladitima za poljoprivredne proizvode ustanovljava sistem prijema robe u javna skladita za trgovce, preradjivae i proizvodjae, i finansiranje kratkoronih operacija. Zakon o proizvodima za zatitu biljaka regulie registraciju, aplikaciju, uvoz, cirkulaciju i kontrolu proizvoda za zatitu biljaka u oblastiumarstvaipoljoprivrede.Takodjeovajzakonpredvidjaformiranjenacionalnereferentne laboratorije za ispitivanje. Zakon o proizvodima za prehranjivanje biljaka i proizvodima za poboljanje zemljita usmerava kvalitet i etiketiranje, klasifikaciju, uzorkovanje, fitosanitarnu kontrolu,uvoz,primenuitestiranjepreparatazapoboljanjekvalitetazemljitaidjubriva. 28

 Zakonogenetskimodifikovanimorganizmima(GMO)rukovodiprincipimaupotrebeGMOau kontrolisanimodnosnozatvorenimsistemimakaotosustaklenicii/ililaboratorije.Zakonozatiti pravauzgajivaabiljakatrebadapoboljadostupnostnovihdomaihistranihvrstabiljakaboljeg kvaliteta jer definie zatitu intelektualne svojine uzgajivaa biljnih vrsta, uslova za registraciju novihbiljnihvrstazauzgajivaedomaihbiljnihvrstakaoiukljuivanjestranihzatienihvrstana domaim tritima. Zakon o organskoj poljoprivrednoj proizvodnji i organskim poljoprivrednim proizvodima regulie proizvodnju poljoprivrednih i drugih proizvoda koristei metode organske proizvodnje, obradu, skladitenje, transport, etiketiranje, klasifikaciju i trgovinu organskim proizvodima. Zakon o vou, vinogradarstvu i gajenju hmelja definie uslove i modalitete proizvodnje, cirkulaciju i uvoz voa, vinove loze i hmelja. On definie i priznavanje novih vrsta voa,vinovelozeihmeljainjihovuregistracijuuregistarvrstainalistupreporuenihvrsta. Postojijonekolikodrugihzakonakojisuvanizasektoragrohraneodnosnozaceliproizvodni lanac od samog uzgajanja do trinih aspekata. RS MERR je nadleno ministartsvo za zakon o spoljnojtrgovini.Nacrtzakonaoregionalnomrazvoju(predlaesesedamregiona),Nacrtzakonao kooperativama (prema EU modelu) i Nacrt zakona o tehnikim zahtevima za proizvodnju i procenu.Ministarstvotrgovineiuslugajeodgovornozazakonocenama,zakonozatitipotroaa, zakon o zatiti konkurentnosti, zakon o optoj bezbednosti proizvoda, zakon o privatnom preduzetnitvu. Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu je nadleno za zakon o asocijacijamakojijeuskladusaEUstandardima.

2.10. Drutvenasituacija,siromatvo,jednakostpolova,ivotnasredina, demokratizcijaipotovanjeljudskihprava

Propadanje srpske ekonomije tokom devedesetih godina zaustavljeno je u periodu posle 2000 godine, i tada je pozitivan proces ekonomskog oporavka poveao plate, penzije i socijalne i zdravstvenebeneficije.Siromatvoseznaajnosmanjilouperioduod20032007,posebnonakon usvajanjaStrategijezasmanjenjesiromatvakojajeomoguilaboljeuslovezaefikasnijupodrku enama i dutveno ranjivim grupama u ruralnim oblastima. Posebna panja poklonjena je reformama obrzovanja, penzionog sistema, zdravstvenog osiguranja i socijalnog osiguranja. Paralelnosadrutvenoekonomskimreformama,razvioseprocesdemokratizacijeijaanjaljudskih prava. PIO Penzioni sistem obuhvata i radnike i poslodvace, poljoprivrednike i samozaposlene. Postoje tri dravnafonda.Proceskonsolidacijeovatrifondazapoeoje2008.ioekujesedabudefinaliziran 2010.Privatnipenzionifondovipostojeod2006. Mrea zdravstvenih institucija kojom upravlja Vlada svojim odlukama odnosno odlukama Ministarstva zdravlja predstavlja zdravstveni sistem u Srbiji. Privatno zdravstveno osiguranje nalaziseuinicijalnojfazitakodasudravnezdravstveneinstitucijedominante. DvapravnaaktaineosnovusocijalnihpravauSrbiji.Tojezakonofinansijskojpodrciporodicama sadecomizakonosocijalnojzatiti. 29

 Obrazovanje ObrazovanjeuSrbijisastojiseodprimarnog,sekundarnogitercijarnog.Osnovnoobrazovanje(8 godina)jebesplatnoudravnimkolamaiobaveznoje.PremaRepublikomstatistikomzavodu 2007.98.4%upisalojeosnovnukolu.Premapodacimaiz2005.stopaupisausrednjekole(koja traje od 3 do 4 godine) bila je 77.8%. Oko 40% upisuje visoke kole (koje traju 3 do 4 godine). Najveibrojodustajeodosnovnogobrazovanjaaostalistepeniobrazovanjapraenisukodenai drutvenoranjivihgrupaposebnoonihkojiiveururalnimoblastima. Siromatvo Prema Republikom statistikom zavodu i na osnovu upitnika o ivotnom standardu iz 2007, siromatvouSrbijismanjilosezapolauperioduod20022007.Strategijazasmanjenjesiromatva je usvojena i poela da se primenjuje 2003 i predstavlja plan Vlade Srbije da se bori protiv siromatva, posebno tokom tranzicionog perioda i tokom perioda pridruivanja EU. Glavne stratekesmernicegorenavedenogplanaijijeciljdasesiromatvosmanjizapolado2010jesu dinamian ekonomski rast i razvoj, borba protiv novog siromatva i implementacija relavantnih programa. Siromatvo u Srbiji je primarno ruralni fenomen i ire je rasprostranjeno u ruralnim negouurbanimoblastima. 2002.godine14%iliokomilionljudijebilosiromanoa2007.brojsiromanihsmanjiosena6.6% ili 490,000 ljudi. 2007. Odnos izmedju ruralnog i urbanog siromatva bio je 9.8%:4.3%. Razlike izmedjuurbanihiruralnihdelovapremanivousiromatvapovealesuseusledveegsmanjenja stopesiromatvauurbanimcentrimauperiodu20022007. Demokratizacijailjudskaprava Srpska vlada inicirala je znaajne promene na polju demokratizacije i jaanja ljudskih prava od 2000. godine. Ona podrava stalni proces decentralizacije adekvatnim reformama, negovanjem javnog uea i podravanjem civilnog sektora. Usvojila je relevantne zakone koji podravaju integraciju manjina kao i poboljanje poloaja ena i drutveno ranjivih grupa. Takodje se jaa zakonskiipolitikiokvirdabiseobezbedilopotovanjeljudskihprava. Jednakostpolova Prema istraivanju o ivotnom standardu iz 2007., poljoprivredna domainstva bez zemlje u vlasnitvu ili sa zemljom veliine do 1.5 ha ine 71% kategorije siromanog stanovnitva. Usled takvihdrutvenoekonomskihuslovainejednakostipolova,eneupoljoprivrednimdomainstvima su zanemarene. Prema EUROSTAT u, stopa nezaposlensoti ena u Srbiji znaajno je porasla u perioduizmedju2002i2004(sa15.2%na24.1%).SadrugestranestopazaposlenostienauSrbiji znajanosesmanjilauperioduizmedju2002i2004(sa50.6%na44.0%). Saaspektaekonomskiaktivnogruralnogstanovnitvastopanezaposlenostienaje23.44%,toje znatnoviepdprosekaururalnimoblastima21.32%iliodnacionalnogproseka18%.(SRDPPSEU finansiranprojekat,2008) Veina ena u ruralnim oblastima ima ulogu da pomae lanovima porodice ili suprunicima u domainstvu.74%enapomaeostalimlanovimauporodiciionenisuplaenezatajposao. 30

Veina lanova domainstava koja pomae ostalim lanovima u porodici bavi se poljoprivredom (93%)iveinasuene.(UNDP,SeConS,2008). Iakogorenavedenecifregovoreotekompoloajuena,APRiRepublikizavodzastatistiku,NZS kaoinekedrugeinstitucijeukljuujupodatkezasnovanenajednakostipolovausvojearhiveradi praenjajednakostipolova. Osobesainvaliditetom Premanezvaninimpodacima,procenjujesedaimapolamilionasainvaliditetomuSrbiji.Oko20% njih je registrovano u NSZ. 20 institucija ine mreu koja regulie institucionalnu brigu i obezbedjujesmetajzasvestarosnekategorije. Etnikemanjine Premapopisuiz2002.godine,1,135,000stanovnikaSrbijeinemanjinekaptosuRomi,Madjari, Albanci, Rumuni, Hrvati i sl. Srbi ine 82.9% populacije u Srbije, Madjari (3.9%), Bosnjaci/Muslimani(2.1%),Romi(1.4%)iJugosloveni(1%).Drugeetnikegrupeinemanjeod 1%populacije.PravamanjinasugarantovanaUstavomRepublikeSrbijeiz2006.godine.Zvanino sekoristisrpskijezikiirilinopismoaliilatinica. Romi To je trea po veliini etnika manjina. Prema popisu iz 2002, 108 hiljada Roma ivi u Srbiji i 38 hiljada pripada grupi interno raseljenih lica. Veina Roma ivi u tradicionalnim naseljima to predstavljapreprekuzanjihovodrutvenoekonomskoukljuivanje. Drugedrutvenoranjivegrupekaotosumladi,rtvenasilja,izbeglice,IRLsuzatienepravnim aktimaionesufokusrazliitihvladinih,medjuvladinhinevladinihorganizacijauSrbiji.

3.Pomodonatorapoljoprivredi,sektoruvoa,jagodiastogibobiastog voairazvojuprivatnogsektora
Razliitemedjunarodneinacionalneorganizacijeimedjuvladineorganizacijepodravajurazvojne procese u Srbiji. To je vaan faktor koji olakava ukupne napore Vlade Srbije tokom tranzicije i periodapridruivanjaEU.PredemokratskihpromenauSrbiji,stranafinansijskapomojepreko civilnogsektoraulazilauSrbiju.Nakon2000,samaVladajepostalajedanodkorisnikaiinstrument zakoordinacijuprogramaifinansiranjakojestieizinostranstva.Tokomproteklih9godina,veina strane pomoi je dolazila u vidu donacija retko u vidu kredita. Danas, struktura strane pomoi vladinom i nevladinom sektoru sastoji se i od donacija i od kredita. to se tie strane pomoi poljoprivrediiruralnomrazvojumnogeorganizacijepodravajuovajsektornaosnovubilateralnei multilateralnesaradnje.Trenutnoglavniizvorigrantovazasektorpoljoprivredeihortikulturejesu EK,USAID,Svetskabankaidruge. Sa Danske take gledita, i u skladu sa Deklaracijom iz Pariza o koordinaciji donatora, trai se koordinacija aktivnosti sa drugim donatorima kako bi se izbeglo preklapanje i poveale anse za uspeh danskog programa podrke. Donatori koji su predstavljeni kao i njihove aktivnosti su relavantnezaovukoordinaciju.

31

3.1Meunarodneorganizacije
3.1.1EUDelegacija
Do 2008, Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) je bila odgovorna za sve EU finansirane projekteuSrbiji.TrenutnojedelegacijaEvropskekomisijeuBeogradupreuzelasveodgvornostiza tekui CARDS program, IPA fondove. Skoro je realizovala i jo uvek realizuje razliite projektne inciijativesaMPVPitiprojektipokrivajurazliitesektoreMPVPa:Sektorzaanalitikuiagrarnu politiku, sektor poljoprivrede i ruralnog razvoja, direkcije za vodu, direkcija za zatitu biljaka, direkcijazaumeiveterinarskadirekcija. PRR i SPP Podrka ruralnom razvoju i sistem programskog plaanja projekat je realizovanod2006do2008 Izgradnja kapaciteta za implementaciju ruralnog razvoja prema EU standardima, IPA 2007,trebadaserealizuje IzgradnjakapacitetazaregulisanjevinarskogsektorauSrbiji(05SER01/06/005),Nastavak projekta,EUprojekatbratimljenja Formulacija stratekog razvojnog plana za mreu vodovoda i kanalizacije u oblasti June Morave i priprema tenderske dokumentacije za izgradnju modela podstanice za preiavanjevoda,projekatzapoetjanuara2007godineizavrenjanuara2009godine Izgradnja kapaciteta Republike direkcije za vode (SR2005/IB/EN/01), projekat zapoet maja2008iplaniranojedatraje27meseci UvodjenjeinformacionogsistemazapraenjevodauRS,projekatrealizovanuperioduod januara2007dojanuara2009 Izgradnjakapacitetainstitucija(SR2005/IB/AG/02),projekatzapoetjuna2008.godine Izgradnja kapaciteta institucija administracije laboratorije za kontrolu hrane (SR2005/IB/AG/04),projekatzapoetseptembra2006itrajaojedoseptembra2009. Izgradnja kapaciteta veterinarske direkcije (SR 05/ IB/AG 01) projekatrealizovanoddecembra2006dojanuara2009 Tehnikapodrkasistemuobeleavanjaivotinjaipopisivanja,projekatpoeoaprila2008i trajaodoaprila2010 KonstrukcijairekonstrukcijagraninihprelazaPreevoiBatrovci,projekatzavrenkrajem 2009 Konstrukcija i rekonstrukcija graninih prelaza Bezdan, Vatin i Veliko Gradite, projekat zavrenkrajem2008 Trenutno se realizuje Program drutveno ekonomskog regionalnog razvoja (RSEDP II) IPA 2007 (200911). Fokusiran je na efikasne smernice za izvore lokalnog razvoja, poveanje uea u procesuformiranjapolitikaregionalnograzvojananacionalnomnivou,sposobnostimplementacije grant ema kao i kampanju koja se fokusiran na znaaj regionalnih razvojnih agencija. Svi nacionalniuesnici(MERR,Nacionalnaagencijazaregionalnirazvoj)bieukljueniuovajprogram. KadaiakoRSbudezemljakandidatzaEUlanstvo,IPApodrkabiepoveanaiukljuiepodrku modernizacijiirestruktuiranjupoljoprivrednogsektora,ouvanjuizatitiprirodeizemljitakaoi diversifikacijiekonomskihaktivnostiururalnimoblastima,podrkurazvojururalneinfrstrukturei obnovi sela kroz IPARD program podrke. Ovaj program sada priprema MPVP kroz pomo delegacijeEKidanskebilateralnepomoiuokvirususedskogprograma. 32

 3.1.2Svetskabanka
Od2001.godineSrbijajelanMedjunarodnogMonetarnogFondaiSvetskeBanke(od2001kao FederativnaRepublikaJugoslavija,zatimkaoSrbijaiCrnaGoraiod2006.godinekaoSrbija). SvetskabankapodravaSrbijukrozrazliiteprograme.Svetskabankapodravasledeesektore:(i) transportienergetskainfrstrukturasaciljemrehabilitacijemreeputevaipodsticanjeregionalne integracije; investicije u poljoprivredu, ouvanje ivotne sredine i irigaciju kako bi se poboljala proizvodnja i kako bi se Srbiji pomoglo da dostigne EU standard; (iii) reforme penzionog i zdravstvenog osiguranja kako bi se poboljao kvalitet usluga i finansijska odrivost i drutvene usluge;(iv)jaanjeupravljanjazemljitem(v)energetskaefikasnost(vi)regionalnirazvojubivim rudarskim oblastima Bora(vii) poboljane usluge lokalnih socijalnih usluga; smanjenje zagadjenja vodakojesupovezanesaDunavom. Poredprojekatanabazikredita,SvetskabankapruaanalitikuitehnikupodrkuSrbiji,uglavnom u procesima privatizacije, regulatornih reformi i jaanja poslovnog okruenja. Objavljena je osnovna studije zdravstvenog sektora;priprema se pregled javnih investicija i upravljanja trokovimakaoibelekaooptinskimjavnimpreduzeima. Svetska banka podrava razvoj poljoprivrede i najvanije inicijative u ovom sektoru su dva projekta DREPR i STAR (poljoprivreda, ouvanje ivotne sredine, institucije i izgradnja kapaciteta premaEU). DREPR projekat Projekat smanjenja zagadjenja u Srbiji i Crnoj Gori ima za cilj smanjenje zagadjenja Dunava poljoprivrednim otpadom. Projekat ima sledee 4 komponente: 1) usmerena na jaanje politike i regulatornog okvira koji regulie odliv hranljivih materija i otpadnih voda sa stoarskihfarmiiklanicauskladusadirektivomEU2)trebadapokaenainenekojestoarske farmeiklanicemogudasmanjekoliineotpadakojeodlazeuDunavinjegovepritokeikakodase poboljajukapacitetipoljoprivrednesavetodavneslubedaprenosiznanjaonovimtehnologijama. 3)trebadaproceniuticajprojektneintervencijenakvalitetvodeizemljitaubasenuDunava;da sepoveasvestlokalnezajednicepreduzetnikaionihkojidonoseodlukeozagadjivanjuvodasa stoarskihfarmiiklanicaisvestopostignutimpoboljanjimaputemovogprojekta;dasepripremi strategijakakobiprojekatmogaodaseprimenjujeiudrugimdelovimbasenarekeDunav.Ovaj projekat finansira se iz Globalnog fonda za ouvanje ivotne sredine (Global Fund for Environmental Facilities GEF) koji realizuje Medjunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj (InternationalBankforReconstructionandDevelopmentIBRD),SIDA,EAR,VS,kompanije/farme kaokorisnici. STAR projekat Projekat reforme poljoprivrede tokom tranzicije iji je cilj da se povea konkurentnost srpske poljoprivrede. Globalni ekoloki cilj jeste ouvanje globalno vanog ekosistemaStarePlanine.Projektniciljevibiepostignutikroznizstratekihinvesticijaijijecilj:(i) poboljanjeijaanjesistemaVSzatransparentnualokacijuinvesticionihgrantovazaruralnirazvoj; (ii) poveanje znanja i kapaciteta poljoprivrednih proizvodjaa i preradjivaa kako da najbolje iskoriste ove fondove; i (iii) da se pobolja menadment Nacionalnog parka Stara Planina, ukljuujui njenu floru i autohtone vrste lokalnih ivotinja, u saradnji sa lokalnom zajednicom i svim zainteresovanim stranama. Ovaj projekat obuhvata: zajam IBRDa, donaciju GEFa, finansiranjeizdravnogbudetaRSilokalnihsamouprava.Odobrenjeiratifikovanjeseptembra 2008godineioekujesepoetak. 33

 3.1.3UNDP
UNDPradiuSrbijiod1952.godine.UNDPinicijativeserealizujukrozprogramskeklastere,ijije ciljdapruajupodrkuidabuduregionalnopovezani:klasterizgradnjekapacitetazaodgovorno upravljanje, koji sadri specifine programe za razvoj kapaciteta izvrnih, zakonodavnih i sudskih organa;klasterodrivogilokalnograzvojakojipruapodrkuizjednaavanjuregionalnihrazlikai jaanjumedjuzavisnostiiobostranogjaanjastubovaodrivograzvojaekonomskogidrutvenog razvojaiouvanjaivotnesredine;klasterinkluzivnograzvojakojisadriprogramefokusiranena dostizanjejepravednograzvojaipruanjepodrkedrutvenoranjivimgrupama. UNDP je takodje jedinstveno pozicioniran kao savetnik Vlade RS o politikama i institucijama neophodnimzaodgovornaizazoverazvoja,daradisapartnerimanamobilizacijitalenatairesursa, i ima vodeu ulogu u zagovaranju uz podrku UNDP Izvetaja o ljudskom razvoju kroz okvire razvojnih milenijumskih ciljeva. UNDP znaajno pomae poljoprivredu i ruralni razvoj i sve relevantnetemekaotojeodrivirazvoj.Poredimplementacijeprojekata,UNDPsprovodirazliite ankete i objavljuje vane publikacije i smernice. Neki skoranji UNDP projekti vezano za poljoprivreduiruralnirazvojsusledei: IzgradnjakapacitetazaLEADERaktivnostiuRSLEADERSrbija,kojitrebadatrajedokraja 2009.godine Promocijaobnovljivihizvoraenergijenalokalnomnivou,projekatjeufaziratifikacije NekeodUNDPpublikacijakojesurelevantnezarazvojpljoprivredeiruralnogsektorasusledee: enekaolanoviporodicekojipomauupoljoprivrednimdomainstvima:uslovi,ulogai prava MapiranjedrutvenogpreduzetnitvauSrbiji PozicijaenanatrituradauSrbiji OptinskapodrkapreduzetnitvuMSPa,poljoprivrediiruralnomrazvoju Institucionalniokviripraktinaiskustvakooperativa

3.1.4USAID
MisijaUSAIDauSrbijiiCrnojGoriradinaosnovuodobrenestrategijesadefinisanimstratekim ciljevima. Sve aktivnosti koje finansira USAID su zamiljene i implementirane da pomognu postizanju tih ciljeva i realizuju se kroz programe: Izgradnja jake investicione klime, Podrka lokalnomekonomskomrazvojuijaanjedemokratijeiekonomskebezbednosti.USAIDprogramiu Srbijisprovodeseuokviruodobrenepetogodinjestrategije(20062011),ionipodravajuciljeve stranepolitikeSADadapomognuzemljikrozprocestranzicijedostatusademokratske,uspene drave koja se ubrzano kree prema lanstvu u EU. Pozitivna tranzicija Srbije ka trino orijentisanoj konsolidovanoj demokratiji je od sutinske vanosti za olakavanje potpune integracije zemlje u Evropu i za odravanje mira i stabilnosti na Balkanu. Jedna od najvanijih inicijativa koja je vana za poljoprivredu i sektor voa i koja je tesno povezana sa pruanjem podrkeprivatnompreduzetnitvujesteAgrobiznisiMEGAprojekat. USAID Agrobusiness Projekat Cilj ovog projekta je da povea vrednost srpskih poljoprivrednih proizvoda i da se povea stopa zaposlenosti u poljoprivrednom sektoru. Ovo se moe postii poveanjem efikasnosti i konkurentnosti ekoloki odgovornih agrobiznis preduzea u identifikovanim sektorima. Pomaganjem ovim preduzeima treba iskoristiti prednost spajanja 34

mogunosti na domaim, regionalnim i medjunarodnim tritima. Identifikovana su 6 sektora: jagodiasto i bobiasto voe, vona stabla, mleni proizvodi, stoarstvo, povre i lekovito bilje, zainiipeurke. USAIDAgrobiznisprojekatimadveprincipijelnekomponente: Poveanjeefikasnostiikonkurentnostisrpskogagrobiznisa Poboljanjesredinekojatrebadaomoguisrpskiagrobiznis Projekat ima za cilj da pomogne preduzeima du celog vrednosnog lanca (proizvodjai, preradjivai, velikoprodajama i maloprodajama); organizacijama proizvodjaa (kooperative i asocijacije)iuslunimdelatnostipoljoprivrednogsektora.Projekatradiisajavnimisaprivatnim institucijamaipruatehnikupodrkuifinansijskegrantove. MEGA je projekat koji podrava lokalni ekonomski razvoj i zapoet je oktobra 2005. godine. ImplentiragaUrbanInstitute(UI).Svrhaovogprojektajedarazvijevetinelokalnihsamoupravai lokalnihposlovnihgrupadanegujuekonomskirastistvaranjenovihradnihmesta,daimpomogne daovekoncepteivetinestaveufunkcijuidasestvoripovoljnoposlovnookruenjegdelokalni privatnisektormoedanapreduje.CiljMEGAprogramajedapomognelokalnimsamouprvavama usledeem: Ustvaranjunovihradnihmesta Osnivanjunovihpreduzea Privlaenjuinvesticija Formiranjuprivatnojavnihpartnerstava. GeneralniciljMEGAprojektajestepoveanjepovezivanjaideljenjainformacijauzmedjujavnogi privatnog sektora a krajnji cilj jeste ubrzavanje lokalnog ekonomskog razvoja i stvaranje novih radnihmesta.Dociljasedolaziradomusledeimoblastima:reformapolitika,izgradnjakapaciteta lokalnihsamouprava,razvojposlovnihasocijacija,treningitehnikapodrkazadobijanjekredita zainfrastrukturneprojekte.Praktinirezultatiprojektaukljuujuzagovaranjelokalnoekonomskih reformi, sveobuhvatne lokalne razvojne planove, formiranje potpuno obuenih optinskih kancelarijazaekonomskirazvojigradjanskihuslunihcentara. USAIDintervencijesusamnogoaspekatauskladusapreliminarnimnameramadanskogprograma i treba obezbediti tesnu saradnju i koordinaciju izmedju danskog programa i USAIDa potpisivanjemzvaninogMoUaizmedjuMIPaiUSAIDakakobiseobezbedioadekvatantransfer nauenihlekcijaiztrenutneintervencijeidabiseobezbedilaodgovarajuakoordinacijakojadaje sinergiju i spreava preklapanje. Ovaj MoU bie pripremljen tokom pripremne faze i Ambasada DanskeuBeogradutrebadabudeukljuena.

35

3.2Stranenacionalneorganizacije
3.2.1GTZ
U ime Nemakog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, GTZ prua podrku zemljamaujugoistonojEvropiod1992.uformiranjukonkurentnetrineekonomije.TkodjeGTZ radiiuimemedjunarodnihorganizacijauovomregionu.URS,tehnikasaradnjaskoncentrisanaje naekonosmkirazvojizapoljavanjesaposebnimfokusomnastrukturnereformeireorganizaciju finansijskogsektora. GTZ/WBFprogrampodrkeekonomskomrazvojuizapoljavanjuuSrbijiciljprogramajesteda sepomogneSrbijidapostaneEUlanpoveanjemkonkurentnostiMSPaiboljomiskorienou proizvodnje i ljudskih resursa. Dugoroan cilj jeste smanjenje nezaposlensoti i manji uvoz. GTZ/WBF program fokusiran je na konkurentnost, produktivnost i izvoz proizvoda srpskih kompanija i na stimulisanje stranih investicija. Takodje se bavi razvojem sektora voa i prerade voa i izvozom tih proizvoda (ueem na sajmovima u Nemakoj). Takodje podrava globalne ciljevedobrepoljoprivredneprakseidrugihstandardakrozimplementacijuiizgradnjukapaciteta kroz razne obuke. GTZ/WBF program skoro je pokrenuo projekat sa fokusom na organsku poljoprivreduradeinazakonskimipraktinimpitanjima. Optinski ekonomski razvoj u regionu Dunava je projekat koji ima za cilj da ojaa ulogu odabranihoptinaujunojSrbijiuoptinskomekonomskomrazvoju.Ovajciljsepostieprenosom znanjaiekspertizakroztehnikusaradnjutoinipartnerenaprojektusposobnim daupravljaju lokalnimekonomskimrazvojemnaodrivi,efikasaniefektivannain.Rezutltatiprojektadoprinose poveanomkapacitetuiperformansamalokalneprivrede,vodekastvaranjunovihradnihmestau privatnom sektoru i smanjuju siromatvo. Primena poboljanih i transparentnih administrativnih procedura poveae poverenje gradjana u lokalnu samoupravu. Kroz specifine akcije, projekat pomaeoptinskim,regionalniminacionalnimpartnerimaunjihovimnaporimadastvorepovoljne uslovezarastprivatnogsektorauregionu.

3.2.2SIDAvedskamedjunarodnaagencijazarazvoj
CiljSidaenazapadnomBalkanujesteravnomeraniodrivrazvoj.Onatrebadapomognedase stvore uslovi za odrivu stabilnost, integraciju u evropske strukture i tranziciju ka trinim ekonomijama. vedskapodravakljunepolitikeprocesevezanozaekonomskaisocijalnapitanjakaotojena pr. Strategija smanjenja siromatva i Nacionalna strategija odrivog razvoja. Podrka vedske fokusirasenaogranienibrojsektoraispecifineprioritete.Sidaradisavladinimagencijama,sa organizacijama civilnog drutva, javnim i privatnim isntitucijama, i drugim medjunarodnim organizacijama.Posebnosefokusiranademokratijuidobroupravljanje,potovanjeljudskihprava ijednakostpolova,ekonomskirastiodrivuupotrebuprirodnihresursaiouvanjeivotnesredine.

3.2.3Holandija(SNV)
HolandijaimaprogrammezaSrbijuod2001.godine.Glavnifokusprogramajepodrkasledeim sektorima: razvoj privatnog sektora, vladavina prava, izbeglice/interno raseljena lica, institucionalnirazvojidobroupravljanje.Programirazvojnesaradnjepodravajuprocestranizicije uSrbijiiirenazapadnomBalkanukrozrazliiteprograme(regionalnipristup,fondstabilnosti). 36

 Odravajusebliskikontaktisanacionalnimilokalniminstitucijamaivladama.Posebnapanjase poklanja procesu pregovaranja za pridruivanje EU a posebno veterinarskim, fitosanitarnim regulativama i regulativama koje se odnose na bezbednost hrane. Pruaju usluge savetovanja o poboljanju izvoza, organizuju srpsko holandske studijske posete, pruaju informacije o zemlji, savete o moguem povezivanju srpskih i holandskih kompanija, pomau u procesu investiranja i savetuju o instrumentima raspoloivim za investicije. Kancelarija programa podrava u ogranienomobimuinicijativezaouvanjeprirode. U okviru ekonomske saradnje tokom prethodnih godina, holandska vlada imala je nekoliko programa dostupnih kompanijama iz Srbije koje ele da blie saradjuju sa Holandijom. Ovi instrumenti ekonomske saradnje povezali su nekoliko desetina kompanija i neguju ekonomsku saradnju.Podrkakojajedostupnazaposlovanjekreeseodprofesionalnepomoieksperatado kofinansiranjazajednikihposlovnihaktivnostiipripremestudijeizvodljivostizabudueprojekte.

3.2.4SDC
vajcarskaAgencijazarazvojisaradnju(SDC)jevajcarskaagencijazamedjunarodnusaradnjuu okviruSaveznogministarstvazaspoljneposlove.Odmahnakonpolitikihpromenaoktobra2000. godine,vajcarskavladajelansiralabilateralniprogramsaradnje(podrkatranziciji).Ovajprogram koji je do 2006. godine bivao dopunjen humanitarnom pomoi imao je za cilj drutvene reforme, obezbedjivanje infrastrukture, razvoj edukativnog sistema i ekonomski izvodljivog privatnog sektora. Danas, nakon evaluacije koja je sprovedena 2005 i 2006 godine, vajcarska saradnja sa Srbijom prati smernice strategije saradnje za period 2007 2009 godine koje je vajcarska formulisala sa partnerima u Srbiji. vajcarska doprinosi medjunarodnim naporima da pomogne Srbiji, a to je delimino i zbog toga sto Srbija i vajcarska uestvuju u istoj grupaciji SvetskebankeiMedjunarodnogmonetarnogfonda. RazvojlokalnogprivatnogsektoraujunojSrbijitrenutnoseimplementirauZlatiborskomokrugui biekasnijeimplementiraniireujunojSrbijivajcarskarazvojnaagencijaikonzorcijum.Ovaj programjepokrenutnakonformulacijefinalnogizvetajakojijenaruioSDC.Izvetajjeanalizirao 5optinaujunomregionuSrbije,JablanikiiPinjskiokrug,ukljuujuioptineLeskovac,Vranje, Bujanovac, Preevo i Trgovite. Zadatak je trajao od 29. juna do 30. jula, 2007. godine. Cilj gore pomenutog izvetaja bio je sprovodjenje misije za identifikaciju programa koji treba da analizira trenutni kontekst razvoja privatnog sektora na centralnom i lokalnom nivou, da iznadje potencijalno zainteresovane partnere i da da nekoliko jasnih preporuka za intervenisanje koje je usmerenokaprivatnomsektoru(sektoruMSPa)inalokalninivoadaobuhvatinemanjeod3ine vieod5optinaujunojSrbiji. Priprema se poseban program relavantan za ovaj kontekst pod nazivom RAZVOJ PRIVATNOG SEKTORA U JUNOJ SRBIJI. Projekat finansira SDC i implementira se u Pinjskom i Jablanikom okrugu i to u optinama: Preevo, Trgovite, Bujanovaci Vranje u Pinjskom okrugu i u optini Leskovac u Jablanikom okrugu. Ciljna grupa projekta su preteno ene, omladina i MSP. U pripremnojfaziprojektakonzorcijumpredvodjenSmallBusinessProjectInc.Pripremiojeizvetaj o najvanijim karakteristikama okruga, optina i sektora kao potencijalnih aprtnera i korisnika. Najvanijastvarizizvetajauradjenog2007.jesupreporukezaintervencijuusvakojoptini. Premaizvetaju,industrijapreradehrane,sectormlekaimesa,turizam,preradakoe,sektorvoa iumarstvosuglavnisektorimogueintervencije.Trenutnojeutokuprvafazaprojektakojatreba datraje18meseciidokrajagodinebieodabrano3sektoraod5zadaljeintervencije.Doprve 37

polovine 2011 godine bie formirana strategija. Tokom druge faze projekta planiraju se interventneaktivnostikojetrebadatrajudo2014.ProjekatimplementiraVEEDAorganizacija.

3.2.5Austrijskarazvojnaagencija(ADA)
ADAtrenutnopripremaprojekatPodrkaproizvodnjiorganskehraneujunojSrbiji.Projekatima zaciljpoveanjeprihodaistvaranjenovihradnihmestaujunojSrbijikaoipoveanjeregionalnih kapacitetaukreiranjuiimplementiranjukljunihregionalnihrazvojnihprojekataiprograma. Svrha projekta je pruanje podrke proizvodnji hrane i sektoru prerade kako bi postal konkurentniji na nacionalnim i internacionalnim tritima stvarajui tako nova radna mesta u region, jaajui asocijacije proizvodjaa i preradjivaa kako bi se ponudile adekvatne usluge lanovima, omoguavajui kljunim edukativnim institucijama znanja, instrumente i vetine za tehnikupomoekonosmkiizvodljivojproizvodnjiorganskehrane. ProjektnasredinaisocioekonomskipreduslovipredstavljajunajveeizazoveuSrbiji.Veinaslabo razvijenih ili nerazvijenih optina prema nacionalnim kriterijumima nalazi se u junoj Srbiji. Multietnika sredina kao i blizina Kosova doprinosi optim izazovima socioekonomske situacije. Potencijali za stvaranje novih radnih mesta i poveanje prihoda domainstava lee u razvijanju kljunih razvojnih prioroteta koje su identifikovali oni koji donose odluke o strategiji i programu regionalnog razvoja koji su usvojeni 2008. Proizvodnja organske hrane definisana je kao kljuni sektorpoljoprivrede. Projekat treba da povea regionalne kapacitete za proizvodnnju organske hrane i da pomogne stvaranjuuslovazabuduiodrivirazvojovogsektoraiprivredeujunojSrbiji. Projekat predvidja implementaciju razliitih projekata prezentovanih u dokumentu kako bi se postiglirezultatiusledeimoblastima: Anketapotencijalnijkorisnikailokalnihaktera Pomoproizvodnjiipreradiorganskehrane Razvijanjeregionalnogbrenda Razvojipodrkamreamaiasocijama Edukacijeitreningusaradnjisaedukativniminstitucijama Vidljivostipromotivneaktivnosti UO bie formiran kako bi pratio implementaciju projekta i kako bi donosio relavantne odluke vezano za upravljanje projektom i implementaciju. Predstavnici nacionalnih/regionalnih, optinskihvlastikaoipredstavniciasocijacija,donatoriproizvodjaabielanoviodbora. Projektnitimformirannapoetkuprojektatrebadaodravarelevantnevezesakljunimakterima idrugimdonatorimaprojekta.Vodjatimatrebadabudeodgovoranzaupravljanjeprojektomiza donoenjeodlukatokomimplementacijeprojekta. Partner na projektu je Regionalna razvojna agencija pod nazivom Centar za razvoj Jablanikog i Pinjskog Okruga, koja je formirana 2007. Godine u okviru UNDP projekta MIR II, a koji je finansirala ADC. Trenutno RDA implementira grant dobijen od ADA za projekat pod nazivom Podrka odrivom regionalnom razvoju Jablanikog i Pinjskog okruga, broj projekta 8220

38

00/2008. Implementacijom ovog projekta RRA stie vetine u upravljanju projektima i postaje prepoznatljivakaokljunarazvojnainstitucija. CiljnegrupeovogprojektasupoljoprivredniciipreradjivaihraneujunojSrbijizainteresovaniza poboljanje i razvijanje svojih kapaciteta da proizvode, prerade i plasiraju na trite organsku hranu i proizvode sa poreklom iz ovog regiona. Ciljnu grupu takodje ine organizacije koje zastupaju poljoprivrednike i preradjivae kao i regionalne institucije za edukacije iz oblasti poljoprivrede. Oekivaniperiodimplementacijejemaj2010maj2013.ProjekatfinansiraADAakofinansiraga Ministarstvopoljiprivredeioptine. Koordinacija izmedju projekata ADAe i danskog programa bie obezbedjena odgovarajuom koordinacijomdonatora.

3.2.5Drugi
Od 2000., mnogo stranih organizacija prualo je podrku Srbiji kroz razliite programe. Takve incijativestvaralesusinergiju.Mnogeprogrameiprojektevezanozapoljoprivreduiruralnirazvoj, ouvanje ivotne sredine, preduzetnitvo i ekonomski razvoj finansirale su strane organizacije poput Japanske agencije za medjunarodni razvoj, DFID i Britanska ambasada, Fond eke republike, Slovak Aid, Norveko ministarstvo spoljnih poslova, Kanadski fond za Srbiju i Danski programevropskogsusedstva.

3.3.6Saetakdonatorskihintervencija
Glavni zakljuak procene donatorskih intervencija u Srbiji jeste da USAID koji je jedan od veih donatorimaslineaktivnostikaoidanskiprogram.IntervencijaUSAIDajeumnogomeslinasa preliminarnim namerama danskog programa i zato je potrebno uspostaviti blisku saradnju i koordinacijuizmedjuovadvaprogramakakobiseobezbedioadekvatanprenosnauenihlekcijaiz trenutneintervencijeikakobiseobezbedilaadekvatnakooridnacijakojatrebadastvorisinergiju idaspreipreklapanja.Idrugidonatoripripremajuprograme,ukljuujuiADAutakodaisanjima trebauspostavitikoordinaciju. DelegacijaEKjesledeikljuniakterionaseiskljuivobaviizgradnjomkapacitetajavnogsektora. Kada Srbija postane zemlja kandidat, Delegacija EK bie ozbiljan partner u razvoju privatnog sektorakrozMPVPtakodatrebasupostavitisaradnjuikoordinacijuposebnookopripremai implementacijeIPARDprograma. Koordinacija sa drugim donatorima poput, SB, SDA, ADA, GTZ i SIDA bie potrebna tokom implementacijeprogramakakobiseimaleuvidusveincijativeisviprojektikojimogudabusuod znaajazadanskiprogram.

39

4.Izazovizasektorvoa,jagodiastogibobiastogvoa

4.1Optiizazovi
Poljoprivredni sektor i sektor hortikulture u Srbiji suoavaju se sa velikim izazovima koji jesu posledica tranzicije iz socijalizma i ratova u predpristupni period. Da bi se odgovorilo na ove izazove, treba posebno ojaati sektor voarstva u Srbiji u domenu proizvodnje, preradjivake industrijeitrinekonkurentnosti.Modernizacijapoljoprivrednihtehnologijaiuvodjenjenajboljih praksi je potrebno kao i uvodjenje novih biljnih vrsta i sadnica. Takodje treba uvesti zakonodavstvo vezano za fitosanitarna pitanja i standarde kako bi se obezbedili odgovarajui uslovi.Trebapoveatiproizvodnjuvonihproizvodasveihismrznutihkaoisamutrgovinuovim proizvodima na domaim i stranim tritima kako bi se odbranila trina pozicija ovog sektora. Treba uzeti u obzir gore nevedene podatke prilikom procenjivanja izvodljivosti i buduih perspektivasektoravoa,bobiastogijagodiastogvoa. Optimpristupomkojipovezujerazliiteelementevrednosnoglancazaspecifineproizvode,moe sedobitiefekatsinergijekojiimapozitivanefekatnasverelevantneaktereuovomsektorupoput proizvodjaa voa, proizvodjaa sadnica, preradjivaa, vlasnika hladnjaa, potroaa i trgovaca. Osnovna odrivost ovog sektora bie inicirana inkluzijom svih gore navedenih aktera zajedno sa naunicima i institucijama (univerzitetima, institutima i poljoprivrednims rednjim kolama), predstavnicma savetodavnih slubi, kooperativa, udruenja voara, ruralnih mrea, lokalnih institucija,regionalnihinstitucijaRegionalneprivrednekomoreinacionalnihinstitucijaMPVP. Trebadefinisatizajednikeciljevekakonanacionalnomtakoinalokalnomnivoukojetrebada podri drava a strana finansijska pomo i ekspertiza e neizbeno poveati anse za dobijanje dugoronihkonkurentnihrezultata. Zbogpovoljnihklimatskihuslovaiuslovazemljita,sektorvoauSrbijijeuvekimaovanuuloguu srpskojprivredi.Ukupnapovrinazemljepokrivenavonjacimaivinogradimaprelazi313hektara. Vonjaci ine 4.8% ukupnog poljoprivrednog zemljita. Srbija je mikroklimatski bogata zemlja i veoma je povoljna za intenzivnu i ekstezivnu proizvodnju organskog voa zbog ega ovaj sektor puno obeava. Sama poljoprivredna zemlja je jedna od najistijih u Evropi zbog slabog ranijeg i trenutnogkorienjadjubrivaipesticida. Uzgajanje voa u Srbiji svodi se na male porodine farme. Preradjivaka industrija je dobro razvijena i jeste lider u izvozu jer se izvoze sokovi, sirupi, demovi, smrznuto i suvo voe. Svee voesemaloizvoziiakotupostojevelikipotencijaliimajuiuvidupotranjustranihtrita. Generalnogovoreiglavneoblastirazvojusektoravoarstvasusledee: Zdravesadnice(bezvirusa) Rasadnicibezvirusa Revitalizacijavonjaka(posebnojabukaikruaka) Novesortevoaprilagodjeneklimatskihuslovimakojeodgovarajuzahtevimatrita Uzgajanje voa jagodiastog voa u plastenicma (zatvorenim, poluzatvorenim, polutunelim) Telazanacionalnusertifikacijusadnica Hladnjae,posebnomaleisrednje,ikapcitetizaobraduvoanakonberbe 40

Analizarizika,monitoringbezbednosti,kontrolakvalitetaisertifikacija(proizvodnja,berba, obrdanakonberbe,skladitenjeuhladnjaamaiprerada) KorienjeHACCPstandarda,globalnedobrepoljoprivredneprakseidrugihstandarda Diversifikacijasektorapreradevoa Poveanjeizvozasveeg,smrznutogipreradjenogbobiastogijagodiastogvoa Praktino istraivanje korienja novih tehnologija (u proizvodnji, berbi, obradi nakon berbe,preradiipakovanju) Praktinoistraivanjeuproizvodnjiuslova(djubriva,navodnjavanje) Investiranjeuproizvodnjuipreradu Modalitetiiuslovitransporta Umreavanje i prenos znanja nedostatak udruenja voara, savetodavnih slubi, modernih kooperativa grupa proizvodjaa i minimalna upotreba ruralnih umreenih ljudskihkapacitetaiekspertiza Lananaintegracijatokomcelogvrednosnoglanca Ogranienibrojiorganozacijadistributivnihcentara Proizvodnja organskog voa i drugih visoko kvalitetnih proizvoda, proizvodnja autohtonih vrstakojesuinteresantnezadomaaistranatritaikojesuotpornenaveinubolesti Marketingivetineupravljanja Procenadomaihistranihtrta Nedostatakkreditasapovoljnimkamatamainedostatakinvesticionihmogunosti

4.2Sektorjagodiastogibobiastogvoa
Sektor voa, posebno malina i borovnica, predstavlja dobar izvor stalnih prihoda kako za voare tako i za preradjivae. Prema istraivanju koje je uradio USAID projekat Agrobiznis, ovaj sektor obuhvata vie od 80 000 farmi, 250 hladnjaa i preko 100 preradjivakih fabrika. Maline i borovnice su glani izvozni artikli ( na treem mestu odmah nakon ita i eera) dok uzgajanje jagodaini vaanpodsektorpreradjivakeindustrije.Veinavrstajagodiastogi bobiastog voa kojeseuzgajauSrbijigajisenaotverenimpoljimaikoristizastareletehnologije(itakosedobijaju manjiprinosikojisupogodnizapreradu).Gajesetradiconalnevrsteanovesorteuzgajajuseod skora u manjim koliinama. Fitosanitarni problem postoje u ovom sektoru i potrebno je imati sadnicebezvirusa.Jagodesegajenamanjimparcelamaaproizvodnjakupinaimalinajenajvea nasvetu.Brusnice,crneicrveneribizleuzgajajuseumanjimkoliinama. Potrebnojepodelitivrednosnilancakodbobiastogijagodiastogvoanasveevoeipreradjene proizvode.Upreradjivakomlancutrebaizdovjitifazupresmrzvanja,smrnutonepreradjenovoei smrznutiproizvodi.Sveevoepredstavljavelikiizvoznipotencijalalisezasadamoenajvienai nadomaimzelenimpijacama.

4.3Sektorvoa
Sektorjabuastogvoatakodjenailazinanekeprerekeiizazoveusvomdaljemrazvoju.ljivaje dominantnauSrbijiiini35%ukupneproizvodnjevoa.Glavnupreprekuinevirusistaresorte. Usled veoma povoljnih prirodnih uslova za uzgajanje ljiva i odlinih izvoznih mogunosti, nove, otpornijesortekojedajuveeprinoseseneuzgajaju.Trenutnesortelljivaneradjajuljivekojesu dobrezasuenjeidabuduizvezenesvee.Jabukajenadrugommestupremakoliiniproizvodnjei znaaju.11%ukupneproizvodnjevoainejabuke.Vinjeine9%.Obinoseprodajusmrznute,ili 41

ouvane potapanjem u eer i alkohol. Zato to se beru runo to smanjuje njihovu cenu i konkurentnost na tritu. Vinje se ne beru uz pomo mehanizacije jer se uzgajaju u malim koliinama. Najvei izazov za voarski sektor u Srbiji predstavlja planiranje i izgradnja odrive proizvodnje i izvodljivih strategija kao preduslova za uspeh. Dobra komunikacija i razumevanje izmedju vlade, poljoprivrednika,naunikaipreduzetnikajeveomapotrebna.Totrebadastvorizdravuosnovui ujednaenuproizvodnjuusektoruvoa.Ovomsektorusupotrebnivetiobueniradnicikojimogu daseprilagodenovimtehnologijama,kojirazumejutrite,znajudaiskoristeprednostiismanje slabosti i da upravljaju poslom efikasno. Takodje treba mu adekvatan kapital da bi se napravile sutinskepromene. Danskiprogrampodrketrebadadoprinesereavanjuovihzadataka.

42

1. Danskiprogramzasektorvoa,jagodiastogibobiastogvoau Srbiji

5.1Optausklaenostsanacionalnompolitikom
Podrka razvoju privatnog sektora jagodiastog i bobiastog voa u junoj Srbiji je opti cilj danskogprograma.Ovajciljmoesepostiipoboljanjem,promocijom,supervizijomikontrolom proizvodnje, prerade i trgovine voem u junoj Srbiji. Program e se fokusirati na maline, vinje, ljive,jagodeiborovnice.Dvekomponenteprogramatrebaprvenstvenodapomognuprivatnom sektoru uzgajanja voa odnosno proizvodjaima, preradjivaima i trgovcima voem, razliitim poljoprivrednim udruenjima (strunim poljoprivrednim/savetodvanim slubama, grupama proizvodjaa, kooperativama, ruralnim mreama, asocijacijama), naunim i obrazovnim institucijama (institutima, univerzitetima i poljoprivrednim srednjim kolama), nacionalnim i lokalnim vlastima, MPVP, MERR, svim optinama Jablanikog, Niavskog, Pinjskog i Toplikog okruga. Program obuhvata dve specifine komponente koje su u skladu sa zakonodavstvom odnosno sektorskimzakonodavstvom(MPVP,MERR,MTU,MDULS). Program treba da pomogne MPVPu i treba da bude uskladjen sa nacionalnom politikom kroz svoje dve glavne komponente koje su pripremljene u bliskoj saradnji i dijalogu sa nacionalnim i lokalnimakterima. Komponenta1Izgradnjakapaciteta: Komponenta 1 fokusira se na izgradnju kapaciteta to treba da doprinese prenosu znanja kroz procese izgradnje kapaciteta koji se fokusiraju na razliite ciljne grupe: agrarne organizacije (poljoprivredne strune/savetodvane slube, kooperative i ruralne mree), proizvodjae, preradjivae, trgovce, istraivae i institucije sa ukljuivanjem domaih i stranih eksperata (iz poljoprivrednihkola,instituta,fakultetaidrugihistraivakihinstitucija).Predloeneprogramske komponente ispotovae svo sektorsko zakonodavstvo navedeno u ovom izvetaju koje se bavi okvirimanacionalnepolitike,aposebnokomponentaprogramakojasebavivrednosnimlancima odproizvodjaa,savetodvanihslubi,preradjivaaimarketinga.Tozakonodavstvotrebadaukljui zakon o savetodavnim slubama, nacrt zakona o kooperativama, nacrt zakona o regionalnom razvojuinacrtzakonaoudruivanju. Programskakomponenta1imaedirektanuticajnatrinukonkurentnostsaposebnimfokusom nastranuidomaupotranjuzajagodiastimibobiastimvoemifokusnaizvoznepotencijale. Marketing i analiza trita treba da daju smernice proizvodjaima i preradjivaima o tome gde treba graditi kapacitete, gde investirati i gde je potrebna tehnika pomo. Indirektno ova komponenta imae uticaja na kvalitet proizvoda, kontrolu, procenu rizika i sertifikaciju. Uskladjenost sa sektorskim politikama ustanovljena je potujui sve odredbe navedene u Okviru Nacionalne Politike pozivajui se na Zakone o zatiti potroaa, Zakon o javnom skladitenju poljoprivrednih proizvoda, Zakon o organskoj poljoprivrednoj proizvodnji i organskim poljoprivrednim proizvodima, Zakon o zatiti konkurentnosti, Zakon o optoj bezbednosti proizvodaiZakonoprivatnompreduzetnitvu. Ova komponenta e takodje biti uskladjena sa zakonom o generalnoj bezbednosti proizvoda, nacrtom zakona o tehnikim zahtevima vezano za proizvode i procenu njihove ispunjenosti, 43

zakonom o zatiti potroaa, zakonom o bezbednosti hrane, Zakonom o proizvodima za zatitu biljaka, Zakonom o organskoj poljoprivrednoj proizvodnji i organskim poljoprivrednim proizvodima,Zakonomozatitipravauzgajivaabiljaka. Da bi se ojaali odnosi izmedju Danskog susedskog programa i srpskih partnera, doprinosi donatora treba da budu uskladjeni sa optom problematikom srpskog sektora voarstva i treba ukjluiti eksperte iz slinih inostranih institucija i organizacija, naravno i iz Danske. Programska podrka treba da obuhvati podrku nacionalnom i sektorskom razvoju pravnih akata i njihovoj implementacijikaoipodrkupoboljanjuvladinihsektorskihsistemaiprocedura. Komponenta2:emainvestiranja: Komponenta 2 programa uskladjena je sa Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju i sa Zakonom o privatnom preduzetnitvu , predstojeim IPA i IPARD programima i ima indirektan uticaj na druge sektorske politike. Cilj ove komponente je da povea konkurentnost pomaui investicije za uzgajanje novih zdravih sorti i za poboljanje tehnologija koje treba da poveaju produktivnost,kvalitetikvantitet.

5.2Nacrtfinalnogprogramazasektorvoa,jagodiastogibobiastogvoa
5.2.1Programskiciljevi
Programskiciljevi,planiraneaktivnostiirezultatiopisanisudetaljnouovompoglavlju. Opticiljevi Opti cilj Danskog programa jeste da u okviru sektora voa, jagodiastog i bobiastog voa, u 4 odabranaokrugaujunojSrbiji(Jablaniki,Niavski,PinjskiiTopliki)doprinesesledeem: PripremizapridruivanjeEU Jaanjuodrivograstaprivatnogsektorauovimokruzima Poveanjuizvoza Stvaranjuprihoda Stvaranjunovihradnihmesta,posebnozamladeljudeiene Smanjennjumigracijaizokruga Fokus e biti vrednosni lanac za maline, vinje i ljive. To je voe koje se ve dugo vremena preradjujeiimasvojepoznateproizvodenatritima.Fokusetakodjebitijagodeiborovnice.To jevoekojeimapotencijalzaizvozkakosveegtakoipreradjenogvoa. Panja e biti posveena ukljuivanju mladih i ena. Ove grupe su veoma vane za odrivost ruralnograzvojaiuspehprograma.Programimazaciljdaposebnounaprediukljuivanjemladihi ena u komponentu 1 (izgradnju kpaciteta) i komponentu 2 (emu grantova) nudei posebne povoljnostiuobukama,obrazovanjuiprilikomprocenegrantema,ikaomogunostdasedobije podrkaod55%uporedjenjusa50%podrkekrozstandardnuaplikaciju. 44

 Glavniciljjestedasesmanjinazaposlenostimigracijeizregiona,podsticanjemmladihljudiiena da rade lokalno i da zaponu svoj posao u sektoru voa, jagodiastog i bobiastog voa, u proizvodnjiilipreradi.Stvaranjeradnihmestapoveaeseprihodiiivotnistandarduregionu. Program e mladim ljudima i enama obezbediti informacije i posebne povoljnosti kako bih podstakaodaaktivnouestvujuuprogramu. Specifiniciljevi Specifiniciljevisusledei: Izgraditi kapacitete i kompetencije u svim delovima pet odabranih vrednosnih lanaca od proizvodja do krajnjeg potroaa za ve pomenute vrste voa. To e biti uradjeno transferomorganizacionogitehnikogznanjakrozsvedelovevrednosnoglancaigografski krozsveokruge. Obezbediti tehniku pomo relevantnim javnim institucijama i vlastima kako bi se poboljaliuslovizaovajsektor(testiranjenovihvrsta,sertifikacija,kontrolaisl.) Obezbediti pristup kapitalu za investicije kroz grant eme kofinansiranja za sve delove vrednosnoglancapoevodformiranjanovihplantaaprekomodernizacijepoljoprivredne mehanizacijedoprocesapreradeimarketinga. Doprineti procesu pridruivanja EU i izgradnji lokalnih kompetencija kroz izgradnju kapaciteta i imeplementaciju grant ema zajedno sa implementacijom Nacionalnog programaruralnograzvojauskladusaEUstandardimaiIPARDprogramom. Operativniciljevi Formirati projektnu kancelariju i programski Upravni odbor (PUO) i programski savetodavniodbor(PSO) Pripremiti poetni izvetaj koji ukljuuje Akcioni plan procesa (APP), godinje budete za sveaktivnostiidobijanjeodobrenjaizvetajaodstanePUO Uspostavitiemugrantovasabudetomod5.7miliona,ukljuujuidefinisanjeselektivnih kriterijumaiadministrativnihrutina Izvetvati PUO o razvoju programa, prilagoditi program na osnovu donesenih odluka i sprovestiodluke Obezbeditiodrivostprograma

Zavritiprogramfinalnimizvetajem

45

 Opravdanostprogramakrozpristupvrednosnoglanca Vie od 80 000 poljoprivrednika, 250 hladnjaa i preko 100 preradjivakih fabirka ukljueno je u ovajsektoruSrbiji.VeinanjihjelociranaucentralnojijunojSrbiji.Trenutnaproizvodnjavoa, jagodiastog i bobiastog voa, posebno smrznutih malina doprinosi znaajno srpskoj privredi. Statistiki indikatori pokazuju poveanje izvoza od 2000 godine a prema studijama USAIDa i sveobuhvatnim analizama proizvodnih potencijala, potencijali za izvoz nisu iscrpljeni. Medjutim konkurencijaPoljskekaoiTurskeiMakedonijetraidaseovajsektormodernizuje.Regionjune Srbije ima veoma povoljne vremenske prilike i dobru zemlju za intenzivnu proizvodnju voa. Privreda u ovom regionu je nedovoljno razvijena, stopa nezaposlenosti je visoka, posebno nezaposlenostmladihljudiiena. Proizvodnja malina u Srbiji je 80 000 tona godinje i vie od 90% se izvozi i to uglavnom u EU. Proizvodnja kupina je 30 000 tona godinje i one se uglavnom izvoze. Proizvodnja jagoda raste. Proizvodnjacrvenihicrnihribizlijemalamadasupotencijaliveliki.OdabraniokruziujunojSrbiji su poznati po proizvodnji malina, vinje i ljiva koje se preradjuju. Proizvodnja i izvoz duboko smrznute maline i vinje je kvalitativno i kvantitativno dobro razvijena. Nedavno se poveala proizvodnjaiizvozdubokosmrznutihjagoda.ljiveseuglavnomgajedabisepreradjivale(dabise suileidabiseodnjihproizvodilarakija).ljiveestoobolevaju,aprinosiljivasumaliiobino loegkvaliteta.ProizvodnjavoazasveatritauSrbiji,susednimzemljama,EUiliRusijijouvek nijedovoljnorazvijenauglavnomzbogsortivoakojeseuzgaja. ObinosejagodiastoibobiastovoeprepakujezamaloprodajuvanSrbije,toznaidaseglavna dodatna marketinka vrednsost proizvoda dobija van Srbije. Nemogunost da se dobije velika maloprodajnacenauzrokovanajeloeorganizovanimuzgajivaima,lokalnimmonopolimakadasu upitannjuhladnjaeipreradjivai,ogranienimznanjemikontaktimasaizvoznimtritimakaoi neadekvatnimsortamavoa. Jagodiastoibobiastovoeuzgajasenaotvorenimpoljimazastarelomtehnologijomidajemale prinose.Proseanrodjagodaini10%prosenogrodaukonkurentskimzemljama.Zadrugovoe taj procenat se kree oko 25% prinosa koji dobijaju dobro organizovane grupe proizvodjaa u drugimzemljamaiporedtogatojezemljaodlinogkvalitetaiklimatskiuslovisuveomapovoljni. Voe u junoj Srbiji uzgaja se na malim parcelama i gaje se uglavnom stare sorte. Nove sertifikovane vrste koje daju vee prinose, bolji kvalitet ploda su neophodne da bi se poveali prihodi i stvorila nova radna mesta. Uzgajanje jagodiastog i bobiastog voa u plastenicima takodje predstavlja mogunost da se kvalitet i koliina prinosa poboljaju i da se postigne vea trinakonkurentnost. Vrednosnilanacovogsektoravoajefragmentisaniimanekolikoslabihkarika.Tipianvrednosni lanacsastojiseod: Sadnica,biljka, proizvodnja berba Lokalno transport djubrivo skladitenje ili
Prerada (zamrzavanje)) izvoz ObradauEU zemljama Potroai

46

 ili Nacionalno Potroai Nacionalni trgovci trite Slabe karike odnose se na organizaciona i finansijska pitanja i saradnju sa jedne strane i na tehnike probleme (loe sadnice, nedostatak kontrole analiza rizika i kritinih taki radi zadovoljenja medjunarodnih standarda bezbednosti hrane, nedostatak ISO standarda) sa druge strane. Jaanjesaradnjekrozvrednosnilanaciformiranjegrupeproizvodjaajepotrebnouovomsektoru. To je takodje naglaeno i u Nacionalnom programu za ruralni razvoj za period 20092011 i RS Nacionalnompoljoprivrednomprogramuzaperiod20092011. Treba naglasiti da postoje oderedjene varijacije kod razliitih vrednosnih lanaca na primer kod jabuastog i jagodiastog voa i da e se tim varijacijama ovaj program pozabaviti na adekvatan nain.PripremaseIPARDsektorskastudijakojaedatidetaljneinformacijeosvakomvrednosnom lancu. Dabisedobilimaksimalnibenefitiodrazvojasektoravoa,jagodiastogibobiastogvoa(prema USAID analizi) Srbija mora da pobolja svoje savetodavne slube, saradnju izmedju samih uzgajivaa, i uzgajivaa i preradjivaa. Potrebno je omoguiti laki pristup finansijama i za proizvodjae i za preradjivae, obezbedjivanjem, po mogustvu grantova. Potrebno je pruiti tehnikupomozaistraivanjevoa,zarazvojsadnicaisemenanovihsortiboljegkvalitetaiveih prinosa,zaprimenunovihtehnikaberbe,zakupovinunoveopreme. Region june Srbije ima veoma povoljne klimatske uslove i dobro zemljite za intenzivnu proizvodnjujagodiastogibobiastogvoa.Ovajregionimavisokustopunezaposlenostiposebno enaimladihljudi.NacionalnimpopljoprivredniprogramRepublikeSrbijezaperiod20092011je identifikovaooveokrugeujunojSrbijikaooblastikojenedobijajupomotakolako.Upitanjusu 4 okruga: Jablaniki, Niavski, Pinjski i Topliki. RSNPP nije izabrao Niavski okrug, mada ruralni deookrugasebaviuzgajanjemvoaiimaistekarakteristikekaoiostaliokruzi. 4 odabrana okruga poznata su po proizvodnji malina, vinje i ljiva koje se preradjuju, dok se proizvodnjajagodaiborovnicapovealatektokomposlednjihnekolikogodina.ljiveseuglavnom gajedabisepreradjivale(dabisesuileidabiseodnjihproizvodilarakija).ljiveestoobolevaju, aprinosiljivasumaliiobinoloegkvaliteta.ProizvodnjavoazasveatritauSrbiji,susednim zemljama, EU ili Rusiji jo uvek nije dovoljno razvijena uglavnom zbog sorti voa koje se uzgaja. Veina sorti koje se gaje nisu pogodne za trita sveeg voa a hladnjae nisu dostupne. Marketinkaanalizajepokazaladapostojipotencijalzaizvozsrpskogvoa,posebnogonogkojese uzgajauovomodabranimokruzima,ustranezemlje(kakosveegtakoipreradjenogvoa).Sortev voakojaseuzgajajuuovomregionupogodnesuzapreraduipotroaiiromsvetajakoihcene. Klimatskiusloviikvalitetzemljitaukazujudabiikvalitetsveegvoatrebalodabudedobar.Sa druge strane produktivnost po hektaru je veoma niska kada se uporedi s a drugim regionima Evrope gde se uzgaja ovo voe. Period mogunosti prodaje je veoma kratak a saradnja izmedju proizvodjaairazliitihdelovavrednosnoglancanijedovoljnorazvijena. 47

 OrganskaproizvodnjajejouvekmalanajuguSrbijeiimajakoogranienotrite.Postojisvevea potrnjazaorganskimproizvodimauEvropi.Srbijaimapotencijaladaizvozisvee,suvo,smrznuto voe kao i sokove dobijene od organskog voa ukoliko se ono uzgaja kontrolisano, sertifikano. Proizvodjai u junoj Srbiji mogu da imaju korist od poveane potronje organskih proizvoda u svetu. Pravo je vreme da se podri poboljanje produktivnosti, uspostavljanje saradnje izmedju samih proizvodjaakaoiizmedjuproizvodjaa,preradjivaaiizvoznika,uvodjenjenovihsortivoakako bi moglo da se odgovori na zahteve trita sveeg voa i preradjenih proizvoda. U sluaju da se produi sezona berbe i marketinga za svee i smrznute proizvode to e dovesti do poveanja zaposlenostiipoveanjaprihoda. LEDIBprogramkojiradiuNiavskomokruguveimasvojeaktivnostiupoljoprivrednomsektoru. Ovaj program je pomogao da se formira grupa proivodjaa jagoda i pomogao im je oko promotivnih aktivnosti. Program takodje podrava istraivanje savetodavnih slubi ukljuujui predlogdaseojaajuoveslubeidasepoboljaedukacijauovomsektoru.Programimanameru dapodriuzgajivaevinjiuNiavskomokrugu. Trenutni program imae koristi od tekuih aktivnosti u Niavskom okrugu i ojaae ih novim aktivnostimanamenjenimzasektorvoa,jagodiastogibobiastogvoausva4okruga.Nameraje da se formira programska kancelarija u bliskoj saradnji sa LEDIB programskom kancelarijom po mogustvuuistomprostoru. Oekivanirezultatiprogramskeintervencije Dovoljnojenapomenitidaeprogramdoprinetiradusavetodavnihslubizaruralnirazvoj.Obuka savetnika i same trening aktivnosti bie fokusirane ne ceo vrednosni lanac za odabrano voe. Produktivnosttrebadapoveaukupnukoliinuvoa.Kvalitetkakosveegtakoismrznutogvoa poboljaeseiuspostaviesedirektnevezeizmedjusamihproizvodjaaiproizvodjaaitrgovacai potroaa. Desiesenoveinvesticijeunoveplantae,novuopremuinovumehanizaciju.Visoko kvalitetnosveeismrznutovoenaiesenatrituuSrbiji,susednimzemljam,EUiRusiji.Period ponude na tritu bie produen. Bie uvedene nove sorte voa i nove tehnike. Proizvodjai i preradjivai pridravae se smernica globalne dobre poljoprivredne prakse i HACCP. Negativan uticajsredinenaproizvodnjubiesmanjen.Ustanovieseorganizacijeproizvodjaakaoivezesa preradjivaima i izvoznicima. Unapredjeni vrednosni lanci od proizvodjaa do potroaa stvorie veeprihodeinovaradnamestaposebnozaeneimladeljudeismanjiemigracijuizodabranih okruga.Istraivanjatritaipromotivneaktivnostibiepodraneaizvozvopovean.Proizvodie zadovoljavatimedjunarodnestandardekvalitetaibezbednostihrane. Program e doprineti poveanoj i odrivoj proizvodnji voa, jagodiastog i bobiastog voa, stvaranjuobrazovanjairadnihmestaposebnozamladeljudeieneiznaajnopoveanprihodu regionzasnovannarelativnomalomulaganjukapitala. Oekuju se da sledei kvantifikovani ciljevi budu ostvareni nakon 4 godine implementacije programa: Najmanje 160 projekata bie podrano sa 5.7 miliona evra i ukupnom investicijom od minimalno10milionaevra 48

Najmanje15,000ljudi(poljoprivrednika,preradjivaa,radnika,savetnika)proieobuke 5%poveanjanetododatevrednostisvihpodranihfarmi/preduzea 10%poveeniizvozonihpreduzeakojasuinvestiralasaovimciljem 250500novihradnihmestailiouvanihradnihmesta,50%zaene 5% poveana radna produktivnost (bruto dodata vrednost po punom radnom vremenu ekvivalent) 75%podranihkorisnikaiobuenihpoljoprivrednika,preradjivaakojieseizjasnitidasu njihoveEUkompetencijeporaslenakonprimeneprograma

DetaljnikvantifikovaniciljevidatisiLFAmatrici,odeljak5.2.3.Monitoring. Glavnezainteresovanestrane Program podrke sektoru voa, jagodiastog i bobiastog voa bie implementiran u saradnji sa MMVP, MERR, optinama u region, Voarskim institutom u aku, Institutom za prehrambenu tehnologiju, Novi Sad, Direkcijom za zatitu biljaka, Institutom za poljoprivrednu ekonomiju, Beograd, Centrom za inovacije, Arilje, Regionalnom savetodavnom slubom, mreama za ruralni razvoj,USAIDom,EUidrugimdonatorimaisvimzainteresovanimstranama.

5.2.2Programskekomponenteiglavnirezultati
Programebitirealizovanu4okrugaujunojSrbiji(Jablaniki,Niavski,PinjskiiTopliki).Fokus sumaline,vinje,ljive,jagodeiborovnicekojeseprodajusveeilisepreradjuju.Programima2 glavnekomponente: Komponenta1:Izgradnjakapaciteta Ciljevi 1.a. Poveanje prihoda dobijenog proizvodnjom voa, jagodiastog i bobiastog voa putem informacija,saveta,obukaotehnikim,ekonomskimiorganizacionimpitanjimavezanozavisoko kvalitetnumodernuhortikulturu. 1.b.Izgradnjakapacitetaopoznavanjutrinihmogunostikakobiproizvodjaiipreradjivaiimali prednostnamedjunarodnimtritimavisokokvalitenihsveihproizvodaipreradjenihproizvoda. 1.c. Tehnika pomo koja se fokusira na produktivnost proizvodnje voa i to od proizvodjaa do potroaa sa posebnom panjom posveenom novim sortama koje prate trine trendove i zahteve. Uvodjenjesertifikacijezatienogporeklaizatienoggeografskogporeklazaodabranovoe. Kontrolanakonberbe,analizarizika,sertifikacijauskladusamedjunarodnimzahtevimakakobese obezbedilodaproizvodjaipotujumedjunarodnestandardkvalitetaidasusertifikovaiuskladusa ovimmedjunarodnimstandardimakojieimdatiboljepozicijezadobijanjeboljihcenanatritu. 49

 Aktivnost 1.a.1Programepruitipodrkuuzgajivaimavoa,jagodiastogibobiastogvoa,uformiranju savetodavnih slubi za uzgajivae voa, jagodiastog i bobiastog voa ili e poboljati rad ve postojeoihsavetodvanihslubisaposebnimfokusomnamaline,vinje,ljive,jagodeiborovnice kojesepreradjujuiliprodajusvee. 1.a.2Programepruitipodrkuuformiranjuivodjenjugrupaiorganizacija(krozobukeiopremu) 1.a.3Programepodratiobukutrenera,proizvodjaa,preradjivaaidrugih 1.a.4 Kada je to mogue organizovae se studijska putovanja za uzgajivae voa u druge zemlje kojeprimenjujugrantemezaovajsektor.Informacijeebitidostupnesvimaprekointernet 1.b.1Pomouformiranjutrinihasocijacija 1.b.2Podrkaispitivanjutrita(domaihistranih)zasektorvoa,jagodiastogibobiastogvoa 1.b.3PodrkatrinimdogadjajimauSrbijiidrugimzemljama 1.c.1Podrkatestiranjunovihsortiiunapredjenjuupravljanjanakonberbeulancuodproizvodjaa dopotroaa. 1.c.2Podrkaformiranjumatinihplantaavoa,jagodiastogibobiastogvoa 1.c.3irenjeznanjaoprimarnojproizvodnjinaokrunomioptinskomnivou 1.c.4Obukaeksperatazakontrolukvaliteta,analizurizika,sertifikacijuuskladusamedjunarodnim zahtevima. 1.c.5Korienjelaboratorija(zakontrolukvaliteta,bezbednosthraneiprogramepraenja) 1.c.6.irenjeznanjaosamomprocesunaokrunomioptinskomnivou Rezultati Rezultat1.a.1 Posebnesavetodavneslubezasektorvoa,jagodiastogibobiastogvoa,bieustanovljenesa dobropripremljenimsavetnicimazasamprocessproizvodnjevoa,jagodiastogibobiastogvoa, zaposlovnoplaniranje,najboljepoljoprivredneprakse,HACCP,organskuproizvodnjusaposebnim fokusomnamaline,vinje,ljive,jagodeiborovnice. Treneri e biti obueni za proizvodnju, period upravljanja nakon berbe, NPP, HACCP, ekonomskuiorganskuproizvodnju Trenerieproiobukuzakomponentu2iposlovnoplaniranje. Poljoprivredne kole (umatovac, Aleksinac) i Voarski institut iz aka bie ukljueni u obukeirazvoj Bieorganizovanerdioniceiradnaterenu 50

 Informacijeebitidostupnenainternetu Rezultat1.a.2 Bie formirano nekoliko grupa i organizacija proizvodjaa za sektor voa, jagodiastog i bobiastogvoa Rezultat1.a.3 Proizvoaiipreraivaiizcelogregionaobuhvaenogprogramomproieobuke Rezultat1.a.4 Bie organizovana studijska putovanja za savetnike, proizvodjae i preradjivae u relavantnezemljeilokacije.Posetieseiinstitucijekojesebavedavanjemgrantova. Rezultat1.b.1 Bieformiranonekolikotrinihasocijacija Ceneiinformacijeotritimabiedostupnenainternet Rezultat1.b.2 Oekuje se preko 10 istraivanja i izvetaja koji se bave ispitivanjem trita na poetku samog programa(tritezasveeipreradjenemaline,vinje,ljive,jagodeiborovnice). Voe,jagodiastogibobiastogvoeuSrbiji,EUidrugimvanimzemljama. Rezultat1.b.3 Vieod20marketinkihdogadjajauSrbijiidrugimzemljamaukoordinacijisaUSAIDom. Rezultat1.c.1 Novevrstemalina,vinji,ljiva,jagodaiborovnicekojesutestiraneidostupnenatritima. Poboljanaproduktivnostsektoravoa,jagodiastogibobiastogvoakaoikvalitetsamog voa. Nove metode proizvodnje, procesa berbe, transporta, sortiranja, skladitenja u hladnjaama,procesakontrolekvalitetaitransportdomedjunarodnihtrita Rezultatiebitidostupninainternetu. Rezultat1.c.2 Matineplanataezaproizvodnjusertifikovanogvoa Rezultatiebitidostupninainternetu. Rezultat1.c.3 irenje novih saznanja o principima proizvodnje, kroz seminare, obuke, radionice, posete plantaama,krozsastanke,pisaneielektronskepublikacije Rezultat1.c.4 Obueni srpski eksperti koji pomau proizvodjaima i preradjivaima da analiziraji rizike, prate bezbednost, kontroliu kvalitet i urade process sertifikacije u skladu sa EU regulativama i praksama du celog vrednosnog lanca za sektor voa, jagodiastog i bobiastogvoa 51

 Rezultat1.c.5 Laboratorije za testiranje kontrole kvaliteta i bezbednosti hrane (na pesticide, tetne organizme,mikotoksine,mehanikeneistoe,toksineelemente)kakobisezadovoljiliEU zahtevi. Uvedeniplanovimonitoringzabezbednosthrane Rezultat1.c.6 irenje novih saznanja o principima proizvodnje, kroz seminare, obuke, radionice, posete plantaama,krozsastanke,pisaneielektronskepublikacije Komponenta2:emainvesticijagrantovi Ciljevi 2.a.Vanoogranienjezapoboljanjeproduktivnostisektoravoa,jagodiastogibobiastogvoa jeste nedostatak finansijskih sredstava. Program treba da ustanovi grant emu u skladu sa predstojeimIPARDprogramom. Aktivnosti 2.a.1Ustanovljanjeemegrantovazainvestiranjeunoveplantaeisadjenjenovihsertifikovanih sortikojedajuveeprinoseiboljegsukvaliteta. 2.a.2 Ustanovljavanje eme grantova za investicije u mehanizaciju i opremu za odabrani sektor voa,jagodiastogibobiastogvoajeste. 2.a.3 Ustanovljavanje eme grantova za investicije u process rukovanja i prerade voa, osim za proizvodnjuvinaialkoholaododabranogvoa. Rezultati Rezultat2.a.1 Podranao investiranje u presadjivanje, oporavak i formiranje novih plantaa zdravih i sertifikovanihsadnicakaoinovesortemalina,vianja,ljiva,jagodaiborovnica. Periodmogunostiprodajesveegvoaproduen. Rezultat2.a.2 Nova mehanizacija i oprema za sektor voa, jagodiastog i bobiastog voa, sa sistemom odbrane od grada, irigacijom, i sistemima za upravljanje vodom ukljuujui sistem za navodnjavanje kap po kap, specijalni traktori, prskalice na poljima, staklene bate, plastenici,polutuneliiskljuivozavoe,jagodiastoibobiastovoe Rezultat2.a.3 Rekonstrukcija hladnjaa, izgradnja hladnjaa sa kontrolisanom atmosferom, maine za sortiranje,paletezapakovanjevoa. Tehnologijaimehanizacijazaobraduodabranogvoa. 52

5.2.3Aktivnostidetaljno
Glavni cilj je da se pobolja kompletan vrednosni lanac sektora voa, jagodiastog i bobiastog voa,odsamoproizvodnjedokrajnjedestiancije.Danasnemadovoljnoznanjakodproizvodjaao samomprocesuproizvodnje(irigaciji,djubrenju,najboljimpoljoprivrednimpraksama,izborusorti za sadjenje, obradi nakon berbe, transportu, sortiranju, skladitenju (hladjenju i zamrzavanju), preradi,kontrolikvalitetaibezbednostihrane.Postojinepoverenjeinedostataksaradnjeizmedju samihproizvodjaaiproizvodjaaiostalihkarikaulancu.Takodjenemadovoljnoznanjaotrinim mogunostima kako u Srbiji tako i na izvoznim tritima. Srbija ima dugu tradiciju u izvozu smrznutog jagodiastog i bobiastog voa. Izvoz sveeg voa, sokova, sirupa i suenog voa nije tolikorazvijen.Kontrolabezbednostizaovovoenezadovoljavamedjunarodnestandardeitreba dasepobolja. Glavniizazovizapoveanjeprihodaizaposlenostiusektoruvoa,jagodiastogibobiastogvoa, jepoveanjeproduktivnostiikoliinaipoboljanjekvalitetasamogvoainatajnainsepoveava konkurentnostnadomaimisvetskimtritima.Programeponuditiobukesavetnicimakojirade usavetodavnimslubamazasektorjagodiastogibobiastogvoa. Savetnici koji prodju obuke treba dalje da obuavaju proizvodjae, poslodavce i radnike kako da poboljaju produktivnost i kvalitet voa uzimajui u obzir principe globalnih najboljnih poljoprivrednihpraksi.Programeponuditiradioniceizasavetnikeizaproizvodjae.Obukatreba takodje da se pozabavi pitanjima procesa nakon berbe, poslovnog planiranja i organske proizvodnje kao i pripremama aplikacija za dobijanje finansijske pomoi u okviru programske komponente 2. Posebne obuke i radionice bie obezbedjene za trgovce ovim vrstama voa i preradjivaeitouoblastimarukovanjanakonberbe,transporta,zamrzavanja,hladjenja,primena HACCPa i standarda bezbednosti hrane. Institut za poljoprivrednu ekonomiju u Beogradu, Poljoprivredna kola umotavac u Aleksincu, Voarski istraivaki institut u aku i Institut za prehrambenu tehnologiju u Novom Sadu (u bliskoj saradnji sa Danskim istraivakim institutom ukljuujui odsek hortikulture LIFE Univerziteta u Kopenhagenu), Centar inovacija iz Arilja, Eksperimentalna kola u Radmilovcu bie ukljueni u obuke i aktivnosti. U svrhe obuke, bie organizovana studijska putovanja. Da bi se proirilo svo dostupno znanje i sva steena iskustva potrebnojeimatisavetodavnuslubuzasektorvoa,jagodiastogibobiastogvoa,kojadobro funkcionie. Program e pomoi formiranju i proirenju savetodavnih slubi obukom trenera i obukomproizvodjaa.Informacijeebitidostupnenainternetu. Postoji nepoverenje izmedju proivodjaa, posrednika/trgovaca, preradjivaa i izvoznika u Srbiji usled nedostatka transparentnosti u organizaciji vrednosnog lanca. Zato su i cene proizvodjaa nestabilneiranjive.Velikombrojuproizvodjaapotrebnojeunapreditivetineplaniranja.Mnogi prodajusvojeproizvodedirektnopreradjivaimailiposrednicimanasamdanberbe.Akovoeide natriteistidankadasebere,proizvodjainemogudapostignudobrecene.Samojenekolicina proizvodjaa organizovano u grupe da bi prodavalo svoje proizvode. Takodje mali broj njih saradjuje prilikom zajednike nabavke djubriva, pesticida, opreme i mehanizacije. Veina proizvoaa ima delimine informacije o cenema i realnom potraivanju trita. Postoji velika potreba da se ojaa saradnja izmedju proizvodjaa razliitog voa i ostalih partnera du celog vrednosnog lanca i takva saradnja moe da ima pozitivne efekte na ukupnu trinu vrednost proizvodnje usled zajednikog ublaavanja rizika i benefita za sve aktere u vrednosnom lancu. Program e zato podrati osnivanje proizvodjakih grupa i jaanje njihovih napora da planiraju proizvodnjuidasaradjujusaklijentima.Proizvodjakegrupenemorajudaprateoptinskegranice ali moraju da imaju dovoljan broj lanova i da svi oni budu posveeni proizvodnji voa, 53

jagodiastogibobiastogvoa,naosnovudefinisanogdugoronogplanazaprodajukakosveeg takoipreradjenogvoaidazajednoulauusadniceipripremnimaterial.Programepredstaviti slinadanskaiskustva. Svejeveetritevisokokvalitetnogizdravogsveegipreradjenogvoa,jagodiastogibobiastog voa,ipooredtrenutneekonomskekrize.Programepodratiispitivanjetrita,ankete,analizei marketingsveegipreradjenogvoa(malina,vinji,ljiva,jagodaiborovnica)kojeseproizvodiu Srbiji.Analizatritaistudijeizvozakaoipodrkaorganizacijiiliposetamatrgovakimdogadjajima biekoordinisanisadrugimdonatorima,kaotojeUSAID.Informacijeoaktivnostimairezultatima bie dostupne na internetu. Program e podrati formiranje trinih asocijacija proizvodjaa, preradjivaa,trgovacaiizvoznika.Posebnaaktivnostodnosisenaustanovljavanjeinstrumentaza implementaciju eme grantova i obuku personela u Srbiji. Obuke treba da bude uskladjena sa IPARD programom. Bie organizovane obuke kao i studijske posete drugim zemljama. Tokom poetnogperiodaprogramabieuradjeneanalizetritaimogunostiprodaje. Svetska ekonomska kriza ima ozbiljne negativne efekte na monetu u Srbiji i na kamatne stope. Cenepreradjenogvoaformirajusepodpritiskom.Konkurencijasvetskihtritakaoiuzgajivaaiz drugihzemaljaineinvesticijeneophodnim.Tekojenaifinansijskasredstvazanoveinvesticijeu noveplantae,mahanizaciju,opremuipreradjivakekapcitete. Dabisepodstaklaproizvodnjavoa,jagodiastogibobiastogvoauregionprogramezajedno as drugim partnerima i donatorima 5 ustanoviti investicionu grant emu za ovaj sektor za proizvodjae i preradjivae. Zahtevi e biti slini zahtevima koji su propisani u IPARD programu, kojiseoekujedakreneimSrbijadobijestatusEUkandidata. Pojedinac ili grupa korisnika mora da ispuni odredjeni broj standardnih zahteva kao to su kofinansiranje, priprema poslovnih planova i slino. Korisnicima e biti na usluzi savetodavna sluba ili RRM. Dobijene aplikacije bie analizirane i odobrene od strane nezavisnog tela. Drugo telopratieikontrolisaerealizacijuinvesticijainjenunamenu.Namerajedasepodreinvesticije uponovnosadjenje,rehabilitacijuvonjakailinovihplantaa,nabavkumehanizacijeiopreme,na pr. opreme za navodnjavanje, nabavku plastenika, materijala za zatitu od grada, posebnih traktoraiprskalicazapolja,zamodernizacijupreradjivakihkapaciteta,zamainezasortiranje,za tunelezasuenjevoa,zamainezapravljenjesokova,zapaletezapakovanjevoa.Prednoste imatimladiienekojieiamtidodatnupodrku. Oekuje se da e danski dopeinos programskoj komponenti grant ema biti 2.1 milione vra. Oekuje se da kofinansiranje MPVP bude do 3.3 miliona evra a doprinos lokalnih optina 0.3 milionaevra.Sastopomprivatnogfinansiranjaod40do50%,ukupnainvesticijamoglabidabude izmedju10i12milionaevra.Savetnicieproikrozspecijalneobukekakobimoglidapomognu proizvodjaimaipreradjivaimaupripremiapliakcija. Potrebnasupraktinaistraivanjaitestiranjenovihvrstamalina,vianja,ljiva,jagodaiborovnica kao i praktina istraivanja proizvodnje, perioda nakon berbe, mogunosti izvoza sveeg voa, njegove prerade, skladitenja i transporta. Na primer, 90% malina koje se gaje jesu sorte Willametteatasortabobiastogvoanijepogodnazadugtransportpanizatritasveegvoa.

VidetiAneks1.11okofinansiranjuodstraneMPVP

54

Senga Sengana je jedina sorta jagode koja se uzgaja u region i ona nije pgodna za dugake transporte.Izborsortijeveomavaankakobiseizbeglosadjenjesortikojelakooboljevaju,dabi se upotreba pesticide svela na minimum, da bi se smanjili trokovi a poboljao kvalitet i produktivnost. Sorte koje su dobre za trita sveim voem nisu pogodne za preradu. Trite sveeg voa zahteva svee voe tokom cele godine. Postoji velika potreba da se testiraju stare i nove vrste kako bi mogla da se planira proirenje proizvodnje. Program e podrati formiranje novihmatinihplantaagdesegajesertifikovanevrsteufitosanitarnimsigurnimoblastima. Uistovremevanojeispitatidjubriva,navodnjavanjesistemomkappokap,upotrebuodobrenih pesticide, materijala za zatitu od grada i druge komponente proizvodnje voa, jagodiastog i bobiastog voa u region kako bi se postigao bolji kvalitet, pa samim tim i poveali prihodi proizvodjaa.Programepodratipraktinasitraivanjapoboljaneproizvodnjeimetodaprerade u saradnji sa Voarskim institutom iz aka i Institutom za prehrambenu tehnologiju iz Novog Sada.Informacijeebitidostupnesvima. Srpsko zakonodavstvo o bezbednosti grane, zatiti biljaka i izgradnji institucija jo uvek ne zadovoljava evropske zakone (prema izvetaju o napretku iz novembra 2008. godine). Zato je potrebno obuiti eksperte za analizu rizika, monitoring bezbednosti, kontrolu kvaliteta i sertifikaciju. Nekoliko programa podrava Veterinarsku direkciju i Direkciju za zatitutu biljaka u njihovoj implementaciji standard i metoda testiranja. Danski program bie uskladjen sa tekuim programimakojipodravajusektorvoa,jagodiastogibobiastogvoa. Praenjeikontrolakvalitetacelogvrednosnoglancaianalizarizikamorajudazadovoljeodredjene medjuanrodne standard. Obuka eksperata je neophodna kako bi oni mogli da rade procenu medjuanrodnih trita i parametara konkurentnosti i takva obuka bie jedna od programskih aktivnostiuskladjenasatekuimporogramimapodrke. Uvodjenjelaboratorijazatestiranjekontrolekvalitetaibezbednostihranesujojednaprogramska aktivnost. Program e se fokusirati na testiranje pesticide, tetnih organizama, mikotoksina, mehanikihneistoa,toksinihelemenataistvaranjaplanovamonitoring. Napredakugorenavedenimoblastimaodsutinskogjeznaajazaulazaknamedjunarodnatrita poput EU, Rusije i SADa. Program e imati aktivnosti koje se odnose na gore navedenu problamtiku uz strunu medjunarodnu pomo, obuke, studijske posete slinim institucijama u drugim zemljama. Glavni partner na programu bie Voarski sitraivaki institute iz aka, kao i InstitutzaprehrambenutehnologijuizNovogSadaiDirekcijazazatitubiljaka. Partnerinaprogramuesteenaznanjaipraktinareenjaprenetisavetnicimaiproizvodjaima krozradioniceiprekowebsajta. 55

5.2.4Budetprograma
Program e finansirati angaovanje vieg savetnika za hortikulturu puno radno vreme i nacionalnogekspertatokomitavogtrajanjaprograma,kaoinacionalnogekspertazahortikulturu, jo jednog nacionalnog eksperta, tehnikog sekretara puno radno vreme, raunovodju i prevodioca. Program e finansirati dodatne prevode, honorarno angaovanje finansijskih strunjakaimenadera,opremuzakancelarijuitekuetrokoveradakancelarijeivozilo.Lokalna samoupravazajednosaMPVPdoprineeobezbedjivanjuprostorazakancelarije. MPVP i optine u odabranim okruzima kao i sami kmorisnici kofinansirae investicije u okviru komponente 2 sa 3.6milion i do 50% ukupnih investicija bie kofinansirano od strane krajnjih korisnika.Maksimalankaoiminimalaniznosgranta,specifineprocedureraspisivanjakonkursa, aplikacije, dodele grantova i monitoring aktivnosti bie dogovorena sa MPVP i MIP tokom poetnogperiodaimplementacijeprograma. Pripremieseupustvo zapraenjefinansijananainpropisanodstraneSmernicazaupravljanje tehnikompomoiDanskogminsitarstvaspoljnihposlova.Odvojenajeodredjenasumaubudzetu zaneplaniranetrokove.DanskiMIPenaodreenevremenskeperioderaditirevizijeprograma kroz mehanizme provere kvaliteta kao bi honorarno angaovano osoblje moglo da dobije kvalifikovanesaveteoupravljanju,finansijskimitehnikimpitanjima.Menadmentprogramabie proveravanredovno.

56

Tabela1:Nacrtbudetaudanskimkrunamaievrima,postavkamaiukupno6
Komponentei aktivnosti 1 1.a.1 Glavnielementi Izgradnjakapaciteta Formiranje strune poljoprivredne/savetodavneslube Obukatrenera Organizacijeproizvodjaa Obukaioprema Obukaproizvodjaaipreradjivaa Studijskeposete Trineasocijacije Podrkaispitivanjutripta PodrkatrgovakimdogadjajimauSrbiji iinostrnanstvu Istraivanje poboljanja produktivnosti voa, jagodiastog i bobiastog voa u lancu od proizvodjaa do krajnjih potroaa Formiranjematinihplantaa irenje informacija o proizvodnji na okrunomioptinskomnivou Obuka eksperata za kontrolu kvaliteta, analizurizikaisertifikaciju Korienjelaboratorijazatestiranje irenje informacija o procesima na okrunomioptinskomnivou Investiranjeuproizvodnju Uspostavljanjeemegranta Investiranjeuplantae Danskidoprinos DKK EUR 200,000 Srpskidoprinos EUR

1,490,000

1.a.2 1.a.3 1.a.4 1.b.1 1.b.2 1.b.3 1.c.1

1,862,500 1,117,500 372,500 1,490,500 1,117,500 1,117,500 1,117,500

250,000 150,000 50,000 200,000 150,000 150,000 150,000

1.c.2 1.c.3 1.c.4

372,500 372,500 372,500

50,000 50,000 50,000

1.c.5 1.c.6 Ukupno 2 2.a.0 2.a.1 2.a.2

372,500 372,500 11,547,500 1,490,000 4,470,000 3,725,000 7,450,000 17,135,000 8,940,000

50,000 50,000 1,550,000 200,000 600,000 500,000 1,000,000 2,300,000 1,200000 300,0007

Investiranje u novu opremu, maine odnosnoprimarnuproizvodnju 2.a.3 Investiranje u preradu i process rukovanja Ukupno Kljuno osoblje Angaovanje kljunog osoblja, za za kancelarijskuopremuitekuetrokove implementaciju programa Neplanirani trokovi Revizija/kontrola Ukupno

1,100,0008 100,0009 1,100,00010 100,000 1,100,00011 100,000 3,600,000

1,490,000 745,000 39,857,500

200000 100000 5,350,000

3,900,000

1=7.45DKK DoprinoskrozradonvremezaposlenihusavetodavnimslubamaIcentrimaruralnograzvoja 8 NacionalnidoprinosMPVPkrozpodrkuplantaamaIzanabavkusadnica 9 Kofinansiranjeodstraneoptinauokruzimaukupnevrednsoti300,000.Konanidogovorbiepostignuttokom finalnefazeimplementacijeprograma,videtitakodjedoprinosod100.000ustavkama2.a.2i2.a.3 10 Planirananovaemapodrkeod2010uokvirunovogNacionalnogprogramazaruralnirazvoj 11 Videtifusnotu9

7 6

57

 Planiranidanskidoprinosod5.35milionevraoekujesedabudedopunjensa3.9milionaevraiz srpskih uslova, iz postojeih i planiranih mera ruralnog razvoja koje sprovodi MPVP i izvora dostupnih lokalnim samoupravama kroz fondove za ruralni razvoj. Koliina dostupnih sredstava razlikujesepooptinamauzavisnostiodveliineoptinealijezasnovananaiznosuodvojenomza ovenameneubudetu2008.Godine. Zaposleni u strunim poljoprivrednim/savetodavnim slubama treba da delegeriju 4 zaposlena a regionalni centri ruralni razvojnih mrea treba da delegiraju 3 zaposlena na 4 godine da budu angaovaninaprogramutoeznaajnodoprinetikofinansiranju.12. Takodje,oekujesedodatnajavnapodrkaizprogramazastandardizacijuisertifikacijuMPVPai programaMERRazarazvojkooperativaiklastera. Konano, oekuje se da e grant ema prikupiti do 5.5 miliona evra iz privatnog kofinansiranja tokom implementacije programa. Tako da oekovana raspoloiva finansijska sredtva iznose oko 15milionevra.

5.2.5Monitoring
MonitoringsistemDanskogprogramaujunojSrbijibieuskladusamonitoringsistemomkojise pripremazanacionalniprogramruralnograzvojaipredstojeiIPARDprogram. Okvirkojiesekoristitiusvatriprogramajezajednikiokvirmonitoringievaluacijekojisekoristi usvih27EUzemaljazamonitoringievaluacijuprogramaruralnograzvojauskladusaregulativom 1698/2005.Regulativadajesmernicezaimplementacijuirokogspectramera.Uovomkontekstu, definisanisusamoindikatorirezultataiuticajavezanozaspecifinemerekojesuodinteresaza praanje.Tiindikatoridatisuutabelamaispod.

Sastanak je odran 13. Aprila, 2010. godine sa dravnim sekretarom MPVP Mirjanom Miloevi, predstavnicima ministarstva, Ambasade Danske u beogradu I danskim ekspertima. Kofinansiranje navedeno u ovom ancrtu programskogdokumentajepotrvrdjenoapisanapotvrdaoekujesedabudedostavljenaAmbasadiDanskeurokuod 14dana. 58

12

Tabela2:CMEF(ZajednikiMonitoringiEvaluacioniOkvir)indikatoripropisaniodEKGeneralnedirekcije zapoljoprivredu Mere Indikatorirezultata Indikatorirezultata Indikatoriuticaja 1)Ekonomskarast Obuka,informisanjei Brojpolaznikaobuke 1)Brojpolaznikakoji merenkroznetododatu irenjeznanja Brojdanatrajanjaobuke suuspenozavrili vrednostizraenukroz obukuvezanoza Upotrebasavetodavnih Brojpodranih kupovnumo poljpoprivredui usluga poljoprivrednika hortikulturu Modernizacija Brojgazdinstavakojisu 2)Stvaranjenovih poljoprivrednih dobiliinvesticionupodrku radnihmestakrozneto gazdinstava Ukupnakoliinainvesticija 2)Poveanabruto dodatuvrednostpuno dodatavrednost Dodavanjevrednosti 1)Brojpodranih podranihgazdinstava radnogvremena poljoprivrednimi preduzea ekvivalent ipreduzea umarskimproizvodima 2)Ukupnakoliina 3)Radnaproduktivnost 3)Brojgazdinstavai investicija merenekrozpromenu preduzeakojasu Saradnjadabiserazvili Brojpodranihinicijativa uvelanoveproizvode brutododaatevrednosti noviproizvodi,procesii zasaradnju popunomradnom ilinovetehnike tehnologijeusektoru vremenuekvivalent poljioprivrede,hranei 4)Vrednost umarstva poljoprivredne proizvodnjepod Ispunjavanjestandard Brojkorisnika prepoznatljivom zasnovanihnazakonu Ueepoljoprivrednika Brojpodranihgazdinstava markom kvaliteta/standarda ukontrolihrane kojauestvujuukontroli kvaliteta 5)Brojfarmikojesu Informisanjei Brojpodranihaktivnosti ulenatrite promotivneaktivnosti Formiranjegrupe 1)Brojpodranihgrupa proizvodjaa proizvodjaa 2)Obrtpodranihgrupa proizvodjaa

Da bi se pomoglo programskom UO da vodi i prilagodi metodologiju programa, treba prati rezultate redovno kako bi se osiguralo postizanje optih i specifinih ciljeva. Program e bit zasnovana na praenju indikatora rezultata i uricaja koji se mogu proveriti za programsku komponentu2. Analitika matrica logikog okvira (tabela 3) daje pregled logike intervencije danskog programa kojizaciljimasektorvoa,jagodiastogibobiastogvoaujunojSrbijiiindikatoreZajednikog MonitoringaiEvaluacijekadaihjemogueprimenitiakadanijekoristesespecifiniprogramski indikatori. Tabela takodje obuhvata indikativne kvantifikovane ciljeve za svaki aktivnost. Te cilje treba da razmotri programski UO tokom poetnog perioda implementacije programa kako bi mogledabudublagovremenouskaldjenesalokalnimuslovimaiadaptiranepremaindikatorimai smernicamakojeetakodjedaobuhvatiIPARDprogram. 59

Table3:LFAanalitikamatrica:programskiciljevi,indikatorikojisemogudokazati,kvantifikovaniciljevii nainiverifikacije Opis Indikatorikojisemogudokazati Nainiverifikacije Opticiljevi Indikatoriuticaja 1)Ekonomskarastmerenkrozneto Podacikojisuprikupljeniod Odriviekonosmkirasti stvaranjenovihradnihmesta dodatuvrednostizraenukroz korisnikanakonimplementacije kupovnumopodranihgazdinstava projektauporedjujusesa poboljanomkonkurentnou ipreduzea ipoveanimizvozom poetniminformacijamadatimu Cilj:5%poveanjaNDVapo aplikacionimformularima. Doprinosprocesupristupanja podranomgazdinstvu EU Poredjenjesalokalnimi nacionalnimstatistikim 2)Poveanizvozmerenkroz podacima poveanuvrednostizvozapodranih gazdinstavaipreduzea Cilj:10%poveanjeizvozapo podranomgazdinstvu/preduzeu, ukolikojeizvozbiociljinvesticije 3)Stvaranjenovihradnihmestakroz netododatuvrednostpunoradnog vremenaekvivalentkodpodranih gazdinstavaipreduzea Cilj:250500novihiliouvanih radnihmestakodpodranih gazdinstavaipreduzea,odegaje 50%zaene 4)Radnaproduktivnostmerenekroz promenubrutododaatevrednostipo punom radnom vremenu ekvivalent, kod podranih gazdinstava i preduzea Ciljt: 5 % poveanje Bruto Dodate Vrednsoti /Puno Radno Vreme Ekvivalent,kod podranih gazdinstavaipreduzea 5)Poveankapacitetzapridruivanje EUu4okrugamerenokrozpoveane kompetencijepodranihgazdinstava ipreduzea Cilj:75%svihkorisnikai poljoprivrednika/preradjivaaje proloobukeipovealosvoje komptencijezapristupanjeEUi lanstvo

60

Specifiniciljevi Komponenta1 Izgradnjakapaciteta Podkomponenta1.a Poboljanjeproduktivnosti Rezultat1.a 1.a.1Jaanjesaavetodavnih slubiicentaramrea ruralnograzvoja Obukatrenera

Indikatorirezultata Kvalitetikvantitetinstitucionalnih usluga Indikatorirezultata Brojsavetodavnihslubiicentara mrearuralnograzvojakojisu unapredjeniirade Cilj:4savetodavneslubei3 razvojnacentra Brojobuenihtrenera Cilj:70radnikasavetodavnihslubii razvojnihcentara Brojojaanihinovoformiranihgrupa iorganizacijaproizvodjaa Cilj:5grupaproizvodjaa

IzvetajEKonapretku IzvetajiMPVP Godinjiprogramskiiozvetaji Lokalniizvetajiiizvetajio napretkuobrojuunapredjenih savetodavnihcentaraibroju obuenihtrenera(savetnika). Brojodranihobukaibroj polaznikakojisuzavriliobuku. Dostupnainternetstrana.

1.a.2Formiranjegrupe proizvodjaa

1.a.3Obukaproizvodjaai preradjivaa

1.a.4Studijskaputovanja

Podkomponenta1.b Poboljanjemarketinga 1.b.1Trineasocijacije

Brojproizvodjaaipreradjivaakoji suzavriliobuku Cilj:15,000 Brojdanatrajanjaobuke Cilj:1,500dana Izvetajisastudijskihputovanja. Brojstudijskihputovanja Brojdananastudijskimputovanjima Brojuesnika Cilj:2putovanja,5danapo putovanju,10osobaugrupi Indikatorirezultata Brojinicijativaibrojtrinih organizacijaformiranihdabiispunili oekivanja Cilj:5formiranihasocijacija Brojuradjenihispitivanja Cilj:25ispitivanjauzavisnostiod obima BrojtrgovakihdogadjajauSrbijii drugimzemljama Cilj:najmanje15podranih dogadjaja Indikatorirezultata Brojtestova/ispititivanja Cilj:5 Izvetajionapretkuprojetka Godinjiizvetaji Loklaneinformacije Ankete Analize USAIDistraivanjaistudije Izvetajisaodranihdogadjaja UkljuujuiUSAIDizvetaje

Lokalniizvetajiiizvetajio napretkuobrojupodranih grupaproizvodjaaibroju lanovatihgrupa. Izvetajisaodranihkurseva.

1.b.2Podrkaispitivanju trita 1.b.3Podrkatrgovakim dogadjajimauSrbijiidrugim zemljama Podkomponenta1.c Tehnikapomo 1.c.1Poboljanjeprocesa celogvrednosnoglanca

Izvetajiistraivakihinstitucija

61

1.c.2Formiranjematinih plantaa

Brojkurseva Brojpolaznika Brojdananaobukama Cilj:25kurseva,250polaznika,250 dana 1.c.5Korienjelaboratorija Brojkorienjelaboratorija BrojtestovauskladusaEU normama(kapacitetitestiranja) Cilj:2laboratorije 1.c.6irenjeznanjaoprocesu Brojinformativnihaktivnosti naokrunomioptinskom Cilj:50 nivou Indikatorirezultata Komponenta2 Investiranjeuproizvodnjui preradu Poveanabrutododatavrednost Ustanovljavanjei podranihgazdinstavaipreduzea implementacijaeme Cilj:5% grantova 3)Brojgazdinstavaipreduzeakoja suuvelanoveproizvodeilinove tehnike Cilj:Najmanje160 Brojgazdinstavaipreduzeakoja ulazenatritesanovim proizvodima Cilj:Najmanje30 Rezultat2 Indikatorirezultata 2.1Plantae Brojodobrenihaplikacija Vrednostpodrkeu. Brojzasadjenihhektara Cilj: 100odobrenihaplikacija 1.8milionaevrapodrke 1,000hanovihplantaa 2.2Mehanizacijaiopremaza poljoprivrednikeiprimarnu proizvodnju Brojodobrenihaplikacija Vrednostpodrkeu. Cilj: 30odobrenihaplikacija 1.7milionaevrapodrke

1.c.3irenjeznanjao proizvodnjinaokrunomi optinskomnivou 1.c.4Obukatreneraza kontrolukvaliteta,analizu rizikaisertifikaciju

Brojformiranihplantaa,broj hektara,brojsadnica, Cilj:2motherplantations established Brojinformativnihaktivnosti Cilj:50

Izvetajionapretkuprojetka Izvetajiistraivakihinstitucija

Izvetajisavetnikaiistraivaasa instituta

Izvetajisaobuka Izvetajionapretkuprojetka

Izvetajiizlaboratorija, isnpekcija,posetaprogramskog UOiprogramskogmanadmenta Izvetajisavetnikaiistraivaasa instituta

Izvetajionapretkuprojetka Godinjiizvetaji Studijesluajevaodabranih investicionihprojekata

Investicioniizvetaji Izvetajionapretkuprojetka Godinjiizvetaji Izvetajoukupnododeljenim grantovima Inspekcije PosetaprogramskogUOi programskogmanadmenta Investicioniizvetaji Izvetajionapretkuprojetka Godinjiizvetaji Izvetajoukupnododeljenim grantovima Inspekcije

62

2.3Preradaitehnologijaza kompanije

Brojodobrenihaplikacija Vrednostpodrkeu. Cilj: 30odobrenihaplikacija 2.2milionaevrapodrke

PosetaprogramskogUOi programskogmanadmenta Investicioniizvetaji Izvetajionapretkuprojetka Godinjiizvetaji Izvetajoukupnododeljenim grantovima Inspekcije PosetaprogramskogUOi programskogmanadmenta

Matricalogikogokvira bierevidiranatokompoetnogperiodaimplementacijeprogramaibie predstavljena programskom UO na konano usvojenje. Ulazne podatke za reviziju matrice logikog okvira kao i kvantifikovane ciljeve dae studija IPARD programa o vou i povru koju pripremaMPVP.

5.2.6Institucionalnapostavka,administrativnoupravljanjeipotencijalnipartneri
Medjunarodni stariji konsultant angaovan puno radno vreme i nacionalni consultant za hortikulturuangaovanpunoradnovreme MedjunarodnogstarijegkonsultantaangaovanpgpunoradnovremezaposliedanskoMIPabie izabranodstraneprogramskogUOatrebadagaodobriMPVP.Medjunarodnistarijikonsultant uz pomo nacionalnog konsultanta zamenika pomagae UO u implementaciji programa. Medjunarodnistarijikonsultantbieodgovoranzasvakodnevnorukovodjenjeirazvojprograma. On/ona,kaoidrugikonsultanti,ekspertiipomonoosobljebiesmeteniuprostorijaprograma. Znai,medjunarodnistarijikonsultantimasledeefunkcije: Upravljanjeprogramomiprogramskomkancelarijom Razvijanjeikoordinacijaprogramskihaktivnosti Koordinacijaisupervizijaradanacionalnihkonsultanataieksperata,eksperataangaovanih nakrairokipomonogosoblja Savetovanjeipruanjepodrkesvimakterimauizgradnjikapaciteta Koordinacijaprogramasadrugimdonatorima Podrkarazvojuodabranogsektora DabudesekretarprogramskogUO. OpisposlovamedjunarodnogstarijegkonsultantazahortikulturudatisuuAneksu1.2. 63

ProgramskiUpravniodbor(PUO) Programskiupravniodborkogaineprestavniciglavnihzainteresovanihstranabieodgovoranza implementacijuprograma.5sledeihinstitucijaimaesvojepredstavnikeuprogramskomUO13: MPVP 1 DanskiMIP 1 Direkcijazaruralnirazvoj 1 Predstavnikoptine 1 Ministarstvofinansija 1 Posmatrai, predstavnici drugih zainteresovanih strana, bie pozvani da uestvuju kako bi se obezbedilakoordinacija. Medjunarodni stariji consultant treba da bude sekretar programskog UOa. Odbbor predsedava MPVPiodborsesastajeaprilaioktobra,ilipopotrebi.ProgramskiUOodobravaegodinjeradne planoveibudetepodogovorenomokviruiodobravaeestomeseneizvetajeinadgledaesve zajednikeodluke.MandatprogramskogUOobuhvataodlukevezanozaglavneimplementacione aktivnosti kao to su investicioni grantovi u okviru komponente 2, nabavku glavne opreme, opis poslovazahonorarnekonsultante,zastudijskaputovanja.Odlukevezanozaizmeneprogramskog dokumenta mora da donese programski UO (generalni razvojni ciljevi ne mogu da se menjaju a promene oekivanih rezultata mogu samo da se preporue). Na poetku programa bie odran prvisastanak.Drugisastanaklanirasekrajem2010godineilipoetkom2011kakobiseodobrio poetniizvetaj. NakonzavretkaDanskogproramaUOmoedajouvekpostojiimoedapredjeuprpfesionalno telozasektorbobiastogijagodiastogvoa,kojebiimaloulogudaolakakoordinacijuinsteresau sektoruirazvojapolitika. OpisposlovaprogramskogUOnalaziseuAneksu1.3. ProgramskiPomoniOdbor(PPO) Programskipomoniodborkogainepredstavnicisvihzainteresovanihstrna,donatorikorisnika treba da pomae i savetuje programski UO u realizaciji programa. PPO ine lanovi PUOa i svih ukljuenihaktera,drugidonatoripredstavnicikrajnjihkorisnika: MPVP Odsekzaruralnirazvoj Nacionalnaagencijazaplaanja PredstavnikDanske PredstavnikPinjskogokruga PredstavnikNiavskogokruga PredstavnikToplikogokruga PredstavnikJablanikogokruga JasnaMastiloviInstitutzaprehrambenutehnologiju,NoviSad SvetlanaPaunovi,Institutzavoarstvo,aak Lokalnipredstavnikruralnemree Lokalnipredstavnikpoljioprivrednestruneslube
13

Brojlanovaiorganizacijakojeimajusvojepredstavnikebieodluenkasnijeuzavisnotiodprogramskogsadraja.

64

Predstavniciproizvodjaajagodiastogibobiastogvoa Predstavnikpreradjivaa Predstavnicitrgovacaiizvoznika USAID DelegacijaEU Predstavniciddrugihdonatora Medjunarodni stariji konsultant obvljae funkcije sekretara PPOa. Ovim odborom predsedava MPVPiplaniranojedaseodborsastajeaprilaiokotbrailineposrednopredsvesastankePUOa, ali moe da se sastaje i ee ukoliko je to potrebno. Odbor e razgovarati o svim relevantnim pitanjima za realizaciju programa i savetovae PUO u toku procesa donoenja odluka. Glavni cilj PPOa ukljuuje savete vezano za implementaciju glavnih aktivnosti u okviru komponenti 1 i 2 i savetezaprilagodjavanjeprograma. Nakon zavretka Danskog programa PPo moe da jo uvek postoji i moe da predje u prpfesionalno telo za sektor bobiastog i jagodiastog voa, koje bi imalo ulogu da olaka koordinacijuinsteresausektoruirazvojapolitika. OpisposlovazaPPObiepripremljentokompoetnefazeimplementacijeprograma.

5.2.7Potencijalnipartneri
Programska misija identifikovala je veoma impresivan broj potencijalnih partnera Danskog programapodrkeuSrbiji,videtianekszadetalje.GlavnipartneriprogramajesuMPVP,MERR, Direkcija za zatitu biljaka kao i regionalni centri za zatitu biljaka, Institut za prehrambenu tehnologiju iz Novog Sada, Voarski istraivaki institute iz aka, republike poljoprivredne struneslubeiruralnemree. PartneriuodabranomregionjesuoptineizJablanikog,Niavskog,PinjskogiToplikogokruga; lokalnekancelarijerepublikihstrunihpoljoprivrednihslubiisavetodavnekompanije;regionalne kancelarije za ruralni razvoj, Poljoprovredna kola u Aleksincu; Regionalna privredna komora; preradjivaiiizvoznicivoa;organizacijeproizvodjaaigazdinstavaukljueneuovajsektor. USAID je jedini medjunarodni donator koji se bavi privatnim sektorom gajenja bobiastog i jagodiastog voa. USAID bie glavni partner donator za koordinaciju dva programa kako bi se izbegla preklapanja, postigla najvea mogua korisnost sinergijom ova dva program i obezbedila transparentnostaktivnosti. EU je ranije pomagala a trenutno pomae centralnim vlastima u izgradnji kapaciteta adminsitracije, odnosno, izgradnji kapciteta za kontrolu bezbednosti hrane, zatite biljaka i laboratorija.Pomenuteaktivnostitrebadaobezbedekvalitethraneifotosanitarnukontrolu.Kada SrbijabudepriznatakaoEUzemljakandidat,EUeponuditisvekomponenteIPAprograma.Deo IPAprogramajeiIPARDprogram(IPAinstrumentzaruralnirazvoj).GlavniazdatakIPARDprogram je podrka razvoju privatnog sektora u ruralnim oblastima. Danski program za jagodiasto i bobiastovoekoristieglavnekarakteristikeIPARDzahtevazakomponentu2(finansijskigrantovi za proizvodjae i preradjivae). Zbog toga je delegacija EU vaan partner za uspenu implementacijuiodrivostprograma. 65

DanskiprogramLEDIBveradiuNiu.Tojepetogodinjiprogrampodrkelokalnomekonomskom razvojusaspecifinimfokusomnarazvojmalihisrednjihpreduzea.LEDIBpokrivaNiavskiokrug. Cilj programa je drutveno izbalansiran ekonomski razvoj i stvaranje novih radnih mesta u Niavskomokrugu.Programtrajedo2012iimabudetod10milionaevraaobuhvataokreditnu komponentu od 2 miliona evra. LEDIB je takodje zapoeo neke aktivnosti u poljoprivrednom sektoruuoblastigajenjaajgodaiplaniradajaapoljoprivrednestruneslube. Kako bi se imala korist od ve ustanovljenog programa i kancelarije u Niu, Program podrke privatnom sektoru gajenja ajgodiastog i bobiastog voa radie u bliskoj saradnji sa LEDIB programom.Trebalobidanekeaktivnostibuduzajednike.

5.2.8Programskiprioriteti
Predloeni nacrt program ima nekoliko komponenti koje imaju uticaja na povezane sektore i srpskodrutvogeneralno. Ukratko: EfekatsinergijezajednosaLEDIBiUSAIDprogramima Poboljanje poljoprivrednihstrunihslubiza sektorjafodiastogi bobiastogvoaimae pozitivanutivajnaperformancecelogsektorapoljoprovrednihstrunihslubi Obrazovanjeupoljoprivrednimkolabiepoboljano GrantoviikreditiimaepozitivanefekatnadrugeinvesticijeupoljoprivrediisektoruMSPa Pomogrupamaproizvodjaajagodiastogibobiastogvoadoveedoformiranjagrupai drugihproizvodjaa Formiranje grupa proizvodjae i kooperativa i poboljani odnosi sa preradjivaima i izvoznicmasmanjienepoverenjeikorupciju Pomocelomvrednosnomlancuzasektorjagodiastogibobiastogvoastvorieprihodei novaradnamestaiudrugimsektorimazasvedrutvenegrupeaposebnozaeneimlade ljudeururalnimoblastima Program e dovesti do smanjenja siromatva posebno u rrulanim oblastima. To je deo strategijeVlade. Uvodjenje najboljih poljoprivrednih praksi smanjie uticaj na ivotnus redinu voa, jagodiastogibobiastogvoa,aliinadrugeusevaipoboljaebiodiversifikaciju Analizatritadaepodsticajdaseproizvodinaosnovupotraivanjatrita Istraivanje i kontrola obezbedie poboljanje kvaliteta i kvanititeta i poveae izvoz i prihododizvoza. Programmoedapoveastraneinvesticijeusektorjagodiastogibobiastogvoa. PodrkakvalitetuikontroliistaieznaajpodrkedrugihprogramakaotosuEUprogrami KomponentaizgradnjekapacitetaiemegrantovaistaiekomponentuUSAIDprograma Programeimatioptipozitivanuticajnaivotnisredinu

66

5.2.9 Finansijsko upravljanje i programska nabavka i usklaenost sa nacionalnim finansijskimstrukturamaiprocedurama14

Program e uspostaviti shemu izgradnje kapaciteta za poljoprivredne strune slube i obuku; Podrkaorganizacijamaproizvoaa;zaistraivanjetritaimarketing;(Komponenta1);Program euspostavitishemugrantazaproizvoaeipreraivae(komponenta2);testiranjenovihvrsta voaijagodiastogibobiastogvoa;novimetodiproizvodnje,formiranjenovihmatinihplantaa bez zaraznih bolesti, podrka u vidu obuke za kontrolu kvaliteta, analiza rizika, monitoring bezbednosti i obuka zaposlenih u laboratorijama za kontrolu kvaliteta i bezbednost hrane (komoponenta 3). Strani konsultant e napraviti spisak projektnih zadatka i predstavie ih UpravnomodboruProgramazakonanuodluku. Upravljanjeproceduramainabavkashemegrantapodkomponentom2(grantovizaproizvoaei preraivae) e biti uspostavljena u skladu sa zakonima Srbije i vodie se prirunikom koji je napravljen u ovu svrhu. Ovaj zahtev u aplikaciji bie u skladu sa dolazeim zahtevima za IPARD podrku.OnotosetraiodSrbijejestedaobezbediispravnorukovanjeaplikacijama,trokovimai sprovodikontroludaseinvesticijasprovodiuskladusadatomaplikacijom. Finansijskoupravljanjeesepodelitiudvegrupe: - A.Upravljanjegrantom - B.Upravljanjekomponentamaivoenjekancelarijeprograma. FinansijskoupravljanjeShemegrantaAeseobavljatiodstranenacionalnihinstitucijakaotosu Direkcijazaagrarnaplaanjaidravnitrezor. Finansijsko upravljanje dveju komponenti (B) i programske kancelarije (B) obavljae Kancelarija programa. Budetiplaniranje:FinansijskagodinaProgramaepratitifinansijskugodinuSrbije;t.j.odjanuara do decembra. Budet programskog granta i ciklus planiranja e pratiti budetski ciklus Srbije. Planiranjeebitiproaktivnoinavreme,obezbeujuidasebudetprogramskoggrantaprikaeu godinjembudetuRepublikeSrbije. Tokfondova: Shemagranta Fondovi e se prenositi od Ministarstva inostranih poslova na odreene raune koje je otvorio dravni Trezor, pod posebnom budetskom ifrom, sa naznakom da je to programski grant na polugodinjoj osnovi nakon to Upravni program odobri zahtev korisnika granta i nadlenog za program granta koji e biti uspostavljen. Nadleni za program granta e pregledati prijave i odobravati ih u skladu sa usvojenim pravila kako je i navedeno u Vodiu za Grant. Nadleni za grant e korisnicima granta kroz Trezor, obezbeditti sredstva u roku od 10 dana nakon prijema. KorisniciepovlaitisredstvaizshemegrantanaosnovuzakonaakakojeinavedenouPriruniku zagrant.
VidetiAneks3zadetaljneinformacijeoupustvuzaemegrantaIdrugapreliminarnadokumentavanazafinansijsko upravljanjeprogramom
14

67

Dansko Ministarstvo inostranih poslova e preneti sredstva za prvi period na osnovu odobrenih godinjih budeta i planova aktivnosti i ona nee biti putena sve dok fondovi iz Srbije nisu dostupni. Naknadna oslobaanja stredstava bie uslovljena pravovremenim i zadovoljavajuim napretkomifinansijskimizvetajima.Konsultant,uimeUpravnogodboraPrograma,odgovoranje za prosleivanje zahteva za dopunu fondova Ministarstvu instranih poslova , odmah nakon odobrenja od stane Upravnog odbora Programa. Zahtevi za fondove imae jasnu referencu na odobrene aplikacije, budete i radne planove kao i odobrenje Upravnog odbora Programa, (npr, prilaganjem kopije zapisnika sa sastanka). Kopija zahteva za fondove bi trebalo da se prosledi Ministarstvufinansija/Dravnomtrezoruradiinformacijaimonitoringdobijenihfondova.Zalake informacije i mogue praenje, Ministarstvo inostranih poslova e obavestiti Ministarstvo finansija/Dravnitrezorkadasredstvabudupreneta. Knjigovodstvo: Knjigovodstvo e biti u skladu sa procedurama Vlade Srbije i koristie isti knjigovodstvenisistemkaoiVlada.RaunovodstvoevoditiDirekcijazaagrarnaplaanja.Sistem menadmentaeobezbeditiefektivnukontroluimonitoringkorienjafondovaiostalihsredstava koja su dostupna programu, Najmanje, na kraju svakog meseca bi trebalo da se izrauju konsolidovanifinansijskiizvetajibaziraninarezultatimaakojiebitinamenjenimenadmentui ostalim vanim stejkolderima. Kvartalno e strani konsultant pripremati i upuivati Upravnom odboru konsolidovani izvetaj baziran na rezultatima/aktivnostima i finansijski izvetaj sa akumulativnimpodacimazaporeenjesagodinjimplanomibudetom,kaoigodinjifinansijski izvetaj. Nabavka i ugovaranje:Procedure za nabavku, ukljuujui ugovore za radove i usluge, pratie vladine procedure potujui Smernice za finansijsku pomo Danske za nabavku (Ministarstvo inostranih poslova 13 Maj 2004 6.1.4) i upravljanje poetnim vrednostima koje je izdalo Ministarstvo inostranih poslova. Mogu se uspostaviti i dodatne kontrolne procedure kako bi se obezbediloefikasnoiefektivnokorienjefondova. Potokodkorisnikapostojiogranienoiskustvosanabavamauokviruodreenihfondova,strani konsultantepomoiuobjanjavanjusvihprocedurakorisnicimakojiprimajuiliseprijavljujuza fondoveipomoieuobjanjavanjuprocedura.Revizijausklaenostisaproceduramabieideo spoljnerevizorskekontrole. Ostaleaktivnosti,ukljuujuiitehnikupomo Ministarstvo insostranih poslova bie odgovoro za ugovaranje i svu tehniku pomo u okviru programa a putem stranog konsultanta. Reklamiranje i ugovaranje bie u skladu sa danskim proceduramakojesustimuvezi.Ministarstvozapoljoprivredu,umarstvoivodoprivreduebiti ukljueno u proces angaovanja stranog konsultanta a strani konsultant e u ime Ministarstva inostranih poslova angaovati druge nacionalne eksperte, osoblje i eksperte na krai vremenski period. StranikonsultantebitiodgovoranMinistartsvuinostranihposlovazafinansijskimenadmentdve komponenteiKancelarijeprograma.Ministarstvoinostranihposlovaizradieposebanprirunikza voenjeadministracijeuKancelarijiprograma PosebanbankovniraunkojimeupravljatiStranikonsultant,bieotvorenunekojkomercijalnoj banci.BankovniraunbieuvlasnitvuMinistarstvainostranihposlova/ENR.auKopenhagenukoji edatiovlaenjeosobamakojeevoditibankovniraun.Menadmentebitipredmetrevizijai revizorskihkontrola,kakojeiopisanounastavku. 68

 Knjigovodstvo UkonsultacijisaMinistarstvominostranihposlova/ENRom,programskakancelarijaeuspostaviti i voditi knjigovodstveni sistem Knjigovodstveni sistem e biti projektovan tako da upravlja aktivnostimakomponentekaoiprogramskomadministracijom.Vodizafinansijskuadministraciju izdaeMinistarstvoinostranihpolova/ENR. Revizorskakontrolairevizija Shema granta, ukljuujui transfere i plaanja, kojima se posluje i koja su voena od strane dravnog trezora, bie kontrolisana od strane Dravne revizorske institucije u vezi sa redovnim godinjim revizorskim procedurama. Na zahtev, program moe dobiti revizorski sertifikat koji pokriva reviziju transakcije fondova u vezi sa shemom granta. Sertifikat se izdaje i predaje KancelarijiPeograma,nekasnijeod6meseciodzavretkafiskalnegodine. Shemu granta kojom upravlja Agencija za agrarna plaanja, kontrolisae privatna meunarodna revizorska kua (ili Dravna revizorska institucija, ukoliko ima kapacitete). Inicijalno, nezavisni revizor e biti ugovoren na period od 2 godine sa mogunou produetka nakon odobrenja UpravnogodboraPrograma. Programski i rauni kancelarije programa koje vodi Kancelarija programa bie podvrgnute nezavisnim revizorskim kontrolama prema meunarodnim standardima a od strane ovlaenog javnog knjigovoe iz meunarodne knjigovodstvene firme. Inicijalno, nezavisni revizor e se angaovatizaperiodod2godinesamogunouproduetkakojitrebadaodobriUpravniodbor programa. Kao vodi za sprovoenje revizije, ukljuujui izbor revizora i nacrt opisa zadataka, upravni odbor Programa e koristiti prirunik OEBS/DAC (Komsija za pomo u razvoju) "Harmonizacijapraksidonatorazaefikasnopruanjepomoi"Odeljak5.Izbornezavisnogrevizora iprojektnizadaciebitirazmatraniidogovoreniodstraneUpravnogodboraProgramanaprvom sastanku nakon poetka Programa. Ministarstvo inostranih poslova bie odgovorno za angaovanje revizora. Za informaciju, uzorak projektnog zadatka za revizora se nalazi u odeljku Aneksa3. Zadataknezavisnogrevizoraobuhvataeinenajavljenuposetuodabranimbudetskimjedinicama zaproverusredstavaikontroluusklaenostisadogovorenimprocedurama.Revizoreproslediti posebannarativniizvetajzanenajavljenuposetunajkasnije2nedeljenakonzavretkaposeteito menaderu programa u Ministarstvu za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu, Ministarstvu inostranihposlovakaoikopijustranomkonsultantu. Godinjifinansijskiizvetajzarauneprogramaikancelarijeprogramabiespremnezarevizorsku kontrolu najkasnije 28. februara, po zavretku finansijskog perioda. Relevantna jedinica za upravljanje grantom je odgovorna da ima ovaj izvetaj spreman za reviziju, na vreme. Reviziju treba planirati i sprovoditi tako da su iskontrolisani finansijski izvetaji u formi pisma upravi, spremni za predstavljanje pred Upravnim odborom, ne kasnije od 6 meseci od zavretka finansijskegodine.

69

5.2.10Procenapotencijalnihrizikaipretpostavki
Procena rizika implementacije Programa za voe i jagodiasto i bobiasto voe prepoznala je sledeevrsterizikakojemogudautiunaiimplementacijuprojekta.Upravnomodboruprojektaje tokompoetnefazepreporuenodaproceniprepoznaterizikeidapripremidodatnemerekakobi kontrolisaorizik,ukolikojemogue. Rizicikojetrebakontrolisati: Neadekvatnakoordinacijadonatora:Koordinacijadonatorajeodsutinskevanostikakobi se izbeglo preklapanje aktivnosti. Posebno je potrebna dobra koordinacija sa USAID programomkrozMemorandumorazumevanjuzaprogrameEvropskekomisijekojisuuvezi saizgradnjomkapacitetauinstitucijamaururalnomipoljoprivrednomsektoru(IPAiIPARD programi).Merezaublaavanje:Odpoetkaprogramauspostavieseuskavezasaostalim relevantim programima. Koordinatori bi trebalo da budu ukljueni kao posmatrai u UpravnomodboruProgramailikaouesniciuOdboruzapruanjepomoiuProgramu. Proizvoai koji ne ele da formiraju grupe proizvoaa i da sarauju sa preraivaima. Postojinepoverenjemeusamimproizvoaimaidrugimakterimakrozceolanacvrednosti. Merezaublaavanje:USrbijiiudrugimzemljamaimanekolikodobrihprimerafinansijske koristi od saradnje meu proizvoaima, preraivaima i drugima. Primere bi trebalo prenositiionjimadiskutovatinaseminarimaiuradionicama. Poljoprivredne strune i savetodavne slube nisu dobro organizovane: Poljoprivredne struneisavetodavneslubesupodeljenenaprivatneijavnesavetodavneslube.Slubabi trebalodaradinazahtevidabudeumogunostidapomaeproizvoaimauproizvodnji, planiranju proizvodnje, biznis planovima i da pomae proizvoaima u pravljenju aplikacija pod komponentom 2. Mere za ublaavanje: Kontrola savetnika (kontrola trenera) i uspostavljanje poljoprivredne strune slube na zahtev koju e uglavnom plaati i voditi korinici. Nedostatak ili suvie kasno sufinansiranje investicija: Uspostavljanje sheme granta za investicijeusektoruvoaijagodiastogibobiastogvoajestesutinskiinputprogramaza sektor u Srbiji. Rizik od nedostatka ili suvie kasnog sufinansiranja postoji i potencijalno bi moglodaugroziimplementacijukomponenti aposebnokomponente2.Dodatno,rizikkoji postojiuSrbijinijeupotpunostiumogunostidaprihvatisveaplikacijezagrantnaispravan nain. Bez obzira na to to e uspostavljanje sheme granta biti bazirano na istom principu kao i dolazei Nacionalni program za ruralni razvoj kao i kasniji IPARD program, Danski program ne moe da eka do osnivanja IPARD agencije za plaanje. Mere za ublaavanje : Posebnu panju treba obratiti naa inicijalni dogovor oko finansiranja i procedure finansijskog menadmenta sa jasnim obavezama plaanja koje su dogovorene pre finalnog sporazuma o programu. Sastanci Upravnog odbora programa e nadgledati napredovanje isplataiizvetavaeomoguimkanjenjimaipreprekama.Posebnupanjubitrebaloobratiti na informisanje proizvoaa o koristima sufinansiranja i povoljnim kreditima kada dobiju sufinansiranje od strane programa i Ministarstva za poljoprivredu, umarstvo i vodosnabdevanjei/ilioptinai/ilidrugihdonatora. Nedostatakvoljedasepreenanovevrstevoaijagodiastogibobiastogvoa:Tradicijau proizvodnji i nepoverenje u nove vrste i trita npr u riziku je trite sveih proizvoda. Glavni rizik je to to stimulacije za prelazak na nove vrste nisu ekonomski privlane za 70

proizvoae zbog manjka informacija i transparentnosti kao i zbog injenice da trite ne moe da zadovolji zahteve proizvoaa za vrhunskim cenama. Mere za ublaavanje: Stimulacijeposhemiinvestiranjadajumotivacijuzasaenjenovihvrstakojevieodgovaraju tritu i koje su produktivnije. Grupe prozvoaa i poboljane veze sa preraivaima i izvoznicima uinie trite transparentnijim. Marketing i promocija kao i poveani kvalitet voa i jagodiastog i bobiastog voa mogli bi da stvore osnov za poveane premije za proizvoae. Program e biti prilagoen pravim potrebama zasnovanim na istraivanjima tritaiaktuelnimiskustvimakrozceoperiodprograma. Neadekvatni kapacitet administracije za relevantne stejkholdere: Nedostatak administrativnih kapaciteta u javnom sektoru kako bi se obezbedili izvori i sufinansiranje jesu kljune prepreke programa.Manjakkapacitetazakontrolisanjehraneioboljenjabiljasudodatneprepreke.Mereza ublaavanje:Fokusbitrebalodabudenaoptimiziranjupostojeihjavnihizvorananacionalnomi regionalnom nivou pre implementacije prograama. Saradnja i razmena iskustava sa drugim donatorimajeesencijalna. Rizicikojenetrebakontrolisati: Nestabilnapolitikasituacija:Razvojproizvodnjevoaijagodiastogibobiastogvoaiizvoz zavise od nastavka vladinog programa reforme i uvoenja Nacionalnog programa ruralnog razvoja20202013.Ipak,ovoseodnosinapostojeustabilnupolitikusredinuinesmatrase velikimrizikomzaprogram. Rizik od migracije iz poljoprivrednih i ruralnih oblasti: Rizik da e mladi ljudi napustiti poljoprivredne poslove da bi nali bolje mogunosti za zaradu u gradskim oblastima ili u drugimsektorimapostoji.Radzaradpromocijemogunostizaposlenjakrozproizvodnjuvoa ijagodiastogibobiastogvoaururalnimoblastima,uspehovogprogramaiostaaliplanovi razvoja poljoprivrednog i ruralnog podruja e zajedno umanjiti rizik. Mere za umanjenje rizika:InformacijeopotencijalimaproizvodnjevoaijagodiastogibobiastogvoauSrbijii osnivanje MSPa usmerenih na mladu populaciju mogu se ukljuiti u obuku, proizvodnju, marketingipromotivneaktivnosti. Promene u trinim uslovima t.j konkurencija i pristup tritu: Konkurencija na svetskom tritusepoveavaidabisepristupilonekomtrituponekadmoedakotamnogo.Mere za ublaavanje: Istraivanja trita i promocija trita bie podrane od strane programa i nadgledaesepaljivo.

6.Zakljuciipreporuke
Vremenskiokvirzaintervencijudanskogsusedskogprogramausektoruvoarstvaijagodiastogi bobiastog voa je adekvatan. Brojni faktori pokazuju dobre mogunosti za poboljanje poljoprivrednih strunih slubi; ojaavanje saradnje izmeu proizvoaa i uspostavljanje poverljivih veza sa preraivaima i izvoznicima, bolji marketing sveeg i preraenog voa i jagodiastogibobiastogvoa;ipotrebazanoviminvesticijamaitehnikom.Praktinoistraivanje, npr. probno testiranje novih vrsta sertifikovanog voa i jagodiastog i bobiastog voa i nova proizvodna tehnika su potrebne i za stara i za nova trita. U oblsti uzgoja bilja i bezbednosti u ishrani,SrbijajouvekmoradausvojiokvirkojijeuskladusaEUpravnimtekovinama.Poboljanje kvaliteta i kontrole hrane jo uvek kasni ili ne postoji. Program u sektoru voa i jagodiastog i bobiastogvoakaotojegeneralnoiopisano,podravaMinistarstvopoljoprivrede,umarstvai 71

vodoprivredeidrugistejkholderi.Detalji,nprsufinansiranje,svekomponente,aktivnostiirezultati, trebalobidabudurazmotrenisasvimnacionalnimpartnerimapredonoenjakonaneodluke. GlavnirezultatpredloeneintervencijeDanskebiepoboljanjeproduktivnostiikonkurentnostiza srpske maline, vinje, ljive, jagode i borovnice, posebno za one iz odabranog regiona na jugu Srbije.toepoveatizaraduproizvoaakaoizaposlenjeucelomlancuvrednosti.Posebnoese uloitinaporiuangaovanjumladihiena.Rezultatebitipoveaniizvozvisokokvalitetnogsveeg ipreraenogvoaijagodiastogibobiastogvoaizSrbije. PredloenojedasesaDanskimsusedskimprogramomradiusledeimoblastima: 1.Izgradnjakapaciteta: 1.a) Obuka: Izgradnja kapaciteta u proirenju usluga i obuke kao i pomo u razvoju i kreiranju grupaproizvoaa. 1.b)Razvojtrita:Poboljanjesaradnjemeuproizvoaima(grupamaproizvoaa)iceloglanca vrednostidopotroaaiizvoznikakaoiumarketingu; 1.c.)Istraivanje:Uvoenjenovihsertifikovanihvrstavoaijagodiastogibobiastogvoainova, moderna proizvodnja, branje i metodi proizvodnje; Sertifikovanje: Ojaavanje kontrole kvaliteta, analizerizika,monitoringbezbednostiisertifikovanjeprizvodnjevoaijagodiastogibobiastog voauSrbijikaoiosnaivanjelaboratorijazatestiranje,kontrolukvalitetaibezbednosthrane. 2.Investicionapodrka: 2.a)Shemagrantasadomaimsufinansiranjem:Investicijeuprimarnuproizvodnjuiobradu. Oekujesedaukupnofinansijskiobimprogramabude15milionaevraito:5.3milionaevraod Danske, 3.9 miliona evra od strane Vlade Republike Srbije i 5 miliona evra od strae privatnog sektorauzgajivaaiobraivaa. Sledeikoraci PredlaesepotpisivanjeMemorandumaorazumevanjuizmeuVladeRepublikeSrbijeidanskog Ministarstva za inostrane poslove koji se tie implementacije programa. Nacrt Memoranduma o razumevanjujeukljuenuuovajdokumentkaoaneks2.6 Zbog operativnosti se predlae da se otvori kancelarija programa u Niu (jug Srbije) i da usko saraujesavepostojeimLEDIBprogramomzamalaisrednjapreduzeauNiavskomokrugu,i, ukoliko je mogue, u istim prostorijama. Program e imati korist od ve poznatog danskog programa na jugu Srbije i moe da iskoristi prednost koordinisanja aktivnosti sa onima u okviru LEDIB programa. Preporuuje se da se otvori kancelarija sa meunarodnim konsultantom hortikulturesapunimradnimvremenom. Preporueno je da se usko sarauje sa USAID programom i ostalim programima koji se tiu poljoprivrede, hortikulture i razvoja sela. Saradnja bi trebalo da bude zasnovana na Memorandumu o razumevanju izmeu USAIDa I Ministarstva za inostrane poslove Kraljevine Danske. USAID je jedini poznati meunarodni donator aktivan u privatnom sektoru voa i jagodiastog i bobiastog voa, iako neki drugi trenutno pripremaju programe. Konano, preporuujeseodavanjeredovnihkontakatasadelegacijoEvropskeKomisijeuSrbiji.

72

Aneks1
1.1ProjektnizadatakzaUpravniodborPrograma 1.2Projektnizadatakzastranogkonsultantahortikulture 1.3Matricaanalizelogikogokvira 1.4Budet 1.5Statistika 1.6ArhivaHranaimarketingUSAIDa 1.7Mapaikarakteristike4izabranaokruga 1.8Nezaposlenostioblastvoaijagodiastogibobiastogvoau4okruga 1.9KratakopispoljoprivednihstrunihslubiuSrbiji 1.10KratakopismreeruralnograzvojauSrbiji 1.11 Pisma Ministarstva za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu koja se tiu finansijskog doprinosaVladeRepublikeSrbije.

Aneks1.1:OpisposlovaUOPrograma(PSC)
Upravni odbor Programa sa predstavnicima glavnih stejkholdera e biti odgovoran za Program. Upravni odbor Programa je formalni mehanizam za zajedniko donoenje odluka koje se tiu programazavoeijagodiastoibobiastovoeizmeuMinistarstvazapoljoprivredu,umarstvoi vodoprivredu i danskog Ministarstva inosranih poslova i oni e obezbediti ispunjavanje odgovornostipremadanskomMinistarstvuinostranihposlova. SastavUpravnogodboraprograma Upravniodborprogramaesesastojatiodstejkholderaizsledeihinstitucijaiorganizacija: Ministarstvozapoljoprivredu,vodoprivreduiumarstvo 1 DanskoMinistarstvoinostranihposlova 1 Direkcijazarazvojsela(Ministarstvozapoljoprivredu,vodoprivreduiumarstvo) 1 PredstavnikGrada 1 Ministarstvofinansija 1 Posmatrai iz ostalih relevantnih stejkholdera, donatora i institucija bie pozvani da uestvuju i obezbedekoordinaciju. Upravnim odborom komiteta e predsedavati Ministarstvo za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo. Predsedavajui e sazivati sastanke i biti odgovoran za pripremu sastanaka. PredsedavajuemepomagatimeunarodnikonsultantkojiebitiisekretarUpravnogodbora.) Mandatifokus Upravni odbor odluuje o sveukupnim prioritetima Programa u skladu sa programskim dokumentom i ostalim pravnim dokumentima. Upravni odbor programa e odobravati poetni izvetaj, godinje radne planove i budete, polugodinje izvetaje o napretku a takoe e i 73

nadgledati da li se prate sve zajednike odluke. Mandat Upravnog odbora Prograna ukljuuje i odluke koje se tiu glavnih pitanja implementacije kao to je odobrenje sheme granta, uspostavljanjeNadlenogzaGrantuokviruprogramakaoiodobrenjeprimeneitakoenabavka glavneopreme.Upravniodboreodobravativremenskiokvirprojektnihzadatakanakonkojege se vriti revizija projektnih zadataka, odobriti revizija podsetnika (saetka svih donetih odluka, memorandumaisl)iobezbediepraenjetihodlukakojejedonelakomisijazarevizijuukljuujuii predloene prenamene kako bi se postigli oekivani rezultati. Odluke koje se tiu promena ProgramskogdokumentamorajubitidoneteodstraneUpravnogodbora(seukupniciljevirazvoja ne mogu biti meusobno zamenjeni i promene neposrednih ciljeva rezultata se mogu samo predloiti). Dodatno, uz stalni monitoring koji e sprovoditi meunarodni konsultant, Upravni odbor moe sprovestiposebanmonitoringposebnogprojektailiaktivnosti,ukolikozatimpostojipotreba. Sastanci Upravniodborprogramaesesastajatidvaputagodinjeuapriluioktobruuslovno,alisemogu sastajatiieeukolikoseprocenidajepotrebno. Sekretarijatesazvatisastanak2nedeljeunapred.Ukolikosedrugaijeneodlui,sastanciese odratiuNiu.Svadokumentacijazasastanke(plan,budet,izvetaji,predlozizapromene,itd.)e se dostaviti lanovima i posmatraima minimum nedelju dana pre sastanka, zajdeno sa nacrtom agende. Sekretarijat e imati obavezu za voenje zapisnika sa sastanaka Upravnog odbora i dostavljanjeistogurokuodnedeljudanaposlesastanka.Odlukesedonosekonsenzusom.Ukoliko nije mogue, Ministarstvo za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu i dansko Ministarstvo inostranihposlovaezajednopreuzetivodeuulogu.Primedbesedostavljajuurokuod3nedelje odprijemazapisnika.Usuprotnomesesmatratidaprimedbinema.Ukolikoprimedbepostoje, Upravniodborprivatazapisniknasledeemsastanku. PrvisastanakUpravnogodboraprogramaeseodratikrajem2010kakobiseprihvatiopoetni izvetaj. Funkcijesekretara MeunarodnikonsultanteimatiifunkcijusekretaraUpravnogodboraProgramaibiezaduenza sledeezadatke: PripremasastanakaUpravnogodbora Priprema nacrta poetnog, godinjeg i polugodinjeg izvetaja o napretku, planova aktivnosti, budeta. Takoe e biti zaduen i za cirkulisanje materijala Upravnom odboru Programa. PripremaagendezasastankeUpravnogodboraprogramaukojibitrebalodaukljuiglavna pitanjauvezisaprogramomakojimabitrebalodasebaviUpravniodborPrograma. PripremazapisnikasasastanakaUpravnogodboraprograma. PraenjeodlukaUpravnogodboraPrograma TransformisanjeUpravnogodboraPrograma Nakonzavretkadanskogprogramapodrke,zadraeseUpravniodborkojiesetransformisatiu profesionalno telo za voe i jagodiasto i bobiasto voe, koje e imati ulogu da olaka koordinacijuizmeuprivatnogsektoravoaijagodiastogibobiastogvoairazvojapolitike.

74

Aneks1.2:Opisposlovastranogkonsultantazahortikulturu
Pozadina Program za privatni sektor za voe i jagodiasto i bobiasto voe e imati za cilj razvoj viokokvalitetnihikonkurentnihproizvodavoaijagodiastogibobiastogvoa,zaizvozidomae trite. Program e podrati razvoj produktivnosti i kvaliteta sa posebnom obukom za poljoprivrednestruneslubeiproizvoaeusmisluedukacijeiobuke,investicijeusektorvoai jagodiastogibobiastogvoa,izgradnjukapacitetameuproizvoaimaitrineinicijativekaoi poboljanjeupravljanjamistraivanjaikontrolenakonberbe. Strani konsultant za hortikulturu e, pod punom optom odgovornou u ime Upravnog odbora programa, biti zaduen za razvoj, implementaciju i voenje programa tokom celog perioda Programa. Konsultant treba da ima odline vetine upravljanja, finansijskog menadmenta, temeljnopoznavanjesektoravoaijagodiastogibobiastogvoaodproizvodnjedomarketinga kao i vanih strukturnih akcija i meusobnog delovanja u okviru celog lanca vrednosti voa i jagodiastogibobiastogvoa. Konsultantemoratidaimavelikenadlenostiukomunikacijisastejkholderimanasvimnivoima kakobiobezbediodaprogramskeaktivnostidotiuipokrivajupravepotrebestejkholdera. Meunarodni konsultant e biti odgovoran danskom Ministarstvu inostranih poslova za sveukupnu implementaciju programa i budet, kao i za ispunjavanje svih dunosti navedenih u programu. Opti zadaci konsultanta bie da savetuje i prua podrku celokupnom lancu od proizvodnje do konzumacije. Zajedno sa stejkholderima i u tesnoj saradnji sa drugim donatorima Konsultant e projektovati i voditi aktivnosti koje su usmerene ka proizvodnji ukljuujui proizvodnju, poljoprivredne strune slube, udruenja proizvoaa, obezbeujui ulazak na trite i prodaju voa i jagodiastog i bobiastog voa. Konsultant e imati poseban izazov da proda voe i jagodiastoibobiastovoenatritu(izaizvozinadomaemtritu). Poto obaveze konsultanta pokrivaju mnoge administrativne zadatke i kontakte, potrebno je dobropoznavanjeengleskogjezikakakozbogkomunikacijetakoizbogizvetavanja.Poznavanje sprskogjezikanijeneophodnoaliesesmatratiprednou. Zadacikonsultanta KonsultanteimatisledeekljunezadatkeuvezisaProgramomzavoeijagodiastoibobiasto voe.ProgramskidokumentdajekljunesmernicezaimplementacijuPrograma. Poetakprograma Prvi zadatak konsultanta e biti da opremi kancelariju, predloi zamenikaeksperta hortikulture, sekretara kao i da pripremi implementaciju programa i da zajedno sa Ministarstvom za poljoprivredu,umarstvoivodoprivreduizaberelanoveUpravnogodbora. Konsultant eprepoznatipotrebuzaistraivanjimaiprocenamapotencijalavoaijagodiastogi bobiastog voa u svrhu rezultata programa i to, to je pre mogue u poetnom periodu. KonsultantesaambasadomDanskepregovaratioMemorandumuorazumevanjuizmeuUSAID a i Programa, o saradnji izmeu komponenata Programa i komponenata USAID Programa u sektoru uzgoja voa i jagodiastog i bobiastog voa, posebno u oblasti istraivanja trita, marketingaipromocije. 75

. RezultatiiprilagoenidetaljiprogramabieukljueniuPoetniizvetajnanajvie15stranaplus posebnianeksikojeeKonsultantuputitiUpravnomodborunausvajanje5mesecinakonpoetka programa. Poetniizvetajeobuhvatitisledee: Poetni izvetaj e sadrati godinji plan rada, detaljan budet sa aktivnostima i listu planiranih rezultata za svaku godinu, aktivnosti i inpute za prvu godinu implementacije i manje detaljne planove za naredne godine kao i detalje koji se iu sistema monitoringa Programa (poetni izvetaj se ne moe odobriti pre nego to se u potpunosti projektuje monitoring sistem). Poetni izvetaj e imati aneks Memorandum o razumevanju izmeu USAIDaiPrograma. Identifikovanjeglavnepotrebezaobukom,subjekteisadraj.Napravieplanzaprveobukei uspostavljanjeprogramazaobukutrenera. Uspostavljanje strukturu za shemu granta zahteve po pitanju kvaliteta, predanosti prijavljenihisistemazaprijavu. Uspostavljanje sistema odobravanja i nabavke u bliskoj saradnji sa Ministarstvom za poljoprivredu,umarstvoivodoproivreduiMinistarstvomekonomije. Navoenjekljunihtaakaunapredovanjuprojektaipodeleodgovornosti. Identifikovanjekratkoroniheksperata Identifikovanjeciljnihregionazaobukuproizvoaa Formulisanjeizlaznestrategije PripremaOpisaposlovazaanalizu,istraivanjaiispitivanjausaradnjisastejkholderima. Auriranjelogikogokviraposebnimproverljivimindikatorimanarazliitimnivoima. Implementacijaprograma Glavni tekui zadaci Konsultanta bie upravljanje, razvoj i koordinisanje svih programskih aktivnostiusaradnjisastejkholderimaivepostojeimsistemima. Konsultant e usko saraivati sa partnerom Ministarstvom za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu, LEDIB programom i USAID programima u sektoru voa i jagodiastog i bobiastog voa,posebnouvezisaistraivajimatrita,marketingaipromotivnimaktivnostima. PrveaktivnostiuvezisatreningomtrebalobidaodobriUpravniodbornasastankuu2010.godini. ZatoeKonsultantrazvitimodelzatreningkursevekojisuprilagoenirazliitimciljnimgrupamau bliskoj saradnji sa ve uspostavljenom ruralnom mreom, ispostavama, USAIDom, LEDIBom i Ministarstvom za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu. Model e sadrati opis razliitih metoda obuke takoe pokazujui potrebu za postojanjem krakoronog eksperta i programa obuketrenera.KonsultanteopisatipotrebuzapomoisastranekaoizarazvojOpisaposlovaza kratkoroneeksperte. Aktivnostikoordinacija Konsultantebiticentralnikoordintorprogramskihaktivnosti.Onepriprematiplanoveaktivnosti kojieseodobravatinasastancimaUpravnogodbora. Da bi obezbedio optimalnu implementaciju i zadrao postojee nadleosti, konsultant e svakodnevnoraditinakreiranjuformalnihineformalnihmreaizmeuciljnihgrupastejkholdera. Aktivnosti mree e ukljuivati kontakt sa ostalim donatorima u okviru koordinacije aktivnosti podranihodDanskesaaktivnostimaostalihdonatoraiprekograninihprogramaslinevrste. 76

 Izvetavanje Konsultant e izvetaje podnositi Upravnom odboru na dve godine. Ukoliko je potrebno, KonsultantepodnositiizvetajodgovrnojosobiudanskomMinistarstvuinostranihposlova. KonsultanteUpravnomodborupodnositisledeeizvetajeiplan: Poetniizvetaj(najvie4mesecanakonpoetkaprograma)(videtiispod). Godinjiplanradakojipratikalendarskugodinu.Godinjiradniplanesadratidetaljniplan rada i buet za narednu godinu i mora biti spreman za usvajanje na sastancima Upavnog odbora (oktobarski). On e sluiti kao osnova za monitoring i izvetavanje o napredovanju programa i omoguie Upravnom odboru da donosi odluke koje se tiu izmena i prilagoavanjaPrograma.Konsultantebitiodgovoranzapripremugodinjihplanovaradai budetaPrograma. Polugodinji izvetaji o napredovanju Programa. Napredovanje projekta i procesi su dokumentovani u sveukupnom polugodinjem izvetaju i porede se sa definisanim ciljnim rezultatima za dati period. Vano je da se napomene da e ono to je naueno tokom programa a bitno je, biti podeljeno sa drugima koji su van okvira programa. Postojae specifikacija predloenih promena i prilagoavanja od strane relevantnih nalenih ili Upravnogodbora.IzvetajionapredovanjubitrebalodasepodnesuUpravnomodboruna sledeemsastankuUpravnogodbora. Kvartalnifinansijskiizvetajiirauni KrajnjiizvetajNacrtizvetajasemorapripremititrimesecaprezavretkaPrograma.

77

Aneks1.3:Preliminarnamatricapristupalogikogokviraukljuujui kvantifikovaneciljeve
Opis Sveukupnicilj Odriviekonomskirazvoji otvaranjeradnihmesta poboljanomkonkurentnoui izvozomvoaijagodiastogi bobiastogvoa(5lanaca vrednosti) DoprinospristupuEU Proverljivipokazatelji Pokazateljiuticaja 1)Ekonomskirastmerenu smisludodatenetododate vrednostiizraenekroz kupovnumopodranih drutavaipreduzea Cilj:5%poveanjaneto dodatevrednostizapodrano drutvo 2)Rastuizvozumerenu smislupoveanevrednosti izvozapodranihdrutavai preduzea Cilj:10%poveanjauizvozu popodranomdrutvu, ukolikojeizvozciljinvesticije 3)Stvaranjeradnihmesta merenonetobrojemdodatnih istihposlovasapunimradnim vremenomotvorenihili zadranihupodranim drutvimaipreduzeima Cilj:250500otvorenihili zadranihradnihmestau podranimdrutvimai preduzeimagde50% zaposlenihineene 4)Radnaproduktivnost merenausmislupromene brutododatevrednostiza ekvivalentpunogradnog vremena(BDV/EPRV)za podranadrutvaipreduzea Cilj:5%poveanjaBDV/EPRV zapodranadrutvai preduzea 5)Poveanikapacitetzaulazak Sredstvaprovere Podaciodkorisnikaprikupljeni nakonimplementacije projekataiporeenisa osnovniminformacijama navedenimuformularuza prijavu. Poreenjesalokalnom statistikomi/ilinacionalnom statistikomzakomparativnu analizuilianalizuzasnovanuna suprotniminjenicama

78

Posebniciljevi Komponenta1 Izgradnjakapaciteta

Podkomponenta1.a Poboljanjeproduktivnosti Rezultati1.a 1.a.1Pojaanosavetovanje, poljoprivrednestruneslubei mreeruralnograzvoja Obukatrenera

uEUu4okrugamereno poveanimnivoom kompetentnostimeu podranimdrutvimai preduzeimauvezisaEU Cilj:75%svihkorisnikai farmera/preraivaakojisu uestvovaliutreningupokazali supovieninivokompetencija uvezisapristupomEUi lanstvom. Pokazateljrezultata Kvalitetikvantitetusluga IzvetajonapretkuEvropske institucija komisije IzvetajMinistarstvaza poljoprivredu,umarstvoi vodoprivredu Godinjiprogramskiizvetaji Pokazateljirezultata Brojsavetodavnihcentarai centarazaruralnirazvoj poveaniaktivnisu Cilj:4savetodavnai3mrena centra Brojobuenihtrenera Cilj:70zaposlenihu savetodavnimimrenim centrima Brojojaanihinovoformiranih grupaproizvoaai organizacija Cilj5grupaproizvoaa Brojobuenihproizvoaai preraivaa Cilj:15,000obuenih Brojizvrenihdanaobuke CiljIzvrenih1500danaobuke Brojstudijskihputovanja Lokalniizvetajiiizvetajio napretkuobrojupoboljanih centaraupoljoprivrednim strunimslubamaibroj obuenihtrenera(savetnika). Brojcentaraobukeibroj obuenih. Dostupanjewebsite

1.a.2Uspostavljanjegrupa proizvoaa

1.a.3Obukaproizvoaai preraivaa

Izvetajionapretkuilokalno informisanjeobrojugrupa proizvoaakojimase pomoglokaoibrojlanova grupa. Izvetajisaobavljenihkurseva.

1.a.4Studijskaputovanja

Izvetajisastudijskih 79

Podkomponenta1.b Poboljanjetrita 1.b.1Trinaudruenja

Brojdananastudijskom putovanju Brojuesnika Cil:2ture,5danapoturi,10 osobapoturi Pokazateljirezultata Brojinicijativaibrojformiranih trinihorganizacijakojesu uspostavljenjeiispunjavaju oekivanja Cilj:Formirano5asocijacija Brojsprovedenihistaivanjai brojzemalja Cilj:25istraivanjau zavisnostiodfokusaiobima Brojtrgovinskihdogaajau Srbijiiostalimzemljama Cilj:Najmanje15podranih dogaaja Indikatorirezultata Brojistraivakih testova/ispitivanja(berba, prevoz,itd) Cilj:5testova/ispitivanja Brojformiranihplantaa,br hektara,brbiljki Ciljt:2formiranematine plantae Brojaktivnostiusmerenihna irenjeznanja(posete farmama,seminari,radionice, publikacije) Cilj:50ostvarenihaktivnosti Brojkursevaobuke,br obuenihosoba,brojdana obuke Cilj:25kurseva,250uesnika, 250dana.

putovanja

Izvetajionapretkuigodinji izvetajiiinformisanjena lokalnomnivou

1.b.2Podrkaistraivanjima trita

Izvetajioistraivanjimai analizamaukljuujui informacijeiizvetajeUSAIDa

1.b.3Podrkatrgovinskim dogaajimauSrbijiiostalim zemljama Komponenta1.c Tehnikapomo 1.c.1Poboljanjecelokupnog procesalancavrednosti

Izvetajiodogaajima ukljuujuiinformacijei izvetajeUSAIDa

Izvetajiizistraivakih institucija

1.c.2Formiranjematinih plantaa

Izvetajionapredovanjui Izvetajiizistraivakih institucija

1.c.3irenjeznanjao proizvodnjinanivouokrugai optine

Izvetajisavetnikaiistraivaa sainstituta

1.c.4Obukaeksperataza analizukvalitetakontrole rizika,sertifikacija...

Izvetajisaobukeiizvetajio napredovanju

80

1.c.5Poboljanjelaboratorija (kontrolakvaliteta, bezbednosthraneiplanovi monitoringa)

Brojosnaenihlaboratorija, brojtestiranjauskladusaEU normama(kapacitettestiranja) Cilj:2poboljanelaboratorije 1.c.6irenjeznanjaoproeradi Brojaktivnostiusmerenihna nanivouokrugaioptine irenjeznanja(posete kompanijama,seminari, radionice,publikacije) Cilj:50ostvarenihaktivnosti Komponenta2 Indikatorirezultata Investicijauproizvodnjui preradu Uspostavljanjeisprovoenje Poveanjeubrutododatoj shemegranta vrednostiupodranim drutvimaipreduzeima Cilj:5% Brojdrutavailipreduzeakoji uvodenoveproizvodei/ili novetehnike Cilj:Najmanje160 Brojfarmiilipreduzeakoji ulazenaizvoznotritesa novimproizvodima Target:Najmanje30 Rezultati2 Pokazateljirezultata 2.1Plantae Brojodobrenihprijava. Vrednostpodrke().Broj posaenihhektara Cilj:100odobrenihprijava,1.8 milionaevrakaopodrka,100 hektaranovihplantaa. 2.2Mainerijaiopremaza Brojodobrenihprijava. farmereiprimarne Vrednostimplementirane proizvoae podrkeuevrima. Odobrenih,1.7milionaevra. 2.3Obradairukovanje, tehnologijezakompanije Brojodobrenihprijava. Implementiranainvesticiona podrka()

Izvetajiizpoboljanih laboratorija,inspekcijei poseteUpravnogodbora Programaimenadmenta programa Izvetajisavetnikaiistraivaa sainstituta

Izvetajionapredovanjui godinjiizvetaji,studije sluajazaodabrane investicioneprojekte

Izvetajioinvesticijama. Godinjiiizvetajionapretku. Odobrenigrantukupno. InspekcijeiposeteUpravnog odboraProgramai menadmentprograma.

Izvetajioinvesticajama. Godinjiizvetajiiizvetajio napredovanju.Ukupaniznos odobrenoggranta.Inspekcijei poseteUpravnogodborai menadmentprograma. Izvetajioinvesticijama. Godinjiiizvetajio napredovanju.Ukupno 81

 Cilj:30odobrenihprijava;2.2 milionakrozpodrku

odobrenihgrantova,Inspekcije iposeteodstraneUpravnog odboraprogramai menadmentprograma.

82

Aneks1.4:NacrtbudetauDKKiEUR,podeljennakomponenteiukupno
Komponentei aktivnosti 1 1.a.1 1.a.2 1.a.3 1.a.4 1.b.1 1.b.2 1.b.3 1.c.1 Glavnielementi Izgradnjakapaciteta Uspostavljanje poljoprivrednih strunih slubia,Obukatrenera Organizacije proizvoaa (obuka i oprema) Obukaproizvoaa,preraivaa Studijskaputovanja Trineasocijacije Podrkaistraivanjimatrita PodrkatrgovinskimdogaajimauSrbiji iinostranstvu Istraivanja u svrhu poveanja produktivnosti voa i jagodiastog i bobiastog voa od proizvoaa di krajnjeg potroaa. Poboljanje celokupnogprocesalancavrednosti. Formiranjematinihplantaa irenje znanja o proizvodnji na nivou okrugaioptina Obuka eksperata u oblasti analize kontrolerizika,sertifikacije... Poboljanje laboratorija (ili kontrola kaliteta, bezbednost hrane i monitoring planova) irenjeznanjaopreradinanivouokruga ioptina Investicijeuproizvodnju Uspostavljanjeolakicazashemugranta Investicijeuplantae Investicijeunovuopremu,mehanizaciju itd,uprimarnojproizvodnji Investicijeurukovanjeiobradu Za kljune zaposlene, menadment, opremanjakancelarijainabavku DoprinosDanske DKK EUR 200,000 250,000 150,000 50,000 200,000 150,000 150,000 150,000 DoprinosSrbije EUR

1,490,000 1,862,500 1,117,500 372,500 1,490,500 1,117,500 1,117,500 1,117,500

1.c.2 1.c.3 1.c.4 1.c.5

372,500 372,500 372,500 372,500

50,000 50,000 50,000 50,000

1.c.6 Ukupno 2 2.a.0 2.a.1 2.a.2 2.a.3 Ukupno Kljuni zapo sleni za implementaciju programa Nepredvieni trokovi Revizije Ukupno(sve)
15

372,500 11,547,500 1,490,000 4,470,000 3,725,000 7,450,000 17,135,000 8,940,000

50,000 1,550,000 200,000 600,000 500,000 1,000,000 2,300,000 1,200000 300,00015

1,100,00016 100,00017 1,100,00018 100,000 1,100,00019 100,000 3,600,000

1,490,000 745,000 39,857,500

200000 100000 5,350,000

3,900,000

Uslugeunaturi(angaovanjeljudipogodini)odpoljoprivrednihstrunihslubidocentarazarazvojselau4okruga NacionalnidoprinosodpostojeihmeraMinistarstvazapoljoprivredu,umarstvoivodoprivreduzapodrku plantaamaiproizvodnjirasada 17 Sufinansiranjeodstraneoptinauokruzimajesveukupno300,000.Konanisporazumebitizakljuentokomfaze poetkaprograma,videtitakoedoprinoseod100.000uodeljcima2.a.2i2.a.3 18 Isplanirananovashemapodrkeod2010uokvirunovogProgramarazvojasela 19 videtitaku9gore

16

83

Aneks1.5:Nacionalnastatistika
Table1:OdabraniosnovnistatistikipodacioSrbiji(premapopisuiz2002.)
Teritorija 88,361km2(ukljuujuiKosovoiMetohiju) Lokacija Izmeu4152'and4611';severnegeografskeirinei1806'and2301'istonegeografskeduine Populacija(iskljuujuiKosovo) 7,498,001 Najveigradovi(preko100.000stanovnika) Grad
Beograd NoviSad Nis Kragujevac

Brojstanovnika
1.576.124 299.294 250.518 175.802

Poljoprivrednozemljite 5,718,599haodega: 4,674,622haobradivogzemljita; 1,006,473hapanjaka, 37,504haribnjaka. Zasejanosa: 2,453,374haitom 494,598hastonimkrmnimbiljem 348,641haindustrijskimbiljem 300,484hapovrtnimbiljem 256,887havonjacima 85,763havinogradima 2,164harasadnicima 64,722haneobraenimzemljitem 666,702hapodlivadama 86,866podumom

http://www.arhiva.srbija.gov.rs/cms/view.php?id=1010

84

Tabela2OsnovnekarakteristikeruralnogpodrujauSrbiji

1.Geografskekarakteristike

Srbija

Povrina,km2,2004(iskljuujuiKosovoiMetohiju) 77508 Brojnaselja,2004 4715 2.Brojstanovnikaipokazateljiljudskograzvoja Brojstanovnika(Popopisuiz2002.) 7498001 3336341 4161660 %Promeneubrojustanovnika2002/1991 98.96 102.42 96.35 Gustinanaseljenosti 97 289 63.10 Uilivanstopemigracije 1.48 3.63 0.14 Starosnastruktura(%) Ispod15godina 15.69 15.10 16.17 Preko65godina 16.54 15.36 17.49 Stopastarenja 1.05 1.02 1.08 Obrazovnastrukturastanovnitvapreko15godinastarosti(%): 100 100 100 Nepotpunoobrazovanje 21.84 14.01 28.19 Osnovnoobrazovanje 23.88 20.41 26.69 Srednjakola 41.07 47.21 36.09 Vieivisokobrazovanje 11.03 16.05 6.95 Nepoznato 2.18 2.32 2.07 3.Zaposlenje Zaposlenjeposektorima(%): 100 100 100 Primarnisektor 23.36 11.25 32.98 Sekundarnisektor 30.08 29.32 30.69 Tercijalnisektor(ukljuuju) 43.76 56.74 33.44 Nepoznato 2.80 2.69 2.89 Ukupnoekonosmkiaktivnostaovnitvo 3398227 1527319 1870908 %nezaposlenihukupno 22.22 23.33 21.32 Ukupnoodekonomskiaktivnihena 1474242 697866 776376 %nezaposlenihena,ukupno 24.22 25.08 23.44 Stopaaktivnosti 53.76 53.95 53.61 Stopazaposlenja 41.81 41.36 42.18 4.Brutodomaiproizvod(2004) BDP(umil.evra) 14102 8334 5768 %Primarnisektorudoamemproizvodu 19.33 10.23 32.48 %Sekundarnisektor 39.48 38.34 41.12 %Tercijalnisektor 40.79 50.99 26.06 %Javnisektor 0.40 0.44 0.34 %Poljoprivreda,lov,umarstvo,vodoprivreda 16.33 7.01 29.81 BDPpoglavistanovnikauSrbiji=100% 100.00 132.82 73.69 Izvor: Bogdanov N. (2007): Regionalne dimenzije ruralne Srbije, nacrt, za osnovnu analizu izvetaja za stvaranje programazaruralirazvoj,EUprojekat"Podkaizradiprogramazaruralnirazvojisistemplaanja"Beograd Izraunao autor na osnovu Statistikih godinjaka optina u Srbiji, 2005 i internih podataka Kancelarije za statistiku republikeSrbije.

Ukupno gradsko 11556 811

Ukupno seosko 65952 3904

85

Tabela3:Obrazovnastrukturaseoskepopulacijesazaposlenjempremarodu
Ukupno Bezobrazovanja Sanezavrenomosnovnomkolom Osnovnakola Srednjakola Viakola Fakultet
Izvor:Istraianjeradnesnage,2005

Ukupno 1250660 39912 203703 320038 608764 42263 35979

Zaposlenoseoskostanovnitvo Mukarci ene %enaukupno ukupno struktura % ukupno struktura% 781503 100 469157 100 37.51 12949 1.66 26963 5.75 67.56 111889 14.32 91814 19.57 45.07 204694 26.19 115344 24.59 36.04 407767 52.18 200997 42.84 33.02 25116 3.21 17148 3.66 40.57 19086 2.44 16891 3.60 46.95

Tabela4:Aktivnoseoskostanovnitvopremaprofesionalnimvetinama
Br Radnicikodproizvoaa 107,407 79,377 poljoprivrednihdobarazatrite Poljoprivredniproizvoaiza 397,278 208,475 sopstvenepotrebe Radniciupoljoprivredina poslovimakojizahtevajufiziku 24,551 17,738 snagu Izvor:Popisstanovnitva,domainstavaidomova,2002 Ukupno Srbija Mukarci % 73.9 53.1 72.2 Br 28,030 188,803 6,813 ene % 26.1 46.9 27.8

Tabela5:Veliinaiizvoriprihodapoveliinifarme
Farme Poljoprivredne Meano Nepoljoprivredno Ukupno Br % Br % Br % do5ha 604417 81770 13.53 77910 12.89 421715 67.77 5.01do10 131407 40647 30.93 36793 28 50530 38.45 10.01do20ha 36772 13672 42.14 11337 30.95 11107 25.53 Iznad20.01ha 6300 2655 42.1 1950 31 1609 25.5 Ukupno 778,891 138,738 17.8 127,990 16.4 484,961 62.3 Izvor:BogdanovN.,BozicD.(2005) Veliinafarme Br 23022 3438 656 86 27,202 Bezprihoda % 3.81 2.61 1.36 1.4 3.5

Tabela6Poljoprivredniproizvodi,inostranarazmenau2005.i2006.umilionimadolara
Srbijaukupno Poljoprivreda,ukupno Voeipovre 2005 4,481.8 920,9 261,9 Izvoz 2006 6,427.9 1,265.5 326.00 2005 10,461.3 772.3 159.3 Uvoz 2006 13,172.3 905.5 189.8

86

Tabela7:Sortevoasanajveimudelomuizvozu2006.
Voe Lubenice,svee Jabuke,svee,other Vinje Breskve,svee ljive,svee Maline,svee Maline,Kupine,Jagode,drugo Jagode,bezeera,smrznute MalineRolend,kuvaneilinekuvane MalineGriz,smrznuteilikuvane MalineBruh,smrznuteilikuvane MalineBlok,kuvaneilinekuvane Maline,smrznute KupinaRolend,smrznuteilikuvane KupinaKonfitura KupinaBlok Odkotenavinja,Rolend,smrznutailikuvana Vinjeskoskom,smrznuteilikuvane Ostalosmrznutovoe Suveljive Koliina(kg) 6,270,224 35,175,761 6,248,466 7,500,106 16,471,548 5,656,170 2,689,502 730,770 24,378,588 25,410,833 7,182,775 5,481,481 2,084,304 13,644,336 345,971 2,769,794 15,101,921 3,733,909 10,234,652 1,388,505 USD 1,360,238 11,431,288 2,286,244 1,370,449 4,444,392 5,765,679 3,877,193 1,216,767 48,326,528 30,065,679 10,988,703 4,081,612 2,786,126 23,175,593 531,099 3,151,932 17,790,971 2,466,110 7,937,890 2,963,122

87

Tabela8:Sortevoasanajveimudelomuizvozuu2006.
Voe Lubenice,svee Jabuke,svee,drugo Vinje Breskve,svee ljive,svee Maline,svee Maline,Kupine,Jagode,drugo Jagode,bezeera,smrznute MalineRolend,kuvaneilinekuvane MalineGriz,smrznuteilikuvane MalineBruh,smrznuteilikuvane MalineBlok,kuvaneilinekuvane Maline,smrznute KupinaRolend,smrznuteilikuvane KupinaKonfitura KupinaBlok Odkotenavinja,Rolend,smrznutailikuvana
1CustomsAdministration

Koliina(kg) 201.470 950.177 202.241 55.950.664 803.627 403.227 28.606.235 7.084.220 5.787.218 4.256.103 3.183.492 3.104.566 16.190.719 11.114.661 3.268.856 9.405.764 12.106.373

USD 1.429.446 6.028.219 992.656 34.637.386 1.126.916 455.057 13.753.100 4.020.753 3.387.496 2.232.077 1.720.896 2.017.335 8.899.802 5.681.780 1.317.489 1.175.682 2.889.219

Tabela9Poljoprivredniproizvoditrgovinkarazmenasainostranstvomu2006umil.USD Srbijaukupno Poljoprivreda,ukupno Voeipovre Voe Maline KiseleMaline Izvoz 2006 6,427.9 1,265.5 326.00 186.02 102.00 22.00 Uvoz 2006 13,172.3 905.5 189.8 93.55 0 0

88

Annex1.6:USAIDProgramhraneiarhivamarketinga
about/background

Imefajla

Opis PrezentacijaRemer Laneao aktivnostima marketinga smrznutogvoana srpskom PrezentacijaRemer Laneao aktivnostimaizvoza nasrpskom PrezentacijaJeff Spearnasrpskomo dizajnuipakovanju PrezentacijaJeff Spearnaengleskom odizajnuipakovanju PrezentacijaJeff Spearnasrpskomo dizajnuipakovanju PrezentacijaJeff Spearnaengleskom odizajnuipakovanju PrezentacijaJeff Spearaopakovanju. PrezentacijaHeinz Zenkaomarketingu ibrendiranju PrezentacijaDRDr. LiseMaueronaucio htehnologijihranei korienjuaditiva PrezentacijaDRDr. LiseMaueronaucio htehnologijihranei korienjuaditiva PrezentacijaRemera Laneanaengleskom oSEDPvoa, kupcimavoai intervencijama. PrezentacijaRandle Maconodobrim praksama manufakturena engleskom

Kategorija

F1.0_Marketing_Zamrznutog_Voca.ppt

Hrana

F2.0_Spremnost_za_Izvoz.ppt

Hrana

F3.1DesignandtheBottomLineforManagersSerbian

Dizajnikrajnjirezultatzamenadere
F3.2_Design_and_the_Bottom_Line_for_Managers.ppt

Hrana

Dizajnikrajnjirezultatzamenadere F4.1DesignThatSellsSerbian Dizajnkojiprodaje

F4.2_Design_that_Sells.ppt

Hrana

Hrana

Hrana

F5.0_Packaging.ppt

Hrana

F6.0_Advertising_Sales_Promotion_and_Public_Relations.ppt

Hrana

F7.1_Use_of_Food_Additives.pdf

Hrana

F7.2_Use_of_Food_Additives__Organic_Designations_ShelfLife.pdf

Hrana

F8.0_Conclusions_for_Fruit_and_Juice_Buyers_Intervention.ppt

Hrana

F9.0_FDA_Good_Manufacturing_Practices.ppt

Hrana

89

Imefajla

Opis PrezentacijaRandle Maconao principimaHACCAPa naengleskom PrezentacijaRandle Maconaohigijeni rukunaengleskom Etiketena prehrambenim proizvoidimaJeff Speara Prezentacijao organskojhrani zatoizabrati organsko? Naglaavanjeglavnih trendovaitritaza sveevoeipovreu zapadnojEvropi Predvianje optimalnogdatuma zaberbujabuka svrhaovog dokumentajeda pomogne uzgajivaimajabuka daodredekadaje najboljidatumbranja jabukazauvanjeu kontrolisanoj atmosferi Vrstetreanja unakrsnoopraivanje treanjazanova tritaikarta samoopraivanja reanja Regulatorirasta upotrebaregulatora rastauproizvodnji jabuka Sveemalinevodi vrstemalina, saenje,berbei praksenakonberbe zatritesveegvoa SveaKupinavodi vrstekupina, saenje,berbei praksenakonberbe

Kategorija

F10.0_HACCP_Basics.ppt

Hrana

F11.0_Hand_Hygiene.ppt

Hrana

F12.0_Vodic_za_etikete_na_prehrambenim_proizvodima.doc

Hrana

F13.0_Why_Organic.ppt

Hrana

F14.0_Svee_Produce_Markets_in_Western_Europe.doc

Hrana

F15.0_Predicting_optimum_harvest_dates_Serbian.pdf

Hrana

F16.0_Sweet_cherries__Serbian.pdf

Hrana

F17.0_Plant_growth_regulators_Serbian.pdf

Hrana

F18.0_Maline_guide__Serbian.pdf

Hrana

F19.0_Kupina_guide__Serbian_.pdf

Hrana

90

Imefajla

Opis zatritesveegvoa SveaJagodavodi vrstejagoda, saenje,berbei praksenakonberbe zatritesveegvoa Sveeribizlevodi vodivrsteribizli, saenje,berbei praksenakonberbe zatritesveegvoa SveeBorovnica vodivodivrste borovnica,saenje, berbeipraksenakon berbezatrite sveegvoa Sveebreskvevodi vrstebreskve, saenje,berbei praksenakonberbe zatritesveegvoa Sveemalinevodi vrstemalina, saenje,berbei praksenakonberbe zatritesveegvoa Radnasveskaza finansijjsko planiranje proizvodnje jagodiastogvoa Istraivanjetritau EUuvezisasrpskim voemipovrem, ukljuujui distribuciju, pakovanjeianalizu proizvoda.

Kategorija

F20.0_Jagoda_Production_Guide_for_Svee_Markets__Serbian.pdf

Hrana

F21.0_Red_and_Black_Currant_Production_Guide_for_Svee_Markets_ _Serbian.pdf

Hrana

F22.0_Borovnica_Production_Guide_for_Svee_Markets__Serbian.pdf

Hrana

F23.0_Svee_Peaches_Guide.pdf

Hrana

F24.0_Svee_maline_guide_in_greenhouses__Serbian.pdf

Hrana

F25.0_Workbook_for_Financial_Planning_of_Production_of_Berry_Fruits_ _Serbian.pdf

Hrana

EuropeanMarketReport.pdf

Hrana

TheinformationprovidedonthisWebsiteisnotofficialU.S.Governmentinformationanddoesnotrepresent theviewsorpositionsoftheU.S.AgencyforInternationalDevelopmentortheU.S.Government USAIDCompetitivenessProject,2008|USAIDCompetitivenessProjectisimplementedbyBoozAllenHamilton|Disclaimerof Endorsement

http://compete.rs/?filter0=109&q=about%2Fbackgroundandresearch%2Fsedp archivehttp://compete.rs/?filter0=109&q=about%2Fbackgroundandresearch%2Fsedparchive

91

Annex1.7:Odabra aniprogra amskiregi ionSrbije

Okrug Glavn ni grad d Povrin nau Brsta novnika Brstanovnik B ka 2 km2 u2 2002 pokm Opt tine Jablanica a District
(Jablanik ki okrug)

Naselja a

Leskov vac

2,76 69

240 0,923

87.0

L Leskovac B Bojnik L Lebane M Medvea V Vlasotince C CrnaTrava

336

Niava District (Niavsk ki okrug) Ni 2,729 381 1,757 139.9

A Aleksinac S Svrljig M Meroina R Raanj D Doljevac G GadinHan M Medijana N NikaBanja P Palilula P Pantelej C CrveniKrst V VladiinHan n S Surdulica B Bosilegrad T Trgovite V Vranje B Bujanovac P Preevo

285

Pinja District (Pinjski okrug)

Vranj je

3,520

227 7,690

64.7

363

Toplica District (Topliki okrug) Prokup plje 2,231 102 2,075 45.7

P Prokuplje B Blace K Kurumlija itoraa

267

92 2

93 3

Annex1.8Nezaposlenostuodabranimoptinamau4okrugaipovrina
Kategorija Optina Vranje Optina Bujanovac Optina Vladiin Han Stanovnit vo Broj nezaposle nih Broj nezaposle nih(ene) 8390 5036 6865 1193 4587 3398 1382 378 2086 974 86950 45279 39341 5533 22380 22190 8555 2563 15734 Optina Surdulica Opstina Bosilegrad Optina CrnaTrava Optina Babunica Optina Gain Han 10464

Optina Optina Preevo Trgovite

4677

2540

3728

539

2477

1867

647

168

1017

450

Ukupnapovrsina(ha) Ukupna 44552 povrina poljoprivre dnog zemljita Vonjaci 1427 (ukupno) Povrina 8 pod malinama Povrine 92 pod vinjama Povrine 847 pod ljivama Povrina 30 pod jagodama Povrina 0,3 pod borovnica ma

26656 15971

20873 16552

33645 35209

15718 29089

17577

332 0,5

78

94

824 12

250 16

136 10

342,2 0,55

855,6 2

31

79

14

7,3

194

26

44

352

123

76

120

62,4

0,2

4,10

94

Aneks1.9:PoljoprivrednestruneslubeuRepubliciSrbiji
Poljoprivredne strune slube obavljaju savetodavne usluge na polju poboljanja poljoprivrednih proizvoda. Njihova ciljna grupa su farmeri, javna poljoprivredna drutva, privatna poljoprivredna drutvaipoljoprivrednekooperative. Savetodvne usluge se tradicionalno pruaju u Republici Srbiji od strane poljoprivredne slube RepublikeSrbijekojaseorganizujeusledeimvidovima: Instituti, Stanice(Poljoprivrednestanice)i Zavodi.

Do 2009. one su funkcionisale u javnom sektoru i bile su koordinisane od strane Instituta za primenu nauke u poljoprivredi (IPNP) i od strane eksperata iz poljoprivrednih kooperativa i preraivakeindustrije. Poljoprivrednestruneslubesesastojeod: SavetodavneslubezapoljoprivreduzacentralnuSrbiju(22povezanatelazaobavljanje savetodavnihusluga) SavetodavneslubezapoljoprivreduzaautonomnupokrajinuVojvodinu(13povezanih telazaobavljanjesavetodavnihusluga)

Savetodavne usluge takoe pruaju i spoljne strane t.j. privatni individualci. Ovaj oblik savetodavnih usluga se finansijski moe obavljati od strane ogranienog broja farmera (poljoprivrednih proizvoaa), imajui u vidu da se ovakav oblik savetodavnih usluga plaa, nasuprotonimakojepruadravaikojesubesplatne. Program rada za poljoprivredne strune slube za 2009 i propisi u vezi sa uslovima i nainom korienja podrke drave (subvencije) u oblasti primene savetodavnih usluga u poljoprivredi za 2009. godinu (sl. glasnik 20/09 i 45/09) stvorile su uslove za otvorenu konkurenciju, posebno ustanovljenu zarad korienja podrke drave na polju pruanja savetodavnih usluga u poljoprivrediza2009.godinu. Poljoprivredne strune slube i broj eksperata savetnika prema mestu slube i nainu korienja podrkedrave,zaobavljanjesavetodavnihuslugaupoljoprivrediu2009(sl.glasnik20/09i45/09) sunavedeneudonjojtabeli. 95

Tabela1PoljoprivrednestruneslubeuRepubliciSrbiji PoljoprivrednestruneslubeeucentralnojSrbiji Brojpoljoprivrednihstanica Brojeksperata/savetnika 22 135 PoljoprivrednestruneslubeeuAutonomnojPokrajiniVojvodina Brojpoljoprivrednihstanica Brojeksperatasavetnika 13 78 Ukupno Ukupan broj poljoprivrednih stanica Ukupanbrojzaposlenih (CentralnaSrbija+APVojvodina) (CentralnaSrbija+APVojvodina) 35 213

Finansijskapitanjauvezisapoljoprivrednimstrunimslubama ZakonobudetuRepublikeSrbijeza2009.zaizdvajanjeikorienjefinansijskihsredstava(za2009. jeizdvojeno75milionadinaraatrenutnemerepoveavajuiznoszaovugodinui2008.godinuna 150 miliona dinara). Na osnovu kasnijeg zakona u 2009. ustanovljen je program distribucije i korienjasubvencijanapoljupoljoprivrede,umarstvaivodoprivrede. Tabela2.Finansijskapitanja Godina UkupaniznosuRSD 2008 2009

UkupaniznosuEUR20

150milionaRSD 1,843,281.73EUR 75 miliona RSD + 797,957.00EUR trenutnemere21

PoljoprivrednestruneslubeuNiavskom,Toplikom,JablanikomiPinjskomokrugu Poljoprivredne strune slube posluju u 4 data okruga u sledeim optinama: Poljoprivredna stanica Ni u 7 Optina (Aleksinac, Gadzin Han, Doljevac, Meroina, Ni, Raanj i Svrljig), Poljoprivredna stanica Vranje u 7 optina (Bosilegrad, Bujanovac, Vladiin Han, Vranje, Preevo, Surdulica i Trgovite), Poljoprivredna stanica Leskovac u 6 optina (Bojnik, Vlasotince, Lebane, Leskovac, Medvea i Crna Trava) i Poljoprivredna stanica Prokuplje u 4 optine (Blace, itoraa, KurumlijaiProkuplje).
KonverzijaizRSDuEURjeizraunatanaosnovugodinjegprosekaza2008.iprvupolovinu2009.godine Ukupaniznospodrkedravejepoveannovommeromnaosnovukojepredstavnicipoljoprivrednihstrunihslubi imajupravodaseprijavljuju(procenadodatnhtrokoajouveknijepoznata)
21

20

96

Tabela3.Poljoprivrednestruneslubeudatimokruzima Brojpoljoprivrednihstanica Uprave

"PoljoprivrednasavetodavnaslubaAgrorazvoj" d.o.o. " Poljoprivredna savetodavna sluba Leskovac" d.o.o. " Poljoprivredna savetodavna sluba Vranje" d.o.o. " Poljoprivredna savetodavna sluba Prokuplje"22 Ukupno

Ni Leskovac Vranje Prokuplje

Broj savetnk a 6 7 6 4 23

Broj pokrivenih optina 7 6 7 4 24

Poljoprivredna struna sluba Ni t.j. "Poljoprivredna savetodavna sluba Agrorazvoj" d.o.o. se fokusiranasavetodavneuslugeusledeimoblastima: Zavodzaproizvodnjuitarica Zavodzavoarstvo Zavodzaratarstvoistoarstvo Zavodzazatitubilja Centralnalaboratorija

Poljoprivredna struna sluba Vranje t.j. " Poljoprivredna savetodavna sluba Vranje " d.o.o. se fokusiranasavetodavneuslugeusledeimoblastima: Poljoprivredna struna sluba Leskovac " Poljoprivredna savetodavna sluba Leskovac " d.o.o. se fokusiranasavetodavneuslugeusledeimoblastima: Zavodzaproizvodnjuitarica Zavodzaratarstvoistoarstvo Zavodzavoarstvoivinogradarstvo Zavodzazatitubilja Zavodzazatitubilja Zavodzaproizvodnjuitaricaipovra Zavodzavoarstvoivinogradarstvo Zavodzaratarstvoistoarstvo Laboratorija

PoljoprivrednastrunaslubaProkupljet.j."PoljoprivrednasavetodavnaslubaProkuplje"d.o.o. sefokusiranasavetodavneuslugeusledeimoblastima:Officeforplantprotection

PoljoprivrednastanicauProkupljunijeispunilakriterijumeMPVPkodoglasazasavetodavnupoljoprivrednuslubu 2009.godine,processselekcijejouveknijezavren

22

97

Zavodzazatitubilja Zavodzavoarstvo Zavodzavinogradarst tvo Zavodzara atarstvoist toarstvo Zavodzaagroekonom miju

Mapapoljo oprivrednih hstrunihs slubiurepu ubliciSrbiji Oblastiozn naenenao ovojmapik kaoregioni 1,3,10i2 20odgovarajuradnojo blastipoljo a o oprivrednih h stanicauN Niu,Vranju u,LeskovcuiProkuplju. .

nistarstvopolj joprivrede,um marstvaivod doprivrede Izvor:RSMin

98 8

Aneks1.10:RuralnaMreazapodrkururalnomrazvoju
U cilju podizanja svestiu vezi sa merama i subvencijamaMinistarstva Poljoprivrede, umarstva i Vodoprivrede (MPV), kao i uspostavljanje bolje komunikacije izmeu seoskog stanovnitva, lokalneinstitucijeidravnevlasti,osnovanajeMreazapodrkururalnomrazvoju2007.god.Iako je inicijativa dola od strane MPV, izvren je bottomup pristup budui da su mnoge od prethodno pomenutih nadlenosti bile dodeljene predstavnicima Mree za podrku ruralnom razvoju(RDmrea). Mrea za podrku ruralnom razvoju je rezultat uravnoteenog planiranja MPV, jer su uzete u obzir teritorijalne, istorijske, kulturne, demografske, prirodne i druge razlike meu seoskim podrujima u Srbiji koje su ukazale na potrebu da se stvore sinergetske veze izmeu njih, ukljuivanjemmreekaorelevantnezainteresovanestraneiposrednika.Ministarstvonijeelelo da se fokusira samo na trinu konkurentnost poljoprivredne proizvodnje, ve i na odrivom razvoju u smislu diverzifikacije ruralne ekonomije, zasnovane na potrebi ouvanja i racionalnog korienjaprirodnihiekonomskihresursa.Ljudskikapitalidomaeznanjepredstavljajujojedno jednakovanopitanjekojejebiloukljuenouplanMinistarstva. U cilju dobijanja uravnoteenog razvoja ruralnih drutava, Mrea za podrku ruralnom razvoju pokuavadaukljuiirujavnost,civilniiprivatnisektoruprocesdonoenjaodluka. Konceptmreezapodrkururalnomrazvoju(RDmrea) Obrazloenje:MreazapodrkururalnomrazvojusezasnivanasledeimprincipimaipraksiEU: Odriviruralnirazvojrazvojkojisezasnivanaouvanjuirazvojuljudskog,socijalnogi proizvodnog/inovativnogkapitala Ovakavpristupjezasnovannasvojstvenimkarakteristikamaruralnihpodrujaruralna podrujasuslina,alisutakodjerazliitaupogleduodredjenihpitanja.Razliketreba uzetiuobzirprilikomplaniranjabuduihkorakaruralnograzvoja. Ukljuivanjelokalnihzajednicauprocesrazvojajeodvelikogznaaja. Bottomuppristupjeosnovnikonceptmreezapodrkururalnomrazvoju,zbog velikogznaajazaueeiukljuivanjesvihzainteresovanihstranauprocesdonoenja odlukaururalnimoblastima Razvojlokalnogpartnerstvausmisluzajednikihplanova,pristupaizajednikograzvoja jesastavnideomreezapodrkururalnomrazvoju Umreavanjeisaradnjasinergetskiuticajuprocesimarazvoja,transferstrunog znanja,veomasuznaajnizaruralnirazvojSrbije. Inovacijesuneophodnezapovezivanjedomaih,tradicionalnihznanjaisadanjih vrednosti,kakobisepostiglirezultati(proizvodi)unovim,trinokonkurentnim oblicima. IntegralnipristupMedjusektorskasaradnjajeneophodnazaodgovarajuiruralni razvoj.Horizontalnamedjusektorskasaradnja,kaoivertikalnasaradnja(saradnja lokalnih,regionalnihinacionalnihinstitucija)jepreduslovzaodriviruralnirazvoj.

Strukturamreezapodrkururalnomrazvoju 99

Mreazapodrkururalnomrazvojutrenutnozapoljava170radnika,140upodrunimjedinicama i30uregionalnimcentrima(koordinatoriimenaderi).Kriterijumizaizborzazaposleneuokviru mreezapodrkururalnomrazvojuuzelisuuobzirrodnosenzitivanpristup,ikaorezultattogaje injenicadasueneskoropodjednakozastupljenekaoimukarciuokvirumreezapodrku ruralnomrazvoju.Manjine,osobesainvaliditetom,omladina,nezaposleniidrugipredstavnici ugroenihgrupasutakoezastupljeniuznaajnomprocentuzaposlenihlicauokvirumreeza podrkururalnomrazvoju.Mreazapodrkururalnomrazvojujeimalatrifazeusmislubroja regionalnihcentaraipodregionalnihjedinica.Formiralisusenasledeinain: I. 2007.godosnovanojeestregionalnihcentara II. 2008.god.osnovanojejo5regionalnihcentara,takodajemreazapodrkururalnom razvojuukupnoimala11regionalnihcentara III. Konano,2009.godosnovanojejo4regionalnihcentara,takodajemreaza podrkururalnomrazvojuukupnoimala15regionalnihcentara Tabela1:Podaciozaposlenimaidistribucijimreezapodrkururalnomrazvoju Godina Brojregionalnih centara Brojpod jedinica Ukupanbroj zaposlenih Optinepokrivene mreomzapodrku ruralnomrazvoju 141

2009 15 126 170 KaotojenavedenouTabeli1,iznad,dosada,osnovanoje126podregionalnihjedinicai15 regionalnihcentara.OnisupodjednakorasporedjeninateritorijiRepublikeSrbije,pokrivaju141 optinu. Finansijskiosnovmreezapodrkururalnomrazvoju Razvojfinansijskepodrkemreezapodrkururalnomrazvojuimaojedvefaze.Upoetkujebila osnovanaifinansiranakrozprojekatUspostavljanjesistemazapodrkururalnograzvoja,a2007. jeimalabudetodoko380hiljadaeuraza6regionalnihcentarainjihovihpodjedinica.Uskladusa poveanjemregionalnihcentarainjihovihpodjedinica,finansijskapodrkaporaslajeu2008.god. naoko614hiljadaevra.Finansijskimodelnijesepromeniosamoupogleduiznosa,veiusmislu logistikepomoi.Podrkamreezapodrkururalnomrazvojujeregistrovanausklopugodinjeg programskog plana Ministarstva Poljoprivrede, umarstva i Vodoprivrede MPV, i vie se ne tretira kao projekat inicijative, ve kao deo mera MPV za podrku ruralnom razvoju. Ovakav pristup je nastavljen i u 2009.godini, dodeljeno je pola miliona evra za potrebe funkcionisanja mree za podrku ruralnom razvoju. Iako se sastoji od 15 regionalnih centara i relevantnih podjedinica,zbogsvetskefinansijskekrize,dravnibudetMinistarstva Poljoprivrede,umarstvai Vodoprivrede (MPV) u 2009.godini, takoe je smanjen za potrebe mree za podrku ruralnom razvoju. Tabela2:Podaciofinansijskojosnovi(pozadini)mree23zapodrkururalnomrazvoju
23 Konverzija dinara u evro obraunava se po srednjem kursu dinara u evro u poslednja etiri meseca u 2007. u godinjem proseku za 2008. i u prvoj polovini za 2009.god.

100

 Godina 2007 2008 2009 Brojregionalnih centara 6 11 15 UkupaniznosuRSD 30milionRSD 50milionRSD 47milionRSD UkupaniznosuEUR 380,803.00EUR 614,427.00EUR 500,039.00EUR

MreazapodrkururalnomrazvojuuPinjskom,Niavskom,JablanikomiToplikomokrugu Mrea za podrku ruralnom razvoju je takoe osnovana u Pinjskom, Niavskom, Jablanikom i Toplikom okrugu.. Ona ima tri regionalna centra: Regionalni centar Leskovac, Regionalni centar NiiRegionalnicentarVranje.Ovatriregionalnacentramreezapodrkururalnomrazvojuimaju ukupno28podjedinicauprethodnopomenutaetiriokruga. MapadistribucijeMreezapodrkururalnomrazvojuuRepubliciSrbiji Oblastikojesupokrivenemreomzapodrkururalnomrazvojupredstavljenesunamapi razliitimbojama.Beleoblastipredstavljajujouveknepokriveneoptine

101


Izvor:Minista arstvoPoljoprivr rede,umarstv vaiVodoprivred deRepublikeSrbije,2009

Aneks1.1 11:Pisma aizMinista arstvaPo ljoprivred de,umars stvaiVod doprivredeuvezi e sasufina ansiranjem m
Tokom pripreme i sa astavljanja programa, t za form p tim mulaciju se sastao sa predstavnic cima MPV V nekolikoputa,kaois sapredstavnicimaamb basadeDan nskeuBeog gradu.Sasta anakjeodr ankakobi i seobezbed dilaposvee enostivlasn nitvo,kao isufinansiranjeodstra aneVladeR RepublikeS Srbije. 102 2

Tim za formulaciju je dobio tri pisma od MPV u vezi sa sufinansiranjem. U ovom poslednjem programskom dokumentu sufinansiranje koje je navedeno u pismu br. 2, od Direkcije za ruralni razvoj,koristisekaopolaznainvesticijaprograma.Meutim,kakojenavedenoupismudravnog sekretaraMirjaneMiloevi,novisastancieseodratiuaprilu2010.godinekakobisedefinisalo ulaganjeVladeR.Srbijeuprogram.SastankeeorganizovatiambasadaDanskeuBeogradu.
Pismobr.1: Beograd8.oktobar2009. PotovanigospodineKvistgaard,

UciljudefinisanjabuduihmogunostifinansijskepodrkesrpskestranedanskomProgramu podrkezarazvojsektorazaproizvodnjuvoaibobiastogvoaujunojSrbiji,ikakobirezimiralii uskladilistavoveiintereseciljnihgrupauSrbiji,organizovanjesastanaktokomkojegsu razmatrananavedenapitanja. Sastanakjeodran7.oktobra2009.godineuInstitutuzaprehrambenetehnologije(FINS)uNovom Sadu.Uesnicisastankasubili: Uesnicisastankasubili: 1. DrMirjanaMiloevi,dravnisekretarMinistarstvaPoljoprivrede,umarstvai Vodoprivrede 2. Veljkoorevi,menadermreezapodrkururalnomrazvojuizMinistarstva Poljoprivrede,umarstvaiVodoprivrede 3. MiloradPlavi,predstavniksektorazaruralnirazvojMinistarstvaPoljoprivrede,umarstva iVodoprivrede 4. DrJasnaMastilovi,direktorInstitutazaprehrambenetehnologije 5. DrarkoKevrean,zamenikdirektoraInstitutazaprehrambenetehnologije PomonikministrazaruralnirazvojSlobodanTeofanovjeobavetenozakljucimasasastankai saglasanjesanjima. Tokomsastankanacrtplanaaktivnostiprojektajerazmatrannanainkojijeprikazanunastavku ispod,kakobisedefinisaleosnovezarazmatranjemoguihizvorasufinansiranjaaktivnostisa srpskestrane. Nacrtplanaaktivnostijedefinisankaotojeprikazanoispod: CILJNEGRUPE Regioni Jablaniki,Topliki,Pinjski,Niavski Sortevoaibobiastog KiselaVinja(sortaOblainskasaaktivnostimausmerenimka voa unapreenjutehnologijeproizvodnje,zatitegeografske identifikacijenaosnovuodreenihkarakteristikaipoboljanja kvalitetamarketinkihmogunosti)imalina(uvoenjenovihsortii optimizacijakorienjapostojeihsorti) Proizvodjaivoai Unapreenjetehnologijeproizvodnje,novapostrojenja bobiastogvoa Zadrugeklasteri Preraivaivoai Skladitenjeiplasiranjesveegvoa bobiastogvoa Obradauciljupostizanjavievrednostiproizvoda Marketing 103

Partnerinaprojektu mreaprenosa (transfera)znanja

Struneslubeuodabranimregionima Mreazapodrkururalnomrazvoju InstitutzaprehrambenetehnologijeuNovomSadu Institutzavoarstvouaku

Planaktivnostiprojekta: KOMPONENTA1 Izgradnjakapaciteta Usavravanjeznanjaivetinazapartnerenaprojektu(studijska putovanjauDanskuiliudrugerazvijenezemljeEU) 1.Vetineupruanjusavetodavnihusluga 2.Proizvodnetehnologijevoaibobiastogvoa 3.Udruenjaproizvoaa 4.Kvalitetsorti 5.Tehnologijaprerade 6.Marketing 7.StandardikvalitetaHACCP,Standardidobrepoljoprivredne prakse Seminarizaproizvodjae Seminarisapreradjivaima Savetodavneuslugenaterenu KOMPONENTA2 Grantovi(donacije)zaproizvodnjuipreradu Formiranjebazepodatakaopostojeimresursimaproizvodnja, prerada,skladitenje Izradakriterijumazadodelugrantova Monitoringkorienjadonacija KOMPONENTA3 Poboljanjestrukturesorti,tehnologijeproizvodnje,kvalitetai bezbednosti Ispitivanjevrednostiobradeodabranihvonihvrstaisorti Optimizacijaskladitenja,preradeiprocesaplasiranja ZatitaproizvodaZatitageografskogporekalaigeografskeoznake Unapreenjetestiranjakvalitetaibezbednosti Aktivnostiusmerenekaintegracijiproizvoaa Marketinkeaktivnosti Naosnovudefinisanihciljnihgrupaipartnerauprojektuipredstavljenognacrtaplanaaktivnosti, definisanisusledeiizvorisufinansiranjaprojektaodstraneSrbije: IZVORI Angaovanjesavetodavneslubeimreezapodrkururalnomrazvoju SUFINANSIRANJA 200.000 SubvencijezanovapostrojenjaizMPV:: a) Zasvakihektarsertifikovanihmalina2.500(210.000240000 dinara):tokom4godinerealizacijeprojektaza1000hektara 2.500.000 b) Vinjazasvakopostrojenje1,2:zacca.800biljakapo hektaruza2.000hektaranovihpostrojenjacca.2.000.000 Sufinansiranjerekonstrukcijepostojeihiizgradnjenovihkapaciteta 104

zapreraduiskladitenjezakojesuprogramigrantovavedobijeniod MPV,1.000.000podrkeizDanske,1.000.000odMPVi dodatnih1.000.000moeseoekivatiodvlasnikaskladinihi preraivakihpostrojenja Sufinansiranjeodstraneoptina300,000 Dodatnosufinansiranjebisemoglaobezbeditiodprogramapodrke standardizacijeisertifikacijeizMPVipodrkerazvojazadrugai klasteraizMinistarstvazaekonomijuiruralnirazvoj. Predstavljeniizvorasufinansiranjaprojektnihaktivnostipoveavajumogunostisufinansiranjado 7.000.000,itimepotvrujudauSrbijivepostojispremnostdaseinvestirausektorza proizvodnjuvoaibobiastogvoa. Pitanjeupravljanjaprojektomtakoejerazmatranonasastankuipodranjepredlogdaseformira Upravniodborsastavljenodpredstavnikasvihzainteresovanihstranaipartnera.Upravniodbor trebalobiinesledeilanovi: 1. DrMirjanaMiloevi,dravnisekretar,predsednik 2. SlobodanTeofanov,pomonikministra 3. PredstavnikPinjskogregiona 4. PredstavnikNiavskogregiona 5. PredstavnikToplikogregiona 6. PredstavnikPinjskogregiona 7. PredstavnikJablanikogregiona 8. JasnaMastiloviInstitutzaprehrambenetehnologije,NoviSad 9. SvetlanaPaunovi,Institutzavoarstvo,aak 10. PredstavnikDanske DravniSekretar Prof.drMirjanaMilosevic Pismobr.2: EmailDirekcijezaruralnirazvoj,9.3.2010. PotovaniMorten, Upriloguetenaitabelukojaobjanjavadodelusredstavazaproizvodnjuipreraduvoau skladu sa Nacionalnim programom za ruralni razvoj 20102013.. Kao to vidite, moemo da izdvojimo oko 3,3 miliona u 4 okruga koje pokriva va projekat pomou naeg nacionalnog programapomoi(podrke). Srdaanpozdrav, 105


RadivojNadlacki Konsultantzaruralnirazvoj Sektorzaruralnirazvoj tel:+381(0)113348045 fax:+381(0)113348424 radivoj.nadlacki@minpolj.gov.rs www.minpolj.gov.rs

Godina Osa Podmere 1.1.4.Investicijeu poljoprivrednagazdinstva zaproizvodnjuvoai povra 1.3.4.Investicije u postrojenja za preradu voaipovra Ukupno1: 1.1.4.Investicijeu poljoprivrednagazdinstva zaproizvodnjuvoai povra 1.3.4.Investicije u postrojenja za preradu voaipovra Ukupno2: 1.1.4.Investicijeu poljoprivrednagazdinstva zaproizvodnjuvoai povra 1.3.4.Investicije u postrojenja za preradu voaipovra Ukupno3: 1.1.4.Investicijeu poljoprivrednagazdinstva zaproizvodnjuvoai povra 1.3.4.Investicije u postrojenja za preradu voaipovra Ukupno4: Ukupno: Indikativna finansijskasredstva Procenat RSD

18,82% 2.125.000.000,00Din. 0,00% 18,82% 25,00% 3.000.000.000,00Din. 8,00% 33,00% 25,00% 3.500.000.000,00Din. 8,00% 33,00% 25,00% 4.000.000.000,00Din. 8,00% 33,00% 12.625.000.000,00 Din.

400.000.000,00Din.

2010

Din. 400.000.000,00Din. 750.000.000,00Din.

2011

240.000.000,00Din. 990.000.000,00Din. 875.000.000,00Din.

2012

280.000.000,00Din. 1.155.000.000,00Din. 1.000.000.000,00Din.

2013

320.000.000,00Din. 1.320.000.000,00Din. 3.865.000.000,00Din. 38,650,000.00 438,017 62,207 14.2% 5,489,057.62

2011 2013

Indikativnafinansijskasredstvauvezisaprojektnimpitanjima20102013.ukupno zaceluteritoriju: BrojpoljoprivrednihgazdinstavauSrbiji Brojpoljoprivrednihgazdinstavauprojektnojoblasti(4okrugaujugoistonojSrbiji) Procenatpoljoprivrednihgazdinstavauprojektnojoblasti Deosredstavazaprojektnapitanjapremabrojupoljoprivrednihgazdinstavau

106

projektnojoblasti Oko60%tihsredstavaebitizaproizvodnjuipreraduvoa(ostatakjezapovre) 3,293,434.57

Pismobr.3: PismoDravnogSekretara,gospodjeMirjaneMilosevidodatojeunastavku. PREVODPISMA RepublikaSrbija MinistarstvoPoljoprivrede,umarstvaiVodoprivrede KabinetMinistra

Nemanjina2226 Beograd,6.april2010. Br.33700228/201008 Tel:+381(11)3065039Faks:+381(11)3616272

AmbasadaDanske NJ.E.AmbasadorMetteKjuelNielsen
NeznanogJunaka9a 11040Beograd RepublikaSrbija

PotovanaEkselencijo, elelabihdaiskoristimovuprilikudaizrazimnauzahvalnosttosteodvojilivremedadodjetenasastanaku MinistarstvoPoljoprivrede,umarstvaiVodoprivredeRepublikeSrbijeuvezisadanskimProgramompodrkezarazvoj sektorazaproizvodnjuvoaibobiastogvoaujunojSrbiji Kaotosmodogovoriliutokusastanka,Ministarstvojerazmotrilofinansijskoueesrpskestraneuprogramu. Zakljuenojedapostojevelikemogunostidaseobezbedesredstvazasufinansiranjeprojekta,aliprenegoto Ministarstvodakonanifinansijskiokvir,neophodnojepreciznodefinisatiraspodelusredstvaizDanskeiizSrbijeza odreeneprojektneaktivnosti,kakobiseizbeglopreklapanjenaosnovufinansiranja. Iztograzloga,savetujemVamdaorganizujetejojedansastanaksadanskimstrunjacima,kakobizavriliinvesticioni plandodelegrantovazaovajprojekat,unajkraemmoguemroku. Primiteizrazemognajdubljegpotovanja,

DravniSekretar Prof.drMirjanaMiloevi

107

108 8

Aneks2NacrtaZavrnogProgramskogDokumenta
2.1 Opisprojektnihzadatakazazavrnuformulacijumisije 2.2 Konsultovanadokumenataiwebsajtovi 2.3 Ljudisusesastaliikonsultovalidrugamisijaitrea(zavrna)misija 2.4 NapredniAkcioniplanzanarednekorake 2.5 PreporukeodTimazaProcenu,komentarisano 2.6 Nacrt Memoranduma o Razumevanju izmeuMinistarstva inostranih poslova Danske i Vlade RepublikeSrbije

Aneks2.1Opisprojektnihzadatakazazavrnoprogramiranjemisije
Zavrna prezentacija nacrta Zavrnog Programskog dokumenta danskog Programa podrke privrednomrastuizapoljavanjukrozrazvojsektorazahortikulturuuSrbiji Uvod Ambasada Danske u Republici Srbiji je zajedno sa Ministarstvom Poljoprivrede, umarstva i Vodoprivrede(MPV)RepublikeSrbijeidrugimzainteresovanimstranamauprolee2009.godine ispitalapotrebuzaprogramomprivatnogsektorausklopudanskogSusedskogProgramapodrke za razvoj sektora za proizvodnju voa i bobiastog voa, posebno u junoj i jugozapadnoj Srbiji. Nakonispitivanja,misijadanskeKomisijezaprocenustanjaposetilajeSrbijuuperioduod21.do 26. juna 2009. god. sa ciljem prikupljanja podataka i formulisanja prvog nacrta programskog dokumenta. Misiju je predvodio gospodin Thomas Djurhuus i gospodin Jorgen V. Andersen, iz MinistarstvainostranihposlovaDanske,uzpodrkuviegstrunjaka,gospodina.JensSkrumsager Skau, vieg strunjaka, gospodina Mortena Kvistgaard, i uz pomo nacionalnog konsultanta, gospodina Gorana Patrovia. Misija predformulacije je sprovedena od 31. avgusta do 4. septembra 2009. god. Misiju je predvodio vii strunjak, gospodin Jens Skrumsager Skau i vii strunjak, gospodin Morten Kvistgaard, uz pomo nacionalnog eksperta gospodina Gorana Patrovia. Ministarstvo inostranih poslova je zastupao zamenik ministra, gospodin Peter Lassen nanekimodsastanakauBeograduiNiu. Prvedvemisijeimalesukonsultacijesasrpskimministarstvima,optinamanajuguSrbije,ostalim zainteresovanim stranama, potencijalnim korisnicima i predstavnicima donatorskih zajednica u Srbiji,naroitosapredstavnicimaUSAIDipredstavnicimaDanskogprograma(LEDIB)kojisenalaze u Niu. Detaljne informacije o svim sastancima i uesnicima su predstavljene u Aneksu 2 Nacrta programskogdokumenta. Glavnizakljucimisijezaprocenustanja Zakljuakovemisijejedajeintervencijausektoruzaproizvodnjuvoaibobiastogvoapotrebna idaebitiznaajnauciljupodrkerazvojuovogsektora.TakoejezakljuenodajeMPVveoma zainteresovanodauestvujeuprogramu. Razliiti faktori ukazuju na potrebe u smislu poboljanja savetodavnih slubi; jaanje saradnje izmeu proizvoaa i uspostavljanje pouzdanih veza sa preradjivaima i izvoznicima; potrebe za novim investicijama u proizvodnji i preradi; hitna potreba za analizom trita i poboljanjem 109

marketingasveegipreraenogvoaibobiastogvoa..Takoe,potrebnasuprobnatestiranja novih sorti sertifikovanog voa i bobiastog voa, kao i nove proizvodne tehnike za sveu i preraenupotronju.Fitosanitarnipropisiipropisikojiseodnosenabezbednosthranesuuredu, iakoizgradnjakapacitetaisprovoenjekontrolehranejouvekpredstavljajunedostatakuokviru administrativnogplana. Ministarstvo inostranih poslova Danske je pokrenulo tzv. LEDIB program (Program Lokalnog ekonomskograzvojanaBalkanu)ugraduNiu(JunaSrbija).Zakljuakmisijezaprocenustanjaje daseformiraprogramskaKancelarijazaprogramrazvojasektorazaproizvodnjuvoaibobiastog voa u Niu kako bi bilo koristi od sinergije efekata ve dobro poznatog danskog programa u regionu. Kritinapitanjazadaljirazvojsektora,utvrenatokommisijeinaosnovudobijenihinformacija,su sledea: 1) Izgradnjakapacitetazastruneslubeizaobukuipoboljanjesaradnjeizmeu proizvoaa(grupeproizvodjaa); 2) Izgradnjakapacitetazaanalizutritaimarketing,kaoizarealizacijuspecifinih istraivanjatrita; 4) Ulaganjeuprimarnuproizvodnjuipreradu; 5) Saradnjakrozitavlanacvrednostiodproizvoaadopotroaaiizvoznika,ukljuujuii saradnjuuokviruanalizetritaimarketinga; 5) Uvoenjenovihsertifikovanihiodobrenihsortivoaibobiastogvoainovihimodernih metodaproizvodnje,berbeiprerade; 6) Jaanjekontrolekvaliteta,analizerizika,monitoringabezbednostiisertifikacijeu proizvodnjivoaibobiastogvoauSrbijiiuvoenjelaboratorijazakontrolukvalitetai bezbednostihrane. Glavni rezultat danske intervencije e biti poboljanje produktivnosti i konkurentnosti proizvoda od sveeg i preraenog voa i bobiastog voa u Srbiji, posebno na jugu Srbije. To e poveati prihodeproizvoaaistvoritiuslovezazapoljavanjeuitavomlancuvrednosti,astogaedoii do smanjenja siromatva u regionu. Rezultat e biti poveanje izvoza visoko kvalitetnog sveeg i preraenogvoaibobiastogvoauSrbiji. Ciljevi komponenti programa su u skladu sa srpskim Nacionalnim Programom ruralnog razvoja 20092011.Pomozarazvojsektorazaproizvodnjuvoaibobiastogvoaigeneralno,itavlanac vrednosti ima podrku MPV, Ministarstva Ekonomije i Regionalnog razvoja, kao i proizvoaa i preraivaanajuguSrbije. Ciljevimisijepredformulacije Opti cilj misije predformulacije je da proveri ili prilagodi predloeni nacrt komponenti programskom dokumentu za procenu stanja (FFPD), sufinansiranje programa intervencija i organizacionopredstavljanjeprogramaupregovorimasaMinistarstvompoljoprivrede. 110

ProvereiprilagodjavanjeeseodigratiurazgovorusazainteresovanimstranamauSrbiji,sciljem da se pripremi programski dokument koji e biti spreman za zavretak nakon konsultacija u MinistarstvuinostranihposlovaDanske. Globalni ciljevi programa su jaanje rezultata izvoza tog sektora ime se promovie ekonomski rast i zapoljavanje u sektoru. Posebna panja e biti posveena. ivotnoj sredini, smanjenju siromatva i pitanjima rodne ravnopravnosti. Usklaivanje programa sa nacionalnom politikom Srbijeiprioritetimabieuzetouobzir. Glavniishoddrugemisije: Tokom druge misije zainteresovane strane inkluzivnog MPV, Ministarstva Ekonomije i Regionalnograzvoja(MERR),optineuizabranomregionu,proizvoaiipreraivainajuguSrbije sloili su se i podrali okvir osnovnog nacrta programske komponente iz prve misije i njene zakljuake.Zajednosazainteresovanimstranamadrugamisijajeodredila4okruganajuguSrbije zasaradnjui5vrednosnihlanacapogodnihzaprogram.MPVseunaelusloilosapotrebomza sufinansiranje programa, ali jo nije u mogunosti da navede konani iznos sredstava. Veina optina u izabranom regionu sloila se sa principima sufinansiranja i posveenosti misiji, iako budetskelinijezasufinansiranjeiiznosjouveknisudetaljnorazmatrani.Struneslube,Mrea poljoprivrednogiruralnograzvojaiInstitutzaekonomikupoljoprivrede,Beograd,sloilisuseda budu ukljueni u Komponentu 1 i u Komponentu 2. Institut za voarstvo u aku i Institut za prehrambenetehnologijeuNovomSadu,sloilisusedabududirektnoukljueniuKomponentu3. Kancelarije USAID u Beogradu, kao i u Niu, podrale su 3 komponente programa koji im je predstavljen i pristale su da sarauju i razmenjuju informacije, posebno u vezi marketinga, promocijeianalizemogunostiizvozasveegipreraenogvoaibobiastogvoa. Ciljtreeizavrnemisijeod22.do26.februara2010.godine DapredstaviNacrtProgramskogDokumentaMPV,MinistarstvuEkonomijeiRegionalnograzvoja (MERR) i svim drugim zainteresovanim stranama i uskladi nacrt programskog dokumenta sa rezultatima diskusije i sa ciljevima Susedskog programa (Smernice za Upravljanje programom podrke). Rezultati Sledeirezultatieproisteiizprojekta: FinalniProgramskiDokumentzasnovannaSmernicamazaUpravljanjeprogramompodrke Delokrugrada Prezentacija Nacrta programskog dokumenta e obuhvatiti, ali nee se nuno ograniiti, na konsultacije sa dole pomenutim ministarstvima, institucijama i organizacijama i dole navedenim pitanjima IzvrnirezimeoNacrtuprogramskogdokumentailicelokupanNacrtprogramskogdokumentae pre poetka tree misije i nakon konsultacija sa Ministarstvom Inostranih poslova biti poslat izabranimzainteresovanimstranamauSrbiji. Zainteresovanestranekojeebitikonsultovane(toebitidogovorenosaMinistarstvomInostranih poslova): 111

1.MinistarstvoPoljoprivrede,umarstvaiVodoprivredeMPV 2.MinistarstvoEkonomijeiRegionalnograzvoja 3.Optineuregionu(junaSrbija) 4.Institutzaprehrambenetehnologije,NoviSad 5.Institutzavoarstvo,aak 6.Struneslubeuregionu 7.Mreapoljoprivrednogiruralnograzvojauregionu 8.USAID 9.LEDIB,Ni Pitanjaokojimaeseraspravljatiikojaebitiobjanjena: Osnovnastvarjedatimrazgovara,proveriiprilagodi,akojepotrebno,predloenekomponente ukljueneuNacrtprogramskogdokumenta(NPD).Pitanjanavedenaispodebitipokrivenakroz konsultacijesazainteresovanimstranamanapojedinanimsastancima: 1Podudarnostciljevaprograma,ukljuujuiipripremuhijerarhijeciljeva(globalni,posredni, specifiniioperativniciljevi); 2Podudarnostprogramskihkomponentiirezultata(izgradnjakapaciteta,investicionapodrkai tehnikapomo); 3Podudarnost5vrednosnihlanacazapodrkuuzgojavoaibobiastogvoauokviruprograma; 4PodudarnostiznosasufinansiranjasvihkomponentiiliprincipasaMPVioptinama,kaoi podudarnostuvezisarelevantnimprivatnimnivoimasufinansiranja; 5Podudarnostbudetazacelokupanprogramipojedinanebudetskelinijezakomponentei podkomponente; 6Podudarnostupravljakestruktureprograma,ukljuujuiilanoveUpravnogodboraPrograma, administrativni,finansijskimenadmentipostojeimonitoring; 7Objanjenjepotrebnihmerakakobiseobezbedilazastupljenostunakrsnihpitanjakojase odnosenaivotnusredinu,rodnupolitiku,smanjenjesiromatva,zapoljavanje; 8Usklaivanjesanacionalnimfinansijskimstrukturamaiprocedurama; 9Procenarizikaipretpostavki(AnalizaLogikogOkviraALO); 10FormulacijazadatkazaUpravniodborPrograma(UpravniodborProgramaUOP); 11Opiszadatakazapunoradnovremeviegkonsultantazahortikulturu; 12Podudarnostprocesaakcionogplanakojiopisujenarednekorakezakonanurealizaciju programa. Pristup Tim e pre odlaska za Srbiju, radi konane formulacije misije, da pripremi i utvrdi raspored sastanakasaodabranimzainteresovanimstranamainatajnainobezbedidarelevantniakterina odgovarajuimnivoimabududostupnitokommisije. SagovornicitokommisijeebitiMinistarstvopoljoprivrede,umarstvaivodoprivredeRepublike Srbije(MPV), Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, ostale relevantne dravne institucije i privatne firme i organizacije prethodno navedene gore. Misija e posetiti Beograd,i,akobudetrebalo,irelevantnezainteresovanestraneujunojSrbijiiLEDIBkancelarijuu Niu. TimeinitigospodinJensSkrumsagerSkau,gospodinMortenKvistgaardinacionalnikonsultant, gospodin Goran Patrovi. Predstavnik (predstavinici) danskog Susedskog programa i ambasade Danske u Beogradu mogu prisustvovati misiji na terenu. Gospodin Jens Bastue Jakobsen e biti 112

ukljuenutimmisije. Cilj angaovanja gospodina Jakobsena je da pripremi administrativno uspostavljanje Prirunika investicionogplanadodelegrantovauokviruKomponente2ovogprograma. Trajanjeiizvetavanje Konsultanti e sprovoditi desk istraivanja (istraivanje bazirana na prikupljanju podataka iz sekundarnihizvora),organizovatisastanke,itd.,dopolaskazaSrbiju.TimeboravitiuSrbijiod22. do 26. februara 2010.god. Nakon dobijanja konanih povratnih informacija (miljenja) od strane MinistarstvaInostranihposlovaiostalihglavnihpartnerauSrbiji,Zavrniprogramskidokumente biti dostavljen Ministarstvu Inostranih poslova najkasnije do 5. marta 2010. godine, zajedno sa prilagoenimplanomprojektnihaktivnostizanarednekorake.

113

Aneks2.2:Dokumentaiwebsajtovikonsultovanitokomprogramiranja
PoljoprivredaiRuralnirazvoj CodexAlimentarius(FAO/WHOstandardizahranu)www.codexalimentarius.net TrineinformacijepoljoprivredeSrbije(STIPS)www.stips.minpolj.gov.rs PrviInternettriniprostorzapoljoprivredneproizvodewww.agrora.com Odeljenje za priznavanje i zatitu novih biljnih sorti Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivredeRSwww.sorte.minpolj.gov.rs InfoCentarEUusklopuMPVwww.minpolj.gov.rs/euinfocentar/index.html PoljoprivredaInfoInternetmagazinwww.poljoprivreda.info MojaFarmainternetportalzapoljoprivreduwww.mojafarma.rs Dnevnevestiopoljoprivrediwww.agronews.biz Poljoprivredniinternetportalwww.poljopartner.rs AGROPRESSNovinarskoudruenjeusektorupoljoprivredewww.agropress.org.rs Meunarodnoudruenjepoljoprivrednihproizvoaa(IFAP)www.ifap.org/en/index.html EUudruenjepoljoprivrednikaikooperativa(COPACOGECA)www.copacogeca.be MeunarodnaFederacijaPokretazaorganskupoljoprivreduwww.ifoam.org NVOAgromreawww.agromreza.org.rs PromocijaruralnihpotencijalaSrbije(SRBIJAFEST)www.srbijafest.org TuristikaorganizacijaSrbijewww.serbiatourism.org Slubenilistwww.slglasnik.com Srpskoudruenjepotroaawww.apos.org.rs MreaasocijacijalokalnihvlastijugoistoneEvropewww.nalas.eu Dravneinstitucije Republikizavodzastatistikuwww.statserb.sr.gov.yu NarodnaskuptinaSrbijewww.parlament.gov.rs VladaRepublikeSrbijewww.srbija.gov.rs Strategijazasmanjenjesiromatvakljunatakawww.prsp.gov.rs AmbasadaDanskeuBeograduwww.ambbeograd.um.dk Ministarstvopoljoprivrede,umarstvaivodoprivredewww.minpolj.gov.rs Ministarstvoinostranihposlovawww.mfa.gov.rs Ministarstvofinansijawww.mfin.gov.rs Ministarstvoekonomijeiregionalnograzvojawww.merr.gov.rs Ministarstvozadravnuupravuilokalnusamoupravuwww.drzavnauprava.gov.rs Ministarstvotrgovineiuslugawww.mtu.sr.gov.yu Ministarstvoradaisocijalnepolitikewww.minrzs.gov.rs Ministarstvoivotnesredineiprostornogplaniranjawww.ekoserb.gov.rs AgencijazastranaulaganjaipromocijuizvozaRepublikeSrbijeSIEPAwww.siepa.gov.rs SocijalnoekonomskiSavetRepublikeSrbijewww.socijalnoekonomskisavet.rs InstitutzastandardizacijuSrbije.www.jus.org.yu AgencijazarazvojMSPipreduzetnitvawww.sme.gov.rs Izvoznekreditneagencijewww.aofi.rs Fondzarazvojwww.fondzarazvoj.gov.rs PrivrednakomoraSrbijewww.pks.komora.net PrivrednakomoraBeogradawww.kombeg.org.rs 114

RegionalnihprivrednakomorauValjevuwww.inwestserbia.com RegionalnaprivrednekomorauKruevcuwww.komoraks.co.rs RegionalnaprivrednakomorauNiuwww.rpknis.rs RegionalnaprivrednakomorauLeskovcuwww.rpkle.rs FondzarazvojRepublikeSrbijewww.fondzarazvoj.sr.gov.yu Nacionalnaslubazazapoljavanjewww.rztr.co.yu NarodnabankaSrbijewww.nbs.yu Institutzameunarodnupolitikuiprivreduwww.diplomacy.bg.ac.yu Ekonomskiinstitutwww.ien.bg.ac.yu

Institutzavoarstvouakuwww.institutcacak.org InstitutzaprehrambenetehnologijeuNovomSaduhttp://www.fins.uns.ac.rs CentarzarazvojJablanikogiPinjskogokruga http://www.centarzarazvoj.org/linkovi.php InostraneOrganizacijeiInstitucije AgrobiznisprojekatuSrbijiUSAIDwww.agrobiznis.net FAOSTATOrganizacijaUjedinjenihNacijazahranuipoljoprivreduwww.faostat.fao.org EUROSTATStatistikiuredEvropskihzajednicawww.ec.europa.eu/eurostat DelegacijaEvropskeKomisijeuRepubliciSrbiji http://www.delscg.ec.europa.eu/code/navigate.php?Id=1 Kancelarijazaevropskeintegracijewww.seio.gov.rs NaslovnestraneEU(proirenja,Srbijaiostalo)www.europe.eu/index_en.htm MinistarstvoinostranihposlovaDanskewww.um.dk OrganizacijazahranuipoljoprivreduUjedinjenihNacijawww.fao.org RazvojniprogramUjedinjenihNacijawww.undp.org.rs KancelarijaSvetskebankeuSrbijiwww.worldbank.org/yu GTZNemakaorganizacijazatehnikusaradnjuwww.gtz.de vajcarskaRazvojnaSaradnjawww.sdc.admin.ch USAIDProjekatzarazvojpreduzetnitvaSrbije(SEDP)http://compete.rs/?q=en/node/401 EBRDEvropskabankazaobnovuirazvoj(www.ebrd.org IMFMedjunarodnimonetarnifondwww.imf.org OECDOrganizacijazaekonomskusaradnjuirazvojwww.oecd.org SEEDRazvojpreduzeaJugoistoneEvropewww.ifc.org/seed OdeljenjezaMSP(zarazvojmalihisrednjihpreduzea)www.ifc.org/sme ProgramrazvojaioporavkaoptinaMIR2 115

http://www.mir2program.org KongreslokalnihiregionalnihvlastiSavetaEvropehttp://www.coe.int/T/Congress Savetevropskihoptinairegionahttp://www.ccre.org MreaasocijacijalokalnihvladajugoistoneEvropehttp://www.nalassee.org Informacijezarazvoju21.vekuhttp://www.id21.org/ Inicijativazalokalnuupravuhttp://lgi.osi.hu/search.asp Lokalnaodrivost:Evropskiinformativniservisopozitivnimiskustvima http://www3.iclei.org/egpis/esearch.htm Austrijskaagencijazarazvoj(ADA)www.ada.gv.at SIDAvedskaagencijazameunarodnusaradnjuwww.sida.se AmbasadaKraljevineHolandijeuBeogradu,Srbijawww.nlembassy.org.yu Dokumenata Analiza dravne finansijske podrke razvoju poljoprivrede i ruralnom razvoju, (2008), Tim za implementaciju,Srbija Poljoprivredna i ruralna politika Srbije institucionalni okvir i primena, Poljoprivredni fakultet, Srbija PoljoprivredaSrbije,Beograd,2008(statistika)PrivrednaKomora ProcenaagrosektorauNiavskomokruguod20.martado29.maja2009.god.,LEDIB ColdChainStrategijazaSrbiju,USAID,Srbija EtnikemanjineuSrbiji(2008),OEBS,Srbija StrategijaproirenjaiIzvetajionapretkuEK(EvropskaKomisija),5.novembar2008.,Srbija Procenavrednosnoglancaobradjenogbobiastogvoa,USAID SmanjenjesiromatvauSrbijiulogacivilnogdrutva,UNDP,Srbija PoljoprivredniVodizaStandardedobrepoljoprivredneprakseGAP2.0,USAIDidrugo,Jul2008. IndustrijavoauSrbiji,SIEPA,Srbija MalaruralnadomainstvauSrbijiiRuralnaekonomija,UNDP,Srbija NacionalniprogramruralnograzvojazaSrbiju20082013. NacionalnastrategijaprivrednograzvojaSrbije20062012,VladaR.Srbije OrganskapoljoprivredauSrbiji,USDAInostranapoljoprivrednasluba PodrkaoptinamazarazvojMSPipreduzetnitva,poljoprivredeiruralnograzvoja,UNDP,Srbija PoljoprivrednezadrugeuSrbiji,K.Markovi,Srbija TrgovinskilanaczaproizvodnjuvoauSrbiji,UniverzitetuBeogradu PoloajenanatrituradauSrbiji,VladaRSiUNDP AnalizatritaSrbije,ProjekatsufinansiraEvropskaUnijaprekoERDF,Srbija Lanacsnabdevanjazahortikulturuimleneproizvode,Agromrea,mart2007. KljunifaktoriravnomernogregionalnograzvojazaSrbiju,E.Kastratovi,Srbija DrutvenapreduzeauSrbiji:Institucionalniokviripraktinaiskustvazadruga,UNDP,Srbija 116

Drutvenopreduzee:Novimodelzasmanjenjesiromatvaizapoljavanje,EMESiUNDP RevizijapoljoprivrednogsektorauSrbiji(2003),Svetskabanka UniverzitetuBeograduPoljoprivrednifakultet(CD) Zavrni izvetaj Lokalni razvoj privatnog sektora u junoj Srbiji (2007), vajcarska agencija za razvoj(SDC)iKonzorcijum

117

Aneks2.3:Ljudiiorganizacijesusesastaleikonsultovaledrugaizavrnamisija
31.avgust2009. Organizacijaimesto:Ministarstvopoljoprivrede,umarstvaivodoprivrede,Beograd
# 1 2 3 ImeIPrezime MirjanaMiloevi JasnaMastilovi arkoKevrean Institucija/organizacija/ individualniproizvoa Ministarstvopoljoprivrede,umarstva ivodoprivrede, Institutzaprehrambenetehnologijeu NovomSadu Institutzaprehrambenetehnologijeu NovomSadu Funkcija/Uloga DravnisekretarOdeljenjezaagrarne resurse Direktor Pomonikdirektorazainvesticije Telefon 0113621506 0214853733 0214853821 Faks 0113620475 021450725 021450725 063511175 Mobilnitel. Email m.milosevic@minpolj.gov.rs jasna.mastilovic@fins.uns.ac.rs zarko.kevresan@fins.uns.ac.rs

01.septembar2009. Organizacijaimesto:mestosastankajenavedenoutabeliispod,Beograd
# 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 ImeIPrezime IgorNovakovi NenadJaniijevi MarijanaBogosavljevi MarijaJovii MiljaBardi MilaLukeevic AnaIli JanBoanski EvicaMihaljevi ZoricaVasiljevi DragoCvijanovi SlobodanTeofanov RadivojNadlaki Veljkoorevi Institucija/organizacija/ individualniproizvoa Agencijazastranaulaganjai promocijuizvozaRepublikeSrbije SIEPA MIDIORGANSKAkompanija Ministarstvoekonomijeiregionalnog razvoja Ministarstvoekonomijeiregionalnog razvoja Ministarstvoekonomijeiregionalnog razvoja PrivrednakomoraSrbije Ministarstvofinansija Upravazazatitubilja UdruenjevoaraSrbije Poljoprivrednifakultet Institutzaekonomikupoljoprivrede Ministarstvopoljoprivrede,umarstva ivodoprivrede, Ministarstvopoljoprivrede,umarstva ivodoprivrede, Ministarstvopoljoprivrede,umarstva ivodoprivrede, Funkcija/Uloga Savetnikzapromocijuizvoza Direktor Savetnikzabilateralnuekonomsku saradnju Mlaisavetnik Sektorzaregionalni razvoj IPAkoordinator Savetnikzaproizvodnjuvoai vinogradarstvo Savetnik Sektorzaprogramiranje, upravljanjefondovimaEUirazvojnom pomoi Direktor Sekretar Profesoragroekonomije Direktor/vanredniprofesor Pomonikministra Odeljenjeza ruralnirazvoj Viisavetnik Viisavetnik Telefon 0113398644 03778240 0112855181 0112855235 0112855212 0113241328 0113642782 0113117729 0112699198 011198135 0112972848 0113348045 0113348045 0113348045 0112855171 0113230949 Faks 0113398814 Mobilnitel. 063391767 063259956 0642868951 0646098500 marijana.bogosavljevic@merr.gov.rs marija.jovicic@merr.gov.rs milja.bardic@merr.sr.gov.yu mila.lukesevic@pks.rs ana_ilic@mfin.sr.gov.yu jan.bocanski@minpolj.gov.rs hladnjacesrbije@yahoo.com vazor@agrifaculty.bg.ac.yu drago_c@mail.iep.bg.ac.rs slobodan.teofanov@minpolj.gov.rs radivoj.nadlacki@minpolj.gov.rs veljko.djordjevic@minpolj.gov.rs Email igor.novakovic@siepa.gov.rs

0113161730 0112972858

0641201856 0641439942 063295111 063236444 0643926005 0642057656

118

 02septembar2009. Organizacijaimesto:RegionalnaPrivrednaKomora,Ni PredstavniciOptina

# 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 ImeIPrezime IgorAndonov DejanNikoli LjubiaStefanovi AnelkoviRuica MuhamedAbdulahu BobanSokolovi DejanJovanovi NenadJovanovi VladaMitrovi NenadMilivojevi ZoranKarapandi SranStamenkovi MilosavTimotijevi BorisPetrov SlaviaDini SlobodanTodorovi IvanDimi RadomirStojanovi TrikoviNeboja JovicaPei Institucija/organizacija/ individualniproizvoa OptinaVranje OptinaHan OptinaTrgoviste OptinaBujanovac OptinaPresevo UpravazaprivredugradaLeskovca Fondzarazvojpoljoprivredegrada Leskovca OptinaLebane OptinaLebane OptinaBlace OptinaProkuplje Sektorzapoljoprivreduoptine Prokuplje OptinaKursumlija Direkcijazapoljoprivredniiruralni razvojgradaNia GradskaoptinaPantelej OptinaMerosina OptinaAleksinac OptinaAleksinac OptinaSvrljig OptinaDoljevac Funkcija/Uloga Telefon Faks 017422191 0646858612 066389297 063473948 Mobilnitel. Email PINJSKIOKRUG PomonikGradonaelnika 017402302 PomonikPredsednikaoptine lanOptinskogodbora Savetnikuoblastipoljoprivrede efKabineta 017669137 JABLANIKIOKRUG Naelnikuprave 016245517 Strunisaradnik 016233790

privreda@gradleskovac.org 016233791 0648834963 0643181072 027371138 0638027658 0628084990 0638477643 018290213 frpol@nadlanu.com kabinet@lebane.org.rs Vladamitrovicpc@gmail.com blace@blace.org.rs info@prokuplje.org.rs micko.timotijevic@gmail.com

PomonikPredsednikaoptine 016843710 Strunisaradnik 016843710 TOPLIKIOKRUG Potpredsednikoptine 027371110 Predstavnikoptine 027321071 efsektora Predstavnikoptine PredstavnikDirekcije Predsednikgradskeoptine Predsednikoptine Predsednikoptine Predsednikfondazarazvoj Odeljenjezaprivredu Naelnikodeljenjazaprivredui finansije 027381383 NIAVSKIOKRUG 018290242 018201320 018892035 018804693 018804639 018821018

018821018

064204394 0638459650 0631068254

Radomir@hotmail.co.uk

119

PredstavniciStrunihslubi
# 1 2 3 4 5 ImeIPrezime DuanJovanovi oreviMiodrag KociSvetlana TatjanaKneevi DraganOrovi Institucija/organizacija/ individualniproizvoa Strunaslubastanica Strunaslubastanica Strunaslubastanica Strunaslubastanica Strunaslubastanica Funkcija/Uloga Telefon Faks Mobilnitel. Email OPTINALESKOVAC JABLANIKIOKRUG Savetnikzavoarstvo 016212246 Savetnikzaagroekonomiju 01627036 OPTINANI NIAVSKIOKRUG Savetnik 018264932 Potpredsednik 018264932 OPTINAPROKUPLJE TOPLIKIOKRUG Naelnik 027321161

01654639 018264932 018264932 027321161

0642670212

0643013442 0648702520

Tatjanak33@yahoo.com

PredstavnicipreradjivaavoaPinjskiOkrug
# 1 2 ImeIPrezime MiodragJovanovi ZoranMani Institucija/organizacija/ individualniproizvoa SOKOkompanijahladnjaai suara SUMSKOBLAGOKOMPANIJA sakupljanjeipreradaumskog voa/hladnjaa SUMSKOBLAGOKOMPANIJA sakupljanjeipreradaumskog voa/hladnjaa RASADNIKkompanija HANIKOPkompanija proizvodiod slatkogvoaitermikaobradavoai povra Funkcija/Uloga Direktor Vlasnik Telefon 017412529 017446159 017446609 Faks Mobilnitel. 063470255 0638006217 Email

3 4 5

MsMani StojanoviBora DraganStevanovi

Suvlasnik Vlasnik Vlasnik

017446159 017472597 017472411

017446609

0638459684

017472410

hanikop@gmail.com

PredstavniciprimarnihproizvodjaavoaPinjskiOkrug
# 1 2 3 ImeIPrezime TrajkoviZoran BoraStojkovi TasiGoran Institucija/organizacija/individualni proizvoa Proizvodnjajagode Proizvodnjakiselevinje Proizvodnjamalina,kupina,brusnicai ribizli Funkcija/Uloga Primarniproizvodja Primarniproizvodja Primarniproizvodja Telefon 017445253 017473597 017448126 Faks 0631877154 Mobilnitel. Email

120

 PredstavniciMreezapodrkururalnomrazvoju
# ImeIPrezime Institucija/organizacija/ individualniproizvoa Mreazapodrkururalnomrazvoju regionalnicentaruVranju Mreazapodrkururalnomrazvoju regionalnicentaruVranju Mreazapodrkururalnomrazvoju regionalnicentaruLeskovcu Mreazapodrkururalnomrazvoju regionalnicentaruLeskovcu Mreazapodrkururalnomrazvoju regionalnicentaruNiu Direktor Koordinator Funkcija/Uloga Telefon Faks Mobilnitel. Email REGIONALNICENTARVRANJE PINJSKIOKRUG 1 2 ivkoIvankovi GoranKosti 017412207 017412207 0646858600 0646858605

REGIONALNICENTARLESKOVAC JABLANIKIITOPLIKIOKRUG 3 4 DanijelaStaji GoranMomilovi Koordinator Direktor 016215413 016215413 REGIONALNICENTARNI NIAVSKIOKRUG 5 GordanaJovanovi Direktor 063438371 0648199651 0648199663

03septembar2009. Organizacijaimesto:KancelarijazaLokalniekonomskirazvojnaBalkanu(LEDIB),Ni
# 1 2 3 ImeIPrezime PaulRavnJepsen arkoSimovi DankaMiljkovi Institucija/organizacija/ individualniproizvoa LokalniekonomskirazvojnaBalkanu (LEDIB) LokalniekonomskirazvojnaBalkanu (LEDIB) LokalniekonomskirazvojnaBalkanu (LEDIB) Funkcija/Uloga MedjunarodniVodjatima Strunjakzalokalniekonomskirazvoj StrunjakzarazvojMSP Telefon 018292316 018292316 018292316 Faks 018292317 018292317 018292317 Mobilnitel. 0655207122 0655207120 0655207121 prj@ledib.org zarko@ledib.org danka@ledib.org Email

Organizacijaimesto:Amerikaagencijazameunarodnirazvoj,KancelarijauNiu
# 1 2 ImeIPrezime DanijelDai RexhepIlazi Institucija/organizacija/ individualniproizvoa Amerikaagencijazameunarodni razvoj,KancelarijauNiu Program"Priprema,planiranje i ekonomskasigurnost",Vranje Funkcija/Uloga MenaderKancelarijeuNiu USAIDpredstavnik Telefon 018257988 017405370 Faks 018522851 017405371 Mobilnitel. 0653987290 063365558 Email Ddasic@usaid.gov Rexhep_ilazi@dai.com

121

 Organizacijaimesto:RegionalnaPrivrednaKomora,Ni Predstavniciprimarnihproizvodjaavoa,preradjivaavoaivlasnikahladnjaaNiavskiOkrug
# 1 2 3 4 5 6 7 8 9 12 ImeIPrezime ToniNenad JovanoviNovica CvetanoviSlavia KociJordan ivkoviDragan StojanoviKatica KrstiNovica JovanoviSlaan TasiGoran NinoslavMiljkovi Institucija/organizacija/individualni proizvoa FRIGONAJShladnjaa VOCARudruenje JUGOLENDkompanija POBEDApreduzeezahladnjae EROFRUITkompanijapreradavoai suenje DrutvenopreduzeeVOAR MEROINAhladnjaa AGROCEGARprimarnaproizvodnja voa Proizvodnjaborovnica Proizvodnjamalina,borovnicaiostalog bobiastogvoa GREDETINUdruenjeproizvodjaa jagoda Funkcija/Uloga Komercijalnisavetnik Predstavnik Direktor Direktor Vlasnik Direktor Proizvodja Proizvodja Proizvodja Proizvodja Telefon 018259044 018693028 016259371 027330786 018285511 017448126 Faks 018259045 018285116 017448126 Mobilnitel. 063657139 0643466192 0642023809 063402123 0638679231 0644058940 0646370965 063583744 06211109 0631337200 Grdetinac@gmail.com Email

Predstavniciprimarnihproizvodjaavoa,preradjivaavoaivlasnikahladnjaaJablanikiiToplikiOkrug
# 1 2 3 4 5 6 7 8 PeiIvan StojiljkoviMilan StanojeviDragan Stamenkoviarko oroviIvan MihajloviMilan CvetanoviSlavia ImeIPrezime StojanoviMladen Institucija/organizacija/ individualniproizvoa JUGPROMproizvodnjavoai hladnjaa PIONIRkompanijatermikaobrada voa,hladnjaaiprimarnaproizvodnja (bieproireno) STRELAPreradavoaihladnjaa STRELAPreradavoaihladnjaa MORAVACkompanija Prerada voaisuara JUROFUNGOkompanija Prerada voa JUGPROMd.o.o.kompanija JUGOLENDkompanija Funkcija/Uloga Direktor Telefon 016232040 Faks Mobilnitel. 0648235674 Email

Direktor Menaderzaekonomskukupovinu Tehnolog Proizvodja efproizvodnje Ekonomskisavetnik Direktor

016244011 016244011 027381259 016232041 016259371

063484041 0648573703 0648573744 064/700818 0642023809

Office@strelafunghi.com Office@strelafunghi.com www.jurofungo.com.rs

027380097

122

9 10 11

JovanoviBranislav StoiSlavko Janiijeviika

FUNGOJUGkompanija Udruenjeproizvodjaajagoda MIDIORGANIKpreradavoa

Komercijalnisavetnik Proizvodja Direktor

016794831 016735090 02778240

016295092 02778244

062200223 0607072140 063391523

fungogrow@gmail.com

04septembar2009.:Organizacijaimesto:USAIDAgrobiznisProjekat,Beograd
# 1 2 3 4 5 6 7 8 ImeIPrezime LouisFaoro JamesHerne KatarinaMarkovi SaaMarui oreBoljanovi MastiloviJasna arkoKevrean PaunoviSvetlana Institucija/organizacija/individualni proizvoa USAIDAgrobiznisProjekat USAIDAgrobiznisProjekat USAIDAgrobiznisProjekat USAIDAgrobiznisProjekat Kancelarijazarazvojpreduzea USAID/SrbijaCrnaGora Institutzaprehrambenetehnologijeu NovomSadu Institutzaprehrambenetehnologijeu NovomSadu Institutzavoarstvo Funkcija/Uloga Direktorprojekta Zamenikdirektoraprojekta efsektorazavoarstvo efsektora Strunjakzaupravljanjeprogramom Direktor Pomonikdirektorazainvesticije Direktor Telefon 0112436611 0112436611 0112436611 032371554 0113064712 0214853733 0214853821 032221413 Faks 0113445363 0113445363 0113445363 032371554 021450725 021450725 032222605 Mobilnitel. 0631125720 063372353 063373997 063302185 063511175 0638671008 Email Louis_Faoro@agrobiznis.net Jim_Herne@agrobiznis.net Katarina_Markovic@agrobiznis.net Sasa_Marusic@agrobiznis.net dboljanovic@usaid.gov jasna.mastilovic@fins.uns.ac.rs zarko.kevresan@fins.uns.ac.rs institutcacak@eunet.rs

23.februar2010.:Organizacijaimesto:Ministarstvopoljoprivrede,umarstvaivodoprivrede,Beograd
# 1 2 3 4 5 ImeIPrezime JelenaMitevski JasnaMastilovi arkoKevrean Dr.SvetlanaPaunovi AleksandarLeposavi Institucija/organizacija/ individualniproizvoa Ministarstvopoljoprivrede,umarstva ivodoprivredeSektorzaruralni razvoj Institutzaprehrambenetehnologijeu NovomSadu Institutzaprehrambenetehnologijeu NovomSadu Institutzavoarstvouaku Institutzavoarstvouaku Funkcija/Uloga Viisavetnik Direktor Pomonikdirektorazainvesticije Direktor Pomonik 0214853733 0214853821 032221413 032221375 Telefon 021450725 021450725 032222605 Faks Mobilnitel. 0631935515 063511175 0638671008 Email jelena.mitevski@minpolj.gov.rs jasna.mastilovic@fins.uns.ac.rs zarko.kevresan@fins.uns.ac.rs institutecacak@eunet.rs alco@sezampro.rs

123

MilanDjakov

Ministarstvopoljoprivrede,umarstva ivodoprivredeFondzaobeteenje

Direktor

063516007

milan.djakov@minpolj.gov.rs

24.februar2010.:Organizacijaimesto:RegionalnaPrivrednaKomora,Ni PredstavniciOptina
# 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 17 ImeIPrezime BratislavMilosavljevi DragiaTodorovi NenadStankovi RadomirStojanovi NikolaGolubovi DejanJovanovi ivoradStamenkovi MaliaRadivanovi IvanPavlovic GordanaJovanovic VladaMitrovic MiloradStajkovic Institucija/organizacija/ individualniproizvoa OptinskiFondzarazvojpoljoprivrede OptinaRaanj OptinaRaanj OptinaAleksinac GradLeskovac Fondzarazvojpoljoprivredegrada Leskovca OptinaDoljevac Direkcijazapoljoprivrednirazvoj gradaNia Direkcijazapoljoprivredniiruralni razvoj Mreazapodrkururalnomrazvoju regionalnicentaruNiu OptinaLebane Regionalnaprivrednakomorau Leskovcu Funkcija/Uloga Predsednik PomonikPredsednikaoptine SavetnikzaLER Predsednikfondazarazvoj efsektorazapoljoprivredu Strunisaradnik Strunisaradnik Savetnik Koordinator Menader Strunisaradnik Predsednik Telefon 037841313 037841275 037841174 018804639 016241914 016233790 018810054 018290242 018290242 018255764 016843710 016250011 Faks 037841275 037841225 016233791 018810054 018290243 018290243 018255472 016843083 016212203 Mobilnitel. 0646668244 063639575 0631703106 064204394 0642605263 0648834963 0631018508 0604552447 0652528151 063438471 0643181072 063645601 malisaradovanovic@yahoo.com Ivan.Pavlovic@go.ni.rs Vlada.Mitrovic.pc@gmail.com mile.stajkovic@gmail.com Email todorovicdragisa@gmail.com radomir@hotmail.co.uk frpol@nadlanu.com

PredstavniciMreezapodrkururalnomrazvoju
# 1 2 3 4 5 ImeIPrezime KociSvetlana GoranMomilovi GordanaJovanovi BobanStankovic DejanGagic Institucija/organizacija/ individualniproizvoa Strunaslubastanica Mreazapodrkururalnomrazvoju regionalnicentaruLeskovcu Mreazapodrkururalnomrazvoju regionalnicentaruNiu Strunaslubastanica Mreazapodrkururalnomrazvoju regionalnicentaruNiu Funkcija/Uloga Savetnik Menader Menader Naelnik Koordinator Telefon 018264932 016215413 016212246 Faks 018264932 01654639 0648199663 063438371 0638082607 0603030199 Mobilnitel. Email agrorazv@eunet.rs gagic037@nadlanu.com lanaboga@gmail.com

124

 25.februar2010.:Organizacijaimesto:Ministarstvoekonomijeiregionalnograzvoja,Beograd
# 1 2 3 4 ImeIPrezime MilaLukesevic DanijelaStojanovic DejanGojkovic IgorNovakovic IvanBrkic Institucija/organizacija/ individualniproizvoa PrivrednakomoraSrbije Ministarstvoekonomijeiregionalnog razvojaSektorzazapoljavanje Ministarstvofinansija Agencijazastranaulaganjai promocijuizvozaRepublikeSrbije SIEPA Ministarstvoekonomijeiregionalnog razvoja Savetnik Savetnik Savetnik Savetnikzapromocijuizvoza Savetnik Funkcija/Uloga Telefon 0113230478 0113642782 0113398506 011280550325 0113642783 0113398814 0112855057 Faks Mobilnitel. Email mila.lukesevic@pks.rs Danijela.stojanovic@merr.gov.rs dejan.gojkovic@mfin.gov.rs igor.novakovic@siepa.gov.rs ivan.brkic@merr.go.rs

Organizacijaimesto:USAIDAgrobiznisProjekat,Beograd
# 1 2 3 ImeIPrezime LouisFaoro KatarinaMarkovi SaaMarui Institucija/organizacija/individualni proizvoa USAIDAgrobiznisProjekat USAIDAgrobiznisProjekat USAIDAgrobiznisProjekat Funkcija/Uloga Direktorprojekta efsektorazavoarstvo efsektora Telefon 0112436611 0112436611 032371554 Faks 0113445363 0113445363 032371554 Mobilnitel. 0631125720 063373997 063302185 Email Louis_Faoro@agrobiznis.net Katarina_Markovic@agrobiznis.net Sasa_Marusic@agrobiznis.net

125

 26.februar2010.:Organizacijaimesto:Nacionalniuredzareviziju,Beograd
# 1 2 3 ImeIPrezime RadoslavSretenovic LjubicaNedeljkovic IvaVasilic Institucija/organizacija/ individualniproizvoa Nacionalniuredzareviziju Nacionalniuredzareviziju Nacionalniuredzareviziju Funkcija/Uloga Predsednik Potpredsednik Prevodilac Telefon 3042200 3042201 Faks Mobilnitel. Email radoslav.sretenovic@dri.gov.rs ljubica.nedeljkovic@dri.gov.rs iva.vasilic@dri.gov.rs

126

Aneks2.4:Akcioniplanprocesaiakcijeusledeimfazama
Programprivatnogsektora:Srbija.Razvojniprogramzavoeibobiastovoe Preporuuje se usvajanje nacrta finalnog programa. Nakon usvajanja, MoU (Memoranduma o razumevanju)ebitipotpisansaMAFWMizRoS,pogledatinacrtMoUuaneksu2.6.Regrutovanje osobljatrebadakrenenavreme. Nedavnikoraciisledeikoraci(proviozornidatum): februarimart2010: Ocenaprograma februarapril2010: Formulisanjefinalnogprograma maj2010: Zavrnousvajanjeprograma junavgust2010: RegrutovanjeViegmeunarodnogkonsultantazahortikulturu septembar/oktobar2010: PoetakimplementiranjaprogramauJunojSrbiji

127

Aneks2.5:Komentarinapreporuketimazaocenjivanje
Crvenabojaoznaavapreduzeturadnjuiodgovoreformulacionemisije.
Preporuka 1. Ciljevisujasnoprevedeniumete,kaotoje procenjenibrojkorisnika(pokategoriji),poveani obimproizvodnjei,naosnovuprostepretpostavke, poveanozapoljavanjeivrednostprodajeza odabranelancevrednosti. Vreme Fazaformulacije: Prihvaenoipotovanouvelikojmeri, tamogdesmosmatralidajeostvarivoi realno.Kvantifikovanemetetreba ocenitiirevidirati,akojepotrebno, tokompoetnefaze. Poetnafaza NijeprihvaenainijeukljuenauFPD, alijetrebarazmotrititokompoetne fazeakosepokaerelevantnomnakon razgovorasaUSAIDom.Umestotoga trebaobezbeditikoordinacijusa USAIDom. Poetnafaza Prihvaenojeaimipreporuujemoda rukovodstvoprogramaanalizirauska grlavrednosnoglancazajednosa lokalnimpartnerima(Mrearuralnog razvoja,Reionalnesavetodavneusluge) upripremiimplementacijeprogramske komponente2. Prihvaenojeipreporuujeseda rukovodstvoprogramarazmotri benmarkinganalizeupoetnojfazi kaopripremuzakomponentu2. PreporuujemosedaseiskoristiIPARD sektorskastudijaovouipovrukoju jeMAFWMpripremiotokom2010. godine. Fazaformulacije PrihvaenaiunetauFPD Fazaformulacije IdejazaMoUsaUSAIDomprihvaena. DogovorenojeizmeuENRai formulacionogtimadaseMoU pripremitokompoetnefazeiubliskoj saradnjisaAmbasadomDanskeu Beogradu. Odgovornost ENR

2.

Stratekaanalizamogunostizarasttritazasvo relevantnovoeibobiastovoe,ukljuujuiiono kojejeveunapredodreeno,naosnovuglobalnih izvoznihpodataka(poputCOMTRADE)iintervjua sareprezentativnimbrokerimaikupcima.Ova analizatrebadaseiniciratokompoetnefaze.

Meunarodni konsultant

3.

Dasejasnoidentifikujuprioritizovanauskagrlau svakomspecifinomvrednosnomlancuiusvakom okrugu(npr.gdedatiprednostpreradinad primarnomproizvodnjom;kolikosurazliiti raskoraciuvrednosnomlanculjiveodonihu vrednosnomlancuvinje).. Drugo,meunarodnibenmarkingvrednosnog lancatrebainiciratidabiseidentifikovali/potvrdili prioritetizasnovaninauporeivanjusakljunim konkurentimainajboljimauklasnimzemljamaza robukojanajvieobeava.Ovavebaidentifikacijei benmarkingatrebadasesprovedekaokljuna aktivnosttokompoetnefaze,dabisepotvrdia formulacijaoptegprogramakaoiopravdalei izradilespeifineaktivnostiuviedetalja.

Meunarodni konsultant

4.

5.

6.

7.

Spajanjekomponenti1i3,dabisezajedniki okrenulesvimaktivnostimaizgradnjekapacitetai tehnikepomoiiistrailesinergije. PotpisivanjeMoUsaUSAid,kojigovoriodimenziji saradnjesaDanidaomiopodeliodgovornostiu vezisapodrkomvrednosnimlancimavoai bobiastogvoa,zajednikojlokacijiprogramskih kancelarijauNiuizajednikomorganizovanju aktivnostitrebadabudeistraenotokomfaze formulacije.PoredtogaDanidatrebadarazmotri dalisuneophodnidopunskiresursivaniliubliskoj saradnjisaUSAidom,dabiseobezbedilo pokrivanjeidentifikovanihpotrebakakona okrunom,takoinaoptinskomnivou. PotojeolakavanjepristupaEUbiojedanod kljunihrazlogazaodabirmodalitetakomponente 2,trebagajasnoapostrofiratikaoprogramskicilj, dabisedefinisaliindikatorizapraenjeiosiguranje uspeha. Istraivanjepreostalihfinansijskihprazninai finansijskihmodaliteta,dabisedopunila

ENR

ENR

Fazaformulacije PrihvaenaiunetauFPD

ENR

Fazaformulacije

ENR/TAS

128

8.

9.

predloenaemagrantinvesticijeusluajudase Prihvaenaizavrena.Nije moeobezbeditidodatnofinansiranje.Timodaliteti identifikovanododatnofinansiranje. dodatnomorajudabuduocenjeniodstraneTASa. Modalitetiimplementacijegranteme supripremljeniiunetiuFPDkao aneks. Zapoinjanjenezavisnogocenjivanjafinansijskih Fazaformulacije potrebauesnikauvrednosnomlancu(posebno preraivaaidistributera)prepotpisivanja Nijeprihvaeno.Finansijskepotrebe sporazumaoDanidafinansiranjugranteme. aplikanatapoosnovugrantemebie ocenjenekaosastavnideoevaluacije aplikacijeprojekta. Fazaformulacije Podrkadvemaistraivakimustanovama zasnovanajenapreduslovudasvakaodinstitucija Preporukaprihvaena.Dveistraivake stvaraiimplementiraspecifinenaporei ustanoveeobezbeditiobukuza komunikacionutehnologijuusmerenuna savetnike(Mreaproirenihuslugai proizvoaevoaibobiastogvoauToplikom, mrearuralnograzvoja)idavae Jablanikom,NiavskomiPinjskomokrugu.To informacijedirektnoproizvoaimai finansiranjeebitiobezbeenozapruanje podrkeulozikojaproistieizovihaktivnosti. preraivaima. Fazaformulacije PrihvaenaiunetauFPD

ENR

ENR

10. ReorganizovanjesastavaprogramskogUpravnog odborazaobezbeivanjeusklaivanjapodsticaja lanovaukljuivanjemsamopredstavnike institucijasadirektnimdoprinosom(finansijskiili inkind)programu. 11. TrebaustanovitiSavetodavniforumprograma. Onbitrebalodasebaviusklaivanjemprogramasa postojeimtelomkojeimarelevantansastav lanova,iliuspostavljanjemsavetodavnogforuma jedinstvenogzaovajprogram.

ENR

12. Izmenasvrheistrukturemeunarodnog konsultantatrebadaseizmenetakodapokazuju dajetapozicijaonakojaseokreeokovetine voenjaprojektaivetinestratekogupravljanja.

13. Definisanjeindikatoratrebalobidaseponovo uradi.Jasnotrebadefinisatiindikatorerezultatai ishoda,dabisemogliupotrebitikaopodrka aktivnom,stratekomrukovoenjuprogramom. Ovotrebadauradimonitoringstrunjakidazavri prenegotoseprogramuputinausvajanjeod straneDanidaUpravnogodbora. Poredtoga,modeltrebadefinisatiprematome kakoese,gdeiodstranekogadefinisati indikatorivezanezakonkurentnostsvakogod specifinihvrednosnihlanaca.

Poetnafaza PrihvaenaiunetauFPD.Forume pomagatiprogramskomUpravnom odboruakasnijeedelovatikao marketingforum(radiodravanja odrivosti).ToRzaOdborpripremie meunarodnikonsultanttokom poetnefaze. Fazaformulacije Nijeprihvaeno.Zasnovanona razgovorusasrpskimpartnerom, tehnikekompetencijesesmatraju kljunim,aliihsdrugestranetreba kombinovatisatrinim/marketinkim vetinama,kaoisavetinama rukovoenjaprojektomiprogramom. ToRzameunarodnogkonsultantase prilagoavaovimzahtevimadobro uklopljenimsadizajnomprojekta fokusiranimnabottomuppristupu okviruvrednosnihlanacavoenih marketinkimzahtevima. Fazaformulacije PrihvaenoiunetouFPDtimaza formulisanjeprogramauskladusaECi IPARDmodelom.NaPSCujedakoristi sistempraenjakojiseodnosinacilj programa. Kvantifikacijeciljevasupripremljene, alimorajudaserevidirajutokom poetnefaze.

Meunarodni konsultant

ENR

ENR

129

14. Revizijabudeta,kaotojenavedenourevidiranoj budetskojtabeli. 15. Svirizicimorajubitinapomenutiikategorisanina nainkojiomoguuje:a)praenjerizikakojisene moekontrolisati,poputvremenskihprilika,tako dasenjihovuticajnaishodeprogramamoe pratiti;ib)iznoenjerizikakojisemogu kontrolisati,kaotojeizgradnjapoverenjau udruenja,krozjasnestrategijeumanjenjarizika.

Osnovniindikatorizaprogramske ciljevebiepripremljenitokompoetne fazezasnovaninaPARDsektorskim studijamakojetrenutnopriprema MAFWMafinansiraECDelegacija. Fazaformulacije ENR

Poetnafaza Deliminoprihvaeno,anova kategorizacijarizikaunetajeuFPD.

Meunarodni konsultant

130

Aneks2.6:NacrtMoUizmeuMoFAiGoS

Memorandumorazumevanju
IzmeuVladekraljevineDanskeiVladeSrbije o ImplementacijiprogramazavoeibobiastovoeuJunojSrbiji (F&Bprogram) VladakraljevineDanskesesloiladapodriimplementacijuprogramazavoeibobiastovoeu JunojSrbiji(F&BProgram)nabazigrantauiznosuDKK40miliona(tojepriblinojednakoEURO 5,350,000prikursuod7.45). Vlada Srbije i Vlada kraljevine Danske (u daljem tekstu Danska), su se sporazumele da F&B Program bude implementiran u skladu sa odredbama Memoranduma o razumevanju i aneksnih programskihdokumenata. lan1 Defincije F&BProgramseodnosinadokument,koji,supotpisivanjem,odobrileiSrbijaiDanska.Programski dokumentjepriloenkaoAneksovomMoU,ineinatajnainnjegovsastavnideo.F&BProgram esepregledatiiauriratipremazajednikimpregledimaprograma.PromeneuF&BProgramu trebadaodobreobestranepotpisnice. lan2 ObavezeSrbije Srbija e blagovrememo obavestiti Dansku o svim uslovima koji utiu ili prete da e uticati na uspenu implementaciju F&B programa. Srbija e Danskoj dostaviti sve informacije o korienju sredstava koje Danska moe da zahteva i omoguiti predstavnicima Danske da posete i proue aktivnostiiispitajuimovinu,robu,evidencijuidokumentaciju. lan3 FinansijskeobavezeDanskeiSrbije DanskaekrozSusedskiprogramDanskogministarstvaspoljnihposlovaobezbeditiDKK40miliona za implementaciju F&B Programa. Nepotroeni ostatak ili utede iz projektnog fonda mogu se preusmeriti za nove aktivnosti od strane Ministarstva inostranih poslova. Kumulativna kamata iz programskihfondovamorabitiisplaenaDanskoj. Srbija e, kroz Nacionalni program za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede,umarstva i vodoprivredeSrbije,obezbeditiEUR3.3milionazaimplementacijuF&BPrograma,komponente2. MAFWM e takoe obezbediti minimum EUR 300,000 preko Regionalnih fondova za razvoj poljoprivrede u etiri okruga Jablanikom, Niavskom, Pinjskom i Toplikom. Na kraju e MAFWM obezbediti in kind usluge u obimu od 28 ljudi godinje (to je priblino minimum EUR 300,000)od4regionalnasavetodavnapoljoprivrednaservisnacentrai3Regionalnacentramree ruralnog razvoja u etiri okruga Jablanikom, Niavskom, Pinjskom i Toplikom. Nepotroeni

131

ostatak ili utede iz programskog fonda mogu se preusmeriti za nove aktivnosti od strane Ministarstvapoljoprivrede,umarstvaivodoprivredeSrbije. lan4 Obavezeobeugovornestrane Obestranee:
a) UinitisvetojeunjihovojmoidakoordiniusvojenaporeizovogMemorandumaorazumevanju sadrugimrazvojnimpartnerima,bezobziradalisutodrave,meunarodneorganizacijeiliNVOi. b) Uinitisvetojeunjihovojmoidaoptimizirajukorienjeprogramskihsredstava

Ako se otkrije zloupotreba sredstava iz programa, Policijski direktorijat Srbije e biti zaduen da utvrdiinjenice. lan5 Uvoz,uvoznetakseiostalejavnenaplateihonorari SrbijaeosiguratiblagovremeniuvozicarinskedozvolezarobuuvezenupoovomMemorandumu orazumevanju,ukljuujuimaterijalekojieseuvestizaimplementacijuF&Ba.Srbijaeosigurati da danski grant ne bude upotrebljen za plaanje uvoznih dabina, taksi, nacionalnih ili drugih javnih trokova za uvoz za svu opremu, materijale, robu, usluge, vozila i rezervne delove isporuenezaaktivnostidogovorenepoF&BProgramu. lan6 PdV Srbija e osloboditi obaveze plaanja PDVa za svu opremu, materijale, robu, vozila, rezervne delove i usluge finansirane iz danskog granta u okviru ovog Memoranduma o razumevanju za aktivnostidogovorenepoF&BProgramu. lan7 Statusiseljenikogosoblja SrbijaeodobritisledeeprivilegijeiimuniteteViemmeunarodnomestrunjakuzahortikulturu odobrenomodstraneMinistarstvainostranihposlovaDanskeiostalogosobljakojenemasrpsko dravljanstvokojemoedaseprikljuiF&BProgramu:
1. Srbijaeobezbeditiiseljenikomosobljuoslobaanjeodplaanjasvihporezauvezisvihprihoda kojisuimisplaeniizprogramskihsredstava. 2. Srbija e izdati besplatne viestruke ulazne i izlazne vize, radne dozvole i boravine dozvole za savetnike akreditovane za program i i njegove/njene rezidencijalne lanove porodice koji nemaju srpskodravljanstvo. 3. Srbija e omoguiti svakom savetniku da posluje sa nerezidencijalnim raunima. to se tie repatrijacije prihoda od prodaje motornog vozila savetnika, savetnici e posebno aplicirati kod CentralnebankeSrbije,asanjihovomaplikacijomesepostupatiuskladusapropisimaodeviznoj kontrolikojivaeuvremenjihovogodlaska. 4. Srbija e osigurati da savetnici uivaju zakonski imunitet vezano za poslovanje tokom obavljanja dunostiizF&BProgramauokviruMemorandumaorazumevanju.Usluajuhapenjailipritvaranja

132

savetnika,branihdrugovovailionihkojeoniizdravaju,bezobzirananjihovunacionalnost,izbilo kograzlogailizbogvoenjakrivinogpostupka,AmbasaduDanskeuSrbijimoraodmahdaobavesti MinistarstvoinostranihposlovaSrbije,aonaimapravodaposetipritvorenikailiuhapenog.Pored toga,toliceeimatipravodagazastupaadvokatkogadodeliDanska. 5. U sluaju izbijanja krize koja ugroava bezbednost savetnika, njihovih branih drugova ili izdravanih lica u Srbiji, Srbija e u skladu sa tim obezbediti repatriacione olakice pomenutim licima,jednakeonimakojesedodeljujudiplomatskomosobljuuSrbiji. 6. U sluaju da se dogodi situacija i doe do uslova pomenutih u pasusima 4 i 5, dve vlade e se konsultovati i blisko saraivati da bi umanjile rizik od tete savetnicima, njihovim branim drugovima i onima koje oni izdravaju bez obzira na njihovi nacionalnost kao i na njihovei line stvari,robu,opremuivozilaregistrovanepoovomprogramu. 7. U sluaju krize, savetnici koji postupaju u skladu sa uputstvima izdatim od strane Danske ili preduzimaju mere predostronosti predviene u tim okolnostima, nejavljanje na posao nee se smatratizanemarivanjemdunostiizodgovarajuegugovora.

lan8 StudijskeposeteiostaleaktivnostivanSrbije Za osoblje iz Srbije koje uestvuje u studijskim posetama, kursevima i slinim profesionalnim aktivnostimavanSrbije,organizovanimkaoaktivnostiprojekta,trokovizaobaveznomedicinsko osiguranjebiepokriveniizbudetaprograma.Pokrivanjeosiguranjazasluajsmrtiiinvaliditeta organizovaeSrbija,usluajudanijeobuhvaenoobaveznimmedicinskimosiguranjem. lan9 Obaveza Danska:
a) Nije odgovorna da obeteti treu stranu vezano za bilo koju tubu, zaduenje, tetu ili oteenje koje proistie iz implementacije ovog Memoranduma o razumevanju koje moe da se zahteva (podnese)protivagencijakojeimplementirajuOAPDilinjuhovogosoblja.. b) Nesmatraseodgovornomzasmrt,invaliditetilinekedrugeopasnostikojejepretrpeloosobljekao rezultatzapoljavanjailiobavljanjaposlovapoMemorandumuorazumevanju.

lan10 Informisanje,praenjeievaluacija
1. Strane e u potpunosti saraivati da bi se osuguralo ostvarenje svrhe ovog Memoranduma o razumevanju. U tom cilju, Strane e razmenjivati svoja vienja vezana za pitanja iz programa i obezbediti jedna drugoj sve raspoloive podatke, dokumentaciju i informacije; obezbedie odgovarajuuuzajamnupomoneophodnuzaispunjavanjedunostisvakeStrane;iobezbediesvu neophodnu pomo, posebno u administrativnim stvarima, da bi olakale blagovremenu implementacijuprograma. 2. Danska e imati pravo da sprovede tehniku ili finansijsku misiju koja se smatra neophodnom za praenjeimplementacijeprograma.

133

lan11 Obustava Akosukonstantovaneozbiljnenepravilnostiuprogramuilijenetosumnjivo,svakastranamoe daobustaviimplementacijuprograma,ucelostiilidelimino,svedokstranakojavriobustavune odluidanastavisaimplementacijom. Svaka strana moe kompletno da obustavi dalju implementaciju Memoranduma o razumevanju ako,uodnosunasvakiugovoroimplementacijiF&BProgramakojifinansiraDanska,utvrdidasu ukljuene radnje korupcije i mita od strane predstavnika zemlje donatora, zemlje primaoca, ili korisnika fondova tokom nabavke ili tokom izvrenja ugovora bez da je strana o kojoj je re blagovremeno i na odgovarajui nain preduzela akciju koja bi zadovoljila stranu koja eli da raskinesporazumradipopravljanjanastalesituacije. Svaka strana zadrava pravo da obustavi ili raskine program i njegove aktivnosti, u celini ili delimino, ako predstavnici zemlje donatora, zemlje primaoca, ili korisnika fondova tokom nabavke ili tokom izvrenja ugovora budu ukljueni u krenje obavezautvrenih meunarodnim sporazumima i konvencijama koje su potpisale Danska i Srbija, bez da je strana o kojoj je re blagovremeno i na odgovarajui nain preduzela akciju koja bi zadovoljila stranu koja eli da raskinesporazumradipopravljanjanastalesituacije. lan12 Stupanjenasnaguitrajanjeprograma Ovaj Memorandum o razumevanju bie privremeno apliciran nakon datuma potpisivanja i stupa na snagu po datumu prispea drugog ili treeg obavetenja kojima strane obavetavaju jedna drugu putem diplomatskih kanala o konkursima za sve nacionalne procedure neophodne za stupanje ovog Memoranduma o razumevanju na snagu. F&B Program e trajatietiri godine. U sluajukanjenjauimplementacijiprograma,onsemoeproduiti,naosnovuMemorandumao razumevanjurazmenompisamaputemdiplomatskihkanalaiuokvirudogovorenogbudeta. lan13 Reavanjesporova Svi sporovi koji se tiu tumaenja ili implementacije ovog Memoranduma o razumevanju bie reenipregovorimaizmeustrana.Usluajudaspornijereenurokuodgodinudana,bilokoja stranamoegaprebacitinaarbitrau. Arbitraasevriposledeimpravilima:Brojarbitratoranesmedabudeveiodtri,jedankogaje odredilabilokojastranatoinidvaijedankogaodreujuovadvojicazajedniki.Usluajuspora izmeuprvadvaarbitratorazbogbiranjaovogsledeeg,njegaeodreditineutralnainstitucijakoju edanaveduovadvojica.Presudaarbitarapodnosiseupisanojformikojutrebadapotpiusvatri arbitratora.OpostupkupokometrebadapostupaArbitranisudodluivaetriarbitratora,kojie takoeodluitiioraspodelitrokovakojiseodnosenaarbitrauizmeustrana.

134

lan14 Prekidanje Ovaj Memorandum o razumevanju ostaje na snazi tokom trajanja programa. Strane mogu da prekinu implementaciju programa dogovorom putem razmene pisama ili jednostranim obavetenjem o prekidu. Memorandum o razumevanju prestae da vai 6 meseci nakon obavetenjaoprekidanjukojijeprimilajednaodstrana. Potpisanou __________________________________________________________________

135

Aneks3nacrtufinalnogproramskogdokumenta:Procedure implementacijegranteme
OvajanekspredstavljaizvetajkojijepodneoJensBastueJakobsen(JBJ)apripremljenjeuokviru ugovoraizmeuMFAiJBJ,odvojenoodugovoraoformiranjutima. Aneks sadri opis implementacionih procedura za grant emu po komponenti 2 prorama. ProceduremorajudasezavretokompoetnefazeuuskojsaradnjisaMAFWM(RRDiPA): 3.1:Uputstvo(nacrt)zagrantemu,komponenta2 3.2:Nacrtaplikacionogformularazakorisnikepograntemi 3.3:ToRzaspoljnurevizijugranteme 3.4:Nacrtproceduranabavke 3.5:ToRspoljnarevizijaprogramskakancelarija

Aneks3.1:Komponenta2Uputstvozagrant
Cilj Opti cilj danskog programa u sektoru voa i bobiastog voa je da doprinese odrivosti voa i bobiastog voa. Ovaj cilj e se postii podrkom odabranim vrednosnikm lancima u okruzima June Srbije (Jablanikom, Niavskom, Pinjskom i Toplikom). Posebna panja e se posvetiti mladima i enama u odabranim okruzima koji e se ohrabrivati da preuzmu aktivnu ulogu u programu. Program e podrati integraciju Srbije u EU i bie usklaen sa EU programima za integraciju i podrku (uglavnom IPA predpristupni instrument pomoi i IPARD predpristupni instrumentruralnograzvoja). Ciljgranteme,komponenta2 Ciljjedasedadoprinospoveaniminvesticijamaunoveplantae,maineiopremuzauzgajanje, rukovanjeipreraduvoaibobiastogvoa.Komponenta2programauskladujesaZakonomo poljoprivrediiruralnomrazvojuiZakonomoprivatnompreduzetnitvu,predstojeimIPAiIPARD programom (EU predpristupni instrument ruralnog razvoja) a ima i indirektni uticaj na druge sektorske politike. Cilj je poboljanje konkurentnosti podravanjem investicija u sadnju novih, zdravih sorti, u poboljanoj tehnologiji radi poveanja produktivnosti, kvaliteta i kvantiteta kao i marketinga/manipulisanja.Grantemaeobezbeditiod50%do60%kofinansiranjainvesticionih projekta dajui dopronos ciljevima programa, t.j. sektorskom razvoju, ueu ena i mladih, smanjenju siromatva i iseljavanja i otvaranju novih radnih mesta. Minimalna i maksimalna vrednostgrantaiostalaogranienjaiuslovibieuskladuprincipompredstojeegIPARDprograma kojitrenutnopripremaMAFWMuuskojsaradnjisadelegacijomECiDGAgri,aoekujesedae 2012bitipredstavljenuSrbiji.

136

Komponenta grant eme fokusirae se na investiranje u nove proizvodne metode, poboljanje kvalitetaikonkurentnost,ibievanaprilikomselekcijeinvesticija. Uputstvo(prirunik)esluitikaovodiuadministriranjugranta. Regioniioptineobuhvaenegrantom Region Optina Jablaniki Leskovac Bojnik Lebane Medveda Vlasotince CrnaTrava Topliki Prokuplje Blace Kursumlija Zitorada Pinjski VladicinHan Surdulica Bosilegrad Trgoviste Vranje Bujanovac Presevo Niavski Aleksinac Svrljig Merosina Razanj Doljevac GadzinHan Medinana NiskaBanja Palilula Pantelej CrveniKrst Ukupno: 4okrugaioptina Investicijekojeebitiobuhvaene Plantae: - Ponovnosaenje. - Podmlaivanje.

137

Formiranje novih plantaa za zdravim i sertifikovanim materijalom starih i novih sorata malina,treanja,ljiva,jagodaiborovnica.

Oprema: - Novemainezasektorvoaibobiastogvoa. - Sistemiprotivgradnezatite. - Navodnjavanjeivodoprivrednisistemi. - Sisteminavodnjavanjakappokap. - Specijalnitraktori - Poljskeprskalice - Staklenici - Posebnipolutunelizaproizvodnjuvoaibobiastogvoa. - Ostalo. Prerada: - Novehladnjae. - Rekonstrukcijapostojeihhlanjaa. - Novehladnjaesakontrolisanomatmosferom. - Mainezasortiranje. - Gajbezavieibobiastovoe. - Drugatehnologijaimainezapreraduodabranogvoaibobiastogvoa Pomoizovemeremoesedatipoljoprivrednimholdinzima: (a)kojimasemogunostekonomskeodrivostinakrajurealizacijeinvesticijemoedemonstrirati; (b)kojisuusklaenisanacionalnimminimalnimstandardimavezanimzazatituivotnesredine, javnozdravlje,zdravljeivotinjaibiljaka,zdravljeivotinjaizatitunaraduuvremekadajeodluka ograntpodrcidoneta. Zavieinformacijaoovompredmetu,molimvasdapogledateEUpropis718/2007,lan174. Raspoloivigrantovi.(indikativnaraspodela): Izvor Ukupno Nove Oprema Prerada plantae MAFWM 3,300,000 1,100,000 1,100,000 1,100,000 Danska 2,100,000 600,000 500,000 1,000,000 Optine 300,000 100,000 100,000 100,000 Ukupni 5,700,000 1,800,000 1,700,000 2,200,000 grantovi Individualnigrantoviivrednostiprojekta: Primermaksimalnevrednostiprojektabez.PDVabiepodrangrantomuiznosu[EUR70.000]. Primerminimalnevrednostiprojektabez.PDVabiepodrangrantomuiznosu[EUR10.000].

138

 Granteobuhvatati(%odukupnevrednostiprojekta): ene60% Mladikorisnici(mlaiod40utrenutkudonoenjaodlukeograntu60% Ostalo50% Ostatakvrednostiprojektapokrieaplikant. Stejkholderi Upravnikomitet Generalnoodgovoranzaimplementacijuprograma. Odobravanjegodinjegplanarada Budetskakontrola Ministarstvopoljoprivrede,umarstvaivodoprivrede(MAFWM) Budeti Savetodavnasluba Direktoratzaagrarnaplaanja Pozivnapodnoenjeaplikacija. Vrenjeraunovodstvenihusluga Kontrolaraspoloivihbudeta. Izdavanjenalogazaplaanje ZahtevzafinansiranjeizDanske Prijemaplikacijazagrant Procenaaplikacija lanprogramskoggrantorgana Praenjeiimplementacija Revizija. Programskigrantorgan Odobravailiodbacujeaplikacije,rok:[XX]danaodprijemaaplikacija. Optine KofinansiranjeizFondazarazvojpoljoprivrede Raunovodstvo Ministarstvofinansija Upravljanjenacionalnimbudetom injenjenacionalnihfondovaraspoloivim Administriranjeinostranihrauna(nerezidencijalnih) Prijemfondovaodstranihdonatora Dravnablagajna Isplatagrantakorisnicima

139

Korisnici Farmeri/proizvoairegistrovaniuMAFWMuodgovarajuojgrupihortikulturnihentitetamoguda aplicirajuzagrantove.Oaplikacijimoradaserazgovaraionjojodluujelokalnaoptina,dabise obezbediograntdoprinosizoptinskogbudeta. Dunosti: - Izradabiznisplana.Trebadaobuhvatiperiodod[3]godine. - Popunjavanjeaplikacionogformulara. - Razgovoridobijanjedozvoleodoptine. - PodnoenjeaplikacijeMAFWM/Direktoratuzaagrarnaplaanja - Sprovoenjeinvesticije. - Nabavke. Da biste videli raspoloive grantove, pogledajte indikativnu raspodelu datu u prethodnom delu teksta. Prihvatljiveinvesticijekojetrebapodrati:Pogledajtegornjispisak.Aplikacioniformularmorada se ispuni po propisanim detaljima. Poto e optina da uestvuje u delu granta, treba dobiti odobrenjeodoptine.Optinaodobravaprojekattakotopotpisujealikacioniformular. Savetodavna sluba e po zahtevu pomagati procesu i proveravae i verifikovati detalje aplikacionogformulara.AplikacijasenakontogamoeposlatiDirektoratuzaagrarnaplaanjana daljuobradu. Grant za odobreni projekat bie isplaen preko dravne blagajne (Ministarstva finansija), a isplaivaesenakontojesopstvenideoutroennaprojekat.Kapitalizspoljanjihizvoramoese dodati sopstvenom kapitalu, to e podii ukupne sopstvene investicije i tako poveati mogui grantdoprinoszaveuinvesticiju. Panja: Investicijezapoetepreodobrenjagrantanemogubitiobuhvaenegrantom. Oprenmafinansiranaizgrantanemoedaseprodapreisteka5godinaoddobijanjagrata. Nabavke Svenabavkevrefarmeri.Ukljuenesuijavnefinansijeimorajudasepotujunacionalnipropisio nabavci. Meutim, u svrhuovog programa moraju se posmatrati sledei propisi i granine vrednosti StavkesavrednoudoEUR2.000 Direktnakupovina StavkesavrednouizmeuEUR.2.000i 10.000 Neophodne3ponude StavkevrednevieodEUR.10.000 Moraju da budu objavljene

140

Farmer mora da uva SVU originalnu dokumentaciju za nabavku i ostale trokove koji e biti podvrgnutireviziji.Aplikantmoradauvaspisakopremenabavljeneizgranteme. PrirunikNabavka,dobrepraksedodatjekaoaneks3.4. Generalno,grantepokrititrokovebezPDVa. Poreziiuvoznedabinevezanezauvozfinansiranizgranta,nemoguseplaatiizgranta.Izuzetak odovihporezamoradasedobijeododgovarajuihorganaprenegotoseizvrinarudbinaod dobavljaa. Ministarstvpoljoprivrede,umarstvaivodoprivrede(MAFWM)/Direktoratzaruralnirazvoj. Direktorat za ruralni razvoj je deo MAFWM i predstavlja implementacioni organ. Ovaj organ se bavi: - Upravnimkomitetom. - Budetiranjem. - Odeljenjemfinansija. - Savetodavnimslubama. - Direktoratomzaagrarnaplaanja. - Programskiorgangranta. Budeti GodinjibudetgrantapripremieDirektoratzaagrarnaplaanjaibiepodnetUpravnogkomitetu radidaljeprerade. Jednogodinja priprema budeta trebalo bi da se proiri i da obuhvati celokupan period programadabiseobezbedilopotpunokorienjebudetagranta. Kaodeogodinjegplanarada,predlogbudetabieraspravljansaUpravnimkomitetomnnjihovo zavrnoodobrenje.Nakonodobravanja,bieposlatMAFWM/Odeljenjufinansija,gdeebitiunet ugodinjibudetministarstva. MAFWM udeo u budetu granta ini deo godinjeg budeta ministarstva, koji e odobriti parlament na kraju budetske sezone. Priprema poinje u avgustu septembru godinu dana ranije, a budet granta mora da se unese tokom pripreme budeta. Kada ga odobri parlament, budetebitispremanzaisplatutokompredstojeegodine. Odsekzafinansiranje Odsek za finansiranje MAFWM se bavi svim vrstama finansijskih pitanja, ukljuujui budete, budetskukontrolu,raunovodstvoiobradunalogazaplaanje.

141

Ipak,administriranjebudetaigrantapredatojeDirektoratuzaagrarnaplaanjakojievoditisva finansijskapitanjavezanazagrantoveisveodgovornostistimuvezi. Savetodavnasluba Savetodavna sluba/Poljoprivredna savetodavna sluba su predstravljene kancelarijom u svakom odetiriregionakojeobuhvataprogram.Savetnicipruajuuslugefarmerimauovimoptinama. Pomofarmerima U vezi sa grantom, Savetodavna sluba mora da uini da ciljna grupa postane svesna njega i preduslova. Oni moraju da pomognu moguim aplikantima ocenom mogunosti investiranja, budetimaipovraajeminvesticija. AplikacioniformularimorajudabududostupniuregionalnimkancelarijamaSavetodavneslube. Aplikacioni formular se nalazi u aneksu 3.2. Savetodavna sluba mora da bude spremna da pomogne aplikantima da popune formulare za podnoenje MAFWMu/Direktoratu za agrarna plaanja.Meutim,dunostjeaplikantadapodneseaplikacijuMAFWMu/Direktoratuzaagrarna plaanja. Pre podnoenja MAFWMu/Direktoratu za agrarna plaanja, aplikacije mora da verifikuje Savetodavnaslubaposledeimpitanjima: - IDaplikanta. - DajeregistrovankaofarmerkodMAFWM,todokumentujekopijomregistracije. Direktoratzaagrarnaplaanja DirektoratjeorganizacionideoMAFWMaiadministrirabudetgrantauvezisa: - Pozivzaaplikacije. - Pripremagodinjihbudeta. - Administriranjefondovaizspoljnihizvora. - Prijemaplikacija. - Odluujeoprihvatljivostiaplikacija - Prosleujeaplikacijeprogramskomorganugranta. - Dobijaaplikacijeodprogramskogorganagranta. - Proveravadostupnostbudeta. - Komunicirasaaplikantima. - Monitoringpotroensopstvenideo. - Izdavanjenalogazaplaanje. - Raunovodstvo. - Monitoringkrajprojekta. DetaljnijiopismoetenaiuuputstvuUAP01Vademecum
DirectorateforAgrarianPayments

142

 Godinjibudeti Tokom avgusta/septembra se pripremaju godinji budeti granta u saradnji sa programskom kancelarijomiMAFWMom.Budetgrantamorajasnodanavedeizvorfinansiranja,dostavljenod strane: - MAFWM - Danska - Optine poto svaki od ovih izvora ima svoj sopstveni budetski kod u nacionalnom budetu. Finalni predlog budeta granta mora da se podnese Upravnom komitetu na zavrno odobravanje i podnoenjeMAFWMu. Fondizspoljnihizvora Fondizspoljnihizvorazafinansiranjegrantaadministriraeovakancelarija. Kod(broj)budetaeposebnouovusvrhubieotvorenuMinistarstvufinansija. Zahtevi za prenos sredstava bie prosleeni donatoru (Ministarstvo inostranih poslova, Danska) kroz Programsku kancelariju. Ministarstvo finansija (dravna blagajna) e poslati primerak priznanice Direktoratu za agrarna plaanja kada sredstva legnu na raun Ministarstva finansija (dravne blagajne). Primerak priznanice mora da se poalje ministarstvu u Dansku preko Programske kancelarije. Prenos sredstava beleie Direktorat za agrarna plaanja u svojim raunovodstvenimknjigama. Aplikacije Direktoratzaagrarnaplaanjaeprimatisveaplikacije.Priznanica(potvrda)zaaplikacijumorada sepoaljesvakomaplikantu. Sve aplikacije moraju da se podrvgnu procesu kontrole radi verufikovanja tanosti sadrine. O pitanjima koja se tiu aplikacije i ostalih naina komunikacije vezano za grant treba da brine Direktorat za agrarna plaanja. U nekim sluajevima, moe da se zahteva poseta predloenom mestuprojekta. Nakon kontrole i odobrenja prihvatljivosti, sve aplikacije e se prosleivati organu programskog grantanazavrnoprihvatanjeiliodbijanje. Nakon obrade koju vri organ programa granta, sve aplikacije e biti vraene Direktoratu za agrarnaplaanja,kojieposlatiodgovorsvimaplikanti,a,obavetavajuiihoishoduaplikacije. Nalozizaplaanje Nalozizaplaanjemogudaseizdajusvakomaplikantu,kadasepotroisopstvenideonaprojektu, to je verifikovao Direktorat za agrarna plaanja. Verifikacija e se pojaviti na aplikacionom formularuuvidupotpisaaplikantaipredstavnikaDirektoratazaagrarnaplaanja.

143

Nalog za plaanje bie ubeleen u raunovodstvu Direktorata za agrarna plaanjai poslat Ministarstvufinansijaradiisplate. Raunovodstvo Direktorat za agrarna plaanja brine o raunovodstvu vezanom za administriranje granta, t.j. doprinosaiz: - MAFWMbudeta. - Danskogdoprinosa,priznanicaiisplata. - Doprinosizoptinskihbudeta. Raunovodstveni sistem mora da bude postavljen tako da o priznanicama i korienju moe da ipodneseizvetajfinansijskiizvor,akorienjeokrug,optina,korisnikisvrha(saenje,opremai prerada). RaunovodstvomoradaseslaesaizvetajimakojisedobijajuizMinistarstvafinansija. Monitoring(praenje) Direktorat za agrarna plaanja mora da preduzme monitoring predloenih projekata na mestu projekta.Praenjemoedasezahtevakaodeoaplikacionogprocesa,kadaDirektoratzaagrarna plaanja eli da poseti lokaciju projekta aplikanta i razgovara o izvodljivosti predloga projekta i pruisavetaplikantuakojeneophodno. Tokom implementacije, bilo bi dobro uraditi kontrolu, posebno za verifikaciju potroenog sopstvenog dela trokova projekta, inei na taj nain grant raspoloivim za aplikanta. Kada je podnet kompletan izvetaj o projektu, izvetaj o zavretku mora da bude pripremljen. Izmeu ostalog,izvetajmoradasadri: - Opisprojekta. - Poetniizavrnidatum. - Odobrenibudet. - StvarnitrokovibezPDVa. - Primljenigrant - Oekivanjaodbiznisplana. - Komentariograntprocesu. - Ostalikomentari. - Potpisaplikantaipredstavnikakancelarije. - Nepotroene grantove, ako ih ima, treba vratiti Direktoratu za agrarna plaanja preko Ministarstvafinansija. Grantregistar Treba napraviti registar da bi se zabeleile sve primljene aplikacije i vodila evidencija o procesu. Registarmoradasadriinformacijeo: - Detaljimaprimljenihaplikacija - Rezultatuevaluacije.

144

Odgovoruposlatomaplikantima. Informacijamadobijenimprilikomposetaprojektu. Isplatamaaplikantu. Praenjuzavretkainvesticionogprojekta. Ostaliminformacijama

Registar mora da bude napravljen tako da sadri izjave u razliite svrhe koje treba distribuirati stranamaukljuenimuprojekat. Direktoratzaagrarnaplaanjajeodgovoranzaizraduregistrainjegovoodravanje. Organgrantprograma OrgangrantprogramaorganizujeMAFWMazastupa: MAFWM(predsednik) Programskisavetnik(sekretar) Direktoratzaagrarnaplaanja Savetodavnasluba 4Regiona [X] [X] Organ grant programa sree se [4] puta godinje radi evaluacije dobijenih aplikacija na odobravanjeiliodbijanje.sastankesazivasekretar. SveaplikacijebieurueneizDirektoratazaagrarnaplaanjainakonevaluacijetrebaihvratititoj kancelariji. Optine Optine su organi najblii aplikantima gde se izvravaju investicije. Optine uestvuju udelom u ukupnomgrantu.Molimvasdapogledategoredatupredloenudistribucijubudeta. Tokom izrade godinjeg budeta, on mora da bude uraen tako da pokrije udeo za predstojeu fiskalnugodinu.OdobrenibudetbieadministriranodstraneDirektoratazaagrarnaplaanjakao deoMAFWMbudeta.NalogzaplaanjeizdajeDirektoratzaagrarnaplaanj,astvarnuisplatuvri dravnablagajnazaduujuibidetskikodkojijesaoptilaoptina. Sve aplikacije koje se odnose na odreenu optinu bie prosleene kancelariji optine da bi ih optinaprodiskutovalaiodobrila.Akoseodobre,optinapotpisujeaplikacijuivraajeaplikantu kojiejeposlatiDirektoratuzaagrarnaplaanjanadaljuobradu.Tokomdiskusije,aplikantumoe dapomaepredstavnikSavetodavneslube.

145

Dunost je optine da vodi evidenciju odobrenih grantova, da bi imala svoju sopstvenu kontrolu budeta. Ministarstvofinansija Upravljanjebudetom Ministarstvo e dobiti predlog godinjeg budeta od svih javnih jedinica u Srbiji na konano odobravanje od strane parlamenta. Budet e biti odobren za predstojeu fiskalnu godinu, koja trajeodjanuaradodecembra. BudetkojipripremaMAFWMmoradanavede: - Nacionalnigrant - Danskigrant Grantbudetizoptinapripremajuonesameizasebnoprosleujuministarstvu. Kadabuduodobreni,budetskikodovimorajudasesaoptebudetskimkancelarijama.Ovikodovi e se koristiti i navoditi na nalozima za plaanje da bi se zaduivali tano odreeni budetski kodoviodstraneMinistarstvafinansijavezanozaisplatu. Sredstvaizspoljnihizvora Budetski kod za spoljne doprinose otvorie Ministarstvo finansija, odreeno da prima sredstva, preneta iz Ministarstva za inostrane poslove u Kopenhagenu na ime Grant komponente programa.Raspoloivasredstvazasnivaesenaodobrenombudetuzatekuufinansijskugodinu, a prebacivae se u tranama tokom godine. Prenos e zahtevati Direktorat za agrarna plaanja krozKancelarijuprograma/danskogsavetnika. Podaciobudetskomkoduje:[XXX] SviprenosiizDanskebieuevrima. Dravnablagajna Sveisplatekorisnicimavriedravnablagajna. NalogezaplaanjeizdavaeDirektoratzaagrarnaplaanjasaspecifikacijamabudetskihkodova kojetrebazaduitiislaedravnojblagajni.Rokzaobavljanjeplaanjaje[X]dana. IzvodiraunauvezitransakcijebietampaniiprimercislatiDirektoratuzaagrarnaplaanjaradi izmirenja. Revizija Revizijaebitiuraenaudvefaze:

146

TransakcijekojevriMAFWM/DirektoratzaagrarnaplaanjaprekoMinistarstvafinansija/dravne blagajnerevidiraeNacionalnarevizorskainstitucija. RauneDirektoratazaagrarnaplaanjavezanizaupravljanjegrantomrevidiraespoljnarevizorska kua.BienapravljenodvojenugovorizmeudvestranekojiedaodobriKancelarijaprograma, danskisavetnik.Ovarevizijaplatieseizbudetaprograma. NacionalnarevizorskainstitucijaepokritiverifikacijusredstavadobijenihodDanskenaodreeni budetskikod,kaoinaisplatekojevriblagajnapremaprimaocima.Pozahtevu,revizionapotvrda poovompitanjubieizdataiprosleenakancelarijiprograma.Vremenskiokvirzarevizijubiedo 6mesecinakonkrajafiskalnegodine(kalendarskegodine). Kancelarijaprograma e napravitiugovor sa spoljnim revizorom i sainiti ToR zaspoljnu reviziju. Ugovor e biti sainjensa priznatom meunarodnom revizorskom kuom, koja se nalazi u Srbiji. ToResadratiposetereprezentativnombrojufarmera,kojisudobiligrantizprograma,dabise potvrdiloprisustvoopremekupljeneizgrantaidokumentacijaonabavci.Odrevizorasetraida proceni vrednost kupljenih artikala i potvrdi da su oni nabavljeni po razumnim cenama. Treba sleditismerniceonabavci.

147

Aneks3.2:Nacrtaplikacionogformulara,preliminarnaverzija
Ministarstvopoljoprivrede,umarstvaivodoprivrede(MAFWM) Agrarnaplaanja Aplikacijazagrantpodrku Aplikant: ImeID Ime Adresa Region Bankarskiraun: Nazivbanke Imevlasnikarauna Adresa1 Adresa2 Adresa3 BankarskiID brojrauna Kategorija: Starost Pol,M/F *)ostalo(porodino) *)Ostalo(zadruga) *)Ostalo(pravnolice) *)oznaitisa"X" Svrha: Novizasadi Oprema Prerada oznaitisa"X" Profesionalnaprolost(pozadina)::

148

 Kratakopispredloenogprojekta: AplikacijazaGrant: Izvorgranta Klasifikacijarauna Iznosu[EUR] Sopstvenikapital MAFWMgrant Danskigrant Doprinosoptine Ukupnaaplikacija Ukupanbudetkaopopriloenomformularu Potpisaplikanta: Datum: Potvruje[Agrarnaplaanja]: Datum: Potpisoptine:Datum: SamozaOrgangrantprograma: Odluka: Da

149

Ne PotpisOrganagrantprograma: Datum: Potroensopstvenikapital,potvruje[Agrarnaplaanja[: Ime: Datum: Ministarstvopoljoprivrede,umarstvaivodoprivrede(MAFWM) Agrarnaplaanja Detaljnibudetzagrantpodrku Budet(EUR):Min:10.000,Max:70.000. Opis Iznos(EUR) Napomene Ukupno Finansiranje:

150

Sopstvenofinansiranjesesastojiod: Opis Sumirano Aplikacijazagrant Ukupnofinansiranje Potpisaplikanta: Datum:

Iznos

151

Aneks3.3:SpoljnarevizijaToRGrantema
Uvodprojektakojitrebadaserevidira Programzarazvojhortikultureu4okrugauJunojSrbijijeprogramimplementiranusaradnjisa Ministarstvompoljoprivrede,umarstvaivodoprivrede(MAFWM)/Direktoratomzaruralnirazvoj, VladomDanske,afinansiraseizdanskoggrantaidoprinosimaizMAFWMaioptina. Korisnicisufarmeri,preraivaiidistributerikojieledarazvijusektorvoaibobiastogvoa,zato tograntmoedapokrijeinvesticijeunovezasade,preraduidistribuciju.Detaljisemogunaiu prirunikuzaadministriranjegranta,kojivamjeuruen. Finansijska administracija se nalazi u MAFWMu, Direktorat za agrarna plaanja, dok se tekua plaanjaobraujuodstraneMinistarstvafinansija/dravneblagajne. RaunjeotvorenkoddravneblagajnesciljemdobijanjasredstavaizDanske.Pozahtevu,sredstva e biti isplaena korisnicima po zahtevu Direktorata za agrarna plaanja, koji e izdati nalog za plaanjenavedenubudetskomkodu.Tekueisplatesepovlaeiztrirazliitabudeta: MAFWMnacionalniudeo Danskiudeo optinskiudeo Raunovodstvenemetode Raunovodstvo se vodi na bazi gotovine gde se prihod priznaje po prijemu a isplate kada su uplaene. Prihod:prihodsepriznajekadaseprimi. Trokovi/Plaanja: Priznaju se kada se plate. Svi nalozi za plaanje moraju zajedniki da odobre XXX.(dvapotpisnika). Svenabavkeaktiveiinventaravrefarmeriitoseraunaurashod.Spisakinventaravodifarmer. Nabavketrebadasledesmerniceonakokakosunapisaneupriruniku.Nekepraktinesmernice mogu da se nadju u aneksu Najbolje prakse, koje izdaje Ministarstvo inostranih poslova u Kopenhagenu. Grant ema: To je deo programa koji se podrvgava reviziji. Danski doprinos e biti uloen na posebanraunkodblagajnekojiotvaraMinistarstvofinansija,anacionalnidoprinosebitiuzetiz nacionalnogbudetaMAFWMaioptina.TransakcijekojeobavljaMinistarstvofinansija/dravna blagajna revidirae Nacionalna revizorska institucija, dok e finansijsko upravljanje koje obavlja Direktorat za agrarna plaanja, revidirati spoljni revizor, angaovan ugovorom od strane

152

Kancelarije programa a plaa se iz budeta programa. Obim mora da ukljui sledee procedure kaonekiminimum,plusostaleprocedurepodogovoruizmeuKancelarijeprogramairevizora: - Izmirenje naloga za plaanje koje izdaje Direktorat za agrarna plaanja i isplate koje izvri blagajnakorisnicimasareprezentativnimbrojemizvetaja. - Nainnakojiagrarnaplaanjakoristegrantsredstva. - Odreivanje usaglaenosti Direktorata za agrarna plaanja sa uslovima ugovora za manipulacijugrantemom. Valuta: Transfer sredstava iz Danske u dravnu blagajnu obavie se u evrima i konvertovati u lokalnuvalutu.Svaplaanjaizdravneblagajnekakorisnicimaebitiulokalnojvaluti. Softver za raunovodstvo: Agrarna plaanja koriste kompjuterizovani raunovodstveni sistem nazvan[X]zaknjigovodstvo. Raunovodstveni izvetaji: Finansijski izvetaji o korienjusredstava i isplaivanjupojedinanim primaocima priprema i alje Direktorat za Agrarna plaanja Kancelariji programa u MAFWM/Direktoratzaruralnirazvoj. Zahtevipremarevizorima Cilj revizije je da iskae nezavisno miljenje o tome gde su finansijski izvetaji programa istiniti i pravedniiuskladusaProgramskimdokumentomiGrantuputstvom. Period koji treba obuhvatiti od [1.jula 2010. do 31. decembra 2011.] osim ako nije drugaije navedeno. Podrujerevizijesusvitrokovi/plaanjagranta.KonanedirektneuplatekojeizvriMinistarstvo inostranihposlovauKopenhagenunenalazeseupodrujurevizije. Revizijskidokumenti: - Revizorskiizvetajukomerevizorizraavamiljenjeofinansijskomizvetaju. - MemorandumoispitivanjuukomerevizornavodiobavljeniposaoikakoonodgovaraToR urevizije. - Pismo o upravljanju u kome revizor navodi slabosti u internom kontrolnom sistemu, implikacijeipreporukekakoihrazreiti. Revizoritrebadaobezbededasemakardolenavedeneprocedurepotuju: Revizionipristup:RevizijamoradasesprovedeuskladusaMeunarodnimstandardimaorevizijii potujeodgovarajuerevizionesmernice: - pripremniradkojiomoguujerevizorudaformiramiljenjemoradasesprovedeonakokako sesmatraneophodnimzaispunjenjeodgovornostinagoredefinisaninain.

153

Revizor mora da postigne razumevanje raunovodstvenog sistema da bi mogao da proceni njegovu adekvatnost kao osnovu za pripremu finansijskih izvetaja i da ustanovi da li je voenapravilnaraunovodstvenaevidencija.

Revizormoradaoekujedadobijerelevantneipouzdanedokazekojibisesmatralidovoljnimza izvlaenjerazumnihzakljuaka. Revizorskiradtrebadaobuhvatimakarsledeestavke: - Proverausaglaenostiadministracijegrantasaprirunikomograntu; - Trokovi/isplate:Verifikacijadokumetacijeotrokovima/plaanju(nalozizaplaanje). - Kontrola svih trokova/plaanja (nalozi za plaanja) i parafiranje vauera koje ste vi kontrolisali. - Kontrolausaglaenostisasmernicamazanabavkuuprirunikuzagrant. Za sve stavke izabrane za revizorski test, trebalo bi da ispitate ovlaenje i itljivost potporne (pratee)dokumentacije.Takoejeneophodnaifizikakontrolarazumnogbrojaprimaocagranta nalicumestaupogledudobijenerobeiusluga.Osimtoga,trebadaoceniterazumnostnabavkei dateocenuoriginalnedokumentacijezanabavkukojuvodiprimalac. Izmirenje:odvassetraidauskladitefinansijskeizvetajeprimaocagrantasaregistromSpisak grantova koji vodi Direktorat za agrarno plaanje. Izmirenje treba da se prezentuje kao Napomenauzfinansijskiizvetaj. Od vas se trai da razgovarate o svojim nalazima sa Kancelarijom programa na izlaznom revizijskomsastanku.Moetedobitikomentarekancelarijeovaimnalazimaipreporukama. Nepravilnostiiprevare:zaformiranjeivoenjeodgovarajuegsistemainternekontroleodgovoran je Direktorat za agrarna plaanja, na kome lei odgovornost da osigura usaglaenost sa svim propisima,ukljuujuiionekojiseodnosenaprevencijuiotkrivanjenepravilnostiiprevara.Odvas seposebnonezahtevadatragatezatimstvarimaivaarevizijanebitrebalodaseoslanjanatoda ihrazotkrije.Meutim, revizioniplanmoradasesainitakodavirazumnooekujeteotkrivanje materijalnihgreakaufinansijskimizvetajimakojesurezultatprevare,grekeilikrenjapropisa. Ostale usluge poput specijalne revizije i knjigovodstvenih usluga obavljaju se samo na osnovu pisanogzahtevaKancelarijeprograma. PrologodinjifinansijskiizvetajirevidiraojeZZZ. OdgovoranzaKancelarijuprograma:(ime) Odgovoranzavoenjeraunovodstveneevidencijeiizvetaja:(ime) Odgovoranzafinansijskeizvetajeprojektakojiodslikavajustvarnoipravinovienje:(ime) Odgovoranzakontrolunepravilnostiiprevara,zaprevencijuiotkrivanje:(ime) Obezbeujepristupsvimraunovodstvenimizvetajimaievidencijamapovaemzahtevu:(ime)

154

 Rokovi Revizija treba da se obavi odmah nakon potpisivanja ugovora o reviziji osim ako nije drugaije navedeno. Potpisani Revizijski izvetaj i Memorandum o Ispitivanju (3 primerka na engleskom) treba da se izdanajkasnijexx.xx.xxosimakonijedrugaijenavedeno. Revizorskihonorariiraspored(plan)isplate Revizorski honorari: Vai honorari zasnivaju se na stepenu odgovornosti i vetinama korienim, kaoinavremenuprovedenomnaovomposlu. Planisplate:Plaanjaeseodvijatiuskladusaugovorom.

155

Aneks3.4:Prirunikoproceduramanababke
Sve nabavke obavljene u projektu treba sprovesti u skladu sa Danida politikom. Tamo gde smernice ne propisuju odreenu proceduru, projekat treba da koristi meunarodno priznate najboljepraksedabiosiguraozadovoljstvoprojektomiopravdanostnovcauloenogunjega. Nabavkavaerobe Razliitemetodenabavke Postoji nekoliko metoda koje se mogu koristiti za dobijanje ponuda, a onu koja se smatra najpodesnijom u svakom pojedinanom sluaju obino diktira vrednost robe koja se kupuje. Za tenderedo vrednostiDKK991.589,programenormalnokoristitibilo kojuprvu oddvemetode kojasesmatrapogodnomzadobijanjeponudekojaopravdavavrednostodstraneponuaakoji senalaziubazipodatakaodobavljaima. (a)Direktnougovaranje Direktnougovaranjeoddobavljaabezkonkursamoedabudepogodnokada: Jeprocenjenacenaniska. Roba koja se kupuje je hitno potrebna, a vreme potrebno za sprovoenje celog procesa konkursamoedadovededotogadarobastignekasno. Odgovarajuaiprihvatljivarobamoedasekupisamosjednogmesta. Ponudezaslinurobusudobijenenedavno,aceneiusloviponudeidaljesukomercijalno privlani.

(b)Zahtevzaponudama Ovo je poznato i kao oping bilo lokalni ili meunarodni i podrazumeva uporeivanje ponuda dobijenih od nekoliko dobavljaa (najee ne manje od tri) i izbor najpovoljnijih cena (naravno,nakonproveredalisvarobaodgovarazahtevima). Metodtraenjaponudajepogodankada: Jeprocenjenavrednostzahtevaprilinoniska. Jerobakojasetraiodmahnaraspolaganju. Jetraenarobastandardnespecifikacije.

c)Restriktivni(iliogranieni)tender

156

 Restriktivnitenderjezvaniantenderskiprocesukomesesveobuhvatanpozivnapodnoenjeseta dokumentacije (obuhvata sve tehnike i komercijalne faktore i sadri uputstva za prezentovanje ponuda)aljesamoodabranimipoznatimpotencijalnimdobavljaima.Odreenibrojdobavljaa naskraenomspiskutrebalobidabuduspremnidaponudenajpovoljnijecene;obinosepoziva 58kompanija(akojemogue). Podnosiociponudamorajudabuduobaveteniospecifinomrokuzaprijemponuda(nakonkoga imseponudevraajuneotvorene).Nijednaponudanesmedaseotvoriprenegotoisteknerok. Oneprispelenavremetrebaproveritidalisuuskladusauslovimatendera(npr.ukljuivanjebilo kakve garancije ili drugog zvaninog dokumenta, poput rauna kompanije koji su proli reviziju, kojisetraepouslovimapoziva).Ponudekojeovonesadrebieodbijene. Preostaleponudezatimtrebaprocenitidalisuuskladusatehnikomspecifikacijomizpoziva,a one koje nisu se odbijaju bez itanja cene. Samo ponude koje prou ove dve faze idu na komercijalno razmatranje (ukljuujui vreme isporuke, ako je to kritian faktor, i prihvatanje predloenihuslovaplaanja)icenu,naravno.Ugovoroisporucidajeseponuaukojijeuskladu sasvimepomenutiminudinajniucenu. Restriktivnitendermoedabudepogodanusluajevimakada: Jeprocenjenavrednostrobeprilinovisoka. Jebrojpotencijalnihdobavljaaogranien.

Zahtevjeposebneprirode. - Zbogivotnohitnepotrebezarobom,otvorenitender(videtiudaljemtekstu)nijepraktian. d)Otvorenitender Otvoreni tender (poznat i kao Meunarodno konkurentno nadmetanje) slian je ogranienom tenderu, ali se bitno razlikuje po tome to je mogunost da se nadmeu (ili da se makar predkvalifikuju kao ponuai) pruena svim prihvatljivim stranama, a ne samo kompanijama sa skraenogspiskakojejeodabraokupac.Otvorenitendernatajnainuveavamogunostkupcada izvuekoristizintenzivnognadmetanjaizmeuponuaa. ansa za isporuku mora da se objavi, obino na Danidas website (www.um.dk), esto u elektronskim publikacijama poput UN Development Business i EU Official Journal [OJEC], a ponekad i u nacionalnim ili meunarodnim novinama i trgovinskim asopisima. U objavama, zaiteresovane strane se obavetavaju kako i gde mogu da se dobiju dokumenta za poziv. Svaki prihvatljivi aplikant za ta dokumenta ima pravo da podnese ponudu i da se ona u potpunosti razmotri. Otvoreni tender podstie maksimalno nadmetanje i skree panju kupcu na visoki kvalitet potencijalnihdobavljaazakojioninisunisvesni.Koristisekada: Jeprocenjenavrednostrobevrlovisoka. Jebrojpotencijalnihdobavljaaveliki.

157

 Predkvalifikacije Kaotojegorenavedeno,prihvatljivoje(iuizuzetnotehnikimsluajevima,izuzetnopoeljno)da se proces nadmetanja nastavi predkvalifikacijom, u kojoj sve zainteresovane strane mogu da podnesudokazosvojojsposobnostidasproveduisporuku,usluajudabuduodabrani.Uobiajeno je da kupac odredi u kom obliku taj dokaz treba podneti (na primer,detalji o slino obavljenom poslu, reference klijenata dostupnih kupcu, dokaz o sposobnosti da se finansira taj posao). Predkvalifikacija e rezultirati time to e kupac pripremiti skraeni spisak ponuaa iz onih kompanija koje su ocenjene kao prihvatljivi potencijalni dobavljai, a zatim se samo tim kompanijamasaskraenogspiskaaljudokumentazanadmetanje. Ovajdvofazniproces(predkvalifikacijezakojimasledinadmetanje)zbogtogarezultiraukupevom odreivanju ko moe da se nadmee i u sutini predstavlja primer restriktivnog tendera, a ne otvorenog tendera. Kao to je prethodno pomenuto, smernice ministarstva podstiu predkvalifikacijupresamogtenderausvimsluajevimakadaoekivanavrednostpremaujeDKK [500.000], ikada skraeni spisak ukljuuje dovoljno ponuaa od kojih se oekuje da e sakupiti razumanbrojusaglaenihponudaradikompletneevaluacije. Kada ansu za isporuku treba objaviti, ENR/ERH e organizovati da se obavetenje postavi na Danidawebsite(www.um.dk)pozivajuipotencijalnedobavljaedaregistrujusvojeinteresovanjei dasepredkvalifikujuzamogunostdauestvujuutenderu.Danskidobavljaiseuvekpodstiuda se nadmeu za Danida poslove, ali ako neko drugi ponudi bolje, on e biti budui snabdeva. Aplikantieseprocenjivatinaosnovunjihovogfinansijskogstanja,iskustvauisporucislinerobe,i (od velikog znaaja gde je primenjivo) i na osnovu njihove prikazane sposobnosti da obezbede lokalnugarancijuipodrkunakonprodajezasvojeproizvode.Udaljemtekstupogledatiaplikaciju EUDirektiveod1.januara2004. ECDirektivemorajudaseprimenjuju. Od1.januara2004,DanidajeusvojilaECDirektivekojeseodnosenanabavkurobe,uslugairadove zanabavkevelikevrednosti(trenutnoDKK991.589ilivie).Svedetaljeaplikacijaovihdirektiva moete nai na Danida website (www.um.dk) i to je Praktini vodi za tendere i odobravanje uovoraveihvrednostiodstraneDanidae.Osnovnekarakteristikesudateudaljemtekstu: KupovineiznadDKK991.589 ProjekateobavestitiENR,azahtevezatimbitiprosleenERHu,Ministarstvuinostranihposlova u Kopenhagenu za radnje vezane za EC Direktive. Ponovo, ovo treba napomenuti u projektnom planunabavkeakojezahtevhitan. Imajtenaumudaserobamoenabavitibezrestrikcijaoprihvatljivostiponuaaosnovanihvan EU(t.j.lokalnefirmemogudauestvuju). Prezapoinjanjatenderskogprocesazahtevajusetehnikeinformacije/specifikacije.

158

 Prezapoinjanjatenderskogprocesavanojedasupotrebezaprojektomjasneidaimatovie tehnikih detalja. Da bi se utedelo na vremenu, specifikacije moraju da budu kompletne i spremne za korienje.Tamo gde su specifikacije napisane za odreenu izradu/model robe, tu projekatmoratojasnodanaznai,potouveinisluajevaprojekattrebadastremikatomeda sakupikonkurentnetendereukojimasetrainajmanje3ponude.Uizuzetnimsluajevimakada projekat nije siguran u svoje zahteve, mogu da se pozovu specijalisti da pomognu u pripremi specifikacija, a kada je roba naune ili neke druge visoko specijalizovane prirode, od projekta se oekujedapruikompletnuspecifikacijuizsvojihsopstvenihresursa. Podkojimuslovimatrebadatiponudu Akoserobakupujeodlokalnihdobavljaa,projekattrebadazahtevaponudukojasadriisporuku na lokaciju projekta. Osim ako nije drugaije dogovoreno, narudbine meunarodnim firmama trebadasepodnesusaprodavcempoIncoterm24DDU.OvaskraenicaznaiNeplaenedabine priisporuci,anakonnjeuveksledinazivmestaukojetrebaizvritiisporuku(mestoukomeese obaviti zvanini prijem robe). Ovo je obino krajnja destinacija t.j. lokacija projekta. Po DDU uslovu,prodavacjeduandarobuisporuiudobromstanjunanavedenomesto,alinijeodgovoran zaplaanjeuvoznihdabinailitaksikojezaturobutrebaplatiti;tojeobavezakupca. Mogudasejaveokolnostikada,izdobrograzloga,dobavljanijeustanjudaorganizujeisporuku dolokacijeprojekta(najeezbogtogatonemalokalnogagenta,lokacijajeudaljenailidostava moedaseuradisamounutarzemlje).Utomsluaju,robutrebaisporuitinaFOBbazi(besplatno do broda/aviona u polaznoj luci/aerodromu) ili po nekom drugom odgovarajuem uslovu gde projekatmoradapruipomo. Uvoznadabina Robauveenapodanskimgrantovimaobinojeosloboenauvoznihdabinaiporezapouslovima dogovorenimizmeuMinistarstvailokalnevlade.Pozahtevu,ENRemoidaobezbedizvaninu dokumentacijuneophodnuzaoslobaanjerobeoddabina(potopravonaoslobaanjeimasamo VladaDanske,kojupredstavljaENR). Kadarobastigne,projekatmoradaproveridalijerobaudobromstanju Ovojeizuzetnovanokadapostojidokazooteenju Dobre prakse prilikom prijema robe robeilisandukaukojejeupakovana(npr.distorzija, 1. Proverite broj sanduka, kutija, itd. polomljeni drai, ili ulaz vode), onda vi morate da 2. Proverite da li ima oteenja, kvaenja zapieteprijemrobenaFormularuprimljenedanske ili znakova kvarenja. robeilinaobavetenjuoprijemurobeidanaravno 3. Zabeleite sve nalaze na svim zadrite jedan primerak za vas u suprotnom mala priznanicama koje dajete prevozniku. 4. U sluaju da nemate mogunosti da je verovatnoa da ete moi da traite obeteenje potvrdite da je roba kompletna i oddobavljaailiprevoznika. neoteena pre davanja priznanice, akiako,unaknadnojistrazi,osiguravajuedrutvo obavezno unesite Roba nije bude primorano da usvoji albu, anse da uspe u pregledana. sporu protiv prevoznika (u sluaju da je njegova
24

159

krivica)zbogpredrasudaeiinavautetu. U normalnom sledu stvari vi ete retko imati mogunost da raspakujete i ispitate robu pre potpisivanja priznanice, i u takvim sluajevima, u odsustvu neeg specifinog to treba napomenuti,preporuujedaseuneserobanijepregledanailinekidrugiizrazkojitoznai.Nakon togavibezodlaganjamoratedapregledaterobu(maksimum3danaodprijemarobe),aakotone uinite vaa prava i prava dobavljaa mogu da zastare. im propisno pregledate robu treba da popuniteformularoPrijemurobe. Osiguranje se obino organizuje na bazi od mesta do mesta t.j. roba se osigurava od kada napusti prostorije prodavca sve dok ne stigne do krajnjeg odredita (pod uslovom da put nije namernoprekinutodstraneprodavcailikupca). UsluajuDDUprodaje,prodavacjeodgovoranzabezbednostrobedoprijemaodstranekupca,pa je stoga (osim ako nije drugaije dogovoreno) i odluka da li e osigurati robu tokom transporta samonjegova;onmoedaizaberedapreuzimarizikodgubitkaznajuida,usluajudarobastigne oteenailijeukradena,nanjemubitidaosvomtrokuizvriponovnuisporuku. U praksi,posebno za kupovine veevrednosti, moda se pokae poeljnim da se osiguranje robe produi na navedeni broj dana nakon dolaska robe na predvieno mesto. Ovo je vano kada je tekoilinezgodnoodmahdetaljnopregledatirobuiuveritisedajesvetotrebaisporueno,ida je sve u dobrom stanju. Da bi se to obavilo treba raspakovati sanduke i paljivo proveriti njihov sadrajpotovarnomlistuiugovoruoisporuci. Najboljeprakseunabavci tajedobranabavka:Najjeftinijenijeuveknajbolje Nekiljudijouvekmisledajedobranabavkasamoonakojajejeftinagledajuisamocenukoja jeplaenaiverujuidasvetovodikaminimalnimtrokovimaznaidobrupraksu.Meutim, ireidubljerazumevanjejesveprisutnijedobranabavkajekupovinarobeiuslugaponajnioj celoivotnoj ceni , gde izraz cena ima funkciju gotovinske cene i takvih marginalnih koristi koje mogu proistei iz toga da bude isporueno vie od oekivane robe, da njihova pouzdanost smanjizastojeilidasenjiihoveutedeuloeubilokojudruguoblast. Ovo znai da prva osnovna faza u nabavci mora precizno da definie zahtevanu korist (ishod) kojajeirazlogzbogkogajedolodokupovine.Usluajudarobe,koristimogubitijednostavne (npr. benzin da se sipa u vozilo) ili sloenije, kao to je sluaj kada se komponente koriste u mainskom pogonu. U ovom drugom sluaju, zahtevane koristi verovatno e se ogledati u pouzdanosticelogprocesa(izbegavanjezastoja),minimalizacijigubitakauproizvodnji,olakavanju odravanja(modakrozupoznavanjepersonalasatehnologijomproizvoda)ipotencijalnojutediu trokovimapopravke.

160

Sledeejesparitinivozahtevanekoristisastvarnimkorienjemtakodaonajkojikupujenekupi viekoristinegotomoedaihiskoristi.Uzmimoprimerbenzina,nemasvrheplaatipremijum cenu za gorivo sa najvie oktana ako ga treba sipati u standardni porodini automobil mada s drugestrane,redovnokorienjebenzinaispodstandardamoedaotetimotor. Moesepokazatibesmislenimdasekupikomponentanajboljeizrade(inajskuplja)akojeostatak procesne maine u koju e on biti ugraen star i propao, i biti baen u staro gvoe sledee godine. Meutim, postojanje pouzdane podrke nakon prodaje e esto biti kljuan faktor u odreivanjuvrednostiproizvodaitrebamudatiposebnomesto. Avion upola obine cene nema nikakvu vrednost ako ne postoji odgovarajua pista. Najjeftinija pogodba prilikom kupovine komponente uopte nije pogodba ako poveava nepouzdanost mainskogprocesakojistvaravrednost. Ovamiljenjaiodlukesuvitalnepoetnefazekadostizanjunajboljevrednostizaodreennovani iznos,aispravniizborivodiekatehnikimspecifikacijamazarobukojeeopisivatiusklaenostsa svrhomunajiremznaenjutogizraza. Podsticanjeslobodneipotenekonkurencijenatritu Potronja javnog sektora obino se odnosi na vrlo znaajan deo komercijalne aktivnosti svake draveiimauticajazauklapanje.Dobranabavka,sprovedenanapotenitransparentannain podstaieponuaedapokuajudadobijuugovoreoisporucipoponudi,odravajuionekojiga dobijuihrabreinoveuesnikenatritu. Suprotno tome, ako dobavljai veruju da imaju manje nego potene anse da pobede, oni e uskoro odustati. Rezultirajui smanjeni fond potencijalnih dobavljaa dovee do anti konkurentskeprakse,loijihusluga(posebnousektorunakonprodaje)iviihcena. Ovoseposebnoodnosinalokalnatrita,gdejeizbordobavljaaneminovnomanjinegokadase kupujenameunarodnomtritu. Dobijanjenajboljevrednostizanovac Vesmovidelinekeodrazlogazatojevrednostzanovacnetovieodsamoplaenecene.Ostali faktorikojisemoguuzetiuobziruocenivrednostisu - Houlijamoidanabavimrezervnedelovekadasumipotrebni,porazumnojceni? - Dalijeupotpunostikompatibilansatehnolokimokruenjemijiedeopostati? - Daliproizvodimatrajanjekojeodgovaramojimpotrebamaioekivanjima? - Dalitehnologijaproizvodaodgovaravetinamaonihkojiejekoristiti? Konkurentnostcenasenajeemerikrozkonkurse,bezobziradalisenezvaninotraeponude za robu manje vrednosti ili se objavljuje zvanian tender, moda nakon predkvalifikacija potencijalnihponuaa.

161

Konkurs e doneti samo ekonominost koja se trai ako se sprovodi poteno a takav treba da bude. Ovo je transparentnost o kojoj emo neto vie rei kasnije. Svi smo mi upoznati sa instancamagdesekonkursodigrao,alinikonijesumnjaoutokoedabudepobednik;konkursje bio prevara s namerom da se prikrije injenica da je kupac ve odluio da ugovor dodeli odreenomdobavljau. Ovakavsluajuoptenijekonkurs,aeenegotonije,kadajeoriginalnikonkursnaruen,krivica je na korupciji. Ponuai koji ne uivaju naklonost kupca e uskoro prestati da uestvuju na konkursima, ostavljajui korumpiranog dobavljaa u monopolistikom poloaju ime mu se omoguujedanaplaujeviecenezaslabijikvalitetusluga. esto je vrlo opravdano imenovati odreenu marku ili brend robe koju treba isporuiti. Zabrinutost o podrci nakon prodaje, i istovetnost sa onime to se ve koristi, su najei opravdanirazlozizato.Aliimenovanjebrendarobenaovajnainneliavakupcaprednostikoje pruakonkurs.estoetakvabrendiranarobabitiirokodostupnaizmnogihizvora,aonimogu biti pozvani da se nadmeu izmeu sebe za ugovor o isporuci. Vozila su dobar primer, poto postojimnogomeunarodnihfirmisposobnihdaisporuiveinuspecifikacijasameunarodnom garancijom,kaododatakodreenombrojuovlaenihprodavacausamojzemlji.Izborisporukeu sluajutakvihproizvodamoedabudeirokkaodanijenavedenapojedinanamarka. Ponekadnepostojimogunostbiranjadobavljaa.Ovovaizavisokospecijalizovanurobukojaje uodnosunarivaletehnolokinaprednija,aliakiuovakvimsluajevimapravednostponudamoe daseproveriuporeivanjemsacenamaisterobenadrugimtritima. Nabavkakrozkorienjeokvirnihsporazuma Odlinaalternativadirektnomsklapanjuugovorajeulazakuvremenskizasnovanokvirniugovor(i idealnozasnovannaobimu)sadobavljaempriemusespecifinarobaprodajekupcupounapred odreenimcenamanadogovorenivremenskiperiod(obinogodinudana).Akokupacmoedase obavee na odreeni obim kupovine tokom perioda, utoliko bolje, jer se na taj nain dobavlja podstiedanudiniecenejerpostojisigurnostigarancijaodreenogobimaposla. Okvirni sporazumi treba da se selektuju kroz transparentni proces nadmetanja, a vano je da kupacjasnostavidoznanjasvimuesnicimadaesenadmetanjeodravatijednomgodinje(iliu nekomdrugomredosledukojijerazumanudatimokolnostima),takodaeonajkojipobediznati daegaredovnomeritisakonkurencijom,priemueonikojinisuuspeliznatidaimajudrugu ansudabudukonkurentniji. Kadasepotpieokvirniugovor,kupacmoedaoekujedaeuivatiuznaajnojtransakcionoj utedi kada napuni svoje zalihe ili dopunjuje svoj inventar robom obuhvaenom ovim sporazumom. Ako kupac ponovo testira trite kroz nova nadmetanja odravana u redovnim vremenskim intervalima, on e zadovoljiti generalnu potrebu da ne plaa vie od najpovoljnije cenezaturobu. Revizorskitragiobezbeivanjepotpuneodgovornosti

162

Nabavkeujavnomsektorusasobomnenosesamoodgovornostdakoristenajboljepraksedabise dobilamaksimalnavrednostzapotroenejavnefondove,veiodgovornostdadrugimogudavide kako je neko pravilno postupio. Ve smo pomenuli vanost transparentnosti u podsticanju potencijalnih dobavljaa da uestvuju u nabavkama, jaajui na taj nain njihovu meusobnu konkurentnost.. Ministarstvo/ENR mora da bude potpuno ubeeno da je nabavka izvrena u njegovo ime sprovedena poteno, transparentno, otvoreno, i naravno kompetentno. Imperativ je da dobiju dokazdajesvebilouraenoonakokakobionieleli. Tajdokazpruarevizorskitragterminkojijeuirokojprimeniiopisujepisanizapiso injenicamaibrojkamaonabavnimtransakcijamaukojeseulo, osnovnim dokumentima vezanim za te transakcije (skraeni spiskovi, ponude i rauni, ugovori,prijemnice,fakture,dokazioisplati,itd),

razlozizbogkojihsunekeodlukedonete(npr.izvetajioevaluacijitendera). Etikoponaanje Personalukljuenunabavkumoedabudepredmetponuda,ijavljaseunekolikodrugihpozicija. Od osnovnog je znaaja da sav personal ukljuen u nabavku sauva i pokae svoj integritet, posebnouoimapotencijalnihdobavljaa.Nabavkamoradasesprovedeuatmosferipoverenja. Personalukljuenusvefazenabavkeodizradenacrtatehnikihspecifikacijadoprijemarobemora dabudenepristrasan,nezavistanidasauvasvojintegritet.Izmeuostalogtoznaida: - nesmedapostojisumnjaosukobuizmeuzvaninihdunostiilinihinteresa - nesmedasestvoriutisakpojedincu,organizacijiilikolegamadajedelovanjepoduticajem nekogpoklonailipruanjaprotivusluga, - radsadobavljaimamoradabudeotvoren,poten,akisrdaan. Personalukljuenunabavkunetrebadapokaeinteresovanjezabilokogdobavljaa,nesmeda stajenabiloijustranu,nitidastremidaimauticajanapostupaknabavkeukojujeukljuenilie bitiukljuenodreenidobavlja. Vieinformacija: PogledajteAMGnaUMHomepage: www.um.dk/en/Development/Policies/TechnicalGuidelines/Procurement DodatakA: Izjavaoprimljenojrobi Izjavaoprimljenojrobi Datum...........

163

Nazivprograma

........................................................................ ........................................................................

Brojfajlaprograma

Brojnarudbineprograma(LPO)........................................................................ Refer.brojagentanabavke: ......................................................................

Danasjeprojekatdobiogorepomenutunarudbinu: Kompletnaisporuka Deliminaisporuka Konanaisporuka (delimineisporuke) Komentari,akoihima Ime: ......................................................................... Potpis:.........................................................................

Aneks3.5:SpoljnarevizijaKancelarijaprograma
Upoznavanjesaprojektomkojitrebarevidirati Programrazvojahortikultureu4okrugauJunojSrbijijeprogramkojiseimplementirausaradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede (MAFWM)/Direktoratom za ruralni razvoj i Vladom Danske, a finansira se iz danskog granta i doprinosa iz MAFWMa i optina. KancelarijaprogramanalaziseuNiu. Programsesastojioddveglavnekomponenteikancelarijeprograma: - Grant ema za pruanje podrke investicijamaproizvoaa i preraivaa u sektoru voa i bobiastogvoa.OvuaktivnostobavljaMAFWM/Direktoratzaagrarnaplaanja. - Izgradnja kapaciteta i tehnika pomo u obuci u sektoru voa i bobiastog voa kojim rukovodikancelarijaprogramauNiu. - Upravljanjekancelarijomprograma.

164

Programskeaktivnostiiupravljanjekancelarijomproramapodleureviziji. Upravljanjesredstvima Sredstva se prenose iz Ministarstva inostranih poslova /ENR u Danskoj na raun banke u Niu. VlasnikbankarskograunajeENRuKopenhagenu,kojiimaovlaena(lica)kojarukujubankarskim raunom u Niu. Upravljanje kancelarijom i upravljanje sredstvima vodi se po Kancelarijskom prirunikukojiizdajeENRuKopenhagenu,aprimeraksepredajevama. Metodevoenjaraunivodstva Raunovodstvoseobavljanabazigotovinegdeseprihodpriznajekadaseprimi,aisplatekadasu uplaene. Prihod:priznajesekadaseprimi. Trokovi/plaanja::Priznajusekadaseisplate.Sveisplatemora[zajedniki?]daodobriXXX.[dva potpisnika?]. SvenabavkeaktiveiinventarasprovodieseprekoKancelarijeprograma,ioneseotpisuju.Popis vodikancelarija. Nabavke moraju da slede smernice onako kako su napisane u kancelarijskom priruniku. Neke praktine smernice mou da se nau u aneksu najbolje prakse koje izdaje Ministarstvoa inostranihposlovauKopenhagenu. Valuta: Transfer sredstava iz Danske na bankarski raun obavie se u evrima i konvertovati u lokalnuvalutu.Svaplaanjaizkancelarijekorisnicimaebitiulokalnojvaluti. Softverzaraunovodstvo:Kancelarijaprogramakoristikompjuterizovaniraunovodstvenisistem nazvan[X]zaknjigovodstvo. Raunovodstveniizvetaji:Finansijskiizvetajiokorienjusredstavaiisplaivanjuzapojedinane aktivnostipripremajuseialjurukovodstvuprograma. Zahtevipremarevizorima Cilj revizije je da iskae nezavisno miljenje o tome gde su finansijski izvetaji programa istiniti i pravedniiuskladusaProgramskimdokumentomiKancelarijskimprirunikom. Period koji treba obuhvatiti od [1.jula 2010. do 31. decembra 2011.] osim ako nije drugaije navedeno. Podrujerevizijesusvitrokovi/plaanjaprogramskihaktivnostiikancelarijskihtrokova.granta. KonanedirektneuplatekojeizvriMinistarstvoinostranihposlovauKopenhagenunenalazeseu podrujurevizije.

165

 Revizijskidokumenti: - Revizorskiizvetajukomerevizorizraavamiljenjeofinansijskomizvetaju. - MemorandumoispitivanjuukomerevizornavodiobavljeniposaoikakoonodgovaraToR urevizije. - Pismo o upravljanju u kome revizor navodi slabosti u internom kontrolnom sistemu, implikacijeipreporukekakoihrazreiti. Revizionipristup:RevizijamoradasesprovedeuskladusaMeunarodnimstandardimaorevizijii potujeodgovarajuerevizionesmernice: - pripremniradkojiomoguujerevizorudaformiramiljenjemoradasesprovedeonakokako sesmatraneophodnimzaispunjenjeodgovornostinagoredefinisaninain. - Revizor mora da postigne razumevanje raunovodstvenog sistema da bi mogao da proceni njegovu adekvatnost kao osnovu za pripremu finansijskih izvetaja i da ustanovi da li je voenapravilnaraunovodstvenaevidencija.

Revizormoradaoekujedadobijerelevantneipouzdanedokazekojibisesmatralidovoljnimza izvlaenjerazumnihzakljuaka. Revizorskiradtrebadaobuhvatimakarsledeestavke: - Proverausaglaenostivoenjaprogramasakancelarijskimprirunikom; - Trokovi/isplate:Verifikacijadokumetacijeotrokovima/plaanju. - Kontrolasvihtrokova/plaanjaiparafiranjevauerakojestevikontrolisali. - Kontrolaiverifikacijaavansnihuplata - Kontrolausaglaenostisasmernicamazanabavkuukancelarijskompriruniku. Za sve stavke izabrane za revizorski test, trebalo bi da ispitate ovlaenje i itljivost potporne (pratee)dokumentacije.Osimtoga,trebadaoceniterazumnostnabavkeidateocenuoriginalne dokumentacijezanabavkukojuvodiprimalac. Izmirenje:odvassetraidauskladitefinansijskeizvetajedobijenihsredstavasazapisimakojeje izdalaENRuKopenhagenuibankarskeizvetajeobankarskimraunimauSrbiji.Izmirenjetrebada seprezentujekaoNapomenauzfinansijskiizvetaj. Od vas se trai da razgovarate o svojim nalazima sa Kancelarijom programa na izlaznom revizijskomsastanku.Moetedobitikomentarekancelarijeovaimnalazimaipreporukama. Nepravilnostiiprevare:zaformiranjeivoenjeodgovarajuegsistemainternekontroleodgovorna jeKancelarijazaupravljanjeprogramomnakojojleiodgovornostdaosigurausaglaenostsasvim propisima,ukljuujuiionekojiseodnosenaprevencijuiotkrivanjenepravilnostiiprevara.Odvas seposebnonezahtevadatragatezatimstvarimaivaarevizijanebitrebalodaseoslanjanatoda

166

ihrazotkrije.Meutim, revizioniplanmoradasesainitakodavirazumnooekujeteotkrivanje materijalnihgreakaufinansijskimizvetajimakojesurezultatprevare,grekeilikrenjapropisa. Ostale usluge poput specijalne revizije i knjigovodstvenih usluga obavljaju se samo na osnovu pisanogzahtevaKancelarijeprograma. PrologodinjifinansijskiizvetajirevidiraojeZZZ. OdgovoranzaKancelarijuprograma:(ime) Odgovoranzavoenjeraunovodstveneevidencijeiizvetaja:(ime) Odgovoranzafinansijskeizvetajeprojektakojiodslikavajustvarnoipravinovienje:(ime) Odgovoranzakontrolunepravilnostiiprevara,zaprevencijuiotkrivanje:(ime) Obezbeujepristupsvimraunovodstvenimizvetajimaievidencijamapovaemzahtevu:(ime) Rokovi Revizija treba da se obavi odmah nakon potpisivanja ugovora o reviziji osim ako nije drugaije navedeno. Potpisani Revizijski izvetaj i Memorandum o Ispitivanju (3 primerka na engleskom) treba da se izdanajkasnijexx.xx.xxosimakonijedrugaijenavedeno. Revizorskihonorariiraspored(plan)isplate Revizorski honorari: Vai honorari zasnivaju se na stepenu odgovornosti i vetinama korienim, kaoinavremenuprovedenomnaovomposlu. Planisplate:Plaanjaeseodvijatiuskladusaugovorom.

167