1.

Procenjivanje kulture sredine
1. 2. 3. 4. 5. Pri procenjivanju likovne kulture u sredini u kojoj živim sprovela sam anketu u kojoj su bila sadržana sledeća pitanja : Koje su tople boje? Kako se dobijaju složene boje? Navedi bar jednu neutralnu boju? Da li znate značenje osnovnih boja? Navedite jednog slikara? Na osnovu ispitivanja više od 60% ispitivača nije znalo odgovore na postavljenja pitanja, ostalih 40% nije bilo sigurno pri davanju odgovora.

2. Predlog likovne intervencije
U centralnom delu planine Maljen, 38 km jugoistočno od Valjeva, nalaze se Divčibare, poznato planinsko turističko mesto druge kategorije. Divčibare su planinsko polje koje se pruža od Crnog vrha, Paljbe, Golupca do Velikog brda. Divčibare leži na nadmorskoj visini od 980 m. Na Divčibarama postoje četiri stroga rezervata prirode: Crna reka, Čalački potok, Zabalac i Vražji vir. Divčibare su poznate po livadama sa lepom mekom travom. Na Divčibarama preovlaĎuju četinari, a u samom centru uzdižu se planinski borovi, koji inače nigde drugde ne rastu na manje od 2000 m nadmorske visine. U četinarskim šumama se najčešće javljaju beli, crni bor, jele, smrča, kleka i planinarski bor.Od listopadnog drveća su najznačajniji: bukva i breza, beli jasen, hrast, cer… Krajem aprila javlja se najlepši cvet planine –narcis, a pored njega mogu se naći i šumska jagoda, divlja malina i kupina. Jedan od bitnih nedostataka dosadašnjeg razvoja područja je jaka disperzija izgradnje, pretežno bez plana, ili bez očigledne ideje. Ovaj projekat stoji na stanovištu da budući plan treba da jasno opredeli zone gustine izgradnje novih objekata, jakim kontrastima koji će doprineti uspostavljanju fizionomije mesta. TakoĎe, ovakva intervencija bavi se koncentracijom suprastrukture, ostavljajući prirodne ambijente u što većoj meri netaknutim ili sa minimalnim promenama. Koncentracija sadržaja ne podrazumeva i koncentraciju namena, već formiranje zona u kojima odreĎene funkcije preovlaĎuju.Središnja zona koja i sada igra ulogu centra, treba da ima najveću gustinu sadržaja, dok se severmo prostire teritorija sa nižim intenzitetom izgradnje, ali drugačije konfiguracije nego što je to bilo do sada. IzgraĎene strukture trebalo bi, po svom načinu grupisanja da budu bliže linearnom nizu kao tipološkoj kategoriji. Takva organizacija prostora ostavlja veći deo terena u zoni gradnje slobodnim a takoĎe omogućava da teritorija namenjena rekreaciji ostane netaknuta uz prihvatljiv nivo ekonomske isplativosti.

nasilni stereotipi koji nisu dobar uzor dečacima uju se od onoga na čemu su odrastali njihovi roditelji. a samim tim utiču i na detetov ukupa n razvoj. on razdvaja „Diznijevu" produkciju o Kod „Diznijevih" filmova vidimo konstantan trud da sve bude moralno-politički korektno. Psiholozi kažu da su današnji heroji agresivni mačo tipovi. Moje mišljenje je da je „Dizni" napravio dekadenciju crtaća i to zbog tog svog insistiranja na podobnosti d ostalih naslova animiranog žanra. ĐorĎe Lukić. Neki lik iz crtanog filma kako utice na decu Danas deca ne moraju da iščekuju crtani film zahvaljujući gomili kanala koji ih emituju. kaže da iako se pojedinim novim crtanim filmovima zamera na agresivnosti i podvlači se da ranije to nije bio slučaj u ovom žanru. Cilj istraživanja jeste ispitivanje kvaliteta komunikacije u dečjem vrtiću na relaciji vaspitač–dete i kako on utiče na ostvarivanje vaspitnog rada. koji radi već 20 godina na crtanom filmu. Pepa Prase može da ih nauči kako se prelazi ulica i zašto ne valja da se skače po blatnjavim baricama bez čizmica. pored roditelja. U osnovi. Vaspitač je. utiče na kvalitet rada i ostvarivanje vaspitne funkcije predškolske ustanove. U ovoj fazi razvoja deca imitiraju svoje uzore. Setite se samo Toma i Džerija i koliko je tu bilo eksplozija. Ipak. serija i filmova.3. koje je radilo istraživanje „Uticaj medija i igračaka na decu". sebični i sarkastični. onda im likovi popularnih crtanih i TV serija postaju model ponašanja. za razliku od superheroja iz prošlosti koji su verovali u socijalnu pravdu. Ovaj rad se bavi istraživanjem odnosa vaspitača prema detetu i njegovoj ličnosti. a obrasci koje deca usvajaju razlik Nedavno objavljeno američko istraživanje pokazalo je da su. deca kada ih pitate šta bi oni gledali ipak najradije biraju dominantne i ratoborne likove. Kontakt i . Uspostavljanje kontakta je od suštinskog značaja za odnos vaspitač–dete. ali ako su stalno pred televizorom. „Ren i Stimpi" i „Pingvini sa Madagaskara". da im veruje i odgovara na potrebe koje deca ispoljavaju. koji eksploatiše žene i razmeće se parama. sposobnosti da ih prepoznaje i prihvati i spremnosti vaspitača da sasluša decu. Primer je lik iz crtanog filma „Ajronmen". Nada Gertner iz Udruženja vaspitača.Odnos vaspitac-dete Komunikacija i odnosi koji se uspostavljaju izmeĎu vaspitača i deteta u dečjem vrtiću imaju veliki značaj za formiranje detetove slike o sebi. Razlika je i što se u starijim filmovima pušilo. imali slabosti i običan posao. veoma važna osoba u životu predškolskog deteta i zbog toga kvalitet komunikacije i interakcije. CD-ovima i internetu. koja se uspostavlja izmeĎu deteta i vaspitača. Novi crtani filmovi uneli su revoluciju u dečji svet. pa Pčelica Maja prema njoj izgleda smešno. 4. utvrĎivanjem odgovornosti za uspostavljanje komunikacije izmeĎu deteta i vaspitača i ispitivanjem osetljivosti vaspitača za dečje potrebe. pa je i Tom često palio tompus. pa i sadističkih elemenata. novi superheroji agresivni. kaže da su deci predškolskog uzrasta uzori junaci popularnih crtaća. realizator i voĎa projekta sinhronizacije crtanih filmova na TV B92: „SunĎer Bob". ako povlačimo paralele izmeĎu starih i novih crtanih filmova. prava istina je da su stariji crtani filmovi bili mnogo agresivniji.

zavisiće detetova slika koju gradi o sebi i o svetu. 5. vaspitač ima odlučujuću ulogu u izgraĎivanju pomenutih sposobnosti i doživljaja deteta sveta i ljudi koji ga okružuju. zanimljiv i prijatan. Pored roditelja. ono predstavlja kritični period u razvoju čoveka kada se postavljaju temelji njegove budućnosti.Faze decijeg crteza Faza realističkog crtanja . da li prihvata dete onakvo kakvo ono jeste. sposobnoj i prihvaćenoj osobi. prema samom sebi i životu uopšte. Stavovi. Budući da je u ranom detinjstvu prijemčivost deteta za uticaje sredine veća nego na ostalim uzrastima. Od toga da li veruje detetu (njegovim potrebama.komunikacija predstavljaju i sredstvo i cilj rada sa decom. a o sebi misliti kao o vrednoj. a ne kakvo bi želeo da bude. da li veruje u dečje sposobnosti. koje dete tada izgradi prema drugima. na koji način ga sluša. emocijama). odlučiće hoće li mladi čovek izgraditi poverenje u svet oko sebe uz shvatanje da mu je naklonjen.

Faza škrabanja Faza simboličkog crtanja .

Lize del Đokondo. bliska i daleka u isto vreme. Opšti utisak je da je prikazana misteriozna idealizovana žena. ali su vremenom izbledele. Leonardo je Mona Lizu slikao iz dve različite perspektive. Mona Liza sedi uspravljena sa položenim rukama i otuda rezervisana prema posmatraču. vrat. Portret Mona Lize je izložen u Muzeju Luvr u Parizu.Time želim da podstaknem decu da pogode o kom zanimanju je reč. tako i u detaljima lica. da ću ostati i sa njima uraditi neku sliku. 7.6. Kao i u mnogim svojim drugim delima. jedne za pozadinu. čaše) . U ruci imam pribor za crtanje (vodene boje. Boja ruku se vremenom bolje održala. tempere. lice i ruke su obasjane svetlošću istog intenziteta. Leonardo je za slikanje ruku i lica koristio boje različitog hemijskog sastava. dok su boje lica izgubile kolorit.): Ulazim u sobu obučena u slikara. pa sam čula da u ovom vrtiću postoje deca koja znaju lepo da slikaju i ukoliko ta deca žele da slikamo. Reći ću das am krenula na neku izložbu crteža. Smatralo se da bi to mogao biti deo ideala lepote renesansne žene. Model se verovatno nalazi na terasi. Leonardo je upotrebio piramidalni raspored elemenata koji slici daje osećaj spokojstva. U maglovitom pejzažu se vidi krivudavi put. Na prvi pogled. Predstavlja portret mlade firentinske dame. Njen pogled ostavlja iluziju neme komunikacije. Ovo ne postaje odmah očigledno za posmatrača i predstavlja efekat iznenaĎenja. . Njene grudi.Uvodni deo aktivnosti Uvodni deo ( 5min. Mona Liza je jedan od prvih portreta koji lik prikazuje u imaginarnom pejzažu. Analize samog platna otkrile su da su obrve slikane. Mona Liza nema obrve. četkice. Leonardo je i na ovom portretu primenio tehniku sfumata. a druge za figuru. most i planine. IzraĎena je uljanom tehnikom na drvenoj ploči od topole. Na taj način oblici postaju zamagljeni.Estetska analiza Mona Liza je čuvena renesansna slika Leonarda da Vinčija. Pre toga cu samo zatražiti da mi ispričaju nešto o slikaru.U očima Mona Lize su takoĎe uočeni sakriveni simboli. kako u pozadini. a njihove nijanse postale gotovo sasvim valerske.

godine. i godina proglašenja Srbije kraljevinom .Likovni kutak Likovni kutak je mesto u kome treba deca uce i da im bude prihvatljivo. u prisustvu kralja Petra I KaraĎorĎvića. gde su skulpturalni elementi spomenika nastali. na zapadnoj . nagraĎen Zlatnom medaljom I reda.8. Motivi na ogradi od livenog gvožĎa oko spomenika predstavljaju stilizovane kosovske božure. piramidalno rešena kompozicija sa dominantnom kompozicijom Boška Jugovića i vile na vrhu i figurama narodnog pesnika guslara i devojke . i izlagani.1882. južne strane spomenika.personifikacije Srbije. inspirisana kosovskim epom. treba sve da im bude na dohvat ruke.1904. odnosno. u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka. na istočnoj .godina odigravanja bitke na Kosovu. Na severnoj strani spomenika je grb države Nemanjića i 1389 . u tom kutku treba da bude izložba dečijih radova. Jovanović je. deca uce u kutku crtanje pisanje. Otkriven je na Vidovdan 1904. 1900. Izvedena u duhu francuskog akademizma. podstiče njihov rad i trud. na južnoj strani. Na Svetskoj izložbi u Parizu. Spomenik kosovskim junacima predstavlja simbol Kruševca i najmonumentalnije delo nacionalne skulpture s početka XX veka.grb cara Dušana i godina otkrivanja spomenika . grb Kraljevine Srbije iz 1888. u dva reljefa prikazani su epsko pričešće srpske vojske pred Kosovsku bitku i pogibija sultana Murata. godine. Rad je znamenitog srpskog vajara ĐorĎa Jovanovića. U holu vrtića bi takoĎe trebalo da bude izložba dečijih radova koja je jako lepa i ima veliki uticaj na dete. u podnožju sa severne. iskazuje osnovnu zamisao autora o vekovnoj borbi srpskog naroda za nacionalnu slobodu.grb kneza Lazara i posveta "Srpstvo kosovskim junacima". . dok je. Na istočnoj i zapadnoj strani. sa lovorovim vencem i palmovom grančicom u podnožju.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful