1.

Procenjivanje kulture sredine
1. 2. 3. 4. 5. Pri procenjivanju likovne kulture u sredini u kojoj živim sprovela sam anketu u kojoj su bila sadržana sledeća pitanja : Koje su tople boje? Kako se dobijaju složene boje? Navedi bar jednu neutralnu boju? Da li znate značenje osnovnih boja? Navedite jednog slikara? Na osnovu ispitivanja više od 60% ispitivača nije znalo odgovore na postavljenja pitanja, ostalih 40% nije bilo sigurno pri davanju odgovora.

2. Predlog likovne intervencije
U centralnom delu planine Maljen, 38 km jugoistočno od Valjeva, nalaze se Divčibare, poznato planinsko turističko mesto druge kategorije. Divčibare su planinsko polje koje se pruža od Crnog vrha, Paljbe, Golupca do Velikog brda. Divčibare leži na nadmorskoj visini od 980 m. Na Divčibarama postoje četiri stroga rezervata prirode: Crna reka, Čalački potok, Zabalac i Vražji vir. Divčibare su poznate po livadama sa lepom mekom travom. Na Divčibarama preovlaĎuju četinari, a u samom centru uzdižu se planinski borovi, koji inače nigde drugde ne rastu na manje od 2000 m nadmorske visine. U četinarskim šumama se najčešće javljaju beli, crni bor, jele, smrča, kleka i planinarski bor.Od listopadnog drveća su najznačajniji: bukva i breza, beli jasen, hrast, cer… Krajem aprila javlja se najlepši cvet planine –narcis, a pored njega mogu se naći i šumska jagoda, divlja malina i kupina. Jedan od bitnih nedostataka dosadašnjeg razvoja područja je jaka disperzija izgradnje, pretežno bez plana, ili bez očigledne ideje. Ovaj projekat stoji na stanovištu da budući plan treba da jasno opredeli zone gustine izgradnje novih objekata, jakim kontrastima koji će doprineti uspostavljanju fizionomije mesta. TakoĎe, ovakva intervencija bavi se koncentracijom suprastrukture, ostavljajući prirodne ambijente u što većoj meri netaknutim ili sa minimalnim promenama. Koncentracija sadržaja ne podrazumeva i koncentraciju namena, već formiranje zona u kojima odreĎene funkcije preovlaĎuju.Središnja zona koja i sada igra ulogu centra, treba da ima najveću gustinu sadržaja, dok se severmo prostire teritorija sa nižim intenzitetom izgradnje, ali drugačije konfiguracije nego što je to bilo do sada. IzgraĎene strukture trebalo bi, po svom načinu grupisanja da budu bliže linearnom nizu kao tipološkoj kategoriji. Takva organizacija prostora ostavlja veći deo terena u zoni gradnje slobodnim a takoĎe omogućava da teritorija namenjena rekreaciji ostane netaknuta uz prihvatljiv nivo ekonomske isplativosti.

sposobnosti da ih prepoznaje i prihvati i spremnosti vaspitača da sasluša decu. veoma važna osoba u životu predškolskog deteta i zbog toga kvalitet komunikacije i interakcije. sebični i sarkastični. Kontakt i . Ipak. Ovaj rad se bavi istraživanjem odnosa vaspitača prema detetu i njegovoj ličnosti. Nada Gertner iz Udruženja vaspitača. U ovoj fazi razvoja deca imitiraju svoje uzore. Vaspitač je.3. ali ako su stalno pred televizorom. pored roditelja. Moje mišljenje je da je „Dizni" napravio dekadenciju crtaća i to zbog tog svog insistiranja na podobnosti d ostalih naslova animiranog žanra. deca kada ih pitate šta bi oni gledali ipak najradije biraju dominantne i ratoborne likove. da im veruje i odgovara na potrebe koje deca ispoljavaju. CD-ovima i internetu. pa Pčelica Maja prema njoj izgleda smešno. Neki lik iz crtanog filma kako utice na decu Danas deca ne moraju da iščekuju crtani film zahvaljujući gomili kanala koji ih emituju. koji eksploatiše žene i razmeće se parama. utiče na kvalitet rada i ostvarivanje vaspitne funkcije predškolske ustanove. ako povlačimo paralele izmeĎu starih i novih crtanih filmova. novi superheroji agresivni. pa i sadističkih elemenata. kaže da su deci predškolskog uzrasta uzori junaci popularnih crtaća. pa je i Tom često palio tompus. Novi crtani filmovi uneli su revoluciju u dečji svet. Uspostavljanje kontakta je od suštinskog značaja za odnos vaspitač–dete. U osnovi. utvrĎivanjem odgovornosti za uspostavljanje komunikacije izmeĎu deteta i vaspitača i ispitivanjem osetljivosti vaspitača za dečje potrebe. ĐorĎe Lukić. Pepa Prase može da ih nauči kako se prelazi ulica i zašto ne valja da se skače po blatnjavim baricama bez čizmica. Setite se samo Toma i Džerija i koliko je tu bilo eksplozija. za razliku od superheroja iz prošlosti koji su verovali u socijalnu pravdu. Primer je lik iz crtanog filma „Ajronmen". „Ren i Stimpi" i „Pingvini sa Madagaskara". 4. koja se uspostavlja izmeĎu deteta i vaspitača. nasilni stereotipi koji nisu dobar uzor dečacima uju se od onoga na čemu su odrastali njihovi roditelji. a samim tim utiču i na detetov ukupa n razvoj. serija i filmova. koje je radilo istraživanje „Uticaj medija i igračaka na decu". imali slabosti i običan posao. kaže da iako se pojedinim novim crtanim filmovima zamera na agresivnosti i podvlači se da ranije to nije bio slučaj u ovom žanru. koji radi već 20 godina na crtanom filmu.Odnos vaspitac-dete Komunikacija i odnosi koji se uspostavljaju izmeĎu vaspitača i deteta u dečjem vrtiću imaju veliki značaj za formiranje detetove slike o sebi. prava istina je da su stariji crtani filmovi bili mnogo agresivniji. onda im likovi popularnih crtanih i TV serija postaju model ponašanja. on razdvaja „Diznijevu" produkciju o Kod „Diznijevih" filmova vidimo konstantan trud da sve bude moralno-politički korektno. a obrasci koje deca usvajaju razlik Nedavno objavljeno američko istraživanje pokazalo je da su. realizator i voĎa projekta sinhronizacije crtanih filmova na TV B92: „SunĎer Bob". Psiholozi kažu da su današnji heroji agresivni mačo tipovi. Cilj istraživanja jeste ispitivanje kvaliteta komunikacije u dečjem vrtiću na relaciji vaspitač–dete i kako on utiče na ostvarivanje vaspitnog rada. Razlika je i što se u starijim filmovima pušilo.

Od toga da li veruje detetu (njegovim potrebama. zavisiće detetova slika koju gradi o sebi i o svetu. prema samom sebi i životu uopšte. sposobnoj i prihvaćenoj osobi. vaspitač ima odlučujuću ulogu u izgraĎivanju pomenutih sposobnosti i doživljaja deteta sveta i ljudi koji ga okružuju. odlučiće hoće li mladi čovek izgraditi poverenje u svet oko sebe uz shvatanje da mu je naklonjen. 5. da li veruje u dečje sposobnosti. emocijama). zanimljiv i prijatan. Pored roditelja. koje dete tada izgradi prema drugima.Faze decijeg crteza Faza realističkog crtanja . a o sebi misliti kao o vrednoj. da li prihvata dete onakvo kakvo ono jeste. a ne kakvo bi želeo da bude.komunikacija predstavljaju i sredstvo i cilj rada sa decom. Stavovi. na koji način ga sluša. Budući da je u ranom detinjstvu prijemčivost deteta za uticaje sredine veća nego na ostalim uzrastima. ono predstavlja kritični period u razvoju čoveka kada se postavljaju temelji njegove budućnosti.

Faza škrabanja Faza simboličkog crtanja .

Na prvi pogled. Pre toga cu samo zatražiti da mi ispričaju nešto o slikaru. Njen pogled ostavlja iluziju neme komunikacije. Opšti utisak je da je prikazana misteriozna idealizovana žena. U maglovitom pejzažu se vidi krivudavi put. Boja ruku se vremenom bolje održala. Leonardo je i na ovom portretu primenio tehniku sfumata. Lize del Đokondo. a njihove nijanse postale gotovo sasvim valerske. Mona Liza je jedan od prvih portreta koji lik prikazuje u imaginarnom pejzažu. vrat. Analize samog platna otkrile su da su obrve slikane. Njene grudi. Portret Mona Lize je izložen u Muzeju Luvr u Parizu. lice i ruke su obasjane svetlošću istog intenziteta. 7. kako u pozadini. tempere. Smatralo se da bi to mogao biti deo ideala lepote renesansne žene. U ruci imam pribor za crtanje (vodene boje.): Ulazim u sobu obučena u slikara. bliska i daleka u isto vreme.Time želim da podstaknem decu da pogode o kom zanimanju je reč. most i planine. Model se verovatno nalazi na terasi. dok su boje lica izgubile kolorit. ali su vremenom izbledele. četkice. IzraĎena je uljanom tehnikom na drvenoj ploči od topole. Ovo ne postaje odmah očigledno za posmatrača i predstavlja efekat iznenaĎenja.6.Uvodni deo aktivnosti Uvodni deo ( 5min. da ću ostati i sa njima uraditi neku sliku. jedne za pozadinu. Reći ću das am krenula na neku izložbu crteža. tako i u detaljima lica. . Leonardo je za slikanje ruku i lica koristio boje različitog hemijskog sastava. Kao i u mnogim svojim drugim delima. Predstavlja portret mlade firentinske dame. Mona Liza sedi uspravljena sa položenim rukama i otuda rezervisana prema posmatraču.Estetska analiza Mona Liza je čuvena renesansna slika Leonarda da Vinčija. Leonardo je Mona Lizu slikao iz dve različite perspektive. čaše) . Mona Liza nema obrve. pa sam čula da u ovom vrtiću postoje deca koja znaju lepo da slikaju i ukoliko ta deca žele da slikamo.U očima Mona Lize su takoĎe uočeni sakriveni simboli. Na taj način oblici postaju zamagljeni. Leonardo je upotrebio piramidalni raspored elemenata koji slici daje osećaj spokojstva. a druge za figuru.

piramidalno rešena kompozicija sa dominantnom kompozicijom Boška Jugovića i vile na vrhu i figurama narodnog pesnika guslara i devojke . Na istočnoj i zapadnoj strani. Spomenik kosovskim junacima predstavlja simbol Kruševca i najmonumentalnije delo nacionalne skulpture s početka XX veka. gde su skulpturalni elementi spomenika nastali. godine. Jovanović je.8. grb Kraljevine Srbije iz 1888. Na Svetskoj izložbi u Parizu. i izlagani.Likovni kutak Likovni kutak je mesto u kome treba deca uce i da im bude prihvatljivo. na zapadnoj . godine.godina odigravanja bitke na Kosovu. deca uce u kutku crtanje pisanje.grb kneza Lazara i posveta "Srpstvo kosovskim junacima". dok je. u prisustvu kralja Petra I KaraĎorĎvića.1904. iskazuje osnovnu zamisao autora o vekovnoj borbi srpskog naroda za nacionalnu slobodu. Motivi na ogradi od livenog gvožĎa oko spomenika predstavljaju stilizovane kosovske božure. . južne strane spomenika. podstiče njihov rad i trud. treba sve da im bude na dohvat ruke. Izvedena u duhu francuskog akademizma.personifikacije Srbije. U holu vrtića bi takoĎe trebalo da bude izložba dečijih radova koja je jako lepa i ima veliki uticaj na dete. u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka. odnosno. u dva reljefa prikazani su epsko pričešće srpske vojske pred Kosovsku bitku i pogibija sultana Murata. Otkriven je na Vidovdan 1904. u tom kutku treba da bude izložba dečijih radova. sa lovorovim vencem i palmovom grančicom u podnožju.1882. Rad je znamenitog srpskog vajara ĐorĎa Jovanovića. na istočnoj . inspirisana kosovskim epom. i godina proglašenja Srbije kraljevinom . Na severnoj strani spomenika je grb države Nemanjića i 1389 . u podnožju sa severne. na južnoj strani. 1900. nagraĎen Zlatnom medaljom I reda.grb cara Dušana i godina otkrivanja spomenika .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful