1.

Procenjivanje kulture sredine
1. 2. 3. 4. 5. Pri procenjivanju likovne kulture u sredini u kojoj živim sprovela sam anketu u kojoj su bila sadržana sledeća pitanja : Koje su tople boje? Kako se dobijaju složene boje? Navedi bar jednu neutralnu boju? Da li znate značenje osnovnih boja? Navedite jednog slikara? Na osnovu ispitivanja više od 60% ispitivača nije znalo odgovore na postavljenja pitanja, ostalih 40% nije bilo sigurno pri davanju odgovora.

2. Predlog likovne intervencije
U centralnom delu planine Maljen, 38 km jugoistočno od Valjeva, nalaze se Divčibare, poznato planinsko turističko mesto druge kategorije. Divčibare su planinsko polje koje se pruža od Crnog vrha, Paljbe, Golupca do Velikog brda. Divčibare leži na nadmorskoj visini od 980 m. Na Divčibarama postoje četiri stroga rezervata prirode: Crna reka, Čalački potok, Zabalac i Vražji vir. Divčibare su poznate po livadama sa lepom mekom travom. Na Divčibarama preovlaĎuju četinari, a u samom centru uzdižu se planinski borovi, koji inače nigde drugde ne rastu na manje od 2000 m nadmorske visine. U četinarskim šumama se najčešće javljaju beli, crni bor, jele, smrča, kleka i planinarski bor.Od listopadnog drveća su najznačajniji: bukva i breza, beli jasen, hrast, cer… Krajem aprila javlja se najlepši cvet planine –narcis, a pored njega mogu se naći i šumska jagoda, divlja malina i kupina. Jedan od bitnih nedostataka dosadašnjeg razvoja područja je jaka disperzija izgradnje, pretežno bez plana, ili bez očigledne ideje. Ovaj projekat stoji na stanovištu da budući plan treba da jasno opredeli zone gustine izgradnje novih objekata, jakim kontrastima koji će doprineti uspostavljanju fizionomije mesta. TakoĎe, ovakva intervencija bavi se koncentracijom suprastrukture, ostavljajući prirodne ambijente u što većoj meri netaknutim ili sa minimalnim promenama. Koncentracija sadržaja ne podrazumeva i koncentraciju namena, već formiranje zona u kojima odreĎene funkcije preovlaĎuju.Središnja zona koja i sada igra ulogu centra, treba da ima najveću gustinu sadržaja, dok se severmo prostire teritorija sa nižim intenzitetom izgradnje, ali drugačije konfiguracije nego što je to bilo do sada. IzgraĎene strukture trebalo bi, po svom načinu grupisanja da budu bliže linearnom nizu kao tipološkoj kategoriji. Takva organizacija prostora ostavlja veći deo terena u zoni gradnje slobodnim a takoĎe omogućava da teritorija namenjena rekreaciji ostane netaknuta uz prihvatljiv nivo ekonomske isplativosti.

koji radi već 20 godina na crtanom filmu. nasilni stereotipi koji nisu dobar uzor dečacima uju se od onoga na čemu su odrastali njihovi roditelji. Novi crtani filmovi uneli su revoluciju u dečji svet. a samim tim utiču i na detetov ukupa n razvoj. Ovaj rad se bavi istraživanjem odnosa vaspitača prema detetu i njegovoj ličnosti. U ovoj fazi razvoja deca imitiraju svoje uzore. kaže da iako se pojedinim novim crtanim filmovima zamera na agresivnosti i podvlači se da ranije to nije bio slučaj u ovom žanru.Odnos vaspitac-dete Komunikacija i odnosi koji se uspostavljaju izmeĎu vaspitača i deteta u dečjem vrtiću imaju veliki značaj za formiranje detetove slike o sebi. a obrasci koje deca usvajaju razlik Nedavno objavljeno američko istraživanje pokazalo je da su. ĐorĎe Lukić. pa i sadističkih elemenata. pa Pčelica Maja prema njoj izgleda smešno. deca kada ih pitate šta bi oni gledali ipak najradije biraju dominantne i ratoborne likove. Vaspitač je. onda im likovi popularnih crtanih i TV serija postaju model ponašanja. prava istina je da su stariji crtani filmovi bili mnogo agresivniji. Neki lik iz crtanog filma kako utice na decu Danas deca ne moraju da iščekuju crtani film zahvaljujući gomili kanala koji ih emituju. sposobnosti da ih prepoznaje i prihvati i spremnosti vaspitača da sasluša decu. serija i filmova. Nada Gertner iz Udruženja vaspitača. imali slabosti i običan posao. „Ren i Stimpi" i „Pingvini sa Madagaskara". veoma važna osoba u životu predškolskog deteta i zbog toga kvalitet komunikacije i interakcije. on razdvaja „Diznijevu" produkciju o Kod „Diznijevih" filmova vidimo konstantan trud da sve bude moralno-politički korektno. Kontakt i . pa je i Tom često palio tompus. za razliku od superheroja iz prošlosti koji su verovali u socijalnu pravdu. utvrĎivanjem odgovornosti za uspostavljanje komunikacije izmeĎu deteta i vaspitača i ispitivanjem osetljivosti vaspitača za dečje potrebe. sebični i sarkastični. Setite se samo Toma i Džerija i koliko je tu bilo eksplozija. 4.3. koji eksploatiše žene i razmeće se parama. ako povlačimo paralele izmeĎu starih i novih crtanih filmova. utiče na kvalitet rada i ostvarivanje vaspitne funkcije predškolske ustanove. Primer je lik iz crtanog filma „Ajronmen". Ipak. koje je radilo istraživanje „Uticaj medija i igračaka na decu". U osnovi. realizator i voĎa projekta sinhronizacije crtanih filmova na TV B92: „SunĎer Bob". Razlika je i što se u starijim filmovima pušilo. ali ako su stalno pred televizorom. Pepa Prase može da ih nauči kako se prelazi ulica i zašto ne valja da se skače po blatnjavim baricama bez čizmica. da im veruje i odgovara na potrebe koje deca ispoljavaju. Cilj istraživanja jeste ispitivanje kvaliteta komunikacije u dečjem vrtiću na relaciji vaspitač–dete i kako on utiče na ostvarivanje vaspitnog rada. kaže da su deci predškolskog uzrasta uzori junaci popularnih crtaća. Uspostavljanje kontakta je od suštinskog značaja za odnos vaspitač–dete. koja se uspostavlja izmeĎu deteta i vaspitača. CD-ovima i internetu. Psiholozi kažu da su današnji heroji agresivni mačo tipovi. Moje mišljenje je da je „Dizni" napravio dekadenciju crtaća i to zbog tog svog insistiranja na podobnosti d ostalih naslova animiranog žanra. pored roditelja. novi superheroji agresivni.

prema samom sebi i životu uopšte. da li prihvata dete onakvo kakvo ono jeste.komunikacija predstavljaju i sredstvo i cilj rada sa decom. sposobnoj i prihvaćenoj osobi. Pored roditelja. ono predstavlja kritični period u razvoju čoveka kada se postavljaju temelji njegove budućnosti. zanimljiv i prijatan. na koji način ga sluša. vaspitač ima odlučujuću ulogu u izgraĎivanju pomenutih sposobnosti i doživljaja deteta sveta i ljudi koji ga okružuju. Stavovi. Od toga da li veruje detetu (njegovim potrebama. koje dete tada izgradi prema drugima. a o sebi misliti kao o vrednoj. odlučiće hoće li mladi čovek izgraditi poverenje u svet oko sebe uz shvatanje da mu je naklonjen. 5. da li veruje u dečje sposobnosti. zavisiće detetova slika koju gradi o sebi i o svetu. emocijama).Faze decijeg crteza Faza realističkog crtanja . Budući da je u ranom detinjstvu prijemčivost deteta za uticaje sredine veća nego na ostalim uzrastima. a ne kakvo bi želeo da bude.

Faza škrabanja Faza simboličkog crtanja .

Kao i u mnogim svojim drugim delima. lice i ruke su obasjane svetlošću istog intenziteta. vrat. da ću ostati i sa njima uraditi neku sliku. Predstavlja portret mlade firentinske dame. tempere. tako i u detaljima lica. četkice. . Ovo ne postaje odmah očigledno za posmatrača i predstavlja efekat iznenaĎenja. 7. a druge za figuru.6. Leonardo je za slikanje ruku i lica koristio boje različitog hemijskog sastava. Leonardo je i na ovom portretu primenio tehniku sfumata. most i planine.U očima Mona Lize su takoĎe uočeni sakriveni simboli. Na prvi pogled. pa sam čula da u ovom vrtiću postoje deca koja znaju lepo da slikaju i ukoliko ta deca žele da slikamo. Leonardo je upotrebio piramidalni raspored elemenata koji slici daje osećaj spokojstva. Boja ruku se vremenom bolje održala. Njene grudi. dok su boje lica izgubile kolorit. Na taj način oblici postaju zamagljeni. Mona Liza je jedan od prvih portreta koji lik prikazuje u imaginarnom pejzažu. Mona Liza sedi uspravljena sa položenim rukama i otuda rezervisana prema posmatraču.Time želim da podstaknem decu da pogode o kom zanimanju je reč. ali su vremenom izbledele. Portret Mona Lize je izložen u Muzeju Luvr u Parizu. čaše) . Analize samog platna otkrile su da su obrve slikane. Leonardo je Mona Lizu slikao iz dve različite perspektive. Reći ću das am krenula na neku izložbu crteža. kako u pozadini. a njihove nijanse postale gotovo sasvim valerske. Mona Liza nema obrve. jedne za pozadinu.Uvodni deo aktivnosti Uvodni deo ( 5min. Model se verovatno nalazi na terasi. IzraĎena je uljanom tehnikom na drvenoj ploči od topole. Lize del Đokondo.): Ulazim u sobu obučena u slikara. Opšti utisak je da je prikazana misteriozna idealizovana žena. Pre toga cu samo zatražiti da mi ispričaju nešto o slikaru. U maglovitom pejzažu se vidi krivudavi put. bliska i daleka u isto vreme. Njen pogled ostavlja iluziju neme komunikacije. U ruci imam pribor za crtanje (vodene boje. Smatralo se da bi to mogao biti deo ideala lepote renesansne žene.Estetska analiza Mona Liza je čuvena renesansna slika Leonarda da Vinčija.

južne strane spomenika.grb cara Dušana i godina otkrivanja spomenika .personifikacije Srbije. Motivi na ogradi od livenog gvožĎa oko spomenika predstavljaju stilizovane kosovske božure. i izlagani. podstiče njihov rad i trud. piramidalno rešena kompozicija sa dominantnom kompozicijom Boška Jugovića i vile na vrhu i figurama narodnog pesnika guslara i devojke . nagraĎen Zlatnom medaljom I reda.Likovni kutak Likovni kutak je mesto u kome treba deca uce i da im bude prihvatljivo. deca uce u kutku crtanje pisanje. u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka. na zapadnoj . . odnosno. i godina proglašenja Srbije kraljevinom . 1900. U holu vrtića bi takoĎe trebalo da bude izložba dečijih radova koja je jako lepa i ima veliki uticaj na dete. dok je. iskazuje osnovnu zamisao autora o vekovnoj borbi srpskog naroda za nacionalnu slobodu. Izvedena u duhu francuskog akademizma. Spomenik kosovskim junacima predstavlja simbol Kruševca i najmonumentalnije delo nacionalne skulpture s početka XX veka. inspirisana kosovskim epom. treba sve da im bude na dohvat ruke. godine. Otkriven je na Vidovdan 1904. na južnoj strani. godine. u prisustvu kralja Petra I KaraĎorĎvića. grb Kraljevine Srbije iz 1888. na istočnoj . gde su skulpturalni elementi spomenika nastali.8. u podnožju sa severne.1882.1904.godina odigravanja bitke na Kosovu. Jovanović je. Na istočnoj i zapadnoj strani. u dva reljefa prikazani su epsko pričešće srpske vojske pred Kosovsku bitku i pogibija sultana Murata. sa lovorovim vencem i palmovom grančicom u podnožju. Rad je znamenitog srpskog vajara ĐorĎa Jovanovića. u tom kutku treba da bude izložba dečijih radova. Na severnoj strani spomenika je grb države Nemanjića i 1389 .grb kneza Lazara i posveta "Srpstvo kosovskim junacima". Na Svetskoj izložbi u Parizu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful