P. 1
urbani dizajn_skripta

urbani dizajn_skripta

|Views: 273|Likes:
Published by Steppen SheWolf

More info:

Published by: Steppen SheWolf on Jan 31, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/28/2015

pdf

text

original

1.

OSNOVE: ZNACAJ URBANOG DIZAJNA: -Urbani dizajn je proces stvaranja nove vizije nekog prostora, a zatim angazovanje eksperata na realizaciji te vizije. Deblokiranje blokada: -ovaj prirucnik bi trebalo da usmeri napore za stvaranje kvalitetnih mesta za zivot ljudi. Prema ovome neprihvatljiva je gradnja koja se ne bavi duhom mesta tj. prostorom na odgovarajuci nacin. Projektovanje pripada svima: -Urbani dizajn, kao I svi drugi oblici planiranja I projektovanja, pored projektanata I njihovih saradnika, u proces izgradnje treba da ukljucuje I same korisnike. Takodje urbani dizajn predstavlja zajednicki rad razlicitih aktera (stejkholdera), koji zastupaju razlicita misljenja. Ovo znaci da se clanovi tima medjusobno dopunjuju, pri cemu izlazu razlicita znanja I vestine I podlozni su kritikama dobro informisanih klijenata. Na ovaj nacin bi se doslo do jedinstvenog koherentnog proizvoda za koji su se svi opredelili. KLJUCNI PRINCIPI URBANOG DIZAJNA: 1.mesta za ljude: da bi neki prostor tj. mesto pravilno funkcionisalo mora biti siguran, udoban, raznovrstan I atraktivan. Takodje mora biti prepoznatljiv I zabavan I da pruza mogucnost izbora. Ziva mesta daju mogucnost za susrete, igru na ulici I uzivanje u posmatranju prolaznika. 2.obogacivanje postojeceg: nove interevencije obogaciju postojeci gradski prostor i on se odnosi na sve nivoe- centar, grad, susedstvo I ulicu. 3.uspostavljanje veza: mesta treba da budu lako dostupna I da se fizicki I vizuelno uklapaju u okolinu. Potrebno je obratiti paznju na kretanje pesaka, biciklista, vozila javnog prevoza I automobila I to ovim redom. 4.saradnja sa pejzazom: potrebno je uspostaviti ravnotezu izmedju prirodne I izgradjene sredine I iskoristiti sve pogodnosti lokacije kao sto su klima, pokrenutost terena, pejzazne I ekoloske vrednosti, kako bi se obezbedila energetska efikasnost I udobnost. 5.mesanje razlicitih namena I oblika: stimulativna I ugodna mesta su ona koja mogu da prime razlicite zahteve korisnika, uslova ili grupa. U takvim prostorima uspesno su uklopljene razliciti objekti, funkcije, gustine I oblici vlasnistva. 6.upravljanje investicijama: da bi se projekti mogli uspesno izvesti treba da budu ekonomski odrzivi I dobro vodjeni. Zbog toga je potrebno razumevanje trzisnog ponasanja developera, dugorocna posvecenost lokalne zajednice I uprave, jasno utvrdjeni mehanizam za sprovodjenje I shvatanje svega ovoga da bi se process projektovanja tj. planiranja pravilno sproveo.

7.projektovanje za promene: novoprojektovani prostori treba da budu fleksibilni kako bi sto lakse pruzili odgovore na buduce promene namene I nacina koriscenja kao I demografske promene. Ovo zahteva prikladno koriscenje resursa I energije, fleksibilno koriscenje zemljista, javnih prostora I infrastructure, kao I uvodjenje novog pristupa u planiranju prevoza, upravljenjam saobracajem I parkiranja. KAKO JE PRIRUCNIK ORGANIZOVAN: Tri nivoa izrade projekta: 1. Poveravanje izrade i pokretanje projekta izgradnje: pitanja urabanog dizajna mora da budu prisutna u pocetnim fazama projektovanja, bilo da je to u pogledu ekonomske procene, izrade izjave o ocuvanju zivotne sredine, razvoja strategije ucesca lokalne zajednice ili nekom dr pogledu. 2. Planiranje i projektovanje pojedinacnih prostora: prirucnik sadrzi smernice za izgradnju pojedinacnih lokacija, tacnije pruza savete koji su korisni za planiranje i projektavanje prostora od citavog bloka, pa sve do indib+vidualnih parcela. 3. Procena predloga projekta u smislu planiranja i projektovanja: prirucnik moze da pruzi kriterijume neophodne za ocenjivanje potencijala projekta u pogledu urbanog dizajna i da ukaze na pravi put asocijacijama koje obezbedjuju finansije za izgradnju. Struktura prirucnika: 1.uvazavanje kontexta: kako urbani dizajn tumaci i kako se oslanja na istorijski karakter, prirodne resurse i teznje lokalne zajednice i rezultira realnom vizijom o onome sto bi neko mesto moglo da bude. 2.urbana struktura: proucavanje medjusobnih odnosa izgradjenih blokova, ulica, zgrada, slobodnih povrsina, pejzaza i svih drugih karakteristika koji cine urbanu sredinu. 3.uspostavljanje veza: razvijanje orzivih sistema kretanja- putava, ulica, pesackih staza, trasa javnog prevoza, zelenih koridora i infrastrukturnih sistema- koji unapredjuju zivot u urbanim sredinama. 4.detalji mesta: razrada detalja zgrade i javnog prostora, kao i njohov uzajamni odnos- kroz tretman uglova, linije krova, parterno uredjenje, ulicnu rasvetu... 5.implementacija i realizacija: upravljanje procesom projektovanja kako bi se kvalitet nastavio i nakon zavrsetka gradjenja. 2.UVAZAVANJE KONTEXTA Sta se podrazumeva pod kontextom? Kontext je karakter i lokacija na kojoj ce se realizovati predlozeni projekat i njega cine njegova istorija, struktura prostora, njegova ekologija, arheologija i lokacija. Takodje

Uz ovo je bitno i jacanje lokalnih zajednica ( unapredjenje lokalne zajednice i uspesna realizacija projekta). ulice.podrazumeva i stanovnistvo.saobracajna povezanost sa okolinom ( kako saobracajna povezanost definise karakteristike naselja). oblika i elemenata za odredjenu lokaciju). kako . Razumevanje kontexta tj mesta sa karakteristikama koje ga cine posebnim je polazna tacka svakog projektovanja Zasto je kontext vazan? On je od sustinskog znacaja jer se radi o razumevanju pozicije nove izgradnje i nacina kako pozicionirati novu gradnju. njegove opste karakteristike. pruzanje vizije ( otelotvorenje strategija za budocnost koju svako moze da prihvati i da radi na njenom ostvarivanju u odredjenom periodu). odnosno pojedince koji zive u blizini podrucja i nacin na koji su organizovane lokalne zajednice kako bi gradjani postali stvarni ucesnici u lokalnom razvoju. Osnovna alatka u vodjenju pregovora o ustupcima izmedju razlicitih interesantnih grupa i obezbedjivanje uzajamno uskladjenih odnosa je projekat. Najvznije komponente: 1. lokalnu istoriju i obicaje. Ovo pre svega zahteva uvazavanje dinamike zivota lokalne zajednice koja obuhvata: lokalna shvatanja i inicijative.lokalni karakter (utvrditi elemente lokalnih specificnosti. Dozivljaj mesta cine slojevi shvatanja-naselja u prostoru. objekti. uklapanje u okolinu ( uklapanje u pejzaz i okolnu izgradjenu sredinu uz primenu odgovarajucih materijala. 2. Ovo ukljucuje niz ucesnika i elemenata i ukoliko je pristup dobro prostudiran nastace mesta sa visokokvalitetnim resenjima. Zbog ovoga je neophodno sve lokalne interesne grupe i pojedince ukljuciti u projekat i na taj nacin dolazi do jacanja lokalnih zajednica koje se bave nizom vaznih pitanja. aktiviranje kljucnih vrednosti i resursa lokacije ( gradjenje po principima odrzivog razvoja). 3.regionalne komponente (identifikovanje zajednickih karakteristika regije i pod-regije). gradske cetvrti. LOKALNA ZAJEDNICA Mesta moraju biti stimulativna za ljude. stvaranje posebnih mesta (inspiracija u autenticnom karakteru naselja). stavove uticajnih grupa i pojedinacnih ucesnika. a objekti i javni prostori moraju biti udobni i bezbedni. obezbedjenje izvodljivosti (obezbediti ekonomsku efikasnost i mogucnost realizacije). Takodje je neophodno ukljuciti i lokalno stanovnistvo u proces projektovanja i planiranja i ispitati istorijske arhive kako bi se shvatilo koliko je mesto vremenom evoluiralo. MESTO: Prema urbanom dizajnu genius loci predstavlja preovladjujuci osecaj mesta. organizacionu ili institucionu strukturu i politicki kontext.

strukture mesta.Identifikovanje potencijala lokacije koju treba sacuvatinajvredniji prostori. Ovo se postize uvazavanjem tri elementa: 1. lokalne karakteristike) i kako to upucuje na prikladna projektna resenja. 4. specificnosti terena. tako da se postave minimalni zahtevi prema okolini. Rad sa elementima Optimalni pristup podrazumeva maximalno iskoriscavanje prirodnih resursa lokacije. Zbog toga na ovim lokacijama treba razmisliti o: uvodjenju novih el oblikovanja I stanista biljnog I zivotinjskog sveta. obnova ostecenih delova npr putem ponovnog profilisanja topografskih elemenata. tako i nacina na koji se oni koriste). 6. Sve ekoloske I lokalne specificnosti I prednosti treba postovati. Ozivljavanje istorijskih el pruza mogucnost za obogacavanje otvorenih prostora.drustvenoekonomski karakter (kakava je demografska slika i postoje li neki elementi lokalne tradicije iz kojih proisticu odredjeni uticaji). Ovo podrazumeva sto bolji nacin kako da se prirodni resursi kao npr energija sunca.Jacanje structure I identiteta gradskog pejzaza.Ponovno koriscenje I sanacija (re-use) lokacija prevazidjenih namena (braunfield lokacija). Pored ovoga dekortaninacija I sanacija mogu da izazovu dalje uticaje na postojeci izgled lokacije.morfologija (definise sta to odlikuje morfolosku sliku (istorijsko elementi. Ovo . vodotokova I biljnog sveta. integrisanje postojecih topografskih elemenata. PRIRODNI RESURSI Prilikom istrazivanja prirodnih resursa lokacije dobija se sveoubuhvatni projektantski odgovor koji obuhvata razlicite potrebe nove izgradnje i identifikuje mogucnosti koje nudi odredjena lokacija i njena ogranicenja. Najbitnije je obratiti paznju kako na sto bolji nacin unaprediti proctor I casuvati neostecene delove.mnoge lokacije su lisene svojih prirodnih I poluprirodnih resursa poput topografskih karakteristika. 2. potencijal tla za zagravanje I hladjenje. mesta I prednosti lokacije su takvi jer su ostali nedirnuti.prirpdne karakteristike(postoje li odredjene geoloske i ekoloske karakteristike koje npr daju mestu njegov sustinski karakter). atmosferska voda I sistemi za odvodnjavanje. 3. dodatno smanje energetski zahtevi tako sto ce se isplanirati izgradnja kombinovane toplane-elektrane u naselju. energija vetra. a ne eksploatisati. Kada su u pitanju neizgradjene lokacije (greenfield) narocito treba uloziti napor da se postojeci el I datosti prostora uklope u plan.treba identifikovati one elemente prostora koji cine tu lokaciju jedinstvenom. 5. Sve ove prednosti se mogu lako degradirati.

Lokacija koja se rekonstruise ima odredjene tacke pristupa. Na pocetku projektovanja potrebno je odrediti principe okvirnog resenja saobracajnih veza. Sve ostalo se projektuje kasnije u skladu sa ukupnim resenjem lokacije. kontexta planiranja od strane lokalne . vec na njega uticu i raznovrsnost i interesovanja. vlasnistva nad zemljom. Kljucni elementi pejzaza su el topografije. Analizom kretanja se ovi el mogu dodati i unaprediti. Novi stambeni objekti u potpunosti uklopljeni u postojece gradsko tkivo. troskova izgradnje. komercijalne aktivnosti. ali ne mora da znaci da su one na pravom mestu. mogu se otkriti mnoge razliciti faktori koji uticu na to kretanje. uklapanja u kontext okruzenja. dalekovodi i komunalna infrastruktura. buka i zagadjenost. prednosti pejzaza. pa cak i negativnosti pejzaza kao sto su zagadjeno i lose odvodnjavanje zamljista. potencijale razvoja. ponude i potraznje na trzistu. neugledni objekti. postojanje svih vrsta kretanja/prvenstveno pesackog. korist nove gradnje za podrucje tako sto se produzavaju autobuske linije i otvaraju pesacke staze koje vode direktno do centra naselja i obezbedjivanje kretanja u svim fazama gradnje. Pr. biciklistickog i javnog prevoza putnika. pejzaz. IZVODLJIVOST: Izvodljivos projekta kako u ekonomskom tako i u prakticnom smislu zahteva procenu: potreba lokalne zajednice. Kontextualna analiza koja ce obezbediti okvirno resenje kretanja treba da podrazumeva: uklapanje novih trasa u postojecu infrastrukturu. starosti i posebnih potreba ljudi. Stambenog naselja sa malim utroskom energije. vodotokovi.takodje moze da obuhvati I prirodne el koji su rezultat ljudskog rada kao npr. Pr. potoci I stare seoske medje. izvora finansiranja. bezbednost.Ekolonija u Holandiji SAOBRACAJNA POVEZANOST: Povezanost lokacije sa okolinom je vrlo bitna. kako za kretanje tako i za povezanost. mogucnosti same lokacije.The Piggeries u trgovinskom gradicu From u Somersetu. Sagledavanje postojecih pristupa i veza: Da bi se lokacija integrisala u postojecu strukturu neophodno je prvo analizirati postojece pristupne tacke i saobracajnu povezanost. svetlost i senka. asocijacije stanara i zakupa. Posmatranje kvaliteta kretanja: Ukoliko se posmatra kretanje pesaka kroz postojece naselje. Takodje se dozivljaji putovanja razlikuju od posebnih potreba prema polu. inzenjerskih ogranicenja. Ono nije uslovljeno samo obicnom putanjom. sutuacije u odnosu na strane sveta. cak i za najmanje objekte.

Vrednost se moze stvoriti: Ukoliko je neko mesto izgubilo svoju vrednost. 2.daje sliku razlicitih slojeva elemenata koji se uzimaju u obzir kroz identifikovanje postojecih prednosti i slabosti. komercijalna odrzivost (odg na realno . ulica. VIZIJA: Vizija je spoj konkretnih fizickih i finansijskih cinjenica i niza teznji. a zatim ce zahtevati studiju izvodljivosti i ponovno vrednovanje. mogucnost za unapredjenje. slabosti. URBANA STRUKTURA Pod urbanom strukturom se podrazumeva sema ili raspored blokova .SWOT (analiza prednosti. kao i na sela i na gradove.samouprave. Zapravo pod vizijom se podrazumeva sve ono sto zelimo da ostvarimo u projektu. Ona je vazna jer daje osnovu za projektovanje pojedinacnih segmenata od razlicitih aktera i time se postize sledece: integracija (povezivanje i preklapanje sa okolinom). Visoko urbanizovano resenje nece biti primereno na prigradskoj lokaciji i obrnuto. ukljucujuci i sve ucesnike i finansijske mogucnosti. Ideja polaznog koncepta i i strateske opcije koje predstavljaju viziju i samim tim uvecavaju flexibilnost projekta. mogucnosti i opasnosti). Predlozi projekta moraju da odgovaraju konkretnoj lokaciji i njenom kontextu. postoji mogucnost da je povrati kroz znacajne promene u njihovom planiranju i marketingu. i opasnosti za uspesnu realizaciju projekta. cime se osigurava da projekat bude participativan (ucesce vise aktera). Procena faktora koja ce uticati na izvodljivost projekta predstavljace osnovu za idejna resenja i provere. osecaj mesta (stvaranje lokalnog identiteta mesta i njegove prepoznatljivosti). javnih prostora i elemenata gradskog pejzaza koji cine urbanu sredinu. zgrada. Kontext je dinamican: Vuduce promene domacinstva. Medjuodnosi ovih elemenata cine mesto odnosno prostor. Kljuc svega je primerenost tj. ekoloska uskladjenost (stvaranje izgradjenih oblika koji su energetski i ekoloski efikasni). Odskocna daska u kreiranju vizije je kontextualna analiza. Ovaj termin se podjednako odnosi i na centar i na predgradje. Vrednovanje kontexta ima dva kljucna rezultata: 1. funkcionalna efikasnost (kako bi pojedinacni el finkcionisali yajedno i cinili skladnu celinu). seme kretanja i nacina zivota ce lako biti prihvatljive za flexibilne projekte. podoban za kontinuiranu primenu tako sto uspostavlja ravnotezu izmedju dugorocnih teznji i kratkorocnih poboljsanja ili podsticanje pocetnih inicijativa. Zbog toga je znacajno osmisliti generalni plan koji ce omoguciti prilagodjavanje tokom vremena.

pesacki prelaz. Sto je veza direktnija postoji mogucnost za razvijanje mesovite namene koja se ne odnosi samo na saobracaj. bezbednost i uticaj izgradnje na okolna mesta. Ovo znaci da bi trebalo obezbediti razlicite puteve prema potrebama ljudi. Akcenat se stavlja na resenje mreze ulica i pesackih staza. udobnosti putovanja.stanje kada je rec o uticajima trzista na projektovanje mesanih funkcija i realizaciju). Stvaranje ili probijanje granica Ivice kao linerni elementi mogu definisati odnosno ograniciti neki prostor. uzima sve oblike kretanja u obzir koje ce grad generisati i uspostavlja jasne veze sa postojecim putanjama i objektima. u radijusu od najvise 800m tj 10 min pesacenja. parkovi. Za ovo je neophodno voditi racuna o : bezbednosti. podzemni prolazi. Kvalitet puteva takodje utice na odluku koje puteve treba razvijati i nakojim treba vrsiti unapredjenje. MREZA ULICA Povezivanje sa postojecom mrezom Potrebno je ostvariti direktne veze sa glavnim ulicama... odvajanje. kanali. kako bi planirana lokacija bila sto primerenija i udobnija. kvalitet poplocanja. Ponovna izgradnja neke lokacije moze oznaciti ponovno otvaranje nekih starih puteva pri cemu se poboljsava kretanje kroz citavo podrucje. gustinu. Uspesno resenje kretanja podrazumeva izbor nacina putovanja. PESACKO SUSEDSTVO Planiranje za lako kretanje pesak Lokalni sadrzaji okupljaju stanovnike i smanjuju upotrebu automobila. buka. a ne samo nove lokacije..) ucini podjednako lakim i zanimljivim kao i voznja kolima. kvalitet prevoza. a isto tako je podjednako vazno kako ljudi dozivljavaju svoje putovanje i prema tome ga treba uciniti sto zanimljivijim. vijadukti i . Mreza saobracajnica bi trebalo gde god je to omoguceno da sve vidove kretanja (pesacenje. kvalitetu vazduha. PROCENA KRETANJA Ovo je osnova za poboljsanje vec postojece mreze kretanja i stvaranje nove seme ulica. biciklisticki prelaz. brzini. i ovo podrazumeva sve vidove kretanja. Najcesce su to neke reke. odvojene staze.. saobracajnice. Zbog toga je neophodno da svi sadrzaji koji stanovnici svakodnevno koriste budu u najuzem centru njihovog kretanja. javni prevoz. voznja bicikla. OKVIRNO RESENJE KRETANJA Pavilno postavljanje saobracajnica utice na oblike koriscenja i aktivnosti.

Probijanje granica: planski okvir za Calls i Riverside u Lidsu TIPOVI MREZA Uspostavljanje efikasnih veza omoguceno je stvaranjem mreze pri cemu se omogucava jednostavan pristup citavom podrucju. pri cemu ce one od vaznosti biti izmestene po obodu naselja ili cak van njega. Izmestaj teskog saobracaja iz strogog centra i organizacija kruznih tokova na raskrsnicama. Opsta prihvacena mera za susedstva mesovite namene je 400m. svodjenje guzvi na minimum. pri cemu se smanjuje podela. Unutrasnji prsten Birmingema. Ove dimenzije mogu da variraju u zavisnosti od velicine blokova. socijalno raznovrsne zajednice. zbog cega se sada radi na njihovoj ponovnoj integraciji.. namene povrsina. prava koriscenja i zakona trzista. mogusnost drustvene interakcije. Npr. Rigorozno odvajanje pesackog i kolskog sobracaja. lokacija i tipova objekata. JEDINICA SUSEDSTVA Izgradnja kvartova po meri pesaka Prilikom stvaranja naselja mesovite namene najbolje je poci od kretanja koje ljudi svakodnevno predju do odredjenih ustanova.najcesce je njihovim probijanjem ili premoscavanjem omogucena integracija i povezivanje sa okolinom. ukoliko je uklopljena i sagledana kao deo naselja ili grada cije se forme i aktivnosti poklapaju. Jedinicu susedstva je moguce primeniti kao sredstvo organizacije prostora.odvajanje centra grada od okolnih delova. orjentacije. urbana vitalnost i zivot ulice. mreza moze biti ortogonalna ili nepravilnog oblika i pruza kontrolu nad saobracajem onemogucavajuci pristup vozilima u svim ulicama. Prednost mesanja namena je pre svega pristup razlicitim sadrzajima. Na ovaj nacin se izbegava praksa stvaranja velikih projekata zamisljenih kao susedstva. sto odgovara setnji od 5 min. gustine... topografije. Ovakav vid planiranja je retko u upotrebi u danasnjim projektima zbog velike upotrebe i razvijenosti saobracaja. MESANJE NAMENA Za dobro razvijenu lokaciju neophodno je da svi sadrzaji razlicite namene budu izmesani. Ovo se moze ispraviti uvodjenjem raznolikosti u smislu : oblika izgradnje. sisednih namena. KARAKTER PODRUCJA . Npr. modul od 50 do 70m predstavlja optimalnu mrezu kretanja. a izvedenih kao odvojene enclave. veca mogucnost izbora nacina zivota. odnosno povrsinu od 50 hektara. Najveca greska pri planiranju jeste postavljanje neke saobracajnice koja ce odvojiti namene. Mreza sa modulom od 80 do 100m predstavlja optimalan standard za kretanje vozila i potrebe pesaka.. U centralnim delovima sa intenzivnim potrebama pesaka.

ili na stvaranju podrucja posebnog karaktera.. NAMENA I KORISNIKA Kobinovanje tipova stambenih objekata I prava koriscenja Kod mnogih lokacija se javlja slojevitost-centar. podspesilo bi aktivnosti I van radnog vremena. postavljanje ziznih ili repernih tacaka. Kombinovanje primarnih aktivnosti Kombinovanje primarnih aktivnosti zivota i rada predstavlja osnovu za stvaranje sekundarnih objekata bilo kog sadrzaja. MESANJE OBLIKA. kao npr otpad automobila postaviti pored parka. kod kojih je identitet baziran na jednoj posebnoj ili mesavini aktivnosti npr pijaca ili fakultetski kampus. Veoma je bitno mesanje prava koriscenja koja promovise socijalnu raznolikost I prema ovome je bitno da se razliciti tipovi objekata I prava koriscenja nadju u svim navedenim slojevima. Kombinovanje razlicitih prava koriscenja omogucava raznovrsnost tipova stam jedinica I oblika vlasnistva. spoljna zona I spoljni obod. Neprikladno je postaviti sasvim suprotne namene jednu pored druge jer to narusava harmonicnost i ugodnost zivota. Ovim je moguceno sprovodjenje i studije izvodljivosti. Grupisanje glavnih elemenata iz palete namenakoje treba smestiti uticu na stvaranje mesta. tako da se do njih moze stici pesice. postovanje istorijskih delatnosti i uvazavanje etnicke pripadnosti stanovnistva. U velikim stambenim naseljima neophodno je osmisliti posebne centre tj sredista drugih .. Ova „podrucja sa karakterom“ mogu osnaziti lokalni identitet i podici nivo standarda odredjenog mesta. tako sto se ispita uskladjenost postojecih i planiranih namena. sve ovo je neophodno dobro ispitati pre nego sto se uvedu znacajne promene. CENTRI Postavljanje centra uz cvorista javnog prevoza Centre mesovite namene je najbolje smestiti na raskrsnice ili duz glavnih saobracajnica. KOMPATIBILNE NAMENE Prilikom projektovanja potrebno je namene grupisati tako da budu slicne i na taj nacin ih pozicionirati. omogucava trgovinu u prolazu I daje mogucnost potpunog integrisanja autobuskih ili zeleznickih stanica. Ovo jaca njihov identitet. Ovo se odnosi pre svega na unapredjenje namene. Dodavanje stanovanja u kombinaciji sadrzaja Dodavanje stanovanja I njegovo kombinovanje sa ostalim namenama. na takav nacin da se promovise kompatibilnost i izbegne konflikt.Kolaz razlicitih aktivnosti U mnogim gradovima se radi na jacanju postojecih susedstva.

orjentacija aktivnih sadrzaja ka spolja I povecavanje transparentnosti ka ulici. kako bi se prikrila njihova velicina I stvorili aktivni ulicni frontovi. Ivice ovakvih objekata treba okruziti manjim objektima. poslovni I trgovacki centri) I da se ovi el vrate u urbane centre. Ozivljavanje ivica Monofuncionalna komercijalna gradnja (industrija. Takodje se mogu koristiti kao tampn zone za smestaj privatnih kuca za zastitu od buka ili za . da imaju pristup javnom saobracaju. Omotac velike kutije Njihovo uklapanje u velika gradska podrucja I stvaranje aktivnih fasada kod objekata cije fasade su neaktivne kao npr supermarket postize se: njihovim opasavanjem uz pomoc manji jedinica.komercijalnih sadrzaja I parkova jer oni predstavljaju neophodni minimum za stvaranje sredista lokalne zajednice. rekreacija. kako oni ne bi povecali drustveno-ekonomske troskove po lokalnu zajednicu. Takodje njihova udaljenost od autobuskih stanica podspesuje aktivno kretanje pesaka. Kombinovanje namena: Smiethfield Buildings u Mancesteru IVICNA IZGRADNJA Uklapanje velikih kutija u okruzenje Principi odrzivog razvoja zahtevaju da se redukuje gradnja van grada (industrijski. prisustvo drugih sadrzaja u visim spratovima. Ukoliko su neizbezne ove velike kutije. Npr. Npr. treba ih postaviti uz ivice bloka sa javno dostupnim frontovima I kvalitetnim parternim uredjenem. komercijalni sadrzaji. Milton Kins PRELAZNE ZONE Raznovrsnost sadrzja u prelaznim zonama U prelaznim zonama je moguce postaviti sadrzaje razlicitih namena I to su najcese prostori namenjeni opsti potrebama koje povezuju komercijalno dejstvosa okolnim stambenim delovima. da budu dostupni sa glavnih puteva I da budu na pesackoj udaljenosti od stambenih delova grada. trgovina. Sve one kao I npr javni gradski drgovi naglasavaju gradski karakter. poslovanje)treba da bude locirana tako da je saobracajno dobro povezana sa centime. Naglasen gradski karakter Javne servise I sve ustanove infrastructure je neophodno postaviti u srediste na lako uocljive lokacije. pretvaranje krova u parking proctor. Prosirivanje grada: Broughton Atterbury. Lokacija sa slepom ulicom je povoljna jer ona bar na jednoj ivici lokacije pokriva gole zidove. Zbog velicine parcele koju iziskuju opravdana je njihova izgradnja na skrajnutim lokacijama. Tacnije najbitnije je obratiti paznju na postavljanje ovih objekata.

Ovo je moguce grupisanjem veceg broja stambenih jedinica manjih gustina I stvaranjem fine mreze gradj parcela. Takodje je moguce postojanje skole u ovim zonama kako bi bile lako dostupme deci. izbegavanja troskova za liftove I dr instalacije. pri cemu ce gustina stanovnistva proizaci kao rezultat. na taj nacin da naselja ne budu ni gusto. a ni oskudno naseljena. ulice I mesta imaju covekomerne razmere. Mesavina najboljih delova grada Optimalan oblik gradjenja prvenstveno predstavljaju objekti velike gustine I srednje spratnosti (od 3 do 4 sprata) I oni mogu biti projektovani tako da budu atraktivni. GUSTINE . Zbog toga treba da se tezi da se stvori masa ljudi koja ce moci da izdrzava javni prevoz. Sto je neka lokacija bokje opsluzena postoji vise razloga da se razmislja o njenoj gustini I manjem broju parking mesta. Stvaranje drustveno razlicitih lokalnih zajednica sa razlicitim nacinima zivota zahteva odabit tipova objekata I ambijenata. da se mase objekata ili grupe objekata smanje prema susedima I da uredjenje zemljista bude visokog kvaliteta. Prema ovome se treba usresrediti na odrzivi kvalitet urbane sredine. GUSTINE I SADRZAJI Teziste na centrima aktivnosti Veca gustina u urbanim centrima omogucuje da ona ostanu aktivna I da sadrzaji od znacaja budu na dohvat ruke. Takodje treba voditi racuna da urbana gustina ne znaci sabijanje grada. a istovremeno ne ometaju pristup pesacima centru. Npr. a ne cilj. Udovoljavanje razlicitim nacinima zivota Gustinu je neophodno povezati sa kontextom I obezbediti razlicite gustine u velikim naseljima. lokalne prodavnice I sklole. Tacnije ne treba graditi naselja tako da budu u skladu sa svim zahtevima samo da bi se dobila potrebna saglasnost I dozvola. GUSTINE I OBLICI Prilikom planiranja nekog naselja treba voditi racuna o gustini. stvaranje objekata u nizu koji su najekonomicniji. promene namene tokom vremena. a ne glavna odrednica. pri cemu treba voditi racuna da zgrade. Ponovno povezivanje centra sa recnom obalom: Generalni plan za Laganside u Belfastu. SADRZAJI I OBLICI Prilikom stvaranja naselja velika greska je porediti gustinu stanovanja sa kvalitetomurbane sredine. povecanje energetske . Gustina je pre svega rezultat plana I projekta.postavljanje objekata za aktivan nocni zivot. energetski efikasni I sa mesanim namenama uz: smanjenje troskova nabavke zemljista I pratece infrastructure.

ovakvim pristupom omoguceno je da izgradnja raste tokom realizacije projekta. Hulme. Piramida intenziteta Ovo podrazumeva postavljanje sadrzaja manje gustine na ivicama naselja. sa parkingom I unutrasnjim dvoristem. Iako mozda nema na pocetku dovoljno objekata da se stvori rub bloka. pasivni suncevi dobici (umanjuju potrebu za zagrevanjem prostora).pretvaraju sunceve zrake u el energiju). Mancester. parking. padavine. Pravilo je da se prilikom izgradnje objekata vodi racuna da prime sto vise sunceve svetlosti I to se postize usostavljanjem ravnoteze nove izgradnje I lokalnih ogranicenja. skladistenje I recikliranje kisnice . aktivni solarni paneli ( koriste se za zagrevanje vode). GUSTINE I UNUTRASNJI PROSTOR Vece gustine mogu da oznacavaju veliki zivotni proctor I to bi trebalo da oznacava da se za velike gustine primenjuju I odgovarajuca resenja objekata. kao I na izgled I visinu krovovaobliznjih zgrada. Maksimalnim koriscenjem ovih resursa treba da se smanje potrebe okoline I osigura prerada I odlagamke otpada. GUSTINE I VREME Objekti koji se prvo grade diktiraju okvire za objekte koji ce nastati u buducnosti. foto naponski moduli (PV.privatni ulazi. zemljiste i vetar. VODA Prikupljanje. objekti koji se lako mogu prilagoditi starijim osobama I invalidima… tako dobro uredjena naselja mogu da daju karakteristicne vizuelne I ekoloske osobenosti odredjenom predgradju. znacajna javna povrsina I prijatno susedstvo. Najpovoljnija orjentacija zgrada je ka jugu zbog sunceve svetlosti. ENERGETSKA EFIKASNOST I IZVORI ENERGIJE Redosled iskoriscenja prirodnoh resursa je sunce.efikasnosti. baste. cime se ostvaruje pozitivan odnos izmedju privatnog I javnog. a one sa vecom gustinom oko I u lokalnim centrima. narocuto u odnosu na namenu I ulicnu matricu susednih podrucja.novi oblici nastali kao rezultat angazovanja lokalne zajednice: Kuce za promene. a ulicna mreza je u pravcu istok-zapad. Npr. PROJEKTOVANJE ZA SUNCEVU ENERGIJU Okretanje ka suncu Postoje 4 nacina iskoriscenja sunceve energije: dnevno svetlo (umanjuju potrebu za vestackim osvetljenjem) . Sve ovo zahteva da se objekti pozicioniraju blizu ulice. kao sto je stambena zgrada vece spratnosti na uglu ili na prilazu. Takodje se mogu stvoriti manja zarista intenziteta.

tako da smanje potrebu za resursima u pogledu zagrevanja prostora I vode. a druga za ispustanje vode. trgovi. papir I metali. Takodje je neophodno vrsiti reciklazu otpada.smanjenje potreba zgrada za energijom koja moze da smanji utrosak gasa. jedna za snabdevanje hladnom vodom.vodonosni slojevi: ovo se postize tako sto se u zgradi. Amersfoort. saobracajni koridori. Treba razmisliti o preciscavanju zaprljane vode kroz trscani zasad. Holandija.otvoreni prostori.Prikupljanjem povrsinske vode kao I ponovnom upotrebom zaprljane vode omogucena je smanjena potreba za infrastrukturom za odvodjenje atmosferske vode I energijom za pumpanje koja iziskuje znacajne investicione troskove I troskove odrzavanja sistema. a isto tako zgrade treba postaviti tako da se izbegne stvaranje tesnacai nastanka neugodne mikroklime. voda.infrastrukturu. Najbolji nacin jeste obezbediti postrojenja za reciklazu materijala koji traze centralizovanu obradu kao sto su staklo. GRADSKI PEJZAZ Pod gradskim pejzazom se podrazumeva mnogo toga. Npr. kao I troskovi transporta iskoristenog materijala. ograda ili poplocanje. vode I gradj materijala. koja se rashladjuje zahvatanjem vode iz vodonosnih slojeva.zgrade. Projekat koriscenja sunceve energije u velikim razmerama Nieuwland. izvedu dve busotine do vodonosnog sloja. Pre svega treba odrediti strukturu gradskog pejzaza I tek kasnije ukljuciti . 2. tacnije zgrade ogranicavaju proctor I predeo zauzima proctor bilo da je to park. Kod uticaja vetra ulogu ima I sam predeo. VETAR Koriscenje vetra Vetar treba iskoristiti kao za prirodno provetravanje I kao izvor el energije. OTPAD Projekti bi mogli biti efikasniji u pogledu potrosnje energije I resursa kroz: 1. urbani mobilijar… sve treba da se smatra gradskim pejzazom. ulica. parkovi. ulice. jer ce se tako smanjiti troskovi na samoj lokaciji. ZEMLJISTE Iskoristiti mogucnosti zemljista Treba razmotriti mogucnost koriscenja podzemnih izvora energije za ekoloski prihvatljive sisteme zagrevanja I hladjenja. kao I iskoriscavanje atmosferskih voda sto smanjuje njihovo odvodnjavanje. Tu postoje dva problema: 1. el energije.temperaturna razlika: tecnost koja se koristi za prenos el energije iz dubina mora se podvrgnuti proveri ekoloske podobnosti I 2. 3. Najbolji nacin za ustedu I istovremeno koriscenje elektricne I toplotne primene je CHP odnosno postrojenja ili sistema daljinskog grejanja.pejzna uredjenje koje podrazumeva smanjenje utroska vode I djubriva.

narodna basta. posumljeni pojasevi ili kanali I da se spoje sa parkovima ili pesackim stazama u obliznjim susedstvima. livada. I ovo pre svega znaci kvalitet. Zeleni putevi se mogu postaviti tako da prolaze duz ili kroz linearnih elemenatakao sto su prirodni potoci. namena I lokalne odrzivosti. mali lokalni parkovi I otvoreni prostori.saobracajne inzenjere. igraliste. linearni otvoreni prostori. sve dok se to ne sredi tako da deluje ispravno. teren za igru. kako bi se postiglo sirenje namen I postigla njegova posecenost u bilo koje doba dana. OTVORENI PROSTOR I PEJZAZNO UREDJENJE Obezbediti raznovrsne tipove otvorenog prostora Neophodno je obezbediti razlicite otvorene prostore u sklopu pejzaznog uredjenja koji podrazumevaju I odgovarajuce zelene I otvorene prostore za setnju. Tipologija otvorenih prostora: zeleni I vodeni koridori. trg. oblasni parkovi. suma. Ovo sve se mora uklopiti sa strukturom saobracaja I oblicima blokova. Neophodno je naznaciti plozaje ulaza I razdelne linije I strmine koje mogu biti prepreka za stare I nesposobne. Zadatak urbanog dizajna je da se postigne celovita struktura gradskog pejzaza tako da se postigne pozitivan doprinos duhu mesta. ocuvanje prirode I sportive bude unutar pesackih razdaljina. privatni vrt. Njih takodje treba okruziti razlicitim namenama. kako bi se izbeglo tzv. lokalni parkovi. skver. SLOAP prostora-prostor preostao nakon planiranja. manji obim saobracaja I tako stvoriti . crkvena porta. ustupljeno obradivo zemljiste. Mogu se prikljuciti na ulice susedstva koje imaju biciklisticke staze. Treba ih tako uklopiti da se medjusobno nadopunjuju. JAVNI PRISTUP OTVORENOM PROSTORU Parkovi na pesackoj udaljenosti Prostori za deciju igru. Takodje moze da se prosiri opsluzno podrucje parka stvaranjem vise ulaznih tacaka ili pesackih prelaza. Izrada strategije pejzaznog uredjenja je glavni elemanat ovog zahvata. a ne kvantitet tih prostora. dvoriste I vrt… Udahnuti zivot parku Parkovi treba da budu razlicitih razmera. park. MREZE OTVORENIH PROSTORA Povezati prostore Uz pomoc mreza se mogu povezati razliciti otvoreni prostori. Tipovi parkova: regionalni parkovi I otvoreni prostori. Uredjenje terena I gradski pejzaz su nerazdvojni Postojeca obelezja terena treba iskoristiti pri projektovanju novih mesta. metropolitenski parkovi. zelenilo. razmrdavanje I stanista za biljni I zivotinjski svet….

Silueta koju prave zgrade aocrtana je krovovima zgrada.Visoke zgrade se mogu upotrebiti kako bi istakle kljucne lokacije.Stoga treba projektovati tako da bude umanjeni teret odrzavanja I ublazeni troskovi. Obelezje kao sto su osobene zgrade .mrezu koja se zove Zeleni ili javni putevi.Projektovanje trgova . UPRAVLJANJE Bez obzira ko je na celu uprave I ko vodi racuna o javnom prostoru uvek se treba truditi da sve bude na odgovarajucem nivou I da se postigne visok nivo kvaliteta. ne samo da dodaje zanimljivost zgradama vec prenosi I poruku odredjenim desavanjima kao I koncepciji namene. Poluprecnik od 400 m usresredjen je na kljucne tacke I predstavlja pocetno nacelo u planiranju mreze.smenom godisnjeg doba I proticanjem sati.pogotovo one koje su od gradskog znacaja . najbolje su one vispoke zgrade koje u podnozju postizu covekomernost.Gradska suma moze biti predmet uskladjena strategije za ukljucivanje lokalne zajednice kroz nastanak gradske mreze manjih I srednjih lokacija. . osuncanje I kretanje vetra.tornjevi sculpture I spomenici pomazu de se lakse odrede referentne tacke I naglasi referentna tacka. a najsagledivije elemente smestaju pri vrhu. Provera lokalnog mikroklimata traba da bude propracena predlozima pejzaznog oblikovanja a to su :koriscenje listobadnog drveca u gradskom pejzazu da bi se dobila hladovaina.izbegavanje preterano zasencavanje zgrada.Ono sto je od presudnog znacaja za dobro uredjenje urbanog pejzaz jested a se ono planira u skladu sa nizanjm godina . URBANE SUME Sumski pojasevi mogu biti ukljuceni u gradska podrucja kao deo te structure pejzaza ili kao privremena namena lokacija u ocekivanju dugorocnog resenja.Kljiucno je projektovati predeo tako da skladno stari I da svojim izgledom bude sto privlacniji I udobniji. MIKROKLIMA Projektovanje stvara mikroklimu koja utice na temperature. URBANI REPERI Reperne tacke ljudim olaksavaju da se bolje snadju ili da lakse prepoznaju neko mesto.ulica kao I svega onog sto cini urbani pejzaz treba po necemu karakteristicno I lako citljivo jer se na taj nacin razlikuju odredjena mesta I na njima se snalazimo bolje. Kada se sadi drvece u okolini ygrade treba se voditi racuna da on svojom pozicijom nece zakloniti zgrade I na taj nacin smanjiti osuncanje koje treba da dobije svaki objekat.podiyanje zivica I drveca kako bi se zgrade zastitile od vetra.Postovanje postojeceg lokalnog mikroklimata izbegavaju se problem kao sto je mrznjenje. To se najvise postize u glavnim sredisnim aktivnostima.

Oblik bloka Uglavnom je najbolje da blokovi budu pravilnog oblika najcesce pravougaonog jer se tako mogu najbolje postaviti stambene I poslovne namene jer se smatraju najfleksibilnijim.zajednicke private parkove za deciju igru 3.Monotonija njihove fasade se treba razbiti prozorima .ulaznim vratima. Unutrasnjost bloka Unutrasnjost zatvorenog bloka se najcesce upotrebljava za:1. parkinzi . kao I mogucnost da se vremenom vrse promene I prilagodjavanje. Velicina bloka Ono sto je malo to je I lepo kada se razmislja o velicini bloka treba se razmatrati sposobnost da se odrzi raznovrsnost tipova I namena zgrada.Treba stvoriti ritam u gradskoj strukturi sa tenmackim mirnijim podrucjima I mestimicnim ziznim tackama. Parking I ekonomska dvorista 2. PARCELE .I na taj nacin doprinesu zivosti ulicnog fronta.Ako u okviru yatvorenog bloka ima samo stanovanje onda zgrada treba da bude 10 m dubine a ako je poslovanje onda 20 m.ulicana koje vode do nekih prostorija javnih namena unutar bloka4.To se moze postici obelezavanjem kljucnih ziznih tacaka I kapija urbanih repera.Mesta prilaza su raskrsnice.ZIZNE TACKE Najvaznija mesta saobracajnih presedanja ili cvorista sluze kao kapije grada ili kao gradski centri.park ili trg Unutrasnjost bloka je fleksibilna I moze se menjati.Najosnovniji zadatak koji se postavlja jested a ulicni front kod yatvorenog bloka treba da se razlikuje od dvorisnog.Najpogodniji su blokovi pravougaonog oblika dubine od 100 do 120 m jer oni mogu biti korisni za dobru vezu sa okolinom I na taj nacin obezbediti vise prolaya I umanjiti saobracaj I na taj nacin olaksati pesacim I biciklistima.Sirina blokova koja zadovoljava ove uslove je 80-90 m dok je u samom centru to 60-80 m. skverovima I drugim.Front bloka ako su zgrde spojene trebaju da budu na istoj grdjevinskoj liniji bez bilo kakvih uvucenih I izvucenih delova.zeleznicke I autobuske stanice. BLOKOVI Zatvoreni blokovi Gradski blok predstavlja mesto na kome je predvidjena izgradnja na zemljisyu koje je oiviceno ulicnom mrezom.Svi gradski blokovi se mogu razlikovati po obliku ili velicini.obilaznice.Naglasavanje zizne tacke tako da ona bude uocljiva jasno se istice gde je centar. pesacke staze.Posto je u pitanju blok zatvorenog tipa raymak izmedju zgrada treba da bude minimum 20 m jer se na taj nacin moze sacuvati privatnost stanara koji gledaju na dvoriste bloka.

Ugodnost 5.Vece parcele su uglavnom potrebne ya idustrijske I vece trgovacke I poslovne objekte. da imaju dovoljno mesta da ih niko u tome ne ometa.Prilikom planiranja pesackih staza treba voditi racuna o odredjenim nacelima:1. omogucava postizanje velikih gustina.zivahnost 4.U ulicama gde je ogranicenje 30 km na cas biciklisti se mogu mesati sa vozilima.velicina treba da bude 5* 20 m. Vezi 2.Ta raznolikost je dobra jer se na parceli mogu javiti razlicite namene.Velike parcele daju veliki proctor koji omogucava gradnju novih objekta razlicitih velicina I oblika.tipovi zgrada I oblik vlasnistva.uocljivost Ako se planira manja ulica na kojoj je dozvoljena manja brzina . Pogodnosti 3.ocuvane I I privlacne pesacke staze podsticu ljude na hodanje. pruza fleksibilnu osnovu za ukrupnjavanje. Bezbedne . smanji se pojava skupih I neupotrebljivih prostora . Biciklisticke staze navode ljude da se ih koriste I zbog toga treba planirati iste gde god to proctor dozvoljava. Oruzenja za bicikliste Biciklistima trebaju staze koje su ne ometane I koje vode do svih potrebnih odredista. to predstavlja najefikasniju velicinu parcele.tu je omoguceno da se odvijuju I pesacki I biciklisticki saobracaj.Dok se na ulicama gde je veca brzina ne treba mesati biciklisticka sa motornom stazom. Parcele treba da ostanu male I uzane to doprinosi pospesivanju aktivnosti ulicnih frontova. .Parkinzi takodje treba da budu odvojeni kako bi se omogucila sto veca bezbednost korisnicim biciklisticke staze. Velike parcele su pogodne jer se mogu izdeliti na vise malih parcela I na taj nacin dodele razliciti developeri.one treba da budu jasne I bez prepreka I da vode ljude do mesta gde oni zele da odu.podstice covekomernost. PESACI Prilikom planiranja nekog naselja ili urbane sredine treba veoma voditi racuna pesacima.Omogucava neku slobodu prilikom gradjenja dok gradske parcele su ogradicene I verovetno mesto gde je vec postojao objekat I samim ti smo ograniceni prilikom gradnje.Staze treba da budu tako projektovane da ljude koji po njima setaju vide ostali ljudi. VOZNJA BICIKLOM Voznja biciklom moze postati popularnija ako bi se obezbedila prikladna putanja primerenog saobracaja uz bezbedno mest za odlaganje bicikla.

Inzenjerski pristup klasifikaciji ulica zasniva se iskljucivo na kapacitetu vozila.Ulice treba da budu tako projetovane da ako se u njihovim .ako se to ne uradi na vreme naknadno uvedeni drzaci za bicikle nisu dobri jer su neprikladni I ne funkcionalni.Ono sto je najbitnije jeste odrediti glavne soabracajnice I uklopiti ih u glavnu saobracajnu mrezu. Stanica na povoljnom mestu najbolje blizu centra .kao I to da se obezbedi prednost autobusima u saobracaju. Bezbednost biciklista Prilikom projektovanja ulice treba voditi racuna o biciklistima I unapred im obezbediti proctor koji je prikladan za parkiranje istih .Biciklisticke staze Ulice primerenog saobracaja su pogodne ya bicikliste .tamo gde dozvoljena brzina za automobile veca od 30 km na cas biciklisticke staze treba odvojiti. JAVNI PREVOZ PUTNIKA Kada je razdaljina izmedju dve tacke predugacka I ne moze se savladati pesacenjem ili voznjom biciklom koristi se gradski javni prevoz. GLAVNE SAOBRACAJNICE Glavne saobracajnice daju zivot I one predstavljaju glavne arterije.smestanje aut. Takodje se u okviru stambenih zgrada treba uvesti ostava u kojoj bi bilo omoguceno smastanje bicikli I na taj nacimn bi koriscenje istih bilo lakes I privlacnije.Povezivanje pesckog I kolskog saobracajapredstavlja vise mogucnosti za povecavanje zivopisnostisame ulice. ULICE KAO DRUSTVENA MESTA Ulica treba da bude projektovana u skladu aktivnostima koje bi smo zeleli da se u njoj odvijaju.Ono sto je njbitnije da se postigne prilikom uvodjenja putanja za autobuse jested a te putanje budu jasne sa dobro postavljenim pesackim prelazima. TIPOVI ULICA Tipovi ulica se definisu po kapacitetu(kako se mogu obezbediti bezbedni uslovi za sve vrste saobracaja) I karakteru(uloga ulice u gradskom kontekstu I tpovi izgradnje kao I oblikovanje predela koji je trasiraju).pesacke staze treba odvojiti od biciklistickih ivicnjacima I naznaciti ih nekim saobracajnim znakom. Intervencije je potrebna samo ako jacina saobracaja preti da ugrozi zivotnu sredinu.te putanje treba da budu jasne I neometane.U okviru ulica treba da postoji posebna traka za autobuse gde ce oni imati ne ometano I lako kretanje od jednog do drugog odredista.

UKRSTANJA Sa raskrsnicanama je isto kao I sa ulicama trebalo bi da se izgrade I pesacke putanje I isto tako da se jasno odrede mesta gde ce se postaviti raskrsnice.A ako je broj vozila preko 1000 to znaci da ce pesaci morati da zastanu pre nego sto pokusaju da predju ulicu. USPORAVANJA SAOBRACAJA I PESACKI PRELAZI Ulice sa do 500 vozila na sat nude pesacima priliku za lak prelazak puta .Da bi ulice postale mesta drustvenog desavanje saobracaj treba usporiti.Parking za bicikle je jednako vazan kao I za automobile I on se takodje treba predvideti pre projektovanja.Ono sto bi trebalo da se uradi jested a nase gradove oslobodimo prepreka neprelaznih centara tako sto cemo glavne saobracajnice zameniti gradskim avenijam duz kojih ce se slobodno setati.Ulice sa oko 1000 vozila na sat zahtevaju posebne uslove za prelaz ulice. TRASIRANJE Saobracaj u ulici projektovanoj nacelom trasiranja bice primiren zbog nacina nastanka bez potrebe za dodatnim merama.Mere za usporavanje saobracaja treba planirati tako da odgovaraju kontekstu izbegavati primenu standardnih resenja .Preporuke je da se prilikom izrade generalnog plana naselja ostane na nizim pragovima ne visim od 100 %.To je jedno mesto po stanu s tim da se mora I planirati parkiranje za posetioce.Uredjenje predprostora zgrada I njime stvorene linije sagledavanja navode vozaca da uspore. Polzaj parking .Uredjenje raskrsnice uvek ce zavisiti od lokalnog konteksta I ukupno ocekivanog opterecenja pesackog I kolskog saobracaja na putevima .prizemljima nalaze prodavnice one treba potrosacima da omoguce lak pristup kao I da ispred njih bude dovoljno prostora da se zastane . PARKIRANJE I SNABDEVANJE Masto I nacin parkiranja vozila je jedan od najznacajnijih faktora pri projektovanju kvalitetnog I dobro osmisljenog naselja.Ispred poslovnig objekata mora se predvideti parking proctor kako za zaposlene tako I za posetioce.poprica I da pritom ne dodje do sudaranja.U planiranju I projektovanju ulica treba dati prednost analizi lokalnog konteksta I na osnovu nje planirati I projektovatiodgovarajucu mrezu prostora ulice trgove I dvorista.

Ono sto je dobro kada su visespratnice u pitanju. Parking cesto moze doprineti zivosti ulice. parking proctor se moze postaviti ispod prizemlja I na taj nacin se ocuvati ulicni front. PARKINZI ZA AUTOMOBILE Kod komerdijalnih objekata parking mesta treba da budu u napred predvidjena I da se planiraju u okviru gradskog pejzaza jer ce san a taj nacin dobro organizovati mesto za vozila kao I za pesake I bice najfiunkcijalno.Uz projektovanje visespratni parkinzi se mogu uklopiti u okolno gradsko tkivo omotacem od zgrada razlicitih namena. kako bi se sakrilo od pogleda.Parkinzi zahtevaju odredjenu geometrijski oblik povrsina od 16 m kvad.Nacin postavljanja parking presudno Utica na valjanost mestaVozilima se ne sme dopustiti vladajuci polozaj niti oni smeju ometati pesake ili bicikliste. Dvoriste za snabdevanje i skladistenje je nophodno smestiti pozadi i okruziti ih zgradama.I to je dobro resenje jer se na taj nacin ostavlje mesto za drvored I veci proctor za pesake. Dovoljna je za parkiranje dva vozila. Na svim parking mestima treba predvideti mest na kojima ce se nalaziti zelena povrsina I rastinje. TRASIRANJE . Najbolje je opsluzivanje preko podruma.Kada se parking nalazi ispred kuce treba se parkirati sa strane a ne ceono I treba biti zaklonjen malim zidom koji se nadovezuje na ivicu kuce. SNABDEVANJE Idealno je da se snabdevanje odvija direkto sa uluce u zgradu.Najbolja mesta za van ulicno parkiranje jeste u dvoristima stambenog bloka gde je omogucen nadzor.To moze biti jedno od najuspesnijih sredstava upisivanja parking u grdaski pejzaz.Seme parking treba da budu logicne I ocigledne jer ce se nataj nacin izbeci nepotreban proctor. Parking moze da bude u okviru kolovoznog saobracaja .Visespratno parkiranje bi trebalo predlagati samo kada se u njihovo prizemlje mogu da se uklope delatnosti poslovanja I njih tada treba pazljivo projektovati kako bi postal de ulicne stenografije.da ne bi parking mesta preuzela vlast u unutrasnjim dvoristima ne treba imati vise od 10-15 parking mesta.

kako bi se sklonili od pogleda. Medjutim postojali su broni razlozi koji su omogucili prekid ove tradicije. kvalitetni materijali i saglasnost svih aktera sa podrucja oko njegovog dugorocnog odrzavanja. linije krova. zoniranja i privatnosti je uslovio arhitekte da zadovolje i ove zahteve. odnosno veza izmedju horizontalnih i vertikalnih ravni u prostoru. POZITIVAN JAVNI PROSTOR Duzi niz godina prednost u projaktovanju je davano prostoru. Elementi koji povezuju zgrade (obrada uglova. uspesna mesta treba da stvore osecaj prijatnosti. a posebno na mesto i nacin njihovog medjusobnog spoja. severno-istocni London DETALJI MESTA Ovde se prvenstveno misli na oblikovanje zgrada i javnog prostora. npr u u ulicu u zaledju ili kroz zadnja dvorista i uklapanje vodova u predeo. prozori. Medjutim nije uvek nuzno da dobar projekat bude i upadljiv. Takodje je bitno dobro planiranje i projektovanje povezati sa davaocima usluga. Takodje ovi problemi se mogu resiti uvodjenjem zajednicke kutije. predbasta. trg. pa je najbolje mesto za njihovo postavljanje u granicne zidove ili ih sakriti rastinjem. poplocanje. a takodje vise vodova moze biti smesteno u zajednicki kanal. Npr: Usmeriti paznju na infrastrukturu: Waltham Forest Housing Action Trust. Postoje dve varijante projektovanja koridora: polaganje vodova dalje od glavne ulice... Detalji su vazni upravo jer se kroz njihovu razradu postize ili gubi identitet i vrednost nekog mesta. koje pre svega odredjuju prostor i njihova najznacajnija uloga je da pozitivno doprinesu zivotu u gradovima. Kljucni su dobar projekat. urbani mobilijar. Zbog toga su projektanti poceli prvo da projektuju zgrade. Jedno od glavnih pravila jeste da vodovi prate trase puteva i pesackih staza. mesavinu vise sdruzenih dobrih elemenata. KUCISTA ZA OPREMU Razvodne kutije za telekomunikacionu opremu i kablovsku televiziju moraju se gusto postavljati (jedna na 8 kuca). vrata. vrata i prozori. zelenilo) su stepenista.) i javni prostor ( ulice.Prilikom trasiranja vodova ispod plocnika treba voditi racuna da odgovaraju vrsti mesta na kojem nastaju. Prilikom njihovog postavljanja. kompfora i sigurnosti tj. Medjutim standardi planiranja prevoza. Vodovi ya individualne kuce i zgrade se mogu polagati u zaledju zajednickih prostora. Stoga je potrebno prekinuti praksu . Naime. zidovi. Cesto vodovi mogu biti postavljeni u glavnu saobracajnicu ili biti izmesteni iz zone kolovoza. treba voditi racuna da oni ne ometaju pesake. ograde.

Sto je povlacenje manje vece su mogucnosti interakcije zgrade sa javnim prostorom. tj posmatra zgradu i javni prostor kao celinu. Sagledivost Najbolje resenje je okretanje zgrade prema javnom prostoru (nekoj vodenoj povrsini. parku. Ovde narocito treba voditi racuna o odnosu sirina: visina i obezbedjivanju dovoljnon svetlosti. karaktera i oblika i uspostavljanjem jasnih granica pomocu okolnih zgrada. Ovo se postize davanjem jasne namene prostoru. Kada je povlacenje zgrada od gradjevinske linije dopusteno. Povecanje vrednosti novim javnim prostorom: Koncertni trg u Liverpulu.. AKTIVNI ULICNI FRONT . drveca i zivica. Uspeh jedne zgrade jeste da doprinese boljem izgledu javnog prostora. tj prilagoditi pristup u skladu sa tipom prostora. Garaze ili parkinzi nikada ne smeju da stoje ispred gradjevinske linije jer tako narusavaju odnos zgrade i ulice.bilo da se radi o bulevaru. ulicici ili parku. Ovde se tacnije promovise princip kvalitetnog gradskog prostora kao najvaznijeg. pojedinacnog i zajednickog. jer se na taj nacin stvara identitet mesta. ulici. treba voditi racuna o sto boljoj iskoriscenosti tog prostora. Intereseovanje urabanog dizajna je svedeno na urbanu arhitekturu. GRADJEVINSKE LINIJE I POVLACENJA Regulaciona i gradjevinska linija uslovljavaju kontinualni ulicni front i obezbedjuju jasnu granicu javnog domena. javnog i privatnog. jasno odredjen i omedjen. brige o njemu i ublazava troskove formiranja ulica sa zgradama samo duz jedne strane.formiranja prostora kao preostalog posle planiranja saobracajnica i zgrada.. U svakom gradu postoje vise ili manje vazni prostori. izgradjenog i otvorenog. uz pomoc staza za trcanje ili pesackim stazama. trgu. karakterom i velicinom. zidova. ograda. osecaj pripadnosti. OKRUZENJE Javni prostor je odredjen trodimenzionalnim volumenom svake od okolnih zgrada i prikladnim drvecem.) tako da fasade predstavljaju ulaz u njega. POZITIVNI I NEGATIVNI PROSTORI Otvorene prostore treba projektovati tako da budu pozitivni. Npr. Ovaj spoj odredjujeodnos iymedju unutrasnjeg i spoljasnjeg. Najvaznije je sagledati kako svaki novi zahtev doprinosi toj hijerarhiji.

VELICINA I RAZMERE ZGRADE Oblik i velicina zgrade. a cesto i da unaprede komercijalne sadrzaje. tako da fasada uvek izgleda ekstravagantno. uz malo zidova.Aktiviranje ulicnih frontova doprinosi zanimljivosti. komponpvanje fasada tj isticanje tremova i izloga. na ekoloske karakteristike okolnih zgrada i na angazovanost fasada. tremovima. To znaci ucestalost vrata i prozora. Npr. ozivljavanje spojeva balkonima. odnos prema urbanom okruzenju. kolonadama i drugim isturenim delovima koji pruzaju zaklon od nevremena. da poboljsaju izgled koliko i pogled. kao i kljucnih aktivnosti poput gradskih centara ili saobracajnih cvorista. lokalne morfologije (ul mreze. koriscenje providnog stakla umesto ogledalskog i zamagljenog ukoliko to privatnost dozvoljava. ali isti tako kntrast ponekad moze da doprinese identitetu nekog mesta. ali sa druge strane imaju i negativni uticaj na mikroklimu. Potrebno je doprineti zanimljivosti i animaciji fasada uz pomoc: sto vise prozora i vrata prema javnom domenu. razmatranje visinske razlike izmedju prizemlja zgrade i trotoara. BOGATSTVO I LEPOTA Dobre zgrade obogacuju okolno tkivo. Razlicito stanovanje Hundertwasser Haus i Kunsthaus u Becu. uske fasade koje daju vertikalni ritam ulicnoj sceni. Najoptimalniji oblik su zgrade srednje visine jer su podesne za srednje gustine stanovanja i nize energetske zahteve i troskove izgradnje. vizuelno koliko i fizicki. visine okolnih zgrada. Treba voditi racuna da zivahne unutrasnje delatnosti otvorene prema javnosti mogu da ozive i spoljni prostor. zive unutrasnje funkcije sagledive spolja. nadstresnicama. Zbog ovoga je kljucno da se nagladsi vertikalni ritam i da se izbegnu slepi zidovi. sa stepenistem prema ulaznim vratima ili izdignutim terasama za kafice ili restorane. lokalnih materijala i dobre arhitekture. Postovanje kontexta doprinosi postovanju zahteva: gradjevinske linije. a posebno njen kontext uticu na njenu: odrzivost. Bogatstvo i lepota arhitekture se ogleda sa razlicitih udaljenosti sagledavanja. blokova i tipova zgrada). Bitno je da se zgrade uklope u postojecu strukturu. doprinos kontaktomjavnom prostoru. Visina zgrade prvenstveno zavisi od odnosa sirine ulice i visine zgrade. vitalnostii zivotvornosti javnog domena. VISINA ZGRADE Visoke zgrade imaju pozitivnu ulogu u isticanju lokacije. vertikalnih i horizontalnih ritmova ulice. Na mestima gde preovladjuju zgrade srednje .

pri cemu je u njima moguce razvijati vise sadrzaja.visine. Naime umetanje nestambenih namena u neku stambenu ili na prelaznim zonama po obodu trgovacko-poslovnog jezgra. kao i navertikalne ritmove i udeo aktivnih ulicnih frontova. Svaka se celija moze spajati i odgovara npr maloj prodavnici ili kuci u nizu. Ugao se najcesce istice ulazim ili prozorima na samom vrhu. DUBINA ZGRADA Dubina zgrade je bitna u odredjivanju vestackog osvetljenja i provetravanja. SIRINA ZGRADE Sirina zgrade prvenstveno utice na flexibilnost namene. to ce se ispuniti postavljanjem javnog trga ili parka. Prostorno obuhvata prilagodjavanje namenama u okolini. Bolje je postaviti zgradu tako da duzom stranom bude ka ulici. Npr. je danas sve cesca praksa i to su tzv flexibilni tipovi zgrada. UGLOVI Na uglovima su zgrade koje su dvostrano orjentisane i najcesce imaju vise ulaza. Glazgov. GRADITI ZA PROMENE Zgrada moze da se menja prostorno i vremenski. VISENAMENSKE ZGRADE Mesanje namena prilikom projektovanja je povoljno. Kada je potrebno obezbediti predah izmedju razlicitih namena. na uglovima. restorana ili prostora namenjenih za zajednicku upotrebu ili zabavno rekreativne sadrzaje. . duz glavnih saobracajnica. tj stvaranja razlicitih prostora. stepenovanjem velike mase nanize u skladu sa susedstvom i obezbedzivanjem aktivnih sadrzaja u prizemlju. Domovi za buducnost. Stanovi ili kancelarije se najcesce smestaju iznad prodavnica. Problemi razlicitih razmera mogu biti reseni okruzivanjem velikih prostora malim zgradama. Zgrade se sastoje od celija osvetljenih dnevnim svetlom ili modula sirine od 5-7 m koji daju flexibilne forme. kao zavrsnica perspektive ili oko parkova postavljaju se visoke zgrade. jer se tako povecava njena flexibilnost. a vremenski omogucava da se zgrade adaptiraju tj da menjaju namenu u zavisnosti sa potrebama korisnika.

rasvete i znakova.. umetnosti u javnom prostoru.. revitalizacija objekata: Soverby Bridge. mozemo osetiti i nasim culima. orjentacijiokrenutost ka jugu gde je najvece osuncanje. Putanju koju covek mora da predje kako bi sa jednog mesta dosao na drugo najbolje je obezbediti stazama uz usputno sedenje i rasvetu. (mirisi.. Npr. Ono sto nas vezuje za neki prostor i sto ga takodje moze ciniti jedinstvenim kako u pozitivnom tako i u negativnom smislu. treba da se vodi racuna o istorijskoj i kulturnoj vrednosti vec postojecih objekata. koji ce privlaciti ljude. vasara. zvukovi ili dodiri koje dozivljavamo na nekom prostoru) POSEBNA MESTA Lokalne raylicitosti I posebnosti se mogu podstaci lokalnom obradom gazisne ravni: koriscenjem loklalnih materijala. Takodje je potrebno obezbediti prostore za scenske postavke za ulicne svirace. zapadni Jokšir. o urbanom mobilijaru. Ovo su paramertri koji dopustaju manje ili vece promene. Sadnja moze da opredeli proctor I njegovu svrhu. postavke za gledanje filmova. Prilikom projektovanja javnih prostora i zgrada takodje treba voditi racuna o pitanju bezbednosti. resenja prilaza. Medjutim sve ovo zavisi od celokupnog sklopa zgrade. kolicine i oblikovanja unutrasnjeg u odnosu na spoljasnji prostor. osobama sa posebnim potrebama. Materijali koji se primenjuju u obradi uticu na korisnikovo opazanje I treba ih odabrati tako da budu u vezi sa nameravanom projektovanom brzinom saobracaja mesta. starima. zadrzavanjem istorijskih asocijacija. Vrlo je bitno da zgrade i javni prostori budu projektovani tako da odgovaraju svacijim potrebama: deci.sagledavanju ljudi u prostoru.. uspostavljanjem simbola ili oznaka I ukljucivanjem zajednice prilikom izrade projekata.oprema za sedenje i zastajanje.PRILAGODLJIVOST I PONOVNA UPOTREBA Flexibilne zgrade daju mogucnost stanarima da ih preurede i prilagode svojim potrebama. Takodje prilikom sprovodjenja nekih promena. . mestima namenjenim za igru dece. a takodje moze da ga ucini autenticnim I prepoznatljivim. Pretvaranje starih namena u nove.. odrzavanje karnevala. ulicnog mobilijara. prilikom postavljanja ovih zona treba da se povede racuna o : vidljivosti. DRUSTVENI PROSTORI Za najbolje javne prostore neophodno je obezbediti zizne tacke aktivnosti sa sadrzajima za odmor i razonodu.

Zbog toga prilikom postavljanja urbanog mobilijara projektanti narocito treba da obrade paznju na njegovo oblikovanje I njegovo uklapanje u kontext. znaci… oni cesto nisu projektovani u skladu sa javnim prostorom. a posebnu paznju treba obratiti na osvetljavanje mesta sukoba pesaka I vozila jer tako ona postaju sigurnija. Injektiranje zivota u novi zivahni proctor: Meeting House Square. Npr: preporod luke: Njukasl Kisajd BEZBEDNOST I OSECAJ BEZBEDNOSTI Sigurnost i bezbednost su neophodni uslovi za zivot u svim mestima. oklupljanje znaka na jednom mestu na tzv cvornoj tacki I smerovima koji odredjuju tip poplocaanja. stubovi. citljivom predocavanju structure mesta ali tako da ne dodje do prevelike pretrpanosti znacima pogotovo saobracajnim. rasveta. ograde. kante za otpadke. Postavljanjem rasvete na zgrade. nadstresnice. Takodje treba pazljivo odabirati umetnicke elemente koji ce krasiti I stvoriti poseban karakter I osobenost prostora u kojem se postavljaju. Medjutim prilikom njihovog postavljanja ztrba obratiti paznju na njihovo dosledno I usaglaseno postavljanje. a pojedine elemente koji narusavaju izgled sredine (npr revizioni ormani) treba skloniti od pogleda prolaznika. da sto manje ometaju pesacki saobracaj. Ona se postize pravilnim rasporedom rasvete odnosno kada je dobra vidljivost tako da nas drugi ljudi primate.Npr. osvetljavanjem detalja na zgradi I njihovim kombinovanjem dobija se zeljeni nivo osvetljenja. kao I mi njih. u vidu ulicnih svetiljki. najcesce ometaju setnju pesaka i najcesce zagadjuju sredinu. svetiljki ugradjenih u pod. Temple Bar. skrece se paznja na bitna obelezja I proctor dobija odredjeni karakter koji ga cini posebnim I atraktivnim. dobro upravljanje I ukljucenost . ZNACI Pored saobracajnih moraju postojati i znaci za pesake kako ne bi zalutali. RASVETA Rasveta bi trabalo da se pšostavlja tako da osvetli pesacke putanje. Dablin URBANI MOBILIJAR Javni prostor sadrzi urbani mobilijar kao sto su sedista.

pojedinacni projektni predlozi.obezbedjivanjem prirodnog nadzora I prisustva ljudi )postavljanje fasada prema javnom prostoru.projaktovanje uz podrucno ucesce zajednice (kada ljudi pocinju da gledaju povrsine kao svoje. Npr. procene uticaja I finansijska procena). smernice ili kodexi urbanistickog planiranja.svodjenje sukoba na najmanje )obezbedjivanje dovoljnih pesackih I biciklistickih staza). agencija za finansiranje. developera. saglasnost o zahvatu. tima planera I projektanata sve do kvalitetnog resenja. FAZE UPRAVLJANJA PROJEKTOM: 1. kso I ns okupljanju specijalizovanih stucnjaka. Postoje tri nacela za ugradjivanje bezbednosti u neku sredinu: 1. 2.stvaranje urbane structure. 3. kao I stvaranje zivahnih. zivotom prozetih gradskih sredina I javnih povrsina lake preglednosti I nadzora. izbegavanje projektovanja slepih ulica I fasada. Trac grupe I drustveni prostori: Grinic milenijum vilidz. prikladnog javnog saobracaja.uvazavanje kontexta ( ishod: izvestaj o proceni I odredjenju projekta. stvarali negativan I agresivan osecaj jer I oni takodje doprinose duhu mesta. vizije I pocetne ideje o konceptu). 3. 2. uspostavljanjem odgovarajuceg rukovodjenja. skica resenja za dozvolu. mesovite namene koje omogucavaju zivost u svako doba…). Ulaz I izlaz svake zgrade treba da bude pod odredjenim nadzorom. dobrog osvetljenja. IMPLEMENTACIJA I REALIZACIJA Studije slucaja uglavnom pokazuju da uspeh zavisi od: siroke I potpune posvecenosti od strane lokalnih zajednica.detaljna razrada mesta (ishod: razrada generalnog plana. javne uprave. To se postize postavljanjem odredjenižog osoblja. 5.polaz (ishod: sazetak projekta. 4. vlasnika zemljista. polazni predlozi projekta). PREVENCIJA KRIMINALA I JAVNI PROSTOR Ukoliko postoji potreba da se neki proctor zastiti. akcioni plan). izvestaj o pracenju) . Naknadno pracenje ( ishod: strategija sprovodjenja. kako ne bi narusavali izgled sredine.uspostavljanje veza (ishod:nacrt generalnog plana. preuzimaju I odgovornost za njih).zajednice. parking I saobacajnica koje se nadziru iz zgrade. onda to treba uraditi tako da se beznednosni oblici prokjektuju kao umetnicka dela. nacela I opsti ciljevi projektovanja. projektni zadaci. plan sprovodjenja projakta.

U petoj I poslednjoj fazi potvrdjuje se ugovor oko primene I . tehnicku izvodljivost. developer. U trecoj fazi timovi projaktanata I natucilaca procenjuju najbolji nacin projektovanja I potrebno je najpre usaglasiti se oko kriterijuma za procenu. strategija pribavljanja I mehanizmi izvrsenja neophodni za realizaciju projekta. procenu karaktera. U ovom je najbitnije sprovesti SWOT analizu ili neki slican metod. matrica tipova zgrada. Takodje visedisciplinovani projektantski odlucuje o daljim projektnim predlozima koji su u skladu sa tenderskim materijalima ukoliko su oni prikladni. analizu urbanistickih mera. namena I bruto gradj povrsina. U ovj fazi se takodje planovi procenjuju I razmatra se u odnosu na: ekonomske I finansijske parameter. Kada resenje postane odredjenije utvrdjuje se I prostorni razmestaj. U prvoj fazi se oformljava tim koji ce voditi citav projekat. Vrednovanje varijanti obuhvata zeljeni pristup u oblikovanju projektnog tima. a takodje odlucuje i tim odlucije o timu izvrsilaca projekta. oznacavanje izvora finansiranja I vremenske dinamike. Ove analize najbolje odredjuju smernice kojim se urbani dizajn vodi prilikom projektovanja I pre prelaska na sl fazu ucesnici treba da se sloze o ispravnosti I vrednosti svih konceptualnih ideja. odgovarajuca upravljanja I odrzavanja. uredjenje I odrzavanje ulica. tacnije okuplja se upravni odbor ili komisija koja preuzima nadzzor nad uzim timom narucilaca koji ima ulogu u daljem zazvoju projekta. analizu kretanja. U ovoj fazi se je od znacaja upravljanje javnim podrucjima kroz inicijative. U cetvrtoj fazi se formalizuje akcini plan. Takodje je neophodno u ovoj fazi obnoviti lokaciju ukoliko je to potrebno I prilagoditi je gradjenju. Kao ishod ove faze je takodje se sprovode okviri za izgradju I generalni plan. Kako plan odmice tako se vodi racuna o uklapanju elemenata nastalih od razlicitih developera I njihovih konsultanata. pogotovo otvorenih prostora I zajednickih prilaza. U drugoj fazi se sredjuju podaci I informacije od izuzetnog znacaja koje pomazu uvazavnju kontexta I to obuhvata: procenu I prihvatanje od strane lokalne zajednice. odgovarajucu realizaciju projekta ( da li ce biti partnerstvo.Upustva prilikom projektovanja: uspostavljenje budzeta. dok se na celu nalazi rukovodilac projekta koji preuzima odgovornost I koordinaciju nad projektom. nagodbe I druge pravne I finansijske sporazume I ugovore. kako bi mogli zajedno da funkcionisu za dobrobit zgrada I javnog prostora. Kontextualna prihvatljivost ce pre svega proizvesti razvojne potencijale I realno izvodjenhje projekta. trgova I parkova. procenu trzisne ponude I potraznje. upravljanjem kavalitetom bez obaveza. procenu stanja zivotne sredine I karaktera. tako da generalni plan postane sto vise odredjeniji. investicioni fond…). Ovaj process takodje treba da podstakne aktivno ukljucivanje svih sektora lokalne zajednice od samog pocetka.

Iza ovoga sledi azurizanje postupaka kako bi projekti ostali usaglaseni. upravljanje prodajom lokacija. odabir lokacije I oblici smestaja. uspostavljanje visokog rezima odrzavanja I upravljanja. Garantovanje za kvalitet projekta I njegovo stalno kontrolisanje prouzrokuje izradu master plana koji podrazumeva izgradnju na pojedinacnim parcelama ili celukupnog projekta po fazama. Zvanicno usvajanje generalnog plana ili projektnih zadataka obezbedjuje ozbiljnost kada dodje do pracenja I kontrole objekata. dogovorene konkretne rezultate I posebne ciljeve. opste ciljeve. . Zatim se primena projekta vrsi na osnovu master plana. projektne uslove.upravljanja koji obuhvata: program sprovodjenja da bi se osigurao niz razlicitih aspekata realizacije projekta.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->