1.

Procenjivanje kulture sredine
1. 2. 3. 4. 5. Pri procenjivanju likovne kulture u sredini u kojoj živim sprovela sam anketu u kojoj su bila sadržana sledeća pitanja : Koje su tople boje? Kako se dobijaju složene boje? Navedi bar jednu neutralnu boju? Da li znate značenje osnovnih boja? Navedite jednog slikara? Na osnovu ispitivanja više od 60% ispitivača nije znalo odgovore na postavljenja pitanja, ostalih 40% nije bilo sigurno pri davanju odgovora.

2. Predlog likovne intervencije
U centralnom delu planine Maljen, 38 km jugoistočno od Valjeva, nalaze se Divčibare, poznato planinsko turističko mesto druge kategorije. Divčibare su planinsko polje koje se pruža od Crnog vrha, Paljbe, Golupca do Velikog brda. Divčibare leži na nadmorskoj visini od 980 m. Na Divčibarama postoje četiri stroga rezervata prirode: Crna reka, Čalački potok, Zabalac i Vražji vir. Divčibare su poznate po livadama sa lepom mekom travom. Na Divčibarama preovlaĎuju četinari, a u samom centru uzdižu se planinski borovi, koji inače nigde drugde ne rastu na manje od 2000 m nadmorske visine. U četinarskim šumama se najčešće javljaju beli, crni bor, jele, smrča, kleka i planinarski bor.Od listopadnog drveća su najznačajniji: bukva i breza, beli jasen, hrast, cer… Krajem aprila javlja se najlepši cvet planine –narcis, a pored njega mogu se naći i šumska jagoda, divlja malina i kupina. Jedan od bitnih nedostataka dosadašnjeg razvoja područja je jaka disperzija izgradnje, pretežno bez plana, ili bez očigledne ideje. Ovaj projekat stoji na stanovištu da budući plan treba da jasno opredeli zone gustine izgradnje novih objekata, jakim kontrastima koji će doprineti uspostavljanju fizionomije mesta. TakoĎe, ovakva intervencija bavi se koncentracijom suprastrukture, ostavljajući prirodne ambijente u što većoj meri netaknutim ili sa minimalnim promenama. Koncentracija sadržaja ne podrazumeva i koncentraciju namena, već formiranje zona u kojima odreĎene funkcije preovlaĎuju.Središnja zona koja i sada igra ulogu centra, treba da ima najveću gustinu sadržaja, dok se severmo prostire teritorija sa nižim intenzitetom izgradnje, ali drugačije konfiguracije nego što je to bilo do sada. IzgraĎene strukture trebalo bi, po svom načinu grupisanja da budu bliže linearnom nizu kao tipološkoj kategoriji. Takva organizacija prostora ostavlja veći deo terena u zoni gradnje slobodnim a takoĎe omogućava da teritorija namenjena rekreaciji ostane netaknuta uz prihvatljiv nivo ekonomske isplativosti.

onda im likovi popularnih crtanih i TV serija postaju model ponašanja. Ipak. za razliku od superheroja iz prošlosti koji su verovali u socijalnu pravdu. pa Pčelica Maja prema njoj izgleda smešno. Kontakt i . koje je radilo istraživanje „Uticaj medija i igračaka na decu". ako povlačimo paralele izmeĎu starih i novih crtanih filmova. Moje mišljenje je da je „Dizni" napravio dekadenciju crtaća i to zbog tog svog insistiranja na podobnosti d ostalih naslova animiranog žanra. imali slabosti i običan posao. a obrasci koje deca usvajaju razlik Nedavno objavljeno američko istraživanje pokazalo je da su. ĐorĎe Lukić. prava istina je da su stariji crtani filmovi bili mnogo agresivniji. a samim tim utiču i na detetov ukupa n razvoj. Neki lik iz crtanog filma kako utice na decu Danas deca ne moraju da iščekuju crtani film zahvaljujući gomili kanala koji ih emituju. kaže da iako se pojedinim novim crtanim filmovima zamera na agresivnosti i podvlači se da ranije to nije bio slučaj u ovom žanru. utiče na kvalitet rada i ostvarivanje vaspitne funkcije predškolske ustanove. Pepa Prase može da ih nauči kako se prelazi ulica i zašto ne valja da se skače po blatnjavim baricama bez čizmica. koji eksploatiše žene i razmeće se parama. kaže da su deci predškolskog uzrasta uzori junaci popularnih crtaća. Novi crtani filmovi uneli su revoluciju u dečji svet. CD-ovima i internetu. U ovoj fazi razvoja deca imitiraju svoje uzore. Ovaj rad se bavi istraživanjem odnosa vaspitača prema detetu i njegovoj ličnosti. utvrĎivanjem odgovornosti za uspostavljanje komunikacije izmeĎu deteta i vaspitača i ispitivanjem osetljivosti vaspitača za dečje potrebe. pa je i Tom često palio tompus. koji radi već 20 godina na crtanom filmu. Psiholozi kažu da su današnji heroji agresivni mačo tipovi. deca kada ih pitate šta bi oni gledali ipak najradije biraju dominantne i ratoborne likove. Uspostavljanje kontakta je od suštinskog značaja za odnos vaspitač–dete. „Ren i Stimpi" i „Pingvini sa Madagaskara".Odnos vaspitac-dete Komunikacija i odnosi koji se uspostavljaju izmeĎu vaspitača i deteta u dečjem vrtiću imaju veliki značaj za formiranje detetove slike o sebi. serija i filmova.3. pa i sadističkih elemenata. sebični i sarkastični. Cilj istraživanja jeste ispitivanje kvaliteta komunikacije u dečjem vrtiću na relaciji vaspitač–dete i kako on utiče na ostvarivanje vaspitnog rada. realizator i voĎa projekta sinhronizacije crtanih filmova na TV B92: „SunĎer Bob". Nada Gertner iz Udruženja vaspitača. da im veruje i odgovara na potrebe koje deca ispoljavaju. Vaspitač je. novi superheroji agresivni. pored roditelja. 4. nasilni stereotipi koji nisu dobar uzor dečacima uju se od onoga na čemu su odrastali njihovi roditelji. Razlika je i što se u starijim filmovima pušilo. on razdvaja „Diznijevu" produkciju o Kod „Diznijevih" filmova vidimo konstantan trud da sve bude moralno-politički korektno. Setite se samo Toma i Džerija i koliko je tu bilo eksplozija. Primer je lik iz crtanog filma „Ajronmen". veoma važna osoba u životu predškolskog deteta i zbog toga kvalitet komunikacije i interakcije. ali ako su stalno pred televizorom. koja se uspostavlja izmeĎu deteta i vaspitača. sposobnosti da ih prepoznaje i prihvati i spremnosti vaspitača da sasluša decu. U osnovi.

zavisiće detetova slika koju gradi o sebi i o svetu. emocijama). koje dete tada izgradi prema drugima. Budući da je u ranom detinjstvu prijemčivost deteta za uticaje sredine veća nego na ostalim uzrastima. Od toga da li veruje detetu (njegovim potrebama. vaspitač ima odlučujuću ulogu u izgraĎivanju pomenutih sposobnosti i doživljaja deteta sveta i ljudi koji ga okružuju. odlučiće hoće li mladi čovek izgraditi poverenje u svet oko sebe uz shvatanje da mu je naklonjen. a o sebi misliti kao o vrednoj. ono predstavlja kritični period u razvoju čoveka kada se postavljaju temelji njegove budućnosti. da li prihvata dete onakvo kakvo ono jeste. a ne kakvo bi želeo da bude. zanimljiv i prijatan. 5. da li veruje u dečje sposobnosti. na koji način ga sluša. Stavovi.komunikacija predstavljaju i sredstvo i cilj rada sa decom. sposobnoj i prihvaćenoj osobi. prema samom sebi i životu uopšte. Pored roditelja.Faze decijeg crteza Faza realističkog crtanja .

Faza škrabanja Faza simboličkog crtanja .

Leonardo je i na ovom portretu primenio tehniku sfumata. Kao i u mnogim svojim drugim delima. Lize del Đokondo. jedne za pozadinu. četkice. U maglovitom pejzažu se vidi krivudavi put. Leonardo je upotrebio piramidalni raspored elemenata koji slici daje osećaj spokojstva. Mona Liza nema obrve. Mona Liza je jedan od prvih portreta koji lik prikazuje u imaginarnom pejzažu. lice i ruke su obasjane svetlošću istog intenziteta. Model se verovatno nalazi na terasi. dok su boje lica izgubile kolorit. ali su vremenom izbledele. 7. da ću ostati i sa njima uraditi neku sliku. tempere. Leonardo je za slikanje ruku i lica koristio boje različitog hemijskog sastava. Na prvi pogled. most i planine. Opšti utisak je da je prikazana misteriozna idealizovana žena. U ruci imam pribor za crtanje (vodene boje.Estetska analiza Mona Liza je čuvena renesansna slika Leonarda da Vinčija. Njen pogled ostavlja iluziju neme komunikacije. Smatralo se da bi to mogao biti deo ideala lepote renesansne žene. Portret Mona Lize je izložen u Muzeju Luvr u Parizu. IzraĎena je uljanom tehnikom na drvenoj ploči od topole. Njene grudi.): Ulazim u sobu obučena u slikara. Leonardo je Mona Lizu slikao iz dve različite perspektive. Na taj način oblici postaju zamagljeni. Predstavlja portret mlade firentinske dame. kako u pozadini.Uvodni deo aktivnosti Uvodni deo ( 5min. bliska i daleka u isto vreme. Pre toga cu samo zatražiti da mi ispričaju nešto o slikaru. . vrat.U očima Mona Lize su takoĎe uočeni sakriveni simboli. Boja ruku se vremenom bolje održala.Time želim da podstaknem decu da pogode o kom zanimanju je reč. Ovo ne postaje odmah očigledno za posmatrača i predstavlja efekat iznenaĎenja. tako i u detaljima lica. Reći ću das am krenula na neku izložbu crteža. Analize samog platna otkrile su da su obrve slikane. Mona Liza sedi uspravljena sa položenim rukama i otuda rezervisana prema posmatraču. čaše) . a njihove nijanse postale gotovo sasvim valerske.6. a druge za figuru. pa sam čula da u ovom vrtiću postoje deca koja znaju lepo da slikaju i ukoliko ta deca žele da slikamo.

Spomenik kosovskim junacima predstavlja simbol Kruševca i najmonumentalnije delo nacionalne skulpture s početka XX veka.grb cara Dušana i godina otkrivanja spomenika . Motivi na ogradi od livenog gvožĎa oko spomenika predstavljaju stilizovane kosovske božure.8. Izvedena u duhu francuskog akademizma. u podnožju sa severne. i izlagani. u tom kutku treba da bude izložba dečijih radova. gde su skulpturalni elementi spomenika nastali. Rad je znamenitog srpskog vajara ĐorĎa Jovanovića. na zapadnoj . sa lovorovim vencem i palmovom grančicom u podnožju. južne strane spomenika.godina odigravanja bitke na Kosovu. grb Kraljevine Srbije iz 1888. u prisustvu kralja Petra I KaraĎorĎvića. podstiče njihov rad i trud.1882. godine. iskazuje osnovnu zamisao autora o vekovnoj borbi srpskog naroda za nacionalnu slobodu. Na istočnoj i zapadnoj strani. i godina proglašenja Srbije kraljevinom . u dva reljefa prikazani su epsko pričešće srpske vojske pred Kosovsku bitku i pogibija sultana Murata.Likovni kutak Likovni kutak je mesto u kome treba deca uce i da im bude prihvatljivo. odnosno.personifikacije Srbije. . Na severnoj strani spomenika je grb države Nemanjića i 1389 . Otkriven je na Vidovdan 1904. inspirisana kosovskim epom.grb kneza Lazara i posveta "Srpstvo kosovskim junacima". 1900. deca uce u kutku crtanje pisanje.1904. Jovanović je. treba sve da im bude na dohvat ruke. Na Svetskoj izložbi u Parizu. U holu vrtića bi takoĎe trebalo da bude izložba dečijih radova koja je jako lepa i ima veliki uticaj na dete. dok je. godine. na južnoj strani. piramidalno rešena kompozicija sa dominantnom kompozicijom Boška Jugovića i vile na vrhu i figurama narodnog pesnika guslara i devojke . nagraĎen Zlatnom medaljom I reda. na istočnoj . u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka.