P. 1
zadaci iz likovnog

zadaci iz likovnog

|Views: 89|Likes:
Published by valentinaaleksic
zadaci iz likovnog
zadaci iz likovnog

More info:

Published by: valentinaaleksic on Feb 01, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/04/2013

pdf

text

original

1.

Procenjivanje kulture sredine
1. 2. 3. 4. 5. Pri procenjivanju likovne kulture u sredini u kojoj živim sprovela sam anketu u kojoj su bila sadržana sledeća pitanja : Koje su tople boje? Kako se dobijaju složene boje? Navedi bar jednu neutralnu boju? Da li znate značenje osnovnih boja? Navedite jednog slikara? Na osnovu ispitivanja više od 60% ispitivača nije znalo odgovore na postavljenja pitanja, ostalih 40% nije bilo sigurno pri davanju odgovora.

2. Predlog likovne intervencije
U centralnom delu planine Maljen, 38 km jugoistočno od Valjeva, nalaze se Divčibare, poznato planinsko turističko mesto druge kategorije. Divčibare su planinsko polje koje se pruža od Crnog vrha, Paljbe, Golupca do Velikog brda. Divčibare leži na nadmorskoj visini od 980 m. Na Divčibarama postoje četiri stroga rezervata prirode: Crna reka, Čalački potok, Zabalac i Vražji vir. Divčibare su poznate po livadama sa lepom mekom travom. Na Divčibarama preovlaĎuju četinari, a u samom centru uzdižu se planinski borovi, koji inače nigde drugde ne rastu na manje od 2000 m nadmorske visine. U četinarskim šumama se najčešće javljaju beli, crni bor, jele, smrča, kleka i planinarski bor.Od listopadnog drveća su najznačajniji: bukva i breza, beli jasen, hrast, cer… Krajem aprila javlja se najlepši cvet planine –narcis, a pored njega mogu se naći i šumska jagoda, divlja malina i kupina. Jedan od bitnih nedostataka dosadašnjeg razvoja područja je jaka disperzija izgradnje, pretežno bez plana, ili bez očigledne ideje. Ovaj projekat stoji na stanovištu da budući plan treba da jasno opredeli zone gustine izgradnje novih objekata, jakim kontrastima koji će doprineti uspostavljanju fizionomije mesta. TakoĎe, ovakva intervencija bavi se koncentracijom suprastrukture, ostavljajući prirodne ambijente u što većoj meri netaknutim ili sa minimalnim promenama. Koncentracija sadržaja ne podrazumeva i koncentraciju namena, već formiranje zona u kojima odreĎene funkcije preovlaĎuju.Središnja zona koja i sada igra ulogu centra, treba da ima najveću gustinu sadržaja, dok se severmo prostire teritorija sa nižim intenzitetom izgradnje, ali drugačije konfiguracije nego što je to bilo do sada. IzgraĎene strukture trebalo bi, po svom načinu grupisanja da budu bliže linearnom nizu kao tipološkoj kategoriji. Takva organizacija prostora ostavlja veći deo terena u zoni gradnje slobodnim a takoĎe omogućava da teritorija namenjena rekreaciji ostane netaknuta uz prihvatljiv nivo ekonomske isplativosti.

Kontakt i . 4. a obrasci koje deca usvajaju razlik Nedavno objavljeno američko istraživanje pokazalo je da su. pa Pčelica Maja prema njoj izgleda smešno. ali ako su stalno pred televizorom. Moje mišljenje je da je „Dizni" napravio dekadenciju crtaća i to zbog tog svog insistiranja na podobnosti d ostalih naslova animiranog žanra. pa je i Tom često palio tompus. Neki lik iz crtanog filma kako utice na decu Danas deca ne moraju da iščekuju crtani film zahvaljujući gomili kanala koji ih emituju. prava istina je da su stariji crtani filmovi bili mnogo agresivniji. Novi crtani filmovi uneli su revoluciju u dečji svet. kaže da iako se pojedinim novim crtanim filmovima zamera na agresivnosti i podvlači se da ranije to nije bio slučaj u ovom žanru. U osnovi. sebični i sarkastični. sposobnosti da ih prepoznaje i prihvati i spremnosti vaspitača da sasluša decu. CD-ovima i internetu. Nada Gertner iz Udruženja vaspitača. utiče na kvalitet rada i ostvarivanje vaspitne funkcije predškolske ustanove. on razdvaja „Diznijevu" produkciju o Kod „Diznijevih" filmova vidimo konstantan trud da sve bude moralno-politički korektno. Razlika je i što se u starijim filmovima pušilo. Uspostavljanje kontakta je od suštinskog značaja za odnos vaspitač–dete. Vaspitač je. koje je radilo istraživanje „Uticaj medija i igračaka na decu". Cilj istraživanja jeste ispitivanje kvaliteta komunikacije u dečjem vrtiću na relaciji vaspitač–dete i kako on utiče na ostvarivanje vaspitnog rada. pa i sadističkih elemenata. Setite se samo Toma i Džerija i koliko je tu bilo eksplozija. pored roditelja. imali slabosti i običan posao. koja se uspostavlja izmeĎu deteta i vaspitača. realizator i voĎa projekta sinhronizacije crtanih filmova na TV B92: „SunĎer Bob". veoma važna osoba u životu predškolskog deteta i zbog toga kvalitet komunikacije i interakcije. Pepa Prase može da ih nauči kako se prelazi ulica i zašto ne valja da se skače po blatnjavim baricama bez čizmica. a samim tim utiču i na detetov ukupa n razvoj. Psiholozi kažu da su današnji heroji agresivni mačo tipovi. novi superheroji agresivni.3. ako povlačimo paralele izmeĎu starih i novih crtanih filmova. za razliku od superheroja iz prošlosti koji su verovali u socijalnu pravdu. Ipak.Odnos vaspitac-dete Komunikacija i odnosi koji se uspostavljaju izmeĎu vaspitača i deteta u dečjem vrtiću imaju veliki značaj za formiranje detetove slike o sebi. U ovoj fazi razvoja deca imitiraju svoje uzore. onda im likovi popularnih crtanih i TV serija postaju model ponašanja. koji eksploatiše žene i razmeće se parama. nasilni stereotipi koji nisu dobar uzor dečacima uju se od onoga na čemu su odrastali njihovi roditelji. da im veruje i odgovara na potrebe koje deca ispoljavaju. Ovaj rad se bavi istraživanjem odnosa vaspitača prema detetu i njegovoj ličnosti. Primer je lik iz crtanog filma „Ajronmen". serija i filmova. kaže da su deci predškolskog uzrasta uzori junaci popularnih crtaća. „Ren i Stimpi" i „Pingvini sa Madagaskara". ĐorĎe Lukić. deca kada ih pitate šta bi oni gledali ipak najradije biraju dominantne i ratoborne likove. utvrĎivanjem odgovornosti za uspostavljanje komunikacije izmeĎu deteta i vaspitača i ispitivanjem osetljivosti vaspitača za dečje potrebe. koji radi već 20 godina na crtanom filmu.

emocijama). zanimljiv i prijatan. na koji način ga sluša. ono predstavlja kritični period u razvoju čoveka kada se postavljaju temelji njegove budućnosti. Budući da je u ranom detinjstvu prijemčivost deteta za uticaje sredine veća nego na ostalim uzrastima. a o sebi misliti kao o vrednoj. odlučiće hoće li mladi čovek izgraditi poverenje u svet oko sebe uz shvatanje da mu je naklonjen. prema samom sebi i životu uopšte. 5. a ne kakvo bi želeo da bude.komunikacija predstavljaju i sredstvo i cilj rada sa decom.Faze decijeg crteza Faza realističkog crtanja . vaspitač ima odlučujuću ulogu u izgraĎivanju pomenutih sposobnosti i doživljaja deteta sveta i ljudi koji ga okružuju. da li veruje u dečje sposobnosti. da li prihvata dete onakvo kakvo ono jeste. Od toga da li veruje detetu (njegovim potrebama. Pored roditelja. zavisiće detetova slika koju gradi o sebi i o svetu. koje dete tada izgradi prema drugima. sposobnoj i prihvaćenoj osobi. Stavovi.

Faza škrabanja Faza simboličkog crtanja .

tempere. Mona Liza je jedan od prvih portreta koji lik prikazuje u imaginarnom pejzažu.): Ulazim u sobu obučena u slikara. da ću ostati i sa njima uraditi neku sliku.Time želim da podstaknem decu da pogode o kom zanimanju je reč. jedne za pozadinu. dok su boje lica izgubile kolorit. Boja ruku se vremenom bolje održala. Pre toga cu samo zatražiti da mi ispričaju nešto o slikaru. Leonardo je i na ovom portretu primenio tehniku sfumata. vrat. Njen pogled ostavlja iluziju neme komunikacije. Smatralo se da bi to mogao biti deo ideala lepote renesansne žene. Ovo ne postaje odmah očigledno za posmatrača i predstavlja efekat iznenaĎenja.6. lice i ruke su obasjane svetlošću istog intenziteta. kako u pozadini. Analize samog platna otkrile su da su obrve slikane. Na prvi pogled.Estetska analiza Mona Liza je čuvena renesansna slika Leonarda da Vinčija. Leonardo je Mona Lizu slikao iz dve različite perspektive. Njene grudi. Na taj način oblici postaju zamagljeni. ali su vremenom izbledele. pa sam čula da u ovom vrtiću postoje deca koja znaju lepo da slikaju i ukoliko ta deca žele da slikamo. Mona Liza nema obrve. čaše) . Leonardo je upotrebio piramidalni raspored elemenata koji slici daje osećaj spokojstva. most i planine.Uvodni deo aktivnosti Uvodni deo ( 5min. četkice. Predstavlja portret mlade firentinske dame. Leonardo je za slikanje ruku i lica koristio boje različitog hemijskog sastava. a njihove nijanse postale gotovo sasvim valerske. IzraĎena je uljanom tehnikom na drvenoj ploči od topole. Mona Liza sedi uspravljena sa položenim rukama i otuda rezervisana prema posmatraču. bliska i daleka u isto vreme. Portret Mona Lize je izložen u Muzeju Luvr u Parizu. . U ruci imam pribor za crtanje (vodene boje. Lize del Đokondo. Opšti utisak je da je prikazana misteriozna idealizovana žena. Model se verovatno nalazi na terasi. Reći ću das am krenula na neku izložbu crteža. a druge za figuru.U očima Mona Lize su takoĎe uočeni sakriveni simboli. Kao i u mnogim svojim drugim delima. U maglovitom pejzažu se vidi krivudavi put. 7. tako i u detaljima lica.

personifikacije Srbije. u podnožju sa severne. dok je. piramidalno rešena kompozicija sa dominantnom kompozicijom Boška Jugovića i vile na vrhu i figurama narodnog pesnika guslara i devojke . Jovanović je. 1900. u dva reljefa prikazani su epsko pričešće srpske vojske pred Kosovsku bitku i pogibija sultana Murata.godina odigravanja bitke na Kosovu. gde su skulpturalni elementi spomenika nastali. Spomenik kosovskim junacima predstavlja simbol Kruševca i najmonumentalnije delo nacionalne skulpture s početka XX veka. Na Svetskoj izložbi u Parizu. i godina proglašenja Srbije kraljevinom . u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka. godine. Na istočnoj i zapadnoj strani. Na severnoj strani spomenika je grb države Nemanjića i 1389 . južne strane spomenika. Izvedena u duhu francuskog akademizma. odnosno. inspirisana kosovskim epom. i izlagani.1882. grb Kraljevine Srbije iz 1888. iskazuje osnovnu zamisao autora o vekovnoj borbi srpskog naroda za nacionalnu slobodu. sa lovorovim vencem i palmovom grančicom u podnožju. u tom kutku treba da bude izložba dečijih radova. Otkriven je na Vidovdan 1904. godine. U holu vrtića bi takoĎe trebalo da bude izložba dečijih radova koja je jako lepa i ima veliki uticaj na dete. nagraĎen Zlatnom medaljom I reda.8.grb kneza Lazara i posveta "Srpstvo kosovskim junacima". u prisustvu kralja Petra I KaraĎorĎvića.1904. Rad je znamenitog srpskog vajara ĐorĎa Jovanovića. treba sve da im bude na dohvat ruke. Motivi na ogradi od livenog gvožĎa oko spomenika predstavljaju stilizovane kosovske božure. na južnoj strani.grb cara Dušana i godina otkrivanja spomenika .Likovni kutak Likovni kutak je mesto u kome treba deca uce i da im bude prihvatljivo. . podstiče njihov rad i trud. na istočnoj . deca uce u kutku crtanje pisanje. na zapadnoj .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->