1.

Procenjivanje kulture sredine
1. 2. 3. 4. 5. Pri procenjivanju likovne kulture u sredini u kojoj živim sprovela sam anketu u kojoj su bila sadržana sledeća pitanja : Koje su tople boje? Kako se dobijaju složene boje? Navedi bar jednu neutralnu boju? Da li znate značenje osnovnih boja? Navedite jednog slikara? Na osnovu ispitivanja više od 60% ispitivača nije znalo odgovore na postavljenja pitanja, ostalih 40% nije bilo sigurno pri davanju odgovora.

2. Predlog likovne intervencije
U centralnom delu planine Maljen, 38 km jugoistočno od Valjeva, nalaze se Divčibare, poznato planinsko turističko mesto druge kategorije. Divčibare su planinsko polje koje se pruža od Crnog vrha, Paljbe, Golupca do Velikog brda. Divčibare leži na nadmorskoj visini od 980 m. Na Divčibarama postoje četiri stroga rezervata prirode: Crna reka, Čalački potok, Zabalac i Vražji vir. Divčibare su poznate po livadama sa lepom mekom travom. Na Divčibarama preovlaĎuju četinari, a u samom centru uzdižu se planinski borovi, koji inače nigde drugde ne rastu na manje od 2000 m nadmorske visine. U četinarskim šumama se najčešće javljaju beli, crni bor, jele, smrča, kleka i planinarski bor.Od listopadnog drveća su najznačajniji: bukva i breza, beli jasen, hrast, cer… Krajem aprila javlja se najlepši cvet planine –narcis, a pored njega mogu se naći i šumska jagoda, divlja malina i kupina. Jedan od bitnih nedostataka dosadašnjeg razvoja područja je jaka disperzija izgradnje, pretežno bez plana, ili bez očigledne ideje. Ovaj projekat stoji na stanovištu da budući plan treba da jasno opredeli zone gustine izgradnje novih objekata, jakim kontrastima koji će doprineti uspostavljanju fizionomije mesta. TakoĎe, ovakva intervencija bavi se koncentracijom suprastrukture, ostavljajući prirodne ambijente u što većoj meri netaknutim ili sa minimalnim promenama. Koncentracija sadržaja ne podrazumeva i koncentraciju namena, već formiranje zona u kojima odreĎene funkcije preovlaĎuju.Središnja zona koja i sada igra ulogu centra, treba da ima najveću gustinu sadržaja, dok se severmo prostire teritorija sa nižim intenzitetom izgradnje, ali drugačije konfiguracije nego što je to bilo do sada. IzgraĎene strukture trebalo bi, po svom načinu grupisanja da budu bliže linearnom nizu kao tipološkoj kategoriji. Takva organizacija prostora ostavlja veći deo terena u zoni gradnje slobodnim a takoĎe omogućava da teritorija namenjena rekreaciji ostane netaknuta uz prihvatljiv nivo ekonomske isplativosti.

serija i filmova. realizator i voĎa projekta sinhronizacije crtanih filmova na TV B92: „SunĎer Bob". Pepa Prase može da ih nauči kako se prelazi ulica i zašto ne valja da se skače po blatnjavim baricama bez čizmica. utiče na kvalitet rada i ostvarivanje vaspitne funkcije predškolske ustanove. Psiholozi kažu da su današnji heroji agresivni mačo tipovi. onda im likovi popularnih crtanih i TV serija postaju model ponašanja. sebični i sarkastični. „Ren i Stimpi" i „Pingvini sa Madagaskara". U osnovi. koji eksploatiše žene i razmeće se parama. pa Pčelica Maja prema njoj izgleda smešno. Setite se samo Toma i Džerija i koliko je tu bilo eksplozija. a samim tim utiču i na detetov ukupa n razvoj. novi superheroji agresivni. deca kada ih pitate šta bi oni gledali ipak najradije biraju dominantne i ratoborne likove. ako povlačimo paralele izmeĎu starih i novih crtanih filmova. CD-ovima i internetu. ĐorĎe Lukić. Cilj istraživanja jeste ispitivanje kvaliteta komunikacije u dečjem vrtiću na relaciji vaspitač–dete i kako on utiče na ostvarivanje vaspitnog rada. da im veruje i odgovara na potrebe koje deca ispoljavaju.3. Ovaj rad se bavi istraživanjem odnosa vaspitača prema detetu i njegovoj ličnosti. Uspostavljanje kontakta je od suštinskog značaja za odnos vaspitač–dete. sposobnosti da ih prepoznaje i prihvati i spremnosti vaspitača da sasluša decu. 4. a obrasci koje deca usvajaju razlik Nedavno objavljeno američko istraživanje pokazalo je da su. pa i sadističkih elemenata. Kontakt i . kaže da su deci predškolskog uzrasta uzori junaci popularnih crtaća. U ovoj fazi razvoja deca imitiraju svoje uzore. nasilni stereotipi koji nisu dobar uzor dečacima uju se od onoga na čemu su odrastali njihovi roditelji. Nada Gertner iz Udruženja vaspitača.Odnos vaspitac-dete Komunikacija i odnosi koji se uspostavljaju izmeĎu vaspitača i deteta u dečjem vrtiću imaju veliki značaj za formiranje detetove slike o sebi. Razlika je i što se u starijim filmovima pušilo. pa je i Tom često palio tompus. utvrĎivanjem odgovornosti za uspostavljanje komunikacije izmeĎu deteta i vaspitača i ispitivanjem osetljivosti vaspitača za dečje potrebe. veoma važna osoba u životu predškolskog deteta i zbog toga kvalitet komunikacije i interakcije. prava istina je da su stariji crtani filmovi bili mnogo agresivniji. kaže da iako se pojedinim novim crtanim filmovima zamera na agresivnosti i podvlači se da ranije to nije bio slučaj u ovom žanru. koji radi već 20 godina na crtanom filmu. imali slabosti i običan posao. Novi crtani filmovi uneli su revoluciju u dečji svet. koja se uspostavlja izmeĎu deteta i vaspitača. koje je radilo istraživanje „Uticaj medija i igračaka na decu". Neki lik iz crtanog filma kako utice na decu Danas deca ne moraju da iščekuju crtani film zahvaljujući gomili kanala koji ih emituju. pored roditelja. Primer je lik iz crtanog filma „Ajronmen". Moje mišljenje je da je „Dizni" napravio dekadenciju crtaća i to zbog tog svog insistiranja na podobnosti d ostalih naslova animiranog žanra. on razdvaja „Diznijevu" produkciju o Kod „Diznijevih" filmova vidimo konstantan trud da sve bude moralno-politički korektno. Vaspitač je. za razliku od superheroja iz prošlosti koji su verovali u socijalnu pravdu. Ipak. ali ako su stalno pred televizorom.

ono predstavlja kritični period u razvoju čoveka kada se postavljaju temelji njegove budućnosti.komunikacija predstavljaju i sredstvo i cilj rada sa decom. a ne kakvo bi želeo da bude. da li prihvata dete onakvo kakvo ono jeste. vaspitač ima odlučujuću ulogu u izgraĎivanju pomenutih sposobnosti i doživljaja deteta sveta i ljudi koji ga okružuju. da li veruje u dečje sposobnosti. koje dete tada izgradi prema drugima. na koji način ga sluša. 5. Od toga da li veruje detetu (njegovim potrebama. zavisiće detetova slika koju gradi o sebi i o svetu. emocijama). zanimljiv i prijatan. odlučiće hoće li mladi čovek izgraditi poverenje u svet oko sebe uz shvatanje da mu je naklonjen. Stavovi. Pored roditelja. Budući da je u ranom detinjstvu prijemčivost deteta za uticaje sredine veća nego na ostalim uzrastima. prema samom sebi i životu uopšte. a o sebi misliti kao o vrednoj.Faze decijeg crteza Faza realističkog crtanja . sposobnoj i prihvaćenoj osobi.

Faza škrabanja Faza simboličkog crtanja .

Pre toga cu samo zatražiti da mi ispričaju nešto o slikaru.Time želim da podstaknem decu da pogode o kom zanimanju je reč. IzraĎena je uljanom tehnikom na drvenoj ploči od topole. Leonardo je upotrebio piramidalni raspored elemenata koji slici daje osećaj spokojstva. Kao i u mnogim svojim drugim delima. bliska i daleka u isto vreme. Njene grudi. Na taj način oblici postaju zamagljeni. Predstavlja portret mlade firentinske dame. a njihove nijanse postale gotovo sasvim valerske. Model se verovatno nalazi na terasi. Leonardo je Mona Lizu slikao iz dve različite perspektive.): Ulazim u sobu obučena u slikara. . Mona Liza sedi uspravljena sa položenim rukama i otuda rezervisana prema posmatraču. Opšti utisak je da je prikazana misteriozna idealizovana žena. Njen pogled ostavlja iluziju neme komunikacije. lice i ruke su obasjane svetlošću istog intenziteta. čaše) . Leonardo je za slikanje ruku i lica koristio boje različitog hemijskog sastava. vrat. ali su vremenom izbledele.Uvodni deo aktivnosti Uvodni deo ( 5min. kako u pozadini.Estetska analiza Mona Liza je čuvena renesansna slika Leonarda da Vinčija. dok su boje lica izgubile kolorit. most i planine. Mona Liza nema obrve. 7. U ruci imam pribor za crtanje (vodene boje. Boja ruku se vremenom bolje održala. tako i u detaljima lica. četkice. U maglovitom pejzažu se vidi krivudavi put. a druge za figuru. Ovo ne postaje odmah očigledno za posmatrača i predstavlja efekat iznenaĎenja. Mona Liza je jedan od prvih portreta koji lik prikazuje u imaginarnom pejzažu. Analize samog platna otkrile su da su obrve slikane. Leonardo je i na ovom portretu primenio tehniku sfumata. Reći ću das am krenula na neku izložbu crteža. Na prvi pogled. Smatralo se da bi to mogao biti deo ideala lepote renesansne žene.U očima Mona Lize su takoĎe uočeni sakriveni simboli. Portret Mona Lize je izložen u Muzeju Luvr u Parizu. tempere. da ću ostati i sa njima uraditi neku sliku. Lize del Đokondo.6. jedne za pozadinu. pa sam čula da u ovom vrtiću postoje deca koja znaju lepo da slikaju i ukoliko ta deca žele da slikamo.

deca uce u kutku crtanje pisanje.8. u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka. godine.grb kneza Lazara i posveta "Srpstvo kosovskim junacima". u tom kutku treba da bude izložba dečijih radova. na istočnoj . na južnoj strani. inspirisana kosovskim epom. Na Svetskoj izložbi u Parizu. grb Kraljevine Srbije iz 1888. u prisustvu kralja Petra I KaraĎorĎvića. 1900. u podnožju sa severne. Motivi na ogradi od livenog gvožĎa oko spomenika predstavljaju stilizovane kosovske božure.1882. Jovanović je. godine. na zapadnoj . Otkriven je na Vidovdan 1904. treba sve da im bude na dohvat ruke. dok je.personifikacije Srbije.1904.grb cara Dušana i godina otkrivanja spomenika . U holu vrtića bi takoĎe trebalo da bude izložba dečijih radova koja je jako lepa i ima veliki uticaj na dete. Na severnoj strani spomenika je grb države Nemanjića i 1389 . piramidalno rešena kompozicija sa dominantnom kompozicijom Boška Jugovića i vile na vrhu i figurama narodnog pesnika guslara i devojke . Izvedena u duhu francuskog akademizma. u dva reljefa prikazani su epsko pričešće srpske vojske pred Kosovsku bitku i pogibija sultana Murata. gde su skulpturalni elementi spomenika nastali. odnosno. i godina proglašenja Srbije kraljevinom . nagraĎen Zlatnom medaljom I reda.Likovni kutak Likovni kutak je mesto u kome treba deca uce i da im bude prihvatljivo. Na istočnoj i zapadnoj strani.godina odigravanja bitke na Kosovu. . Spomenik kosovskim junacima predstavlja simbol Kruševca i najmonumentalnije delo nacionalne skulpture s početka XX veka. Rad je znamenitog srpskog vajara ĐorĎa Jovanovića. i izlagani. iskazuje osnovnu zamisao autora o vekovnoj borbi srpskog naroda za nacionalnu slobodu. sa lovorovim vencem i palmovom grančicom u podnožju. podstiče njihov rad i trud. južne strane spomenika.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful